Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet







MASTER RAD









Ni, 2013.

2

Univerzitet u Niu
FILOZOFSKI FAKULTET
Departman za psihologiju
Master studije
Psihologija porodice






SAMOEFIKASNOST, PORODINI ODNOSI I
ANKSIOZNOST KOD DECE OSNOVNO-KOLSKOG
UZRASTA







Mentor: Kandidat:
Prof. dr Jelisaveta Todorovi Jelena Bulatovi 39

3

Apstrakt
U ovom istraivanju smo pokuali da odgovorimo na pitanje da li postoji statistiki
znaajna povezanost porodinih odnosa i anksioznosti sa samoefikasnou kod dece
osnovno-kolskog uzrasta, da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti i dimenzija porodinih odnosa, izmeu dimenzija samoefikasnosti i
dimenzija anksioznosti. Takoe smo nastojali da utvrdimo da li postoje statistiki znaajne
razlike u izraenosti samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne
varijable (pol, kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo, razred).
Uzorak je sainjavalo 240 ispitanika - 111 deaka i 129 devojica. Ispitanici su bili
uenici od 5. do 8. razreda Osnovne kole Branko Radievi u Kruevcu. Iz svakog razreda
je ispitano po 60 uenika. Istraivanje je sprovedeno u periodu april - maj 2012. godine.
Za ispitivanje porodinih odnosa koristili smo skalu porodinih odnosa, iji je
konstruktor Ivana Macuka (prema Prorokovi i sar., 2004).
1
Skala se sastoji od subskala
emocionalnost i kontrola. Anksioznost smo ispitivali skalom anksioznosti za decu (AFS), iji
su konstruktori Wieczerkowski i sar., a adaptirale su je Anita-Vuli Prtori i Izabela Sori
(prema Lackovi-Grgin i sar., 2002). Rezultat na skali se iskazuje po subskalama kojih ima
etiri - anksioznost u ispitnoj situaciji, manifestna anksioznost, nezadovoljstvo kolom i
socijalna poeljnost (prema Lackovi - Grgin i sar., 2002). Upitnik samoefikasnosti za decu
(Self-efficacy Questionaire for children-SEQ-C) je konstruisan s namerom da ispita deju
samoefikasnost u nekoliko podruja, tako da se sastoji od sledeih subskala: socijalna
samoefikasnost, akademska i emocionalna samoefikasnost (Muris, 2001, prema ubela -
Adori i sar., 2006).
Rezultati istraivanja su delimino potvrdili polaznu pretpostavku - postoji statistiki
znaajna povezanost izmeu dimenzija porodinih odnosa, dimenzija anksioznosti i
samoefikasnosti. Konkretnije, postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti (socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost) i dimenzija porodinih
odnosa (emocionalnost i kontrola). Takoe, postoji statistiki znaajna povezanost izmeu
dimenzija samoefikasnosti i anksioznosti ( anksioznost u ispitnoj situaciji, opta - manifestna
anksioznosti, nezadovoljstvo - averzija prema koli i socijalno poeljni oblici ponaanja).
Utvrdili smo i prisustvo statistiki znaajnih razlika u izraenosti samoefikasnosti,
porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable.
Kljune rei: samoefikasnost, porodini odnosi, anksioznost, skala porodinih
odnosa, AFS upitnik, SEQ-C.




1
Poto su skale za merenje varijabli naeg istraivanja preuzete iz hrvatskih zbirki skala i upitnika, naziv skale
percepcija obiteljskih odnosa je preformulisan i prilagoen srpskom jeziku-porodini odnosi. Isto je
uraeno i povodom pojedinih stavki iz sva tri upitnika, kako bi ispitanici bolje razumeli pitanja i dali adekvatne
odgovore.
4

Abstract
This research tried to answer the question of whether there is a statistically significant
relationship between family relations and anxiety on the one hand and self-efficacy on the
other when it comes to the primary school pupils, and whether there is a statistically
significant relationship between the dimensions of self-efficacy and the dimensions of family
relations, as well as the dimensions of self-efficacy and the dimensions of anxiety. This
research also tried to establish whether there are statistically significant differences in the
level of manifestation of self-efficacy, family relations and anxiety in relation to control
variables (gender, school achievement, parents education, order of birth, social background,
school grade).
The sample consisted of 240 subjects 111 boys and 129 girls. The subjects were
pupils attending grades 5 to 8 at the Branko Radicevic primary school in Krusevac, whereby
60 pupils from each grade were interviewed. The research was conducted in the period from
April to May 2012.
For the purpose of family relations research, we used the family relations scale,
constructed by Ivana Macuka (in Prorokovic et al., 2004).
2
The scale consists of emotionality
and control subscales. Anxiety was examined using the anxiety scale for children (AFS)
constructed by Wieczerkowski et al. , and adapted by Anita Vulic-Prtoric and Izabela Soric
(according to Lackovic-Grgin et al., 2002). The result from the scale was expressed in
accordance with four subscales anxiety in the exam situation, manifested anxiety,
dissatisfaction with school, and social adequacy (according to Lackovic-Grgin et al., 2002).
The self-efficacy questionnaire for children (SEQ-C) has been constructed with the aim of
examining childrens self-efficacy in several areas, and thus consists of the following
subscales: social self-efficacy, academic and emotional self-efficacy (Muris, 2001, in Cubela-
Adoricet al., 2006).
The results of the research partially confirmed the initial assumption there is a
statistically significant relationship between the dimension of family relations, the
dimensions of anxiety and self-efficacy. More precisely, there is a statistically significant
relationship between the dimensions of self-efficacy (social, academic and emotional self-
efficacy) and the dimensions of family relations (emotionality and control). There is also a
statistically significant relationship between the dimensions of self-efficacy and anxiety
(anxiety in the exam situation, general manifested anxiety, dissatisfaction with aversion to
school and socially desirable forms of behaviour). This research also established the
existence of statistically significant differences in the level of manifestation of self-efficacy,
family relations and anxiety in relation to control variables.
Key words: self-efficacy, family relations, anxiety, family relations scale, AFS
questionnaire, SEQ-C.

2
Since the scales used for measuring variables within this research were taken from Croatian collections of
scales and questionnaires, the title of the scale "percepcija obiteljskih odnosa" (perception of family relations)
was rephrased and adjusted to reflect the Serbian language - "porodicni odnosi". The same was done with
certain items from all three questionaires, in order for subjects to better understand the questions and provide
adequate answers.
5

Sadraj:
Apstrakt ................................................................................................................................................... 3
Abstract ................................................................................................................................................... 4
UVOD....................................................................................................................................................... 7
I TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA ................................................................................................................ 8
SAMOEFIKASNOST .............................................................................................................................. 8
Samoefikasnost i srodni pojmovi .................................................................................................. 11
Detinjstvo i razvoj samoefikasnosti .............................................................................................. 12
Veza izmeu samoefikasnosti, uenja po modelu i porodice ...................................................... 13
Pregled istraivanja o samoefikasnosti ......................................................................................... 14
PORODICA ......................................................................................................................................... 17
Uloge i funkcionisanje porodice .................................................................................................... 17
Vaspitni stilovi i porodini odnosi ................................................................................................. 19
Uloga majke i oca u vaspitanju ..................................................................................................... 22
Meukulturalna istraivanja o porodici o vaspitnim stilovima ..................................................... 23
ANKSIOZNOST ................................................................................................................................... 28
Psihoanalitiko tumaenje anksioznosti ....................................................................................... 29
Teorija separacije i individuacije ................................................................................................... 30
Socio-analitika teorija .................................................................................................................. 31
Prelazni objekt i teorija prelaznih fenomena ................................................................................ 32
Teorija o stabilnosti ega i koncept obuzdavanja anksioznosti ...................................................... 33
Anksioznost kao stanje i kao crta linosti ..................................................................................... 33
Anksioznost u adolescenciji .......................................................................................................... 34
Istraivanja o anksioznosti kod adolescenata ............................................................................... 35
Adolescencija kod uenika osnovnih kola ....................................................................................... 38
II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU ................................................................................................. 41
PROBLEM ISTRAIVANJA ................................................................................................................... 41
ZNAAJ ISTRAIVANJA ...................................................................................................................... 42
CILJEVI ISTRAIVANJA ....................................................................................................................... 42
VARIJABLE ISTRAIVANJA .................................................................................................................. 43
INSTRUMENTI ................................................................................................................................... 45
HIPOTEZE ........................................................................................................................................... 46
UZORAK ISPITANIKA .......................................................................................................................... 46
6

PLAN OBRADE PODATAKA ................................................................................................................ 47
III REZULTATI ISTRAIVANJA ................................................................................................................. 47
Psihometrijske karakteristike instrumenata i test normalnosti distribucije ..................................... 47
Rezultati deskriptivne statistike ........................................................................................................ 50
Korelacije izmeu samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti ............................................ 53
Testiranje znaajnosti razlika izmeu varijabli ................................................................................. 55
IV DISKUSIJA REZULTATA ...................................................................................................................... 73
V ZAKLJUAK ......................................................................................................................................... 83
LITERATURA: ......................................................................................................................................... 85
PRILOZI: ................................................................................................................................................. 90
UPITNIK L.O.P. .............................................................................................................................. 91
SKALA PORODINIH ODNOSA ....................................................................................................... 92
SEQ-C ............................................................................................................................................. 94
AFS-UPITNIK .................................................................................................................................. 95



















7

UVOD
Ljudi su oduvek teili ka tome da kontroliu dogaaje koji utiu na njihove ivote.
Ulagali su velike napore kako bi postigli uspeh u sferama bitnim za njihovu psiho-fiziku
egzistenciju, a kako bi, sa druge strane, izbegli neuspeh.
U prolosti, kada ljudska svest nije bila razvijena kao danas, ovek je verovao da
postoje natprirodne sile koje kontroliu ivote svih nas, i koje mogu biti blagonaklone ili
kanjavajue - u zavisnosti od toga kako se vladamo. Trebalo je da proe hiljade godina da bi
filogenetski razvoj doveo do napretka ovekovog miljenja i saznanja da postoji i lina
kontrola i da ljudi nisu igrake sudbine. Razvoj nauke i tehnologije poveali su ovekovu
svest i njegovo verovanje u personalnu efikasnost. Vremenom je postalo jasno da postoje
oblasti ivota u kojima na talenat i efikasnost dolaze do izraaja, kao i to da ima situacija
koje ne moemo da kontroliemo i koje paraliu nae sposobnosti za uspeno funkcionisanje.
Naunici su bili radoznali da saznaju ta je to to utie da u nekim situacijama delamo
potpuno samopouzdano i efikasno, a da u nekim drugim ostanemo neprimeeni, uprkos
svojim sposobnostima. Sprovodei istraivanja, doli su do pojma samoefikasnosti
(Bandura, 1997b) i do saznanja da ovekova sposobnost obavljanja odreenih radnji varira, u
zavisnosti od situacije, osoba sa kojima saraujemo, naih sopstvenih strahova, od obrazaca
za reavanje problema koje smo nauili u porodici.
Stvarna kompetentnost, koja podrazumeva vetine, kvalifikacije, znanja, osobine
linosti, je veoma vana u prilagoavanju pojedinca, ali je subjektivni doivljaj sopstvene
kompetentnosti podjednako vaan kao i stvarna kompetentnost. Taj subjektivni doivljaj
moe biti umanjen ili uvean, u zavisnosti od naih prethodnih iskustava i drugih faktora.
Ono to nas na ovom mestu zanima je da li i na koji nain porodini odnosi (aspekt
porodinih odnosa interakcije roditelj-dete, koje ukljuuju vaspitne stilove) i anksioznost
utiu na samoefikasnost.









8

I TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA
SAMOEFIKASNOST
Verovanje u efikasnost funkcionie kao kljuni faktor u generativnom sistemu
ovekove kompetencije. Razliiti ljudi sa istim vetinama ili isti ovek u drugaijim
okolnostima, moe da dela osiromaeno, adekvatno ili izuzetno, u zavisnosti od fluktuacija u
sopstveno verovanje o linoj efikasnosti (Bandura, 1997).
Koncept samoefikasnosti (self-efficacy) kreiran je od strane psihologa Alberta
Bandure 70-ih godina XX veka, kao deo ire teorije socijalnog uenja (Ashford & LeCroy,
2010, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012), a kasnije je preoblikovan u socijalno-
kognitivnu teoriju. Bandura je pojmovno odredio samoefikasnost kao skup verovanja ljudi o
sposobnosti da dostignu traeni nivo efikasnosti u situacijama koje utiu na njihov ivot. Ili,
verovanje osobe u sopstvene mogunosti da uspeno izvede odreeni zadatak i savlada
odreeno gradivo (Bandura, 1993). Postoji i definicija po kojoj samoefikanost predstavlja
neiju sposobnost da organizuje i izvri niz akcija potrebnih da bi se savladale oekivane
situacije (Bandura, 1986). Po varcu, samoefikasnost odraava optimistiko samoverovanje
koje olakava postavljanje ciljeva, naporno investiranje, istrajavanje pred preprekama i
oporavak od neuspeha.
3

Moemo videti da je samoefikasnost zasnovana na ideji vanosti subjektivnog
doivljaja line kompetencije u realizaciji razliitih ciljeva, a ne na realnim znanjima i
vetinama. Na osnovu toga, Medoks (Maddux, 2002), Snajder i Lopez (Snyder & Lopez,
2007) zakljuuju da se samoefikasnost ne procenjuje kao osobina linosti, ve kao uverenje o
sopstvenim mogunostima da se usklauju znanja i sposobnosti, kako bi se ostvarili eljeni
ciljevi u odreenim oblastima i okolnostima.
Originalan Bandurin koncept samoefikasnosti (Bandura, 1977) odnosio se na
specifinu, situacionu procenu sopstvene efikasnosti. To znai da postoji samoefikasnost u
pripremi ispita, samoefikasnost u uenju, samoefikasnost u pamenju i slino. Njegovo
miljenje je da precizno predvianje ljudskog ponaanja omoguavaju jedino mere
samoefikasnosti koje su tano prilagoene i usko ograniene na podruje psihikog
funkcionisanja koje se procenjuje. Takoe, naglaava da je svako uverenje veoma osetljivo
na varijacije u situacijama i zadacima, tako da promene u njima preoblikuju i usmeravaju
pravac delovanja koji e generisati rezultate u vidu pozitivnih ili negativnih efekata. Zbog
toga je vano da se kod ispitivanja ishoda samoefikasnosti obrati panja na kontekstualne
faktore. U skladu sa tim, teorija samoefikasnosti zagovara reciproni kauzalitet u kome se
ponaanje i motivacija osobe holistiki posmatraju kao rezultat dinamike interakcije tri tipa
faktora (Wood & Bandura, 1989). To su: lini faktori (kognitivni, emocionalni i bioloki),
faktori okoline i faktori ponaanja, koji imaju meusobno interaktivni uticaj. Primenjena na
obrazovanje adolescenata, podrazumeva da su akademska postignua adolescenata
(ponaanje-nain rada) pod uticajem njihovih linih kapaciteta (kognitivnih faktora) kao i

3
http://www.psihologijanis.org/dpp/Knjiga%20rezimea%20DPP2010.pdf 23.01.2012.
9

faktora sredine, odnosno roditelja, vrnjaka, nastavnika. Ovo znai da je u analizi potrebno
razmatrati i ostale varijable, kao to su: pol, tip ivotnog aranmana, socio-ekonomski status,
nacionalna pripadnost, akademske sposobnosti, itd.
Prema teoriji samoefikasnosti postoje dva osnovna tipa oekivanja u procesu
realizacije ponaanja usmerenog ka cilju:
a) oekivanje personalne efikasnosti (uverenje pojedinca da je sposoban ili nije da
realizuje potrebno ponaanje)
b) oekivanje ishoda (odnosi se na verovanje pojedinca da e neko ponaanje dovesti
ili nee dovesti do eljenog ishoda).
Smatra se da kada su ciljevi konkretni, specifini i vremenski smeteni u blioj
budunosti, obezbeuju veu motivaciju i efikasnost, u odnosu na ciljeve koji su apstraktni,
nejasni i smeteni u dalekoj budunosti (Bandura, 1993).
Oekivanja samoefiksnosti variraju kroz tri glavne dimenzije (Ivanov&Penezi,
2000):
1) Uoptenost se odnosi na to koliko se iskustva linog uspeha ili neuspeha
generalizuju na oekivanja samoefikasnosti u slinim aktivnostima ili u slinom kontekstu.
2) Snaga se odnosi na stepen verovanja osobe da moe sa uspehom da ostvari
odreena ponaanja. Kao primer moemo navesti dva studenta koja veruju da e diplomirati,
ali se meusobno razlikuju po snazi svojih uverenja- jedan od njih je sigurniji u svoj uspeh.
3) Veliina podrazumeva broj "koraka" u ponaanju za koje osoba misli da ih moe
uspeno ostvariti. Na primer, neka osoba veruje da moe obaviti odreeni zadatak ako je
odmorna i koncentrisana na izvoenje. Ako je pojedinac umoran i ako smatra da nee imati
koncentraciju neophodnu za reavanje nekog problema, onda veruje da nee obaviti zadatak.
Pod odreenim uslovima pojedinac moe imati visoku samoefikasnost, dok pod drugim
okolnostima za isti zadatak moe imati nisku samoefikasnost.
Prema teoriji samoefikasnosti, smatra se da svaka osoba poseduje kapacitet za
kontrolu nad svojim ivotom i sredinskim varijablama, odnosno mogunost regulacije i
samoregulacije odreenih intra/interpsihikih resursa. Verovanja osobe o vlastitoj
samoefikasnosti utiu na etiri razliita procesa koji su medijatori izmeu naeg psihikog
ivota i ponaanja (Woolfolk, Hughes, Walkup, 2008): motivacioni, afektivni, kognitivni i
proces vrenja izbora ili selektivni procesi.
1) Verovanja o samoefikasnosti utiu pre svega na samoregulaciju motivacije. Ona
odreuju naa verovanja u to ta moemo,a ta ne moemo da uradimo. Ovaj efekat je veoma
izraen, imajui u vidu to da je vei deo motivacije kognitivno generisan-motivacija se
poveava ukoliko osoba veruje da moe ostvariti svoje ciljeve.
2) Kada je u pitanju afektivni proces, verovanja o samoefikasnosti se odraavaju kroz
anksioznost, depresiju i efekat stresa koje osoba doivljava u tekim ili preteim situacijama.
Ovaj psihiki proces je za na rad naroito vaan, zbog pretpostavljene povezanosti
anksioznosti i samoefikasnosti kod dece osnovno-kolskog uzrasta. Na primer, nizak oseaj
10

efikasnosti u uspostavljanju kontrole nad stresorima uzrokuje depresiju i anksioznost i
paralelno aktivira autonomni nervni sistem. Opaena efikasnost u prevladavanju preteih
stimulusa, kao i efikasnost u kontroli uznemirujuih misli, umanjuje anksioznost, depresiju i
doivljaj stresa. Dakle, afektivni procesi determiniu opaanje, interpretaciju i reagovanje na
potencijalne opasnosti i prepreke tokom realizacije aktivnosti.
3) Uticaj samoefiksnosti na kognitivne procese se ispoljava veoma razliito. Osobe
koje sebe smatraju samoefikasnim ostaju orijentisane na zadatak i kada su pod velikim
pritiskom i kada se od njih oekuje velika odgovornost. Ovakvi pojedinci pre pristupanja
reavanju nekog problema zamiljaju uspene scenarije koji slue kao podrka i potpora
prilikom samog izvoenja odreene aktivnosti.
4) Govorei o procesu vrenja izbora (selektivni procesi) mislimo na proces
donoenja razliitih odluka. Bilo da se radi o izboru karijere ili o izboru aktivnosti u koje
emo se ukljuiti, znaajan uticaj na donoenje odluka ima nae verovanje u samoefikasnost
u oblasti u okviru koje se donosi odluka. Osobe izraavaju tendenciju ka izbegavanju
aktivnosti, interakcija i okruenja za koje se smatraju nekompetentnim, pa na taj nain
samoefikasnost utie na izbore koji se prave tokom ivota.
Samoefikasnost nije nasledna osobina, ve se razvija vremenom i bogaenjem
iskustva, poev od detinjstva (Maddux, 2002). Postoje etiri osnovna izvora na kojima poiva
samoefikasnost:
1) Naa lina, direktna iskustva su najsnaniji izvor iz kog dobijamo informacije o
efikasnosti. Uspesi podiu verovanja o efikasnosti, dok neuspesi oslabljuju ta verovanja. Ako
neko dobro izvrava zadatak tokom obuke u jednoj oblasti, vee su anse da e se oseati
sigurnije i imati vie vere prilikom obuke u nekoj drugoj oblasti, pa e biti i vie motivisan da
se trudi. Suprotno tome, ukoliko je prvo doiveo neuspeh, njegova samoefikasnost e biti
smanjena tokom rada u drugoj oblasti (Bandura, 1977).
2) Nivo emocionalne i fizioloke pobuenosti takoe utie na samoefikasnost, u
zavisnosti od toga kako je pobuenost interpretirana. Stanja prijatnosti u situacijama kada
osoba realizuje eljenu aktivnost uvrstie oseaj sigurnosti, dok se neprijatna stanja
(anksioznost, uznemirenost, lupanje srca, znojenje dlanova) u okolnostima kada se izvrava
aktivnost vezuju za oseaj manje kompetentnosti. Dakle, kada se suoimo sa nekim
zadatkom, moemo biti anksiozni i zabrinuti (to utie na pad efikasnosti) ili uzbueni i
energini (to utie na porast efikasnosti).
3) Sledei izvor je posredno iskustvo, preciznije, uenje po modelu koje, po miljenju
Bandure, u osnovi predstavlja opservaciono uslovljavanje (Rot, 2002). Iskustva drugih ljudi
omoguavaju uenje sa jedne strane i komparaciju svojih i tuih sposobnosti sa osobama
istih ili slinih sposobnosti sa druge strane, po modelu ako mogu drugi, mogu i ja, i
obrnuto. Bitna karakteristika uenja po modelu je da se ui posmatranjem i da nije
neophodno da radnja bude izvedena. Na ovaj nain se ue nova ponaanja i modifikuju se ve
postojea. Kada posmatrana osoba uspeno obavlja neki zadatak posmatraeva efikasnost se
poveava, ali kada je izvoenje modela osiromaeno i bez uspeha, posmatraeva efikasnost
opada. Premda su lina iskustva priznata kao najuticajniji izvor efikasnosti, neka istraivanja
su utvrdila da su za decu uzrasta 11-12 godina modeli uticajniji od linih iskustava kao izvor
efikasnosti (Woolfolk, Hughes, Walkup, 2008).
11

4) Socijalne persuazije ili verbalni sudovi koje dobijamo od okoline su poslednji izvor
koji utie na samoefikasnost. Ovaj izvor ne moe da dovede do beskonanog rasta
samoefikasnosti, ali moe uticati na pojedinca tako to e on uloiti vei napor da bi ostvario
neki cilj ili e isprobati nove strategije u radu. Smatra se da osoba moe biti stimulisana
putem ohrabrenja (veruj u sebe, ti to moe), podsticajnih instrukcija za ulaganje
dodatnog napora u ostvarivanju zadatka, to e dodatno uticati na unapreivanje vetina i
samopercepciju efikasnosti. Koliko e verbalni podstrek delovati zavisie od atraktivnosti
izvora, njegove kompetentnosti ili od poverenja koje pojedinac ima u njega. Iako su verbalna
uverenja manje delotvorna, ona su veoma rasprostranjena u praksi zbog svoje jednostavnosti i
dostupnosti (Redmond, 2010, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012).
U kasnijim radovima su navedene izvore samoefikasnsti Medoks i Goslin (Maddux &
Gosselin, 2003) dopunili petim izvorom koji su nazvali imaginarna iskustva. Opisuju ih kao
imaginarna iskustva o drugima ili o sebi u hipotetikim situacijama, koja mogu biti negativna
ili pozitivna, pa u vezi sa tim mogu delovati na samoefikasnost.
Iz svega navedenog proizlazi da razvoj samoefikasnosti snano determinie budue
ponaanje u ostvarivanju cilja jer pokree akciju, odreuje koliinu napora koji treba uloiti,
istrajnost pri suoavanju sa preprekama i otpornost u neeljenim stuacijama.

Samoefikasnost i srodni pojmovi
Veina ljudi smatra da ne postoji razlika izmeu pojmova samoefikasnosti, self-
koncepta i sampotovanja. Meutim, razlika postoji. Self-koncept je vie globalna
konstrukcija koja u sebi sadri i pojam samoefikasnosti. Nastao je kao rezultat spoljanjih i
unutranjih poreenja, koristei druge ljude i druge aspekte selfa kao referentni okvir za
komparaciju. Samoefikasnost je orijentisana na budunost, kod koje je procena kompetencije
za izvoenje zadataka situaciono specifina (Payares, 1997). Samoefikasnost se zasniva na
personalnoj sposobnosti za uspeno izvrenje odreenog zadatka, bez potrebe za poreenjem.
Akcenat je na vlastitim sposobnostima-nije bitno da li bi drugi bili uspeni u ostvarenju
nekog cilja, ve da li mi sami to moemo. Takoe, uverenja o samoefikasnosti su snani
prediktori ponaanja, za razliku od self-koncepta ija je snaga predvianja slabija (Bandura,
1997). Kada je u pitanju samopotovanje, ne nalazimo direktnu vezu izmeu ovog pojma i
samoefikasnosti. Mogue je biti efikasan u jednoj oblasti, a pritom nemati visok nivo
samopotovanja, i obrnuto (Valentine, DuBois & Cooper, 2004). Meutim, postoji
verovatnoa da je ovo povezano sa znaajem koji pridajemo nekoj oblasti. Na primer-neko
moe imati veoma nisku samoefikasnost za igranje kompjuterskih igara, ali to ne utie na
njegovo samopotovanje verovatno zato to mu igranje kompjuterskih igara nema ivotni
znaaj. Meutim, ako neija samoefikasnost za savladavanje odreenih tema pone da opada
nakon nekoliko neuspeha, verovatno je da e se to odraziti i na njegovo samopotovanje.



12

Detinjstvo i razvoj samoefikasnosti
Studije ivotnih putanja dece koje odrastaju u nepovoljnim ivotnim uslovima,
pruaju dodatan uvid u poreklo i razvoj ljudske efikasnosti (Masten, Best & Garmezy, 1990;
Rutter, 1990; Werner, 1992, prema Bandura 1997b). Postoje deca koja odrastaju u
porodicama koje se suoavaju sa siromatvom, alkoholizmom i psihikim problemima
roditelja, fizikim zlostavljanjem, razvodom. Zapanjujue je to to veliki broj dece okruene
nepovoljnim razvojnim uslovima izraste u efikasne, brine i produktivne odrasle osobe.
Njihovi lini trijumfi su nam omoguili uvid u neke od determinanti izvanredne
rezilijentnosti. Rezilijentnost se ogleda u pozitivnom razvojnom ishodu, nasuprot
nepovoljnjim ivotnim okolnostima. Ovi ishodi ukljuuju socijalnu kompetenciju,
akademska dostignua, odsustvo psiho-socijalne patologije i uspeno ispunjenje ivotnih
uloga u odraslom dobu.
Razvitak stabilnih socijalnih veza za kompetentnog i brinog odraslog je krucijalni
faktor u upravljanju tetnim ivotnim uslovima (Egeland, Carlson & Sroufe, 1993). Roditelji
koji su brini i pruaju emocionalnu podrku deci, omoguavaju usvajanje pozitivnih
vrednosti i standarda i poistoveivanje sa konstruktivnim modelima ponaanja. Brinost
roditelja kod dece izgrauje poverenje, kompetenciju i oseaj samoefikasnosti. Kako deca
razvijaju pozitivne atribute, postaju zanimljivija za druge i dobijaju njihovu podrku.
Nastavnici koji pruaju podrku su esto vani za prevazilaenje tekoa kod dece koja se
suoavaju sa nepovoljnim ivotnim uslovima. Socijalne veze sa osobama izvan porodice
omoguavaju dalje usmeravanje i mogunosti za rast i razvoj linosti. Intelektualna
kompetentnost, koja je osnovo orue za ispunjavanje zahteva svakodnevnog ivota, je takoe
snaan prediktor uspene adaptacije. Uprkos osiromaenom i disfunkcionalnom porodinom
ivotu, ova rezilijentna deca igraju proaktivnu ulogu u oblikovanju svojih ivotnih tokova.
Oni postaju veoma snalaljivi u pronalaenju i stvaranju uslova koji su znaajni za njihov
lini razvoj. esto na sebe preuzimaju odgovornost za brigu o domainstvu, mlaoj brai i
sestrama, kada njihovi roditelji nisu sposobni za to. Oni neguju interese koji im pruaju
satisfakciju i zatitu od uvlaenja u turbulentni porodini ivot. Rezilijentnost se ne ogleda
samo u suprotstavljanju nepovoljnim ivotnim okolnostima, ve i u oporavku od
poremeenog ivotnog toka. Poremeani ivotni kursevi su teko podloni promenama, ali
oni se ipak mogu izmeniti kroz pruanje velike podrke. Oni koji nisu uspeli da izbegnu
nepovoljne okolnosti u detinjstvu uspenije mogu da preokrenu situaciju u svoju korist
ulaskom u rano odraslo doba, ukoliko su razvili svoje intelektualne sposobnosti; ukoliko su
teili ka tome da usavre svoje govorne spsobnosti; ukoliko su oformili stabilnu i
podravajuu partnersku vezu i ako su se povezali sa nekom religioznom ili drugom
drutvenom grupom, koja im je pruila podrku i dala svrhu njihovim ivotima (Werner &
Smith, 1992). Line osobine deluju interaktivno sa okruenjem, to pomae u
preusmaravanju ivotnog puta.
Longitudinalne studije o rezilijentnosti u detinjstvu su se uglavnom fokusirale na
uticaj klasa od socijalnog znaaja. Odgovarajui sledei nivo istraivanja je identifikovanje
koji aspekti ovih mnogostrukih uticaja doprinose razliitim tipovima razvojnih promena i
utvrivanje mehanizama koji unapreuju ljudsku rezilijentnost. Verner (prema Bandura
13

1997b) smatra da je oseaj line kontrole nad ivotnim okolnostima klju rezilijentnosti.
Kontrola nad verovanjima u detinjstvu je dobar prediktor za manju patnju i bolju socijalnu
adaptaciju u odraslom dobu. Ne mogu jedino nepovoljne okolnosti da budu uzrok razvoja
ljudske rezilijentnosti. Ali, nepovoljne okolnosti u kombinaciji sa socijalnom podrkom koja
usauje oseaj line efikasnosti i samopotovanja i utire put uspehu, mogu da unaprede
razvoj rezilijentnosti i samoefikasnosti.

Veza izmeu samoefikasnosti, uenja po modelu i porodice
Imajui u vidu gore navedene izvore samoefikasnosti, a posebno uenje po modelu i
verbalne sudove koje dobijamo od okoline, istiemo ulogu koju ima porodica u formiranju tih
iskustava i njihovom uticaju na formiranje slike o sopstvenoj efikasnosti kod dece.
Kao to smo ve napomenuli, Bandura je smatrao da svi oblici uenja po modelu u
sutini predsatvljaju isti oblik uenja-opservaciono uslovljavanje. Uenje po modelu je
sticanje novih oblika ponaanja ili modifikacija starih na osnovu posmatranja ponaanja
drugih, bez pokuavanja da se uveba i ui takvo ponaanje, naprosto direktnim
podraavanjem ponaanja nekog modela (Radonji, 1992). Ovaj oblik uenja omoguava
nam da bez iskustva na sopstvenoj koi razvijemo neka ponaanja izbegavajui greke koje je
inio model. Na taj nain se efikasno mogu izbei greke kod uenja nekih motornih vetina.
Vanija primena uenja po modelu je kod usvajanja vrednosti, stavova, ideja i ostalih bitnih
odlika linosti. Bandura i njegovi saradnici navode veliki broj eksperimenata koji su potvrda
da zaista postoji uenje socijalnog ponaanja na osnovu posmatranja ponaanja drugih osoba.
Najbrojniji su eksperimenti koji dokazuju uenje agresivnog ponaanja posmatranjem, ali
podraavaju se veoma razliiti oblici ponaanja, a putem uenja po modelu: reakcije
samoocenjivanja sopstvenih postupaka, to je vano za na rad, korienje oreenih jezikih
formulacija, specifine varijacije u nainu izgovaranja i drugo (Rot, 2002).
U psihologiji je sa naroitom panjom prouavan uticaj posmatranog modela na
ponaanje dece i njegov vaspitni uticaj. Rezultati istraivanja su pokazali da je kljuni faktor
oponaanja modela injenica da li je prikazani model kanjavan ili nagraivan za svoje
ponaanje. Ukoliko je model svojim ponaanjem ostvario neki atraktivan cilj (dakle, njegovo
ponaanje je bilo potkrepljeno), na posmatrae ponaanja delovae u pravcu usvajanja
izvedenog ponaanja. Ukoliko je model bio kanjavan, tendencija ka imitaciji se smanjuje.
Jasno je da modeli koji pokazuju drutveno pozitivna ponaanja imaju vaspitnu ulogu, dok, sa
druge strane, modeli nagraeni za drutveno neprihvatljivo ponaanje uvruju drutveno
nepoeljna ponaanja (Jerkovi & Zotovi , 2005). Kao to je poznato, porodica je prva
sredina preko koje dete postaje deo socijalnih interakcija i preko koje stie odreene naine
ponaanja, uverenja i karakeristike linosti. Tako e dete, ugledajui se na svoje roditelje ili
stariju brau i sestre, uiti oblike ponaanja koji e poveati ili smanjiti njegov doivljaj
samoefikasnosti. Zbog svega navedenog treba biti obazriv i voditi rauna o tome da ne
potkrepljujemo ponaanje koje elimo da eliminiemo.
Uticaj roditelja i ire porodine sredine odvija se u periodu kritinog emocionalnog i
opteg psiholokog razvoja, to jest do 8. godine ivota. Za ovo razdoblje je karakteristina
14

velika mo upijanja utisaka i informacija koje dolaze iz spoljane sredine. Ovo je takoe
period velike privrenosti deteta roditeljima. Dete je svim svojim snagama orijentisano na
porodini milje i uticaje koji dolaze iz te sredine. Uenje po modelu se dogaa bez svesti o
tome, to znai da dete prema informacijama i utiscima koje prima nema kritiki, ve
emocionalni odnos. Deji mozak u ovom periodu poseduje visok potencijal za uenje, to
olakava utiskivanje ponaanja, verovanja i obiaja koji se javljaju u porodici. Uenje putem
modelilaranja se zavrava sazrevanjem jednog dela mozga. Ovim procesom se uspostavljaju
neuronske veze koje su podlone modifikacijama, ali ne i potpunim izmenama nakon perioda
sazrevanja. Tako, modeliranje postaje nain da se uticaji jedne generacije sauvaju usaeni u
mozak i da se prenesu na narednu generaciju. Ova vrsta uenja nam pomae da shvatimo
zato se neki porodini obrasci, stil ivota i osobine linosti neprestano ponavljaju (Goldner-
Vukov, 1988).
Pregled istraivanja o samoefikasnosti
Od kada je po prvi put definisan pojam samoefikasnosti, istraivanja su potvrdila da
uverenje koje osoba ima o sopstvenim mogunostima da ostvari odreeni cilj snano utie na
postignua u razliitim ivotnim oblastima, a primena ovog pojma je posebno istaknuta u
studijama o obrazovanju. Istraivanja su potvrdila uticaj samoefikasnosti adolescenata i dece
na njihova akademska postignua (Pajares, 1996; Schunk, 1995; Zimmerman et al., 1992;
Bandura et al., 1996, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012 ), prosocijalno
ponaanje (Bandura et al., 2003, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012),
profesionalne aspiracije (Bandura et al., 2001, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012)
i sl. Neke studije pokazuju da kontroliua okruenja (autoritarnost roditelja ili nastavnika)
mogu kod uenika da umanje oseaj line autonomije i unutranje motivacije, te dovesti do
poputanja u uenju i loijeg stava prema koli (Enzle & Anderson, 1993; Weinert &
Hemkle, 1995, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012).
Istraivanja nam pruaju podatke prema kojima se delovanje samoefikasnosti na
kolska postignua odvija preko psiholoke mree uticaja u koju su ukljueni roditelji,
vrnjaci i dete (Bandura et al., 1996), zatim da socio-ekonomski, porodini i individualni
faktori utiu na razvoj profesionalne samoefikasnosti deteta (Bandura et al., 2001), kao i da
roditeljske aspiracije mogu uticati na deju profesionalnu samoefikasnost i kolski uspeh
(Jen-Li & Li Li, 2011, prema Milanovi-Dobrota, Radi-esti, 2012).
Rei - Ercegovac Ina i Koldurovi Morana (2010) su u svom istraivanju ispitivale
odnos izmeu kolskog uspeha i akademske samoefikasnosti adolescenata, te njihovog
odnosa s majkom. Krenulo se od pretpostavke da e kvalitet interakcije sa majkom,
roditeljska kompetentnost i zadovoljstvo roditeljstvom majki doprineti veoj akademskoj
samoefikasnosti adolescenata kao i boljem kolskom uspjehu. U istraivanju su uestvovali
srednjokolci prvog i etvrtog razreda i njihove majke (N=435). Rezultati su pokazali da
kolsko postignue i percipirana akademska samoefikasnost zavise od pola i uzrasta uenika,
pri emu su se uenice uopteno pokazale uspenijima, pa su postigle vei rezultat u
akademskoj samoefikasnosti. Nadalje, utvrene su znaajne korelacije izmeu kolskog
uspeha i akademske samoefikasnosti, te kvaliteta interakcije izmeu majke i dece, pri emu
15

se kao najznaajniji prediktor akademskih ishoda kod adolescenata izdvojila procena majki o
kvalitetu odnosa s detetom.
Imajui u vidu da socijalno-kognitivna perspektiva naglaava nunost sagledavanja
procesa samoefikasnosti kao reciprone interakcije linih faktora, spoljanjih varijabli i
ponaanja, i da taj proces karakterie izrazita ciklina dinaminost, opravdano je pretpostaviti
da osim direktnih postoje i neki medijacijski odnosi meu ukljuenim varijablama. Upravo je
zato cilj istraivanja koje su sprovele Sori Izabela i Vuli-Prtori Anita (2006) bio proveriti
ima li percipirana kolska samoefikasnost medijatorsku ulogu u odnosu izmeu naina na
koji deca percipiraju ponaanje svojih roditelja i kauzalnih atribucija kojima objanjavaju
svoje kolsko dostignue. Analize istraivanja potvrdile su pretpostavku o medijacijskoj ulozi
kolske samoefikasnosti u odnosu izmeu percepcije roditeljskih vaspitnih postupaka i
kauzalnih atribucija kojima uenici tumae svoje kolsko dostignue, meutim samo na
poduzorku uenika koji svoje kolsko dostignue doivljavaju kao uspeh. Preciznije,
pokazalo se da percepcija vaspitnih postupaka majke, osim direktno, na kauzalno pripisivanje
kolskog dostignua stabilnim uzrocima deluje i preko percipirane kolske samoefikasnosti.
U akademskom domenu, a posebno u savladavanju konkretnih zadataka, zahvaljujui
motivaciji i interesovanjima kako da neto naue pri suoavanju sa tekim zadacima, osobe sa
visokim nivoom samoefikasnosti uspee da ostvare cilj, bez obzira na izazove, propuste ili
neuspehe (Pajares & Schunk, 2001). Kolins (Collins, 1982, prema Bandura, 1997b) je
prouavao nivo reavanja problema kod dece koja sebe doivljavaju kao visoko ili nisko-
efikasne u matematici, na svakom od tri nivoa matematikih sposobnosti. Sposobnost za
matematiku dovodi do reavanja problema. Na svakom nivou matematikih problema, deca
koja su sebe smatrala efikasnijom bila su uspenija u reavanju matematikih zadataka od
dece koja u sumnjala u svoje sposobnosti. Vetine lako mogu biti potisnute sumnjom u sebe,
tako da i visoko talentovani pojedinci podbacuju u okolnostima koje im naruavaju veru u
sebe. Ovo govori o tome kako se doivljaj samoefikasnosti odraava na akademska
postignua.
Za razliku od prethodnih istraivanja, koja su se uglavnom bavila akademskom
samoefikasnou, narednih nekoliko u razmatranje samoefikasnosti ukljuuju socijalne i
faktore linosti. Ovo je vano spomenuti zbog toga to instrument kojim ispitujemo
samoefikasnost, pored akademske, obuhvata socijalnu i emocionalnu samoefikasnost.
Ivana Pedovi (2010) je sprovela istraivanje o povezanosti afektivne vezanosti i
socijalne samoefikasnosti. Cilj je bio utvrditi da li i na koji nain postoji povezanost izmeu
skora na dimenzijama izbegavanja i anksioznosti u okviru prijateljske, partnerske i porodine
afektivne vezanosti sa opaenom socijalnom samoefikasnou, kao i uvrdtiti da li postoje
statistiki znaajne razlike u izraenosti opaene socijalne samoefikasnosti u zavisnosti od
obrasca partnerske, porodine i prijateljske afektivne vezanosti. U istraivanju je uestvovalo
304 ispitanika, starosti od 16 do 34 godine. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji statistiki
znaajna negativna povezanost opaene socijalne samoefikasnosti i visokog skora na
dimenzijama izbegavanja i anksioznosti. Ovo potvruje polaznu pretpostavku istraivanja da
e pojedinci koji imaju pozitivan model sebe (nisku anksioznost) procenjivati sebe kao
socijalno samoefikasnije. Rezultati takoe pokazuju da postoji statistiki znaajna razlika u
16

opaenoj socijalnoj samoefikasnosti meu ispitanicima razliitih obrazaca afektivne
vezanosti. Ispitanici sigurnog obrasca afektivne vezanosti imaju tendenciju da sebe opaaju
efikasnijim u uspostavljanju i odravanju socijalnih odnosa, od onih koji pripadaju
preokupiranom, bojaljivom ili izbegavajuem stilu, kada su u pitanju partnerska i porodina
afektivna vezanost.
Sneana Smederevac (2004) je sprovela istraivanje o uticaju osobina linosti i
pozitivnog i negativnog feedbeka na procenu samoefikasnosti. Rezultati istraivanja su
pokazali da je pre dobijenog fidbeka procena samoefikasnosti zavisila od osobina linosti.
Posle dobijenog feedbacka procena samoefiksnosti je zavisila od vrste dobijenog feedbacka.
Dobijeni rezultati ukazuju da na procenu samoefikasnosti vaan uticaj ostvaruju i
osobine linosti i karakteristike spoljanje situacije.4

















4
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2004/0048-57050401109S.pdf, 04.01.2012.
17

PORODICA
Uloge i funkcionisanje porodice
Socijalne nauke posmatraju porodicu kao drutvenu grupu koja ima zajedniku
bioloku, ekonomsku i socijalnu osnovu, vanu ulogu u drutvu i njegovom funkcionisanju i
odravanju. Sa psiholoke take je bitno da ona obezbeuje sigurnost, oseanje pripadanja i
emocionalnu bliskost. U zdravoj porodici vlada briga za druge lanove i altruizam.
Jedna od esto citiranih definicija porodice je ona iz Sociolokog leksikona: "Porodica
je najstarija, najtrajnija, ali i promenljiva primarna drutvena grupa, koja se temelji na bio-
reproduktivnim, bio-seksualnim, bio-socijalnim, socijalno-zatitnim i socio-ekonomskim
vezama mua i ene i njihove roene ili adoptirane dece, koji su meusobno povezani
brakom, srodstvom ili udrueni radi lakeg zadovoljenja raznovrsnih potreba linosti, drutva
i porodice" (Kuburi, 1996, str. 5). Porodica se definie u najoptijem smislu kao istorijski
promenljiv drutveni oblik u okviru kojeg se odvija proces reprodukcije drutvenih jedinki
(Engels, 1845, Beograd Bigz, 1976). Ackerman (1966) osnovne ciljeve porodice odreuje
kao osiguravanje fizikog opstanka oveka i izgraivanje osnovnih ljudskih osobina
individue.
Kao to moemo da zakljuimo iz prethodnih definicija, osnovne funkcije porodice su
reproduktivna, ekonomska, emotivna i zatitna. Reproduktivnu funkciju obeleavaju dve
posebne karakteristike- natalitet i mortalitet. Natalitet i borba protiv mortaliteta se pomau
raznim zdravstvenim merama, dejim dodacima, socijalnim osiguranjem, pravom majke na
odsustvovanje pre i posle poroaja, a sve to u svrhu stvaranja sledee generacije narataja. U
savremenom razvijenom drutvu ekonomska funkcija porodice se sve manje istie, dok su
interakcije, komunikacija i ciljevi porodice u prvom planu. Dakle, naglaavaju se humana i
emotivna strana porodice, to podrazumeva zadovoljenje razliitih psiholokih potreba
(potreba za afektivnom vezanou, afilijativne potrebe, potrebe za linom afirmacijom i
vanou). Zatitna funkcija ima svoja dva oblika i to: 1.) drutvena zatita porodice koja se
odvija kroz raznovrsne oblike pravne, socijalne moralno-politike i druge zatite i 2.)
porodina zatita, odnosno meusobna zatita lanova porodice, iji su najvaniji oblici:
izdravanje, nasleivanje i porodina solidarnost (Kuka, 2005).
Da bi porodica uspeno obavljala ove delatnosti, neophodno je da ona dobro
funkcionie. Ukoliko postoji povoljna porodina atmosfera koja obiluje toplinom, panjom,
meusobnim razumevanjem i saradnjom, onda postoje dobri uslovi za pravilan razvoj i
adaptaciju pojedinca. U porodici se dete upoznaje sa meuljudskim odnosima i razvija svoje
emocije. Ukoliko dete odrasta u porodici u kojoj su razvijeni drugarski odnosi izmeu
roditelja i dece i meu roditeljima i u kojoj postoji meusobno poverenje, dete ima najbolje
uslove da se razvije u linost pozitivnih osobina. Sa druge strane, razmirice, sukobi u
porodici, preterana strogost, nepokazivanje ljubavi prema deci i meusobno nepoverenje,
stvaraju uslove za razvoj linosti koju karakteriu negativne osobine poput nesigurnosti,
nesamostalnosti, povuenosti, agresivnosti, to otvara put neurotinosti. Ne treba preterivati
18

ni sa brigom, ni sa maenjem, jer to nije konstruktivno za razvoj deteta- naprotiv, takvo
ponaanje roditelja produkuje sebinost i nesamostalnost kod dece (Hewit, 1993).
Termine funkcionalnosti i disfunkcionalnosti koristimo da bi opisali kako izgleda
ivot porodice i njenih lanova kada ona ispunjava gore navedene funkcije, a ta se deava
kada porodica ne ispunjava svoje uloge i zadatke.
Svi autori koji su se bavili porodicom istiu da funkcionalne porodice pokazuju vrst
roditeljski savez uz meusobno topao odnos i odnos potovanja i saradnje. Roditelji koriste
autoritet zasnovan na zrelosti i pravednosti. Deca ne mogu da ugroze roditeljski savez
pokuajem stvaranja koalicije. Postoje zajednika oekivanja i razumevanja, kao i sposobnost
lanova porodice da sarauju i da se prilagode irem socijalnom kontekstu.
Funkcionalna porodica stvara uslove za razvoj zdravih i zrelih lanova u granicama
njihovih intelektualnih i kreativnih potencijala, to znai da porodica kao celina moe da
stvori spoljane okolnosti za nesmetani razvoj. Ona odgovara razvojnim potrebama svojih
lanova , obezbeuje podrku i saradnju. Takva porodica pogoduje emocionalnoj ravnotei
bez simptomatskog ponaanja u kriznim ivotnim situacijama. Funkcionalna porodica
unapreuje kvalitete i neguje talente. Njena funkcionalnost se ogleda u selektivnoj
propustljivosti drutvenih i kulturnih uticaja i sposobnosti da promene u okolini amortizuje
tako da lanovima porodice omogui zatitu i razumevanje i onda kada spoljane okolnosti
prete da destabilizuju linost. Funkcionalna porodica pronalazi kreativnija reenja za
probleme i krizne situacije. Zajednitvo i individualne potrebe nisu sukobljeni. Sloboda za
pojedine lanove ne znai uskraivanje iste drugim lanovima.
Funkcionalna porodica ima fleksibilnu strukturnu mo sa podelom autoriteta, jasnim
porodinim pravilima, nenaruenim generacijskim granicama i stilom koji podstie
udruivanje. lanovi porodice imaju svoju individualnost i sposobnost da odrede bliskost i
distancu, mogu da podnesu neslagnja i neizvesnost, slobodno i spontano komuniciraju,
prihvataju razliitost i osetljivost drugih. Humor, nenost i briga su sastavni deo porodine
atmosfere (Goldner-Vukov, 1988).
Disfunkcionalna porodica je porodica koja nije u stanju da se prilagodi novonastalim
uslovima ivota i koja ne moe da se suoi sa stresom bez veih posledica. Granice izmeu
lanova porodice su izbrisane ili krute, ili su lanovi meusobno distancirani (Goldner-
Vukov, 1988). Porodica ne odgovara razvojnim potrebama svojih lanova, a saradnja i
podrka se teko izraavaju. Homeostazu esto odrava jedan lan porodice koji postaje
identifikovani pacijent. On pokazuje simptome i nalazi se u interakciji sa celom porodicom
koja podrava simptom. Porodica je izolovana od spoljanjeg sveta, esto postoji
sumnjiavost i nedovoljno jasno formiran porodini identitet. Dolazi do zamene uloga
izmeu roditelja i dece, postoje koalicije i esto je nezadovoljstvo u braku. Komunikacije su
kontradiktorne i konfuzne. Verbalna razmena je minimalna, poruke se ne sluaju ili ne
prihvataju, dvostrukog su karaktera, mehanizam odbrane je spliting ili lanovi funkcioniu
po principu projektivne identifikacije (Deutsch, 1967). Promene i gubitak se ne prihvataju ili
su praeni velikim bolom koji se vremenom poveava zbog neproivljene alosti i oseanja
krivice. Pravila su kruta i neprilagodljiva. U porodici se neguju konformizam i stereotipni
19

odnosi. Postoji stav da svako treba da ivi svoj ivot i da je porodini dom usputna stanica za
lanove porodice (Goldner-Vukov,1988).
Vaspitni stilovi i porodini odnosi
Pojam koji je u nerazdvojnoj vezi sa porodicom i formiranjem samoefikasnosti kod
dece, jeste vaspitanje. Vaspitanje je vrsta socijalizacije koja se odvija u porodici i putem koje
dete usvaja aktuelne standarde i norme ivota. Porodica je uglavnom ureena prema
dominantnim drutvenim vrednostima i obrascima i njih prenosi kroz proces vaspitanja na
potomstvo. Vaspitavanjem, starija generacija pokuava da pobolja strukturu psihikih
dispozicija dece ili odraslih ili da odri njihove komponente ocenjene kao vredne , zadri i
sprei nastajanje dispozicija koje su ocenjene kao loe (Ivkovi, 1999). Vaspitanje je
usmeravanje, ali i sankcionisanje. Uspeni odnosi sa roditeljima imaju nekoliko vanih
namena. Oni ograniavaju egoistine i narcistine tendencije deteta koje bi inae preterano
rasle. Oni formiraju prva iskustva ljubavi i tako ostvaruju oblike za sva kasnija ljubavna
iskustva. Oni formiraju vezu izmeu deteta i spoljanjeg sveta inei dete zavisnim i
prijemivim za njihove elje i vaspitne napore (Anna Freud, 1946, prema Miti-
Ranelovi, 1999, str. 16).
Vaspitanje je svesna, namerna i organizovana delatnost koju vri vaspita kao
posrednik izmeu drutva i vaspitanika, razvijajui prema odreenom cilju i pomou
odreenih sadraja psihofizike dispozicije vaspitanika (orevi,1985). Ne postoji
univerzalna vaspitna metoda, ve se svaka porodica odlikuje posebnim vaspitnim stilom, koji
e razliito uticati na razvijanje samoefikasnosti kod dece. Vaspitni stil se odnosi na procenu
roditelja kojim vaspitnim metodama e na najbolji nain realizovati svoje vaspitne ciljeve, a
da ne narue emocionalni odnos prema detetu, odnosno, to je postupak koji proistie iz
bazinog oseanja ljubavi i prihvatanja, ili odbacivanja i neprihvatanja (Piorowska-Petrovi,
1990).
U priruniku kola za roditelje (Medi, Mateji, Vlaovi, 1997, str.153) navodi se
da vaspitni stil predstavlja Nain vaspitanja i podizanja deteta u kome se izdvajaju tri
osnovna elementa: a) emocionalna obojenost (na dimenziji topli ili hladni odnosi); b)
dominantna pozicija: autoritarna ili popustljiva; c) podeljena roditeljska odgovornost
(partnersko roditeljstvo ili preuzimanje vaspitne uloge od strane jednog roditelja; u naoj
kulturi je to najee majka).
Vaspitni stil zadrava svoju postojanost, uprkos razvojnim promenama koje
doivljavaju deca i roditelji (Todorovi, 2005). U literaturi se navode razliite dimenzije ovog
pojma. Poeemo od najoptijih stavova o vaspitnim stilovima.
Prvi opti stav je da se roditelji pri vaspitanju i socijalizaciji svoje dece odnose hladno
prema njima i ograniavaju im aktivnosti, nasuprot toplom i srdanom odnosu, i u skladu sa
tim omoguavaju detetu da slobodno obavlja aktivnosti. Mnoga istraivanja su pokazala da je
srdaan odnos roditelja prema detetu bitan uslov za socijalizaciju deteta.
Drugi opti stav roditelja je takoe jedan bipolaran kontinuum na kome je, sa jedne
strane, stroga kontrola aktivnosti, odnosno restriktivnost u odnosu na dete, a na drugoj strani
je davanje slobode aktivnosti deteta ili permisivnost (Rot, 2002).
20

Oba navedena stava su jako vana za nas, zbog toga to se na njima zasniva
instrument kojim emo proveriti istinitost predstojeih hipoteza o povezanosti porodinih
odnosa sa doivljajem samoefikasnosti kod dece. Dakle, dve temeljne karakteristike
roditeljskog ponaanja koje su od znaaja za na rad jesu emocionalnost (koja obuhvata
hladno i toplo ophoenje roditelja prema deci ) i kontrola (koja obuhvata restriktivnost i
permisivnost u odnosu na dete) (Prorokovi i sar., 2004).
Dijana Baumrind je jedan od autora ija bi teorija mogla najadekvatnije da objasni
kako razliite kombinacije kontrole i emocionalnosti produkuju nekoliko vaspitnih stilova.
Takoe, njena teorija predstavlja najbolju teorijsku onovu za instrument koji primenjujemo.
Dakle, Dijana Baumrind roditeljsko ponaanje klasifikuje prema dvema dimenzijama:
toplina/neprijateljstvo i visoka/niska kontrola. Intervjuiui veliki broj porodica, dola je do
modela koji roditeljsko ponaanje prema deci objanjava autoritarnim, autoritativnim,
permisivnim i zanemarujuim vaspitnim stilom (Todorovi, 2005).
1. Autoritaran (kruti-strogi, autokratski) vaspitni roditeljski stil se odnosi na velika
oekivanja i strogi nadzor roditelja, uz istovremeno nedovoljno pruanje potpore i
topline. Osnovni vaspitni ciljevi su uenje deteta poslunosti i samoregulaciji, pri
emu roditelj bez objanjenja odreuje ciljeve i pravila. Za ovaj vaspitni stil su
karakteristini kanjavanje prekraja, uspostavljanje pravila i granica. Osobine dece
koja su odgajana ovakvim vaspitnim stilom su smanjena spontanost, este promene
raspoloenja, bojaljivost, povuenost.
2. Autoritativan (demokratski-dosledan) obuhvata prilike u kojima roditelji detetu
pruaju veliku toplinu i istovremeno pred dete postavljaju velike zahteve, granice i
kontrolu. Ciljevi koji karakteriu ovaj vaspitni stil su razvijanje motivacije,
radoznalosti, podsticanje kreativnosti i samostalnosti. Proimajua karakteristika
odnosa izmeu roditelja i dece je prihvatanje- prihvataju se detetova oseanja i mata.
3. Zanemarujui (zaputajui) roditeljski vaspitni stil obuhvata odsustvo nadzora i
topline. Roditelji su nezainteresovani ili emocionalno odbacuju dete. Posledice
ovakvog ponaanja su detetovo neprijateljstvo i otpor, zbog ega esto izostaju uspeh
u koli i drutvena kompetencija.
4. Permisivan (prepopustljiv) vaspitni stil karakterie slaba kontrola od strane roditelja,
ali i velika potpora i toplina. Ovakvo ponaanje roditelja stvara nesigurnost kod dece,
impulsivnost i agresivnost, usled prevelike slobode neprimerene maloj deci (udina-
Obradovi&Obradovi, 2006).
Razlike autoritarnih i autoritativnih roditelja koje je opisala Dijana Baumrind u
velikoj meri se slau sa modelom Refleksivno vrednovane komunikacije. Tako autoritarni
roditelji tee da kontroliu deije ponaanje korienjem kazni, dok autoritativni roditelji tee
da utiu na deije ponaanje razgovorom, posebno o tome kako posledice njihovih dela utiu
na druge (Matejevi, 2007). Prema Aplgejtu (Applegate et al. 1992.p.1) Refleksivno
vrednovanje poruka ohrabruje recipijente da shvate uzroke i posledice svojih sopstvenih i
tuih poruka. Akcenat u ovom modelu je na roditeljskoj komunikaciji koja se izuava kao
reflektovanje razliitih ciljnih konfiguracija. Refleksivno vrednovane poruke roditelja su
poruke usredsreene na dete i one ohrabruju dete da razmilja o svom ponaanju, da uvidi
21

mogue posledice svog ponaanja, kao i alternativne vidove ponaanja za sebe i druge, da
objasni psiholoka stanja (oseanja i vienja drugih), to sve pojaava deije samosaznanje.
Roditelji koji u komunikaciji sa decom koriste refleksivno-vrednovane poruke pruaju
svojoj deci mogunosti da razmiljaju o situacijama, da biraju svoje ponaanje na osnovu
razmatranja potreba, elja i odgovornosti, smatra Aplgejt (prema Matejevi, 2007).
Modelom koji su prikazali Palacious, Gonzales i Moreno (Palacios, et al. 1992.p.71.)
pokuavaju da opiu kako roditelji utiu na razvoj deteta, sa aspekta organizacije
svakodnevnog ivotnog konteksta u kome se deca razvijaju. Znaaj stimulacije za razvoj dece
tumae sa teorijskih osnova Vigotskog, tako to smatraju da roditelji koji podravaju svoju
decu u reprezentacionim mogunostima, ili koji forsiraju sloene simbolike procese, stvaraju
prihvatljive situacije za svoju decu i pomau im da razvijaju zrelije kognitivno-lingvistike
procese. Ovi autori na osnovu razliitih ideja roditelja o dejem razvoju razlikuju tri razliita
tipa roditelja: tradicionalni, moderni i paradoksalni. Osnovne odlike ovih tipova su:
- Tradicionalni roditelji su roditelji sa niim obrazovanjem (osnovno obrazovanje) i ive u
seoskim sredinama. Njihova razvojna oekivanja su pesimistika, jer nisu sposobni da
podstaknu deji razvoj. Oni su strogi, autoritarni, pa zbog toga manje utiu na razvoj kroz
interakciju. Imaju stereotipne ideje o razlikama u socijalizaciji deaka i devojica;
- Moderni roditelji su roditelji sa visokim obrazovanjem (fakultet) i ive u gradskoj sredini.
Njihova razvojna oekivanja su u skladu sa razvojnim psiholokim odlikama. Oni su svesni
psiholokih potreba deteta i znaaja okoline za razvoj i sposobni su da utiu na dete i njegov
razvoj. Njihovi obrazovni stavovi su autoritativni i nemaju stereotipne ideje koje ukljuuju
podravanje razlika u socijalizaciji izmeu deaka i devojica;
- Paradoksalni roditelji su roditelji sa niim ili srednjim obrazovnim nivoom i ive i u
ruralnim i u gradskim sredinama. Njihova razvojna oekivanja su vrlo optimistina, ali
ponekad nisu realna. Planovi uticaja na razvoj dece koje oni istiu nisu u skladu sa razvojnim
mogunostima dece. Ovi roditelji relativno nisko procenjuju line sposobnosti da utiu na
svoju decu i zbog toga radije preputaju drugim ljudima da utiu na njihov razvoj.
Paradoksalni roditelji se ne nalaze izmeu modernih i tradicionalnih roditelja, jer su ponekad
blii jednoj klasi, a ponekad drugoj.
Ovaj model istie znaaj interakcije roditelja i dece za kognitivni razvoj, to je veoma
znaajno sa aspekta razvoja linosti deteta (Matejevi, 2007).
Najei prigovor pojmu vaspitnog stila roditelja kao uzroniku dobrih ili loih
razvojnih ishoda jeste njegova kulturalna ogranienost. Utvreno je da odreeni vaspitni stil
roditelja, njegove dobre ili loe posledice , vae samo za srednju klasu zapadnog drutva.
Zbog toga je svojom teorijom roditeljskog prihvatanja/odbijanja (PARTheory, 1986) Roner
(2004) ponudio reenje zamenivi vaspitni stil roditelja kao odrednicu razvojnih rezultata
jednom, najvanijom dimenzijom roditeljskog ponaanja- roditeljsko prihvatanje/odbijanje.
Temelj ove teorije ogleda se u shvatanju da u svim kulturama postoji sr roditeljskog
ponaanja koje deca mogu tumaiti kao znak da su voljena i prihvaena. U pojedinim
kulturama naini izraavanja topline i ljubavi mogu se razlikovati, ali deca prema
roditeljskom ponaanju prepoznaju osnovni odnos roditelja u rasponu od prihvatanja do
odbacivanja. Osnovni oblici ponaanja su: 1) verbalni iskazi ljubavi 2) telesni iskazi ljubavi;
3) verbalni iskazi neprijateljstva; 4) telesni iskazi neprijateljstva; 5) indiferentnost; 6)
uopteno (nediferencirano) odbacivanje. Roditeljsko prihvatanje izraeno je kao
22

toplina/ljubav, a moe biti telesno (poljubac, milovanje, zagrljaj) ili verbalno (pohvala, nene
rei). Roditeljsko odbacivanje izraeno je kao neprijateljstvo/agresija,
indiferentnost/zanemarivanje i nediferencirano odbacivanje. Roner je svoja istraivanja
usmerio na ispitivanje osobina dece koje se mogu oekivati kao posledica neprimerenog,
agresivnog ili neprijateljskog ponaanja roditelja. Utvrdio je da su deca koja su emotivno
zlostavljana i odbacivana znatno vie sklona od prihvaene dece agresivnom ponaanju,
imaju problema sa kontrolom neprijateljstva, zavisnija su ili "odbrambeno nezavisna" (to je
povezano sa stepenom odbacivanja), imaju nisko samopotovanje i oslabljen oseaj
samoadekvatnosti, ravnoduna su i imaju negativan pogled na svet (Kuburi, 2009).
Uloga majke i oca u vaspitanju
Istraivanja zasebnog majinog i oevog ukljuenja i bavljenja decom pokazuju da se
ta dva obilka roditeljstva razlikuju prema koliini ukljuenosti, vrsti dominantnih aktivnosti,
prema vrsti i nainu odnosa prema detetu i specifinim i razliitim uincima i posledicama
koje imaju majino i oevo bavljenje detetom. Ta dva oblika interakcije roditelja sa detetom
toliko se meusobno razlikuju da je opravdano nazvati ih majinskom i oinskom praksom i
posebno razmatrati njihove karakteristike i uinke na dete (udina-Obradovi & Obradovi,
2006).
Uzajamni odnos koji se odvija izmeu deteta i majke putem krune, taktilne, mirisne,
neverbalne i verbalne razmene, obezbeuje iskustvo u kome oseanja igraju prvorazrednu
ulogu. Kao prvi predstavnik spoljane sredine i detetov prvi partner, majka posreduje svaki
opaaj, akciju, znanje, pri emu su prva oseajna iskustva odluujua za dalji psihiki razvoj
deteta (Kondi&Levkov, 1992). Poseban doprinos majke vaspitanju deteta ogleda se upravo
u uticaju na detetovu sposobnost emocionalne regulacije. Senzitivno majinstvo, odgovaranje
majke na potrebe deteta, majina vedrina i emocionalna dostupnost, razvie sposobnost
deteta da vlada emocijama, da se umiruje i utei kad je ljutito ili tuno. U istraivanju
Kerestea (prema udina-Obradovi&Obradovi, 2006) pokazalo se da je za majke tipino
veliko emocionalno prihvatanje deteta, ali uz veliku kontrolu, a naroito uz psiholoku
kontrolu. Vea je kontrola nad deacima, a vee je emocionalno prihvatanje devojica i
mlae dece. Doivljaj deteta da je majka topla i puna razumevanja najvie ga titi od
delinkvencije u adolescentnom dobu. Interakcije izmeu deteta i majke su ee u odnosu na
interakcije oca sa detetom, vie su okrenute usmeravanju, naredbama i sporenju, ispunjene
bliskou. Takoe, majke vie istiu poduavanje pristojnog ponaanja. One, u poreenju sa
oevima, znatno vie vremena provode u neposrednoj brizi za dete, bez obzira na to koliko
vremena provedu na poslu, odnosno van kue (Wood & Repetti, 2004). Majinska praksa
bavljenja detetom je jednolinija, slina za sve majke, jer sadri sve aktivnosti potrebne za
odravanje i psihiki razvoj deteta. Rezultati istraivanja pokazuju da se obrazovanije majke
vie i kvalitetnije bave decom i da su njihove aktivnosti sa decom usmerene na kognitivni
razvoj. Obrazovanje oeva se nije pokazalo znaajnim za koliinu bavljenja detetom. Oblici
interakcija deteta sa majkom su podjednako su vani za deake i devojice (udin-Obradovi
& Obradovi, 2006).
23

Oev sistem komuniciranja sa detetom znatno se razlikuje od majinog. Oeva uloga
je manje usmerana na uspostavljanje socijalno-emocionalnih odnosa, a vie na igru,
poduavanje i podsticanje na nezavisno istraivanje i suoavanje sa izazovom (Grossman i
sar., 2002). Generalno gledano, oevi provode manje vremena sa decom u odnosu na majke,
njihovo bavljenje decom je drugaijeg kvaliteta i u vaspitavanju pridaju znaaj razliitim
aktivnostima (sa decom se igraju vie od majki, te igre su telesne, povezane sa kretanjem,
trenjem, sportom, razvijanjem vetina). U patrijarhalnim kulturama otac je zastupnik morala
i glavni uvar postojeeg sistema. Retko se ali sa decom, izbegava iskazivanje nenosti i
tako odaje utisak distanciranosti i emotivne hladnoe. Ovakvo ponaanje oeva je pre ritualno
i drutveno propisano, nego spontano i prirodno. Vana uloga oca u vaspitanju dece u
patrijarhalnim drutvima je kanjavanje. Dok su ostali lanovi porodice popustljivi, otac
mora da ostane strog, u svrhu uspene kontrole dejeg ponaanja (Trebjeanin, 1991). I
devojice i deaci se oseaju manje bliskiji sa ocem nego sa majkom. Ali, dok se deaci slau
sa ocem i pokazuju mu potovanje, devojice ne uspostavljaju sa njim dobar kontakt, oseaju
da ih ne prihvata i ne pokazuje razumevanje. Iz ovoga proizlazi da su razlike u socijalizaciji
izmeu deaka i devojica posledica odnosa sa ocem, a ne sa majkom. Na ovom mestu je
vano spomenuti otkrie odgoenog uinka oeve ukljuenosti. Nalazi istraivanja su
pokazali da se oevo bavljenje detetom tokom prve tri godine ivota odraava na razvoj
inteligencije u kasnijem detinjstvu i na privrenost u adolescenciji. Uopteno, povoljni uticaji
oevog bavljenja detetom su vidljivi i u odraslom dobu, kada se oevi vie ne bave decom
(udina-Obradovi & Obradovi, 2006).
U poslednjoj deceniji se znaajno promenio pogled na roditeljstvo. Suprunici se sve
manje pridravaju stereotipne podele roditeljskih i branih uloga, razvijaju egalitarne odnose
i odbijaju tradicionalne drutvene pritiske. Oni svakodnevnim dogovorom i prilagoavajui
se okolnostima odluuju o podeli dunosti i poslova oko dece i sa decom, a sve to u svrhu
izbegavanja nepovoljnih porodinih odnosa do kojih dolazi zbog preoptereenosti majke i
odsutnosti oca. Savremeno roditeljstvo se, za razliku od tradicionalnog, moe posmatrati kao
jedna od tekovina demokratskih promena u drutvu (udina-Obradovi & Obradovi, 2006).

Meukulturalna istraivanja o porodici i vaspitnim stilovima
Na osnovu rezultata brojnih istraivanja danas je iroko usvojena postavka prema
kojoj su patogeni vaspitni uticaji u detinjstvu u uzronoj vezi sa smetnjama ponaanja dece i
odraslih. Za emotivni i socijalni razvoj deteta svakako ima izuzetno znaenje i porodina
klima koju odreuje kvalitet komuniciranja meu lanovima porodine grupe i atmosfera
sigurnosti i prihvatanja koju ona obezbeuje (Kuburi, 2009).
Vilijeva (Wylie, 1979) izvetava da su u vezi s porodicom neto vie istraivane
sledee varijable: uloge u porodici, veliina porodice, redosled roenja, odsustvo jednog
roditelja, zaposlenost majke i osobine vrednosti roditelja i njihovo prihvatanje sebe. Ova
istraivanja dala su dokaze o korelacionoj povezanosti izmeu uticaja roditelja i razvijenosti
self-koncepta deteta. Vilijeva zakljuuje da postoje podaci o povezanosti porodinih varijabli
sa self-konceptom deteta.
24

Studija Ofera i sar. (1982b) takoe pokazuje da postoji visoka korelcija izmeu
komunikacije roditelj-dete i kvaliteta slike o sebi koju ima dete. Generalno, to su bolji
odnosi u komunikaciji izmeu roditelja i adolescenata, to je bolja slika o sebi koju ima
adolescent.
I druga istraivanja potvruju da je detetov stav prema sebi , njegova slika koju ima o
sebi, povezana s odreenim postupcima roditelja kao to su toplina, ljubav, prihvatanje.
Moemo da zakljuimo da je uloga porodice u razvoju linosti dece u svim razvojnim
razdobljima dominantna. Roditelj svojom linou i ponaanjem utie na formiranje slike o
sebi kod svoje dece, a budunost i srea zavise od mentalne slike koju imaju o sebi. O tome
kakvu sliku o sebi ima dete zavise svi njegovi izbori i odluke koje e uiniti- izbor prijatelja,
kole, karijere (Van Pelt, 1976).
Interesantno je istraivanje Holdena i Zambarana (Holden & Zambaran, 1992) koje se
odnosi na kanjavanje dece. Postojala je praksa (a postoji i danas) da roditelji tuku svoju decu
kada su neposluna. Autori istiu da je prema ranijim istraivanjima 90% Amerikanaca tuklo
svoju decu, ali je uestalost kojom se batine upotrebljavaju promenljiva. Tako na uzorku
roditelja srednje klase veina roditelja (60-70%) koristi batine povremeno, jednom ili dva
puta nedeljno, kao reakciju na veoma loe ponaanje pod kojim veina roditelja podrazumeva
prkosno ponaanje, sopstveno ugroavanje ili ugroavanje nekog drugog i voljnu
destruktivnost. Neki roditelji (10-15%) se oslanjaju na fiziku kaznu kao glavnu disciplinsku
tehniku i koriste je svakodnevno. Ostali roditelji pripadaju treoj grupi koja nikada ili retko
tue decu. Roditelji koji vrednuju batinanje izjavljuju da ga esto koriste i da se trude da ga
prenesu na dalje generacije.
to se tie prakse vaspitanja dece telesnim kanjavanjem na naim prostorima, Vera
Erlih je iznela rezultate svojih istraivanja u knjizi Jugoslovenska porodica u transformaciji
(1971). Ona je sprovela istraivanje na teritoriji bive SFRJ i dobila sledee rezultate: najvie
tuku decu roditelji u Srbiji (gotovo 90% primenjuje batine kao vaspitno sredstvo), Srbi u
Bosni neto manje (blizu 80%), a u Hrvatskoj jo manje (75%). Veoma uestalo i surovo tuku
decu opet najvie u Srbiji (blizu 40%), u Hrvatskoj je taj procenat upola manji, a u
Makedoniji 12%. Ove razlike u rasprostranjenosti fizikog kanjavanja autorka objanjava
razliitom istorijskom prolou kao i razliitim drutvenim poretkom u pojedinim krajevima
tadanje Jugoslavije. U Srbiji, gde je najvie rasprostranjena ekscesivna tua dece,
istovremeno je i najjaa ratnika tradicija, a empirijski podaci pokazuju da ukoliko je u jednoj
kulturi snaniji borbeni duh, utoliko je i ee i surovije telesno kanjavanje. to se tie
uzrasta, ee se kanjavaju batinama starija deca, koja mogu da shvate zapovest, ali nee da
posluaju.
Zbog pretpostavke da postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti
samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable u naem
istraivanju-pol, kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja i socijalno poreklo-neka od
sledeih istraivanja bi mogla biti od znaaja za nas, zbog slinosti sa specifinom
hipotezom naeg rada.
Hes je 1968. (prema Lorens, 1982) otkrio da su deca iz ekonomski i kulturno
siromanih porodica socijalizovana na takav nain da se esto deava da zaostaju u koli.
Uzroci lee u karakteristikama govora njihovih majki i postupcima vaspitavanja. U
porodicama koje pripadaju srednjem staleu majke su obrazovanije i imale su manji broj
25

dece. One bez obzira na situaciju daju vie saveta, manje se direktno meaju, ali pokazuju
veu osetljivost za potrebe i osobine svog deteta. Njihov govor je sloeniji i nude pozitivne
reakcije na dete, u vidu pohvala, ohrabrujuih ili duhovitih komentara, za razliku od majki iz
niih slojeva koje ee primeuju dete kad napravi neki problem.
Bosiljka orevi je 1995. objavila razultate obimnog istraivanja kolskog
neuspeha darovitih uenika. U biografiji ovih aka esto se mogu nai ekonomski loi uslovi
i nii obrazovni nivo njihovih roditelja. Od porodinih inilaca pronaeno je da su ta deca
poticala iz razorenih porodica u kojima je vladala netolerancija, nepoverenje, impulsivnost,
usamljenost i oseanje odbaenosti (Wiliams, 1961, Lee-Corbin, 1995, prema orevi,
1995).
Meu prvim istraivanjima koja su se bavila vaspitnim stilom roditelja nalazi se
istraivanje Masa (prema Lindzey & Aronson, 1964. p.485) u kome je ispitivao klasne razlike
roditelja i njihov uticaj na nain podizanja dece. On je otkrio da roditelji srednje klase vie
prihvataju ravnopravne odnose i pristupaniji su sa svojom decom nego li roditelji radnike
klase. Takoe je otkriveno da su oevi iz radnike klase manje raspoloivi i dostupni detetu,
nego oevi iz srednje klase. Istraivanja Searsa, Maceoby i Levina (prema Lindzey &
Aronson, 1964) pokazala su da su majke iz srednje klase mnogo permisivnije u nainu
podizanja dece nego majke iz nie klase. Istraivanja su takoe pokazala da meu roditeljima
iz nie klase postoji vea spremnost da se primeni kanjavanje. U ovim istraivanjima je
takoe pronaeno da socijalno-klasne razlike utiu na nezavisnost i konformizam. Rosen je
pronaao da je kod dece iz srednje klase u poreenju sa decom radnike klase mnogo vie
izraena nezavisnost u ranom detinjstvu, via oekivanja udruena sa kolskim postignuem,
veim verovanjem u mogunost uspeha i veom spremnou praenja aktivnosti i
mogunou ostvarivanja postignua.
Majstorovi i saradnici (1999) su u svom istraivanju ispitivali prirodu i intenzitet
povezanosti konformizma kod dece i vaspitnih stavova njihovih roditelja. Rezultati
istraivanja su pokazali da su osobine vaspitnog ponaanja roditelja znaajne za stepen
otpornosti njihove dece na socijalni pritisak. Struktura tih veza vrlo jasno prikazuje da
vaspitni stil roditelja imenovan kao hladno ograniavajui ima najvei uticaj na konformizam
dece i to najvie kod njihovog submisivnog dranja. Po miljenju autora to bi znailo da
porodina klima koju karakterie slaba afektivna razmena izmeu deteta i roditelja
kombinovana sa striktnom kontrolom detetovog ponaanja, uz zahtev da se pravila bez
izuzetka potuju, kod deteta razvija povlaenje u socijalnoj komunikaciji, preputanje uticaja
jaima i izbegavanje da se preduzima odgovornost i utapanje u masu. Rezultati ovog
istraivanja ukazuju na to koji vaspitni ambijent pogoduje uspostavljanju konformistikog,
submisivnog dranja mladih adolescenata.
to se tie kroskulturalnih istraivanja, etnografski i antropoloki podaci pokazuju
znatne razlike meu kulturama u pogledu zastupljenosti pojedinih vaspitnih stilova roditelja.
Bornstein i saradnici (Bornstein i sar., 1998) su pronali razlike izmeu 7 kultura i u
vaspitnim normama i ciljevima i u nainu njihovog prenosa u praksu i konkretne sluajeve.
Izrazita roditeljska autoritarnost zabeleena u argentinskom drutvu mogla bi biti posledica
opte politike i ekonomske nesigurnosti, dok je suprotno tome, visok stepen sigurnosti u
belgijskom drutvu verovatno stvorio prijateljski i demokratski odnos roditelja, koji oekuju
da e njihovo dete biti uspeno. Za francuske majke karakteristino je oslanjanje na intuiciju i
26

unutranji oseaj i one smatraju da je podizanje dece spontan proces bez potrebe za
roditeljskom intervencijom. To je upravo suprotno razmiljanju u izraelskom drutvu, gde
majke preuzimaju punu odgovornost za podizanje deteta zahtevajui pomo ire porodice.
Takoe imaju autoritarni odnos prema detetu i velika oekivanja u pogledu rane
samostalnosti. Suprotno tome, italijanska porodica smatra zatitu i pruanje topline detetu
primarnom dunou, tako da se odgaa osamostaljivanje. U japanskom drutvu ciljevi
socijalizacije usmereni su na postizanje zajednitva i skladnog grupnog identiteta. Zato su
glavni vaspitni ciljevi emocionalna zrelost i samokontrola, strpljenje, upornost, pristojnost i
obzir. Suprotno tome, vaspitanje u SAD-u sprovodi se prema individualnim vrednostima,
majke su kompetitivne, ele postii najbolje za svoje dete i pripremaju se za majinstvo kao
za ozbiljan zadatak.
Mnoga meukulturalna istraivanja pruaju podatke da autoritativni vaspitni stil
pokazuje prihvaenost deteta u zapadnoj kulturi, dok u kineskoj kulturi spoljanji znakovi
roditeljske ukljuenosti, brige i zatite jesu strogost, prisila, pa ak i telesno kanjavanje, to
bi bilo blie zapadnjakom pojmu autokratskog vaspitanja. Slini su oblici prihvatanja deteta
tipini u Koreji, Japanu, pa i u Izraelu. Zanimljivo je da iako je strogo vaspitanje uobiajeno
za kolektivistika drutva, posledice autoritativnog i autoritarnog stila podjednake su u tim
kao i u drutvima Zapada (Chen & Kaspar, 2004).
Ne mogu se zanemariti podaci drugih meukulturalnih istraivanja koji pokazuju da
se deca pripadnici zapadnjakih i istonjakih kultura u sutini razlikuju po nainu
izraavanja problema i nezadovoljstva. Poreenjem drutvene prilagoenosti dece iz Kine i
Zapadnih zemalja (Chen & Kaspar, 2004) vidi se da su kineska deca mnogo ree izraavala
neprilagoenost delikventnim ili eksternaliziranim ponaanjem, a mnogo ee depresijom i
telesnim simptomima (somatizacijom). Slini su rezultati dobijeni i u istraivanjima dece sa
Tajlanda, Kenije, Jamajke, Japana i Koreje i sva su ta deca pokazivala neprilagoenost manje
spoljanjim oblicima ponaanja, a vie problemima koji su proizilazili iz poveane
samokontrole, kao to su depresija i problemi telesnog zdravlja.
Sve ovo bi znailo da u kulturama u kojima se istie disciplina, poslunost i
suzdranost (azijske, afrike i junoamerike) i u kojima moemo pretpostaviti veu primenu
prisile i kazne, tj. strogog, autokratskog stila, ea je depresija i telesni problemi dece (Chen
& Kaspar, 2004). Prema tome, moe se zakljuiti da autokratski vaspitni stil loe utie u svim
kulturama i jedina je razlika kojim ponaanjem deca reaguju, da li agresivnim i
eksternalizovanim oblicima ili suspregnutim i prema unutra usmerenim oblicima
emocionalne pobune.
U nama bliskom, hrvatskom drutvu pridaje se visoka vanost dvema grupama
naizgled suprotstavljenih vaspitnih ciljeva, tj. samostalnosti i poslunosti (Jankovi, 1998) ili
tradicionalno-konformistikim vrednostima nasuprot individualistiko-samorealizacijskim
vrednostima razvoja deteta (Hoblaj & rpi, 2000).
Na osnovu svega iznetog moemo zakljuitit da evidencija kroskulturalnih
istraivanja prua vrstu osnovu za zakljuak da deca i mladi, koji su iskusili odbacujui
odnos sa roditeljima , bez obzira na razlike u kulturi, entitetu, jeziku, polu ili rasi ispoljavaju
specifine forme loe psiholoke adaptacije koje ukljuuju sedam merljivih karakteristika:


27

1) Probleme u kontroli hostilnosti, agresije i pasivne agresije
2) Zavisnost ili odbrambenu nezavisnost zavisno od forme, uestalosti, trajanja i
intenziteta opaenog odbacivanja
3) Narueno samopotovanje
4) Naruen oseaj kompetentnosti
5) Emocionalnu blokiranost
6) Emocionalnu nestabilnost
7) Negativan pogled na svet (Rohner, 2004).
Dakle, bez obzira na razlike u geografskom prostoru, posledice odbacivanja i
zanemarivanja dece od strane roditelja su svuda iste i podjednako pogubne po rast i razvoj
linosti deteta.



















28

ANKSIOZNOST
Anksioznost je jedan od najznaajnijih fenomena koji slui kao polazna taka u
istraivanju normalne i psihopatoloke linosti. Anksioznost je nejasna strepnja, strah bez
oiglednog spoljanjeg povoda i uglavnom bez znakova koje uobiajeno prati strah, proizaao
iz realne spoljanje pretnje (Eri & uri, 1997).
Jovan Mari (2005) na slian nain definie anksioznost i pritom istie razliku izmeu
straha i anksioznosti. Strah uglavnom ima spoljni objekt koji ga izaziva, za razliku od
anksioznosti (realan strah je strah od zmije, a irealni je zamiljanje zmijskog napada).
Meutim, (ne)postojanje spoljanjeg stimulusa nije dovoljno za razlikovanje straha i
anksioznosti (npr. Epstein, 1972) strah je povezan sa aktivnou (naputanje ili izbegavanje
situacije) na drugaiji nain od anksioznosti. Anksioznost bi bila neka vrsta neodlunog
straha, stanje indirektne pobuenosti koje sledi percepciju pretnje, ono to se deava kada su
akcije povezane sa strahom (naroito beg) blokirane ili nepristupane.
Kao kriterijume za razlikovanje normalne i patoloke anksioznosti, Starevi (1997)
navodi sledee parametre:
- trajanje
- uticaj na svakodnevno funkcionisanje
- intenzitet
- kontekst.
Anksioznost je esto reakcija na dogaaje koji su sastavni deo sadanjice i predstavlja
iskustvo koje poznaje svaki ovek. Svako od nas ponekad brine za zdravlje svoje porodice,
finansijsku sigurnost, posao. Neizvesnost i stres proimaju ivot savremenog oveka i
anksioznost se u ovakvim uslovima javlja kao nerazdvojni ovekov pratilac. Kada je ona
konstruktivna, ne remeti ovekovo kognitivno-bihejvioralno funkcionisanje, ve alarmira
organizam da adekvatnije reaguje, onda je to normalna anksioznost. Ali, kada anksioznost
previe angauje osobu, kada dovodi do osiromaenja socijalnog funkcionisanja i prevelike
neodlunosti, kada je briga jasno izraena, snana i stalna, tada govorimo o patolokoj
anksioznosti (Mari, 2005).
U ovom radu emo pokuati da utvrdimo u kakvoj su vezi anksioznost i
samoefikasnost-konkretnije, zanima nas da li anksioznost zaista, kao emocija koja esto
destruktivno utie na ovekovo funkcionisanje, remeti sposobnost organizovanja i izvrenja
akcija potrebnih da bi se ostvario odreeni tip aktivnosti.
Nakon izlaganja osnovnih karakteristika anksioznosti, osvrnuemo se na neke od
teorija koje se temelje upravo na prouavanju strepnje, kao jedne od glavnih uzronika
psihopatolokih fenomena. Naglaavamo da je od svih teorija koje slede, za na rad
najznaajniji Spilbergerov model anksioznosti, jer je najadekvatniji da poslui kao terorijska
osnova za instrument koji smo koristili u istraivanju.


29

Psihoanalitiko tumaenje anksioznosti
Prvu teoriju anksioznosti S. Frojd (1912) formulie u raspravi o libidu, kao reakciju
na stvarnu situaciju opasnosti, u kojoj se javlja strah, i pravi razliku u odnosu na neprimerenu
reakciju koja je manje efektna to je jai strah. Strah je afekt koji ima motornu i oseajnu
reakciju. Neurotina anksioznost je slina strahu, ali se javlja kada nema vidljive opasnosti,
kroz optu zabrinutost, predoseanje opasnosti ili kroz vezanost za odreenu situaciju -
fobija. Anksioznost se javlja usled potisnute seksualne elje, zatim kada se potiskivanje mea
sa pokazivanjem impulsa, kada je osoba prisiljena da uestvuje u situaciji koje se plai ili nije
u stanju da razvije kompulzivni ritual.
Nova teorija anksioznosti odbacuje libido i naglaava ulogu Ega koji nema dovoljno
energije da se suprotstavi potisnutim impulsima, to upozorava organizam na opasnost.
Realna opasnost ne postoji, ali se organizam u razvoju susretao sa opasnostima koje ga sada
upozoravaju, a potiu od oseanja bespomonosti. Izvor anksioznosti Frojd vidi u
uskraivanju ljubavi u ranom detinjstvu. Organizam je ranjiv zato to je bespomoan, to
dovodi do toga da u kasnijem ivotu reaguje anksioznou. U ovoj teoriji Frojd se oslanja na
socijalnu realnost. U teoriji anksioznosti vidljiv je i strukturalni model (strukture id i ego). U
postfrojdovskom periodu korpus psihoanalize je obogaivan i od strane Ego psihologa,
genetiara i teoretiara objektinih odnosa. Njihov rad je doveo do toga da se sada
ankisoznost posmatra kao nuna i inherentna ovekovom duevnom ivotu, pa je uloga Ega u
odbrani od strepnje postala razumljivija, a sam razvoj linosti uveliko diktiran uspenou
prevladavanja raznih razvojinih i traumatskih iskustava.
Imajui u vidu to da je uzorak na kom je sprovedeno nae istraivanje sainjen od
adolescenata, na ovom mestu emo se ukratko osvrnuti na uzroke predispozicija adolescenata
da u ovom razdoblju reaguju anksioznou. U daljem izlaganju emo se detaljnije baviti ovim
problemom.
Najintenzivniji generator anksioznosti u adolescenciji proizilazi iz zadatka separacije i
individuacije. To je osnovni faktor rasta, ali i izaziva krize u razvoju.
Psiholoka separacija adolescenata od roditelja predstavlja vano teorijsko i
empirijsko pitanje u razvojnoj psihologiji. Razliite teorije pokuavaju da objasne ovaj proces
sa osnovnim akcentom na znaenje postupnog preuzimanja line odgovornosti adolescenata
u emocionalnom, bihejvioralnom i kognitivnom funkcionisanju, i uz sve veu nezavisnost od
roditelja. Pretpostavka je da se proces separacije odvija u razliitim razvojnim zadacima, od
ijeg uspenog ostvarenja zavisi oslobaanje deteta od uticaja roditelja i razvoj zasebnog
doivljaja selfa. Krajnji ishod procesa individuacije je oseanje line autonomije.
Prema psihoanalitikom shvatanju, uspean je onaj razvoj u kom jedinka izlazi iz
faze simbiotskog odnosa s majkom i uspostavlja stabilan individualni identitet (Mahler i sar.
1975; Blos, 1962). Psiholoka separacija odnosi se na ostvarenje stabilnog doivljaja selfa,
razlitog od drugih vanih osoba. Psihoanalitika perspektiva u procesu separacije istie
odvajanje, formiranje psiholokih granica i oslobaanje od roditeljskog uticaja. Individuacija
predstavlja proces koji omoguava sazananje deteta o vlastitim individualnim obelejima
(Kondi & Lekov, 1992).
30

Teorija separacije i individuacije
Na osnovama psihoanalitikog uenja nastala je teorija separacije-individuacije koju
je utemeljila Margaret Maler (Mahler i sar., 1975).
Ona je smatrala da u prvoj godini ivota dete postepeno iz stanja simbiotske vezanosti
s majkom, uporedo sa kognitivnim i motornim razvojem, postaje svesno svoje individualne
egzistencije. Proces separacije olakava i mogunost fizikog odvajanja od majke, to
predstavlja vaan izvor zadovoljstva, naroito ako majka ne ograniava slobodu detetovog
kretanja.
Oko druge godine ivota dete ponovo poinje intenzivnije da traga za majkom. U tom
periodu se javlja separaciona anksioznost, koja je izraenija ukoliko je majka emocionalno
hladna i distancirana. To je vreme kada je za poeljan ishod u razvoju i vaspitanju nuno
usklaivanje detetove potrebe za emocionalnom bliskou sa majkom i uvaavanje njegove
potrebe za samostalnou. Preterana zatita i sputavanje samostalnosti rezultira agresijom,
kao to i potenciranje neprimerene samostalnosti, uz hladne odnose, moe da pojaa
separacionu anksioznost. Ovakvi odnosi su pogodno tlo za formiranje nepoeljnih vaspitnih
stilova, o kojima je ranije bilo rei.
Postepeno diferenciranje od majke i konana primarna separacija mogua je kada se
internalizuje slike majke. Roditeljska introjektovana figura prua izvor zadovoljstva i podrke
i kad majka nije fiziki prisutna. Istovremeno je ova predstava i osnova interakcije s drugim
vanim ljudima. Tako Margaret Maler u teoriji separacije-individuacije naglaava razdoblje
ranog djetinjstva, jer je taj proces vaan za kasnije funkcionisanje pojedinca, a Blos (1962)
istie i sekundarni proces separacije-individuacije koji se odigrava u razdoblju adolescencije.
Za razliku od postignua primarne separacije i detetovog saznanja o egzistenciji kao
odvojenog bia (Ja jesam), u sekundarnoj separaciji osnovno je ostvariti formiranje
identiteta, koji rezultira odraslim doivljajem selfa.
Dok se cilj primarne separacije odnosio na diferenciranje sebe od okoline, cilj
sekundarne separacije je odvajanje od internalizovanog roditelja. Preduslov sekundarne
separacije je uspena primarna separacija u kojoj je dete steklo odreenu nezavisnost od
spoljanjih objekata, jasne granice selfa i oseanje selfa kao zasebnog bia. To omoguava
zrele odnose sa drugim ljudima. Stepen ostvarene individuacije zavisi od toga koliko linost u
sopstvenom doivljavanju vidi sebe u identifikaciji sa drugima i u zavisnosti od njih. Svest o
sebi je nasuprot svesti o drugima. Ukoliko su vani drugi osnov svesti o sebi, anksioznost je
simptom neuspene separacije (Tadi, 1989).





31

Socio-analitika teorija
Karen Hornaj (2005; 2006) je definisala pojam bazine strepnje kao pojavu koja se
javlja u vrlo ranom uzrastu usled emocionalnog liavanja od strane majke. Majka je
uglavnom hladna i nezainteresovana i ne zadovoljava adekvatno potrebe deteta. Dete usled
perzistentne anksioznosti i nedostatka ljubavi postaje bespomono i nesigurno.
Neadaptibilno je i teko se realizuje kao jedinka u socijalnoj sredini. Posledice majkine
distanciranosti su i neprepoznavanje i nepotovanje njegove linosti i potreba. Zbog svega
toga dete ne uspeva da razvije bazino samopouzdanje niti da stekne osnovno
samopotovanje. Naprotiv, u njemu se javlja oseanje da je nedovoljno dobro onakvo kakvo
jeste, da se mora stideti sebe i da bi moralo biti neto vie i drugaije, kako bi izalo na kraj
sa ljudima i ivotom. Tako se u detetu razvija tenja za samoidealizacijom. Ono, gonjeno
anksioznou, zapostavlja ono to zaista jeste, pokuavajui da se poistoveti sa onim to bi
moralo biti i to zamilja da jeste. Naputa svoje pravo Ja da bi prigrlilo svoje idealizovano
Ja. Ovim zapoinje neurotini proces koji oveka odvlai sve dalje od njega samog, inei ga
sve povredljivijim, sputanijim, slabijim, uplaenijim.
Idealizovano Ja je fantastino i nemogue ga je ostvariti. Pokuavajui da vlastito bie
oblikuje u nemogue savrenstvo, dete postavlja neumoljive zahteve i sebi samom, to Karen
Hornaj naziva tiranijom unutranjih moram. U ime svog idealizovanog Ja, ovek tiranie
sebe brojnim i raznovrsnim zahtevima.
"On mora da bude krajnje poten, plemenit, razuman, pravian, dostojanstven, hrabar,
nesebian. Mora da bude savren ljubavnik, mu, uitelj. Mora da bude sposoban da izdri
sve, da voli svakog, da voli svoje roditelje, svoju enu, svoju otadbinu; ili, ne sme da se vee
ni za ta i ni za koga, nita ne sme da mu smeta, ne sme nikada da se osea povreenim i
mora uvek da bude ravnoduan i smiren. Mora uvek da uiva u ivotu ili uvek mora da bude
iznad zadovoljstva i uivanja. Mora da bude spontan ili da uvek vlada svojim oseanjima.
Morao bi da zna, razume i predvidi sve. Mora da bude kadar da za tili as rei svaki svoj ili
tui problem. Mora da bude sposoban da savlada svaku tekou im je uoi. Ne sme nikada
da bude umoran ili bolestan. Mora uvek da bude u stanju da nae posao. Mora da za jedan sat
zavri posao koji se moe obaviti samo za dva ili tri sata" (Hornaj, 2006, str. 58).
Karen Hornaj je stvorila posebnu psihoanalitiku teoriju u ijem je sreditu ovekova
potreba za samoostvarenjem. Ukoliko se desi niz nepovoljnih uslova u najranijem detinjstvu,
deca ne uspevaju da steknu pouzdanje u sebe i svet koji ih okruuje. Umesto toga bivaju
obuzeti bazinom anksioznou, dubokim nemirom, strahom, teskobom, zbog ega odustaju
od tenje za samoostvarenjem, pokuavajui da spas pronau u otuenju od sebe, to ih,
meutim, ini sve ranjivijim i sve nesigurnijim. Za Karen Hornaj je otuenje od sebe ona sila
koja pokree pogubni neurotini proces koji sve nemilosrdnije sakati ovekovu linost,
spreavajui ga da ostvari svoje mogunosti.
Po njoj, bazina strepnja, u ijoj su osnovi bespomonost i nesigurnost, nastaje
kombinovanjem nepovoljnih porodinih odnosa i deje zavisnosti.
32

Strepnja se prevazilazi pomou taktika, odnosno pomou obrazaca ponaanja za
zadovoljenje neurotskih potreba, a to su: 1) neprijateljstvo, pokornost i narcizam, 2) nerealno
Ja, potkupljivanje, ucenjivanje, 3) samosaaljenje.
To doprinosi formiranju tri bazine orijentacije u odnosima sa ljudima, koje su
sredstvo ublaavanja strepnje: 1) Orijentacija ka ljudima-zadovoljenje linih potreba i
naglaenih oseanja prema drugima, ugled, divljenje, tenja ka savrenstvu, 2) Od ljudi-
izbegavanje, samodovoljnost, nezavisnost, 3) Protiv ljudi-mo nad drugima, iskoriavanje
(Hol & Lindzi, 1982).
Za Hornajevu, linost nije zbir osobina i simptoma ve jedinstvena celina. Dete je
stalno u konfliktu. Sukobljavaju se njegovi ciljevi sa potrebama, frustracije zbog
nezadovoljenih potreba, a konflikt je porodinog porekla. Dete se udaljava od svoje prave
prirode i konflikt je na relaciji realno Ja - idealno Ja (Hornaj, 2005).
Prelazni objekt i teorija prelaznih fenomena

Vinikotov (Winnicott, 1955; 1971) doprinos razumevanju odnosa prema objektu, a
time i razumevanju anskioznosti je u definisanju dva tipa odrednica u objanjavanju strepnje.
Prvi je sredinski tip odnosa, koji predstavlja dovoljno dobru sredinu za razvoj. Ona je
obavijajua i podravajua. Odoje je uronjeno u tu sredinu i doivljava je biofizioloki, iz
ega izrasta i psiholoka dimenzija zadovoljstva i uveava kapacitete za drugi tip odnosa, a to
je objektni odnos. Majka, za koju je preduslov postojanja bebe, izranja iz sredine sa
posebnom vanou i ulogom.
Dovoljno dobra i podravajua majka je izvor zadovoljstva, frustracija, ali i uzronik
promena. Izmeu nje i bebe stoji jedno podruje koje pripada prelaznim fenomenima,
kreativno podruje igre, koje nije ni spoljanja ni unutraanja realnost, a koje i majka i dete
dele. Ne postoji tako neto kao beba sama. Ako je beba zdrava, ona stvara objekat koji je sve
vreme bio tu i ekao da bude stvoren. Pri investiranju u objekat dete se koristi razliitim
obrascima, a krajnji cilj je dostizanje sopstva, koje je i razvojni zadatak, ali i posledica
procesa sazrevanja (Winnicott, 1955).
Rastom deteta raste i svest o majci kao o negujuem objektu. Ona optimalno filtrira
gratifikacije i frustracije, a posledica toga je harmonino podeavanje koje detetu uliva
pouzdana oekivanja da e mu potrebe biti zadovoljene, bez pretnje naputanja od strane
majke. U ovakvom razvoju postoji prostor za ispoljavanje kontinuiteta sveukupne zatite
(holding), odnosno prostor u kome dete moe da izrazi svoje potrebe i inicijativu kao formu
ispoljavnja selfa. Ako je majka previe hladna, distancirana ili nedovoljno prisutna,
anksioznost je provocirana gubljenjem unutranjih predstavnika samog objekta. Vinikot
smatra da je postojanje objekta unutra besmisleno i nemogue bez postojanja objekta napolju.
Ovakva anksioznost je razgraujueg karaktera i naruava veoma rane kreativne kapacitete
deteta i doprinosi izgradnji jednog nekreativnog stanja, koje je poznato kao lani self.
Zakljuujemo da ova vrsta anksioznosti, koja se naziva jo i morbidna anksioznost, izaziva
preterano ugaanje zahevima spoljanje okoline. To se odnosi na potpuno odricanje od
sopstvenih potreba i pozicija, pri emu se formiraju nezahtevni, nezadovoljni, isprazni ljudi,
33

lieni svake nametljivosti. Teorija objektnih odnosa zapravo ukazuje na to da je razvojni
proces promena objekta, a ne promena instikata.
Teorija o stabilnosti ega i koncept obuzdavanja anksioznosti
Po Salivanu, glavna uloga koherentnog ega (Salivan ga naziva self sistem) je
izbegavanje i minimiziranje anksioznosti. Osoba koja ima tendencije da prepoznaje samo ono
to je u skladu sa njenim postojeim self sistemom i usvojenim referentnim okvirom, nee
posmatrati nita to se razlikuje od postojeeg sistema, sluei se procesom selektivne panje.
Dakle, to je vea stabilnost ega, vee je i izbegavanje anksioznosti
5
.
Anksioznost kao stanje i kao crta linosti
Spilberger u svojoj teoriji anksioznost posmatra kao stanje i kao crtu. U prvom
sluaju se radi o situacionoj anksioznosti, to podrazumeva kako se osoba trenutno osea. U
drugom sluaju je re o generalnoj anksioznosti, to se odnosi na to kako se osoba generalno
osea. U "kratkoj prolosti" anksioznosti postoje brojni pokuaji objanjenja individualnih
razlika u anksioznom regovanju. No, znaajan konceptualni pomak u istraivanju fenomena
anksioznosti moe se pripisati Spielbergeru (1966) koji je definisao razliku izmeu stanja i
crte anksioznosti. Razlikovanjem crte i stanja anksioznosti, napravljena je distinkcija izmeu
anksioznosti kao stabilne dispozicije i kao prolaznog emocionalnog stanja koje gotovo svaki
ovek ima u svom iskustvu. Stanje anksioznosti je definisano kao neprijatan emocionalni
odgovor pri suoavanju sa preteim zahtevima ili opasnostima (Spielberger, 1983), a
kognitivna procena pretnje je preduslov za doivljavanje ove emocije (Lazarus,1991). U
principu, stanja se mogu odnositi na bilo koju pouzdano merljivu karakteristiku, ali tipino se
odnose na svesne fenomene koji se mogu verbalno saoptiti (Matthews, Deary & Whiteman,
2003). S druge strane, crta anksioznosti odnosi se na postojanje stabilnih individualnih razlika
u sklonosti da se odgovori stanjem anksioznosti pri anticipaciji preteih situacija.
Konzistentnost anksioznog reagovanja odnosi se na iri spektar situacija i na vremensku
stabilnost ove sklonosti. Spielberger (1983) je opisao crtu anksioznosti kao optu dispoziciju
za doivljavanje prolaznih stanja anksioznosti, ukazujui time i na meusobni odnos ovih
konstrukata.
Osobe sa visoko izraenom crtom anksioznosti mogu imati uestaliji i intenzivniji
doivljaj (stanje) anksioznosti u odnosu na osobe sa nisko izraenom crtom, no one nisu
anksiozne sve vreme. Jednako, kratkotrajno stanje anksioznosti mogu doivljavati i osobe
koje ne ispoljavaju tendenciju za anksioznim reagovanjem.
Afektivno stanje anksioznosti moe predstavljati i reakciju na situacione uslove.
Naime, ukoliko je situacija dovoljno pretea, na nju e odreagovati ak i osoba sa nisko
izraenom osobinom anksioznosti. No, afektivno stanje koje predstavlja reakciju osobe na
trenutne uslove moe biti moderirano posredstvom crte (Eysenck & Eysenck, 1980). Bazini

5
http://facta.junis.ni.ac.rs/pas/pas2006/pas2006-08n.pdf
34

princip stanje-crta modela je da su efekti crte na ponaanje posredovani stanjem (stanja su
medijatori). To znai da je uticaj stanja na unutranje aktivnosti direktniji i da stanje
anksioznosti ima izraenije efekte na ponaanje u odnosu na crtu.
Veina teoretiara crta govori o relativnoj konzistentnosti, to ne znai da se crta
(anksioznosti) ispoljava kroz prisustvo istog stepena anksioznosti neke osobe u svim
situacijama, ve da su individualne razlike meu ljudima u odnosu na anksioznost postojane
(konzistentne). U skladu sa svojim interakcionistikim modelom anksioznosti, Endler
napominje da je u konceptualizaciji crte anksioznosti vano uzeti u obzir i doslednost,
usaglaenost u ponaanju (koherentnost) nezavisno, od postojanosti (konzistetnosti) u
relativnom ili apsolutnom smislu (Endler i sar., 1993).
Anksioznost u adolescenciji
Adolescencija predstavlja prelazno razdoblje u ivotu, praeno burnim psihofizikim
promenama. Karakteristino za adolescenciju jeste da se u ovom periodu emocionalnost i
opta emocionalna osetljivost poveavaju i dostiu svoj vrhunac. Hol je opisao adolescenciju
kao period ogromnih mogunosti za rast i razvoj, ali i period u kome se sukobljavaju ekstremi
u oseanjima, raspoloenju, ideologiji, energiji, to je period nemira i konflikata. Dakle, on
adolescenciju predstavlja kao razdoblje oluje i stresa (Wenar, 2003).
Disforinost i anksioznost su esta stanja u adolescenciji. Dok se jedan deo javlja u
okviru normalnih razvojnih promena, drugi deo e prerasti u patologiju. Rezultati ispitivanja
koje su sproveli Bel-Dolan, Last i traus (Bell-Dolan, Last & Strauss, 1990, prema Davison
& Neale,1999) ukazuju na to da veina dece i adolescenata ima brige i strahove koji su deo
normalnog toka razvoja.
Anksioznost se obino procenjuje pomou svoje tri komponente-ponaajne,
subjektivne i fizioloke (Wenar, 2003). Psihiki se manifestuje kroz neprijatno stanje straha,
napetosti, strepnje, zabrinutosti, razdraljivosti i nervoze, a fiziki-psihomotornim nemirom,
ubrzanim radom srca i disanjem, pa osoba ima oseaj kratkoe daha, javljaju se miina
tenzija, eludane tegobe i preterano znojenje.
Oekivano je da se neki od anksioznih simptoma javljaju u prelaznim razdobljima,
kao to su polazak u srednju kolu ili na fakultet, i uopte u situacijama koje predstavljaju
izazov u prilagoavanju. Vrsta strahova i njihov intenzitet varira kako godine prolaze, pa tako
proces sazrevanja vodi internalizovanju problema. Adolescent je prijemiv za oseanja
zebnje, straha, nemira i zabrinutosti. Kod neklinike populacije adolescenata su najistaknutiji
strahovi vezani za dogaaje u vezi sa kolom, linom kompetencijom i fizikim zdravljem.
Na pojavu anksioznosti u adolescenciji utie odreeni splet faktora, koji se odnose na
linost adolescenta i karakteristike njegovog ueg i ireg okruenja. Opte je miljenje (i
suprotno ve navedenom, psihoanalitikom) da je kod neklinike populacije adolescenata
pojava anksioznosti i drugih negativnih afektivnih odgovora, uzrokovana prvenstveno
spoljanim faktorima-ivotnim dogaajima i sitnijim stresorima, karakteristinim za ovaj
period (nesporazumi sa roditeljima, nastavnicima, vrnjacima, problemi sa uenjem), koji u
35

ovom izuzetno osetljivom razvojnom dobu dobijaju sasvim nove dimenzije, to potvruju
nalazi brojnih studija (Conger, Elder, Kim&Lorenz, 2003). Bitnu ulogu u prevladavanju
stresora koji mogu biti uzronici anksioznosti ima i psihiki sklop adolescenta, odnosno
njegove osobine linosti.
Istraivanja o anksioznosti kod adolescenata
Mia Mari (2010) je sprovela istraivanje iji je cilj bio utvrivanje doprinosa
dimenzija linosti i ivotnih dogaaja predikciji simptoma anksioznosti kod adolescenata.
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 300 adolescenata koji pripadaju neklinikoj
populaciji. Od proveravanih relevantnih varijabli, jedino se kolski uspeh pokazao povezanim
sa zavisnom varijablom. Utvreno je da anksioznost opada, to je kolski uspeh ispitanika
bolji, odnosno da kod ispitanika sa niim kolskim uspehom moemo oekivati neto
izraenije prisustvo simptoma anksioznosti, nego kod ispitanika koji postiu bolji uspeh.
Nalaz navedenog istraivanja u potpunosti odgovara slici adolescencije u kojoj uenje
predstavlja izuzetno bitnu delatnost. Ovaj rezultat je od velikog znaaja za na rad, koje,
izmeu ostalog, ispituje da li postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti anksioznosti u
odnosu na kontrolnu varijablju kolski uspeh.
Istraivanje Kashdana i Robertsa (2004) sprovedeno je na sledei nain-nakon
izlaganja situaciji koja podrazumeva intenzivnu usredsreenost na sebe i koja predstavlja
potencijalni izvor socijalne ugroenosti, prekomerno socijalno anksiozni (u nastavku teksta
SA) pojednici bili su suoeni sa doivljavanjem pojaanih negativnih emocionalnih stanja,
kao i smanjenih pozitivnih emocionalnih i kognitivnih posledica i posledica vezanih za
intimnost. Devedeset i jedan student koleda uestvovao je u zadatku koji je podrazumevao
reciprono samootkrivanje izmeu svakog od njih i po jednog obuenog asistenta. Uesnici i
asistenti smenjivali su se u davanju odgovora (pred kamerom) i postavljanju pitanja ciji je
sadraj postepeno bivao sve liniji. Rezultati su pokazali da su visoko SA pojedinci doiveli
intenzivnija negativna oseanja, manje intenzivna pozitivna oseanja i loiju socijalnu
samoefikasnost u poreenju sa nisko SA pojedincima u ovim situacijama. Meutim, razlike
izmeu visoko i nisko SA pojedinaca bile su vee u stanju socijalne
ugroenosti/usredsreenosti na sebe, a samosvest je delimino bila odgovorna za takve
rezultate. Sto se tie specifinosti, gotovo svi nalazi su se odrali posle statistike kontrole
uticaja simptoma depresije. Nasuprot tome, efekti socijalne anksioznosti bili su generalno
odsutni kada su u pitanju merenja osmotrenih ishoda vezanih za ponaanje i intimnost. Ovi
rezultati ukazuju na ulogu socijalne ugroenosti i samosvesti u doprinoenju afektivnim i
kognitivnim poremeajima meu SA pojedincima.
I drugi autori doli su do slinih nalaza. Oni su utvrdili da su, u proseku, osobe sa
visokom socijalnom anksioznou u poreenju sa pojedincima sa niskom SA sklonije da
potcene svoje socijalne performance, ak i kada su objektivno uspene (Clark&Wells, 1995).
Takoe postoje dokazi da su osobe sa viskom SA manje skolne da priznaju da su uspeno
savladale neku aktivnost nakon uvebavanja te aktivnosti pred ogledalom (self-focus
manipulation, Bogels i sar., 2002). Ovi nalazi se odnose na samoefikasnot ili verovanje koje
pojedinac sam moe da generie, ponaajui se tako radi postizanja eljenog ishoda (Bandura,
36

1997b). Znajui da je samoefikasnost zavisna od konteksta, nalazimo da je socijalna
samoefikasnot vana zbog uticaja koji ima na maladaptivne socijalne relacije, kao i na
ponaanje pojedinaca sa visokom SA. Kada su pojedinci sa visokom socijalnom
anksioznou u socijalno ugroavajuim situacijama, njihova ekscesivna fokusiranost na sebe
moe doprineti previdima i nedostacima u oekivanjima i percepciji prilikom ovladavanja
socijalnom situacijom, odnosno socijalnom samoefikasnou (Bandura, 1997b).
U nastavku teksta navodimo istraivanja koja nisu direktno povezana sa naom
temom, ali su od znaaja zbog svoje posredne povezanosti sa naim radom.
Istraivaje anksioznosti i samopotovanja u kontekstu uzrasta, pola i profesionalne
usmerenosti, koje je sprovela Vesna Anelkovi (2008), pokazalo je da se nivoi anksioznosti
i samopotovanja muziki nadarenih adolescenata i gimnazijalaca ne razlikuju i da kod obe
grupe postoji znaajna korelacija izmeu njih. Istraivanjem je takoe utvreno da je u
razmatranju anksioznosti i samopotovanja adolescenata neophodno ukljuiti i pol.
Anelkovi Vesna i Sneana Vidanovi (2006) su uradile istraivanje na uzorku
likovno i muziki nadarenih adolescenata i njihovih vrnjaka iz gimnazije,koje je pre svega
bilo usmereno na otkrivanje razlika u stadijumima ego razvoja i nivoima trenutne i opte
anksioznosti (120 ispitanika, uzrasta 17 do 19 godina). Stadijumi ego razvoja su odreeni
prema teorijskim i metodolokim postavkama Jane Loevinger prema kojima je mogue
razumeti interpersonalno ponaanje, interesovanja, vrednosti i samokontrolu na osnovu
specifinih kognitivnih strategija, specifinih potreba osobe i prisutne anksioznosti. Nivo
anksioznosti je definisan u okviru teorijskih i metodolokih postulata Spielberger i sar.
(1983). Rezultati istraivanja pokazuju da ne postoji razlika u stadijumu ego razvoja izmeu
nadarenih adolescenata i gimnazijalaca. Takoe, izmeu ove dve grupe ne postoji razlika u
nivou trenutne i opte anksioznosti (kako na celom uzorku, tako i na pod uzorcima i u odnosu
na pol). Samo kod gimnazijalaca mukog pola postoji negativna korelacija izmeu stadijuma
ego razvoja i nivoa obe dimenzije anksioznosti.
Cilj sledeeg istraivanja je bio ispitati povezanost predispitne anksioznosti kod
studenta IV godine Medicinskog fakulteta u Beogradu sa sociodemografskim faktorima,
frustracionom tolerancijom i samopotovanjem. Istraivanje je dizajnirano kao studija
praenja i testiranje je izvreno u dva perioda, tokom vebi i neposredno pred ispit. Ispitane
su grupe studenata koji su 2008. godine upisale etvrtu godinu na medicinskom fakultetu
univerziteta u Beogradu. Na prvom testiranju (u periodu vebi) testirano je 77 studenata.
Drugom testiranju (neposredno pred ispit) se odazvalo 64 studenta. Pored sociodemografskog
upitnika, studenti su u periodu vebi popunili i Bekov upitnik za ocenu anksioznosti (BAI),
Rozenbergovu skalu samopotovanja i Skalu frustracije i diskomfora. Neposredno pred ispit
studenti su popunjavali upitnik BAI. Oba testiranja obavljena su kod 81% ukljuenih
studenata (60.9% studentkinje, proseno 24.3 1.5 godina starosti). Uoeno je statistiki
znaajno povienje anksioznosti pred ispit u odnosu na intenzitet anksioznosti u miru. Visoka
napetost pred ispit bila je u negativnoj korelaciji sa prosekom ocena na studijama. Skok
anksioznosti bio je povezan sa frustracionom tolerancijom studenata, dok sa
samopotovanjem nije utvrena povezanost. Skok anksioznosti pred ispit bio je uoljiviji kod
studentkinja. Sve ostale varijable nisu bile povezane sa predispitnom anksioznou.
37

Zakljuak istraivanja je da predispitna anksioznost svakako predstavlja sastavni deo
studiranja i ne moe se u potpunosti otkloniti. Ukazivanje na faktore koji deluju na skok
anksioznosti omoguuje studentima da koriste efikasnije strategije prevladavanja predispitne
anksioznosti, u smislu rada na poboljanju kapaciteta tolerancije na frustracije (Mali i sar.,
2011).
Podaci PISA testiranja iz 2003. godine ukazuju na visok nivo matematike
anksioznosti uenika u Srbiji. Vie od polovine naih uenika brine da e imati tekoe na
asovima matematike i da e dobiti loe ocene. Ciljevi ovog istraivanja jesu: ispitivanje veza
izmeu matematike anksioznosti i postignua na skali matematike pismenosti; utvrivanje
moguih prediktora matematike anksioznosti i identifikovanje grupa uenika koje se
razlikuju u njihovom odnosu prema matematici. Matematika anksioznost je u statistiki
znaajnoj negativnoj korelaciji i sa kolskim postignuem i sa postignuem na skali
matematike pismenosti. Sociodemografski faktori, motivacioni i kognitivni aspekti uenja
matematike, doivljaj kolske klime i klime na asu objanjavaju 40% varijanse matematike
anksioznosti. Na osnovu odnosa prema matematici uenici se mogu svrstati u tri grupe;
dimenzije koje ih razdvajaju jesu nezainteresovanost -zainteresovanost i prisustvo - odsustvo
anksioznosti. Grupa koja pokazuje anksioznost ima najloije postignue. Primenom
kvalitativne analize ispitivani su stavovi uenika i nastavnika o specifinim problemima u
vezi sa nastavom i savlaivanjem gradiva iz matematike (Radii & Videnovi, 2011).
















38

Adolescencija kod uenika osnovnih kola
Imajui u vidu da uzorak u naem istraivanju sainjavaju uenici od 5. do 8. razreda
osnovne kole, odnosno da su uzrasta 11-15 godina, u nastavku emo se osvrnuti na osnovne
karakteristike adolescencije kao na razdoblje na ijem su poetku nai ispitanici.
Danas se opravdano ukazuje na to da porodica na razvoj linosti i socijalizaciju ne
utie samo u razdoblju ranog detinjstva. Znaajna su i kasnija razdoblja ivota, a naroito
razdoblje adolescencije, kada se ostvaruje prelaz od potpune zavisnosti dece od roditelja u
relativnu samostalnost (Kuburi, 2009). Priprema za sticanje samostalnosti i suoavanje sa
veom odgovornou i obavezama predstavlja i polazak u peti razred, to se, posmatrajui
literaturu, smatra dobnim kriterijumom za poetak adolescencije.
Pojam adolescencija potie od latinske rei adolesscere , to znai rasti, jaati,
sazrevati. Adolescencija i pubertet predstavljaju dva procesa koji se meusobno proimaju.
Puberetet je anatomsko-fizioloki (bioloki) dogaaj, dok je adolescencija vie psiho-socijalni
(psiholoki) fenomen. To je razdoblje ivota kada se u organizmu odvijaju duboke somatske
promene koje transformiu dete u odraslu osobu i pruaju novi podsticaj za psiho-fiziki rast.
Taj process sazrevanja traje u proseku od pet do deset godina (Nikoli, 1988). Promene koje
se javljaju u toku ovog razdoblja dovode u pitanje sliku koju svaki adolescent ima o sebi.
Dobne granice adolescencije razliito se odreuju, s prisutnom tendencijom
pomeranja najniih, ali i najviih dobnih vrednosti. Adolescencija postaje omiljeno doba-
vano je to pre stii do nje i to due tu ostati (tajner-Popovi & Raki, 1987). Najire
dobne granice adolescencije danas se uglavnom kreu od deset do dvadeset i etiri godine
ivota, ali i unutar njih postoje i razliita druga odreenja, ne samo zbog individualnih ve i
zbog intersocijalnih razlika. esto se adolescencija deli na tri perioda koji se razlikuju po
psiholokim, biolokim, ekonomskim i sociolokim kriterijumima:
1) od 10. do 14. godine-rana adolescencija
2) od 15. do 19. godine-srednja adolescencija
3) od 20. Do 24. godine-pozna adolescencija (Todorovi, 2005).
Adolescenciju ne treba shvatati samo kao dobnu kategoriju, ve kao razdoblje razvoja
koje ima svoje psiholoke karakteristike po kojima se adolescencija razlikuje od ostalih
ivotnih doba (Lackovi-Grgin i sar., 1988).
Glavni razvojni zadaci adolescencije se mogu definisati na sledei nain:
6

1) Dalji razvoj sposobnosti, posebno intelektualnih, neophodnih za uspenu
socijalizaciju,
2) Sticanje emocionalne nazavisnosti od roditelja,
3) Izbor i priprema za zanimanje,
4) Prilagoavanje na fizike promene, prihvatanje svog telesnog izgleda,

6
http://pspasojevic.blogspot.com/2011/04/blog-post_4760.html
39

5) Sticanje socijalno poeljnog i odgovornog ponaanja,
6) Sticanje vrednosti i etikih normi, kao orijentacija u ponaanju,
7) Uspostavljanje efikasnih socijalnih odnosa sa vrnjacima istog i suprotnog pola,
8) Sticanje ekonomske nezavisnosti,
9) Stvaranje realne slike o sebi i svojim ciljevima.
Adolescenciju je kao psiholoki koncept uveo Stenli Hol (Hall, 1904, prema Kuburi,
2009). Hol je opisao adolescenciju kao period velikih mogunosti za rast i razvoj, ali i period
u kome se sukobljavaju ekstremi u raspoloenju, energiji, oseanjima, ideologiji, pun
konflikata i nemira. Hol uvodi opis adolescencije kao perioda bure i oluja. Ovaj opis
adolescencije se dugo zadrao u strunoj literaturi, pa i danas postoji polemika da li
adolescencija uvek mora da bude buran period u ivotu pojedinca.
U savremenoj psihologiji postoje dva razliita teorijska shvatanja ovog razdoblja.
Prema klasinom shvatanju, adolescencija je doba bure i stresa, dok novije, empirijsko
shvatanje zastupa gledite o adolescenciji kao mirnom razvojnom dobu. Da li emo
adolescenciju okarakterisati kao mirno ili burno doba, umnogome zavisi od porodine
atmosfere u kojoj adolescenct odrasta. Rezultati istraivanja pokazuju da su adolescenti iz
porodica u kojima vladaju dobri odnosi izmeu roditelja, bolje socijalizovani i superiorniji u
svom psihikom razvitku od adolescenata iz porodica u kojima je atmosfera loa, odnosno u
kojima su esti sukobi meu roditeljima. Varen (1984., prema Kuburi, 2009) je u svom
istraivanju prouavao adolescente uzrasta 13-18 godina, koji su traili psihijatrijsku pomo.
Ovo istraivanje je pokazalo da veina tih adolescenata ima porodine probleme, a najvei
broj mladih meu njima je pokazivao simptome emotivne uznemirenosti jo u
predadolescentnom periodu.
Posebnu tekou u razvoju psihikog ivota adolescenata predstavljaju roditelji koji
ih preterano nadgledaju i ograniavaju. Ovo moe da dovede do razdraljivosti i gneva
adolescenata, jer su sputani da samostalno odluuju.
Posebna situacija u kojoj se adolescent nalazi je susret sa sobom kao odraslom
osobom. Ranije je adolescent upoznavao sebe preko drugih, i u zavisnosti od slike koju su mu
inputirali znaajni drugi, zavisi njegova percepcija sebe. Istraivanje koje je izvrio
orevi (1984) pokazuje da prihvaeni adolescenti smatraju da drugi ljudi imaju uglavnom
lepo miljenje o njima, i to najvei broj prihvaenih smatra da drugi misle da su oni dobri u
svim aktivnostima i da dobro ue, a samo manji broj njih smatra da drugi misle loe o njima.
Neprihvaeni adolescenti smatraju da ih drugi ne cene i ne misle dobro o njima.
Roditelji su na mnoge naine govorili detetu ta misle o njemu, ne znajui uvek da to
ine. I u susretu sa drugim odraslim osobama i vrnjacima dete dobija povratne informacije o
svojoj linosti. U periodu adolescencije pojedinac traga za sopstvenim identitetom. Ovaj
pojam je u psihologiju uveo Erikson, tvorac psihosocijalne teorije razvoja linosti. On pod
identitetom podrazumeva generalnu sliku koju osoba ima o sebi: Psiholoki izraeno,
uobliavanje identiteta odvija se kroz proces simultanog razmiljanja i posmatranja, proces
40

koji se odigrava na svim nivoima funkcionisanja uma, kroz koji jedinka procenjuje sebe u
svetlu onoga to percipira kao nain na koji nju procenjuju drugi... (Erikson, 1976, str. 17).
Moemo zakljuiti da izgraen i oblikovan identitet omoguuje integritet linosti,
utie na ideale, potrebe, vrednosti, ivotne planove. Mlada osoba je suoena sa zadatkom
oblikovanja slike o sebi i o ivotu, to je teko, zato to adolescent nema dovoljno ivotnog
iskustva, a pored toga, na ovom uzrastu se fiziki i psihiki naglo menja, pa je samom sebi
neuhvatljiv.
Zbog svega navedenog proizlazi da je adolescencija razdoblje razvoja koje je pod
znaajnjim uticajem roditelja, vrnjaka, ali i drutvenih zbivanja. Ovaj period nije isti za sve-
mnogi mladi bezbolno prou kroz adolescenciju, dok za druge adolescencija nije osloboena
konflikata i problema. Uopteno govorei, problemi se javljaju kod onih koji imaju premalo
podrke od strane znaajnih osoba i koji ive u tekim socijalnim prilikama (Kuburi, 2009).















41

II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU
PROBLEM ISTRAIVANJA
Opti problem istraivanja:
Ispitivanje povezanosti porodinih odnosa i anksioznosti sa samoefikasnou kod
dece osnovno-kolskog uzrasta.
Specifini problemi istraivanja:
Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti (socijalna samoefikasnost, akademska samoefikasnost, emocionalna
samoefikasnost) i sledeih dimenzija porodinih odnosa:
- emocionalnost
- kontrola
Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti (socijalna samoefikasnost, akademska samoefikasnost, emocionalna
samoefikasnost) i sledeih dimenzija anksioznosti:
- anksioznost u ispitnoj situaciji
- opta, manifestna anksioznost
- nezadovoljstvo, averzija prema koli
- socijalno poeljni oblici ponaanja
Ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti samoefikasnosti,
porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable: pol, kolski uspeh,
obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo i razred.















42

ZNAAJ ISTRAIVANJA
Teorijski znaaj se ogleda u doprinosu proirivanja saznanja o povezanosti
porodinih odnosa i anksioznosti sa samoefikasnou kod dece osnovno-kolskog uzrasta.
Istraivanjem bi trebalo doi do dodatnih informacija o tome da li i na koji nain neadekvatni
porodini odnosi i anksioznost predstavljaju pogodno tlo za smanjeno razvijanje
samoefikasnosti kod dece. S druge strane, istraivanjem se moe poboljati razumevanje
doivaljavanja samoefikasnosti kod dece osnovno-kolskog uzrasta i utvrditi od kojh faktora
zavisi da li e dete sebe smatrati visoko ili nisko efikasnim. Uopteno govorei, istraivanje
moe doprineti boljem razumevaju socio-emocionalnog ivota dece na odreenom uzrastu.
Praktini znaaj se ogleda u tome to rezultati istraivanja mogu pomoi roditeljima i
nastavnicima pri radu sa decom. Dakle, njime se moe ukazati na vaspitno-obrazovne metode
koje e stvoriti stimulativnu sredinu za optimalni psihiki razvoj dece i njihovo bolje
emocionalno, socijalno i akademsko funkionisanje.
CILJEVI ISTRAIVANJA
Osnovni cilj istraivanja je utvrditi da li postoji statstiki znaajna povezanost izmeu
dimenzija porodinih odnosa, dimenzija anksioznosti i dimenzija samoefikasnosti.
Specifini ciljevi istraivanja su sledei:
1. Utvrditi da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti (socijalna samoefikasnost, akademska samoefikasnost, emocionalna
samoefikasnost) i sledeih dimenzija porodinih odnosa:
- emocionalnost
- kontrola
2. Utvrditi da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
samoefikasnosti (socijalna samoefikasnost, akademska samoefikasnost, emocionalna
samoefikasnost) i sledeih dimenzija anksioznosti:
- anksioznost u ispitnoj situaciji
- opta, manifestna anksioznost
- nezadovoljstvo, averzija prema koli
- socijalno poeljni oblici ponaanja
3. Utvrditi da li postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti samoefikasnosti,
porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable: pol, kolski uspeh,
obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo i razred.


43

VARIJABLE ISTRAIVANJA
Nezavisna varijabla I
Porodini odnosi- podrazumeva doivljavanje dijadne interakcije roditelj-dete iz ugla
deteta. Odnosi se na procenu roditeljskog ponaanja u odnosu sa detetom i na ulogu koju
porodica, kao primarna sredina u kojoj deca odrastaju i razvijaju se, ima u psihosocijalnom
prilagoavanju deteta. Skala porodinih odnosa obuhvata dve dimenzije (Prorokovi i sar.,
2004):
Emocionalnost, to se odnosi na oseanja koja roditelji pokazuju i doivljavaju u
odnosu sa detetom. Ovi odnosi se kreu izmeu razumevanja i prihvatanja sa jedne strane, i
odbacivanja i udaljenosti sa druge.
Kontrola se odnosi na vaspitne metode i postupke roditelja koje koriste da bi
manipulisali detetovim ponaanjem i doivljavanjem.
Dimenzije emocionalnosti i kontrole su bipolarne i njihovim kombinovanjem se
dobijaju etiri roditeljska vaspitna stila (Prorokovi i sar., 2004) : autoritarni (autokratski) ,
autoritativni (demokratski) , zanemarujui (indiferentni) i popustljiv (permisivni) stil.
Stepen izraenosti svake od navedenih dimenzija operacionalno se definie preko
skale porodinih odnosa, koju je konstruisala Ivana Macuka (prema Prorokovi i sar., 2004).

Nezavisna varijabla I I
Spilberger (1972) anksioznost posmatra kao stanje i kao crtu. U prvom sluaju se radi
o situacionoj anksioznosti, to podrazumeva kako se osoba trenutno osea,a u drugom sluaju
je re o generalnoj anksioznosti, to se odnosi na to kako se osoba generalno osea.
Dimenzije anksioznosti operacionalno se definiu preko skale anksioznosti za decu-
AFS, koju su konstruisali Wiczerovski i saradnici (Wiczerovski i sar., 1973, prema Lackovi-
Grgin i sar., 2002).
Dimenzija manifestne anksioznosti ispituje tendencije da se u raznim ivotnim
situacijama izraavaju anksiozne reakcije. Rezultati na ovoj skali su u visokoj korelaciji
sa rezultatima na lestvicama neuroticizma.
Dimenzija anksioznost u ispitnoj situaciji se odnosi na oseanje straha od
neuspenog reavanja zadataka i nelagodnosti koja se javlja u ispitnoj situaciji.
Rezultati na dimeziji nezadovoljstvo kolom zavise od frekventnosti negativnih
iskustava u toku kolovanja. Ova negativna iskustva mogu nastati kao posledica straha od
neuspeha i ispitivanja.
Dimenzija socijalne poeljnosti ispituje nastojanja uenika da se ponaaju
konformistiki i socijalno poeljno, a kao posledica straha da se odstupi od socijalno-
poeljnih oblika ponaanja.

44

Zavisna varijabla
Samoefikasnost je po Banduri (1993) verovanje u sposobnost organizovanja i
izvrenja akcija potrebnih da bi se ostvario odreeni tip aktivnosti.
Isti autor zastupa socio-kognitivnu teoriju po kojoj svako od nas poseduje lini sistem
ija je uloga uspostavljanje kontrole nad kognitivno-afektivnim procesima, akcijom i
motivacijom. Ovaj lini sistem obuhvata razliite mehanizme kojima se opaa i procenjuje
sopstveno ponaanje i na kojima se zasniva pojam samoefiksnosti (Bandura, 1997b).
Skala za procenu samoefikasnosti obuhvata sledee tri dimenzije (ubela-Adori i
sar., 2006) :
Socijalna samoefikasnost se odnosi na opaenu sposobnost za drutvene odnose sa
vrnjacima. Ukljuuje i asertivnost.
Akademska samoefikasnost se odnosi na opaenu sposobnost u savladavanju
nastavnog gradiva i kolskih obaveza.
Emocionalna samoefikasnost se odnosi na opaenu mogunost suoavanja sa
negativnim emocijama i njihovim prevazilaenjem.
Nivo samoefikasnosti na ovim dimenzijama operacionalno se definie preko upitnika
samoefikasnosti za decu, Self-efficacy Questionaire for Children- SEQ-C (Muris, 2001,
prema ubela-Adori i sar., 2006).

Kontrolne varijable

pol
kolski uspeh
obrazovanje roditelja
red roenja
socijalno poreklo
razred








45

INSTRUMENTI
1. Skala porodinih odnosa, iji je konstruktor Ivana Macuka (prema Prorokovi i
sar., 2004), sastoji se od 25 tvrdnji. Zadatak ispitanika je da na skali od tri stepena proceni
koliko se pojedina tvrdnja odnosi na njegovu majku, to jest na oca. Rezultat se formira
posebno za svaku subskalu, prostim zbrajanjem bodova, pri emu vei skor na subskali
emocionalnost ukazuje na veu meusobnu bliskost i prihvatanje, a vei skor na subskali
kontrola na vee kontrolisanje postupaka deteta. Dakle, subskale ove skale su:
a) emocionalnost, koja obuhvata 15 tvrdnji. Neke od tvrdnji su: moja majka ne
pokazuje da me voli; moja majka me utei kad sam tuan itd.
b) kontrola, koja obuhvata 10 tvrdnji. Neke od njih su: moja majka me esto ucenjuje
ako se ne drim njenih pravila ponaanja; kada pogreim, kanjava me utanjem.

2. Skala anksioznosti za decu- AFS, sastoji se od 44 tvrdnje i moe se primenjivati
individualno ili grupno. Uenik na svaku tvrdnju odgovara na jedan od tri naina: slaganjem
sa ponuenom tvrdnjom i zaokruivanjem slova "T" , neslaganjem i zaokruivanjem slova
"N" , a ukoliko je neodluan zaokruuje "?" . Rezultat na skali se iskazuje po subskalama,
kojih ima etiri (Lackovi-Grgin i sar., 2002) :
a) Anksioznost u ispitnoj situaciji obuhvata 15 tvrdnji. Neke od njih su: esto
razmiljam da u morati da ponavljam razred; kad ujem svoje ime, esto sam vrlo nervozan.
b) Manifestna anksioznost obuhvata 13 tvrdnji. Neke od njih su: ee mi srce kuca
jae; esto sam vrlo nervozan.
c) Nezadovoljstvo kolom obuhvata 7 tvrdnji. Neke od njih su: esto sam za vreme
nastave loe raspoloen; u koli je zapravo malo stvari koje mogu nekoga zadovoljiti.
d) Socijalna poeljnost obuhvata 9 tvrdnji. Neke od njih su: uvek govorim istinu;
uvek se ponaam srdano i posluno.

3. Upitnik samoefikasnosti za decu (Self-efficacy Questionaire for Children- SEQ-
C) je konstruisan s namerom da ispita deju samoefikasnost u nekoliko podruja (Muris,
2001, prema ubela-Adori i sar., 2006). Sastoji se od 24 tvrdnje. Ispitanici obeleavaju
svoje odgovore na lestvici od 5 stepena, procenjujui koliko se ponaanje koje je opisano u
tvrdnji odnosi na njh. Pritom 1 oznaava da se uopte ne odnosi na nih, a 5 da je u potpunosti
tana. Obuhvata sledee tri subskale:
a) Soijalna samoefikasnost ima 9 tvrdnji. Neke od njih su: lako se mogu sprijateljiti sa
drugom decom; nije mi teko rei prijatelju da se oseam loe.
b) Akademska samoefikasnost ima 8 tvrdnji. Neke od njih su: nije mi teko da nauim
zadato gradivo za test; lako mi je paljivo pratiti svaki kolski as.
c) Emocionalna samoefikasnost ima 7 tvrdnji. Neke od njih su: lako mogu kontrolisati
svoja oseanja; lako mi je potisnuti neugodne misli.
4. Lista osnovnih podataka obuhvata informacije o kontrolnim varijablama: pol,
kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo, razred.

46

HIPOTEZE
Opta hipoteza
Postoji statstiki znaajna povezanost izmeu dimenzija porodinih odnosa, dimenzija
anksioznosti i samoefikasnosti.
Specifine hipoteze:
1. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija samoefikasnosti(socijalna,
akademska i emocionalna samoefikasnost) i sledeih dimenzija porodinih odnosa:
- emocionalnost
- kontrola
2. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija samoefikasnosti
(socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost) i sledeih dimenzija anksioznosti:
- anksioznost u ispitnoj situaciji
- opta, manifestna anksioznost
- nezadovoljstvo, averzija prema koli
- socijalno poeljni oblici ponaanja
3. Postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti samoefikasnosti, porodinih
odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable: pol, kolski uspeh, obrazovanje
roditelja, red roenja, socijalno poreklo, razred.
UZORAK ISPITANIKA
Uzorak je prigodan i ini ga 240 uenika oba pola, osnovne kole Branko Radievi u
Kruevcu. Istraivanje obuhvata uenike od 5. do 8. razreda (11-15 godina), po 60 uenika za
svaki razred.
PLAN OBRADE PODATAKA
Za obradu podataka e biti koriene sledee statistike tehnike u programu
SPSS.16.0. :
a) Tehnike deskriptivne statistke za utvrivanje izraenosti varijabli istraivanja
b) Kolmogorov-Smirnov test za testiranje normanlnosti distribucija varijabli
c) Neparametrijski testovi za utvrivanje znaajnosti razlika izmeu odreenih
kategorija ispitanika
d) korelativne tehnike za utvrivanje stepena povezanosti zavisnih i nezavisnih varijabli.



47

III REZULTATI ISTRAIVANJA
Psihometrijske karakteristike instrumenata i test normalnosti distribucije

U ispitivanju psihometrijskih karakteristika instrumenata korienih u istraivanju,
upotrebljen je Kronbahov alfa koeficijent, mera interne konzistentnosti testa. Donja granica
pouzdanosti testa je 0,6.

Tabela br. 1 Pouzdanost korienih instrumenata
Skala Subskala Kronbah koeficijent N
Emocionalnost-otac ,602 15
Skala porodinih Kontrola-otac ,594 10
odnosa Emocionalnost-majka ,454 15
Kontrola-majka ,478 10
Socijalna samoefikasnost ,852 9
SEQ-C Akademska samoefikasnost ,889 8
Emocionalna samoefikasnost ,837 7
AFS-upitnik Anksioznost u ispitnoj sit. ,875 15
Manifestna anksioznost ,778 13
Nezadovoljstvo kolom ,889 7
Socijalna poeljnost ,769 9

Iz tabele br. 1 moemo videti da je najnia pouzdanost na subskali emocionalnost-
majka (skala porodinih odnosa), -,454, kao i na subskali kontrola-majka -478. Pouzdanost
subskala za oca je na donjoj granici, dok je pouzdanost za subskale ostalih upitnika
zadovoljavajua, s tim da je najvia za subskalu akademska samoefikasnost -,889 na SEQ-C
i za subskalu nezadovoljstvo kolom -,889 na AFS upitniku.


48

Tabela br. 2 Osnovni parametri porodinih odnosa
Emocionalnost
(majka)
Kontrola
(majka)
Emocionalnost
(otac)
Kontrola
(otac)
AS 25.70 16.28 18.57 22.64
SD 2.169 3.207 3.892 2.215
Minimum 13.00 12.00 14.00 11.00
Maximum 32.00 31.00 36.00 29.00
Kolmogorov-
Smirnov Z test
2.752* 2.490* 2.646* 2.791*
N 240 240 240 240
* Vrednost je na nivou statistike znaajnosti

Iz tabele br.2 vidimo stepen izraenost porodinih odnosa, odnosa emocionalnosti i
kontrole posebno za majku, posebno za oca. Moemo videti da je izraenost emocionalnosti
kod majke, koja predstavlja prihvatanje i meusobnu bliskost, AS=25,70, min=13, max=32.
Na osnovu dobijenih raspona moemo zakljuiti da emocionalnost za majku na uzorku
ispitanika nije visoka. Do istog zakljuka dolazimo posmatrajui vrednosti raspona za
izraenost kontrole.
Kod oca emocionalnost iznosi AS=18,57, min=14,max=36. Na osnovu dobijenih
raspona pretpostavljamo da emocionalnost za oca na uzorku ispitanika nije visoka. Do istog
zakljuka dolazimo posmatrajui vrednosti raspona za izraenost kontrole.
Iz tabele takoe moemo videti da su rezultati Kolmogorov-Smirnov testa statistiki
znaajni na svim dimenzijama, to znai da distribucija ovih rezultata nije normalna.


Tabela br. 3 Osnovni parametri anksioznosti
Anksioznost u
ispitnoj situaciji
Opta
anksioznost
Socijalno poeljni
oblici ponasanja
Averzija
prema koli
AS 26.64 33.23 15.14 12.61
SD 8.006 7.110 3.989 3.522
Minimum 14.00 15.00 9.00 6.00
Maximum 60.00 45.00 27.00 18.00
Kolmogorov-
Smirnov Z test
1.334* 1.762 2.108* 1.857*
N 240 240 240 240
* Vrednost je na nivou statistike znaajnosti
49

Iz tabele br.3 vidimo da je stepen izraenosti anksioznosti u ispitnoj situaciji
AS=26,64, min.=14, max=60. Na osnovu dobijenih raspona zakljuujemo da anksioznost u
ispitnoj situaciji nije visoka. Posmatrajui min. i max. raspone opte anksioznosti, socijalno
poeljnih oblika ponaanja i averzije prema koli, dolazimo do istog zakljuka-anksioznost
nije visoka.
Tabela nam takoe prua podatak o normalnosti distribucije. Moemo videti da su
rezultati Kolmogorov-Smirnov testa statistiki znaajni na svim dimenzijama, izuzev na
dimenziji opta anksioznost, to znai da distribucija rezultata nije normalna, osim na
dimenziji opta anksioznost.


Tabela br. 4 Osnovni parametri socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti
Socijalna
Samoefikasnost
Akademska
samoefikasnost
Emocionalna
samoefikasnost
AS 41.84 25.22 21.47
SD 8.119 5.963 5.316
Minimum 11.00 7.00 6.00
Maximum 55.00 35.00 30.00
Kolmogorov-Smirnov Z
test
1.247 2.061* 1.776*
N 240 240 240
* Vrednost je na nivou statistike znaajnosti

Iz tabele br.4 vidimo da je stepen izraenosti socijalne samoefikasnosti AS=41,84,
min=11, max=55, na onovu ega zakljuujemo da socijalna samoefikasnost nije visoka.
Posmatrajui min. i max. raspona za akademsku i emocionalnu samoefikasnost, dolazimo do
istog zakljuka.
Iz dobijenih rezultata se vidi da se distribucija svih dimenzija, osim dimenzije
socijalna samoefikasnost, statistiki znaajno razlikuje od normalne i stoga e se u daljoj
analizi relacija varijabli koristiti neparametrijski statistiki postupci.







50

Rezultati deskriptivne statistike
Iz tabela koje slede dobijamo informacije o strukturi ispitivanog uzorka u odnosu na
kontrolne varijable: pol, razred, kolski uspeh, obrazovanje oca i majke, red roenja i mesto
stanovanja.
Tabela br. 5 Struktura uzorka u odnosu na pol
frekvence procenti
muki 111 46.3
enski 129 53.8
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br.5 vidimo da je u istraivanju uestvovalo 240 ispitanika, od kojih je 111
(46,3%) deaka i 129 (53,8%) devojica.

Tabela br. 6 Struktura uzorka u odnosu na razred
frekvence procenti
V 60 25.0
VI 60 25.0
VII 60 25.0
VIII 60 25.0
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br.6 vidimo da je uzorak sainjen od ispitanika etiri razreda osnovne kole,
petog 60 (25%) ispitanika , estog 60 (25%) ispitanika, sedmog 60 (25%) ispitanika, osmog
60 (25%) ispitanika









51

Tabela br. 7 Struktura uzorka u odnosu na kolski uspeh
frekvence procenti
nedovoljan 5 2.1
dovoljan 5 2.1
dobar 30 12.5
vrlo dobar 83 34.6
odlican 117 48.8
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br.7 vidimo da u uzorku ima najvie ispitanika koji su postigli odlian uspeh,
117 (48,8%), dok je najmanje onih sa nedovoljnim i dovoljnim uspehom, 5 (2,1%).

Tabela br. 8 Struktura uzorka u odnosu na formalni stepen obrazovanja oca
frekvence procenti
O 29 12.1
SSS 159 66.3
V 24 10.0
VSS 28 11.7
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br.8 vidimo da najvei broj ispitanika ima oca sa zavrenom srednjom
strunom spremom, 159 (66,3%) , dok je najmanje uenika iji oevi imaju viu strunu
spremu, 24 (10%).










52

Tabela br. 9 Struktura uzorka u odnosu na formalni stepen obrazovanja majke
frekvence procenti
O 19 7.9
SSS 151 62.9
V 40 16.7
VSS 30 12.5
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br. 9 vidimo da najvei procenat ispitanika ima majku sa zavrenom
srednjom strunom spremom,151(62,9%) dok najmanji broj uenika ima majku sa zavrenom
osnovnom kolom,19 (7,9%).

Tabela br. 10 Struktura uzorka u odnosu na red roenja
frekvence procenti
prvo 121 50.4
drugo 86 35.8
tree 28 11.7
etvrto i vie 5 2.1
Ukupno: 240 100.0
*meu prvoroenom decom su i jedinci i deca sa siblinzima

Iz tabele br.10 vidimo da je najvei broj ispitanika prvoroeno dete u svojoj porodici,
121(50,4%), dok je najmanje onih koji su etvrtoroeno dete i vie 5 (2,1%) .

Tabela br. 11 Struktura uzorka u odnosu na mesto stanovanja
frekvence procenti
selo 106 44.2
grad 134 55.8
Ukupno: 240 100.0

Iz tabele br.11 vidimo da vie ispitanika ivi u gradu, 134(55,8%), nego na selu.


53

Korelacije izmeu samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti
Imajui u vidu to da dobijena distribucija nije normalna, u analizi korelacije izmeu
varijabli korien je Spirmanov koeficijent korelacije.
Prema prvoj specifinoj hipotezi postoji statistiki znaajna povezanost izmeu
dimenzija samoefikasnosti (socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost) i dimenzija
emocionalnosti i kontrole. Rezultati ukazuju na to da je hipoteza delimino potvrena.

Tabela br. 12 Povezanost porodinih odnosa i samoefikasnosti
Socijalna
samoefikasnost
Akademska
samoefikasnost
Emocionalna
samoefikasnost
Emocionalnost
(majka)
Koeficijent
korelacije
.161
*
.132
*
.214
**

Kontrola
(majka)
Koeficijent
korelacije
-.161
*
-.052 -.235
**

Emocionalnost
(otac)
Koeficijent
korelacije
-.177
**
-.148
*
-.235
**

Kontrola
(otac)
Koeficijent
korelacije
.147
*
.163
*
.263
**

**Korelacija je znaajna na nivou 0.01
*Korelacija je znaajna na nivou 0.05

Iz tabele br.12 vidimo da postoji statistiki znaajna povezanost emocionalnosti
majke i socijalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, emocionalnosti i akademske
samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, i emocionalnosti i emocionalne samoefikasnosti, nivo
znaajnosti 0,01. Korelacije su pozitivnog smera, to nam govori da je vei stepen izraenosti
emocionalnosti majke povezan sa veim stepenom socijalne, akademske i emocionalne
samoefikasnosti. Postoji statistiki znaajna povezanost negativnog smera izmeu kontrole
majke i socijalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, i emocionalne samoefikasnosti, nivo
znaajnosti 0,01. Postoji statistiki znaajna povezanost negativnog smera izmeu
emocionalnosti oeva i socijalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,01, emocionalnosti i
akademske samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, i emocionalnosti i emocionalne
samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05. Postoji statistiki znaajna pozitivna povezanost
izmeu kontrole oca i socijalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, kontrole i akademske
samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05, i kontrole i emocionalne samoefikasnosti 0,01.
54

Na osnovu dobijenih rezultata moemo da zakljuimo da postoje razlike izmeu oca i
majke, u smislu da poveanjem stepena izraenosti emocionalnosti kod majke raste
samoefikasnost, dok poveanjem emocionalnosti oeva samoefikasnost opada i obratno,
poveanjem kontrole majke samoefikasnost opada, dok poveanjem kontrole oeva
samoefikasnost dece raste.


Prema drugoj specifinoj hipotezi postoji statistiki znaajna povezanost izmeu
dimenzija samoefikasnosti (socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost) i
anksioznosti u ispitnoj situaciji, optoj - manifestnoj anksioznosti, nezadovoljstva - averzija
prema koli i socijalno poeljnih oblika ponaanja. Hipoteza je delimino potvrena.

Tabela br. 13 Povezanost anksioznosti i samoefikasnosti
Socijalna
samoefikasnost
Akademska
efikasnost
Emocionalna
efikasnost
Anksioznost u
ispitnoj situaciji
Koeficijent
korelacije
-.358
**
.091 - .175
**

Opta
anksioznost
Koeficijent
korelacije
-.341
**
-.201
**
-.367
**

Socijalno
poeljni oblici
ponaanja
Koeficijent
korelacije
.158
*
.159
*
.431
**

Averzija prema
koli
Koeficijent
korelacije
-.374
**
.089 -.234
**

**Korelacija je znaajna na nivou 0.01
*Korelacija je znaajna na nivou 0.05

Iz tabele br.13 vidimo da postoji statistiki znaajna negativna povezanost
anksioznosti u ispitnoj situaciji i socijalne i emocionalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti
0,01, opte anksioznosti i socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti, nivo
znaajnosti 0,01, pozitivna povezanost izmeu socijalno poeljnih oblika ponaanja i
socijalne i akademske samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,05 i emocionalne samoefikasnosti,
nivo znaajnosti 0,01, postoji statistiki znaajna povezanost negativnog smera izmeu
averzije prema koli i socijalne i emocionalne samoefikasnosti, nivo znaajnosti 0,01.
Iz dobijenih rezultata moemo da zakljuimo da anksioznost generalno smanjuje
samoefikasnost, dok ispoljavanje socijalno poeljnih oblika ponaanja poveava nivo
samoefikasnosti.

55

Testiranje znaajnosti razlika izmeu varijabli
Poto smo testiranjem normalnosti distribucije utvrdili da ne postoje uslovi za
primenu parametrijskih testova, za testiranje znaajnosti razlike koristimo neparametrijski
ekvivalent T testu, a to je Mann-Whitney U-test. Za utvrivanje znaajnosti razlika izmeu
vie merenih osobina koristie se neparametrijski Kruskal-Wallis test, kao ekvivalent za
analizu varijanse, koji je u tabelama prikazan kao Chi-Sqare (X2).
Prema treoj specifinoj hipotezi postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti
samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable: pol,
kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo, razred. Hipoteza je
delimino potvrena.

Tabela br. 14 Razlika u porodinim odnosima (majka i otac) s obzirom na pol
pol N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Emocionalnost
(majka)
muki 111 118.28 13129.00
6913.00

.639 enski 129 122.41 15791.00
Kontrola
(majka)
muki 111 124.47 13816.50
6718.50

.408 enski 129 117.08 15103.50
Emocionalnost
(otac)
muki 111 129.83 14411.50
6123.50

.052 enski 129 112.47 14508.50
Kontrola
(otac)
muki 111 134.87 14971.00
5564.00

.003 enski 129 108.13 13949.00

Iz tabele br.14 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u stepenu izraenosti kontrole oca. Kod mukih ispitanika kontrola oca je
izraenija u odnosu na enske ispitanike. Izmeu ostalih varijabli ne postoji statistiki
znaajna razlika.







56

Tabela br. 15 Razlika u porodinim odnosima (majka i otac) s obzirom na kolski uspeh
N AS Rang X
2
df P
Emocionalnost
(majka)

nedovoljan 5 93.30



5.270




4




.261
dovoljan 5 98.70
dobar 30 103.15
vrlodobar 83 117.64
odlian 117 129.07

Kontrola
(majka)

nedovoljan 5 146.80



28.143




4




.000
dovoljan 5 168.70
dobar 30 150.27
vrlodobar 83 138.51
odlian 117 96.91
Emocionalnost
(otac)
nedovoljan 5 181.40



26.268




4




.000
dovoljan 5 125.00
dobar 30 128.93
vrlodobar 83 144.47
odlian 117 98.54
Kontrola
(otac)
nedovoljan 5 61.30



5.412




4




.248
dovoljan 5 112.50
dobar 30 107.97
vrlodobar 83 122.81
odlian 117 124.94


Iz tabele br.15 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
kontrole oca i emocionalnosti majke s obzirom na uspeh u koli. Kod ispitanika koji
imajunedovoljan, dobar i dovoljan uspeh u koli postoji vei stepen izraenosti kontrole
majke, dok ispitanici koji imaju nedovoljan uspeh imaju vii skor na subskali emocionalnost
oca.



57


Tabela br. 16 Razlika u porodinim odnosima (otac) s obzirom na obrazovanje oca
N AS Rang X
2
df p
Emocionalnost
(otac)
O 29 157.88

12.981


3


.005
SSS 159 119.74
V 24 110.58
VSS 28 94.63
Kontrola
(otac)
O 29 93.41

7.816


3


.050
SSS 159 123.82
V 24 108.88
VSS 28 139.66

Iz tabele br.16 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
emocionalnosti oca s obzirom na stepen formalnog obrazovanja- oevi sa zavrenom
osnovnom kolom pokazuju najvii stepen emocionalnosti. Takoe postoji statistiki
znaajna razlika u ispoljavanju kontrole oca- najvii stepen kontrole ispoljavaju oevi sa
zavrenim fakultetom.

Tabela br. 17 Razlika u porodinim odnosima (majka) s obzirom na obrazovanje majke
N AS Rang X
2
df p
Emocionalnost
(majka)
OS 19 106.34
1.213

3

.750 SSS 151 121.30
VS 40 118.75
VSS 30 127.77
Kontrola
(majka)
OS 19 151.68
7.374

3

.061 SSS 151 123.25
VS 40 103.01
VSS 30 110.20

Iz tabele br.17 vidimo da ne postoje statistiki znaajne razlike u stepenu izraenosti
emocionalnosti i kontrole majke s obzirom na obrazovanje majke.

58

Tabela br. 18 Razlika u porodinim odnosima (otac i majka) s obzirom na red roenja
N AS Rang X
2
df p
Emocionalnost
(majka)
prvo 121 123.77
.708

3

.871 drugo 86 115.72
tree 28 121.02
etvrto i vie 5 120.70
Kontrola
(majka)
prvo 121 119.18
6.922

3

.074 drugo 86 118.87
tree 28 142.29
etvrto i vie 5 58.60
Emocionalnost
(otac)
prvo 121 120.35
1.426

3

.699 drugo 86 120.67
tree 28 126.66
etvrto i vie 5 86.70
Kontrola
(otac)
prvo 121 127.93
2.433

3

.353 drugo 86 113.15
tree 28 115.52
etvrto i vie 5 95.00

Iz tabele br.18 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
emocionalnosti i kontrole majke kao i emocionalnosti i kontrole oca s obzirom na red
roenja ispitanika.









59

Tabela br. 19 Razlika u porodinim odnosima (otac i majka) s obzirom na mesto stanovanja
N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Emocionalnost
(majka)
selo 106 124.54 13201.00
6674.000

.413 grad 134 117.31 15719.00
Kontrola
(majka)
selo 106 131.63 13952.50
5649.000

.006 grad 134 111.70 14967.50
Emocionalnost
(otac)
selo 106 131.63 13952.50
5922.500

.026 grad 134 111.70 14967.50
Kontrola
(otac)
selo 106 121.92 12924.00
6951.000

.774 grad 134 119.37 15996.00

Iz tabele br.19 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
kontrole majke u odnosu na mesto stanovanja- majke ispitanika koje ive na selu pokazuju
vei stepen kontrole. Razlike postoje i u stepenu izraenosti emocionalnosti oca- oevi
ispitanika koji ive na selu pokazuju vei stepen emocionalnosti u odnosu na oeve ispitanika
koji ive u gradu. Izmeu ostalih varijabli ne postoji statistiki znaajna razlika.
















60

Tabela br. 20 Razlika u stepenu izraenosti porodinih odnosa s obzirom na razred
N AS Rang X
2
df p
Emocionalnost
(majka)
V 60
115,52

15.002

3

.002 VI 60
147,31
VII 60
118,99
VIII 60
100,18
Kontrola
(majka)
V 60
131,67

4.194

3

.241 VI 60
106,29
VII 60
121,28
VIII 60
122,77
Emocionalnost
(otac)
V 60
127,67

2.877

3

.411 VI 60
107,80
VII 60
123,30
VIII 60
123,23
Kontrola
(otac)
V 60
109,63

8.149

3

.043 VI 60
137,76
VII 60
127,28
VIII 60
107,33

Iz tabele br. 20 vidimo da postoje statistiki znaajne razlike u stepenu izraenosti
porodinih odnosa s obzirom na razred-uenici estog razreda imaju najveu vrednost na
dimenziji emocionalnost majke i na dimenziji kontrola oca. Uenici osmog razreda imaju
najniu vrednost na dimenziji emocionalnost majke i kontrola oca. Na ostalim dimenzijma ne
postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti porodinih odnosa s obzirom na razred.







61

Tabela br. 21 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na pol

pol N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Anksioznost
u ispitnoj
situaciji
muki
111 118.74 13180.50
6964.50 .716
enski
129 122.01 15739.50
Opta
anksioznost
muki
111 107.83 11969.00
5753.00 .009
enski
129 131.40 16951.00
Socijalno
poeljni
oblici
ponaanja
muki
111 128.45 14258.00
6277.00 .098
enski
129 113.66 14662.00
Averzija
prema skoli
muki
111 118.82 13189.50
6973.50 .728
enski
129 121.94 15730.50

Iz tabele br.21 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u stepenu izraenosti opte anksioznosti. Kod mukih ispitanika opta anksioznost
je izraena u veem stepenu, jer se na skali manja vrednost tretira kao vei stepen
anksioznosti.















62

Tabela br. 22 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na kolski uspeh
N AS Rang X
2
df p
Anksioznost u
ispitnoj
situaciji

nedovoljan 5 60.80


14.301



4



.006
dovoljan 5 122.00
dobar 30 103.68
vrlodobar 83 107.83
odlian 117 136.29

Opta
anksioznost

nedovoljan 5 24.40



22.676




4




.000
dovoljan 5 78.60
dobar 30 97.85
vrlodobar 83 112.99
odlian 117 137.53
Socijalno
poeljni oblici
ponaanja

nedovoljan 5 105.60



27.379




4




.000
dovoljan 5 126.20
dobar 30 118.33
vrlodobar 83 151.23
odlian 117 99.65
Averzija prema
skoli
nedovoljan 5 33.00


18.398



4



.001
dovoljan 5 81.50
dobar 30 116.95
vrlodobar 83 107.61
odlian 117 135.96

Iz tabele br.22 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
anksioznosti u ispitnoj situaciji- ispitanici koji imaju loiji uspeh pokazuju vei stepen
anksioznosti. Statistiki znaajna razlika postoji i u optoj anksioznosti- ispitanici sa niim
kolskim uspehom pokazuju veu optu anksioznost, u socijalno poeljnim ponaanjima
ispitanici sa najboljim i najloijim kolskim uspehom pokazuju najvii stepen socijalno
poeljnih oblika ponaanja. I u averziji prema koli postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika- najveu averziju prema koli pokazuju ispitanici sa nedovoljnim uspehom.

63

Tabela br. 23 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na obrazovanje
oca
N AS Rang X
2
df p
Anksioznost u
ispitnoj
situaciji
OS 29 85.00
10.108

3

.018 SSS 159 126.65
VS 24 109.88
VSS 28 131.43
Opta
anksioznost
OS 29 101.83
8.069

3

.045 SSS 159 129.03
VS 24 95.00
VSS 28 113.23
Socijalno
poeljni oblici
ponaanja
OS 29 145.55
4.385

3

.223 SSS 159 116.70
VS 24 119.94
VSS 28 116.61
Averzija
prema koli
OS 29 81.40
15.142

3

.002 SSS 159 130.99
VS 24 99.52
VSS 28 119.43

Iz tabele br.23 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti anksioznosti
u ispitnoj situaciji s ozbirom na obrazovanje oca- ispitanici iji oevi su zavrili osnovnu
kolu pokazuju najvii stepen anksioznosti. Postoji razlika i u optoj anksioznosti- ispitanici
iji oevi su zavrili osnovnu i viu kolu pokazuju najvii stepen opte anksioznosti. Razlika
postoji u averziji prema koli- ispitanici iji oevi su zavrili osnovnu kolu pokazuju najvii
stepen averzije prema koli.



64

Tabela br. 24 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na obrazovanje
majke
N AS Rang X
2
df p
Anksioznost u
ispitnoj situaciji
OS 19 88.84
6.203

3

.102 SSS 151 118.92
VS 40 130.55
VSS 30 135.08
Opta anksioznost OS 19 97.79
2.424

3

.489 SSS 151 122.51
VS 40 125.60
VSS 30 117.95
Socijalno poeljni
oblici ponaanja
OS 19 140.37
2.133

3

.545 SSS 151 117.13
VS 40 125.15
VSS 30 118.68
Averzija prema
koli
OS 19 115.53
.864

3

.834 SSS 151 120.01
VS 40 128.78
VSS 30 115.07

Iz tabele br. 24 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
anksioznosti u ispitnoj situaciji, optoj anksioznosti, socijalno poeljnim oblicima ponaanja i
averziji prema koli s obzirom na obrazovanje majke.








65

Tabela br. 25 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na red roenja
N AS Rang X
2
df p
Anksioznost u
ispitnoj situaciji
prvo 121 115.20
1.930

3

.587 drugo 86 126.72
tree 28 127.20
etvrto i
vie
5 104.30
Opta anksioznost prvo 121 121.32
1.171

3

.760 drugo 86 123.65
tree 28 111.00
etvrto i
vie
5 99.70
Socijalno poeljni
oblici ponaanja
prvo 121 110.36
5.522

3

.137 drugo 86 130.71
tree 28 133.68
etvrto i
vie
5 116.50
Averzija prema
koli
prvo 121 123.30
2.211

3

.530 drugo 86 122.76
tree 28 106.16
etvrto i
vie
5 94.30

Iz tabele br.25 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti
anksioznosti u ispitnoj situaciji, optoj anksioznosti, socijalno poeljnim oblicima ponaanja,
i averziji prema koli s obzirom na red roenja ispitanika.







66

Tabela br. 26 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na mesto stanovanja
N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Anksioznost
u ispitnoj
situaciji
selo 106 112.31 11904.50
6233.500

.104 grad 134 126.98 17015.50
Opta
anksioznost
selo 106 119.44 12660.50
6989.500

.833 grad 134 121.34 16259.50
Socijalno
poeljni
oblici
ponaanja
selo 106 108.35 11485.50
5814.500

.015 grad 134 130.11 17434.50
Averzija
prema skoli
selo 106 120.79 12803.50
7071.500

.954 grad 134 120.27 16116.50

Iz tabele br.26 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
socijalno poeljnih oblika ponaanja izmeu ispitanika koji ive u gradu i na selu. Ispitanici
koji ive na selu pokazuju vei stepen izraenosti socijalno poeljnih oblika ponaanja u
donosu na ispitanike koji ive u gradu.

















67

Tabela br. 27 Razlika u stepenu izraenosti anksioznosti s obzirom na razred
N AS Rang X
2
df p
Anksioznost u
ispitnoj situaciji
V 60
96,83

9.433

3

.024 VI 60
128,91
VII 60
126,02

VIII 60
130,24

Opta anksioznost V 60
110,29

6.683

3

.083 VI 60
140,05
VII 60
114,21
VIII 60
117,45
Socijalno poeljni
oblici ponaanja
V 60
102,37

26.588

3

.000 VI 60
120,62
VII 60
101,02
VIII 60
158,00
Averzija prema
koli
V 60
114,34

.734

3

.865 VI 60
120,66
VII 60
124,63
VIII 60
122,37

Iz tabele br.27 moemo videti da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu
izraenosti anksioznosti u odnosu na razred-na dimenziji anksioznost u ispitnoj situaciji
uenici petog razreda imaju najvie, a uenici osmog razreda najnie vrednosti. Na dimenziji
socijalno poeljni oblici ponaanja, uenici osmog razreda imaju najnie vrednosti, a uenici
petog i sedmog razreda najvie.







68

Tabela br.28 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na pol
pol N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Socijalna
samoefikasnost
muki 111 123.31 13687.00
6848.00

.561 enski 129 118.09 15233.00
Akademska
samoefikasnost
muki 111 112.42 12478.50
6262.50

.094 enski 129 127.45 16441.50
Emocionalna
samoefikasnost
muki 111 117.32 13022.50
6806.50

.509 enski 129 123.24 15897.50

Iz tabele br.28 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stepen izraenosti socijalne, akademske i emocionalne
samofikasnosti.

Tabela br.29 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na kolski uspeh
N AS Rang X
2
df p
Socijalna
samoefikasnost
nedovoljan 5 164.70

7.933


4


.094
dovoljan 5 93.00
dobar 30 114.57
vrlodobar 83 108.10
odlican 117 130.10
Akademska
samoefikasnost
nedovoljan 5 118.90

14.790


4


.005
dovoljan 5 89.00
dobar 30 109.98
vrlodobar 83 102.08
odlican 117 137.68
Emocionalna
samoefikasnost
nedovoljan 5 112.10

17.484


4


.002
dovoljan 5 52.30
dobar 30 103.30
vrlodobar 83 106.72
odlican 117 137.96
69

Iz tabele br.29 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu akademske
samoefikasnosti - ispitanici sa odlinim uspehom pokazuju najvii stepen akademske
samoefikasnosti. Razlika postoji i u emocionalnoj samoefikasnosti- ispitanici sa odlinim
uspehom pokazuju najvii stepen emocionalne samoefikasnosti.

Tabela br. 30 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na obrazovanje oca
N AS Rang X
2
df p
Socijalna
samoefikasnost
OS 29 117.86
1.452

3

.693 SSS 159 124.02
VS 24 108.54
VSS 28 113.48
Akademska
samoefikasnost
OS 29 113.31
3.556

3

.314 SSS 159 126.36
VS 24 105.88
VSS 28 107.18
Emocionalna
samoefikasnost
OS 29 105.33
2.628

3

.453 SSS 159 123.98
VS 24 109.13
VSS 28 126.20

Iz tabele br.30 vidimo da ne postoje statistiki znaajne razlike u stepenu izraenosti
socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti s obzirom na obrazovanje oca.










70

Tabela br. 31 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na obrazovanje majke
N AS Rang X
2
df p
Socijalna
samoefikasnost
OS 19 116.71


3.808


3


.283
SSS 151 120.66
VS 40 135.08
VSS 30 102.67
Akademska
samoefikasnost
OS 19 122.82


10.024


3


.018
SSS 151 128.32
VS 40 116.61
VSS 30 84.83
Emocionalna
samoefikasnost
OS 19 121.74


3.127


3


.372
SSS 151 125.39
VS 40 115.38
VSS 30 101.95

Iz tabele br.31 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
akademske samoefikasnosti s obzirom na obrazovanje majke- najvii skor akademske
samoefikasnosti imaju ispitanici ije majke su zavrile srednju strunu spremu. Izmeu
ostalih varijabli ne postoji statistiki znaajna razlika.








71

Tabela br. 32 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na red roenja
N AS Rang X
2
df p
Socijalna
samoefikasnost
prvo 121 118.87
1.010

3

.799 drugo 86 120.69
tree 28 121.61
etvrto i vie 5 150.50
Akademska
samoefikasnost
prvo 121 127.28
3.729

3

.292 drugo 86 115.26
tree 28 103.68
etvrto i vie 5 140.80
Emocionalna
samoefikasnost
prvo 121 129.60 5.293 3 .152
drugo 86 111.75
tree 28 104.68
etvrto i vie 5 139.50

Iz tabele br.32 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti s ozbirom na red roenja ispitanika.


Tabela br.33 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na mesto stanovanja
N AS rang Suma
rangova
Mann-
Whitney U
p
Socijalna
samoefikasnost
selo 106 128.93 13666.50
6208.500

.094 grad 134 113.83 15253.50
Akademska
samoefikasnost
selo 106 127.30 13493.50
6381.500

.176 grad 134 115.12 15426.50
Emocionalna
samoefikasnost
selo 106 127.20 13483.50
6391.500

.183 grad 134 115.20 15436.50

Iz tabele br.33 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti u odnosu na mesto stanovanja.
72

Tabela br. 34 Razlika u stepenu izraenosti samoefikasnosti s obzirom na razred
N AS Rang X
2
df p
Socijalna
samoefikasnost
V 60
125,26

3.257

3

.354 VI 60
126,58
VII 60
123,53
VIII 60
106,63
Akademska
samoefikasnost
V 60
137,60

5.790

3

.122 VI 60
108,98
VII 60
121,06
VIII 60
114,37
Emocionalna
samoefikasnost
V 60
134,19

.000 VI 60
133,51
17.962 3
VII 60
126,18
VIII 60
88,13


Iz tabele br. 34 moemo videti da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu
izraenosti samoefikasnosti u odnosu na razred, i to samo na dimenziji emocionalna
samoefikasnost. Uenici osmog razreda pokazuju najmanje izraenu emocionalnu
samoefikasnost, dok su vrednosti uenika petog, estog i sedmog razreda priblino jednake.











73

IV DISKUSIJA REZULTATA
Predmet ovog istraivanja se odnosi na ispitivanje povezanosti porodinih odnosa i
anksioznosti sa samoefikasnou kod uenika osnovnih kola, kao i na utvrivanje razlika u
izraenosti samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na kontrolne
varijable (pol, kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo, razred).
U prikazu porodinih odnosa (interakcije roditelj-dete) oslonili smo se na teoriju o
vaspitnim stilovima Dijane Baumrind, smatrajui da je ona najadekvatnija za objanjenje
relacija izmeu roditelja i dece u naem istraivanju. Instrument koji smo koristili (skala
porodinih odnosa) bazira se na dve dimenzije kojima opisuje odnose izmeu dece i roditelja-
emocionalnost i kontrola-a teorija Dijane Baumrind deli vaspitne stilove na sledea etiri
(uzimajui kao kriterijum za takvu podelu upravo navedene dimenzije): autotitaran,
autoritativan, zanemarujui i permisivan.
to se tie samoefikasnosti, primenjen SEQ-C upitnik se zasniva na Bandurinoj socio-
kognitivnoj teoriji prema kojoj pojedinci poseduju lini sistem koji im pomae u ostvarivanju
kontrole nad mislima, oseanjima, motivacijom i akcijama. U skladu sa tim, ispitivali smo
samoefikasnost na subskalama socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost.
Skala anksioznosti za decu ispituje anksioznost po sledeim subskalama: ispitna,
manifestna anksioznost, socijalna poeljnost i nezadovoljstvo kolom. Sledei teoriju
Spilbergera, koji anksioznost posmatra kao stanje i kao crtu, odluili smo da u svom radu
manifestnu anksioznost hipotetiki procenjujemo kao crtu, a ostale subskale kao anksiozno
stanje, odnosno kao situacionu anksioznost.
Radi utvrivanja verodostojnosti rezultata istraivanja koristili smo Kronbahov alfa
koeficijent, koji ispituje pouzdanost korienih instrumenata. Rezultati su pokazali da je
pouzdanost rezultata najnia za diemnziju emocionalnosti (=0,454) i kontrole (=0,478) za
majku na skali porodinih odnosa. Najvea pouzdanost je utvrena na SEQ-C, subskala
akademska samoefikasnost (=0,889) i na subskali nezadovoljstvo kolom, AFS upitnika
(=0,889).
U istraivanju je uestvovalo 240 uenika od 5. do 8. razreda Osnovne kole Branko
Radievi u Kruevcu, po 60 uenika za svaki razred. Istraivanje je sprovedeno u periodu od
marta do kraja maja 2012. godine. Imajui u vidu vremenski period u kome je sprovedeno
istraivanje, smatramo da bi rezultati bili drugaiji i da bi dobijena pouzdanost bila vea da
je testiranje obavljeno na poetku kolske godine ili na poetku drugog polugodita i da bi
tada motivisanost uenika za popunjavanje upitnika bila vea, jer ne bi bili fokusirani na kraj
kolske godine i popravljanje ocena.
Formulisali smo jednu optu i tri specifine hipoteze i u nastavku emo se osvrnuti na
svaku od njih i prodiskutovaemo dobijene rezultate.

Opta hipoteza postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija
porodinih odnosa, dimenzija anksioznosti i samoefikasnosti.
Posmatrajui rezultate tabela 12 i 13 moemo zakljuiti da prikazane korelacije
potvruju da je opta hipoteza delimino potvrena, odnosno da postoji statistiki znaajna
74

povezanost izmeu pojedinih dimenzija porodinih odnosa, anksioznosti i samoefikasnosti. U
nastavku emo detaljnije prodiskudovati dobijene rezultate, kroz analizu specifinih hipoteza.

Specifine hipoteze

H1:Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija samoefikasnosti
(socijalna, akademska, emocionalna samoefikasnost) i dimenzija porodinih odnosa
(emocionalnost i kontrola).
Prva specifina hipoteza je delimino potvrena, to nam govore sledei rezultati.
Iz tabele br.12 vidimo da postoji statistiki znaajna povezanost emocionalnosti
majke i socijalne samoefikasnosti, emocionalnosti i akademske samoefikasnosti, i
emocionalnosti i emocionalne samoefikasnosti. Korelacije su pozitivnog smera, to nam
govori da je vei stepen izraenosti emocionalnosti majke povezan sa veim stepenom
socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti. Postoji statistiki znaajna povezanost
negativnog smera izmeu kontrole majke i socijalne i emocionalne samoefikasnosti kod
uenika osnovnih kola. Takoe je utvrena statistiki znaajna povezanost negativnog
smera izmeu emocionalnosti oeva i socijalne samoefikasnosti, emocionalnosti i akademske
samoefikasnosti, i emocionalnosti i emocionalne samoefikasnosti. Postoji statistiki znaajna
pozitivna povezanost izmeu kontrole oca i socijalne samoefikasnosti, kontrole i akademske
samoefikasnosti i kontrole i emocionalne samoefikasnosti.
Na osnovu dobijenih rezultata moemo da zakljuimo da postoje razlike izmeu oca i
majke, u smislu da poveanjem stepena izraenosti emocionalnosti kod majke raste
samoefikasnost, dok poveanjem emocionalnosti oeva samoefikasnost opada i obratno-
poveanjem kontrole majke samoefikasnost opada, dok poveanjem kontrole oeva
samoefikasnost dece raste.
Pitanje koje se sada namee je kako objasniti dobijene razlike izmeu oca i majke i
povezanost emocionalnosti i kontrole sa samoefikasnou kod dece? Znajui da je drutvo
uslovilo razliitost zadataka i uloga u odnosu na pol, na slian nain moemo posmatrati i
dobijene razultate, posmatrajui roditeljstvo kroz ulogu majke i ulogu oca. Kao to smo ve
napomenuli, majka je prvi predstavnik spoljanje sredine, ona posreduje svaki opaaj, akciju,
znanje, pri emu su prva oseajna iskustva odluujua za psihiki razvoj deteta (Kondi &
Levkov, 1992). Majino ponaanje i odnos prema detetu u prve tri godine ivota odreuje
njegov emocionalni, kognitivni i drutveni razvoj. Uloga majke u naoj kulturi podrazumeva
izrazitu nenost, blagost i ljubav. Majka je odraz razumevanja, saoseajnosti, bezuslovne
ljubavi i pratanja, dok otac prevashodno zastupa naelo reda, discipline, strogosti i
pravednosti (Trebjeanin, 1991). Uloga oca je da podstie na nezavisnost, da razvija kod dece
motorike i vetine snalaenja u prostoru. Imajui u vidu sve to, moemo zakljuiti da je
porast socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti logina posledica majinog
senzitivnog ponaanja i brige prema detetu, dok se sniena socijalna i emocionalna
samoefikasnost mogu objasniti kao posledica prevelike kontrole od strane majke, koja
obuhvata postupke koje majka koristi da bi uticala i modifikovala ponaanje i doivljavanje
deteta. Navedeno objanjenje treba prihvatiti sa rezervom, zbog dobijene niske pouzdanosti
za subskale emocionalnost i kontrola majke.
75

Podseamo na istraivanje koje su sprovele Sori Izabela i Vuli-Prtori Anita (2006)
iji je cilj bio proveriti ima li percipirana kolska samoefikasnost medijatorsku ulogu u
odnosu izmeu naina na koji deca opaaju ponaanje svojih roditelja i kauzalnih atribucija
kojima objanjavaju svoje kolsko dostignue. Analize istraivanja potvrdile su pretpostavku
o medijacijskoj ulozi kolske samoefikasnosti u odnosu izmeu percepcije roditeljskih
vaspitnih postupaka i kauzalnih atribucija kojima uenici tumae svoje kolsko dostignue,
meutim samo na poduzorku uenika koji svoje kolsko dostignue doivljavaju kao uspeh.
Preciznije, pokazalo se da percepcija vaspitnih postupaka majke, osim direktno, na kauzalno
pripisivanje kolskog dostignua stabilnim uzrocima deluje i preko percipirane kolske
samoefikasnosti.
Vratimo se na tumaenje rezultata koji su dobijeni za oca. Znajui da je otac u svom
ophoenju prema detetu u patrijarhalnim drutvima ozbiljan, krut i dostojanstven i da prema
deci ne sme biti mekan da ih ne bi razmazio (Trebjeanin, 1991), dobijeni rezultat da
poveanjem emocionalnosti oeva opada socijalna, akademska i emocionalna samoefikasnost
moe biti protumaen upravo kao posledica preterane i neprimerene im mekoe, koja deci
ne obezbeuje postojanje autoriteta od koga e zazirati (vano je naglasiti da je u radu vea
emocionalnost oeva interpretirana kao prihvatanje, razumevanje i toplina). Pretpostavka je
da takvi oevi deci ne pruaju model sa kojim e se identifikovati i koji e im omoguiti
socijalni i emocionalni rast i razvoj, niti ih svojim previe emotivno obojenim ponaanjem
podstiu na akademska postignua. Dakle, identifikujui se sa slabim i mekim ocem i sama
deca postaju takva, to se negativno odraava na njihovo doivljavanje emocionalne,
socijalne i akademske samoefikasnosti. Ukoliko pretpostavimo da je emocionalnost oeva
deo permisivnog vaspitnog stila, koji je Dijana Baumrind objasnila kao prilike u kojima
roditelji od dece trae malo i sprovode slabu kontrolu, uz veliku toplinu i potporu (udina-
Obradovi & Obradovi, 2006), onda bismo mogli rei da je dobijena niska samoefikasnost
na svim dimenzijama te varijable posledica nesigurnosti kod dece. Meutim, poto na
instrument za ispitivanje porodinih odnosa ne meri vaspitne stilove, ve samo
emocionalnost i kontrolu kao dimenzije na kojima se zasnivaju vaspitni stilovi, poslednje
objanjenje je samo pretpostavka koje moe biti predmet nekog drugog istraivanja.
Rast akademske, socijalne i emocionalne samoefikasnosti pod uticajem kontrole oca
moemo objasniti na sledei nain-imajui u vidu da je u patrijarhalnim drutvima uloga oca
da decu ui moralnim principa, hrabrosti, odvanosti, te da je nedopustivo biti slab
(Trebjeanin, 1991), deca mogu ulagati velike napore da ostvare oekivanja svog oca, zbog
straha od razoarenja i zbog straha od eventualne kazne zbog neuspeha i pokazivanja slabosti.


H2: Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu dimenzija samoefikasnosti (socijalna,
akademska, emocionalna samoefikasnost) i dimenzija anksioznosti (anksioznost u ispitnoj
situaciji, opta anksioznost, averzija prema koli, socijalno poeljni oblici ponaanja).

Druga specifina hipoteza je delimino potvrena, o emu nam govore sledei
rezultati.
76

Iz tabele br.13 vidimo da postoji statistiki znaajna negativna povezanost
anksioznosti u ispitnoj situaciji i socijalne i emocionalne samoefikasnosti, opte anksioznosti
i socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti, pozitivna povezanost izmeu
socijalno poeljnih oblika ponaanja i socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti.
Postoji statistiki znaajna povezanost negativnog smera izmeu averzije prema koli i
socijalne i emocionalne samoefikasnosti.
Iz dobijenih rezultata moemo da zakljuimo da anksioznost generalno smanjuje
samoefikasnost, dok ispoljavanje socijalno poeljnih oblika ponaanja poveava nivo
samoefikasnosti.
Pokuajmo da kroz detaljnije sagledavanje rezultata razmotrimo dobijenu povezanost
anksioznosti i samoefikasnosti kod uenika osnovnih kola. Povezanost dimenzije
anksioznost u ispitnoj situaciji i socijalne i emocionalne samoefikasnosti moemo objasniti
na sledei nain- anksioznost u ispitnoj situaciji se odnosi na na oseanja nelagodnosti i
bespomonosti koji se javljaju u ispitnoj situaciji u obliku straha od zakazivanja u reavanju
zadataka, koji je esto praen reakcijama vegetativnog nervnog sistema (Lackovi-Grgin i
sar., 2002). Naa pretpostavka je da se ova dimenzija anksioznosti (koju emo posmatrati kao
stanje) negativno odraava na emocionalnu samoefikasnost (koja se procenjuje kroz
percepiranu sposobnost suoavanja sa negativnim emocijama) kroz proces generalizacije-
ukoliko uenik vie puta doivi strepnju u ispitnoj situaciji, razvie kognitivne strategije i
mehanizme koji e delovati kao medijatori na njegovu opaenu emocionalnu samoefikasnost
putem procesa generalizacije. Dakle, ponovljeno doivljavanje strepnje u ispitnoj situaciji
dovodi do negativne samoevaluacije uenika na polju emocionalnosti kroz verovanje da nije
u stanju da ovlada svojim negativnim emocijama. Uostalom, znajui da je adolescentima
kola veoma vana kao referentni okvir za procenu uspeha kroz poreenje sa uspehom
vrnjaka, moemo pretpostaviti da e ispitna anksioznost zbog toga umanjiti socijalnu i
emocionalnu samoefikasnost. Na slian nain moemo objasniti negativnu povezanost
izmeu dimenzije averzija prema koli i socijalne i emocionalne samoefikasnosti. Averzija
prema koli zavisi od uestalosti negativnih iskustava koja se akumuliraju tokom kolovanja,
a mogu biti posledica straha od neuspeha i ispitivanja (Lackovi-Grgin i sar., 2002). Pored
toga, kola je za mlade adolescente institucija u kojoj provode najvie vremena, ona je bitan
faktor socijalizacije, te ne treba da nas udi to to se akumulirana negativna iskustva u vezi sa
kolom nepovoljno odraavaju na socio-emocionalnu samoprocenu u ovom osetljivom
razdoblju. Ovde moemo pomenuti i Bandurinu socio-kognitivnu teoriju prema kojoj su
samoefikasnost i afektivni procesi blisko povezani. Prema Banduri (1997b), afektivni procesi
determiniu opaanje, interpretaciju i reagovanje na potencijalne opasnosti i prepreke tokom
realizacije aktivnosti.
Kako objasniti negativnu povezanost opte anksioznosti i socijalne, akademske,
emocionalne samoefikasnosti? Upoznajui se sa teorijim Spilbergera (1972), koji
anksioznost posmatra kao stanje i kao crtu, odluili smo da dimenziju opta anksioznost u
naem radu posmatramo kao crtu. Opta anksioznost se odnosi na tendenciju ka anksioznom
reagovanju u svim ivotnim situacijama, odnosi se na smetnje pri spavanju i koncentraciji,
prestraenost i smanjeno samopouzdanje (Lackovi-Grgin i sar., 2002). Iz ovoga je logino
pretpostaviti da e se smetnje pri koncentraciji, kao simptom opte anksioznosti, negativno
77

odraziti na akademsku samoefikasnost, a da e smanjeno samopouzdanje i prestraenost,
takoe kao odlike opte anksioznosti, umanjiti socijalnu i emocionalnu samoefikasnot. Kod
ovog tumaenja se takoe moemo pozvati na socio-kognitivnu teoriju Bandure (1997b),
prema kojoj afektivni procesi determiniu opaanje, interpretaciju i reagovanje na
potencijalne opasnosti i prepreke tokom realizacije aktivnosti.
Ostalo je da na kraju pokuamo da objasnimo pozitivnu povezanost izmeu socijalno
poeljnih oblika ponaanja i socijalne, akademske i emocionalne samoefikasnosti. Dakle,
doli smo do rezultata da su socijalno poeljni oblici ponaanja povezani sa rastom socijalne,
akademske i emocionalne samoefikasnosti. Kako razumeti dobijene rezultate, ako znamo da
se socijalno poeljni oblici ponaanja odnose na tendencije uenika da se ponaaju na
prilagoen i socijalno poeljan nain (Lackovi-Grgin i sar., 2002). Moda moemo rei da
strah da se odstupi od socijalno poeljnih oblika ponaanja (koji se odnose na poslunost,
doslednost, pristojnost, iskrenost, emocionalnu stabilnost i td.) dovodi do porasta socijalne,
akademske i emocionalne samoefikasnosti. Ili, moemo rei da su dobijeni rezultati posledica
davanja socijalno poeljnih odgovora.

H3: Postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti porodinih odnosa,
anksioznosti i samoefikasnosti u odnosu na kontrolne varijble: pol, kolski uspeh,
obrazovanje roditelja, red roenja, socijalno poreklo i razred.

Trea specifina hipoteza je delimino potvrena, o emu svedoe dobijeni rezultati.
Najpre emo prodiskutovati statistiki znaajne razlike u izraenosti porodinih odnosa u
odnosu na kontrolne varijable (pol, kolski uspeh, obrazovanje roditelja, red roenja,
socijalno poreklo i razred).
Iz tabele br.14 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u stepenu izraenosti kontrole oca. Kod mukih ispitanika kontrola oca je
izraenija u odnosu na enske ispitanike. Izmeu ostalih varijabli ne postoji statistiki
znaajna razlika. Dobijen nalaz moemo objasniti ponovo se pozivajui na tradicionalnu
podelu vaspitnih uloga roditelja, koja podrazumeva da oevi prema sinovima treba da budu
uzdrani, a ne meki, kako bi deaci odrasli u jake mukarce.
Iz tabele br. 15 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
kontrole oca i emocionalnosti majke s obzirom na uspeh u koli. Kod ispitanika koji imaju
nedovoljan, dobar i dovoljan uspeh u koli postoji vei stepen izraenosti kontrole majke, dok
ispitanici koji imaju nedovoljan uspeh imaju vii skor na subskali emocionalnost oca.
Objanjenje koje sledi je isto kao ono koje smo dali tumaei povezanost porodinih odnosa i
samoefikasnosti. Majke koje obasipaju decu toplinom i nenou stvaraju povoljno okruenje
za socio-emocionalni i kognitivni razvoj deteta, za razliku od majki koje odbacuju i
zanemaruju dete, utiui tako i na slabiji uspeh dece u koli. Majke koje ne rade dovoljno sa
detetom i koje svojom izrazitom kontrolom demotiviu dete da ui, direktno utiu na njegov
kolski neuspeh. Ukoliko se zapostavi organizovanje fizike okoline koja je povoljna za
kognitivno-motivacijski razvoj, bie uguena radoznalost dece, otkrivanje rezultata vlastite
aktivnosti, istraivanje, a sve to se moe odraziti na kolski uspeh dece u kasnijem razvoju.
Istraivanje o varijablama koje utiu na kolski uspeh dece je sproveo i Hes (prema Lorens,
1982), koji je otkrio da su deca iz ekonomski i kulturno siromanih porodica socijalizovana
78

na takav nain da se esto deava da zaostaju u koli. Uzroci lee u karakteristikama govora
njihovih majki i postupcima vaspitavanja. U porodicama koje pripadaju srednjem staleu
majke su obrazovanije i imale su manji broj dece. One bez obzira na situaciju daju vie
saveta, manje se direktno meaju, ali pokazuju veu osetljivost za potrebe i osobine svog
deteta. Njihov govor je sloeniji i nude pozitivne reakcije na dete, u vidu pohvala,
ohrabrujuih ili duhovitih komentara, za razliku od majki iz niih slojeva koje ee
primeuju dete kad napravi neki problem. Ovo istraivanje nije direktno povezano sa naim
rezultatom, ali nam prua jo jedan podatak o tome kako majke mogu da utiu na kolski
uspeh dece.
Zato su deca emocionalnih oeva nedovoljni uenici? Moda zbog toga to se u
patrijarhalnim drutvima upravo od oeva oekuje vea kontrola, pa e u odsustvu iste deca
popustiti u koli. Navedeni zakljuak treba prihvatiti sa rezervom, jer je uzorkom obuhvaeno
svega pet nedovoljnih uenika.
Pojedina istraivanja su dola do neto drugaijih rezultata. Brayfield (1995, prema
udina-Obradovi & Obradovi, 2006) je utvrdio da oeva igra sa detetom, podsticanje
deteta i razgovaranje o njegovim problemima znatno poboljavaju detetov socio-emocionalni
i intelektualni razvoj, prilagoavanje i ivotno zadovoljstvo u zrelom dobu. Amato i Fowler
(2002) su potvrdili vanost oevog uticaja na kolsko postignue deteta, a oeva ukljuenost
je pritom imala vei uticaj nego majina (prema udina-Obradovi & Obradovi, 2006).
Uopteno bi se moglo rei da ova istraivanja govore da oeva ukljuenost pomae detetov
kognitini razvoj, njegov drutveni uspeh i prilagoenost u odraslom dobu.
Iz tabele br. 16 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
emocionalnosti oca s obzirom na stepen formalnog obrazovanja- oevi sa zavrenom
osnovnom kolom pokazuju najvii stepen emocionalnosti. Takoe postoji statistiki
znaajna razlika u ispoljavanju kontrole oca- najvii stepen kontrole ispoljavaju oevi sa
zavrenim fakultetom. Ovaj nalaz bismo moda mogli objasniti na sledei nain-obrazovaniji
oevi su skloni da se kruto pridravaju vaspitnih dogmi i naela, prema deci se ponaaju
stereotipno iz ega proizlazi poveana kontrola dece. Nie obrazovani, tanije oevi sa
zavrenom osnovnom kolom, pokazuju vii stepen emocionalnosti prema deci zbog toga to
je njihovo ponaanje prirodnije i spontanije, osloboeno stereotipa.
Iz tabele br. 17 vidimo da nisu utvrene statistiki znaajne razlike u stepenu
izraenosti dimenzija emocionalnost i kontrola s obzirom na obrazovanje majke.
Tabela br. 18 nam prua podatak da ne postoje statistiki znaajne razlike u stepenu
izraenosti porodinih odnosa s obzirom na red roenja deteta.
Iz tabele br. 19 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
kontrole majke u odnosu na mesto stanovanja- majke ispitanika koje ive na selu pokazuju
vei stepen kontrole. Razlike postoje i u stepenu izraenosti emocionalnosti oca- oevi
ispitanika koji ive na selu pokazuju vei stepen emocionalnosti u odnosu na oeve ispitanika
koji ive u gradu. Izmeu ostalih varijabli ne postoji statistiki znaajna razlika. U
objanjenju dobijenih rezultata, polazimo od isticanja razlike izmeu sela i grada. Znajui da
je seoska sredina geografski prostor koji je manje naseljen i koji nije optereen gustom
saobraajnom mreom i ubrzanim ivotnim tempom, pretpostavka je da oevi dece koji ive
na selu pokazuju veu emocionalnost u odnosu na oeve koji ive u gradu zbog toga to su
manje su izloeni stresu koji donosi ivot u gradu. Za razliku od njih, majke ispitanika koje
79

ive na selu pokazuju vei stepen kontrole u odnosu na majke koje ive u gradu, zbog
socijalnog poreenja i kompetencije koji su izraeniji u manjim sredinama. Navedena
objanjenja treba smatrati pretpostavkama, naroito zbog veoma niske pouzdanosti koja je
dobijena za dimenziju kontrola majke.
Kad su u pitanju porodini odnosi, preostalo je jo da prodiskutujemo razliku u
stepenu izraenosti ove varijable s obzirom na kontrolnu varijablu razred. Iz tabele br. 20
vidimo da postoje statistiki znaajne razlike u stepenu izraenosti porodinih odnosa s
obzirom na razred-uenici estog razreda imaju najveu vrednost na dimenziji emocionalnost
majke i na dimenziji kontrola oca. Uenici osmog razreda imaju najniu vrednost na
dimenziji emocionalnost majke i kontrola oca. Na ostalim dimenzijma ne postoje statistiki
znaajne razlike u izraenosti porodinih odnosa s obzirom na razred. Smatrajui uenike
estog razreda ranim adolescentima, pretpostavljamo da je kod njih izraena emocionalnost
majke i kontrola oca iz istog razloga-premda su na poetku adolescencije, ova deca jo uvek
nisu dovoljno odrasla da samostalno donose pojedine odluke, jo uvek su zavisna od roditelja
u emocionalnom i ekonomskom smislu, te se i emocionalnost majki i kontrola oeva moda
moe smatrati poveanom brigom za decu koja su na poetku osetljivog razvojnog perioda
koji sa sobom donosi predmetnu nastavu, na koju se deca u estom razredu jo uvek
navikavaju, i socijalne izazove koje roditelji moraju drati pod kontrolom. Pomalo je
iznenauju rezultat koji je dobijen za uenike osmog razreda. Zato su kod njih dobijene
niske vrednosti na dimenziji emocionalnost majke i kontrola oca, kada znamo da su i uenici
osmog razreda, ba kao i uenici estog, u osetljivom razvojnom periodu i kada im je
potrebna panja podjednako kao i uenicima estog razreda? Mogue objanjenje za rezultat
niske emocionalnosti majke kod osmaka moemo pronai u buntovnom ponaanju ranih
adolescenata, koji su esto skloni da pogreno interpretiraju ponaanje svojih roditelja i da
roditeljsku brigu preokrenu u suprotnost-nerazumevanje za njihove aktuelne probleme.
Adolescent se esto ponaa kao dete, a zahteva da bude prepoznat kao odrasli. Roditelji
adolescenta doivljavaju kao hladnog i neprijatnog, a on se osea izdanim upravo od onih
kojima je najvie verovao. Zahteva zatiu i povlastice, mrzi nadzor (tajner-Popovi &
Raki, 1987). Pitanje zbog ega su dobijene niske vrednosti na dimenziji kontrola oca za sada
emo ostaviti bez odgovora. Pretpostavljamo da bismo dobili drugaije rezultate da je
istraivanje sprovedeno na poetku kolske godine, a ne na kraju, kada su uenici osmog
razreda bili okupirani popravljanjem ocena i pripremom prijemnog ispita, te im je motivacija
za popunjavanje upitnika bila niska.
Sledi diskusija o statistiki znaajnim razlikama u izraenosti anksioznosti u odnosu
na kontrolne varijable.
Iz tabele br. 21 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u stepenu izraenosti opte anksioznosti. Kod mukih ispitanika opta anksioznost
je izraena u veem stepenu. Znajui da deaci sazrevaju sporije od devojica
7
, dobijeni nalaz
moemo smatrati loginom posledicom maturacijskih razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika. Dakle, moemo rei da je opta anksioznost kod deaka izraenija u odnosu na
devojice zbog njihovog kasnijeg emocionalnog sazrevanja.

7
http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/decaci-sazrevaju-sporije.pdf 13.04.2013.
80

Iz tabele br. 22 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
anksioznosti u ispitnoj situaciji- ispitanici koji imaju loiji uspeh pokazuju vei stepen ispitne
anksioznosti u odnosu na uenike koji postiu bolji kolski uspeh. Pretpostavljamo da je to
zbog toga to anksioznost previe angauje uenike sa loijih uspehom, intenzivna je i dugo
traje. I u averziji prema koli postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika- najveu
averziju prema koli pokazuju ispitanici sa nedovoljnim uspehom, a najmanju oni koji su
odlini. Smatramo da se dobijena razlika izmeu nedovoljnih i odlinih uenika moe
objasniti estim negativnim iskustvima nedovoljnih uenika koja se akumuliraju tokom
kolovanja, a mogu biti posledica straha od ispitivanja i od neuspeha. Statistiki znaajna
razlika postoji i u optoj anksioznosti- ispitanici sa niim kolskim uspehom pokazuju
izraeniju optu anksioznost. Opta anksioznost obuhvata simptome kao to su smetnje pri
koncentaciji i spavanju, lupanje srca, nervoza, prestraenost i smanjeno samopouzdanje
(Lackovi-Grgin i sar., 2002). Ukoliko ovi simptomi perzistiraju, dovode do osiromaenog
funkcionisanja uenika u raznim oblastima ivota, pa se samim tim negativno odraavaju i na
kolski uspeh. Kada je u pitanju skala socijalne poeljnosti, ispitanici sa najboljim i
najloijim kolskim uspehom su dobili najvie rezultate na ovoj skali. Pretpostavljamo da
povieni rezultati kod obe grupe uenika u odnosu na ostale iz uzorka predstavljaju strah da
se odstupi od socijalno poeljnih oblika ponaanja. Treba naglasiti da je uzorkom obuhvaen
mali broj uenika sa nedovoljnjim uspehom, pa stoga navedene zakljuke treba razmatrati sa
rezervom.
Mia Mari (2010) je sprovela istraivanje koje potvruje rezultate koje smo dobili.
Cilj istraivanja je bio utvrivanje doprinosa dimenzija linosti i ivotnih dogaaja predikciji
simptoma anksioznosti kod adolescenata. Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 300
adolescenata koji pripadaju neklinikoj populaciji. Od proveravanih relevantnih varijabli,
jedino se kolski uspeh pokazao povezanim sa zavisnom varijablom. Utvreno je da
anksioznost opada, to je kolski uspeh ispitanika bolji, odnosno da kod ispitanika sa niim
kolskim uspehom moemo oekivati neto izraenije prisustvo simptoma anksioznosti, nego
kod ispitanika koji postiu bolji uspeh. Nalaz navedenog istraivanja u potpunosti odgovara
slici adolescencije u kojoj uenje predstavlja izuzetno bitnu delatnost.
Tabela br. 23 nam prua podatak da postoji statistiki znaajna razlika u izraenosti
anksioznosti u ispitnoj situaciji s ozbirom na obrazovanje oca- ispitanici iji su oevi zavrili
osnovnu kolu pokazuju najvii stepen anksioznosti. Postoji razlika i u optoj anksioznosti-
ispitanici iji oevi su zavrili osnovnu i viu kolu pokazuju najvii stepen opte
anksioznosti. Razlika postoji u averziji prema koli- ispitanici iji oevi su zavrili osnovnu
kolu pokazuju najvii stepen averzije prema koli. Uopteno tumaenje dobijenih razlika je
sledee-mogue je da oevi koji su zavrili samo osnovnu kolu prenose deci svoja negativna
iskustva u vezi sa kolovanjem, u odnosu na obrazovanije oeve koji to ne ine.
Tabele br. 24 i 25 nam kazuju da ne postoje statistiki znaajne razlike u izraenosti
anksioznosti u odnosu na kontrolne varijable obrazovanje majke i red roenja deteta.
Iz tabele br. 26 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
socijalno poeljnih oblika ponaanja izmeu ispitanika koji ive u gradu i na selu. Ispitanici
koji ive na selu pokazuju vei stepen izraenosti socijalno poeljnih oblika ponaanja u
odnosu na ispitanike koji ive u gradu. Pretpostavljamo da su dobijene razlike nastale kao
posledica patrijarhalnog vaspitanja koje je izraenije u seoskim sredinama. Mogue je da su u
81

vaspitavanju gradske dece zastupljeniji demokratskiji vaspitni stilovi, koji ne podstiu
konformizam i strah da se odstupi od socijalno poeljnih oblika ponaanja, to u naem
sluaju odlikuje ispitanike iz seoske sredine.
Iz tabele br.27 moemo videti da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu
izraenosti anksioznosti u odnosu na razred-na dimenziji anksioznost u ispitnoj situaciji
uenici petog razreda imaju najvie, a uenici osmog razreda najnie vrednosti. Smatramo da
se dobijena razlika moe objasniti predmetnom nastavom koja je za uenike petog razreda
novina u obrazovanju, koja sa sobom nosi puno obaveza i neizvesnost, a na ta su se uenici
osmog razreda ve adaptirali. Na dimenziji socijalno poeljni oblici ponaanja, uenici
osmog razreda imaju najnie vrednosti, a uenici petog i sedmog razreda najvie. Poto su
uenici osmog razreda adolescenti suoeni sa nizom psiho-fizikih promena i donoenjem
odluka, otpor koji pruaju socijano poeljnim oblicima ponaanja moe biti posledica
razvojnog stadijuma u kom se nalaze, za razliku od uenika petog i sedmog razreda kod kojih
su te karakteristike adolescencije manje izraene, te su spremni na davanje konformistikih
odgovora.
Na kraju emo prodiskutovati statistiki znaajne razlike u izraenosti
samoefikasnosti u odnosu na kontrolne varijable.
Iz tabele br.29 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu akademske
samoefikasnosti- ispitanici sa odlinim uspehom pokazuju najvii stepen akademske
samoefikasnosti. Razlika postoji i u emocionalnoj samoefikasnosti- ispitanici sa odlinim
uspehom pokazuju najvii stepen emocionalne samoefikasnosti. Ukoliko se podsetimo
definicije samoefikasnosti, po kojoj samoefikasnost predstavlja verovanje osobe u sopstvene
mogunosti da uspeno izvede odreeni zadatak i savlada odreeno gradivo (Bandura, 1993),
mogli bismo rei da dobijeni rezultat potvruje verodostojnost navedene definicije. Drugim
reima, subjektivni doivljaj line kompetencije u realizaciji razliitih ciljeva doprinosi
ostvarenju ciljeva. Kolins (Collins, 1982, prema Bandura, 1997) je prouavao nivo reavanja
problema kod dece koja sebe doivljavaju kao visoko ili nisko-efikasne u matematici, na
svakom od tri nivoa matematikih sposobnosti. Sposobnost za matematiku dovodi do
reavanja problema. Na svakom nivou matematikih problema, deca koja su sebe smatrala
efikasnijom bila su uspenija u reavanju matematikih zadataka od dece koja u sumnjala u
svoje sposobnosti. Vetine lako mogu biti potisnute sumnjom u sebe, tako da i visoko
talentovani pojedinci podbacuju u okolnostima koje im naruavaju veru u sebe. Ovo govori o
tome kako se doivljaj samoefikasnosti odraava na akademska postignua.
Govorei o emocionalnoj samoefikasnosti, moemo pretpostaviti da je ova dimenzija
najizraenija kod odlinih uenika zbog toga to oni imaju razvijenije strategije u
savladavanju stresora. Opaena efikasnost u prevladavanju preteih stimulusa, kao i
efikasnost u kontroli uznemirujuih misli, umanjuje anksioznost, depresiju i doivljaj stresa.
Dakle, afektivni procesi determiniu opaanje, interpretaciju i reagovanje na potencijalne
opasnosti i prepreke tokom realizacije aktivnosti.
Iz tabele br.31 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu izraenosti
akademske samoefikasnosti s obzirom na obrazovanje majke- najvii skor akademske
samoefikasnosti imaju ispitanici ije majke su zavrile srednju strunu spremu. Izmeu
ostalih varijabli ne postoji statistiki znaajna razlika. Mogue je da je dobijeni rezultat
posledica intenzivnijeg rada majki sa svojom decom, koje pri vaspitavanju istiu vanost
82

obrazovanja i tako kod svoje dece poveavaju motivaciju za rad, elei pritom da deca
postignu bolje i zapaenije rezultate od njih.
Iz tabele br. 34 moemo videti da postoji statistiki znaajna razlika u stepenu
izraenosti samoefikasnosti u odnosu na razred, i to samo na dimenziji emocionalna
samoefikasnost. Uenici osmog razreda pokazuju najmanje izraenu emocionalnu
samoefikasnost, dok su vrednosti uenika petog, estog i sedmog razreda priblino jednake.
U objanjenju ovog rezultata se pozivamo na karakteristike razvojnog perioda kroz koji
prolaze osmaci. Ve smo napomenuli da je adolescencija razdoblje velikih psiho-fizikih
promena, pa emo u skladu sa tim sagledati dobijeni rezultat-smatramo da je percepirana
sposobnost suoaavanja s negativnim emocijama najmanje izraena kod osmaka jer su oni
suoeni sa pripremama za polazak u srednju kolu, to moe da dovede do sumnje u svoje
sposobnosti prilagoavanja i do aktiviranja razliitih strahova. Pored toga, smatramo da je
maturacija kod osmaka doprinela razvoju apstraktnog miljenja, koje sa svoje strane utie na
poveanu introspekciju i razmiljanje o svojim oseanjima.
Izostavljena je diskusija o kontrolnim varijablama pol, obrazovanje oca, red roenja i
socijalno poreklo, zbog toga to nije utvrena statistiki znaajna razlika u stepenu
izraenosti samoefikasnosti u odnosu na ove varijable.























83

V ZAKLJUAK
Osnovni cilj istraivanja je bio utvrditi da li postoji statstiki znaajna povezanost
izmeu dimenzija porodinih odnosa, dimenzija anksioznosti i dimenzija samoefikasnosti.
Specifini ciljevi istraivanja su se odnosili na utvrivanje postojanja statistiki znaajne
povezanosti izmeu dimenzija samoefikasnosti i dimenzija porodinih odnosa, izmeu
dimenzija samoefikasnosti i dimenzija anksioznosti, kao i na utvrivanje postojanja statistiki
znaajnih razlika u izraenosti samoefikasnosti, porodinih odnosa i anksioznosti u odnosu na
kontrolne varijable.
U statistikoj analizi podataka smo koristili sledee tehnike: radi utvrivanja
psihometrijskih karakteristika instrumenata primenjen je kronbahov alfa koeficijent, mera
interne konzistentnosti testa, kojim je utvreno da najniu i nezadovoljavajuu pouzdanost
ima subskala emocionalnost-majka, na skali porodinih odnosa. Najviu i zadovoljavajuu
pouzdanost imaju subskale akademska samoefikasnost (SEQ-C) i nezadovoljstvo kolom
(AFS upitnik). Ispitivanjem normalnosti distribucije doli smo do podataka da distribucija
odstupa od normalne, to je zahtevalo primenu neparametrijskih tehnika obrade podataka.
Primenjene su i mere deskriptivne statistike, ispitivano je postojanje korelacija izmeu
osnovnih varijabli i postojanje razlika u izraenosti osnovnih varijabli u odnosu na kontrolne
varijable.
Utvrdili smo da je opta hipoteza istraivanja delimino potvrena- postoji statistiki
znaajna povezanost izmeu pojedinih dimenzija porodinih odnosa, anksioznosti i
samoefikasnosti. Preciznije govorei, na osnovu dobijenih rezultata moemo da zakljuimo
da postoje razlike izmeu oca i majke, u smislu da poveanjem stepena izraenosti
emocionalnosti kod majke raste samoefikasnost dece, dok poveanjem emocionalnosti oeva
samoefikasnost opada i obratno- poveanjem kontrole majke samoefikasnost opada, dok
poveanjem kontrole oeva samoefikasnost dece raste. Sledi zakljuak koji anksioznost i
samoefikasnost stavlja u obrnuto proporcionalan odnos- utvrdili smo da anksioznost
generalno umanjuje nivo samoefikasnosti, dok ispoljavanje socijalno poeljnih oblika
ponaanja poveava samoefikasnost. Dakle, to je izraenija anksioznost, nia je
samoefikasnost. Pronali smo da je dimenzija opta anksioznost u negativnoj korelaciji sa
socijalnom, akademskom i emocionalnom samoefikasnou, to znai da proima sve aspekte
samoefikasnosti i moe ostaviti ireverzibilne tragove u ivotu adolescenata, imajui u vidu
odlike anksioznosti i adolescencije. Jedina dimenzija anksioznosti koja je je u pozitivnoj
korelaciji sa samoefikasnou je dimenzija socijalno poeljni oblici ponaanja.
Ne moemo izostaviti Bandurinu socio-kognitivnu teoriju govorei o povezanosti
anksioznosti i samoefikasnosti, jer se pri objanjavanju dobijenih rezultata pozivamo upravo
na Bandurin rad o samoefikasnosti. Kao to smo ve rekli, pomenuti autor je uoio da
verovanja osobe o vlastitoj samoefikasnosti utiu na neke procese koji su medijatori izmeu
naeg psihikog ivota i ponaanja. Kada je u pitanju afektivni proces, verovanja o
samoefikasnosti se odraavaju kroz oseanje depresije, anksioznost i efekat stresa koje osoba
doivljava u tekim situacijama. Nizak oseaj efikasnosti u uspostavljanju kontrole nad
stresorima uzrokuje depresiju i anksioznost i paralelno aktivira autonomni nervni sistem.
84

Opaena efikasnost u prevladavanju preteih stimulusa, kao i efikasnost u kontroli
uznemirujuih misli, umanjuje anksioznost, depresiju i doivljaj stresa. Dakle, afektivni
procesi determiniu opaanje, interpretaciju i reagovanje na potencijalne opasnosti i prepreke
tokom realizacije aktivnosti. Uticaj samoefiksnosti na kognitivne procese se ispoljava
razliito. Osobe koje sebe smatraju samoefikasnim ostaju koncentrisane na zadatak ak i kada
su pod velikim pritiskom. Ovakvi pojedinci pre pristupanja reavanju nekog problema
zamiljaju uspene scenarije koji slue kao podrka i potpora prilikom samog izvoenja
odreene aktivnosti.
Pomenuemo jo nekoliko interesantnih nalaza istraivanja. Utvrdili smo da je
kontrola oca (dimenzija na skali porodinih odnosa) izraenija kod sinova, to smo objasnili
tradicionalnom podelom roditeljskih uloga u naem drutvu. Emocionalnost majki i kontrola
oca su izraeniji kod uenika estog razreda, u odnosu na uenike osmog razreda kod kojih su
vrednosti na ovim dimenzjama najnie. Dobijeni rezultat smo argumentovali pozivajui se na
karakteristike adolescentnog uzrasta.
Podatak da je anksioznost izraenija kod deaka objanjavamo njihovom kasnijom
psiho-fizikom maturacijom u odnosu na devojice, koje ranije sazrevaju.
Na kraju emo pomenuti nalaz koji nam kazuje da odlini uenici pokazuju najvii
stepen akademske i emocionalne samoefikasnosti. Mogue objanjenje se krije u razvijenijim
strategijama u prevladavanju stresora, to jest, odlini uenici sebe smatraju dovoljno
efikasnim da prevladaju pretee stimuluse.
Dakle, ta na kraju moemo zakljuiti? Sta je samoefikasnost? Verovanje u svoje
potencijale za ostvarivanje eljenih ciljeva. Koji su izvori samoefikasnosti? Iskustvo, uticaj
socijalnih modela na samoefikasnost (najee roditelja), ohrabrivanje od strane znaajnih
drigih, fizioloke pojave i emocije (anksioznost, ljutnja). Na ta samoefikasnost utie? Na
istrajavanje uprkos neuspehu, na motivaciju, percepciju i nae postupke. Kako je poveati?
Realnom procenom situacije, postavljanjem ciljeva u skladu sa tim i njihovim ostvarivanjem.
Imajui u vidu preplitanje eksternalnih i internalnih faktora samoefikasnosti, moemo
rei da je teko menjati i drati pod kontrolom uticaj jednih i drugih na samoefikasnost.
Porodica kao deo jedne, trenutno, nestabilne socijalne klime, na koju se odraavaju svi
nedostaci savremenog drutva, jeste predstavnik eksternalnih faktora. Ona je esto ogledalo
mnogih socijalnih anomalija, pa je stoga pred svima nama teak zadatak- sauvati svest i
savest u kritinim drutvenim periodima, jer tako nastaje filter koji u nae porodice proputa
samo pozitivne ljudske vrednosti stvarajui time zdravu porodinu klimu koja predstavlja
pogodno tlo za rast i razvoj svojih pokolenja i drutva uopte. Zdrava porodica nee podstai
samo razvoj samoefikasnosti, ve e zatititi svoje lanove i od psihopatologije. Nadamo se
da e na rad pokrenuti razmiljanja i istraivanja u tom pravcu.






85

LITERATURA:

1. Ackerman, N. (1966). Psihodinamika porodinog ivota, Podgorica, Biblioteka Psiha.
2. Anelkovi, V., (2008). Anksioznost i samopotovanje u kontekstu uzrasta, pola i
profesionalnog usmerenja. Godinjak za psihologiju, Filozofski fakultet, Ni, br. 6-7,
111-130.
3. Applegate, L.J., Burleson B.R., Delia J.G. (1992): Reflection-Enhancing Parenting as an
Antecedent tu Childrens Social-Cognitive and Commnicative Development, U: Siegel
I.E. (ed), Parental Belief System: The Psychological Consequences for children (2.ed)
LEA, Hillsdale, New Jersey.
4. Bandura, A. Barbanelli, C. Capraro, G.V., and Pastrelli, C. (1996). Multifaceted impact
of self efficacy beliefs on academic functioning. Child Development, 67, 1206-1222.
5. Bandura, A. (1977). Self-efficacy: Toward a ynifying theory of behavioral change.
Psychological Rewiew, 84, 191-215.
6. Bandura, A. (1986). Social foundations of thought and action: A social cognitive theory.
Enblewood Cliffs. NJ. : Prentice-Hall.
7. Bandura, A. (1993). Perceived self-efficacy in cognitive development and functioning.
Educational Psychologist, 28, 117-148.
8. Bandura, A. (1997b). Self-efficacy: the exercise of control. Stanford University. W.H.
Freeman and Company, New York.
9. Bandura, A. Barbanelli, C. Capraro, G.V., and Pastrelli, C. (2001). Self-efficacy beliefs as
shapers of children's aspirations and career trajectories. Child Development, 72,187-206.
10. Blos, P. (1962). On Adolescence: A Psychoanalytic Interpretation, New York: Free Press
of Glencoe.
11. Bogels, S.M., Rijsemus, W. & De Jong, P.J. (2002). Self-focused attention and social
anxiety: The effects of experimentally heightened self-awareness on fear, blushing,
cognitions and social skills. Cognitive Therapy and Research, 26, 461-472.
12. Bornstein, M.H., Hanes O.M., Azuma H., Galperin C., Maital Sh., Ogino M. i sar. (1998):
A crossnational study of self-evaluations and attributions in parenting: Argentine,
Belgium, France, Israel, Italy, Japan and the United States, Developmental Psychology,
34, 662-676.
13. Chen, X., Kaspar, V. (2004): Cross-cultural research on childhood. U: U. Gielen i J.
Roopnarine, (ur.). Childhood and Adolescence: Cross-Cultural Perspectives and
Applications. Wesport, CN: Praeger.
14. Clark, D.M. & Wels, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In R.G. Heimberg,
M.R., Liebowitz, D.A. Hope, & F.R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis,
assessment, and treatment (pp.69-93). New York: Guilford Press.
15. Conger, R. D., Elder, G. H. J., Kim, K. J. & Lorenz, F. O. (2003). Reciprocal influences
between stressful life events and adolescent internalizing and externalizing problems.
Child Development, 74, 127-143.
86

16. udina-Obradovi, M., Obradovi, J. (2006). Psihologija braka i obitelji (Psychology of
mariage and family). Golden marketing- tehnika knjiga Zagreb. Udbenici sveuilita u
Zagrebu.
17. ubela-Adori, V. i saradnici (2006). Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Svezak 3.
Sveuilite u Zadru.
18. Davison, G. C., & Neale, J. M. (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i
ponaanja. Jastrebarsko: Naklada Slap.
19. Deutsch, H. (1967). Selected Problems of Adolescence, New York: International
Universities Press.
20. orevi, D. (1984). Razvojna psihologija, etvrto, proireno izdanje, Gornji Milanovac.
21. orevi, B. (1985). Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Institut za pedagoka
istraivanja, Prosveta, Beograd.
22. orevi, B. (1995): Daroviti uenici i (ne)uspeh, Zajednica uiteljskih faulteta, Beograd.
23. Egeland, B., Carlson, E., & Sroufe, L.A. (1993). Resilience as process. Development and
Psychopatology, 5(4), 517-528.
24. Engels, F.(1976). Poreklo porodice privatne svojine i drave, Beograd, BIGZ.
25. Endler, N. S. , Cox, B. J. , Parker, J. D. A. & Bagby, R. M. (1992). Self-reports of
depression and Stait-Trait Anxiety: Evidence for Differential Assement. Journal of
Personality and Social Psychology, 63(5), 832-838.
26. Epstain, S. (1972): The nature of anxiety with emphasis upon its relationship to
expectancy. In C.D. Spielberger (Ed.), Anxiety: Current trends in theory and research, 2,
New York: Academic Press.
27. Eri, Lj., uri, V. (1997). Adolescencija, identitet, psihopatologija, psihoterapija.
Beograd, KBC Dragia Miovi Dedinje.
28. Erikson, E. (1976). Omladina, kriza, identifikacija, Pobjeda, Titograd.
29. Erlich, V. (1971): Jugoslovenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb.
30. Eysenck, M. W., Eysenck, H. J. (1980). Mischel and The Concept of personality. British
Journal of Psychology, A, 191 204.
31. Freud, S. (1912). Recommendations to Physicians Practising Psychoanalysis S.E. 12.
32. Goldner-Vukov, M. (1988). Porodica u krizi. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.
33. Grossman, K., Grossman K.E., Fremmer-Bombik E., Kindler H., Scheurer-Englisch H. i
Zimmermann P. (2002): The uniqueness of the child-father attachment relationship:
Fathers sensitive and challenging play as a pivotal variable in a 16-year long study, Social
Development, 11, 307-331.
34. Hewit, J.P. (1993). Self and society. Saddle River, NJ: Allyn and Bacon.
35. Hoblaj, A. i rpi, G. (2000): Bitne vrednosti u odgoju mladih narataja s posebnim
osvrtom n kolsku veronauku, Bogoslovna smotra, 70, 359-393.
36. Hol, K.S., Lindzi, G. (1982): Teorije linosti, Nolit, Beograd.
37. Holden, G.J., Zambarano R.J. (1992): Passing the Rod: Similarities Between Parents and
Their Young Children in Orjentations Toward Physical Punishmant, U:Siegel I.E.(ed.)
Parental Belief Systems: The Psychological Consenquences for children (2.ed.) LEA
Hillsdale New Jersey.
38. Hornaj, K. (2005). Nai unutranji konflikti, Beograd, igoja.
87

39. Hornaj, K. (2006). Neuroza i razvoj linosti, Beograd, igoja.
40. Ivanov, L., Penezi, Z. (2000). Samoefikasnost: pregled teorije, Radovi Filozofskog
fakulteta u Zadru, 39 (20), 113-142.
41. Ivkovi, M. (1999): Obrazovanje u drutvenom kontekstu, Studentski kulturni centar, Ni.
42. Jankovi, J. (1998): Vrednost u kontekstu porodinog sistema, Revija za socijalnu
politiku, 1, 13-22.
43. Jerkovi, I. Zotovi, M., (2005). Uvod u razvojnu psihologiju, Centar za primenjenu
psihologije, Drutvo psihologa Srbije, Beograd.
44. Kashdan, T.B., Robert, J.E. (2004). Social Anxietys Impact on Affect, Curiosity, and
Social Self-Efficacy During a High Self-Focus Social Threat Situation, Cognitive
Therapy and Research, Vol. 28, No. 1, pp. 119-141.
45. Kondi, K., Levkov, Lj. (1992). Prvih deset godina ivota: razvojni i psihoanalitiki
pristup. Centar za primenjenu psihologiju drutva psihologa Srbije, Beograd.
46. Kuburi, Z. (1996). Religija, porodica, mladi. Teoloki institut, Beograd.
47. Kuburi, Z. (2009). Porodica i psihiko zdravlje dece: odnos izmeu prihvaenosti dece u
porodici i psihikih smetnji u adolescenciji. igoja tampa, Beograd, CEIR, Novi sad.
48. Kuka, . (2005). Opta pedagogija i pedagoka psihologija. Autorsko izdanje, Beograd.
49. Lackovi-Grgin, K., Boievi, V., Milosavljevi, B. & Rijavec, M. (1988). Problemi
adolescenata iz gradskih sredina, zavisnost tih problema od nekih linih, socio-
demografskih i interpersonalnih faktora, Narodni list, Zadar.
50. Lackovi-Grgin, K. i sar. (2002). Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Svezak 1.
Filozofski fakultet u Zadru.
51. Lazarus, R.S. (1991): Emotion and adaptation. London: Oxford University Press.
52. Lindzey, G., Aronson E. (1964): The Handbook of Social Psychology, University of
Texas.
53. Lorens, H.B. (1982): Proces socijalizacije kod dece, Izabrani radovi, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd.
54. Majstorovi, N., Kodopelji J., Tovilovi S. (1999): Vaspitni stavovi roditelja i
konformizam kod dece, Pedagoka stvarnost br.1-2 Novi Sad.
55. Mali, Lj., Pantovi M., Zebi M., Jaovi-Gai, M., Mari, N. (2011).
Povezanost samopotovanja i frustracione intolerancije sa predispitnom anksioznou,
Engrami - asopis za kliniku psihijatriju, psihologiju i granine discipline, vol. 33, br. 1,
str. 29-38
56. Maddux, J. E. (2002). Self efficacy: The power of believing you can. In C. R. Snuder &
S. J. Lopez (Eds.), Handbook of positive psychology (pp. 277-287). New York: Oxvord
University Prss.
57. Maddux, J. E., Gosselin, J. T. (2003). Self efficacy. In: Leary MR, Tangey JP, Editors.
Handbook of Self and identity. New York, NY, USA: Guilford Press, pp.218-237.
58. Mahler, M. S., Pine, F. & Bergman, A. (1975). The Psychological Birth of the Human
Infant, New York, Basic Books.
59. Mari, J. (2005). Klinika psihijatrija. Megraf, Beograd.
60. Mari, M. (2010). Osobine linosti, ivotni dogaaji i anksioznost adolescenata,
Primenjena psihologija, Filozofski fakultet, Novi Sad, 39-57.
88

61. Matejevi, M. (2007): Vrednosne orijentacije i vaspitni stil roditelja, Filozofski fakultet,
Ni.
62. Matthews, G., Deary, I. J. & Whiteman, M. C. (2003). Personality Traits (2nd ed.).
Canbridge: Canbridge University Press.
63. Medi S., Mateji-urii Z., Vlaovi-Vasiljevi D. (1997): kola za roditelje, Institut za
pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd.
64. Milanovi Dobrota, Biljana, Radi, esti, Marina, (2012). Znaaj modela
samoefikasnosti u vaspitno - obrazovnom radu sa adolescentima. Specijalna edukacija i
rehabilitacija (Beograd), Vol.11, br.4. 637-655.
65. Nikoli, S. (1988). Mentalni poremeaji u djece i omladine, kolska knjiga, Zagreb.
66. Offer, D., Ostrov, E.& Howard, K. I. (1982b): Family Perceptions of Adolescent Self-
Image, Journal of Youth and Adolescence, Vol. II, No. 4, 281-291.
67. Pajares, F. (1997). Current directions in self-efficacy research. In M. Maebe & P.R.
Pintrich (Eds.). Advances in motivation and achievement, Vol. 10 (pp.1-49). Green Wich,
CT: Jai press.
68. Pajares, F. And Shunk, D. H. (2001). Self-beliefs and school success: Self-efficacy, In R.
Riding and S. Rayner (eds.) Perceptionn. London: Ablex Publishing, 239-266.
69. Palacios, J., Gonzoles M.M., Moreno M.C. (1992): Stimulating the Child and the Zone of
Proximal Development: The Role of Parents Ideas U: Sigel I.E. (ed.) Parental Belief
systems: The Psychological consequences for children (2.ed.) LEA Hillsdale, New Jersey.
70. Pedovi, I. (2010). Afektivna vezanost i socijalna samoefikasnost, Godinjak za
psihologiju, br.9, str. 141-160.
71. Piorowska-Petrovi, K. (1990). Dete u nepotpunoj porodici. Institut za pedagoka
istraivanja, Prosveta, Beograd.
72. Prorokovi, A. i sar. (2004). Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Svezak 2. Sveuilite
u Zadru.
73. Radii, J., Videnovi, M. (2011). Anksioznost u vezi sa uenjem matematike -
matematika - bauk ili ne? Psiholoka istraivanja, vol. 14, br. 2, str. 157-177.
74. Radonji, S., (1992). Opta psihologija II sa dodatkom. Centar za primenjenu psihologiju
drutva psihologa Srbije, Beograd.
75. Ranelovi-Miti, Lj. (1999): Umee zajednitva i odvajanja, Prosveta, Ni.
76. Rei-Ercegovac, I., Koludrovi, M. (2010). Akademska samoefikasnost i kolski uspeh
adolescenata-kvalitet interakcije s majkom, Pedagogijska istraivanja, br.1, str.111-128.
77. Rohner, R.P. (2004): The acceptance-rejection syndrome, Universal correlates of
parental acceptance-rejection, American Psychologist.
78. Rot, N. (2002). Osnovi socijalne psihologije. Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
79. Sori, I., Vuli-Prtori, A. (2006). Percepcija roditeljskog ponaanja, kolska
samoefikasnost i kauzalne atribucije u kontekstu samoregulacije uenja, Drutvena
istraivanja, Vol.15., No. 4-5 (84-85).
80. Snayder, C. R. & Lopez, S.J. (2007). Positive psychology: The scientific and practical
explorations of human strenghts. Thousand Oax, CA: Sage.
89

81. Spielberger, C.D. (1966): The effects of anxiety on complex learning and academic
achievement. In C. D. Spielberger (Ed.), Anxiety and behavior (pp. 3-20). London:
Academic Press.
82. Spielberger, C.D. (1983): Manual for the Stait-Trait anxiety inventory (Form Y). Palo
Alto, CA: Consulting Psychologists Press.
83. Starevi, V. (1997). Stanja straha u klinikoj praksi.
84. tajner-Popovi, T., Raki, V. (1987). Psihodinamika oseajnog ivota adolescenata u
funkciji kulture-dileme za praksu, Psihijatrija danas, br.4, Beograd.
85. Tadi, N. (1989). Psihijatrija detinjstva i mladosti. Nauna knjiga, Beograd.
86. Todorovi, J. (2005). Vaspitni stilovi roditelja i samopotovanje adolescenata. Prosveta,
Ni.
87. Trebjeanin, . (1991): Predstave o detetu u srpskoj kulturi, Skz Beograd.
88. Valentine, J.C., DuBois, D.L. &Cooper, H. (2004). The relations between self-believs and
academic achievement: A systematic review. Educational 39,111-133.
89. Van Pelt, N. (1976): The Compleat Parent, Southern Publishing Association, Nashville,
Tennessee.
90. Vidanovi, S., Anelkovi, V., (2006). Ego razvoj i anksioznost nadarenih adolescenata,
Facta universitatis-series: Philosophy, Sociology and Psychology, vol. 5, br. 1, str. 87-
102.
91. Wenar, C. (2003). Razvojna psihopatologija i psihijatrija: od dojenake dobi do
adolescencije. Jastrebarsko: Naklada Slap.
92. Werner, e. & Smith, R. (1992). Overcoming the odds: High risk children from birth to
adulthood. New York: Cornel University Press.
93. Winnicott, D. (1955). Metapsychological and Clinical Aspects of Regression Within the
Psycho-Analytical Set-Up. Int. J. Psycho-Anal., 36:16.
94. Winnicott, D. (1971). Playing and reality, New York: Basic Books.
95. Wood, R. E. & Bandura, A. (1989). Social cognitive theory of oraganizational
management. Academy of management Review, 14, 361-384.
96. Wood, J.J., Repetti, R.L. (2004). What gets dad involved: A longitudinal study of change
in parental caregiving involvement. Journal of Family Psychology, 18(1), 237-249.
97. Woolfolk, A., Hughes, M., Walkup, V. (2008). Psychology in education. Pearson-
Longman, England.
98. Wylie, R.C. (1979). The Self-Concept, revised edition, vol. II, Lincoln.


I nternet adrese:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2004/0048-57050401109S.pdf, 04.01.2012.
http://www.psihologijanis.org/dpp/Knjiga%20rezimea%20DPP2010.pdf 23.01.2012.
http://facta.junis.ni.ac.rs/pas/pas2006/pas2006-08n.pdf 06.02.2012.
http://pspasojevic.blogspot.com/2011/04/blog-post_4760.html 05.03.2013.
http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/decaci-sazrevaju-sporije.pdf 13.04.2013



90

PRILOZI:

1. Lista osnovnih podataka
2. Skala porodinih odnosa
3. Skala anksioznosti za decu- AFS
4. Upitnik samoefikasnosti za decu (Self-efficacy Questionaire for Children- SEQ-C)



























91

UPITNIK L.O.P.
Potovani, popunjavanjem ovog upitnika uestvujete u istraivanju o povezanosti
porodinih odnosa sa nekim osobinama linosti kod dece. Odgovori se ne ocenjuju i od vae
iskrenosti zavisi uspeh istraivanja. Odgovarate zaokruivanjem tvrdnje koja se odnosi na
vas. Popunjavanje upitnika je anonimno, to znai da ne piete svoje line podatke (ime i
prezime).
Na kraju proverite da li ste odgovorili na sva pitanja.
Hvala na saradnji!

RAZRED: a) peti b) esti c) sedmi d) osmi
POL: M

KOLSKI USPEH:

a) nedovoljan
b) dovoljan
c) dobar
d) vrlo dobar
e) odlian

OBRAZOVANJE RODITELJA:
a) osnovna kola
b) srednja struna sprema
c) via kola
d) visoka kola

RED ROENJA:
a) prvoroeno dete
b) drugoroeno dete
c) treeroeno dete
d) etvrtoroeno dete ili vie od toga

GDE TRENUTNO IVI:

a) u selu
b) u gradu

92

SKALA PORODINIH ODNOSA
U ovom upitniku se nalaze tvrdnje koje opisuju razliite odnose izmeu dece i
njihovih roditelja.
Tvoj zadatak je da paljivo proita svaku tvrdnju i sa desne strane zaokrui broj
ispod odgovora koji najbolje opisuje tvoj odnos sa majkom, a zatim tvoj odnos sa ocem.
Ukoliko reenica ne opisuje dobro tvoj odnos sa majkom, to jest sa ocem, zaokruie
broj 1, koji predstavlja odgovor netano; ukoliko reenica delimino opisuje tvoj odnos sa
majkom, to jest sa ocem, zaokruie broj 2, koji predstavlja odgovor delimino tano;
ukoliko reenica u potpunosti opisuje tvoj odnos sa majkom, to jest sa ocem, zaokruie broj
3, koji predstavlja odgovor tano.
Paljivo proitaj svaku tvrdnju i zaokrui odgovarajui broj.
Odgovori na ove tvrdnje se ne ocenjuju.

Moja majka... Moj otac...


Netano


Delimino
tano


Tano


Netano


Delimino
tano


Tano
1. Ne izvinjava mi se kada
nepravedno postupi prema
meni.

1

2

3

1

2

3
2. esto vie na mene
1

2

3

1

2

3
3. N e pokazuje mi da me
voli.

1

2

3

1

2

3
4. Prua mi sigurnost.
1

2

3

1

2

3
5. Utei me kada sam
tuan/na.

1

2

3

1

2

3
6. Podstie me da priam
o stvarima koje su meni
vane.

1

2

3

1

2

3
7. Prihvata moje greke.
1

2

3

1

2

3
8. Imam oseaj kao da me
ne primeuje.

1

2

3

1

2

3
9. Nije uz mene kada mi
je potrebna/an.

1

2

3

1

2

3
10. Mogu priati s
njom/njim i o intimnim

1

2

3

1

2

3
93

stvarima.
11. esto kae da nema
vremena razgovarati sa
mnom kada mi je
potrebna/an.

1

2

3

1

2

3
12. Ohrabruje me da
uspem u drugim
aktivnostima izvan kole.

1

2

3

1

2

3
13. esto mi "dri
predavanja" kako treba da
se ponaam.

1

2

3

1

2

3
14. Ja i moja majka/otac
imamo iskren odnos.

1

2

3

1

2

3
15. Ne zanima je/ga koje
probleme ja imam.

1

2

3

1

2

3
16. Omalovaava me kada
uinim neto pogreno.

1

2

3

1

2

3
17. Preterano me kritikuje.
1

2

3

1

2

3
18. Stalno me ispituje.
1

2

3

1

2

3
19. Ismeva me pred
drugima.

1

2

3

1

2

3
20. Preti da e mi neto
uiniti.

1

2

3

1

2

3
21. Kada pogreim,
kanjava me utanjem.

1

2

3

1

2

3
22. Retko me poljubi.
1

2

3

1

2

3
23. Retko mi se smei.
1

2

3

1

2

3
24. esto me ucenjuje ako
se ne drim
njenih/njegovih pravila
ponaanja.

1

2

3

1

2

3
25. Uporeuje me sa
drugom decom.

1

2

3

1

2

3









94

SEQ-C

Paljivo proitaj svaku tvrdnju i oznai koliko se ona odnosi na tebe, tako to e
zaokruiti broj koji predstavlja tvoj odgovor. Odgovaraj iskreno i ne razmiljaj predugo o
postavljenm pitanjima. Odgovori na ove tvrdnje se ne ocenjuju.

1= uopte NE
2= uglavnom NE
3= nisam siguran
4= uglavnom DA
5= u potpunosti DA


TVRDNJ E odgovori
1. Nije mi teko da zatraim pomo od nastavnika kada
"zapnem" kod pisanja kolskog zadatka.
1 2 3 4 5
2. Lako mogu da izrazim svoje miljenje, ak i kada se
druga deca ne slau sa mnom.
1 2 3 4 5
3. Lako mi je da razveselim samog sebe kada mi se
dogodi neto loe.
1 2 3 4 5
4. Lako se koncetriem na uenje i kada postoje i druge
zanimljive stvari oko mene.
1 2 3 4 5
5. Lako mogu samog sebe smiriti kada sam jako uplaen. 1 2 3 4 5
6. Lako se mogu sprijateljiti sa drugom decom. 1 2 3 4 5
7. Nije mi teko nauiti zadato gradivo za test. 1 2 3 4 5
8. Nije mi teko brbljati sa napoznatim osobama. 1 2 3 4 5
9. Uspevam da se kontroliem da ne postanem nervozan. 1 2 3 4 5
10. Svaki dan uspeno zavrim sve svoje domae zadatke. 1 2 3 4 5
11. Nije mi teko da se uklopim u zajedniki rad sa drugim
uenicima.
1 2 3 4 5
12. Mogu lako da kontroliem svoja oseanja. 1 2 3 4 5
13. Lako mi je paljivo pratiti svaki kolski as. 1 2 3 4 5
14. Kada mi se ne svia neto to druga deca rade, lako im
to mogu rei.
1 2 3 4 5
15. Mogu sam sebe ohrabriti kada se oseam tuno. 1 2 3 4 5
16. Uspean sam u svim kolskim predmetima. 1 2 3 4 5
17. Lako mogu drugoj deci ispriati neki smeni dogaaj. 1 2 3 4 5
18. Nije mi teko rei prijatelju da se oseam loe. 1 2 3 4 5
19. Mojim uspehom u koli mogu zadovoljiti oekivanja
roditelja.
1 2 3 4 5
20. Uspeno odravam prijateljstvo sa drugom decom. 1 2 3 4 5
21. Lako mi je da potisnem loe misli. 1 2 3 4 5
22. Uspeno reavam testove u koli. 1 2 3 4 5
23. Lako mi je da spreim svau sa drugom decom. 1 2 3 4 5
24. Ne brinem se o onome to bi se moglo dogoditi. 1 2 3 4 5

95

AFS-UPITNIK
Paljivo proitaj svaku tvrdnju i oznai koliko se ona odnosi na tebe, tako to e
zaokruiti slovo, odnosno znak koji predstavlja tvoj odgovor. Odgovaraj iskreno i ne
razmiljaj predugo o postavljenm pitanjima. Odgovori na ove tvrdnje se ne ocenjuju.
Posle svake reenice nalazi se slovo T, znak ? i slovo N. Ako misli da je napisana
tvrdnja tana za tebe, zaokruie slovo T. Ako tvrdnja nije tana za tebe, zaokruie slovo
N. Ako ba nikako ne moe da se odlui, zaokruie znak ?.


TVRDNJ E Tano Nisam
siguran
Netano
1. Plaim se da bismo iznenada mogli pisati kolski
zadatak, kontrolni ili test.
T ? N
2. ee mi srce jae kuca. T ? N
3. Uvek govorim istinu. T ? N
4. Kada me nastavnik prozove i kada moram da izaem
pred tablu, bojim se da bih mogao rei neto pogreno.
T ? N
5. Uvee esto ne mogu dugo da zaspim, jer mnogo
razmiljam.
T ? N
6. Uvek se ponaam srdano i posluno. T ? N
7. Ujutru me oneraspoloi i sama pomisao na kolu. T ? N
8. esto sam vrlo nervozan. T ? N
9. Posle pismenog ispitivanja u koli uvek imam oseaj
da sam na mnoga pitanja pogreno odgovorio, iako
sam ih pre ispitivanja znao.
T ? N
10. Uvek sam pristojan prema drugima. T ? N
11. esto razmiljam o tome ta bi mi se sve jo moglo
dogoditi.
T ? N
12. Za vreme pismenog ispitivanja u koli esto zaboravim
i stvari koje sam pre toga dobro nauio.
T ? N
13. Bilo bi lepo kada vie ne bih morao da idem u kolu. T ? N
14. Najvie onoga to se mora uiti u koli ipak se kasnije
ne moe upotrebiti u ivotu.
T ? N
15. Kad neto ne znam, uvek to priznam. T ? N
16. esto se bojim da kod drugih ne ostavim lo utisak. T ? N
17. esto najradije elim biti sam. T ? N
18. Ponekad mi se ini da drugi u razredu mogu sve bolje
uiniti od mene.
T ? N
19. esto razmiljam da u morati da ponavljam razred. T ? N
20. Nikad nisam loe raspoloen. T ? N
21. Kad ujem svoje ime, odmah se zabrinem. T ? N
22. Ponekad mi je sve pobrkano u glavi. T ? N
23. esto mislim o tome da bi mi se neto moglo dogoditi. T ? N
24. Uvek se pristojno ponaam. T ? N
25. esto sam za vreme nastave loe raspoloen. T ? N
26. Kad imamo pismeno ispitivanje u koli, najee ve T ? N
96

na poetki znam da to ipak neu dobro uraditi.
27. U koli je zapravo malo stvari koje nekog mogu
razonoditi.
T ? N
28. Verujem da bih u koli bolje uspevao kad se ne bh
toliko bojao pismenih i usmenih ispitivanja.
T ? N
29. Jo dok se dele vebanke za pismene zadatke ili
testovi, srce mi pone jae kucati.
T ? N
30. Kad nastavnk proziva uenike pred tablu, pomislim
"Nadam se da nee prozvati mene".
T ? N
31. Katkad poelim da me ispitivanja u koli ne brinu
toliko mnogo.
T ? N
32. Jo nikad nisam lagao. T ? N
33. esto strahujem od toga da ne napravim neku greku. T ? N
34. I onda kad sam zajedno s drugma, ponekad se oseam
usamljeno.
T ? N
35. Kad se pie kolsi zadatak ili test, esto greim jer se
previe bojim.
T ? N
36. Kad nastavnik ispituje, uvek mi se pojavi neki udan
oseaj u stomaku.
T ? N
37. Ponekad sam toliko uzbuen da mi se ruke tresu. T ? N
38. Prema svima sam uvek srdaan. T ? N
39. Uvek sam uzbuen pre nekog pismenog ispitivanja u
koli.
T ? N
40. eleo bi zapravo biti drugaiji nego to se prikazujem. T ? N
41. Tokom ispitivanja strahujem da ne dobijem slabu
ocenu.
T ? N
42. Nikad jo nisam bio zloban prema nekom drugom. T ? N
43. Zapravo imam vrlo mnogo briga. T ? N
44. Kad me izgrde u koli najee je u pitanju neka
nepravda.
T ? N