BAROK Arhitektura

Razvoj arhitekture naselja Arhitektura baroka
Prof. dr Naa Kurtovi-Foli

RAZVOJ ARHITEKTURE I NASEJA
ARHITEKTURA !AROKA
UVO" - NASTANAK I OP#TE KARAKTERISTIKE
Imenom barok oznaava se stilski oblik u evropskoj kulturi i umetnosti koji se
razvijao tokom XVII i XVII stolea, ukljuujui jednu kasniju fazu koja se
naziva rokoko.
Barok se ne moe smatrati potpuno novim pravcem u arhitekturi. o je vi!e
jedan oblik stvarala!tva u okviru koje" su mno"i elementi renesanse bili
dovedeni u nove me#usobne odnose.
$am izraz, barok, prvenstveno predstavlja, prema klasinoj sholastikoj
%srednjovekovnoj& podeli, jedan oblik lo"iko" zakljuivanja.ermin se u
!panskom i portu"alskom jeziku tumai i kao perla nepravilnih oblika, bizarnih
i manje vrednih. ' prenesenom smislu, u kojem se danas upotrebljava termin
barok, re ima znaenje preterano", izve!taeno", neuravnoteeno", dakle
nee"a !to je u suprotnosti sa antikim principima harmonije, simetrije,
proporcije, kojima su inspirisani renesansa i klasicizam. (ojam barok, koji se
u XVII veku upotrebljavao za bombastinu poeziju nekih italijanskih
knjievnika i u XVIII veku je, tako#e, znaio ne!to nepravilno, neukusno i
ekstrava"antno. ek krajem XIX veka, zahvaljujui naunim istraivanjima
Velflin"a, )i"ela i dru"ih istoriara umetnosti poela je da se kritiki posmatra
stilska razvojna ulo"a baroka i da se otkrivaju zakonitosti nje"ovo" razvoja,
utv#uju nje"ovi kanoni ideala lepote i estetike. ako se barok, kao i "otika,
temeljno prouava tek od blie pro!losti.
reba jo! napomenuti da je novije tumaenje baroka prevazi!lo vremenski
period ovo" stilsko" pravca, te se pod ovim imenom, u !irem smislu, esto
podrazumevaju i pojave kada jedan pravac dosti"ne svoj vrhunac sazrevanja i
kada se javljaju pojave sline baroku. ako se veoma esto u literaturi
baroknim smatraju forme nastale u kasnijim periodima "rke ili rimske
umetnosti, plamena "otika u kojoj je dekorativnost postala samosvojna i
nesvrsishodna. *or#o Vazari, u svojoj knjizi o ivotima slavnih siikara, vajara i
arhitekata, pi!e o pojavi +arte nuova+ koju opisuje kao ekstrava"antnu, bizarnu
i kapricioznu.
,ru!tvena i dravna situacija u -vropi pruala je sjajne mo"unosti za razvoj
baroka. $ jedne strane, barokna arhitektura se zaela u )imu kao izraz nove
samopouzdanosti koju je .rkva stekla kroz protivreformaciju. okom XVI veka
naime, odi"rali su se znaajni do"a#aji koji su uticali na pojavu novih crkvenih
stavova, izme#u ostalo" i po pitanju umetnosti. (rofesor teolo"ije u
Virtember"u, /artin 0uter, istakao je 1213. "odine na vratima katedrale u tom
"radu 42 teza protesta protiv crkvene administracije. (rotest je prvenstveno
bio protiv raskala!no" stava koji je dominirao Vatikanom, a naroito je bio
usmeren protiv prodaje indul"encija %oprosta od "rehova&, kao izvora
crkveno" bo"atstva. (apa "a je odma ekskomunicirao, a on je papsku bulu
javno spalio. ako je poeo veliki verski razdor i rat sa ciljem da se izvr!i
racionalna reformacija dekadentnih katolikih shvatanja. 0uterovo uverenje se
veoma brzo pro!irilo kroz -vropu, u 5vajcarskoj je nje"ove ideje zastupao
49
6alvin %kalvinizam&, u -n"leskoj je formirana prezbiterijanska crkva, u
7rancuskoj su se or"anizovali hu"enoti. 8voje bio neposredan povod da
.rkva mobili!e sve svoje sna"e. 9edan od najuspe!nijih poteza je bilo je
priznavanje 9ezuitsko" reda, koji je bio osnovan 12:2. "odine u 5paniji
%I"nacio 0ojola&, zatim stvaranje inkvizicije i dru"o. ;ekoliko decenija trajao je
crkveni sabor u rentu, na kojem su znaajno izmenjeni crkveni stavovi, a to
se zatim o"ledalo i u umetnosti.
' sakralnoj umetnosti borba za pridobijanje vernika o"leda se u biranju tema
koje za cilj imaju da pokrenu vernike na razmi!ljanje i da izazovu burne
emocije.
$ dru"e strane, ovo je bio period tokom koje" je jaala apsolutistika vlast
feudalaca, na elu sa kraljem. ' umetnosti se to iskazalo kroz potrebu a se
na"lasi specfian dokaz dvorske reprezentativnosti.
<rhitektura baroka trebalo je da sintetizuje u sebi sve elemente koji e
najbolje i najefektnije odraavati navedene zahteve. =ato je znatno
primerenija definicija baroka kao sloene sinteze dotada!njih iskustava, ne"o
definicija baroka kao raspad sistema u odnosu na renesansu.
8snovne arhitektonske karakteristike lako su uoljive>
? u osnovi i prostornoj dispoziciji "ra#evine su mahom centralne koncepcije.
.entralizovana planimetrija je, me#utim, znatno sloenija ne"o u doba
renesanse dobija niz dodatnih elemenata, ali po principu subordinacije,
odnosno podre#ivanja sporedno" "lavnijem, sve do dominante koja moe biti
kupola, "lavna fasada ili slino.
? spoljni i unutra!nji prostor su skoro nezavisni i esto imaju razliit cilj i
smisao. 7asada je potpuno nezavisni likovni motiv, !to otvara put
vi!eznanom jeziku u arhitekturi. <rhitekta Venturi to naziva @@stvar u stvari ili
prostor u prostoru@@. Vrlo je esto da jedan arhitekta radi enterijer a dru"i
eksterijer.
? u okviru samo" objekta postoji antiteza. 8sim situacije da objekat
komunicira sa okolinom, kao !to je to bio sluaj u renesansi, u baroku se i
unutar samo" objekta suprotstavljaju elementi po formi i slino. o je tzv. ars
combinatoria ? umetnost kompovanja elemenata i barokna je tvorevina, koju
e sledei stilski pravci obilato koristiti. (roimanje, smicanje, istraivanje
krivolinijskih povr!ina naveli su 6. ;orber"a?5ulca da celokupnu baroknu
arhitekturu oznai kao pulsirajuu jukstapoziciju.
? u odnosu na renesansu dolazi do osloba#anja od krutih "eometrijskih oblika.
6runo?eliptini oblici koje koristi Bernini ili trou"aoni motivi omo"uuju
razi"ranost i dinaminost prostorno" re!enja. =id je oiveo i nije vi!e samo
ravna povr!ina. 8n postaje aktivni element !to plastinije" prostorno"
delovanja. $tubovi i polustubovi, pilastri pa i svodovi samo su deo razi"rano"
zida koji je, pored onih elemenata, obilato ukra!en plastinim dekorativnim
elementima %"irlandama, festonima, maskama&, zatim efektno prekidan
ni!ama, udubljenjima i izboinama. (ored zidova, bujno su profilisani zidni
venci, luci, "rede, prozorski okviri i portali, pilastri, kapiteli, konzole, atike,
voluteA ukratko sve !to moe doprineti da "ra#evina iz"leda nemirno i
slikovito, poev od detalja do celine.
? dinamiki efekti koji su stvoreni ovako zatalasanim prostornim ure#enjem
jo! se potenciraju napeto!u, izazvanom svetlosnim efektima svetlo?tamno
%chiaro?oscuro&, uvo#enjem scensko" osvetljenja, dramatizacijom dubokih
50
senki i skoro reflektorski usmerenih snopova svetla na odre#ene povr!ine,
skulpture ili slike. 'sled ovih efekata, barokna arhitektura se ne sa"ledava
samo kao prost objekat ve kao svojevrsna pojava ili do"a#aj.
? u prostornom smislu, novim oblicima postie se vi!eulni oseaj da neke
prostorije postoje, iako se realno ne mo"u sa"ledati. 8vu pokretljivost
prostora prate i dekorativni elementi, pa i oni poprimaju sve e!e valovite i
izlomljene crte. ;aroito je karakteristian Berninijev toridarni stub. 6ao u
slikarstvu i u arhitekturi se esto koriste efekti prostorne dubine koja se
postie iluzionistikom perspektivom i dija"onalnim postavljanjem elemenata,
kako bi se potenciralo kome!anje i uznemirenost.
? obilato se koriste efekti i !arenilo primenjeno" materijala, koji je uvek
ori"inalan. I"rom odsjaja i o"ledanjem u visokopoliranim povr!inama,
prelivanjem pozlate, upotrebom intarzije marmoriziranjem, ukoliko nema
efektno" mermera pravljenjem inkrustacija, bojenjem stakla i dru"i efekti. $ve
se virtuozno koristi za postizanje !to dekorativnije" efekta.
? vi!edelnost horizontalno" i vertikalno" re!avanja fasada kao i stvaranje
vee" broja rizalita, koji apsolutno ne moraju i ne treba da od"ovaraju
funkcionalnim potrebama, slue kao ukras. Isto tako oblikovanje brojnih
terasa, vestibila, stepeni!ta balkona, naroito u profanoj arhitekturi, odnosno u
baroknoj palati ili dvorcu, treba da podvue znaaj, rasko!, monumentalnost i
blje!tavost B odnosno natrpanost, kako to tumae kritiari baroka ili
klasicistiki estetiari.
(osebno treba na"lasiti da se barokna arhitektura te!ko moe prouavati i
shvatiti bez poznavanja njeno" konteksta, odnosno barokno" urbanizma. Iako
je to posebna tema, treba istai da je barok doba kada dolazi do revizije nekih
shvatanja u prostornoj koncepciji "rada, kada se utemeljuju !iroko zemlji!ne
urbane celine u kojima barokna arhitektura rauna sa efektima velikih vizura,
sa perspektivnom pozadinom i sceno"rafijom tr"ova i ulica. Bernini je do!ao
na ideju da iz rimskih vrtova izmesti na "radske tr"ove fontanu rustiku, pri
emu je imao na umu efekte njene razi"ranosti i veliine. ' ekstremnim
sluajevima kod kompozicije fontane raunalo se i sa efektom vode. ;a
primer, Berninijeva fontana d$l Trito%$ kompoziciono je zaokruena tek onda
kad iz ro"a koji riton dri u ustima !iklja voda.
;a osnovu iznetih karakteristika moe se jasno sa"ledati i cilj barokne
arhitekture. 8i"ledno je da barokna arhitektura zdruuje prirodu i ljudsko telo
u jedinstvenu, !to monumentalniju sliku, u kojoj se prepliu realno, razum i
emocija, matematika i kreativna fantazija, tako da barokna estetika i barokna
filozofija imaju zajedniki osnov.
8p!tem opisu baroknih karakteristika "ra#evina nastalih u periodu od kraja
XVI do konca XVIII veka treba dodati napomenu da u raznim zemljama
-vrope pojam barok podrazumeva i sve bitne specifinosti naroda, njihove
sklonosti i postojeu tradiciju. Cronolo!ka podela baroka, iako pojedini autori
daju precizne datume, vi!e se zasniva na prirodnoj smeni "eneracija ne"o na
velikim, upadljivim razlikama u arhitektonskom izrazu. 6ao i u renesansi
pojedinci, koji su bili nosioci novih ideja, obeleavali su pojedine etape
"ra#enja. ;ovine su uno!ene koro ravnopravno i u sakralnu i u profanu
arhitekturu.
=a promene u sakralnoj arhitekturi od najvee" znaaja je bila
kontrareformacija katolike crkve u dru"oj polovini XVI veka, koja je
51
stimulisala razvoj i "radnju crkvenih "ra#evina ridentski sabor %koncil&
%12:2.?12DE.& definisao je doktrinu i kodifikovao oblike crkveno" ivota, ali nije
re"ulisao oblike crkvene arhitekure. =ato su razna sve!tena lica, prelati i
teolozi teili da se !to aktivnije ukljue u oblikovanje planova i tumaili su
umetnike smernice na osnovu dru"ih definisanih oblika pona!anja u crkvi.
8d arhitekata, najinventivniji je za te potrebe bio *akomo Baroci da Vinjola
%Fiacomo Barozzi da Vi"nola, 12G3.?123E.&. 8n je uspeo da projektuje
prostornu or"anizaciju koja je najbolje od"ovarala potrebama jezuitsko" reda,
birajui proporcije koje su bile @@najlep!e i najprijatnije za oko@@. ;je"ov plan je
postao prototip za sve isusovake crkve !irom sveta, po!to je ovaj red preko
HGG "odina bio, najaktivniji u misionarstvu po najudaljenijim delovima sveta.
reba spomenuti da se i sam /ikelan#elo ponudio da radi, ali je odustao kada
je uo uslov da se formira jedan akustian izduen i nadsveden brod, a ne
"ra#evina centralno" plana,
Vinjola se posluio i inspirisao <lbertijevim re!enjem crkve $v. <ndrije u
/antovi. 9ezuiti su zahtevali du"aak brod kako bi se bolje odvijale propovedi
Vinjola je projektovao brod !irok 1I m, flankiran bonim kapelama i sa
transeptom iste !irine kao "lavni brod i kapele. Frandiozni karakter crkve
naroito je uoljiv na preseku "lavno" broda i transepta koji je nadvi!en
velikom kupolom. Iz nje pada veliki snop svetlosti. Brod je osvetljen i preko
brodova u donjem delu svoda. =a razliku od crkve $v. <ndrije u /antovi, nie
bone kapele nemaju udela u veim prostonim etektima koji se stvararaju od
broda i transepta. (rvobitno je enterijer bio veoma stro", potpuno beli zidovi,
osim lukova, dvostrukih pilastara i friza koji su bili od sivo" travertina, ime je
posti"nut izvaredan ritam.
Vinjola je za dru"e crkvene potrebe istraivao i ovalni horizontalni plan iako e
ovaj oblik razviti arhitekti sledee "eneracije, ovi poku!aji su imali znaajan
uticaj !to svedoi o snazi nje"ove invencije po!to ovakav oblik nije bio diktiran
ni lokacijom ni funkcijom. ;je"ovi objekti takvo" oblika su $ant@ <ndrea in via
7laminia %122G.122E.& i elipsa upisana u kvadrat, osnova crkve $ant@ <na dei
(alafreniera %za!titnica konju!ara&.
.rkva $v. <ndrije ra#ena za papu 9ulija III inspirisana je (anteonom, samo je
veoma malih dimenzija. Ima eliptinu kupolu na pandantifima !to anticipira
barokne oblike kupole. 7asada imitira proelje hrama sa korintskim pilastrima.
(roelje baroknih crkava nasluuje se, tako#e, u svom tipskom obliku u
projektu Vinjoline crkve Il ,jezu. =bo" Vinjoline smrti ovu ideju je doradio i
realizovao *akomo dela (orta %Fiacomo della (orta&, izme#u 123E. i 12I:.
"odine. 8i"ledno da se za fasadu Vinjola inspirisao <lbertijevom
koncepcijom crkve $anta /aria ;ovela u 7irenci. Velike bone volute uz
centralni brod koje je a <lberti primenio postaju @@za!titni znak@@. 8ne slue da
poveu dve etae na fasadi, ali one su istovremeno i sredstvo da se sakriju
kontrafori koji su neophodni da ukrute, stabilizuju svodne crkve. 6ontrafori su
bili nuni, ali su i veoma smetali jer su predstavljali arhitektonski element
nepoznat u klasinom jeziku arhitekture. .entralni deo fasade tretiran je kao
dvospratno proelje hrama koje je volutama povezan sa niim, bonim
stranama. 8sim ove osnovne podele zidnih povr!ina, koje e postati
standardne za barokni period, ovde su primenjeni jo! mno"i dru"i
karakteristini detalji baroknih ukrasa.
8no !to je Vinjola uneo u crkvenu arhitekturu, u profanu arhitekturu palata
uveo je 6arlo /aderna %.arlo /aderna, 122D.?1DH4.&, bio je jedno vreme
52
najuticajniji arhitekta u )imu. /e#u brojnim poslovima on je projektovao i
palatu za jednu od najuticajnijih rimskih porodica, za porodicu Barberini. (o
nje"ovoj zamisli, stro"a osnova renesansne palate oko centralno" dvori!ta
otvorena je prema ulici. ako je dvori!ni iz"led sada postao "lavni, odnosno
ulini front. /asivni centralni blok dobio je krila, a umesto rustike, koja je
uobiajena za prizemlje, pojavila se otvorena lo#a. 8vu /aderninu ideju
razradili su i doradili u vertikalnom planu dvojica velikana barokne arhitekture,
Bernini i Boromini. 8ni su delovali tako da su se i u elevaciji ove palate pojavili
barokni detalji.
)im je poetkom XVII veka bio centar u koji je bila usmerena panja skoro
svih stvaralaca. 'prkos nizu pojedinanih znaajnih ostvarenja rasutih po
celoj Italiji, ipak je )im sve do poslednje dve decenije XVII veka bio "lavno
sredi!te. aj svoj primat )im je drao zahvaljujui nizu velikih umetnika. '
oblasti arhitekture dva najvea nesumnjivo su bila *anlorenco Bernini
%Fianlorenzo Bernini& i 7ranesko Boromini %7rancesco Borromini&. $matra se
da je slava )ima poela da jenjava posle 1DIG. "odine kada je umro Bernini.
;iz istorijskih okolnosti pokazao je da se znaajni do"a#aji mo"u odvijati i bez
stalno" ue!a pape %na primer, Vestfalski mir kojima je okonan
trideseto"odi!nji rat u -vropi&. <utoritet papske drave i nje"a kao linosti
postepeno je slabio, pa su u "eneracijama nakon Berninija, Borominija ili
(jetra da 6ortone, slavu sticali umetnici u dru"im krajevima Italije, kao !to su
(ijemont %sa orinom kao centrom&, Venecija, *enova, ;apulj. ;iz dru"ih
"radova Italije postao je vaan, a na scenu su stupili i brojni francuski
umetnici. (oetkom XVIII veka njima su se ravnopravno pridruili austrijski i
nemaki stvaraoci, koji e se vrlo brzo nametnuti kao autoriteti u baroknoj
umetnosti.
&IANORENZO !ERNINI
'Na(ul)* +,-..-Ri/* +0.1.2
;ajvei "enije italijansko" baroka neosporno je Bernini ro#en G3. 1H. 124I. u
;apulju. 8tac, (ietro Bernini bio je skulptor natproseno" talenta. 8n se
1DG2. preselio sa celom porodicom u )im. 7ormirajui se uz oca, obdaren, sa
14 "odina je postao miljenik kardinala $cipiona Bor"eze i na velika vrata u!ao
u najvi!e kru"ove umetnika. $ledeih pedesetak "odina, nje"ovoj karijeri, koja
u"lavnom predstavlja samo niz uspeha, morali su da se klanjaju, hteli to ili ne,
svi rimski umetnici. $amo je /ikelan#elo pre nje"a bio po!tovan u tolikoj meri
i od papa i od kole"a, umetnika. Isto kao /ikelan#elo i on je bio vajar po
vokaciji, a istovremeno odlian arhitekta, slikar i pesnik. Imao je zlatne ruke i
mermer mu je najvi!e leao. ;jemu se, kao i /ikelan#elu, pripisuje
nadljudska koncentracija i upornost da sprovede svoju ideju i da je bez
izmena realizuje. <li za razliku od uasno usamljeno" kolosa XVI veka,
Bernini je kao ovek bio neodoljivo" !arma, ubedljivosti, prialica,
aristokratsko" pona!anja, porodian ovek, izvanredan or"anizator sposoban
da radi brzo i efikasno. ;je"ov uspeh je bio potpomo"nut injenicom da je
imao tu sreu da slui petorici papa koji su svi bili svesni nje"ovih mo"unosti
i talenta. Juvene su rei pape 'rbana VIII koji mu se, primajui "a u slubu,
53
obrati> @@Velika je srea, kavalijere, !to radite za /ateu Barberinija kao papu,
ali mi smo jo! sretniji !to kavalijere Bernini stvara za vreme na!e" pontifikata@@.
8stavljajui, naalost, po strani Berninijevo stvarala!tvo u domenu skulpture,
ostaje jo! uvek veoma !iroko polje za istraivanje i analizu nje"ovo"
doprinosa razvoju arhitektonske misli.
? Berninijeva arhitektonska karijera zapoela je 1DH:. "odine kada je dobio
porudbinu za fasadu crkve svete Bibiene. =a razliku od kompoziciono"
rasporeda elemenata i ukrasa na proeljima koje je kanonizovao 6arlo
/aderna sa fasadom svoje crkve sveta $uzana. Bernini je svoju crkvu
oblikovao u duhu palata to"a vremena. ' prizemlju je trem u obliku otvorene
lo#e, a iznad nje"a je postavljen jednostavan sprat svedenih oblika. $rednji
deo proelja po vertikali na"la!en je tako !to je ne!to isturen u odnosu na
bone delove. $redi!nji deo fasade je ovim postupkom jako na"la!en, a
balustrada iznad krovno" venca iz"leda kao da prolazi neprekinuta iza
sredi!nje" dela. 8stvaren je utisak kao da je centralna edikula superponirana
manjem sistemu iji je kontinuitet neporemeen. 6ompoziciono ure#enje
proelja crkve $v. Bibiene predstavlja Berninijev doprinos oblikovanju jedno"
varijantno" re!enja karakteristine barokne crkvene fasade.
? ' okviru istraivanja prostorne or"anizacije istiu se, tri crkve centralno"
plana. ;ajinteresantnija od njih je crkva $an <ndrea al Kuirinale, ali novine u
komponovanju prostora, detaljima i shvatanju ukrasa uoavaju se i kod dru"e
dve "ra#evine. $ve tri crkve Bernini je poeo da radi posle svoje !ezdesete
"odine i radio ih je skoro paralelno. $vaku od ove tri crkve karakteri!e neka
osobenost koja je imala dalji uticaj na dru"e arhitekte i sve tri su projektovane
nad najomiljenijim centralnim osnovama, slobodnom, "rkom krstu, kru"u i
elipsi. o je razlo" za!to mno"i istraivai nje"ovo" opusa istiu vezanost za
tradiciju, zaboravljajui pritom da "ramatika arhitektonskih oblika slui
razliitim namenama i oliava !irok spektar ideja.
? .rkva u 6astel"andolfu "ra#ena je od 1D2I.?1DD1. "odine. =ami!ljena je kao
jednostavni slobodni krst istih krakova, pa tim oblikom podsea na neke
renesansne crkve kao !to je, na primer, /adona della .arceri arhitekte
*ovana da $an"ala. 'z oltarski krak krsta pri"ra#en je, sa zapadne strane,
po jedan zvonik tako da se oni nalaze u dru"om planu kada se crkva
sa"ledava sa zapadne strane. ' odnosu na renesansne crkve visina je
znatno poveana i kupoli je data apsolutna prevlast. -le"antna rebrasta
kupola oi"ledno je ra#ena po uzoru na onu sa crkve $v. (etra, ali za razliku
od nje lei na niskom tamburu. $vaki deo "ra#evine je jasno definisan i
podre#en klasinim odnosima. ' unutra!njosti "ra#evine, pored niza ukrasnih
elemenata, najinteresantniji je i spoj rebara kupole sa kasetiranom ispunom.
$vi autori do tada su u"lavnom sledili /ikelan#elov primer kupole sa rebrima i
islikanom ispunom, Bernini je, me#utim, spojio klasinu tradiciju kupole sa
kasetama po uzoru na onu primenjenu u rimskom (anteonu i uklopio je kao
ispunu izme#u rebara kao aktivnih nosaa i prenosilaca potisaka. (osle 1DDG.
"odine ovaj nain obrade kupole u enterijeru bio je prihvaen !irom -vrope.
? ,ru"a crkva nalazi se u <riji %<riccia& i postavljena je nad krunom
osnovom. ' prostoru je realizovana kao cilindar krunisan poluloptastom
54
kupolom. ;a vrhu kupole nalazi se velika lanterna. ;a proelju je postavljen
portal izrazito klasino" oblika. I kod ove crkve su uz oltarsku apsidu
postavljeni sa svake strane po jedan zvonik, tako da im se iza kupole vide
samo vrhovi. 6od ove crkve je uzor oi"ledno bio rimski (anteon. I (anteonu
je Bernini bio dodao po jedan zvonik sa svake strane, ali to re!enje nije bilo
nimalo sretno i rimljani su to odmah pro"lasili @@ma"areim u!ima@@, pa su oni u
XIX veku sru!eni. Bernini nije imao sree sa (anteonom, jer je sa "ra#evine
skinuo sve predmete od bronze kako bi ih pretopio za uveni baldahin u crkvi
$v. (etra. 6ako se taj nemili do"a#aj odi"rao za vreme kada je papa bio iz
porodice Barberini ostala je uzreica @@Kuod non facerunt Barbari, facerunt
Barberini+ %8no !to nisu uinili varvari, uinili Barberini&. 8va i"ra reima i
danas se koristi kada intelektualci nanesu !tetu nekom kulturnom dobru.
Ve je isaknuto da je od ove tri crkve najznaajnija <ndreaal Kuirinale, koja
se nalazi u centru )ima. .rkvu je naruio kardinal 6amilo (anfili za novicijat
jezuitsko" reda. $ama lokacija na kojoj je manastir bio postavljen usmerila je
Berninija da izabere ovalnu osnovu sa poprenom duom osom. I u ovom
planu, koji su istovremeno isprobavali dru"i Bernini je uspeo da unese
znaajne novine. 'mesto ni!a, !to je bilo uobiajeno da se postavlja na
krajevima, poprene ose, Bernini je postavio izrazito snane pilastre. ;a taj
nain elipsa osnove je zatvorena na najkritinijim takama koje se
sa"ledavaju odma sa ulaza. Berninijevo re!enje je omo"uilo da po"led
posmatraa neprekidno klizi preko velikih pilastara krunisanih snanim
vencem sve do velike edikule ispred oltarske apside. u u konkavi ispred
oltara nalazi se skulptura, $veti <ndrija plovi ka nebeslma> 8vo re!enje je
upadljivo dru"aije u odnosu na re!enja u renesansnim crkvama koje su
smatrane monumentalnim svetili!tima, izdvojenim od svakodnevno" ivota
"de su vernici mo"li da komuniciraju s Bo"om. ' Berninijevim crkvama,
naprotiv, arhitektura je u"lavnom okvir za uzbudljivu misteriju koja se
vernicima otkriva putem skulpturalne dekoracije.
'potrebom boje i svetlosti utisak misterioznosti jo! vi!e je potenciran u zoni
svetovnosti %do venca&, crkva blista, obra#ena u"laanim tamnim mermerom.
' nebeskoj zoni odnosno u kupoli primenjene su bela i zlatna boja. $vetlost
od prozora izme#u rebara pada u snopovima i me!a se sa zenitalnim
osvetljenjem iz lanterne iznad kupole. $ve ni!e, koje imaju funkciju kapela,
prilino su mrane, tako da se i svetlosnim efektom postie jedinstvenost
centralno" unutra!nje" prostora.
' crkvi $an <ndrea al Kuirinale, Bernini je re!io problem perspektivnih
pravaca, koji postoji u "ra#evinama centralno" plana, na isti nain kako je
poku!avao da uradi (aladio u svojim crkvama, pre baroka. Bernini je
postavljanjem edikule ispred oltarske ni!e ostvario istovremeno barijeru i ivu
vezu sa oltarskom kapelom. ime je ouvao i na"lasio homo"enost ovalne
forme, a istovremeno uspeo da na"lasi mesto oltara. ako se me#u svim
ni!ama du ovala izdvaja, oltarska, po principu @@prve me#u jednakima@@. <ko
se enterijer shvati kao psiholo!ki okvir vernika onda crkva ima dva duhovna
centra>
1.& ovalni prostor u kojem uesnici litur"ijsko" obreda uestvuju u udu
svetiteljsko" spasenja,
H.& paljivo izdvojena oltarska apsida, koja je nepristupana
laicima i u kojoj se odvija misterija.
55
' eksterijeru crkve ima, tako#e, dosta profinjenih detalja. 6upola je zatvorena
u jedan cilindrini omota, a potisak spolja primaju volute, koje su u ulozi
"otskih kontrafora. (ortik crkve je jedini ukra!eni deo inae vrlo stro"o re!ene
fasade i dinamiki element u vrlo sloenoj or"anizaciji "ra#evine. /otiv
edikule na portiku od"ovara istom detalju u enterijeru, ispred oltara, ali svaki
od njih obelaava razliite funkcijeA portik poziva i privlai vernike da pristupe
u crkvu, a oltarska edikula razdvaja vernike od svete tajne. $asvim u duhu
baroka, isti arhitektonski oblik iz"leda kao pozitiv i ne"ativ isto" motiva. 'z
izraeni portik iz"ra#ene su jo! i dva bona zida koja su u stvari, kulise koje
koje imaju cilj da usmere panju prolaznika i vernika na proelje crkve. (ored
to"a, oba zida duboko zalaze u vezu sa ovalnim telom crkve i portikom.
;jihov konkavni oblik suprotstavlja se konveksnom cilindru korpusa crkve i
ojaava dinamiki kvalitet cele strukture.
' profanoj arhitekturi Bernini se o"ledao na palatama. Ve je bilo reeno o
Berninijevom udelu na palati Barberini, koju je projektovao 6arlo /aderna. 8n
je dopunio projekat i dodao ukrasne elemente u enterijeru. 8d veliko" znaaja
su tri dru"e palate koje je on projektovao. (rvi primer je palata 0udovisi
%danas palata /ontecitorio&, koju je radio za porodicu pape Inokentija X. .ela
duina proelja na kojoj se nalazi H2 prozora podeljena je u ritmu E?D?3?D?E.
$vaka podcelina uokvirena je dinovskim pilastrima koji se proteu kroz dva
sprata, dok se u prizemlju na mestima pilastara nalaze rustino obra#eni i
na"la!eni detalji. ' svim dru"im elementima z"rada sledi tradiciju renesansne
palate 7arneze.
(alatu 6i#i Bernini je projektovao 1DD:. "odine i ona je postala prototip
barokne aristokratske palate, pa je imala znatan uticaj na autore izvan Italije.
(rizemlje je veona stro"o, svedeno i stui kao baza za dva "ornja sprata sa
kolosalnim pilastrima koji su postavljeni tako "usto da prozorski otvori prvo"
sprata %piano nobile& zauzimaju ceo prostor izme#u njih. <rtikulacija
centralno" dela je bo"ata i ima 3 delova, a boni delovi po E. 6asnije je front
palate udvostruen, ali su ostali "lavni ukrasni elementi, na"la!en ulaz
uokviren toskanskim stubovima, balkon izad njih i na"la!eno obra#en prozor
prvo" sprata.
rei veliki Berninijev zadatak bio je projekat za kraljevsku palatu 0uvr u
parizu. 6ralj 0uj XIV pozvao je Berninija u (ariz 1DD2. "odine i na licu mesta
mu objasnio kako eli da se dopuni palata koja je ve imala zapadno, juno, i
deo severno" krila. Bernini je sukcesivno uradio tri predlo"a, ali na svoju
veliku alost nije zadovoljio specifian ukus francusko" dvora.
?' prvom projektu istona fasada je bila re!ena kao otvoreni pravou"aonik sa
dva isturena krila sa etiri podele izme#u kojih se nalazila du"a kolonada sa
konveksnim centralnim i dva konkavna krila. 'stvari, primenio je motiv sa
palate Barberini i udruio "a je sa re!enjem proelja crkve $an <ndrea al
Kuirinale. o se jasno vidi u re!enju horizontalno" plana. ' elevaciji je
primenio perforacije kao !to je ve bio uradio (aladio na 0o#i del 6apitanato
ili $ansovino na Biblioteci u Veneciji.
?' dru"om predlo"u Bernini je po!ao od svo" re!enja za palatu 6i#i, tako !to
je divovski red stubova postavio iznad rustificirano" prizemlja.
? ;ajkonvencionalnije i najneori"inalnije je bilo tree re!enje. (roblem sa
kojim se Berniini suoio na 0uvru bio je tipian za Italijanske autore koji nisu
bili navikli da re!avaju du"ake frontove. 8vde je bilo dosta pote!koa sa
harmonizacijom duine i visine. 8sim to"a, Bernini je stepeni!ta bio smestio u
56
u"love kvdrata osnove kako ne bi prekinuo liniju prostorija. o je bilo potpuno
u italijanskom duhu, ali ne i u francuskom koji je lako re!avao komunikaciju
vestibila sa stepeni!tem i salonima.
(ri projektovanju 0uvra, Bernini je nai!ao na veliki otpor francuskih arhitekata,
ali "a je kralj po!tovao i podravao. 6amen temeljac za "ra#evinu bio je
sveano postavljen tri dana pre nje"ovo" povratka u )im. 8dma po dolasku
kui, Bernini je poeo da radi na etvrtoj varijanti, ali se interes kralja 0uja XIV
usmerio ka iz"radnji Versaja. 6raljev ministar 6olber odbio je Berninijev
projekat i rad na 0uvru poverio 6lod (erou.
(ored navedenih projekata tek treba izneti nje"ov "lavni zadatak, kojem je
posveivao najvi!e panje. (osle smrti 6arla /aderne, 1DH4. "odine, Bernini
je imenovan +arhiektom crkve $v. (etra+ u )imu. ;je"ov rad u okviru ove
titule obuhvata veliki broj vajarskih dela, koji po obimu i nameni imaju i
arhitektonske konotacije. o je pre sve"a baldahin iznad "lavno" oltara i
stolica?katedra $v .(etra.
8d arhitektonskih re!enja izdvaja se novo ceremonijalno stepeni!te?$cala
)e"ia. (oloaj ulaza u Vatikansku palatu bio je dosta specifian i skuen,
uzak, jo! i suen s jedne strane. (rimenom obostrano" niza stubova stvoren
je tunel koji je veoma rasko!no ukra!en, tako da je stvoren specifian utisak
!irokih i sveanih stepenica.
;ajvei i najupeatljiviji poduhvat Bernini je izveo re!avajui urbanistiki i
arhitektonski prostor ispred crkve $v. (etra. 6ako je to projekat koji je bitno
uticao na razvoj urbanistike discipline on e biti analiziran kasnije.
$am objekat crkve $v. (etra Bernini je poku!ao da popravi jer je bio
nezadovoljan proporcijama fasade koju je 6arlo /aderna projektovao i izveo
ispred korpusa crkve koju je /ikelan#elo projektovao. 'z /aderninu fasadu,
Bernini je projektovao visoke kule sa tri etae, od kojih je samo juna
ura#ena. I ona nije bila zavr!ena usled tehnikih pote!koa, pa je 1D:D.
"odine sru!ena. Bernini nije odustao od ideje da ih ipak iz"radi, pa je zato
poku!ao da ih postavi nezavisno od fasade, samostalne u prostoru, kako bi
osi"urao statiku stabilnost. (okazalo se da ni taj projekat nije lak za
izvo#enje. (ored ideje s bonim kulama, Bernini nije uspeo da realizuje ni
obnovu /ikelan#elovo" tetrastilno" portika za koji je verovao da e razbiti
uniformnost /adernine fasade.
8stale Berninijeve aktivnosti su bile brojne i te!ko je zamisliti kako je sve
postizao da usa"lasi. 8n je bio "lavni reiser svih karnevala i veselih rimskih
sveanosti, ali i po"rebnih povorki. ' ast dolaska 5vedske kraljice 6ristine
podi"ao je jednu od kapija ? (orta del (opolo, kao zametak budue" veliko"
barokno" tr"a. (ored to"a, pisao je pamflete i pozori!ne komade koje je sam
reirao i izvodio.
Imao je jo! jedno zaduenje. $luio je kao najvei izazov i predmet mrnje
dru"om velikanu rimsko" baroka, 7ranesku Borominiju.
FRAN3ES3O O !ORRO4INI
'!i5o%$* +,-- 6Ri/* +0072
9edan od najznaajnijih linosti rimsko" baroka stoji odvojeno od svih ostalih.
<rhitektura Borominija obeleava nov pravac kojim se kree arhitektura prve
polovine XVIII stolea. Bez obzira na inovacije koje su uneli ostali arhitekti kao
57
!to su Bernini, )ainaldi, 6ortona, 0on"i, su!tina renesansne tradicije nije bila
uzdrmana. ;i Boronimi to nije uspeo u svojim radovima kojima se vezivao za
starije arhitekte XVI veka. ' nekim delima, me#utim, on je uveo novi i
uznemiravajui pristup starim problemima. aj pristup su jasno sa"ledali i
vrednovali nje"ovi savremenici. %6ada je Bernini spominjao Borominija u
(arizu, svi su se sla"ali da je nje"ova arhitektura ekstrava"antna i u velikoj
suprotnosti sa normalnim, odnosno uobiajenim procesom stvarala!tva&. (re
sve"a, mislili su pritom na prekid sa dotada!njim projektovanjem koje je bilo
zavisno od antropomorfnih proporcija. Boromini je tu renesansnu tradiciju
zapoetu kod Bruneleskija napustio i usmerio se dru"im proporcijskim
istraivanjima, oslanjajui se na srednjovekovne oblike i proporcionisanje.
(rema svim izvorima, Boromini je bio neuravnoteen ovek, koji je di"ao ruku
na sebe u trenutku nervno" rastrojstva. ' )im je do!ao sa severa, iz
0ombardije. 8tac mu je bio u"ledni arhitekta, a najblii ro#ak bio mu je 6arlo
/aderna, jedan od najpoznatijih arhitekata u )imu to"a doba. $ledei
iskustva obojice, Boromini je pre ne"o !to je do!ao u )im postao
kamenorezac. $voj talenat i sna"u je utro!io tako !to je vi!e od jedne
decenije klesao "rbove, festone, balustrade na crkvi $v. (etra.
;a istoj "ra#evini radio je o"radu od kovano" "vo#a. <rhitektonskih poslova
du"o nije imao, bio je nadzornik radova na "radili!tima palate Barberini i $an
<ndrea della Valle. 8be "ra#evine je projektovao 6arlo /aderna, pa se
zaposlio po ro#akoj liniji. /aderna je imao veliki uticaj na Borominija, tako da
je on izrazio elju da bude sahranjen u istoj "robnici sa njim.
(osle smrti /aderne, radove na crkvi $v. (etra vodio je Bernini i Boromini je
nastavio da radi za nje"a. Bernini mu je ostavljao veliku slobodu u radu, ak
"a je vi!e usmeravao da se bavi arhitekturom ne"o !to je to /aderna inio.
;jihov odnos, me#utim, od poetka je bio obeleen nizom konflikata, jer su
njihovi karakteri i njihov pristup arhitekturi bili suvi!e razliiti Bernini je u
najveoj meri bio jo! uvek Luomo universaleM koji je slikarstvo i skulpturu
smatrao dovoljnom podlo"om za bavljenje arhitekturom. Boromini je,
me#utim, bio izraziti praktiar, "raditelj izvo#a radova. )azlike u statusu, iako
su po "odinama bili skoro vr!njaci, smetala je Borominiju. Bernini je, naime,
bio slavljen kao prva linost rimsko" "raditeljstva, a Boromini je pre!ao
tridesetu bez nekih posebnih priznanja. Fodine koje je Boromini utro!io kao
izvo#a radova bile su za nje"a krajnje poniavajue i ekao je priliku da
kritikije Berninija. o se do"odilo oko 1D:2. "odine, kada je Bernini imao
problema sa stabilno!u kula koje je eleo da postavi na krajevima proelja
$v. (etra. ;ajvi!e je kritikovao tehnike nedostatke objekata, jer je znao da je
Bernini u tim elementima najslabiji.
(rilika se Borominiju ukazala tek 1DE:. "odine kada je !panski mona!ki red
trinitaraca naruio u )imu manastr $v. 6arla Boromejsko". ' literaturi je ovaj
kompleks poznat i pod nazivima $an .arlo alle Kuattro 7ontane. 0okacija se
nalazi u blizini palate Brberini na raskr!u ulica koje na u"lovima imaju z"rade
sa fontanama. 6ako bi pokazao !ta zna, Boromini je prvo projektovao klaustar
i trpezariju, pa po!to su naruioci bili zadovoljni, kako je na maloj i nepravilnoj
lokaciji to izveo, dobio je i izradu same crkve.
.rkva se smatra jedinstvenim primerom arhitektonsko" barokno" re!enja. (ri
projektovanju, on je zanemario princip modula, odnosno mere nastale
multipliciranjem modula koji je naje!e bio prenik stuba. Boromini je ovu
crkvu i svoje kasnije "ra#evine zasnivao na "eometrijskim jedinicama B
58
celinam. ;je"ov proces razmi!ljanja nije znai bio u pravcu stvaranja plana
koji se u celini kao i u svojim delovima sastoji od dodavanja modula. 8n je
po!ao putem deljenja koherentne "eometrijske celine na "eometrijske
podceline. o je bio srednjovekovni nain razmi!ljanja pa se smatra da je to
znanje poneo jo! iz 0ombardije, kraja u kojem je bila jaka zidarska tradicija. '
horizontalnom planu crkva je zasnovana na dva jednakostranina trou"la sa
zajednikom osnovicom du transverzalne osovine objekta. 8va kruta
"eometrija je zatim oblikovana kao zatalasani zid, isprekidan ni!ama. ;ajvi!e
panje privlae stubovi koji su "rupisani u nizovima po : u intervalima, sa
razmacima oko podune i poprene osovine. $menjivanjem "lavnih i
sporednih udubljenja zidova stvoren je odre#eni ritam. ' "ornjoj zoni taj ritam
je promenjen, zato !to su elementi dru"aije povezani. 8dre#eni elementi
ine celinu prostora koherentnom iako sve deluje promenljivo. o je na prvom
mestu veoma snaan i jak antablman, koji uprkos ustalasanosti ostaje vrsta
horizontalna prepreka za oko posmatraa lako uoljiva i prati du celo" obima
crkve. ' to se ubrajaju i sami stubovi koji po svojoj prirodi nisu imali pravac,
ali koji su ostvarili kontinualnost i homo"enost malo" prostora upravo svojom
na"la!enom brojno!u.
Iznad ove osnove, Boromini je projektovao i neobinu kupolu. 8dstupio je od
postavljanja svoda kao !to se to inae radilo iznad krunih i ovalnih osnova
%po tipu (anteona& i ubacio je prelaznu zonu sa pandantifima koja mu je
omo"uila neprekinutu zakrivljenost ovalne kupole. 'stvari, on je nad
ovalnom osnovom podi"ao konstrukciju karakteristinu za kvadratne i
pravou"aone osnove. ,elovi ispod pandantifa imali su funkciju stubaca kao
!to se to javlja u osnovi "rko" krsta. ' zoni pandantifa nalaze se i poprene
ni!e koje su, zajedno sa oltarskim i ulaznim prostorom obradili kasetama koje
se po visini smanjuju i tako su"eriraju da se radi o veoj dubini od stvarne.
6upola je ovalne osnove i obra#ena je dubokim kasetama u oblicima
okto"ona, heksa"ona, krsta, !to daje saasti iz"led. aj se oblik udaljio od
Berninijeve ideje klasino postavljenih kaseta. 8svetljenje se dobija iz laterne,
ali i iz same baze kupole, "de se otvori nalaze sakriveni iza stilizovanih listova
koji daju utisak da je kupola odvojena od masivno" i kompaktno" korpusa
"ra#evine. Boromini je u enterijeru transponovao tri razliita strukturalna tipa>
- valovitu do%)u 8o%u* 9o)a dal$9o (or$9lo i/a u o:li;i/a
Hadri)a%ov$ vil$ 9od Tivoli)a<
- (r$la8%u 8o%u 5a (a%da%tifi/a 9o)a (oti=$ i8 (la%a >r=9o> 9r5ta<
- 9u(olu %a oval%o) o5%ovi 9o)a )$ (o tradi;i)i /o>la :iti (odi>%uta
5a/o i8%ad o5%ov$ 8>rad$ i5to> o:li9a
8va sloboda i o!troumnost u komponovanju, tri razliita strukturalna tipa
predstavljaju stepenik kojim je Boromiri znatno unapredio arhitektonsku misao
i omo"uio dalja istraivanja u severnoj Italiji i dalje, !irom -vrope.
7asada crkve ra#ena je znatno kasnije i predstavlja poslednje Borominijevo
delo. $istem artikulacije zasniva se na kombinovanju malih i "i"antskih
stubova !to se kao ideja javilo jo! kod /ikelan#elovih radova %na palatama
6ampidolja&. Boromini je motiv, me#utim, primenio na nov nain, postavio ih
je u dve ravnopravne zone ime je, ustvari, delovao protivno ideji zbo" koje je
kombinacija nastala. 'mesto da ujedini front prolazom kolosalnih stubova, on
ih je ustvari dva puta ponovio. $tubovi u "ornjoj zoni obuhvataju celinu koja je
59
suprotna onoj u donjoj zoni, (roelje se sastoji od tri dela. ' donjoj zoni dva
bona konkavna dela i konveksni centralni deo vrsto su me#usobno
povezani neprekinutim, snanim vencem koji prati talasastu liniju u "ornjoj
zoni tri dela su konkavna i venac iznad je podeljen na se"mente. (ored to"a
medaljon zavr!en lukoviasto potpuno anulira efekat venca kao horizontalne
prepreke. ' donjoj zoni mali stubovi uokviruju ni!e sa okru"lim prozorima i
slue kao oslonci za ni!e sa statuamaA "ore, mali stubovi uokviruju ni!e i nose
panele, tako da je stvorena obrnuta situacija, ono !to je dole otvoreno, "ore je
zatvorerio i obrnuto. 8tvor za vrata ima kontrast u isturenoj konveksnoj kutiji.
Iznad ni!e $v. 6arla Boromejsko" nalazi se medaljon.
8i"ledno je da se Boromini sluio principom koji na"la!eno podvlai
polarizaciju unutar iste teme, a to isto povezuje i unutra!njost sa spolja!no!u
crkve. 8va obrada fasade sa minimumom "olo" zida, prebo"atom plastinom
dekoracijom "de oko ni"de ne moe da se odmori od utisaka, tipino je za
zreli barok.
(ored svih arhitektonskih ve!tina, Boromini je u ukrase ukljuio jo! i
fantastine elemente, kao !to su na primer kerubini koji uokviruju ni!u sa $v
6arlom Boromejskim, a ija krila prerastaju u za!titni luk iznad ni!e. Velika je
sna"a izraza koju Boromini iskazuje i koja nije primerena dru"im autorima to"
vremena. Bernini, na primer, nije nikada koristio takve elemente, jer se nije
nikada odvojio od narativnosti u skulpturi, koja kod nje"a nije bila podre#ena
arhitekturi.
,ru"i veliki projekat Boromini je dobio za crkvu $an Ivo <rhi"imnazije %danas
univerzitet 0a $apienza&. .rkvu je trebalo podii u istonom delu izdueno"
kortilea koji je arhitekta *akomo dela (orta ve bio iz"radio. Boromini je
ponovo izabrao sistem trian"ulacije, ali ovo" puta trou"lovi formiraju pravilan
zvezdoliki !estokrak. ake prodora lee na preniku i zvezdolika linija se
dobija spjanjem taaka. (olukruni ispadi koji zamenjuju !piceve jedno"
trou"la odre#uju kru" sa radijusom od polovine stranice trou"la.
(re crkve $an Ive della $apienza, !estokraka zvezda je bila iskljuena iz
projekta. ' upotrebi ak nije bio ni heksa"on. )azlo" je bio jednostavan. =a
razliku od kvadrata, okto"ona, "de se iste strane suprotstvaljaju dru"im
stranama kroz dve "lavne osovine, kod heksa"ona jedna osovina prolazi kroz
stranice, a dru"a kroz dva u"la. ako plan proiza!ao iz heksa"ona nema
sa"lasja, ve moe biti i konfliktnih situacija. 8vaj problem Boromini je
uspe!no re!io. ;je"ov metod je bio revolucionaran. 'mesto da formira prema
tradiciji "lavni heksa"onalni prostor sa niim delovima u u"lovima trou"la,
Boromini je u tim mestima postavio kolosalne stubove na"la!avajui da
posmatra moe da re"istruje jedinstvo i hom"enost celo" crkveno"
prostora. 8vaj oseaj je potenciran vrlo o!tro definisanim vencem, koji prenosi
zvezdoliki oblik na visinu. (ristup je slian kao kod crkve $an 6arlino. $vaki
krak je artikulisan u tri dela, dva manja, identina koja uokviruju vei.
$uprotno od crkve $v. 6arla, kupola zatvara korpus "ra#evine bez prelaznih
formi. 8na ustvari, nastavlja zvezdoliki plan od koje" se svaki se"ment otvara
u prozor. Veoma je snano na"la!ena vertikalnost. ;a fantastian nain me!a
se tehnika virtuoznost i reli"ijski simbolizam nebeske i zemaljske zore.
$polja $an Ivo koristi dela (ortin okvir u koji se sme!ta crkva sa polukrunim
proeljem i zatvorenim arkadama, kao suprotnost otvorenim du dru"ih strana
kortilea. Iznad ovo" korpusa je sme!tena jedna od najsnanijih kupola.
Boromini je sledio tradiciju da zatvori kupolu, a ne da se njene krivine vide,
60
kao !to je to bio obiaj nakon Bruneleskija. $truktura nje"ove kupole ima pet
delova>
- (rvo 5$ i8%ad 9or(u5a 8>rad$ di?$ @$95a>o%al%i ta/:ur 9o)i
9o%v$95%o i5(ada i8%ad 9o%9av$ ula8a<
- 5va9i od A$5t d$lova ta/:ura (od$l)$% )$ %a dva /a%)a* :o=%a* i
)$da% ;$%tral%i v$i* 9ao Ato 5u tri)ad$ u $%t$ri)$ru<
- ta/o >d$ 5$ dv$ 9o%v$95%$ 5tra%$ 5u=$l)ava)u (o5tavl)$%o )$
o)a=a%)$ 9o)$ da)$ vital%o5t i t$%8i)u 8>radi<
- i8%ad )$ (o5tavl)$%a 5t$($%a5ta (ira/ida* (od$l)$%a r$:ri/a 9ao
9o%trafori/a<
- (ira/ida )$ 9ru%i5a%a la%t$r%o/ 5a dvo5tru9i/ 5tu:ovi/a i
9o%9av%i/ udu:l)$%)$/ i8/$u.
$linost sa malim hramom iz Baalbeka je upadljiva. Iznad ove tri zone, koje
ustvari imaju tri razliita karaktera, uzdie se zavr!na spirala koja ,ih povezuje
kao vodei element. $pirala je monolitna i skulptoralna, a ne od"ovara
nijednom elementu ni spolja ni unutra. 8na je vori!te ener"ije koja se
osloba#a u velikoj "vozdenoj ku"li postavljenoj na samom vrhu.
$an Ivo se mora smatrati Borominijevim remek delom, jer je na toj "ra#evini
on iskazao potpun repertoar arhitektonskih elemenata kojima je suvereno
vladao. $va dru"a dela su ostala ili nedovr!ena ili su lokacijski tako
postavljena da on, kao autor, nije mo"ao da se potpuno iskae.
=a razliku od Berninija koji je arhitekturu tretirao kao pozornicu dramatinih
do"a#aja izraenih kroz skulptoralnu dramatinost, crkva $an Ivo je
predstavnik najdinaminije koncepcije arhitekture, na nain kako se motivi
prepliu, saimaju ili proistiu jedan iz dru"o".
reba podvui naroito Borominijevo okretanje srednjovekovnoj tradiciji
severne Italije. 6od nekih manjih objekata primenio je i trompe, tako este u
romanici i "otici severne italije. 8ne su se koristile pre vizantijskih pandantifa
koji su se koristili u renesansi.
Boromini je porudbinu za crkvu $v. <"neze na tr"u ;avona dobio kada je
prvobitni "raditelj 6arlo )ainaldi bio otpu!ten. ;aruilac je bio papa Inokentije
X, koji je eleo da tr" na kojem se nalazila , nje"ova porodina palata pretvori
u jedan od najveih u )imu. 'z palatu se nalazila jedna starija crkva i $v.
<"neza je trebalo da je zameni. )ainaldi je bio zamislio osnovu "rko" krsta,
ali sa kratkim kracima. 6ako je projekat ve bio poeo da se realizuje,
Boromini je morao da se uklopi. Ipak on je uspeo da manjim izmenama
promeni karakter projekta. (rostor pripremljen za stupce ukrasno" dela je
zatvorio i tako obradio da izlaze iz zida, tako da se ima utisak da su i stupci i
kraci iste !irine, a prostor deluje kao okto"on o je na"la!eno skulptoralnim
elementima, naroito koloristikim tretmanom enterijera. .elo telo je bojeno
belo, samo su stubovi od crveno" kamena. Vertikalizam je su"eriran jako
na"la!enim vencem koji udruuje i povezuje luke izme#u noseih stubova.
9edna vrsta atike iznad venca, koja se javlja ispod ukrasno" dela pojaava taj
vertikalizam. 8kto"onalni prostor koji se kao slika odraava i u ure#enju poda,
podran je koherentnim ritmom alternacije plitkih ni!a uokvirenih pilastrima i
visokih krakova krsta uokvirenih stubovima. 'vlaenjem krakova, Boromini je
potencirao tenziju, obuhvatajui projektom izuzetno visok tambur i razvijenu
krivinu kupole. %)ainaldi je bio zamislio plitak tambur i !iroku, plitku kupolu.&
61
=natno vi!e slobode Boromini je imao u spolja!njoj obradi crkve. amo "de je
)ainaldi imao vestibil, Boromini je uvukao fasadu i zavr!io je konkavno. (ored
to"a, pro!irio je fasadu i na delove fasada okolnih z"rada ime je dobio
prostor za slobodostojee kule?zvonike zavidne visine. u se moe uoiti
odre#ena ideja koja povezuje nje"ovo re!enje i Berninijeve kule uz proelje
crkve $v. (etra. 8no !to nije po!lo za rukom Berniniju, Boromini je ovde s
lakoom ostvario. ;i na jednoj crkvi do tada nije ostvarena takva sa"ledljivost
na prvi po"led, istovremeno, kula zvonika i kupole.
' spolja!nosti $v. <"neze moe se uoiti i prostorna inspiracija fasadom
crkve $v. Ivo.
;akon smrti pape Inokentija X, situacija se promenila i sad je Boromini
iz"ubio posao, a vratio se 6arlo )ainaldi. 8dma je izmenio %pokvarioN& ono !to
jo! nije bilo zavr!enoA unutra!nju dekoraciju, lanternu na kupoli i fasadu iznad
venca. Visoka atika i timpanon u centru, jednostavna plastika na fasadi crkve i
zvonika nisu bili Borominijeva zamisao.
Boromini je radio na jo! jednoj crkvi koju je zapoeo dru"i autor. o je crkva
$an <ndrea della 7ratte, koju je "radio Faspare Fuerra. 8vaj objekat je
Boromini napustio i on je ostao nedovr!en. ' unutra!njosti se malo vidi od
nje"ovih izmena. ,aleko je znaajnije ure#enje eksterijera. Flavni utisak na
posmatraa ostvaruje se vizurom kupole i kule koje se vide kada se ide niz
ulicu .apo le .ose, a to je ono !to ovu, inae obinu, crkvu izdvaja. 6upola
je, kao na crkvi $v, Ivo, zatvorena u jedan tambur, ali se javljaju etiri
dija"onalno postavljena kontrafora, pa su tako stvorena etiri jadnaka lica,
koja se sastoje od !iroke konkave tambure i ue konkave delova sa
kontrforima. Boromini je ponovo po!ao od prostorno" razvoja ritmikih trijada,
kao !to su kolosalni redovi u donjoj zoni koji su objektu obezbedili
koherentnost. 8va struktura trebalo je da bude krunisana lanternom koja je,
na alost, ostala samo u projektu. 6ontrast kupoli je kula u severo?istonom
delu crkve. $astoji se od tri superponirana dela, ;ajdonji je masivni kvadrat,
odnosno kocka u prostoru, koja ima u"love flankirane stubovima, dru"a zona
je kruna i otvorena, sledi na izvestan nain model antikih monopterosa.
Iznad se nalazi jedna neproporcionalno te!ka balustrada koja pritiska taj
kruni tok stubova. rea zona je, tako#e, otvorena, ali se sastoji od po dva
kerubina izme#u kojih su duboke konkave, !to je usavr!ena verzija ono"a !to
je ve vi#eno na crkvi $v. Ivo. =avr!etak kule je krunisan sa etiri izvuene
volute koje nose krunu. o predstavlja vrhunac trijumfa kako vere, tako i
Borominijevo" koncepta "ra#evine koja stremi nebu.
' Borominijevom opusu postoje jo! dve crkve $anta /aria dei $ette ,olori i
=ajednice za propa"andu vere, ali one se re#e spominju i manje cene.
$pecifian problem re!avao je Boromini u malom oratorijumu %kapeli& u okviru
manastira bratstva kon"re"acije $v. 7ilipa ;erija. I u ovom sluaju je lokacija
zadatka bila o"raniena, jer se oratorijum "radio odma uz crkvu $anta /arla
in Vallicella. Iza oratorijuma iz"ra#eni su delovi manastirske celine, iako je po
veliini i znaaju manastir bio znaajniji od manastira $v. 6arla Boromejsko",
ipak u njemu nije ostvarena ona ivost i kompaktnost kao kod $an 6arlina,
(rojekat je, me#utim, obeleen sjajnim proeljem oratorijuma, ija
or"anizacija nema veze sa unutra!njom dispozicijom. Flavni ulaz deluje kao
da je simetrino postavljen prema unutra!njem rasporedu, iako to nije tano.
;a fasadi je Boromini spojio op!ti sakralni izraz i elemente ukrasa sa
elementima profanih "ra#evina, kao !to su, na primer, prozori. 6on"re"acija
62
je traila da fasada ne bude od kamena, kako ne bi konkurisala fasadi crkve
$anta /aria in Vallicella. =ato je Boromini do najvi!e" stepena razvio
tehniku preciznost malterske obrade opeke. Flavni deo fasade ima 2 delova
povezanih pilastrima, sve zako!eno u bla"oj konkavi. <li, dok je u donjoj zoni
centralni deo konkavan, u "ornjoj zoni tu se nalazi duboka ni!a. 7asada je po
prvi put krunisana oblikom timpanona koji se sastoji od krivih i pravih linija.
8blik timpanona uslovljen je je vertikalnim tendencijama na fasadi. ri
centralna dela su"eriraju ritam tako !to su neznatno izbaeni i razdvojeni od
bonih dodatnim polupilastrom. Iako postoji jedinstvo svih 2 delova, trijada
centra je na"la!ena, a timpanon pojaava ovaj utisak. 8d ostalih elemenata
dekora istiu se duboke ni!e u donjoj zoni koje zidu daju punou zatim prozori
u prvoi zoni koji imaju timpanone, koji kao da sabijaju podeoni horizontalni
venac, zatim re!enje prozora na dru"om spratu, koji su opet slobodni i
uokvireni zidom.
(osebno ve!to Boromini je uradio jedan delikatan zadatak u enterijeru crkve
$an Fiovanni in 0aterano. 8va stara, kasnoantika bazilika iz IV veka bila se
u XVII veku skoro sru!ila, pa je trebalo popraviti i dati joj savremeniji iz"led
unutra!njosti. Boromini je do!ao na ideju da povee po dva stuba bazilike i da
ih objedini unutar jedno" stubca. $vaki, tako dobijeni stubac, uokvirio je
kolosalnim redom pilastara kroz celu visinu broda i u tako dobijene ni!e
postavio je tabernakule sa skulpturama svetaca. Izme#u stubaca su formirane
arkade, !to je stvorilo jedan ritam poznat jo! kod Bramantea, pa ak i kod
<lbertija. Boromini je pored ritma uvedeno" smenom visokih stubaca i niih
arkadnih otvora %A* :* A* :& uveo i ritam niih tabernakula i vi!ih arkada %a* !*
a* !&. 5to se tie profanih "ra#evina, Boromini je bio vezan za nekoliko njih,
ali nijednu nije u potpunosti izveo. 8vde se spominju samo (alazzo $pada,
(alazzo 7alconieri, (alazzo (amphilli na tr"u ;avona, biblioteka <lessandrina
u severnom krilu arhi"imnazije $apienza. 6od biblioteke su ormani za knji"e
sastavni deo arhitekture i to je bila nova koncepcija koja e postati prototip za
biblioteke u XVIII veku.
;ajvei podihvat u profanoj arhitekturi bila je z"rada .olle"io di (ropa"anda
7ide. 9ezuiti su bili na vrhuncu moi i svojim z"radama zauzimali su centralne
pozicije u )imu. 9edna od tih lokacija bila je na u"lu 5pansko" tr"a, ali je
prostor bio vrlo nez"odno" oblika. Bernini je z"radi ve bio i napravio fasadu
sa tr"a. (ostojao je itav niz problema, tako da je malo !ta mo"lo da se uradi
u enterijeru. ,aleko interesantnija bila je obrada fasade ka ulici di
(ropa"anda. I ovde, kao na $an 7ilippo ;erri fasada je imala dvostruku
funkciju za crkvu i za palatu. ,ua osovina crkve postavljena je paralelno sa
ulicom, a fasada ima potpuno nesvakida!nji karakter palate. (odela na 3
delova artikulisana je sa dinovskim redovima pilastera, od tla do vrlo o!tro"
venca. $ve je saeto i pojednostavljeno. 6apiteli imaju samo nekoliko
uspravnih kanelura, venac je bez friza. .entralni deo je vrlo bla"o konkavan i
ini kontrast prema ravnim linijama fasade. Iznena#ujue bo"ato je re!en
samo prozor iznad portala. 8stali prozori su, tako#e, dekorisani, ali deluju,
kao zbijeni u uskom prostoru izme#u velikih pilastara. $vaki dru"i prozor ima
isti motiv kao portal, a parni imaju motiv prozora iznad portala. Isto se
ponavlja i na dru"om spratu, ali u znatno pojednostavljenoj formi.
/oe se uoiti da se Bernini celo" svo" ivota bavio modelovanjem prostora i
masa i da se to odvijalo kroz evoluciju i transformaciju kljunih motiva koji su
bili nje"ova specifinost. 'sled to"a !to je svaku strukturu podre#ivao
63
osnovnom "eometrijskom konceptu, on se udaljio od renesansne metode
projektovanja u masama i modulima, i okrenuo se ka funkcionalnom,
dinamikom, ritmiki jasnom @@kosturu@@ "ra#evine.
;e!to je, ipak, pozajmio i od dru"ih autora, i to od onih kojima se posebno
divio od /ikelan#ela i (aladija, njihove ideje, elemente helenizma. $ dru"e
strane, za vreme nje"ovo" ivota, Bernini i nje"ove pristalice smatrali su da je
on razorio prihvaene konvencije i pravila dobre arhitekture.
!AROKNA ARHITEKTURA U ITAIJI
'z Berninija i Borominija u )imu se istie i linost P)$tra da Korto%e. 8n je
du"o bio u dru"om planu jedino zato !to sve do II svetsko" rata nije postojala
iscrpna analiza nje"ovo" arhitektonsko" opusa.
;je"ovo pravo ime bilo je (ietro Berrettini %124D.?1DD4.&, ali kako je poticao iz
"rada 6ortone, po njemu je dobio svoje umetniko ime. 5kolovao se
prevashodno za slikara, ali za razliku od mno"ih dru"ih umetnika iji se
razvojni put moe pratiti iz "odine u "odinu do vrhunca zrelosti i slave (ietro
da 6ortona je bio jasno formirana linost ve u svojoj HD "odini. Izrazite
individualnosti, on se aktivno bavio paralelno slikarstvom i arhitekturom sve
do smrti. 6ada je bio u zenitu slave nje"ove kole"e su mu iskazale veliko
po!tovanje izabrav!i "a za rukovodioca %principe& akademije di $an 0uca na
: "odine. 6ako je uz akademiju bila jedna stara crkva da 6ortona je dobio
dozvolu da je ponovo iz"radi i tu uredi svoju "robnicu okom radova na
pripremi za "ra#enje tu je prona#eno telo $v. /artine, pa je zato odlueno da
se crkva preuredi i preradi u dvojnu "ra#evinunu koja je dobila naziv crkva $v.
0uke i $v. /artine i postala je jedna od najznamenitijih baroknih crkava u
)imu.
8snova ove crkve je u obliku "rko" krsta sa apsidalnim zavr!ecima. 8sa od
ulaza ka oltaru neznatno je dua od poprene, a zid je podeljen na tri
altemativna plana.$lino je i sa redovima. (ilastri zauzimaju plan ispred
stubova, stubovi ispred kupole i u apsidama se razliito odnose prema zidu.
$kroz oko crkve pilastri i stubovi su homo"eni lanovi jonsko reda. 'mesto
valovito" zida, da 6ortona insistira na utisku jedinstva centralno" plana
lo"inim rasporedom redova. Boja je bila oi"ledno znaajan faktor kojim se
na"la!ava bo"atstvo plastinih ukrasa na zidovima i redovima. -nterijer crkve
je potpuno bele boje tako da je plastika posebno na"la!ena.
6ao kontrast o!trim formama donje zone svodovi apside su bo"ato ukra!eni.
$ve je plastino obra#eno i skoro da nema pedlja zidne povr!ine koji se vidi, a
da nije plastino obra#ena. Iznad pandantifa ukra!enih reljefom i jo! jedno"
sada kruno" venca podi"nut je visoki tambur perforiran prozorima koji su
dimenzija kao da su na ravnoj povr!ini. 6upola je od rebara sa kasetiranom
ispunom.
' analizi dekorativnih elemenata $v. /artine i 0uke uoava se veliki uticaj
firentinsko" oblikovanja, kao !to su, na primer, o!tre i u"laste forme, uz
istovremeno kori!enje veoma "latkih, mekanih oblika. ,a 6ortona je ovaj
nain obrade uveo prvo u svoje slikarstvo, a zatim i u arhitekturu, pri emu je
dodao i treu dimenziju. 8va slinost u detaljima slikarstva i plastine
dekoracije tako je bliska da je bilo mo"ue stvoriti iluziju produbljeno"
prostora, "de se ne zna "de poinje slikarstvo, odnosno zavr!ava arhitektura.
64
,a 6ortonin nain smenjivanja o!trih i mekanih linija uoava se, na primer, u
obradi kupolnih elemenata. ' enterijeru su za prozore, na primer, kori!ene
prave forme, stro"e za timpanon i doprozornu dekoraciju, dok su kasete u
kupoli u stvari rascvetani oblici. Isto se vidi i u spolja!njoj obradi "de se iznad
prozora nalaze vrlo mekani oblici dvostrukih voluta koji se ponavljaju i na
laterni u obliku voluta.
7asada $v. /artine i 0uke predstavlja korak napred u dotada!njoj tradiciji. ;a
krajevima "ra#evine nalaze se po dva pilastra, tako da iz"leda kao da oni
pritiskaju zid izme#u njih, odnosno kao da zatalasanost proistie iz stalno"
aktivno" stiskanja s bokova. o je isto vreme kada je Boromini radio
oratorijum $v. 7ilipa ;eri, pa iz"leda da su njih dvojica istovremno do!li na
ideju formiranja krivolinijsko" fronta. ,ru"a novina na fasadi je stav autora da
stilski redovi %stubovi& imaju vi!e funkciju uokviravanja, odnosno da dele
krivinu zida na jasno definisane delove. ' donjoj zoni stubovi su skoro utisnuti
u mekanu masu zida, dok su na spratu o!tro seeni pilastri jasno i reljefno
istaknuti ispred zida. 8vaj princip suprotstavljanja mekanih i o!trih oblika javlja
se i na detaljima, pa je u centralnom delu upotrebljen, ali u obrnutom smislu.
8!tro je istaknut portal dok je u "ornjoj zoni sredi!nji deo utonuo u odnosu na
bone delove.
8vom metodom da 6ortona je posti"ao dinaminu koordinaciju unutra!njosti i
spolja!njosti "ra#evine.
8snovne crte ovo" nje"ovo" stava jasne su i na dru"im objektima. ;a crkvi
$anta /aria della (ace, iju je fasadu uredio %na crkvi iz ranijih "odina
primenio je sistem elemenata kao kod $v. /artine i 0uke&, ali je to posluilo
samo kao motiv za centralni deo iznad veoma istureno" portika i velikih
konkavnih bonih krila koja obuhvataju centralni front. $am front crkve rezultat
je urbanistiko" zahvata koji je da 6ortona izveo formirajui mali tr" ispred
crkve. .rkvu je tretirao kao pozornicu, a tr" kao auditorijum, okolne kue kao
loe. ako se boni delovi crkve javljaju kao vrata na pozornici iza kojih se
kriju ulice iza tr"a.
;ekoliko "lavnih elemenata fasade imalo je puno uticaja na arhitekte kasnijih
"eneracija. ;a prvom mestu, veliki jako istureni portik, veoma plastino
razdvaja spolja!njost od unutra!njosti. o je motiv koji je u znatno skromnijoj
meri koristio Bernini na $v. <ndrei al 6virinale. =avr!ni motiv je o"roman
timpanon sa se"mentnim timpanonom unutar sebe, koji ima oblik "lavice
!rafa ime se prekida krovni venac i stvara prostor za "rob pape <leksandra
VII, !to celoj fasadi daje pomalo ekstrava"antan iz"led.
,alji korak u monumentalizovanju ideje da 6ortona je napravio na fasadi $v.
/arie ip via 0atta %1D2I.?1DDH.&. 8vde je jo! vi!e na"la!en klasian motiv
stubova na frontu koji su kristalisani i jasno definisani kao jedini motiv. 'lini
front nije dozvoljavao da se fasada zatalasa, pa je zato, na"la!ena struktura
na dru"i nain. .entralni deo fronta u obe zone je !iroko otvoren, u prizemlju
u obliku portika, a na spratu u obliku lo#e. 8bjedinjavanje centralne i bonih
strana obavljeno je zavr!nim krovnim timpanonom koji isto ima u sebi
se"mentni prekinuti deo. o je luk koji povezuje dve polovine z"rade,
odnosno preko snanih venaca. 8vaj motiv poznat je iz helenistike i rimske
imperijalne arhitekture %,ioklecijanova palata u $plitu, hram u Baalbeku&,
javlja se i kod <lbertija na crkvi $an $ebastiano.
65
Iako je da 6ortona postao uven po ovim arhitektonskim delima, on je bio jo!
poznatiji po fantastino bojenom slikarstvu kojim se primarno bavio. 0ino je
"ovorio da mu je arhitektura zabava u slobodno vreme.
8d ostalih radova treba istai konkurs za iz"radnju 0uvra u (arizu na kojem je
iz"ubio od Berninija, projekat za novu crkvu u 7irenci, dok je velika Villa de
(i"neto sru!ena.
=ahvaljujui Berniniju, Borominiju i da 6ortoni, )im je postao veliki centar u
kojem se unapre#ivala barokna arhitektura. (omalo u senci ove trojice
velikana stvarali su brojni dru"i "raditelji izrazitih individualnih karakteristika,
od kojih se ovde pominju samo neki od njih. ;e!to mla#i od prve trojice bio je
Karlo Rai%aldi %.arlo )ainaldi, 1D11.?1D41.&, koji se moe smatrati tipinim
baroknim arhitektom. 8n je ostao upamen po tri znaajna dela iz dru"e
polovine XVII veka. o su crkve $anta /aria in .ampitelli, fasada crkve $an
<ndrea della Valle i kompleks od dve crkve na ;arodnom tr"u %(iazza del
(opolo&.
8snova crkve $anta /aria in 6ompitelli ima osnovu koja predstavlja prera#eni
plan crkve $v. <"neze. okom projektovanja prednost je data oblikovanju
fasade, dok je kupola, znatno umanjena praktino postala nevidljiva,
sakrivena iza proelja. Veliki broj motiva i elemenata sa fasada crkve $v.
/artine i 0uke, kao i sa $v. /arie in via 0ata mo"u se prepoznati, ne!to
transformisani, i na ovoj fasadi. Flavna osobenost proelja je zavr!etak krova
u obliku prekinuto" timpanona sa ubaenim se"mentnim lukom. I"rom stilskih
redova od pilastera, preko polustubova do slobodnostojeih stubova
formirana je fasada bez veih ukrasnih elemenata osim kapitela na ovim
elementima i timpanonima. Volute su simbolino postavljene u obliku uskih
vitica.
(aralelno sa fasadom $v. /arije in 6ampiteli, )ainaldi je radio i proelje crkve
$an <ndrea Vale, koju je u "rubom obliku projektovao i izveo. $truktura i
raspored masa slian je kao kod prethodne crkve, ali je bio predvi#en znatno
vei broj elemenata, sve je trebalo da bude razbuktano u plastino izvajanim
skulpturama i detaljima koje je nje"ov asistent 6arlo 7ontana, nakon
)ainaldijeve smrti znatno uprostio dajui im klasinije oblike.
(ored navedenih radova )inaldi je paralelno radio i kao urbanista. ' tom
svojstvu je projektovao veliki tr" iza ;arodne kapije %(orto del (opolo&. $a
tr"a su u centar )ima vodile tri radijalno postavljene ulice. 'darne vizurne
take bile si one na sueljavanju ovih ulica. )ainaldi je tu projektovao dve
simetrino postavljene crkve sa velikim i upadljivim kupolama. (o!to su,
me#utim, parcele bile razliitih veliina simetrinost je posti"nuta na jedan
veoma znalaki nain. ;a uoj lokaciji crkva ima ovalnu kupolu, a na !iroj
lokaciji krunu. 'a, eliptino formirana kupola pripada crkvi $anta /aria di
/onte $anto, a vea, kruna kupola, crkvi $anta /aria de /iracoli.
(ostavljene na ovaj nain one stvaraju utisak identinosti po veliini i obliku.
)ainaldi, me#utim, nije zavr!io ove "radjevine, pa su svoje izmene uneli
Bernini i 6arlo 7ontana. (roelja obeju crkava su skoro klasina, sa pravilnim
porticima.
' )ainaldijeva dela treba uvrstiti jo! i re!enje spolja!nje" omotaa oko apside
na staroj, bazilikalnoj crkvi kod koje je )ainaldi jedinstvenom povr!inom
objedinio centralnu staru apsidu i bone kapele papa $iksta V i (avla V, u
jednu jedinstvenu, impresivnu masu, sa"ledljivu sa velike udaljenosti. Bernini,
66
koji je tako#e ponudio re!enje, na tom mestu je formirao dru"aiju apsidu sa
otvorenim, transparentnim portikom, skoro skulptoralno" izraaja.
8d nje"ovih profanih "ra#evina istiu se palata $elvisti i lo#a u dvori!tu palate
Bor"eze, obe u )imu.
'z 6arla )ainaldija treba istai jo! i arhitektu 4arti%a o%>i)a /la$>
%/artino 0on"hi, 1DGH.?1DDG.&, koji je ostavio jedno veoma upeatljivo delo,
proelje crkve $anti Vincenzo i <nastasio koja se nalazi na tr"u revi. 8va
fasada je izuzetno bo"ato naseljena stubovima i samo na prvi po"led ima
slinosti sa crkvom $anta /aria in 6ampiteli. Flavna karakteristika fasade su
po tri stuba sa svake strane centralno" dela u obe zone po vertikali. 8vaj
motiv celoj fasadi daje izuzetnu sna"u, koja je podcrtana u donjoj zoni
razmakom izme#u ovih stubova i onih koji se nalaze na ivicama fasade.
-lelementi timpanona su tako zbijeni da deluju sna"om pritiska stvarajui
od"ovarajui naboj koji je svojstven baroku. 9edan od tih karakteristinih
baroknih elemenata je !koljka koja je stisnuta u se"mentnom luku na
horizontalnom vencu, zatim "irlanda koja dinamino vezuje dva luka, zatim
na"omilavanje elemenata u zavr!nom timpanonu. o sve zajedno doprinosi
efektu velianstvenosti i masivnosti.
' prouavanju baroknih crkava u )imu treba obratiti panju i na crkvu $anti
,omenico e $isto, koju je projektovao V$%;$%8o d$lla &r$;a %rodom iz
(alerma&. 'ska fasada koju su dora#ivali i neki dru"i autori ne bi bila toliko
znaajna da nema izuzetno re!eno stepeni!te kojim se prilazi, a koje se "rana
u dva zakrivljena kraka. o se moe smatrati preludijem, uvodom u kasnija
znatno vea i "randioznija urbanistika re!enja javnih stepeni!ta kao !to su
!pansko u )imu i niz dru"ih po -vropi.
okom XVII veka, sve do osamdesetih "odina, arhitektura ostalih delova
Italije ne moe se po snazi stvarala!tva meriti sa )imom. 8d itavo" niza
stvaralaca koji su radili u tom periodu, i koristili se idejama rimskih arhitekata,
najvi!e se izdvaja Baltazare 0on"ena %Baltassare 0on"hena, 124I.?1DIH.&.
8n je bio savremenik Berninija i po duini ivota se moe meriti sa njim.
6apitalno delo 0on"ene je crkva $anta /aria della $alute. o je bila zavetna
crkva %eO voto& kojom su venecijanci zahvaljivali Bo"u !to nisu svi pomrli od
ku"e tokom 1DEG. "odine. ,anas se silueta Venecije ne moe zamisliti bez
kupole ove crkve koja je sme!tena na ulazu u kanal Frande. =bo" te kupole
esto se nepravedno zapostavljao ostali elementi strukture koji zahtevaju
detaljnu analizu, zato !to su kasnije esto ponavljani od strane mla#ih
"eneracija.
8snovni oblik osnove je pravilni okto"on sa deambulatorijumom, nastao po
tipu kasnoantikih hri!anskih svetili!ta %crkve $v. 6onstance u )imu, na
primer& koji se nije ponovio u renesansi. $linost sa antikom i
srednjovekovnom arhitekturom zadrava se samo u osnovi, ali ne i u elevaciji.
' elevaciji su slobodno interpretirani severnoitalijanski oblici potekli od
Bramantea. Flavna razlika o"leda se u razliitom tumaenju stubova. 'mesto
da se arhitektura stubova okto"ona u donjoj zoni prenese u tambur, dolazi do
prekida, jer je iznad svako" kapitela na vencu izme#u donje i "ornje zone
postavljena po jedna fi"ura proroka, koja tako svaki stub pretvara u izolovanu
jedinicu, a na odre#en nain na"la!ava centralni karakter naosa.
8d (aladija potie koloristiki tretman enterijera. $vi konstruktivni delovi
"ra#evine ura#eni su od sivo" kamena, a isto beli, su zidovi i ispuna. 8va
koloristika shema nije sasvim nova, a ima i dru"ih paladijevskih elemenata.
67
Visoki postamenti za stubove tako#e se mo"u videti kod (aladijevih
"ra#evina. $ve to zajedno daje eneterijeru odre#enu stro"ost i istou izraza.
<utor je s naporom uspeo da i u spolja!njoj arhitekturi zadri okto"onalni
oblik, a da pritom ni!ta ne rtvuje u enterijeru. ;je"ova elja je bila da se
crkva moe sa"ledati odma u celini, pa je to verovatno bio razlo" za!to je
izabrao okto"onalnu osnovu koja daje homo"enu sliku u vidnom polju. Flavni
i najupadljiviji elementi fasade su kapele koje u donjoj zoni deluju tako da
crkva, posmatrana sa bilo koje strane deluje kao zavr!ena celina. 6ao drae
kupole upotrebio je velike dekorativne i funkcionalne volute koje daju luksuznu
notu celoj "ra#evini. Velika kupola je dvostruka. $poljni omota nije izra#en
od kamena, ve je drvena konstrukcija presvuena olovom %!to je bio
venecijanski obiaj&. Flavna kupola po svemu sledi oblik kupole crkve $v.
(etra, dok ona u oltarskom prostoru ima kruni tambur od opeke i flankirana
je sa dva zvonika, ime sledi venecijansko?vizantijska tradicija %crkva $v.
/arka ima z"usnute kupole&.
.entralne "ra#evine sa deambulatorijumom ostale su retkost u Italiji, ali su
zato na interesantan nain sti"le u 5paniju. ;jih je importovao Karlo
Fo%ta%a, rimski arhitekta, preko crkve koju je iz"radio u "radu 0ajoli. '
5paniji je ovaj oblik postao veoma omiljen.
8d profanih "ra#evina interesantna je palata (ezaro, koju je 0on"ena
projektovao sasvim u duhu renesansnih ideja $ansovina i $anmikelija. ,ru"a
palata je )ezoniko sa rustificiranim redom stubova u prizemlju.
Flavni predstavnik barokne !kole u 7irenci je verovatno !$r%ardo d$ll$
Bira%dol$ %delle Firandole, 12ED.?1DGI.& koji je sledio stvarala!tvo
renesansno" arhitekte *or#a Vazarija. $vestrano obdaren, bio je slikar,
dekorater i vajar, pa je verovatno zato nje"ov arhitektonski izraz vi!e
dekorativne ne"o strukturalne prirode. 8n je dovr!io Faleriju 'fici, proelje
crkve $v. rojstva %$t. rinita&, a radio je jo! i vatromete, fortifikacije i
sceno"rafije.
&UARINO &UARINI
'4od$%a* +7. I +0CD.-4ila%o* 10. III +0.E.2

' XVII stoleu na severu Italije do!lo je do zaajnih politikih promena. ;a"lo
je poela da se razvija drava vojvodstvo (ijemont, koja e kasnije imati
odluujuu ulo"u u ujedinjenju Italije tokom XIX veka. 0inost Fuarina
Fuarinija koji je iveo u "lavnom "radu (ijemonta orinu, uinila je da ovaj
"rad stekne i primat u arhitekturi na kraju XVII veka.
Fuarino Fuarini stoji po svojoj specifinoj individualnosti ne"de izme#u
Borominija i 6ortone ali je po iskazivanju interesovanja za neke dru"e
discipline sasvim neobina linost vredna posebne analize.
6ao veoma mlad, Fuarini je pristupio redu trinitaraca, pa je kao monah uio
teolo"iju, filozofiju, matematiku i arhitekturu u )imu. u je, na licu mesta,
mo"ao da posmatra crkvu $an 6arlo ale kvatro fontane i oratorijum $v. 7ilipa
;erija, !to se jasno uoava u pristupu nje"ovih dela. ;iz "odina on je, zatim,
proveo kao sve!tenik predavajui teolo"iju, filozofiju i matematiku u /odeni i
/esini. (osle to"a je preseljen u (ariz, "de je projektovao i iz"radio crkvu
svo"a reda, $t. <nne la )oPale. .rkva je poetkom XX veka sru!ena, ali je
ostala zabeleena u nje"ovoj knjizi @@<rchitettura civile+ koja je posthumno bila
68
izdata 13E3. "odine. 8snova crkve je bila u obliku "rko" krsta sa
zatalasanom fasadom, kao kod $an 6arlina. ;ajekstrava"antniji deo svih
Fuarinijevih "ra#evina bio je tambur sa kupolom. 8vde je kupola bila
patuljasta i ukra!ena sistemom me#usobno prepletenih dvojnih rebara.
' (arizu je napisao i jedno izuzetno nauno delo, koje se ovde spominje zato
!to se on u njemu zalae za "eocentrini sistem, iako se tada znalo za
stavove 6opernika i Falileja. akvo konzervativno poimanje univerzuma
sasvim je u suprotnosti sa slobodom kojom se upu!tao u konstrukcijske
bravure pri re!avanju kupola na crkvama.
(re ne"o !to je do!ao u orino veruje se da je proputovao 5paniju i
(ortu"aliju, "de je u 0isabonu projektovao crkvu $anta /aria della ,ivina
(rovidenza, koja je ne!to kasnije bila uni!tena u uvenom snanom
zemljotresu. Fuarini je u orino sti"ao kao zreo stvaralac i za 13 "odina koliko
mu je ostalo do smrti stvorio je svoje najslavnije "ra#evine. (ored crkve $an
7ilipo ;eri, koja se kao nedovr!ena sru!ila i bila zamenjena novom koju je
iz"radlo arhitekta 9uvara, u orinu su ostale tri crkve centralno" plana, palata
6arinjano %(alazzzo .ari"nano, 1D34.& i .olle"io ;obili %1D3I.&. 8d sakralnih
"ra#evina kapela $veto" (okrova %$intissima $indone& i crkva $v. 0orenca
%$an 0orenzo& ubrajaju se u najkvalitetnija dela italijanske barokne
arhitekture, dok je svetili!te 0a .onsolata manje interesantno.
Vladajua kua (ijemonta, $avoja, do!la je u posed jedne od najsvetijih
hri!anskih relikvija B sveto" pokrova, kojim je Crist bio pokriven nakon
skidanja sa krsta. =a takvu relikviju oni su kod Fuarinija naruili projekat
velike kapele na istonom kraju katedrale i u vrstoj vezi sa vojvodskom
palatom. .ilindrino telo kapele bilo je artikulisano u pravilnim razmacima
kolosalnim pilastrima i manjim redovima, !to je u arhitekturi poznato kao
(aladijevski motiv. 0o"ino bi bilo oekivati da se ovakvo cilindrino jez"ro
zavr!i polusfernom kupolom. Fuarini je, me#utim, poremetio normalni tok i
uveo je prvo kenveksne ispade, tri kruna vestibila u centralnom prostor.
(otpuno je promenio znaenje pravilne artikulacije, po!to je iznad cilindra
postavio zonu sa pandantifima. ,va po dva dela je premostio velikim lukom, a
tako premo!eni delovi smenjuju se sa otvorenim delovima. 8vim postupkom
dolazi do udnih kontradikcija u sla"anju elemenata. Veliki pilastri postavljeni
u centru luka nemaju nikakvu funkciju. Iznad njih se nalazi sloeni
ornamentalni motiv. ' tri pandantifa nalaze se veliki prozori koji od"ovaraju
prozorima u lucima. 'kratko, Fuarini je slobodno interpretirao pandantife iz
arhitekture slobodno" "rko" krsta, prila"odio ih tako da ima E, a ne : i
upotrebio ih je kao prelaz izme#u kruno" tela kapele i kruno" tambura, !to
je "ra#evinski potpuno bespredmetno i nelo"ino. Fuarini se esto povezuje i
upore#uje sa Borominijem i mo"ue je da trian"ularna "eometrija potie iz to"
uticaja. Fuarini "a je, me#utim prevazi!ao iznena#ujuim disonantnim
odnosima, to jest nijedna zona niim ne ukazuje !ta e se do"oditi u sledeoj
zoni. a konfliktna situacija sa zonama povezuje "a i sa manirizmom, a jo!
vi!e se to uoava u obliku ukrasa. Iznad pandantifa je visoki tambur sa !est
velikih luno zasvedenih prozora u alternaciji sa pilastrima i to udvojenim.
Iznad tako jasno definisano" tambura oekivala bi se i takva kupola, a ustvari
se tu nalazi jedno od najneobinijih konstrukcija, od centra do centra luka
tambura razapeti su se"mentni luci. ' sledeem redu opet od centra do
centra se"mentnih lukova su razapeti novi luci i tako !est puta za redom.
69
Izme#u lukova su otvori podeljeni vertikalnim rebrom !to se sve o"leda i sa
spolja!nje strane kao konstrukcijski skelet kupole.
'stvari, ova konina %kupasta& konstrukcija nije naroito velika, ali
subjektivno, optika iluzija se nalazi unutra kao da se radi o velikoj visini. o je
posti"nuto perspektivnim smanjivanjem lukova. Impresija je na"la!ena
specifinom primenom boje. 6ontrast crno" mermera i pozlate u donjim
zonama i sivo" kamena u kupoli ublauje tonske vrednosti na veoj
udaljenosti. ;a vrhu, kupola se zavr!ava dvanaestrostranom zvezdom, a u
centru lebdi sveti "olub snano osvetljen sa 1H ovalnih prozora lanterne.
$polja!njost je isto tako upeatljiva kao i unutra!njost i ovde, opet, jedna
novina smenjuje dru"u. Flavni motiv donje zone su D velikih prozora tambura
sa snano na"la!enom ondulacionom linijom iznad njih. Iznad venca bez
ikakve najave javlja se uznemiravajua zbrka cik?cak stepenasto pore#anih
masa !to od"ovara se"mentnim rebrima u unutra!njosti. o je sve pri vrhu
skupljeno nizom vrlo istih prstenova, a iznad je opet jedna struktura slina
pa"odi kojoj ni!ta ne od"ovara u unutra!njosti. .ela z"rada podre#ena je
svojom "eometrijom do"mi $v. rojstva.
' blizini kapele (resveto" (okrova nalazi se crkva sv. 0orenca. 8snova je
okto"on koji svojim krivinama zalazi u "lavni prostor. Iza konstrukcije od 1D
crvenih stubova nalaze se ni!e sa statuama. $tatue su bele, na crnoj
pozadini, uokvirene belim pilastrima. /otivi se smenjuju pod udnim
u"lovima, ali su svi objedinjeni snanim neprekinutim vencem koji jasno
na"la!ava okto"on. ' sledeoj zoni sledi iznena#enje. (andantifi su sme!teni
po dija"onalnim osama i na tom nivou okto"on je transforrnisan u "rki krst sa
vrlo kratkim kracima. (andantifi i luci ovo" krsta funkcionalno su potpuno
odvojeni od nosaa u donjoj zoni, !to je neuobiajeno. 8va revolucionarna
ideja Fuarinija moe se shvatiti tek kada se uporedi sa crkvom $v. <"neze na
tr"u ;avona u )imu arhitekte Borominija. Iznad pandantifa nalazi se "alerija
sa ovalnim prozorima izme#u kojih je I stubaca koji nose rebra za svod.
)ebra formiraju osmokraku zvezdu zavr!enu u vrhu pravilnim okto"onom.
Iznad sve"a je lanterna sa visokim tamburom visine kao cela "lavna kupola.
$polja je to oblik tambura u kojem se ustvari nalazi "lavna kupola, a iznad je
manji tambur i kupola. ' podunoj osi nalazi se kapela $anta /aria /a""iore.
Flavne karakteristike Fuarinijeve sakralne arhitekture preuzimane su i
transformisane !irom -vrope.
6upole i njihova or"anizacija su na prvom mestu. Fuarini u svojoj knjizi
+<rchitettura civile+ pi!e> @@$vodovi su "lavni delovi arhitekture+ i udi se kako
je o tome tako malo pisano. $linost kupole $v. 0orenca sa !pansko?
mavarskom strukturom iz VIII veka %kao damija u 6ordobi& uvek se mora
isticati. (ostoje, me#utim, znaajne razlike. ' 5paniji kupole nisu prozrane,
po!to njihov svod lei na konstrukcijskom skeletu od rebara. Fuarini je
eliminisao zidnu masu izme#u rebara. 5ta je pritom imao na umu moe se
protumaiti itanjem dela nje"ove knji"e u kojem raspravlja o razlikama koje
postoje u romanskoj i "otskoj arhitekturi, pri emu se moe naslutiti divljenje
za "otske "ra#evine.
' profanoj arhitekturi nje"ovo ostvarenje palate 6arinjano %.ari"nano& ostaje
zabeleeno kao prva civilna "ra#evina sa zatalasanim zidom fasade. 8no !to
je Bernini eleo da predloi za fasadu 0uvra, ovde je sada realizovano i to u
opeci. (osebno je interesantan slo" i ornament u opeci koji su po karakteru
skoro arapski.
70
!AROKNA ARHITEKTURA U FRAN3USKOJ

' periodu renesanse u 7rancuskoj je bio vidan uticaj italijanske umetnosti. o
se nastavilo i poetkom XVII veka kada je Bernini due vreme boravio u
(arizu, a pre nje"a jo! i Vinjola. (okazalo se, medjutim, da francuski ukus nije
naklonjen bo"atstvu baroknih detalja. =ato su se francuski arhitekti napre"li
da stvore osoben, nacionalni stil koji ima znatno vi!e odlika klasine %antike&
arhitekture. =a to su najvi!e bili zasluni "raditelji $alomon de Bros %$alomon
de Brosse, 12:1.?1DH:.& i Qak 0emersije %9acRues 0emercier, 12I2.?1D2:.&,
7ransoa /ansar %7rancois /ansart, 124I.?1DDD.& i i 0uj le Vo%0uis 0e VauO,
1D1H?1D3G&.
' (arizu je du"o"di!nja "radnja 0uvra omo"uila da se o"ledaju razne
"eneracije arhitekata i "raditelja.
' rekonstrukciji srednjovekovno" dvorca 0uvra za vreme renasanse arhitekta
0esko je bio iz"radio samo jedno krilo. ,alje pro!irivanje unutra!nje" dvori!ta
poeo je ak 0emersje 1DH:. "odine i ukrasio "a sa izvanredno obra#enim
(aviljonom sa satom %(avillori de I@Corlo"e&, ime je napravio cenzuru izme#u
postojee" renesansno" i novo" krila koje je tek trebalo iz"raditi. o novo
krilo bilo je replika 0eskoovo" dela, ali sa dosta slobode u izrazu. ' "ornjoj
zoni su postavljene karijatide kao oblik stilsko", reda, a iznad je postavljen
krov specifino" oblika koji e postati karakteristika francuske arhitekture u
narednim "eneracijama. Izme#u 1D2G. i 1DD:. "odine 0uj le Vo je dovr!io
dvori!te, a deset "odina kasnije 6lod (ero je ponudio re!enje za uvenu
istonu fasadu 0uvra kojom je eliminisao projekte Berninija i (jetra da
6ortone. 8va fasada sastoji se iz jedne monumentalne kolonade udvojenih
stubova na visokom postamentu sa potpuno ravnim krovnim zavr!etkom
%atikom& i timpanonom na sredini. )e!enje isturenih zavr!nih delova na
krajevima fasade uz kolonadu tipino su francusko re!enje.
Salo/o% d$ !ro5 je imao veoma istanano oseanje za zidanje crkvenih
"ra#evina, ali i za projektovanje profanih "ra#evina. (alata 0uksembur"
poseduje osobene karakteristike nje"ovo" stila. ;je"ov udeo u iz"radnji 0uvra
nije tako znaajan kao dru"ih autora. ;asledio "a je Qak 0emesije koji je bio
znatno mla#i i vrlo raspoloen da prihvati barokne karakteristike. .rkva kod
$orbone koju je projektovao ima kupolu, dve zone kao crkva Il *ezi u )imu i
interesantnu osnovu u kojoj je oltarski prostor iste duine kao i brod.
Fra%5oa 4a%5ar predstavlja veliko ime francuske arhitekture, a po svom radu
stoji na prelazu iz renesanse u barok. ' duhu italijansko" baroka iz"radio je
jedno krilo dvorca Bloa. ,ru"a znaajna "ra#evina koju je on iz"radio je
/ezon 0afit %/aison 0afitte& koju karakteri!e sistem povezanih, ali
me#usobno razdvojenih paviljona.
.rkva Val?de?Fras %Val?de?Frace& nastavlja pravac u kojem je "ra#ena crkva
$orbone. Fra#enje je zapoeo /ansar, a dovr!io 0emersje. 7asada je
komponovana u dve zone sa snano na"la!enim elementima kao !to su
stubovi, pilastri, timpanoni i niz dekorativno obra#enih voluta koje dre "lavni
brod. .entralna kupola je velike visine i sa obiljem ukrasa !to uop!te nije u
sa"lasnosti sa obradom proelja.
;ajvea rezidencija iz"ra#ena u XVII veku je dvorac Vo?le?Vikont %VauO?le
Viconte& koji je projektovao arhitekta 0uj le Vo sredinom ovo" stolea. 8n je
71
uspeo da ukomponuje veliki centralni salon u osnovu, tako da ceo unutra!nji
prostor deluje kao sceno"rafija. ;a platformi koja je razdvojena vodenim
o"ledalom od ostalo" terena, postavljen je dvorac. 8"ledanje fasade u vodi
jo! vi!e ih dramatizuje. Iza z"rade se nalazi ba!ta koju je uredio 0e ;otr %0e
;otre&, "de su se odravale uvene none zabave. 8vaj projekat i nje"ova
realizacija moe se smatrati prototipom za znatno vei projekat ? kraljevsku
rezidenciju Versaj.
6ao 0uvr u (arizu tako se i Versaj moe smatrati svedokom francuske
arhitektonske istorije. ;a prostoru izabranom za "ra#enje nalazio se stariji
lovaki dvorac kralja 0uja XIII. $lino kao i u sluaju 0uvra koji je postepeno
uveavan od manje srednjovekovne "ra#evine, tako se i Versaj , do"ra#ivao
uz pomo nekoliko "eneracija arhitekata. ' dru"oj poloviru XVII veka "radnju
je zapoeo 0e Vo, ali nje"ov rad je utopljen u znatno vei obim do"radnji koje
je obavio Qil?<rduen /ansar %9ules Carduin?/ansart&. 8n je do"radio bona
krila 1D3I. "odine, a zatim je pro!irio celu palatu. (oetkom XVIII veka
%13GD.&, Qak?<n Fabriel jo! je dodao niz z"rada u stilu klasicizma.
Flavna vrednost, me#utim, nije toliko u arhitekturi "ra#evina ve u
izvanrednoj i promi!ljenoj sintezi enterijera i parka koji okruuje palatu.
'nutra!njost palate koja je delo 0ebrena %0ebruin& i nje"ovih saradnika temelji
svoju vrednost na monumentalnosti koja je posti"nuta nizanjem sveanih
dvorana. $ve dvorane su me#usobno povezane po duoj osi %enfilade&.
(aralelno sa ovim dvoranama salonima teku velike, bo"ato ukra!ene "alerije.
;ajpoznatija je Falerija o"ledala %Falerie des Flaces&, kod koje su preko puta
niza prozora postavljena o"romna o"ledala. ime se stvara teatralna
atmosfera, !to je i bila jedna od karakteristika baroknih abijenata. .eo
enterijer je podre#en "lorifikaciji vladara, jer su povr!ine zidova ukra!ene
slikarstvom i skulpturom sa takvim pro"ramima da se direktno velia monarh,
ili je primenjena jedva skrivena ale"orija.
(ark je uredio 0enotr sa nizom radijalno postavljenih staza i sa alejama koje
duboko zadiru i stapaju se u pejsa. reba odma rei da je Versaj sa svojom
arhitekturom te!ko" baroka smatran prilino van mode u salonima (ariza. '
taj barok ubraja se i kapela Versaja koju je projektovao Qil?<rduen /ansar,
koja se smatra remek?delom iluzionizma i dekorativnosti. /e#utim, za razliku
od ovakvo" pristupa oblikovanja versajske kapele, Qjl?<rduen /ansar je bio
autor i sasvim dru"aije koncepcije crkve Invalida %,omes des Invalides&. 8va
crkva moe se smatrati vrhuncem francusko" izraza u arhitekturi XVIII veka,
koja stoji na pola puta izme#u baroka i klasicizma. 'nutra!nji prostor je
zami!ljen vrlo barokno, odnosno dramatino. 6roz otvor u donjoj kupoli
sa"ledava se "ornja kupola koja je bo"ato oslikana i osvetljena skrivenim
prozorima.
6roz ovu skromnu analizu moe se uoiti koliko su ve francuski arhitekti
razliito poimali barok u odnosu na italijanske autore. -n"leska je bila jo!
udaljenija od Italije u smislu prihvatanja izvesnih elemenata.
!AROKNA ARHITEKTURA U EN&ESKOJ

Vezu en"leskih arhitekata sa Italijom uspostavio je I%i>o "?ou%5 %Ini"o
9ones, 123E.?1D2H.& poetkom XVII veka. 8n sam je bio svestrana linost
%uomo universale& i bavio se sceno"rafijom, kostimo"rafijom, maskama za
72
pozori!te i dru"im umetnikim disciplinama. ;akon povratka iz Italije, on je
prihvatio posao "lavno" arhitekte kraljevstva. ,ouns je teio da "radi u istoj
i razumljivoj renesansi, kojoj je dao fine i skladne proporcije. Verovao je da
arhitektura mora da bude disciplinovana, mu!ka %pod uticajem Vitruvijeve
podele& i bez afektacija, tako da nije prihvatao ni!ta !to nije u potpunosti
razumeo. 'pravo radi to"a, on se divio (aladiju i nje"ovu misao je preneo i
usadio u en"lesku arhitekturu. =ato je en"leska arhitektura paladijevska u
najveoj mo"uoj meri.
;je"ov projekat 6raljiine kue %Kueen@s Couse& u Friniu pored 0ondona sa
rustino obra#enjm prizemljem, "latkim zidovima sprata i centralnom
kolonadom koja formira lo#u, sve zajedno je veoma uspe!na lina
interpretacija paladijevih ideja.
=natno poznatija, zbo" istorijskih do"a#aja koji su se tu odi"rali, je kua za
sveanosti %BanRuetin" 8 Couse& u okviru velike palate Vajthol %Shitehall&.
7asada ovo" dela je artikulisana stubovima u centralnom delu i pilastrima sa
strane ime se na"la!ava veliina, odnosno duina sale. (odeoni venac
izme#u prizemlja i sprata koji se vidi u spolja!njoj arhitekturi ustvari ne
od"ovara unutra!njem prostoru koji je jedinstven po visini. .ela arhitektura je
znatno vi!e elaborirana i ukra!ena ne"o !to je to kod 6vins Causa, ali su
proporcijski odnosi izuzetno promi!ljeni. u je unutra uvena prostorija dvojne
kocke %,ouble .ube& sa izuzetno visokom zasvedenom tavanicom koju je
oslikao (iter (ol )ubens, a namena joj je bila da se u njoj izlau portreti koje
je radio slikar Van ,ajk.
8d ,ounsovih dela treba jo! spomenuti crkvu $v. (avla u 6oven Fardenu
%.ovent Farden& iji je projekat bio zasnovan na Vitruvijevom hramu u
toskanskom stilu od opeke, sa veoma jednostavnim portikom.
Veliki poar skoro potpuno je uni!tio stari centar 0ondona 1DDD. "odine. o je
pruilo priliku da se kao autor posebno iskae 5ir Kri5tof$r R$% %.ristopher
Sren, 1DE1.?13HE.&, jedna od najcenjenijih linosti u arhitekturi -n"leske. (o
svom obrazovanju )en je bio astronom i kao profesor je radio u 8ksfordu.
6ada je 1DD2. "odine boravio u 7rancuskoj upoznao je Berninija, koji je tada
radio projekte za 0uvr. o poznanstvo "a je definitivno opredelilo za
arhitekturu, tako da se iz (ariza vratio sa velikom bibliotekom dela iz oblasti
arhitekture i skicama.
;akon poara u 0ondonu sve "ra#evine morale su se podizati od kamena i
opeke, a "radnja je stro"o nad"ledana. 6ako su an"likanske crkve imale
relativno jednostavni pro"ram, )enove crkve su bile jeftinije i brzo su se
"radile. ' poaru je stradala i katedrala $v. (avla, pa je i taj posao bio
poveren )enu. =a taj zadatak on je pripremio veliki broj planova i maketa. '
poetnoj fazi bio se opredelio za relativno stari centralni plan italijansko" tipa.
okom dalje" rada, me#utim, morao je da na#e kompromisno re!enje kako bi
zadovoljio sve!tenike zahteve. 8ni su traili lon"itudinalni plan sa du"akim
oltarskim prostorom. (rihvatajui takvu osnovu )en je uspeo da nametne
veliku, dominantnu centralnu kupolu kao baroknu odliku.
8vo usa"la!avanje nije ostalo bez posledica po tkivo "ra#evine. /no"i
elementi su morali biti prikriveni, tako da je jedan kritiar to ak komentarisao
na sledei nain> @@9edna polovina $v. (avla iz"ra#ena je da sakrije dru"u
polovinu+. Ipak, itav niz elemenata je bio vrhunsko" kvaliteta. 6upola
predstavlja jedan od najlep!ih baroknih oblika, iako u osnovnoj zamisli sledi
oblik i izraz Bramanteovo" empijeta. (raktino cela z"rada hrama podi"nuta
73
je na visinu u obliku kupole, a broj stubova je udvostruen kako bi izraz bio
dinaminiji.
,ru"i veliki projekat 6ristofera )ena, dvorac Cempton 6ort %Campton .ourt&
je samo zapoet i nije dovr!en, a i nije realizovan onako kako "a je autor
zamislio, ;je"ova elja je bila da stvori en"leski Versaj, ali to je uspelo samo
u nekim delovima.
' -n"leskoj je baroknu arhitekturu u punom smislu ostvario $ir ,on Venbro
%9ohn Vanbru"h& na dvorcu Cauard %CoTard& i uvenoj Blenam palati
%Blenheim&. 8va palata nastala je nakon 13G:. "odine kada su princ -v"enije
$avojski i vojvoda od /alboroa sjajno potukli francusku vojsku u bitci kod
mesta Blenhaj na ,unavu. =ahvalnost vojvodi od /alboroa je bila izraena
kroz poklon u vidu iz"radnje palate. =ato se ova "ra#evina naje!e opisuje
kao vojni spomenik, a ne kua, ponajmanje dom. =a razliku od komplimenata
koji se upuuju objektima, da su dobro uklopljeni u pejsa, ovde je izraena
tenja ka suprotnom efektu. (alata je ustvari suprotstavljena pejsau tako !to
je sme!tena na potpuno ravnom platou, oi!enom od svako" rastinja.
6ompozicija "ra#evine jeste barokna, ali u sprezi sa takvim postavljanjem u
okruenje ona se vi!e tretira kao romantina iluzija vite!ke slave ne"o realna
struktura. ehniku pomo u izradi palate pruio je arhitekta Ni9ola5
Hou95/or %;icolas CaTksmoor& koji je iz"radio i itav niz vrlo uspelih
baroknih crkava u 0ondonu.
Baroknu zavr!nicu predstavlja rad arhiteke ,emsa Fibsa %9ames Fibbs,
1DIH.?132:.&, koji je u 0ondonu projektovao crkvu $v. /artin?u?polju %$t.
/artin?in?the?7ields&, u 8ksfordu biblioteku )edklif 6amera %)adcliffe
.amera& u obliku rotonde.
!AROKNA ARHITEKTURA U NE4AFKOJ I AUSTRIJI

6rajem XVII veka <ustrijska carevina poela je da i"ra znaajnu ulo"u u
-vropi, pa su se u "ermanskim zemljama zaele neke pro"resivne ideje u
arhitekturi to"a doba. $ituacija je bila povoljna, zavr!io se veliki
trideseto"odi!nji rat, urci su se povukli iz centralnih delova -vrope, a
katolika crkva je povratila svoju samouverenost. (rvi barokni oblici na ovim
podrujima veoma mno"o du"uju arhitekturi Borominija i Fuarinija, koju su u
austrijsku prestonicu uvela dvojica arhitekata 7i!er fon -rlah i 0ukas fon
Cildebrant.
FiA$r fo% Erla@ %7isher von -rlach, 1D2D.?13HE.& studirao je u )imu za vreme
Berninijeve starosti i bio je pod snanim uticajem nje"ovo" skulptoralno"
tretiranja arhitekture. ;je"ovo "lavno delo, crkva $v 6arla Boromejsko"
%6arlskirche&, lii na prvi po"led na Borominijevu crkvu sv. <"nez. 'z bone
zvonike ovde se pojavljuju i visoki trijunfalni stubovi po u"ledu na antike
stubove rajana i /arka <urelija. 8vi zvonici i stubovi su prilino udaljeni od
centralne kupole, tako da lie na kompoziciju crkve $uper"a kod orina,
arhitekte 9uvare.
' profanoj arhitekturi 7i!er fon -rlah je poku!ao da monumentalnost Versaja
posti"ne na velikorn dvorcu u 5enbru kod Bea. $matra se da je on uspeo jo!
bolje da sintetizuje du"ake fasade.
0ukas fon Cildebrant je iz"radio itav niz palata i letnjikovaca na kojima je
ukras bio preterano izraen. (rva palata koju je na taj nain obradio bila je
74
z"rada Fornje" belvedera. ;ajfantastinija primena ukrasa je na letnjoj palati
u ,rezdenu. ;ajpoznatiji deo te palate je .vin"er %=Tin"er& arhitekte /ateus
(opelmana %/athaus (ope.llmann&, na kojoj se ukrasi "omilaju, ali na vedar i
veseo nain.
$evernije od Bea barokna arhitektura je bila sve ivlja i vedrijih oblika.
<rhitekta Baltazar ;ojman %Balthasar ;eumann& projektovao je hodoasniku
crkvu u 7ilcnhajli"enu %Vierzhnheili"en&. ' toj "ra#evini je verovatno posti"nut
ideal barokne arhitekture, totalno proimanje prostora !to proizvodi
neverovatan utisak na "ledaoce. 8snova crkve je sastavljena od kru"ova koji
se me#usobno presecaju. 0uci, balkoni i skoro lebdee kupole potpuno su
prekrivene arabeskom isprepletenih cvetova, plastino izraenih oblaka,
andjelia i dru"ih ukrasa. 8ltar se, neuobiajeno nalazi u sredini unutra!nje"
prostora.
'z ovu crkvu treba spomenuti i dru"u "ra#evinu koju je ;ojman projektovao,
tako#e bo"atu dekorativnim elementima. o je biskupska rezidencija u
Virbur"u, sa slikarstvom venecijansko" majstora iepola u enterijeru.
8va arhitektura pripada poslednjoj fazi baroka koja se naziva rokoko. )okoko
nije poseban stil, to je deo baroka kao !to postoji cvetna "otika ili zrela
renesansa na kraju tih stilskih pravaca. 8snovne razlike su pre sve"a u
poimanju svetlosti u "ra#evini. ' baroku postoji na"lasak na naponu, pritisku,
tenziji, a u rokokou su svi pokreti lepr!avi kao i"ra. Iako je poreklo rokokoa
francusko, u ;emakoj se rokoko znatno, vi!e ispoljava u arhitekturi. '
7rancuskoj je rokoko znatno vezan za ure#enje enterijera i dru"e lepe
umetnosti.
75

BAROK Arhitektura

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BAROK Arhitektura

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Razvoj arhitekture naselja Arhitektura baroka

Prof. dr Naa Kurtovi-Foli

You might also like