Insekti prenosioci bolesti

Insekti naseljavaju nau planetu ved milionima godina. Njihov je znaaj veliki za ljude, ali su u
odnosu na nas mnogo prilagoeniji kontrastnim uslovima i razliitim ivotnim sredinama. Bida
koja su prva osvojila nebo, i to pre dinovskih gutera, ptica ili slepih mieva bili su upravo
insekti. Sposobnost letenja otvorila je puteve ka zauzimanju potpuno nove, slobodne teritorije,
dobili su bezbedniju okolinu i priliku da se domognu teko dostupne hrane. Danas ta
sposobnost, pored velike sposobnosti preivljavanja i prilagoavanja, ini osnovu prednosti
tetnih insekata nad nama. Insekti u prirodi igraju veliku ulogu, i injenica je da i ovek ima
velike koristi od njih. Meutim, ova estonoga bida esto napadaju i oveka.
Indirektno ili direktno, u stanju su da ozbiljno narue zdravlje velikog broja ljudi ili pojedinca.
Mali broj insekatskih vrsta je u stanju da ozbiljno naudi oveku direktnim putem. To su pre
svega predstavnici reda opnokrilaca, odnosno Hymenoptera. Dakle, pele, ose, strljenovi i
drugi rodovi, naoruani aokom ljudima uglavnom nanose manje neprijatnosti svojim ubodima.
Meutim, dosta ljudi je alergino na sastav otrova ovih bida, pa imuni odgovor njihovog
organizma moe rezultirati anafilaktikim okom, pa ak i smrdu.
Dosta insekata moe indirektno nauditi oveku. Ovakvi insekti su prenosnici patogena koji
izazivaju razliita oboljenja kod oveka.

Komarci - Culicidae
Prvo mesto, naravno, pripada komarcu. Tako sitno bide je jedno od najozloglaenijih stvorenja
na planeti, vektor smrti velikog broja ljudi i konica razvoja mnogih zemalja. Po tipu razvoja,
komarci su holometabole. Komarci imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Prolaze kroz 4
razvojna stadijuma: jaje, larva, lutka i imago. Prva 3 stadijuma provode u vodi, a stadijum adulta
na kopnu. Odrasli mujaci se hrane biljnim nektarom, a enke krvlju sisara, ptica, gmizavaca itd.
enke uglavnom sisaju krv u sumrak, rano ujutro i nodu. Dakle, samo enke su prenosioci
bolesti. Vedina komaraca ima radijus kretanja od 3 pa do 30 km. Meutim, noeni vetrom se
mogu pasivno preneti na velike razdaljine. Preko saobradajnih sredstava se mogu preneti na sve
kontinente, i jedan takav sluaj se desio 1930. godine u Brazilu. Iz Afrike je brodom, pored
ostalog, stigla i dramatina epidemija malarije. Za suzbijanje epidemije bio je potreban program
eradikacije malarije u celoj zemlji.
Sa epidemiolokog stanovita, dve podfamilije imaju najvedi znaaj Anophelinae i Culicinae.
Anofelesi, odnosno Anopheles maculipennis i Anopheles superpictus prenose plazmodijum
malarije. Kad enka ubode obolelu osobu, plazmodijum dolazi u njen eludac i tu dostie polnu
zrelost. Zatim preko pljuvanih lezda putuje do sledede rtve. Malarija kod oveka izaziva
razaranje krvnih zrnaca, grozniavo stanje i visoku temperaturu. Ukoliko se ne lei adekvatno,
dovodi do smrti. Anofelesi su kosmopoliti, i iako im najvie prija tropska i suptropska klima,
mogu se nadi u svim klimatskim pojasevima. Pored malarije, za koju se procenjuje da u toku
godine odnese oko milion ivota, anofelesi prenose i filarijazu i neke uzronike
meningoencefalitisa. Filarijaza ja parazitsko oboljenje koje izazivaju valjkasti crvi. Postoji vie
tipova ove bolesti, jer ak 8 vrsta valjkastih crva iz reda Fillaridae parazitiraju oveka.
Meningoencefalitis je bolest centralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenje mozga i modane
ovojnice.
U podfamiliji Culicinae, dva roda zadaju najvie glavobolja, a to su rod Culex i rod Aedes.
Komarci roda Culex su kosmopolite, ali na naim podrujima su poznati samo po dosadnim
ujedima i zujanju. Meutim, postoje vrste koje prenose patogene, kao na primer Culex fatigans,
koji prenosi nematodu uzronika elefantijazisa. Elefantijazis je parazitsko oboljenje koje
karakterie uvedanje koe i potkonog tkiva, to dovodi do zadebljanja tih tikva. Culex pipiens,
obini komarac, je vektor mnogih virusnih i bakterijskih oboljenja San-Lui groznice, tularemije
i bruceloze. San-Lui groznica uglavnom pogaa Ameriku, i stopa smrtnosti je mala, ali oboleli
esto budu u komi. Tularemija ili zeja groznica je infektivno oboljenje. Oboleli je letargian,
esto anoreksian, a moe dodi i do sepse. Bruceloza je bakterijsko oboljenje koje se odraava
preteno na lokomotorni sistem, izaziva jake bolove u zglobovima i miidima, i dovodi do jakog
znojenja.
I vrste roda Aedes su kosmopolite, poznate po tome to u tropskim krajevima prenose izuzetno
zarazne bolesti. Siduni Aedes aegypti je prenosilac opake ute groznice. Ova bolest se javlja
naglo, odmah se javlja temperatura, a zatim i utica. Jako se teko lei.
Par zanimljivosti vezaniih za komarce:
Jednom zaraen komarac ostaje zaraen ceo ivot, ali ta zaraza ne utie na duinu njegovog
ivota. Po pravilu, oni ne prenose infekciju na svoje potomstvo.
Naunici sa Kornel Univerziteta otkrili su da enke i mujaci komaraca, tokom parenja, krilima
proizvode harmoninu ljubavnu pesmu. Nama dobro poznati iritantni zvuk je za komarce
neodoljiv, i zanimljivo otkride naunika je da zaljubljeni par usklaeno stvara muziku uvek na
1.200 herca. Stvaranjem sterilnih mujaka koji umeju da pevaju, ova njihova sposobnost se
moe iskoristiti za kontrolisanje broja komaraca u prirodi, a pogotovu onih vrsta koje prenose
opasne infektivne bolesti.

Muve
Muve iz roda Glossinae ive u tropskoj Africi. One predstavljaju prelaznog domadina jedne
protozoe - tripanozome, koju ubodom prenose na oveka ili ivotinju. Glossina palpalis, ili Muva
Ce-Ce prenosi tripanozomu koja izaziva bolest spavanja. Simptomi bolesti su temperatura,
glavobolja, anemija, problemi sa endokrinim sistemom, a zatim i poremedaji vezani za spavanje
tokom dana osoba je slomljena i iscrpljena, a nodu pati od insomnije. Ova bolest je prisutna
od 14. veka, i ukoliko se ne lei, dolazi do trajnog neurolokog otedenja ili smrti. Odrasle
glosine polau ivu larvu koja se ukopava u zemlju, a za 3 nedelje se iz nje razvija odrasla
jedinka. Muve Ce-Ce su jako halapljive, mogu da unesu i do 50 ml krvi, tako da im se telo
udvostrui. Oba pola sisaju krv, i to ine uglavnom danju.
Musca domestica, ili domada muva je stalni pratilac oveka. Poto ima visok potencijal
razmnoavanja, hrani se ekskrementima, leti sa ubrita u kude ljudi, predstavlja veliku
opasnost. Domada muva prenosi uzronike nekoliko bolesti: kolere, dizenterije, poliomijelitisa i
drugih.
Koleru izaziva bakterija vibrio colere, i ovo je crevno oboljenje. iri se vodom i zaraenom
hranom, a prelazni domadin muva tu igra vanu ulogu. Stalna arita kolere su u Indiji, odakle
se povremeno proire na ostale krajeve sveta. U naoj zemlji, kolera se pojavila poslednji put
1976. 1977. Muva je takoe uestvovala u irenju poliomijelitisa. Ova bolest je hiljadama
godina postojala kao endemska, dok se u 19. veku nije javila epidemija u Evropi i Severnoj
Americi. Dizenterija je jo jedna od bolesti koju muva prenosi, i ovo je crevno oboljenje. Dolazi
do stvaranja lezija na debelom crevu, to izaziva enormne tegobe za obolelog. Stopa smrtnosti
ove bolesti je visoka.

Nevidi Phlebotominae
Ovi sitni dvokrilni insekti nose naziv nevidi jer su skoro nevidljivi. To su muice veliine 2-3
mm. Sva 4 stadijuma razvoja nevida se odvijaju na zemlji, i enka polae jaja u vlanu zemlju, u
kojoj ima dosta organske materije u raspadanju. Phlebotomus papatasi je prenosilac izazivaa
groznice papatai. Flebotomine su jedini i iskljuivi vektori kone limenijaze, visceralne
limenijaze i groznice papatai. Papatai groznica se jo naziva i Trodnevna groznica, jer se
vedina simptoma jake glavobolje, visoka temperature, tahikardija - ispoljava u prva 3 dana,
posle ega uglavnom prestaju. Problem je to ne postoji konkretan lek za ovo oboljenje.
Limenijaza je u stvari skup bolesti koje prouzrokuju praivotinje roda Leichmania. U zavisnosti
od prouzrokovaa, simptomi su slededi: oticanje jetre i anemija, koni vorovi i irevi ili
razaranje sluzokoe usne duplje i drela.

Vai Anoplura
Vai su sitni nekrilati insekti. Vilice su im prilagoene za probijanje koe i sisanje krvi, i one su
ektoparaziti oveka i sisara. Pediculus humanus se naziva molestantom, ona izaziva svrab, koji
dovodi do eanja, a eanjem se oteduje koa, to moe dovesti do bakterijskih infekcija. Vai
su usko vezane za samo jednog domadina.
Jaja vaiju su gnjide, i one su nepokretne, privrdene za dlake. Vai napadaju decu naroito.
Prenose se direktnim kontaktom, preko eira, kapa, ili zajednike posteljine. U leenju
valjivosti se koristi 1% perimetrin, ili kombinacija perimetrina i ivermektina.
Pediculus pubis ili stidna va se prenosi seksualnim odnosom, odedom i zaraenom kosom. Ove
vai se mogu rairiti po telu, na obrve, trepavice, brkove i dlake pazuha. Leenje je isto kao kod
vaiju glave.
Vai su prenosioci pegavog tifusa, jedne od najstranijih bolesti svih vremena. Rickettia
provaceki izaziva oboljenje, koje se javlja uglavnom kada su ljudi u zajednicama za vreme seoba
ili ratova. Kada va usisa krv obolelog od tifusa, prelazi na zdravog oveka. Rikecije se
umnoavaju u stomaku insekta, i kad se delije pune rikecija raspuknu, mikroorganizmi
dospevaju na telo bolesnika. U Srbiji je, za vreme Balkanskih i Prvog Svetskog rata od pegavog
tifusa stradalo vie od osmine tadanjeg stanovnitva. Pegavi tifus se ne moe preneti na
zdravog oveka ukoliko nije prisutna va kao posrednik.

Buve Siphonaptera
Ovi sitni, nekrilati hematofagni insekti su paraziti oveka i toplokrvnih ivotinja. Buve nisu usko
vezane za jednog domadina. Sa epidemiolokog gledita, najvanije su:
- pacovska buva Xenopsylla cheopsia,
- pacovska buva - Ceratophyllus fasicatus,
- obina buva Pulex irritans.
Osim nepogodnosti na mestu ujeda, buve nanose jo tete. One su prenosioci kuge (Yersinia
pestis) i jedne vrste tifusa. Mehanizam prenoenja kuge preko pacovske buve je karakteristian.
Uzronik kuge nije pathogen za buvu. Dok sisa krv, buva proguta izazivaa kuge. Yersinia se brzo
umnoava i stvara ep u elucu, a ovaj ep dovodi do blokade jednjaka i eluca. Zatim gladna
buva pelazi na drugog domadina, i halapljivo se hrani, ali zbog blokade ona povrada ep u
ubodnu ranu i tako dolazi do infekcije zdrave osobe. Bakterija dospeva u limfne lezde oveka,
mnoi se i oslobaa modan toksin koji izaziva smrtnost obolelih. Zanimljivo je da buve nisu
probirljive kada je u pitanju domadin, vrlo brzo posle njegovog uginuda one prelaze na drugog.
Neobino su pokretljive, mogu da skoe i do 20 cm u visinu i 30 cm u daljinu, zbog jakih zadnjih
nogu.

Stenice Heteroptera
Stenice su krilati insekti koji se najede hrane tako to sisaju biljne sokove, ali neke vrste sisaju
krv ljudi i ivotinja. Kudna stenica Cimex lectularius je najpoznatiji molestant reda Heteroptera.
Njen ujed boli i izaziva zapaljenje na koi, a ponekad se stvaraju i plihovi. Sve stenice imaju usni
aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koja lei na stomaku i ispravlja se samo prilikom bodenja.
Meutim, najvedi epidemioloki znaaj ima amerika stenica iz familije Reduvidae, koja prenosi
protozou Tripanosomu cruzi. Ova protoza je uzronik agasove bolesti. Infekcija je doivotna.
Oboleli ima karakteristina kardijalna i gastro-intestinalna oboljenja. Triatoma infestans jedna
od stenica iz rode Reduvidae, ivi u skrovitima danju, a nodu napada oveka. Krv sisaju odrasle
jedinke i larve. Stenica se zaraava tripanozomom dok sisa krv obolele osobe, a svaki put kada
sisa krv, stenica i defecira pri tom. U fecesu se nalazi tripanozoma, i kada stenica sisa krv zdrave
osobe, ujed de izazvati i svrab. Ujedena osoba eanjem utrljava tripanozomu u svoju kou.
Kada se stenica jednom zarazi, doivotno ostaje izvor zaraze. Bolest je esta u Meksiku, Srednjoj
i Junoj Americi.


www.maturski.org