28.6.2014.

Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 1/13
VREME 1151, 24. januar 2013. / MOZAIK
Ivo Andri:
Njego kao tragini junak kosovske misli
Ove godine navrava se dvesta godina od roenja Petra II Petrovia
Njegoa, jednog od kljunih protagonista srpske i junoslovenske
kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" e tokom godine objaviti seriju
starih i novih tekstova koji se bave Njegoem i njegovim delom. U ovom
broju donosimo esej Ive Andria iz 1935. godine
Ova je drama poela na Kosovu.
Ljuba Nenadovi, iako i sam Srbin, bio je iznenaen kad je video u Crnoj Gori ivu snagu kosovske
tradicije, koja je u tim brdima i posle stolea bila stvarnost, isto toliko bliska i stvarna kao hleb i voda.
Namuene ene koje su se odmarale pored bremena drva na kamenoj ivici puta govorile su mu o Kosovu
kao o svojoj osobenoj sudbini i linoj tragediji. "Naa je prava na Kosovu zakopana", govorili su ljudi
rezignirano i ne pomiljajui da je trae drugim putem do onoga koji im kosovski zavet nalae. Celokupna
sudbina svih ljudi bila je tim zavetom omeena i upravljana. Kao u najdrevnijim legendama, koje su uvek i
najvea ljudska stvarnost, svaki je na sebi lino oseao istorijsku kletvu koja je "lafe" pretvorila u "ratare",
ostavivi im u dui "stranu misao Obilia", da tako ive razapeti izmeu svoje "ratarske", rajinske
stvarnosti i viteke, obilievske misli. Crna Gora i svet koji je izbegao u njena brda bili su kvintesencija
toga kosovskog misterija. Sve to se u tim brdima raalo, dolazilo je na svet sa refleksom kosovske krvi u
pogledu.
Tu je dakle poetak i Njegoeve drame. Bez ovoga bi tragika Njegoeva ivota bila teko razumljiva.
Njego je prototip kosovskog borca. I kao pesnik, i kao vladalac, i kao ovek, on je isto olienje
kosovske borbe, poraza i nesalomljive nade. On je, kao to je neko rekao, "Jeremija Kosova", i u isto
vreme i aktivni, odgovorni borac za "skidanje kletve" i ostvarenje Obilieve misli. Tvreno je da se re
"Kosovo" pored rei "Bog" najee pominje u Gorskom vijencu. Ali nisu samo misao i poezija predeli
za kosovsku tradiciju. Ona je za Njegoa ivot sam. Ona je isto tako predmet njegove realne i obazrive
diplomatske prepiske kao to je predmet njegovog glavnog pesnikog dela. U prepisci sa Rusijom kao i
sa Turcima, za njega je Kosovo jedan datum koji utie na sve odluke i reavanje najkonkretnijih pitanja.
Formuliui svoje zahteve, on poinje reima "od padenija naega carstva". On govori o Kosovu kao o ma
kom drugom moralno politikom argumentu, kao o ivom i presudnom faktoru kolektivne i line sudbine.
U slubenoj prepisci, on pie Osmanpai skadarskom: "... kad su divlje azijatske orde nae maleno no
junako carstvo razruile, onda su moji predci i jo neke odabrane familije, koje nijesu tu poginule od
Turaka, ostavili svoje otaestvo i u ovijem gorama utekle".
U tim gorama se "Krstu slui a Miloem ivi". I samo u toj svetlosti razumljivi su sudbina i delo Njegoevo.
Uostalom, svi oni koji su mu stajali najblie, kao prijatelji ili kao neprijatelji, shvatili su ga tako. Moda
niko nije pokazao da bolje shvaa Njegoeve namere i moralno poreklo svih njegovih nastojanja kao
Alipaa Stoevi, umni i nesreni vezir na Hercegovini, kad je rekao o vladici ovu prostu i duboku istinu:
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 2/13
"A boga mi moga i dina, to je onaj pravi srpski ban od Kosova."
Sa ovim prologom, Njegoeva drama poinje stvarno na Luindan, 18. oktobra po starom, 1830. godine.
Uoi toga dana umro je vladika Petar I Sveti. Posle 48 godina mune vladavine iskljuivo autoritetom
svoje svetake linosti, on je, u testamentu koji je diktirao u pero naem zemljaku Simi Milutinoviu,
saoptio glavarima i narodu, "da je naimenovao za svoga naslednika, crkvenog poglavara i zemlje
gospodara, svog sinovca Rada Tomova, koga preporua Bogu, ruskom caru, i svemu narodu
crnogorskom i brdskom". To je bio isti onaj Rade Tomov za koga je Petar I pre vie godina kazao
proroanske rei: "Ovo dijete, ako uzivi, bie odlian junak i pametan ovjek." Na mladiu je bilo ne
samo proroanstvo nego i kao naroito odreenje Promisli. Sticaj prilika bio je takav da je on izabran za
naslednika, iako je bio najmlai sin najmlaeg od trojice brae Petra I.
Rade Tomov koji je imao tada 19, po nekima i samo 17 godina, otrgnut je odjednom od etnja i poetskih
diskusija sa svojim originalnim uiteljem Simom Milutinoviem Sarajlijom i doveden pred manastir. Lik
arhiakona Petra u epanu Malom moe da poslui potpuno kao portret Rada Tomova u tome
presudnom trenutku.
U naoj se zemlji nigda nije
Ovakvoga mometa dizalo,
Ni divotom ni svakom hitrinom.
Uprav su mu sedamnaest ljetah,
Vie znade no nas polovina;
Pametnije misli i rijei
Nit sam uo, niti u je uti,
Nego nee ovo nae biti.
A ako mu Bog sauva glavu,
On je srea ovoga naroda,
On je roen da dovijek ivi.
Taj neobini mladi iva duha i retke fizike lepote, za glavu vii od najvieg Crnogorca, naao se pred
mrtvim telom Petra I, koje je, sasueno postom, brigama i mukama, ve tada liilo na svetene moti. U to
sivo oktobarsko jutro, sa sivim stenama i sivim nebom kao pozadinom, ocrtavao se u jednom prizoru
punom gortake prostote i sveane veliine, kao u nekoj simbolinoj radnji, budui ivot Rada Tomova.
Ostroki arhimandrit Josif zakaluerio je tu na licu mesta mladoga Rada, u prisustvu 60 svetenika,
"obukavi ga u crne mantije preminulog mitropolita i davi mu u kaluerstvu ime Petar". Tada "pred svijem
narodom prvi pristupi mladome gospodaru stari ostroki arhimandrit i poljubi ga u ruku, a za njim svi ostali
glavari". Narod je neprestano klicao i pucao iz puaka.
Od toga trenutka u tome premladom knezu, koji e se ubrzo pokazati kao bogodan pesnik i uman
vladalac, odigravae se niz traginih sukoba koji e ogorati i prekratiti njegov ivot, ali izotriti njegovu
misao i podii njegov duh do visina do kojih se izdiu samo najvii i najbolji duhovi sveta.
Kao na nekoj modernoj pozornici, u Njegou poinju da se odigravaju istovremeno i uporedo nekoliko
traginih sukoba koje mu donosi njegov trostruki poziv: vladike, vladaoca i pesnika. Svaki od ta tri poziva
nosio je u sebi svoje tekoe, a sva tri su se opet meusobno sudarala i krila i stvarala tako nove
protivrenosti i sukobe u unutarnjem i spoljnjem ivotu Njegoevom.
"Kroz etiri i po vijeka, od kako bogomoljci upravljahu Crnom Gorom, ne bi jo ni jednog vladike da je
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 3/13
tako mlad i nespreman primio dvije najvie i najvee dunosti u svoje ruke", kae Medakovi, kao da
najavljuje poetak vladalake drame Njegoeve. Incipit tragoedia!
A kako je izgledala ta Crna Gora sa svojim strogim podnebljem i svojim gortakim, ubogim i
samovoljnim stanovnitvom u trenutku kad je pala na savest i odgovornost mladoga kneza? Niifor Dui
kae: "Kakvog utvrenog dravnog ureenja nije postojalo, niti se plaala dacija sve do vladike Petra II
(1831. godine). Prilikom meusobica u plemenima vladike su mirile zavaene strane, a prilikom sukoba sa
neprijateljem okupljali su ih i objedinjavali za odbranu zajednike domovine. To je sve to su mogli
mitropoliti injeti u samovoljnom narodu uticajem svoga autoriteta ili kletvom."
Mladi vladalac morao je dakle poeti iz osnova rad na formiranju drave, na stvaranju njenih
najelementarnijih organa.
Iako mlad i nespreman, Njego je pristupio pozivu koji mu je sudbina nametnula. Neblagodarne i teke
poslove oko uvoenja prve uprave, pobiranja prve poreze, osnivanja kole i tamparije, on je izvodio sa
energijom i obazrivou koja je iznenadila i prijatelje i protivnike. Ali, tu je neminovno morao udariti i na
prve tekoe i prva razoarenja. Po jednom predanju, na njega su pucali u nekim plemenima kad je
odlazio meu njih radi uvoenja poreze. Tadanji crnogorski glavari, po reima Tomanovievim, "nijesu
imali pojma o jedinstvu dravnom, osim na bojnom polju i u crkvi". Otud su sva Njegoeva nastojanja da
centralie i uredi ratrkana plemena nailazila na otpor "kad javni, kad potajni, al trajni". Ali i Njego se bori
za ono to misli da je pravo i korisno po zemlju. On proklinje velikom kletvom crkvenom nepokorna
bratstva, preti, obeava. Upada meu zakrvljena bratstva i svojim rukama i grudima ih rastavlja. Kad ne
moe drukije, on strelja bez milosra krive i sumnjive, kao to je streljao senatore Todora Muikina i
brau mu. Njegove poslanice plemenima zvue tragino, notom velikog bola i razoarenja. Tako jednima
pie: "Ali za tu moju ljubav koju k vama imah, ja doekah svaku bruku i neblagodarnost."
Odraz tih muka i razoarenja vladiinih vidi se jasno u njegovom pesnikom delu, naroito u epanu
Malom i Gorskom vijencu. Otud njegovo gorko saznanje izraeno u stihu:
Roeni smo u besudnu zemlju,
i njegovo direktno apostrofiranje naroda:
Teko onom ko o vama brii.
Karakteristian je jedan dijalog izmeu Njegoa i njegovog sekretara Medakovia. Njego: "Poznaje li ti
ove Crnogorce?" Medakovi: "Mislim da u nekoliko poznajem." Njego: "Ne poznaje vaistinu! Eto sam
Crnogorac, rodio sam se i odrastao meu njima i gospodar sam im, pa ih jo ne poznajem."
Pod teretom vladalakih dunosti, shvaenih duboko ozbiljno i krvavo strogo, u sukobima sa ljudima i
njihovim strastima, bedama i porocima, poeo je da se formira i javlja onaj Njegoev pesimistiki pogled
na "vrijeme zemno i sudbinu ljudsku", koji e tekoe sa spoljnim neprijateljem i borbe sa samim sobom
potencirati do maksimuma poznatih mesta iz Lue mikrokozma i Gorskog vijenca. Njegova visoka
misao i velika osetljivost, u sudaru sa stvarnou, poele su iz tih sudara da stvaraju optu sliku sveta i
ovekove sudbine u njemu. Nekoliko godina ispunjenih novim iskustvima, sumnjama i razoarenjima sa
svojima i sa tuinom, poveae onaj agnosticizam koji je Njego priznao u konkretnoj i anegdotinoj formi
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 4/13
sekretaru Medakoviu, pozledie ga kao ranu i proiriti na sve ljude uopte:
S take svake pogledaj ovjeka!
Kako hoe sudi o ovjeku!
Tajna ojku ovjek je najvia!
Tako dok u potpunom nerazumevanju ve zreo pesnik ne stane pred tajnom oveka i prirode, sa jedinim
mranim stihom:
Ovoga su u grobu kljuevi.
Spoljni odnosi uboge i junake Crne Gore o kojoj Njego mora da "brii" nisu nita manje muni i
zamreni. Teina zaveta koji lei na ovoj "ii srpstva" i suvie je velika. Crna Gora pod njom krvari, ali
njen vladika je onaj kome ona podgriza zdravlje i potkrada san i "prsi mu u tartar pretvara". Kao i kod
unutranjeg ureenja, sve treba raditi iz poetka, i za sve nedostaju sredstva i uslovi. Velika zatitnica
Rusija, velika je pomo, velika nada, ali i velika muka. Petrograd je daleko, ruska politika sveobimna, a
Crna Gora i njeni ivotni interesi, kao to je prirodno, samo jedan nevidljivo sitan sektor te velike ruske
politike. Intrige su este i nerazumevanja svake vrste moguna. Ako je verovati Matiji Banu, Njego mu je
u trenutku ogorenja rekao jednom: "Ja gospodar Crne Gore pravi sam rob petrogradskih udi."
Nesporazumi i trvenja bez prestanka sa Austrijom, nesporazumi i sa knezom Miloem pored svih dobrih
elja i nastojanja sa obe strane. Ali glavna muka i najtea borba Njegoeva, to je Turska. Kosovski zavet
od kojeg se ivi, kojim se die i misli, tu je neposredno u pitanju.
Jedan francuski pamfletista rekao je jednom prilikom: "Engleska je Evropi ono to je sotona oveanstvu."
To je za francuskog pisca bila jedna "boutade", trenutna dosetka u pregrejanosti polemike. Ali za Njegoa
je veliko i mono Osmanlijsko Carstvo bilo uistini olienje pakla na zemlji, ovaploen princip Zla sa kojim
mu dunost nalae boriti se bez kolebanja i pomirenja, pa i bez ikakve nade na pobedu. Ta borba se vodi
pod jedinstvenom, oajnikom devizom koja lii na apsurd a koja je u stvari ivotna istina sama:
Neka bude to biti ne moe!
Nigde u poeziji sveta ni u sudbini naroda nisam naao stranije lozinke. Ali bez tog samoubilakog
apsurda, bez toga, da se paradoksalno izrazimo, pozitivnog nihilizma, bez toga upornog negiranja
stvarnosti i oevidnosti, ne bi bila mogua ni akcija, ni sama misao o akciji protiv zla. I u tome je Njego
potpuno izraz naeg osnovnog i najdubljeg kolektivnog oseanja, jer pod tom devizom, svesno ili
nesvesno, voene su sve nae borbe za osloboenje, od Karaora pa do najnovijih vremena.
Kao borba na slikama starih majstora, gde se iznad bitke dveju zemaljskih armija vide u oblacima dve
nebeske vojske kako uporedo ratuju meu sobom, i ova najvea Njegoeva borba odigrava se
istovremeno na dva plana, na fizikom i na duhovnom, na nebeskom i na zemnom. Jer zavetna borba
protiv Osmanlijskog Carstva bie predmet Njegoevog glavnog pesnikog dela i u isto vreme najvea
briga njegove politike i vojne delatnosti. "Sm sam i muenik na ovim stjenama, kao Prometej na
Kavkazu", govorio je Njego esto, i uporeujui se sa Prometejem, on je odmah dodavao da je Tursko
Carstvo jastreb koji mu prikovanom nagriza utrobu.
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 5/13
To nije bio samo sukob dveju vera, nacija i rasa, to je bio sudar dveju stihija, Istoka i Zapada, a sudbina
je naa htela da se ta borba uglavnom odigra na naim teritorijama i da prepolovi i podvoji nau nacionalnu
celinu svojim krvavim zidom. U tu borbu stihija bili smo zavitlani i baeni svi, i na kojoj se ko strani
zadesio, na toj se i borio, sa istim smislom, istim junatvom i istom verom u pravednost svoje stvari.
Tako je tragika te borbe bila pootrena i uveana neminovnim bratoubilakim sukobima koje nam je esto
nametala naa teka istorija. Tragika ta bila je za Njegoa utoliko vea to je on sa svoje visine, kao svi
veliki i svetlonosni duhovi nae istorije, obuhvatao pogledom uvek totalitet nae nacije, bez razlike na veru i
pleme.
U jednom smelom i proroanskom pismu koje je uputio skadarskom veziru, naem zemljaku Osmanpai,
rodom iz bosanskog Skoplja, sadrano je Njegoevo gledite na ovu borbu. Vredi citirati u celosti to malo
poznato pismo, jer se u njemu, iza fasade od dinarske retorike i obligatnog crnogorskog patosa, krije
velika i tragina istina nae istorije i odraava kosovska koncepcija Njegoevog poziva.
Vladika pie veziru:
"Dolo mi je do ruke tvoje pismo od 17. septembra o.g. u kojemu neke stvari smijeno napominje. Prvo,
to kae, da operemo svoja srca, pa da uinimo svaki lijepi nain i slogu na nae granice: koje je srce za
ljude, ono je vazda isto i oprato, a s neljudima prinuen je ovjek da se neljudski vlada, jer inae ne
moe sve da bi htio. to se hvali, da ima kod mene prijatelja, koji ti dokazuju moje namjerenije, dobro
kad ih ima meni ih ne kazuj, da od mene ne postradaju. Ovu i drugu ovakvu stvar ti moe kazati
onijema, koji svijet kroz ibuk gledaju, a ne meni, moje je namjerenije javno i isto, i koga i kako valja
paziti onako sa mnom i u susjedstvu i da ivuje. Ti govori, da ja sve neto traim: a to bi ja traio: i s
kime u ga traiti? Kad je Bajazit (Ilderim nazvani) Bosnu pokorio, i kad su divlje azijatske orde nae
maleno no junako carstvo razruile, onda su moji predci i jo neke odabrane familije, koje nijesu tu
poginule od Turaka, ostavili svoje otaastvo i u ovijem gorama utekli. Ja sam inokosan, ja sam sirak
pomisli: e su mi braa slavni i glasoviti knezovi i vojvode naega carstva, e je Crnojevi (Buatlija), e je
Obren Kneevi (Mahmut Begovi), e je Kulinovi? e je Skopljak? e je Vidaji? e je Filipovi? e je
Gradaevi? e je Stoevi? e je Ljubovi? pa e su mnogi ostali? Kamo gospoda i cvijet naega
naroda? da svoje otaastvo i svoju slavu zajedno potraimo! Da smo svi na jedno, onda bi ja s njima neto
veliko potraio. Bog sam znade kada e se oni svoje slave spomenuti i do kada e se ova moja braa
od svoje roene brae tuiti i nazivati se azijatima i do kada e za tuu korist rabotati, ne sjeajui se sebe
ni svojega. Od onoga nesrenoga dana, od kako je azijatin nae carstvo razgnjavio, sa kim se ova aka
gortaka za obte potenje i ime naega naroda bori? Sve sa svojom roenom braom izturenom: brat
brata bije, brat brata sijee razvaline su naega carstva u nau krv ogrezle evo nae obte nesree!
Ova je nesrea i obta vrada bratska vie no sila tua uinila, te je nae junako pleme postalo tuim
nadniarom i sluiteljima, kao to si i ti tui nadniar. Kukavnu je Crnu Goru ovaj razur naega naroda
gotovo udavio, no i opotio; ovo je uinilo, te je danas Crna Gora i bie dovijek almaz u viteku krunu. Ja
bih radije no ita na svijetu vidjeti slogu meu braom u kojima jedna krv kipi, i koju je jedno mlijeko
odojilo i jedna kolijevka odnjihala; to se pak mene tie samoga i ove ake naroda, ja potenja vie ni
malo ne elim, no ga imamo pred velikijem i opameenijem svijetom; no se neto drugo eli jerbo je
krvava rana i golo potenje. Ja bih rad da sam se malo docnije rodio, jer bih vidio svoju brau, e su sebe
i svojijeh spomenuli i javno pred svijetom kazali, da su oni dostojni praunuci i potomci starije vitezova
naega naroda. Kada se ova sveta rije izgovori, blago cijelome naemu plemenu, onda e ime
crnogorsko, bosansko i proi vitezova srbskoga naroda kako sveti talisman estvovati i u njedrima nositi.
Ja ujem, da ti Crnogorce hajducima naziva; to ime nimalo sramno nije; hajduk znai Chevalier, Ritter,
na primjer: kavalijeri su ovi hajduci: Marko Kraljevi, Relja Omuevi, Gergelez Alija, Tale Oraanin,
Skenderbeg, Stojan Jankovi, Ilija Smiljani, Bajo Pivljanin, Karaore, vojvoda Veljko Petrovi, ovo
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 6/13
su samo neki od naega naroda, koji nijesu danas u ivotu. Istina da su neki Crnogorci ubivaoci, grabitelji i
mamitelji, ali ih neobuzdana i divlja sila turska nagoni, pa i junaka nevolja. Pomisli, moj dragi zemljae!
Ovoliko naroda sabilo se u ovim gorama, gotovo od svuda zatvoren! Kad je godina nekoliko rodna, moe
se prilino proi, ali kad doe godina, kao to je lanjska bila, iva muka od njih biva. Ja sam lani nekoliko
mjeseca maka u Be i u Mletke, navlastito za to, da ovu muku oima ne gledam; a drugo: ja sam srca
alostiva pa bi sve svoje razurio, a svakako malo mi je ta i ostalo. Kada sa mnom govori, kako moj brat
bonjak, ja sam tvoj brat, tvoj prijatelj; ali kad govori ka Turin, kako azijatin, kako neprijatelj naega
plemena i imena, mene je to protivno i svakome bi blagorodno misleem oeku protivno bilo; a znam, ti
e rei, kad ovo moje pismo vidi: ta ovaj oek kojeta pie i snijeva; ali se nadam, da e nai potomci,
kad bilo da bilo, dati dostojnu cijenu otaastvoljubivim mislima u pismu vladiinu, na koga se danas vie sa
svake strane kako na bijelu vranu."
Tako je Njego video sebe i svoje kao svet osuen na nepotednu i bezizglednu borbu "sa svojim i sa
tuinom".
Ali ta borba, koju mu je kao primarnu dunost nalagala elina shema kosovske misli i koja je za obinog
Crnogorca bila razumljiva i prosta kao i ivot sam, bila je za blagorodnu duu Njegoevu izvor novih i
velikih patnja. On je duhom genija, kakav je nesumnjivo bio, obuhvaao ne samo "zemaljski sajam
nesmisleni", nego sve vidimo i ne vidimo, proniui u tajnu postanka i smisao sveta i sudbine svih stvorenja.
On je za najsitnije stvorenje kao i za najudaljeniju planetu bio vezan vrstom vezom "svete simpatije", koja
u stvari i dri vasionu i ravnoteu u njoj. On je istoriju vasione voleo da zamilja kao trajnu borbu svetlosti i
mraka, u kojoj Bog, tj. svetlost, neprestano pobeuje i napreduje, dok jednom ne doe as kad e mraka
potpuno nestati, kad e sve, sve bez izuzetka, biti svetlosno i sreno jednom zauvek.
Tad e opti tvorac poinuti
I svoj sveti zavet ispuniti,
Tad e miri i prostori strani
Slatkoglasnom grmjet harmonijom
Vjene sree i vjene ljubavi.
(Karakteristika je svih velikih duhova da bar jednim delom svoga duha i bar u jednom delu svoga ivota
neminovno prosanjaju san o vasioni kao harmoniji i sudbini sveta kao velikoj drami na ijoj nas krajnjoj
taki pozdravlja potpuno blaenstvo. "Am Ende winkt vollkommene Seligkeit" [Keyserling].)
Njegoev san o harmoniji razbija se i lomi brutalno u susretu sa Zlom, a olienje zla u svetu to je veliko
istono carstvo.
Zla na svijetu vidjeh svakolika.
.......................................................
Sa najgorim hou da se borim.
ivot je i za njega, kao za stare Germane, jedino i iskljuivo rat, "aut belli praeparatio, aut infida pax". I tu
odjedanput umesto vasionom harmonijom njegova pesma "propoje od uasa", snivana harmonija pretvara
se u paklenu neslogu i borbu u kojoj treba biti na pravoj strani. Tu je drugo lice Njegoevo. Njego borac
ne zna za saaljenje, niti ga trai niti ga daje. Tu je i tragika njegovog istorijskog poziva. On koji je "milju
leeo" meu planetama i svetovima, osvajajui predele koje smrtan um ne moe da dokui i odgonetajui
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 7/13
ono to e za milione ostati veita tajna, tu je odjednom zapleten u zamren i krvav sukob na tvrdoj zemlji,
pod stranim prilikama. A bori se za uboge ispae i rudine na zapadnoj ili za dva pusta ostrva u blatnom
jezeru na istonoj granici. Ta borba za dva gola ostrva Vranjinu i Lesandru, na kojima gotovo i nema nieg
do jednog krsta i jedne lumbarde, karakteristina je po svome uporstvu i po svojoj bezizglednosti, i stoji
kao simbol. Ona ispunjava veliki deo njegove diplomatske i vojne aktivnosti. (Njego je iao lino na
Korulu da pregovara sa brodogradiocima za nabavku laa na kojima je mislio da osvaja dva ostrva, ali je
Austrija osujetila posao.)
I kako sve kod njega udesnom brzinom prelazi sa onog vieg plana na nii i sa nieg na vii, kao to esto
u njegovoj zvaninoj prepisci sretamo reflekse njegovih glavnih misaonih preokupacija, tako isto u
njegovim pesnikim produktima iste misli kao da se javljaju mrani odjeci njegovih zemaljskih briga i
borbi. I kad u pesmi Crnogorac Bogu itamo stihove
Nagone me naprijed plivat,
No kako u vodom hodit
Kad u ruke vesla nemam,
Ve sam duan stojat tuan
U smrtnome amcu malom.
mi pored alegorije o duhovnoj muci na okeanu ivota ne moemo da ne osetimo prizvuk Njegoeve brige
za dva ostrva Vranjinu i Lesandru, koja su mu oteta izdajstvom i neverom, a koja zbog neimanja laa nije
nikad uspeo da povrati.
Ta Njegoeva preokupacija, ta opsesija gotovo o borbi sa osmanlijskom silom, koja je postala njegova
sudbina, prodire u Njegoev stih i to ne samo onaj iz Gorskog vijenca, koji je sav pun nje, nego i onaj
najliniji. Gledajui se u venecijanskom ogledalu sa okvirom od majstorski slikanog cvea i posmatrajui
svoj prkosni crni brk, Njego je govorio poluglasno:
Crni bre gdje e okapati
Dal u Mostar ili u Travniku?
U tom zapadnjakom ogledalu, stvorenom za rasko, radost i sujetu, umesto svega toga Njego je
ugledao, kao u groznoj viziji, vezirski kolac i strane engele na travnikom gradu i svoju mladu
vladiansku glavu, odseenu i izloenu podsmehu i sramu, isto onako kao to su on i njegovi izlagali uz
radosno pukaranje protivnike glave na cetinjskoj kuli vie manastira. Nema sumnje da se tragino
ogledao onaj ko se tako ogledao.
Tu dodirujemo neposredno traginu dvogubost koja je razapinjala Njegoa i koju je on morao oseati u
punoj meri, kad je rekao: "Ja sam varvar meu knezovima i knez meu varvarima." To je znailo imati dva
ivota a ne moi pravo ni potpuno iveti ni jedan. Imati dve oprene egzistencije koje zajedno sainjavaju
jednu jedinu beskrajnu muku.
Mi smo ve rekli da su oblici Njegoeve tragike mnogostruki, iako svi nikli iz istog kosovskog korena. U
njegovoj akciji, kao u njegovom duhovnom doivljavanju i kao i u linom ivotu samom, svuda je
kosovska misao urezala svoj tajanstveni znak, traei rtvu, ali i donosei reenje. Pod kakvim je prilikama
nastalo po vrednosti ogromno pesniko delo Njegoevo? I kakvo je ono samo sa take koja nas ovde
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 8/13
interesuje? Vladiin sekretar Medakovi pria u svojim uspomenama da Njego dok je radio Luu
mikrokozma "Za est neelja ne putae nikoga k sebi" i odmah dodaje: "On bjee udubljen u svoju
poeziju i rado itae sve one pjesme, koje imahu uzvienog poetikog poleta. Za zemaljske poslove, niti za
njegove Crnogorce, a i za samu crkvu nije ovo bilo probitano. Da se vladika nije toliko bavio
pjesnitvom, on bi jo vie dobra uradio za Crnogorce. To mu je smetalo te nije dovrio ni Zakonik na
kojem je radio dulje vremena."
Ubogi ovaj sekretar, on je oevidno izraz miljenja dobronamernih savremenika! Na to Njego odgovara
u Lui mikrokozma:
Sve divote neba i nebesah,
Sve to cvjeta luam svetenijem,
Mirovi li al umovi bili,
Sve prelesti smrtne i besmrtne
to je skupa ovo svekoliko
Do optega oca poezija?
Za njega je dakle i Bog sam
Tvoriteljnom zanjat poezijom.
Da bi nesporazum bio vei, Njegoev biograf Rovinjski kae: "Naprotiv, on je pisao vrlo malo, budui
neprestano zauzet poslovima narodnim." Tako je u oima jednih Njego radio suvie na poeziji,
zanemarujui dravne poslove, a u oima drugih zanemarivao poeziju zbog dravnih briga. to je najgore, i
jedni i drugi imaju pravo. Jer, Njego je i u ovom kao u svemu ostalom bio razapet izmeu dve teko
pomirljive suprotnosti koje je trebalo miriti rtvom i odricanjem.
Kakvo je knjievno delo koje je nastalo pod tim pogodbama?
Govorei o Gorskom vijencu kao o jednoj od tri nae najvee vrednosti, Branko Lazarevi je dobro
uoio da Njego "nije mogao, sem u nekoliko sluajeva sa vladikom Danilom i Igumanom Stefanom, da
zamahne potpuno svojim krilima i pusti ceo svoj genije u akciju". "Kad god bi se", kae Lazarevi, "vrlo
visoko uspeo, gradivo i dogaaj opominjali su ga da mora da se sputa, i ta borba izmeu njegova duha i
njegovih filozofsko etikih vizija, s jedne strane, i gradiva i dogaaja koji ga sputavaju i vezuju za teren i
akciju na njemu, sa druge strane, osea se: ponekad se neskladno saimaju a ponekad se ak i sudaraju,
sa jasnim belegama na mestu sudara."
Jo jedan tribut kosovskoj misli.
Uostalom, Gorski vijenac kao i epan Mali iskljuivo su i postavljeni u slubu kosovske misli. Pa i sama
Lua mikrokozma, iako sva od metafizikih preokupacija, nije bez veze sa njome preko podsvesnih
aluzija i analogija. Sa svojom borbom, i to ratnikom borbom, izmeu zla i dobra, sa privremenim
ovekovim ropstvom zlu i nepravdi, sa neugaslom misli o ranijem svetlom carstvu i najposle sa nadom i
verom u izbavljenje, dolazi nam ponekad, dok je itamo, kao prototip kosovske sudbine Njegoeve.
Uistini Njego i za tragediju Adamovu i za polom srpskog naroda na Kosovu upotrebljava jednu istu re
"padenije carstva".
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 9/13
U Njegoevom knjievnom delu, fatalni znak kosovske sudbine svuda je prisutan, i onda kad pesnik ne
govori o njemu, jer njime je uslovljeno celo poetsko delo Njegoevo. U Njegoevoj poeziji sve je
hijeratiki kruto i pravo, uproeno i saeto do nejasnosti, vezano tvrdo u jedan grevit uzao; sve ugaeno,
bez drugog sjaja osim unutarnjeg. Jer ovde je preko svega preao dah kosovske misli koji je bez milosra
saegao sve ono to ne "slui esti, ni imenu", a okamenio sve ono to im slui da bi veito stajalo tako i
sluilo im. To je poezija visinskog vazduha i velikih, slobodnih perspektiva, sa onoliko ukrasa samo koliko
je moglo da bude doneseno u jedan zbeg. Sve to nije moglo stati u arku spasa posle kosovskog potopa,
sve je odbaeno. Otud u tom delu nedostaju itavi kompleksi oseanja. Ali otud je i sve ono to je u
njemu sadrano razvijeno do jednog intenziteta i raspaljeno do jednog ara kakvih je malo u svetskoj
knjievnosti. Kao umetnik, Njego je najvei u tim hijeratikim scenama i invokacijama, kad je najblii
kolektivnom udesu, kao to je ova slika ratnika pre boja, puna paganske veliine, iz epana Malog:
Klanjaju se mladu suncu, dvje tisue vitezovah,
Cjelivaju mater zemlju, da im pokoj tihi dade.
.......................................................
Molitvu im sunce primi, zemlja slavan grob obea.
Takvo je knjievno delo traila njegova osnovna misao od njega: isto nebesko sunce, tvrda zemlja kojoj
smo duni sve, a izmeu toga dvoga ljudi vitezovi koji idu ka grobu, ka slavnom grobu, kao jedinoj elji i
najveoj srei. Sve to je u Njegoevom delu ispod toga ili iznad toga, dato je samo kao rezultat teke
borbe i bolnog otimanja.
Nije drukije bilo ni na ostalim podrujima na koja nam ostaje da bacimo pogled. Svuda emo se sresti sa
tom istom misli kao ivom silom i glavnim regulatorom.
Poznato je da se Njego nije oseao pozvanim za sveteno zvanje koje mu je sudbina donela sa ostalim
velikim i tekim darovima. Slobodan duh, kome je hipokrizija nepoznata, on je iskreno pokazivao tu svoju
sklonost ka svetovnom nainu i ivotu. Ta njegova sklonost bila je za ivota predmet napada na vladiku, a
posle smrti predmet pogrenih komentara. Prigovaralo mu se to ne inodejstvuje, to se odeva kao i
ostali Crnogorci, to rukopolae nespremne popove itd. S druge strane, profesori i knjiki ljudi sa kraja
prolog i poetka ovog stolea hteli su esto da od Njegoa naprave nekog liberalnog borca po modelu
XIX veka. Netano je u osnovi ono to kae Reetar: "Vladika je u vjeitoj borbi meu znanjem i
vjerovanjem odluno naginjao na stranu znanja." Nikolaj Velimirovi, u svojoj knjizi o Njegou, utvrdio je
sa velikom slobodom duha i zavidnom erudicijom sloenost misaonog sveta Njegoevog, i on je
nesumnjivo blie istini kad kae da je Njegoevo gledanje na svet i ivot bilo, pored svega, "hristoliko".
Njego sam je, kae se, jednom prilikom rekao divnu re o tome. Kad su mu govorili da mu se zamera to
je vie ovek nego vladika, on je odgovorio: "Lake je biti vladika nego ovjek." S druge strane, u celoj
naoj knjievnosti mi nemamo poezije koja bi bila blie Bogu i koja bi to bila na uzvieniji nain. To je za
nas dosta, jer to je sve.
Nego, drugo je bilo u pitanju. Re poznatog francuskog moraliste Rivarola: "Drava je laa ije kotve
poivaju u nebesima", mogla bi se u punoj meri primeniti na Crnu Goru Njegoevog vremena. Teokratska
vladavina naroitog tipa odgovarala je nesumnjivo najbolje tadanjem stanju Crne Gore. I tu kao i u svemu
drugom trebalo je "sluiti esti i imenu". Trebalo je biti vladika, kao to je trebalo ratovati, kao to je
trebalo suditi narodu i snabdevati ga itom i prahom i olovom i uvati ga od tetnih uticaja sa strane, da se
narod ne pokoleba, ne izneveri i ne "potvori". A za line sklonosti i predilekcije nije bilo mesta ni vremena,
ni opravdanja.
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 10/13
Naivni i strogi Medakovi u svojim seanjima daje nam klju za takvo shvatanje. On kae: "Vladika se
nalazae u odve tekijem okolnostima, pa se opet morae pokoriti sudbini, jer se i on obzirae na svoj
prosti, ali odve hitri narod, te se okrene i on pridravati se onoga to sav narod poituje, uvaava i zato
zalae sve pa i sam ivot svoj." Na drugom mestu on je jo jasniji: "Vladika je bio kako i ostali ljudi ali se
osvrtae na svoj obraz i na poloaj, pa se uvae od svega to ne dolikuje ne samo njemu nego ni
drugome saobraznome Crnogorcu."
Ukoliko je i tu trebalo savladavati se i odricati, to je bilo samo jedno pregaranje vie.
Jedini svoj pokuaj ljubavne poezije Njego je spalio sam. Uzalud je njegov autant traio da mu da tu
pesmu, da je prepie. Njego je odbio reima: "A kako bi to izgledalo: Vladika pa pie pjesmu o ljubavi?
Ne dam!"
I ta uboga, nesuena radost spaljena je na istom oltaru na kome su prinesene tolike rtve.
Gete koji se rodio pod drugom zvezdom i iveo pod sasvim drugim prilikama, ali koji je takoe poznao i
celog ivota reavao problem: Kako da se izmire dva nepomirljiva sveta, svet misli i svet akcije, dao je
pesniku ovo konano odreenje: "Nee uvek ostati usamljen, izradie sebe za drutvo, i postupati isto
kao to drugi postupa."
Izmeu Geteovog: "... i postupati isto kao to drugi postupa" i Medakovievog priprostog "te se okrene i
on pridravati se onoga to sav narod poituje" nema nikakve razlike. To je veni i jedini pravi proces
mirenja viih duhova sa svetom i ivotom, preko bola, preko rtava i linih odricanja.
Tragedija iji tok pratimo ima svoje trenutke pomraenja i njen junak svoje trenutke slabosti.
Govorei o Hristovoj drami i molitvi u vrtu Getsemanskom: "otkloni od mene ovu au", jedan ruski filozof
kae: "Bez ovog trenutka slabosti podvig ne bi bio potpun."
Gledajui stalno pred sobom kamen svojih brda i jo viu i tvru muku zaveta koji lei na toj zemlji i
"stranom plemenu", umoran od zemlje i eljan neba, i Njego e kao ovek koji se gui, zavapiti svoju
molbu:
Pustite me da viu nebesa
Koja ste mi sobom zastupili!
On e Medakoviu kazati: "Dao bih sve to imam, samo da mi je obrijati ovu bradu." Kod njega e se
kroz sumnje i nevolje stalno javljati misao o beanju glavom preko sveta od te ae koja nam izgleda kao
"redna aa", od Sokratovog otrova, preko Getsemanskog vrta do crnogorskih brda, i sve tako "redom
po junacima", do u nedogled. Najbliima je vladika govorio: "Vala mi se sve dojadilo i najradije bi, da mi
je kud go po na esov ostrov, e nige nikog nema, pa da tamo mirno ivim." Bolna elja i neostvariv
san, ali on e se vraati jo esto. Nenadoviu on e priznati: "Mnogo sam puta pomiljao: da zamurim pa
da ostavim Evropu i odem u Ameriku i da nita vie ne itam o Evropi." Ve smrtno bolestan, on e rei
Matiji Banu: "Nemojte se zauditi ako ujete da sam se navezao na Atlantski Okean i da plovim za
Njujork." Ali za ovakve duhove nema ostrva odmora ni lae koja bi ih na nj prevezla. Izvodei velika dela
svojom najskupljom krvi, oni su osueni da sanjaju o ostrvima mira i odmora, kao to bezbrojni mali ljudi
u svom miru sanjaju o izvoenju velikih dela.
Ti i slini trenuci ljudske slabosti, ti uplaeni i alni pogledi unazad rtve koju odvode, to uzaludno, kratko i
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 11/13
nevoljno otimanje od svoje neumitne sudbine i svog pravog poziva, to jedva primetno drhtanje na putu ka
uzvienju, sve to ne slabi i ne kvari harmonini lik Njegoev. Naprotiv, sve su to, kao krvavi znoj i vapaj
getsemanski, nesumnjivi znakovi boijih izabranika. Bez toga, zaista, podvig ne bi bio potpun.
U stvari, o beanju ne moe biti rei. Kao u viziji svete Katarine, i kod njega je "jedan krst pred nama a
drugi za nama, tako da ne moemo pobei". Traei izlaz iz protivrenosti i sukoba u sebi i oko sebe,
Njego ga nalazi u izmirenju sa ivotom i pozivom koji mu je ivot odredio. Ne u jednom pasivnom,
slabikom mirenju, nego u svesnom, voljnom primanju ivota kao borbe i rtve:
Krst nositi nama je sueno
Strane borbe sa svojim i s tuinom.
Izlaz je naen. Tragedija, zavrie se kao svaka tragedija: propau glavnog junaka i, docnije, pobedom
njegove misli.
Nae se nabrajanje primie kraju. Ne stoga to je mogunost sukoba iscrpljena, nego jer se ivot glavnog
junaka naglo krati. "Koga bogovi vole, taj mlad umre."
Godina 1848, nemirna i puna pretnja i obeanja, oznaava mesto preloma u Njegoevoj drami. Uzbuen
dogaajima u Austriji i ponesen varljivom nadom na blisko ostvarenje ivotnog sna, on e jo jednom
pokuati da iskoristi dogaaje. On pie Jelaiu poznata pisma, upuuje tampane proglase na Dalmatince,
obraa se Petrogradu i Beogradu. Sve su to plamsaji kandila koje se gasi.
Njegou je 37 godina. Za njim je osamnaest godina vladavine pod okolnostima koje smo videli. Lua
mikrokozma i Gorski vijenac su tampani u poslednje tri godine. epan Mali je napisan. Stihovi su
presahnuli. Dogaaji slagali.
Tu je predah za poslednji in. Crnogorski istoriar Njegoev ovu poslednju glavu otvara reima: "Poinje
bolijest Petra drugoga i konac ivota njegovog pribliava se." Incipit finis!
Bolest koja se javila nenadno i pogoravala naglo, odvee Njegoa u poslednje dve godine ivota dva
puta u Italiju. Kad se posle prvog, kratkog puta do Padove vladika vratio na Cetinje, Gagi, ruski
konsularni agent iz Kotora, izvetava rusku vladu da su lekari nali da vladika ima neizleivu tuberkulozu i
naredili mu, kae Gagi, "da ne upotrebljava nikakvije ljekarija, nego da se povrati u Crnu Goru i da se tu
koristuje otaastvenim vazduhom, pri najstroijem uzdravanju od jela, pia i svakijeh trudnijeh zanimanja
umnijeh, da koliko se moe produi svoj ivot".
Kao odgovor na suvou i nesvesnu ironiju ovog birokratskog izvetaja treba citirati bar neto iz neobinog
pisma koje je Njego u to vreme pisao sa Cetinja kotorskom lekaru Marinkoviu sa kojim ga je vezalo
prisno duhovno prijateljstvo:
"Moja je ideja kae Njego meu nebesima i grobnicom smjelo leela i ja sam smrt ovako razumjeo:
Ili je tihi vjeni san koji sam boravio pree roenja, ili lako putovanje iz svijeta u svijet i priislenje
besmrtnom liku, i vjeito blaenstvo..."
To su bila "umna zanimanija" malo via nego to je konsul Gagi mogao da shvati. Tu udnu dilemu pred
kojom Njego stoji vedar i "svemu naredan" kao pred boijom voljom, ija je "djela trudno ispitati", nai
emo ponovljenu u njegovom testamentu, toliko je ona obuzimala njegov duh do poslednjeg trenutka. U
tome je Njego slian duhovima iz vremena renesanse koji su u svoj testamenat unosili svoje misaone
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 12/13
nedoumice i preokupacije i jo u testamentu preporuivali Bogu "svoj duh ili duu" ("animum meum seu
animam").
Drugo putovanje Njegoevo u Italiju, koje se pretvorilo u viemeseni boravak u Neapolju, ostalo nam je
opisano u pismima Ljube Nenadovia. Prostoduna ali topla i verna proza ovog Njegoevog Ekermana
predstavlja danas jedno blago nae knjievnosti, jer je u njoj sauvan najlepi lik naeg najveeg pesnika,
za vreme dok je "sumoran kao Bajron" prolazio Italijom.
Njego koga je smrt ve obeleila video je umetnost i lepotu zemalja blagoga neba. Njemu lino nita od
svega toga nije moglo biti posve novo i strano, jer iznad svih vremena, granica i daljina traje oduvek
neprestan zbor duhova. Pred Rafaelovom slikom Hrista, kae Nenadovi, "Vladika je seo na stolicu i
trideset minuta gledao je neprestano u boansko lice Hristovo." Jedno poslepodne ispeo se, onako
bolestan, sa pratnjom na vrh Koloseuma, i tu ih zadrao "dok nisu ispratili sunce i doekali zvezde".
Ali i ovoga puta, zagledan u "prosvjeteni svijet", Njego je morao, kao nekad u venecijanskom ogledalu,
da sagleda uglavnom samo jedno: kao avet iza svoje osuene glave svoju crnogorsku muku i brigu i celu
nau tragiku balkansku. Kad mu je u Neapolju doao Nenadovi prvi put, on ga je nadovezujui
verovatno na svoje samotnike misli, umesto pozdrava doekao glasnim, gotovo gnevnim reima: "Ala se
mi Sloveni narobovasmo!" Najee, on je iao po ulicama, crkvama i muzejima kao odsutan, "preturajui
neke jade po pameti" i odbijajui da slua kaluere i ierone. U njegovim krtim reima izbijala je prava
preokupacija. Kad su posetili spilju u kojoj je po tradiciji ivela mitoloka proroica Sibila, vladika je
odjednom rekao Nenadoviu: "teta to je sada nema da nam kae, hoe li Omerpaa kad satre Bosnu
zaista udariti na Crnu Goru."
I ovde se pokazalo da je kosovska misao svuda, jer je on sa sobom nosi, u oima kojima gleda svet. I
ovde se videlo:
Da viteza ustopce tragieski konac prati.
Kad se iste godine pod jesen vratio u Crnu Goru, to je bilo zato da u njoj umre. "esta ljutnja i vjeito
nezadovoljstvo prekratie mu ivot", pisao je tada jedan savremenik. Ali taj Njego koji se vraao u svoja
brda bio je ve oien kao rtva. Jo mnogo pre novembarskog dana koji e ga izbrisati izmeu ivih, sve
je preboljeno i pregoreno. Sumnja je rasprena, lepota pokopana, sujeta ugaena, lini bolovi zaboravljeni.
Sve je prineseno na "oltar pravi, na kamen krvavi", krvav kosovskom krvlju, i tu spaljeno na ognju iz kojeg
se raaju dela pesnika i heroja.
Kad ga je malo vremena pre toga video Matija Ban, Njego mu je rekao: "Prijatelju moj, dua mi ubija
tijelo", i u strahu da je sve to je uradio maleno prema zavetu koji lei na njemu, on je dodao: "Sjeti me se
ego kad me ve ne bude i neka potomstvo dozna bar za nae namjere, kad mu djela ne mogoh ostaviti."
Te jeseni na Cetinju je leao smrtno bolestan vladika, a u ruskom konsulatu bio je pohranjen njegov
testamenat, sam za sebe jedno jedinstveno delo, kao kruna Njegoevog ivota i stvaranja. Evo ta je
pisalo u prvom delu toga testamenta:
"Slava tebje pokazavemu nam svjet! Hvala ti gospodi jer si me na brijegu jednog tvojega svijeta, divnog
sunca blagovolio napojiti. Hvala ti gospodi, jer si me na zemlji nad milionima i duom i tijelom ukrasio,
koliko me je od moga etinjstva tvoje nepostiivo velianstvo topilo u himne, u himne boanstvene radosti,
udivljenija i veleljepote tvoje, toliko sam bjednu sudbinu ljudsku sa uasom rasmatrao i oplakivao. Tvoje je
28.6.2014. Vreme - Ivo Andri: Njego kao tragini junak kosovske misli
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1094285&print=yes 13/13
slovo sve iz nita stvorilo, tvome je zakonu sve pokorno. ovijek je smrtan i mora umrijeti. Ja sa
nadedom stupam tvojemu svetilitu, boanstvenom, kojega sam svijetlu senku nazro jote s brijega,
kojega su moji smrtni koraci mjerili. Ja na tvoj poziv smireno idem, ili pod tvojim likom da vjeni san
boravim ili u horove besmrtne da te vjeno slavim."
I tu, najednom, kao da se glas harmonije sfera naglo prelama u glas nae zemlje: u testamentu poinje
govor o ciframa, o dravnom novcu koji ostavlja, i preporuke i kletve da se tim novcem pravo i pametno
rukuje i crnogorska sirotinja hrani i od zla brani; da se tako ouva i ne izneveri kosovska misao.
Dakle uvek do poslednjeg trenutka i poslednjeg akta volje, to isto dejstvo koje ga je, kao to smo videli,
pratilo kroz ceo ivot. Uvek, kao na slikama starih majstora, jedna bitka se bije na zemlji a druga,
uporedo, na nebesima. Doao je dan vladiine smrti. Bio je opet siv jesenski dan, sa istim onim dekorom,
bio je 18. oktobar po starom, Luindan, oko 10 asova pre podne, dakle isti dan i isti sat kad je pre
dvadeset i jednu godinu na istom mestu, nad mrtvim Petrom I, mladi Rade Tomov zakalueren i proglaen
za poglavara zemlje. Okupljena rodbina i glavari su tiho suzili. Vladika je, kao kakav drevni prvosvetenik,
blagoslovio jo jednom zemlju i narod i preporuio stareinama da "sirotinji ine pravdu". I rekavi to, kae
njegov istorik, "odmah prostre se na stramac svoga strica sv. Petra i ispusti duh".
udesnom i preciznom geometrijom sudbine, tragini krug zavrio se u taki sa koje je krenuo. Videli ste,
u ovom krugu, kao na Kosovu samom,
Sve je sveto i estito bilo
I milome Bogu pristupano.
Ivo Andri

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd