Prof.

dr Dragoljub Novakovi
Zavrna grafika obrada
Prof. dr Dragoljub Novakovi
Zavrna grafika obrada
2011/12
TEMA: OBRADNI POSTUPCI POVEZIVANJA I
SPAJANJA MATERIJALA LEPLJENJEM
BROURE
5/16/2012
Povezivanje lepljenjem
Lepljenje je spajanje, tj. vrsto povezivanje dva ili vie predmeta od istih ili razliitih
materijala sa adhezijom treeg materijala, kojeg nazivamo lepilom.
Lepila su iste supstance ili smee supstanci organskog ili neorganskog porekla.
Da bi veza bila izmeu slepljenih predmeta vrsta i trajna, lepila treba da poseduju
izraenu adheziju prema materijalima koje se spajaju i dovoljnu koheziju i stabilnost
meu esticama samog lepila.
2
Teorija lepljenja
Postoje razliite teorije lepljenja a najpoznatije teorije su: Postoje razliite teorije lepljenja, a najpoznatije teorije su:
a) mehanika (prodiranja lepila u pore podloge za lepljenje),
b) hemijska (stvaranje jonskih, kovalentnih i vodoninih veza izmeu podloge za
lepljenje i lepila) lepljenje i lepila),
c) adsoprciona (interakcija izmeu dipolova podloge za lepljenje i lepila putem Van
der Valsovih sila privlaenja),
d) difuzna (stvaranje difuzne interakcije izmeu molekula lepila i podloge,
primenljiva - iskljuivo kod polimernih materijala),
e) elektrostatina teorija lepljena (stvaranje duplih slojeva razliitog elektrostatikog
b j ) naboja).
Ponaanje lepila koja se najvie primenjuju u operacijama zavrne grafike obrade
ukazuje na to da vezivanje lepila za podlogu je posledica hemijske-adsorpcione (esto
j d i i ifi dh ij ) i h ik dh ij su oznaene sa jednim nazivom specifina adhezija) i mehanike adhezije.
3
Teorija lepljenja
Mehanika adhezija je Mehanika adhezija je
posledica prodiranja
lepila u pore podloge
koji se lepi (detalj c).
V k t kt
b) a) c)
Vea kontaktna
povrina, dobro
kvaenje podloge
obezbeuje jau vezu,
dok izuzetno hrapava
struktura podloge (reda
veliine m) slabi
ostvarenu lepljenu
podloga A
dl B
lepilo
pj
vezu.
Specifina adhezija je rezultat interakcija izmeu funkcionalnih grupa, atoma ili
jona molekula lepila i podloge pri emu se formiraju sekundarne veze
podloga B
jona molekula lepila i podloge pri emu se formiraju sekundarne veze
(vodonine i Van der Valsove detalj a) i primarne veze (jonske i kovalentne
detalj b) na kontaktnoj povrini lepljenja.
4
Komponente lepila
Lepila su najee smea sledeih komponenti: Lepila su najee smea sledeih komponenti:
1. makromolekulske supstance ine aktivnu komponentu lepila, sposobnost
lepljenja zavisi od grae i molarne mase makromolekula,
2. rastvarai su tena komponenta lepila, koja se moraju ukloniti pre slepljivanja
da bi se stvorila vrsta veza,
3. omekivai (plastifikatori) - niskomolekulske supstane, otkljanjaju pojavu
unutranjeg napona u vrstom sloja lepila, poveavaju gipkost makromolekula,
ponekad ak i adheziju,
4. punioci - organski ili neorganski materijali u obliku finog praha dispergovanih u
sadraj lepila, koji imaju za cilj poboljavanje opteg stanja lepila i sniavanje
cene proizvodnje lepila.
5
Lepila u grafikoj industriji
U grafikoj industriji se koriste prirodna (biljnog ivotinjskog derivati biljnog i U grafikoj industriji se koriste prirodna (biljnog, ivotinjskog, derivati biljnog i
ivotinjskog porekla) i sintetika (organskog i neorganskog porekla).
Operacija lepljenja se primenjuje pri izradi mnogih grafikih proizvoda.
Najznaajnije primene su: beavni povez spajanja knjinog bloka sa mekimi Najznaajnije primene su: beavni povez, spajanja knjinog bloka sa mekim i
tvrdim koricama, sastaljanje tvrdih korica, kairanje raznih karata i plakata,
nalepljivanje predlista pri industrijskoj izradi knjiga, premazivanje povenjaka,
nalepljivanje ukrasnih i oznanih traka i slino.
Tehnika lepljenja pronalaskom novih lepila dobila je jo vie u znaaju zbog
mogunosti izrade knjiga i broura beavnim povezom.
Najee primenjena lepila u industrijskoj knjigovezakoj obradi su: disperziona Najee primenjena lepila u industrijskoj knjigovezakoj obradi su: disperziona
lepila, termolepila i poliuretanska lepila u raznim modifikacijama.
6
Disperziona lepila
Disperziona lepila su heterogeni sistemi koji sadre vrstu Disperziona lepila su heterogeni sistemi koji sadre vrstu
(bazni polimera) i tenu komponentu sa udelom vrste
komponente od 40% do 80%.
Od disperzionih lepila u grafikoj industriji vodene disperzije Od disperzionih lepila u grafikoj industriji vodene disperzije
se koriste najee. Vodene disperzije se dobijaju
emulzionom polimerizacijom monomera u vodi. Poznat je
veliki broj sintetikih disperzionih lepila na bazi vode kao
t li ZGO j i t blj di ij rastvaraa, ali u ZGO najvie se upotrebljava disperzija
polivinil acetata (PVA - (C
4
H
6
O
2
)
n
).
PVA je polimer vinilacetata dobijen polimerizacijom u vodi
sa oko 50%vrste komponente sa oko 50% vrste komponente.
Vreme aplikacije disperzionih lepila je odreeno
apsorbcijom ili isparavanjem sadrane vode.
7
Faze stvaranje vrste veze kod disperzionih lepila
1 faza - Poetni kontakt 2 faza Odstranjivanje vode 1. faza Poetni kontakt
Lepilo treba da prodre to
bolje u pore podloga
2. faza Odstranjivanje vode
Lepilo ostaje izmeu podloga
nakon difuzije vode u podloge
3. faza Inicialno
formiranje filma lepila
4. faza Stvaranje kompaktnog
sloja lepljenja
8
Disperziona lepila
Pored osnovne makromolekulske supstance u disperzije se dodaju razne substance Pored osnovne makromolekulske supstance u disperzije se dodaju razne substance
koje utiu na fizike osobine.
Najvaniji dodatak PVA lepilima je sredstvo za omekivanje lepila. Dodavanjem
omekivaa sloj lepila postaje elastinijii meki poveavaju se sile adhezije dok sile omekivaa sloj lepila postaje elastinijii meki, poveavaju se sile adhezije, dok sile
kohezije se neznatno slabe.
U zavisnosti od koliine omekivaa razlikuju se:
1 tvrda lepila sa 10 12%omekivaa 1. tvrda lepila sa 10-12% omekivaa,
2. normalno elastina lepila sa 20-25%,
3. ekstremno mekana lepila sa 25-30% omekivaa.
9
Disperziona lepila
Disperziona lepila su hladna lepila tj primenjuju se na temperaturi od 18C 25C Disperziona lepila su hladna lepila, tj. primenjuju se na temperaturi od 18 C - 25 C.
Na viim temperaturama se stvara opna na povrini lepila, osui se povrina lepila
to stvara potekoe pri radu. Temperatura ispod 0C, kada se smrzne voda u
disperziji, moe uticati na neke ireverzibilne reakcije to rezultuju neuputrebljivost disperziji, moe uticati na neke ireverzibilne reakcije to rezultuju neuputrebljivost
lepila.
Prednost disperzionih lepila su izuzetna elastinost filma, otpornot na starenje,
upotreba na sobnoj teperaturi, povoljan viskozitet (koja se moe menjati u zavisosti p j p , p j ( j j
od karateristike podloga za lepljenje), dobra adhezija, mogunost runog i
mainskog nanoenja, lepo i lako otvaranje knjiga. Uporeujui sa ostalim lepilima,
ona je ekonominija i nema nikakih tetnih efekta na zdravlje.
Nedostaci disperzionih lepila je dugo vreme suenja to uslovljava meuodlaganje
proizvoda (obino 3 - 4h do obrezivanja).
10
Termolepila su homogene smese termoplastinih
Termolepila
Termolepila su homogene smese termoplastinih
materijala i sastoje se od vrstih materijala koje
na povienoj temperaturi prelaze u teno stanje a
na sobnoj temperaturi su u vstom stanju.
Termolepila ne sadre rastvarae Termolepila ne sadre rastvarae.
Termolepila su trokomponentni sistemi, tj. homogenu smeu ine:
1 b i t l ti i li j j t k li til i il t t (35 1. bazni termoplastini polimer, najee je to kopolimer etilen-vinilacetata (35-
40%), odgovoran za elastinost, adheziju i koheziju, odnosno adhezionu silu
lepila,
2. smola, na bazi politerpena (40-45%), za poboljanje adhezije, viskoziteta 2. smola, na bazi politerpena (40 45%), za poboljanje adhezije, viskoziteta
lepila ispreavanje starenja lepila,
3. omekiva, uglavnom parafin (20%), za poveanje visoziteta i otvorenog
vremena lepila.
11
Dodatci mogu biti jo antioksidanti (hidroksid-toulen, <3%) za vezivanje kiseonika i
punioci (kaolin, <5%). Odreenom miksturom se postiu eljene osobine lepila.
Termolepila
Termolepila se upotrebljavaju na temperaturi od 160C - 180C. Obrazovanje Termolepila se upotrebljavaju na temperaturi od 160 C 180 C. Obrazovanje
filma je fiziki proces, prelazak iz tenog u vrsto agregatno stanje putem
smanjenje temperature, tj. hlaenja lepila. Nakon hlaena film lepka se moe
ukloniti bez upanja osnovnih vlakanaca podloge.
U proizvodnji grafikih proizvoda termolepila su danas
veoma popularna zbog svojih prednosti: brzo suenje
(stvaranje vrstog spoja), velika vrstoa slepljivanja,
dimenziona stabilnost i upotreba na proizvodnim linijama p p j
bez meuodlaganja proizvoda to omoguava visoke
brzine proizvodnje.
Nedostaci termolepila su: ograniena elastinost, pojava
efekta klamera, neotpornost na niske temperature,
dozvoljena samo mainska upotreba zbog visoke
temperature aplikacija i reakcija sa mineralnim uljima iz
tamparske boje.
12
tamparske boje.
Obino se isporuuju u obliku granula ili ploica.
Poliuretanska lepila su glavni predstavnici termoreaktivnih lepila u grafikoj industriji.
Poliuretanska lepila
o u e a s a ep a su ga p eds a c e o ea ep a u g a oj dus j
Termoreaktivna lepila, pre upotrebe se nalaze u vrstom agregatnom stanju.
Prilikom primene, lepilo se mora zagrejati i mora mu se dodati inicijator (katalizator)
da bi dolo do hemijskih reakcija usled kojih se umreava polimer tj. ovrava
lepilo.
Kod poliuretanskog lepila voda predstavlja katalizator i za razliku od disperzionih
lepila, kod kojih dolazi do isparavanja vode pri formiranju vrstog sloja, poliuretanska
lepila odvlae vodu iz sredine (papira, vazduha) prilikom ovavanja.
Kao dodaci osnovnom lepilu mogu se nai punila i razreivai.
13
Poliuretanska lepila
Prednosti PUR lepila su mogunosti primene i kod premaznih papira otpornosti na Prednosti PUR lepila su mogunosti primene i kod premaznih papira, otpornosti na
starenje, visoka elastinost, lako otvaranje povezanih knjiga, potpuna otpornost na
ulja i razreivae, knjige povezane PUR lepilom, pokazale su izvanrednu izdrljivost
na ekstremnim temperaturama (ispod -40C i preko 90C).
Nedostaci PUR lepila se ogleda u osetljivou na vlagu pri aplikaciji, pa prilikom
upotrebe treba obezbediti to manji kontakt sa vazduhom. To predstavlja dodatni
uslov, tako da PUR lepila se mogu koristiti samo u specijalnim, zatvorenim
jedinicama za lepljenje jedinicama za lepljenje.
Poliuretanska lepila (PUR) se po osobinama nalaze izmeu disperzionih i
termolepila. Nanoenje lepila se vri na povienoj temperaturi od 120-130C,
inicijalna veza se javlja neposredno nakon nanoenja lepila na podlogu to inicijalna veza se javlja neposredno nakon nanoenja lepila na podlogu to
omoguuje dalju obradu proizvoda bez meuodlaganja, ali na konana vrstoa
poveza se dostie tek nakon odreenog vremena.
14
Poliuretanska lepila
Dijagram formiranja vrste veze kod PUR lepila
Kohezija
Konana vrstoa poveza
Poetna vrstoa poveza
Dananja PUR lepila predstavljaju etvrtu generacij lepila koji obezbeuje krae
Vreme
Dananja PUR lepila predstavljaju etvrtu generacij lepila, koji obezbeuje krae
vreme formiranja vrstog sloja i normalno vreme aplikacije na mainama.
15
Proces lepljenja
U optempogledu proces lepljenja se moe podeliti u sledee faze: U optem pogledu, proces lepljenja se moe podeliti u sledee faze:
1. dovoenje lepila u stanje u kojem ga je mogue nanositi na povrinu predmeta
koji se slepljuju,
2. pripremanje povrine predmeta za slepljivanje, p p j p p pj j ,
3. nanoenje lepila za pripremljene povrine,
4. spajanje predmeta koji se slepljuju preko povrine na koje je naneto lepilo.
Izmeu materijala koji se slepljuju vrst spoj nastaje:
1. deliminim upijanjem i otparavanjem rastvaraa ili disperzionog sredstva,
2. ovravanjem rastvora polimera pri hlaenju,
3. ovravanjem usled hemijskih reakcija.
16
Osobine lepila za beavni povez
Disperziona lepila Termolepila PUR lepila
jaka lepljena veza jaka lepljena veza Veoma jaka lepljena veza
elastian film lepila ne-elastian film lepila veoma elastinan film lepila
otporna na starenje nisu otporna na starenje otporna na starenje otporna na starenje nisu otporna na starenje otporna na starenje
zahteva suenje zahteva hlaenje zahteva hlaenje
debljina nanosa 0.2 - 0.3 mm debljina nanosa 0.5 - 0.7 mm debljina nanosa 0.3 - 0.4 mm
radna temperatura 18C - 25C radna temperatura 160C - 180C radna temperatura 120C - 130C
potpuno suenje nakon 48h potpuno suenje nakon 24h potpuno suenje nakon 72h
i iti j k 24h i iti j k 1h i iti j k 50h ispitivanja nakon 24h ispitivanja nakon 1h ispitivanja nakon 50h
jednostavna jedinica za
nanoenje lepila
zagrejana jedinica sa istopljenim
lepilom
specijalna jedinica za nanoenje
lepila
pogodno za knjine blokove od pogodno za knjine blokove od Pogodno i za proizvode od pogodno za knjine blokove od
nepremaznihpapira
pogodno za knjine blokove od
premaznihi nepremaznihpapira
Pogodno i za proizvode od
problematinih papira
17
Beavni povez
Beavni postupak je proces povezivanja kod koga se pojedini listovi ili naroito ea pos upa je p oces po e a ja od oga se pojed s o a o o
obraeni knjini tabaci, posle skupljanja, umesto ivenja, specijalnim lepilima u
povenjaku slepluju u homogeni knjini blok.
Beavni povez je danas dominirajui postupak kod industrijske izrade knjiga i p j j p p j j g
broura, jer omoguava da se knjige proizvode automatski na visoko produktivnim
proizvodnim linijama.
Osnovni razlog za to je visoka efikasnost procesa, tako da maina za lepljeni povez g j j
ima istu produktivnost kao maina zasakupljanje i obrezivanje, to pojeftinjuje
jedinicu proizvoda i skrauje vreme isporuke. To omoguava efikasan proces
proizvodnje.
Ve vie godina ova vrsta poveza je opte prihvaena i nalazi sve veu primenu za
knjige prosenog kvaliteta, depne knjige, kolske udbenike, telefonske imenike,
redove vonje, kataloge, asopise i mnoge druge tampane publikacije.
18
Beavni povez
Operacije izrade beavnog poveza: Operacije izrade beavnog poveza:
a) priprema povenjaka knjinog bloka,
b) nanoenje lepila na obraenu povrinu povenjaka knjinog bloka,
c) spajanje knjinog bloka sa prethodno obraenomkoricomili trakom c) spajanje knjinog bloka sa prethodno obraenom koricom ili trakom
materijala za pojaanje povenjaka.
Priprema povenjaka kod beavnog poveza sastoji se u tome da se operacijama Priprema povenjaka kod beavnog poveza sastoji se u tome da se operacijama
pripreme i obrade materijala (u sluaju knjinog bloka to su savijeni tabaci, logovi ili
pojedinani listovi) obezbedi adekvatna kontaktna povrina sa lepilom.
Priprema povenjaka moe biti:
a) sa potpunom obradompovenjaka,
b) sa deliminom obradom povenjaka,
c) bez obrade povenjaka.
19
Priprema povenjaka knjinog bloka
20
Potpuna obrada povenjaka
Potpunomobradompovenjaka savijeni knjini tabaci ili logovi se razdvajaju u Potpunom obradom povenjaka savijeni knjini tabaci ili logovi se razdvajaju u
pojedinane listove.
Za potpunu obradu treba predvideti 3 - 5 mm Za potpunu obradu treba predvideti 3 - 5 mm
u predelu povenjaka knjinog bloka prilikom
preloma i formiranja montae.
Potpuna obrada povenjaka se vri:
1. krunim noevima, mirglama, etkama pri industrijskoj izradi beavnog
poveza na mainama za beavni povez,
2 mainomza rezanje naslage materijala pri pojedinanoj izradi beavnog 2. mainom za rezanje naslage materijala pri pojedinanoj izradi beavnog
poveza.
U zavisnosti od primenjenog postupka i alata varira se kontaktna povrina za
lepljenje time i jaina poveza lepljenje, time i jaina poveza.
21
Potpuna obrada povenjaka
Postupak odrezivanja obezbeuje najmanju kontaktnu povrinu jer tada Postupak odrezivanja obezbeuje najmanju kontaktnu povrinu, jer tada
kontaktna povrina jednog lista zavisi od debljine istoga to je vrlo mala i iznosi
0.05 - 0.1 mm.
postupak postupak
odrezivanja
22
Potpuna obrada povenjaka
Ostali postupci potpune obrade ili njihova kombinacija poveavaju kontaktnu
povrinu za lepljenje jer obrazuju neravnine tako inei povenjak hrapavom.
Tako poveana dodirna povrina izmeu lepila i tela koji se lepe omoguava
uspenije povezivanje materijala.
Najznaajniji postupci su:
Postupak frezovanja (glodanja) - ivice tabaka u
povenjaku se krunimnoem(glodalicom)
postupak
frezovanja
(glodanja)
povenjaku se krunim noem (glodalicom)
razdvajaju u pojedine listove.
Postupak frezovanja sa urezivanjem - prilikom
razdvajanja tabaka na pojedine listove kombinuje j j p j j
se dva postupka i tako se dobija jo vea
hrapavost povrine povenjaka. Ovaj postupak se
naroito preporuuje za beavni povez od
premaznih papira
postupak
frezovanja
sa urezivanjem
premaznih papira.
23
Delimina obrada povenjaka
Deliminomobradompovenjaka savijeni knjini tabaci ili logovi ne razdvajaju Deliminom obradom povenjaka savijeni knjini tabaci ili logovi ne razdvajaju
se potpuno u pojedinane listove, ve ostaju takozvani mostovi, a odrezani
delovi se ispunjavaju lepilom.
Najznaajniji postupci su: postupak perforisanja povenjaka i postupak
deliminog frezovanja povenjaka.
Postupak perforisanja povenjaka - za ije izvoenje nije potrebna posebna
maina, nego se pojedini knjini blokovi na maini za savijanje pre poslednjeg
prevoja perforiu krunimnoevima prevoja perforiu krunim noevima.
24
Delimina obrada povenjaka
Postupak deliminog frezovanja obrauje se oko 80%povrine povenjaka Postupak deliminog frezovanja - obrauje se oko 80% povrine povenjaka
(srednji deo) a ostali delovi ("glava" i "noge") ostaju netaknuti. Dubina frezovanja
se kree od 0.5 - 2mm. Odrezani delovi se ispunjavaju lepilom, zatim se
nalepljuju trake za pojaanje (platno, papir, gaza).
papirna traka
mostovi
p p
platnena traka
sloj lepila
25
Postupci bez specijalne obrade povenjaka
Postupci pripreme povenjaka bez specijalne obrade Postupci pripreme povenjaka bez specijalne obrade
povenjaka knjinog bloka predstavljaju tehnike kojima
sam povenjak ostaje mehanini neobraen.
Najee se primenjuju pri runoj izradi beavnog
poveza.
Najpoznatiji postupci su: tehnika
lepeze, postupak etvrtine tabaka i
postupak neparno cik-cak savijenih postupak neparno cik cak savijenih
tabaka.
Tehnika lepeze - knjini blok od
slobodnih listova se savija napred
zatimnazad tako tako da se ivice zatim nazad tako tako da se ivice
papira razmaknu za 0,2 - 0,5 mm. Na
tako nastalu (lepezasto razredenu)
povrinu nanese se lepak prvo sa
26
jedne pa zatim sa druge strane, zatim
vrati se u prvobitan poloaj.
Postupci bez specijalne obrade povenjaka
Postupak etvrtine tabaka - tabaci Postupak etvrtine tabaka - tabaci
savijaju se na pola, sakupljaju u knjini
blok i na kraju se povenjak premazuje
lepilom. Ivice tabaka nalaze u sloju lepila
ime je znatno poveana povrina koju
postupak
etvrtine
tabaka
ime je znatno poveana povrina koju
zahvata lepilo, a time i vrstina bloka, ali
ekstremno poveanja debljinu povenjaka.
Postupak neparno cik-cak savijenih
tabaka - tabaci savijeni neparno cik-cak se
premazuju lepilom tako da u sloju lepila
povenjaka naizmenino se reaju ivica
postupak
cik-cak
savijenih povenjaka naizmenino se reaju ivica
lista papira, pa ivica etvrtine tabaka (to je
kombinacija postupka etvrtine tabaka i
pojedinih listova). sloj lepila
po enjak
savijenih
tabaka
u povenjaku
27
Alati za potpunu obradu povenjaka
Za pripremu povenjaka potpunom ili deliminom obradom se upotrebljavaju
se razni alati.
Kod visokoproduktivnim maina najvie se primenjuju:
a) kruni noevi, za potpuno ili delimino frezovanje i urezivanje,
b) k i l i tk d d t h lj j i b) krune mirgle i etke za dodatno hrapavljenje povrine.
a) Kruni noevi za b) Kruni alati za
frezovanje mirglanje i etkanje
28
Potpuna obrada povenjaka
Ivice tabaka u povenjaku se razdvajaju u pojedine listove pomou krunog noa
(glodalice). Zavisno od naina frezovanja, istovremeno moe da se postigne manja ili
vea hrapavost povenjaka knjinog bloka. Ako je ugao noa () manji dobija se vea
hrapavost, a ako je ugao noa vei povrina povenjaka je ravnija.
29
Nanoenje lepila
Optimalno doziranje lepila preduslov za kvalitetnu izradu beavnog poveza jer Optimalno doziranje lepila preduslov za kvalitetnu izradu beavnog poveza, jer
pozitivne osobine lepila mogu se ispoljviti samo uz adekvatnu primenu.
Manji nanos lepila od optimalnog ne obezbeuje odgovarajuu vrstinu, knjini
blok se raspada posle kratko korienja Prekomerno nanoenje lepila blok se raspada posle kratko korienja. Prekomerno nanoenje lepila
meutim neopravdano poveava potronju lepila, tj. trokove proizvodnje,
dovodi do eih zastoja maine zbog iscurenog vika lepila, kod nekih lepila
takoe dovodi do smanjenja vrstine poveza.
Postupci nanoenja lepila na povenjak se dele na:
a) runo premazivanje,
b) mainsko premazivanje.
U zavisnosti od tipa poveza lepilo se moe naneti:
a) samo na povenjak,
b) na povenjak i sa strane tj. bono premazivanje. b) na povenjak i sa strane tj. bono premazivanje.
30
Nanoenje lepila
Runo nanoenje lepila na i pored povenjaka najee se vri etkomi uvek dolazi Runo nanoenje lepila na i pored povenjaka najee se vri etkom i uvek dolazi
do intenzivnijeg premazivanja (vie lepila - bolji prodor u papir). Debljina i irina sloja
lepila je neujednaen.
Za mainsko nanoenje lepila najee se primenjuju valjci Za mainsko nanoenje lepila najee se primenjuju valjci.
Kod nanoenja lepila na povenjak knjinog bloka postoje sistemi i sa krunim
etkama (ali samo kao sekundarni element za nanoenja).
Sistemi za mainsko premazivanje povenjaka se dele prema kretanju knjinog bloka
pri nanoenju lepila na:
a) sisteme sa uzdunim kretanjem knjinog bloka,
b) sisteme sa poprenimkretanjemknjinog bloka b) sisteme sa poprenim kretanjem knjinog bloka.
31
Sistemi za nanoenje lepila - uzduno voenje
Sistemi za nanoenje lepila na povenjak kod uzdunog voenja knjinog bloka Sistemi za nanoenje lepila na povenjak kod uzdunog voenja knjinog bloka
mogu biti konstruisani:
a) sa jednim valjkom za nanoenje,
b) sa dva valjka za nanoenje.
a) b)
) j j
a) b)
Sistem za nanoenje lepila sa jednim
valjkom, gde skidanje vika lepila se vri
krunometkom
Sistem za nanoenje lepila sa dva valjk,
gde skidanje vika lepila se vri duplim
rakelom krunom etkom. rakelom.
32
Najraspostraniji sistemza mainsko nanoenja lepila je sistemsa dva valjka Ovaj
Sistemi za nanoenje lepila - uzduno voenje
Najraspostraniji sistem za mainsko nanoenja lepila je sistem sa dva valjka. Ovaj
sistem ima prednost jer obezbeuje znatno veu sigurnost za nanoenje lepila i
finije doziranje debljine sloja u odnosu na sistem sa jednim valjkom.
Nanoenje (doziranje) sloja lepila Nanoenje (doziranje) sloja lepila
moe biti:
a) razliitim podeavanjem
rastojanja valjka od
j k povenjaka,
b) podeavanjem noa za
skidanje lepila sa valjka za
nanoenje, j ,
c) podeavanje noa za
skidanje lepila sa
povenjaka knjige kod termo
lepila suprotno rotirajuim
33
lepila suprotno rotirajuim
valjkom (pinerom).
Sistemi za nanoenje lepila - popreno voenje
Na ovaj nain voeni listovi
povenjaka knjinog bloka
bivaju preko valjka za nanos
lepila lepezasto razreeni pa
lepilo premazuje i bokove
ivica listova irine od 0,1 -
0,5 mm. Popreno voenje 0,5 mm. Popreno voenje
knjinog bloka preko valjaka
za nanoenje lepila
tehnikom lepeze.
34
Nanoenje vie sloja lepila
Za poboljanje intenziteta nanosa lepila u maine za beavni povez mogu se Za poboljanje intenziteta nanosa lepila u maine za beavni povez mogu se
ugraditi vie ureaja za lepljenje za lepila razliitog tipa i viskoziteta i sa
usklaenim adhezionim osobinama.
Prvi nanos lepila manje viskoznosti obezbeuje blisku povezanost ivice tabaka i Prvi nanos lepila manje viskoznosti obezbeuje blisku povezanost ivice tabaka i
lepila, i lako prodire izmeu listova. Da bi se poveala debljina sloja nanosi se
lepilo visokog viskoziteta.
Postoje razliite mogunosti za nanoenje vie sloja lepila, na primer:
dva sloja disperzionog lepila (dvostruki metod),
dva sloja termolepila (dvostruki metod),
tri sloja termolepila (trostruki metod) - ree se primenjuje,
kombinovano nanoenje disperzionog i termolepila.
35
Nanoenje dva sloja lepila
Prvi nanos disperzionog lepila zahteva naglo kratkotrajno suenje kako bi se Prvi nanos disperzionog lepila zahteva naglo kratkotrajno suenje, kako bi se
postigla dobra adhezija izmeu slojeva, i drugi sloj lepila bio sigurno nanet. To
se postigne ugradnjom grejaa.
Ponekad se izmeu dva sloja lepila postavi neki materijal za pojaanje (papir,
gaza, platno).
ema sistema za nanoenje dva sloja lepila sa ugraenim grejaem:
Nanoenje disperzionog Nanoenje termolepila
IR suenje
Nanoenje disperzionog
lepila kao prvog sloja
Nanoenje termolepila
kao drugog sloja
36
Nanoenje termolepila
Upotreba termolepila zahteva precuizno podeavanje temperature jedinice za Upotreba termolepila zahteva precuizno podeavanje temperature jedinice za
nanoenje lepila jer neka termo lepila ne smeju da budu due vreme izloena visokim
temperaturama, niti pak da se esto zagrevaju.
Razvijen je sistemsa predgrejavanjempri emu se lepilo prvo rastopi pod povoljnom Razvijen je sistem sa predgrejavanjem pri emu se lepilo prvo rastopi pod povoljnom
temperaturom. Krajnja (primenjena) temperatura se postie tek na valjcima za
premazivanje.
U ureaju za predgrevanje regulie se U ureaju za predgrevanje regulie se
topljenje tako da je tu temperatura
od 20-30 C ispod potrebne temperature
za nanos.
Visina temperature je propisana od
proizvoaa lepila i toga se mora
tano pridravati.
37
Bono nanoenje lepila
Bono premazivanje najee se primenjuje pri izradi broura u kartosnim koricama p j j p j j p
sa 4 ljeba.
Za bono premazivanje se mogu upotrebiti sva tri lepila za beavni povez.
Lepilo se nanosi preko diskova uronjenih u posudu sa lepilom koji mogu biti
t lj i d l ( ) ili l i l lj j (b) d iji postavljeni pod uglom (a) ili normalno na povrinu lepljenja (b), mada u novijim
sistemima nanoenje lepila se vri i preko dizni (c).
a)
b)
c)
a)
b)
)
HM/PUR/PVA
PVA PVA
HM/PUR/PVA
PVA
38
Spajanje knjinog bloka koricama/trakom za pojaanje
Spajanje knjinog bloka sa
koricama (ili nekim drugim
materijalom za jaanje
a)
povenjaka) je poslednja
operacija oblikovanja
beavnog poveza.
)
Koraci spajanja knjinog
bloka sa koricama:
a) pozicioniranje
b)
a) pozicioniranje
b) pred-formiranje
c) presovanje
39
c)
Stabilizacija povenjaka
U cilju stabilizacije povenjaka koristi se gaza (tul platno), specijalno platno ili krep
papir. Postavljanje ovih materijala moe biti popreno ili uzduno na povenjak.
Popreno postavljanje stabilizujue trake na povenjak:
Sa rolne materijala, ija irina odgovara duini bloka, transportuje se traka za
pojaanje povenjaka popreno na smer kretanja knjinog bloka i u pojaanje povenjaka popreno na smer kretanja knjinog bloka i u
odreenom trenutku pritiska uz povenjak na koji je naneeno lepilo, i
odseca.
40
Stabilizacija povenjaka
Uzduno postavljanje stabilizujue trake na povenjak: Uzduno postavljanje stabilizujue trake na povenjak:
Ovaj metod je integrisan kod
maina sa lanastim transporterima
sa ploama Kod uzdunog sa ploama. Kod uzdunog
postavljanja stabilizujueg
materijala, traka se odmotava
iz rolne, premazuje lepilom
i pritiska uz povenjak i tek i pritiska uz povenjak i tek
onda odseca.
Kod ove metode se postie
veoma dobra povezanost
izmeu lepila i
stabilizujue trake.
41
Maine za beavni povez
Osnovni delovi maine za beavni povez su:
a) jedinica za ulaganje knjinih blokova,
b) jedinica za mehanika obradu povenjaka knjinih blokova,
c) jedinica za nanoenje lepila (na povenjak i bono),
e)
d) jedinica za spajanje knjinog bloka sa koricama ili materijalom za pojaanje
e) jedinica za izlaganje.
b)
c)
d)
a)
42
Maine za beavni povez
Za izvravanje operacija beavnog poveza knjini blok se smesti u transportni Za izvravanje operacija beavnog poveza knjini blok se smesti u transportni
dra (stegu) koji transportuje knjini blok kroz jedinice za obradu u maini
beavnog poveza, sve do izlagajueg dela.
Kod nekih maina za poboljanje kvaliteta obrade pored osnovnih jedinica za Kod nekih maina za poboljanje kvaliteta obrade pored osnovnih jedinica za
obradu postoje i dodatne jedinice.
To su jedinice za dodatnu mehaniku obradu povenjaka, za viestruko
nanoenje lepila za formiranje ljeba kod korica visokfrekventne jedinice za nanoenje lepila, za formiranje ljeba kod korica, visokfrekventne jedinice za
suenje.
Ulaganje i izlaganje maina moe biti runo ili automatsko.
Maine za beavni povez u zavisnosti od kretanja transportnog draa mogu
biti: krune, ovalne i linijske.
Broj steznih transportnih draa odreuje kapacitet maine.
43
Maine za beavni povez
Krune maine: Krune maine:
Konstruisane su tako da
pojedini segmenti
maine budu u okviru
j d k t jedne usko zatvorene
povrine.Mesta za
ulaganje i izlaganje
knjiga su najee jedno
pored drugog. Male
maine koje opsluuje
jedan radnik su
kapaciteta od 240-360 p
knjiga na as. Vee
maine koje se
povezuju u liniju su
kapaciteta oko 5000 kapaciteta oko 5000
knjiga na as.
44
Maine za beavni povez
Ovalne maine:
Koriste se kao visokoproduktivne maine i za in-line spajanje sa drugim mainama u
linije za povez. Kapacitet im je do 15000 primeraka na as.
Linijske maine: Linijske maine:
Pogodne su za rad u uzanim i dugakim prostorijama. Opsluivanje se obavlja
samo sa jedne strane. Proizvode se kao male, sa kapacitetom od 360-7000
primeraka na as sa mogunou ugraivanja u automatske linije. Sa drugim
mainama povezuju se u liniju ili pod uglomod 90 tj 180 mainama povezuju se u liniju ili pod uglom od 90 tj.180 .
45
Kvalitet beavnog poveza
Kvalitet povezivanja beavnog poveza se ogleda u: Kvalitet povezivanja beavnog poveza se ogleda u:
vrstoi poveza knjinog bloka,
lakoi otvaranja knjinog bloka,
kompaktnosti knjinog bloka kompaktnosti knjinog bloka,
nevidljivosti linija lepljenja,
stabilnosti oblika knjige tokom korienja, itd.
Za ispitivanje kvaliteta beavnog poveza, u zavisnosti od karakteristike koja se
posmatra, koriste se objektivne i subjektivne metode.
Objektivne metode obuhvataju pull i flekso test za ispitivanje vrstoe beavnog
poveza pod raznim uslovima.
U subjetivne metode spadaju ispitivanja mogunost otvaranja knjinog bloka za
180 i za 360, vidljivost linije lepljenja, ujednaenost nanosa lepila i slino.
46
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Pull-test je najee primenjen metod za objektivno ispitivanje vrstoe bloka, jer u es je ajee p e je e od a obje o sp a je s oe bo a, je
zahteva malo vremena i omoguuje dobru procenu trajnosti knjiga i broura pri
njihovom korienju.
ematski prikaz pull-testa
Pull-test je statika metoda ispitivanja kod
k j i il d j j j d li t d
p p
kojeg se meri sila odvajanja jednog lista od
lepljenjog poveza. Pri izvoenju ispitivanja
jedan list se optereuje po itavoj duini
poveza silom, vertikalnom na povenjak
knjinog bloka i vri se povlaeje lista do
njegovog odvajanja od bloka.
Do odvajnja lista od lepljenog knjinog bloka Do odvajnja lista od lepljenog knjinog bloka
moe doi usled:
a) izvlaenja papira iz sloja lepila,
b) prekidom papira van lepljenog sloja,
c) kombinacijomizvlaenja i prekida c) kombinacijom izvlaenja i prekida.
47
Izvlaenje lista papira iz lepljenogpoveza moe nastati usled:
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Izvlaenje lista papira iz lepljenog poveza moe nastati usled:
a) loe adhezije, ako doe do kidanja poveza izmeu lepila i podloge,
b) loe kohezije, ako doe do kidanja u samom filmu lepila,
c) povrinskog kidanja lista papira ako je adhezija lepila sa podlogom c) povrinskog kidanja lista papira, ako je adhezija lepila sa podlogom
adekvatna, ali kohezija sloja premaza papira mala,
d) unutranjeg kidanja/cepanja lista papira, ako je adhezija lepila sa podlogom
dobra, ali unutranja kohezija papira je nedovoljna.
48
Mikroskopski snimak lepljenog poveza nakon odvajanja nekoliko listova iz poveza
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Mikroskopski snimak lepljenog poveza nakon odvajanja nekoliko listova iz poveza.
49
Mikroskopski snimak lepljenog poveza od premaznog papira nakon otvaranja
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
knjinog bloka za 180 i odvajanja premaznog sloja od papirne osnove.
50
Mikroskopski snimak lepljenog poveza od nepremaznog papira nakon otvaranja
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
knjinog bloka za 180 i rascepanja lista papira u lepljenom sloju.
51
vrstoa kidanja/odvajanja lista F je kolinik sile potrebne za odvajanje lista F i
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
vrstoa kidanja/odvajanja lista F
z
je kolinik sile potrebne za odvajanje lista F i
visine bloka h. Izvoenje pull-testa zahteva vie uzastopnih merenja i na osnovu
pojedinanih merenja se dobija srednja vrednost sile potrebne za izvlaenje
pojedinih listova iz filma lepila (F
sr
).
F
z
= F / h [N/cm]
Ocena vrstoe poveza se vri na osnovu normativa za beavni povez za razliita lepila:
Termolepilo Jaina poveza
Disperziono i PUR
lepila
<4 5 N/cm slaba <5 5 N/cm
Ocena vrstoe poveza se vri na osnovu normativa za beavni povez za razliita lepila:
< 4.5 N/cm slaba < 5.5 N/cm
4.5 6.2 N/cm zadovoljavajua 5.5 6.5 N/cm
6.2 7.2 N/cm dobra 6.5 7.5 N/cm
> 7.2 N/cm veoma dobra > 7.5 N/cm
52
Na analizu vrstoe beavnog poveza utie broj izvedenih merenja Prema
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Na analizu vrstoe beavnog poveza utie broj izvedenih merenja. Prema
preporuci FOGRA instituta broj merenja za termolepila preporuuje treba da iznosi
6, dok za disperziona i poliuretanska lepila preporuen broj uzastopnih merenja iz
jednog knjinog bloka iznosi 8.
Pored broja izvoenih uzastopnih merenja iz jednog knjinog bloka, na rezultat
analize moe uticati i poloaj ispitanih listova u knjinom bloku, prema tome umesto
sluanim odabiranjem listova u knjinom bloku, vri se precizno odreivanje rednog
broja prvog lista za ispitivanje na osnovu sledee formule:
Redni broj lista u knjinom bloku = x : (n+1)
Gde je: x obim knjinog bloka (broj listova)
n preporuen broj uzastopnih merenja pull-testa
53
Primer izbora listova za ispitivanje:
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Primer izbora listova za ispitivanje:
Polovina tiraa knjinog bloka obima od 10 celih knjigovezakih tabaka
povezuje se termolepilom, a druga polovina disperzionom lepilom. Odrediti redni
broj listova za ispitivanje pull-testom.
Redni broj listova za termolepila su:
11. 22. 33. 44. 55. 66.
jer rb.= 80/(6+1) ~ 11
Redni broj listova za disperziona su:
9 18 27 36 45 54 63 72 9. 18. 27. 36. 45. 54. 63. 72.
jer rb.= 80/(8+1) ~ 9
54
Flekso test predstavlja dinamiku metodu ispitivanja lepljenog poveza Daje
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Flekso test predstavlja dinamiku metodu ispitivanja lepljenog poveza. Daje
podatke o izdrljivosti lepljenog spoja, tj. o vrstoi povezanosti jednog proizvoljnog
lista unutar knjinog bloka
Knjini blok se postavlja na
ravnu podlogu i sluajnim
odabirom izabere se jedan list
iz knjinog bloka. List se j g
fiksira u vertikalnom poloaju
pod optereenjem (najmanje 1
N/cm) a ceo knjini blok
naizmenino se previja za naizmenino se previja za
120 dok se list iz sloja lepila
ne istrgne. U tom momentu
mehanizam za okretanje se
zaustavlja a na brojaniku se zaustavlja, a na brojaniku se
oitava broj pokreta.
55
Postoje flekso testovi sa drugaijimpodeavanjima:
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Postoje flekso testovi sa drugaijim podeavanjima:
a) previjanje knjinog bloka za 90 umesto 120,
b) naizmenino previjanje odabranog lista umesto knjinog bloka.
O t i ih fl k t t liit l il Ocena vrstoe poveza se vri na osnovu normih flekso testa za razliita lepila:
a) za disperziona lepila 3000-5000 prevoja,
b) za termolepila 400-1000 prevoja.
Pored pull i flekso testa, koji daju dobru prognozu vrstoe knjinog bloka, mogu se
vriti objektivna ispitivanja na temperaturna optereenja i na starenje.
Na osnovu izvrenih ispitivanja utvreno je da u ZGO-i najee koriena lepila p j j j p
podnose sledea teperaturna optreenja :
a) PUR lepila opseg od -40C do 93C,
b) termolepila opseg od -12C do 49C,
c) disperziona lepila opseg od -40C do 49C
56
c) disperziona lepila opseg od -40 C do 49 C.
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Subjektivnimmetodama, pored ostalog se proverava mogunost otvaranja
Otvaranjem beavnog poveza za 180 se
proverava stabilnost knjinog bloka u
Subjektivnim metodama, pored ostalog se proverava mogunost otvaranja
lepljenog poveza za 180 i za 360.
proverava stabilnost knjinog bloka u
otvorenom poloaju postavljeno na ravnu
povrinu stola. Za adekvatnu upotrebu
neophodno je da knjini blok ostaje u
t l j i t i otvorenom poloaju, pri emu se posmatra i
pomeranje listova prema gore, tj. njihova
tenja da se vrate u zatvoreni poloaj
knjinog bloka. Fleksibilna lepila sa tanjim
nanosom filma lepila pruaju stabilnost
knjinom bloku pri otvaranju za 180, dok
knjini blokovi spojeni sa manje fleksibilnim
lepkomi debljim nanosom tee ka p j
zatvaranju.
57
Otvaranjemknjinog bloka za 360 se utvruje fleksibilnost lepljenog poveza tj sloja
Ispitivanje kvaliteta beavnog poveza
Otvaranjem knjinog bloka za 360 se utvruje fleksibilnost lepljenog poveza, tj. sloja
lepila u povenjaku knjinog bloka. Kod maje fleksibilnih lepila pri otvaranju knjinog
bloka za 360 dolazi do preloma sloja lepila, dok elastina lepila pokazuju izraenu
sposobnost savijanja povenjaka za 360.
58
Kvalitet beavnog poveza
Kvalitet beavnog poveza zavisi od vie faktora prvenstveno od: Kvalitet beavnog poveza zavisi od vie faktora, prvenstveno od:
izbora upotrebljenih materijala, lepila i papira,
vrste mehanike obrade povenjaka,
nanoenje lepila nanoenje lepila.
Na izbor upotrebljenog materijala, papira i lepila za beavni povez knjinog bloka
utiu mnogobrojni faktori: kvalitet i vrsta vlakna, sadraj punila, gramatura papira,
mehanika svojstva, koliina lepila u papiru, smer vlakanaca, glatkoa, a pre svega j , p p p , , g , p g
kvalitet i vrsta povrinske obrade papira.
Papiri proizvedeni od drvenjae imaju slaba mehanika svojstva, vlakna su krta,
lomljiva, oteena ili zdrobljena. Izmeu sadraja drvenjae u papiru i kvaliteta
beavnog poveza postoji velika zavisnost jer relativno kratka vlakna drvenjae u
toku pripreme za povezivanje pokazuju veu sklonost ka upanju u poreenju sa
dugimvoluminoznimvlaknima celuloze.
59
Kvalitet beavnog poveza
Podela papira prema glatkoi (po Bekk u) povrine i pogodnosti za beavni povez: Podela papira prema glatkoi (po Bekk-u) povrine i pogodnosti za beavni povez:
a) do 30s vrlo su povoljni za beavni povez,
b) od 30s -100s uslovno su povoljni za beavni povez,
c) preko 100s nepovoljni su za beavni povez c) preko 100s nepovoljni su za beavni povez.
Najvei uticaj na kvalitet beavnog poveza ima kvalitet i vrsta obrade povrine
papira korien za knjini blok Na osnovu ovog kriterijuma papiri se dele na: papira korien za knjini blok. Na osnovu ovog kriterijuma papiri se dele na:
a) prirodne papire bez oplemenjene povrine, u koju grupu spadaju mainski glatki
i satinirani papiri (ofset-papir, pisai papir, itd). Veina ovih papira bez tekoa
se povezuje beavnom tehnikom, povrina im se dobro kvasi pa su veoma
pogodni za beavni povez pogodni za beavni povez.
b) premazne papire sa oplemenjenompovrinom, koji premazivanjemi
oslojavanjemdobijaju nova svojstva, koja obezbeuju kvalitetniju reprodukciju
boja i stoga imaju prednost pri izboru za kalitenu tampu, ali i nedostatke za
izradu beavnog poveza.
60
Kvalitet beavnog poveza
Prema koliini premaza premazni papiri se razvrstavaju u etiri grupe: Prema koliini premaza premazni papiri se razvrstavaju u etiri grupe:
a) pigmentirani papiri sa premazom koliine od 5 do 10 g/m,
b) mainski premazni papiri sa premazom koliine od 5 do 15 g/m,
c) glatko premazni papiri sa premazomkoliine od 5 do 20 g/m c) glatko premazni papiri sa premazom koliine od 5 do 20 g/m,
d) papiri za umetniku tampu (kunstdruck) sa premazom koliine od 5 do 25
g/m.
Kvalitet beavnog poveza knjinih blokova kod premaznih papira je odreen
koliinom premaza i vrstoom veze premaza sa papirnom osnovom. Najvee
potekoe za povez lepljenjem pokazuju papiri sa veim nanosom premaza i kratkim
vlaknima osnovnog papira mada uz optimlnu mehaniku obradu povenjaka i uz vlaknima osnovnog papira, mada uz optimlnu mehaniku obradu povenjaka i uz
upotrebu adekvatnog lepila mogue je kvalitetno povezivanje ovih premaznih papira
beavnom tehnikom.
Ako se u sloju premaza papira za punila koriste komponente koje sadre hidrofobna Ako se u sloju premaza papira za punila koriste komponente koje sadre hidrofobna
sredstva ili silikone, takvi papiri se ne mogu koristiti za beavno povezivanje.
61
Uporedni prikaz rezultata ispitivanja vrstoe lepljenog poveza pull-testom.
P t i f kt i i j l il t i t i
Kvalitet beavnog poveza
Posmatrani faktori su: primenjeno lepilo, vrsta premaza i gramatura papira,
odnosno tampa u povezu.
62
Uporedni prikaz rezultata ispitivanja vrstoe lepljenog poveza pull-testom.
P i f k i i j l il i i d i l k
Kvalitet beavnog poveza
Posmatrani faktori su: primenjeno lepilo, gramatura papira i duina vlakanca
papira.
63
Uporedni prikaz rezultata ispitivanja vrstoe lepljenog poveza pull-testom.
P i f k j i h ik b d j k
Kvalitet beavnog poveza
Posmatrani faktor je nain mehanike obrade povenjaka.
64
Knjini blok kod beavnog poveza se sastoji od lepka, papira i nekog materijala za
Kvalitet beavnog poveza
pojaanje povenjaka (trake platna, papira, kartonskih korica i sl.).
Pri upotrebi (pri itanju, listanju, stajanju na polici u uspravnom poloaju) , svi ovi
korieni materijali su izloeni u veoj ili manjoj meri razliitim naprezanjima.
Za adekvatno projektovanje beavnog poveza i izbora korienih materijala
nephodno je ispitivati optereenja lepila u povezu. U zavisnosti od smera delovanja
optreenja na lepljeni povez, postoje dve vrste naprezanja:
a) ljutenje - sila optereenja deluje normalno na lepljenu povrinu, javlja se
koncentrisano naprezanje,
b) potezanje - sila optreenja deluje u ravni lepljenog sloja, ravnomerno
rasporeno du celog lepljenog sloja.
Dodirna povrina izmeu povenjaka knjinog bloka korice ili nekog materijala za
pojaanje povenjaka je esto izloena naprezanju na ljutenje, dok lepljena
i i li jk k ji bl k ( k d h ik l ) povrina izmeu listova u povenjku knjinog bloka (pre svega kod tehnike lepeze)
izloena i naprezanju na potezanje i naprezanju na ljutenje.
65
Kvalitet beavnog poveza
66
Kvalitet beavnog poveza
67
Kvalitet beavnog poveza
Poveavanje vrstoe lepljenih povrina
a)
Poveavanje vrstoe lepljenih povrina
moglo bi se postii upotrebom lepila sa
jaim unutranjim silama, tj. sa veom
kohezijom. Po pretpostavci to je vea
k h ij l il t j t j
a)
kohezija lepila, to je vea vrstoa spoja.
Meutim, da bi postigla dobru adheziju,
visoko kohezivna lepila tee da
koncentriu optereenje pri ljutenju
(slika a), a manje kohezivna i elastina
lepila tee da rasporede to optereenje
(slika b). Zbog raspodele optereenja
manje kohezivna elastina lepila postaju
b)
68
j p p j
otpornija na ljutenje nego visoko
kohezivna lepila. Osim toga visoko
kohezivna lepila prenose veliko lokalno
naprezanje same podloge to esto
68
naprezanje same podloge to esto
dovodi do razdvajanja slojeva.
Industrijska knjigovezaka obrada
Najkarakteristiniji proizvodi industrijske knjigovezake obrade su knjige i broure Najkarakteristiniji proizvodi industrijske knjigovezake obrade su knjige i broure.
U pogledu poveza, knjige i broure se razlikuju po nainu spajanja knjinog bloka
sa koricama.
Broure, u optem smislu, su oni grafiki
proizvodi kod kojih su knjini blok i korice
spojeni direktnim spajanjem u predelu
povenjaka povenjaka.
Knjige, u optem smislu, su oni grafiki
proizvodi kod kojih su knjini blok i korice
spojeni preko predlista, tj. povenjak nije
spojen lepljenjem sa lenim ulokom korice.
69
Knjini blok
Knjini blok se sastoji od tampanih i savijenih tabaka logova ili listova povezan u Knjini blok se sastoji od tampanih i savijenih tabaka, logova ili listova povezan u
kompaktnu celinu. Bez obzira, da li se radi o knjizi ili o brouri, u dananjoj
industrijskoj knjigovezakoj obradi knjini blok od vie tabaka ili logova formira se:
a) ivenjem, koncem(ica se izbegava), a) ivenjem, koncem (ica se izbegava),
b) lepljenjem, tj. beavnom tehnikom, raznim lepilima,
c) spajanjem termokoncem.
ivenje koncem se primenjuje za izradu knjinih blokova kvalitetnijih knjiga i
broura.
Beavni povez ima danas najvei udeo u proizvodnji broura i skromnije p j p j j
opremljenih knjiga. Prednost ima zbog jednostavnosti i brzini izrade, mogunost
automatizacije procesa, ali kvalitet i trajnost poveza u velikoj meri zavisi od kvaliteta
primenjenih materijala.
Spajanje termokoncem predstavlja kombinovanu tehniku spajanja pojedinih tabaka
u celinu i po kvalitetu poveza stoji izmeu ivenja koncem i beavne tehnike.
70
Uporedna analiza izrade knjinog bloka
Pregled poprenih preseka knjinih blokova povezanih koncem, lepilomi termokoncem. Pregled poprenih preseka knjinih blokova povezanih koncem, lepilom i termokoncem.
ivenje koncem
Beavna tehnika
Spajanje termokoncem
71
Uporedna analiza izrade knjinog bloka
72
Tehnoloki proces izrade ivenih
Uporedna analiza izrade knjinog bloka
Tehnoloki proces izrade ivenih
knjinih blokova se sastoji od vie
operacija nego beavna tehnika ili
spajanje termokoncem.
Ukoliko se usvoji 100% vreme za
proizvodnju knjinih blokova
ivenjemkoncem za beavni ivenjem koncem, za beavni
povez dovoljno 42%, dok za
spajanje termokoncem 46%
ukupnog vremena.
73
Trokovi proizvodnje zavise i od
Uporedna analiza izrade knjinog bloka
Trokovi proizvodnje zavise i od
broja tabaka knjinog bloka, jer za
ivenje obimnijih knjinih blokova
je potrebno vie vremena (zbog
t h l ij ) d k k d same tehnologije), dok kod
povezivanja termokoncem i
beavnog poveza poveavanje
broja tabaka knjinog bloka se
odraava samo na vreme
sakupljanja, to neznatno
poveava ukupno vreme i
trokove proizvodnje. p j
Histogram predstavlja uporedni
prikaz trokova spajanja koncem,
termokoncem i lepilom knjinih
bl k d 6 16 i 24 ih blokova od 6, 16 i 24 osnovnih
tabaka (16 strana).
74
Korice
Kl ifik ij k i i Klasifikacija korice se vri na osnovu:
broja sastavnih materijala:
a) jednodelne izraene od jednog dela nekog materijala a) jednodelne - izraene od jednog dela nekog materijala,
b) viedelne - izraene od vie delova istih ili razliitih materijala.
vrste materijala: s e a e jaa
a) tvrde korice - izraene od lepenke i presvuene materijalom za
presvlaenje (1/2 platno i koa, 1/1 platno, koa, papir),
b) fleksibilne korice - izraene od kartona sa ili bez presvlanog
materijala.
75
Primeri jednodelnih fleksibilnih korica
Izrauju se iz jednog dela nekog materijala (kartona, polukartona, presvlanog Izrauju se iz jednog dela nekog materijala (kartona, polukartona, presvlanog
materijala) operacijama rezanja, izrezivanja, formiranja ljeba i lepljenja.
Najkarakteristini predstavnici su:
kartonske korice broura
76
Broure
Broure su proizvodi knjigovezake obrade iji knjini blok se sastoji od listova Broure su proizvodi knjigovezake obrade iji knjini blok se sastoji od listova,
tabaka ili logova koji se posle povezivanja ubacuju u kartonske korice.
Zbog kartonskih korica, broure se esto nazivaju i kartonirani ili meki povezi.
Postoje razliite klasifikacije industrijskih broura od kojih dominira podela na:
a) broure od jednog tabaka ili loga,
b) broure od vie tabaka ili logova b) broure od vie tabaka ili logova,
c) specijalne broure.
77
Broure od jednog tabaka ili loga
Sastoje se od jednog savijenog Sas oje se od jed og sa je og
tabaka ili od vie sakupljenih plano
tabaka savijenih na jedan prevoj
(log) i od kartonskih korica.
a)
Knjini blok ovih broura se formira
pomou ivenja icom (a) ili koncem
(tepovanje, b) kroz prevoj, pri emu
proces spajanja klj ene s i
b)
u proces spajanja ukljuene su i
korice, tj. ivene su zajedno sa
knjinim blokom.
b)
Najjednostavniji tip broure.
Karakteristini primeri: kolske
sveske, razni asopisi, magazini, itd. p g
78
Broure od vie tabaka ili logova
Sastoje se od vie savijenih tabaka ili logova
a)
Sas oje se od e sa je aba a ogo a
sakupljenih principom tabak na tabak i od kartonskih
korica.
Knjini blokovi ovih broura se formira spajanjem:
a)
1) u preledu povenjaka beavnom tehnikom (a),
ivenjem koncem (b) ili termokoncem -
najei nain,
2) pored povenjaka ivenjemicom(c) ili
b)
2) pored povenjaka ivenjem icom (c) ili
koncem pored prevoja.
Kartonske korice su posebno formirane
d j i t h ik b d ( j
)
odgovarajuim tehnikama obrade (rezanje,
izrezivanje, utiskivanje ljeba...).
Najrasprostranjeniji tip broure.
c)
Karakteristini primeri: kolski udbenici, skromija
izdanja.
79
Broure od vie tabaka ili logova
Di kt l lj i j k k ji bl k k t ki k i Direktna, lepljena veza izmeu povenjaka knjinog bloka sa kartonskim koricama
ini povenjak manje fleksibilnim.
Sloj lepila i sloj kartona u predelu povenjaka u veini sluajeva onemoguuje
otvaranje broure za 180 (efekat klamera) a kada dolazi do otavaranja zbog otvaranje broure za 180 (efekat klamera), a kada dolazi do otavaranja zbog
primenje sile, povenjak (sa slojem lepila i kartona zajedno) je esto prelomjen na
mestu otvaranja.
Lepljeni povenjak
Efekat klamera
80
Broure od vie tabaka ili logova
Direktna lepljena veza predstavlja Direktna lepljena veza predstavlja
glavni nedostatak broura od vie
tabaka ili logova jer otvaranjem
broure u toku upotrebe nastaju
l ti d f ij j k t plastine deformacije povenjaka, to
moe dovesti i do raspada proizvoda.
81
Broure od vie tabaka ili logova
Za izbegavanje trajnih deformacija povenjaka Za izbegavanje trajnih deformacija povenjaka,
razvijene su nove tehnike spajanja knjinog bloka
sa koricama kako bi poboljali nain otvaranja
broure i produili ivotni vek pri uestalom
korienju Tako kod novih tipova broura knjini korienju.Tako kod novih tipova broura, knjini
blok se spaja nekim fleksibilnim materijalom u
predelu povenjaka umesto kartonskih korica.
Danas postoje vie od 20 razliitih tipa broura od
Odvajanje kartonskih korica
u predelupovenjaka
Danas postoje vie od 20 razliitih tipa broura od
vie tabaka ili logova, koje se mogu podeliti na
osnovu konstrukcije korice i naina spajanja sa
knjinim blokomna:
u predelu povenjaka
1. konvencionalne broure
2. broure sa 2-4 ljeba na koricama
3. lay-flat broure
Nalepljeni fleksibilni materijal
u predelu povenjaka
82
Konvencionalne broure
Broure sa trakom platna na povenjaku
Najee se primenjuju
u runoj ZGO-i
ou e sa t a o p at a a po e ja u
Korice se sastoje od dva prireza kartona ili tanje ravne lepenke, koji esto imaju
formiran ljeb u predelu povenjaka i jedne platnene trake.
u runoj ZGO i.
Korice se spajaju zajedno sa knjinim blokom beavnom tehnikom, ivenjem
icom ili koncem, zatim se nalepi platnena traka na povenjak. Platnena traka
treba da pokrije povenjak i kartonske korice od linije ljeba sa prednje strane
do linije ljeba sa zadnje strane. Na kraju se vri obrezivanje sa tri strane. j j j j j
Linije ljeba
Traka platna
Sloj lepila
Prirezi kartona
Knjini blok
Traka platna
83
Broure sa trakom platna na povenjaku
Knjini blok
Sloj lepila
Traka platna Prirezi lepenke
84
p p
Konvencionalne broure
Tvrde broure
Najee se primenjuju
u runoj ZGO-i
Tvrde broure
Poznate su i kao broure u polutvrdom povezu, jer su korice od lepenke
obloene presvlanim materijalom i imaju predlist.
u runoj ZGO i.
Korice se nalepljuju na predlist, a u predelu povenjaka se spoje platnenom
trakom (traka platna je direktno nalepljena ne povenjak knjinog bloka), zatim
se lepenke presvlae papirom. Nalepljivanje pojedinih elementa korice se vri
na neobrezan knjini blok. Korice i knjini blok zajedno se obrezuju. j j j j
Presvlani papir
Predlistovi
Sloj lepila
Prirezi lepenke
Knjini blok
Traka platna
85
Tvrde broure
Knjini blok
Predlistovi
Sloj lepila
Traka platna
86
Prirezi lepenki sa presvlanim materijalom
Bro re sa 2 ljeba
Broure sa 2-4 ljeba na koricama
Broure sa 2 ljeba
Knjini blok se najee formira beavnom tehnikom.
Pri runoj izradi korice se premazuju lepilom izmeu linije ljeba i spajaju sa j p j p j j p j j
povenjakom knjinog bloka.
Pri industrijskoj proizvodnji na mainama za beavni povez nakon premazivanja
povenjaka lepilom knjini blok se spaja sa koricama.
Linije ljeba na kartonskim koricama
Sloj lepila
Kartonske korice
Knjini blok
87
Broure sa 2 ljeba
Knjini blok
Kartonske korice
Sloj lepila
Linije ljeba u predelu povenjaka
88
j j p p j
Broure sa 2-4 ljeba na koricama
B 4 lj b Broure sa 4 ljeba
Broure ovog tipa su postale sve popularnije. Listovi/tabaci knjinog bloka se
spajaju preteno beavnim povezom (naroito pri industrijskim uslovima),
ivenjemicompored prevoja ili ivenjemkoncem ivenjem icom pored prevoja ili ivenjem koncem.
Na koricama se formira 4 linija ljeba, od kojih 1. i 4. su negativne dok 2. i 3.
pozitivne. Spajanje knjinog bloka sa koricama se vri lepljenjem od 1. do 4.
ljeba na koricama tako da na knjinombloku pored premazivanja povenjaka ljeba na koricama, tako da na knjinom bloku pored premazivanja povenjaka
ima i bono premazivanje.
Linije ljeba na koricama
Sloj lepila na
povenjaku
Boni sloj lepila
Knjini blok
Kartonske korice
89
Broure sa 4 ljeba
Knjini blok
Linija ljeba
Kartonske korice
j j
Boni sloj lepila
Sloj lepila na povenjaku
Linije ljeba u
predelu
j k
90
povenjaka
Broure sa 2-4 ljeba na koricama
Broure sa klapnama Broure sa klapnama
Na koricama (sa 2 ili 4 ljeba) dodatno se izrauju 2 ljeba sa prednje i/ili zadnje strane
korica formirajui klapne. irina knjinog bloka podudara sa irinom korice sa prednje i
zadnje strane.
Klapne bogu biti:
a) simetrine - nalaze se i na prednjim i na zadnjim koricama i istih su dimenzija,
b) asimetrine - nalaze se i na prednjim i na zadnjim koricama ali su razliitih dim.
- nalaze se samo jednimkoricama (prednjimili zadnjim) - nalaze se samo jednim koricama (prednjim ili zadnjim).
Linije ljeba na koricama
Klapne
(simetrine)
Sloj lepila na
povenjaku
Boni sloj lepila
Knjini blok
91
Kartonske korice
Broure sa klapnama
Knjini blok
Klapna sa prednje
strane
j
Klapna sa zadnje
Kartonske korice
strane
92
Broure sa klapnama
Broure sa klapnama
Specifinost proizvodnje broura sa klapnama je izrada u dve faze:
1. nanoenje lepila na knjini blok i rezanje sa prednje strane bloka
2 spajanje knjinog bloka sa koricama i rezanje u glavi i nogama
Broure sa klapnama
2. spajanje knjinog bloka sa koricama i rezanje u glavi i nogama
Specifinost proizvodnje broura sa klapnama, da se knjini blok mora obrezati
sa prednje strane pre spajanja sa koricama, predstavlja problematinu operaciju
pri "in-line" proizvodnji ovih broura. Reenje problema dvofazne izrade pri in line proizvodnji ovih broura. Reenje problema dvofazne izrade
predstavljaju unapreene linije za beavni povez u kojima postoje jedinice za
dvofazno obrezivanje, tako omoguujui izradu broure sa klapnama u jednom
prolazu.
Savijanje klapni je bila isto problematina operacija, jer uglavnom je vreno
runo, nakon povezivanja knjinih blokova sa koricama. Za in-line proizvodnju
broura sa klapnama nephodne su bile jedinice za savijanje klapni u okviru
maine za beavni povez maine za beavni povez.
93
Dvofazno obrezivanje
Postoje razna reenja konstrukcije maine za dvofazno obrezivanje. j j j j
J edan od najvie pimenljivih sistema koristi usisne glave za podizanje klapni
prilikom rezanja sa prednja strane. Usisni elementi kod ovih maina podiu korice
sa klapnama sa prednje strane, tj. sklone iz prostora za rezanje, zatim nakon p p j j p j
izvrenja rezanja sputaju tj. vrate ih na knjini blok to sledi rezanje u glavi i u
nogama.
Procedura rezanja sa prednje strane:
a) Sputanje usisnih elemenata b) Podizanje klapnih c) Rezanje sa prednja strane
94
Modul za formiranje i savijanje klapnih
Formiranje ljeba u predelu povenjaka
b)
)
Ulaganje korica
Presovanje
J edinica
za beavni
povez
Noevi i levkovi
za savijanje
b)
c)
a)
Formiranje ljeba u predelu klapni
povez
Trake za savijanje
a)
c)
b)
a) a)
95
Modul za formiranje i savijanje klapnih
a) Formiranje ljeba u
predelu povenjaka
i klapni
b) Savijanje klapni
pomou levkovima
c) Presovanje klapni u
predelu savijanja
96
Primer linije za beavni povez od MM
1 Ulaganje tabaka
3
2
1
1 Ulaganje tabaka
2 Sakupljanje
3 Transport sakupljenih knj. b.-a
4 Maina za beavni povez
5 Konvejeri
4
1
5 Konvejeri
6 Frontero - maina za rezanje sa
prednje strane
7 Troreza
8 Maina za slaganje i brojanje
5
8 9
8 Maina za slaganje i brojanje
9 Izlagajui sto
97
6
7
Engleske broure
Broure sa 2-4 ljeba na koricama
Engleske broure
Engleske broure imaju duple korice sa ivicama (kantnama) od 2 mm.
U zavisnosti gde se nalaze te ivice, engleske broure mogu biti:
sa ivicama samo sa prednje strane i sa ivicama samo sa prednje strane i
sa ivicama sa svih strana (sa prednje strane, u glavi i u nogama).
Boni sloj lepila
Linije ljeba na koricama
Ivice
(kantne)
Sloj lepila na
povenjaku
Kartonske korice
Knjini blok
98
Broure sa 2-4 ljeba na koricama
Engleske broure
Ukoliko korice imaju samo sa prednje strane ivice, izrada engleskih
broura se poklapa sa izradom broura sa klapnama, tj. odvojeno se
obreu knjini blokovi sa prednje starne i nakon spajanja sa koricama
Engleske broure
obreu knjini blokovi sa prednje starne i nakon spajanja sa koricama
obrezuju u glavi i u nogama.
Ukoliko korice imaju sa svih strana ivice, knjini blok se mora prvo
obrezivati i tek obrezane knjine blokove spajati sa koricama obrezivati i tek obrezane knjine blokove spajati sa koricama.
Engleskoj brouri se esto dodaje zatitni omot, koji se spaja sa
brourom u predelu povenjaka i previja se u obliku klapni na 2. i 3.
stranu korica stranu korica.
99
Engleske broure
Knjini blok
Ivice (kantne) sa
prednje strane
Kartonske korice
prednje strane
broure
100
"Lay-flat" broure
vajcarske broure
Karakteristika vajcarskih broura, kao i svih ostalih "lay-flat" broura, da knjini
blok nije direktno slepljen sa kartonskim koricama u predelu povenjaka.
To omoguuje otvaranje do 180 i ravan poloaj listova knjinih blokova u
otvorenomstanju otvorenom stanju.
Knjini blok je pojaan platnenom trakom i spojen je sa koricama samo sa zadnje
strane sa tankom linijom lepila. Korice su od kartona vee gramature (350-450
g/m) i na njih su formirana 2 ljeba (ree 3 ljeba).
Ovaj tip poveza se moe primeniti kod broura manjeg obima (knjini blok debljine
do 10 mm).
Linije ljeba na koricama
Sloj lepila -
spajanje
knjinog bloka
Sloj lepila na povenjaku
Kartonske korice
Boni sloj lepila
Knjini blok
sa koricama
Kartonske korice
Traka platna
101
vajcarske broure
Knjini blok
Traka platna na
povenjaku
Knjini blok
Kartonske korice
Linije ljeba
Sloj lepila za spajanje
knjinog bloka sa koricama
102
Linije ljeba
knjinog bloka sa koricama
"Lay-flat" broure
Otabind broure Otabind broure
Povenjak knjinog bloka je pojaan trakom platna ili krep papira, zatim sa
koricama je spojen sa prednje i zadnje strane, bonim lepljenjem.
Za lake otvaranje, korice imaju 6 ljeba, a slepljivanje sa knjinim blokom se j , j j , pj j j
vri izmeu 1. i 2., odnosno 5. i 6. ljeba.
Sloj lepila na
Boni slojevi lepila - spajanje
povenjaku
Boni sloj lepila
Knjini blok
knjinog bloka sa koricama
Traka platna
1. ljeb
2. ljeb
5 ljeb
6. ljeb
Kartonske korice sa
formiranim linijama ljeb
j
4. ljeb
3. ljeb
5. ljeb
103
Otabind broure
4. ljeb
3. ljeb
1. ljeb
2. ljeb
5. ljeb
6. ljeb j j
Knjini blok
Kartonske korice
Sloj lepila i traka
104
platna na povnjaku
Otabind broure slojevi materijala na povenjaku
1.6
6 5
0.8
1.6
6 5
Korice
Gaza ili
krep-papir
Termolepilo
bono
lepljenje
2. sloj disp.
lepila
Disp. lepilo
bono
lepljenje
1. sloj disp.
lepila
2
4
6.5
0.8
4.8
6.5
4.8
3
1
5
6
2
10
4 4 1
3
5 2 6
105
"Lay-flat" broure
Eurobind broure u ob d b ou e
Modifikacija Otabind broure korice su izraene sa 5 ljeba, sa prednje strane
2, dok sa zadnje strane 3.
Knjini blok
Kartonske korice sa
formiranim linijama ljeb
j
Boni slojevi lepila - spajanje
knjinog bloka sa koricama
1. ljeb
4. ljeb
5. ljeb
2. ljeb
3. ljeb
Traka platna
Boni sloj lepila
Sloj lepila na
povenjaku
106
Eurobind broure
Knjini blok
Sloj lepila i traka
platna na povnjaku
5. ljeb
Kartonske korice
1. ljeb
2. ljeb
3 ljeb
4. ljeb
107
3. ljeb
"Lay-flat" broure
Repkover broure Repkover broure
Kod ove broure knjini blok je spojen sa koricama samo preko platnene trake,
tj. platnena traka, kojom je pojaan povenjak knjinog bloka, jednim delom je
povezana samo sa koricama drugim delom samo sa povenjakom.
Traka je vidljiva prilikom otvaranja broure, to u nekim sluajevima moe
predstavljati problem.
Boni slojevi lepila spajanje knjinogbloka
Knjini blok
Boni slojevi lepila spajanje knjinog bloka
sa koricama preko platnene trake
Kartonske korice
sa formiranim
linijama ljeba
Traka platna
j j
Boni sloj lepila
Sloj lepila na
povenjaku
108
Repkover broure
Knjini blok
Sloj lepila i traka
platna na povnjaku
Traka platna p
lepljena samo na korice
1. ljeb
4. ljeb
109
2. ljeb
3. ljeb
j
"Lay-flat" broure
Libreto broure
K i biti d liitih t ij l ( d k t ili b l j j d Korice mogu biti od razliitih materijala (od kartona sa ili bez oslojavanja, od
platna ili sintetikog presvlanog materijala) sa 4 ljeba. Knjini blok je spojen sa
jednostrukim predlistom (obino od polukartona) u predelu povenjaka, odnosno
sa prednje i zadnje strane bonim lepljenjem. Spajanje knjinog bloka sa
koricama je izvreno preko jednostrukog predlista, koji je zalepljen sa unutranje
korica po celoj povrini izuzev povrinu izmeu 1. i 4. ljeba.
Boni slojevi lepila - spajanje
knjinogbloka sa koricama
Knjini blok
knjinog bloka sa koricama
preko predlista
Predlist
Kartonske korice
sa formiranim
Sloj lepila na
linijama ljeba
Boni sloj lepila
povenjaku
1. ljeb
2. ljeb
3. ljeb
4. ljeb
110
Libreto broure
Knjini blok
Sloj lepila sa jednostrukim
predlistom na povnjaku
Jednostruki predlist
3 ljeb
4. ljeb
1. ljeb
111
3. ljeb
2. ljeb
Kartonske korice
Materijali koji u osnovi ine korice grafikih proizvoda su vie ili manje pogodni Materijali, koji u osnovi ine korice grafikih proizvoda su vie ili manje pogodni
za savijanje bez povrinskog oteenja.
Premazne kartone i kartone sa veom gramaturom karakterie odreen stepen
destrukcije povrinskih slojeva pri savijanju Prisutno je pucanje i pojava destrukcije povrinskih slojeva pri savijanju. Prisutno je pucanje i pojava
pukotina na spoljanjoj strani linije savijanja, odnosno nabiranje i faltanja
unutranjih strana linije savijanja.
Ukoliko kartonima naroito sa poprenimsmeromvlakanca se ne definie Ukoliko kartonima, naroito sa poprenim smerom vlakanca se ne definie
mesto savijanja, dolazi do netanog savijanja i pucanja spoljanjih slojeva
materijala.
Za spreavanje oteenja materijala, radi racionalizacije tehnolokog postupka i Za spreavanje oteenja materijala, radi racionalizacije tehnolokog postupka i
ispunjavanja zahteva proizvoda u pogledu funkcionalnosti i izdrljivosti tokom
eksploatacije, obavlja se priprema materijala za oblikovanje, tj savijanje.
112
Kartonske korice
Izrada ljeba je najei nain pre definisanja mesta savijanja kod kartonskih Izrada ljeba je najei nain pre-definisanja mesta savijanja kod kartonskih
korica.
Princip formiranja ljeba je utiskivanje zaobljenim elinim noevima u
pripremljene kanale, pri emu se materijal nalazi izmeu utiskivaa i kanala.
113
Kartonske korice
Utiskivaemmaterijal za oblikovanje ulazi u kanal (a) i prilikomutiskivanja dolazi Utiskivaem materijal za oblikovanje ulazi u kanal (a) i prilikom utiskivanja dolazi
do plastinih deformacija u obliku permanentnog ljeba (b) i raslojavanja
kartona, to se vidi tek prilikom savijanja (c).
Za kvalitetno savijanje kartonskih korica kontrolisano raslojavanje materijala je
preduslov.
a) b) c) ) ) )
114
Kartonske korice
Mikroskopski snimak poprenog preseka kartona nakon savijanja
formiranog ljeba za 90 - kvalitetno savijanje.
115
Kartonske korice
Mikroskopski snimak poprenog preseka kartona nakon savijanja Mikroskopski snimak poprenog preseka kartona nakon savijanja
formiranog ljeba za 90 - nekvalitetno savijanje.
116
Kartonske korice
d debljina kartona Radni parametri formiranja ljeba kod kartona: d - debljina kartona
dc - debljina sabijenog kartona
wm - debljina utiskivaa
wf - irina kanala
Radni parametri formiranja ljeba kod kartona:
c - dubina kanala
rp - ulaz utiskivaa u kanal
117
Kartonske korice
Debljina utiskivaa se usklauje prema materijalu koji se obrauje Debljina utiskivaa se usklauje prema materijalu koji se obrauje.
FOGRA institut je nakon ispitivanja uticaja debljine utiskivaa na kvalitet ljeba,
dao preporuku za izbor debljine utiskivaa u obliku sledee formule:
debljina utiskivaa = debljina materijala x faktor materijala ebljina
Faktor materijala se utvruje empirijski, na osnovu podesnosti materijala na
utiskivanje i moe imati vrednost od 1.3 do 1.7.
Vrednosti dobijene na osnovu date Vrednosti dobijene na osnovu date
formule su orijentacionog karaktera.
Veina proizvoaa alata za utiskivanje
nudi svoje proizvode u standardnim
d blji debljinama.
118
Kartonske korice
Kanal prilikomformiranja ljeba ima vei uticaj na kvalitet u odnosu na utiskiva Kanal prilikom formiranja ljeba ima vei uticaj na kvalitet u odnosu na utiskiva.
irina i dubina mora odgovarati debljini i kompresibilnosti kartona, kako bi se
obezbedilo precizno oblikovanje linije savijanja i ogranienje raslojavanja
materijala samo na zonu linije savijanja.
Neadekvatan alat za utiskivanje moe rezultirati grekom svih nivoa. U
karakteristike kanala koji utie na kvalitet ljeba se ubraja irina i dubina kanala,
odnosno materijal i nain izrade kanala odnosno materijal i nain izrade kanala.
Za utvrivanje irine FOGRA daje sledeu formulu za preporuku:
irina kanala = debljina noa + 2x debljina kartona j j
119
Kartonske korice
Princip utvrivanja irine kanala za karton: Princip utvrivanja irine kanala za karton:
A = dubina kanala
B = irina kanala
c = debljina kartona
d =debljina utiskivaa d debljina utiskivaa
120
Kartonske korice
Alati za izradu ljeba su ravni ili kruni, pri emu ravni vre translatorno
kretanje, dok kruni imaju rotaciono kretanje. I jedni i drugi alati se izrauju u
razliitim konstrukcijskim reenjima za razliite potrebe obrade.
Ravni alati se sastoje od elinih noeva sa zaobljenomotricomi udubljenja Ravni alati se sastoje od elinih noeva sa zaobljenom otricom i udubljenja
u koja naleu noevi. Udubljenja mogu biti formirana:
a) urezivanjem u elinu podlogu,
b) sastavljanjemu obliku matrice od tankih i tvrdih traka. b) sastavljanjem u obliku matrice od tankih i tvrdih traka.
a) b) a) b)
121
Kartonske korice
Kruni alati su postavljeni na par osovina i sastavljeni od krune patrice Kruni alati su postavljeni na par osovina i sastavljeni od krune patrice
(utiskivaa) i krune matrice (kanal). Postoje razliiti oblici konstrukcijskog
reenja maine sa krunim alatima, pri emu su broj, geometrija i rastojanje
izmeu elementa alata podeljivi.
N li i j ik t ij k l t d k li i b j d t Na slici a je prikazana osnovna geometrija krunog alata, dok na slici b je dat
ematski prikaz vie nanizanih alata.
a) b)
122
Specijalne broure
Knjini blokovi specijalnih broura se sastoje od slobodnih listova Knjini blokovi specijalnih broura se sastoje od slobodnih listova.
Korice im mogu biti izraene od polukartona, kartona, plastinih materijala (PVC,
PE...), lepenki sa raznim materijalima za presvlaenje.
Spajanje slobodnih listova u kompaktnu celinu se moe vrti pomou: Spajanje slobodnih listova u kompaktnu celinu se moe vrti pomou:
plastinim i metalnim inama za stezanje,
plastinim eljem,
metalnomili plastinomspiralom metalnom ili plastinom spiralom,
metalnom duplom spiralom,
raznim mehanizmima,
raznimpojedinanimprstenima, itd. raznim pojedinanim prstenima, itd.
Broure za specijalne potrebe.
Karakteristini primeri: pojedinani povezi raznih namena, kancelarijiski povezi, itd.
123
Spajanje inama
ine predstavljaju najednostavniji element e p eds a jaju ajed os a j ee e
spajanja slobodnih listova, jer plastine ili
metalne ine samo se provlae kroz
odreen broj listova, tj. slobodni listovi ostaju
neobraeni (nema buenja perforacije neobraeni (nema buenja, perforacije,
rezanja, itd.).
Predvieni su za spajanje knjinih blokova
debljine od 2 i do 17mm debljine od 2 i do 17mm.
Prema obliku ine se dele na:
a) zaobljene (krune),
b) pravougaone (ravne).
Oblici i standardne veliine ina
124
Spajanje inama
Poseban tip steznih ina je metalna ina za kalendare Slobodni listovi Poseban tip steznih ina je metalna ina za kalendare. Slobodni listovi
kalendara se postavljaju na metalnu plou (a), koja se savija za 180 (b) zatim
se zajedno saviju prema gore za 180 i formirajui inu, tj. stezu (c).
a)
b)
list/listovi kalendara
metalna ploa
c)
125
Spajanje plastinim eljem
Spajanje plastinim eljem predstavlja ekonomino povezivanje
obimnijih broura u malom tirau.
Postupak spajanja se odvija u nekoliko koraka. Nakon obrezivanja
knjinog bloka na konaan format, posebnim alatom za izrezivanje
probui se niz rupa u obliku kvadrata ili pravougaonika u predelu p obu se upa u ob u ad a a p a ougao a u p edeu
povenjaka. U pripremljene rupe odgovarajuim alatom ili ureajem
provlai se plastini ealj.
Postavljanje plastinog elja se odvija u sledeimkoracima: Postavljanje plastinog elja se odvija u sledeim koracima:
a) otvaranje elja,
b) postavljanje listova knjinog bloka (sa koricama),
c) zatvaranje elja.
a) b) c)
126
Spajanje plastinim eljem
Za izradu plastinih elja najee se Za izradu plastinih elja najee se
PVC folija koristi.
Operacije izrade su sledee:
1. folija se see na
a)
j
pravougaonike odgovarajuih
dimenzija,
2. izrezuje se talasasti oblik
elja zatim elja zatim,
3. se termiki obrauje da bi se
formirao zatvoreni kruni oblik.
b)
c)
127
Plastini ealj ukoliko je dobro odabrana prenik elementa za spajanje omoguuje
Spajanje plastinim eljem
Plastini ealj, ukoliko je dobro odabrana prenik elementa za spajanje, omoguuje
potpuno otvaranje knjinog bloka (listovi lee ravno u otvorenom poloaju).
Primenjuje se za povezivanje knjini blokova debljine od 2 do 48 mm. Za adekvatno
povezivanje i otvaranje za te debljine knjinih blokova prenik elja treba da iznosi povezivanje i otvaranje za te debljine knjinih blokova prenik elja treba da iznosi
od 5 do 52 mm.
Prednost plastinog elja u
odnosu na ostale specijalne
poveze je mogunost
tampanja na "povenjak".
Nedostatak ovog poveza je
da nije mogue otvoriti za 360.
128
Oznaavanje plastinog elja
Oznaavanje elemenata za spajanje: Oznaavanje elemenata za spajanje:
1. prenik elementa, obino izraen u mm-ima.
2. korak "zuba" samih elemenata.
Danas su najee u upotrebi koraci:
12 mm - sa duinom rupe od 7 mm,
a irinom od 3 mm,
zubi elja su 7 mm iroki,
14 28 mm- sa duinomrupe od 8 mm 14.28 mm sa duinom rupe od 8 mm,
a irinom od 3 mm,
zubi elja su 7 mm iroki,
129
Spajanje spiralom
Povez sa metalnim ili plastinim spiralama sastavljen od slobodnih listova i korica. o e sa e a pas sp aa a sas a je od s obod s o a o ca
Povezivanje se sastoji od nekoliko koraka:
a) knjini blok se obrezuje sa 4 strane,
b) u predelu poveza se perforie knjini blok u obliku kruga b) u predelu poveza se perforie knjini blok u obliku kruga,
c) u perforirane rupe se uvija spirala,
d) krajevi spirale u glavi u nogama se uvlae u prethodni krug.
130
Spajanje spiralom
Prednost ovog poveza je mogunost otvaranja i do 360. ed os o og po e a je ogu os o a a ja do 360
Karakteristina pojava kod spiralnog poveza pomeranje listova prilikom
otvaranja, tj. listovi knjinog bloka ne stoje na istoj visini prilikom korienja,
ve su za jednu duinu koraka spirale pomereni prema dole ili gore (povez sa
strane), odnosno na levo ili desno (povez u glavi).
Pomeranje
listova
knjinog
bloka
Primer pomeranja listova knjinog bloka
povezanih spiralom sa strane
131
Spajanje spiralom
Spirale mogu biti izraene od Spirale mogu biti izraene od
metala (pocinkovanog elika
sa ili bez PA obloge) i od
polimera (PVC).
Metalne spirale su 0.6 mm
prenika i zahtevaju rupe
prenika od 2.5 mm, sa
razmakomod 4 mm razmakom od 4 mm.
Plastine spirale su neto
deblje od metalnih i njihov
prenik moe iznositi 1 2 - 2 2 prenik moe iznositi 1.2 2.2
mm. To zahteva iri prenik
rupe (3 - 5.5 mm) sa
razmacima od 5 - 8 mm.
132
Spajanje duplom metalnom spiralom
Spajanje duplom metalnom Spaja je dupo e a o
spiralom je jedan od najuestalijih
specijalnih poveza broura.
Primenjuje se za spajanje knjinih
blokova i korica u raznim blokova i korica u raznim
konstrukcijama.
Postupak sapjanja slobodnih
listova je slian postupku spajanja listova je slian postupku spajanja
sa plastinim eljem. Razlika je u
tome da buene rupe uz
povenjak pored kvadratnog i
pravougaonog oblika mogu biti i pravougaonog oblika mogu biti i
krunog, odnosno ovalnog oblika.
133
Poveze sa duplom metalnom spiralom mogue
Spajanje metalnom duplom spiralom
o e e sa dupo e a o sp ao ogue
podeliti prema tipa korica i naina spajanja sa
knjinim blokom na:
a) Standardni povez - korice se sastoje iz dva dela, tj.
dva slobodna lista, koji se povezuju zajedno sa
slobodnim listovima knjinog bloka.
b) St d d i kl k i t j i b) Standardni povez sa klapnom - korice se sastoje iz
dva dela, tj. dva slobodna lista, s tim da sa prednje
ili sa zadnje korice je dodata jedna klapna.
134
Spajanje metalnom duplom spiralom
c) Skriven povez u kartonskim koricama - knjini blok c) Skriven povez u kartonskim koricama knjini blok
sa jednim jednostrukim predlistom spojen duplom
spiralom u jednu celinu. Knjini blok zatim je spojen
sa koricama preko jednostrukog predlista, koji je
zalepljencelompovrinom zalepljen celom povrinom.
d) Povez duple spirale u tvrdim koricama - slobodni
listovi sa dva predlista se spoje u knjini blok zatim p p j j
se preko predlista se ulepli u tvrde korice.
135
Spajanje metalnom duplom spiralom
e) Poluskriven povez - korice se ) p
sastoje iz jednog dela a
povezivanje je izvreno sa zadnje
(1), sa prednje (2) strane korice ili
na povenjaku (3). p j ( )
Pored povenjaka su izbuene
dve linije rupa, obino kvadratnog
oblika i kroz njih je provuena
dupla spirala tako da je ona dupla spirala tako da je ona
vidljiva spolja.
2)
1)
3)
136
Spajanje metalnom duplom spiralom
f) Povez duplom spiralom sa jednostrukom klapnom - Korice su iz jednog dela. Na zadnji
d k i j d d t j d kl t d t lj t j t d jih k i deo korice je dodata jedna klapna, to predstavlja unutranju stranu zadnjih korica.
Korice su spojene sa knjinim blokom preko te klapne ili unutranje strane zadnjih korica.
Klapna moe biti slobodna (1) ili zalepljena za zadnju stranu korice (2).
1)
137
2)
Oznaavanje duple metalne spirale
Oznaavanje elemenata za spajanje: O aa a je ee e a a a spaja je
1. prenik elementa, obino izraen u mm-ima,
2. korak "zuba" samih elemenata, izraen odnosom broja zuba po inu.
Danas su najee u upotrebi koraci:
4:1 sa duinom koraka od 6.35 mm - za knjine bloke debljine 3 - 4.5 mm.
Pravougaone rupe imaju dimenzije 3.6 mm x 3.2 mm, dok okrugle
prenik 3 6 mm prenik 3.6 mm.
3:1 sa duinom koraka od 8.47 mm - za knjine bloke debljine 6 - 12 mm.
Pravougaone rupe imaju dimenzije 4 mm x 4 mm, dok okrugle prenik
4.5 mm.
2:1 sa duinom koraka od 12.7 mm - za knjine blokove debljine 13 - 28 mm.
Pravougaone rupe imaju dimenzije 6 mmx 6 mm, dok okrugle prenik Pravougaone rupe imaju dimenzije 6 mm x 6 mm, dok okrugle prenik
6.4 mm.
138
Slobodni listovi su spojeni u celinu pomou neke
Spajanje raznim mehanizmima
Slobodni listovi su spojeni u celinu pomou neke
mehanike naprave (mehanizma). Ovaj tip poveza
omoguava da pojedini listovi po potrebi umeu ili izvade
iz poveza.
a)
Slobodni listovi knjinog bloka su probueni u predelu
povenjaka na 2, 3, 4 ili vie rupa (prenika od 2-5 mm),
zatim su nanizani na prstene mehanizma.
Razlikuju se : Razlikuju se :
a) mahanizmi za registratore (dva metalna prstena sa
ploom za stezanje knjinog bloka),
b) mehanizmi krunog oblika (2, 4 ili vie prstenova
b)
krunog oblika),
c) mehanizme lunog oblika (najee dva prstena).
c)
139
Spajanje raznim mehanizmima
Mehanizmi krunog oblika mogu imati Mehanizmi krunog oblika mogu imati
2-4 prstena. Predvieni su za spajanje
knjinog bloka debljine do 30 mm. Ovi
elementi se obino postavljaju na leni
l k k i ( blj ili uloak korice (zaobljenog ili ravnog
oblika), i prilikom otvaranja broure,
listovi knjinog bloka se pomeranju
lepezasto.
Mehanizmi lunog oblika su predvieni
za obimnije knjine blokove (debljina
do 65mm), i obino imaju paran broj
t P t lj j d ji prstenova. Postavljaju se na zadnji
prirez korica uz leni uloak, tako da
prilikom otvaranja broure, listovi lee
sve dok ne doe do listanja knjinog
140
bloka.
Razliite vrste mehanikih naprava za povez
141
Ostale tehnike spajanja
U t l t h ik j j ij l ih ) U ostale tehnike spajanja specijalnih
broura mogu se ubrajati:
a) spajanje viljcima (rafovima),
b) spajanje prstenima
a)
b) spajanje prstenima,
c) termospajanje, itd.
b)
c)
142
c)