Mediji za decu kao promoteri stila ivota

Mediji u dananje vreme imaju veliku mo i njihov uticaj na formiranje miljenja, stava i stila
ivota, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih tehnologija promenili
su u potpunosti njihov stil ivota, postavili neke nove granice, a pomerili postoje e. Detinjstvo i
tinejderske godine dece u Srbiji, pre svega desetak godina, obeleavale su emisije Branka
Kockice, kolski program RTS-a, Neven, Diznijevi crta i i de iji filmovi, ali danas toga vie
nema. Danas deca odrastaju uz emisije poput 48 sati svadba, Menjam enu, Gledaj majku-
biraj erku... Diznijevi junaci pretvorili su se u izmiljene ivotinjske vrste trouglastih o iju
Pokemone, a Barbike su zamenjene glavatim lutkama koje spaavaju svet. Zec, veverica i
prepelica zamenjeni su abom i zmijom, a de ija muzika i muzika za mlade poput roka i popa
zamenjena je Grandom. Nove tehnologije promenile su definiciju komunikacije, a mediji su
poruili stare i kreirali neke nove trendove. Idoli mladih idu iz jedne u drugu krajnost od potpuno
promiskuitetnog izgleda peva ica iz Granda, preko uspesnih sportista do onih koji su spremni
da se unakaze da bi pokazali svoj stav, poput Merlina Mensona. Izloenost medijskim
sadrajima, bilo preko tampe, televizije ili interneta, dovodi do kreiranja jednog potpuno novog
stila ivota, koji se odlikuje novim sistemima vrednosti, interesovanjima, novim idolima i uzorima
mladihJavljaju se novi stavovi, stereotipi, navike.
Savremeni ovek svoju svakodnevicu ne moe da zamisli bez aparata, elektri nih maina i
medija. Niko od nas vie ne razmilja o tome koliko sati dnevno provedemo u drutvu radio i TV
aparata, kompjutera, mobilnih telefona i sli no. Oni su svuda oko nas, oni su deo naeg ivota i
obeleje naeg vremena. Ceo dvadeseti i dvadeset prvi vek, pored dostignu a nauke i
tehnologije, obeleen je dostignu ima iz oblasti medija: tampa, radio, film, televizija, internet. Oni
se razvijaju tolikom brzinom da ono to je napravljeno danas, ve sutra nije aktuelno. U
savremenom drutvu masovni mediji su veoma mo ni i svojim na inom izraavanja imaju
presudnu ulogu ne samo u naputanju nekih obeleja tradicionalne kulture ve i u stvaranju nove
- audiovizuelne kulture. Oni vie ne odraavaju stvarnost, nego stvaraju na doivljaj stvarnosti.
Odliku masovnosti mediji sti u svojom osobinom da su usmereni ka velikom broju konzumenata.
Svaki od njih ima svoju ciljnu grupu i prema zahtevima te grupe kreiraju svoj sadraj.
Kao veliki deo ivota ljudi mediji imaju i veliki uticaj na formiranje moralnih normi i upoznavanja
sa moralnim delovanjem u drutvu.Najpodloniji ovom uticaju su mladi ljudi i deca kao deo
drutva koji se nalazi u periodu ivota u kom usvajaju obrasce ponaanja, kulturu i navike, a
mediji kao masovna pojava, su neizbeni, oni privla e njihovu panju, a posebno televizija i
internet, i na taj na in im prezentuju i name u stil ivota. Preko medija mladi danas upoznaju
drutvo pa i sebe same, sti u osnovne principe i pravila socijalizacije. Masovni mediji stvaraju
sliku o stanju, mogu nostima, potrebama, interesima, pravcima i vrednostima u drutvu. Etika u
medijima, esto, izostaje i to ima razaraju i uticaj na psihu i socijalno stanje mladih ljudi. U
sadrajima kojima su mladi ljudi preko medija izloeni ne izostaju nasilje, manipulacija, loi uzori i
devijantni modeli ponaanja, a sve to moe da uti e na formiranje moralnih normi i moralnih
stavova mladih to stvara jedan, moe se re i, iskrivljni stil ivota mladih ljudi prezasi en brigom
o izgledu, prestiu, ugledu, a kome manjka pravih vrednosti i realnih o ekivanja.
1
Televizija je prva prava demokratska kultura - dostupna je svima i potpuno prilago ena onome
to ljudi ele. Najuasnija stvar na svetu je to to ljudi ele.
(Klajv Barns)
Veliki uticaj televizije kao medija je odavno prime en pa je nekada dolazilo i do zloupotrebe tog
uticaja. Osnovna ideja i zadatak televizije da informie, edukuje i zabavlja iroke mase se neretko
gubi u komercijalizaciji, dezinformacijama i nametanju uticaja. Pored ve e opte informisanosti,
televizija ima sve ve i edukativni i kulturoloki uticaj, ali tako e stvara izolovanost, zavisnost i
podlonost njenom uticaju. Postoji vie razloga zbog kojih je televizija privla na deci. Televizija
nudi mogu nost da se indirektno u estvuje u uzbudljivim zbivanjima, da se prate doga aji iz
sveta sporta, oubiznisa, da se sazna o idolima i drugim vrnjacima. Televizija uti e na percepciju
sveta. Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata. Deca u proseku, dnevno
gledaju televiziju tri do etiri sata. Tim tempom, do zavretka srednje kole, deca provedu vie
vremena gledaju i televiziju, nego to provedu u u ionicama.
Neosporna je injenica da vreme provedeno u gledanju televizije odvla i od vanih aktivnosti kao
to su itanje, izrada doma ih zadataka, igranje, vebanje, treniranje nekog sporta i socijalizaciju.
injenica je, tako e, gledaju i televiziju, pored vanih i bitnih, deca saznaju informacije koje
mogu biti neprikladne i neta ne. esto se deava da oni ne mogu da prave razliku izme u
fantazije prikazane na televiziji i realnosti.
Dosadanja istraivanja su pokazala da su deca koja mnogo gledaju televiziju pasivna, sklona
gojaznosti, bez potrebnih fizi kih sposobnosti. Teko se koncentriu, loije pamte, nemaju
potpuno razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako jo mogu da koriste svoje vreme... Pored
ovih, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako o igledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi,
formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti.
Poruke koje neki televizijski sadraji alju deci mogu imati trajne posledice ukoliko se usvoje.
Pogledajmo na primer latinoameri ke serije: obi no je centralni lik serije devojka (siromana,
polu-obrazovana ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom sre om (a sre a moe biti jedino
bra na). Da bi do te svoje sre e dola ona prolazi dug put neverovatnih doga aja pra en
ogromnom koli inom suza. Da li je to model ivota i sistem vrednosti koji elimo da mlade
devojke usvoje? Da im najvanije u ivotu bude da se dobro udaju, da pri tom nije vano koliko
pati ili koliko je obrazovana?
Dokazano je da deca koja gledaju de ije obrazovne emisije bolje itaju i imaju razvijenije jezi ke
vetine od dece koja gledaju samo crta e i programe za odrasle.
Smatra se, tako e, da televizija osiromauje ose aj zajednitva. Deca koja previe gledaju
televiziju manje veruju drugim ljudima i manje u estvuju u organizovanim de ijim aktivnostima
2
van ku e. Otu ivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od
etiri sata dnevno.
Mediji uti u na nau percepciju ne samo informacijama koje nose, ve i svojom interpretacijom tih
informacija. Ovaj uticaj medija nije isklju iv, jer se kao presudan faktor javljaju stavovi koje ve
imamo. Dakle, mediji mogu da prodube naa verovanja, moda ak i da nam pomognu da ih
shvatimo i u retkim slu ajevima mogu da nas ubede u neto. Naravno kod ove tvrdnje moramo
uzeti u obzir da je period adolescencije doba kada mladi ljudi grade svoj identitet i usvajaju
obrasce ponaanja, da su u ovom uzrastu oni podloni uticaju vrnjaka, porodice, kole i medija
kao entiteta koji su najzastupljeniji u njihovom ivotu. Zato stru njaci, a i laici, zagovaraju oprez
pri izboru dnevne programske eme na televiziji i sadraja u tampanim medijima, kao i
ograni enje vremena provedenog u drutvu medija.
Kakva je situacija u Srbiji? Kako i za ta srpska omladina koristi medije?
Internet je dominantni medij za informisanje i komunikaciju. Moe zameniti i televiziju i radio i
novine. U proseku, mladi sve vie vremena provode uz kompjuter. Internet se koristi
svakodnevno (u proseku dva do tri sata dnevno). Internet e e slui za zabavu. Najpose eniji i
najpopularniji su sajtovi za druenje i socijalizaciju (My Space i Facebook). esto se koriste i
sajtovi za skidanje muzike i filmova. Globalni pretraiva i (Google) se koriste naj e e za
informisanje za kolu/fakultet, ali postoje i specijalizovani sajtovi sa kojih se skidaju interpretacije
lektira, referati, seminarski radovi za fakultet i sl.
Mobilni telefon, zajedno sa internetom svrstava se u vode e, najprogresivnije i najzna ajnije
medije. Preferiraju se SMS poruke.
Mladi prognoziraju munjeviti razvoj informacionih tehnologija u skorijoj budu nosti (sve e biti on-
line), informacije dostupnije i bre. Me utim, prognoze koje se ti u emotivnog ivota,
socijalizacije, pokazivanja emocija i sli no, vie su nego pesimisti ne. Jedna re ih povezuje
otu enje (i od sebe i od drugih). Sve e e kori enje sajtova za druenje i upoznavanje, SMS
poruka umesto ive re i govori u prilog njihovim prognozama.
Mladi ne kupuju dnevne novine. Ukoliko ih i itaju, pozajmljuju od roditelja. Preferiraju se novine
kao Kurir i 24 sata jer su arolike, nisu ozbiljne i previe analiti ke, magazini, life-stile casopisi,
kao i zuta stampa.
MLADI U SRBIJI I NJIHOVO SLOBODNO VREME
Najkvalitetnije slobodno vreme je naj e e ono koje provodimo sami sa sobom. Talenat se
stvara u samo i, karakter u drutvu" (Gete)
3
Mladi ljudi u Srbiji slobodno vreme provode u no nim izlascima ili pak na kompjuteru zaklju ak je
istraivanja Stratedik Marketinga o stilu ivota mladih. Svi vole dugo da spavaju (naj e e do
ranih popodnevnih asova) i da jako kasno leu. Izlaze u no ne klubove, kafi e gde se puta
strana komercijalna muzika, a kasnije obavezno narodna i turbo folk. Iako postoji dovoljan broj
mesta za izlaske, mladi se esto ale na atmosferu koja dominira u gradu, a opisuju je kao
utogljeno, isfolirano, poziraju e.
Muzika je bitan deo ivota mladih slua se kod ku e, na ulici. Izrazita popularnost turbo-folk, dens
muzike iz 90-tih.
Pozorite i knjige su potpuno out.
SISTEM VREDNOSTI, USVAJANJE STEREOTIPA I PREDRASUDA
Na kreiranje identiteta i usvajanje sistema vrednosti kod dece trebalo bi da su porodica, kola i
drutvo. Ovo su tradicionalni uzori mladih, me utim u eri tehnolokoh inovacija mediji su ti koji
imaju veliki uticaj na sve sfere ivota, pogotovo ivota mladih ljudi, a sistem vrednosti, predrasude
i formiranje stavova i obrazaca ponaanja predstavlja sferu sazrevanja i odrastanja na koju
mediji imaju moda ak i najve i uticaj. Mediji uti u na na in ponaanja, razmiljanja i formiranja
predstava koje imamo o sebi i drugima. Ove predstave esto su uobli ene u predrasude i
stereotipe.
Nepoznavanje drutveno-istorijskog konteksta i aktuelnih socio-kulturnih prilika su preduslovi za
formiranje predrasuda i stereotipnih uverenja o nekoj grupi. To zna i da mediji ne samo da
odraavaju, nego i odravaju stereotipno vi enje uloga i poloaja odre enih drutvenih grupa i
odnosa u drutvu.
Televizija prua snaan model identifikacije i tako postaje jedan od u itelja mladih o odnosima u
drutvu i sistemu vrednosti.
Efekat koji televizija i ostali mediji proizvodi je ve i ukoliko se slae sa sistemom vrednosti koji
ve okruuje osobu, ve je usa en u njegov identitet ili ukoliko je takav sistem vrednosti
dominantan u porodi nom, kolskom ili drugom okruenju mladih.
Poseban uticaj na decu imaju stavovi njihove porodice koje oni jo u ranom detinjstvu obi no
nesvesno upijaju. to su stariji sve vie prihvataju vrednosne orijentacije i stavove koji su
posredovani, filmovima, tampom, televizijom, kroz druenja sa vrnjacima i sl. Otpornost prema
ovom uticaju je manja ukoliko se podaci slau sa ranije prihva enim stavovima i ako su u skladu
sa normama koje su ve prihva ene u njihovom okruenju.
IDOLI I HEROJI DANANJICE
4
Idol je predmet oboavanja, osoba sa kojom se pojedinci (ili grupe) identifikuju nastoje i da
svojim ponaanjem, naj e e imitacijom, postignu one kvalitete koje idol poseduje.
(Vikipedija)
Deca su uvek imala svoje heroje iz usmenog predanja ili literature. To su li nosti koje su
neustraive, hrabre, odlu ne, i uvek pobe uju. One su bili uzori i idoli mladih ljudi i pruali su im
mogu nost da se identifikuju sa njima i indirektno u estvuju u zbivanjima koja prate njihovog
junaka. Danas je to mnogo druga ije. Mediji su postali jedan od najvanijih inilaca u
promovisanju odre enog kulturnog obrasca, stvaranju idola i heroja
dananjice.
Pojava transkulturalnih heroja potvr uje da su mediji stvorili univerzalni kulturni prostor u kojem
deca nalaze uzore i idole. To vie nisu hrabri heroji koji se bore protiv zla nego bogati biznismeni,
turbo-folk peva i i peva ice i uspeni sportisti (koji su u ovu grupu, prema anketama, dospeli vie
zbog svog bogatstva nego zbog talenta). Vrline novih idola nisu neustraivost, hrabrost i
odlu nost, ve bogatstvo, lepota i gamur. Tinejderi sve re e kao uzor biraju heroje, danas,
prema miljenju mnogih psihologa, njihov izbor su antiheroji koji su glorifikovani od strane medija.
Mediji su ih stvorili, oni ih odravaju, bez medijske promocije oni bi bili samo bogati, mediji su ti
koji su im dali glamur i privla nost.
Stvara se univerzalna lepota - stereotip o lepoti. Lepota je cilj, taj cilj je ta no utvr en i definisan,
on ima svoje parametre i mere - potpuno spoljanja, retko unutranja.
Turbo-folk kultura je uveliko sinonim za stil ivota. Kroz spotove, reklame i muzi ke emisije,
mladima se predstavlja ta bi trebalo da bude njihov sistem vrednosti, kako se treba ponaati i
obla iti, koje li nosti i profesije treba vrednovati. Mladi kroz emisije razli itih stanica dobijaju svoje
uzore, folk i dens peva e i manekene i tako bivaju upu eni kako da formuliu i konstruiu svoj stil
ivota. Ova kultura salje poruku da je fizi ki izgled sve to je potrebno da uspe. Zahvaljuju i
prezentaciji i vremenu koje su dobijali u medijskom prostoru oni su postali nosioci urbanog duha,
prezenteri svetskih trendova kada su u pitanju obla enje, ponaanje i provod.
Mukarac je ma o, opasan, bogat; ena je fatalna, seksipilna, uvek obu ena da privu e
mukarca i da ga uzbudi. Ova moda i stil konstantno su plasirane u medijima, zbog odsustva
drugog, boljeg objekta identifikacije veliki broj mladih prihvata turbo-folk kao stil ivota, lako
dostinu slavu i luksuz.
Posle turbo-folka dola je era globalizacije, izbori su izali iz okvira Srbije i proirili se na ceo svet.
Globalizacija je stvorila i ponudila mladima jedan univerzalni stil ivota: muziku, modu, filmove,
lifestyle asopise koji zapravo sve vreme promoviu na in ivota po uzoru na najlepe i
5
najbogatije. asopisi su puni in/out rubrika, emisije slikama i snimcima najbolje obu enih, koji se
provode na najboljim mestima. Danas nam se prua mogu nost da nosimo istu ode u kao
Viktorija i Dejvid Bekam (samo ako moemo da je priutimo), da sluamo istu muziku kao pop
zvezde, da pose ujemo mesta koja oni pose uju da znamo sve o njihovim privatnim ivotima
sve je to deo univerzalne kulture koju izborom odre enih medija koji je promoviu, mladi biraju
kao stil ivota ka kojem vredi teiti.
Standardi koje ovakav ivotni stil name e povremeno zaista izlaze iz okvira ostvarljivog i
dostinog. Iako ponu eni stil ivota vie nije, takore i, opasan, i dalje je pogrean. Mladi se i dalje
usmeravaju ka glamuru i sjaju, moda sada malo elegantnijem, ali i dalje povrnom. Sportisti koji
su uspeli zahvaljuju i talentu, van terena se stavljaju u kontekst glamura. Njihov privatni ivot
prezentuje se kao privla niji od profesionalnog. Masovni mediji kao idole mladima, danas
prezentuju osobe koje su atraktivne i glamurozne - to zna i naj e e nedostine prose nom
tinejderu. Nemogu nost identifikacije ili ostvarenja ovog cilja, uklapanja u stereotip lepote,
dovodi do depresije i ose aja nezadovoljstva kod tinejdera.
Istraiva i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu ispitivali su uzore mladih iz
javnog ivota. Neto manje od polovine ispitanika navodi da ima uzore iz javnog ivota. To su
naj e e muzi ari, glumci, sportisti, voditelji i osobe koje se esto pojavljuju u medijima.
Najpopularnije osobe iz javnog ivota su An elina oli, Svetlana Ranatovi , Ana Ivanovi i
Novak okovi .
AGRESIJA, RIZI NO PONAANJE I OTU ENJE
Mediji su prepuni slika, snimaka i tekstova u vezi sa nasiljem i tzv. rizi nim ponaanjem
(konzumacija droge, alkohola, cigareta i sli no). Svakoga dana dobijamo informacije kroz medije
da se mladi ljudi, vrnja ke grupe me u sobom obra unavaju, da se vrnjaci individualno
obra unavaju, da je sve ve i broj ubistava me u mladim ljudima, da je agresija sve ve a i
raznovrsnija, da se nasilje u kolskim dvoritima belei mobilnim telefonima i krui po internetu,
da sve vie mladih pui, pije, drogira se. Informativni programi ili rubrike izme u ostalog prenose i
ove pojave sa ulica u nae ku e. Informativni mediji se prema nasilju i rizi nom ponaanju
odnose ili kriti ki (kada komentariu, ili ukazuju na problem) ili obavetajno (pojavljivanje nasilja u
prilozima za vesti). Ono to jeste dokazano je smanjena osetljivost , na scene nasilja kod vernih
gledalaca ovakvih sadraja. Uzroci su mnogobrojni ali glavna dva su prezasi enost slikama, kada
svakodnevnim posmatranjem prihvatama to kao realnost i prestajemo da se iznena ujemo i
zgroavamo, a drugi vaan uzrok je nemo . Kada posmatrate gladnu decu Etiopiji, ne moete da
odete do televizora i da im date hranu.
istraivanja pokazuju da preterana izloenost nasilju u medijima moe dovesti do toga da e deca :
- postati imuna na scene nasilja i uasa
!
- postepeno pri"vatiti nasilje kao na#in re$avanja pro%lema
- imitirati nasilje i pona$anje koje su posmatrali na televiziji
- identi&ikovati se sa odre'enim likom rtvom i(ili nasilnikom)
MEDIJI SU ZAMENILI KNJIGU
Mediji, a posebno televizija, film, i internet, izbacili su gotovo u potpunosti knjigu iz ivota mla e
populacije. Knjiga je postala zastareli pojam bilo da se radi o lektiri, klasi nim romanima ili
stru noj litaraturi. Istraivanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje
da tre ina u enika uopte ne ita (12%) ili ita samo ono to mora (21%). Najbrojnija grupa su
sporadi ni itaoci koji itaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne (oko 40%). Blizu tre ine
u enika esto osim lektire ita i druge knjige, me u njima je 7% onih koji gutaju knjige.
Stvaranje itaoca je izazov jer su tehnoloka dostignu a me u mladima prihva ena kao linija
lakeg otpora, pa umesto da se tehnologija i mediji koriste kao sredstva da se knjievno delo
u ini zanimljivim i privla nijim za itanje, mladi radije iznajmljuju ekranizovanu verziju odre ene
knjige ili pro itaju interpretacije na internetu i smatraju da su time obradili lektiru.
Uloga masovnih medija na fomiranje kulturnih potreba je ovde izuzetno izraena. Knjiga vie nije
kulturna potreba kako za decu tako i za roditelje, njena funkcija sredstva za zadovoljenje
saznajnih potreba je zamenjena internetom, a ono to ostaje je estetski momenat pri itanju
knjige koji tehnologija ne moe da zameni. Me utim, on vie nije esencijalan. Opti problem
nepopularnosti knjige me u mladima izrodio je niz sporednih problema uzrokovanim ovom
pojavom.
Pored medija, koji imaju neosporan uticaj na mlade ljude, stvaranju ovog problema u velikoj meri
doprineli su i oni tradicionalni uzori : roditelji. Prema istraivanju Instituta za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu roditelji li nim primerom ne podsti u decu da itaju. Oko 60
odsto njih savetuju svoju decu da cene knjige, ali ih sami nikada ne itaju, 20 odsto ne ita niti
smatra da su knjige vredne. Ne itanje knjiga smanjilo je fond re i i ugrozio pravopis osnovaca i
srednjokolaca. Pored toga to gube mo da razumeju tekst koji itaju, sve su im slabije i
sposobnosti da izraze svoje misli.
MLADI, SEKSUALNOST I IDEAL LEPOTE I USPEHA
Mladi, kao naju estaliji konzumenti medija, svakodnevno bivaju medijski bombardovani
prikazima mukaraca i ena. Poruke koje mediji alju razli ite su za mukarce i ene i te poruke
stvaraju prepoznatljive i predvidljive, uglavnom stereotipne slike ena i mukaraca i njihovog
me usobnog odnosa. Drugi problem, koji istraiva i uglavnom odre uju kao srodan ili ak
neotu iv od ovog, jeste medijska predstava o lepoti i fizi koj privla nosti, koja se, posebno
mladima, name e kao jedina ispravna.
*
Stereotipi su pojednostavljene i vrlo esto iskrivljene mentalne slike. U ovom kontekstu javljaju se
uz odre enu polnu grupu i podrazumevaju itav niz karakteristika, bilo fizi kih ili psihi kih koje tu
grupu opisuju i odre uju. Priroda stereotipa vezanih za muki pol karakterie pripadnike ovog
pola kao agresivnije, bezose ajnije, nezavisnije, objektivnije dominantnije i aktivnije od pripadnica
drugog pola. ene su pasivnije, pri ljivije, nenije i ose ajnije (Stamenkovi , 2009).
Najrasprostranjeniji stereotip, kada se radi o ovoj tematici, je svakako da ena treba da bude
lepa od mukarca, da je ona pripadnica lepeg pola. Prihvatljivo je da veoma ruan i
neprivla an, stariji mukarac oeni lepu, mladu i atraktivnu devojku. To se smatra njegovim
uspehom u drutvu. Ukoliko je ena udata za zgodnog mukarca to ne doprinosi njenom
renomeu i nema, pak, nikakav uticaj na njen poloaj u drutvu.
Sa druge strane ambicioznu, poslovnu enu koja nije udata i ne ostvaruje svoje ciljeve koriste i
svoju seksualnost, drutvo vidi kao mukara u koja je izgubila prioritete koje ena treba da ima,
a upravo te prioritete kreirali su stereotipi.
Obrazovanje ene je u drugom planu, dok se njeni seksualni atributi, arm i enstvenost isti u
svuda kao siguran put do ostvarenja cilja.
Posledica toga je da devojke i mlade ene pod uticajem ovakvih prikaza u proseku ulau mnogo
ve u energiju i materijalna sredstva u negu svoga tela i odravanje lepote, nego u razvoj svog
duha i individualnosti. Zadravaju i ovaj stereotip, ene upadaju u zamku, jer uprkos svojoj elji
da postanu slobodne i samostalne, prihvataju i standarde koje im drutvo name e, neguju i
svoje telo vie nego svoj duh, od sebe stvaraju objekat i plen i troe mnogo vremena i energije
trae i potvrdu svoje lepote, umesto svojih sposobnosti i svoje li nosti. ene koje vi amo u
medijima, a treba da predstavljaju poslovne ene uglavnom su mlade, atraktivnog fizi kog
izgleda, u funkciji ulepavanja. Dok je enama prikazanim u ulozi doma ice i majke ( e e)
jedina preokupacija da izaberu dobar deterdent i idealan omekiva , one ne moraju da se
ulepavaju jer su ostvarile svoj cilj, udale su se i osnovale porodicu.
A ta je sa mukarcima? Ideal koji je njima postavljen kao cilj, da budu aktivni, ozbiljni poslovni
ljudi, tako e nije lako ostvarljiv. Ukoliko se ideal ne postigne dolazi do ose aja nesigurnosti.
Me u polovima postoji podela uloga koja se putem medija plasira mladima: za muki pol smatraju
se nedopustivim i neoprostivim, na primer ku ni poslovi, ili ak i briga o deci, on mora ostati
muevan, ja i pol, glava porodice.
Dok se sa druge strane promovise tzv super zena. Zena je uspena i poslovna u svako doba
dana mora besprekorno da izgleda, da nosi modernu garderobu, da je armantna i zavodljiva.
Isto tako ona mora i besprekorno da kuva, pere ve, podie decu, odrava ku u. Naravno, u
+
realnosti ovo je nemogu e ostvariti, tako da ena po inje da sumnja u sebe i da se pita da li je
sve u redu s njom. Kod ene se stvaraju kompleksi i nesigurnost. Njoj se navodno otvaraju vrata
za karijeru, ali je istovremeno uslovljavaju da ne moze do osnuje porodicu do odredjenog roka, a
sa druge strane ako ne zasnuje porodicu, okolina je saaljeva i posmatra kao neadekvatnu ili
neostvarenu, jer porodica je ipak pravo merilo njenog uspeha.
Prona ena je veza izme u u estalog gledanja televizijskih programa i stereotipnih uverenja
gledaoca o ulozi ene i mukarca u drutvu.Mladi prihvataju ove uloge jer im se oni prikazuju
preko medija, iji su naj e i konzumenti. Ove ste ene predstave oni usvajaju i kasnije one uti u
na njihovu percepciju.
Pri e o emancipaciji ena pri aju se ve itav vek. Me utim, iako teorijski, u nekim segmentima i
prakti no, ostvarena, daleko je od primenjene. Pred enom jo uvek stoje shvatanja o
standardima enske lepote i strah da mogu biti odba ene i zamenjene nekom mla om, lepom,
standardnijom. ene koje ne dostiu postavljeni ideal rtve su komleksa i nesigurnosti. Ukoliko
je ena ostvarena na poslovnom i socijalnom planu, ima karijeru i porodicu, onda na mukarca
pada teret i pritisak da se dokazuje kako ne bi ispao gubitnik. On se ose a ugroenim jer mu
predrasude govore da mora biti uspeniji od partnerke.
Pored problema oko podela uloga i prikaza poeljnog izgleda, u sredini naao se seks. Stvaranje
ovakve vrste stereotipa dovelo je do pomeranja granica kada mladi stupaju u polne odnose. Kako
mediji prikazuju sliku tinejderke kao urbane devojke koja se obla i tako da istakne sve sveoje
atribute, neizbeno je bilo da se i psihi ka seksualna zrelost dostigne u ranijem uzrastu.
Moe se re i da mladi danas naj e e oboljevaju od bolesti iji je uzrok njihovo rizi no
ponaanje. Rizi no ponaanje adolescenata u oblasti seksualnosti esto dovodi do neplaniranih
trudno a i abortusa, oboljevanja od polno prenosivih bolesti, a evidentan je i trend sniavanja
uzrasta u kom se zapo inju seksualne aktivnost. Tako je istraivanje sprovedeno u periodu 1982-
1991. godina pokazalo da su prvi polni odnos ispitivane seksualno aktivne adolescentkinje iz
Beograda doivele prose no sa 17,5 godina. Nekoliko godina kasnije, istraivanje sprovedeno u
periodu od 1995. do 1997. godine pokazalo je da su ispitivane polno aktivne adolescentkinje iz
Beograda, prvo seksualno iskustvo doivele neto ranije, prose no sa 16,9 godina, a svaka
deseta od njih u ranoj adolescenciji, izme u trinaeste i petnaeste godine. Da bi se danas ta
granica spustila do 14 godina.
Mladi ljudi, pogotovo mlade devojke, ose aju snaan pritisak jer im mediji prikazuju odgovaraju i
fizi ki izgled i sugeriu da je fizi ki izgled prioritet. Kroz ovakve gestove mediji pokazuju da su
deo jedne ogromne mainerije koja ima za cilj da ostvari profit aktiviranjem najdubljih,
sveprisutnih i opepoznatih strahova, elja i nadanja enske populacije. Mukarci sa druge strane
moraju da odre imid, da budu uspeniji od svojih ena, da budu ja i pol - kako bi sve bilo na
svom mestu. Jedan od vanih inilaca u promovisanju odre enog kulturnog obrasca sadran je
u ogromnom uticaju koji danas imaju mediji, a posebno televizija. Industrija reklame jedna je od
,
najprofitabilnijih industrija jer ima najve i spektar konzumenata, a bez medija ne bi bila uopte
primetna. Reklamna industrija pravi od publike konzumente kako odre enih proizvoda tako i
ideologije i stila ivota koji idu uz njih. Tako na primer, velike kozmeti ke ku e kojima je u interesu
jedino profit, uz svoje proizvode, promoviu ideju o ve noj mladosti, zategnutoj koi, odsustvu
celulita itd. Tako se lep izgled, mladost i bavljenje telom name u kao vrednosti kojima tei
savremeni svet. Sa druge za strane korporacije koje na primer prodaju pivo, smatra se da ne
reklamiraju alkoholizam, ali prodaju ideju da je sa pivom ivot oputeniji, da se lake komunicira,
da se bolje drui ukoliko se ovo alkoholno pi e konzumira. Modna industrija, kozmeti ki proizvodi,
piva svih vrsta, cigarete, deterdenati u ijim reklamama majke imaju samo muku decu, name u
stil ivota svojim potencijalnim konzumentima, pa se tako izme u industrije i profita na u deca,
devojke i mladi i, mukarci i ene, koji se poluupu eno kre u kroz zbrku poruka o tome ta je u
stvari sre a, ta treba da jedu, kako treba da se ponaaju, kako treba da izgledaju, i naravno ta
treba da kupe i poseduju da bi sve to ostvarili.
Mladi, kao naj e i konzumenti medijskih sadraja, potvr uju da mediji oblikuju ivote ljudi. Zato
ne treba zanemariti uticaj koji mediji vre na vrednosti i obrasce ponaanja. Televizija, internet i
asopisi se izdvajaju kao mediji uz koje deca i mladi provode najve i deo slobodnog vremena i u
njima pronalaze odgovore na pitanja za koja su zainteresovana, a proizilaze iz njihovih uzrasnih i
razvojnih karakteristika. Roditelji, nastavnici i vrnjaci nisu uvek dovoljan izvor podrke za dileme
sa kojima se suo avaju mladi. Mediji vre uticaj na njihovo sazrevanje, usvajanje obrazaca
ponaanja, stvaranje slike o sebi, razvijanje drutvenog i socijalnog identiteta.
Neminovno, deca provode ve i deo slobodnog vremena uz razli ite vrste medija, jer u njima
pronalaze sadraje, simbole, zna enja vremena u kojem ive. Bilo da su televizijski sadraji
okarakterisani kao pozitivni ili kao negativni, bilo da obiluju stereotipima ili ne, vano je da mladi
izgrade kriti ki odnos prema njima kako bi se uspeno suprotstavili raznim vidovima medijske
Kada deca posmatraju nasilje to ne zna i da e oni postati nasilnici. Li ni faktori i predispozicije
su presudni u ovakvim slu ajevima. Ono to oni mogu da usvoje je model (na in) reavanja
konfliktnih situacija i da ga sa ekrana prenesu u stvarni ivot ili da postanu neosetljivi na nasilje
koje se oko njih deava. Ali ako su svakodnevno bombardovani slikama mukaraca i ena
kojima je unapred predodre ena uloga koju treba da odigraju i ciljevi koje treba da postignu,
nemogu nost identifikacije moe da izazove velike frustracije i nezadovoljstvo kod mladih ljudi,
ose aj izolovanosti i neuspeha. Tinejderski asopisi i emisije preuzeli su ulogu sveznaju ih
savetnika i tee da u potpunosti odrede stil ivota koji je prihvatlljiv i poeljan, a ostale odbace.
Individualnost je izbledela, a globalizam i univerazlnost se promoviu u toj meri da svako na
svakoga li i i ta no se zna ta je in a ta out! Lepota i stil postali su ista komercijalnost, profit
po svaku cenu. asopisi koje oni itaju prepuni su reklama koje im govore ta oni moraju da
poseduju, jer posedovanje preporu ene stvari garantuje prihva enost, a njeno neposedovanje
izolovanost
1-
ta se desilo sa Politikinim zabavnikom ije primerke mladi, ne mnogo starijih od italaca ovih
asopisa, jo uvek uvaju u pisa im stolovima i koriste kao izvor informacija?
Na ovu pomalo tunu konstataciju, vezuje se jo jedna, a to je da najgledanije emisije me u ovim
generacijama su one sa temama isklju ivo moda, ou biznis, glamur, presti i sli no. Ovi mediji
su se savreno uklopili u stereotip koji su sami i stvorili, a to je da su tinejderi u potpunosti
pasivne osobe koje isklju ivo zanima moda, tra evi, izlasci i sli no, i nemaju ambicije da se
obrazuju i nau e neto. Novi mediji, poput interneta zbog svoje brzine i koli ine informacija
izuzetno su privla ni mladim ljudima. Pored mnotva pozitivnih stvari koje nam je doneo, internet
je dosta i uzeo. Postao je alternativa ivom druenju, pravoj socijalizaciji, izlascima i vi anjima sa
prijateljima. Preko interneta se razmenjuju informacije, miljenja, emocije i sve ono to se pre
nekoliko godina razmenjivalo direktnim kontaktom. Emotivni ivot, socijalizacija, pokazivanje
emocija vre se daleko od drugih ljudi, pred ra unarom u praznoj sobi. Zbog velikih razdaljina i
skupih izlazaka, a mladi uglavnom nemaju zaposlenje, mnogim mladim ljudima internet
komunikacija je zamena za realno druenje jer obi no nisu u mogu nosti da u svoju ku u pozovu
dvadesetak ljudi istovremeno, a preko interneta je to mogu e. Zbog toga se mladi otu uju sve
vie. Internet je posrednik novih generacija. Problem je taj to je internet nemogu e kontrolisati,
njegov sadraj se ne moe ograni iti kao u ostalim medijima i zato je on veoma mo an uticaj.
Sve ve a mo koju mediji imaju u modernom dobu se moe (i mora) iskoristiti u najboljem
interesu dece. Potovanje razli itih potreba dece i odgovoran pristup u stvaranju zabavnog i
informativnog medijskog sadraja za decu moe stvoriti pravedno i bezbedno okruenje za decu
koje podrava njihov slobodan razvoj. Deca imaju pravo da izraze svoje stavove i pravo da se
njihovo miljenje uje. Jedinstvenom na inu na koji deca izazivaju svet oko sebe treba dati prava
sredstva koja bi omogu ila da se uje glas mladih ljudi.
Kada govorimo o (jo uvek) kraljici medija - televiziji, govorimo o doziranju: kao to bi nam svaki
nutricionista preporu io da dnevno unosima male koli ine e era i masti (televizija) i to isklju ivo
da dopune zdravu ishranu bogatu vo em i povr em (sport, druenje, kvalitetno vreme sa
porodicom), tako i televiziju treba koristiti kao dopunu ostalim aktivnostima. Malo pasivne zabave
ne e nakoditi detetu i moe umanjiti stres i opustiti. Ali najtipi niji mladi ljudi koji gledaju
televiziju satima bez prekida, imaju sli ne posledice kao oni ija je ishrana prezasi ena e erom i
mastima nezadovoljstvo, gojaznost, apatiju, a pored toga televizijska i internet generacija
odlikuje se i slabom pismeno u potovanjem loih uzora i pogrenim vrednostima i
ciljevima. Istraivanja su pokazala da je vano koliko vremena se provodi pred televizijskim
ekranom, ali da je presudan odabir sadraja koji se gleda, odnosno kriterijuma kojim se rukovode
u izboru programa
11
Zaklju ak se sam name e: televizija i mediji uopte su pozitivna stvar ukoliko se konzumira u
odgovaraju oj meri. Njihovo prekomerno konzumiranje, posebno od strane dece i mladih, dovodi
do negativnih posledica.
12