UNIVERZITET U BEOGRADU - BIOLOKI FAKULTET

Medonosna pela (Apis

mellifera): tehnologija
gajenja i selekcija




Studenti: Mentor:
Marina Ili E406/2010 Prof. dr Ljubia Stanisavljevi
Boana Mitrovi E412/2010


2

1. UVOD

Od trenutka kada je ovek preneo prvo pelinje drutvo na okunicu postavio je temelje
tehnologije pelarenja, koja se vremenom usavravala i danas iz dana u dan sve vie napreduje.
Pelarstvo je jedna od najstarijih grana ljudske delatnosti. Od prvobitne, takorei krae meda, iz
upljina u drvetu, kamenu ili zemlji nastanjenim pelama iznikla savremena tehnologija
pelarenja sa visokim stepenom iskorienja pelinjih drutava zarad ekonomske dobiti oveka.
Dubine, koje su praktino predstavljale odseeni uplji deo stabla nastanjen pelama,
predstavljale su prvobitne konice primitivnih pelara. Kasnije, u cilju bolje i vee eksploatacije
pela, ovek poinje sa izradom konica (pletare od loze i prua) koje su imale odliku pelarenja
odreenim apitehnikim merama, ali na vrlo niskom nivou. Prinosi meda su bili veoma niski, a
bilo je neophodno ubijati pele radi oduzimanja meda i voska.
Stari Sloveni se smatraju prvim edukovanim pelarima i uiteljima pelarstva.
Srednjevekovni vladari (kralj Milutin i car Duan) su uvideli znaaj pelarstva, zbog ega su
uvrstili u zakon razne povlastice pelarima i otre kazne za falsifikovanje pelinjih proizvoda.
Struno znanje je u tom periodu bilo na veoma niskom nivou i prenosilo se sa kolena na koleno,
pri emu su odreena saznanja iz pelarstva bila strogo uvana kao pelarska tajna.
Sa pojavom pokretnog rama (Prokopovi), centrifuge (Hrika), satne osnove (Mering),
pelinjeg prostora (Lorenco) i mnogim drugim otkriima znatno je olakana manipulacija
pelama i poveana njihova iskorienost.
Savremena tehnologija pelarenja podrazumeva korienje konica nastavljaa sa
pokretnim saem, odnosno ramovima kojima se ostvaruje vrlo visok proizvodni efekat to
svrtava pelarstvo dananjice u veoma primamljivu i ekonomski isplativu privrednu granu.


2. PRIMITIVNA TEHNOLOGIJA PELARENJA

Uvidevi korist od pela, ovek je od krae meda iz pelinjih drutava pronaenih u
prirodi, preao na prenoenje pelinjih zajednica na okunicu. Ostali deo tadanje apitehnike
svodio se samo na oduzimanje pelinjih proizvoda. Tadanji pelar je morao da razrui pelinji
dom (dubinu, npr.) i opustoi pelinje drutvo da bi oduzeo veoma skromne koliine meda, voska
i polena. Kasnije je poeo da izrauje konice od prua ili loze. Te konice su sluile za hvatanje
rojeva i proirivanje pelinjaka bez traganja za rojevima u umi. Tada su one predstavljale
napredak ali u poreenju sa savremenim pelarenjem imale su niz mana:
- Zapremina im je bila 12 15 litara, to je ograniavalo razvoj pelinjeg drutva, a pelar
je imao kao dobit veoma skromne koliine proizvoda.
3

- Veoma male koliine proizvoda za pelara. Pelari su za oduzimanje meda u poetku
birali tea drutva sa vie meda, meutim to se kasnije pokazalo nepraktinim zbog obilnog
uginjavanja tokom zime. Onda su tea drutva ostavljali a uzimali med iz lakih.
- Oduzimanje meda je podrazumevalo ubijanje pela. Paljena je slama iznad koje je visila
pletara sa pelama. Pele su kidisale na vatru i bile spaljene. Kasnije je uveden tzv. Linenburki
metod koji je podrazumevao zasecanje vrhova vrkara i dodavanje pokretnih polunastavaka za
medobranje, ime su pele bile poteene likvidacije pri oduzimanju meda.
- Bile su premazivane blatom, balegom, a kasnije i kreom radi puvanja toplote i zatite
pela unutar njih. Taj materijal je pucao i troio se usled dejstva sunca, kie i vetra pa je bilo
neophodno stalno reparirati konicu.
- Pelar skoro da nije imao uvida u razvoj i zdravstveno stanje pelinje zajednice. Sve to
je mogao da sazna svodilo se na posmatranje ponaanja i leta pela, oslukivanjem i pogledom
odozdo pri podizanju pletare.
- Pele su se nekontrolisano umnoavale, tj. rojile, bez mogunosti suzbijanja nagona za
rojenjem, to se tada nije ni primenjivalo.


Slika 1. Dubina Slika 2. Vrkare (trmke) Slika 3. Savremena LR koni ca

Danas ove konice imaju primenu u skidanju prirodnih rojeva, a mogu se koristiti i u
organskom i biodinamikom pelarenju.
Prelaz od primitivnog na savremeno, danas prisutno pelarenje bi predstavljalo uvoenje
poketnih elemenata konice, najpre rama a zatim tela konice.





4

3. SAVREMENA TEHNOLOGIJA PELARENJA

Za savremeno i rentabilno pelarenje vaan je izbor konica, odgovarajui pribor i
oprema, kao i odgovarajui stepen edukacije. Segmenti savremenog pelarenja:

3.1. Zasnivanje pelinjaka
Uspeh u proizvodnji izmeu ostalog zavisi i od izbora mesta za pelinjak, pravilnog
rasporeda konica, kvaliteta rojeva, izbora konica i broja konica.

3.1.1. Izbor mesta za pelinjak
Mesto za pelinjak treba da bude zaklonjeno od jakih vetrova. Jaki proleni, jesenji, a
naroito zimski vetrovi znatno ometaju normalan ivot i rad pelinjeg drutva (Veskovi, 1990).
Dobro je da se pelinjak postavi tako da za vreme velikih letnjih vruina, izmeu 11 i 15 asova,
konice prikriva hlad nekog drvea. U protivnom pele troe mnogo vie vremena i energije za
rashlaivanje gnezda u konici, to utie na smanjenje proizvodnje meda. Pogreno je ako se
konice postavljaju u neposrednoj blizini zidova zgrada, jer u podnevnim asovima sunevi zraci
se odbijaju od zida prema konicama i pregrevaju ih. To moe prouzrokovati otapanje saa u
konici i znatne tetne posledice po pelinje drutvo zbog naruavanja grae njihovog gnezda.
Pelinjak ne treba postavljati blizu prometnih saobraajnica, eleznikih ina i aerodroma
jer potresi i buka znaajno remete rad pela i uznemiravaju ih. Takoe, treba izbegavati lokacije
blizu dalekovoda i mobilne telefonije zbog tetnog dejstva elektro i radio zraenja na pele. Za
pelinjak nisu dobre lokacije blizu ubrita, azotara, rafinerija, cementara i otpada.
Pri izboru mesta za pelinjak valja razmotriti i uslove za pau. Nastojati da u radijusu na
kilometar, najdalje dva ima dovoljno pelinje pae, po mogustvu to raznovrsnije u pogledu
vremena cvetanja. Nastojati da pelinjak bude ispod panog podruja kako bi pele prazne letele
uzbrdo a pune nizbrdo, jer u suprotnom su prinosi manji i do 75 % (Milanovi, 1997).
Dobro je da u blizini pelinjaka ima pitke kvalitetne vode koja je potrebna naroito u rano
prolee kada je razvoj legla ubrzan. Neih vije dobro podizati pelinjak u blizini vodenih
povrina (vee reke, jezera), jer se pele u njima dave prilikom preletanja, naroito kada su
optereene nektarom i cvetnim prahom, a pogotovu pri pojavi jaeg vetra (Veskovi, 1990).
Ukoliko nema tekue pitke vode, neophodno je obezbediti pojilo sa istom pitkom vodom i
postaviti ga na osunanom mestu blizu pelinjaka.
Treba izbegavati prostore prenaseljene pelinjim drutvima drugih vlasnika, kako zbog
konkuretnosti pela na pai, tako i zbog poveanog rizika prenosa zaraznih bolesti i parazita.


5

3.1.2. Postavljanje konica na pelinjaku
Konice na pelinjaku ne treba da budu gusto zbijene jedna uz drugu, jer se u tom sluaju
oko njih tee i sporije radi, a pele radilice i matica se oteano orijentiu prilikom povratka u
konicu, zbog ega se desi da promae svoju konicu, uu u tuu i bivaju ubijene.
Najbolje je konice postaviti po grupama, 3 - 6 u jednoj grupi (Milanovi, 1997).
Raspored ne treba da bude pravolinijski ve u ah poretku, odnosno prva grupa napred, a druga
povuena neto unazad i u stranu tako da konice iz zadnje grupe budu u meuprostoru konica iz
prve grupe. Rastojanje izmeu 2 konice u redu treba da iznosi 80 130 cm, a rastojanje izmeu
redova konica 2,5 3 m. Leta na konicama treba da budu okrenuta u pravcu juga, jugoistoga ili
jugozapada. Radi bolje orijentacije pela korisno je da se konice ofarbaju razliitim bojama cele
ili samo prednje strane, npr: prva utom, druga plavom, trea belom itd.


Slika 4. Raspored konica na pelinjaku

Postolja za konice mogu biti zajednika za dve ili vie konica ili pojedinana.
Zajednika postolja su manje praktina jer konicama u sredini moemo prii samo sa zadnje
strane a svaki potres i uznemiravanje jedne konice pri pregledu se prenosi na susedne konice,
to pored ostalog dovodi do vee potronje hrane i slabije produktivnosti. Visina postolja se kree
30 50 cm. Visina postolja treba da omogui strujanje vazduha ispod podnjae i sprei njeno
truljenje (Milanovi, 1997).
Veoma je vano da konice budu blago nagnute napred prema letu, kako bi voda koja na
bilo koji nain ue u konicu, mogla istei. To bitno doprinosi odravanju normalne mikroklime
u konici i smanjuje mogunost zaraze glivinim bolestima.
6

3.1.3. Selidbeni pelinjak
Tendencija u savremenom pelarstvu je formiranje seleeg tipa pelinjaka koji moe biti
postavljen na vozilo trajno, ili privremeno za vreme pae, a u fazi zimovanja je u stacionaru.
Praktino jedina mana ovog pelinjaka su trokovi osnivanja jer zahteva ulaganje u vozilo i
konstrukciju ali ovaj tip pelinjaka ima mnogostruke prednosti od stacionara:
- iskorienje vie istih i razliitih paa na razliitim lokacijama,
- mnogostruko vei prinosi u odnosu na stacionar (na stacionaru je prosean prinos 15
25 kg po konici, a kod seleeg tipa pelarenja prinosi mogu biti i do 100 pa i vie kg po konici
u toku godine),
- vei ekonomski efekat i iskorienje pela na pai.


Slika 5. A konice na kamionu

3.1.4. Nabavka rojeva
Prilikom zasnivanja pelinjaka veoma je vano obezbediti kvalitetan materijal. Rojevi
moraju biti potpuno zdravi i sa oploenom mladom maticom, po mogustvu iz selekcije. Zbog
toga rojeve treba nabavljati od poznatih i pouzdanih pelara ili se konsultovati sa strunjacima iz
ove oblasti.


Slika 6. Roj na ramovima Slika 7. Paketni roj
7

Na naem tritu su u prometu rojevi na ramovima pri emu je standard 5 rama (2 rama sa
medom i polenom i 3 rama sa leglom) i paketni rojevi koji sadre 1,2 kg mladih pela i kvalitetnu
maticu (www.spos.info).

3.1.5. Izbor konice
Dilema svakog pelara poetnika je koji tip konice odabrati za pelarenje. Ne postoji
najbolja konica. Izbor zavisi od opredeljenja pelara, mogunosti nabavke i korienja kao i od
onoga ta oekuje od pelarstva. Najzastupljeniji tipovi konica kod nas su: Dadant-Blatova
(DB), Langstrutova (LR), Fararova (FR) i Albert-niderieva (A). Prve 3 se mogu preporuiti
pelarima poetnicima, dok je A konica predviena za paviljonski tip seleeg pelinjaka to
podrazumeva profesionalno bavljenje pelarstvom.


Slika 8. DB konica Slika 9. LR konica Slika 10. FR koni ca

Postoje i drugi manje zastupljeni tipovi koji su manje u upotrebi i sa nedovoljno
obrazloenom ili zastarelom tehnologijom pelarenja (rodna voja, kongresovka, poloka itd.).
DB, LR i FR tipovi konica omoguuju pelarenje na najsavremeniji nain sa mogunou
ostvarenja visokih prinsa, kao i prelazak od amaterskog na profesionalno pelarstvo po
ovladavanju tehnologije rada (www.kosnicevoja.rs).

3.1.6. Veliina pelinjaka
Veliina pelinjaka, odnosno odreivanje broja konica koji se eli drati, vri se na
osnovu opredeljenja pelara da li eli da mu pelarstvo bude hobi, sporedno ili osnovno
zanimanje, kao i po tome koliko je pelar ovladao apitehnikim merama. Na osnovu toga pelari
se mogu podeliti na: poetnike, hobiste, poluprofesionalne i profesionalne pelare.
Poetnici, naravno poinju sa manjim brojem konica, obino 3 do 10, a zatim postepeno
poveavaju taj broj uz usavravanje i nadogradnju praktinih i teorijskih saznanja. Kasnije od
njih mogu nastati poluprofesionalni ili profesionalni pelari.
8

Hobisi su pelari koji su u izvesnoj meri savladali pelarstvo ali imaju u posed manji broj
konica i prvenstveno pelare radi zadovoljenja svojih potreba za pelinjim proizvodima i iz
ljubavi prema pelama, bez tendecija ka ozbiljnijem bavljenju ovim poslom.
Poluprofesionalni pelari su pelari kod kojih je pelarstvo sporedno, odnosno dopunsko
zanimanje. Obino poseduju 30 50 konica, najvie 100, tj. onoliki broj koji ih nee ometati u
obavljanju osnovne delatnosti. Na jakim paama moe se smestiti i do 500 konica (Milanovi,
1997).
Pelari profesionalci kojma je pelarstvo glavno zanimanje treba da imaju u posedu
najmanje 150 konica sa pelinjim drutvima, a mogu i znatno vie, u zavisnosti od steene
vetine, broja lanova u porodici koji su spremni da se time bave, raspoloivih objekata, ureaja i
mehanizacije. Sa trenutnom potranjom i cenom meda (3,3 u otkupu) u Srbiji moe itava
porodica pristojno da ivi od bavljenja pelarstvom. Vei pelinjaci su racionalniji i rentabilniji i
oni uglavnom spadaju u selidbene sa upotrebom mehanizacije (www.spos.info).

3.2. Prihranjivanje pelinjih drutava
U savremenom nainu gajenja pela, prihranjivanje pelinjih drutava je neizostavna i
veoma vana tehniko tehnoloka mera, bez koje se ne mogu oekivati visoki prinosi i uspeno,
odnosno ekonomino pelarenje.
Prehrana predstavlja obezbeivanje elementarne hrane za opstanak, a prihrana se obavlja
iz nude (ree u veim obrocima) ili stimulativno (ee u manjim obrocima).
Vrste hrane koju troi pelinja zajednica: prirodna (med, polen), koja je najbolja ali
ekonomski neisplativa a postoji i opasnost od zaraze (spore bolesti u medu idr.) i vetaka (tena
i eerno-medno testo-tzv. pogaa).
Tenom hranom se pele prihranjuju u aktivnoj sezoni, pogaom u biolokom i
ekolokom mirovanju, tj. kada ne opte sa okolinom. Tena hrana se pravi od vode i eera u
odnosu od 4:1-1:4 (najee 1:1), a vrsta od eera u prahu, meda i vode. U obe se mogu dodati
vitaminske i mineralne komponente, kao i lekovi. U rano prolee (od druge polovine marta)
drutva se prihranjuju eernim sirupom u odnosu 1:3 (1 deo eera i 3 dela vode), kasnije u
sezoni odnos eera i vode je 1:1, dok bi u jesenjoj prihrani sirup sadrao 3 dela eera i 1 deo
vode. Kao vetaka hrana koristi se i eer u kristalu (jun, jul i avgust) uz obezbeenje dovoljne
koliine vode.
Pelinja drutva se po pravilu prihranjuju uvee uz voenje rauna da se hrana ne prosipa
van hranilica, a naroiti ne na spoljanjem delu konice to moe prouzrokovati grabe i gubitak
drutva.
Mada pele same reguliu svoju ishranu, sabirajui u polju potrebnu im hranu, isto i
pelar mora i duan je da na presudan nain utie na reim ishrane pelinjih zajednica: da ih
snabde optimalnim koliinama hrane, koja im je potrebna u razliitim periodima sezone, da se
9

brine o pogodnosti meda za zimovanje pela, obezbedi pelama belanevinastu hranu u periodu
kada je nema u prirodi, stvori kod pela u nunom momentu iluziju unosa meda prihranjivanjem
koje ih podstie na aktivan rad, produi period medobranja i povea njegovu intenzivnost
prevoenjem pela u podruje obilatih medonoa, koje cvetaju u razno vreme i na raznim
teritorijama (Taranov, 2004).

3.3. Priprema pelinjih drutava za prezimljavanje
Pelinje drutvo u proces prezimljavanja ulazi sa oko 20.000 pela radilica, 1- om
maticom i, po pravilu, bez trutova. Pele pomou meda odravaju mikroklimu u konici i
temperaturu (100g meda = 350 kalorija). Pele su zbijene jedna uz drugu u obliku lopte i
obrazuju tzv. zimsko klube. Kompaktnou (zbijenou) klubeta odravaju temperaturu koja
nikada nije ispod 14S u centru a na periferiji nikada ispod 0,6S. Sa pojavom legla temperatura u
centru klubeta je 34S a na periferiji 14S. Relativna vlanost vazduha klubeta bez legla je 40-
50%, a kada se javi leglo 60-80%. Sadraj kiseonika u biolokom mirovanju je oko 18%, a ugljen
- dioksida 1-3% (kod jaih drutava i do 5%). U sezoni, kada su pele aktivne, sadraj kiseonika
je 21% a ugljen dioksida 0,03%.

3.3.1. Pregled pelinjih drutava
Pre poetka priprema pelinjih drutava za zimu, vano je znati stanje pelinjih drutava,
to se utvruje detaljnim pregledom. Ovo treba uraditi krajem jula ili, eventualno, poetkom
avgusta. Ukoliko u belekama pelara, za neko drutvo ima se potrebne podatke, takvo drutvo
ne treba pregledati.
U pelinjaku najee ima aroliko stanje: rojeve iz tekue godine, drutva koja su seljena
na pau, drutva koja su imala prekid legla zbog sparivanja matice, ili druga kojima su
dodavane oploene matice.
Pregledom treba utvrditi: jainu drutava, zdravstveno stanje drutava, kvalitet matice,
kvalitet saa i koliinu i kvalitet hrane.
U toku pregleda, sve to moe da se uradi radi boljeg prezimljavanja pela, treba uraditi
odmah; posebno raditi na otklanjanju onog to je nepovoljno za zimovanje. Tokom pregleda,
pored utvrivanja stanja, treba sreivati ramove, praviti raspored hrane i slino. Ako je neki
ram lo, treba ga izvaditi ili premestiti ne kraj. Ako je matica loa, ukloniti je i dodati novu iz
rezerve.
Veoma je vano da dodata hrana bude skladitena na onim ramovima na kojima e pele
zimovati i iji se raspoded nee dirati. Ukoliko je neko drutvo slabo, vrlo slabo, ili je matica
postala trutua, treba ga odmah rasformisati.

10


3.3.2. Obezbeenje jakih drutava
Kod pregleda prvo se utvruje jaina drutva. Po jaini, sva drutva treba podeliti na:
drutva koja mogu da prezime i slaba, koja ne mogu da prezime ili ije przimljavanje nije
opravdano. Tu podelu emo napraviti prema broju ulica prekrivenih pelama, i to posmatrano
rano ujutru, dok su pele jo u konici. Drutva koja imaju manje od est ulica pela kod DB
konice ne treba ostavljati preko zime, jer e potroiti dosta hrane, a sledee godine ne mogu da
se razviju u jaka drutva. Zato takva drutva, koja ne mogu da prezime, odmah treba
rasformirati, pripajajui ih drugim drutvima, ili podeliti ih na vie drugih drutava.
Pored jaine pelinjeg drutva, vaan je i kvalitet pela koje e zimovati. Nije svejedno
ako su to veinom stare pele koje e tokom zime uginuti, ili su to mlade, ne istroene pele.
Mlade pele imaju znatno vie masnog tkiva u organizmu, due ive i u prolee odgajaju
znatno vie legla. Koliina masnog tkiva u telu pele zavisi od kvaliteta hrane kojom biva
hranjena u periodu od zadnje pae do jeseni. Zato, pihranjivanjem treba podsticati razvoj
mladih pela koje e zimovati.
Jaa drutva, sposobna za dobro prezimljavanje i brz proleni razvoj, moemo dobiti i
pojaavanjem pelama (rojevima) iz vrkara ili nukleusa, ponekad zajedno i sa zalihama meda
i cvetnog praha (Veskovi, 1990).

3.3.3. Zdravstveno stanje pelinje zajednice
Kod ovog pregleda obratiemo panju na bolesti i parazite pela, a posebno na ameriku
kugu, nozemozu, varozu i kreno leglo.
Uvek kada izvadimo ram sa leglom, treba da imamo na umu vidljive znake amerike kuge
pelinjeg legla. To su promene ne zatvorenom leglu, koje se primeuju na poklopcima elija.
Na prvi pogled leglo je ratrkano, razbacano kao da ga je zalegla najloija matica, a to ustvari
potie od neizleenog legla. Druga vana promena su rupice na poklopljenom leglu, sa
nepravilnim ivicama. Njih prave pele, elei da izbace uginulo leglo, koje postaje lepljiva
masa, i nju pele ne mogu da uklone. Poklopci su ulegnuti, usled suenja lepljive mase
zalepljene za poklopac. Sama masa, u velini vrha iode, lepi se za dno elije.ako eliji
otvorimo, imamo utisak da je prazna. Amerika kuga se ee i lake otkriva u jesen, ali na nju
treba obratiti panju kod svakog pregleda legla.
Nozemoza kao bolest odraslih pela traje stalno ali je vidljiva u periodu januar april, pa
se u jesen ne mogu uoiti nikakvi znaci. Uslovi koji doprinose razvoju nozemoze su: loa
hrana, slaba ventilacija i vlaga.
11


Slika 11. Amerika kuga Slika 12. Kreno leglo Slika 13. Nozemoza Slika 14. Varoa

Varoza moe za pelinje drutvo da ima katastrofalne posledice. Tokom prolea razvoj
varoe zaostaje za razvojem pelinjeg drutva, dok ve krajem leta broj veroa je sve vei, a broj
jaja koja matica zalee sve je manji. Zbog toga se deava da se u jednoj eliji nae i po 3 4 i
vie varoa, koje buduu pelu onesposobe za ivot, pa se raa bez krila, nogu i slino.

3.3.4. Kvalitet i starost matice
Matica je majka svih lanova pelinjeg drutva. Od nje pele nasleuju sva spoljanja
obeleja, kao i radne osobine (Mladenovi & Stevanovi, 2003).
Kod zazimljavanja pela posebnu panju moramo obratiti na maticu. Mlada i kvalitetna
matica obezbeuje sigurnije prezimljavanje. Vie jaja poloi u toku jeseni, to znai da razvije
jae drutvo, u prolee ranije pone sa zaleganjem i manje je sklona rojenju.
Poeljno je da matice menjamo svake godine, a ako pokazuju neke nedostatke i pre.
Prilikom pregleda treba osmotriti da li matica imaneki vidljiv nedostatak, da li ima krila, sve
noge, da li se lako i normalno kree.
Matice sa nedostacima lako nestanu tokom zime i drutvo znatno oslabi ili propadne. O
kvalitetu matice najbolje govori njeno leglo. Ukoliko je kompaktno, i u koncentrinim
krugovima, znai da je matica dobra. Ako je leglo malo, ratrkano, matica je loa. Pele to
oseaju i ponekad vre tihu zamenu matice ali te matice esto mogu biti loe na majku ili loe
sparene pa ak i nesparene.

3.3.5. Raspored i kvalitet saa
Tokom pregleda treba formirati raspored saa, koji se nee vie menjati do prolea. To je
vano, da bi pele same sebi napravile najpogodniji raspored hrane. U centralni deo konice
treba staviti najkvalitetnije sae, tamo gde e se formirati zimsko klube. Tu se legu zadnje
jesenje i prve prolene pele. Sae treba da bude sa pravilnim radilikim elijam, smee boje,
iz koga se izleglo bar 3 4 generacije pela. Sada vie ne treba dodavati satne osnove, niti belo
izgraeno sae. Matice u ovo doba radije polau jaja u sae u kome je ve bilo leglo, a belo
sae e ostaviti nezalegnuto.
12

Do ramova sa leglom, sa jedne i sa druge strane, treba dodati ramove sa cvetnim prahom,
najbolje ako je zaliven medom i zapeaen. Do cvetnog praha se zatim stavljaju ramovi sa
puno meda, a na kraju ramovi sa malo meda. Ukoliko oekujemo neku pau, ili emo leglo
znaajnije prihranjivati, onda 1 ili 2 rama sa manje hrane, ali sa kvalitetnim saem treba staviti
uz leglo, ili jedan prazan u sredini legla. Time matici omoguavamo da nosi, a pelama da
smetaju hranu, a da ne blokiraju maticu. Ako za ovo proiravanje nemamo kvalitetan ram,
moemo stari ram sa medom (koji ima dobro sae) iscediti, ostavljajui deo meda, koji e initi
venac iznad ziskog kubeta.
Od avgusta do polvine septembra treba stimulativno prihranjivati pele, da bi se izleglo
to vie mladih pela. Ako u tom periodu zahladni, drutva treba utopliti da matica ne bi zbog
slabijeg grejanja legla smanjila noenje.
Na centralnim ramovima, gde e u prolee matica poloiti prva jaja, treba da bude
skladitena zadnja uneta hrana, koju e pele potroiti od oktobra do januara. Ta hrana ne treba
da sadri nesvarljive materije, a dobro je ako potie od eernog sirupa.

3.3.6. Koliina, raspored i kvalitet hrane
Potrebne koliine hrane, da bi pelinje drutvo prezimilo i uspeno se razvilo za ranu
prolenu pau je 17 do 22 kilograma. U periodu od 1. oktobra do 31. marta pele u proseku
potroe 10 kilograma hrane. U svakom trenutku u konici treba da ima najmanje 4 kilograma
zaliha hrane. Za sluaj loeg rasporeda hrane i loeg vremena poetkom aprila, potrebno je bar
jo 3 kilograma. Prilikom pregleda treba utvrditi koliinu hrane u konici i koliko ih treba
dohraniti eernim sirupom. Dihranjivanj se vri u prvij polovini avgusta, tako da sirup prerade
stare pele, koje e ionako uginuti od zime, a ne mlade, koje treba da prezime i doekaju
prolee.
Sirup treba davati u veim dnevnim koliinama da ga pele skladite i zapeate. Dodati
sirup pele e smestiti oko i iznad klubeta i troie od oktobra do januara. Kada pone razvoj
legla, potrebno je da pele troe cvetni med, koji je neuporedivo hranljiviji.
Cvetni prah za zimsku zalihu, neophodno je obezbediti u toku pripreme drutva za
zimovanje. Ako u toku avgusta i septembra u prirodi nema znaajnijeg unosa cvetnog praha, a
stimulativnim prihranjivanjem se leglo razvilo, zalihe cvetnog praha se mogu potroiti. Takva
drutva e u prolee znatno zaostajati u razvoju, a moe doi do toga da pele jedu starije larve
da bi tim belanevinama hranile mlae.
Zalihe cvetnog praha je najbolje obezbediti kada ga u prirodi najvie ima, i kada dolazi do
blokade legla polenom.
Troenjem hrane pele proizvode energiju koja ih greje tokom zime. Nesvarljive materije
iz potroene hrane se skupljaju u debelom crevu i izlaskom na proisni let, pele ih izbacuju.
Ukoliko budu nepogodni uslovi, doie do gomilanja nesvarljivih materija, oboljenja pela i
13

pranjenja unutar konice. Tamniji medovi, livadski i umski (medljika) imaju vie nesvarljivih
materija, a posebno je opasna medljika.
Zimsko klube pele formiraju na praznom sau, gde se izleglo zadnje leglo, na mestu
blie letu. Klube je u obliku lopte, ispod venaca meda i tako u stalnom kontaktu sa medom.
Troei hranu, klube se pomera navie, po malo i ka zadnjem delu konice. Pri velikoj
hladnoi, pele se teko pomeraju iz ulice u ulicu i deava se da drutvo strada a da na strani
ostane med koji nije bio dostupan pelama. Da bi se to spreilo dobro je da se na srednjim
ramovima naprave jedna do dve rupe za prolaz pela na rastojanju od 10 do 15 cm ispod
satonoa, za direktan prelazak pela iz ulice u ulicu.

3.3.7. Utopljavanje i ventilacija konica
Utopljena drutva tokom zime potroe manje hrane u odnosu na kilogram pela i u
prolee se bre razvijaju. Konice treba utopliti tokom zime i to sa strane (jedne ili obe) i
odozgo. Utopljavanje se vri novinskim papirom ili drugim utopljavajuim materijalom, ali pri
tome treba voditi rauna o ventilaciji.
Pele, troei med oslobaaju vodenu paru i ugljen dioksid. Vodena para kao laka
kree se navie i u dodiru sa hladnom poklopnom daskom, medom i ramovima, kondenzuje se
u kapljice vode koje padaju na klube, ili po sau i izazivaju buanje.
Da se to ne bi desilo, u gonjem delu konice treba da postoji otvor, kroz koji e vodena
para da izlazi. Dovoljno je da to bude sasvim mali otvor obino 1 do 2 cm gornjeg leta. Na taj
nain sve vazduh e ulaziti na donje leto a vodena para s obzirom da je laka izlaze na gornje
leto.

3.4. Izimljavanje pelinjih drutava
Kada pelinja zajednica miruje , u toku zimskog perioda , pelar treba da izvri sve
pripreme za rad s pelama im vreme otopli i pele poinju redovno da izleu iz konice . Prve
izlete pela krajem zime i rano u prolee pelar s nestrpljenjem oekuje , da bi video s im
raspolae na poetku nastupajue sezone .
Ve za vreme prvih prolenih izleta , po letu pela i po njihovom ponaanju , pelar moe
da oceni kakva mu je pelinja tajednica . Ako pele ivo ( brzo ) izlaze i ulaze u konicu i ako
donose cvetni prah , onda se moe zakljuiti da je drutvo zdravo i da ima maticu . Ako pak
pelar ustanovi da pele izleu , ali izvlae mnogo mrtvih pela , ili je leto zagueno mrtvim
pelama, znak je da zajednica nije dobro zimovala.
Zadravanje pela na poletaljci ili tromo kretanje pela , namee zakljuak da neto nije
u redu . Takva drutva treba oznaiti i im temperatura u hladu poraste do 17
0
C , treba ih
pregledati.
14



Slika 15. Dobro izimljeno pelinje drutvo Slika 16. Loe izimljeno pelinje drutvo

Poto se drutva puno razlikuju po snazi, od kraja do kraja, od pelinjaka do pelinjaka i
od konice do konice, pelari treba da prilagode rad prema stanju u konici. Tako, kod
najsnanijih drutava, nee biti potrebno mnogo posla: eventualno oduzimanje ponekog rama
vika, koji nije zaposednut leglom i nema mnogo meda, dodavanje praznih ramova radi
zaleganja, kao i dodavanja 2-3 satne osnove, zavisno od tipa konice. Dobra drutva u
desetoramnim DB konicama (slino tako i u A konicama, kao i LR konicama kod kojih je
plodite samo u jednom telu) ispunie plodita veoma brzo, najkasnije do polovine aprila, i
bie neophodno dodavanje meditnih nastavaka. Dobra drutva u 12-to ramnim DB konicama,
kao i LR konicama gde je plodie u dva tela ispunie plodita neto kasnije, ali takoe pre
poetka cvetanja bagrema. To posebno vai za drutva koja e koristiti pau uljane repice,
perka, ili jaku vonu pau. Isto tako i pau maslaka, vrbe, crnjue, ili neke druge jake prolene
pae. Takva drutva bi ove godine mogla da daju lepe koliine prolenog meda.
Na drugoj strani, drutva srednje jaine ili slabija (tamo gde su iz zime izala slabija nego
inae) zahtevae vie nege i strpljenja. Slabija iz te kategorije se jo uvek ne smeju proirivati
jer e to usporiti razvoj, ve treba saekati da se malo vie razviju, da se izlegu nove pele i da
se leglo proiri, najpre po ramovima gde je prisutno a ne po novim, sa strane. Pre proirenja
legla novim praznim ramom ili satnom osnovom, dobro je prvo primeniti neke druge mere, kao
onu sa preokretanjem jednog ili svakog drugog rama legla, ime se veoma ubrzava irenje
legla. Neki pelari preokreu celo plodite za 180 stepeni, to je takoe dobra podsticajna mera
ali manje efikasna od preokretanja pojedinanih ramova. Treba imati u vidu da se preokretanje
ramova radi samo ako pele dobro pokrivaju te ramove i ako leglo prelazi polovinu povrine
rama, u suprotnom moe se izazvati prehlada legla, njegovo oteenje i zastoj razvoja. Kod
drutava gde je leglo malo, treba biti strpljiv i suziti ih sa strane legla tako da im dodamo ram
sa medom uz leglo, da poveanje legla ne ide u irinu, ve da se iri povrina pod leglom na
tom ramu. U tom cilju, moe se pomalo otklapati medni venac na ramu sa leglom posebno ako
je u drugom delu rama dosta meda, ime se pele stimuliu da uklanjaju taj otklopljen med i da
pripremaju sae za zaleganje. Kod drutava koja su na granici izmeu te dve kategorije, treba
15

izvriti izvesno proirenje legla dodavanjem izgraenog praznog ili polupraznog rama (sa
mednim vencom) sa strane.
Treba napomenuti da e krajem marta i prvih dana aprila, zbog pomenutog ponovnog
poetka zaleganja poetkom marta, u veini drutava tada masovno da se pojavi vei broj
mladih pela. To treba imati u vidu pri proceni koliko treba proiriti drutva, da li dodavati
ramove ili ne, koliko i gde. Ne bi trebalo ni preceniti ni podceniti poveanje broja pela u
konici, koje nekada moe biti vrlo naglo i iznenaujue, nekada sporo a nekada da skoro
sasvim izostane - da drutva opadaju po snazi ako su zahvaena boleu (najee
nozemozom). Da bi se pravilno postupilo, treba se drati pravila da je bolje malo i zakasniti sa
proirenjem nego poraniti, ali greka je naravno ako se vie zakasni, jer bi se drutvo razvilo
mnogo bolje da se na vreme radilo a moe se desiti da se izazove i rojidbeni nagon. U takvoj
situaciji, ei obilasci pelinjaka su neophodni, ne moraju se ramovi stalno podizati ve samo
na brzinu pogledati odozgo preko ramova kakvo je stanje. Ako je preko satonoa postavljena
plastina folija, to neki pelari primenjuju, uznemiravanje pela podizanjem poklopne daske je
minimalno.
Neke ramove, zavisno od toga da li su prazni ili ne, kakva je dubina elija u njima, kakva
je debljina elija i slino, pele e radije puniti polenom i nektarom nego to e ih matica
zalegati. Iskusni pelari mogu prepoznati takve ramove i lake izbei da ih pele koriste za
deponovanje nektara i polena, umesto za leglo. Naravno, drutvima uvek treba omoguiti
prostor gde pele mogu da stavljaju nektar i polenov prah, ali prevashodni cilj pelara u prolee
je da podstakne negovanje to veeg legla u konici. U tom cilju, ne bi trebalo dopustiti vie od
dva rama sa strane legla, koja ne sadre leglo ve samo med i polen. Ako ih bude vie, treba ih
vaditi i davati drugim drutvima ili uvati za rezervu za kasnije rojeve i slino. Radi postizanja
istog cilja, satne osnove treba radije dodavati u sredinu legla, nego skraja, a isto tako i lepe,
prazne, izgraene ramove. Ali to vai samo ako je u konici 4 i vie ramova sa leglom, dobro
zaposednutih pelama. Za sluaj 3 rama legla, ramovi za proirenje se dodaju sa strane legla. A
ve je spomenut sluaj kada je leglo malo a na vie ramova, recimo 4, bolje je ne vriti dalje
proirivanje, ve ga suziti i podsticati da se proiri po tim istim ramovima.
Kada se drutvo razvije na 5 i vie ramova legla, mogu mu se dodavati istovremeno i po
dve satne osnove. Kod ba snanih drutava, sa dosta pela, obe osnove se mogu staviti u
sredinu legla, ne jedna do druge ve razmaknute za jedan ram. Pele uvek bolje izgrauju
osnove ako su postavljene uz ram s otvorenim leglom. Inae, osnove se stavljaju jedna u
sredinu a jedna skraja legla, ako nismo sigurni da li da ih obe stavimo u sredinu. Posle
dodavanja osnova, poeljno je odmah prihraniti pele da bi ih bre izgradile, to jedino nije
potrebno ako je polenska i nektarska paa dobra.
Pri pregledu konice, dobro je pogledati zatvoreno trutovsko leglo, proveriti ima li u
njemu varoe ili ne. To e omoguiti procenu zaraenosti varoom i za planiranje kasnijih
tretmana.
16

Podsticajno prihranjivanje eernim sirupom ili razreenim medom bie veoma korisno
za pelinja drutva, posebno dok se ne pojavi jai unos nektara i za vreme kinih dana. Tada e
biti korisno i sipanje tople vode u hranilice, koja je pelama veoma potrebna za pravljenje
hrane za leglo.
Uklanja se viak ramova izkonice - koji nisu zaposednuti pelama, u kojima nema legla a
nema ni nekih veih koliina meda, i koji su manje ili vie deformisani, oteeni, previe stari,
ubuali. Mogu se najpre stavljati na kraj konice, otklapati pomalo med iz njih, a kada ga pele
pokupe, takvi ramovi se vade i pretapaju.
Utopljavajui materijal ne treba skidati sa konica, ve naprotiv, moe se i poveati.
Ako pojilice nisu ranije postavljene,treba ih postaviti. Sa leta se skidaju eljevi, ako to
nije ranije uinjeno.
Pelari koji su u mogunosti, dobro je da svoje konice presele na neku od boljih paa u
blizini. To bi omoguilo bri razvoj, a ako su drutva jaka, mogu doneti i med za vrcanjeNa
dobrim polenskim paama teta je ne sakupljati polenov prah. To se radi skupljaima polena,
spoljnim, koji se kae na poletaljku, ili unutranjim, koji se stavljaju na podnjau, ispod
plodita. Dobar nain skupljanja polena, zapravo ve preraenog polena - perge, je i vaenje iz
saa. Perga sadri vie lekovitih sastojaka neko polen sakupljan skupljaima, pa se i vie ceni.

3.5. Sagledavanje stanja i koliina hrane
Posle obavljanja prve kasno zimske ili prolene posete pelinjaku, pelar ve stie
odgovarajuu procenu stanja. Pregledom fioka ispod mreastih podnjaa i samim pregledom
podnjaa stie uvid u uspenost zimovanja. Tada treba da ustanovi koje su pelinje zajednice
uginule i da njihove konice ukloni sa pelinjaka pre prvih masovnih izleta pela. Uzorke mrtvih
pela treba odneti na analizu u najblii veterinarski institut. Ako je uzrok uginia banalne prirode,
uglavnom posledica nepravilnog rada pelara, sva oprema, zajedno sa ramovima i zalihama
hrane, moe se koristiti i kod drugih zajednica. Ako je uzrok uginua bolest, oprema se mora
kvalitetno dezinfikovati, a ostali zaraeni materijal adekvatno sanirati (najverovatnije spaliti).
Iako profesionalci umeju da sve potrebne podatke o pelinjoj zajednici proitaju sa podnjae, tj.
iz fioke ispod mree, ipak treba odabrati jedan pogodan dan za pregled pelinjih zajednica, pre
svega u svrhu ustanovljavanja koliine preostale hrane, kako se ne bi dogodila nepotrebna
prolena uginua zbog malih zaliha kod pojedinih zajednica, a to se dogaa i najiskusnijim
pelarima, ako su neoprezni i ako raunaju da su sva drutva jednaka.
Svaka pelinja zajednica je pria za sebe i zato je potrebno evidentirati stanje u konicama
prilikom tog prvog pregleda. Ako u konicama ima dovoljno hrane, zajednice praktino ne
zahtevaju neku posebnu negu. Kad se kae dovoljno hrane misli se na zalihu meda od
najmanje 10 kg uz dovoljne zalihe perge. Svi koji su uspeli da u jesen obezbede lokaciju za
pelinjak gde polena ima u izobilju, obezbedili su i bogate zalihe perge. Perga je, glavni faktor
koji kontrolie zdravlje pela. Nauno je dokazano da obilne zalihe perge u prolee spreavaju
17

razvoj mnogih bolesti, kao to su nozemoza, evropska trule, pa ak i amerika trule legla. Poto
smo ve prinueni da pelarimo sa varoom, treba naglasiti da e se pri istoj zaraenosti varoom,
mnogo bolje ponaati pelinje zajednice koje imaju bogate zalihe perge. Naravno, zimskim
tretmanom protiv varoe (oksalna kiselina, Apitol, Perizin) trebalo je broj varoa svesti na
dozvoljeni maksimum, a to je najvie 50 jedinki po pelinjem drutvu. Iako se ini da mi ne
moemo znati koliko je varoa ostalo u konici, to nije tako. Svako od pomenutih sredstava,
adekvatno primenjeno, obara najmanje 90% varoa. Znai, u konici je ostao najvie deveti deo
prebrojanih oborenih varoa. Tako efikasni zimski tretmani omoguavaju pelaru da ne razmilja
o varoi sve do sredine ili kraja jula, i do tada nije potreban nikakav tretman zajednica ni jednim
preparatom, ako nema unoenja varoe sa strane. Ali, za ovako visoku efikasnost potrebna je
izuzetna preciznost u doziranju preparata protiv varoe tokom zime. Tek ako ste varou veim
delom oborili krajem jula ili poetkom avgusta (to zavisi od paa koje poseujete), a dotukli je
tokom zime, moete raunati na uspean proleni razvoj. Jer, varoa je parazit na koga moemo
uticati. Ne moemo uticati na adekvatan nain na prskanje voa u cvetu, na primer. I ne samo to.
Veliki broj pela u rano prolee ugine na neadekvatnim pojilima, ili ih odnese iznenadni hladni
talas ili neka ptica.

3.6. Uslovi za postizanje visokih prinosa meda
Postoji bitna razlika izmeu glavne i ostalih paa. Glavna paa daje dosta nektara ali traje
kratko (bagrem npr. medi 7-10 dana), dok ostale pae traju due sa znatno manjim dnevnim
unosom (Veskovi, 1990).
Od svih osnovnih principa i uslova koji se odnose na intenzivnije korienje glavne pae u
periodu punog medenja, odnosno uslova za postizanje visokih prinosa meda, najvaniji su:
- u konicama treba da bude dovoljno prostora,
- spreiti pojavu nagona za rojenje i samo rojenje,
- pelinja drutva moraju biti to blie glavnoj pai,
- leta za vreme medobranja maksimalno proiriti,
- stvoriti maksimalno radno raspoloenje kod pela radilica,
- za vreme pae ne uznemiravati pele i ne obavljati nikakve preglede,
- po zavretku pae na mestu gde su pele prebaciti ih na drugu lokaciju, na kojoj poinje
medobranje (selidba).
Odravanje veoma snanih pelinjih drutava tokom cele godine osnovni je zadatak
pelara u tehnologiji njihovog gajenja (Krivcov & Lebedev, 2000).



18

3.7. Koristi od pela
Koristi koje pelar dobija dranjem pela mogu se podeliti u dve grupe: 1) Direktne
koristi u koje spadaju: med, vosak, polenov prah, perga, mle, proplis, pelinji otrov, matice,
matinjaci i rojevi; 2) Indirektne kosristi koje podrazumevaju nadoknadu za iznajmljivanje
pelinjih drutva radi opraivanja poljoprivrednih kultura. U zavisnosti od mogunosti
proizvodnje i plasmana pelar e se orijentisati na najispljatljiviju proizvodnju. Retki su
pelinjaci koji plasiraju sve navedene proizvode, vie je onih koji su se orijentisali na odreene
segmente.

3.7.1. Direktne koristi
Direktne koristi ostvaruje neposredno pelar eksploatacijom pela.
Med je najmasovniji i najjeftiniji pelinji proizvod na tritu. Na domaem tritu
najtraeniji su tamniji medovi (livadski i medljikovac), dok je za izvoz (prodaja u otkupu na
veliko) najtraeniji bagremov med.
Vosak u vrlo maloj meri podlee prometu, uglavnom ga pelari menjaju za satne osnove
uz doplatu. Za izvlaenje 1 kg voska pelinje drutvo utroi oko 5 kg meda. Na tritu je vosak
skuplji od meda za 1,5 do 2 puta zbog ega proizvodnja voska trenutno nije rentabilna za pelare.
Sakupljanje polenovog praha je dosta jednostovno. Na ulaz u konicu ili na podnjau
postave se sakupljai i polen sa nogu pela ispada u fijoku. Polenovo zrno je obavijeno
celuloznom opnom koja je nesvarljiva u organizmu oveka. Zbog toga polenov prah pre
konzumacije treba obraditi, odnosno razloiti mu opnu npr. mlenom kiselinom potapanjem u
jogurt i onda koristiti. Polenov prah koriste pelari u proizvodnji matica.
Perga je enzimski doraen polenov prah od strane pela, pa ga organizam oveka
iskoriava u mnogo veoj meri od polena zbog ega ima veu bioloku vrednost. Perga ima veu
cenu i traenija je na tritu, ali se tee sakuplja od polena. Vadi se iz elija saa najee
vakuum pumpicama.
Mle je produkt mladih pela radilica 6 12 dana starosti. Mle sadri 18 od 20
aminokiselina potrebnih oveku i u poslednje vreme mu se potranja na tritu poveava. Veoma
je kvarljiv. uva se u friideru u tamnim boicama ili pomean sa medom, a najdue mu se
ouvaju osobine postupkom liofilizacije.
Propolis je smea voska i smolastih materija koje pele sakupljaju sa drvea. Propolis na
niim temperaturama otvrdne pa ga pele moraju sakupljati u toplijem delu dana od 11 15 sati.
Kao prirodni antibiotik ima veliku primenu u ouvanju zdravlja ljudi. Koristi se sirov u vrstom
stanju ili u vidu rastvora.
Pelinji otrov sintetiu pele starosti 18 21 dan kada treba da ponu da opte sa
okolinom i postanu straarice. Pelinji otrov se sakuplja posebnim elektrinim ureajima koji se
postavljaju na leto konice. Pri sletanju pele pre ulaska u konicu pelu potrese strujni impuls
19

koji je izritira, pri emu ona ispusti aoku i iz nje otrov na ploicu. Kada se teni otrov sasui
otrov sa u vidu praha sastrue sa ploice. Cena mu se kree od 30.000 40.000 po kg, mada u
Srbiji trenutno trite pelinjeg otrova skoro i da ne funkcionie.
Matice, matinjaci i rojevi se proizvode za potrebe pelara. Matice se prodaju
pojedinano ili u sklopu roja, dok su matinjaci manje zastupljeni u prometu. Rojevi se formiraju
vetakim izrojavanjem kao paketni ili rojevi na ramovima.

3.7.2. Indirektne koristi
Indirektna korist od pela, koja ide u korist odgajivau poljoprivrednih kultura i koja u
stvari predstavlja poveanje prinosa opraivanjem, je i do 20 puta vea od direktne koristi koju
ubira pelar (med, polen, vosak, propolis, mle, pelinji otrov, matice, matinjaci i rojevi). Korist
koja se dobija opraivanjem nije samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu jer se njime poveava
procenat plodova I klase. Kod nas se u vrlo maloj meri pele iznajmljuju za opraivanjem. Jedan
od razloga je to u blizini gotovo svake parcele postoji neka pelinja zajednica, a drugi
nedovoljna edukacija o znaaju i neophodnosti pela u opraivanju poljoprivrednih kultura. U
svetu se cene iznajmljivanja jedne konice za opraivanje kreu od 30 200 $.

3.8. Greke i propusti u tehnologiji pelarenja
- Dranje drutava na minimumu hrane ili ak sa nedovoljno hrane za normalnu aktivnost
je jedna od najteih greaka. Pele nikada nee potroiti vie hrane nego to je potrebno. Znaaj
i koliine polena u konici esto se podcenjuju. Nedostatak polena se veoma tetno odraava na
razvoj drutava, posebno u jesen i rano prolee.
- Slabe i stare matice uzrokuju slab rad i neproduktivnost drutva, a mogu da izazovu i
njegovo propadanje, posebno u toku jeseni, zime ili ranog prolea. Kada se jakom drutvu, sa
mladim saem i pri dobroj podsticajnoj pai, ostavlja da odgaji prinudnu maticu pelar nee
previe pogreiti, iako se zna za bolje metode odgajivanja matica. Mnogo je tea greka ako se
to ini sa slabim drutvima, nekad i onima u propadanju, bez hrane, sa starim i crnim saem.
- Pogreno je oekivati da e tako loe odgajene matice ikada moi da daju dobro
potomstvo.
- Opredeljenje za odgajivanje matica nekom sloenijom metodom, npr. presaivanjem
larvi, nije nikakva garancija kvaliteta matica, jer propust u samo jednoj fazi gajenja moe
potpuno upropastiti celokupan trud.
- Dranje slabog pelinjeg drutva je neekonomino i vei su trokovi njegovog
odravanja nego korist. Meutim, nukleuse sa mladim maticama ne treba smatrati za slaba
drutva.
20

- U pogledu prihranjivanja, pelari esto gree ako to obavljaju suvie kasno u jesen i
iscrpljuju pele.
- Loe sae se est propust u pelarstvu. To je staro, crno, oteeno, iskrivljeno sae, sa
mnogo trutovskih elija. Takvo sae nikada nee omoguiti takav razvoj legla kao ispravno i
mlado sae. Uz to, predstavljae stalan izvor bolesti, pelinje vai i votanog moljca.
- este greke su i u dodavanju ramova. Jedna krajnost je da u drutvu ne proiruje
prostor za leglo, ili se to ne ini na vreme, a druga da se proiruje preko svake mere, i time koi
razvoj. Posebno se misli na dodavanje satnih osnova. Pelari ih nekad dodaju isuvie slabim
drutvima, u vreme kada nema pae i pri hladnom vremenu. Pojedini pelari ih ak stavljaju
izmeu ramova sa medom. Kod jakih drutava, pri dobroj pai, greka se stavljati ih skraja
legla, jer matica nee stii da ih zalegne. Kod slabijih drutava ne treba dodavati drugu satnu
osnovu dok pele dobro ne izgrade ve dodatu.
- Prilino est propust je nedovoljan broj medita. Time se jakim drutvima uskrauje da
pri dobroj pai unesu vie meda i direktno se umanjuje mogui prihod.
- Drutva se ne tretiraju na vreme protiv bolesti, pogotovu varoe, pa dolazi do ozbiljnijih
posledica. est je sluaj i da se preterano i nestruno tretiraju, pa se zagauje i vosak i med,
slabi imunitet pela i poveava otpornost varoe. Greka je ako se pri davanju leka ne prati
njegovo delovanje i efikasnost.
- Loe mesto za pelinjak predstavlja veliku smetnju za uspeno pelarenje. Ima sluajeva
kad pelar nema veliki izbor, ali grei ako pele dri na mestima gde se zadrava vlaan
vazduh, gde ima vetra, nedovoljno suneve svetlosti ili gde e biti uznemiravane.Pri svemu
tome, treba da vodi rauna da pelinjak bude na mestu bogatom pelinjom paom.
- Greke pri pregledanju konice su najee zbog uznemiravanja pela suvie estim
pregledima i zbog opasnosti da se izazove grabe u bespanom periodu. Nepanja pri
rukovanju ramovima je esta, pogotovu kod mlaih pelara.
- Za propust se moe smatrati i to ako pelar nema na svom pelinjaku izvestan broj
pomonih drutava i nukleusa, koji bi mu mogli biti od viestruke koristi.
- Propust je i dranje starih, oteenih i nestandardnih konica, nepogodnih za rad i seobu.
- Greke se mogu praviti pri svakom koraku, pri seobi pela, odgajivanju matica,
umnoavanju pelinjih drutava itd. One uvek nastaju kada se ne shvata da je gajenje pela
jedan sloen proces u kome postoji mnogo uzroka i posledica o kojima se mora voditi rauna, i
kada se ne poznaju osnovne zakonitosti ivota pelinjeg drutva (www.pcela.rs).




21

4. SELEKCIJA MEDONOSNE PELE
U pelarstvu selekcija odabiranje ima poseban znaaj. Ostvarivanje visokih prinosa
pelinjih proizvoda uslovljeno je stvaranjem jakih proizvodnih pelinjih drutava i, naravno,
odgovarajuom pelinjom paom. Izrazito jaka proizvodna drutva mogu se stvoriti samo ako
se raspolae mladom, zdravom, ransom, plodnom, odnosno selekcionisanom maticom.
Selekcija je posao koji treba stalno i neprekidno obavljati. Mogu je i treba primenjivati
pelari u proizvodnji matica za svoje potrebe, a naroito ako proizvode matice za trite.
Razumljivo je da e selekciju mnogo kompleksnije i sveobuhvatnije, po najnovijim naunim
metodama, obavljati adekvatne ustanove (zavodi, instituti) sa odgovarajuim strunim kadrom
iji je zadatak proizvodnja visokokvalitetnih rasnih selekcionisanih matica za potrebe irokog
kruga interesenata (Veskovi, 1990).

4.1. Osnovni principi selekcije
Da bi selekcija dola do izraaja potrebno je na pelinjaku sva pelinja drutva pravilno
negovati, tako da im se stvore najpovoljniji uslovi za ivot i razvoj, a naroito da se matice i
trutovi proizvode u najpovoljnijim vremenskim i drugim uslovima i da se obrati posebna
panja pravilnom negovanju i hranjenju legla u matinjacima, kao i trutovskog legla. Ako se
tako radi godinama, a istovremeno se prati tazvoj i proizvodne sposobnosti svakog drutva,
zapazie se da e se kod izvesnog broja drutava, odnosno linija, pojaviti neke osobine koje
mogu imati veliki privredni znaaj, prvenstveno zbog pozitivnih biolokih promena koje mogu
da postanu i nasledne, a koje su nastupile usled mutacije, tj. naglih promena, a i te promene
mutacije mogu da postanu nasledne.
Prilikom praenja biolokih, proizvodnih i drugih osobina svakog drutva na pelinjaku
sve podatke treba unositi u belenicu ili kartoteku, ako svako drutvo ima svoj zaseban karton.
Pre nego to se otpone sa proizvodnjom matica i trutova za oplodnju tih matica, treba na
osnovu evidentiranih podataka odabrati najbolja pelinja drutva, ocenjujui sve njihove
osobine posmatrane dui vremenski period. Uzimaju se u obzir, prvenstveno proizvedene
koliine meda i drugih pelinjih proizvoda, kvalitet matice, naroito u pogledu njene plodnosti
i naklonjenosti rojenju. Odabrati treba izrazito zdrava drutva ije su pele prilikom pregleda
mirne, dobro prezimljavaju i imaju potrebnu istou rase. Matica po srodstvu treba da potie od
matica majki i baba koje su imale sve pomenute osobine.
Samo pelinja drutva koja poseduju ve pomenute osobine koriste se za proizvodnju
matica i trutova koji e oploditi proizvedene matice. Bilo bi dobro da se materijal za
proizvodnju matica uzima sa sopstvenog pelinjaka, a materijal za proizvodnju trutova, koji e
oploditi te matice sa drugog pelinjaka, po mogustvu udaljenijeg od 20 km. U protivnom
moglo bi doi do degeneracije zbog parenja u krvnom srodstvu, pa i ako ne bi nastupila izrazito
vidna degeneracija, sasvim je sigurno da bi kod pela nastupile takve promene koje bi bitno
22

delovale na smanjenje prinosa, manju otpornost prema bolestima i niza drugih negativnih
pojava.
Takoe je za preporuku da se bar svake tree godine odabrana pelinja drutva za
proizvodnju matica razmene sa isto tako odabranim drutvima sa drugih pelinjaka, pod
uslovom da su pelinjaci udaljeni jedan od drugog najmanje 20 km. Ovoliko rastojanje je
potrebno da ne bi dolo do parenja matica sa trutovima iz istog pelinjaka odreenog stepena
srodnosti.
Ako se ele jo sigurniji rezultati, onda od izrazito najboljeg drutva sa pelinjaka treba
proizvesti vei broj matica, s tim da se one spare sa posebno odabranim trutovima. Kad matice
budu oploene i testirane, treba ih dodati prilino ujednaenim pelinjim drutvima i staviti ih
u proizvodnju. Zatim se detaljno prati proizvodni proces i druge osobine svakog drutva sa
dodatim maticama sestrama. Ono pelinje drutvo koje ostvari najbolje rezultate u svakom
pogledu, a to znai da je njegova matica najbolja meu posebno odabranim, izdvaja se za
proizvodnju matica. Na slian nain prveravaju se i drutva sa trutovima koji treba da oplode
matice (Veskovi, 1990).

4.2. Kontrolisano sparivanje matica
Kad se matice proizvedu od odabranih pelinjih drutava na ve opisan nain, dobro je da
se vri kontrolisano sparivanje tih matica.
Postoje mogunosti, odnosno naini da se sparivanje matica u vazduhu vri pod
kontrolom pelara, odnosno da se matice sparuju sa trutovima odreenog porekla i odreenog
kvaliteta. Da bi se to postiglo potrebno je pravilno izabrati sparivalita.
Jedan od naina je da se odabere neko pogodno mesto gde u blizini na oko 15 20 km
nema pelinjaka. To odstojanje moe biti i manje, 5 10 km, ali se time smanjuje procenat
sigurnosti da e matice biti oploene kontrolisanim trutovima. Proveravanje terena se vri tako
to se u veoma povoljnim klimatskim i drugim uslovima za sparivanje matica na odabrano
mesto postave tri do etiri nukleusa sa nesparenim maticama lai bez ijednog truta. Ako u
nukleusima ima trutovskog legla, treba ga unititi, a jo je bolje iz nukleusa odstraniti sve
ramove u ijem sau ima trutovskog legla, a umesto njih staviti ramove sa dosta meda, polena i
sa iskljuivo radilinim elijama. Za odvajanje trutova moe se koristiti istresanje pela u
nukleus kroz hanemanovu reetku. Tako postavljeni, i od trutova i trutovskog legla oieni
nukleusi dre se na odabranom mestu 15 20 dana, pa ako su za to vreme bili povoljni uslovi
za sparivanje matica, a nijedna matica se ne spari, znak je da je mesto za kontrolisano
sparivanje matica dobro odabrano. Odnosno da na potrebnom rastojanju nema pelinjih
drutava iji bi trutovi mogli oploditi matice donete u nukleusima na sparivalite.
Jo je pogodnije da se za sparivalite izabere neko pogodno ostrvo na kojem nema uopte
pelinjih drutava. Izmeu ostrva i kopna treba da bude najmanje 3,5 km vodene povrine, jer
pele izbegavaju da preleu veliku vodenu povrinu. Za svaki sluaj, i kod ovakvog naina
23

izbora mesta za kontrolisano sparivanje matica treba izvriti proveravanje, kao u prethodnom
sluaju.


Slika 17. Sparivanje matice u letu

U osnovi, opisani izolovani prostor je dovoljan. Samo u izuzetnim sluajevima matice i
trutovi lete mnogo dalje od navedenih rastojanja, ali ako se na sparivalitu dri vei broj
oinskih drutava, sa dosta trutova u svakom drutvu (na jednu maticu najmanje 25 polno
sposobnih trutova), onda, praktino ne postoji mogunost da matice oplode drugi rutovi. To je
zbog toga to se ovde radi o selekcionisanim trutovima i to e mnotvo trutova u neposrednoj
blizini, odnosno na pomenutom rastojanju, delovati da matice budu ve oploene pre nego to
stupe u kontakt sa neeljenim trutovima iz vee udaljenosti.
Treba imati u vidu da se, ako je izolovanost potpunija, moe proi i sa manje oinskih
drutava. Na primer, na dobro izolovanom prostoru za istovremenu oplodnju 50 matica
potrebno je samo jedno oinsko drutvo. Meutim, ako izolacija nije potpuna, onda je za
istovremenu oplodnju 50 matica potrebno najmanje 4 5 oinskih drutava.
Takoe treba znati da poveanjem broja matica koje treba istovremeno da se oplode, nije
potrebno srazmerno poveavati i broj oinskih drutava. Ako su, na primer, za 50 matica
potrebna 4 oinska drutva, onda je za 100 150 matica potrebno samo 6, za 400 matica oko
10 oinskih drutava itd.
Kada su izvianja zavrena, pripremljena i selekcionisana oinska drutva i nukleusi sa
nesparenim maticama, ili sa matinjacima iz kojih e se uskoro izvesti matice, prense se
stvremeno na sparivalite.
Kada se izvri normalno sparivanje svih izvedenih, odnosno donetih matica u nukleusima
na sparivalite u jednoj partiji, one se pou kaveza za transport prenose na eljeno mesto, a
nukleusi se ponovo naseljavaju neoploenim maticama., ili zrelim matinjacima iz kojih e se
ubrzo izlei matice. im se ukae potreba, nukleusima se dodaje izvestan broj pela radilica
proputenih kroz matinu reetku, a treba im dodati i po koji ram sa medom i polenom.
Blagovremeno takoe treba obnavljati i oinska drutva, tako da u njima uvek ima
dovoljan broj selekcionisanih trutova sposobnih za oplodnju.
24

Ovo je, u stvari, posle vetakog osemenjavanja, najsigurniji nain kontrolisanog
sparivanja matica.
Najsigurniji nain kontrolisanog naina sparivanja matica sa elitnim trutovima jeste
vetako osemenjavanje. Ono se obavlja pomou specijalnih naprava za oduzimanje sperme od
trutova sposobnih za sparivanje, odnosno za ubrizgavanje sperme u polne organe nesparenih
matica.


Slika 18. Vetako osemenjavanje matice

Vetako osemenjavanje matica iziskuje mnogo strunog znanja i potrebnu opremu, pa se
zato obavlja, uglavnom u odgovarajuim institucijama u kojima postoje potrebni kadrovi i
uslovi (Veskovi, 1990).

4.3. Proizvodnja i selekcija trutova
U selekciji u pelarstvu trutovi takoe imaju veoma znaajnu ulogu, jer oni, kao i matice,
prenose svoje osobine na potomstvo na pele radilice, na matice erke i na trutove. Zato i
izbor pelinjeg drutva za proizvodnju trutova koji treba da poslue za oplodnju odabranih
matica, treba obaviti po istim principima i kriterijumima po kojima se vri i izbor drutva za
dobijanje larvi za proizvodnju matica. Pelinja drutva za proizvodnju odabranih trutova ne
smeju da budu u srodstvu sa pelinjim drutvima iz kojih potiu jaja ili larve za proizvodnju
matica koje ti trutovi treba da oplode.
Pre poetka proizvodnje trutova svako trutovsko drutvo treba da ima u rezervi najmanje
12 16 kg meda i najmanje 2 rama puna polena.
Da bi se poelo sa proizvodnjom trutova, treba pronai 1 2 rama ije je sae izgraeno
pre godinu dve ali sa izgraenim trutovskim elijama, ako ne u celosti, onda bar preteno.
Ramove treba staviti u centralni deo pelinjeg gnezda. Odmah po stavljanju ovih ramova treba
poeti i sa prihranjivanjem trutovskog drutva eernim sirupom kojem se doda oko 15 %
polena ili oko 20 % zamene polenu. Meutim, ako u prirodi ima dovoljno pae, tako da unos
bude najmanje 300 400 grama dnevno, onda prihranjivanje nije potrebno. Rauna se da je za
25

jednog truta, od polaganja jajeta do izvoenja, potrebno hrane kao za izvoenje 5 pela
radilica. To praktino znai da proizvodnja trutova jako iznuruje proizvodno drutvo. Da ne bi
dolo do iznurivanja tih drutava, treba ih intenzivnije prihranjivati ako u prirodi nema
dovoljno pae. Treba povremeno, kada je to potrebno, ubaciti po koji ram sa zatvorenim
radilikim leglom iz nekog drugog proizvodnog pelinjeg drutva, pa e tako trutovska drutva,
sve dok traje proizvodnja trutova, biti izrazito jaka.
Jedno dobro negovano trutovsko drutvo moe da proizvede tokom jedne sezone toliko
kvalitetnih trutova, koliko je potrebno za oploenje matica proizvedenih u oko 40 nukleusa. Na
toj osnovi planira se potreban broj trutovskih drutava (Veskovi, 1990).























26

5. ZAKLJUAK

- Tehnologija pelarenja se razvija i usavrava od prvog kontakta oveka sa pelama pa do
danas.
- Prve konice su bile u stvari prirodna stanita pela sa koja su se morala unititi zajedno sa
pelama u cilju ubiranja pelinjih proizvoda.
- Prve konice napravljene od strane oveka omoguuju uveanje pelinjaka, ali takoe sa
neophodnou likvidacije pela.
- Kroz razvoj tehnologije pelarenja i usavravanje konica izbegnuto je ubijanje pela
zarad oduzimanja njihovih produkata.
- Savremene konice i tehnologija pelarenja omoguuju visok stepen eksploatacije pela i
njihovu dobrobit.
- Izbor lokacije za pelinjak je presudan sa stanovita klimatskih uslova, biljnog pokrivaa i
izdanosti pelinje pae za medobranje.
- Broj i raspored konica na pelinjaku uslovljava prinos po konici i iskorienost panog
rejona.
- Vei pelinjaci daju bolje mogunosti za ekonomski razvoj dralaca pela.
- Jaka i zdrava pelinja drutva sa mladom maticom i dovoljnim koliinama hrane
rezultiraju sigurnijim prezimljavanjem i boljim medobranjem u sezoni.
- Pelar svojim apitehnikim zahvatima u velikoj meri moe uticati na bolji razvoj pelinje
zajednice, ouvanje njenog zdravstvenog stanja, uveanje njene produktivnosti i poveanju
sopstvene ekonomske dobiti po pelinjem drutvu.
- Korist koju ubiraju poljoprivredni proizvoai je i do 20 puta vea od koristi koju
ostvaruju sami pelari dranjem pela.
- Selekcija pela je presudan inilac u savremenoj tehnologiji pelarenja u smislu poveanja
produktivnosti pela i ekonomske dobiti za pelara.
- Selekciju pela najsigurnije obavljaju nadlene institucije sa odgovarajuim strunim
kadrom, mada odreeni stepen odabira moe vriti i sam pelar na svom pelinjaku.
- U selekciji se mora posvetiti istovetna panja odabiru matica i odabiru trutova, kao i
njihovom kontrolisanom sparivanju.
- Vetako osemenjavanje matice daje najsigurnije ukrtanje odreenih genotipova.
- ovek e svojim angaovanjem u eksploataciji pela i dalje uticati na usavravanje i
razvoj tehnologije pelarenja, sve dok postoji spoj ljudi i pela.

27


6. LITERATURA

1. Krivcov. N. I., Lebedev. V. I. (2000): Tehnologija proizvodnje pelinjih proizvoda,
Savez pelarskih organizacija Srbije, Beograd.
2. Milanovi Z. (1997): Pelarstvo zbirka podataka i vodi kroz pelarsku literaturu,
Beograd.
3. Milanovi. Z. (1997): Pelarstvo zbirka podataka, Beograd.
4. Mladenovi, M., Stevanovi, G. (2003): Uzgajanje visokokvalitetnih matica, Beograd.
5. Taranov. G. F. (2004): Hrana i ishrana pela II izdanje, Beograd.
6. Veskovi, B. (1990): Praktino pelarstvo, Beograd.
7. http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=333.0
8. http://www.pcela.rs/clanci/Greskprop.htm
9. http://www.spos.info/






















28

7. SADRAJ

1. UVOD....................................................................................................................... 1
2. PRIMITIVNA TEHNOLOGIJA PELARENJA............................................... 1
3. SAVREMENA TEHNOLOGIJA PELARENJA.............................................. 3
3.1. Zasnivanje pelinjaka................................................................................... 3
3.1.1. Izbor mesta za pelinjak.................................................................... 3
3.1.2. Postavljanje konica na pelinjaku................................................... 4
3.1.3. Selidbeni pelinjak............................................................................. 5
3.1.4. Nabavka rojeva.................................................................................. 5
3.1.5. Izbor konice...................................................................................... 6
3.1.6. Veliina pelinjaka............................................................................ 6
3.2. Prihranjivanje pelinjih drutava............................................................... 7
3.3. Priprema pelinjih drutava za prezimljavanje......................................... 8
3.3.1. Pregled pelinjih drutava................................................................. 8
3.3.2. Obezbeenje jakih drutava............................................................... 9
3.3.3. Zdravstveno stanje pelinje zajednice............................................... 9
3.3.4. Kvalitet i starost matice...................................................................... 10
3.3.5. Raspored i kvalitet saa..................................................................... 10
3.3.6. Koliina, raspored i kvalitet hrane.................................................... 11
3.3.7. Utopljavanje i ventilacija konica..................................................... 12
3.4. Izimljavanje pelinjih drutava................................................................... 12
3.5. Sagledavanje stanja i koliina hrane........................................................... 15
3.6. Uslovi za postizanje visokih prinosa meda................................................ 16
3.7. Koristi od pela.............................................................................................. 17
3.7.1. Direktne koristi.................................................................................. 17
3.7.2. Indirektne koristi............................................................................... 18
3.8. Greke i propusti u tehnologiji pelarenja 18
4. SELEKCIJA MEDONOSNE PELE.. 20
4.1. Osnovni principi selekcije 20
4.2. Kontrolisano sparivanje matica................................................................... 21
4.3. Proizvodnja i selekcija trutova.................................................................... 23
5. ZAKLJUAK.......................................................................................................... 25
6. LITERATURA........................................................................................................ 26
7. SADRAJ................................................................................................................ 27