Naslov originala

Jhumpa Lahiri
Unaccustomed Earth


obrada: Lena
www.balkandownload.org
AMPA LAHIRI
NOVA ZEMLJA
Prevod:
Tamara Veljkovi - Blagojevi

Za Oktavija, za Nura

Ljudska priroda nee napredovati, ba kao ni krompir, ako se
sadi i presauje, generaciju za generacijom, u isto, ispoeno
tlo. Moja deca su se drugde rodila, a ako je njihova sudbina
iole u mojim rukama, korenje e pustiti u novo tle.

Natanijel Hotorn, Carinarnica
1
PRVI DEO
K
Nova zemlja
ad joj je majka umrla, Rumin otac je otiao u penziju iz
farmaceutske kompanije, u kojoj je radio desetinama i
desetinama godina, i poeo da putuje po Evropi, kontinentu koji
nikad nije video. U proteklih godinu dana obiao je Francusku,
Holandiju i, napokon, Italiju. Bili su to paket aranmani, putovao je
u drutvu neznanaca, vozio se autobusom kroz predele, a svaki
obrok, muzej i hotel bili su unapred odreeni. Nije ga bilo po dve,
tri, a ponekad i etiri nedelje odjednom. Kad bi otputovao, Ruma se
uopte ne bi ula s njim. Ona bi svaki put magnetom zakaila
odtampan plan njegovih letova na friider, a onim danima kad je,
prema rasporedu, trebalo da leti, gledala je vesti da se uveri da
nigde u svetu nije bilo avionskih nesrea.
Povremeno bi razglednica stigla u Sijetl, gde su iveli Ruma,
Adam i njihov sin Aka. Razglednice su prikazivale fasade crkava,
kamene fontane, krcate trgove, krovove kua boje peene zemlje,
oblivene kasnim popodnevnim suncem. Prolo je skoro petnaest
godina od Rumine jedine evropske avanture, jednomesenog
odmora Evrorejlom
2
, na koji je otila sa dve drugarice posle koleda,
odmora plaenog novcem koji je utedela od plate advokatskog
pomonika. Spavala je u ofucanim pansionima, sa tedljivou
kakvu u ovom trenutku u ivotu ne moe ni da zamisli, ne kupujui
nita sem varijacija istih ovih razglednica koje joj je sad otac slao.
Otac je pisao saete bezline opise stvari koje je video ili uradio:
Jue galerija Ufici. Danas etnja do druge obale Arna. Sutra na
rasporedu ekskurzija u Sijenu. Ponekad bi ubacio poneku reenicu
o vremenu. Meutim, oevo prisustvo na tim mestima nikada se nije
osealo. Rumu je to podsealo na telegrame koje su njeni roditelji
slali roacima nekada davno, kad bi se bezbedno vratili u
Pensilvaniju iz posete Kalkuti.
Te razglednice su bile prva pota koju je Ruma ikad dobila od
oca. Za trideset osam godina nikad nije imao razloga da joj pie. Bila
je to jednostrana prepiska; njegove ekskurzije bile su suvie kratke,
pa Ruma nije imala vremena da mu odgovori, a i on nije imao, sa
svoje strane, gde da prima potu. Oev rukopis je bio sitan,
precizan, pomalo enstven; majka je u pisanju meala velika i mala
slova, kao da je od svakog slova nauila samo po jednu verziju.
Razglednice su bile adresirane na Rumu; njen otac nikad nije
dodavao Adamovo ime, niti je pominjao Akaa. Tek bi u pozdravu
na kraju priznavao bilo kakvu vrstu povezanosti meu njima.
Potpisivao ih je sa: Budi srena, pozdrav, baba
3
, kao da je bilo tako
jednostavno dostii sreu.
U avgustu e joj otac ponovo otii, ovog puta u Prag. Meutim,
pre toga dolazi da provede nedelju dana s Rumom i da vidi kuu
koju su ona i Adam kupili u istonom delu Sijetla. Proletos su se
preselili iz Bruklina zbog Adamovog posla. Otac je bio taj koji je
predloio da ih poseti, pozvao je Rumu dok je spremala veeru u
svojoj novoj kuhinji, iznenadivi je. Posle majine smrti Ruma je
preuzela obavezu da svake veeri porazgovara s ocem, da ga pita
kako je proveo dan. Sad su se ti pozivi proredili, obino su se uli
jednom sedmino, nedeljom popodne. Ovde si uvek dobrodoao,
baba, rekla je ocu preko telefona. Zna da ne mora ni da me
pita. Majka je ne bi pitala. Dolazimo da vas obiemo u junu,
obavestila bi Rumu, a avionske karte bi joj ve bile u rukama. Bilo je
perioda u ivotu kad bi se Ruma razgnevila na takvu drskost. Sad joj
je nedostajala.
Adam nee biti tu te nedelje, bie opet na poslovnom putu. On
radi za hed fond
4
, a otkako su se preselili, jo nije proveo kod kue
dve nedelje u nizu. Da svuda idu za njim nije dolazilo u obzir.
Nikada nije iao na zanimljiva mesta obino su to bile varoice na
severozapadu zemlje ili u Kanadi, gde nije bilo nieg posebnog za
nju i Akaa. Za nekoliko meseci, uveravao ju je Adam, putovanja e
se prorediti. Mrsko mu je to joj svaki put natovari Akaa, rekao je, a
naroito sad kad je ponovo trudna. Podsticao ju je da unajmi
bebisiterku, ak i nekoga ko bi iveo s njima, ako bi to pomoglo.
Meutim, Ruma nije znala nikoga u Sijetlu, a mogunost da
pronae nekoga ko bi joj uvao dete u nepoznatom mestu inila joj
se stranijom nego da ona sama brine o njemu. Samo je trebalo da
pregura leto u septembru Aka kree u vrti. Osim toga, Ruma
nije radila i nije mogla da nae izgovor da plati neto za ta ona ima
sve vreme sveta.
U Njujorku se, posle Akaevog roenja, dogovorila s
advokatskom kancelarijom u kojoj je bila ranije da radi honorarno;
etvrtkom i petkom je bila kod kue u Park Sloupu, i tad joj se inilo
da je postigla savrenu ravnoteu. U prvo vreme su u kancelariji
imali razumevanja; meutim, nije bilo tako lako nositi se sa
majinom smru ba u trenutku kad je trebalo da pone suenje u
jednom tekom sluaju. Majka joj je umrla na operacionom stolu,
otkazalo joj je srce; anestezija tokom rutinske operacije kamena u
ui izazvala je anafilaktiki ok.
Posle dve nedelje, koje je dobila zbog gubitka majke, Ruma
jednostavno nije mogla da natera sebe da se vrati tamo. Nadziranje
budunosti klijenata, pripremanje testamenata i refinansiranje
hipoteka, sve joj se to sad inilo apsurdnim, i samo je elela da ostaje
kod kue s Akaem, ne samo etvrtkom i petkom, ve svakog dana.
A onda, nekim udom, iskrsao je Adamov novi posao, na kojem je
plata bila dovoljno visoka da ona moe da d otkaz. Sad joj je posao
bio da brine o kui: da prelistava gomile kataloga koji su stizali
potom, da po njima lepi podsetnike, da naruuje posteljinu sa
zmajevima za Akaevu sobu.
Savreno, rekao je Adam kad mu je Ruma saoptila da im njen
otac dolazi u posetu. Moi e da ti pomogne dok ja nisam tu.
Meutim, Ruma nije tako mislila. Majka je ta koja bi bila od pomoi,
preuzela bi kuhinju, pevala bi pesme Akau i uila ga deije pesmice
na bengalskom, ubacivala kamare vea u ve-mainu. Ruma nikad
nije provela ni nedelju dana sama s ocem. Kad bi je roditelji posetili
u Bruklinu posle Akaevog roenja, otac bi zauzeo fotelju u dnevnoj
sobi i tiho proeljavao Tajms, povremeno bi zagolicao bebu po
podvaljku, ali se ponaao kao da prosto eka da mu proe vreme.
Otac je sad iveo sam, kuvao je sam. Kad su razgovarali
telefonom, nije mogla da zamisli ambijent oko njega. Preselio se u
apartman s jednom spavaom sobom, u delu Pensilvanije koji je
Ruma slabo poznavala. Stvari je sveo na minimum i prodao kuu u
kojoj su Ruma i njen mlai brat Romi proveli detinjstvo, obavestivi
ih o tome tek poto je potpisao ugovor s kupcem. Romiju je bilo
svejedno, on je ve dve godine iveo na Novom Zelandu, radei u
ekipi nekog nemakog producenta koji je snimao dokumentarce.
Ruma je znala da je kua, sa sobama koje je njena majka uredila, s
krevetom u kojem je volela da sedi budna i reava ukrtenice i
poretom na kojem je kuvala, sad prevelika za njenog oca. Ipak, vest
ju je okirala, izbrisavi majino prisustvo ba kao to je hirurg to
uinio.
Znala je da ocu nije potreban neko ko e voditi rauna o njemu,
a opet, sama ta injenica budila je u njoj krivicu; u Indiji se uopte ne
bi ni pokretalo pitanje da li treba da se useli kod nje. Njen otac nikad
nije ni spomenuo tu mogunost, a kad joj je majka umrla, to nije ni
bilo izvodljivo; njihov stari stan bio je premali. Meutim, u Sijetlu je
bilo dosta slobodnih soba, soba koje su zvrjale prazne i bez ikakve
namene.
Ruma se plaila da e joj otac postati teret, dodatna obaveza,
stalno prisutan na nain na koji vie nije bila navikla. Bio bi to kraj
porodice koju je sama stvorila: ona i Adam i Aka i drugo dete koje
e doi u januaru, zaeto tik pred preseljenje. Nije mogla ni da
zamisli da brine o ocu kao njena majka, da mu posluuje jela koja je
njena majka nekad pravila. Ipak, jo bi se gore oseala da mu ne
ponudi mesto u svom domu. Bila je u dilemi koju Adam nije
razumeo. Kad god bi potegla to pitanje, ukazao bi na ono oigledno,
da ona ve ima malo dete o kojem brine i jo jedno na putu.
Podsetio ju je da joj je otac dobrog zdravlja za svoje godine, da je
zadovoljan tamo gde je. Meutim, nije imao nita protiv zamisli da
njen otac ivi s njima. Njegova spremnost bila je dobronamerna,
velikoduna, primer onog zbog ega je volela Adama, a opet ju je
brinula. Zar je njemu svejedno? Znala je da on pokuava da
pomogne, ali je istovremeno oseala da se njegovo strpljenje topi.
Time to joj je dopustio da d otkaz, ispruio se za ovu prelepu
kuu, time to se sloio da naprave jo jedno dete, Adam je davao
sve od sebe da usrei Rumu. Meutim, nju nita nije moglo da
usrei; nedavno, tokom nekog razgovora, on joj je i ukazao na to.

Koliko je oslobaajue ovih dana putovati sam, predati samo jedan
kofer na aerodromu. Nikad nije bio na severozapadnoj obali Tihog
okeana, nikad nije cenio omamljujuu irinu svoje usvojene zemlje.
Samo je jednom pre toga preleteo Ameriku, onaj put kad je njegova
ena u Rojal tai erlajnsu rezervisala karte za Kalkutu preko Los
Anelesa, umesto da putuju na istok, kao to su obino inili. To
putovanje je bilo beskrajno, etiri sedita, jo uvek se sea, meu
puaima, skroz u zadnjem delu aviona. Niko od njih nije imao
snage da obie bilo kakve spomenike u Bangkoku u pauzi izmeu
letova, umesto toga su prespavali u hotelu koji im je obezbedila
avio-kompanija. Njegova ena, koja je bila neverovatno eljna da
vidi Plutajuu pijacu
5
, prespavala je ak i veeru, jer se seao da je
jeo u hotelu samo sa Rumom i Romijem, u zastakljenom restoranu s
pogledom na batu, da nikad u ivotu nije probao tako zainjenu
hranu, dok su se komarci ljutito rojili iza glava njegove dece. Bez
obzira na to kako ili, ta putovanja u Indiju uvek su bila epska, jo se
seao zebnje koju su u njemu budila, jer je moralo da se spakuje
toliko prtljaga, da se sve to prebaci na aerodrom, morao je da dri
dokumenta u redu i da bezbedno preveze porodicu toliko hiljada
kilometara. Meutim, njegova ena je ivela za ta putovanja, a dok
mu nisu umrla oba roditelja, i deo njega je iveo za njih. I tako, ili
su uprkos troku, uprkos tuzi i stidu koje je oseao svaki put kad bi
se vratio u Kalkutu, uprkos injenici da su deca, to su bila starija,
sve manje elela da idu.
Zurio je kroz prozor u naslage oblaka koje su liile na kilometre i
kilometre gusto napadalog snega, preko kojeg bi ovek mogao prei.
Prizor ga je ispunjavao mirom; ovo je sad bio njegov ivot, ta
sloboda da radi ta hoe, a odgovornost prema porodici nije
postojala, ba kao to nita vie nije postojalo u toj neometanoj viziji
oblaka. Ti povraci u Indiju bili su deo ivota za njega i sve njihove
prijatelje Indijce u Americi. Ga Bagi bila je izuzetak. Ona se bila
udala za deaka kojeg je volela od detinjstva, ali je on poginuo u
nesrei na skuteru posle samo dve godine braka. Sa dvadeset est se
preselila u Ameriku, znajui da bi inae roditelji pokuali da je
preudaju. ivela je na Long Ajlendu; anomalija Indijka, a sama.
Zavrila je doktorat iz statistike, jo od sedamdesetih je predavala na
Univerzitetu Stouni Bruk, a za vie od trideset godina u Kalkutu se
vratila samo da bi otila na sahranu roditeljima. Zvala se Minaki, i,
mada ju je sad zvao po imenu kad joj se obraao, u sebi je i dalje o
njoj razmiljao kao o gi Bagi.
Poto su njih dvoje bili jedini Bengalci u grupi na putovanju,
naravno da su zapodenuli razgovor. Poeli su da jedu zajedno, u
autobusu su sedeli jedno do drugog. Poto su i jedno i drugo
izgledali isto i govorili istim jezikom, ljudi su mislili da su mu i
ena. Na poetku nije bilo nikakve romantike; ni jedno ni drugo nije
bilo zainteresovano za tako neto. Uivao je u drutvu ge Bagi,
znajui da e se ona posle nekoliko nedelja ukrcati u drugi avion i
nestati. Meutim, posle Italije poeo je da razmilja o njoj, radovao
se njenim imejlovima, proveravao potu na raunaru pet ili est puta
dnevno. Pretraio je Mep kvest
6
da pronae varoicu u kojoj je
ivela i vidi koliko mu treba kolima do nje, mada su se dogovorili da
se, za sad, viaju samo kad su u inostranstvu. Deo trase mu je bio
poznat, tim putem bi iao sa enom kad su poseivali Rumu u
Bruklinu.
Uskoro e ponovo videti gu Bagi u Pragu; dogovorili su se da
ovaj put budu u istoj sobi, a i razmiljali su da na zimu odu na
krstarenje po Meksikom zalivu. Tvrdoglavo je odbijala da se uda,
da ikad podeli svoj dom s nekim mukarcem, a zbog tih uslova je
sama pomisao na njihovo druenje bila jo primamljivija. Zatvorio je
oi i zamislio njeno lice, jo uvek jedro, mada je nagaao da
verovatno ima ve ezdeset, samo pet ili est godina manje od
njegove ene. Nosila je zapadnjaku odeu, dempere na
raskopavanje i crne pantalone na lasti, a gustu tamnu kosu eljala
je u punu. Najvie mu se dopadao njen glas, pravilno modulisan,
uvek odmerenih rei, kao da svakog dana postoji samo ograniena
koliina stvari koju eli da izrekne. Moda ba zato to je oekivala
tako malo, on je bio velikoduan prema njoj, paljiv onako kako
nikad nije bio u braku. Kako je samo bio stidljiv kad je prvi put pitao
gu Bagi u Amsterdamu, posle obilaska Kue Ane Frank, da mu
pozira ispred kanala da je slika.

Ruma se ponudila da se odveze do aerodroma da doeka oca, ali je
on insistirao da iznajmi auto i da prati uputstva koja je pronaao na
Internetu. Kad je zaula zvuk guma na ljunkovitom prilaznom
putu, ona poe da s poda sakuplja igrake razbacane po dnevnoj
sobi, sklanjajui plastine ivotinje i zatvarajui knjige koje je Aka
uporno ostavljao otvorene na omiljenim mestima. Iskljui televizor,
miiu, doviknula mu je sad. Ne sedi tako blizu. Doi, stigao je
dadu
7
.
Aka se nije ni pomerio s poda leao je na stomaku s bradom u
rukama. On je bio savrena sinteza Rume i Adama, kovrdave kose
koju nikad nisu iali i koe toplog zlatastog sjaja; paperjaste dlaice
na nogama takoe su mu bile zlatne, zbog ega ju je podseao na
lavia. ak mu je i lice, sa zakoenim, uskim zelenim oima, imalo
neto lavlje u sebi. Imao je samo tri godine, ali je ponekad ve
oseala otpor, onu ukorenjenu barijeru, koju e, pretpostavljala je,
podizati kako bude rastao. Posle selidbe je postao teak. Znala je da
je to zbog kombinacije novog okruenja, njenog manjka energije i
toga to je Adam toliko odsutan. Bilo je trenutaka kad bi se Aka bez
upozorenja bacio na pod, a to telo koje je gajila u sebi postalo bi joj
potpuno strano, neprijateljski nastrojeno. Ili to, ili se kaio na nju,
traei da ga nosi dok je pokuavala da skuva neto.
Mada nije nita spominjala o bebi, bila je ubeena da je on sve
ve shvatio, da ve osea da su ga zamenili. I ona se promenila
nije vie imala toliko strpljenja, odsenije mu je odgovarala Ne!
umesto da pokua da ga urazumi. Nije bila spremna na toliki posao,
na toliku izolovanost. Nekim jutrima je elela da se prosto obue i
da izae na vrata, kao Adam. Nije shvatala kako je njena majka
uspela. Dok je rasla, primer njene majke preseljenje na nepoznato
mesto da bi se udala, iskljuiva briga o deci i domainstvu sluio je
kao upozorenje, put koji treba izbegavati. A opet, takav je sad bio
Rumin ivot.
Prela je kroz dnevnu sobu, ugasila televizor. Odgovori mi kad
ti se obraam, Akae. Ustaj, idemo.
Pogled na oev iznajmljeni auto, kompaktni tamnocrveni sedan,
uznemirio ju je, iznova potvrujui injenicu da ona ivi na drugoj
obali, hiljadama kilometara udaljena od mesta na kojem je odrasla,
gde njeni roditelji nisu nikog poznavali, gde nijedno od njenih
roditelja, do danas, nikad nije kroilo. Veze koje je njena porodica
uspostavila s Amerikom, krug bengalskih prijatelja njenih roditelja u
Pensilvaniji i Nju Derziju, kompanija njenog oca, kole u koje su
Ruma i Romi ili, ovde nisu postojali. Prolo je sedam meseci otkad
je poslednji put videla oca. Dok su prodali i ispraznili stari stan,
preselili se i smestili u novu kuu, i dok se otac vratio s raznih
putovanja, prolo je vie od pola godine.
Aka je ustao i iao za njom, pa su zajedno posmatrali kako njen
otac otvara prtljanik automobila i vadi mali crni kofer s tokiima.
Nosio je kaket za bejzbol na kojem je pisalo POMPEJA, smee
pamune pantalone i nebo-plavu polo majicu i par belih konih
patika. Zgranulo ju je koliko je otac poeo da lii na Amerikanca
pod stare dane. S tom sedom kosom i svetlim tenom mogao je
praktino biti iz bilo kog mesta. Njena majka je ta koja bi trala u
ovom vlanom severnjakom pejzau u njenim sarijima jarkih boja,
sa tamnocrvenim bindijem
8
veliine petoparca i nakitom.
Poeo je da vue kofer du prilaznog puta, meutim, poto mu je
smetao ljunak pod tokovima, podigao ga je za ruku i preko
travnjaka doao do kue. Videla je da ovo za njega predstavlja blag
napor i poelela da je Adam tu da mu pomogne.
Akae, jesi li to ti?, doviknuo je njen otac na engleskom,
pretvarajui se da je zapanjen. Kako si samo postao veliki. Dosad
je Aka ve zaboravio ono malo bengalskog to ga je Ruma nauila
kad je bio mali. Kad je poeo da izgovara cele reenice, engleski je
prevladao, ona nije bila dovoljno disciplinovana da se dri
bengalskog. Osim toga, jedno je gugutati mu na bengalskom,
pokazivati mu na ovo ili ono i govoriti mu kako se to zove. Bila je
potpuno druga stvar odrati autoritet na bengalskom; na tom jeziku
se nikad nije oseala kao odrasla osoba. I njoj je bengalski izmicao.
Njena majka je bila stroga i to toliko da joj se Ruma nikad nije
obratila na engleskom. Meutim, njenom ocu to nije smetalo. U
retkim prilikama kad je Ruma jo govorila bengalski, kad bi neki
ujak ili ujna pozvali iz Kalkute da joj estitaju Bidoju
9
ili da Akau
estitaju roendan, saplitala se o rei, kasapila glagole. A opet, bio je
to jedini jezik kojim je govorila u prvim godinama ivota.
Koliko godina ima sad? Tri? Ili tri stotine?, pitao je njen otac.
Aka nije odgovorio, ponaajui se kao da njen otac ne postoji.
Mama, edan sam, rekao je.
Saekaj trenutak, Akae.
Otac joj je izgledao isto. Za jednog sedamdesetogodinjaka, koa
na rukama i licu mu je bila prilino zategnuta i ista. Nije smrao, a
kosa na glavi mu je bila bujna, i to vie, plaila se, nego njena posle
Akaevog roenja, kad je svake noi otpadala u guvama na jastuk,
a umreni pramenovi bili prva stvar koju je primeivala svakog
jutra. Njen lekar ju je uveravao da e ponovo izrasti, ali joj je kada
jo bila puna ampona za koje su obeavali da podstiu rast kose, da
jaaju vlasi. Otac joj je izgledao odmorno, jo jedna osobina koja ovih
dana nije krasila Rumu. Navikla se da nanosi korektor ispod oiju,
ak i kad nije nameravala da izlazi iz kue. Takoe, poela je i da se
goji. S Akaem je smrala u prvom tromeseju, ali ovaj put, posle
samo dvanaest nedelja, ve je imala skoro pet kila vie. Zakljuila je
da razlog mora biti hrana, jer je uhvatila sebe kako stalno dovrava
zalogaje s Akaevog tanjira, a i injenica to sad svuda mora da ide
kolima umesto da hoda. Ve je naruila pantalone i suknje s
elastinim pojasom iz kataloga, a lice joj se toliko popunilo da ju je to
uznemiravalo svaki put kad bi se pogledala u ogledalo.
Akae, molim te, reci zdravo dedi, rekla je, neno ga gurnuvi
dodirujui mu ramena. Poljubila je oca u obraz. Koliko ti je trebalo
dovde? Je l bilo guve u saobraaju?
Ne ba. Kua ti je 35 kilometara od aerodroma. Njen otac se
uvek trudio da sazna tane razdaljine koje je proputovao, i velike i
male. ak i preko nego to je Mep Kvest postojao, on je znao tanu
razdaljinu od njihove kue do kancelarije, i do supermarketa u
kojem su njeni roditelji kupovali hranu, i do domova njihovih
prijatelja.
Benzin je ovde skup, dodao je. Ovo je rekao nonalantno, ali je
ipak osetila aoku kritike, kao i celog ivota, oseajui krivicu to je
benzin skuplji u Sijetlu nego u Pensilvaniji.
Dug je let. Mora da si umoran.
Umoran sam samo kad je vreme za spavanje. Doi ovamo,
ree njen otac Akau. Spustio je kofer, blago se nagnuo i pruio
ruke.
Meutim, Aka je pritisnuo glavu u Rumine noge, odbijajui da
sarauje.
Uli su unutra, a otac se sagnuo da odvee pertle na patikama,
podiui jednu pa drugu nogu i blago se ljuljajui.
Baba, ui u dnevnu sobu, bie ti udobnije da sedi na sofi dok ih
skida, ree Ruma. Meutim, on je nastavio da skida patike i
ostavio ih u foajeu pored stoia za potu, pre nego to se uspravio i
pogledao oko sebe.
Zato je dadu skinuo cipele?, Aka upita Rumu.
Tako mu je udobnije.
I ja hou da izujem. Aka zalupa sandalama po podu.
Bila je to jedna od mnogih navika steenih vaspitanjem kojih se
odrekla kad je odrasla, a da nije znala ni kad ni zato. Ignorisala je
Akaev zahtev i pokazala ocu kuu, sobe su bile vee i gracioznije
od onih koje su njoj pruale utoite kad je bila dete. Aka ih je
pratio, tu i tamo strugnuvi od njih. Kua je izgraena 1959,
dizajnirao ju je neki arhitekta koji je bio i vlasnik, a Ruma i Adam su
je polako punili nametajem iz tog perioda: jednostavne skupe sofe
prekrivene vunenim presvlakama nenih boja, dugake, niske
police za knjige s noicama okrenutim ka spolja. Jezero Vaington
bilo je nekoliko blokova niz ulicu koja se sputala nizbrdo. Dnevna
soba je imala veliki prozor, koji kao da je uramljivao vodu, a iza
trpezarije je bio zastakljeni trem sa jo spektakularnijim pogledom:
horizont nad Sijetlom s leve strane, a pravo napred Olimpijske
planine, iji sneni vrhovi kao da su bili isklesani od iste ustalasane
beline oblaka koji su plovili nad njima. Ruma i Adam nisu planirali
da ive u predgrau, ali posle pet godina u stanu koji je gledao u
zadnji deo drugih zgrada, bilo je nemogue odoleti domu koji je bio
tako blizu jezera, u kom su mogli da sede i gledaju zalazak sunca.
Pokazala je na jedan od dva mosta koji su se protezali preko
jezera, objanjavajui da plutaju na pontonima u sredinjem delu jer
je voda suvie duboka. Otac je pogledao kroz prozor, ali nije nita
rekao. Majka bi bila predusretljivija, prokomentarisala bi pogled,
pitajui se da li bi, umesto zavesa boje slonovae, zelene izgledale
bolje. Izgledalo je, dok je otac hodao s jednog kraja dnevne sobe na
drugi, da u sebi meri njene dimenzije. Setila se da je ovo radio i
ranije kad joj je pomagao da se preseli u studentski dom i u njene
prve stanove posle koleda. Zamiljala ga je na putovanjima, na
javnim trgovima, kako prelazi s jednog kraja na drugi, kako koraa
uz i niz crkvene brodove, brojei korake potrebne da se ovek
popne uz stepenice do neke biblioteke ili muzeja.
Povela ga je u prizemlje, gde je spremila gostinsku sobu. Prostor
je bio podeljen na dva dela harmonika vratima. Na jednoj strani bili
su krevet i pisai sto, a na drugoj sto i sofa, polica za knjige i stoi.
Otvorila je vrata kupatila i pokazala na korpu od prua u koju je
trebalo da odlae prljav ve. Ovo moe da zatvori ako hoe,
rekla je razvlaei harmonika vrata da mu pokae.
Nema potrebe, rekao je otac.
Skroz, mama, rekao je Aka vukui bravu, zbog ega se krem
pregrada ljuljala napred-nazad. Zatvori ih skroz.
Ne, Akae.
Ovo je moja soba kad porastem, objavio je Aka.
Onaj televizori u uglu radi, ali nije prikljuen na kablovsku,
ree Ruma ocu. PBS
10
ti je na devet, dodala je, znajui da je to
kanal koji on voli.
Hej, ne hodaj mi po krevetu u cipelama, njen otac iznenada
ree Akau, koji se popeo na krevet i prelazio dugim, odmerenim
koracima po prekrivau.
Miiu, sii s kreveta.
Aka je na kratko nastavio da radi potpuno isto to i dotad,
ignoriui ih. Onda je zastao, sumnjiavo posmatrajui dedu.
Zato?
Pre nego to je Ruma stigla da objasni, njen otac ree: Jer u
inae runo sanjati.
Aka je spustio glavu. Brzo, na Rumino iznenaenje, on skliznu
na pod, puui na sve etiri na trenutak, kao da je ponovo beba.
Ponovo su se vratili gore, u kuhinju. Ovo je bila soba na koju je
Ruma bila najponosnija, sa kamenim radnim povrinama i
kredencima od trenjinog drveta. Dok ju je prikazivala ocu, postalo
joj je neprijatno zbog uspenog ivota s Adamom, a istovremeno je
osetila i preutni amar odbijanja, shvatajui, iz njegove neprekinute
utnje, da ga nita od toga nije impresioniralo.
Adam je sve ovo zasadio?, zapita njen otac, upijajui pogledom
batu, koja se videla kroz kuhinjski prozor, po prvi put pomenuvi
Adama.
Ne, sve je to bilo tako.
Delfinijume treba zaliti.
Koji su delfinijumi?, upita ona, posramljena to ne zna imena
biljaka u sopstvenom dvoritu.
Pokazao je: Oni visoki ljubiasti.
Sinulo joj je da njenom ocu nedostaje rad u bati. Od kad je znala
za sebe, to je bila njegova strast, leti je izlazio da radi im bi se vratio
s posla, ostajao napolju dok ne padne mrak, izlaui se ujedima
insekata i osipima. Bilo je to neto to je radio sam; ni Romija ni
Rumu nikad nije zanimalo da mu pomognu, a otac nikad nije
ponudio da ih ukljui. Njena majka bi se alila poto je morala da
eka s veerom i posle devet uvee. Hajde, jedi, rekla bi Ruma,
meutim, njena majka, koja je celog ivota uena da prvo poslui
mua, nikad ne bi ni pomislila na tako neto. Pored paradajza i
patlidana i tikvica, njen otac je tokom godina postao strunjak u
gajenju onih stvari koje je njena majka volela da koristi u jelima
gorkih dinja i ili papriica i delikatnih stabljiki spanaa. Potpuno
nesvestan svih drugih majinih potreba, on bi rintao na teko
obradivom zemljitu, izmamljujui takve stvari iz tla.
Bacio je pogled na blistavi poret sa est ringli i masivnim
crvenim potenciometrima, a onda, bez pitanja, poeo da otvara
jedan od kredenaca.
ta trai?
Ima li ajnik?
Otvorila je ostavu. Ja u da napravim aj, baba.
Daj da ti zalijem delfinijume. Nee preiveti jo jedan dan.
Uzeo joj je ajnik iz ruku i napunio ga u sudoperi. Onda ga je odneo
napolje, polako i paljivo, kroz kuhinjska vrata, koraajui neobino
sitnim koracima, i, po prvi put otkad je stigao, ona vide da je,
uprkos jasnim oima i koi, njen otac postao starac. Stajala je kraj
prozora i posmatrala oca kako zaliva cvee, pognute glave,
podignutih obrva. Sluala je zvuk vode koja pljuti po zemlji u
snanom, neprekinutom mlazu. Bio je to zvuk zbog kojeg se oseala
nekako postieno, kao da on urinira u njenom prisustvu. ak i kad
je zvuk prestao, njen otac je stajao tamo jo trenutak, naginjui pipak
da iscure i poslednje kapi koje je ajnik krio. Aka je izaao napolje
za njenim ocem, i sad je stajao oko metar dalje gledajui dedu sa
zanimanjem.
Aka se nije seao njene majke. Umrla je kad je on imao dve
godine, i sad, kad bi pokazala na majku na nekoj fotografiji, on bi
uvek rekao Ona je umrla, kao da je to neto izvanredno i
impresivno to je njena majka uradila. On se nee uopte seati
nedelja koje je Rumina majka dola da provede s njima posle
roenja, kako ga je drala u rukama ujutru u kaftanu
11
, dok je Ruma
spavala da se odmori od postporoajne iscrpljenosti. Njena majka je
odbijala da ga spusti u kolevku, uvek ga drei, po nekoliko sati bez
odmora, u naruju. Nova beba nee uopte ni znati bilo ta o njenoj
majci, osim dempera koje je ova isplela za Akaa, a koje je on ve
prerastao, i koje e na kraju nositi i nova beba. Na iglama je jo
stajao poluispleteni demper na raskopavanje s belim zvezdama,
jedna od svega nekoliko majinih stvari koje je Ruma zadrala. Od
dvesta osamnaest sarija zadrala je samo tri, spakovala ih u
platnenu kesu sa rajsferlusom i stavila na dno ormara, a majinim
prijateljicama je rekla da razdele ostale. I seala se koliko je puta
njena majka predviala upravo taj trenutak, jadikujui nad
injenicom da njena erka vie voli pantalone i suknje od odee koju
ona nosi, da nee biti nikoga kome e preneti svoje stvari.
. . . . . . . . . . . . . . .
Siao je na donji sprat da se raspakuje, uredno stavio dva para
pantalona u jednu od fioka na komodi, okaio etiri karirane letnje
koulje na vealice u ormanu, obuo par sobnih papua. Zatvorio je
prazan kofer i stavio i njega u orman, a torbicu s toaletnim priborom
ostavio je u kupatilu pored lavaboa. ena bi mu bila zadovoljna
smetajem; to ju je oduvek uznemiravalo, ta injenica da Ruma i
Adam ive u stanu, da nema posebne sobe u kojoj bi prespavali kad
dou u posetu. Pogledao je u dvorite. S obe strane su bile kue, ali
je zadnja strana izgledala izolovano. Odavde se nisu videle ni voda
ni planine, samo zemlja, gusto pokrivena zimzelenim drveem, koje
je gledao i s obe strane autoputa, a kojeg je bilo svuda u Sijetlu.
Gore je Ruma posluila aj na tremu. Sve je iznela na
posluavniku: ajnik s dardelingom
12
, cediljku, mleko i eer i
tanjir keksa Najs. Taj keks ga je duboko podseao na njegovu
enu vidljivi kristali eera, blagi ukus kokosa; kredenac u njihovoj
kuhinji uvek je krio poneku kutiju ovih biskvita. Nikad on nije uspeo
da umoi ovaj keks u olju aja, a da mu se ne rastopi, ostavljajui
brdace be kae na dnu olje.
Seo je i podelio poklone. Za Akaa je imao drveni avioni sa
crvenim propelerima i marionetu Pinokija. Deak je odmah poeo
da se igra svojim igrakama, vukui Pinokiove konce i traei od
Rume da mu ih namesti. Za Rumu je doneo runo bojenu flaicu,
kojoj je na boku pisalo olio, a za Adama mermernu kutiju, jednu
od onih stvari u kojima ovek moe da dri spajalice. Ga Bagi je
sve izabrala, provevi skoro sat vremena u radnji s igrakama, mada
nije imala unuke. Rumi i Romiju uopte nije ni spomenuo gu Bagi,
nije ni nameravao ita da kae. Nije video razloga da ih uznemirava,
naroito ne Rumu sad kad je ponovo trudna. Pitao se da li su se
njegova deca ovako oseala u prolosti, potajno ulazei u veze
nekad davno, kad je to bilo neto to su on i njegova ena
zabranjivali, neto to bi ih uasnulo.
Trebalo je da Ruma i njegova ena odu na prvo od njegovih
putovanja po Evropi. One godine pre nego to je umrla, njegova
ena je poela da spominje da, mada je preletala Evropu desetine
puta kad bi putovala iz Pensilvanije u Kalkutu, nije ni jedan jedini
put videla kanale u Veneciji, niti Ajfelovu kulu, niti vetrenjae i lale
u Holandiji. Ovo enino interesovanje ga je iznenadilo; tokom veeg
dela njihovog braka smatralo se nepobitnom injenicom da je
poseivanje porodice u Kalkuti jedina stvar zbog koje vredi ukrcati
se u avion. Prikazuju toliko lepih mesta na Trevel enelu
13
,
spomenula bi ponekad uvee. Sad to moemo priutiti, a ti ima
neiskoriene dane odmora, koji ti propadaju. Meutim, u to
vreme njega nije zanimalo da ide na takve ekskurzije; enina
iznenadna elja za putovanjima nije ga doticala, a i pored toga, za
sve te zajednike godine, oni nikad nisu otili na odmor zajedno,
sami.
Ruma je organizovala paket aranman za Pariz za majku i sebe,
kao poklon za majin ezdeset etvrti roendan. Planirala ga je za
leto, u vreme kad je Adam mogao da odvede Akaa kod svojih
roditelja u Martas vinjard
14
. Ruma je ostavila kaparu turistikoj
agenciji i slala majci kasete za uenje svakodnevnih francuskih
izraza i vodi pun raznobojnih slika. Jedno vreme bi se vratio s posla
i uo enu na gornjem spratu, u sobi za ivenje, kako slua kasete na
vokmenu, broji na francuskom i recituje dane u nedelji. Operacija
kamena u ui bila je zakazana prema planu, a doktor je rekao da e
est nedelja biti vie nego dovoljno da se ona oporavi pre putovanja.
Ruma je uzela slobodan dan na poslu i dola s Akaem da bude tu
tokom zahvata, insistirajui da prisustvuje, mada je on rekao da
nema potrebe. Setio se koliko je bio iznerviran u ekaonici to sve
traje toliko dugo, a ovo oseanje bilo je jo ivo u njemu, za razliku
od vesti koje je doneo hirurg. Ta informacija i hronologija dogaaja
koji su usledili za njega su ostali zamagljeni: sluanje hirurga koji mu
govori da mu je ena mrtva, da je loe reagovala na rokuronijum
15
koji su joj dali da bi joj opustili miie pre zahvata, on i Ruma koji na
smenu uvaju Akaa dok ono drugo ulazi da vidi telo. Bila je to ista
bolnica u kojoj je Ruma volontirala, na ije je urgentno odeljenje
jednom dojurio kad je Romi slomio ruku na fudbalskom terenu.
Nekoliko nedelja posle sahrane, neki kolega s posla predloio mu je
da ode na odmor, i on se tek tad setio putovanja koje su njegova
ena i Ruma planirale. Pitao je Rumu da li i dalje namerava da ide, a
kad je ona dala odrian odgovor, pitao je da li bi bilo u redu da on
rezervie putovanje na sopstveno ime.
Da li ti se dopala Italija?, Ruma ga je sad zapitala. Sedela je s
Pinokiom u krilu nespretno raspetljavajui konce. Hteo je da joj kae
da to radi potpuno pogreno, u sredini je vor koji treba najpre
razvezati. Umesto toga, odgovarao joj je na pitanja, govorei da mu
se Italija mnogo dopala, komentariui prijatnu klimu, brojne trgove
i injenicu da su tamo ljudi, za razliku od veine Amerikanaca, vitki.
Podigao je kaiprst i zatresao ga napred-nazad. A opet, svi pue.
Skoro da sam pao u iskuenje da i sam zapalim cigaretu, rekao je.
On je puio dok je ona bila mala, ovu naviku je stekao u Indiji, ali je
prestao u etrdesetim. Seao se kako ga je Ruma, nikad Romi ili
ena, maltretirala da prestane, kako mu je sakrivala kutije Vinstona
ili mu vadila cigarete kad nije gledao, a umesto njih ubacivala
loptice od papirnih maramica. Jedno vreme je plakala po celu no,
poto im je uiteljica u koli priala o opasnostima puenja, ubeena
da e on umreti za koju godinu. Tad nije nita preduzeo da je utei,
drao se svoje zavisnosti uprkos erkinom strahovanju. Bio je vezan
za mesinganu pepeljaricu u kui u obliku nagrai
16
papue povijenog
iljatog vrha. Kad je prestao da pui, izbacio je sve ostale pepeljare iz
kue, ali je Ruma, na njegovo iznenaenje, prisvojila njegovu
miljenicu, oprala je i drala meu igrakama. Seao se da su se ona i
njene drugarice pretvarale da je to staklena cipelica za Pepeljugu i
pokuavale da je navuku na nesavitljiva plastina stopala raznih
njenih lutaka.
Jesi li?
ta?
Zapalio cigaretu u Italiji.
Ma, ne. Prestar sam ja za takve stvari, rekao je, a oi mu
otplovie ka jezeru.
ta si jeo tamo?, pitala je.
Setio se jednog od prvih obroka sa grupom, ruka u restoranu
blizu palate porodice Medii. okirala ga je koliina hrane, brojna
jela. Njemu je bilo dovoljno marinirano povre, ali onda su konobari
izneli tanjire s raviolima, posle kojih je stiglo peeno meso. Tog
popodneva se nekoliko ljudi iz grupe, ukljuujui i njega, vratilo u
hotel da se oporavi, odustavi od daljeg razgledanja znamenitosti.
Sledeeg dana im je vodi rekao da rukovi u restoranu nisu
obavezni, ali da se svi moraju sastati na sledeem dogovorenom
mestu u dogovoreno vreme. I tako su on i ga Bagi poeli da lutaju
zajedno, uzevi tek poneki sitan zalogaj, komentariui zapanjeno
kako su i oni nekad mogli da pojedu obilne rukove, kakav je i bio
obiaj u Indiji.
Probao sam jedno ili dva jela s testeninom, rekao je pijuckajui
aj. Ali sam uglavnom jeo picu.
Proveo si tri nedelje u Italiji i samo si jeo picu?
Pica je ba bila ukusna.
Zatresla je glavom. Ali hrana je tamo neverovatna.
Imam snimke, rekao je menjajui temu. Mogu ti ih posle
pokazati ako hoe.

Rano su veerali poto je Ruma rekla da otac mora da je gladan
posle puta, a otac je priznao da jedva eka da ode u krevet, da je,
najzad, na istonoj obali tri sata vie. Ona je poslednja dva dana
provela u kuvanju, hrana se nakupljala malo pomalo na policama
friidera, a taj napor ju je potpuno iscrpio. Kad bi kuvala indijska
jela Adamu, mogla je sebi dopustiti da bude lenja. Prolazilo joj je i
ako spremi samo dal
17
ili poslui salatu umesto ororija
18
. I to je
sve?, uzvikivala bi njena majka u neverici, preko telefona, kad bi
pitala Rumu ta sprema za veeru, a to su bili trenuci u kojima je
Ruma shvatala koliko je drugaije njeno iskustvo kao supruge.
Njena majka nikad nije traila preicu; ak je i u Pensilvaniji
domainstvo vodila kao da mora da zadovolji svekrvino sitniavo
oko. Mada joj je majka bila sjajna kuvarica, otac je nikad nije hvalio
zbog toga. Tek kad bi otili kod nekog drugog u kuu i kad bi se
poalio na hranu dok su se vraali kui, postajalo je jasno koliko ceni
enin talenat. Rumino kuvanje nije se moglo ni uporediti, povre je
bilo predebelo iseeno, pirina raskuvan, meutim, dok se otac
borio sa jelima koja je spremila, neprestano je ponavljao kako je sve
izvrsno.
Jela je prstima, kao i njen otac, po prvi put posle toliko meseci,
po prvi put u novoj kui u Sijetlu. Aka je sedeo izmeu njih u svojoj
visokoj stolici, i on je hteo da jede prstima, ali ga Ruma to nikad nije
nauila. Nisu razgovarali o majci, niti o Romiju, bratu, za kog je
uvek oseala da nemaju mnogo toga zajednikog, uprkos imenima
koja su se tako apsurdno poklapala. Nisu pominjali njenu trudnou,
niti kako se osea u odnosu na poslednji put kad su se videli, kao to
bi zasigurno s majkom razgovarala. Nisu uopte mnogo priali, otac
nikad nije bio posebno razgovorljiv dok se jelo. Njegova povuenost
bila je jedna od stvari na koju se majka alila, jedna od oevih navika
koju je Ruma pokuavala da nadoknadi.
Napolju je jo dosta svetlo, rekao je na kraju, mada nije
podigao pogled s tanjira otkako je poeo da jede, i mada se Rumi
inilo, kao i mnogo puta ranije, da uopte nije svestan svog
okruenja.
Leti sunce ne zalazi pre devet, rekla je. Izvini to se beguni
19
raspao, dodala je. Ulje mi se nije dovoljno zagrejalo.
Nema veze. Probaj, rekao je Akau, koji je u poslednja etiri
meseca odbijao da za veeru jede bilo ta osim makarona sa sirom.
Rumi je dodao, pokazujui na Akaev tanjir: Zato kupuje te
stvari? Pune su hemikalija. Dok je Aka bio mlai, ona se drala
majinog saveta da ga navikava na ukus indijske hrane, i trudila se
da poira piletinu i povre cimetom i kardamomom i kliniima. Sad
je jeo iz kutija.
Mrzim tu hranu, odbrusio je Aka mrtei se na tanjir njenog
oca.
Akae, ne priaj tako. Uprkos njenim naporima, pretvarao se u
onu vrstu amerikog deteta kakvo je ona uvek paljivo nastojala da
ne bude; vrstu koja je uasavala i plaila njenu majku: bahato, koje
se boji da jede razliitu hranu. Dok je bio mlai, jeo je sve to bi mu
njena majka spremila. Nekad si jeo ono to ti je dida
20
kuvala, ree
ona. Ona je pravila sva ova jela.
Ne seam se dide, rekao je Aka. Odmahnuo je glavom kao da
eli da porekne injenicu da je ona ikad ivela. Ja je se ne seam.
Ona je umrla.

Ba je itala Akau priu pred spavanje kad je otac zakucao tiho na
vrata i pruio joj slualicu beinog telefona. Desnu ruku je
nezgrapno drao podignutu ispred grudi i ona vide da je mokra od
sapunice i vode za sudove. Adam je na telefonu.
Baba, to bih ja oprala. Idi da spava.
Ima samo par stvari. Njen otac je uvek prao sudove poto
porodica zavri s jelom; tvrdio je da mu uspravno stajanje od
petnaest minuta posle jela pomae s varenjem. Za razliku od Rume,
za razliku od njene majke, za razliku od svih ljudi koje je Ruma ikad
poznavala, njen otac nikad nije putao vodu da tee dok je sapunjao
sudove. Saekao bi dok tanjiri i erpe ne budu spremni za ispiranje,
a dotad bi se uo samo tihi, uporni zvuk sunera.
Uzela je telefon. Rum, ula je Adama da kae. Tako je on
poeo da je zove ubrzo poto su se upoznali. Kad joj je prvi put
napisao pismo, pogreno joj je napisao ime poinjui sa Draga
Ramo.
Zamislila ga je skljokanog na krevetu u hotelskoj sobi u
Kalgariju, kamo je otiao ovaj put, izuvenih cipela, razlabavljene
kravate, prekrtenih lanaka. I sa trideset devet, jo uvek je imao
neku deaku lepotu, sa bogatom, kovrdavom svetlosmeom
kosom, kakvu je Aka nasledio, telom izbruenog maratonca,
jagodicama za kojima je potajno udela. Da nema monog dubokog
glasa i naoara za daljinu koje nosi ovih dana, jo uvek bi mogao
proi kao jedan od onih oputenih sportista sa kojima je ila na
koled.
Tata je ovde.
uli smo se.
ta je rekao?
Uobiajena pitanja: Kako si? Kako su ti roditelji? Tano; to je
bilo sve to je njen otac ikad imao da kae Adamu.
Jesi li jeo?
Pre nego to je odgovorio, nastade stanka. Shvatila je da sigurno
gleda neto na televiziji dok razgovaraju. Spremam se da krenem
na veeru s jednim klijentom. Kako je Aka?
Evo ga ovde. Stavila mu je slualicu na uvo. Kai zdravo tati.
Zdravo, rekao je Aka bez entuzijazma. Onda tiina. Mogla je
da uje Adama kako kae: ta ima, drugar? Zabavlja li se s
daduom? Meutim, Aka je odbio da dalje uestvuje u razgovoru,
zurei u jednu stranu svoje knjige i ona na kraju prinese slualicu
sopstvenom uvetu.
Umoran je, ree. Samo to nije zaspao.
eleo bih da ja mogu da zaspim, ree Adam. Mrtav sam.
Znala je da je putovao od rana jutra, da je radio ceo dan, da e
morati da radi i dok veera. A opet, nije osetila nikakvo saoseanje.
Ne mogu da zamislim da tata ivi ovde.
Onda ga ne pitaj da li hoe.
Mislim da je ova poseta njegov nain da nagovesti tako neto.
Onda ga pitaj.
ta ako pristane?
Onda e se useliti kod nas.
Da ga pitam?
ula je Adama kako strpljivo uzdie kroz nos. Razgovarali smo
o ovome milion puta, Rum. Na tebi je. On je tvoj otac.
Okrenula je stranicu u Adamovoj knjizi ne rekavi nita.
Moram da idem, ree Adam. Nedostajete mi, ljudi.
I ti nama nedostaje, rekla je.
Prekinula je vezu i stavila slualicu na noni stoi pored
uramljene fotografije Rume i Adama sa venanja, na kojoj seku belu
tortu na sprat. Nije imala objanjenja ta se to desilo njenom braku
posle majine smrti. Po prvi put otkako su se sreli na jednoj veeri u
Bostonu, dok je ona studirala prava, a on bio na magistarskim
studijama, oseala je nekakav zid izmeu njih, samo zato to on nije
iskusio ono to ona jeste, zato to su mu oba roditelja jo uvek ivela
u kui u Linkolnu u Masausetsu u kojoj je Adam odrastao. Znala je
da to nije lepo od nje, a opet se u nju usadila nekakva svest da su
ona i Adam odvojene osobe, koje vode odvojene ivote. Mada su
njegova odsustvovanja doprinosila njenom oseanju izolovanosti,
nekad je bilo gore, a ne bolje kad je Adam bio kod kue. ak i pored
Akaa, o kojem je morala da brine, jednom njenom delu poela je da
vie prija samoa, bez Adama koji se mota okolo, pun brige o emu
razmilja, kako je raspoloena.
Pre deset godina njena majka je dala sve od sebe da odgovori
Rumu od udaje za Adama, govorila joj je da e se on razvesti od nje,
da e na kraju hteti Amerikanku. Nije se desilo ni jedno ni drugo, ali
bi ona ponekad pomislila na to doba, seala se koliko joj je
odvanosti trebalo da izdri majinu jarost i oevo odbijanje da
izrazi ak i tako neto, to se njoj inilo jo okrutnijim. Ti se stidi
sebe, to si Indijka, to je sutina svega ovog, majka je stalno
ponavljala Rumi. Znala je kakav je to ok; sve ostale veze sa
Amerikancima tajila je od roditelja sve do dana kad je objavila da se
verila. Kako su godine prolazile, njena majka ne samo da je povukla
sve primedbe, ve ih je i vatreno poricala; zavolela je Adama kao
sina, kao zamenu za Romija, koji ih je slomio preselivi se u
inostranstvo i odravajui samo povrne odnose. Njena majka bi
askala s Adamom preko telefona, ak i kad Ruma nije bila kod
kue, povremeno bi mu slala imejlove i igrala s njim Skrebl
21
preko
interneta. Kad su im njeni roditelji dolazili u posetu, majka bi uvek
donela portabl friider napunjen domaim mitijem,
komplikovanom sirupastom smesom punjenom kremom, koju Ruma
nikad nije nauila da pravi, a Adam je oboavao.
Tek posle Ruminog poroaja njena veza s majkom postala je
harmonina; to to je postala baka preobrazilo je njenu majku,
donosei joj sreu i energiju kakve Ruma nikad ranije nije videla kod
nje. Po prvi put u ivotu Ruma je osetila da joj je oproteno za
mnoga oekivanja koja je izneverila ili izbegla tokom godina. Poela
je da se raduje njihovim razgovorima svake veeri, izvetavajui je
ta se izdeavalo tokom dana i opisujui koje je nove stvari Aka
nauio da uradi. Njena majka je ak poela i da veba, ustajala je u
pet ujutru i oblaila Ruminu staru majicu na kojoj je pisalo Kolgejt.
eli da poivi da vidi kako joj se unuci venavaju, rekla je. Poneki
put se Ruma oseala blia s majkom otkako je umrla, nego dok je
bila iva; intimnost koja se rodila prosto zato to je tako esto
razmiljala o njoj, zato to joj je nedostajala. Meutim, znala je da je
to iluzija, fatamorgana i da je razdaljina meu njima sad beskrajna,
nepopustljiva.

Poto je oprao sudove, on ih je i obrisao, pa je oribao i obrisao
unutranjost sudopere, uklanjajui ostatke hrane iz odvoda. Ostatke
hrane je stavio u friider, vezao je kesu za ubre, stavio je u veliko
bure koje je primetio na kolskom prilazu i proverio da li su vrata
zakljuana. Neko vreme je sedeo za kuhinjskim stolom zabavljajui
se tiganjem ija je drka primetio je to dok ga je prao bila labava.
Potraio je u fiokama odvija i poto ga nije naao, stvar je obavio
vrhom noa za meso. Kad je zavrio, gurnuo je glavu kroz vrata
Akaeve sobe i video da su i Ruma i deak zaspali. Stajao je u
dovratku nekoliko minuta. Neto u izgledu njegove erke se
promenilo; sad je toliko liila na njegovu enu da nije mogao da
podnese da pogleda direktno u nju. Taj prvi pogled na nju ranije,
dok je stajala s Akaem na travnjaku, skoro da ga je ostavio bez
daha. Sad je bila starija u licu, kao to je njegova ena bila, i kosa je
poela da joj sedi na slepoonicama na isti nain, uvijena i vezana
gumicom u labav vor. A crte lica koje kao da su ga proganjale sad
kad njegove ene vie nije bilo identian oblik i boja oiju, rupica
na levom obrazu kad se nasmeje.
Uprkos umoru zbog vremenske razlike, bilo mu je teko da
zaspi, smetao mu je zvuk glisera koji bi povremeno prozujao
jezerom. Uspravio se u krevetu, odsutno prelistavajui broj Ju Es
njuz end vorld riporta, koji je uzeo iz depa na seditu aviona, a
onda je otvorio vodi kroz Sijetl, ostavljen na nonom stoiu njega
radi, kako je pretpostavljao. Ovla je pogledao fotografije nove
biblioteke i kafia i celih lososa prikazanih kako lee na mrvljenom
ledu. Proitao je koja je prosena godinja visina padavina i da retko
pada sneg. Prouavajui kartu, iznenadilo ga je koliko je daleko od
Tihog okeana, ne shvativi do ovog trenutka da su planine stajale na
putu. Mada je preao toliku razdaljinu, okoli mu se nije inio
stranim, kao to je bio sluaj kad je putovao u Evropu. Tamo se
priseao prvih dana u Americi, jer je razumeo tek re ili dve onog
to su mu govorili i plaao razliitim noviima. Ovde, kao i svake
letnje noi u Pensilvaniji, moljci su leprali oko mree na prozoru, a
povremeno bi neki insekt udario u nju takvom silinom da bi se
trgnuo.
Sa svoje pozicije na krevetu, pogledom je obuhvatio prostranu
sobu s tek ponekim komadom nametaja. Kad je on bio Ruminih
godina, iveo je sa enom i decom u staniu u Garden Sitiju, u Nju
Dersiju. Veliku garderobu su pretvorili u deiju sobu kad su se
Ruma i Romi rodili. Brinuo je za sigurnost porodice u toj stambenoj
zgradi, a kamere za nadzor u lobiju su mu pre unosile nervozu nego
ulivale sigurnost, ali u to doba, dok je jo spremao doktorsku
disertaciju iz biohemije, nita bolje nije mogao da priuti. Seao se
kako mu je ena spremala obroke na elektrinom poretu u
malecnoj kuhinji, kako su posle sobe mirisale na to to je skuvala.
iveli su na etrnaestom spratu, a ona bi suila sarije, jedan po
jedan, prebacivi ih preko uske ograde na balkonu. Spavaa soba u
kojoj su zaeti i Ruma i Romi bila je sumorna, u nju nikad nije
ulazilo jutarnje svetlo, a opet, on ju je smatrao, jo uvek, najsvetijim
mestom na svetu. Seao se dece kako tre po sobama, boje njihovih
mladih glasova. Bio je to deo njihovih ivota koji su samo on i
njegova ena poneli sa sobom. Deca e se samo seati velike kue
koju je kupio u predgrau, sa vrbama iza kue, u kojoj je svako od
njih imao svoju sobu i podrum pun igraaka. A u poreenju s ovim
gde je Ruma sad ivela, ak je i ta kua bila nita, tanana graevina,
za koju se uvek plaio da bi mogla izgoreti i od zapaljene ibice.
Sad kad je ostao sam, poznanici su ga ponekad pitali da li
namerava da se useli kod Rume. ak je i ga Bagi spomenula tu
ideju. Meutim, on je napomenuo da Ruma nije odgajena s takvim
oseanjem dunosti. Ona je ivela svoj ivot, donosila je sopstvene
odluke, udala se za Amerikanca. Nije oekivao od nje da ga uzme
kod sebe, i, u stvari, nije je ni krivio zbog toga. Jer, ta je on uradio
kad je njegov sopstveni otac umirao, kad je njegova majka ostala za
njim? Dotad su Ruma i Romi bili tinejderi. Nije dolazilo u obzir da
ponovo preseli porodicu u Indiju, a ni da njegova
osamedesetogodinja majka, udovica, doe u Pensilvaniju. Pustio je
da njegova braa i sestre brinu o njoj dok nije i ona, na kraju, umrla.
Da je on prvi otiao, njegova ena ne bi ni trenutka razmiljala
da li da se preseli kod Rume. Njegova ena nije bila roena da ivi
sama, ba kao to ladole ne moe da raste u hladu. Po tom pitanju
bila je suta suprotnost gi Bagi. Izolovanost ivota u amerikom
predgrau, neto na ta se njegova ena alila i zbog ega se on
oseao odgovornim, predstavljala je vie samoe nego to je mogla
da podnese. Meutim, on je uivao u samoi, ba kao i ga Bagi.
Sad kad se penzionisao, dane je provodio volontirajui za
Demokratsku stranku u Pensilvaniji, to je mogao da radi i sa svog
raunara kod kue, i to je, pored putovanja, bilo dovoljno da ima
ime da se bavi. Predstavljalo mu je olakanje to ne mora da
odrava staru kuu, da kosi i grabulja travnjak, da leti skida aluzine
i stavlja mree protiv komaraca na prozore, da bi samo nekoliko
meseci kasnije morao da radi obrnuto. Predstavljalo mu je olakanje
i to ivi u drugom delu drave, dovoljno blizu da mu stvari jo
budu poznate, ali dovoljno daleko da oseti razliku. U staroj kui je
jo bio zaglibljen u nekadanjem ivotu, sam je odlazio na zabave na
koje je nekad iao sa enom, uvee su ga zvali zabrinuti prijatelji,
koji bi mu po navici donosili erpe pileeg karija, ili su mu,
pretpostavljajui da je usamljen, nedeljom popodne dolazili u posetu
nenajavljeni.
Iznenada, oseti umor, vid mu se zamagli, a rei poee da igraju
na stranici vodia. Kraj nekolicine naslaganih knjiga stajao je telefon.
On ostavi knjigu, podie slualicu, proveri da li se uje signal i
ponovo je spusti. Pre nego to je doao u Sijetl, poslao je gi Bagi
imejl sa erkinim brojem telefona, meutim, podrazumevalo se da
ne treba da zove. Ona je vie volela svog mua, s kojim je provela
dve godine, nego to je on voleo svoju enu, s kojom je bio skoro
etrdeset, u to je bio siguran. Ona je jo uvek u novaniku nosila
njegovu sliku, uredno obrijanog deaka od dvadesetak godina, sa
kosom razdeljenom skoro odmah iznad uveta. Nije mu to smetalo.
Na neki nain, vie mu je odgovaralo to zna da njeno srce jo uvek
pripada drugom oveku. Nije njega strast nagonila da sa
sedamdeset godina, ma kako diskretno, ma kako povremeno, ulazi
u vezu s drugom enom. Ne, bila je to posledica braka u kojem je
bio sve te godine, navika da kraj sebe ima nekoga.
Bez njegove ene, vrebala ga je pomisao na sopstvenu smrt, znao
je da bi i njega mogla odneti isto tako nenadano. On se sa smru
nikad nije suoio izbliza; kad su mu roditelji i roaci umrli, on je
uvek bio udaljen nekoliko kontinenata, nikad svojim oima ne
videvi groznu silinu smrti. A opet, praktino, on ak nije ni bio
prisutan kad mu je ena preminula. U tom trenutku itao je neki
asopis pijuckajui aj iz bolnike kantine. Meutim, nije on zbog
toga oseao krivicu. Grizla ga je injenica da su svi bili tako puni
pretpostavki: pretpostavili su da e zahvat protei glatko,
pretpostavili su da e ona provesti jednu no u bolnici, a onda se
vratiti kui, pretpostavili su da e im dve nedelje kasnije prijatelji
doi na veeru, da e nekoliko nedelja posle toga ona otii na
putovanje u Francusku. Pretpostavili su da e operacija biti sitan
zastoj u ivotu njegove ene, a ne njegov kraj. Seao se kako mu je
Ruma jecala u naruju kao da je ponovo dete, pa je pala s bicikla ili
ju je ujela pela. Kao i u tim ostalim prilikama, on je bio jak zbog nje
i nije prolio ni suzu.

Negde usred noi, probudila se u Akaevom krevetu i oteturala se
do svog. Obino je Aka dolazio u njen krevet u zoru, pa bi
odspavao kraj nje jo nekoliko sati pre nego to bi je probudio i
traio itarice. Nije joj smetalo to joj Aka dolazi u krevet, naroito
kad Adam nije bio tu. Meutim, ovog jutra krevet je bio prazan.
Ujutru vie nije oseala munine. Umesto njih, najpre bi pomislila na
hranu; jeo joj se burito
22
, ili jedan od onih sendvia s jajetom i sirom
iz pekare nedaleko od njihovog starog stana u Park Sloupu,
podseajui je da je, dok je ona spavala, njeno telo cele noi vredno
radilo. U kuhinji je videla da su sudovi od veere oprani i obrisani i
naslagani u jednom uglu radne povrine. U delu za ceenje sudova
bila je ista inija, kaika, aa za sok i olja za aj. Pored poreta, na
tanjiriu, stajala je kesica za aj koja se polako suila, sauvana za jo
jednu upotrebu. ula je da Akaev glas dolazi odnekle spolja, ali ga
nije mogla videti kroz prozor. Izala je na trem, gde se zvuk
njegovog glasa jasnije uo. Ali nisam video kornjau, ula ga je
kako kae, shvatajui da se spustio s njenim ocem do jezera.
Popila je prenatalne vitamine, pristavila vodu za aj. Spremala je
tost kad su njen otac i Aka uli kroz kuhinjska vrata.
Otili smo do jezera i dadu me je stavio u film, uzbueno ree
Aka pokazujui na video kameru jo okaenu njenom ocu oko
vrata.
Mokar si, napomenula je, primetivi da su mu kaiii na
sandalama i prednja strana orca tamni od vode. Okrenula se ka
ocu: ta se desilo?
Nita, nita. Pomislili smo da smo videli kornjau i Aka je hteo
da je dodirne, rekao je Rumi. Hoe itarice.
Doi, prvo mora da se presvue, rekla je Akau. Kad se
vratila, videla je da je otac otvorio kredenac. Da li ove jede?, pitao
je podigavi kutiju irioza
23
.
Klimnula je. Kad si ustao, baba?
O, ustao sam ja pre pet. Sedeo sam na tremu i dorukovao, a
onda mi se Aka pridruio i izali smo napolje.
Mogu sad da ga preuzmem, rekla je, posmatrajui oca kako
sipa mleko u iniju sa itaricama.
Neka. Jedi ti.
Otvorila je friider da uzme dem i puter, skuvala sebi aj. Kad je
zavrila, otac je uzeo ajnik, stavio osuenu kesicu u istu olju koja je
stajala u delu za ceenje i dodao preostalu toplu vodu.
Dadu, napolje?, rekao je Aka, vukui njenog oca za pantalone.
Evo, babu
24
. Pusti me da zavrim.
Dok je dorukovala, spominjala je mesta koja bi mogli da vide
tokom njegove posete pre nego to je stigao, ona je pregledala
radno vreme, cene karata i u glavi je ve zamislila plan obilaska,
neto to bi im ispunjavalo svaki dan. Ona nije imala ni dovoljno
vremena ni energije da obilazi centar Sijetla, smatrajui da e joj
nedelja dana s ocem pruiti tu priliku. Naravno, tu je Svemirska
igla
25
, poela je, i pijaca Pajk plejs. Kraj vode postoji akvarijum,
mislila sam da odvedem Akaa tamo. Tu su i vonje trajektom preko
Padet Saunda, kau da su lepe. Moemo danas da odemo do
Viktorije. A tu je i Boingova
26
fabrika, ako te to zanima. Organizuju
se obilasci.
Da, rekao je njen otac. Izgledao joj je umorno, oi su mu bile
sitne iza naoara. Iskreno, rekao je, ne bi mi smetalo da se
odmorim od svega toga.
Zbunila se; pretpostavljala je da bi otac eleo da vidi Sijetl, da ga
snimi video kamerom, kao to ga zanima da vidi sva ta druga mesta
na svetu ovih dana. Pa, osim toga, ovde ba i nema ta da se radi.
Ne mora da me zabavlja.
Nisam na to mislila. Kako god ti hoe, baba. Zbunjenost je
ustupila mesto zabrinutosti. Pitala se da li joj neto preutkuje. Pitala
se kako mu je u zgradi, da li mora da se penje uz mnogo stepenica,
da li ima neke komije koje ga znaju ili brinu za njega. Setila se
nekih statistikih podataka koje je ula da dugogodinji suprunici
obino umiru u roku od dve godine jedno za drugim, pri emu
suprunik koji ostane u sutini umire od slomljenog srca. Meutim,
Ruma je znala da se njeni roditelji nikad nisu voleli na taj nain.
Jesi li dobro?
Podigao je pogled ka njoj; bio se nagnuo ka Akau i kreveljio mu
se kako bi mu odvukao panju dok je ovaj dovravao itarice. Kako
to misli?
Mislim, da li se osea dobro?
Dobro mi je. Samo sam se nadao da u se odmoriti od odmora,
rekao je. Ovi obilasci su posao na sebi svojstven nain.
Klimnula je: Razumem. Zaista je razumela, jer je duboko u
dui oseala da je s ocem sve u redu. Mada ju je uznemiravalo to to
mora da prizna, ako ita, sad je delovao srenije; smrt njene majke
mu je olakala ivot, upravo suprotno od onog to je znaila za nju.
Iz depa je izvadio ofucanu belu maramicu i obrisao ostatke
mleka i itarica s Akaevog lica. Taj gest ju je podsetio na vreme kad
je ona bila mala i sitne naine na koje joj je otac priticao u pomo,
izvlaei maramicu kad bi prosula hranu po odei, ili kad je trebalo
da joj obrie nos, ili kad bi ogrebala koleno. Pusti da proe
nekoliko dana. Moda onda moemo da se provozamo amcem.

Posle doruka, Aka je imao as plivanja, na koji je iao jednom
nedeljno. Oekivala je da e otac ostati kod kue, ali on ree da hoe
da ide i ponese i kameru sa sobom. Ponudio je da ih odveze do
bazena u iznajmljenim kolima, ali poto je deije sedite bilo u
dipu, Ruma je vozila. Ona je nauila da vozi u srednjoj koli, ali je
posle godinama ivela u raznim gradovima i nije imala kola, pa je
dosad tu aktivnost vezivala samo za posete roditeljima: uzela bi kola
da vrati kasete u video klub ili bi otila s majkom do trnog centra.
Bilo je to neto na ta je morala da se navikne u Sijetlu da mora da
dolije gorivo, da proveri da li su joj gume napumpane. Mada je ve
upoznavala puteve, izlaze i planine, i jainu svetlosti, nije oseala
nikakvu vezu s bilo ime od toga, niti s bilo kim. Sa komijama je
samo razmenjivala utive pozdrave s jedne strane imala je neki
penzionisani par, a sa druge dva profesora homoseksualca sa
Univerziteta Vaington. Bilo je nekih ena s kojima bi priala dok je
sedela i gledala Akaa u bazenu, ali kad se as zavri, nikad nisu
predloile da se kasnije sastanu. U ovom ivotnom trenutku, inilo
joj se neprirodnim da mora da se otvara strancima.
Navikla je na prijateljice koje su ostale u Bruklinu, ene koje je
upoznala na asovima joge za trudnice i u grupi za mame u koju se
ulanila posle Akaevog roenja, a koje su znale svaki detalj njenog
ivota. One su joj pravile drutvo kad je poela da se poraa, davale
joj odeu i ebad koje su njihova deca prerasla. Te prijateljice su
ivele na pet ili deset minuta hoda od njenog stana, neke od njih ak
i u njenoj zgradi, a u ono vreme dok je radila honorarno, mogle su
da se nau s njom im ih pozove, gurajui kolica kroz Prospekt
park. Vremenom su upoznale Ruminu majku kad je vikendom
dolazila u posetu, a neke su se i odvezle u Pensilvaniju na sahranu.
Na poetku, posle preseljenja, ove prijateljice slale su Rumi imejlove,
ili su je zvale s mobilnog telefona dok su sedele na igralitu bez nje.
Meutim, zbog vremenske razlike i dece koja su uvek bila kraj njih,
bilo je nemogue voditi smislene razgovore. I pored sveg vremena
koje je provela s tim enama, koreni nisu bili duboko usaeni i ovih
dana, kad bi proitala njihove imejlove, Ruma je retko dobijala
inspiraciju da im odgovori.
Auto je bio neujan, sem zvuka guma koje dodiruju asfalt i
reskog zvuka automobila koji su prolazili u suprotnom smeru. Aka
se igrao jednim od vozia, prelazei tokovima po vratima i zadnjoj
strani Ruminog sedita. Bila je svesna da otac utke nadgleda kako
vozi, povremeno bacajui pogled na brzinometar, pratei njen
pogled kad se spremala da se prebaci u drugu traku. Pokazala je na
piljarnicu u kojoj je sad kupovala i pravac u kojem se nalazi Maunt
Rejnijer
27
, koji se danas nije video.
Na onom izlazu se Adam odvaja kad ide na posao, rekla je.
Kako je udaljen?
Dok je bila mlaa, imala je obiaj da ga ispravlja; Koliko je
udaljen?, odmah bi rekla, iznervirana, kao da je njegova greka
odraz nekih njenih sopstvenih nedostataka. Ne znam. Mislim da
mu treba etrdesetak minuta u jednom pravcu.
To je dosta dugo. to niste odabrali kuu koja mu je blie?
Ne smeta nam. A i zaljubili smo se u ovu kuu. Zapitala se da
li e otac ovu njenu poslednju opasku smatrati frivolnom.
A ti? Jesi li ti pronala posao na ovom novom mestu?
Teko je nai honorarni posao u tuilatvu, rekla je.
Obdanite radi samo do podneva, a ni ja ni Adam ne elimo da
ostavljamo Akaa u vrtiu po ceo dan.
Mora ponovo da polae pravosudni ispit da bi ovde radila?,
upita otac.
Ne. Oni rade na bazi reciprociteta s Njujorkom.
to da onda ne potrai novi posao?
Jo nisam spremna, baba. Nije se ni potrudila da kontaktira
advokatske kancelarije u Sijetlu, niti je nazvala advokata za trustove
i nekretnine, ije joj je ime dao jedan od partnera u njenoj staroj
advokatskoj kancelariji, predloivi da bi Ruma moda mogla
honorarno da rezimira parnice. Shvatila je da ona ocu nikad nije
otvoreno saoptila da namerava da sledeih nekoliko godina
provede kod kue. Jo uvek se privikavamo.
Jasno je to meni. Samo pitam da li ima u glavi neki vremenski
okvir.
Moda kad nova beba krene u obdanite.
Ali to je za vie od pet godina. Sad je vreme kad treba da radi,
da gradi karijeru.
Ja radim, baba. Uskoro u voditi rauna o dvoje dece, ba kao
mama nekad.
Hoe li te to usreiti?
Nije mu odgovorila. Njena majka bi razumela njenu odluku,
podrala bi je i bila ponosna na nju. Ruma je godinama radila
pedeset sati nedeljno, zaraujui estocifrene iznose, dok je Romi jo
uvek iveo od danas do sutra. Oduvek je oseala da joj oba roditelja
nepoteno dodeljuju uloge koje nisu bile za nju: bila je oev najstariji
sin, majin pomoni suprunik.
Oni nee zauvek ostati mali, Ruma, nastavi otac. ta e onda
da radi?
Onda u se vratiti.
Imae preko etrdeset. Moda ti nee biti tako jednostavno.
Drala je pogled na putu, pritisnuvi dugme da ukljui radio, koji
ispuni auto odlunim jednolinim zujanjem reporterovog glasa.
Nikad nije mogla slobodno da se suprotstavi ocu, onako kako se
svaala s majkom. Nekako se plaila da bi svako razmimoilaenje u
stavovima naelo ionako krhku vezu koja je postojala meu njima.
Znala je da ga je razoarala jer su je odbili svi vrhunski fakulteti na
koje je konkurisala. Uprkos Romijevom lutajuem, nesigurnom
ivotu, znala je da ga otac vie ceni zato to je diplomirao na
Prinstonu i dobio Fulbrajtovu stipendiju
28
da ode u inostranstvo.
Ruma je mogla prebrojati svae sa ocem na prste jedne ruke. U
srednjoj koli, poto je dobila dozvolu, odbio je da je upie u
vozaku dozvolu porodinih kola kako bi mogla sama da ih vozi. Na
koledu, kad je stiglo vreme da se izjasni na emu e da diplomira,
pokuao je da je ubedi da odabere biologiju umesto istorije.
Ustuknuo je pred trokovima studiranja na pravnom fakultetu, ali je
opet sve platio kad se upisala na Univerzitet Nortistern. Takoe je
insistirao, dok su ona i Adam planirali venanje, na tome da nije
pametno da ceremonija bude na otvorenom, predlaui neku
zvaninu salu za bankete umesto izmiljotine na ostrvu Martas
vinjard, gde su ona i Adam eleli da se venaju. Ispalo je da je
vreme bilo savreno, a sunevi zraci su se poput brilijanata odbijali
od povrine okeana, dok su njih dvoje razmenjivali zavete. A opet,
do dananjeg dana, Ruma je imala none more: kako kia potapa
beli ator i stolice na rasklapanje i stotine gostiju.
Skrenula je na parking kod bazena. Kad su uli u zgradu, ocu je
rekla da saeka na klupama odakle mogu da posmatraju as kroz
prozor, dok ona ode do svlaionice da presvue Akaa u kupae
gaice. Kad se pridruila ocu, on je bio obuzet kamerom, stavljajui
novu traku i podeavajui nain snimanja. Eno Akaa, rekla je
pokazujui gde sedi umotan u pekir ekajui da mu pone as.
Ranije je mislila da je Aka premali da ulazi u bazen bez nje, da e
morati da idu na raniji as na kojem i roditelji ulaze u vodu.
Meutim, u toj grupi nije bilo mesta, a Aka se od samog poetka
rado odvojio od nje, skoivi u naruje instruktorke, jedne riokose
tinejderke.
Sledeih trideset minuta njen otac je snimao Akaa bez
prestanka: kako mu na leima vezuju prsluk za spasavanje, kako
skae u bazen, kako duva mehurie i veba pokrete nogama. Otac je
ustao s klupe na kojoj je Ruma sedela, skoro dodirujui staklo
objektivom. Dok su Ruma i Romi odrastali, nikad nije obraao
ovoliku panju na njih. Tada je njihova majka bila ta koja je sedela i
gledala njihove asove plivanja, koja je zadravala dah, uasnuta,
dok su se peli merdevinama i mahali joj, a onda se vinuli sa visoke
daske za skakanje. Njen otac nije nauio Romija da baca loptu za
bejzbol i nije ih vodio da ue da klizaju na jezercetu, do kog se
stizalo posle kratke etnjice kroz umu iza njihovog komiluka, a
koje bi se zaledilo svake zime.
U kolima, dok su se vraali kui, otac je ponovo pokrenuo pitanje
njene karijere. Rad je vaan, Ruma. Ne samo zbog finansijske
sigurnosti. Zbog psihike sigurnosti. Celog ivota, jo od esnaeste
godine, ja radim.
Sad si u penziji.
Ali ne mogu da sedim besposlen. Zato toliko putujem. To je
bacanje para, ali mi nije potreban sav taj novac koji sam utedeo.
Ruma, vano je da ovek moe da se osloni samo na sebe,
nastavio je. ivot je pun iznenaenja. Danas moe da se osloni na
Adama, na Adamov posao. Sutra, ko zna.
Na deli sekunde, skrenula je pogled s puta okrenuvi se ka
njemu. ta to nagovetava? ta hoe da kae?
Nita. Samo to, moda, da me hvata nervoza to nisi zaposlena.
Shvati, nije to zbog mene. Ja brinem zbog tebe. Ja imam vie novca
nego to mi treba da potraje dok ne umrem.
Ko je jo umro?, dobaci Aka sa zadnjeg sedita.
Niko. Samo priamo gluposti. Joj, mili, kako ima lep vozi, je l
otiao iz stanice?, upita njen otac okrenuvi se prema Akau.

Te noi, posle veere, pokazao je snimke. Najpre su, na Akaevo
zadovoljstvo, gledali snimak asa plivanja, a onda im je pokazao
snimke Evrope: freske u crkvama, golubove u letu, temena nekih
ljudi. Veina snimaka bila je napravljena kroz prozor autobusa za
obilaske, dok je vodi davao objanjenja o spomenicima pored kojih
su prolazili. Uvek je pazio da mu ga Bagi ne upadne u kadar, ali,
dok je gledao snimke uveane na erkinom televizoru, shvatio je da
se tragovi svuda provlae videla se ruka ge Bagi naslonjena na
otvoreni prozor autobusa, na klupi je stajala njena plava kona
torba.
To je Luii, rekao je kad se kamera nakratko fokusirala na
njihovog italijanskog vodia.
Ko ide na ta putovanja s tobom?, zapita Ruma.
Uglavnom su to ljudi poput mene, penzionisani ili besposleni iz
nekog drugog razloga, rekao je. Mnogo Japanaca. U svakoj zemlji
grupa je drugaija.
Jesi li stekao neke prijatelje?
Svi smo mi prijatelji.
Koliko vas ima?
Moda osamnaest ili dvadeset.
A jesi li zaglavljen s njima ceo dan ili moe neko vreme da
provede sam?
Po sat vremena tu i tamo.
Ko je to?, upitala je iznenada.
Zurio je, zaprepaen, u ekran televizora, na kojem se, na
nekoliko sekundi, ga Bagi pojavila u drhtavom kadru kako sedi za
malim stolom u kafiu, stavlja eer i mea tankom kaiicom po
majunoj oljici. I on se tad seti da je ponudio g. Jamati, jednom od
japanskih saputnika, da pogleda kroz objektiv. Ni ne shvativi, g.
Jamata mora da je pritisnuo dugme za snimanje. Ga Bagi je
nestala, nije se vie pojavljivala. Zahvaljivao je u sebi to je u sobi
mrano, to mu erka ne vidi lice. Na koga misli?
Sad je nestala. Ona ena to lii na Indijku.
Ovo je bila prilika da kae Rumi. Bilo je tee nego to je
zamiljao, jer je bio u erkinoj kui, jer su po ceo dan bili zajedno.
Sam se sebi uinio patetinim to je lae. Ali ta bi rekao? Da ima
novu prijateljicu? Devojku? Ta re mu je bila nepoznata, nije umeo
da je izrazi; on u ivotu nikad nije imao devojku. Bilo bi lake rei
Romiju. On bi tu informaciju primio nonalantno, moda bi je ak
smatrao i olakanjem. S Rumom je bilo drugaije. Celog ivota je
oseao da ga ona osuuje u ime njegove ene. Ona i Ruma su bile
saveznici. I on je trpeo erkinu ozlojeenost, nikad ne ispriavi
Rumi svoju stranu prie, nikad ne rekavi da je njegova ena bila
isuvie zahtevna i da nikad nije htela da ceni ivot za koji je on
naporno radio da im prui.
Kao i njegova ena, Ruma je sad bila sama na ovom novom
mestu, prezauzeta, bez prijatelja, vodila je rauna o malom detetu, i
sve ga je to podsealo, i previe, na prve godine njegovog braka,
godine koje mu njegova ena nikad nije oprostila. Oduvek je
pretpostavljao da e Rumin ivot biti drugaiji. Dokle god njegovo
seanje see, ona je radila. ak i u srednjoj koli, uprkos njegovom i
eninom negodovanju, ona je insistirala da leti radi kao pomoni
radnik u lokalnom restoranu, vrstu posla koju bi njihovi roaci u
Indiji smatrali sramotnom za devojku njenog stalea i obrazovanja.
Meutim, njegova erka vie nije bila njegova odgovornost. Najzad
je dostigao te godine.
To je jedna od stvari koje sam primetio na ovim putovanjima,
rekao je dok su ruiaste pijace na nizbrdicama Sijene preletale
preko ekrana, a ga Bagi bila sakrivena negde u masi. Indijaca
danas ima svuda.
. . . . . . . . . . . . . . .
Aka ju je probudio sledeeg jutra utravi joj u sobu i poevi da je
vue za ruku. Dadu je otiao.
O emu govori?
Nije ovde.
Ustala je. Bilo je petnaest do osam. Verovatno je otiao da se
proeta, Akae. Meutim, kad je pogledala kroz prozor, videla je
da iznajmljeni auto nije na prilazu.
Hoe li se vratiti?
Saekaj, Akae, pusti me da razmislim. Srce joj je lupalo, i ona
se oseti kao ponekad na igralitu kad na nekoliko sekundi ne moe
oima da pronae Akaa. U kuhinji je videla da otac nije
dorukovao; nije bilo inije i kaike na suilici za sudove, ni sasuene
kesice aja na tanjiru kraj poreta. Zapitala se da mu nije pozlilo, da
se nije odvezao da potrai apoteku da kupi aspirin ili neki lek za
eludac. Liilo bi to na njega, da to uradi i da je ne probudi. Jednom
je otiao da mu plombiraju zub, a nije nikome rekao, samo se uvee
vratio s oteenim ustima punim gaze. Onda se zapitala da nije otkrio
amce koji su svi zajedno bili vezani za dok na obali i isplovio u
nekom od njih na jezero. Nije imala kako da ga kontaktira; njen otac
nije nosio mobilni telefon. Da pozove policiju nije znala registarski
broj tablica iznajmljenog automobila. Ipak, ona podie slualicu
odluivi da pozove Adama da ga pita ta da radi. Meutim, ba tad
zau kako ljunak pucketa pod tokovima.
Gde si, za ime sveta, bio?, zapitala je autoritativno. Nije bilo
nieg to bi ukazivalo da je otac iole uznemiren; nosio je pljosnatu
kutiju uvezanu kanapom, koja je izgledala kao da je stigla iz pekare.
Setio sam se da smo jue, kad smo ili na plivanje, proli pored
semenita. Palo mi je na pamet da se odvezem i da vidim koje im je
radno vreme.
Ali Aka nee ii u katoliku kolu.
Ne kola. Mesto gde se prodaju biljke. Iza kue ti je prilino
osunano, a zemljite izgleda plodno, rekao je gledajui kroz
prozor. Kiovita klima je dobra za biljke. Mogu da zasadim par
bunova, neke pokrivae tla, ako hoe.
Aha, rekla je.
Samo ti je deset kilometara od kue. Pored njega je neko mesto
gde prodaju peciva. Evo, ree otvarajui kutiju i pokazujui je
Akau. Koji hoe?
Ne mora da nam radi u bati, baba. Rekao si da hoe da se
odmori.
To mene odmara.
Dosad joj nije padalo na pamet da iza kue zasadi cvee. A opet
joj se njegova ponuda dopadala. Bila je polaskana to pokazuje
zanimanje za mesto na kojem ona ivi, to eli da ga ulepa.
Mogao si da me obavesti da izlazi, ree Ruma.
Jesam, odgovorio je. Ostavio sam poruku dole na stoiu i
napisao da idem da se provozam.
Okrenula se ka Akau koji je otkidao komadie kroasana mrvei
testo po prednjem delu pidame. Spremala se da njega okrivi to
nije pazio kad je pretraivao sobu njenog oca. Ali, naravno da je
Aka bio suvie mali da vidi ta je na stolu, suvie mlad da bi mogao
da proita poruku.

Kad se rasadnik otvorio, njen otac je ponovo izaao, povevi ovaj
put i Akaa sa sobom, prebacivi deije sedite u sedan. Dok su se
udaljavali u kolima, ona shvati da je ovo prvi put da ostavlja Akaa
potpuno njenom ocu na brigu. Bilo je udno biti sam u kui i brinula
je da e moda Aka iznenada zatraiti njeno prisustvo. Tako se
oseala dok je bio beba, kad ga je dojila svaka dva sata, kad joj se
inilo nenormalnim da bude bez njega makar i na kratko. Sat
vremena kasnije njen otac i Aka su se vratili s vreama humusa,
gajbicama punim cvea, lopatom, grabuljama i crevom za zalivanje.
Otac je zapita moe li da pozajmi neku staru Adamovu odeu, pa
mu je Ruma dala par kaki pantalona i iscepanu polo majicu, stvari
koje je Adam odvojio da d Crvenom krstu, i pozajmila mu par
Adamovih patika. Odea je njenom ocu bila velika, ramena na majici
su visila, nogavice je podvio. Ostatak dana, s Akaem, koji se igrao
pored njega u sve veoj gomili zemlje, njen otac je zabijao lopatu u
zemlju, sekui kroz travu, uz meke, odsene zvukove, sa kaketom
za bejzbol na glavi da se zatiti od sunca. Radio je postojano,
zastavi samo na kratko u podne da, zajedno s Akaem, pojede
sendvi sa puterom od kikirikija i marmeladom, a unutra je uao tek
u sumrak, a i tad samo zato to su, kako je rekao, izali komarci.
Sledeeg jutra se njen otac ponovo odvezao do rasadnika da kupi
jo stvari: balu tresetne mahovine, dakove materijala za zagrtanje
biljaka i prirodnog ubriva. Ovog puta, pored potreptina za batu,
doneo je i deiji bazen na naduvavanje u obliku krokodila, kojem je
iz glave prskala voda, i koji je postavio u bati i napunio vodom.
Aka je ceo dan proveo napolju, pljuskajui u bazenu i prskajui po
bati ili traei gliste koje je njen otac iskopao. Opet, otac je radio
skoro bez prestanka sve do mraka. Kako je Aka bio napolju po ceo
dan, Ruma je imala vremena da uradi nekoliko stvari po kui, male i
velike stvari koje je odlagala. Platila je raune koji su pristizali na
naplatu krajem meseca, sloila gomile dokumenata koji su se
nakupili kao rezultat ivota s Adamom, a onda je poela da sortira
Akaevu odeu, plevei fioke od onog to je prerastao, donosei
vee stvari iz plastinih kadica koje je uvala u podrumu. U
zavisnosti od toga da li e dobiti deaka ili devojicu, morae da
zadri manje stvari ili da ih pokloni. Ima jo etiri nedelje do
amniocenteze
29
, posle koje e saznati pol deteta. Trudnoa se nije
mnogo videla, jo nije osetila nikakvo pomeranje u stomaku.
Meutim, za razliku od prolog puta, sad nije nimalo sumnjala da u
njoj postoji ivo bie.
Iskopala je svoju trudniku odeu, pantalone sa irokim strukom
i tunike, koje e joj uskoro zatrebati. Poto je probrala odeu, bacila
se na nezavrenu policu za knjige u Akaevoj sobi, koju je
nameravala da ofarba jo otkako ju je kupila, pre vie od deset
godina u Bostonu, da na njoj dri svoje knjige iz prava. Sklonila je
sve igrake i knjige i poela da ih slae u ugao. Zamolie oca da joj
pomogne da je iznese napolje kako bi mogla da je ofarba u dvoritu.
U jednom trenutku Aka je uao u sobu iznenadivi je. Bio je bos, a
zlataste noge bile su mu pune blata. Zapitala se da li e se ljutiti na
nju to mu dira stvari, ali je on pogledao gomilu kao da je sve
potpuno normalno, a onda poeo da vadi stvarice iz nje.
ta to smera?, upita ga.
Da gajim stvari.
Aha? ta to sadi?
Sve ovo, rekao je, izlazei iz sobe punih ruku. Pola je napolje
za njim, a tamo videla da je njen otac napravio malu parcelu za
Akaa, jedva malo veu od irom otvorenih novina, s plitkim
rupama iskopanim u jednakim razmacima. Gledala je kako Aka
zakopava stvari u zemlju, uei nad zemljitem ba kao i njen otac.
Ruiasta gumena lopta, nekoliko komada spojenih lego kockica,
drvena kocka s izrezbarenom zvezdom, sve to nestade pod
zemljom.
Ne preduboko, ree njen otac. Ne vie od prsta. Moe li jo
da ih dotakne?
Aka klimnu glavom. Podigao je plastinog dinosaurusa i poeo
da ga gura u zemlju.
Koje je boje? upita njen otac.
Crvene.
A na bengalskom?
Lal.
Dobro.
I neel!, uzviknu Aka pokazujui ka nebu.

Dok se otac tuirao, ona je pravila aj. Bio je to ritual koji je ona
mnogo volela, zvanino priznanje da je dan preao u vee, bez
obzira na to to sunce jo nije zalo. Dok je bila sama, ove sate je
provodila po sopstvenom nahoenju. Bila je zahvalna to ima priliku
da sedi na tremu s ocem, s ajnikom i inijom posoljenih indijskih
oraha i tanjirom keksa Najs, posmatrajui jezero i oslukujui kako
se beskrajni povetarac probija kroz kronje, kao snanija verzija
naina na koji je Aka umeo da uzdahne dok je bio beba, potpuno
zadovoljan, u dubokom snu. Lie je treperilo, kao da je puno neke
unutranje svetlosti, drhtei, mada vazduh nije bio hladan. Aka je
spavao, iscrpljen od celodnevnog igranja napolju, a kuu je
ispunjavala tiina.
Da ivim ovde, leti bih spavao ovde napolju, uskoro ree njen
otac. Izneo bih ovde lealjku.
Moe, zna.
ta?
Da spava napolju. Imamo duek na naduvavanje.
Ma, samo kaem. Udobno mi je i tamo gde sam.
Ali, nastavi on, da mogu, i sebi bih sagradio ovakav trem.
to ne sagradi?
Stanari u zgradi to ne bi dozvolili. Bilo bi lepo na staroj kui.
Kad otac pomenu njihovu staru kuu, u oi joj navree suze. Na
neki nain, bilo je lake iveti na mestu koje njena majka nikad nije
videla. Bio je to jedan od poslednjih razgovora koje je vodila s
majkom, priala joj je o Adamovom novom poslu, koji je u to vreme
bio samo daleka mogunost, dok su se zajedno vozile do bolnice.
Ne idi, rekla joj je majka s prednjeg sedita. Predaleko je. Nikad
te vie neu videti. est sati poto je to izgovorila, majka je bila
mrtva. Ruma iznenada poele da pita oca, kao to je mnogo puta
elela da ga pita, da li mu nedostaje njena majka, da li je ikad
zaplakao za njom. Ali nikad ga nije pitala, a on nikad nije priznao da
li je osetio ili uradio neto od toga.
Da si ga mogao izgraditi, gde bi ga stavio?
Razmislio je. Ispred trpezarije, pretpostavljam. Ta strana kue
bila je najhladovitija.
Pokuala je da zamisli roditeljsku kuu izmenjenu na taj nain.
Zamislila je da je jedan od zidova na trpezariji sruen, zamislila kako
razgovara s majkom preko telefona, kako joj se majka ali dok
radnici ekiaju i bue. Onda je videla roditelje kako sede u hladu,
na pletenim stolicama, kako piju aj kao to ona sad pije s ocem. Jer,
kad god bi zamislila tu kuu, majka je bila iva u njoj, bilo je
nemogue ne videti je. Kad se Aka rodio, u njegovom iznenadnom,
savrenom prisustvu, Ruma je osetila strahopotovanje po prvi put u
ivotu. Jo uvek je umeo da je zaprepasti ponekad sama injenica
da die, da su mu svi organi na mestu, da krv tee tiho i efikasno
kroz njegove sitne, debeljukaste udove. On je tvoja krv, rekla joj
je majka u bolnici onog dana kad se Aka rodio. Samo to su rei
koje je njena majka upotrebila bile bukvalnije, obogaujui izanalu
frazu znaenjem: On je napravljen od tvog mesa i kostiju. Ovo je
nateralo Rumu da razume ono natprirodno u svakodnevnom
ivotu. Meutim, i smrt je imala tu mo da ulije strahopotovanje,
sad je to znala da ljudsko bie moe da ivi dugi niz godina, da
razmilja i die i jede ispunjeno milionima briga i oseanja i misli, da
zauzima neki prostor u svetu, a onda, u treptaju oka, da postane
odsutno, nevidljivo.
Izvini to nismo doli da vidimo tvoj novi stan, rekla je ocu.
Adam neko vreme uopte nee moi da uzme odmor. Ali doi
emo kad se beba rodi.
Nema tamo ta da se vidi. Samo TV i kau i moje stvari. Nema
mesta za sve vas. Nije kao ovde.
Ipak bih volela da ga vidim, rekla je. Moemo da prespavamo
u hotelu.
Nema potrebe, Ruma. Nema potrebe da preete toliki put samo
da vidite jedan stan, rekao joj je otac. Sada si majka, dodao je.
Nema potrebe da vue decu.
Ali to ste ti i mama radili, toliko puta ste nas vodili u Indiju.
Mi nismo imali drugog izbora. Nai roditelji nisu eleli da
putuju. Ali ja u opet doi ovamo da te obiem, rekao je, s
odobravanjem se zagledavi u daljinu i srknuvi aj. Dopada mi se
ovde.

Tata sadi cvee u dvoritu iza kue, rekla je Adamu te noi preko
telefona.
Namerava li da bude tu da se brine o njemu?
Njegova povrnost ju je nervirala i ona oseti potrebu da brani
oca. Ne znam.
etvrtak je, Ruma. Koliko e se jo muiti?
To joj se vie nije inilo kao muenje. Nameravala je da kae
Adamu, ali se sad predomislila. Umesto toga, ona ree: Hou da
saekam jo par dana. Da vidim da li se svi slau.
Zaboga, Ruma, rekao je Adam. On ti je otac. Zna ga celog
ivota.
A opet, dosad, ona nije znala neke stvari o njemu. Nije znala
koliko moe sam da brine o sebi, koliko moe biti od pomoi, i to
toliko da nije morala da opere ni jedan jedini sud otkad je doao. Za
veerom je bio fleksibilan i zahvalan i na grilovanoj ribi i pileim
prsima, koje je poela da sprema kad joj je ponestalo indijske hrane,
a za ruak se zadovoljavao jednom konzervom supe. Meutim,
Aka je, u stvari, probudio jednu stranu njenog oca koja je Rumu
najvie iznenadila. Uvee, njen otac je stajao kraj nje u kupatilu dok
je kupala Akaa, ribajui speeno blato s njegovih laktova i kolena.
Pomagao mu je da obue pidamu, da opere zube i zaelja
mekanu, vlanu kosu. Kad je jednog popodneva Aka zaspao na
tepihu u dnevnoj sobi, otac se potrudio da mu stavi jastuk pod glavu
i da prebaci pamuno ebe preko njega. Dosad je Aka ve insistirao
da mu uvee ita njen otac i spavao je na donjem spratu s njim u
krevetu. Prve noi kad je Aka spavao kod njenog oca, ona je sila
da se uveri da je zaspao. Ispod oevih vrata videla je zraak svetlosti
i ula zvuk njegovog glasa kako ita Zelena jaja i unku. Zamislila ih
je obojicu pod pokrivaem, glava naslonjenih na jastuke, s knjigom
izmeu njih, Akaa kako okree stranice dok njen otac ita. Bilo je
oigledno da njen otac ne zna knjigu napamet, kao ona, da se s njom
susree po prvi put u ivotu. Nije itao teno, zastajao je izmeu
reenica, a glas mu je bio udnovato ivahan, kakav nikad nije bio
kad je obino govorio. Ipak, njegov trud ju je dirnuo, i dok je stajala
kraj vrata, ona shvati da se njen otac, po prvi put u ivotu, zaljubio.
Spremala se da kucne i da kae ocu da je Akau prolo vreme za
spavanje, da treba da ugasi svetlo. Meutim, zaustavila je sebe i
vratila se na gornji sprat, nakratko osetivi zavist prema sopstvenom
sinu.

Bata je lepo napredovala. Sav napor je bio uzaludan, znao je to.
Nije mogao da zamisli erku ili zeta kako brinu o njoj na pravi
nain, kako primeuju ta treba da se uradi. Za nekoliko nedelja,
pretpostavljao je, ispunie je korov, a puevi golai e oglodati lie.
A opet, moda e unajmiti nekoga da brine o njoj. Vie bi voleo da je
zasadio povre, ali je ono zahtevalo vie posla od cvea. Skromno je
on to zasadio, neku sporo rastuu mirtu i floks ispod drvea, dva
buna azaleje, red hosti, pavit pored jednog od stubova na tremu da
se penje po njemu, i malu hortenziju u ast svoje ene. Na parceli
iza kuhinje, ne mogavi da odoli, zasadio je i nekoliko stabljika
paradajza, zajedno s nekim kadificama i lepim jovom; taman je bilo
dovoljno vremena da na jesen pristigne mala berba. Proredio je
delfinijume, vezao im stabljike, zabio nekoliko lukovica gladiole u
zemlju. Nedostajalo mu je da radi napolju, oseaj tvrde zemlje pod
kolenima, kako mu ulazi pod nokte, njen miris koji se zadrava na
koi ak i poto se izriba pod tuem. To je bila jedina stvar koja mu
je nedostajala od stare kue, a kad je mislio na svoju batu, ba tad
mu je ena najbolnije nedostajala. To mu je oduzela. Godinama,
poto su deca porasla, bilo je samo njih dvoje, ali je ona uspevala da
iskoristi sve povre, stavljajui ga u jela koja on sam nije umeo da
spremi. Pored toga, dok je bila iva, redovno su pozivali goste koji
su bili zadivljeni to je krompir iz njihove sopstvene bate i koji su
odnosili pune kese kad krenu kui posle veere.
Pogledao je ka Akaevoj maloj parceli, na kojoj je blato bilo
paljivo nagomilano oko igraaka, olovki i bojica zabijenih u zemlju.
Bilo je tu i novia, sva sitnina koju je imao u depu.
Kad e biljke da izniknu?, doviknuo mu je Aka iz bazena gde
je stajao uei iznad brodia.
Ubrzo.
Sutra?
Ne tako brzo. Takvim stvarima treba vremena, Akae. Sea li
se ta sam te uio jutros?
I Aka odrecitova brojeve od jedan do deset na bengalskom.
Te noi u krevetu, poto je Aka zaspao kraj njega, on napisa gi
Bagi razglednicu. To je bezbednije, odluio je, nego da poalje imejl
s Ruminog raunara, bio je to vid komunikacije za koji nije mogao
da natera sebe da mu veruje u potpunosti. Kupio je razglednicu s
draa u radnji s kunim potreptinama, u kojoj je kupio Akaev
bazen. Na slici je bio prizor trajekata u zalivu Eliot, pejza koji nije
video. U Evropi je uvek pazio da kupuje razglednice na kojima su
bila samo mesta na kojima je bio, inae bi se osetio kao varalica.
Meutim, ovde nije imao izbora. Pismo je napisao na bengalskom,
slovima koje Ruma nee moi da rastumai. Sadim Rumi batu,
poeo je. Aka je porastao i ui da pliva. Vreme je prijatno, ovde
leti nema kie. Radujem se odlasku u Prag, zavrio je. Nije se
potpisao. Pregledao je novanik, gde je stavio savijeni papir na
kojem je zapisao adresu ge Bagi. Sa sobom je nosio samo nekoliko
adresa: sinovljevu i erkinu, i sad ge Bagi, sve zapisane na
papiriima koji su iveli iza njegove vozake dozvole i zdravstvene
knjiice. Adresu je napisao na engleskom i na kraju, na vrhu, njeno
ime.
Pitao se gde je najblia pota. Hoe li Rumi biti udno ako je pita
da li ima markicu? Mogao bi je poneti sa sobom u Pensilvaniju i
poslati je odatle, ali mu se to inilo glupavo. Odluio je da kae
Rumi da mora da poalje raun. Tri kilometra niz put bilo je javno
potansko sandue; tamo je moe ubaciti u nekom trenutku pre
nego to ode. Nije znao gde sad da stavi razglednicu. U sobi nije bilo
lako sakriti neto: povrine su bile iste, uglovi pregledni, ormar
prazan, s izuzetkom nekoliko njegovih koulja. U nekom trenutku
tokom dana Ruma je dolazila na donji sprat nikad nije znao kad
tano da mu namesti krevet i pogleda da li u korpi ima vea, i da
obrie kapljice vode koje je ostavio za sobom s obe strane lavaboa
dok je prao zube i brijao se. Razmiljao je da li da razglednicu stavi
u dep na koferu, ali je bio suvie umoran da ustane iz kreveta.
Umesto toga, ubacio ju je meu stranice vodia kroz Sijetl, koji je
leao na stoiu kraj kreveta, a onda je, da se dodatno osigura,
knjigu stavio u fioku.
Okrenuo se da pogleda usnulog unuka, ije su ga duge trepavice
i zaokrugljeni obrazi podsetili na sopstvenu decu kad su bila mala.
Iznenada postade svestan da verovatno nee poiveti dovoljno dugo
da vidi Akaa kad poraste, da nikad nee videti unuka u srednjim
godinama, kad ostari, i ta jednostavna ivotna injenica ga rastui.
Zamislio je deaka za nekoliko godina, kako se preselio ba u ovu
sobu, kako zatvara vrata, ba kao Romi i Ruma nekada. Bilo je
neizbeno. A opet, znao je da je i on okrenuo lea roditeljima time
to se naselio u Americi. U ime ambicije i napredovanja, a ni jedno
ni drugo vie nije bilo vano, on ih je napustio. Neno je poljubio
Akaa u slepoonicu, zagladivi rukom kovrdavu zlatnu kosu,
onda iskljuio lampu ispunivi sobu tamom.
* * *
U subotu ujutru, jedan dan pre nego to je njen otac trebalo da ode,
bata je bila gotova. Posle doruka pokazao je Rumi ta je uradio.
Rastinje je jo bilo sitno, s pokrivaem za zagrtanje oko stabljika i
dovoljno prostora da se svaka biljka razazna, ali je rekao da e
porasti i u vis i rairiti se jedna ka drugoj, pokazujui joj rukama
koju visinu moe da oekuje do sledeeg leta. Rekao joj je koliko
esto da zaliva, i koliko dugo, i da saeka dok sunce ne zae.
Pokazao joj je bocu tenog ubriva koju je kupio i rekao joj kad da
ga doda u vodu za zalivanje. Sluala ga je strpljivo, dok je Aka
uskakao u bazen i iskakao iz njega, ali je malo zapamtila od onog to
joj je otac govorio.
Pazi na ove bube, rekao je pokupivi insekta s lista i kvrcnuvi
ga prstom. Hortenzija nee ove godine mnogo cvetati. Cvetovi e
biti ruiasti ili plavi u zavisnosti od kiselosti zemljita. Na kraju e
morati da je podrezuje.
Klimnula je.
To je oduvek bilo omiljeno cvee tvoje majke, dodao je otac.
To jest, u ovoj zemlji.
Ruma je pogledala biljku, njene tamno zelene listove s
nazubljenim ivicama. To nije znala.
Pazi da ti paradajz ne bude na zemlji. Nagnula se i pomerila
jednu od biljaka. Trebalo bi da je ovaj kolac dovoljan da ih
podupre, a moe i da ih vee nekim konopiem. Ne dozvoli da se
osue. Ako je sunce jako, proveravaj ih dvaput dnevno. Ako udari
mraz pre nego to sazru, uberi ih i uvij u novine. I podseci stabljike
delfinijuma na jesen.
Moda bi ti to mogao, predloila je.
Nezgrapno je ustao, jednom rukom se oslanjajui na prednji deo
butine. Skinuo je kaket za bejzbol i rukom obrisao elo. Imam
zakazano putovanje. Ve sam kupio kartu.
Mislim kad se vrati, baba.
Otac je sputenih oiju posmatrao nokte obrubljene blatom, ali je
sad podigao glavu i osvrnuo se oko sebe po bati i drveu.
Dobro je ovo mesto, Ruma. Ali ovo je tvoj dom, ne moj.
Oekivala je opiranje, pa je nastavila da govori. Moe uzeti ceo
donji sprat. I dalje moe da ide na putovanja kad god poeli.
Neemo ti smetati. ta kae, Akae, doviknula je. Da doe dadu
da ivi ovde s nama? Da l bi to voleo?
Aka poe da skae gore-dole u bazenu, prskajui vodu iz
plastinog delfina, klimajui glavom.
Znam da bi to bio veliki korak, nastavila je Ruma. Ali bi to
bilo za tvoje dobro. Za dobro svih nas. Do tog trenutka je ve
poela da plae. Otac nije zakoraio ka njoj da je utei. utao je
ekajui da trenutak proe.
Neu da budem na teretu, rekao je posle nekog vremena.
Ne bi bio. Bio bi od pomoi. Ne mora sad da odlui. Samo mi
obeaj da e razmisliti o tome.
Podigao je glavu i pogledao je kratkim tunim pogledom kojim
kao da ju je najzad sagledao i klimnuo.
eli li da radimo neto posebno poto ti je danas poslednji dan
ovde?, pitala ga je. Moemo da se odvezemo do Sijetla na ruak.
Kao da je sinuo na taj predlog. A da se provozamo amcem? Je
l to jo mogue?

Ula je unutra rekavi mu da ide da spremi Akaa i da pogleda
raspored. Iznenada je osetio oajniku elju da ode, a preostala
dvadeset i etiri asa su mu se inila neizdrivim. Podsetio je sebe
da e sutradan biti u avionu na povratku u Pensilvaniju. I da e dve
nedelje posle toga krenuti u Prag s gom Bagi, da e nou spavati
kraj nje. Znao je da ga erka ne pita da ostane da ivi ovde zarad
njega. Pitala ga je zarad sebe. Trebao joj je kao to nikad ranije nije
osetio da joj treba, osim zbog oiglednih stvari koje joj je
obezbeivao tokom ivota. A ba zbog toga ga je ponuda jo vie
uznemiravala. Deo njega, onaj deo koji nikad nee prestati da bude
otac, oseao je obavezu da prihvati. Ali to nije bilo ono to on eli.
Ovaj njegov jednonedeljni boravak ovde, ma koliko prijatan bio,
samo je potvrdio tu injenicu. Nije eleo da bude deo druge
porodice, deo haosa, zavada, zahteva, te energije. Nije eleo da ivi
na marginama erkinog ivota, u senci njenog braka. Nije eleo da
ponovo ivi u ogromnoj kui koja e se godinama samo puniti
stvarima kako deca rastu, svim onim stvarima kojih se on nedavno
reio, svim knjigama, i papirima, i odeom, i predmetima koje ovek
osea potrebu da poseduje, da uva. ivot neprestano raste do
odreene take. Do take koju je on sad dostigao.
Jedino iskuenje predstavljao je deak, ali je znao da e ga deak
zaboraviti. Ruma je ta koju e ponovo podsetiti da, sad kad njegove
ene vie nema, mada je on jo uvek iv, nema vie nikog da brine
za nju. Dok je sad gledao Rumu kako juri Akaa, skuplja stvari za
njim, brie njegov urin s poda, odgovorna za svaku njegovu
potrebu, on shvati koliko je mlaa bila njegova ena kad je to isto
radila, praktino devojica. Do trenutka kad je njegova ena dostigla
Rumine godine, deca su im se ve bliila adolescenciji. to su vie
deca rasla, manje su, inilo se, liila na ijednog roditelja govorila su
drugaije, oblaila se drugaije, inila su im se strana na svaki nain,
od teksture kose do oblika stopala i aka. Zaudo, njegov unuk, koji
je, pre svega, samo napola bio Bengalac, koji ak nije nosio ni
bengalsko prezime, bio je taj s kim je oseao direktnu bioloku
povezanost, oseao kao da je on sam preoblikovan u nekom
drugom.
Setio se svoje dece kako se vraaju s koleda, kako nemaju
strpljenja za njega i njegovu enu, zaljubljeni u svoju novootkrivenu
samostalnost, uvek eljni da odu. To je muilo njegovu enu, a mada
on to nikad nije priznao, bolelo je i njega. U tim prilikama, nije
mogao da ne pomisli kako su mali nekad bili, tako bespomoni u
njegovim nervoznim rukama, kako im je trebao da uopte preive,
kako nisu znali ni za koga drugog. On i njegova ena bili su im ceo
svet. Meutim, na kraju se ta potreba rasprila, svela se na neto
bezoblino, nategnuto, neto to je pretilo da svakog trenutka
pukne. Taj gubitak je oekivao i Rumu; njena deca e postati stranci,
izbegavati je. A zato to je ona bila njegovo dete, on je eleo da je
zatiti od toga, ba kao to je itavog ivota pokuavao da je zatiti
od toliko stvari. eleo je da je zakloni od propadanja do kojeg je
neizbeno dolazilo tokom svakog braka, i od zakljuka za koji se
ponekad plaio da je istinit: da je ceo poduhvat zasnivanja porodice,
donoenja dece na ovaj svet, ma koliko ponekad ispunjavao oveka,
zapravo pogrean od samog poetka. Meutim, ovo su bila
premiljanja jednog starca, starca koji se i sam sad ponaao kao dete.

Otac je otiao rano sledeeg jutra, dok je Aka jo spavao. Ponovo je
ponudila da poe s njim na aerodrom, ali je on ovaj put bio jo
tvrdoglaviji govorei joj da ne eli da poremeti Akaevu rutinu. Svi
su bili umorni od dana provedenog u Sijetlu. Posle plovidbe na
trajektu, otili su do Svemirske igle, a onda su veerali na pijaci Pajk
plejs, pre nego to su se dovezli kui. Kad se pridruila ocu u
kuhinji, videla je da je on ve pojeo itarice, inija i kaika bile su ve
na suilici za sudove. Kesicu aja, koju je obino uvao da kasnije
tokom dana od nje napravi jo jednu olju aja, ve je bio bacio.
Jesi li sve spakovao?, pitala ga je, ugledavi kofer kraj vrata.
Doao je s poklonima za sve, ali nije kupio nita to bi poneo sa
sobom. Sve to je kupio u proteklih nedelju dana, sve stvari iz
rasadnika i radnje za kune potreptine, smotano crevo i alat i
preostale vree zemlje, koje su sad leale uredno poreane pod
tremom, sve je bilo za nju.
Zovi kad stigne kui, rekla je, neto to bi majka rekla deci
kad se rastaju. Traila je da joj d podatke o letu, zapisujui ih na
dnu istog lista papira na friideru na kojem je bio Adamov plan
puta.
Adam e stii veeras?
Klimnula je glavom.
Dobro. Stvari e se onda vratiti u normalu.
elela je da mu kae koliko joj se inilo normalnim da joj otac
bude tu. Meutim, nije mogla da natera sebe da izgovori te rei.
Otac je bacio pogled na sat na ruci, onda izlio malo aja u tacnu
kako bi ga bre ohladio. Podigao je tacnu do usana i srknuo s oboda.
Bila je ovo fantastina nedelja, Ruma. Uivao sam u svakom
danu.
I ja.
Ovi dani s Akaem su mi bili najvei poklon, dodao je, a glas
mu se ispunio nenou. Ako hoe, mogu doi na neko vreme kad
se porodi. Neu ti biti od koristi koliko bi ti majka bila.
To nije tano.
Ali, molim te, shvati me, radije bih da ostanem sam. Suvie sam
ja sad star da napravim takav prelaz.
Njegove nene rei padoe na nju suvie teko, suvie brzo. Ona
shvati da nije ni morao da promisli, da nikad nije ni nameravao da
ostane.
Odvoj malo vremena da se raspita o advokatskim
kancelarijama ovde, nastavio je. Nemoj da onoliki trud ode
uzalud.
Ustao je i, pre nego to je stigla da ga zaustavi, isprao oljicu i
tacnu, pa i njih spustio u deo za suenje sudova. Bilo je vreme da
krene.
Idem dole da poljubim Akaa, rekao je. Okrenuo se da izae iz
sobe, onda zastao. Ima li markicu vika? Moram da ubacim raun
u sandue.
U fioci na stoiu u hodniku, rekla je. Ima tamo cela rolna.
ula je kako se fioka otvara, pa zatvara, a onda kako njegove
papue dobuju po stepenicama. Kad se vratio, otiao je do
predsoblja da obuje cipele, vezao pertle, smestio papue u prednji
dep na koferu. Poljubio je Rumu u obraz. uvaj se. Javi mi kako
napreduje bata. Bacio je pogled na njen stomak i dodao: ekam
lepe vesti. Okrenuo se i izaao do automobila, stavio kofer u gepek.
Stajala je i gledala kako pali motor i izlazi u rikverc, pitajui se kada
e ga ponovo videti. Kod sandueta je zastao i na trenutak je
pomislila da se sprema da otvori prozor i da ubaci raun u njega.
Meutim, samo joj je mahnuo kroz zatvoren prozor naginjui se ka
njoj, izgledajui potpuno izgubljeno, a nekoliko sekundi kasnije vie
ga nije bilo.

Gde je dadu?, pitao je Aka dok je ona ispijala aj.
Danas je otiao kui.
Zato?
Zato to on tamo ivi.
Zato? Na sinovljevom sitnom licu videla je isto razoaranje
koje je i ona oseala.
Tata se vraa veeras, rekla je, pokuavajui da promeni temu.
Da mu napravimo tortu?
Aka je otiao do kuhinjskih vrata i probao da okrene kvaku,
gledajui kroz staklo u dvorite. Hou dadua.
Otvorila mu je vrata i izala za njim napolje, oboje su tapkali bosi,
Ruma paljivim koracima, a Aka bez straha od kamenja i granica.
Bilo je sveije nego to je oekivala, jo prerano da se nakupi toplota
dana. Razmiljala je da li da se vrati po dempere. Mili? Je l ti
hladno?, pitala je, prekrstivi ruke na grudima, ali Aka nije
odgovorio. Podigao je praznu kantu za zalivanje, koju je njen otac
ostavio pod tremom, i pretvarao se da zaliva cvee na svojoj maloj
parceli. Pogledala je stvari koje su se probijale iz zemlje: olovke i
bojice, slamku, tapi od sladoleda. Bilo je i papira: starih koverata
od reklama, kartica za budue pretplatnike, koje su ispale iz
asopisa, a koje su bile presavijene poput atoria na zemlji. Pogled
joj je pao na jo jedno pare papira tvre od ostalih. Savila se da ga
pogleda prepoznavi oev rukopis. Pretpostavila je da je to neka
razglednica koju joj je otac poslao, neka koju je Aka uzeo sa vrata
friidera ili iz korpe na stolu u hodniku. Meutim, ova razglednica
nije imala peat pote, nije nikad bila poslata. Bila je napisana na
bengalskom, a adresirana na engleskom na nekoga na Long
Ajlendu. Na neku gu Minaki Bagi.
Podigla ju je. Akae, ta je ovo?
Posegao je pokuavajui da joj je otme. Moje je.
ta je to?, pitala je, ovaj put otrije.
To je za moju batu.
Je l ti ovo dadu dao?
Ljutito je odmahnuo glavom, a onda poeo da plae.
Zurila je u razglednicu i istog trenutka znala, ba kao to je znala
po izrazu na hirurgovom licu ta se desilo njenoj majci na
operacionom stolu. ena na snimku, razlog oevih putovanja,
razlog njegovog dobrog raspoloenja, razlog to nije hteo da ivi u
Sijetlu. Razlog to je traio markicu toj jutra. Tu je, u dve-tri
reenice, koje ak nije umela ni da proita, lealo objanjenje, dokaz
da se njen otac nije zaljubio samo u Akaa.

Bio je u knjiari na aerodromu, kupovao novine da ih ita na
peronu, kad je ugledao, naslonjen na kasu na metalnom drau,
primerak istog onog vodia kroz Sijetl koji je stajao na stoiu kraj
njegovog kreveta u Ruminoj kui. Svuda je traio tu knjigu,
prevrnuo sve arave, zamalo da probudi Akaa u svemu tome.
Otvarao je fioke koje nikad nije ni upotrebio, zavirio na policu u
ormanu, gurao ruku koliko god je mogao pod duek, psovao sebe
to nije ranije skupio vremena da poalje razglednicu. Na kraju je
ugledao knjigu na podu ispod kreveta, na strani na kojoj je Aka
spavao. Panino je okretao svaku stranicu, istresao knjigu drei je
za korice, ali razglednice nije bilo. Na trenutak je pao u iskuenje da
probudi deaka, da ga pita da li ju je video, da li ju je negde stavio.
Pogledao je u kupatilo, u korpu za ve, u kadu u kojoj se jo jutros
okupao. Najzad, poto vie nije mogao da opravda dalje
pretraivanje, znajui da e zakasniti na avion, otiao je, a
neiskoriena markica od Rume jo je leala u depu na koulji,
skuplja nego sama razglednica koju je traio, ta stvarica laka kao
perce, koja ga je ispunjavala uasom.

Uvela je Akaa unutra, obrisala mu suze i zagrlila ga, a onda, kad se
smirio, pripremila mu je doruak. Odgovorila je potvrdno kad je
pitao da li moe da gleda televiziju, postavivi i njega i njegovu
iniju sa itaricama za stoi, pa se vratila u kuhinju da ponovo
pogleda razglednicu. Prvi poriv bio joj je da je reciklira, ali je
zaustavila sebe, zurei u slova kojima je jednom njena majka
bezuspeno pokuala da je naui dok je bila devojica. Bile su to
reenice koje bi njena majka upila u sekundi, reenice koje su
dokazivale, s vie snage nego sahrana, vie snage nego svi dani koji
su protekli otad, da njena majka vie ne postoji. Gde joj je otila
majka, kad se ivot tvrdoglavo nastavio, kad je Rumi ona jo bila
potrebna da joj objasni toliko toga?
* * *
Ponovo je izala, prela preko trave i pogledala hortenziju koju je
njen otac zasadio, koja e procvetati plavo ili roze u zavisnosti od
zemljita. Nije to dokazivalo da je njen otac voleo majku, ak ni da
mu je nedostajala. A opet, stavio ju je tamo, odao je majci poast pre
nego to se okrenuo drugoj eni. Ruma je ispravila razglednicu u
ruci, gulei noktom blato koje je prekrivalo jedan deo potanskog
broja. Okrenula je razglednicu i pogledala prednju stranu,
uobiajeni pejza, koji je njen otac izabrao da ovekovei svoju
posetu. Onda se vratila u kuu, prila stolu u predsoblju. Iz fioke je
izvadila rolnu sa markicama i zalepila jednu na razglednicu,
spremivi je da je potar odnese kad kasnije navrati.
P
Zemlja i nebo
ranab akraborti nije zaista bio mlai brat mog oca. Bio je
zemljak, Bengalac iz Kalkute, koji se nasukao na opustele obale
drutvenog ivota mojih roditelja s poetka sedamdesetih, dok su
iveli u iznajmljenom stanu na Central Skveru, a poznanike mogli
da nabroje na prste jedne ruke. Meutim, ja nisam imala prave
ujake u Americi, pa su me nauili da ga zovem Pranab kaku
30
. U
skladu s tim, on je mog oca zvao ijamal da
31
, uvek mu se obraajui
na utiv nain, a moju majku je zvao baudi, kako Bengalci treba da
oslovljavaju enu starijeg brata, umesto da je zove po imenu
Aparna. Kad se Pranab kaku sprijateljio s mojim roditeljima, priznao
im je da je, onog dana kad smo se upoznali, dobar deo popodneva
iao za majkom i mnom ulicama Kembrida, gde smo ona i ja imale
obiaj da lutamo kad se meni zavre asovi. Pratio nas je du avenije
Masausets, uao za nama, pa izaao, u Harvard kup
32
, gde je majka
volela da razgleda kune potreptine na popustu. Uetao je s nama
u dvorite Univerziteta Harvard, gde je majka esto sedela na travi
kad je dan lep i posmatrala reku studenata i profesora kako
uurbano koraaju stazama, sve dok na kraju nije, dok smo se
penjali stepenicama ka biblioteci Vajdener da bih ja otila do toaleta,
potapao majku po ramenu i zapitao na engleskom da nije Bengalka.
Odgovor na njegovo pitanje je bio jasan s obzirom na to da je majka
nosila crvene i bele narukvice po kojima su udate Bengalke
jedinstvene i uobiajeni sari iz Tangaila
33
, a du razdeljka
zaeljanog po sred glave protezala se dugaka crta cinober praha;
lice joj je bilo puno i okruglo, a oi krupne i crne, tako tipine za
Bengalke. Primetio je dve ili tri zihernadle koje je zakaila za uske
zlatne narukvice koje je nosila iza onih crvenih i belih, a te
zihernadle je obino koristila kad bi joj zafalila kopa na bluzi ili da
u trenu uvue ukur na podsuknji, neto to ga je asociralo
iskljuivo na njegovu majku i sestre i tetke u Kalkuti. tavie, Pranab
kaku je uo majku kako mi se obraa na bengalskom, dok mi je
govorila da ne mogu da kupim broj Arija
34
u Kupu. Meutim, tada
mu je, priznao je jo, Amerika bila toliko nova, da nita nije uzimao
zdravo za gotovo, a sumnjao je ak i u oigledno.
Pre tog dana, ja sam sa roditeljima ivela na Central Skveru ve
tri godine; ranije smo iveli u Berlinu, gde sam ja i roena, a otac je
tamo zavrio studije mikrobiologije pre nego to je prihvatio mesto
istraivaa u bolnici Mas deneral, a pre Berlina, majka i otac iveli
su u Indiji, gde se nisu ni znali i gde je njihov brak bio unapred
dogovoren. Central Skver je prvo mesto na kojem se seam da sam
ivela, a kad god se setim naeg stana u tamnosmeoj kui
pokrivenoj crepom u Eberton plejsu, Pranab kaku je uvek tu. Po
prii koju je rado pominjao, majka ga je pozvala da poe sa nama do
naeg stana istog tog popodneva i skuvala aj za njih dvoje; onda,
kad je saznala da vie od tri meseca nije pojeo pravo bengalsko jelo,
posluila ga je ostatkom karija od skue i pirinem, koje smo mi
veerali prethodnog dana. Ostao je do uvee na jo jednoj veeri
poto je tata doao kui, a posle toga je dolazio na veeru skoro
svake noi, sedajui na etvrtu stolicu za naim etvrtastim stolom of
furnira, postavi deo nae porodice i u praksi, kao i po nazivu.
Poticao je iz bogate porodice iz Kalkute i nikad nije morao ni
au vode sebi da nalije, pre nego to se preselio u Ameriku da bi
studirao inenjering na MIT-u
35
. Studentski ivot u Bostonu
predstavljao je okrutno otrenjenje i samo tokom prvog meseca
izgubio je skoro devet kilograma. Stigao je u januaru, usred snene
oluje, a krajem nedelje spakovao je kofere i otiao na aerodrom
Logan, spreman da napusti priliku za koju se celog ivota
pripremao, samo da bi se predomislio u poslednjem trenutku. iveo
je u ulici Troubrid u kui neke rasputenice s dvoje male dece, koja
su uvek vritala i plakala. Iznajmio je sobu u potkrovlju, kuhinju je
smeo da koristi samo u odreenim trenucima tokom dana, a reeno
mu je da poret uvek prebrie deterdentom i sunerom. Moji
roditelji su se sloili da je u uasnoj situaciji, i da su imali sobu vika,
ponudili bi mu je. Umesto toga, bio je dobrodoao da jede s nama, a
vrata stana su mu bila otvorena u svakom trenutku, pa je on uskoro
tamo dolazio izmeu asova i slobodnim danima, uvek ostavljajui
za sobom neki trag: skoro istroenu kutiju cigareta, novine, dobijenu
potu koju se nije ni potrudio da otvori, demper koji je skinuo, pa
je zaboravio na njega dok je sedeo kod nas.
ivo se seam zvonjave njegovog neobuzdanog smeha i prizora
njegovog mravog tela, pogrbljenog ili ispruenog na bezbojnom,
neuklopljenom nametaju, koji smo dobili uz stan. Lice mu je bilo
upeatljivo, sa visokim elom i gustim brkovima, i nepodianom,
neobuzdanom kosom, a majka je govorila da zbog nje izgleda kao
ameriki hipici, kojih je bilo posvuda u tim danima. Duge noge su
mu ustro poskakivale gore-dole gde god da sedne, a elegantne
ake su podrhtavale dok je drao cigaretu meu prstima, tresui
pepeo u oljicu za aj, koju je majka poela da odvaja samo za tu
svrhu. Mada se kolovao za naunika, u vezi s njim nije bilo nieg ni
krutog, ni predvidljivog, ni urednog. Uvek je izgledao izgladnelo,
ulazio je na vrata i objavljivao da nije ruao, a onda bi jeo halapljivo,
posezao je iza majinih lea i krao kotlete im bi ih isprila, pre
nego to je imala prilike da ih valjano spusti na tanjir sa salatom od
crvenog luka. Meu sobom, moji roditelji su govorili da je on
briljantan student, zvezda na Univerzitetu u Dadavpuru, koji je na
MIT doao s impresivnim staom asistenta, ali se Pranab kaku
ponaao veoma galantno u vezi sa asovima i esto ih je preskakao.
Ovi Amerikanci ue jednaine koje sam ja znao u Uinim
godinama, alio se. On se zgranuo kad je uo da nam uiteljica u
drugom razredu ne daje nita za domai i da me sa sedam godina
jo nisu nauili ta je kvadratni koren ili pojam broja pi.
Pojavio bi se nenajavljeno, nikad nije telefonirao pre dolaska, ve
bi samo zakucao na vrata kako su to ljudi radili u Kalkuti i pozvao
Baudi!, dok je ekao da ga majka pusti da ue. Pre nego to smo
ga upoznali, ja bih se vratila iz kole i zatekla majku s torbom u krilu
i u mantilu, oajnu da pobegne iz stana u kojem je ceo dan provela
sama. Meutim, sad sam je nalazila u kuhinji kako razvlai testo za
lui
36
, koje je inae meni i ocu pravila samo nedeljom, ili kako kai
nove zavese koje je kupila u Vulvortu
37
. Ja nisam znala, u to doba,
da se moja majka ceo dan raduje posetama Pranaba kakua, da oblai
novi sari i elja kosu iekujui njegov dolazak, i da danima
unapred osmiljava grickalice koje mu je posluivala tako
nonalantno. Da ivi za trenutak kad ga zauje da je doziva Baudi!
sa trema i da je loe raspoloena onim danima kad se ne bi pojavio.
Mora da joj je bilo drago to sam se i ja radovala njegovim
posetama. On mi je pokazivao trikove s kartama i optiku iluziju u
kojoj se inilo da, uz silan napor i snagu, otkida sebi palac, i nauio
me kako da zapamtim tablicu mnoenja daleko pre nego to smo je
radili u koli. Fotografija mu je bila hobi. Imao je skup fotoaparat,
koji je zahtevao da se razmisli pre nego to se pritisne okida, a ja
sam mu ubrzo postala omiljena tema, okruglog lica, sa nekoliko
zuba koji su nedostajali i gustim ikama koje je trebalo skratiti. I
dan-danas ove slike najvie volim, jer se na njima vidi ona
mladalaka samouverenost koju vie nemam, naroito pred
fotoaparatom. Seam se kako sam morala da trim napred-nazad po
dvoritu Univerziteta Harvard, dok je on stajao s fotoaparatom,
pokuavajui da me uhvati u pokretu, ili kako poziram na
stepenicama zgrada univerziteta, i na ulici, i naslonjena na stabla
drvea. Majka se pojavljuje samo na jednoj fotografiji; ona me dri, a
ja sam joj zajahala kolena, glava joj je nagnuta ka meni, a ruke
pritisnute na moje ui kao da eli da me sprei da ujem neto. Na
toj slici senka Pranaba kakua, s obe ruke podignute i savijene kako bi
drao fotoaparat pred oima, lebdi u uglu kadra, a njegov tamni
oblik bez crta lica prekriva jednu stranu majinog tela. Uvek smo se
viali utroje. Ja sam uvek bila tu kad bi doao u posetu. Bilo bi
neprikladno da ga majka prima sama u stanu; to je bilo neto to se
podrazumevalo.
Njima su bile zajednike sve one stvari koje nisu bile zajednike
mojim roditeljima: voleli su muziku, film, leviarske politiare,
poeziju. Poticali su iz istog kraja u severnoj Kalkuti, porodine kue
su im se nalazile nedaleko jedna od druge, njihove fasade su im bile
poznate kad su jedno drugom opisali tanu lokaciju kua. Znali su
iste radnje, iste trase autobusa i tramvaja, iste prozore kroz koje su
prodavali najbolje alebije
38
i moglai parate
39
. S druge strane, moj
otac je poticao iz predgraa trideset kilometara udaljenog od
Kalkute, iz dela koje je moja majka smatrala divljinom, a, ak i u
trenucima najcrnje nostalgije, bila je zahvalna to ju je moj otac
barem potedeo ivota u strogoj kui sa svekrom i svekrvom, gde bi
u svakom trenutku morala da pokriva glavu jednim krajem sarija i
da koristi poljski nunik, koji nije bio nita drugo do platfroma
odignuta od zemlje s rupom na sredini, a u sobama u kui na
zidovima nije bilo ni jedne jedine slike. Posle nekoliko nedelja
Pranab kaku je doneo svoj kino-projektor u na stan, pa je majci
putao splet za spletom kompozicija iz indijskih filmova njhove
mladosti. Bile su to vesele pesme o udvaranju, koje bi transformisale
tihi ivot u naem stanu i prenosile majku nazad u svet koji je
ostavila za sobom da bi se udala za mog oca. Ona i Pranab kaku
pokuavali su da se sete iz koje scene i iz kog filma potiu pesme, ko
su bili glumci i kako su bili obueni. Majka je opisivala Rada
Kapura i Nargis
40
dok pevaju pod kiobranima na kii ili Deva
Ananda
41
kako udara po icama na gitari na plai u Goi. Ona i
Pranab kaku vatreno su se svaali oko tih stvari, podizali glasove
pravei se da se svaaju, sukobljavajui se na nain na koji se nikad
nije sukobljavala s mojim ocem.
Poto je igrao ulogu mlaeg brata, slobodno ga je zvala Pranab,
dok mog oca nikad nije zvala imenom. Otac je tad imao trideset
sedam godina, devet godina vie od moje majke. Pranab kaku imao
je dvadeset pet. Otac je voleo tiinu i samou. Mojom majkom se
oenio da bi umirio roditelje; bili su voljni da pristanu na njegove
doktorske studije, samo da je oenjen. On je bio oenjen svojim
radom, istraivanjem, postojao je u ljuturi koju ni moja majka ni ja
nismo mogle da probijemo. Razgovor je za njega predstavljao muku;
zahtevao je napor koji je vie voleo da ulae u laboratoriji. Nije
voleo nikakva preterivanja, nije izraavao nikakve udnje niti
potrebe, sem skromnih elemenata svakodnevne rutine: itarice i aj
ujutru, oljica aja kad stigne kui i dva razliita jela s povrem
svako vee uz veeru. On nije jeo s besomunim apetitom kao
Pranab kaku. Otac je imao mentalitet za preivljavanje. S vremena
na vreme voleo je da spomene, u razliitom drutvu i esto bez
ikakvog relevantnog povoda, da su izgladneli Rusi pod Staljinom
morali da jedu lepak koji su gulili sa tapeta. Pomislio bi ovek da
otac osea blagu ljubomoru ili, u najmanju ruku, podozrenje zbog
redovnih poseta Pranaba kakua i uticaja koji imaju na majino
ponaanje i raspoloenje. Meutim, ja pretpostavljam da je otac bio
zahvalan Pranabu kakuu za drutvo koje joj je pruao, osloboen
oseaja odgovornosti koji mora da je imao jer ju je naterao da
napusti Indiju, a moda mu je i bilo lake to vidi da je srena, za
promenu.
Jednog leta Pranab kaku je kupio teget Folksvagenovu bubu i
poeo da vodi mene i majku u obilaske Bostona i Kembrida, a
uskoro i van grada, letei niz autoput. Vodio nas je u indijski
restoran u Votertaunu, a jedanput nas je odvezao ak do Nju
Hempira da posmatramo planine. Kako je otopljavalo, poeli smo
da idemo, jednom ili dvaput nedeljno, do Volden ponda. Majka bi
uvek pripremila hranu za izlet tvrdo kuvana jaja i sendvie sa
krastavcima, i s ljubavlju govorila o zimskim izletima njene mladosti,
velianstvenim ekspedicijama sa pedeset roaka, kad bi svi vozom
krenuli na selo u zapadnom Bengalu. Pranab kaku je sluao ove
prie s interesovanjem, upijajui detalje njene prolosti, koji su
polako nestajali. Njena nostalgija ga nije ostavljala ravnodunim kao
mog oca, niti je sluao bez razumevanja kao ja. Na Volden pondu
Pranab kaku bi mamio majku kroz umu i odveo je niz strmu padinu
do same ivice vode. Ona bi raspakovala stvari za izlet i sedela i
gledala nas kako plivamo. Grudi su mu bile pokrivene gustim crnim
maljama, koje su se protezale do struka. Bio je on udan prizor, s
nogama tankim poput pritke i malim oputenim stomakom, kao
nekakva inae vitka ena koja se porodila, a nije se potrudila da
zategne stomak. Ugojila si me, baudi, poalio bi se poto bi se
nadrao majinih jela. Plivao je buno, nespretno, glavu je uvek
drao nad vodom; nije znao kako da pravi balonie niti da
zadrava dah, kao to sam ja nauila na asovima plivanja. Gde god
bismo otili, svaki stranac bi prirodno zakljuio da mi je Pranab kaku
otac, da mu je moja majka ena.
Sad mi je jasno da je moja majka bila zaljubljena u njega. On ju je
zavodio kao nijedan mukarac pre njega, s nevinom ljubavlju
devera. U mojim oima on je bio samo lan porodice, neto izmeu
ujaka i mnogo starijeg brata, jer su ga u odreenim stvarima moji
roditelji titili i brinuli o njemu na poprilino slian nain na koji su
brinuli o meni. On je prema mom ocu gajio potovanje, uvek traei
od njega savete kako da zaradi za ivot na zapadu, kako da otvori
raun u banci i da nae posao, i poputajui pred njegovim
miljenjem o Kisinderu i Votergejtu
42
. Povremeno, majka bi ga
ikala za ene, pitajui ga o Indijkama koje studiraju na MIT-u ili mu
pokazujui slike svojih mlaih roaka u Indiji. Kako ti se ova
ini?, pitala bi ga. Nije li lepa? Znala je da nikad ne moe imati
Pranaba kakua za sebe, pa pretpostavljam da je to bio nain da
pokua da ga zadri u porodici. Meutim, to je najbitnije, on je na
poetku potpuno zavisio od nje, tih meseci mu je bila potrebna na
nain na koji mom ocu nije bila potrebna tokom celog njihovog
braka. On je mojoj majci doneo prvu sreu, a, podozrevam, i jedinu
nepomuenu sreu koju je ikad oseala. Mislim da nije bila toliko
srena ak ni kad sam se ja rodila. Ja sam bila svedoanstvo njenog
braka s mojim ocem, prihvaena posledica ivota kakav je bila
odgojena da vodi. Ali je Pranab kaku bio drugaiji. On je bio jedino
potpuno neoekivano zadovoljstvo u njenom ivotu.

U jesen 1974. Pranab kaku je sreo studentkinju sa Redklifa
43
po
imenu Debora, Amerikanku, i ona je poela da dolazi s njim u nau
kuu. Deboru sam zvala imenom, kao i moji roditelji, ali je nju
Pranab kaku nauio da mog oca zove ijamal da, a moju majku baudi,
neto na ta je Debora rado pristala. Pre nego to su prvi put doli
na veeru, pitala sam majku, dok je sreivala dnevnu sobu, da li
treba da joj se obraam sa Debora kakima
44
, pretvarajui je u strinu,
kao to sam Pranaba pretvorila u strica. Ima li svrhe?, rekla je
majka okrenuvi se i otro me pogledavi. Za nekoliko nedelja joj
vie nee biti zabavan, pa e ga ostaviti. A opet, Debora je ostajala
kraj njega, ila vikendom na zabave na koje su moji roditelji i Pranab
kaku sve ee pozivani, na okupljanja na kojima su bili iskljuivo
Bengalci, osim nje. Debora je bila veoma visoka, via od oba moja
roditelja, skoro iste visine kao Pranab kaku. Dugaku kosu boje
mesinga nosila je razdeljenu po sredini, kao moja majka, ali ju je
skupljala u niski konjski rep umesto u pletenicu, ili joj se haotino
rasipala po ramenima i niz lea, na nain koji je moja majka
smatrala nepristojnim. Nosila je male srebrne naoari i ni traga
minke, a studirala je filozofiju. Za mene je bila apsolutno prelepa,
ali je majka govorila da ima bubuljice na licu i da su joj kukovi
preuski.
Neko vreme je Pranab kaku jo uvek dolazio jednom nedeljno
sam na veeru, uglavnom da pita majku kako joj se ini Debora.
Traio je njeno odobravanje, govorei joj da je Debora erka
profesora na Boston koledu, da njen otac objavljuje poeziju, a da su
joj oba roditelja doktori nauka. Kad on nije bio tu, majka se alila na
Deborine posete, jer mora da stavlja manje zaina u hranu, mada je
Debora rekla da voli zainjenu hranu, i da joj je neprijatno da stavlja
prenu riblju glavu u dal. Pranab kaku je nauio Deboru da kae kub
balo i aaa i da odreene vrste hrane jede prstima umesto viljukom.
Nekad bi se to zavrilo tako to su oni hranili jedno drugo, putajui
da im se prsti zadravaju u ustima onog drugog, zbog ega bi moji
roditelji spustili pogled u svoje tanjire i ekali da trenutak proe. Na
veim okupljanjima su se ljubili i drali za ruke pred svima, a kad ne
bi mogli da je uju, majka je razgovarala s ostalim Bengalkama.
Nekad je bio potpuno drugaiji. Ne razumem kako osoba moe da
se promeni tako iznenada. To je prosto zemlja i nebo, ta razlika,
rekla bi, uvek koristei engleske rei za metaforu koju je sama
sklepala i to naopako.
to se majka vie ljutila na Deborine posete, to sam ih ja eljnije
iekivala. Zaljubila sam se u Deboru na onaj nain na koji se
devojice esto zaljubljuju u ene koje im nisu majke. Volela sam
njene smirene sive oi, njene ponoe i teksas suknje na preklop i
sandale koje je nosila, njenu ravnu kosu, koju me je putala da
oblikujem u sve mogue aave frizure. udela sam za njenim
leernim izgledom; majka je insistirala, kad god smo ili na neko
okupljanje, da nosim jednu od mojih pomalo viktorijanskih haljina
do lanaka, koje je nazivala maksi haljinama, i da namestim sveanu
frizuru, to je znailo da treba da uzmem po pramen kose s obe
strane glave i da ih na temenu zakaim nalom. Na zabavama bi
Debora na kraju utivo mugnula, na veliko olakanje Bengalki, sa
kojima se oekivalo da vodi nekakav razgovor, pa bi se igrala sa
mnom. Ja sam bila starija od sve dece prijatelja mojih roditelja, ali
sam u Debori nala drugaricu. Ona je znala sve o knjigama koje sam
proitala, o Pipi Dugoj arapi i Ani od zelenih zabata. Poklanjala mi
je stvari koje moji roditelji nisu imali ni novca ni inspiracije da mi
kupuju: veliku knjigu Grimovih bajki, ilustrovanu vodenim bojicama
na debelim svilenim stranicama, drvene marionete sa kosom
napravljenom od kanapa. Priala mi je o svojoj porodici: tri starije
sestre i dva brata, od kojih je najmlai po godinama bio blii meni
nego njoj. Jednom, kad se vratila iz posete roditeljima, odatle mi je
donela tri knjige o Nensi Dru
45
, na vrhu prve strane bilo joj je
napisano ime deijim rukopisom, i jednu svoju staru igraku, scenu
malog pozorita od papira sa pozadinom koja je mogla da se menja
u spoljanjost nekog zamka, balsku dvoranu i otvoreno polje.
Debora i ja smo slobodno govorile na engleskom, na jeziku na kojem
sam se, do tog trenutka, ve lake izraavala nego na bengalskom,
koji su traili da govorim kod kue. Ponekad bi me zapitala kako da
kae ovo ili ono na bengalskom; jednom me je pitala ta znai
asobho. Ja sam oklevala, a onda joj rekla da me tako majka zove kad
uradim neto izuzetno nevaljalo, a Deborino lice se natmurilo.
Oseala sam potrebu da je zatitim, svesna da je neeljena, da joj
zameraju, svesna bezobraznih stvari koje su ljudi govorili.
Izlasci u folksvagenu su sad ukljuivali nas etvoro, Debora
napred, s rukom poloenom na ruku Pranaba kakua dok je drao
menja, a majka i ja pozadi. Uskoro je majka poela da smilja
izgovore, glavobolje i prehlade koje poinju da je hvataju, pa sam ja
tako postala deo novog trougla. Na moje iznenaenje, majka me je
putala da idem s njima, do Muzeja lepih umetnosti, u Pablik
garden
46
i u Akvarijum. ekala je da se ta veza zavri, da Debora
slomi srce Pranabu kakuu i da se on vrati njoj, uplaen, pokajnik. Ja
nisam videla nikakve znakove da im se veza uruava. Njihova
otvorena ljubav, njihova srea, koju su tako lako ispoljavali, bilo je
neto novo i romantino za mene. To to sam im ja sedela na
zadnjem seditu omoguavalo je Pranab kakuu i Debori da vebaju
za budunost, da isprobaju ideju da i sami zasnuju porodicu.
Snimljene su bezbrojne fotografije mene i Debore, kako sedim u
Deborinom krilu, drim je za ruku, ljubim u obraz. Razmenjivale
smo, kako se meni inilo, tajne osmehe i u tim trenucima sam
oseala da me ona razume bolje od bilo koga drugog na svetu.
Svako bi rekao da e Debora jednog dana biti odlina majka.
Meutim, moja majka je odbijala da prizna tako neto. U to vreme ja
nisam znala da me majka puta da idem s Pranab kakuom i Deborom
jer je bila trudna po peti put od mog roenja i da joj je bilo toliko
muka, toliko je bila iscrpljena i uplaena da e izgubiti jo jedno
dete, da je spavala skoro ceo dan. Posle deset nedelja, ponovo je
pobacila, a doktor joj je savetovao da vie ne pokuava.
Do leta, na Deborinoj levoj ruci sijao je dijamant, neto to majka
nikad nije dobila. Poto je njegova sopstvena porodica ivela tako
daleko, Pranab kaku je jednog dana doao do nas sam da trai
blagoslov mojih roditelja pre nego to joj da prsten. Pokazao nam je
kutiju, otvarajui je i izvadivi dijamantski prsten koji se bakario
unutra. Hou da vidim kako izgleda na nekome, rekao je
podstiui majku da ga proba, ali je ona odbila. Ja sam bila ta koja je
pruila ruku, oseajui teinu prstena koji mi je visio na korenu
prsta. Onda je zatraio jo neto: hteo je da moji roditelji piu
njegovim roditeljima, da kau da su upoznali Deboru i da o njoj
imaju visoko miljenje. Bio je nervozan, naravno, to mora da kae
porodici da namerava da se oeni Amerikankom. Svojim roditeljima
je ispriao sve o nama, a u nekom trenutku su moji roditelji primili i
pismo od njih, u kojem su ovi izraavali zahvalnost to tako dobro
brinemo o njihovom sinu i to smo mu pruili pravi dom u Americi.
Ne mora da bude dugako, rekao je Pranab kaku. Samo nekoliko
redova. Lake e to prihvatiti ako uju od vas. Otac nije imao ni
dobro ni loe miljenje o Debori, nikad je nije komentarisao niti
kritikovao kao majka, ali je uverio Pranab kakua da e pismo
podrke biti na putu za Kalkutu do kraja nedelje. Majka je klimnula
u znak pristanka, ali sam sledeeg dana videla olju za aj koju je
Pranab kaku sve vreme koristio kao pepeljaru u kuhinjskoj kanti za
smee, u komadima, i tri hanzaplasta zalepljena na majinu aku.
Roditelji Pranaba kakua bili su uasnuti pomilju da se njihov sin
jedinac oeni Amerikankom, a nekoliko nedelja kasnije telefon nam
je zazvonio usred noi: bio je to g. akraborti, koji je rekao ocu da
oni ni sluajno ne mogu da blagoslove takav brak, da to ne dolazi u
obzir, da, ako se Pranab kaku usudi da se oeni Deborom, on ga vie
ne priznaje za sina. Zatim je njegova ena uzela slualicu, traila da
razgovara s mojom majkom, a onda ju je napala kao da su bliske,
okrivljujui majku to je dozvolila da se ta veza razvije. Rekla je da
su mu oni ve izabrali enu u Kalkuti, da je on otiao u Ameriku uz
dogovor da e se vratiti kad diplomira i da e se oeniti tom
devojkom. Kupili su susedni stan u njihovoj zgradi za Pranaba i
njegovu zarunicu, i to sad zvrji prazno ekajui da se on vrati.
Mislili smo da moemo da vam verujemo, a opet, vi ste nas tako
duboko izdali, rekla je njegova majka, iskaljujui bes na strancu
onako kako to nije mogla na sinu. Da li se to deava ljudima u
Americi? Radi Pranaba kakua majka je branila zaruke, govorei
njegovoj majci da je Debora utiva devojka iz pristojne porodice.
Roditelji Pranaba kakua molili su moje da ga odgovore od toga, ali je
moj otac to odbio, odluivi da nije na njima da se meaju. Mi mu
nismo roditelji, rekao je mojoj majci. Moemo da mu kaemo da
se oni ne slau s tim, ali nita vie. I tako moji roditelji nisu rekli
Pranab kakuu nita o tome kako su ga roditelji naruili, a krivili njih,
i kako su pretili da e se odrei Pranab kakua, ve samo da su odbili
da mu daju blagoslov. Suoen s ovim odbijanjem, Pranab kaku je
samo slegao ramenima. Ba me briga. Ne mogu svi da budu tako
slobodnih shvatanja kao vi, rekao je mojim roditeljima. Meni je i
va blagoslov dovoljan.

Posle zaruka, Pranab kaku i Debora su poeli da nestaju iz naih
ivota. Poeli su da ive zajedno u jednom stanu u Bostonu u Saut
endu, delu grada za koji su moji roditelji smatrali da nije bezbedan. I
mi smo se preselili, u kuu u Natiku. Mada su moji roditelji kupili
kuu, u njoj su iveli kao da su jo uvek podstanari, prikrivajui
tragove cipela preostalom farbom, oklevajui da probijaju rupe u
zidovima, a svako popodne kad bi sunce sijalo kroz prozor u
dnevnoj sobi, majka bi spustila roletne kako nam novi nametaj ne
bi izbledeo. Nekoliko nedelja pre venanja moji roditelji su pozvali
Pranaba kakua da doe do nas sam, a majka mu je pripremila
specijalan obrok koji je oznaavao kraj momakog ivota. Bio je to
jedini bengalski element venanja; ostatak e biti iskljuivo ameriki,
s tortom i matiarem, a Debora e nositi dugaku belu haljinu i veo.
Postoji jedna fotografija te veere, koju je slikao otac, jedina slika,
koliko ja znam, na kojoj se moja majka i Pranab kaku pojavljuju
zajedno. Slika je pomalo mutna; seam se Pranaba kakua kako
objanjava mom ocu kako da koristi fotoaparat, pa ga je ovaj uhvatio
pogleda podignutog od kuhinjskog stola i sloenog mnotva hrane,
koju je moja majka pripremila u njegovu ast, usta su mu otvorena,
duga ruka pruena, a prst uperen, pokazuje ocu kako da protumai
mera svetlosti ili tako neto. Moja majka stoji kraj njega, jedna ruka
joj je poloena na njegovu glavu u znak blagoslova; prvi i poslednji
put da ga je dodirnula u ivotu. Ostavie ga, govorila je majka
prijateljicama posle toga. Proerdae ivot.
Venanje je bilo u crkvi u Ipsviu, a prijem u kantri klubu.
Trebalo je da to bude mala ceremonija, to su moji roditelji
protumaili kao stotinu ili dve ljudi, umesto tri ili etiri stotine.
Majka je bila zapanjena to nije pozvano ni trideset ljudi, a vie ju je
zbunila nego poastvovala injenica da smo, od svih Bengalaca koje
je Pranab kaku poznavao, mi bili jedini na spisku. Na venanju smo
sedeli, kao i ostali gosti, najpre na tvrdim drvenim klupama u crkvi,
a onda za dugakim stolom postavljenim za ruak. Mada smo tog
dana mi bili neto najblie porodici to je Pranab kaku imao, nismo
bili ukljueni u grupne fotografije snimljene ispred kantri kluba sa
Deborinim roditeljima, babama i dedama i njenim brojnim sestrama
i braom, a ni majka ni otac nisu ustali da odre zdravicu. Majka nije
cenila injenicu da se Debora pobrinula da moji roditelji, koji nisu
jeli govedinu, dobiju ribu umesto file minjona, kao svi ostali. Stalno
je govorila na bengalskom, alei se na formalnost dogaaja i na
injenicu da je Pranab kaku, obuen u smoking, jedva prozborio koju
re s nama, poto je bio suvie zauzet naginjui se preko ramena
nove amerike tazbine dok je obilazio sto. Kao i obino, otac nije
nita odgovorao na majine komentare, tiho i metodino
dovravajui obrok, no i viljuka bi mu povremeno zakripali o
porcelan jer je navikao da jede prstima. Pojeo je sve s tanjira, a onda
i sa majinog, jer je ona izjavila da se hrana ne moe jesti, a onda je
objavio da se prejeo i da ga boli stomak. Jedini put kad je majka
iscedila osmejak bio je kad se Debora pojavila iza njene stolice,
poljubila je u obraz i pitala da li se zabavljamo.
Kad su gosti poeli da igraju, moji roditelji su ostali za stolom
pijui aj, a posle dve ili tri pesme odluili su da je vreme da
krenemo kui, pa mi je majka upuivala poglede u tom smislu na
drugi kraj sobe, gde sam igrala u krugu sa Pranab kakuom i
Deborom i ostalom decom sa venanja. elela sam da ostanem i kad
sam, oklevajui, krenula ka stolu za kojim su mi sedeli roditelji,
Debora je krenula za mnom. Baudi, pusti Uu da ostane. Tako se
lepo zabavlja, rekla je mojoj majci. Mnogo ljudi ide u vaem
pravcu, neko moe da je doveze malo kasnije. Meutim, majka je
rekla ne, ve sam se dovoljno zabavila, i naterala me je da obuem
kaput preko dugake haljine sa pufnastim rukavima. Dok smo se
vozili kui sa venanja, rekla sam majci, po prvi, ali ne i poslednji,
put u ivotu, da je mrzim.

Sledee godine smo dobili obavetenje o roenju dece od
akrabortijevih, sliku bliznakinja, koju moja majka nije stavila u
album, niti ju je okaila na vrata friidera. Devojice su nazvali
Srabani i Sabitri, ali su ih zvali Boni i Sara. Pored pisamceta u kojem
su nam se zahvalili na svadbenom poklonu, ovo je bila jedina pota
koju smo dobili od njih; nisu nas pozvali u novu kuu u Marblhedu,
koju su kupili kad je Pranab kaku dobio visoko plaen posao kod
Stouna i Vebstera. Neko vreme moji roditelji i njihovi prijatelji
nastavili su da pozivaju akrabortijeve na okupljanja, ali poto
nikad nisu dolazili ili bi otili posle samo sat vremena, pozivi su
prestali. Njihovo odsustvo su moji roditelji i njihov krug prijatelja
pripisivali Debori, a generalno su se svi sloili da ona nije Pranaba
kakua samo potpuno liila porekla, ve i nezavisnosti. Ona je bila
neprijatelj, on plen, a njihov primer su pominjali kao upozorenje i
kao potvrdu da su meani brakovi poduhvat osuen na propast.
Povremeno bi sve iznenadili pojavljujui se na puo
47
na nekoliko
sati, s njihove dve identine devojice, koje su jedva liile na
Bengalke i govorile samo engleski, i koje su odgajane toliko
drugaije od mene i veine druge dece. Njih nisu vodili u Kalkutu
svakog leta, nisu imale roditelje koji su se grevito drali drugaijeg
ivota, nameui deci da i ona to ine. Zbog Debore su bile izuzete
iz svega toga, a iz tog razloga sam im ja zavidela. Ua, vidi kako si
porasla, kako si lepa, rekla bi Debora kad god bi me videla, ponovo
uspostavljajui, makar i na trenutak, veze meu nama od pre toliko
godina. Do tad je ve odsekla prelepu dugaku kosu i nosila pa
frizuru. Kladim se da e uskoro biti dovoljno velika da priuva
decu, rekla bi. Nazvau te devojicama bi bilo ba drago. Ali
nikad nije zvala.

Poela sam da prerastam detinjstvo, prela u vie razrede, poela da
se zaljubljujem u deake Amerikance u odeljenju. Ovo zaljubljivanje
nije prerastalo ni u ta; uprkos Deborinim komplimentima, u tim
godinama me nikad nisu primeivali. Meutim, majka mora da je
neto primetila jer mi je zabranjivala da idem na igranke koje su se
prireivale svakog poslednjeg petka u mesecu u kolskoj kantini, a
neizgovoreni zakon bio je da ne smem da izlazim s momcima. Ne
misli da e ti proi da se vena sa Amerikancem, onako kao Pranab
kaku, rekla bi s vremena na vreme. Imala sam trinaest godina,
pomisao na brak bila mi je potpuno nevana u ivotu. Ipak, njene
rei su me uznemiravale i osetila bih kako me dri jo stroe.
Pobesnela je kad sam joj rekla da hou da ponem da nosim
brushalter ili ako bih htela do odem do Harvard Skvera s
drugaricom. Usred svae, esto bi prizvala Deboru kao svoju
antitezu, vrstu ene kakva ona odbija da bude. Da ti je ona majka,
putala bi te da radi ta god hoe jer je ne bi bilo briga. Da li to
hoe, Ua, majku koju je ba briga? Kad sam dobila prvu
menstruaciju, leto pre nego to sam krenula u deveti razred, majka
mi je odrala govor, izlaui mi da ne smem ni jednom deaku
dozvoliti da me dotakne, a onda me je pitala da li znam kako ena
zatrudni. Rekla sam joj ono to smo uili iz biologije, o spermatozidu
koji oplouje jajnu eliju, a onda je ona pitala da li znam kako se to
tano deava. Videla sam joj uas u oima, pa sam, mada sam bila
upoznata i s tim aspektom oploavanja, slagala i rekla da nam to
nisu objasnili.
Poela sam da tajim i druge stvari od nje, izbegavala je uz pomo
drugarica. Govorila sam joj da u prespavati kod drugarice, a ila
sam na zabave, pila pivo i dozvoljavala deacima da me ljube i maze
mi grudi i da trljaju ud u erekciji uz moj kuk dok smo se pipali leei
na kauu ili na zadnjem seditu automobila. Poela sam da alim
majku; to je vie starila, to sam vie shvatala kakav usamljeniki
ivot vodi. Nikad nije radila, a preko dana je gledala sapunice da joj
proe vreme. Jedini joj je posao bio, svakog dana, da isti i kuva za
mog oca i mene. Retko smo ili u restorane, jer je otac uvek isticao,
ak i u onim jeftinim, koliko su skupi u poreenju s obrocima kod
kue. Kad bi mu se majka poalila kako mrzi ivot u predgrau i
koliko je usamljena, nikad nita nije rekao da je utei. Ako si toliko
nesrena, vrati se u Kalkutu, ponudio bi joj, jasno joj stavljajui do
znanja da ga to razdvajanje ne bi pogodilo ni na jedan ni na drugi
nain. Poela sam da podraavam oca u ophoenju prema njoj, ime
smo je dvostruko izolovali. Kad je vritala na mene to predugo
priam telefonom ili to previe vremena provodim u sobi, nauila
sam da i ja vritim na nju govorei joj da je patetina, da ne zna nita
o meni, a obema je bilo jasno da mi vie nije potrebna, konano i
naglo, ba kao to se desilo s Pranabom kakuom.
A onda, one godine pre nego to sam otila na koled,
akrabortijevi su pozvali roditelje i mene da kod njih proslavimo
Dan zahvalnosti. Mi nismo bili jedini gosti iz stare kembrike ekipe
mojih roditelja; ispostavilo se da su Pranab kaku i Debora hteli da
naprave neku vrstu ponovnog okupljanja svih ljudi sa kojima su se
tada druili. Obino moji roditelji nisu slavili Dan zahvalnosti; ritual
velike veere za stolom i hrane koju je trebalo da pojedu potpuno ih
je ostavljao ravnodunim. Tretirali su ga kao da je u pitanju Dan
palih boraca ili Dan veterana samo jo jedan praznik tokom
amerike godine. Meutim, odvezli smo se do Marblheda, do
impresivne kue s kamenom fasadom i polukrunim prilazom
posutim ljunkom i pretrpanim automobilima. Kua je bila na par
minuta etnje od okeana; usput smo proli pored luke nadnete nad
hladnim, svetlucavim Atlantikom, a kad smo izali iz automobila,
pozdravio nas je zvuk galebova i talasa. Vei deo nametaja iz
dnevne sobe bio je premeten u podrum, a glavnom stolu je dodato
jo stolova, koji su oblikovali ogromno slovo U. Bili su pokriveni
stolnjacima, postavljeni belim tanjirima i srebrnim escajgom, a na
sredini svakog stola stajale su tikve. Zapanjile su me lutke i igrake,
kojih je bilo posvuda, psi koji su se linjali ostavljajui duge ute
dlake po svemu, sve Bonine, Sarine i Deborine fotografije koje su
ukraavale zidove, pa jo fotografija koje su potpuno prekrivale
vrata friidera. Kad smo stigli, hrana se jo kuvala, na ta se majka
oduvek mrtila, a u kuhinji je bio haos od ljudi i mirisa i ogromnih
prljavih inija.
Tu je bila Deborina porodica, koje smo se nejasno seali sa
venanja, njeni roditelji i braa i sestre i njihovi muevi i ene i
momci i deca. Sestre su joj bile u tridesetim, ali se oveku lako
moglo uiniti da su studentkinje, kao i Debora, poto su nosile
farmerke i klompe i ljampave dempere, a njen brat Meti, s kojim
sam igrala u krugu na venanju, bio je sad bruco na Amherstu
48
, sa
iroko razmaknutim oima i upavom smeom kosom, a ten mu je
bio takav da je lako crveneo. im sam videla Deborinu brau i
sestre, kako se ale meu sobom dok seku i meaju hranu po
kuhinji, pobesnela sam na majku to je napravila scenu pre nego to
smo krenuli od kue i to me je naterala da obuem alvar kamiz
49
.
Znala sam da su, zbog odee, zakljuili da imam vie zajednikih
stvari sa ostalim Bengalcima nego sa njima. Meutim, Debora je
insistirala da me ukljui, stavivi me za sto da gulim jabuke sa
Metijem, a poto me roditelji nisu videli, dobila sam i pivo. Kad je
hrana bila gotova, rekli su nam gde da sednemo, izmeavi
mukarce i ene, zbog ega je Bengalcima bilo neprijatno. Boce vina
bile su poreane du stola. Izneli su dve urke, jednu punjenu
kobasicama, a drugu bez njih. Od hrane mi je voda krenula na usta,
ali sam znala da e posle, na putu do kue, majka da se ali da je sve
bilo bezukusno i nezainjeno. Nemogue, rekla je majka
zatresavi aku iznad ae kad je neko pokuao da joj sipa malo
vina.
Deborin otac Din ustao je da se pomoli i zamolio sve za stolom
da se uhvate za ruke. Pognuo je glavu i zamurio. Oe na,
zahvaljujemo ti se danas na ovoj hrani koju nam daje, poeo je.
Moji roditelji su sedeli jedno kraj drugog, a ja sam se zapanjila kad
sam videla da su se povinovali, da su tamni prsti mog oca blago
drali svetle majine prste. Primetila sam da Meti sedi na drugoj
strani sobe i baca poglede ka meni dok mu je otac govorio. Posle
horskog amin, Din je podigao au i rekao: Oprostite, ali ne bih
nikad pomislio da u imati prilike da ovo kaem: iveo Dan
zahvalnosti sa Indij(an)cima. Samo se nekolicina nasmejala na tu
alu.
Onda je Pranab kaku ustao i svima se zahvalio to su doli.
Alkohol ga je opustio, njegovo nekad ilavo telo poelo je da se
deblja. Poeo je sa sentimentalnou da govori o prvim danima u
Kembridu, a onda je iznenada prepriao kako je prvi put sreo
mene i majku, rekavi gostima kako nas je pratio tog popodneva.
Ljudi koji nas nisu poznavali smejali su se jer ih je zabavljao opis
susreta i oaj Pranaba kakua. Preao je preko sobe, priao mestu na
kojem je moja majka sedela i obavio joj dugaku, mravu ruku oko
ramena terajui je, na kratko, da ustane. Ova ena, izjavio je
privlaei je blie sebi, ova ena mi je priredila prvi Dan
zahvalnosti u Americi. Moda je to bilo neko majsko popodne, ali je
taj prvi obrok za baudinim stolom za mene bio Dan zahvalnosti. Da
nije bilo tog obroka, vratio bih se u Kalkutu. Majka je skrenula
pogled, postiena. Imala je trideset osam godina, ve je poela da
sedi, a po godinama je izgledala blia mom ocu nego Pranab kakuu;
bez obzira na to to je pustio stomak, on je zadrao onaj privlani,
bezbrini izgled. Pranab kaku se vratio na mesto na elu stola, pored
Debore i zakljuio: A da se to desilo, nikad ne bih upoznao tebe,
ljubavi moja, a onda ju je poljubio u usta pred svima, to je izazvalo
silan aplauz, kao da se dan njihovog venanja ponavlja.
Posle urke su razdeljene manje viljuke, a Deborine sestre su
pitale ko e koju od tri razliite vrste pite i zapisivale u male notese
kao da su konobarice. Posle deserta psi su morali da izau, a Pranab
kaku se ponudio da ih izvede. ta kaete na etnju po plai?,
predloio je, a Deborina porodica se sloila da je to sjajna ideja. Niko
od Bengalaca nije hteo da ide, poto su bili raspoloeniji da sede uz
aj okupljeni zajedno, najzad, na jednom kraju sobe, slobodno
razgovarajui posle usiljenog askanja sa Amerikancima tokom
obroka. Meti je priao i seo na stolicu kraj mene, koja je sad bila
prazna, ohrabrujui me da i ja proetam. Poto sam oklevala,
pokazujui na neodgovarajuu odeu i cipele, ali i svesna majinog
tihog gneva to nas vidi kako sedimo zajedno, on ree: Siguran
sam da ti Deb moe pozajmiti neto. Tako sam otila na gornji
sprat, gde mi je Debora dala par farmerki i debeo demper i neke
patike, pa sam liila na nju i njene sestre.
Sedela je na ivicu kreveta gledajui kako se presvlaim, kao da
smo drugarice, i zapitala me da li imam deka. Kad sam joj rekla da
nemam, ona ree: Meti misli da si slatka.
On ti je to rekao?
Ne, ali vidim.
Kad sam se vratila na donji sprat, ohrabrena tom informacijom, u
farmerkama koje sam morala da podvijem i u kojima sam se najzad
oseala kao ja, primetila sam da je majka podigla pogled sa olje aja
i zurila u mene, ali nita nije rekla i ja sam otila sa Pranabom
kakuom i njegovim psima i tazbinom, du puta, a onda niz neke
strme drvene stepenice do vode. Debora je sa jednom od sestara
ostala u kui da bi poela da raiava i da vidi da li neto treba
onima koji su ostali. Na poetku smo svi hodali zajedno, u redu
jedan za drugim preko peska, ali sam onda primetila da Meti
zaostaje, pa smo nas dvoje ili za njima, a razdaljina izmeu nas i
ostalih se poveavala. Poeli smo da flertujemo, da razgovaramo o
stvarima kojih se vie ne seam, a na kraju smo dolutali u neko
udubljenje u kamenu i Meti je izvukao doint iz depa. Okrenuli
smo lea vetru i ispuili ga, a hladni prsti su nam se dodirivali dok
smo ga razmenjivali, pritiskajui usne na isti vlani deli rizle.
Najpre nisam oseala nikakav uticaj, ali onda, dok sam ga sluala
kako pria o grupi u kojoj svira, postala sam svesna da mu glas
zvui kao da je kilometrima udaljen i da oseam poriv da se smejem,
mada ono to je govorio nije bilo posebno smeno. inilo nam se da
smo ve satima odvojeni od grupe, ali kad smo se ponovo vratili na
pesak, jo smo ih mogli videti kako izlaze na rt da vide zalazak
sunca.
Do trenutka kad smo krenuli prema kui, ve je bio pao mrak, a
ja sam se uasavala na pomisao da izaem roditeljima na oi dok
sam jo uduvana. Meutim, kad sam stigla tamo, Debora mi je rekla
da su mi roditelji otili poto su bili umorni i da su se sloili da me
neko kasnije doveze kui. Zapalili su vatru i rekli mi da se opustim i
uzmem jo pite, dok su sklanjali ostatke hrane, a dnevnu sobu
polako vraali u red. Naravno, Meti me je odvezao kui i dok smo
sedeli na prilazu ispred kue, ja sam ga poljubila, istovremeno i
uzbuena i uasnuta to majka moe da izae na travnjak u
spavaici i da nas uhvati. Dala sam Metiju broj telefona i nekoliko
nedelja sam neprestano mislila na njega i budalasto se nadala da e
me pozvati.

Na kraju je moja majka bila u pravu i etrnaest godina posle tog
Dana zahvalnosti, posle dvadeset i tri godine braka, Pranab kaku i
Debora su se razveli. On je bio taj koji je zastranio, zaljubio se u
udatu Bengalku, unitivi tim svojim postupkom dva braka. Ta
druga ena bila je neko koga su moji roditelji poznavali, mada ne
ba dobro. Do tad je Debora ve imala etrdesetak godina, a Boni i
Sara su otile na koled. U tom oku i tuzi, moja majka je bila ta
kojoj se Debora obratila, nazvavi je i plaui u slualicu. Nekako, i
posle svih tih godina, ona nas je i dalje smatrala nekakvom kvazi
tazbinom, slala je cvee kad su baba i deda umrli, a meni je dala
kompaktno izdanje Oksfordovog renika engleskog jezika kao
poklon kad sam diplomirala na koledu. Vi ste ga tako dobro
poznavali. Kako je mogao da uini ovako neto?, pitala je Debora
moju majku. A onda: Jeste li Vi znali neto o tome? Majka je
istinito odgovorila da nije. Srce im je polomio isti ovek, samo to je
majino ve odavno zaraslo, a na nekakav udan nain, kako su mi
se roditelji bliili starosti, ona i otac postali su dragi jedno drugom,
makar iz navike, ako nita vie. Verujem da je i moje odsustvo iz
kue, kad sam ve otila na koled, imalo veze s tim, jer sam tokom
godina, kad bih dola u posetu, primeivala nekakvu toplinu
izmeu roditelja, koje ranije nije bilo, nekakvo tiho zadirkivanje,
solidarnost, brigu kad bi se jedno od njih razbolelo. Majka i ja smo
se takoe pomirile; ona je prihvatila injenicu da ja nisam samo
njena erka, ve i ameriko dete. Lagano, ona je prihvatila da
izlazim sa jednim Amerikancem, pa sa drugim, onda s treim, da
spavam s njima, ak i da ivim s jednim, mada nisam bila udata za
njega. Doekivala je moje momke u naem domu, a kad stvari ne bi
uspele, govorila mi je da u nai nekog boljeg. Posle niza
besposlenih godina, odluila je, kad je napunila pedesetu, da upie
bibliotekarstvo na oblinjem univerzitetu.
Preko telefona, Debora je priznala neto to je majku iznenadilo:
da je sve ove godine oseala da postoji jedan deo ivota Pranaba
kakua iz kog je ona beznadeno iskljuena. Nekad sam bila tako
uasno ljubomorna na Vas, zato to ga poznajete, razumete na nain
na koji ja nikad nisam mogla. Okrenuo je lea svojoj porodici, svima
vama, a opet, oseala sam nekakvu pretnju. Nikad nisam uspela da
to prevaziem. Rekla je majci da je godinama pokuavala da natera
Pranaba kakua da se pomiri s roditeljima, i da ga je ohrabrivala da
odrava veze s ostalim Bengalcima, ali da se on opirao. Debora je
smislila da nas pozovu na Dan zahvalnosti; ironino, i ta druga ena
je bila tamo. Nadam se da me ne krivite to sam ga otela iz vaih
ivota, baudi. Oduvek sam brinula zbog toga.
Majka je uverila Deboru da je ne krivi ni za ta. Nije nita
priznala Debori o sopstvenoj ljubomori od pre toliko decenija, samo
je rekla da joj je ao zbog svega to se desilo, da je to tuna i uasna
stvar za njihovu porodicu. Nije rekla Debori da je nekoliko nedelja
posle venanja Pranaba kakua, dok sam ja bila na sastanku
izviaica, a otac na poslu, ona obila celu kuu, skupila sve
zihernadle koje su vrebale iz fioka i konzervi i dodavala ih onima
koje su bile zakaene na njene narukvice. Kad ih je dovoljno
sakupila, zakaila ih je na sari jednu po jednu, kaei prednji deo na
materijal ispod tako da niko ne moe da skine odeu sa nje. Onda je
uzela kantu tenosti za upaljae i kutiju kuhinjskih ibica i izala
napolje u nae prohladno dvorite iza kue, puno lia koje je
trebalo ograbuljati. Preko sarija je nosila ljubiasti mantil do kolena i
komijama mora da je izgledala kao da je izala na sve vazduh.
Razmakla je kaput i otvorila je kantu sa tenou za upaljae i
natopila se, a onda je zakopala kaput i vezala kai. Otila je do
kante za ubre iza kue i bacila tenost, onda se vratila nasred
dvorita s kutijom ibica u depu od kaputa. Skoro je sat vremena
stajala tamo, gledajui u nau kuu, pokuavajui da skupi hrabrost
da zapali ibicu. Nisam je ja spasila, niti moj otac, ve kominica koja
je ivela odmah do nas, ga Holkomb, s kojom se majka nikad nije
preterano druila. Ona je izala da ograbulja lie u dvoritu iza
kue, dozvala majku i prokomentarisala kako je zalazak sunca
divan. Vidim da ve neko vreme uivate u njemu, rekla je. Majka
se sloila, a onda se vratila u kuu. Kad smo otac i ja stigli kui u
rano predveerje, ona je bila u kuhinji i kuvala nam pirina za
veeru, kao da je taj dan isti kao svi ostali.
Majka nije rekla Debori nita od toga. Ja sam bila ta kojoj je to
priznala kad je i meni srce slomio ovek za koga sam se nadala da
u se udati.
S
Odabrani smetaj
polja je hotel obeavao, podseajui na neki stari skijaki dom u
planinama: zidovi prekriveni daskama boje okolade, strmo
postavljen krov, crvena drvenarija na prozorima. Meutim, im su
uli u lobi edvik Ina, Amit se razoarao: mesto je bilo potpuno
bez karaktera, renovirano u pastelnim bojama, sa tapetama na
kojima su se migoljile sive linije, kao da je neko neprestano
isprobavao hemijsku olovku da vidi da li pie, a na kraju nije imao
ta da kae. Pored recepcije je stajala pokretna mesingana polica
puna turistikih broura o Berkiru i Megan je zagrabila punu aku
dok ih je Amit prijavljivao. Sad su te broure leale razbacane po
jednom od dva brana kreveta u sobi. Megan je razvila koricu jedne
od broura koja se otvarala u mapu. Gde se mi tano nalazimo?,
zapitala je, a prst joj je otiao previe ka severu.
Ovde, rekao je Amit pokazujui na gradi. Evo jezera, vidi?
Ovo to pomalo lii na zeca.
Ama, gde?, ree Megan.
Evo ga ovde. Amit uze Meganin prst i odluno ga povue na
pravo mesto.
Mislim, ne shvatam kako to jezero treba da lii na zeca.
Vonja od Njujorka bila je prilino duga, pa je Amitu trebala
aica pia. Meutim, u sobi nije bilo ormaria s piem, niti je bilo
sobne usluge. Dva brana kreveta bila su pokrivena tamno crvenim
cvetnim pokrivaima, a preko puta njih stajala je iroka komoda sa
televizorom na sredini. Na etvrtastom stoiu izmeu kreveta
stajala je mala papirna piramida sa spiskom kanala na lokalnoj
kablovskoj. Jedina prijatna stvar u sobi bio je visoki zakoeni plafon,
kao u katedrali, ispresecan gredama. Uprkos tome, soba je bila
mrana; ak i ako su zavese na balkonu bile razvuene, morali su da
upale sva svetla.
Doli su ovamo na venanje Pem Borden, koje je trebalo da se
odri te veeri na akademiji Langford, koli i internatu, u kojoj je
Pemin otac bio direktor i na kojoj je Amit diplomirao pre osamnaest
godina. Postojala je mogunost da prespavaju, za dvadeset dolara po
osobi, u jednom od studentskih domova u okviru Langforda, koji su
sad, u avgustu, bili prazni. Meutim, Amit je odluio da se isprui i
plati edvik In, koji je bio neto dalje od univerzitetskog naselja i
koji je u ponudi imao bazen, teniski teren, restoran sa dve zvezdice i
pristup senovitom jezeru, na kojem je nauio, dok je bio tinejder,
da upravlja kajakom i kanuom. Poto je porazgovarao sa Megan,
dogovorili su se da ostave devojice kod njenih roditelja na Long
Ajlendu i da rezerviu sobu i za subotu i za nedelju, pretvarajui
Pemino venanje u kratak odmor samo za njih dvoje.
Amit je otkljuao klizna staklena vrata i izaao na balkon, usku
betonsku plou sa dve stolice. Severoistok je bio usred vrelog talasa,
pa je ak i u planinama bilo sparno, ali je ist vazduh, proet otrim
mirisom borovine, delovao osveavajue. Uznemiravala ga je tolika
tiina. Nisu se ule devojice koje se dovikuju, niti grdnje ili pohvale
od Megan. Vonja je bila ista, Megan je spavala, a zadnje sedite bilo
je prazno, mada je on stalno bacao pogled na retrovizor, oekujui
da ugleda lica svojih erkica kako dremaju ili se svaaju ili vau
kajzerice. Sad je sedeo na jednoj od stolica, koje su bile prilino
neudobne. Osetio se prevarenim. Ne mogu da verujem da
naplauju dve stotine pedeset dolara na no za ovo, rekao je.
To nije normalno, ree Megan pridruivi mu se. Ali
pretpostavljam da im prolazi poto smo usred nedoije.
Bila je to istina, bili su usred nedoije, mada se on nije tako
oseao. On je znao, a da nije morao ni da pogleda mapu, kojim
putevima da ide kad je izaao sa autoputa, seao se u kojem je
pravcu gradi. Ali nikad nije bio u ovom hotelu. Njegovi roditelji
nikad nisu odseli ovde vikendima kad su dolazili roditelji; dok je
Amit iao na Langford, oni su iveli u Indiji, u Nju Delhiju. Nisu
uspeli ni da dou na dodelu diploma. Nameravali su, ali su od
Amitovog oca, oftalmologa u jednoj od najboljih bolnica u Delhiju,
traili da operie kataraktu jednom poslaniku u skuptini, pa su
umesto njih doli neki njihovi poznanici Bengalci iz Vorstera. Kad je
diplomirao, Amit nije ostao u kontaktu sa prijateljima sa Langforda.
Nije oseao nikakvu nostalgiju za kolom, a kad bi stigla pisma u
kojima se traila finansijska pomo bivih uenika ili su ga pozivali
na niz proslava mature, bacao bi ih bez otvaranja. Osim povremenih
kontakata sa Pem, i dukserice sa ispucalim imenom kole preko
grudi, koju je jo uvao, nita ga nije podsealo na te godine
njegovog ivota. Nije mogao ni da zamisli da poalje erke na
Langford nije mogao ni da zamisli da ih napusti onako kako su
njegovi roditelji napustili njega.
Osmotrio je okolinu hotela. Bor koji je rastao direktno ispred
njihovog balkona zaklanjao je vei deo pejzaa. Bazen je bio mali i
neprivlaan, okruen lancem, a niko se nije kupao niti sunao kraj
njega. S desne strane su bili teniski tereni, i oni sakriveni meu
borovima, ali je mogao da uje tiho tup dok je loptica letela levo-
desno, zvuk koji ga je umarao.
teta to je ovo drvo tu, rekao je.
Da je samo par metara na onu stranu, sloila se Megan.
Moda da traimo drugu sobu. Ne bi nam bilo prvi put.
Amit i Megan imali su, tokom svoje veze, tradiciju da menjaju
hotelske sobe. Na prvom putovanju na koje su zajedno otili otkad
su se upoznali, u Portoriku, dobili su sobu u prizemlju, a u kupatilu
je bio mrtav guter. Megan se poalila, pa su ih prebacili u deluks
apartman, koji je gledao na oaravajui plavo-zeleni okean, naspram
odudarajueg plavetnila neba. Tokom celog boravka, zavese su
drali razmaknute da vide taj pejza, vodei ljubav postrance da ga
gledaju, budei se pred njim ujutru, a imali su utisak da cela soba, i
krevet, i oni sami, nekako plutaju na moru. Slino se desilo i u
Veneciji, kamo su otili da proslave prvu godinjicu posle jedne
noi u sobi koja je gledala u kameni zid, preselili su se u sobu pored
kanala, gde je mala bara pristajala svakog jutra da prodaje voe i
povre. U ovom sluaju, razmiljao je Amit, ve su bili na dobroj
strani hotela sobe sa prednje strane su gledale na parking.
Ne vredi truda samo za dve noi, rekla je Megan. Blago se
nagnula unapred u stolici i provirila preko ograde na balkonu,
isteui vrat. Je l venanje ovde u hotelu?
Rekao sam ti, u Langfordu je.
E, pa bie neko drugo venanje u onoj senici. Vidim deverue.
Amit je pogledao s druge strane bora i video ljude kako u koloni
idu du staze od kamenih ploa, koja je vodila od terase restorana.
Fotograf se naginjao nad stalkom za fotoaparat, okruen torbama s
opremom, a ispred njega je grupa mladih ena pozirala u istim
haljinama boje lavande.
Pemino venanje e biti drugaije.
Kako to misli?
Ona nee imati deverue.
Otkud ti zna?
Ona nije taj tip.
Nikad se ne zna, rekla je Megan. Mnogo ena na dan
venanja radi stvari koje im uopte nisu u karakteru. ak i ene
poput Pem.
Njena blaga poruga skliznula je niz njega, uopte ga ne dotiui.
Znao je da se Megan iznenadila to je prihvatio poziv na Pemino
venanje, s obzirom ne to da su se on i Pem retko viali. I mada se
Megan nije bunila, shvatao je da ju je na neki nain dovukao ovamo,
na nepoznato mesto puno nepoznatih ljudi, u deo njegove prolosti
koji nije imao nikakve veze sa ivotom koji su on i Megan delili.
Znao je, mada je Megan odbijala to da prizna, da je Pem ini
nesigurnom, da je drala gard jednom ili dvaput kad su se srele, kao
da su Amit i Pem nekad bili ljubavnici. Kad su se Amit i Megan
upoznali, razmenili su prie o svojoj prolosti, razmotavajui niz
ljubavnih veza koji ih je spojio, ali on nikad nije spomenuo Pem u
tom kontekstu. Voleo ju je, istina, ali poto mu nikad nije bila
devojka, nije bilo ta da se objasni. Zavalio se u stolici, spustivi vrat
na ivicu od tvrde plastike i zatvorio oi. Ba bih da popijem neto.
Vratili su se u klimatizovanu sobu i on otvori kofer, koji su delili
tog vikenda. Izvukao je debelu kovertu sa pozivnicom, smernicama,
malom mapom univerzitetskog naselja Langford, na kojoj su
markerom bila obeleena mesta gde e biti ceremonija i prijem. Seo
je na krevet, naslonivi se na gomilu izuzetno mekih jastuka,
potonuvi u njih. Onda je pogledao na digitalni sat koji je stajao
pored papirne piramide na stoiu kraj kreveta. Venanje poinje
za sat. Trebalo bi da nabavimo ovakve jastuke kod kue.
Onda bolje da se spremimo. Megan ga je odmerila brinim
pogledom profesionalca, kao da je pacijent na jednoj od njenih
vizita. ta je bilo?
Nita. Samo sam se nadao da emo imati malo vremena pre
venanja, da proetamo ili odemo do jezera na plivanje. Celim
putem sam mislio na plivanje. Nisam oekivao da saobraaj bude
tako lo.
Plivaemo sutra, rekla je. Imamo celi vikend.
Klimnuo je glavom. Tano. Ustao je i otiao u kupatilo da se
istuira i obrije. Ovi svakodnevni rituali bili su mu teka obaveza.
Nije imao nikakvu inspiraciju da obue odelo i ode da se drui sa
duhovima svoje mladosti. Skinuo se, onda stao pred ogledalo,
razmazujui kremu za brijanje po licu. Od Monikinog roenja pre tri
godine, ovo im je bilo prvo putovanje bez neke od devojica.
Odavno im je trebao odmor. Obino su svakog leta iznajmljivali
kolibu u Adirondaksu na dve nedelje. Meutim, Megan je ovo bila
poslednja godina specijalizacije u Maunt Sinaju i raspored joj nije
dozvoljavao da ide na odmor. Upravo je zavrila rotaciju na
odeljenju intenzivne nege za srane bolesnike, radei smene od po
trideset est sati, vraala se kui u zoru i ila na spavanje ba kad bi
Amit i devojice zapoinjali dan. Amit, koji je radio kao glavni
urednik za jedan medicinski urnal, imao je fleksibilniji raspored.
Leto je bilo doba kad oko urnala nije bilo mnogo posla, pa je od
juna on pazio da devojice dorukuju i da se okupaju, rasporeivao
kad e se igrati sa drugaricama, ujutru je vodio Maju u dnevni
kamp, a uvee je iao po nju. On i Megan odluili su da smanje
trokove i to tako to e manje angaovati dadilju tokom letnjih
meseci; gotovina koju su morali da plate za novi stan, dva sprata
zgrade od smeeg kamena u Zapadnoj sedamdeset petoj ulici,
iscrpeo im je uteevinu.
Osetio je Meganino olakanje to nema Maje i Monike, to je
slobodna. Amit je eleo da i on osea to olakanje, da ima taj oseaj
bekstva, kojem se radovao celog leta, otkako je stigla pozivnica za
Pemino venanje, a oni skovali plan. Ali, sad kad su bili sami, grizla
ga je pomisao da Moniki curi nos, a pitao se i da li e se njegova
tata setiti da Maja od jagoda dobije osip. Pao je u iskuenje da pita
Megan, ali se zaustavio, znajui da e ga optuiti da nema poverenja
u tatu i tasta. Kao roditelj, ona nije toliko brinula, nije bila tako
oprezna kao on. Kad je imala slobodan dan, sve im je doputala,
pekla s njima u kuhinji, nije brinula ako preskoe veeru jer bi se
pre toga najele kolaa i torte. Znao je da ona nastoji da bude
popustljiva delimino i zbog oseaja krivice, ali joj je to bilo i u
prirodi. Ona se nije uasnula, kao on, kad je Maja pronala pljunutu
i zgaenu vaku na igralitu i stavila je u usta, ili kad je Monika
odlutala dok su bili na izletu u Central Parku i poela da se igra,
sitnim prstiima, pseim govancetom. Megan se smejala tim
trenucima, briui im lica i ruke, ubeena da njena deca mogu sve
da preive. Dane je provodila s ljudima koji su se borili za ivot, pa
oguljeni lakat ili temperatura od trideset devet stepeni nisu mogli da
je potresu.
Amit je bio taj koji je dovoljno prouio telo da poznaje njegovu
uroenu krhkost, koji je secirao dovoljno leeva da zna ta otkriva
popreni rez na grudima, koga je morila ranjivost njihovih erki,
kako pred boleu, tako i pred nezgodama svake vrste. Jo ga je
proganjao incident u kantini Muzeja istorije prirode kad se Monika,
koja je tad imala godinu dana, skoro zadavila komadiem suve
kajsije. Desilo se da je ena za susednim stolom bila medicinska
sestra, pa je skoila na zvuk Monikinog kaljanja i efikasno gurnula
prst devojici u usta; uprkos tome to je proveo dve godine na
medicinskom fakultetu, Amitu je nedostajao prosti instinkt,
samouverenost, da uradi tako neto. Ostatak dana nije mogao ni da
pogleda erke, niti da uiva u vremenu provedenom u muzeju.
Neprestano je zamiljao komadi kajsije zaglavljen u Monikinom
duniku i kako ju je mogao uutkati zauvek. Kad bi proitao lanak
u novinama o taksisti kojem je auto iznenada skrenuo na trotoar i
ubio pet-est peaka, uvek je zamiljao sebe kako dri Moniku i
Maju za ruku. Ili bi zamislio talas na plai Douns, gde ih je vodio
jednom nedeljno tokom leta, kako odvlai jednu od njih za sobom,
ili kako se gue pod gomilom peska dok on par metara dalje
prelistava asopis. U svakom od tih scenarija video je sebe kako
preivljava, a devojice ginu dok ih on uva. Megan bi okrivila
njega, naravno, a onda bi se razvela od njega, i sve, njegov ivot sa
njom i devojicama, sve bi se zavrilo. Kratak pogled u drugom
pravcu, znao je, moe da gurne celo njegovo postojanje u ponor.
Spustio je brija i ukljuio tu da zagreje prostoriju. uo je
kucanje, a onda Megan otvori vrata.
Ne mogu na venanje, rekla je odmahujui glavom. Ovo je
rekla odluno, kao kad je govorila devojicama da ne mogu da
odgledaju jo neto na televiziji ili da ostanu jo pet minuta u kadi.
O emu govori?
Vidi, rekla je pokazujui na suknju koju je obukla. Gore je
nosila samo brushalter boje koe, zaprljan na bretelama. Suknja joj
je bila do lanaka i bila je napravljena od providnog materijala boje
dima prebaenog preko svilene postave neto tamnije nijanse.
Podigla je jedan deo i oi su mu istog trenutka pale na taku na
materijalu. Najpre je pomislio da je fleka, ali je onda shvatio da je
tkanina progorela i da je tu bila mala praznina ugljenisana po
ivicama. Ispod nje, svilena postava je izgledala neugledno, kao
svetlo tkivo koje se otkrije kad se na silu otkine krasta.
Izgleda uasno, rekla je. Nemam kako da je sakrijem.
Jesi li spakovala rezervnu odeu?
Odmahnula je glavom gledajui ga iznervirano. A ti?
Amit je obrisao ruke o pekir i seo na poklopac olje. Provukavi
ruke izmeu dva sloja tkanine, osetio je kako mu se koprenasti
materijal razliva na dlanu, svilu kako mu dodiruje zadnju stranu
prstiju. Na medicinskom fakultetu razmiljao je da postane hirurg,
uei kako da sastavlja najtananija tkiva u telu. Meutim, nikad nije
stigao do prakse, samo je uio iz udbenika i u laboratoriji. Koliko je
video, suknji nije bilo spasa. Bila je tako jednostavna, tako prozirna,
da ju je taj deli koji nedostaje, kroz koji se sad videla jagodica
njegovog prsta, upropastio.
Ne mogu da verujem da nisam primetila dok sam se pakovala,
ree Megan. Mora da se to desilo poslednji put kad sam je obukla.
Varnice iz cigarete ili neto.
Znao je da nije ona kriva, a opet, nije mogao da sprei sebe da je
ne krivi, barem malo, to nije vie pazila. Nije mogao da se ne zapita
da to nije bio njen podsvestan nain da izbegne Pemino venanje, da
sabotira stvar. Palo mu je na pamet da bi mogli, ako iskoriste
Meganinu suknju kao izgovor, da potpuno otkae venanje i
provedu vee u hotelu, gledajui filmove u krevetu. U tolikoj gomili
se ne bi ni primetilo da nisu tu, konobari bi ignorisali mesta koja su
postavljena za njih dok obilaze stolove. Da je edvik In bio lepi,
moda bi i pao u iskuenje.
Ima li neke radnje u blizini?, zapita Megan. Da mogu negde
da istrim i kupim neto drugo dok se ti spremi?
Postojao je nekad trni centar, ali na oko sat vremena vonje
odavde. Ne seam da je bilo nekih radnji s odeom u gradu. Barem
ne nekih lepih.
Okrenula je suknju na stranu, tako da se progorelo mesto vie
nije videlo spreda. Onda je stala kraj njega ispred ogledala nad
lavaboom, dok su im se gole ruke dodirivale. Megan se obino nije
minkala, ali je za ovu priliku stavila crvenkasti karmin na usne. To
mu je bilo odbojno, vie je voleo inteligentnu, starinsku lepotu
njenog lica. Bilo je to lice nekoga koga je mogao zamisliti da ivi u
prethodnoj eri, u nekim jednostavnijim vremenima, u jednoj
Americi koja nije uopte ni bila svesna da Indija postoji.
Tamnosmea kosa bila joj je uvijena kao i uvek, sklonjena sa lica i
dugog bledog vrata bez mnogo pompe. Nosila je naoari bez okvira
sa ovalnim staklima, koje kao da su bile potrebne da zatite njen
osetljivi pogled. Bili su iste visine, po 175 cm, to je visoko za enu,
ali nisko za mukarca, a ona je bila pet godina starija, imala je
etrdeset dve. A opet, od njih dvoje, Amit je bio taj koji je ve
izgledao, na prvi pogled, sredoveno, jer mu je kosa potpuno
osedela pre nego to je napunio dvadeset jednu. Upravo je to ovde,
u Langfordu, poelo, dok je bio na koledu. Prvo je to bio samo par
pramenova koji se nisu ni videli u crnoj kosi. Meutim, do trenutka
kad je upisao prvu godinu na Univerzitetu Kolumbija, crne vlasi je
mogao da nabroji na prste jedne ruke. itao je da je mogue, posle
nekog traumatinog iskustva, da neija kosa osedi u mladosti.
Meutim, nije bilo nikakve iznenadne smrti na koju bi mogao da
ukae, nikakve nesree. Nikakve sutinske ivotne promene, osim
to su ga roditelji poslali na Langford.
Pretpostavljam da niko nee primetiti ako bude stajao pored
mene cele veeri, ree Megan stiskajui se uz njega. Osetio je
toplinu njenih ruku i osetio kako ga je proela elja, suvie
pomuena iscrpljenou da bi mogao da uini neto na tu temu.
Stvarno misli da moe preiveti da se celo vee ne odvaja od
mene?, upitao ju je.
Ako ti moe, mogu i ja. U glasu joj je zatitrao izazov i Amit se
nasmeio; dopala mu se ideja, sad je bio motivisan da ide na
venanje poto je imao konkretan zadatak koji treba da ispuni.
Istovremeno, pomislio je kako se na poetku njihove ljubavi ovo ne
bi ni dovodilo u pitanje, da tela moraju da im se neprestano
dodiruju tokom cele veeri, bilo bi to neto to se uzima zdravo za
gotovo.
Dogovoreno, rekao je.
Pogledali su odraze u ogledalu, ona u pocepanoj suknji i
zaprljanom bushalteru, on nag, oputenog penisa, lica pokrivenog
blistavo belom kremom za brijanje. Megan je odmahnula glavom.
Kakav emo prizor biti.
Pretpostavio je da e otii peice do kole bila je odmah preko
puta, nekoliko minuta hoda nizbrdo preko polja. Meutim, Megan
je bila na tiklama i nije htela da ih isprlja, pa su uli u kola. Sedita
su jo bila puna tragova njihovih erki ostavljenih knjiga, lutkica,
plastinih konjia, koje je Maja poela da skuplja. Samo su deija
sedita bila izvaena, prebacili su ih u automobil tasta i tate za taj
vikend. Pomislio je na devojice koje su sad kod dede i babe, kako se
igraju u kuici na drvetu, koju je njegov tast sagradio za njihove
povremene posete, kako njegova tata donosi krike kuglofa i
sokove u tetrapaku za njihovu ajanku. erke nisu nimalo liile na
njega, ni na njegovu porodicu i, uprkos udaljenosti izmeu Amita i
roditelja, koju je barem on oseao, ova injenica mu je smetala, to to
njegovi otac i majka nisu nita preneli, fiziki, na njegovu decu. I
Maja i Monika su nasledile Meganin ten, bez traga Amitove
preplanule koe i crnih oiju, pa su, osim pomalo indijskih imena,
potpuno izgledale kao Amerikanke. Jesu li to Vaa deca?,
ponekad bi ga ljudi pitali kad je bio sam s njima, u radnjama, ili na
igralitu u parku.
Posle samo dva minuta, skrenuli su s puta u iroki drvored, koji
je vodio do kolske kapije. Lie je bilo sjajno i gusto, ali se on seao
blistavih jesenjih grana i ljubiastog odsjaja planina, senki koje su se
irile u njihovim pregibima i udubljenima, i snega koji je pokrivao
vrhove kapija u zimu. Sama kola je manje-vie bila ista kao to je se
seao, preterano velika i dobro odravana, a tu i tamo su na travi
leali komadi zaokrugljene apstraktne skulpture.
Ovo mesto je lepe nego koled na koji sam ja ila, ree
Megan, dok su ili kroz univerzitetsko naselje, upijajui drevne
zgrade, skulpture.
Pomalo je preterano, ree on. Kad su se upoznali, Megan je
bila impresionirana njegovim znanjem koje je poneo iz privatne
gimnazije, ali ga je istovremeno i zadirkivala zbog toga. Nije ona bila
ogorena prema privilegovanima, ali ih je ponekad osuivala; da
nije Indijac, Megan bi verovatno izbegavala nekog poput njega. Ona
je bila najmlaa od petoro dece, otac joj je bio policajac, majka
vaspitaica. Ona je nala posao, im je zavrila srednju kolu, u
fotokopirnici preko dana, a uvee je radila kao teleprodavac; koled
nije upisala do dvadesete godine, a i tad je studirala vanredno jer je
morala da nastavi da radi. U tom smislu, ona je radila vie od bilo
kog drugog koga je znao, ukljuujui i njegovog oca i ekipu
Bengalaca, prijatelja njegovih roditelja, koji su svi bili podjednako
uspeni. Meganino prosto poreklo nije se dopadalo njegovim
roditeljima, kao ni injenica da je pet godina starija od njega. Njena
stroga lepota, njeno odbijanje da nosi kontaktna soiva, njena visina,
nita od toga njih nije oaralo. injenica da je lekar to nije mogla da
nadoknadi. Ako nita, zbog toga je njihovo razoaranje u Amita bilo
jo vee.
Primetio je da su na neke zgrade prilepljena nova krila, moderni
elementi od elika i stakla, tik uz cigle i bele kupole. Njegovi roditelji
su ga iupali iz privatne kole u Vinesteru u Masausetsu, gde je
odrastao, i poslali ga ovamo, jer su odluili, kad je Amit bio u
osmom razredu, da se vrate u Indiju. Jo se seao te noi kad su mu
roditelji saoptili svoje planove. Sedeli su u restoranu sa morskim
plodovima na Kejpu u Kotuitu
50
, iz kojeg je pogled pucao na
vodeno prostranstvo, a sto je bio natrpan jarko crvenim kljetima i
oklopima, iz kojih je njegov otac s lakoom vadio meso za sve njih.
Otac je poeo reima da ga je hvatao nekakav nemir kao nastavnika
na medicinskom fakultetu na Harvardu, da u Delhiju postoji neka
bolnica kojoj misli da je potreban. Amita je zapanjila odluka
njegovih roditelja za razliku od ostalih Bengalaca u Masausetsu,
roditelji su mu uvek bili ravnoduni, ak i kritiki raspoloeni prema
Indiji, nikad nostalgini ili sentimentalni. Majka je imala kratku kosu
i nosila pantalone, a sarije je oblaila samo u posebnim prilikama.
Otac je imao ormari s piima i voleo je da popije din-tonik pre jela.
Oboje su poticali iz bogatih porodica, oboje su letovali u planinskim
odmaralitima, a i sami su pohaali kole u internatima u Indiji.
Relativno bogatstvo Amerike njih nikad nije impresioniralo; na
mnogo naina, njihov ivot u Indiji bio je mnogo privilegovaniji, ali
su oni napustili tu zemlju nikad se ne osvrnuvi.
U restoranu, njegov otac je izvukao prijemni paket za Langford,
pokazujui mu fotografije univerzitetskog naselja, nasmejanih
studenata okupljenih oko stolova u uionicama, predavaa ispred
tabli, uhvaenih objektivom fotoaparata usred reenice. Akademski,
Langford je daleko superiorniji od kole koju sad pohaa, rekao mu
je otac, spominjui procenat Langfordovih diplomaca koji su se
upisali na vrhunske kolede u zemlji. Amit je shvatio, dok mu je
otac govorio, da je mesto u Delhiju ve prihvaeno, kua u
Vinesteru ve data na prodaju. kolovanje u Delhiju nije dolazilo u
obzir; ne vredi truda prilagoavati se na obrazovanje u drugoj
zemlji, rekao mu je otac, s obzirom na to da e Amit na kraju
pohaati neki koled u Americi.
Iz Langforda, za Boi na kraju svake akademske godine, Amit je
iao u Delhi da bi bio sa roditeljima, odsedao u njihovom stanu
punom slugu u itarandan parku, u polupraznoj sobi odreenoj za
njegove posete. Nikad nije uivao u odlascima u Delhi, govorei
iskvareni bengalski, koji mu nije bio ni od kakve koristi u tom gradu.
Zbog toga mu je nedostajala Kalkuta, gde su mu iveli svi roaci,
gde je navikao da ide. Roditelji su mu se preselili u Delhi one godine
kad je Indira Gandi ubijena, a nemiri koji su posle toga divljali,
policijski as i stalni nadzor, s kojim su njegovi roditelji morali da
ive, znaili su da je Amit ostajao zatvoren u kui, bez prijatelja, bez
iega to bi mogao da radi. U tom smislu, za njega je povratak u ovaj
mirni gradi predstavljao olakanje. etiri godine kasnije, roditelji su
mu se vratili u Ameriku, preselivi se u Hjuston. U Delhiju je njegov
otac usavrio lasersku tehniku uklanjanja astigmatizma, to mu je
donelo pozive da radi i predaje u bolnicama irom sveta. Posle pet
godina u Hjustonu, ponovo su se preselili u Lozanu u vajcarskoj.
Sad su iveli u Saudijskoj Arabiji.
Amit je bio jedini student Indijac na Langfordu, pa su ljudi uvek
pretpostavljali da je roen i odrastao tamo, a ne u Masausetsu.
Davali su mu komplimente zbog naglaska, i uvek mu govorili kako
mu je dobar engleski. Tu je stigao sa petnaest godina, da upie
drugu godinu srednje kole, koja se u Langfordu zvala etvrti
razred, a do tog trenutka su prijateljstva i savezi meu deacima u
njegovom odeljenju ve bili formirani. U srednjoj koli u Vinesteru
bio je jedan od najboljih uenika, a iznenada je morao istrajno da
radi kako bi zadrao ocene. Morao je svakog jutra da nosi sako na
asove i da predavae zove gospodine i da ide u kapelicu
nedeljom. Ubrzo je shvatio da je bogatstvo njegovih roditelja smeno
u poreenju sa veinom deaka u Langfordu. Na kraju dana nije
bilo izlaza i, mada to nije nikom priznavao, a naroito ne
roditeljima, koji su zvali iz Delhija svakog vikenda, nostalgija ga je
ubijala, a roditelji su mu toliko nedostajali da bi mu se oi, u tim
prvim mesecima, esto napunile suzama bez upozorenja. Traio je
tragove lica i glasova njegovih roditelja u ljudima koji su ga
okruivali i koji su brinuli o njemu, ali nije bilo apsolutno niega,
nikoga u Langfordu ko bi ga podsetio na njih. Posle tog prvog
semestra, on je skliznuo to je bolje mogao u ovaj svet, nadmetao se
u plivanju, zvao deake po prezimenu, uvek u kaki pantalonama jer
su farmerke bile zabranjene. Nauio je da ivi bez majke i oca, kao i
svi ostali, odbacujui svakodnevnu zavisnost od njih, mada je jo bio
deak, ak i uivajui u tome. A opet, odbijao je da im oprosti.
Za svaki Dan zahvalnosti Pemina porodica je pozivala njega i
ostale uenike koji nisu imali gde da odu deake iz Santjaga i
Teherana i ostalih problematinih delova sveta, ili sinove diplomata
i novinara, koji su se selili po svetu ak i ee od Amitovih roditelja.
Jeli bi kod Bordenovih, ija se kua nalazila na jednom kraju
univerzitetskog naselja, sa Pem i njenom trojicom brae, koji su svi
bili u razliitim internatima, ali su uvek dolazili kui za praznike. Za
Amita je ovo bio vrhunac cele godine. I on i svi ostali deaci bili su
zaljubljeni u Pem, jedinu devojku u porodici, jedinu devojku u
naselju, jedinu devojku, inilo im se tad, na svetu. Molili su se da ih
stave da sednu blizu nje za stolom, a nedeljama posle toga priali bi
o njoj, zamiljajui kako ivi u Nortfild Maunt Hermonu,
zamiljajui kako joj izgledaju grudi ili dodir njene svetlo smee
kose, prave poput araa, pitajui se kakva je ujutru, dok joj se sva
raupana sliva niz lea. Pitali su se kako izgleda soba na spratu u
kojoj je Pem spavala kad bi dola kui. Primeivali su da li jede belo
ili crveno meso, a primetili su i kad jedne godine uopte nije jela
uretinu.
inilo se da je ona potpuno svesna njihovog divljenja, da joj to
laska, ali da je uvek nedostina. Ona je bila ona retka, uznemirujua
stvar, tinejderka koja je ve svesna svoje moi nad mukarcima, a
da je, u isto vreme, oni uopte nisu zanimali. Ona je bila oputena u
drutvu suprotnog pola, onako kako veina devojaka to nije, moda
i zato to je odrasla u kui punoj deaka. Bordenovi su bili direktni
ljudi, svi do jednog, ak i deca, istrenirani da se ponaaju kao
srdani domaini uenicima koji bi se nasukali na njihovu prazninu
trpezu. Pem bi razgovarala sa Amitom i ostalima, pitala svakog od
njih o asovima na koje idu kao da je vrnjakinja svoje majke, a ne
petnaestogodinja devojica. A onda bi nestali iz njene svesti do
sledee godine. Posle jela, direktor Borden bi ih izveo na travnjak da
igraju ragbi s Peminom braom. Ili bi ostali unutra gde je ga
Borden, koja je predavala francuski na Langfordu, organizovala
komplikovane igre reima ili pantomime.
Poslednje godine na Langfordu, primili su ga na Univerzitet
Kolumbija. Niko iz razreda nije tamo iao, ali je onda, jednog dana,
direktor Borden rekao Amitu da je i Pem odluila da ide na
Kolumbiju. uvaj je umesto mene, rekao je direktor, meutim,
Pem je bila ta koja je prva pozvala, s istim onim ambasadorskim
pristupom koji su njeni roditelji koristili, mada je Njujork Siti i svet
na koledu bio podjednako stran i njoj, kao i njemu. Iznenada, zato
to je ona tako odluila, oni su se sprijateljili. Ili su na veeru dva
puta nedeljno posle asa veronauke, na koji su ili zajedno, ili u kafe
Pertuti, gde bi se astili tanjirima kremaste testenine, ili u La Rozitu
na caffe con leche
51
i pirina i pasulj. Posle toga bi uili u istoj sobici u
biblioteci Batler, sedei na foteljama jedno preko puta drugog,
itajui Miltona ili Marksa. Voleo ju je zbog nekih neobinih stvari.
Zbog injenice da nikad nije stavljala knjige u ranac ili torbu,
prigrlivi ih, umesto toga, na grudima. Da je uvek izgledala nekako
nedovoljno obuena, jo uvek bi nosila antilop jaknu sa resama u
vreme kad su se svi drugi uvijali u vunu i perjane jakne. Zbog toga
to su poslednja dva slova njenog imena prva dva njegovog
52
,
aava stvar koju joj nikad nije spomenuo, ali zbog koje je on
verovao da su njih dvoje povezani.
U poetku se pitao da li je njihov odnos romantine prirode, ali je
ubrzo shvatio da ona ulazi u razne veze, da joj je on samo prijatelj.
Ona je navikla da je okruuju mukarci koji su, poput njene brae,
prema njoj bili zatitniki nastrojeni, koji su joj bili verni, koji su joj
se udvarali, a da je nisu zavodili. A ona je odredila Amita da igra tu
ulogu dok su bili na koledu. Zamolila bi ga da se raspita o
deacima koji su je zanimali, elei da sazna njihovu reputaciju,
njihovu prolost, pre nego to odlui da li da im posveti panju. U
zamenu, davala mu je savete kako da prilazi drugim devojkama,
kako da flertuje s njima sa najveim uinkom. Pem je bila ta koja je
poduavala Amita tokom njegove prve veze na koledu sa Elen
Kredok, trudei se vie nego inae, sprijateljivi se sa Elen samo da
bi mogla da je smuva sa Amitom na studentskom etalitu.
Samo je jednom Amit skupio hrabrost da se nabacuje Pem, na
drugoj godini, poljubivi je poto su se napili na nekoj zabavi i
stavivi joj ruku na grudi preko tamno zelene rolke koju je nosila.
Uzvratila mu je poljubac, pustila ga da je dodiruje, ali se onda
odmakla, kao da je sve vreme znala da e se to desiti. Sad znamo
kakav je oseaj, rekla mu je, i on je znao da je nemogue, da ga ne
voli na taj nain. Izala mu je u susret, ba kao to mu je njena
porodica izlazila u susret jednom godinje u svom domu, nudei mu
deli sebe, a onda je zatvorila vrata.
Mada je Pem jo ivela u Njujorku, radei u agenciji koja je
prodavala prava stranim izdavakim kuama, ovih dana su se viali,
u najboljem sluaju, jednom ili dvaput godinje, obino sluajno, u
metrou ili na uglu neke ulice, ili na krcatoj izlobi u Metropolitenu.
Meutim, on joj je stalno bio na potanskoj listi, pa je dobijao
estitke za Boi, ak i za roendan ona je bila tip koji pamti takve
stvari. Kad je saznala da su se Amit i Megan venali, poslala im je
svenjake iz Tifanija. A kad su se devojice rodile, stigli su skupi
darovi, haljinice iz Evrope i kamirska ebad za kolica. Nije ga
pozvala telefonom da mu kae da se udaje, samo je dobio pozivnicu.
A posle svih tih godina, Amit je osetio i tihi polet i udnju, kako se
uvek i oseao u dodiru sa Pem i Bordenovima, zbog ega bi ostavio
po strani togod da radi i posvetio im punu panju.

Gosti su se okupili pod divnim drvetom, gde je bio postavljen ank,
pijui koktele pre ceremonije. Na travnjaku su stajali redovi belih
stolica na rasklapanje s pogledom na varljivo nene, mleno bele
planine. Nad njima, sunce je upravo poelo da zalazi. Ovde je, tano
na tom mestu, on diplomirao. Tog dana je izgledao drugaije,
mravije, a kosa mu je jo uvek bila uglavnom crna. Pem je ta koja
mu je, na koledu, zabranila da je farba, govorei mu da se zbog nje
istie, da e privlaiti ene. Nije joj verovao, ali je bila u pravu; svaka
ena sa kojom je ikad bio u vezi priznala mu je, pre ili kasnije, da
smatra da je njegova seda kosa seksi.
Druga strana, rekla je Megan, dok su se pribliavali gomili.
Pomerio se na njenu levu stranu i uskladio korak s njenim. Bok uz
bok, zauzeli su mesto u redu za pie. Tamo je stajalo uobiajeno
mnotvo flaa i dve inije za pun pune limunade. Krtena ili
nekrtena?, zapita ih barmen. Uzeli su dve ae krtene i krenuli ka
travnjaku, pijuckajui slatko, mono pie. Pogledao je lica, mukarce
koji su na ramenima nosili decu koja su tek prohodala, majke koje su
umirivale decu u nosiljkama, dadilje koje su trale za starijom
decom. Dadilje su izgledale mlado, srednjokolke, pretpostavljao je,
unajmljene za ovu priliku. Oevi su pokazivali na drvee, na oblake
koji su se gomilali i irili iznad doline. Nije nikog prepoznavao, a i
nedostajale su mu erke.
Ima dosta dece, ree Megan.
Devojice bi uivale ovde.
Ali onda mi ne bismo mogli da uivamo. iveli.
iveli. Poto su stajali jedno uz drugo, ae su podigli u
vazduh ispred sebe ni ne pogledavi se.
Bilo mu je udno da pije u koli. Seao se tajnih zabava, flaa koje
bi neko prokrijumario u domove i koje su pili petkom i subotom
uvee, uvek se plaei da e naii prokurator.
Oseam se tako staro, rekao je Megan. Ugledao je lice koje mu
je bilo poznato, kako mu se smei, kako prilazi. Elegantne naoare s
okvirom od kornjainog oklopa bile su nove, ali se seao srdanih
plavih oiju, talasaste smee kose, rupice na bradi. Ili su zajedno na
dosta asova, bili partneri u laboratoriji, iznenada se setio, na
asovima hemije. Njegov otac i Pemin otac odrasli su zajedno;
direktora je uvek zvao ika Borden. Setio se prezimena, ulc, ali
ne i imena.
Sarkar, ree ulc. Amit Sarkar, je l tako?
Amit je pruio ruku, a ulcovo ime mu je ba u tom trenutku
palo na pamet. Ba mi je drago to te vidim. Ovo je moja ena
Megan. Megan, ovo je Tim.
Osmeh se izgubio sa ulcovog lica. Zovem se Ted.
Ted, naravno. Izvini, molim te. Ted, upoznaj moju enu
Megan. Osetio se kao idiot, postidevi se zbog te greke, isto koliko
bi se postideo i onog prvog polugodita u Langfordu kad se toliko
trudio da zadovolji ljude oko sebe. Psovao je sebe to ga je uopte
nazvao po imenu, to nije pustio da se prirodno spomene tokom
razgovora. ao mi je, ponovo je rekao dok su se Ted i Megan
rukovali. Ovo je bio dugaak dan. Dugaka vonja.
Ma, ne brini nita, rekao je Ted na nain zbog kojeg se Amit
samo oseao jo gore. Roditelji su ti jo u Indiji?
Vratili su se. A onda su opet otili.
Gde ti ivi ovih dana?
Ispostavilo se da i Ted ivi na Menhetnu. Bio je razveden i radio
u nekoj advokatskoj kancelariji.
Znate li vi, ljudi, tog tipa za kojeg se Pem udaje? Tog sa kojim e
najzad da se skrasi umesto s jednim od nas?
Nisam nikad upoznao Rajana, rekao je Amit, pitajui se kako
e Megan protumaiti Tedov komentar.
Samo znam da pie za televiziju, ree Ted. Za neku od onih
advokatskih serija zbog kojih moj posao deluje glamurozno. Zato se
sele u Los Aneles. Izgleda da je jedan od glumaca iz serije ovde.
Osvrnuli su se traei nekoga ko bi mogao biti slavna linost. Bila
je to atraktivna skupina, mnoge ene su bile u crnim koktel
haljinama. Amit se setio Meganine suknje i zakoraio ka njoj,
obavivi joj ruku oko struka.
Kako ste se vas dvoje upoznali?, zapita Ted.
Medicinski fakultet, ree Megan.
O, dr Sarkar, impresioniran sam.
Samo ona, rekao je Amit. Ona je izgurala. Ja nisam.
Zauli su se zvuci gudakog kvarteta i ljudi krenue prema
svojim mestima. Amit i Megan su odabrali stolice u pozadini, dok se
ona alila da joj tikle upadaju u travu. Prazne ae spustili su ispod
stolica. Svi su se okrenuli dok je ovek za kojeg se Pem udavala
prolazio izmeu stolica i zauzeo mesto u centru, gde je svetenik
ve stajao. Rajan je dobro izgledao za svojih etrdesetak godina,
visok, preplanuo, sa prosedom bradom i borama na privlanom licu.
A onda se pojavila Pem, hodajui du prolaza s ocem, a za njima su
ili majka i braa. Ga Borden se nije nimalo promenila, sa oianom
kosom boje peska, zaeljanom u istu praktinu frizuru, a stas joj je
jo uvek bio vitak. Okretala je glavu da osmehom pozdravi goste s
obe strane. Celog ivota Bordenovi su predsedavali podjednako
velikim skupovima, nedeljnim okupljanjima i igrama u ast
studenata koji su se vraali kui sa studija, ili dodelama diplome, a
na neki nain, ni ovo se nije razlikovalo. Jedina osoba koju nije
prepoznao bila je devojica od dvanaestak godina, recimo,
duguljastog, lepog lica i natmurenog izraza, koja je nosila buket
cvea. Nagaao je da je to neka od Peminih bratanica ili mlaih
roaka. Pem je nosila haljinu bez rukava, sa lepom od naguvanog
materijala boje slonovae. Sticao se utisak da to nije toliko haljina
koliko dugaak arav koji je uvila oko sebe, nehajna, a opet vizija
savrenstva. U jednoj ruci je nonalantno nosila buket utih frezija,
smeei se i maui drugom rukom ljudima. Do dananjeg dana, bila
je najlepa ena koju je ikad sreo.
Par je stajao leima okrenut gostima, gledajui u matiara i sunce
na zalasku. Ceremonija je bila kratka i jednostavna, bez deverua ili
kuma, kako je Amit i predviao. Neko je ustao i proitao pesmu,
koju Amit nije uo jer nije bilo mikrofona. A opet, vizuelno, bilo je
spektakularno, dok se nebo mrailo u kombinaciji boje breskve i
ljive iznad planina, a bujni park oko kole je opusteo, sem mesta
gde se odvijalo venanje. Posmatrao je pramenove Pemine kose koje
je izvukao vetar koji se nadneo nad njih; ene su ogrnule alove oko
ramena zbog njega, tog hladnog planinskog vazduha, koji je uvek
dolazio posle vreline dana. Sad je imala trideset sedam godina, kao i
on, ali je otpozadi izgledala kao devojka od devetnaest. A opet,
udaje se kasno, toliko kasnije od njega.
Dok je posmatrao ceremoniju, osetio je zahvalnost zbog slabe
veze koju su on i Pem odrali, dovoljne da on sad sedi ovde, da je
gleda kako se udaje, da posvedoi poetak te faze njenog bitisanja.
Amit je sebi predviao samo nastavak stvari koje je ve poznavao:
Megan, njegov posao, ivot u Njujorku, devojice. Najbitnija stvar,
Majino i Monikino roenje, ve se desila; nita mu vie nee tako
promeniti ivot. Nije on eleo da promeni ita od toga, a, opet, deli
njega ponekad je udeo da se vrati na poetak veze sa Megan,
makar samo zbog zadovoljstva da ponovo iekuje i iskusi sve te
stvari.
Prolomio se aplauz kad su se Pem i Rajan poljubili, oiju
otvorenih od uzbuenja, a onda se zaula muzika i svatovi se razili
niz travnati prolaz. Amit ustade, ovog puta stajui s Meganine leve
strane, a da nije to morala da mu kae, pa zajedno zauzee mesto za
ostalima u redu da estitaju mladencima. Pem je zabacivala glavu i
smejala se stvarima koje su joj ljudi govorili, naginjala se da ih
poljubi ili bi ih ohrabrujue drala za nadlakticu. Gde su ti te
prelepe devojice?, uzviknula je im je videla Amita, koji je istezao
vrat da je poljubi u jedan obraz, pa u drugi. Koa joj je bila ista,
uznemiravajue meka, ali sad kad ju je gledao u lice, video je da joj
se oko oiju javljaju bore, kao kod ge Borden.
Ostavili smo ih kod Meganinih roditelja. Ovo je na vikend
razuzdane slobode.
Hou da ostanem budna do pet ujutru, veselo je objavila
Megan. Hou da slavim cele noi i da posmatram izlazak sunca s
balkona.
Amit je bacio pogled na Megan, zbunjen to mu to nikad nije
spomenula. Pretpostavio je da joj je glavni cilj ovog vikenda da
spava bez uznemiravanja. Stvarno?
Megan mu nije odgovorila. Umesto toga, ona ree Pem:
Izgleda predivno. Haljina ti je tako lepa. Ovo je rekla s
iskrenou, bez one zastraenosti koju je u prolosti oseala prema
Pem. Amit se zapitao da li je to zbog toga to je Pem sada udata, to
pripada drugom oveku, pa, samim tim, ak ni najmanje ne pripada
Amitu.
Rukovali su se sa Rajanom. Pem mi je toliko priala o tebi, ree
Rajan Amitu.
estitam, odgovorio je Amit. Sve najbolje.
Videemo da li mogu da napravim Kalifornijku od nje.
Rajanova deca trkaraju negde ovuda, ree Pem. Kler je ona
devojka to je nosila cvee. Ispravila se poljubivi Rajana u obraz.
Izvini, mili. Naa deca. Uhvatila je Amitov pogled kao da hoe da
mu kae: Moe li da poveruje da sam maeha? Znai, ovo je
Rajanu drugi brak, u priu su umeana i deca neke druge ene.
Devojka duguljastog lica koja je ila za mladencima sad je bila
Pemina pastorka. Amit ovo nikad ne bi oekivao od Pem, tolike
komplikacije, Pem koja je mogla da ima bilo kog mukarca.
Stvarno sam se nadala da u videti vae devojice, ree Pem.
Imate li sliku?
Megan je pogledala u torbu, ali je nosila veernju torbicu sa
perlicama, a novanik je ostavila u sobi u hotelu.
Imam ja neke, ree Amit. Otvorio je novanik pokazujui dve
slike, obe slikane kad su Maja i Monika bile novoroenad, s oima
poput perlica, ustima razvuenim u tanke linije. Sad uopte ne
izgledaju tako.
Morate da ih dovedete u Los Aneles. Morate da doete kod
nas u Rajanovu kuu na plai. Nasmejala se. Mislim, u nau kuu
na plai.
To bi bilo sjajno, rekla je Megan. Ali je Amit znao da od toga
nema nita, da je ovo kraj puta, da vie nee biti nijednog razloga da
on opet zakorai u Pemin svet.
Sutra pravimo bran na univerzitetu, ree Pem. Vidimo se
tamo? Rekla je to na svoj stari nain, gledajui Amita kao da mora s
njim da porazgovara o neemu izuzetno hitnom o belekama za
ispit koji zajedno polau ili o analizi njegove najnovije simpatije na
koledu.
Naravno, odgovorio je.
Stvarno je divno to si doao, Amite. Tako je dobro videti te
opet, rekla je Pem. Na trenutak je osetio titraj njihove stare veze,
njihovog neobinog prijateljstva. Oduvek joj je bio posveen, ak
vie, priznala je jednom, i od njene brae, i on oseti da ona to
potvruje jo jednom, sad, tim pogledom.
Ne bismo to propustili ni sluajno, ree.
Red ih je odgurao dalje, u gomilu koja se zabavljala. Megan ree
da mora do toaleta. Zna li gde ima neki?
Osvrnuo se. Na kraju travnjaka na kojem su ljudi stajali jedui
predjelo stajala je prijemna zgrada, masivna viktorijanska graevina
okruena tremom sa svih strana. Dvokrilna vrata sa zadnje strane
bila su otvorena, a konobari su utravali i istravali sa
posluavnicima. Setio se da je tamo otiao s roditeljima, da je s njim
razgovarao neki neprijatni ovek po imenu g. Plotkin. G. Plotkin je
pitao Amita zato hoe da pohaa Langford, a poto su mu roditelji
sedeli ispred kancelarije, Amit je, iskreno, odgovorio da mu se
roditelji sele u Indiju, a ne ele da on tamo pohaa kolu. Bojim se
da takav odgovor nije neto to krasi deake u Langfordu, g.
Sarkar, saoptio mu je g. Plotkin preko stola, na kojem su leale
Amitova aka kjiica i preporuke. Onda je prekrstio ruke i ekao
da Amit smisli adekvatniji odgovor.
Tamo verovatno ima toaleta, rekao je sad Megan. Krenuo je s
njom, jo verno prilepljen uz njen levi bok, prema zgradi, ali su
unutra naili na dugaak red ispred enskog toaleta.
ta da radimo?, proaptala je Megan.
Pa, ne mogu da ekam u redu s tobom. Tu su samo ene.
Siguran sam da niko nee primetiti suknju.
Misli? Igrala se torbicom, nametajui zglob tako da joj torba
pada preko progorelog materijala. Preko suknje je nosila belu,
zakopanu koulju, otvorenu tako da otkriva deli ruiastog
kombinezona. Vrat joj je bio ogoljen. Nikad nije nosila nakit koji joj
je njegova majka na kraju dala, koji je bio suvie kitnjast za njen
ukus.
Izgleda sjajno, rekao je. Stvarno je tako i mislio, ali joj to
dosad nije rekao. Uzeu nam jo po jedno pie, pa se vidimo ovde.
Jo jednu limunadu?
Vai.
Ostavio ju je tamo, jo se igrala torbicom. Trebalo mu je vie
vremena nego to je oekivao da dobije pie. U redu za ankom
stajalo je nekoliko njegovih starih profesora, veina dobrano
zamakla u godine, a nekolicina je izgledala kao da su pred samom
penzijom. Bila je tu ga Randal, njegova profesorka fizike, kojoj je
mahnuo, i g. Plotkin, iji je pogled izbegavao. Onda je ugledao g.
Negla, jednog od profesora engleskog, koji je bio i savetnik kolskih
novina Langford ledend, za koje je Amit pisao, a na kraju ih i
ureivao. G. Negl je bio jedan od najmlaih lanova nastavnikog
kora, tek to je bio zavrio koled kad je Amit tu studirao, i jo uvek
je bio osveavajue mladolik, a njegova tamna kosa i oputeni
brkovi podseali su Amita na niu, mraviju verziju Ringo Stara. G.
Negl je poticao iz Vinestera, tamo je zavrio srednju kolu, pa je
Amit, zbog toga, uvek oseao neku povezanost s njim.
Da pogodim. Pie za Njujork tajms, rekao je g. Negl.
Zapravo, radim za jedan medicinski asopis.
Ma, jelte? Mislio sam da te ne zanimaju prirodne nauke.
Nisu ga ni zanimale. Tano, eleo je da postane novinar.
Oboavao je da radi na tom nedeljniku od osam strana, oboavao da
ide sa g. Neglom i ostatkom osoblja urednitva do kancelarije
lokalnih novina da jednom nedeljno pripremi izgled lista. Seao se
kako je sedeo u biblioteci i smiljao ideje za nove prie, intervjuisao
nastavnike i poznate linosti, koje su ponekad dolazile u Langford i
drale govore na skupovima. Aktivno interesovanje za ivot u koli,
sa stanovita reportera, pomoglo mu je da preivi injenicu da mrzi
tu da ivi. Meutim, znao je da karijera u novinarstvu ne dolazi u
obzir, da mu roditelji nikad ne bi dopustili da razmilja u tom
smeru. Bila je to jedna jedina bitka za koju nije imao hrabrosti
roditeljsko oekivanje da e upisati medicinski fakultet, pretpostavka
da e postati lekar kao njegov otac.
Imao je on sklonosti ka nauci, pa je nastavio u tom pravcu,
diplomiravi na biologiji na Kolumbiji, a zatim tu upisavi i
medicinski fakultet. Opstao je dve godine, uglavnom zato to je
upoznao Megan i zaljubio se u nju. Meutim, to ju je vie
upoznavao, to mu je bivalo jasnije da mu nedostaje njena
posveenost, njena motivisanost. Jedne noi, usred uenja za ispit iz
farmacije, izaao je po oljicu kafe. Proetao je nekoliko blokova da
protegne noge, a onda jo nekoliko. Nastavio je da hoda niz
Brodvej, sto blokova udaljen od studentskog doma u Vaington
Hajtsu, do centra Linkoln, a onda je nastavio sve do kineske etvrti,
gde je, u svitanje dana, skoro u delirijumu, stao. Sa kamiona su
istovarivali ribu i povre, ivot je ponovo izmileo na ulice. Uao je u
pekaru, popio vru aj i pojeo kola s kokosom, posmatrajui grupu
Kineskinja koje su sedele za okruglim stolom u dnu i istile brdo
spanaa. Nazad se vratio vozom i prespavao ceo ispit. Poeo je da
izostaje s jednog predmeta, pa s drugog. Prolo je nedelju dana i,
uprkos potpunoj pasivnosti, oseao je da ostvaruje najvei podvig u
ivotu. Ispisao se ne govorei nita roditeljima sve do kraja
semestra. Oekivao je da Megan raskine s njim, ali je ona potovala
njegovu odluku i ostala. Iz ale, poto se ispisao sa medicinskog
fakulteta, prijavio se na urnalistiku na Kolumbiji, ali nije bio
primljen. Megan ga je podsticala da ipak nastavi da pie, da radi kao
slobodan strelac i sastavlja neke reportae. Meutim, posao u
medicinskom asopisu bio je laki, rad je bio predvidljiviji. Zahtevao
je manje od njega i Amit vie nije mogao ni da zamisli da radi bilo
ta drugo.
Tebe sam ve bio odredio za novinara, rekao je g. Negl.
Osvojili smo onu divnu nagradu one godine kad si diplomirao.
Nikad vie nismo uspeli da je dobijemo. Plaketa jo stoji na zidu u
biblioteci.
Pridruila im se i trea osoba, ovek koga su Amitu predstavili
kao novoimenovanog direktora za osoblje. Odmah se zainteresovao
za Amita, pitajui ga da li namerava da doe na sledeu godinjicu
mature, razgovarajui o planovima za novu salu za fiziko na
Langfordu.
Izvinite, ree Amit kad nastade stanka u razgovoru, moram
da pronaem suprugu. Shvatio je da je tokom razgovora sa g.
Neglom popio svoje pie i da sad dri samo Meganino. Zato je
ponovo stao u red i uzeo jo jednu krtenu limunadu. Poeo je da
vrluda meu gostima, pa ue u prijemnu zgradu u potrazi za njom.
Meutim, nje nije bilo i on shvati da je verovatno izala da ga trai.
Poelo je da se smrkava, a jedino osvetljeno mesto bio je ator, gde
e svi sesti da veeraju. Kad je pronaao Megan, ona je razgovarala
sa Tedom ulcom, a leva ruka joj je jo bila strateki postavljena
preko suknje. Kad je ugledao Teda, Amit se ponovo oseti glupavo
to ga je nazvao pogrenim imenom.
Doneo sam ti ovo, ree Amit pruajui Megan limunadu.
O. Pogledala je au odmahujui glavom. U drugoj ruci drala
je au ampanjca. Uzela sam ovo sa posluavnika.
Ba sam priao Megan kako je ovde izgledalo dok smo
studirali, ree Ted. Pre nego to su iznikle ove rune nove zgrade.
Gde si ti iveo?
U Ignalsu u prvoj godini. A onda u Harknesu. Nije bio
potpuno siguran u te nazive, kao da bi i oni mogli biti netani.
Zna ta ima novo?, ree Megan. Mobilni nam ovde ne radi.
Pokuala sam da pozovem devojice, ali nema dometa.
Siguran sam da negde postoji govornica, ree Amit. Nazvau
ih pre nego to odu na spavanje. Ve se umorio od stajanja, udei
za prilikom da sedne i napuni stomak neim vrstim. Nekoliko
starijih ljudi ve je bilo pod atorom, zajedno s nekoliko majki koje
su dojile decu, a on se pitao da li bi bilo neprikladno da i on sedne.
ekao je stanku u Tedovom i Meganinom razgovoru da predloi da
sednu za sto, ali je onda osetio da ga je neko kucnuo po leima i on
se okrenuo i ugledao Pemine roditelje. Razgovarali su o tome ta im
se izdeavalo, on im je estitao, jo jednom izvadivi novanik da
pokae slike devojica. Iste su majka, ree ga Borden na svoj
uobiajeni direktni nain.
Kad se ponovo okrenuo prema Megan, video je da joj je aa sa
ampanjcem prazna. Primakla se blie Tedu, a ruka joj se igrala
dijamantskom naunicom, to joj je bila navika kad god bi bila
nervozna. Da li je mogue da Megan flertuje sa Tedom? Umesto da
bude ljubomoran, Amit se oseao udnovato osloboenim, razreen
odgovornosti prema Megan, odgovornosti da mora da je zabavlja. U
glavi mu je bubnjalo. Morao je da popije au vode, morao je da
razvodnji alkohol, koji mu je prebrzo udario u glavu. Vee jedva da
je poelo, a inilo mu se da pije ve satima. Onda je video da je ruka
koju Megan dri kraj uveta ona koja je ranije skrivala suknju. Sad
kad je i sama popila nekoliko pia, vie je nije bilo briga i Amit je
shvatio da je osloboen dunosti da stoji kraj nje.
* * *
Tokom veere su sedeli za stolom sa jo tri para. Dva para su bili
Rajanovi prijatelji iz Kalifornije i, poto su se svi upoznali, oni su
razgovarali meu sobom. ene su bile u pedesetim, obe odevene u
svilene sakoe i sa tekim komadima srebrnog nakita, a Amit je
podozrevao da rade neto na televiziji. Mukarci su imali tamnu
kosu, bili su blagoglagoljivi i izgledali kao da su veoma stari
prijatelji. Trei par je bio veren i trebalo je da se vena. ena,
Felicija, bila je Pemina prijateljica, a verenik joj se zvao Dered.
Dered je bio arhitekta, sa veoma svetlom, tankom kosom, koji kao
da se blago smeio pred svim i svaim, dok Amit nije shvatio da mu
je taj izraz skamenjen na licu, a uglovi tankih usta permanentno
povueni unazad. Dered je trenutno bio angaovan na novom krilu
bolnice i on i Megan su odmah zapoeli razgovor, Megan mu je
govorila ta sve treba da se pobolja, po njenom miljenju, kad je u
pitanju dizajn bolnica.
Dok su im se ae punile vinom i vodom, a konobari posluivali
peeni losos, Felicija je priala Amitu o njenim i Deredovim
planovima za venanje. Bila je to sitna ena, sa stasom devojice,
utegnuta u be haljinu sa visokim okovratnikom i bez rukava. Njene
crte, mada prijatne, inile su se presitnim za to lice, kao da tek treba
da bude popunjeno do kraja, a razdaljina izmeu korena nosa i
gornje usne odvlaila mu je panju. Govorila je nekako umorno, kao
da joj svaku re neto titi. Usred su procesa odluivanja o mestu
gde e se venati, govorila je Felicija, a jo nisu sigurni koliko e
gostiju biti.
Ovo venanje je ogromno, primetila je. ta biste rekli koliko
ima ljudi?
Osvrnuo se po stolovima, izbrojao osam osoba za svakim. Oko
dve stotine, mislim. Ispio je au vode i pogledao ka Megan, to
ivahno lice bez traga neprijatnosti.
Gde ste se vi venali?, pitala je Felicija.
Mi smo se venali tajno pre osam godina. U optini. U tom
trenutku se inilo da je to prava stvar umesto da trai od roditelja
da dolete iz Lozane i od Meganinih roditelja da se istroe i da
smiljaju kako da svi budu zadovoljni. On je imao dvadeset devet, a
Megan trideset etiri. Bili su oduevljeni od radosti to se
venavaju, u kombinaciji sa injenicom da e sve biti tajno, bez
planiranja, bez ukljuivanja bilo kog drugog. Njegovi roditelji je nisu
ak ni upoznali. Bio je svestan kolika je to uvreda za njih. I pored
svih njihovih liberalnih zapadnjakih stavova, znao je da ele da se
oeni Bengalkom, odgojenom i obrazovanom kao on.
alite li zbog neega?, pitala ga je Felicija.
Mislim da nae devojice ale. Jer su one sad bile u godinama
kad su oekivale prie o svadbenoj torti, majine slike u beloj
venanici.
Felicija je pitala koliko godina imaju, i opet, nespretno, on izvue
slike iz novanika. Megan ima bolje. Mislim, skorije. Nego su u
hotelu.
Jeste li morali da pokuavate neko vreme?
Pomislio je kako je to drsko pitanje s obzirom na to da se radi o
neznancu. Meutim, bio je iskren prema njoj, poto mu je u glavi jo
bilo mutno od one krtene limunade. Moete li da poverujete da
smo Maju dobili odmah prvi put, rekao je. Setio se kako je bio
ponosan, kakvu je mo oseao. Prvi put u ivotu kad je s nekim
imao seks bez kontracepcije, zaet je ivot.
Hoete li da probate i tree?
Teko mi je da to zamislim. Prisetio se devojica dok su bile
bebe, kad su sobe bile krcate ljuljakama i etalicama, a lepljivi
posluavnik na stolici za bebe morao da se riba u kadi svake veeri.
Devojice su mu ve postajale tajnovite, obe su ve prerasle pelene,
poele su da se povlae u sobe da itaju ili igraju igrice,
razgovarajui tajnim jezicima, a za stolom bi, bez oiglednog
razloga, samo prsnule u smeh. Vie je on nego Megan udeo da
zasnuju porodicu. Bio je egzotian taj svet roditeljstva, ispunjavao ga
je na nain na koji posao to nije mogao. Amit je bio taj koji je
insistirao da dobiju drugo dete. Megan je bila zadovoljna jednim,
govorei mu da je ona platila cenu to potie iz velike porodice.
Meutim, Amit nije eleo da Maja bude jedinica, da vodi
usamljeniki ivot kakvog se on seao. Megan je popustila, ponovo
zatrudnela, mada je ve skoro bila napunila etrdesetu, ali je posle
Monikinog roenja nosila spiralu.
Neko je kaikom kucnuo po ai i svi su panju uperili u prednji
deo atora da uju prvu rundu zdravica. Sluali su Pemine prijatelje
iz privatne gimnazije, a onda sa koleda, a kroz maglu se seao da je
sa nekima od njih pio kod Marlin. Za njima su usledili lanovi obe
porodice i Pemine i Rajanove kolege. Amitu je panju odvlaio
bledosivi pauk, koji se verao uz jedan kraj stolnjaka, a onda se
uvukao u razmak izmeu manetne Deredove koulje i sakoa. Pao
je u iskuenje da neto kae, ali Dered nije nita primetio; ve je
samo sedeo tamo, s istim blagim osmehom zamrznutim na licu, bez
sumnje iekujui dan kad e ljudi ustajati da odre zdravicu na
njegovom venanju.
Poslueno je glavno jelo tanjiri goveih nicli sa parglom i
krompirima.
Kako to izgleda, prelazak s jednog deteta na dvoje?, pitala je
Felicija nastavljajui razgovor gde su stali. Jedna prijateljica mi je
rekla da je jedno plus jedno jednako tri. Je l to tano? Zasekla je
niclu, a krv iz mesa je procurila na krompire.
Razmislio je na trenutak. Zapravo, posle drugog deteta na brak
je nekako, zastao je traei pravu re, nestao. Shvatao je on da je
smeno upotrebiti tu re, ali neto jeste bilo izgubljeno, neto im je
propalo kroz prste, i samo je tako to mogao sroiti.
Kako to mislite?, pitala je Felicija. Spustila je viljuku i zakiljila
prema njemu sitnim oima, sa iznenadnom hladnoom u glasu.
Pogledao je ka Megan, punoj neke blistavosti, koja ju je krasila
cele veeri, ka Megan, koja je jo razgovarala sa Deredom. U
hotelu su se zarekli da se nee odvajati jedno od drugog, a bila je
kilometrima udaljena od njega. Osetio je istu ogorenost koja ga je
esto obuzimala poto bi oistio kuhinju i okupao Maju i Moniku i
stavio ih na spavanje, a onda sam gledao televiziju, znajui da je
proveo decu kroz jo jedan dan, da Megan ponovo nije uestvovala
u tome. ivela je u tom stanu, spavala u njegovom krevetu, njeno
srce je pripadalo samo njemu i devojicama, a opet, bilo je trenutaka
kad se Amit oseao podjednako usamljen kao onda kad je tek stigao
u Langford. A bilo je i trenutaka kad je mrzeo Megan samo zbog
toga. Da je bio trezan, potisnuo bi tu misao, podseajui sebe da je to
zbog njega, i zbog devojica, da zato ona toliko radi. Podsetio bi
sebe da e im se ivoti za godinu-dve promeniti, da se Megan nada
da e nai posao u nekoj privatnoj ordinaciji, pa e opet moi da idu
na porodine odmore i prireuju veere za prijatelje. Meutim,
veeras nita nije cenzurisalo njegovu zlovolju; prigrlio ju je, osetio
je da ga opravdava sama injenica da je sposoban da prizna istinu.
Nestao je, ponovio je, ovog puta silovitije. Pretpostavljam da
se to svima desi, pre ili kasnije.
Meutim, Felicijino lice se ukoilo. To to ste rekli je uasno,
rekla je ne krijui gnuanje. I to nigde drugde nego na venanju.
A opet, on je oseao da je u pravu. Nisu li od Monikinog roenja
i on i Megan toliko energije posveivali ne tome da rade stvari
zajedno, ve da nalaze naine da svako od njih provede neko vreme
nasamo, ona je preuzimala devojice da bi on mogao da ide da tri u
parku kad je imala slobodan dan, ili obrnuto, da ona moe da ode i
razgleda knjiare ili da sredi nokte. I nije li uasno koliko se radovao
tim trenucima, i to toliko da bi mu ponekad najbolji deo dana bio
kad bi sam negde otiao metroom? Nije li uasno, posle silnog
napora koji neko uloi da pronae nekoga s kim e provesti ostatak
ivota, posle zasnivanja porodice s tom osobom, ak i uprkos
injenici da vam ta osoba nedostaje, kao to je Megan nedostajala
Amitu iz noi u no, da je samoa ono u emu ovek najvie uiva,
jedina stvar koja mu je, ak i u prolaznim, smanjenim dozama,
pomagala da ne poludi?
Razmislio je da li da to objasni Feliciji, ali je video da vie ne eli
da razgovara s njim. Ranije je gutala svaku njegovu re, ali je sad
panju usmerila na jednu od ena sa srebrnim nakitom. Pogledao je
na sat i video da je skoro pola devet. Devojice bi bile u spavaicama
i itale priu pred spavanje. Nije zavrio s jelom, zapravo, pojeo je
veoma malo, ali su tanjir ve odneli, a na njegovom mestu je stajao
kola s jagodama. Podigao je pogled i video da je veina stolova
prazna. Poeo je ples, parovi su igrali zagrljeni pod susednim
atorom, okrueni planinama, tminom noi. Bend je svirao neku
Gervinovu pesmu. Dered je poveo Feliciju i, mada je znao da nee
vie nikad morati da je vidi, Amit je osetio olakanje to je otila
odnosei depresivni dokaz njihovog razgovora. Dered se naginjao
da uje neto to mu je Felicija aputala i Amit se zapita da li prenosi
ono to joj je on rekao. Kako je neprikladno, pomislie oni, da se
tako razgovara s osobom koja je verena. Onda e jedno drugom
obeati da nikad nee dozvoliti da se to desi u njihovom braku, da
se nikad nee tako oseati, ni posle dvanaestoro dece.
Video je Teda kako prilazi i pita Megan da li moe da sedne na
praznu stolicu kraj nje. Ba je bilo dobro jelo. Na sopstvenom
venanju nisam ni upola tako dobro jeo, rekao je.
Trebalo bi da nazovem devojice, ree Megan. Obeali smo
im da emo ih nazvati.
Idem ja, ponudi Amit. Ostani ti, Meg. Uivaj.
Neu ti je oteti, ree Ted namignuvi. Obeavam.
Sigurno si dobro?, pitala je Megan Amita. Video je, po nainu
na koji ga je gledala, a da nita nije morao da kae, da zna da je
previe popio, da je i dalje obraala panju na njega, iako je cele
veeri priala s drugim mukarcima.
Dobro sam. Nai u govornicu i odmah se vraam. Prijae mi da
proetam.
A onda emo igrati celu no i gledati izlazak sunca, vai?
Nasmeila mu se i on iznenada oseti koliko ga ona voli to
nepokolebljivo poverenje u njega i njihov brak, koji ona nikad nije
dovodila u pitanje, nije opanjkavala kao on veeras.
Vai. Priao je mestu gde je sedela, sagao se i poljubio je u
obraz, onda otiao do prijemne zgrade gde su bili toaleti. Dve velike
sobe bile su otvorene da se deca igraju. Neka su trala okolo, neka
su plakala, druga su vrsto spavala opruena na konim foteljama i
sofama. Lutao je okolo traei govornicu. Na stolovima je bilo samo
telefona koji su mogli da se koriste za pozive unutar univerzitetskog
naselja, ili onih privatnih. Video ih je kroz staklena vrata kancelarija.
Meutim, kad je pokuao da ih otvori, sva su bila zakljuana.
Izaao je napolje da vidi da li, moda, tamo ima telefona. Nije
nita naao. A opet, morao je da nazove devojice, eleo je da im
uje glas, samo mu se ta misao motala po glavi. Krenuo je preicom
preko polja po mraku u pravcu hotela, zaboravivi da je auto
parkirao ispred kole. Umesto toga, on se saplitao preko polja; nije
se ulo nita sem jedva ujne muzike koja se pronosila vazduhom i
zvuka njegovog disanja. Zastao je i pogledao u nebo i zvezde,
sazvea koja su bila tako prodorna van grada. Pomislio je na
Megan, pomislio da bi moda trebalo da se vrati i kae joj da ide u
hotel. Ali je nastavio da hoda, a da nije mogao da vidi sopstvena
stopala kako mariraju preko zemlje.
Nije bilo nikakvog svetla sem zvezda, pa nije bio siguran u kom
pravcu je hotel. A onda je ponovo zastao da saslua serenadu aba,
koje su ivele oko jezera, koja je liila na neprestano nasumino
prebiranje prstima preko ianog instrumenta u orkestru, beskrajno
ga timujui pre poetka svirke. Bio je to zvuk koji je zaboravio,
zvuk koji ga je proganjao i nije mu dao da spava tih prvih noi u
studentskom domu u Langfordu, na kraju jednog drugog avgusta
kad je imao petnaest godina. Svi pristigli studenti uli su ga dok su
spavali u novim sobama, u nepoznatim krevetima, dok su im
nedostajali roditelji, nedostajao dom; na prvom okupljanju reeno
im je da abe dozivaju enke, da brane teritoriju uz ivicu vode pre
nego to se zakopaju u blato da prezime. Zagluujue brujanje
govorilo je Amitu, kao i tada, o svemu na svetu to vrvi skriveno od
njegovih oiju, to mu je van domaaja.
Ugledao je hotel. Stigao je zaas; Megan nee ni primetiti da ga
nema. Uao je u sobu i seo na krevet koji je bio prazan, za razliku od
onog koji su upotrebili da ostave skinutu odeu i prtljag i podigao
slualicu. Osvrnuo se po sobi i ono to ga je ranije razoaralo, sad ga
je smirivalo. Okrenuo je pozivni broj oblasti u kojoj su mu bili tast i
tata. Meutim, nije mogao da se seti celog broja.
Dugo je tamo sedeo, s telefonom u krilu, pokuavajui da se seti
cifara. Meutim, nije ih znao napamet, Megan je bila ta koja ih je
uvek zvala. Prouio je papirnu piramidu sa svih strana, kao da bi tu
mogao da se krije odgovor. Ali ne, to su bili televizijski kanali.
Morae da se vrati na venanje, da pita Megan, a onda opet da doe
u hotel. To e da uradi. Ustao je i preao preko sobe do vrata. Onda
se setio da moe da pozove centralu. Vratio se do telefona i spremao
da pritisne brojeve. Meutim, u glavi mu je bubnjalo i stvari su
poele da se vrte, papirna piramida na stoiu kraj kreveta vie nije
bila na mestu na kojem je pre sekunde bila, a onda ga je preplavila
elja da bude u horizontali vukui ga na jastuke na krevetu.

Probudio se obuen u odelo sa uglancanim crnim cipelama na
nogama. Svetlo je bilo upaljeno u mranoj sobi, a zavesa prema
balkonu navuena. Prva pomisao mu je bila da je jo no i da mora
da se vrati na venanje. Ali je onda pogledao na digitalni sat na
stoiu kraj kreveta i video da je jedanaest ujutru.
Megan?, pozvao je. Jedva da je uspeo da izgovori tu re. Glas
mu je bio promukao i on shvati da je u snu dugo udeo za aom
vode. Pridigao se malo i postao svestan razarajueg pritiska koji mu
je obavijao glavu. Bacivi pogled na susedni krevet, video je da tu
niko nije spavao, da otvoreni kofer i odea nisu pomereni u stranu.
Sasvim se pridigao, a onda ustao. Megan?, ponovo je pozvao.
Skinuo je sako, otiao u kupatilo, popio malo vode iz lavaboa. Nije
mogao da podnese da upali svetlo. No je poela da mu se vraa u
delovima. Setio se kako je sedeo na dasci WC olje, pre samo
nekoliko minuta, inilo mu se, pregledajui Meganinu suknju. Onda
se setio da je gledao kako se Pem Borden udaje i ekanja u
dugakom redu da uzme pie, i razgovora za veerom sa enom
koja je verena. Setio se da je ostavio Megan za stolom s drugim
mukarcem. Iznenada je snano povukao lani za svetlo i video da
joj naoari nisu kraj lavaboa, gde ih je obino ostavljala tokom noi,
da se nije vratila u hotel.
Vratio se do kreveta u kojem je spavao, traei znake da je
spavala s druge strane. Meutim, pokriva nije bio sklonjen; samo je
bio izguvan pokazujui mesto gde je on leao. Ponovo je preao
preko sobe. Cimnuo je vrata od ormana u kojem je bilo samo
nekoliko praznih vealica na ipki. Odluio je da ode do recepcije i
pita da li se vratila. Bilo mu je prohladno, pa je ponovo obukao sako.
Onda je video da su vrata na balkonu odkrinuta.
Sedela je na stolici u farmerkama i rolci od jagnjee vune, koju je
mudro spakovala, pomislivi da bi u planinama moglo biti hladno.
Dijamantske naunice, koje joj je dao posle Majinog roenja,
svetlucale su joj u uima. Pijuckala je kafu iz kartonske ae i zurila
u bor koji je zaklanjao pogled.
Pa, stigla sam na izlazak sunca, kao to sam i rekla, rekla je.
Samo to se danas izlazak sunca nije video. Pogledao je u nebo.
Bilo je puno dnevnog svetla, ali ujednaeno sivo. Vazduh je bio
hladan i inilo se da je kia neizbena.
Odmerio je praznu stolicu pored Megan znajui da nije
dobrodoao. Nije se okrenula da ga pogleda, nije podigla pogled, pa
je on stajao delimino iza nje, drhtei, ruku prekrtenih na grudima.
Kad si se vratila?, pitao ju je.
O, mora da je bilo oko tri. Tad su se najzad svi razili. Stopala
me ubijaju. Nisam toliko igrala ve godinama.
Zbog tih rei on pomisli da su, moda, njegova seanja deo
nekog uasnog sna. Jesmo li igrali sino na svadbi?
Samo sam oko sat vremena bila van sebe od brige. Traili smo
te svuda. Molila sam nepoznate mukarce da zavire pod pregrade u
toaletu. ak sam razmiljala i da pozovem policiju. Ali onda mi je
neto reklo da si zavrio ovde i kad sam nazvala hotel, upravo su mi
to i rekli. Sve je ovo izgovorila mirno, kao da se obraa drvetu pred
sobom, a opet, u svakoj rei oseao je njen bes.
Nisam mogao da naem govornicu, rekao je.
Tad se okrenula prema njemu cimnuvi i okrenuvi stolicu dok je
jo sedela na njoj oiju punih suza. Nisam ni ja. Ali sam zamolila
Peminog oca, pa mi je otvorio jednu od kancelarija.
Amit je pogledao u svoja stopala, u blatnjave bakande. Ostavio
sam tamo kola. Jesi li ih dovezla?
Kako sam mogla kad su kljuevi kod tebe u depu?
Kako si onda dola dovde? Uinilo mu se da e da povrati kad
se setio Teda, zamiljajui ga kako je prati do hotela usred noi.
O, onaj fini par za naim stolom me je dovezao. Dered i
Felicija.
Znao je da nije zgreila, da mu je govorila istinu. Istovremeno,
opet mu je pripala muka kad se zapitao da li je Felicija rekla Megan
ta joj je rekao. Kako su devojice?
Dobro su, divno se provode. Rekla sam roditeljima da stiemo
tamo popodne.
Ali ostajemo ovde do sutra. Tako smo planirali.
Malo je glupo, uzimajui u obzir vreme, zar ne? Vratar mi je
rekao da misle da e se samo pogoravati.
Pre deset godina im ne bi smetalo. Smejali bi se kii, u svakom
sluaju bi proetali, onda bi se uvukli u sobu i vodili ljubav.
Izvini, Meg. Pie mi je udarilo pravo u glavu. Ni ne seam se da
sam toliko popio. Nisam hteo da te ostavim.
Nije prihvatila njegovo izvinjenje. Umesto toga ree: Ja sam ve
dorukovala. Mogu da odem po kola pre nego to pone kia dok se
ti pakuje. Hotelski restoran nije lo. Verovatno bi trebalo neto da
pojede. Umorna sam i hou da bude u stanju da nas vrati.
Ti si uvek umorna, poeleo je da joj kae. Jedini put kad nisi
bila umorna u zadnjih nekoliko godina bilo je sino. Meutim,
znao je da nije u poziciji da je optuuje.
Pa?, rekla je.
Prave bran, setio se i iznenada ga je ispunila nada da je jo
preostao deli venanja, da moe da se pojavi, da nadoknadi ta je
propustio. Mogu tamo da jedem. Voleo bih da odem i pozdravim
se sa Pem i Rajanom, rekao je. Idemo zajedno. Molim te.
Otvorila je usta da kae neto, onda zastala. U glavi mu je
bubnjalo i glas ga je izdavao, a po tunom pogledu u njenim oima
znao je da izgleda patetino, da iz saaljenja odbija da podigne glas,
da ga izgrdi. Na kraju je rekla: Ako ti tako eli.
Ii e sa mnom?
Dovoljno sam vremena provela sama na ovom venanju.
Sedela je na balkonu itajui lokalne novine dok se on presvukao
iz odela u svakodnevnu odeu. Onda je spakovao sve stvari bacivi
sve turistike broure u ubre. Preli su preko puta, pa preko polja
do Langforda. Bili su na pola puta kad je kia poela. Bilo je to
nedramatino rominjanje, koje je ispunilo vazduh najtiim moguim
zvukom, ali do trenutka kad su stigli do granice univerzitetskog
naselja, kosa im je ve bila vlana, a stopala smoena i hladna. U
jednom trenutku su zastali da osmotre pogled na jezero. Uprkos
kii, neki ovek je plivao u tamno sivoj vodi, prilino daleko od
obale.
Proli su pored malog groblja u okviru kole, du staze koja ih je
odvela do znaka zalepljenog na kolac na kojem je pisalo BRAN sa
nacrtanom strelicom. Krenuli su u tom smeru traei pogledom jo
neki znak. atori pod kojima su ljudi veerali i igrali jo su stajali,
sad prazni, stolovi sklopljeni i napakovani jedni na druge. Stolice na
kojima su sedeli i gledali ceremoniju jo su bile na travnjaku, samo
haotinije razmetene. Ispred zgrade za uenike bio je parkiran
kamion, a dva oveka iz odravanja u radnikim pantalonama su
raiavala.
Je l ovde bran?, upita Amit.
Ne znam ni za kakav bran, odgovori jedan od njih.
Krenuli su prema kapeli i opservatoriji. Proli su pored parkinga
na kojem je stajalo nekoliko automobila, ukljuujui i njihov. Doli
su do prednje kapije kole, onda se ponovo vratili.
Ne vidim nikakav drugi znak, ree Megan. Je l ti rekla u
kojoj zgradi?
Amit je odmahnuo glavom i oni nastavie. Dok su bili tako
udrueni u potrazi, on se pitao da li se njen bes razvejavao. A opet,
nisu hodali jedno kraj drugog; ona je ila ispred njega, vodei ga za
sobom, mada nije znala put. Kad bi naili na otvorena vrata, oni bi
uli, lutajui niz vlane hodnike pokrivene tepisima, po golim
stepenicama, pored praznih uionica sa istim tablama i okruglim
drvenim klupama, u kojima su uenici u Langfordu oduvek sedeli.
Za manje od mesec dana, uenici e se vratiti u te klupe. On je bio
osloboen kole, vie ni na koji nain nije doticala njegov ivot.
Meutim, umesto da osea zahvalnost, on je eleo da ponovo
proivi te dane zbunjenosti, taj ivot pun otkria, da ga ponovo
vezuju te okrugle klupe i predavanja i ispiti. Bilo je stvari koje je
oduvek eleo bolje da razume: rusku istoriju, niz rimskih careva,
grku filozofiju. eleo je da svake veeri ita ono to mu kau, da
radi ono to mu kau. Bilo je velikih pisaca koje nikad nije proitao,
koje nikad nee proitati. Njegove erke e ubrzo krenuti na taj put,
svet e se otvoriti pred njima u svojoj fantastinoj potpunosti. Ali
sada nije bilo vremena, ak ni da pregleda cele novine nedeljom.
U muzikom kompleksu naili su na sobu sa grupom razliitih
kaueva i stalkova za note. U uglu je stajao mali koncertni klavir, a
ispred njega dve kante za smee pune aa za kafu i zguvanih
kutija iz pekare. Na dugakom stolu stajao je aparat za kafu,
naslagane neupotrebljene ae.
Nali smo, ree Amit trijumfalno. A onda se, istom brzinom,
oseti osujeenim. Video je otvorenu kutiju na stolu sa nekoliko
eklera. Od samog pogleda na njih stomak mu je zakrao od gladi i
on uze jedan i smaza ga u jednom dahu.
Izgleda da smo propustili bran, ree Megan. Malo kasnije
dodade: Umazao si se okoladom oko usta.
U nedostatku salvete ili vlanih maramica koje je uvek nosio sa
sobom kad je bio sa devojicama, on prevue nadlanicom preko
usana. Zvona na kapeli su brujala kao da zvone samo za njih dvoje.
Pomislio je na Pem i Rajana kako putuju ka aerodromu, na medeni
mesec u kotsku. Pomislio je na druge goste koji su se vraali
kuama, prijatno mamurni, i na Bordenove kako se odmaraju kod
kue, komentariui prethodno vee, nazdravljajui sebi zbog dobro
obavljenog posla.
Uputili su se ka parkingu po kola. Kia je ve pljutala, dobujui
o lie na drveu poput perkusija. Da je venanje bilo danas umesto
prethodnog dana, mislio je Amit za sebe, sve bi bilo drugaije;
okupili bi se u kapeli, svi bi komentarisali kakva je teta zbog
vremena. Kia je poela jo jae da pada i oni oboje ubrzae korak,
skoro trkarajui bok uz bok, a Megan je jednom rukom pokrivala
glavu. Prili su Stendi holu, sutdentskom domu gde su mogli da
odsednu. Ulazna vrata bila su otvorena, pridravana velikim
kamenom.
Daj da saekamo par minuta da ovo proe, ree Amit
pokuavajui da doe do daha. Moram do toaleta.
Na tabli za obavetenja u hodniku stajala je lista sa rasporedom
soba za goste koji su doli na venanje. Ostavio je Megan da stoji
tamo i iitava imena s liste, dok je on otiao u toalet. Du celog
hodnika bila su otvorena vrata, kreveti ogoljeni, posteljina
spakovana na njima. U kupatilu su se na tuevima, odvojenim
ploama sivog mermera, jo videle kapljice vode od jutarnjeg
tuiranja. Kad se vratio, Megan vie nije stajala u hodniku. Poeo je
da se sputa preostalim delom hodnika i naao je u jednoj od soba
naslonjenu na ivicu stola. Gledala je u fotokopirani list papira koji je
neko zgazio ostavivi pranjavi otisak ona na njemu. Bran se
zavrio u jedanaest, ree.
Raspored u sobi mu je bio poznat, ali su neke stvari renovirane
otkad je on bio tu. Ugraen je novi protivpoarni alarm, nametaj je
bio od svetlog drveta. Dueci su bili tvri, bez crno-bele navlake,
koje se seao. Pod je bio prekriven be tepihom. Platnena roletna
dopola sputena na prozoru bila je nova, sa prsteniem okaenim o
kanap. Dobijao se utisak vee higijene, ali s manje arma, dosta nalik
na unutranjost edvik Ina. Otvorio je ormar, jedva dovoljno
dubok za vealicu.
Zna, prosto je trebalo da odsednemo ovde, ree Megan.
Utedeli bismo dve stotine dolara, a ja ne bih provela pola noi
brinui to si netragom nestao.
Zatvorio je ormar, onda zatvorio vrata na sobi. Iznutra nisu
mogla da se zakljuaju. Ja sam kriv to sam pokuao da nam
organizujem romantian vikend.
Ali ovo je mnogo romantinije. Govorila je objektivno, ali je
osetio i nijansu aljenja. Kad se okrenuo ka njoj, bila je zabrinuta,
blago se mrtei. Skinula je naoari, podigla pulover od jagnjee
vune, i brisala stakla o majicu koju je nosila ispod. Vezana kosa joj je
bila zalizana uz glavu, obrazi rumeni od tranja. Podigla je naoari
ispred sebe, pregledajui ih pre nego to ih ponovo stavi. Jesi li u
ovakvoj nekoj sobi prvi put spavao s devojkom?
Bilo je stvari, posle svih ovih godina, koje ona jo nije znala o
njemu. Uprkos gnevu, njegova prolost ju je jo uvek proganjala,
makar i samo zbog toga to nije bila deo nje. Nisam nikad imao
seks u Langfordu. U svakom sluaju, tad je to bila kola samo za
deake.
Apsolutno neu da poverujem da nije bilo naina da vam se
uvuku neke devojke.
Bilo je, ali ja to nikad nisam radio. Milion puta sam ti rekao da
sam ovde bio nesrean.
A Pem?, upita Megan prekrstivi ruke na grudima, bacivi
pogled na krevet. Jesi li ikada spavao sa njom?
Ne.
Koraknula je ka njemu, gledajui koulju koja mu se od hladnoe
zalepila za telo, onda ga pogledala pravo u oi. ta, onda? Neto se
desilo izmeu vas dvoje, to je oigledno.
Nije bilo nieg, Meg. Bili smo prijatelji i neko vreme sam bio
zaljubljen u nju. Ali se nita nije desilo. Je l to tako strano?
Taj podatak pao je izmeu njih, vredan zbog svih tih godina koje
ga je krio od nje, zanemarljiv sad kad ga je izrekao. Kroz prozor je
videla radnike na kii kako sklapaju stolice i pakuju ih na kolica.
Otiao je do prozora i potpuno navukao roletne zamraivi sobu.
Onda se ponovo okrenuo ka Megan, sad ve blizu nje. Kleknuo je
na pod i obgrlio joj kolena pritiskajui lice na njene farmerke. Nije se
odmakla od njega, kako se pribojavao, nije se izvukla iz njegovog
nezgrapnog zagrljaja. Onda je osetio njenu ruku na temenu, njene
duge prste kako prebiru po sivim vlasima na njegovoj lobanji i istog
trena, snano, on oseti erekciju. Poeo je da joj ljubi noge, uhvativi
je za gajke na pantalonama i povukavi je dole, tako da je sada i ona
kleala na tepihu. Pritisnuo je aku uz debeli av farmerki na
unutranjoj strani butine, znajui tano kakav je oseaj dodirnuti je
tu, tu kombinaciju koe i kostiju i dlaica. Pogledao je i video da je,
uprkos tome to je odvratila glavu, opustila telo nametajui se pod
njegovom rukom.
Ne moemo to ovde da radimo, proaputala je, a opet, zabacila
je glavu dozvoljavajui mu da joj skine pulover od jagnjee vune.
Zato da ne? Sad joj je ljubio vrat, a onda usne, snanim
poljupcima, otvorenih usta, koje je ona uzvraala. Uzeo ju je za ruku
i uvukao u svoje pantalone.
Pogledala ga je tad, s nekakvom nenou, i odmahnula glavom.
Ovo je studentska soba, Amite. Ovde ive deca.
Meutim, on je nastavio, stavljajui njenu ruku na svoju kopu
na kaiu dok joj je na silu skidao odeu, jagnjei pulover, mekanu
majicu ispod toga. Kosa joj se odvezala. Skinuo joj je farmerice
otkrivajui promrzle i pocrvenele butine kao da su izgorele od
sunca. Skinuli su cipele i arape, hrpa vlati vlane trave padala je na
tepih, onda su se namestili na dueku. Nije mogao da se seti kad su
zadnji put to radili van stana, van spavae sobe, gde su uvek
nervozno oslukivali da ne uu devojice. I sad su bili nervozni, ali
su bili i uzbueni, znajui da bi mogli da ih uhvate. Uao je u nju i
osetio njene ruke na leima, kako ga greju, lanke je obavila oko
zadnjeg dela njegovih nogu i on se strese kad mu je gurnula jezik u
uvo. Predloila mu je da se okrene na stomak znajui da je to najbri
nain. Meutim, on je eleo da je gleda. Stavio joj je ruke na kukove,
preko strija koje su bile poput useenih crtica boje starih bisera, koje
nikad nee izbledeti, ija je blistavost govorila samo u prilog
telesnom propadanju. Spustio je usne na jednu dojku, spljotenu i
isceenu posle dojenja dvoje dece, osetivi ukus znoja koji se
nakupio. Poela je da dahe glasnije, a onda je kriknula, dovoljno
glasno da svi u okolnim sobama shvate ta se deava. Meutim, niko
ih nije otkrio, niko od radnika nije doao da poisti, nijedan gost sa
venanja nije zalutao ka njima, nije bilo devojica koje bi uz kikot
upale u sobu. Svrio je u nju i ustao, znajui da ne mogu da se
zadravaju. Posmatrao je odeu koju je trebalo ponovo da obuku.
Meganine oi su bile na njegovom licu, jednu ruku je pruila ispred
sebe, a aku poloila na njegove grudi kao da pokuava da ga
sprei, sad kad su zavrili, da se ponovo srui na nju. Meutim,
nadao se da mu je oproteno, i na par trenutaka su ostali zajedno na
uskom krevetu u sobici, dok mu je srce lupalo uurbano, ivahno,
jasno tukui o kou njenog dlana.
S
ista dobrota
uda je bila ta koja je omoguila prvi Rahulov kontakt s
alkoholom, jednog vikenda kad je doao da je poseti na Penu
njegov prvi gutljaj iz burenceta, a onda, sledeeg jutra u menzi,
njegovu prvu olju kafe. I za jedan i za drugi napitak izjavio je da su
odvratni, da vie voli naps od piva, a u olju s kafom je ispraznio
desetak kesica eera. Bilo je to prve godine u srednjoj koli. Kad se
sledeeg leta vratila kui, zamolio ju je da mu kupi nekoliko
pakovanja sa est limenki piva, poto je planirao da napravi urku
jednog vikenda kad im roditelji prespavaju u Konektikatu. Idikljao
je na metar osamdeset, skinuo protezu sa zuba, oko usta su mu
nicali paperjasti brii, obrazi su mu mestimino bili istakani
tamnim bubuljicama, bio je njen mlai brat samo po imenu. Otila je
do oblinje prodavnice pia, pomogavi Rahulu da podeli limenke
izmeu njene i njegove sobe tako da ih roditelji ne otkriju.
Kad su im roditelji zaspali, unela je neke od limenki u Rahulovu
sobu. Odunjala se na donji sprat da donese olju punu kockica leda
da rashladi ugrejani badvajzer
53
. Podelili su jednu olju, pa jo
jednu, sluajui Stonse i Dorse na Rahulovom gramofonu, puei
cigarete kraj otvorenog prozora, duvajui dim kroz mree na
prozorima. Sudi se inilo kao da je ponovo u srednjoj koli, radila je
stvari za koje nekad nije imala ni dovoljno domiljatosti ni dovoljno
hrabrosti. Oseala je nekakvu novu povezanost sa bratom, posle
svih tih godina tokom kojih ga je smatrala za klinca, imala je oseaj
da su najzad prijatelji.
Suda je ekala da poe na koled da se suprotstavi roditeljima.
Dotad je ivela u skladu sa njihovim oekivanjima, po linosti prava
kolarica, drutveni ivot bio joj je ogranien na ostale smerne
devojke u odeljenju, makar samo da bi se osigurala da e jednog
dana biti slobodna. Daleko od roditeljskih oiju u Filadelfiji, ona je
vredno uila, diplomirala i ekonomiju i matematiku, ali je nauila da
vikendima bude razuzdana, ila je na urke i dovodila momke u
krevet. Poela je da pije, neto to njeni roditelji nikad nisu radili.
Prema alkoholu su se postavljali kao istunci, i to u tolikoj meri da je
to poelo da podsea na puritanstvo, mrtei se na lanove svog
kruga Bengalaca to znai na mukarce koji su voleli da na
skupovima pijuckaju viski. Tokom prve godine na koledu, bilo je
noi kad bi se toliko napila da bi povraala po ulicama
univerzitetskog naselja, bljujui po trotoaru i teturajui do
studentskog doma s prijateljima. Meutim, nauila je gde joj je
granica. Ideja preterivanja, gubljenja kontrole, nije se posebno
dopadala Sudi. Kompetentnost to je bila osobina koju je nju
sutinski definisala.
Poto je Rahul maturirao, roditelji su slavili, poto su sad, prema
njihovom miljenju, uspeno odgajili dvoje dece u Americi. Rahul je
trebalo da krene na Kornel, a Suda je jo bila u Filadelfiji na
magistarskim studijama iz meunarodnih odnosa. Njihovi roditelji
su priredili zabavu, pozvavi skoro dve stotine ljudi, a Rahulu su
kupili auto, pravdajui se da mu je to neophodno za ivot u Itaci.
Hvalisali su se kolom, koja ih je mnogo vie impresionirala nego
Pen
54
. Mi smo zavrili posao, izjavio je otac na kraju zabave,
pozirajui za slikanje izmeu Rahula i Sude. Godinama su ih
poredili s decom drugih Bengalaca, govorili su im o osvojenim
zlatnim medaljama na sajmovima nauke, koledima koji su toj deci
nudili pune kolarine. Ponekad bi Sudin otac isecao lanke iz novina
o neobino darovitim adolescentima deaku koji je doktorirao u
dvadesetoj, devojici koja je upisala Stenford sa dvanaest i lepio ih
na friider. Kad je Suda napunila etrnaest godina, otac je pisao
medicinskom fakultetu na Harvardu, zatraio prijavu i stavio je na
njen sto.
Iz Sudinog primera njeni roditelji su nauili da nemaju razloga
da se boje da poalju dete na koled. I Rahul je to usvojio u hodu,
bez preterane zebnje koju je Suda oseala leto pre nego to je otila.
On je bio skoro ravnoduan prema promenama koje su ga oekivale,
a taj njegov stav ju je podseao na to da je on oduvek bio ono
pametnije dete. Suda se muila da zadri mesto na listi najboljih
studenata, da po uspehu bude odmah iza uenika generacije u
srednjoj koli. Meutim, Rahul nikad nije ni prstom mrdnuo, ni
knjigu nije otvorio ako mu se nije dopadala, a toliko je brzo
napredovao da je preskoio treu godinu.
Krajem leta Suda je otila u Vejland da mu pomogne da se
spakuje, ali, kad je stigla, videla je da nema vie ta da uradi. On je
ve bio natrpao torbe, napunio neke gajbice za mleko ploama,
zgrabio arave i pekire iz ormara za ve, obavio kabl oko
elektrine pisae maine. Rekao joj je da ne mora da ide s njim sve
do Itake, ali je ona insistirala, sedei pored njega dok je vozio svoja
nova kola, a roditelji ili za njima. Univerzitetsko naselje bilo je na
vrhu brda, okrueno farmama i jezerima i vodopadima, nimalo ne
podseajui na Pen. Pomogla mu je da istovari stvari, nosei kutije
preko travnjaka u centru naselja zajedno s porodicama ostalih
pridolazeih brucoa. Kad je dolo vreme da se rastanu, majka je
plakala, a i Suda je pustila koju suzu na pomisao da e napustiti
mlaeg brata, koji jo nije napunio osamnaest, na tom dalekom,
velianstvenom mestu. Meutim, Rahul se nije ponaao ni kao da je
naputen, niti puten na slobodu. Novac koji je otac izbrojao i dao
mu na rastanku stavio je u dep, okrenuvi se ponovo prema
studentskom domu pre nego to su se Suda i roditelji isparkirali.
. . . . . . . . . . . . . . .
Sledei put ga je videla za Boi. Za veerom nije imao nita
konkretno da kae o predmetima, niti profesorima, niti novim
prijateljima koje je stekao. Kosa mu je dovoljno porasla da mu
pokriva vrat i da moe da je zadene za uvo. Nosio je kariranu
koulju od flanela, a oko zglavka na ruci vezao je runo tkanu
narukvicu. On nije jeo ogromne koliine hrane, kao to je Suda jo
uvek radila kad god bi sela za majin sto. Izgledao je kao da se
dosauje, posmatrajui, ali ne pritiui u pomo, dok je Suda s
majkom kitila jelku ukrasima koje su ona i Rahul napravili kad su
bili mali. Suda se seala kako joj se inilo da uvek tokom boinog
raspusta nju obori grip, da taman to se oslobodi pritiska oko ispita,
ona kolabira, pa je mislila da se to moglo desiti i Rahulu. Meutim,
kasnije tokom veeri, naavi je na gornjem spratu, gde je uvijala
poklone u svojoj sobi, inilo se da se osokolio. Hej. Gde si ga
sakrila?, pitao je.
ta sam sakrila?
Nemoj mi rei da si dola kui praznih aka.
Aha, rekla je, shvatajui na ta misli. Nije mi ni palo na
pamet. Prosto sam mislila, poto si na koledu... Bila je to istina,
ovog puta joj nije palo na pamet da sakrije pakovanje piva u torbu.
Sad je vie volela vino, jednu au uz veeru kad izae s prijateljima
u Filadelfiji, ali nije oekivala da to radi kad doe kui u Vejland.
Jo uvek nisam dovoljno star da bilo ta ovde kupim. Osvrnuo
se po sobi, kao da bi ona mogla da krije to to on trai, prelazei
pogledom preko njenog ormara i komode s fiokama, preko kreveta
prekrivenog ukrasnim papirom i preko kutije iz Fajlinsa
55
sa
spavaicom za majku.
Da trknemo do prodavnice pia?, predloio je, sedajui na
krevet, guvajui neke ukrasne papire koje je ona odmotala. Ruka
mu je prebirala po nalepnicama za poklone, lepljivoj traci, uzimajui
svaku stvar u ruke, pa je ponovo sputajui.
Sad?, pitala je.
Ima li jo neto u planu veeras?
Pa ne, ali mami i babi e se uiniti neobinim ako izaemo tako
iznenada.
Prevrnuo je oima. Pobogu, didi. Ima skoro dvadeset i etiri
godine. Ti stvarno jo uvek brine ta e rei?
Spremala sam se da obuem pidamu.
Podigao je makaze oiju usredsreenih na otrice koje su se
polako otvarale i zatvarale, kao da je prvi put otkrio njihovu
funkciju. Kad si ti postala tako dosadna?
Znala je da se ali, ali ju je ta opaska ipak povredila. Sutra,
obeavam.
Ustao je, ponovo dalek, kao za veerom, i ona oseti kako se
predomilja. Valjda je jo otvorena, rekla je gledajui na sat. I tako
je krenula, slagavi roditelje da mora da ode da u poslednjem
trenutku kupi neto u trnom centru, na ta je Rahul rekao da e je
on odbaciti do tamo.
Najbolja si, ree joj Rahul dok su ili ka gradu. Spustio je
prozor sa svoje strane, ispunivi auto ledenim vazduhom, i brkao po
depu od kaputa traei kutiju cigareta. Pritisnuo je upalja na
instrument-tabli i ponudio joj cigaretu, ali je ona odmahnula glavom
pojaavajui grejanje. Rekla mu je da se prijavila da ode u London
sledee godine, da upie druge magistarske studije na Londonskom
ekonomskom fakultetu.
Ide u London na godinu dana?
Moe da mi doe u posetu.
ta e ti jo jedna diploma magistra? Zvuao je rastreseno, a i
neodobravajue. Bila je to vrsta reakcije koju je oekivala od
roditelja. Roditelji joj nisu dozvolili da prvu godinu upie na
Oksfordu, govorei joj tad da je suvie mlada da ivi sama u stranoj
zemlji. Meutim, sad su bili oduevljeni izgledima da Suda ode u
London, gde su najpre oni iveli posle venanja i gde je Suda
roena, govorei kako e je poseivati i ponovo potraiti stare
prijatelje.
Objasnila je da LSE
56
nudi jedan od najboljih programa iz
razvojne ekonomije, da razmilja da se na kraju bavi radom u nekoj
nevladinoj organizaciji. Meutim, Rahul kao da nije sluao, i ona se
iznervira zbog njega, zapravo se ljutei na sebe to je pristala da
izae tako kasno. Hoe pakovanje od est?, pitala ga je kad su
stigli do prodavnice pia.
Radije bih gajbu.
U prolosti je ona plaala stvari bez premiljanja, ali je sad bila
svesna da se nije maio za novanik.
I flau votke, dodao je.
Votke?
Izvadio je jo jednu cigaretu iz paklice. Dugaak je raspust.
Kad su se vratili, roditelji su im ve bili u krevetu, ali je Suda
insistirala da sakriju stvari kao ranije. Mislei da majka moe ui u
Rahulovu sobu iz nekog razloga tokom tih nedelja dok je kod kue,
da poisti ili da mu sloi ve, ona odnese pie kod sebe u sobu,
stavljajui nekoliko limenki iza ormara, neke u prazan prostor iza
police za knjige, a bocu smirnofa uvila je u neki stari uebani
demper u komodi s fiokama. Rekla je Rahulu da je tako bezbednije,
mada njega, izgleda, nije bilo briga. Poneo je par limenki za tu no,
poljubivi je u obraz pre nego to ju je napustio, ne insistirajui da
mu se pridrui, kad mu je rekla da je suvie umorna.

Roen je kad je Suda imala est godina, a ta no kad je njena majka
poela da se poraa bila je prvo seanje u njenom ivotu koje se
zadralo. Seala se da je bila na zabavi u kui nekog od Bengalaca
koji su se druili s njenim roditeljima u Pibodiju, da su je ostavili da
tamo prenoi, poto je otac morao da odvede majku pravo u Boston,
bez kofera koji je Suda pomogla da spakuje, a u kojem su bile
etkica za zube, krema i spavaica, koje e majci trebati u bolnici.
Mada je Suda razumela da treba da se rodi beba, mada je
sopstvenom rukom osetila kako ponekad udara kao da e se probiti
pravo kroz majin stomak, ipak se s uasom pribojavala da joj
majka, koja je stenjala ela pritisnutog uza zid, umire. Bei, rekla
je kad je Suda pokuala da je pomiluje po ruci tonom koji je zaboleo.
Neu da me gleda ovakvu. Kad su joj roditelji otili, zabava se
nastavila. Trebalo je da se Suda igra u podrumu sa ostalom decom,
izmeu maine za pranje i suenje vea, dok su odraslima
posluivali veeru. Domain i domaica nisu imali svoje dece. Suda
je spavala na poljskom krevetu u praznoj sobi, u kojoj nije bilo
nikakvog stalnog nametaja sem daske za peglanje i kredenca
namenjenog za sredstva za ienje. Ujutru nije bilo zaeerenih
pahuljica za nju, samo tosta s margarinom, i upravo je tad, tokom
tog nategnutog i razoaravajueg doruka za odrasle, telefon
zazvonio sa vestima da je njen brat stigao.
Nadala se sestri, ali je ipak bila oduevljena to vie nije jedino
dete, to ima nekoga ko e joj pomoi da popuni prazninu koju je
oseala u roditeljskom domu. Ono malo stvari to su imali bile su
uvek na svom mestu, dva najskorija broja Tajma uvek na istom
mestu na stoiu u dnevnoj sobi. Sudi su se vie dopadale kue
njenih amerikih drugarica, pune puncijate stvari, sa skorelom
pastom na lavabou, s mekanim, nenametenim krevetima. Najzad, s
Rahulovim dolaskom i njih je obuzelo slino bujanje i haos: njegovi
losioni i pelene stajali su u gomili na komodi, lonci puni flaica
zveckali su na poretu, a jak, mleni zadah novoroeneta proimao
je sve sobe. Seala se kako je bila uzbuena dok je pomerala svoje
stvari na jednu stranu kako bi u svojoj sobi napravila mesta za
Rahulovu kolevku, njegov stoi za presvlaenje, vrteku sa
punjenim bumbarima. Igrake i drugi pokloni gomilali su se u
krevecu, koji e on posle koristiti; omiljen joj je bio beli pliani zec
koji je svirao neku melodiju ako mu se okrene prekida na grlu. Nije
joj smetalo kad je majka ulazila usred noi da smiri Rahula, sedei
na stolici za ljuljanje i pevuei pesmu na bengalskom, neto o ribljoj
kosti koja se zabila deaiu u nogu, pesmu koja bi i Sudu ponovo
uljuljkala u san. Objave roenja kupljene su u dragstoru, sa slikom
po Sudinom izboru, a pomagala je i da se stave u koverte, vlaei
markice na mokrom suneru zajedno s ocem. Slikane su bezbrojne
fotografije Rahul kako spava u kolevci, kako se kupa u plastinoj
kadici pa je ona preuzela na sebe da ih zalepi u poseban album, sa
koricama od plavog teksasa, zato to je deak.
* * *
O prvim mesecima Sudinog ivota nije postojala takva
dokumentacija. U Londonu, posle njenog roenja, njeni roditelji su
iznajmili dve sobe u Balamu od gazde Bengalca po imenu g. Pal, i
upravo je on slikao ono malo postojeih Sudinih fotografija dok je
bila beba, u beloj ipkanoj haljini namenjenoj za krtenje, za koju je
njena majka prosto mislila da je lepa. G. Pal je otvorio svoja vrata
njenim roditeljima kad joj je majka bila trudna sa Sudom, pruajui
im utoite od prethodne gazdarice, postarije Britanke koja nije
dozvoljavala decu pod svojim krovom. Roditelji su joj rekli da je
polovina stanova za iznajmljivanje ezdesetih godina u Londonu
nosilo natpis SAMO BELCIMA, a kombinacija injenice da su Indijci
i da joj je majka trudna toliko su joj ograniavale roditelje da je otac
razmiljao da vrati njenu majku u Indiju da se porodi, dok nisu sreli
g. Pala. Sudu je ovu pria podseala na odlomak iz nekog grkog
mita ili Biblije, bogat blagoslovima i predznacima, obeleavajui
njenu porodicu kao preivele brodolomnike sa stranih,
netolerantnih mora.
etiri godine kasnije preselili su se u Masausets, poto joj se
otac prebacio iz Badera u Rejteon, a da pritom nisu preneli nikakvo
svedoanstvo o godinama provedenim u Londonu, nikakvog traga
sem majine ljubavi prema Mekvitijevim biskvitima, koje je svako
jutro jela uz aj, i doivotnog verovanja u kvalitet britanskih
brushaltera, zbog ega je molila prijatelje u Britaniji da joj ih alju
potom svako malo. Nijedna Sudina igraka nije poneta na put
preko Atlantika, nijedno bebee odelce, ni posteljina, niti bilo kakva
uspomena. U osnovnoj koli, kad je trebalo da predstavi svoju
autobiografiju pred odeljenjem, to je bio projekat za koji su drugi
uenici donosili na as ebad i izlizane cipele i pocrnele kaike, Suda
je dola samo sa kovertom u kojoj su bile slike koje je g. Pal slikao, a
drugi aci iz odeljenja su se dosaivali dok je stajala ispred table.
Nita od ovog vie nije bilo bitno kad je Rahul stigao. Sudu su
prevideli na dolasku, ali je ona bila odluna da njen mlai brat treba
da ostavi za sobom trag kao dete u Americi. Traila je ba prave
igrake za njega, prekopavajui po rasprodajama u komiluku i
nalazei Fier-Prajsovu talu, Tonka kamionie, edukativne igrake
koje su isputale ivotinjske zvuke i ostale stvari koje je otkrivala u
deijim sobama svojih drugova. Traila je od roditelja da mu kupuju
knjige koje su njoj proitali njeni prvi uitelji, Zeka Pera i aba i
krastaa. Kakva je svrha kupovati knjige nekome ko ne ume da
ita?, pitali su roditelji, prilino razumno, pa ih je ona uzimala iz
kolske biblioteke i sama ih itala Rahulu. Rekla je roditeljima da
postave prskalice na travnjak da on moe da tri ispod njih leti, a
oca je ubedila da u zadnjem dvoritu namesti ljuljaku. Osmiljavala
mu je komplikovane kostime za No vetica, pretvarajui ga u slona
ili friider, dok su njeni kostimi bili iz kutija, tanka keceljica i maska
laka kao pero. Povremeno je vie ona uestvovala u Rahulovom
vaspitanju nego on sam ona je bila ta, dotad ve preteka za
konstrukciju, koja se ljuljala u dvoritu posle kole, ona je provodila
sate gradei gradove od Linkoln logs kockica
57
, koje bi on unitio
jednim razdraganim zamahom ake.
Mada mu je u svemu ugaala i oboavala ga, poela je da mu
sitno zavidi. Zavidela mu je na vitkim udovima, dok je ona postala
pomalo demekasta poto je dobila prvu menstruaciju, i zavidela mu
je to su ljudi mogli da ga zovu Raul, to je mogao da se predstavi
pred grupom ljudi, a da to ne podstakne nikakva pitanja. Zavidela
mu je na lepoti; jo dok je bio dete, postojao je jasan nagovetaj
kakav e privlaan mukarac postati. Njegovo lice odbijalo je da se
uklopi u porodini kalup. Suda, s oevom okruglom bradom i
majinim niskim elom, oigledno je bila njihov potomak, ali je
Rahul malo podseao na bilo koga od njih, sa genima preuzetim ne
sa povrine, ve iz nekog dubljeg, zaboravljenog izvora. Ten mu je
bio tamniji, koa nepogreivo smee boje, a istaknutim crtama lica
nedostajala je ta neka neodreenost koja je bila zajednika i njoj i
njenim roditeljima. Njemu su doputali da leti nosi kratke pantalone,
da se u koli bavi sportom, dok je njena majka ove stvari smatrala
nedolinim za devojicu. Suda je pretpostavljala da je to kombinacija
toga to je deak i to je mlai, i to su joj roditelji dotad ve bili
oputeniji po pitanju naina na koji stvari funkcioniu u Americi.
Suda nije oseala nikakvu ljubav prema sebi kad je bila mlaa,
nikakvu sentimentalnu naklonost prema tome kako je izgledala, ili
stvarima koje je radila. Ono to je oseala jeste sveproimajue
aljenje, a za im tano nije znala. Izgledala je, naravno, savreno
obino, sa crnom kosom vezanom u kike ili pletenice, putene do
struka jedne godine, a sledee oiane u stilu Doroti Hamil
58
. I stvari
koje je radila bile su obine: ila je na urke u pidamama, svirala
klarinet u kolskom orkestru i prodavala okoladice od vrata do
vrata. A opet, nije mogla sebi da oprosti. ak i kad je odrasla, jedino
je elela da moe da se vrati i promeni stvari: neugledne stvari koje
je nosila, nesigurnost koju je oseala, sve nevine greke koje je
napravila.
Zahvaljujui Rahulu, postojao je jo neko da posvedoi
zagonetnu injenicu vezanu za brak njenih roditelja. Nije on bio ni
srean ni nesrean, a upravo je taj nedostatak emocija iz bilo kog od
ta dva ekstrema bio ono to Sudu najvie uznemirava. Razumela bi
svae, verovala je da bi razumela i razvod. Uvek se nadala da e se
pojaviti neki znak ljubavi; jedine stvari koje su je teile, bilo je
nekoliko fotografija slikanih tokom godina u Londonu. Majka joj je
izgledala mravo do neprepoznatljivosti, kose isfrizirane u salonu,
sa pletenom torbom u obliku roga izobilja, koja joj je visila na
pregibu lakta. Tad su joj ak i sariji bili glamurozni, usko obavijeni
da pokau figuru, prekriveni tamno smeim batikom. Otac joj je
izgledao pomalo pomodarski, obuen u odela, sa uskim tamnim
kravatama i naoarima za sunce. To su bili dani, pretpostavljala je
Suda, kad je emigracija jo uvek bila avantura, ivot sa grejalicama
na parafin, prvi pogled na sneg.
Vejland je predstavljao ok. Iznenada su se zaglavili, njeni
roditelji su postali svesni da se suoavaju sa doivotnom kaznom da
budu stranci. U Londonu joj je majka ila ka tome da dobije sertifikat
za poduavanje po Montesori metodu
59
, ali u Americi nije radila,
nije vozila. Ugojila se deset kilograma posle Rahulovog roenja, a
otac je sklonio pomodna odela i kupovao u Sirsu
60
. U Vejlandu su
postali pasivni, umorni, a malograanski rituali Nove Engleske su ih
vie zbunjivali nego snalaenje u dva grada koja su spadala meu
najvee na svetu. Oslanjali su se na decu, naroito na Sudu. Ona je
bila ta koja je morala da objasni ocu da lie mora da skupi u vree,
a ne samo da ga odgrabulja do ume preko puta kue. Ona je bila ta
koja je, na svom savrenom engleskom, zvala odeljenje za popravke
u Lemiru kad je trebalo servisirati kune ureaje. Rahul nikad nije
smatrao da mu je dunost da pomae roditeljima na taj nain. Dok je
Suda smatrala odvajanje njenih roditelja od Indije za bolest koja je
uzmicala, pa napredovala poput raka, Rahula taj aspekt njihovog
ivota nije nimalo doticao. Niko ih nije dovukao ovamo, rekao bi.
Baba je otiao iz Indije da se obogati, a mama se udala za njega jer
nije imala ta drugo da radi. Takav je bio Rahul, uvek svestan
porodinih slabosti, nikad ne tedei Sudu od stvari sa kojima ni
najmanje nije htela da se suoi.

Jo jedan semestar je proao pre nego to ga je ponovo videla.
Primili su je na LSE, a u junu se vratila u Vejland na nedelju dana.
Tokom posete, Suda se u potpunosti predala roditeljima, gledajui
Vimbldon sa ocem na TV-u, pomaui majci da kuva i narui nove
roletne za spavae sobe. Bila je uvek u kui dok je Rahul dolutavao i
odlutavao bez objanjenja. Radio je honorarno kao konobar u
restoranu morskih plodova u Situateu, pedesetak kilometara
udaljenom od njih, uglavnom spavajui preko dana i radei veernje
smene, posle ega je izlazio s prijateljima. To vie nisu bili prijatelji iz
srednje kole, deaci koje je Suda poznavala jo otkad je Rahul
krenuo u obdanite. Mesto toga, bili su to ljudi koje je upoznao
radei u restoranu, ljudi koje se nikad nije potrudio da pozove kui.
Njegova distanciranost je uznemiravala Sudu, ali roditelji nisu
nita govorili. Uvek se inilo da je nekako loe raspoloen i da hitno
mora da stigne negde na posao, u teretanu, gde je iao da die
tegove, do video kluba da vrati neki od stranih filmova, koje je
gledao dok su svi spavali. Ona i Rahul se nikad nisu svaali, ali je
bilo trenutaka kad bi im se ukrstili putevi u hodniku ili kad bi ga
zamolila da joj doda daljinski upravlja, u kojima je bila ubeena da
je on prezire. Nije on nita rekao niti uradio ak i kad je nekog
izbegavao, bio je hladan i utiv meutim, oseala je da je revidirao
miljenje o njoj, da je Rahula koji joj se divio i poveravao zamenila
neka osoba koju ona moe samo da uvredi. Pitala se kad e joj prii i
zatraiti da jo jednom odu do prodavnice pia, ali on to nikad nije
ni spomenuo. Zakljuila je da ima sopstvene zalihe, koje je negde
sakrio; jedne noi, kad je ostala do kasno itajui neki asopis, ula je
zvuk maine za led kako melje u friideru, kocke kako padaju u
au.
Od majke je saznala da su mu ocene u drugom semestru bile
loe; u prvom semestru mu je devetka bila najloija ocena, a sad je
imao uglavnom sedmice. Odustao je od biologije i organske hemije,
a umesto toga poeo da ide na film i englesku knjievnost. Moe li
da porazgovara s njim?, pitala je majka Sudu. Da otkrije ta je
krenulo naopako? Suda je stala u Rahulovu odbranu, govorei da
je za njega prelazak iz srednje kole na koled ogromno
prilagoavanje, da je mnogim studentima teko. Otac nije krio
negodovanje i, mada se nikad nije suprotstavio Rahulu, jednog dana
je rekao Sudi: Posustaje. Njemu se nije dopadalo da plaa
astronomsku kolarinu samo da bi Rahul mogao da gleda francuske
filmove u uionici. Njen otac nije imao strpljenja za neuspehe, za
gledanje kroz prste. Nikad nije dozvolio deci da zaborave da on nije
imao nikoga da mu pomogne onako kako je on pomogao njima, pa
ma koliko da je Suda bila uspena, oseala je da joj je njena srena
sudbina poklonjena, da je nije zaradila. Oba roditelja su joj bila
skromnog porekla; obe bake su se odrekle zlata s ruku kako bi
njihove porodice imale krov nad glavom i hleba na stolu. Ovaj
mentalitet, ma kako zamoran nekad bio, Sudi je takoe ulivao
poverenje, jer je bio neto to su njeni roditelji razumeli i potovali
jedno kod drugog, a podozrevala je i da je to bio lepak koji ih dri
zajedno.
Kasno jedne noi kucnula je na Rahulova vrata. Leao je na
krevetu, sluao muziku sa slualicama na glavi listajui pohabani
primerak Beketovih dram. Spustio je knjigu na grudi kad ju je
video, ali nije skinuo slualice. Videla je kriglu na podu pored
kreveta punu kockica leda i providne tenosti. Nije je ponudio, igrao
je njihovu staru igru bez nje.
I ta se to deava u koli?, pitala je.
Podigao je pogled ka njoj. Oi su mu bile crvenkaste. Na
raspustu sam.
Ocene ti nisu bile dobre, Rahule. Mora da radi malo vie.
Naporno sam radio, ree on.
Znam da prva godina moe biti teka.
Naporno sam radio, ponovio je. Profesori me mrze. Jesam li
ja kriv zbog toga?
Sigurna sam da te ne mrze, ree ona. Razmiljala je da li da
pree preko sobe i sedne na ivicu kreveta, ali je ostala gde je.
Koji ti kurac zna?, rekao je, nateravi je da se trgne.
Vidi, samo pokuavam da ti pomognem.
Ne traim ti da mi pomogne. Nema ta da popravlja. Da li ti
je nekad palo na pamet da mi je ivot sasvim dobar ovakav kakav
je?
Njegove rei su je uutkale, pogodile je do koske. Ona je oduvek
vrstom rukom usmeravala njegov ivot, to je bilo tano, ali pritom
nije teila da ga kontrolie nego da ga nekako pobolja. Oduvek je
smatrala da je to njena odgovornost prema njemu. Nije znala kako
drugaije da bude sestra.
ak ni ne ivi ovde, nastavio je. Misli da moe da doeta i
da sve dovede do savrenstva pre nego to nestane i ode za
London? To hoe da uradi?
Pogledala je u njega, pa u kriglu pored kreveta, pitajui se koliko
je slistio tokom veeri, gde li je boca sakrivena. Pomislila je na
roditelje, koji su spavali u dnu hodnika, nesvesni onog to on radi, i
ona oseti ljutnju u njihovo ime. Ti si pametan, Rahule. Mnogo si
pametniji od mene. Ne kapiram.
Nagnuo se i podigao olju s poda. Otpio je gutljaj i progutao ga,
onda gurnuo olju pod krevet da se ne vidi. Ne mora da kapira,
didi. Ne mora svaki put sve da skapira.

Poslednje veeri pred povratak u Filadelfiju, Suda ih je iznenadila
pristavi da izau u restoran da proslave odlazak u Englesku koji se
primicao. Roditelji su im bili dobro raspoloeni, priseajui se
Londona, pokuavajui da se sete redosleda stanica na ruti
Pikadili
61
. I Rahul je bio veseo, govorei Sudi o svim kuama i
grobovima pisaca koje mora da poseti dok je tamo. Govorio je s
agresivnim autoritetom, kao da je i sam bio na Marksovom grobu, i
Sudi po prvi put sinu da je Rahul moda ljubomoran na godine koje
je ona s roditeljima provela u Engleskoj, godine kad Rahul nije
postojao. Naruio je singapursku praku
62
i lagano je cuclao tokom
obroka. Nije spominjao nikakve planove za kasnije, ali, pre nego to
je raun stigao, on je pogledao na sat i skoio od stola, govorei da
kasni na neto i otiao svojim kolima.
Suda se vratila kui sa roditeljima i bila budna gledajui
Opinjenu na videu, kad je telefon zazvonio. Bio je to Rahul, koji
je zvao iz lokalne policijske stanice. Zaustavili su ga na mirnom putu
blizu Mil ponda jer se zanosio u svojoj traci. Procenat alkohola u
krvi mu nije bio preterano visok, meutim, poto nije imao dvadeset
i jednu, to je bilo dovoljno da ga uhapse. Zamolio je Sudu da u
stanicu doe sama, da ponese tri stotine dolara u keu. Meutim,
ve je bila prola pono, a, pored toga, kljuevi od roditeljskih kola
bili su u depu oevih pantalona kod njih u spavaoj sobi. Probudila
je oca, rekla mu da se obue. Zajedno su otili da plate kauciju i
oslobode Rahula iz elije. Otac je vozio, lica izguvanog od
spavanja, izgledao je dezorijentisano u gradu u kojem je iveo
godinama. Stali su kod bankomata i podigli novac. Idi ti, rekao je
otac kad su stigli do stanice. Radije bih da saekam u kolima. Glas
ga je izdao dok je govorio, kao onog dana kad je nazvao Sudu na
koled da joj kae da mu je umro otac. I tako, potedela je oca tog
ponienja, tog bola i ula na mesto gde se kriminalci dovode u
lisicama. Kad je ugledala Rahula, bio je trezan, a jagodice prstiju su
mu bile crne od mastila. Bila je nedelja uvee, itanje optunice
planirano je za sledei dan. Hoe li sa mnom?, pitao ju je dok su
se vraali do automobila, a bio je dovoljno potresen da ga uveri da
hoe.
To je apsurdno, rekla je majka sledeeg jutra dok je Rahul
spavao. Krivila je policiju to je preterala. Pa nije imao nesreu.
Iao je samo ezdeset na sat. Verovatno su ga zaustavili samo zato
to je Indijac. Otac nije rekao nita. Sedeo je pijuckajui aj i itajui
Sandej gloub. Nita nije rekao ni dok su se vraali kui iz stanice.
Nije u tome bio problem, rekla je Suda lagano, na silu
razmazujui hladni puter po povrini tosta.
O emu to govori, Suda?, pitala je majka s prizvukom
zlovolje. Otac nije spustio novine, ali je osetila da je prestao da ita.
Suda je znala da su ono to se spremala da izgovori oni oekivali i
intuitivno ga se pribojavali, kao neposluna deca koja treba da
dobiju batine. Da je na njoj da zada udarac.
Mislim da Rahul ima problema s alkoholom.
Suda, molim te, rekla je majka. Posle stanke je dodala: Koliko
ujem, svi na amerikim koledima piju. Govorila je kao da je
alkoholizam studentski hobi, faza koju neko preraste.
Ne u toj meri.
Zar ti nisi pila na koledu?
Ne u toj meri, ponovila je Suda. Ne dovoljno da me uhapse,
bila je u iskuenju da kae.
U tome je problem s ovom zemljom, rekla je majka. Previe
sloboda, previe zabavljanja. Kad smo mi bili mladi, ivot se nije
uvek svodio na zabavu.
Suda je osetila saaljenje prema majci, saaljenje prema njenom
odbijanju da usvoji tako neprijatnu i stranu injenicu, potrebi da
krivi Ameriku i njene zakone umesto svog sina. Oseala je da je otac
razume, ali je on odbijao da se ukljui u razgovor, odbijao da se
sukobi sa Rahulom kad je ovaj najzad siao, istuiran i pun kajanja,
obeavi da vie nikad nee uraditi neto takvo. Njeni roditelji su
oduvek bili slepi za stvari koje su morile njihovu decu: kad su ih
zadirkivali u koli zbog boje koe, ili zbog smenih stvari koje im je
ponekad majka pakovala u kutiju za ruak sendvia sa karijem od
krompira koji je bojio tost u zeleno. Zbog ega bi oni uopte mogli
biti nesreni? pomislili bi njeni roditelji. Depresija je njima bila
strana re, neto ameriko. Po njima, njihova deca su bila imuna na
potekoe i nepravde koje su oni ostavili za sobom u Indiji, kao da
su Sudi i Rahulu vakcine koje im je pedijatar dao kad su bili bebe,
garantovale ivot bez patnji.

Bila je uzbuena to je u Londonu, radoznala da upozna zemlju u
kojoj je roena. Pre nego to je krenula, podnela je zahtev za
dobijanje britanskog pasoa, dokument koji joj roditelji nisu izvadili
kad se rodila, a kad ga je pokazala na aerodromu Hitrou, carinik joj
je rekao: Dobro doli kui. Roditelji su doli s njom i ostali deset
dana, pomaui joj da se smesti u dom gde e iveti, kraj Totenhem
Kort Rouda. Podsetili su je da najpre gleda desno kad prelazi ulicu,
kupili su joj pletene dempere na raskopavanje u Marks i
Spenseru
63
da ima za zimu. Odveli su je podzemnom do Balama da
joj pokau kuu u kojoj je provela najranije doba svog ivota.
Zajedno su otili do efilda, udaljenog tri sata vonje kroz
provinciju, gde je njihov stari gazda g. Pal sad iveo sa porodicom.
Nisu spominjali Rahula, osim ako ih prijatelji ne bi naterali na to, a i
kad su ga pominjali, bile su to uvek nesporno impresivne injenice o
njemu da je na Kornelu, da je sad na drugoj godini studija. Ove su
injenice njenim roditeljima ulivale slabanu nadu: kao da e ga
koled, gde je poeo da se gubi, nekakvom magijom ponovo prizvati
pameti.
Kad su joj roditelji otili, sve se vie bavila predmetima i novim
prijateljima iz svih krajeva sveta, koje je stekla, pridruujui im se u
uenju, razgledanju znamenitosti i odlascima u pabove. Moda zbog
toga to se tu rodila, oseala je neku instinktivnu vezu sa
Londonom, oseaj da tu pripada, mada jedva da je znala gde je ta.
Uprkos okeanu koji ju je razdvajao od roditelja, sad im se oseala
blia, ali se oseala i slobodnom, po prvi put u ivotu, od tereta
porodice. Ipak, vie nije mogla da pije, a da ne pomisli na Rahula,
uvek svesna injenice da ta druga krigla koju je ispila, zadovoljna na
kraju veernjeg izlaska, njemu ne bi bila dovoljna. Na sasluanju je
sedela pored njega u krcatoj sudnici, ekajui da ga prozovu,
sluajui dok su itali presude. Bila je tamo da stane uz njega, da ga
podri, meutim, na tom mestu osude, ona nije bila na njegovoj
strani. Dozvola mu je oduzeta na est meseci, a nareeno mu je i da
pohaa neki kurs o alkoholu u Itaci. Na kraju je njen otac morao da
plati skoro dve hiljade dolara za kazne i takse. Hapenje je
pomenuto u Vejland taun krajeru, novinama koje su njeni roditelji
dobijali.
U novembru, dok je lutala kroz Nacionalnu galeriju, srela je
jednog mukarca. Divila se van Ajkovim Suprunicima Arnolfini,
zadravajui se pred njima i kad je grupica ljudi otila dalje. Bila je
to uljana slika nekog para u spavaoj sobi, koji se dri za ruke, a kraj
nogu im stoji kuence. Mukarac je nosio ljubiasti plat obrubljen
krznom i preterano veliki crni slamnati eir. ena je nosila
smaragdno zelenu haljinu, koja se poput teke draperije sputala do
poda, a ona je levom rukom prikupila deo tkanine. Na glavi je imala
beli veo i izgledala je kao da bi mogla biti trudna, Suda nije bila
sigurna. Iza mukarca je bio prozor sa nekim voem, kajsijom ili
mandarinom, na simsu. Na zidu je visilo konveksno ogledalo u
kojem se video odraz svega na slici.
Priite blie, rekao je mukarac pored Sude, povevi je jo par
koraka napred tako da niko ne moe da im ue u vidno polje.
Inae ne moete zaista da vidite. Poeo je da govori o ogledalu,
kako je ono fokalna taka cele slike, jer obuhvata i pod i plafon, i
sobu i spoljni svet, a onda je videla da ogledalo ne odraava samo
ono dvoje, ve i par mukaraca koji stoje u dovratku, virei u sobu,
ba poput nje. Jedan od njih je van Ajk, ree ovek. To znai onaj
natpis iznad ogledala. Na latinskom je napisano Van Ajk je bio
ovde. Govorio je tiho, kao da govori samo Sudi, sa raspevanim
britanskim kadencama, koje su ve poele da utiu i na Sudin govor.
Tamna kosa mu je bila pomalo dugaka, pa je neprestano provlaio
prste kroz nju sklanjajui je s lica. Mogla je da oseti blagi miris
sapuna sa zainima s njegove koe. Nosio je blejzer od tvida i
somotske pantalone, a mantil mu je bio prebaen preko ruke. Rekao
joj je da su dva mukarca u dovratku na slici tu da posvedoe
stupanje u brak ono dvoje, dodajui da je slika trebalo da poslui
kao neka vrsta venanog lista. Naravno, to je samo jedno
tumaenje, ree ovek. Neki tvrde da je to prizor zaruka.
Prouavala je detalje o kojima je govorio, blago presijavanje boja,
svesna zajednikog pogleda. A cipele? Znae li one neto?, ula je
Suda sebe kako pita pokazujui na par ostavljenih drvenih klompi u
prednjem delu slike, a onda na nekakve crvene papue kraj tepiha.
Mukarac se tad okrenu prema Sudi. Bio je stariji nego to je
oekivala, blii etrdesetoj sudei prema oima, jasnim plavim
oima, koje su se staloeno zaustavljale na razliitim takama na
njenom licu. Izraz mu je bio ozbiljan, miran ali mu se uglovi usana
sad izvie u osmeh. Podozrevam da to znai da stoje na svetoj
zemlji. Ili to ili je upravo dola iz kupovine.
Tog dana ona nije znala koliko je ta slika poznata, ali se uz tog
oveka ni u jednom trenutku nije osetila kao neznalica. Prilazili su
drugim slikama, mukarac je saginjao glavu ka Sudinoj i govorio o
njima, a na kraju je pitao da li bi mu se pridruila i popila olju aja s
njim. Zvao se Roder Federstoun. Bio je doktor istorije umetnosti,
ureivao je jedan umetniki asopis, a napisao je i knjigu o slikanju
portreta u doba renesanse. Zavodio je Sudu neprestano,
romantino: cvee svaki put kad bi joj zakucao na vrata, pokloni kao
to su rukavice i minue i parfemi. Bio je jedinac koji je odrastao po
engleskim internatima; otac mu je radio preko okeana za Singerove
ivae maine, a sad su mu oba roditelja ve bili mrtva. Roder se
rodio u Indiji, prve tri godine ivota proveo je u Bombaju, ali se
nieg nije seao. Sa dvadesetak godina oenio se devojkom koju je
upoznao na Kembridu; dve godine kasnije ga je ostavila, odrekla se
svega materijalnog i pridruila budistikom manastiru na Tibetu.
On je preuzeo odgovornost za razne stvari, naruujui karte za
pozorite, rezerviui restorane, pakujui korpe za izlete i vukui
Sudu u Hempsted Hit
64
. On je bio prvi mukarac s kojim je izlazila
koji nikad nije kasnio, nikad nije zaboravljao da nazove kad kae, i
Suda je u njemu ubrzo prepoznala istu crtu kompetentnosti koju je i
sama posedovala. Uivao je u hrani i kuvanju, bio je inspirisan da
ustane rano i proeta do omiljene pekare po pecivo, iznenadivi
Sudu dorukom u krevetu prvog jutra kad se probudila u njegovom
stanu u eperds Buu. Dugo godina je iveo sam, ali ju je brzo
pustio u svoj ivot, dao joj klju, obloene fioke u svom radnom
stolu, staklenu policu u ormariu s lekovima. U mladosti je sanjao da
postane slikar, upisao se na Fakultet za umetnost u elziju, ali,
poto mu je nastavnik rekao da nee daleko dogurati, vie se nikad
nije dotakao platna. Nije bio ogoren to su stvari tako ispale; kao i
Suda, bio je ovek koji je shvatao kolike su mu mogunosti. U isto
vreme, umeo je da bude zahtevan, pisao je poraavajue kritike za
svoj asopis, insistirao da u restoranu dobije najbolji sto, vraao
vino. Kao i Suda, u piu je bio umeren, uvek naruujui celu flau
vina za sto, ali bi retko popio vie od jedne ili dve ae.
Kako se Boi bliio, ona je roditeljima rekla da ima previe posla
i da ne dolazi kui, a u stvari je sa Roderom otputovala najpre u
Sevilju, pa u Kosta del Sol. Kad se vratila iz panije, na telefonskoj
centrali u njenom studentskom domu bila je poruka od njenih
roditelja u kojoj je pisalo da ih nazove. Kad je pozvala, sa jedne od
govornica u holu studentskog doma, rekli su joj da se Rahulove
ocene nisu popravile, da im je stiglo pismo od savetnika koji
izraava zabrinutost. Sad je bio u Vejlandu za boini raspust; posle
jedne eksplozivne svae, prestao je da pria s njima. Bilo joj je drago
to Roder nije tu da uje razgovor, to ju je poljubio za rastanak u
taksiju i vratio se u svoj stan. Oslikala je maglovitu sliku svoje
porodice, koju je on usvojio kao da je beleka na poleini knjige,
neto to proizilazi iz nje, ali je bezbedno smeteno daleko od
pogleda. Jedva ekam da ih upoznam, rekao joj je rei koje su,
nadala se Suda, jasno pokazivale njegove namere. Osim osnovnih
detalja, dublje nije zalazio. Tako da Roderu nije rekla da Rahul pije,
da je bio uhapen, nije mu saoptila injenicu da se mesecima nije
ula s bratom.
Roditelji su je zamolili da razgovara s Rahulom, rekavi joj da je
izaao da proeta, da pokua malo kasnije. Saekala je nekoliko
dana. Iznenadila se, posle svih tih meseci, koliko ju je to uznemirilo.
A bila je ljuta i na roditelje to jo uvek zavise od njene pomoi.
Zvala je iz Roderovog stana, prebacujui cenu poziva na karticu,
dok je Roder bio na poslu. Rahul je napunio dvadesetu u prvoj
nedelji januara, neto to je dozvolila da proe bez ikakvog
obeleavanja. Javio se, a ona mu je sad poelela srean roendan. U
Masausetsu je bilo podne, u Londonu rano predveerje. Nebo je
bilo mrano kroz Roderov kuhinjski prozor; Suda je reala sir i
krekere i masline na pultu da pojede s Roderom kad on stigne
kui.
Sve u redu?, pitala je.
Sve je u redu. Mama i baba su potpuno pohisterisali ni zbog
ega. Rahul je govorio kao da meu njima ne vlada nikakve
zategnutost, pitao je kakav je London.
Rekli su mi da si pao dva predmeta.
Bili su to glupi predmeti.
Ide li uopte na asove?
Batali, didi, rekao je, promenivi raspoloenje.
Ide li?, bila je uporna.
Nastade stanka. ula je kako je kvrcnuo upalja, izdisanje prvog
zadranog dima cigarete. Ne elim ovo da radim.
A ta eli da radi?, pitala je, ne trudei se da prikrije
ogorenost.
Piem komad.
Ovaj podatak ju je iznenadio, ali je smatrala da obeava sama
injenica da uopte neto radi. Oduvek je bio dobar pisac; jednom,
dok je bio u srednjoj koli, napisao je odgovor na jedno od pitanja za
esej koji je dobila za domai za ispit iz filozofije na Penu, pitanje o
Platonovom Eutifronu, koji je njen profesor pohvalio uz opiran
komentar.
Stavila je maslinu u usta, izvukla tanku purpurnu koticu i
spustila je na oslikani tanjir, koji su ona i Roder zajedno kupili u
Sevilji. Sjajno, Rahul. Ali mora i da ui.
Hou da se ispiem.
Mama i baba nee pristati na to. Zavri koled, pa onda moe
da radi ta god hoe.
Muka mi je da vie gubim vreme. I hou da mi vrate kola.
Mrzim kad ne mogu da vozim. Oseam se zarobljeno.
Kontrolisala se, ne govorei mu da je apsurdno oekivati da e
mu roditelji ponovo verovati i pustiti ga da vozi. To je samo jo dve
godine tvog ivota, Rahul. Probaj da izgura. Inae e na kraju
mrzeti samog sebe.
Pobogu, zvui isto kao oni, rekao je i spustio joj slualicu.

Vratila se u Boston u aprilu, tokom raspusta za proleni post, s
dijamantskim prstenom koji je dobila od Rodera, sakrivenim na
laniu ispod dempera, zbog ega je oseala kao da je uronjena u
zatitni preliv od porodice. Od januara je roditelji nisu vie
uznemiravali zbog Rahula, rekavi joj, kad je jedanput pitala, da se
vratio u kolu. Oseala je krivicu to se distancirala, ali ne dovoljno
jaku da posavetuje roditelje, ne dovoljno jaku da razgovara s
Rahulom. Imala je da napie disertaciju od deset hiljada rei za
odbranu magistarske teze i imala je Rodera, do tog trenutka se ve
preselila kod njega. Iznenadila se kad je videla da Rahul stoji s
roditeljima na aerodromu. Sve troje su izgledali tuno, zabrinuto,
roditelji su joj se osokolili tek kad su je ugledali kako gura kolica
natovarena torbama.
Hej, rekla je prilazei mu, grlei ga, mada su na poetku
njegove dugake ruke ostale sputene niz bokove. Drago mi je to
te vidim.
Dobro dola kui, rekao je, a kad se odmakao, videla je da se
ne smei.
Je l ti semestar ve zavren?
Odmahnuo je glavom, jo uvek odbijajui da je pogleda u oi, a
onda mu se omae kratak smeh koji je udno zazvuao. Sad ivim
ovde.
Dola je kui da porodici kae za Rodera, da im kae da
namerava da se za stalno preseli u London i da se uda za njega, ali
su pre toga morali da porazgovaraju o Rahulu. Dok su se vozili kui
sa aerodroma, sklapala je kockice shvativi ta se deava. Majka je
bila ta koja je govorila; otac je vozio mrmljajui za sebe tu i tamo o
stanju u saobraaju, a Rahul je proveo vei deo puta zurei kroz
prozor, kao da sedi na zadnjem seditu taksija. Mada se vratio u
Itaku posle boinog raspusta, prestao je da ide na asove, a pre dve
nedelje, poto su ga zvanino iskljuili sa fakulteta, ponovo se
preselio u Vejland.
Koliko je Suda mogla da zakljui, iveo je u kui kao da je
jednostavno doao na jo jedan raspust. Tokom dana je sedeo u
svojoj sobi ili gledao televiziju. Roditelji su mu prodali auto, pa
nikad nije izlazio. Ranije, kad ih je izbegavao, bilo je u njemu neeg
estokog, neeg to je pretilo da e eksplodirati. Te energije vie nije
bilo. inilo se da vie nije ljut na njih niti da ga uznemirava injenica
da je kod kue. Neko vreme su njeni roditelji govorili prijateljima da
je uzeo odsustvo, pa da je usred prebacivanja na BU
65
. Rahulu je
potreban grad da bi napredovao, govorili su; ali se on nikad nije
prijavio za neku drugu kolu. Govorili su ljudima da Rahul trai
posao, a onda je la postala sloenija, da Rahul ima posao, da radi
kao konsultant od kue, dok je on, zapravo, po ceo dan sedeo kod
kue ne radei nita. Njihova majka, koja se oduvek nadala da e joj
deca iveti pod njenim krovom, sad je bila posramljena to se
upravo to i deava.
Na kraju je dobio posao kao menader u Londromatu
66
u
Vejlandu, radei tri dana nedeljno. Roditelji su mu kupili jeftin
polovan auto kako bi mogao da vozi do grada. Suda je znala da su
se njeni roditelji stideli tog posla. U prolosti im nije smetalo da pere
sudove, ali su sad iveli u strahu da e jednog dana neko koga znaju
videti njihovog sina kako meri dakove prljavog vea na vagi. Drugi
Bengalci su traarili o njemu i molili se da i njihova deca ne unite
sebi ivot na isti nain. I tako, on je postao ono ega su se svi
roditelji pribojavali, mrlja, propalica, neko ko ne doprinosi velikom
krugu uspeha koje su bengalska deca postizala irom zemlje kao
hirurzi ili advokati ili piui lanke za naslovnu stranu Njujork
tajmsa.
Suda je sada spadala u tu uspenu decu, njena zbirka diploma
posle srednje kole bila je uramljena i poreana du hodnika na
gornjem spratu roditeljske kue. Radila je kao menader projekta za
jednu organizaciju u Londonu, koja je promovisala mikro-kredite u
siromanim zemljama. I bila je verena. U leto je sa Roderom
doletela u Masausets kako bi on upoznao Sudinu porodicu i
zvanino zatraio njenu ruku. Na Roderov zahtev, nisu odseli u
Vejlandu ve u hotelu u Bostonu; dosad ga je ve dovoljno
poznavala da prihvati da e on nastojati da se samo donekle izlae
njenoj porodici, ba kao to je titio telo na plai od sunevih zraka.
Bolje je biti otvoren u vezi sa tim stvarima od samog poetka,
rekao je Roder Sudi na svoj ljubazan, ali nepokolebljiv nain, i ona
je to protumaila kao jo jedan znak njegove odgovorne prirode, kao
njegovo bdenje nad njihovim zajednikim ivotom. Njeni roditelji su
prihvatili dogovor da budu u hotelu bez pogovora; Rahul im je
oduzeo sposobnost da se suprotstave. Prihvatili su da ona i Roder
nameravaju da se venaju u optini u Londonu, da su voljni da u
Masausetsu samo naprave prijem, da je Roder ranije bio oenjen,
da je starosna razlika izmeu njega i Sude etrnaest godina.
Odobravali su njegove akademske kvalifikacije, njegovu sposobnost
da sebi i Sudi kupi kuu u Kilbernu, zahvaljujui mudro uloenom
nasledstvu. Pomoglo je i to to je bio roen u Indiji, to je Englez, a
ne Amerikanac, to pije aj, a ne kafu, i govori engleskim, a ne
amerikim naglaskom, povrne stvari, koje su omoguavale njenim
roditeljima da oseaju nekakvu povezanost s njim. Suda je oseala
da oni ne prave toliko mesta u porodici za Rodera, ve mu vie
dozvoljavaju da je odvede. Meutim, Rahul nije popustio stisak;
postavljao je Roderu pitanja, proeljavao je najnoviji broj
Roderovog asopisa o umetnosti, koji su njeni roditelji pogledali s
divljenjem i odloili, igrajui svoju ulogu u nalaenju mane
sestrinom buduem muu.
Roder je dobar momak, rekao joj je Rahul kad su se njih dvoje
nali nasamo u kuhinji raiavajui tanjire. estitam.
Hvala. Hvala ti to si ovde, rekla je. Zaista je tako i mislila;
nikad ranije nije dovela mukarca u kuu, nije shvatala koliko e biti
nervozna.
Nemam gde drugde da odem.
I, kako ide?, pitala je. Ne izluuje te to ivi ovako kod
kue?
Nije tako loe.
Bila je zahvalna to je raspoloen da razgovara s njom, plaei se
da ga pritiska. Bila je svesna uasne neravnotee meu njima.
Oseala se kao da je optuuje samo zato to joj ivot nije upropaen
na isti nain.
Kako je u Londromatu?
Slegao je ramenima.
Jo pie svoj komad?
Bio je glup.
Ne znajui ta drugo da uradi, ona zakorai prema njemu da ga
zagrli, i tad namirisa pie, slatko, jako, nepogreivo. Tokom ruka je
jednom ustao od stola; sad je shvatila da je iao gde god da je boca
bila sakrivena. Nije bio pijan, u njegovom ponaanju nije bilo niega
to bi ukazivalo da je popio vie od jednog jedinog pia. Meutim,
injenica da je konzumirao alkohol kriom, da nije mogao da izdri
da bude meu porodicom bez njega, naterala ju je da shvati da se ne
radi o tome da Rahul prosto voli da pije, niti pije samo u drutvu,
niti se naliva samo na pijankama, a sve su to naini na koje je dosad
sebi pokuavala da objasni situaciju.
Dobrodoao si nam u Londonu u svakom trenutku, ponudila
je, rastuena injenicom da to ne misli iskreno.
Nemam novca.
Sigurna sam da bi ti baba kupio kartu.
Ne treba mi njegov novac, ree Rahul.
ivi u njegovoj kui, htela je da istakne. Jede hranu koju mama
stavlja na sto. Dozvoljava im da ti natoe gorivo u kola. Ali nije
rekla nita od toga, znajui da bi joj se, ako kae, vrata koja je
oprezno otvorio pred njom, ponovo zalupila u lice.

Nekoliko meseci pre Sudinog svadbenog prijema planiranog za
jesen, Rahul je poeo da izlazi sa enom koja se zvala Elena. Elena je
bila glumica u nastanku, a radila je kao konobarica u restoranu u
Voltamu. On je preneo ove injenice Sudi kad se vratila u Vejland
deset dana pre prijema, bez Rodera, koji e doleteti samo na
zabavu. Nikad se ranije nisam ovako oseao, didi, rekao joj je.
Nekoliko dana pre prijema doveo je Elenu kui. Suda je sad bila
udata ena, ali ju je injenica da je bez Rodera ispunjavala
zebnjom, a onaj zatitni preliv koji joj je on pruao kao da se
iznenada istanjio. Elena je imala trideset, osam godina vie od
Rahula. Meutim, mogla je da proe kao srednjokolka u uskim
farmericama i majici na bretele, duge smee kose, koja je s jedne
strane bila privrena nalom, s crnim lajnerom koji joj je
uokviravao oi. Bila je tiha, govorila samo kad joj se neko obraao,
ne trudei se da armira Sudine roditelje kao to je to Roder inio.
Rekla im je da je odrasla u Matapoisetu i da je ila na Emerson. Nije
jela pirina, koji je Sudina majka posluila uz ruak, rekavi da je
nadima. Rahul je drao ruku obavijenu oko njenih mravih ramena,
ljubei je sanjalaki pred svima. Govorio je u Elenino ime, rekavi im
da je jednom snimila reklamu za lek protiv alergije. Neprestano je
pominjao nekoga po imenu Kristal; ispostavilo se da je Kristal
Elenina erka, koju je dobila sa prethodnim dekom.
Sudini roditelji nisu nita rekli kad se ova informacija razotkrila.
Poeleli su Eleni dobrodolicu, napunili sto u njenu ast, kao to su
uinili i za Rodera, askajui o Velikom bostonskom tunelu i
meniju za Sudin i Roderov prijem. Ali onda, dok je Suda s majkom
iznosila aj i iniju pantua
67
u njihovoj sirupastoj kupki, Rahul je
objavio da su se on i Elena verili.
Suda se skamenila iza stolice, steui kaike koje se spremala da
podeli. inilo joj se da se soba naginje; nagla se pritiskajui stolnjak,
kao da e svakog trenutka naleteti snaan vetar i sve oduvati.
Spustila je pogled na dijamant na svom prstu, zamiljajui istu stvar
na Eleninoj ruci, pitajui se gde e, zaboga, njen brat nai novac da
kupi prsten. Dardeling iznesen za posebne prilike predugo je stajao
u ajniku, crvenkasto smee pantue jo su se gurale u posudi u kojoj
su posluene.
To nije mogue, rekao je njihov otac na kraju, prekinuvi
utanje koje ga je dralo, Sudi se inilo, due od godinu dana.
ta je tu nemogue?, pitao je Rahul. Jedna ruka mu je jo uvek
bila obavijena oko Elene, kaiprstom joj milujui vrat s jedne strane.
Ti si samo deak. Nema karijeru, nema cilj, nema smer u
ivotu. Nisi u situaciji da se eni. A ova ena, ree otac
registrujui Elenino prisustvo samo na trenutak pre nego to je
odvratio glavu, praktino je dovoljno stara da ti bude majka.
Rezultat je bio izjednaen, ravnotea, ako se tako moe nazvati,
vraena u sobu. Meutim, Suda je znala da je situacija daleko od
ravnotee, da je zapravo zapoet rat.
Ti si snob, rekao je Rahul. Ti si samo jedan matori, patetini
snob. Nije bilo besa u njegovom glasu, nikakve siline koju je Suda
oekivala. Ustao je u jednom glatkom pokretu, a inilo se kao da je i
Elenu podigao na noge, kao da mu je ruka magnet za njenu figuru,
a onda su njih dvoje napustili kuu. Suda i njeni roditelji saekali su
dok nisu uli zvuk Eleninog automobila koji izlazi unazad sa kolskog
prilaza, a onda majka poe da sipa aj.
Razmiljao sam, ree otac, okreui se ka Sudi, po drugi put
prekinuvi tiinu. Taj restoran gde e se odrati prijem. Postoji li
tamo bar?
U svim restoranima postoji bar, baba.
Zabrinut sam zbog Rahula. Ne moe da se kontrolie kad je u
pitanju..., zastao je, traei re koju je eleo da upotrebi. Kad je to
u pitanju.
Suda je zamurila, mislei da bi mogla da zaplae. Sve ovo
vreme ona je ekala da njeni roditelji priznaju da Rahul pije, ali sad,
kad je ula oca kako to izgovara, posle svega to se upravo dogodilo,
bilo je previe.
Moda bi trebalo da ga odrimo negde drugde, predloila je
majka. Negde gde nema pia.
Prekasno je za to. A nije ni fer, ree Suda. Ona i Roder
oekuju da e moi da piju na sopstvenom venanju, tvrdila je.
Zato bi svi bili kanjeni zbog Rahula?
Zar ne moe da ga zamoli da tog dana ne pije previe?,
pitala je majka.
Ne, rekla je Suda, gurnuvi stolicu unazad i ustavi. Sve ovo
vreme se igrala kaiicom i sad ju je hitnula, bez ikakvog efekta, na
trpezarijski pod prekriven etisonom na koji je pala bez zvuka. Ne
mogu vie da razgovaram s njim. Ne mogu da ga popravim. Ne
mogu stalno da popravljam ono to ne valja s ovom porodicom,
rekla je i, kao i njen brat malopre, izjurila iz sobe.

Tokom prijema, Rahul je odrao zdravicu. Bilo je to odavanje poasti
Sudi i Roderu, ali Suda nije disala dok je govorio, elei samo da
on sedne. Doao je bez Elene. Jedan dan poto je onako izaao s
njom, vratio se ponizan, sam. Suda se pitala da li je Elena raskinula s
njim, ali nije ga pitala. Pitala se i da li e Rahul izostati sa prijema, ali
je on doao u restoran jedan sat pre vremena, zauzevi mesto koje
mu je i pripadalo u porodici, pozdravljao ljude koji su pristizali,
pokazujui im gde je knjiga gostiju. Skoro svi su bili prijatelji Sudinih
roditelja, skoro svi Bengalci. Sa Roderove strane niko nije doao.
Zdravica se nastavljala, rei su postajale nerazgovetne, njen otac
je ranije razgovarao sa barmenom i platio mu dodatno da pazi
koliko Rahul pije; Suda nije imala srca da kae ocu da je Rahul
prevaziao takve mere, da se alkohol krio u njegovim depovima,
tamo gde veina ljudi dri novanike, da su dve ae ampanjca koje
je javno popio bile samo za publiku. Rahul je poeo da pria priu o
Sudinom detinjstvu, iskopavi anegdotu o davnom putovanju na
odmor u Bar Harbor, kako je Suda morala u toalet, a benzinske
pumpe nije bilo kilometrima. Tad njihov otac ustade, stade kraj
Rahula i apnu mu neto u uvo, pokazujui mu da sedne.
Izvini, nisam zavrio. Ljudi su se nasmejali ne shvatajui da
Rahul nije imao nameru da bude duhovit, da sve to nije nekakav
komini ske. Mikrofon ispusti pitav zvuk.
Tad ga je otac uhvatio za lakat i Rahul se acnu, odgurnuvi ga.
Ne-diraj-me, prosiktao je Rahul rei pojaane mikrofonom.
Jedan od prijatelja Sudinih roditelja ustao je da odri drugu
zdravicu, ali je Suda nije ula. Bila je svesna da gosti priaju meu
sobom nad tanjirima sa ruiastim tandurijem
68
i da joj se brat
zaputio ka baru. Kad je ustala da ga potrai, vie nije bio tamo, a ni
auto mu nije bio na parkingu. Uzbunila je roditelje, spremila se za
jo jedan poziv iz policije. Meutim, niko nije bio u poziciji da krene
u potragu za njim usred prijema, a bez njegovog prisustva, protivno
oekivanjima, roditelji su poeli da se oputaju. Jedino Suda nije
mogla da se opusti. Roder, koji je i sam popio malo vie ampanjca,
rekao joj je da ne brine. Prolazi kroz teak period, primetio je
ravnoduno dok ju je vodio do podijuma za igru. Mlad je.
Zurila je u mua elei da zaurla na njega zato to je verovao u
Rahula na nain na koji ona to vie nije mogla. Roderu nikad nije
ispriala za staru igru sakrivanja limenki piva, a ta injenica ju je
sada muila. Meutim, ponovo je odluila da ne kae Roderu,
plaei se da bi on krivio nju, da bi osudio Rahula. Bilo je to kao ona
slika koju su prvi put zajedno posmatrali u Londonu, malo ogledalo
u pozadini otkrivalo je vie nego to je izgledalo da soba na prvi
pogled sadri. A i kakva je bila svrha naterati Rodera da se nagne
blie, da vidi ono to ona ve mora da gleda?
Ispostavilo se da Rahul nije otiao daleko, samo se vratio u
roditeljsku kuu, gde su ga pronali, kad se vee zavrilo, kako
spava u spavaoj sobi. Sledeeg jutra su Roder i Suda odleteli na
medeni mesec. U vazduhu se oseala neutralisano, kao da je kabina
zapeaena, neprirodno jako sunce bledilo je dogaaje od
prethodne noi, ali im su sleteli u Sent Tomas, ponovo se osetila
ukaljano, ula je Rahula kako sike u mikrofon, vrea oca i odguruje
ga pred svim prijateljima. ivot se nastavio. Suda i Roder su se
vratili u London, smestili se u novu kuu, pisali pisamca u kojima su
se zahvaljivali gostima to su doprineli da taj dan bude tako
poseban. Ali Suda nije mogla da oprosti Rahulu zbog onog to se
desilo, a kad bi pogledala slike sa prijema, samo je mogla da se seti
onih uasnih minuta kad je stajao pred mikrofonom, svi ti portreti,
za koje su pozirali na travi, na kojima se smeju, samo su bili uvod u
to.
A onda je nestao zauvek. Nije bilo pisma ni objanjenja. Prosto je
otiao jedne noi, rekli su joj roditelji, i nije se vratio. Dotad su
njegovi dolasci i odlasci postali tako neredovni, da im roditelji
uopte nisu potpuno usvojili injenicu da ga nema dok nije prolo
nekoliko dana. Onda su shvatili da mu etkica za zube nije u
kupatilu i da jedan od velikih kofera, koje su inae koristili za
putovanja u Indiju, nije u podrumu. Mora da je odluio da poseti
neke prijatelje, rekli su roditelji, ali nisu poznavali nijednog od
Rahulovih novih prijatelja, pa nisu mogli nikog da pozovu. Prijavili
su da nema kola, pa su pronaena sledeeg dana ostavljena na
autobuskoj stanici u Frejmingemu. Roder je, pokuavajui da bude
od pomoi, predloio da kontaktiraju Elenu, meutim, nikad nisu
saznali Elenino prezime.
Posle nedelju dana stiglo je pismo s markicom iz Kolumbusa u
Ohaju. Nije bilo adresirano ni na koga; nije ak ni stavio prezime na
koverat. Ne trudite se da me traite, napisao je, ovde u samo
provesti no. Ne elim da ujem ni za koga od vas. Molim vas,
ostavite me na miru. Pitali su se kako li je stigao do Ohaja kad je
bio potpuno bez novca, pitali se da li je stopirao. Prolo je nedelju
dana pre nego to je majka primetila da nedostaju male torbice sa
rajsferlusom, koje je sakrivala u zadnjem delu fioka, iza
nagomilanih britanskih brushaltera, u kojima je bio sav zlatni nakit
koji je dobila u ivotu, svi komadi koji su svedoili o uspehu njenog
mua u Americi, od kojeg je vei deo bio namenjen kojoj bilo eni
kojom se Rahul na kraju oeni.

Nije ga bilo ve dva meseca kad je Suda otkrila da je trudna; jedne
noi tokom onog ojaenog medenog meseca njeno telo poelo je da
stvara ivot. Iznenada je pored groznog sad postojalo i predivno, a
dobre vesti su vratile njene roditelje u ivot. Suda je u trudnoi esto
mislila na Rahula, opsedala su je seanja i snovi o njihovom
detinjstvu, podseala se postojanja iz kojeg su oboje potekli, iskustva
koje je bilo i u njoj i za njom, a koje Roder nee nikad razumeti.
Tokom prva etiri meseca emocije su joj uzletale i ponirale bez
upozorenja. Dobrim danima je verovala da je Rahulu bilo potrebno
da ode kako bi ponovo uhvatio konce ivota u svoje ruke. Loim
danima je strahovala da e policija pozvati njene roditelje govorei
im da su mu pronali telo u nekom jarku. Nije ga bilo sledeeg
Boia koji su Suda i Roder proveli u Vejlandu, nije ga bilo u
bolnici u Londonu one noi kad je rodila Nila. I ona se navikla,
navikla se da ima brata koga nikad ne via.
Obuzeti Nilom, i njeni roditelji su se navikli na to, koristei sad
svaku priliku da dou u London, a njihov siuni unuk je zapuio
monstruoznu prazninu koju je Rahul ostavio za sobom. Satima su
zurili u kolevku, u kruto stvorenje prekriveno nenim dlaicama, sa
Roderovom bledom koom i Sudinom tamnom kosom i potpuno
svojom sudbinom. Nekoliko meseci kasnije Suda se vratila na posao,
najpre tri dana nedeljno, onda pet, izlazei iz kue u osam i trideset
i vraajui se u est, uzimala je Nila od dadilje i provodila s njim
samo dva sata, najpre ga kupajui, a onda ga dojei u stolici za
ljuljanje dok ne zaspi. Oseala se grozno, uvek, to zaista brine o
Nilu samo tako kratak deli dana, ali je podseala sebe da je jo uvek
suvie mali da bi joj zamerao zbog toga, lice bi mu se obasjalo kad je
vidi, skakao joj je u naruje kao da je najdivnije bie na svetu.
Upravo se tad desilo, u vreme kad joj je ivot bio najzahtevniji,
ali i najispunjeniji, da se vratila kui, jedne hladne subote poto je
pokupovala bakaluk, i pronala, s druge strane proreza za potu, na
vratima koverat iz Amerike adresiran Rahulovom rukom.
Stajala je u predsoblju kue sa smeim i zlatnim tapetama, koje
su ona i Roder nameravali da oljute, zurei u taj jednostavni, ali
nepobitni dokaz Rahulovog postojanja. Pitala se kako li je doao do
njene nove adrese, ali se onda setila, da ju je, dok je bila kod kue
oko svadbenog prijema, napisala na paretu papira i zalepila ga na
friider njenih roditelja. Nil je dremao u etalici, potpuno nesvestan
da mu ujak uopte postoji, nesvestan oka koji je majine oi
napunio suzama. Izbledela markica bila je iz Njujorka, a na leima
koverte je potanski fah bio negde iz provincije. Pre nego to je
otvorila kovertu, izvadila je atlas. Gradi se nalazio severno od
Itake. Bila je zapanjena ranije je pretpostavljala da je otiao to je
dalje mogao, u Oregon ili Kaliforniju. Nikad nije pomislila da bi
eleo da se vrati bilo gde blizu mesta na kojem je tako spektakularno
propao. Unutra je bio jedan jedini list papira koji je ubacio u pisau
mainu.

Draga didi,

Nadam se da je ovo tvoja adresa. Najpre, elim da ti
kaem da mi je ao. Zbog svega. Znam da sam zeznuo, ali je
sad situacija bolja. Radim u restoranu kao kuvar. Otkrio sam
da zaista volim da kuvam. Nita spektakularno, ali sam
postao zaista dobar u spremanju omleta. Takoe, piem jo
jedan komad. Pokazao sam ga nekom koga sam ovde
upoznao, nekom liku koji je reirao neke stvari u Sirakuzi, pa
mi je on rekao da jo mora da se prerauje, ali da treba da ga
izguram do kraja! ivim sa Elenom sea je se? Pomirili smo
se, pa sam je ubedio da doe ovamo. Kristal ide u peti razred,
a Elena je nala posao u kadrovskoj slubi na fakultetu.
Moe ti da misli o Eleni ta god hoe, ali me je ona naterala
da idem na odvikavanje. Tako da, kao to rekoh, stvari idu
nabolje. U svakom sluaju, ao mi je zbog svega i nadam se
da mi ti (i Roder) moe oprostiti to sam se na venanju
ponaao kao kreten. Stvarno sam srean zbog vas dvoje. I
voleo bih da doem u London da vas vidim, ako se slae.
Utedeo sam neki novac, a ovog leta u imati malo slobodnog
vremena u restoranu. Podrazumevam da nita od ovoga
nee spomenuti naim roditeljima.

Rahul

Odgovorila mu je odmah, ni ne proitavi pismo jo jednom, niti
se trudila da pita Rodera da li se slae da Rahul bude kod njih.
Iscepala je list papira iz sveske koju su drali kraj telefona za poruke
i napisala:

Dragi Rahul,

Da, moja je adresa. Dobila sam bebu, deaka, zove se Nil.
Ima deset meseci i hou da ga upozna.

Zastala je, onda se potpisala. Nita vie nije imala da mu kae.

Nije videla Rahula od svadbene noi, a ta injenica joj je bila
neverovatna. ao, didi, rekao je kad je otvorila vrata, jo uvek
koristei tradicionalni izraz potovanja, kojem su ga nauili roditelji.
Nije oseala nikakvu nelagodu kad ga je ugledala, posle vie od
godinu i po dana, kako stoji pod tremom kue popunjavajui deo nje
koji je nedostajao, kao odea koju je ponovo mogla da nosi sad kad
je suvina teina posle trudnoe nestala.
Evo ga, rekla je Rahulu nametajui Nila u rukama. Nil je
pruio ruku, a prsti su mu zgrabili keks za probavu. Tiho je brbljao
upijajui pogledom tu novu osobu pred sobom.
Tako je, rekao je Rahul mazei Nilov obraz poleinom
kaiprsta. Tvoj ujak propalica je najzad stigao da te vidi. Zatresao
je glavom ne mogui da veruje oima, upoznajui se sa detaljima na
Nilovom licu, nosem i oima i ustima i pramenovima kose, za koje je
Suda oseala kao da ih poznaje itavog ivota. Rahul je bio taj koji se
promenio. Ugojio se dovoljno da mu crte lica, koje su nekad
delovale rafinirano, sad izgledaju svakodnevno, vrat i struk su mu
se rairili. Stas mu je bio pognut kao da je stariji, nesiguran ovek.
Kosa mu je bila zaeljana unazad, na slepoonicama je poeo da
elavi, zulufi su mu bili dugi. Farmerice su mu izgubile oblik, na
avovima su bile izdrpane. Blejzer sa tankim prugama izgledao je
kao da ga je kupio u prodavnici polovne odee, a rukavi su mu bili
malo prekratki.
Ne mogu da verujem da si se ti rodio, a ja nisam znao za to.
Apsolutno si savren, rekao je Nilu. Pogledao je Sudu, pa Nila, pa
opet Sudu. Definitivno ima tvoje lice.
Misli? Ja vidim Roderovo.
Rahul je odmahnuo glavom. Nema anse, didi. Ovaj deko je
Mukerdi od glave do pete.
Pokazala mu je celu kuu: kuhinju i mali toalet u podrumu, salon
za prijem iznad toga, dve spavae sobe i kupatilo iznad toga,
Roderovu radnu sobu pod strehom. Uprkos svim priama, kua je
bila majuna, pa su neprestano ili uz i niz stepenice, uz koje je ovih
dana Nil pokuavao da se popne. Stepenice su bile suvie naporne
za Sudinog oca, koji je nedavno dobio burzitis u kolenu, pa su joj
roditelji, kad su poslednji put bili u Londonu, odseli kod prijatelja u
predgrau. Meutim, Roder je pristao da puste Rahula da spava
na kauu, koji je inae bio prekriven papirima u njegovoj radnoj
sobi.
Slobodno odremaj, rekla je Rahulu, ali je on odbio, domamivi
Nila u naruje i odbijajui da ga pusti dok je Suda gulila krompir i
spremala se da ispee pile. Osvrnuo se po prostoriji sa niskim
plafonom, po podu sa crno-belim kockama, stalno pretrpanom stolu
za ruavanje, Spoud tanjirima i bakarnim tepsijama, koje su visile sa
utih zidova. Roder je sam okreio zidove, a poslednji premaz je
naneo sunerom. Rahul je zastao ispred nekih polica, na kojima su
bili kuvari, zajedno sa uramljenim fotografijama. Na veini
fotografija bio je Nil: u prvim satima posle roenja, u rukama
Sudinih roditelja, sedei u etalici ispred kue. Nije bilo Rahulovih
slika. Kad je ovo slikano?, zapitao je.
Koje?
Ovo to izgleda kao anaprasan
69
.
A, to, rekla je, zabivi viljuku u limun, vraajui se u mislima
na dan kad je Nilu dala prvi obrok pre nekoliko meseci, a roditelji su
joj doleteli u London za tu priliku. Bila je to samo neka sitna stvar
kod kue, rekla mu je, kao da e to objasniti zato Rahul nije bio tu.
Ujak je taj koji po tradiciji hrani dete u toj prilici. U Nilovom sluaju,
to je uinio Sudin otac.
Preao je preko kuhinje do mesta gde je ona stajala za daskom za
seenje i izvadio novanik iz zadnjeg depa. Jednom rukom ga je
zatresao tako da se pojavio kolski portret nasmejane devojice sa
pegicama i dve dugake smee pletenice. Ovo je Kristal, rekao je,
ponosno objanjavajui da je sredio da bude kod kue svakog dana
kad Kristal doe iz kole da joj d uinu, a onda sprema veeru pre
nego to se Elena vrati, a on ode u restoran u svoju smenu. Nije
izvadio Eleninu sliku, ali se Suda nje jasno seala posle onog jednog
puta kad je dola na ruak. Suda nije pitala Rahula da li se venao s
Elenom, da li nameravaju da dobiju svoje dete. Suda je bila pokuala
da pomogne bratu, ali je Elena ta koja je uspela. Sjajna je klinka,
rekao je pre nego to je sklonio Kristalinu sliku. Mislio sam da joj
kupim neki mali servis za aj, zna, neto stvarno englesko? To e joj
se mnogo dopasti.
Podigao je Nila uvis drmusajui ga razigrano, trljajui nos o
Nilov stomai dok se ovaj histerino kikotao.
Pazi, upozorila ga je Suda.
Rahul se povinovao, prestao s igrom i vrsto zagrlio Nila, a onda
poeo da ga golica, tako da se ponovo zauo kikot. Opusti se, didi. I
ja sam sad roditelj.

Suda i Roder su pili belo vino uz veeru, ali je Rahul zatraio samo
kiselu vodu s malo soka od pomorande. Jeli su napolju, za malim
stolom na terasi, u bati koja je gledala na bunove rua, koje su
bujale uprkos Sudinom i Roderovom nemaru. Dvoumila se oko
vina, da li da ga piju ili ne pred Rahulom. U kuhinjskim kredencima
bilo je jo nekoliko flaa skoa i votke, koje su preostale sa zabave
koju su ona i Roder priredili za useljenje, pa ih je ugurala iza odee
u ormaru i u komodu sa demperima u podnoju kreveta, govorei
sebi da Roder to nikad nee primetiti. Nil je sedeo u Rahulovom
krilu, uzimajui male zalogaje pirea od krompira sa Roderovog
ispruenog prsta.
Prvi put u Londonu, zar ne?, zapita Roder Rahula.
Osim to sam desetine puta sedeo na Hitrou kad sam iao u
Kalkutu, ree Rahul i Suda se priseti svih onih putovanja na koja su
u detinjstvu zajedno ili da obiu roake, putovanja koja se vie
nikad nee ponoviti. Spavali su jedan kraj drugog u istom krevetu,
esto su se kupali zajedno, sve usvajali jednim parom oiju.
Rahul je spominjao stvari koje eli da vidi tokom nedelje
Britanski muzej, Frojdovu kuu, Muzej Viktorije i Alberta pitajui
ih da li bi mogli da odu do Stratforda na Ejvonu na jedan dan.
Izgledalo je kao da iznenada oajniki eli da komunicira sa svetom,
posle svih onih godina sedenja u sobi. Roder mu je rekao kad su
muzeji otvoreni, koje su postavke trenutno, a Sudi je sinulo koliko se
malo njen mu i brat poznaju, da su ostali skoro potpuni stranci.
Uglavnom elim da provodim vreme sa Nilom, ree Rahul.
Mogu da ga odvedem u park ili zooloki vrt, ta god.
Suda je rekla Rahulu da uiva, da Nil provodi dan kod dadilje,
ali da e uvee sestri biti samo njegov.
I, kad stie sledee?, pitao je Rahul prebacivi Nila preko nogu
i odbacujui ga gore dole.
ta sledee?, zapita Roder.
Sledee dete.
Jesi li ti to razgovarao s mamom?, ree Suda poevi da se
smeje pre nego to se naglo zaustavila.
ta bi ti, drugar?, pitao je Rahul gledajui nanie ga Nilovom
podignutom licu. Bratia poput mene ili sestricu?
Sad kad je ve spomenula roditelje, odluila je da Rahulu saopti
njihove novosti, da im otac ide u penziju krajem godine i da kupuju
stan u Kalkuti. Sad su tamo, rekla je.
Nisu u Vejlandu?
Ne. Bila je to injenica koja je olakala Sudi kad je trebalo da se
povinuje Rahulovom zahtevu da ne kae roditeljima da dolazi u
posetu.
Sele se zauvek?
Moda. Rekla mu je za oeve probleme s kolenom, da e ii na
operaciju da mu izvuku vodu odatle. Jednog dana, znala je, bie
neto ozbiljnije, a kad se to desi, sve dok se Rahul dri na distanci,
ona e ponovo morati da bude jedino dete.
Posle veere Roder je raspremio sto, dok je Suda otila gore da
spremi Nilovu kupku. Rahul je poao za njom, sedei na olji i
duvajui balonie koje je doneo Nilu, dok je ona uala na podu
sapunjajui ga i ispirajui. Nil je bio oduevljen baloniima, ekajui
rairenih oiju da se svaki sledei pojavi iz plastinog tapia,
pruajui ruke da ih razbije i uzvikujui da dobije jo.
Dobro, malia, vreme je za spavanje, rekla je posle nekoliko
minuta, vadei gumeni ep i putajui vodu da istee iz kade na
nogarima koji su se zavravali kandama. Posegla je za Nilovim
pekirom, prebacujui ga preko ramena i vadei dete napolje. Uvila
ga je trljajui mu glavu. Kai laku no mamuu, rekla je.
Kako ih zove?, zapita Rahul.
Koga?
Nae roditelje.
Oklevala je, mada odgovor nije ni morala da trai. Dadu i dadi.
Ba kao i mi nekad, rekao je razneenim glasom. Kladim se
da te tretiraju kao kralja, ree Nilu.
Moe se tako rei. Jo nismo otvorili sve poklone koje je dobio
za Boi.
A sledei Boi? Imate li vi, ljudi, neke planove?
Trebalo bi da dou u London, poe Suda, posmatrajui ga da
vidi reakciju. Naravno, ti si dobrodoao, nastavila je, znajui da je
ideja apsurdna. Svi vi, i Elena i Kristal. Moete da odsednete u
hotelu.
Tu je stala, shativi da zadrava dah, ekajui da on jo jednom
ode iz njenog ivota. Umesto toga, on ree: Razmisliu o tome,
ostavljajui je jo vie bez daha, jer je shvatila da se bitka zavrila
bez zvaninog primirja, da on eli da se vrati.

Rahul je ve bio budan kad je sila sledeeg jutra, sedeo je za stolom
sa Roderom, u majici koja se pripila uz njegovo udebljano telo, a
znojava kosa mu se zalepila za lice. Obukao je orc, a dlake na
tamnim nogama bile su uvijenije nego to se seala. Roder je pio aj
pokazujui Rahulu mapu podzemne, govorei mu koji vozovi kamo
idu, pokazujui mu parkove u kojima moe da ide na tranje.
Gde si iao?, pitala je Rahula. Spremila je filter kafu, onda
zagrejala mleko za Nilove itarice, znajui da e i on ubrzo ustati.
Nemam pojma, odgovorio je. Samo trim sat vremena.
Tranje mi je nova zavisnost. Bio je to prvi put otkako je stigao da
je na neki nain aludirao na svoj alkoholizam. To i kafa.
Kad se kafa skuvala, sipala mu je olju, gledala ga kako dodaje tri
kaiice eera, setila se vremena kad ju je posetio na koledu, a ona
mu pruila njegovo prvo pivo. ta e da radi danas?
Rahul je slegnuo ramenima. Moda odem do muzeja. Samo
hou da etam okolo.
Spremi se za dvadeset minuta, pa u te odbaciti do podzemne,
ponudio se Roder.
Dok je bila na poslu, Suda se pitala ta li joj radi brat, pitala se da
li e ga neki od stotina pabova na ulicama Londona primamiti. Deo
nje pribojavao se da e ga neto podstai i da e ponovo nestati.
Meutim, kad se te veeri vratila kui, zatekla je Rahula kako puzi
za Nilom uz stepenice pretvarajui se da je gladni lav. Te noi su
izali na kari i on ponovo nije pio, prekrivajui papirni stolnjak na
stolu komplikovanim crteima. Ponovo je sedeo sa Sudom u
kupatilu dok je kupala Nila, a sledeeg jutra otiao je na tranje.
Ostatak nedelje je radio sve ono to je stavio na spisak, uvek se
vraajui s nekim sitnim poklonom za Nila. Bilo joj je udno da bude
na poslu toliki deo vremena tokom Rahulove posete, ali je Suda
smatrala da je bolje, sigurnije da zajedniko vreme bude ogranieno
na jutra i veeri, vreme kad su Roder i Nil tu.
U subotu ujutru Rahul je napravio omlet, struno seckajui
peurke i luk, kao to kuvari to rade na televiziji, a onda su, na
Rahulov predlog, otili u Londonski zooloki vrt. Rahul se ponudio
da sam odvede Nila, i mada su tokom nedelje i Suda i Roder
iskoriavali Rahulovo prisustvo ostavljajui ga da brine o Nilu na
pet ili deset minuta, ako je trebalo da odu do ugla po hleb ili jaja, to
nije dolazilo u obzir. A opet, kad su jednom stigli u zooloki vrt, i
Roder i Suda su se osetili suvino. Rahul je sve vreme nosio Nila na
ramenima, a u kolicima koja je Suda gurala nije bilo nieg sem njene
torbe. Nil je bio podjednako oaran, briznuvi u pla kad je Rahul
morao da ode do toaleta. Rahul je insistirao da sve plati kupio im
je karte, sendvie i sokove, sladoled za Nila, jarko zeleni balon, koji
im je celo popodne lebdeo nad glavom.
Mislio sam da kasnije odem u bioskop, rekao je Rahul kad su
se vratili u kuu jo uvek nosei Nila. Ali mislim da bih radije da
ostanem s ovim momkom.
Ne budi blesav, ree Suda. Ceo dan se bavi njime.
Zasluuje odmor.
Rahul je odmahnuo glavom. Sutra odlazim, a imamo toliko toga
da nadoknadimo. A onda je rekao: Vas dvoje treba da se
odmorite. Kad ste poslednji put zajedno odgledali neki film?
Ideja se pojavila, savreni plan, koji joj se inio potpuno
pogrenim. Pogledala je ka Roderu, a Rahul je primetio taj pogled.
ta, vi mi, ljudi, ne verujete?
Naravno, rekao je Roder. Okrenuo se ka Sudi: Hoemo li,
Su?
Podsetila je sebe da imaju moblini telefon; bioskop je bio na deset
minuta vonje od kue. Ako odu na ranu projekciju, vratie se na
vreme za Nilovo kupanje. Nazvau da vidim ta se daje, ree ona.
. . . . . . . . . . . . . . .
Ne mrdamo odavde, obeao joj je Rahul podigavi pogled sa poda
u dnevnoj sobi, gde su on i Nil slagali kockice, a ona je naterala sebe
da mu poveruje. Nisu mu ostavili klju, nije imao kuda da ode.
Ostavila je hranu za Nila, mleko u ai sa pipkom, prekuvane
makarone kojima nije mogao da se zagrcne ni u kom sluaju.
Podsetila je Rahula da bude paljiv sa Nilom na stepenicama.
Tokom filma ostavila je ukljueno zvonjenje na mobilnom, nemajui
poverenja da e da zavibrira u depu farmerica. Posle prvih sat
vremena, ona je ustala i nazvala iz lobija.
Sve u redu?
Sve je sjajno, rekao joj je Rahul. Izgledao mi je gladan, pa mu
dajem da jede. U pozadini je ula Nila kako lupa neim, oljom ili
kaikom, po posluavniku stolice za hranjenje.
Super. Hvala. Stiemo uskoro, rekla je.
Nema potrebe da urite, odgovorio je Rahul. I tako su, dok su
se vraali, na Roderov predlog, stali kod supermarketa da kupe sir
i demove i jo nekoliko stvari koje su im trebale. Kupili su tri lepe
nicle za veeru, a Roder je rekao da e spremiti tart.
Rahul i Nil nisu bili u dnevnoj sobi, gde je oekivala da e ih
zatei, nisu se igrali meu igrakama razbacanim po tepihu. Na
televiziji je bila neka deija emisija, ali je niko nije gledao. Dole u
kuhinji stolica za hranjenje nije bila obrisana, a gumasti komadii
testenine bili su potopljeni u barici vode na posluavniku. Balon iz
zoolokog vrta bio je vezan za jednu stranu stolice, doseui skoro
do plafona. Svi gornji kredenci bili su otvoreni, ali se inilo da nita
nije izvaeno iz njih. Suda ih je brzo zatvorila, a na usnama je poeo
da joj se skuplja hladan znoj.
Nisu izali, kolica su jo tu, rekao je Roder.
Dok je trala uz stepenice, ula je kako pljuska voda i prebacila je
sebi to se uspaniila. U redu je, doviknula je. Kupa Nila.
Nila je zatekla u kadi kako puni vodom svoju oljicu sa pipkom,
pa je prosipa. Sedeo je bez plastinog pojasa koji su mu obino
stavljali da se ne bi prevrnuo. Tresao se, ali je inae bio srean, sav
posveen zadatku, voda mu je dosezala do sredine grudi, a sam
pogled na njega kako tamo sedi, bez nadzora, naterao je Sudu da
ispusti niz spontanih krikova, a strah joj je protresao slabine poput
strujnog udara. Voda vie nije bila topla. Samo da se okliznuo, pao
bi licem u vodu, nena tamna kosa bi se rairila poput zraka sunca,
pramenovi bi lelujali dok bi on leao nepomino.
Gde ti je ujak?, pitao je Roder, mada Nil jo nije znao rei
kojima bi mu odgovorio. Cimnuo je Nila iz kade nateravi ga da
brizne u pla.
Nali su Rahula u Roderovoj radnoj sobi, usnulog, sa aom
gurnutom pod kau. U njihovoj spavaoj sobi komoda za dempere
bila je otvorena, grlii flaa virili su ugneeni meu vunene ruke.
Vratili su se u Roderovu radnu sobu, ali nisu mogli da razbude
Rahula, a Suda ga je drmusala za rame dok je drala Nila. Roder se
nagnuo nad Rahulovom putnom torbom nabijajui odeu u nju.
ta to radi?, pitala je.
Na ta ti lii, Suda?
On e to da uradi kad se probudi.
Roder je ustao, a lice mu nije bilo nimalo ljubazno. Ja u da mu
olakam. Ne elim da tvoj brat ikad vie kroi u nau kuu, niti da se
priblii naem detetu.
Poto nisu mogli da vrite na Rahula, poeli su da vrite jedno na
drugo, udnovato zatije koje je usledilo posle otkria u kadi sad je
bilo razneseno na komadie.
Ti si rekao da mu verujemo, rekla je. Ti si pristao da
izaemo.
Nemoj mene da krivi za ovo, rekao je Roder. Ja ga jedva
poznajem. Da se nisi usudila da mene i najmanje okrivi zbog
ovoga.
Ne krivim te, rekla je, poevi da plae. Izvini. Trebalo je da ti
kaem.
ta da mi kae?
Sad je ve jecala, suvie jako da bi mogla i re da izgovori, a Nil
je zbog toga ponovo poeo da plae. Roder joj je priao, drei je za
ramena potpuno ispruenih ruku. ta da mi kae?
I nekako, uprkos tome koliko je jako plakala, ona mu ispria o
onome kad je Rahul prvi put doao da je poseti na Penu, i kako mu
se pivo nije ni dopalo, a onda o svim limenkama piva koje su
sakrivali tokom godina, i kako za njega to vie nije bila igra ve
nain ivota, nain ivota koji ga je odvojio od porodice i unitio.
Roder se osvrnuo po radnoj sobi sa zidovima prekrivenim
knjigama, komodama punim dokumenata, razglednicama sa
otmenim portretima zakaenim penadlama iznad stola. Na licu mu
se pojavilo gaenje. A onda je pogledao Sudu, a gaenje prema njoj
je bilo podjednako jasno. Lagala si me. Ja te nikad nisam lagao,
Suda. Ja nikad ne bih krio tako neto od tebe.
Klimnula je. Jo uvek je plakala, vrsto drei Nila. Roder joj je
uzeo njihovo dete iz naruja i ostavio je tamo sa Rahulom, koji je
leao na leima kao protac, jedna noga mu je visila preko ivice
kaua, otromboljenog lica okrenutog prema zidu.

Nije spavala cele noi, a Roder je leao na boku krut kao daska.
Otili su u krevet gladni, ubacivi one tri nicle u zamrziva. Rahul
se ni u jednom trenutku nije probudio. Znala je da je Roder u
pravu, znala je da bi, da se radilo o njegovom bratu ili sestri, i ona
rekla i uradila isto to. Pomislila je na roditelje, koji su verovali da je
njihovoj deci sueno da uspeju, koji su bili potpuno smeteni kad je
jedno od njih propalo. Posle svega kroz ta su proli zbog Rahula,
oni ga se nisu odrekli, nikad ga nisu odbacili. Nisu bili sposobni da
ga iskljue. Meutim, Roder jeste bio sposoban, a Suda je shvatila,
kad je probdevena no bila na izmaku, da je i ona sposobna za to.
Zadremala je pred svitanje, onda se probudila sat vremena
kasnije kad je ula vodu pod tuem. Tekla je dugo. Unervozila se i
razmiljala da pokuca, ali je onda ula kako se otvaraju vrata, a
nekoliko minuta kasnije i korake kako tapkaju niz stepenice.
Mislio sam da oistim stolicu za hranjenje, rekao je Rahul kad
mu se pridruila u kuhinji. Bio je obukao jedan od Roderovih bade
mantila, kiljei kao da je ta podzemna prostorija preplavljena
svetlou. Glas mu je bio hrapav, a efekti alkohola jasno su se videli
po delikatnom, a opet nezgrapnom nainu na koji se kretao okolo.
Napunio je ajnik vodom, ukljuio plin, izmerio koliinu kafe i
stavio je u stakleni bokal. Izvini zbog onog.
Mislila sam da si se popravio.
Bacio je pogled ka njoj, samo na trenutak. Izgledao joj je kao
idiot, tup i usporen.
ta se, doavola, desilo, Rahule?
Nije odgovorio.
Jesam li ja kriva?, pitala je. Jer to ju je opsedalo tokom dugih
sati dok je leala budna: pitala se da li se setio prolosti kad je nju
video, onih noi kad su se zajedno suprotstavljali roditeljima sipajui
toplo pivo u olje pune leda, ostvarujui vezu koja je bila samo
njihova.
Voda je poela da kljua, iz ajnika se zau otar pisak. Iskljuila
je plin, sipala vodu u ajnik. Mora da ode na aerodrom, rekla je.
Avion mi polee tek veeras.
Odmah, Rahule. Mora da se obue i odmah da ode. Ostavio
si Nila u kadi. Glas joj je zadrhtao, a u isto vreme je poeo i da se
poviava, muna slika je ponovo preplavi.
Stvarno?
Da, Rahule, odgovorila je, a nove suze joj potekoe niz lice.
Onesvestio si se i ostavio bebu samu u kadi. Mogao si da ga ubije,
razume li?
Okrenuo se leima ka njoj. Pritisnuo je glavu na kredenac, blago
je uvrui sa strane na stranu, psujui za sebe apatom. Onda, jo
uvek se ne okreui da je pogleda, on ree: Ali, on je dobro, jel da,
didi? Provirio sam mu u sobu jutros i spavao je u kolevci sasvim
dobro.
Mora da ode odmah. Rei su joj izlazile iz usta skoro
apatom. Bila je svesna da zvui kao pokvarena ploa. Bes je divljao
u njoj skoro cele noi; taj olujni oblak je izlio svoju kiu i sad je
jednostavno bila umorna.
Nisam ga ni takao mesecima, rekao je. Ne znam ta se desilo.
Popio sam samo najmanju kap...
Prestani, rekla je, i on zauta. Neu da sluam tvoja
objanjenja. Razume li me? Neu da ih ujem.
Nije ni pokuao ponovo da progovori. Otiao je na gornji sprat
da se obue i uzme torbu, a onda je stajao u dnevnoj sobi dok je ona
zvala taksi za Hitrou. Pruila mu je pedeset funti za vonju i on ih je
uzeo. Onda je otiao, izaavi na ulicu pre nego to je taksi stigao.
Kad je auto stao ispred kue, prila je prozoru, podigla zavesu i
gledala ga kako je skliznuo na zadnje sedite. Onda je taksi krenuo,
ostavljajui je da zuri napolje u sivu jutarnju svetlost. Nije bila
svesna kad je prestala da plae. Odjednom se osetila potpuno
razbuenom. ula je Nila gore kako se mekolji u kolevci. Sledeeg
trenutka e zaplakati, traei je, oekujui doruak; bio je dovoljno
mlad da mu Suda i dalje bude samo ista dobrota, nita drugo.
Vratila se u kuhinju, otvorila kredenac, izvadila kutiju itarica,
zagrejala mleko u erpici. Neto joj se oealo o lanke i ona vide da
balon, vezan za zadnji deo Nilove stolice za hranjenje, vie nije
zakaen za traku. Oklembesio se na pod, splasnuta stvar koja vie
nije mogla da pukne. Isekla je traku makazama i celu stvar nagurala
u kantu za smee, iznenaena koliko je lako sve stalo, mislei na
mua koji joj vie ne veruje, na sina iji ju je pla sad prekinuo, na
svoju tek oformljenu porodicu koja se tog jutra raspukla, tipina i
uasavajua poput svake druge.
S
Niija posla
vako malo neki mukarac bi nazvao Sang elei da se oeni
njom. Sang obino nije poznavala ove mukarce. Ponekad se
deavalo da nikad nije ni ula za njih. Meutim, oni su uli da je
lepa i pametna, da ima trideset godina i da je Bengalka, i jo sama,
pa bi ti mukarci, od kojih su veina, sasvim sluajno, takoe bili
Bengalci, nabavili njen broj od nekoga ko je poznavao nekoga ko je
poznavao njene roditelje, koji su, prema Sang, oajniki eleli da je
udaju. Po njenom miljenju, ovi mukarci su uvek brkali detalje kad
su razgovarali s njom, govorei da su uli da studira fiziku, a u
stvari je studirala filozofiju, ili da je diplomirala na Kolumbiji, a u
stvari je to bio Njujorki univerzitet, zvali su je Sangita, a ona se, u
stvari, predstavljala kao Sang. Bili su impresionirani to e
doktorirati na Harvardu, a u stvari se ispisala sa Harvarda posle
jednog semestra i sad je radila pola radnog vremena u knjiari na
trgu.
Sangini cimeri Pol i Heder mogli su uvek da prepoznaju kad
potencijalni mladoenja nazove. O. Zdravo, uvek bi rekla Sang,
sedajui za kuhinjski sto od imitacije orahovine, prevrui oima,
oima boje bakarnih novia, koje su ponekad postajale zelene.
Zavalila bi se u stolici, izgledajui zlovoljno, ali pomirena sa
sudbinom, kao da je u metrou, a voz je stao izmeu stanica. Na
Polovo blago razoaranje, Sang nikad nije bila gruba prema tim
mukarcima. Sluala je dok su objanjavali komplikovanu,
nategnutu povezanost meu njima, povezanost na kojoj im je Pol
nejasno zavideo, uprkos injenici da je sa Sang delio dom i kuhinju i
pretplatu na Gloub. Udvarai su zvali iz dalekih gradova, poput
Los Anelesa, iz oblinjih mesta, poput Votertauna. Jednom, priala
je Polu i Heder, jednom je ak i pristala da se upozna s jednim od tih
mukaraca, a on ju je odvezao na sever uz autoput I-93, pokazujui s
auto puta korporaciju za koju radi. Onda ju je odveo u Dankin
donats
70
gde ju je, uz slatke utipke i kafu, zaprosio.
Ponekad bi Sang tokom ovih razgovora hvatala beleke na
bloketu za poruke, koji su drali kraj telefona. Zapisala bi ovekovo
ime ili Univerzitet Karnegi-Melon ili voli krimi-romane, pre
nego to bi joj olovka odlutala u vrljotine i zvezde i iks-oks. Iz iste
utivosti i ona bi postavila poneko pitanje, o tome da li taj ovek
uiva da radi kao ekonomista ili zubar ili metalurki inenjer. Uvek
je koristila istu sitnu la kao izgovor pred ovim mukarcima, za
odbijanje njihovih ponuda da je izvode na veeru i pie: trenutno je
zauzeta predmetima, poto je na Harvardu i tako to. Ponekad, ako
bi se Pol zadesio za stolom, napisala bi mu poruku usred razgovora:
Zvui kao da ima dvanaest ili Totalni kreten ili Ovaj lik se
jednom ispovraao kod mojih u bazen, maui bloketom da
privue Polovu panju, dok je ramenom drala slualicu na uvetu.
Tek kad bi spustila, Sang bi poela da se ali. Kako se ti
mukarci usuuju da zovu?, rekla bi. Kako se usuuju da je tako
love? To je krenje njene privatnosti, uvreda prema njoj kao odrasloj
osobi. To je patetino. Da samo Pol i Heder mogu da ih uju kako
melju o sebi. U tom trenutku Heder bi ponekad rekla: Pobogu,
Sang, ne mogu da verujem da se ali. Desetine mukaraca,
uspenih mukaraca, moda ak i zgodnih, ele da te oene, a da te
nikad nisu ni pogledali. I ti oekuje od nas da te saaljevamo?
Heder, studentkinja prava na Bostonskom koledu, bila je ogorena
i sama ve pet godina. Govorila je Sang da su te prosidbe
romantine, ali je Sang odmahivala glavom. Nije to ljubav. Po
Sanginom miljenju, bili su to praktino ugovoreni brakovi. Ti
mukarci nisu zaista bili zainteresovani za nju. Oni su bili
zainteresovani za neko mitsko bie stvoreno zamrenim lancem
traeva, mreom razmiljanja indijske zajednice pune dobrih elja, u
kojoj je ona godinama bila dete za primer na asovima bharat
natjama
71
, sa savrenim rezultatima na testovima, koje su stalno
previali, dete koje je sad starilo. Kad bi oni imali ikakvu ideju ko je
ona u stvari i kako zarauje za ivot, uprkos rezultatima na
testovima, da radi za kasom i rea knjige u mekom povezu u
piramidalne formacije, znaju li da ne bi eleli nita da imaju s njom?
A pored toga, uvek bi podsetila Pola i Heder, ja imam deka.
Ti si kao Penelopa, usudio se Pol jedne veeri. U poslednje
vreme ponovo je iitavao Latimerovog Homera, pripremajui se za
usmeni ispit iz engleske knjievnosti koji e imati sledeeg prolea.
Penelopa? Stajala je kraj mikrotalasne podgrevajui neki
pirina. Pol je posmatrao kako vadi tanjir i mea pirina koji se puio
sa kaikom tamne turije od limete, ljute kao otrov, koja je obitavala
pored njegovog putera od kikirikija u vratima friidera.
Iz Odiseje?, ree Pol neno, pitanjem odgovarajui na njeno
pitanje. Bio je visok, ali ne premrav, sa krupnim prstima i listovima
i tankom kosom boje slame. Najupeatljiviji deo njegove pojave bio
je par skupih markiranih naoara sa savreno okruglim kestenjasto-
crvenim okvirima, koje ga je neka atraktivna prodavaica u
prodavnici naoara u ulici Bikon ubedila da kupi. Polu se naoare
nisu dopadale, ak ni dok ih je isprobavao, a ni otad ih nije zavoleo.
A da, Odiseja, rekla je Sang sedajui za sto. Penelopa. Samo
to ja ne znam da pletem.
Tka, ree on, ispravljajui je. Penelopa je tkala i parala
pokriva kako bi odbijala prosce.
Sang podie punu viljuku pirina do usana duvajui da ga
ohladi. Ko je, onda, ta ena to plete?, zapitala je. Pogledala je
Pola. Trebalo bi ti da zna.
Pol je zastao, udei da je impresionira, ali mu je um bio potpuno
prazan. Znao je da je neko u nekom Dikensovom romanu, imao je te
knjige u mekom povezu gore u sobi. Odmah se vraam, ree.
Onda je zastao s olakanjem. Pria o dva grada, rekao joj je.
Madam Defar.

Pol se javio na telefon prvi put kad je Sang nazvala, u devet sati
jednog subotnjeg jutra u julu, u vezi sa oglasom za cimera koji su on
i Heder dali u Feniksu. Poziv ga je probudio, a on se pitao, stojei
tamo, jo oamuen, u bade mantilu, kakvo je to ime Sang, napola
oekujui neku Japanku. Tek kad je ispisala ek za depozit na kraju
posete, on je video da je njeno zvanino ime Sangita Bisvas. To ime
e kasnije viati na kovertama koje je dobijala, na nalepnici na
debelim, krutim asopisima Vog, koji su joj stizali svakog meseca,
i u prozoretu koverte s raunom za struju, koji je prihvatila da stie
na njeno ime. Heder se tuirala kad je Sang stigla i pritisla zvono,
koje je zabrujalo u dva ozbiljna tona, tako da ju je Pol sam doekao.
Kosu je bila raspustila, neto to je, kako e Pol saznati, retko radila,
a dok je hodao iza nje, Polu se dopalo kako joj se kosa zatitniki
privija uz telo preko uzdignua lopatica. Oduevila se
spektakularnim centralnim stepenitem, kao skoro i svi ostali,
putajui da joj ruka odmara preko rukohvata. Stepenite je est
puta zaokretalo pod pravim uglom posle svakih est stepenica, a
bilo je napravljeno od tamnog svetlucavog drveta, koje se
presijavalo u boji konjaka. To je bila jedina stvar u kui ija lepota
nije bledila, lano obeanje onog to sledi iznad njega: runi smei
kredenci u kuhinji, plesnjiva kupatila u kojima su nedostajale neke
ploice, sveprisutni etison boje zobene kae, postavljen kako bi se
zatitile ui gazde i gazdarice koji su iveli ispod njih.
Prokomentarisala je veliinu prostora, merei odmaralite na
stepenicama dugim koracima, pre nego to se pridruila Polu u
praznoj sobi. U uglu je bio ugraen kredenac sa dorskim stubovima
i zastakljenim vratima, koje je Sang otvorila i zatvorila. Pol joj ree
da je soba prvobitno bila trpezarija, a u kredencu se drao porcelan.
Preko puta sobe je bilo kupatilo; Pol i Heder su delili ono vee, koje
je bilo na gornjem spratu. Oseam se kao da stojim u praznom
friideru, rekla je, mislei na injenicu da su zidovi, koji su nekad
bili plavi, bili prefarbani jednim jedinim slojem bele boje; pod
bljeskom svetla sa plafona dobijao se utisak ogoljenosti i hladnoe.
Prela je rukom preko jednog zida i paljivo uklonila zaostali deli
lepljive trake. Nekad je tu bio luni prolaz koji je povezivao
prostoriju sa kuhinjom, u meuvremenu je bio popunjen, ali je Sang
primetila da se luk jo uvek primeuje, kao oiljak na malteru.
Dok je jo bila tu, telefon je zazvonio, jo neko se javljao na oglas,
ali je dotad ona ve bila predala depozit. Upoznala se sa Heder, pa
su njih troje askali u dnevnoj sobi sa francuskim prozorom, sa kojeg
se gulila farba, i mekanim prljavim kauom i utom papasan
stolicom. Govorili su joj o svom sistemu deljenja poslova po kui i o
gazdama, koji su oboje bili lekari u bolnici. Rekli su joj da postoji
samo jedan telefonski prikljuak u kui, u kuhinji. Telefon je bio
prikljuen na kabl koji bio dovoljno dugaak da svi mogu da ga
ponesu u svoju sobu, mada se povremeno plaala cena u vidu
upornog pucketanja u slualici, ako bi se kabl povukao suvie
daleko.
Razmiljali smo da uvedemo jo jednu liniju, ali je to prilino
skupo, ree Heder.
Ma, nema veze, ree Sang.
A Pol, koji je retko s bilo kim priao telefonom, nije rekao nita.
. . . . . . . . . . . . . . .
Nije imala skoro nita da donese u kuu, ni lonaca ni kunih
aparata, nita za kuhinju, osim boleljive puzavice, s koje je otpadalo
uto srcoliko lie. Neki prijatelj joj je pomogao da se useli jedne
nedelje, mukarac koji joj nije bio, kako je Pol zakljuio, deko (poto
je prilikom prve posete spomenula da ga ima, govorei im da je u
Kairu preko leta, u poseti roditeljima, da je Egipanin i da predaje
istoriju Srednjeg Istoka na Harvardu). Prijatelj se zvao arls. Nosio
je duboke patike i dreavo narandastu majicu za kuglanje, a kosa
mu je bila vezana u debeo rep. Priao je Sang o devojci sa kojom je
izaao prethodne veeri, dok su istovarivali futon, dva velika
pohabana kofera, niz kesa za kupovinu i nekoliko kutija iz prikolice
pikapa. Pol se ponudio da pomogne, dovikujui im sa terase, gde je
pokuavao da ita Kenterberijske prie
72
, ali je Sang odbila govorei
da to nije nita. Njihov razgovor mu je odvlaio panju, a opet, ostao
je tu da sedi posmatrajui Sang kroz ipke na balkonu. arls ju je
zadirkivao, zabranjujui joj da kupuje previe stvari kako bi se isto
tako lako i iselila. Sang mu se ranije smejala, ali je sad zastala
zamiljenog izraza lica. Podigla je pogled ka kui grlei urolani
jorgan. Ne znam, arlse. Ne znam koliko u ostati ovde.
Jo ne eli da ivite zajedno pre braka?
Odmahnula je glavom.
Pa, ta kae?
Da ne eli da neto pokvari.
arls prebaci teinu kutije koju je nosio. Ali potvruje injenicu
da ete se venati?
Okrenula je lea kamionetu. Kae on neto kao kad budemo
imali decu, kupiemo veliku kuu u Leksingtonu.
Zajedno ste ve tri godine, ree arls. Dobro, malo je
staromodan. To je jedna od stvari koje ti se kod njega sviaju, je l
tako?
. . . . . . . . . . . . . . .
Sledeih nekoliko noi Sang je spavala na kauu u dnevnoj sobi, sa
stvarima koje je privremeno odloila u ugao kako bi okreila svoju
sobu. Ovo je iznenadilo i Pola i Heder; nijedno od njih se nije
potrudilo da uradi mnogo toga u sobama u koje su se uselili. Za
zidove je odabrala smirujuu alfija-zelenu, a okolo je izvukla
borduru boje najsvetlije lavande, one koju proizvoai farbe zovu
krtije-ruiasta. Boja nimalo ne lii na ono kako ona zamilja
krticu, rekla je Polu dok je ustro meala po konzervi na kuhinjskom
pultu. Kako bi je ti nazvao?, zapitala ga je iznenada. Nije mogao
nita da smisli. Tek kad je otiao gore, dok je sam sedeo za velikim
radnim stolom od iverice, natrpanim debelim knjigama punim
listova tankim kao flis-papir, on se seti sladoleda koji je njegova
majka uvek naruivala u poslastiarnici u Njuportu, kad bi cela
porodica nedeljom uvee otila na hamburgere. Majka mu je davno
umrla, otac ubrzo za njom. Usvojili su Pola kasno, kad su ve preli
pedesetu, pa su ljudi esto mislili da su mu beba i deda. Te veeri
kad je Sang ula u kuhinju, Pol je rekao: Tamna malina.
ta?
Boja.
Na licu joj je bio osmejak, pomalo zabrinut, osmejak koji bi neko
mogo pripisati zbunjenom detetu. Ba je smeno.
Ime?
Ne. Prosto mi je pomalo smeno kako si nastavio razgovor koji
smo vodili, ono, pre est sati i oekivao da se setim o emu govori.
im je Pol otvorio vrata svoje sobe sledeeg jutra, osetio je sve,
a opet otuan miris farbe, uo je ljapkanje valjka gore-dole po zidu.
Poto je Heder izala iz kue, Sang je pustila muziku: jedan disk Bili
Holidej za drugim. Tih dana naiao je talas lepljivog, sparnog
vremena, a Pol je radio u relativnoj hladovini dnevne sobe, nekoliko
koraka preko odmaralita od Sang.
Gospode, uzviknula je, primetivi ga dok je ila u kupatilo.
Mora da te izluuje ova muzika. Nosila je odseene farmerice,
crnu majicu sa bretelama kao na brushalteru. Stopala su joj bila
bosa, listovi i butine isprskani farbom.
Slagao je rekavi da esto ui uz muziku. Poto je primetio da
najee ide u kuhinju da opere etke ili pojede malo jogurta iz
velike kantice, drugog dana preao je tamo, gde je napravio aj i, na
njeno silno oduevljenje, podesio alarm na runom satu kako bi
znao kada da izvadi listie. Popodne je nazvala njena sestra iz
Londona, a glas joj je bio potpuno isti kao Sangin. Na trenutak je Pol
zapravo poverovao da to i jeste Sang i da ga, na neki misteriozan
nain, zove iz svoje sobe. Ne mogu da priam, kreim sobu u
alfiju i krtije roze, veselo je izvestila sestru, a kad je vratila
slualicu na mesto, na povrini tamno smeeg telefona ostalo je
nekoliko krtije roze otisaka prstiju.
Voleo je da ui u njenom nestalnom drutvu. Bila je
impresionirana koliko je odmakao na doktorskim studijama rekla
mu je da joj se majka, kad se pre godinu dana ispisala sa Harvarda,
zakljuala u spavau sobu na nedelju dana, a da otac nije hteo da
razgovara s njom. Ona je zavrila s akademskim obrazovanjem,
mrzela je taj takmiarski duh, mrzela to tera oveka da se pretvori
u monaha. Upravo to njen deko radi, uvek potpuno blokira veliki
deo dana i radi kod kue s iskljuenim telefonom, pie radove za
sledeu konferenciju. Bie ti dobar u tome, uveravala je Pola.
Posveen si, vidi se. Kad ga je pitala ta sve njegov ispit
podrazumeva, rekao joj je da e trajati tri sata, da e biti tri ispitivaa
i da obuhvata tri veka engleske i evropske knjievnosti.
I mogu da te pitaju bilo ta?, htela je da zna.
U granicama razuma.
Au!
Nije hteo da joj kae istinu da je prethodne godine ve izlazio
na taj ispit i da ga je pao. Jedine koje su to znale bile su komisija i
aica studenata, pa je Pol sad vie voleo da ostane kod kue upravo
da bi njih izbegao. Nije on pao zato to nije bio spreman, ve zato
to ga je tog jasnog majskog jutra pamenje izdalo, neobjanjivo se
ukoilo kao tvrdoglavi mii koji mu je grio stopalo u snu. Pet
razdiruih minuta, dok su profesori zurili u njega sa notesima
punim pitanja, dok su vozovi dolazili i odlazili du avenije
Komonvelt, on nije bio u stanju da odgovori ni na prvo pitanje o
kominom antiherojstvu u Riardu III. Komad je proitao toliko puta
da je svaku scenu mogao da vidi pred sobom, ne onako kako bi je
mogli prikazati na sceni, ve pre kao bledo odtampane stupce u
njegovom Pelikanovom izdanju ekspira. Oseao je kako ga obliva
tamno rumenilo; ostvarivao se komar koji ga je morio mesecima
pre ispita. Ispitivai su bili strpljivi, pokuali su s drugim pitanjem,
koje je na jedvite jade odmucao, zastajui usred misli i ne mogavi
da nastavi, sve dok, najzad, jedan od profesora bele kose, koja mu je
poput venca obavijala inae potpuno elavu glavu, nije isturio ruku
kao policajac koji zaustavlja saobraaj i rekao: Kandidat
jednostavno nije spreman. Pol je peice otiao kui, kravatu koju je
kupio za tu priliku nabio je u dep i nedelju dana nije izlazio iz
kue. Kad se vratio na univerzitet, smrao je deset kila, a sekretar
katedre ga je pitao da se nije zaljubio.

Sang je ivela s njima nedelju dana kad je jedan od udvaraa
nazvao. Dotad je kreenje bilo zavreno, sumorna soba
transformisana. Sang je uklanjala zatitnu traku sa prozorskih okvira
kad joj je Pol rekao da je zove neko po imenu Asim Bataarija iz
eneve. Kai mu da nisam tu, rekla mu je bez oklevanja. Zapisao
je ime koje je onaj to je nazvao paljivo sricao slovo po slovo i koji
mu ree pre nego to je spustio: Samo joj recite Pinku.
Zvalo je jo mukaraca. Jedan je potiteno pitao Pola da li je on
Sangin deko. Sama ta mogunost, koju je izgovorio potpuni
neznanac, uzdrmala ga je. Takva se stvar desila jednom ranije, one
godine kad se Pol tek doselio cimer i cimerka su se zaljubili, iselili
se kako bi se venali. Ne, rekao je sagovorniku. Ja sam joj samo
cimer. Bez obzira, ostatak dana oseao je kako ga to pitanje
pritiska, brinuo je da je nekako zgreio samim tim to se javio na
telefon. Nekoliko dana kasnije saoptio je to Sang. Nasmejala se.
Sad je verovatno zgroen poto zna da ivim s mukarcem, ree.
Sledei put, posavetovala ga je, reci da jesi.
Nedelju dana kasnije njih troje su bili u kuhinji, Heder je punila
termos ajem od ehinacee jer ju je uhvatila kijavica, a po ceo dan je
morala da bude na predavanjima, Sang se nadnela nad kafom i
novinama. Prethodne noi se zakljuala u kupatilo i sad je u kosi
imala nekoliko crvenkastih pramenova. Kad je telefon zazvonio i Pol
se javio, pretpostavio je da je na vezi jo jedan udvara jer je
sagovornik, kao i mnogi Sangini udvarai, imao strani naglasak,
mada je ovaj pre bio rafiniran nego nezgrapan. Jedina razlika bila je
u tome to je, umesto da pita da li je tu Sangita, on traio da
razgovara sa Sang. Kad je Pol pitao ko zove, odgovorio je pomalo
nestrpljivim tonom: Ja sam joj deko. Rei su pale na Polove grudi
kao tupo, a bolno tapkanje doktorovog instrumenta. Video je da je
Sang podigla ka njemu pogled pun iekivanja, a stolicu je ve
napola odgurnula od stola.
Za mene?
Klimnuo je, a Sang je ponela telefon u svoju sobu.
Deko, izvestio je Pol Heder.
Kako se zove?
Pol je slegnuo ramenima. Nije rekao.
Pa, verovatno skae od sree, odvratila je Heder pomalo
oporo, dok je zavrtala poklopac na termosu.
Polu je bilo ao Heder, crvenog, oljutenog nosa i irokog struka,
ali je potreba da zatiti Sang bila jaa. Kako to misli?, rekao je.
Zato to joj se vratio ljubavnik, pa sad moe svim ostalim
likovima da kae da odjebu.

Deko je stajao na trotoaru sa Sang gledajui u kuu, dok se Pol
vraao na biciklu, poto je ceo dan fotokopirao u biblioteci. Tamno
zeleni BMW bio je parkiran uz ivinjak. Njih dvoje su stajali sa
pretpostavljenom intimnou, a tamne glave su im se naginjale
jedna ka drugoj.
Sklanjaj se od prozora kad se presvlai, uo ga je Pol kako
govori. Vidi ti se kroz zavesu. Nisi mogla da nae sobu negde
pozadi? Pol je siao s bicikla na izvesnoj udaljenosti od njih,
zategao kaieve na rancu. Oseao je nelagodu, svestan svoje
odrpane odee orca i anatomskih papua i stare dartmutske
majice, bledih nogu prekrivenih umrenim plavim dlakama. Deko
je nosio izbledele farmerke, koje su mu savreno pristajale, belu
koulju, teget blejzer i smee kone cipele. Otre crte lica izazivale
su divljenje, a da se pritom nisu nametale. Kosa mu je, s druge
strane, bila podua, uokviravajui mu lice bujnom, neoekivanom
frizurom. ini se da je nekoliko godina stariji od Sang, zakljuio je
Pol, ali je u odreenom smislu jako liio na nju jer su bili iste visine,
imali isti zlatasti ten, mladei su im na isti nain bili rasporeeni
iznad i ispod usana. Dok im je Pol prilazio, Sangin deko je jo uvek
prouavao kuu, kao da pregleda viktorijansku oker-utu fasadu u
potrazi za nedostacima, dok iznenada nije skrenuo pogled kad mu
je psei lave odvukao panju.
Cimeri ti imaju psa?, zapita deko. On udnovato koraknu
ulevo, kao da plee, delimino se zaklanjajui iza Sang.
Ne, aavko, ree Sang ikajui ga i mazei po potiljku. Nema
pasa, nema puaa. Samo sam takve oglase zvala zbog tebe. Lajanje
je prestalo, a tiina koja je usledila kao da je naglaavala njene rei.
Oko vrata je imala ogrlicu, perlice od lapisa, preko kojih je prelazila
prstima na nain zbog kojeg je Pol pomislio da su joj poklonjene.
Pole, ovo je Faruk. Faruk se plai pasa. Poljubila je Faruka u
obraz.
Fredi, ree Faruk klimnuvi glavom umesto da prui ruku, a
rei su pre bile upuene Sang nego Polu. Odmahnula je glavom.
Po milioniti put, neu da te zovem Fredi.
Faruk je bacio pogled ka njoj bez trunke humora. to da ne? Ti
oekuje da te ljudi zovu Sang.
To je nije poljuljalo. To je drugaije. To je, zapravo, deo mog
imena.
Pa, ja sam Pol i, otprilike, samo me tako i moete zvati, rekao
je Pol. Niko se nije nasmejao.

Odjednom, nikad nije bila kod kue. Kad je i bila, sedela je u svojoj
sobi, esto razgovarala telefonom, zatvorenih vrata. Do veere je,
uglavnom, ve ne bi bilo. Stvari na njenoj polici u friideru, velike
tegle jogurta i krekeri i tabuli
73
, stajale su nedirnute. Jogurt je, na
kraju, zaradio tepih od zelenih maljica, koji je izazvao uasnute
uzvike kad je Sang, najzad, podigla poklopac. Najnormalnije je na
svetu, govorio je Pol sebi, to njih dvoje hoe da budu sami.
Iznenadio se kad je jednog dana naleteo na nju u maloj piljarnici sa
gurmanlucima u komiluku, sa korpom natrpanom hranom, koju
nikad nije donosila u kuu, ljubiaste mreice sa vlacem, kozji sir u
ulju, meso uvijeno u papir iz mesare. Poto je padala kia, Pol, koji je
doao kolima, ponudio joj je da je odbaci. Rekla mu je Ne, hvala i
krenula ka stanici metroa sa kaketom Harvarda na glavi, stiskajui
obema rukama kesu sa bakalukom na grudima. Nije imao pojma
gde Faruk ivi; zamiljao je prelepu kuu u ulici Bretl, sa staklenim
vratima i lepim gipsanim radovima.
Uvek bi se pomalo zapanjio kad bi zatekao Faruka u kui. Nije
esto dolazio, a inilo se da se pojavljuje i nestaje bez traga. Sem ako
bi Pol pogledao kroz prozor i video BMW uvek precizno parkiran u
senci breze, bilo je nemogue znati da li je tu. Nikad se nije
pozdravljao ni na dolasku ni na odlasku; umesto toga ponaao se
kao da je Sang jedini stanar u kui. Nikad nisu sedeli u dnevnoj sobi
niti u kuhinji. Samo jednom, kad se vraao iz vonje biciklom, Pol ih
je video kako ruaju na terasi. Sedeli su jedno kraj drugog,
prekrtenih nogu, a Sang je pruala viljuku ka Farukovim ustima
dok je drugu ruku drala ispod nje. Dok je Pol uao u kuu, ve su
se povukli u njenu sobu.
Kad nije bila sa Farukom, svata je radila za njega. Iitavala bi
neki lanak koji je napisao, pripremljen za tampu, traei greke u
kucanju. Zakazivala mu je preglede kod lekara. Jednom je provela
celo jutro s oglasima u rukama zapisujui cene ploica; Faruk je
razmiljao da renovira kuhinju.
Do kraja septembra Pol je ve uoio rutinu: ponedeljkom, koji je
Sang bio slobodan dan u knjiari, Faruk je dolazio na ruak. Njih
dvoje bi jeli u njenoj sobi; ponekad bi ih uo kako priaju dok jedu ili
kako im kaike kuckaju o inije sa supom, ili bi uo openov
Nokturno. Ljubav su vodili tiho prava milost u poreenju sa ostalim
parovima koje je sluao u kui tokom godina meutim, njihovo
prisustvo ga je uskoro nagnalo da ponedeljkom ide u biblioteku, jer
mu je, bez obzira na sve, smetalo. Oseao je nelagodu zbog onog
jednog puta kad su joj vrata bila odkrinuta, pa je video Faruka kako
zakopava farmerice.
Prole su tri godine od Tereze, jedine devojke koju je ikad imao.
Otad nije ni s kim izaao. Zbog Tereze je odabrao fakultet u
Bostonu. Nekoliko meseci je iveo s njom u njenom stanu u ulici
Sent Botolf. Za Dan zahvalnosti je otiao s njom kod njenih roditelja
u Dirfild. Tamo se sve i zavrilo. Izvini, Pole, ne mogu protiv toga,
prosto mi se ne svia kako se ljubi, rekla mu je kad su jednom
otili u krevet. Seao se kako je nag sedeo na jednoj strani dueka u
sobi, za koju je odjednom postao svestan da je vie nikad nee
videti. Nije se raspravljao; posle te sramote postao je zauujue
efikasan i prijatan, prema njoj, prema svima.

Kasno jedne noi Pol je itao u krevetu kad je uo kako se auto
zaustavlja pred kuom. Sat na stolu pokazivao je dva i dvadeset.
Ugasio je lampu i ustao da pogleda kroz prozor. Bio je novembar.
Pun mesec osvetljavao je iroku, pustu ulicu, du koje su se
protezali dakovi sa smeem i kante za reciklau. Pred kuom je
stajao taksi, motor je jo radio. Iz njega je izronila Sang, sama. Skoro
itav minut stajala je na trotoaru. ekao je kraj prozora dok se nije
popela na trem, onda oslukivao dok se penjala uz stepenice i
zatvorila vrata od svoje sobe. Faruk ju je pokupio tog popodneva;
Pol ju je video kako ulazi u njegova kola. Pomislio je da su se,
moda, posvaali, mada sledeeg dana nije primetio nikakve znake
neslaganja. uo ju je kako raspoloeno pria telefonom s Farukom
dogovarajui se koji film da iznajme. Meutim, te noi, otprilike u
isto vreme, desila se ista stvar. Tree noi je namerno ostao budan
da se uveri da je ula.
Sledeeg jutra, bila je nedelja, Pol, Heder i Sang zajedno su jeli
palainke u kuhinji. Sang je pustila Luisa Armstronga na CD plejeru
u svojoj sobi, dok je Pol pekao palainke u dva tiganja od livenog
gvoa.
Kevin e prespavati ovde veeras, rekla je Heder. Upoznala ga
je nedavno. Bio je fiziar na MIT-u. Nadam se da se slaete.
Naravno, ree Pol. Kevin mu se dopadao. esto je dolazio na
veeru i donosio pivo, a posle je pomagao sa sudovima,
razgovarajui sa Polom isto koliko i sa Heder.
ao mi je to nikako da ga sretnem. Izgleda da je stvarno fin,
rekla je Sang.
Videemo, ree Heder. Sledee nedelje nam je mesec dana
zabavljanja.
Sang se nasmeila kao da ova skromna proslava zapravo ima
mnogo vei znaaj. estitam.
Heder je ukrstila prste. Pretpostavljam da je sledei stadijum
kad ovek pone da podrazumeva da e provesti vikend s nekim.
Pol je bacio pogled ka Sang, koja nije nita rekla. Ustala je i
vratila se posle pet minuta iz podruma nosei punu korpu vea.
Lepe bokserice, ree Heder, primetivi nekoliko pari
spakovanih na vrhu gomile.
Farukove su, ree Sang.
Nema ve mainu?, htela je Heder da zna.
Ima, rekla je Sang, ni ne primeujui izraz neodobravanja na
Hederinom licu. Ali radi na novie.

Svae su poele negde oko Dana zahvalnosti. Pol je uo Sang kako
plae u slualicu u sobi, sivi plastini kabl bio je nategnut preko
linoleuma, pa preko odmorita, nestajui ispod njenih vrata. Jedna
od svaa imala je nekakve veze sa zabavom na koju je Sang bila
pozvana, a na koju Faruk nije hteo da ide. Druga je bila oko
Farukovog roendana. Sang je provela ceo prethodni dan pravei
tortu. Kua je mirisala na pomorandu i bademe, a Pol je uo kako
mikser muti do kasno u no. Meutim, sledeeg popodneva je tortu
video u kanti za otpatke.
Jednom, dok se vraao sa fakulteta, otkrio je da je Faruk tu,
BMW mu je bio parkiran pred kuom. Hladnoa decembarskog
dana je tipala; rano tog jutra pale su prve zimske pahulje. Dok je
prolazio pored Sangine sobe, uo je njen podignut glas. Optuivala
je: Zato nikad nee da se upozna s njenim prijateljima? Zato je nije
pozvao kod roaka kod kojih je otiao za Dan zahvalnosti? Zato
nije voleo da provode no zajedno? Zato je, na kraju krajeva, nije
dovozio kui?
Ja ti plaam taksi, rekao je Faruk tiho. U emu je razlika?
Mrzim to, Faruk. To nije normalno.
Zna da ne mogu lepo da spavam kad si tamo.
Kako emo se mi uopte ikad venati?, zahtevala je da zna.
Treba li zauvek da ivimo u odvojenim kuama?
Sang, molim te, rekao je Faruk. Pokuaj da se smiri. ue
nas tvoji cimeri.
Hoe li se manuti mojih cimera, vikala je Sang.
Histerie, rekao je Faruk.
Poela je da plae.
Upozorio sam te, Sang, rekao je Faruk. Zvuao je oajniki.
Neu da provedem ceo ivot sa enom koja pravi scene.
Jebi se.
Neto, tanjir ili aa, udarilo je u zid i razbilo se. Onda je soba
utihnula. Posle mnogo premiljanja, Pol tiho zakuca. Niko nije
odgovorio. Posle nekoliko sati Pol se skoro sudario sa Sang dok je
izlazila iz svog kupatila, umotana u veliki tamnoruiasti pekir.
Mokra kosa bila joj je neoeljana i umrena, a s jedne strane glave
trao je vor poput gnezdaceta.
Nedeljama je udeo da je ugleda ovako, a opet, bio je potpuno
nepripremljen za prizor njenih golih nogu i ruku, vlanog lica i
ramena.
Hej, rekao je, brzo se postrance provlaei kraj nje.
Pole, doviknula je posle stanke, kao da je tek tad registrovala
njegovo prisustvo. Okrenuo se da je pogleda; mada je tek prolo
etiri, sunce je ve zalazilo za prozor dnevne sobe, bacajui zlatan
pramen svetlosti na jednu njenu stranu dok je stajala u hodniku.
ta ima?, rekao je.
Prekrstila je ruke na grudima, krijui ramena akama. Bubuljica
na elu bila je prekrivena neim to je liilo na pastu za zube. Izvini
za ono danas.
U redu je.
Nije. Mora da ui za ispit.
Oi su joj blistale, a na licu je imala udan, zamrznut osmeh,
usne su joj bile blago razdvojene. Taman su i njemu usne krenule u
osmeh kad je video da ona samo to nije zaplakala. Klimnuo je
glavom. Nema veze.

Faruk nije zvao nedelju dana, mada bi ona poletela da se javi kad
god bi telefon zazvonio. Dolazila je kui na veeru svake noi. Dugo
je razgovarala sa sestrom u Londonu. Reci mi ako misli da je to
normalno, uo ju je Pol kako govori, dok je ulazio u kuhinju.
Jednom smo se vozili i on mi je rekao da smrdim. Na znoj. Rekao
mi je da se operem ispod mike. Stalno je ponavljao da me ne
kritikuje, da ljudi koji se vole treba da budu u stanju da kau takve
stvari jedno drugom. Jednog dana arls je izveo Sang, a uvee se
vratila sa kesama iz raznih radnji koje su nudile stalne popuste u
Kiteriju. Druge veeri je prihvatila poziv da odgleda film u Kulidu
sa Polom i Heder i Kevinom, ali kad su ve stigli do biletarnice,
rekla im je da je boli glava i peice se vratila kui. Kladim se da su
raskinuli, rekla je Heder kad su se smestili u svoja sedita.
Meutim, sledee nedelje Faruk je nazvao dok je Sang bila na
poslu. Mada se Faruk nije potrudio da se predstavi, Pol je pozvao
knjiaru i ostavio joj poruku.
Veza se opet nastavila, ali je Pol primetio da im Faruk vie nije
preao prag. Nije ak ni zvonio na vratima. Zastao bi pored
ivinjaka, motor bi mu i dalje radio, triput bi svirnuo da signalizira
da je eka, a ona bi tad nestala.

Za zimski odmor otila je u London. Sestra joj je nedavno dobila
deaia. Sang je pokazivala Polu stvari koje je kupila za bebu:
pilhozne pune kopi, plianu hobotnicu, minijaturnu koulju
francuskog mornara, vrteku sa zvezdama i planetama koje su sijale
u mraku. Zvae me Sang mai, rekla mu je uzbueno,
objanjavajui da mai na bengalskom znai tetka. Re je zvuala
udno na njenim usnama. Nije esto govorila bengalski nikad sa
sestrom, nikad s udvaraima, tek poneku re tu i tamo sa roditeljima
u Miigenu, sa kojima je razgovarala vikendom.
Kako se kae srean put?, pitao je Pol.
Rekla mu je da nije sigurna.
Bez nje, Polu je bilo lake da ui, um mu je bio prostran i jasan.
Ispit mu je bio za manje od est meseci. Datum i sat su ve bili
zakazani, prvog utorka u maju u deset sati, obeleenog krstiem u
kalendaru nad radnim stolom. Od leta je prelazio, opet ispoetka,
kroz spisak pesama i kritikih eseja i pozorinih komada,
rezimirajui svaki od njih na raunaru. Odtampao je ove rezimee,
izbuio po tri rupe na svakom listu i stavio ih u niz registratora.
Zatim je rezimirao te rezimee na karticama, koje je pregledavao pre
spavanja, onako nareane u kutije za cipele. Za Boi su ga, kao i
obino, pozvali kod jedne od tetaka u Bafalo. Ove godine, poto je
mogao da se izgovori ispitom, odbio je poziv, poslavi poklone
potom. Ni Heder nije bila tu; otila je s Kevinom na skijanje u
Vermont.
Kako bi obeleio poetak nove godine, Pol je sebi osmislio novu
rutinu i rairio se po celoj kui. Ujutru bi obnavljao poeziju za
kuhinjskim stolom. Posle ruka, kritika u dnevnoj sobi. Neki
ekspirov komad pre spavanja. Poeo je da ostavlja stvari,
registratore i kutije za cipele na kuhinjskom stolu, na odreenim
stepenicima na stepenitu, na stoiu u dnevnoj sobi. Jednog
snenog popodneva sedeo je zavaljen u papasan stolici itajui
beleke o Aristotelovoj Poetici, kad se zaulo zvono na vratima.
Bio je to ovek iz UPS-a
74
sa paketom za Sang, neto od D.
Krua. Pol je potpisao prijemnicu i odneo ga gore. Naslonio ga je na
vrata njene sobe, usled ega su se odkrinula. vrsto ih je zatvorio i
na trenutak je stajao tamo, jo drei ruku na kvaci. Iako je bila u
Londonu, pokucao je pre nego to je uao. Futon je bio uredno
nameten, pokriva od crvenog batika bio je prebaen preko njega.
Zeleni zidovi su bili prazni, sem dve uramljene indijske minijature
sa dvorskim scenama mukarci koji pue nargile zavaljeni na
jastuke, ene golih stomaka igraju u krug. Nije bilo nikakvog nereda
koji je on, iz nekog razloga, zamiljao svaki put kad bi proao pored
njene sobe; samo je napolju, kroz prozore, vladao tihi haos oluje.
Sneg je padao u nasuminim vrtlozima, a opet, pokrivao je smeu
ogradu na tremu ispod njega uredno kao naslikani ukrasi. Jedna
jedina zavesa od belog krepa bila je labavo opasana svilenom
earpom boje breskve, koju je Sang ponekad vezivala oko vrata,
zbog ega se platno zavese nabiralo u obliku vitkog peanog sata.
Pol je odvezao maramu dozvolivi zavesi da prekrije celo prozorsko
okno. Namirisao je parfem koji se jo oseao u samom tkanju, a da
nije ni prineo earpu licu. Otiao je do futona i seo, pruajui noge
du tepiha boje zobene kae. Skinuo je cipele i arape. Na sanduku
za vino, pored futona, stajala je aa vode na kojoj su se ve pojavili
mehurii, mala teglica vazelina. Otkopao je kai, ali ga je elja
iznenada napustila, odsutna iz njegovog tela, ba kao to je ona bila
odsutna iz te sobe. Ponovo je zakopao kai, a onda je lagano
podigao pokriva. Posteljina je bila od flanela, plava i bela, sa arom
u obliku kraljevskih ljiljana.
Bio je zadremao kad je uo telefon. Oteturao je bosonog iz
Sangine sobe u kuhinju, oseajui kako je linoleum hladan.
Halo?
S druge strane niko nije odgovorio i taman se spremao da spusti
slualicu kad je zauo lave.
Halo?, ponovio je. Sinulo mu je da bi to mogla biti Sang, da je
veza sa Londonom loa. Sang, jesi li to ti?
Osoba s druge strane je spustila.
Te noi, posle veere, telefon je ponovo zazvonio. Kad se javio,
uo je istog psa kao i ranije.
Baltazare, dosta!, rekla je neka ena im je Pol rekao Halo.
Glas joj je bio pun oklevanja. Je l Sang tu?, htela je da zna.
Nije ovde. Hoete da ostavite poruku?
Ostavila je ime, Dirdri Frejn, i broj telefona. Pol je to zapisao na
bloketu za poruke ispod Parte Mazumdara, udvaraa koji je zvao iz
Klivlenda tog jutra.
Sledeeg jutra je Dirdri ponovo nazvala. Pol joj je ponovo rekao
da Sang nije tu, dodavi da se nee vraati pre vikenda.
A gde je?, pitala je Dirdri.
Nije u zemlji.
U Kairu?
To ga je iznenadilo. Ne, u Londonu.
U Londonu, ponovila je. Zvuala je kao da joj je laknulo. U
Londonu. U redu. Hvala.
etvrti poziv se odigrao veoma kasno u noi, kad je Pol ve bio u
krevetu. Siao je na donji sprat pipajui po mraku u potrazi za
telefonom.
Ovde Dirdri. Zvuala je pomalo zadihano, kao da je ona, a ne
on, upravo dotrala do telefona.
Pritisnuo je prekida za svetlo, trljajui oi iza naoara. Hm, kao
to sam rekao, Sang se nije jo vratila.
Neu da priam sa Sang. Rei je izgovarala nerazgovetno,
preterujui u izgovoru Sanginog imena na pomalo okrutan nain.
Pol je uo muziku, trubu kako tiho prede. Neete?
Ne, rekla je. U stvari, imam pitanje.
Pitanje.
Da. Nastala je stanka, ulo se kako je ubacila kockicu leda u
au. Ton joj je postao koketan. I, kako se ti zove?
Skinuo je naoari, putajui da mu se soba zamagli pred oima.
Nije mogao da se seti kad mu se poslednji put neka ena obratila na
taj nain. Pol.
Pol, ponovila je. Mogu li da te pitam jo neto, Pole?
ta?
Radi se o Sang.
Ukoio se. Ponovo, ime je izgovorila bez ljubaznosti. ta o
Sang?
Dirdri je zastala. Ona ti je cimerka, je l tako?
Tako je.
Pa, pitala sam se, onda, da li moda zna da li da li su oni
roaci?
Ko?
Sang i Fredi.
Ponovo je stavio naoare, vraajui stvari u fokus. Nervirala ga je
radoznalost te ene. To nisu njena posla, eleo je da joj kae.
Meutim, pre nego to je uspeo da to uradi, Dirdri je poela tiho da
plae.
Pogledao je na sat na poretu; bilo je skoro tri ujutru. Sam je kriv.
Nije trebalo da se javlja na telefon tako kasno. Zaeleo je da nije
rekao eni kako se zove.
Dirdri, rekao je posle nekog vremena, umoran od sluanja.
Jesi li jo tu?
Prestala je da plae. Disanje joj je bilo neravnomerno, probijalo
mu je uvo.
Ja ne znam ko si ti, rekao je Pol. Ne razumem zato me
zove.
Ja ga volim.
Spustio je slualicu, srce mu je udaralo kao ludo. Osetio je jaku
potrebu da se istuira. eleo je da obrie njeno ime iz notesa. Zurio
je u slualicu, ostaci Sanginih krtije roze otisaka jo su se videli tu i
tamo. Po prvi put od poetka zimskog raspusta osetio se usamljeno
u kui. Poziv mora da je ista sluajnost. ena je govorila o nekoj
drugoj Sang. Moda je sve to zavera nekog njenog indijskog
udvaraa da poseje seme sumnje, da je odmami od Faruka. Pre nego
to je Sang otila za London, svae su se smanjile, a situacija izmeu
Sang i Faruka, koliko je Pol mogao da oceni, bila je i dalje ista. U
dnevnoj sobi je uvijala torbicu od braon koe, par mukih rukavica
za vonju. No pre nego to je otila rezervisala je sto za veeru za
njih dvoje u Bibi. Faruk ju je odvezao na aerodrom.

Zvonjava telefona probudila je Pola sledeeg jutra. Ostao je u
krevetu sluajui, gledajui u pepeljaste grane drveta pred njegovim
prozorom. Izbrojao je da je zazvonilo dvanaest puta pre nego to je
prestalo. Telefon je zazvonio pola sata kasnije, a on ga je ponovo
ignorisao. Trei put je bio u kuhinji. Kad je prestao, izvukao je kabl
iz prikljuka na telefonu.
Mada je ostatak dana proveo uei u tiini, oseao se muiavo.
Dok je sedeo u kuhinji te veeri, sa izdanjem Spensera, koje je
podsealo na ciglu, nije mogao da se koncentrie na redove, iritirale
su ga fusnote, koliina onog to treba da naui. Pitao se koliko je
puta Dirdri pokuala da ga nazove otkad je iskljuio telefon. Da li je
odustala? To zvanje mu se inilo opsesivnim. Pitao se da li je tip
osobe koja bi neto preduzela. Popila boicu pilula.
Posle veere je ponovo prikljuio kabl na telefon. Nije vie bilo
poziva. A opet, um je nastavio da mu luta. Neto mu je govorilo da
e pokuati ponovo. Pogreio je to joj je rekao kad se Sang vraa.
Moda je Dirdri ekala da razgovara lino s njom. Moda e Dirdri
rei Sang isto ono to je rekla i njemu, da voli Faruka. Pre nego to
je otiao u krevet, sipao je sebi au devarsa
75
, poklon koji mu je
poslala tetka iz Bafala. Onda je okrenuo broj koji mu je Dirdri
ostavila. Odmah se javila uz melodino halo.
Dirdri, Pol ovde.
Pol, rekla je lagano.
Zvala si me sino. Ja sam Sangin cimer.
Naravno. Pol. Spustio si mi slualicu, Pole. inilo se da je opet
pijana, ali bolje raspoloena.
Sluaj, izvini zbog toga. Samo sa hteo da proverim da si dobro.
Dirdri je uzdahnula. To je ba lepo od tebe, Pole.
I da te zamolim da prestane da me zove, rekao je posle
priline stanke.
Zato? U glasu joj se ula panika.
Zato to te ne poznajem, rekao je.
Hoe li da me upozna, Pole?, rekla je. Ja sam veoma
dopadljiva osoba.
Moram da idem, rekao je, vrsto se nadajui da je to nee
isprovocirati. Ali, moda moe da razgovara s nekim drugim?
Nekim prijateljem?
Fredi mi je prijatelj.
Sam pomen Faruka, to to ga je nazvala po nadimku, uznemirilo
je Pola ba kao i prethodne veeri. Jue je pretpostavljao da bi Dirdri
mogla biti jedna od Farukovih studentkinja sa Harvarda, praktino
tinejderka, zaljubljena u starijeg mukarca. Zamiljao ju je kako
sedi u zadnjim klupama u sali za predavanja, kako ga poseuje u
kabinetu, pogreno tumai postupke. Sad se u Polovoj glavi
formiralo jedno jednostavno, razumno pitanje, pitanje koje je
istovremeno bilo i otrovno.
I, kako ti to tano poznaje Faruka, zapitao je Pol nonalantno,
kao da askaju na zabavi.
Smatrao je da mu nee rei, mislio je da e mu ak spustiti
slualicu kao to je on uinio njoj, meutim, lako su zapodeli
razgovor. Dirdri je bila ta koja je uglavnom govorila. Rekla je Polu
da potie iz Vankuvera i da se preselila u Boston kad je imala
dvadesetak godina da bi studirala dizajn enterijera. Upoznala je
Faruka jednog nedeljnog popodneva pre godinu i po dana, dok je
izlazila iz kafia na Saut Endu
76
. Pratio ju je niz ulicu, potapao po
ramenu, odmerio je od glave do pete s neskrivenom udnjom. Ne
moe da zamisli, rekla je Dirdri priseajui se. Ne moe da
zamisli kakav je to oseaj. Bez obzira, ponaao se kao dentlmen.
Na prvi sastanak su otili do Volden Ponda
77
. Kasnije su kupili
kukuruz i paradajz, i pekli lososa na rotilju u dvoritu iza njene
kue. Faruku se mnogo dopadao njen dom, stara farmerska kua na
pet jutara imanja. Zamolio ju je da napravi planove za renoviranje
njegove kuhinje. Za Praznik rada zajedno su ili na peaenje na
Maunt Sunapi
78
. Govorila je i druge stvari koje je Pol sluao, a
pritom nije bio siguran u koliko toga da poveruje. Jer, ili su te stvari
bile tane, a Faruk i Dirdri su imali pravu pravcijatu aferu, ili je
Dirdri, jednostavno, sve izmiljala, onako kako usamljeni pijani ljudi
nekad izmiljaju. U jednom trenutku odlutao je u hodnik i otvorio
Sangina vrata da bi proverio da li je zavesa vezana kako je se seao.
A ti?, Dirdri iznenada zapita.
ta ja?
Pa, eto mene, meljem bez prestanka, a ti nisi prozborio ni re.
Kakav si ti, Pole? Jesi li srean?
rtvovao je sat vremena ovoj eni. Ivica uveta ga je bolela jer je
predugo pritiskao slualicu. Ovde se ne radi o meni. Progutao je
pljuvaku, zatvarajui vrata Sangine sobe. Radi se o Sang.
Oni su roaci, je l tako?, ree Dirdri. Jedva da ju je uo. Zar
ne?
Oaj s kojim je ga je to pitala doneo je sa sobom poraavajuu
potvrdu. Znao je da je sve to mu je ispriala istina, saznanje da je
neto itekako krenulo po zlu otupelo ga je onako kako mu se desilo
na ispitu. Onako kako su to uinile Terezine rei.
Sang i Faruk nisu roaci, rekao je. Osetio je udnovatu,
unutranju mo dok je govorio, svestan da e je taj podatak baciti u
oaj.
utala je.
Oni su momak i devojka, Dirdri, rekao je. Ozbiljan par.
Ma, je l? Ton joj je bio izazivaki. Koliko ozbiljan?
Razmislio je na trenutak. Viaju se etiri ili pet puta nedeljno.
Stvarno? Na Polovo zadovoljstvo, Dirdri je zvuala kao da ju je
ta informacija povredila.
Da, rekao je dodavi, zajedno su ve vie od tri godine.
Tri? Re se slabano vukla na nain zbog kojeg se Pol zapitao
da nee, moda, ponovo da zaplae. Meutim, kad je ponovo
progovorila, glas joj je bio jasan. Pa, i mi smo ozbiljan par. Jue sam
ga pokupila na aerodromu kad se vratio iz Kaira. Videli smo se
veeras. Bio je ovde na veeri, ovde u mojoj kui. Vodio je ljubav sa
mnom na mom stepenitu, Pole. Pre sat vremena sam jo uvek
oseala kako mi se sliva niz butine.
. . . . . . . . . . . . . . .
Sang se vratila iz Londona s poklonima za celu kuu, kit-ket
okoladicama u crvenom omotu, ajem iz Harodsa
79
, marmeladom,
keksom prelivenim okoladom. Fotografija njenog neaka se
pojavila na friideru, njegovo sitno nasmejano lice pritisnuto uz
Sangino. Pol je iz svoje sobe video da ju je Faruk dovezao do kue.
Najzad, Pol sie niz velianstveno stepenite, niz koje vie nije
mogao da silazi, a da mu pred oima ne bljesne prizor nagog Faruka
na eni koja nije Sang. U kuhinji je otvorio svoj kredenac i izvukao
devars.
Au, stvari su se ovde stvarno promenile, ree Sang s
osmehom, izvijajui obrve u ali dok ga je gledala kako sipa pie.
Kako to misli?
Pije sko. Da sam znala, kupila bih ti neku skupu vrstu u fri-
opu umesto kit-keta.
Pomisao na nju kako mu kupuje poklon bacila ga je u depresiju.
Bili su srdani, ali nisu bili prijatelji. Ponudio joj je au skoa, koju je
ona prihvatila. Seli su zajedno za sto. Kucnula je au o njegovu.
Poela je da razvrstava potu koju joj je Pol nakupio. Kosa joj je
bila nekoliko centimetara kraa; intenzivno je mirisala na neki
pikantni parfem.
Ne znam nijednu Dirdri, rekla je, itajui poruke iz notesa. Je
l rekla zato zove?
Bio je iskapio au, pa ga je pie ve umirilo. Odmahnuo je
glavom.
Pitam se ta da radim.
S im?
Pa, da li da je nazovem?
Ustao je i otvorio zamrziva da uzme kockice leda za jo jedno
pie. Kad se vratio za sto, precrtavala je ime olovkom. Zaboravi.
Verovatno se bavi telefonskom prodajom ili neim slinim.

Bilo je lako izbei Sang. Dane je poeo da provodi u univerzitetskoj
biblioteci, koju je Pol inae smatrao lienom svakog arma, s onim
betonskim podovima i sivim metalnim policama i odeljcima za
itanje punim anonimne filozofije pisane hemijskom olovkom. Kod
kue je otkrio da je podjednako lako poneti sendvi u sobu. Zima je
ustuknula pred vlanim, neodlunim proleem, punim vetra i kosih
mlazeva kie, koji su ibali prozor kraj Polovog kreveta. Kad god bi
telefon zazvonio, on se ne bi javio. Prvih nekoliko dana posle
Sanginog povratka, bio je ubeen, svaki put, da Dirdri zove traei
da pria sa Sang. Meutim, Dirdri nikad nije zvala. Iekivao je da
njen glas, stvari koje mu je rekla, izblede iz seanja. Meutim,
razgovori su mu se tvrdoglavo utaborili u glavi, pored komada,
pesama i eseja. Video je dvoje ljudi kako plivaju u Volden Pondu, s
glavama na povrini vode. Meutim, tu je onda Sang, koja je dan za
danom nestajala odlazei kod Faruka na veeru. Sedela je tako za
kuhinjskim stolom rezerviui Faruku karte za Kairo za leto, a broj
njegove kreditne kartice bio je ispisan na listu papira. Prolo je dva
meseca, a Dirdri nije nazvala i Pol je najzad prestao da se pribojava
da e zvati.
Pol je odluio da se nedelju dana tokom prolenog raspusta
odmori od uenja. Prestani da buba. To ti se verovatno desilo i
prvi put. Idi na Karibe, predloio mu je savetnik. Umesto toga, Pol
je ostao kod kue, ali je izjavio da je zvanino na odmoru. Iao je da
gleda filmove u Bretlu
80
, proveo dva dana spremajui prebranac s
mesom. Jednog dana se odvezao do Velflita nateravi sebe da ne
ponese knjigu. Odluio je da se na biciklu odveze do Konkorda, da
poseti Emersonovu kuu; u subotu ujutru otkrio je da treba
namestiti lanac, pa je doneo bicikl do terase. Kad je podigao pogled,
Sang je tu stajala, s telefonom u ruci, a kabl je bio nategnut koliko
god je to bilo mogue.
Upravo se desilo neto udno, rekla je.
ta?
Zvala je ona ena Dirdri. Ona iju si poruku zapisao dok sam
bila na putu.
Pol se sagnuo pretvarajui se da kopa za neim po kutiji s
alatom. Traila je Faruka, nastavila je Sang. Kae da mu je
prijateljica, da je dola u posetu, a inae ivi van grada.
Aha. Mora da je zbog toga i onda zvala, rekao je, oseajui
olakanje kad je uo da je Dirdri samo to rekla.
Nikad nije spomenuo nikakvu Dirdri.
O.
Sang je sela na ligetul s telefonom u krilu, a telo joj je uronilo u
stolicu. Ispravila se, zurei u telefon, poela da pritiska brojeve
nasumino, mada je slualica jo bila sputena. Faruk nema
prijatelje, rekla je. Otkad sam ga upoznala, nikad me nije upoznao
ni s jednim jedinim prijateljem. U stvari, ja sam mu jedini prijatelj.
vrsto se zagledala u Pola, a on se na trenutak uplaio da se sprema
da povue nekakvu paralelu, da ukae da ni Pol nema nijednog
prijatelja. Umesto toga, ona ree: U svakom sluaju, otkud joj moj
broj?
Potraila ga je u Farukovom adresaru; Dirdri je to priznala Polu.
Faruk joj je olakao posao, poto ju je zapisao pod S kao Sang, ime
roake koju je spomenuo na nain koji joj se uinio sumnjivim. Pol je
odmahnuo glavom dok je ustajao pritiskajui rune konice na
biciklu. Ne znam. Pretpostavljam da bih ja pitao Faruka.
Tano. Pitati Faruka. Ustala je i vratila se u kuu.
Te veeri, kad se Pol vratio iz Konkorda, zatekao je Sang za
kuhinjskim stolom. Nije progovarala dok je prilazio friideru da
izvadi ostatke prebranca.
Faruk nije kod kue, rekla je kao da odgovara na pitanje koje je
Pol postavio. Ceo dan nije kod kue.
Podigao je poklopac sa tepsije i poprskao nekoliko kapljica vode
po prebrancu. Hoe malo ovoga?
Ne, hvala. Namrtila se.
Pol je stavio prebranac u rernu i nasuo sko. Miii na rukama i
butinama su ga prijatno boluckali. eleo je da se istuira pre jela.
I, kad je tano ta osoba Dirdri zvala?, ree Sang, zaustavivi ga
dok je izlazio iz kuhinje.
Okrenuo se prema njoj obrnuvi se na petama. Ne seam se.
Zvala je dok nisi bila tu.
I je l ti neto rekla?
Kako to misli?
ta ti je tano rekla?
Nita. Nisam razgovarao s njom, rekao je dok mu se puls
ubrzavao; bio je zahvalan to je ve prekriven znojem. Samo je
traila da joj se javi.
Pa ne mogu da joj se javim. Nije mi ostavila ni broj. Bilo je
udno. Je l ti zvuala kao neka udna osoba?
Setio se Dirdrinih suza. Volim ga, bila je rekla Polu, savrenom
strancu. Pogledao je u Sang namestivi na licu izraz nerazumevanja.
Nisam siguran na ta misli.
Uzdahnula je s nestrpljenjem. Moe li mi to dodati?, rekla je
pokazujui bloke za poruke.
Pol je posmatrao dok je Sang poela da lista stranice koje je ve
bila pregledala, prelazei prstom preko svakog reda.
ta trai?, rekao je trenutak kasnije.
Njen broj.
Zato?
Hou da je nazovem.
Zato?
Podigla je pogled ka njemu iznervirano. Zato to hou, Pole.
Ima li neto protiv?
Otiao je na gornji sprat da se istuira. To nije njegova stvar,
govorio je sebi dok se vrela voda slivala niz njega i kasnije dok se
brisao, onda zaeljavao kosu unazad obavijen parom. Kad je
ponovo siao na donji sprat, zatekao ju je kako etvoronoke pretura
po kanti za otpatke, a oko nje su leale gomile novina i asopisa.
Prokletstvo, rekla je.
ta sad trai?
Broj. Seam se da sam iscepala stranicu iz nekog razloga.
Mislim da sam je bacila. Poela je da vraa novine i asopise u
korpu. Prokletstvo, ponovila je. Ustala je utnuvi blago kantu.
Ne seam joj se ni prezimena. A ti?
Udahnuo je kao da eli da zapeati tu informaciju u sebi, ali je
onda odmahnuo glavom, pun olakanja to je dobio priliku, najzad,
da bude iskren prema njoj. I on je zaboravio Dirdrino prezime.
Imalo je jedan slog, ali mu je sve ostalo, sem tog detalja, nestalo iz
glave.
Hej, Pole, ree Sang posle stanke. Izvini ako sam onda
zvuala grubo.
Preao je preko kuhinje, otvorio rernu. Ne brini zbog toga.
Stomak joj je zakrao dovoljno glasno da ga i Pol uje. Gospode,
upravo sam shvatila da danas nisam nita pojela. Mislim da u ipak
uzeti malo tog prebranca. Da napravim salatu?
Ovo bi bila njihova prva zajednika veera, nasamo, bez Heder.
Nekad je udeo za takvom prilikom. Nekad se oseao nezgrapno i
kao da mu je jezik zavezan kad bi Sang bila u sobi. Sad je strahovao
od nje.
Pretpostavljam da jeste bila pomalo udna, rekao je, lagano
zurei u Sangin potiljak, nagnut unapred iznad sudopere gde je
kidala zelenu salatu. Okrenula se.
Kako? Kako ti se inila udnom?
Toliko je bio nervozan da se u jednom groznom trenutku
zabrinuo da bi se mogao nasmejati na sav glas. Sang ga je uporno
odmeravala. Voda je jo tekla iz slavine. Pruila je ruku iza lea da
je iskljui i sad je soba utihnula.
Plakala je, ree on.
Plakala?
Hm, da.
Kako je plakala?
Prosto plakala. Kao da je uznemirena zbog neega.
Sang je otvorila usta kao da hoe neto da kae, ali joj je neko
vreme vilica samo visila. Znai, samo da razjasnimo. Ta ena Dirdri
je zvala i traila mene?
Pol je klimnuo. Tano.
A ti si rekao da nisam tu.
Tano.
Onda te je ona zamolila da mi kae da je nazovem.
Tano.
A onda je poela da plae?
Da.
I ta se onda desilo?
To je bilo sve. Onda je spustila slualicu.
Na trenutak je izgledalo da je Sang zadovoljna informacijom,
klimajui lagano. Onda je naglo odmahnula glavom, kao da eli da
je zbaci s ramena. Zato mi to nisi rekao?
Zaalio je to joj je ponudio prebranac. Zaalio je to je uopte i
podigao slualicu onog dana. Zaalio je to se Sang, a ne neka druga
osoba, doselila u sobu, u kuu, u njegov ivot. Jesam, rekao je
smireno, povlaei u glavi liniju izmeu njih. Rekao sam ti da je
zvala.
Ali mi nisi ovo rekao.
Ne.
Razrogaila je oi u neverici. Zar ti nije palo na pamet da bih
elela da znam?
Stisnuo je usne i skrenuo pogled.
Pa?, zahtevala je, sad ve viui na njega. Nije li?
Poto jo uvek nije odgovarao, ona je domarirala do njega ruku
stisnutih u pesnice, i on se pripremi za udarac odvrativi lice od nje.
Meutim, nije ga udarila. Umesto toga, obema rukama je zgrabila
sopstvenu glavu, kao da pokuava da nae ravnoteu. Gospode,
Pole. Glas joj je bio toliko piskutav da se skoro nije ni uo. Koji je
tebi avo?

Sad je ona bila ta koja je poela da ga izbegava. Nekoliko noi je nije
bilo kod kue. Pol ju je video kako ulazi u arlsov kamion sa
putnom torbom. Poto se dotad Heder skoro i zvanino uselila kod
Kevina, Pol se ponovo naao u kui potpuno sam. Prolo je nedelju
dana pre nego to je ponovo video Sang. Mislei da je sam, nije se
potrudio da zatvori vrata svoje sobe. Dola je do njegove sobe
obuena u lepu haljinu, koju nikad ranije nije video, belu strukiranu
pamunu haljinu sa kratkim rukavima. Dekolte je bio etvrtast
otkrivajui joj kljune kosti.
Hej, rekla je.
Hej. Nije mu ni najmanje nedostajala.
uj. Samo sam htela da ti kaem da je sve straan nesporazum.
Dirdri je zaista stara Farukova prijateljica jo odavno. Sa koleda.
Ne mora da mi objanjava, ree Pol.
ivi u Kanadi, nastavila je Sang. U Vankuveru.
Jasno.
uju se, ono, jednom godinje. Faruk joj je spomenuo moje ime
jo pre nekoliko godina kad smo tek poeli da se zabavljamo, dok je
iveo u drugom stanu, a ona ga se setila. Pokuavala je da stupi u
kontakt s njim poto se udaje, a htela je da poalje Faruku pozivnicu.
Nije imala Farukovu novu adresu niti broj, a nema ga u imeniku.
Zato je nazvala ovde.
Izgledala je udnovato uzbuena svojim izuvijanim objanjenjem.
U obraze joj je navrlo malo boje.
Ima samo neto, Pole.
Podigao je pogled. ta to?
Faruk je nazvao Dirdri da je pita o onome to si rekao.
ta sam to rekao?
Da je plakala. Sang slee ramenima, opustivi ih nehajno.
Rekao mi je da ona nema pojma o emu si govorio. Glas joj je
zvuao napeto, rei su se brzo nizale jedna za drugom.
Hoe da kae da sam to izmislio?
utala je.
Rekao joj je za plakanje za njeno dobro. One noi u kuhinji, dok
ju je gledao kako pravi salatu, oseao je kako se zidovi uruavaju
oko nje. Zaeleo je da je nekako upozori. Sad je eleo da je odgurne
od dovratka u kojem je stajala.
Zato bih izmislio takvu priu? Oseao je kako mu ivac na
jednoj strani glave pulsira.
Umesto da se raspravlja s njim, uputila mu je pogled pun
saoseanja, dozvolivi da joj se glava nasloni na dovratak. Ne
znam, Pole. Sinulo mu je da je ovo prvi put da je dola kod njega u
sobu. Na trenutak je izgledalo kao da trai mesto da sedne.
Zagladila je kosu.
Jesi li stvarno mislio da u ga zbog toga ostaviti?
Nisam mislio da e zbog toga bilo ta uraditi, rekao je Pol. Sad
je ve stezao zube. Telo mu je bilo teko, utrnulo od njenih optubi.
Nisam to izmislio.
Mislim, jedno je da ti se sviam, Pole, nastavila je. Jedno je da
se zaljubi. Ali da izmisli takvu priu Zastala je, usne su joj se
razvlaile u neto to nije bio osmeh. Patetino je, stvarno.
Patetino! I izala iz sobe.
. . . . . . . . . . . . . . .
Kad su im se putevi ponovo ukrstili, nije se izvinila zbog ispada.
Nije izgledala ljuta, prosto je bila ravnoduna. Primetio je da je
primerak Feniksa, koji je ostavila na mikrotalasnoj, presavijen u
delu sa oglasima za nekretnine i da je nekoliko oglasa zaokrueno.
Dolazila je i odlazila iz Farukovog stana. Pogledala bi nakratko Pola
kad bi se desilo da ga sretne, uz mehaniki osmejak, a onda bi
iznenada skrenula pogled, kao da je nevidljiv.
Sledei put kad je Sang radila u knjiari, Pol je ostao u sobi dok
nije uo da je izala iz kue. Kad je otila, otiao je u kuhinju,
ispraznio korpu za otpatke, koju nisu izneli cele zime. Prelistavao je
svaki asopis, razvio svake novine, traei list papira sa Dirdrinim
brojem. To bi liilo na Sang, razmiljao je, da ga trai i da ga ne
nae. Meutim, ni Pol ga nije mogao nai. Izvadio je imenik i
otvorio ga nasumce, traei neku Dirdri, i nije ga bilo briga koliko je
to apsurdno. Onda ga se setio. Njenog prezimena. Doplutalo mu je
bez napora u seanje, a uz njega i zvuk Dirdrinog glasa dok mu se
predstavljala one noi preko telefona, pre toliko meseci. Okrenuo je
na F, video je tamo, neka D. Frejn, adresa u Belmontu. Povukao je
noktom kaiprsta ispod imena ostavljajui na papiru fino ulegnue.
Nazvao je sledeeg dana. Ostavio je poruku na sekretarici traei
da ga nazove. Osetio je vrtoglavicu kad je zavrio. Na neki nain,
upravo ga je strah da ga Dirdri nee nazvati, znajui da se sad i ona
dri na distanci, ohrabrivao da ponovo zove, da stalno ostavlja
poruke. Dirdri, Pol ovde. Molim te, nazovi me, rekao bi svaki put.
A onda se, jednog dana, javila.
Moram da razgovaram s tobom, rekao je.
Prepoznala mu je glas. Znam. Sluaj, Pole
Prekinuo ju je. Nije u redu, rekao je. Sedeo je u kabini u lobiju
biblioteke posmatrajui studente kako mau lanskim karticama
pred radnikom obezbeenja. Preturao je po depovima traei jo
sitnine.
Sasluao sam te. Bio sam ljubazan prema tebi. Nisam morao da
razgovaram s tobom.
Znam. ao mi je. To nije bilo lepo od mene. Vie nije zvuala
ni pijano, ni koketno, ni oajno, niti uznemirena bilo im. Bila je
savreno obina, utiva, ali na distanci.
Nisam joj ak ni rekao one druge stvari koje si mi rekla. Video
je da student stoji pred kabinom ekajui da Pol zavri. Spustio je
glas. Osetio je blagu histeriju. Sea se svega onog?
uj, molim te, rekla sam da mi je ao. Moe li da saeka
trenutak? Pol je uo zvono na vratima. Minut kasnije vratila se do
telefona. Moram sad da idem. Zvau te kasnije.
Kad?, zahtevao je Pol da zna, pribojavajui se da ga lae, da je
sve to samo trik da ga se rei. U januaru, kad je Pol hteo da spusti
slualicu Dirdri, ona ga je zamolila da ne prekida vezu.
Kanije. Veeras, rekla je.
Hou da znam kad.
Rekla mu je da e zvati u deset.
Ideja mu je sinula im je prekinuo vezu, slualicu je jo drao u
ruci.
Izaao je iz biblioteke, otiao do najblieg Rejdio eka
81
. Treba
mi telefon, rekao je prodavcu. I adapter sa dva prikljuka.

Te veeri je Sang radila u knjiari; kao i obino, do devet je stigla
kui. Polu nije rekla nita kad je ula u kuhinju da uzme potu.
Nazvao sam Dirdri, ree Pol.
to ne prestane da se tako mea?, odgovorila je Sang ravnim
glasom listajui katalog.
Nazvae me u deset, ree Pol. Ako hoe, moe da
prislukuje, a ona nee znati. Kupio sam jo jedan telefon i
prikljuio ga na nau liniju.
Spustila je katalog primetivi drugi telefon. Isuse, Pole,
prosiktala je. Ne mogu da verujem kakav si, jebote!
Otila je u svoju sobu; u pet do deset je izala i sela kraj Pola.
Postavio je telefone jedan do drugoga na sto. Tano u deset i minut
oba telefona su zazvonila. Pol se javio na jedan. Halo?
Ja sam, rekla je Dirdri.
Klimnuo je mahnuvi Sang i lagano, paljivo, Sang podie drugu
slualicu i prinese je uvetu ne dozvoljavajui da je slualica dotakne.
Drala ju je neprirodno, donji deo slualice okrenula je od usta i
usmerila ga ka ramenu.
Kao to sam i rekla, Pole. Izvini to sam te zvala. Nije trebalo,
rekla je Dirdri.
Zvuala je oputeno, raspoloena za razgovor, naizgled, bez
urbe. I Pol se malo opustio. Ali jesi.
Da.
I plakala si zbog Faruka.
Da.
A onda si me pretvorila u laova.
utala je.
Poricala si celu stvar.
Bila je to Fredijeva ideja.
A ti si se sloila, ree Pol. Gledao je u Sang. Pritiskala je gornje
zube u donju usnu na nain koji je delovao prilino bolan.
ta je trebalo da uradim, Pole?, ree Dirdri. Razbesneo se kad
je otkrio da sam te nazvala. Odbijao je da me vidi. Iskljuio je
telefon. Nije otvarao vrata.
Sang je stavila dlan na ivicu stola kao da pokuava da ga
odgurne, ali se to zavrilo time to je odgurala sebe unazad
zagrebavi stolicom po linoleumu. Pol je prineo prst usnama, ali je
onda shvatio da je za Dirdri on nainio taj zvuk. Nastavila je da
govori.
Sluaj, Pole, ao mi je to si se naao usred ovoga. Zaista mi
jeste ao to sam nazvala. Prosto se radilo o tome da mi je Fredi
neprestano govorio da mu je ta Sang roaka, a kad sam traila da
nas upozna, on je odbio. Najpre me nije bilo briga. Pretpostavljala
sam da mu nisam jedina ena u ivotu. Ali onda sam se zaljubila u
njega. elela je da mu veruje, objasnila je. Imala je trideset pet, ve
se jednom udala i razvela. Nije imala vremena za to.
Ali sam s tim zavrila, rekla je bez uzbuenja u glasu. Zna, u
jednom trenutku sam zaista poverovala da ne moe da ivi bez
mene. To je ono to on radi enama. Zavisi od njih. Trai od njih da
mu uine sto stvari, navede ih da poveruju da njegov ivot ne bi
funkcionisao bez njih. Ono je bio on danas popodne kad si zvao,
eleo je da se i dalje viamo, eleo je da me jo dri sa strane. Vidi,
on nema nijednog prijatelja. Samo ljubavnice. Mislim da su mu
potrebne onako kako su drugim ljudima potrebni porodica ili
prijatelji. Sad je zvuala razumno i dubokoumno, kao da opisuje
vezu u kojoj je bila pre mnogo godina. Sang je zatvorila oi i lagano
odmahivala glavom sa jedne strane na drugu. Pas je lajao.
To je moj pas, ree Dirdri. Oduvek je mrzeo Fredija. Velik je
kao fudbalska lopta, ali kad god Fredi doe do mene, tera me da
stavim zatitnu ogradu preko stepenica.
Sang je otro uzdahnula. Tiho je spustila slualicu na sto, onda ju
je ponovo pokupila.
Moram da idem, rekao je Pol.
Moram i ja, sloila se Dirdri. Mislim da sad mora da joj
kae.
Trgao se, uplaio da je Dirdri otkrila njegov trik, da zna da Sang
prislukuje. ta da joj kaem?
Da joj kae za mene i Faruka. Zasluuje da zna. Zvui mi kao
da si joj dobar prijatelj.
Dirdri je spustila, a Pol i Sang su dugo sedeli tamo oslukujui
tiinu. Skinuo je sa sebe ljagu u Sanginim oima, a opet, nije oseao
nikakvo olakanje, nikakvo opravdanje. Najzad, Sang spusti
slualicu i ustade, lagano, ali nije vie inila nikakve pokrete.
Izgledalo je kao da je hermetiki odvojena od svega, drala se kao
da i dalje mora da bude savreno neprimetna, kao da e i najmanji
zvuk ili pokret otkriti njeno prisustvo.
ao mi je, rekao je Pol na kraju.
Klimnula je i otila u svoju sobu, zatvorivi vrata. Posle nekog
vremena je krenuo za njom, stojei ispred. Sang? Treba li ti neto?
Ostao je da stoji tako ekajui da odgovori. uo ju je kako se
kree po sobi. Kad su se otvorila vrata, video je da se presvukla u
crnu majicu sa dugim uskim rukavima. Ruiasti mantil joj je bio
prebaen preko ruke, torbica joj je visila s ramena. Treba mi
prevoz.
U kolima ga je usmeravala govorei mu ta da radi i gde da
skrene tek u poslednjem moguem trenutku. Vozili su se kroz
Alston i niz Storou drajv. Tamo, rekla je upirui prstom. Bio je to
ruan soliter, lien svakog arma, a opet, oigledno ekskluzivan, na
kembrikoj strani reke. Izala je iz automobila i krenula peice.
Pol je poao za njom. ta to radi?
Ubrzala je. Moram da razgovaram s njim. Glas joj je bio
jednolian.
Ne znam, Sang.
Ubrzala je jo vie, cipele su joj lupkale po trotoaru.
Lobi je bio pun be kaueva i drvea u saksijama. Za recepcijom
je sedeo crnac vratar, koji im se nasmeio prepoznavi Sang. Sluao
je na radiju stanicu sa vestima na francuskom.
Vee, gice.
Zdravo, Rajmonde.
Ponovo zahladnjuje, gospoice. Moda e kia kasnije.
Moda.
Pritiskala je prstom dugme za pozivanje lifta sve dok nije stigao,
nametajui kosu za to vreme u ogledalu preko puta. Na desetom
spratu su se zaustavili, onda se spustili do kraja hodnika. Vrata su
bila tamno smea sa debelim slojem laka. Zakucala je zvekirom, koji
je izgledao kao mali mesingani ram za slike okaen na povrinu
vrata. Unutra se uo televizor. Onda je nastupila tiina.
Ja sam, rekla je.
Ponovo je zalupala. Pet uzastopnih udaraca. Deset. Pritisnula je
elo na vrata. ula sam je, Faruk. ula sam Dirdri. Nazvala je Pola,
a ja sam je ula. Sangin glas je podrhtavao.
Otvori vrata, molim te. Probala je da okrene kvaku, jaku
metalnu kuglu koja nije poputala.
Zauli su se koraci, lanac je skinut. Faruk je otvorio vrata, a na
licu mu je bila jednodnevna brada. Nosio je takasti pleteni
demper, somotske pantalone, crne espadrile na bosim nogama.
Nije nimalo delovao kao enskaro ve samo ueno i mravo.
Nisam te pozvao ovamo, procedio je kiselo kad je video Pola.
Uprkos svemu to je znao, Pola su ove rei pogodile, nije mogao
da progovori u svoju odbranu.
Molim te, odlazi, rekao je Faruk. Molim te, barem jednom,
pokuaj da pokae potovanje prema naoj intimi.
Ona me je zamolila, ree Pol.
Faruk se zaneo napred, ruku ukruenih i ispruenih ispred sebe,
gurajui Pola kao da je neki krupan komad nametaja.
Pol je koraknuo unazad, onda se odupro zgrabivi Faruka za
zglavke. Dva mukarca su pala na pod u hodniku, Polove naoare
su odletele na tepih. Polu je bilo lako da pribije Faruka na pod, da
mu zarije prste u ramena. Pol ih je vrsto stiskao kroz debelu vunu
dempera, oseajui kako tetive poputaju, svestan da se Faruk vie
ne opire. Na trenutak je Pol sasvim leao na njemu, savladavi ga
poput ljubavnika. Podigao je pogled traei Sang, ali nje nije bilo na
vidiku. Ponovo je pogledao oveka pod sobom, oveka kojeg je
jedva poznavao, oveka kojeg je mrzeo. Ona samo eli da prizna,
ree Pol. Mislim da joj toliko duguje.
Faruk pljunu Pola u lice, hladnom pljuvakom, od koje se Pol
zgri. Faruk ga odgurnu sa sebe, ode u stan i zalupi vrata. Ostala
vrata du hodnika poela su da se otvaraju. Pol je uo Faruka kako
stavlja lanac. Pronaao je naoare i ustao, pritisnuo uvo na lakirano
drvo. uo je pla, zatim ruenje niza predmeta. U jednom trenutku
zauo je Faruka kako kae: Prestani, molim te, molim te, nije tako
loe kako ti se ini. A onda Sang kako odgovara: Koliko puta?
Koliko puta ste to uradili? Jeste li to radili i ovde na krevetu?
Trenutak kasnije otvorio se lift, a neki ovek je krenuo prema
Farukovom stanu. Bio je to mrav ovek sede kose i s velikim
svenjem kljueva u rukama. Ja sam kuepazitelj ove zgrade. Ko
ste Vi?, pitao je Pola.
Ja ivim s enom koja je unutra, rekao je pokazujui na
Farukova vrata.
Vi ste joj mu?
Ne.
Kuepazitelj zakuca na vrata i ree da su se komije alile.
Nastavio je da kuca, dobujui savijenim prstom po drvetu dok se
vrata nisu otvorila.
Unutra je hodnik bio osvetljen nizovima svetiljki. Pol je ugledao
blistavo belu kuhinju bez prozora, kuvare nareane na pultu. S
desne strane je bila trpezarija, okreena u istu nijansu alfija--zelene
kao i Sangina soba. Pol je krenuo za kuepaziteljem u dnevnu sobu.
Tu je stajao kau prljavo bele boje, klizna staklena vrata koja su
vodila na balkon. U daljini je video pogled na Sitgov
82
znak, u koji je
boja navirala, pa oticala. Du jednog zida stajala je polica za knjige
oborena na pod, knjige s nje na gomili. Slualica sa telefona na
stoiu visila je sa kabla oglaavajui se jedva ujno, neprestano.
Uprkos svemu ovom, soba je odavala neki utisak praznine, kao da
se neko upravo iseljavao odatle.
Sang je kleala na persijskom tepihu i skupljala komadie neeg
to je, izgleda, bila vaza od prozirnog stakla. Tresla se. Kosa joj se
odvezala, visei ka podu, delimino joj zaklanjajui lice. Vode je bilo
posvuda, kao i ostataka unitenog buketa cvea, irisa i krinova i
narcisa. Paljivo je rukovala staklom, pravei gomilu od krhotina na
stoiu u dnevnoj sobi. U kosi je imala latice, a bile su joj zalepljene i
na lice i vrat, nanete na kou, koja se videla iznad crne rolke kao da
ih je sama razmazala po sebi poput kreme. Nad linijom vrata su
poinjale ogrebotine, svee i jasne.
Mukarci su stajali tako posmatrajui je, a nijedan od njih nije
progovarao. Stigao je policajac, crne izme i pitolj i motorola
ispunie sobu, pucketanje koje se ulo preko njegovog radija zameni
tiinu. Neko iz zgrade je nazvao stanicu i poalio se, ree. Pitao je
Sang, koja je jo bila na podu, da li ju je Faruk udario. Sang je
odmahnula glavom.
ivite li Vi ovde?, pitao je.
Ja sam okreila zidove, rekla je Sang kao da e to sve objasniti.
Pol se setio kako je kreila sopstvenu sobu, bosa, sluajui Bili
Holidej.
Policajac se nagnuo ispitujui razbijeno staklo i ostatke cvea na
tepihu kad primeti ogrebotine na njenoj koi.
ta se desilo?
Ja sam ih kupila, rekla je, dok su joj suze u potocima jurile niz
obraze. Glas joj je bio promukao, posramljen. Sama sam sebi to
uradila.
Posle toga se sve deavalo u redu i miru, ljudi su se razili u
razliitim pravcima, ne reagujui vie ni na koga. Policajac je
popunio formular, onda pruio ruku i odveo Sang u kupatilo.
Kuepazitelj je otiao govorei neto Faruku o kazni. Faruk je otiao
u kuhinju i vratio se s rolnom papirnih ubrusa i kesom za ubre,
kleknuvi na tepih i raiavajui nered koji je Sang napravila.
Policajac je pogledao Pola, kao da ga po prvi put procenjuje. Pitao je
da li je i Pol bio umeana strana.
Ja sam joj cimer, odgovori Pol. Samo sam je dovezao.

Sledeeg jutra Pola je probudila buka zatvaranja vrata na
automobilu. Otiao je do prozora i video kako ruka taksiste pritiska
gepek na vozilu. Sang je ostavila poruku na kuhinjskom stolu: ide u
London da poseti sestru. Pole, hvala ti za jue, pisalo je. Uz
poruku je bio ostavljen i potpisani ek na njen deo kirije.
Nekoliko dana nita se nije deavalo. Uzimao joj je potu. Iz
knjiare su zvali da vide gde je. Pol im je rekao da ima grip. Posle
dve nedelje su ponovo zvali iz knjiare. Ovoga puta da je otpuste.
Tree nedelje Faruk je poeo da zove traei da razgovara s njom.
Nije se predstavljao, nije insistirao kad bi mu Pol odgovarao, iz noi
u no: Sang nije tu. Bio je utiv prema Polu, na nain na koji to
nikad ranije nije bio, govorei mu hvala, pokuae kasnije. Pol je
uivao u ovim pozivima. Dopadalo mu se da liava Faruka saznanja
gde se Sang nalazi. Meutim, kad je jednog dana nazvao, desilo se
da se javila Heder, koja se te nedelje zatvorila u kuu da ui za ispit,
i rekla: Ona je otila iz zemlje, prekinuvi dalje Farukove pozive.
Krajem meseca je trebalo da plate kiriju. Pol i Heder nisu imali
dovoljno da je pokriju. Umesto da pozove Sangine roditelje,
potraio je broj njene sestre u Londonu na starom telefonskom
raunu. Javila se ena koja je zvuala ba kao ona.
Sang?
Slualica je prela u tuu ruku i javio se neki mukarac. Ko je
to?
Ovde njen cimer iz Amerike, iz Bruklina. Pol. Pokuavam da se
ujem sa Sang.
Usledila je duga stanka. Poto je prolo nekoliko minuta, zapitao
se da li treba da spusti i pokua ponovo. Meutim, onda je
mukarac podigao slualicu. Nije se izvinio zbog ekanja. Trenutno
ne moe da se javi. Siguran sam da e joj biti drago to ste zvali.
arls je doao tog vikenda da spakuje Sangine stvari. Ugurao je
njenu odeu u vree za ubre, svukao posteljinu sa futona i zamolio
Pola da mu pomogne da ga iznese na trotoar. Dok je na kuhinjskom
stolu uvijao uramljene indijske minijature u novine, rekao je Polu da
je razgovarao sa Sang preko telefona, rekao mu da e ona iveti u
Londonu sa sestrom do kraja leta. Zna, stalno sam joj govorio da
ga ostavi. Moe li da poveruje da nikad nisam upoznao oveka?
arls je natovario prikolicu na pikapu, dok od Sang nije ostalo
nita sem alfija-zelene i krtije-ruiaste boje na zidovima njene
sobe i puzavice iznad cedilice za sudove. Valjda je to sve, rekao je
arls.
Kamion je nestao, ali je Pol stajao jo neko vreme posmatrajui
kue koje su se nizale du ulice. Mada joj je arls bio prijatelj, nije
mu rekla. Nije rekla arlsu da je Pol mesecima znao za Dirdri. Te
noi u Farukovom stanu, poto se umila u kupatilu, Sang se spustila
na sve etiri i odbauljala u Farukov orman za kapute, plaui
nekontrolisano, udarivi sebe u jednom trenutku cipelom. Odbijala
je da izae iz ormara dok je policajac nije uhvatio ispod pazuha i na
silu je odvukao iz stana, govorei Polu da je otprati do kue. Siune
trunke latica cvea i listova jo su joj bile upletene u kosu. U liftu je
uhvatila Pola za ruku i drala ga sve do kue. U kolima je plakala
bez prestanka s glavom meu kolenima ne putajui Polovu ruku,
steui je ak i dok je menjao brzine. Stavio joj je pojas; telo joj je bilo
ukoeno, nepopustljivo. inilo se da je znala, bez gledanja, kad su
skrenuli u njihovu ulicu. Dotad je prestala da plae. Nos joj je cureo.
Obrisala ga je nadlanicom. Poela je da sipi kia i u roku od nekoliko
sekundi inilo se da su prozori i vetrobran prekriveni ogrebotinama,
slinim onima koje je ona sebi nanela, a kapljice su se spajale u
kratkim dijagonalnim linijama.

Onog dana kad je Pol poloio ispite, dva profesora su ga povela u
bar hotela For sizons na pie. Tog popodneva popio je mnogo
pia, ledeno hladnih martinija po neoekivano toplom prolenom
danu. Popio ih je brzo na prazan stomak, u kombinaciji s malo sna
prethodne noi, i iznenada je bio pijan. Odgovorio je na svako
pitanje, poloio s poastima posle troasovnog reetanja. Hajde da
se pravimo da se ono nikad nije desilo, rekla mu je komisija
aludirajui na prethodnu bruku. Kad su ga napustili, rukovavi se
jo i poslednji put, potapavi ga, pride, i po leima, otiao je u
muki toalet, pljusnuo lice vodom. Pritisnuo je pliani beli pekir na
slepoonice, poprskao se kolonjskom vodom iz boice prekrivene
koom kraj lavaboa. Dok se vraao u lobi, recepcija, masivni buketi
cvea, lepo obueni gosti, mesingana kolica natovarena skupim
prtljagom sve se to vrtelo oko njega kao ringipil, a onda su, jedno
po jedno, u luku otplovili iz njegovog vidokruga. Neko vreme je
stajao posmatrajui kako se ove slike pojavljuju i nestaju poput
vatrometa, ne elei da se ikad zavre. Iznenada je poeleo da ima
novca, dovoljno novca da odmarira do recepcije i zatrai sobu,
veliki beli krevet, tiinu.
Napolju je zaao za ugao, preao ulicu. Hodao je ka aveniji
Komonvelt, koja je na ovom kraju bila toliko drugaija od onog
kakva je bila blizu univerziteta. Ovde je to bio elegantni bulevar
oivien drvoredom, sa spektakularnim kuama s obe strane i
klupama na koje se moglo sesti i diviti se arhitekturi. Poprene ulice
su se nizale jedna za drugom Berkli, Klarendon, Dartmut. Hodao
je polako, jo pijan, tu i tamo traei pogledom taksi da ga odveze
do kue. U ulici Eksiter primetio je neki par na klupi. Bio je to Faruk
s nekom enom, vitkom, ali oronulom. Koati nos bio joj je pomalo
preveliki za lice. Vitke noge su joj bile prekrtene. Nad oi isprane
tirkizno plave boje nadvijale su se trepavice prekrivene maskarom, a
treptala je brzo, kao da joj je u oko upao trun peska.
Preko puta njih bila je prazna klupa. Pol joj je priao i seo.
Olabavivi kravatu, pogledao je pravo u Faruka. Zbog ovog oveka
je Dirdri nazvala potpunog stranca, napravila budalu od sebe. Zbog
ovog oveka je Sang istravala iz kue, odbijala sve udvarae. Poto
je udvarai nisu poznavali, nisu imali anse. To nije ljubav,
govorila je. I dalje bi nazvali i traili je tu i tamo, glasova punih
udnje, jasnih namera. Znate li njen broj u Londonu?, pitali su
neki, ali ga je Pol bacio. Dok mu se glava naginjala s jedne na drugu
stranu, paljivo je prouavao Faruka. Pol je leao na ovom
mukarcu. Osetio je te noge, te grudi pod svojim, mirisao je tu kou
i kosu i dah. Bilo je to saznanje koje je delio sa Sang i Dirdri,
saznanje za koje je svaka od njih verovala da je samo njeno. Faruk i
ena su se pogledali. Neka ih, pomislio je Pol s osmehom, a omae
mu se i tih podrugljiv kikot. Faruk nije mogao nita da uini da ga
sprei; ne s ovom novom enom kraj sebe. Skliznuo je i sad mu je
glava poivala na drvenoj klupi, dozvoljavajui da mu popodnevno
sunce greje telo, lice. Pao je u iskuenje da se isprui. Zamurio je.
Osetio je kako ga je neko ubo prstom u rame. Bio je to Faruk,
stajao je ispred njega.
Treba da mi zahvali to te nisam tuio, rekao je Faruk.
Govorio je precizno, a opet bez kivnosti, kao da vodi nonalantan
razgovor.
Pol protrlja oi iza naoara iskrivivi ih. ta?
Povredio si mi rame. Morao sam na magnetnu rezonancu.
Moda e morati da me operiu.
ena, koja je sad stajala nekoliko stopa iza Faruka, ree neto to
Pol nije mogao da uje.
Treba da zna, rekao je Faruk eni, a glas mu se neprijatno
podie. Onda je slegao ramenima i oni odoe zajedno. Bilo je neeg
neobinog u nainu na koji su hodali, zajedno, a opet s nekom
distancom meu sobom. Tek je tad Pol primetio malog utog psa na
kraju veoma dugog povoca, zategnutog do pucanja, u eninoj ruci,
koji ju je vukao du staze.
DRUGI DEO
Hema i Koik
V
Jednom u ivotu
idela sam te ranije, vie puta no to bih mogla da nabrojim,
meutim, oprotajna zabava koju su moji roditelji priredili za
tvoje u naoj kui na Inman Skveru jeste trenutak kad sam poela da
oseam tvoje prisustvo u svom ivotu. Tvoji roditelji su odluili da
odu iz Kembrida, ne u Atlantu ili Arizonu kao neki drugi Bengalci,
ve da se potpuno vrate u Indiju, povlaei se iz borbe u koju su se
moji roditelji i njihovi prijatelji upustili. Bila je 1974. Ja sam imala est
godina. Ti devet. Najjasnije se seam sati pred zabavu koje je majka
provodila pripremajui se za dolazak gostiju: nametaj se glancao,
papirni tanjiri i salvete se iznosile na sto, po sobama se prostirao
miris jagnjeeg karija i pilava i parfema Ler di tamp, koji je majka
koristila u posebnim prilikama, prskajui najpre sebe, onda mene
vrstim mlazom koji bi privremeno ostavio taman trag na emu god
da sam nosila. Te veeri sam nosila odeu koju je baka poslala iz
Kalkute: bele alvare sa nogavicama koje su se suavale pri dnu i
strukom dovoljno irokim da obujmi dve mene postavljene bok uz
bok, tirkiznu kurtu
83
i prsluk od crnog baruna izvezen plastinim
biserima. Ta tri komada odee bila su nametena na krevetu mojih
roditelja dok sam se ja kupala, a ja sam stajala i drhtala smeuranih i
pobelelih prstiju dok je majka zihernadlom uvlaila dugaak irok
ukur u dinovski struk na alvarama, nabirui kruti materijal deo
po deo, a onda mi vrsto vezala ukur u vor na stomaku.
Unutranji av na alvarama bio je itampan ljubiastim slovima koja
su ila u krug, peatom tekstilne firme. Seam se da sam digla graju
zbog ovoga, htela da obuem neto drugo, ali me je majka uveravala
da e se peat obrisati posle pranja, dodavi da ga, zbog duine
kurte, ionako niko nee ni primetiti.
Majka je imala preih briga. Pored kvaliteta i koliine hrane,
brinula je i zbog vremena: predviali su da e kasnije te veeri
poeti da pada sneg, a bilo je to doba kad moji roditelji i njihovi
prijetelji nisu imali automobile. Veina gostiju, ukljuujui i tebe,
ivela je na manje od petnaest minuta hoda od nas, ili u kraju iza
Harvarda i MIT-a ili odmah s druge strane mosta Mes Avenju.
Meutim, neki su bili dalje, dolazili su autobusom ili metroom iz
Maldena ili Medforda ili Voltama. Pretpostavljam da dr audhuri
moe da odveze ljude kui, rekla je mislei na tvog oca, dok mi je
raeljavala kosu. Tvoji roditelji su bili malo stariji iskusni
emigranti za razliku od mojih. Otili su iz Indije 1962, pre nego to
su se zakoni, koji su doekivali strane studente, promenili. Dok su
moj otac i ostali mukarci jo polagali ispite, tvoj je ve postao doktor
nauka i vozio je auto, srebrni saab sa seditima za svakog putnika
ponaosob, na posao u jednoj inenjerskoj firmi u Andoveru. Mnogo
puta sam se vozila kui u tim kolima, posle zabava koje su se otegle
do kasno u no, poto bih zaspala u ovom ili onom tuem krevetu.
Majke su nam se upoznale dok je moja bila trudna. Jo uvek to
nije znala; zavrtelo joj se u glavi, pa je sela na klupu u parkiu. Tvoja
majka se bila posadila na ljuljaku i ljuljukala se napred-nazad, dok
si ti leteo iznad nje, kad je primetila mladu Indijku u sariju sa
cinoberom u kosi. Jeste li dobro, upitala je tvoja majka biranim
reima. Rekla ti je da sie sa ljuljake, a onda ste zajedno otpratili
moju majku do kue. Upravo je tokom te etnje tvoja majka
nagovestila da je moda moja majka u blagoslovenom stanju.
Odmah su se sprijateljile, provodei zajedno dane dok su nam oevi
bili na poslu. Razgovarale su o ivotu u Kalkuti, koji su ostavile za
sobom: o prelepom domu tvoje majke u parku Dodpur, sa
hibiskusima i bunovima rua koji su cvetali na krovu, i o majinom
skromnom stanu u Maniktali iznad prljavog pendabskog restorana,
u kojem je sedmoro ljudi obitavalo u tri sobice. U Kalkuti verovatno
ne bi imale mnogo prilika da se sretnu. Tvoja majka je ila u internat
i bila erka jednog od najistaknutijih advokata u Kalkuti, anglofila sa
lulom u ustima i pripadnika Nedeljnog kluba. Otac moje majke bio
je inovnik u Glavnoj poti, a ona nikad nije jela za stolom niti sela
na olju u toaletu pre nego to je dola u Ameriku. Te razlike su bile
nevane u Kembridu, gde su obe bile podjednako same. Ovde su
zajedno kupovale bakaluk i alile se na mueve i kuvale na naem ili
vaem poretu, delei jela na pola za obe porodice, kad bi bila
gotova. Plele su zajedno, a kad bi jednoj dosadio projekat na kojem
je radila, zamenile bi pletiva. Kad sam se rodila, tvoji roditelji su bili
jedini prijatelji koji su nas posetili u porodilitu. Hranili su me u
tvojoj staroj stolici za hranjenje, gurali me ulicama u tvojim starim
kolicima.
Tokom zabave je poeo sneg, kako su i predviali, okasneli gosti
su pristizali u mokrim kaputima prekrivenim snegom, koje smo
morali da okaimo o ipku za zavesu na tu kabini. Majka je
godinama prepriavala kako je tvoj otac, kad se zabava zavrila,
bezbroj puta iao tamo-amo vozei ljude kuama, kako je jedan
brani par odvezao ak do Brejntrija tvrdei da mu nije teko, da mu
je ovo poslednja prilika da vozi taj auto. U danima pre nego to ste
otili, tvoji roditelji su ponovo navraali da ostave erpe i lonce,
male kune aparate, ebad i posteljinu, tek naete dakove brana i
eera, boce ampona. O tim stvarima smo nastavili da govorimo
kao o stvarima tvoje majke. Dodaj mi Parulin tiganj, rekla bi
majka. Ili: Mislim da treba da smanjimo temperaturu na Parulinom
tosteru. Tvoja majka je donela i kese za kupovinu pune odee, za
koju je mislila da bih mogla da je nosim, a koja je nekad pripadala
tebi. Majka je sklonila te kese i ponela ih s nama kad smo se preselili
posle nekoliko godina sa Inman Skvera u kuu u eronu, ukljuujui
tu odeu u moju garderobu onako kako sam dorastala za nju. To su
uglavnom bile zimske stvari, stvari koje ti vie nee trebati u Indiji.
Bilo je debelih majica i teget i smeih rolki. Ta odea mi je bila runa
i pokuavala sam da je izbegnem, ali je majka odbijala da mi kupi
drugu mesto nje. I tako, bila sam primorana da nosim tvoje
dempere, tvoje gumene izme kad je padala kia. Jedne zime sam
morala da nosim tvoj kaput koji sam toliko mrzela da sam zbog toga
poela da mrzim i tebe. Bio je plav i crn sa narandastom postavom i
sivo-smeim krznom na kapuljai, koje je grebalo. Nikad se nisam
navikla da uvlaim rajsferlus s desne strane, da se toliko razlikujem
od ostalih devojica u odeljenju u pufnastim ruiastim i ljubiastim
jaknama. Kad sam pitala roditelje mogu li dobiti novi kaput,
odgovorili su odrino. Kaput je kaput, rekli su. Oajniki sam elela
da ga se reim. elela sam da ga izgubim. Prieljkivala sam da ga
neki od deaka u odeljenju, a mnogi od njih su imali identine
kapute, sluajno ponese iz uske nie, kamo bismo potrali da se
obuemo kad se zavre asovi. Meutim, majka je ila dotle da je
peglom zalepila etiketu s mojim imenom s unutranje strane kaputa,
ideju je dobila iz asopisa Gud hauskiping, na koji je bila
pretplaena.
Jednom sam ga ostavila u kolskom autobusu. Bio je blag dan
pred kraj zime, prozori na autobusu su bili otvoreni, svi su kapute
bacili na sedita. Nisam ila uobiajenim autobusom, ve nekim koji
je stajao u kraju moje uiteljice klavira, ge Henesi. Kad je autobus
bio blizu moje stanice, ustala sam, a kad sam dola do prednjih
vrata, vozaica me je podsetila da pazim kad prelazim ulicu.
Povukla je ruicu za otvaranje vrata, pustivi mirisni vazduh u
autobus. Taman sam se spremala da siem bez kaputa, kad je neko
doviknuo: Hej, Hema, zaboravila si ovo! Trgla sam se to iko u
tom autobusu zna kako se zovem; bila sam zaboravila na etiketu s
imenom.

Do sledee godine sam prerasla kaput, pa je, na moje silno
olakanje, poklonjen u dobrotvorne svrhe. I ostale stvari koje su
nam tvoji roditelji zavetali, toster i posue i teflonske erpe i tiganji,
postepeno su zamenjeni, dok na kraju u kui vie nije bilo fizikog
traga vaeg prisustva. Porodice nam godinama nisu bile u kontaktu.
Prijateljstvo nije zasluivalo istu energiju koju su moji roditelji
posveivali roacima, kupujui itava pakovanja koverti za avionska
pisma u poti i odano ih aljui svake nedelje, traei da u dnu
svakog pisma i maminim i tatinim roditeljima napiem iste tri
reenice. Moji roditelji su retko govorili o vama i mislim da su
pretpostavljali da nije mnogo verovatno da e nam se staze ikad vie
ukrsititi. Preselio si se u Bombaj, grad daleko od Kalkute, koji ni ja ni
moji roditelji nismo nikad posetili. Tako vas nismo ni videli niti uli
sve do prvog dana 1981. godine, kad nas je tvoj otac nazvao rano
ujutru da nam estita Novu godinu i da nam saopti da se tvoja
porodica vraa u Masausets, gde je pronaao nov posao. Pitao je da
li biste svi vi mogli, dok ne pronae kuu, da ivite s nama.
Danima posle toga, moji roditelji nisu priali ni o emu drugom.
Pitali su se ta je krenulo po zlu: je l posao kod Larsena i Tubra, koji
je u ono vreme bio suvie dobar da se odbije, propao? Moda tvoja
majka vie nije mogla da podnese haos i vruinu u Indiji? Jesu li
zakljuili da tamonje kole nisu dovoljno dobre za tebe? U to vreme
su meunarodni razgovori bili kratki. Naravno, tvoja porodica je
dobrodola, rekli su moji i obeleili datum vaeg dolaska na
kalendaru u kuhinji. Kakvi god da su bili razlozi vaeg dolaska, iz
roditeljskog razgovora sam shvatila da ga smatraju pokleknuem,
slabou. Trebalo je da znaju da je povratak nemogu, govorili su
prijateljima, osuujui tvoje roditelje zbog neuspeha na obe strane.
Mi smo izdrali kao emigranti dok ste vi pobegli; da smo se mi
vratili u Indiju, kao da su moji roditelji nagovetavali, i tamo bismo
izdrali.

Do tvog povratka o tebi sam razmiljala kao o osmogodinjem ili
devetogodinjem deaku zamrznutom u vremenu, veliine odee
koju sam nasledila. Meutim, sad si imao dvaput toliko, esnaest, pa
su moji roditelji smatrali da je najbolje da ti bude u mojoj sobi, a da
ja spavam na pomonom leaju na rasklapanje, koji su stavili kod
sebe u spavau sobu. Tvoji roditelji e biti u gostinskoj sobi na dnu
hodnika. Mojim roditeljima su esto u goste dolazili prijatelji iz Nju
Derzija ili Nju Hempira na vikend, jeli su obilate veere i govorili
do kasno u no o indijskoj politici. Meutim, do nedelje popodne, ti
gosti bi uvek otili. Bila sam navikla da mi deca spavaju na podu kraj
kreveta u vreama za spavanje. Poto sam bila jedinica, prijalo mi je
ovo povremeno drutvo. Meutim, nikad mi nisu traili da
prepustim nekom sobu u potpunosti. Pitala sam majku zato ne daju
tebi fotelju na rasklapanje umesto meni.
Gde bismo je stavili?, pitala je. Imamo samo tri spavae sobe.
Dole, predloila sam. U dnevnu sobu.
To mi se ne ini ispravno, rekla je majka. Kauik je sad
sigurno ve mukarac. Treba mu privatnost.
A podrum?, rekla sam, mislei na malu radnu sobu koju je otac
tamo sagradio, obloenu metalnim policama za knjige.
Tako se ne ponaa prema gostima, Hema. A posebno ne prema
ovima. Dr audhuri i Parul di bili su pravi blagoslov kad sam te
rodila. Dovezli su nas iz bolnice, nedeljama su donosili hranu. Sad je
na nas red da im budemo od pomoi.
Kakav je on doktor?, upitala sam. Mada sam oduvek bila
zdrava, u to vreme sam imala neki iracionalni strah od lekara, a
sama pomisao da e mi jedan od njih iveti u kui inila me je
nervoznom, kao da bi neko od nas mogao da se razboli od samog
njegovog prisustva.
Nije on lekar. Titula se odnosi na to to je doktor nauka.
Baba je doktor nauka, pa ga niko ne zove doktore, istakla
sam.
Kad smo se upoznali, dr audhuri je bio jedini. Bio je to na
nain da mu ukaemo potovanje.
Pitala sam koliko ete ostati kod nas nedelju dana? Dve? Majka
nije znala; sve je zavisilo od toga koliko e trebati tvojoj porodici da
se snae i nae sebi mesto za ivot. Izgledi da u izgubiti sobu
dovodili su me do besa. Oseanja mi je jo komplikovala i injenica
da sam sve do skoro, na moju veliku sramotu, redovno spavala s
roditeljima na pomonom leaju u njihovoj sobi, a ne u prostoriji
gde sam drala odeu i stvari. Majka je smatrala ideju da dete spava
smo okrutnom amerikom praksom, pa stoga nije htela da je
podstie, ak ni kad smo imali prostora. Rekla mi je da je ona
spavala u istom krevetu s roditeljima dok se nije udala i da je to
savreno normalno. Meutim, znala sam da nije normalno, da
prijatelji iz kole to ne rade, i da bi me ismevali kad bi saznali. Leto
pre nego to sam krenula u esti razred, insistirala sam da spavam
sama. Isprva me je majka stalno obilazila tokom noi, kao da sam jo
uvek dete koje bi moglo prestati da die, pitala me je da li se plaim i
podseala me da je ona odmah s druge strane zida. Zapravo, te prve
noi sam bila prestravljena; savrena tiina u sobi me je uasavala.
Meutim, odbijala sam da to priznam jer sam se jo vie plaila da
neu uspeti u neemu to je trebalo da nauim kad sam imala tri ili
etiri godine. Na kraju je bilo lako; zaspala sam od iste zebnje da
neu zaspati, a ujutru sam se probudila sama, mirkajui na
istonom svetlu koje nije dopiralo do sobe mojih roditelja.

Kua je bila spremna za va dolazak. Kupili smo nove ukrasne
jastuie za kau u dnevnoj sobi, jarko narandaste na smeem
meblu od tvida. Biljke i figurice smo prerasporedili, moja slika iz
kole je uramljena i okaena iznad kamina. Boine estitke smo
skinuli sa okvira ulaznih vrata, gde smo ih majka i ja zalepile jednu
po jednu kako su nam stizale. Setivi se obiaja tvog oca da se lepo
oblai, roditelji su kupili kune ogrtae da nose ujutru, majin je bio
napravljen od velura, oev stilizovan kao smoking. Jednog dana sam
dola iz kole i videla da je roze-beli pokriva na mom krevetu
zamenjen be ebetom. U kupatilu su bili novi pekiri za tebe i tvoje
roditelje, meki od onih koje smo mi koristili, u lepoj plavoj nijansi.
Stvari su povaene iz mog ormana, sa ipke su visile gole vealice.
Reeno mi je da ispraznim par fioka, pa sam povadila dovoljno
stvari da ne moram da ulazim u sobu dok si ti u njoj. Ponela sam
pidamu, neku odeu za kolu, i patike koje su mi trebale za fiziko.
Ponela sam knjigu iz biblioteke koju sam itala, zajedno sa ostalima
koje su bile naslagane na stoiu kraj kreveta. elela sam da vidi
to je mogue manje mojih stvari, pa sam ispraznila kutiju za nakit
punu jeftinih umrenih lania i boica Ejvonovih parfema.
Sklonila sam zakljuani dnevnik iz fioke na radnom stolu, mada sam
zapisala samo dva poglavlja otkad sam ga dobila za Boi. Sklonila
sam godinjak iz sedmog razreda, u kojem se pojavljivala moja slika,
papirie pune blesavih porukica od drugova iz odeljenja. Bilo je to
kao da odluujem ta od stvari elim da ponesem na dugo putovanje
u Indiju, samo to ovaj put nisam nigde ila. Ipak, stavila sam stvari
u kofer prekriven nalepnicama i etiketama koje su se ljutile, a koji
je toliko puta putovao tamo-amo preko kugle zemaljske, i odvukla
ga u sobu mojih roditelja.
Prouavala sam slike tvojih roditelja; imali smo ih nekoliko
zalepljenih u albumu, slikanih one noi na oprotajnoj zabavi. Bio je
tu moj otac, a njegova kruta kosa crna kao gar tad me je ve
iznenadila. Nosio je pleteni prsluk sa zavrnutim manetnama na
koulji i pokazivao uurbano na neto van kadra. Tvoj otac je bio u
odelu i s kravatom, koje je uvek nosio, privlano lice s naoarima je
naginjao ka nekome u razgovoru, zelenkastih oiju, koje su se toliko
razlikovale od ostalih. Razdeljak na sredini glave naglaavao je
usko, duguljasto lice tvoje majke; kraj sarija od sirove svile bio joj je
obavijen oko ramen kao al. Moja majka je stajala kraj nje, za glavu
nia i neurednija, a odbegle vlasi su joj visile kraj uiju. Obe su
izgledale zajapureno, rumenilo im je oblivalo jagodice kao od vina,
mada su u to vreme samo i jedino pile esmovau ili aj, a
povezanost meu njima bila je oigledna. Nije bilo ni traga od tebe,
osobe koja me je najvie zanimala. Ko zna kuda si se odunjao u toj
gomili? Pretpostavljam da si sedeo za radnim stolom u uglu spavae
sobe mojih roditelja, itajui knjigu koju si poneo, ekajui da se
zabava zavri.
Otac je jedne veeri otiao na aerodrom da vas doeka. Meni je
to bio radni dan. Trpezarijski sto bio je postavljen jo od popodneva.
To je bio majin obiaj kad god je prireivala zabave, mada nikad
nije pripremala tako obilne obroke sredinom sedmice. Sat vremena
pre vaeg oekivanog dolaska, ukljuila je rernu. Zagrejala je pun
tiganj ulja i poela da pri debele krike plavog patlidana da ih
poslui uz dal, napunivi sobu izmaglicom od dima, kad je otac
nazvao da javi da je avion sleteo, ali da jedan od vaih kofera nije
stigao. Do tad sam ve bila ogladnela, ali mi se inilo da nije lepo da
traim od majke da otvori vrata rerne i izvadi sva ta jela zbog mene.
Majka je iskljuila ringlu, pa smo sedele na kauu i gledale film na
televiziji, neto o Drugom svetskom ratu, u kojem je grupa
izmorenih ljudi prelazila preko mranog polja. Filmografija
odreenog perioda bila je jedna od zapadnjakih stvari koje je majka
svim srcem volela. Ona sama nikad nije nosila suknju smatrala je
to nepristojnim ali je mogla da se seti, scenu po scenu, garderobe
Odri Hepbern u svakom moguem filmu.
Zaspala sam kraj nje, a sledee ega se seam jeste kako leim
sama opruena na kauu, pored ugaenog televizora, s glasovima
koji ispunjavaju drugi deo kue. Ustala sam vrelog lica, ukoenih i
tekih udova. Svi ste bili u trpezariji i jeli. Tepsije s hranom su leale
du stola, a pored bokala s vodom, flaa Doni Vokera, koji su
samo tvoji roditelji pili, bila je smetena izmeu njihovih tanjira. Bila
je tu tvoja majka sa kliskom crnom kosom oianom do ramena,
obuena u trenerku i tuniku sa svilenom maramom vezanom oko
vrata, tek izdaleka podseajui na enu koju sam videla na slikama.
Sa jarkim karminom i namalanim kapcima, izgledala je manje
iscrpljeno nego moja majka. Ostala je vitka, kljune kosti su joj se
glamurozno isticale neoptereene vikom kilograma srednjih
godina, koji su sada pokrivale majine crte. Otac ti je izgledao
manje-vie isto, jo je bio zgodan, jo je nosio sako i kravatu, a
drugaiji oblik naoara bio je jedini ustupak novoj deceniji. Ti si bio
bled poput oca, s dugim ikama zaeljanim na stranu, upadale su
ti u oi, ali ti nita nije promicalo. Nisam oekivala da bude zgodan.
Barem nisam oekivala da mi se dopadne.
O, Boe, Hema, ve si dama. Ne sea nas se, zar ne?, rekla je
tvoja majka. Obraala mi se na engleskom, prijatnim, leernim
glasom, koji je zvuao kao da se zabavlja. Doi, jadniko, morala si
da nas eka. Tvoja majka nam je rekla da si ogladnela zbog nas.
Sela sam posramljena to ste me videli kako spavam na kauu.
Mada ste vi upravo preleteli pola zemaljske kugle, ja sam bila ta koja
se oseala umorno, uprkos tome to sam odspavala. Majka mi je
posluila tanjir hrane, ali joj je panja bila usmerena na vas i na
injenicu da ste odbijali da se posluite jo jednom.
Veerali smo pre nego to smo sleteli, odgovorio si, a u
engleskom ti se oseao blagi naglasak, ali ne onaj jaki akcenat koji su
delili nai roditelji. Glas ti se produbio, nije vie bio deiji.
Neverovatno koju koliinu hrane dobijete u prvoj klasi, rekla je
tvoja majka. ampanjac, okoladne bombone, ak i kavijar. Ali sam
ostavila mesta. Setila sam se kako kuva, ibani, dodala je.
Prva klasa!, uzviknula je majka udahnuvi. Kako ste tamo
dospeli?
To mi je bio poklon za etrdeseti roendan, objasnila je tvoja
majka. Pogledala je u tvog oca smeei se. Jednom u ivotu, je l
da?
Ko zna?, rekao je, oigledno ponosan na to rasipanje. Moglo
bi da pree u uasnu naviku.
Nai roditelji su priali o staroj ekipi u Kembridu, moji su
govorili tvojima o preseljenjima i postignuima, momcima koji su se
oenili, deci koja su se rodila. Razgovarali su o Reganovoj pobedi na
izborima, o razlozima za Karterov neuspeh. Tvoji roditelji su
govorili o Rimu, gde ste imali dva dana za razgledanje grada do
sledeeg lta. Tvoja majka je opisivala fontane i plafon u Sikstinskoj
kapeli, za koji ste stajali tri sata u redu da biste ga videli. Toliko
divnih crkava, rekla je. Svaka je kao muzej. Poelela sam da
budem katolik samo da bih mogla da se molim u njima.
Ne smete da odete s ovog sveta pre nego to vidite Panteon,
rekao je tvoj otac, a moji roditelji su klimnuli, ni ne znajui ta je
Panteon. Ja sam znala zapravo, u tom trenutku sam ba uila o
starom Rimu na asovima latinskog, pisala sam dugaak rad o
njegovoj umetnosti i arhitekturi, a sve to na osnovu podataka iz
enciklopedija i drugih knjiga iz kolske biblioteke. Tvoji roditelji su
priali o Bombaju i domu koji ste ostavili za sobom o stanu na
desetom spratu, s balkonom s kojeg su se videle palme i Arapsko
more. teta to nas niste posetili tamo, rekla je tvoja majka.
Kasnije, u privatnosti spavae sobe, majka je ukazala ocu na
injenicu da nas nikad nisu pozvali.
Posle veere mi je reeno da ti pokaem kuu i gde e da
spava. Obino sam oboavala da to radim kad nam dou gosti,
oseajui uivanje vlasnika dok sam objanjavala da je ovo ostava za
metle, a dole je mali toalet. Meutim, sad se nigde nisam zadravala
jer sam oseala tvoju dosadu. Bila sam i nervozna to su me poslali s
tobom, uznemirena to sam istog trenutka osetila privlanost kao
iparica. Do tad sam ve bila navikla da se divim momcima,
momcima u mom odeljenju, koji nisu bili, niti e ikad biti, svesni
mog postojanja. Meutim, to nikad nije bio niko toliko stariji, nikad
neko ko je pripadao svetu mojih roditelja. Ti si mene vodio, brzo se
popevi uz stepenice, otvarajai vrata, gurajui glavu u sobe,
potpuno neimpresioniran svim tim.
Ovo je moja soba. Tvoja soba, rekla sam, ispravivi se.
Posle uasa koji sam oseala sve ovo vreme, sad sam potajno bila
ushiena to e spavati tu. Upie moje prisustvo, razmiljala sam.
Upoznae me i dopau ti se, a ja neu morati ni prstom da
mrdnem. Preao si preko sobe do prozora, otvorio ga i naslonio se
kroz njega u tamu putajui hladan vazduh unutra.
Izlazi li ikada na krov?, zapitao si. Nisi saekao da ti
odgovorim i sledee to sam videla jeste kako si podigao roletnu i
nestao. Pojurila sam ka prozoru, a kad sam se nagnula napolje,
nisam mogla da te vidim. Zamiljala sam kako si se okliznuo na
crep, pao u grmlje, kako mene krive za nesreu, to sam glupavo
stajala dok si ti inio takvu drskost. Jesi li dobro?, doviknula sam.
Logino bi bilo da izgovorim i tvoje ime, ali sam se oseala
inhibirano i nisam. Na kraju si se vratio s druge strane, sedajui na
kosinu nad garaom, zurei u travnjak pod tobom.
ta je iza kue?
uma. Ali tamo ne sme da se ide.
Ko kae?
Svi. Moj roditelji, i svi profesori u koli.
to da ne?
Jedan deko se tamo izgubio prole godine. Jo ga nisu
pronali. Zvao se Kevin Mekgrat i bio je dve godine mlai od
mene. Nedelju dana nismo uli nita od helikoptera i lavea pasa
koji su traili bilo kakav trag od njega.
Nisi reagovao na ovu informaciju. Umesto toga si pitao: Zato
su ljudima vezane ute trake oko potanskih sanduia?
To je zbog talaca u Iranu.
Kladim se da veina Amerikanaca nikad nije ula za Iran pre
ovog, rekao si, nateravi me da se osetim odgovornom i zbog
patriotizma mojih komija i zbog njihovog neznanja.
ta je ono desno?
Komplet ljuljaki
Odgovor mora da te je zabavljao. Okrenuo si se prema meni i
nasmeio se, ali ne ljubazno, kao da sam ja smislila taj naziv.
Nedostajala mi je hladnoa, rekao si. Ova hladnoa. Ta
opaska me je podsetila da nita od ovog tebi nije novo. I sneg. Kad
e ponovo da padne?
Ne znam. Ove godine nije bilo mnogo snega za Boi.
Ponovo si se popeo i uao u sobu, razoaran, strepela sam,
nedostatkom moje informisanosti. Pogledao si se ovla u mom belo
uramljenom ogledalu, glava ti je skoro bila odseena pri vrhu. Gde
je kupatilo?, pitao si, ve poto si skoro izaao kroz vrata.
Te noi, dok sam leala na leaju u sobi mojih roditelja, potpuno
budna, mada je ve dobrano bila prola pono, ula sam majku i oca
kako razgovaraju u mraku. Plaila sam se da e ih, moda, i ti uti.
Krevet u kojem si spavao bio je odmah s druge strane zida i da sam
mogla da proem rukom kroz njega, mogla sam da te dotaknem.
Moji roditelji su u isto vreme i kritikovali tvoje, a bili su i zastraeni,
zbunjeni svim onim u emu su se tvoji promenili. Bombaj ih je
nainio veim Amerikancima nego to je to Kembrid uinio, rekla
je majka, neto to nije oekivala i nije shvatala. Padale su opaske na
raun kratke kose tvoje majke, njene trenerke, Doni Vokera koji
su ona i tvoj otac nastavili da piju i kad se obrok zavrio, ponevi ga
sa sobom iz trpezarije u dnevnu sobu. Uglavnom je majka priala,
otac je sluao, pa bi promrmljao tu i tamo poneto u znak umornog
slaganja. Moji roditelji, koji nikad nisu ni kroili u prodavnicu pia,
pitali su se da li da kupe jo jednu bocu brzinom kojom su tvoji
roditelji pili, ova boca e biti prazna do sutra, rekla je majka.
Prokomentarisala je da je tvoja majka postala ena od stila, to je u
njenom reniku bio pogrdan naziv koji je nagovetavao
samopovlaivanje kojeg se ona klonila. Dvanaestoro ljudi moglo je
da leti po ceni jedne karte u prvoj klasi, rekla je. Roendani moje
majke su nailazili i prolazili bez ikakvog obeleavanja s oeve
strane. Ja sam bila ta koja je pravila estitke i davala mu da se i on
potpie svakog prvog juna. Iznenada, majka se uspravila u krevetu
njuei vazduh. Oseam dim, rekla je. Otac je pitao da li se setila
da iskljui rernu. Majka je rekla da je sigurna da jeste, ali ga je
zamolila da ustane i proveri.
Namirisala si cigaretu, rekao je kad se vratio u krevet. Neko
je puio u kupatilu.
Nisam znala da dr audhuri pui, rekla je majka. Da li bi
trebalo da iznesemo pepeljaru?

Ujutru ste se svi uspavali, rtve promene vremenskih zona,
podseajui nas da, uprkos vaem prisustvu, vaim torbama
nagomilanim u hodnicima, vaim etkicama za zube natrpanim na
lavabou, vi pripadate negde drugde. Kad sam se vratila iz kole
popodne, jo uvek ste spavali, a za veerom dorukom za vas svi
ste odbili kari koji smo mi jeli udei za tostom i ajem. Tako je bilo
prvih nekoliko dana: bili ste budni dok smo mi spavali, spavali ste
kad smo mi bili budni; vodili smo antipodne ivote pod istim
krovom. Zbog toga, osim injenice da ne spavam u svojoj sobi, nije
se mnogo toga promenilo. Popila bih sok od pomorande i pojela
itarice i otila na autobusku stanicu kao i obino. Ni s kim nisam
razgovarala o vaem dolasku; skoro nikad nisam otkrivala detalje
domaeg ivota mojim prijateljima Amerikancima. Dok sam bila
mala, uvek sam strahovala od svojih roendana kad bi mi se desetak
devojica pojavilo u kui i ugledalo deli ivota kojim ivimo. Ne
znam kako bih te opisala. Porodini prijatelj, pretpostavljam.
Onda sam se jednog dana vratila iz kole i zatekla tvoje roditelje
budne, prekrtenih nogu na stoiu u dnevnoj sobi i zauzimajui
kau na kojem sam obino sedela i gledala Brejdijeve i Giliganovo
ostrvo. askali su s mojom majkom, koja je sedela u naslonjai, s
inijom u krilu ljutei krompire. Tvoja majka je nosila majin najlon-
sari, ljubiast sa crvenim tufnama razliitih veliina. Stigle su
uznemiravajue vesti o nestalom koferu tvoje majke: pronaen je u
Rimu, ali je stavljen na let za Johanesburg. Seam se da sam
pomislila kako taj sari bolje stoji tvojoj majci nego mojoj; intenzivna
ljubiasta nijansa lepe je izgledala na njenoj koi. Rekli su mi da si
napolju u dvoritu. Nisam izala da te potraim. Umesto toga sam
vebala klavir. Kad si uao, ve je skoro bio pao mrak; prihvatio si
aj, koji sam jo bila suvie mlada da pijem. I tvoji roditelji su pili aj,
ali je do est sati boca Doni Vokera ve bila na stoiu, kao to e
biti svake noi dok budete bili kod nas. Izaao si samo u puloveru,
sa skupom kamerom tvog oca obeenom oko vrata. Na licu su ti se
videli tragovi hladnoe, oi su ti blistale, rubovi uiju su ti bili jarko
crveni, koa ti je sijala unutranjim sjajem.
Ima potoi tamo, rekao si, u onoj umi.
Moja majka se tad unervozila upozorivi te da ne ide tamo, kao
to je mene tako esto upozoravala, kao to sam te ja upozorila one
noi kad ste stigli, ali tvoji roditelji nisu delili njenu zabrinutost. ta
si slikao? pitali su te mesto toga.
Nita, odgovorio si, a ja sam shvatila kao linu uvredu to to te
nita nije inspirisalo. Predgrae je bilo novo i tebi i tvojim
roditeljima. Kakva god seanja imao na Ameriku, bila su to seanja
na Kembrid, mesto kojeg sam se ja tek nejasno seala.
Poneo si aj i nestao u mojoj sobi kao da je tvoja, pojavljujui se
tek kad smo te pozvali na veeru. Jeo si brzo, bez rei, onda se
vratio gore. Tvoji roditelji su bili ti koji su mi se udvarali, koji su mi
postavljali pitanja i davali mi komplimente na manirima, na tome
kako sviram klavir, na svemu to sam radila da pomognem majci po
kui. Vidi, Kauik, kako Hema sprema sebi ruak, rekla bi tvoja
majka dok sam pripremala sendvi sa unkom ili uretinom posle
veere i stavljala ga u papirnu kesu da ga sledeeg dana ponesem u
kolu. Ja sam jo uvek u velikoj meri bila dete dok si ti, samo tri
godine stariji, ve izmicao roditeljskoj stezi. Nisi se svaao s njima, a
opet, izgledalo je kao da ni ne pria mnogo s njima. Dok si bio
napolju, ula sam ih kako govore mojoj majci koliko si nesrean to
si se vratio. Bio je besan to smo otili, a sad je besan to smo
ponovo ovde, rekao je tvoj otac. ak smo i u Bombaju uspeli da
odgajimo tipinog amerikog tinejdera.
Radila sam domai za trpezarijskim stolom poto nisam mogla da
koristim radni sto u svojoj sobi. Pisala sam rad o starom Rimu, neto
to me je zanimalo pre tvog dolaska. Sad mi se inilo glupavo s
obzirom na to da si ti bio tamo. arko sam elela da radim na njemu
u privatnosti, ali mi je tvoj otac nairoko objanjavao strukturalne
aspekte Koloseuma. Njegova graevinska objanjenja su mi na jedno
uvo ulazila, a na drugo izlazila, bila su potpuno nebitna za ono to je
meni trebalo, ali sam iz pristojnosti sluala. Brinula sam da e eleti
da vidi da li sam unela stvari koje mi je govorio u rad, ali me nikad
nije gnjavio oko toga. Kopao je po torbama i pokazivao mi
razglednice koje je kupio i, mada to nije imalo nikakve veze s mojim
radom, dao mi je novi od dve lire.

Kad su se najgori efekti promene vremenskih zona povukli, otili
smo u trni centar u karavanu mojih roditelja. Tvojoj majci su trebali
brushalteri, jedina stvar koju nije mogla da pozajmi od moje majke s
bujnim oblinama. U trnom centru su nam oevi zajedno seli u
sputeni deo sa klupama i biljkama u saksijama i ekali, a tebi su dali
neto novca i pustili te da odluta, dok sam ja otila s naim
majkama do odeljenja s donjim veom u Dordan Maru
84
. Tvoja
majka nas je povela tamo s kreditnom karticom koju joj je tvoj otac
predao pre nego to su se rastali. Mi smo obino ili u Sirs. Na putu
do brushaltera, ona je kupila crne kone rukavice i par izama, koje
su se zakopavale do kolena, a da ni u jednom trenutku nije
pogledala cenu pre nego to bi skinula neto s police. Na odeljenju s
veom prodavaica je prila meni. Imamo divne modele za fiziko,
ba su stigli, rekla je tvojoj majci mislei da sam njena erka.
A ne, isuvie je ona mlada, rekla je moja majka.
Ali pogledaj kako su slatki, rekla je tvoja majka, opipavajui
model od bele ipke sa ruinim pupoljkom u sredini, koji nam je
ena prinela na vealici. Ja jo nisam bila dobila prvu menstruaciju i,
za razliku od veine devojica u koli, jo sam nosila potkoulju sa
cvetiima. Uveli su me u kabinu za presvlaenje, a tvoja majka je s
odobravanjem posmatrala dok sam skidala kaput i demper i
probala brushalter. Podesila je bretele i zakaila kukicu pozadi. I ona
je probala stvari, stojei gola do pojasa kraj mene bez stida, mada je
meni bilo neprijatno da joj vidim krupne bradavice boje ljive,
iznenaujui pad grudi, tamne jamice s pazunim dlaicama, koje su
odavale blago kiselkast miris, ali miris koji, sve u svemu, nije bio
neprijatan. Savreno, rekla je tvoja majka, prevlaei prstom ispod
bretele, du moje koe dodavi: Nadam se da zna da e jednog
dana biti veoma lepa. Uprkos majinim protestima, tvoja majka mi
je kupila prva tri brushaltera insistirajui da je to poklon. Na putu ka
izlazu, na tandu sa kozmetikom, kupila je karmin, boicu parfema i
niz skupih krema, koje su obeavale da e joj vrat biti zategnut, a oi
blistave; nisu je zanimali Ejvonovi proizvodi koje je moja majka
koristila. Nagrada za sve to je kupila na tandu sa minkom bila je
crvena ceger-torba. Nju je dala meni poto je mislila da e mi
koristiti za knjige, a ja sam je sledeeg dana ponela u kolu.
. . . . . . . . . . . . . . .
Nedelju dana kasnije tvoj otac je poeo da radi u jednoj inenjerskoj
firmi udaljenoj ezdesetak kilometara. U prvo vreme je moj otac
ustajao rano i odvozio ga pre nego to bi se vratio na Univerzitet
Nortistern, gde je drao predavanja iz ekonomije. Onda je tvoj otac
kupio audi s menjaem. Ti si ostajao kui s majkama tvoji
roditelji su eleli da saekaju da kupe kuu, pa da onda vide u koju
e kolu ii. Bila sam zapanjena i zavidela ti pola godine bez
kole! Dodatno me je jedilo to se od tebe nije oekivalo da bilo ta
radi po kui, nikad nisi morao da vrati tanjir ili au u sudoperu,
nikad da namesti moj krevet, koji bih s vremena na vreme ugledala
kroz odkrinuta vrata u stanju potpunog nereda, kao i ebe na
podu, tvoju odeu nabacanu na moj beli radni sto. Jeo si ogromne
koliine voa, cele grozdove, jabuke do semenki, neto to je mene
fasciniralo. Ja tad nisam jela svee voe; od teksture i jaine ukusa
mi se povraalo. Ti si se alio na ukus, ili na nedostatak ukusa, ali bi
ipak desetkovao sve to bi moji roditelji doneli sa pijace Star.
Zaticala sam te, kad bih popodne dola kui, uvek na istom kraju
kaua, sa prstima na mravim, bosim stopalima zakaenim za ivicu
stoia, kako ita knjige Isaka Asimova, koje si pokupio sa oevih
polica u podrumu. Ja sam mrzela Doktora Hua, jedinu seriju koju si ti
voleo na televiziji.
Nisam znala ta da mislim o tebi. Poto si iveo u Indiji, vie sam
te povezivala s mojim roditeljima nego sa mnom. A opet, nisi liio
na moje roake u Kalkuti, koji su izgledali tako nevino i pokorno
kad bih ih posetila, koji su postavljali pitanja o tome kako ivim u
Americi kao da je to na Mesecu, koje je zgraavao svaki detalj. Tebe
ja nisam ni najmanje zanimala. Jedan dan me je drugarica iz kole
pozvala da gledamo film Imperija uzvraa udarac u subotu popodne.
Majka je rekla da mogu da idem, ali samo ako pozovem i tebe.
Usprotivila sam se, rekavi joj da te moja drugarica ni ne zna.
Uprkos zaljubljenosti, nisam elela da objanjavam drugarici ko si ti
i zato ivi u naoj kui.
Ti ga zna, rekla je majka.
Ali ja mu se ak ni ne sviam, poalila sam se.
Naravno da mu se svia, rekla je majka, potpuno slepa za
puno znaenje onog to sam rekla. On se prilagoava, Hema. To je
neto kroz ta ti nikad nisi morala da proe.
Tu se razgovor zavrio. Kako se ispostavilo, tebe film nije
zanimao poto nisi uopte ni gledao Ratove zvezda.

Jednog dana sam te zatekla kako sedi za klavirom i nasumce
kaiprstom udara po dirkama. Ustao si kad si me video i povukao
se na kau.
Je l ti mrsko ovde?, pitala sam.
Dopadao mi se ivot u Indiji, rekao si. Nisam odala svoje
miljenje da sam putovanja u Indiju smatrala dosadnim, da mi se
nisu dopadali geko guteri, koji su visili na zidovima, uvee
provirujui i sakrivajui se iza neonske rasvete, ni dinovske
bubavabe, koje su me ponekad posmatrale dok se kupam. Nisu mi
se dopadali komentari koje su moji roaci otvoreno iznosili u mom
prisustvu da nisam nasledila majine graciozne ruke, da mi je koa
potamnela od detinjstva.
Bombaj nimalo ne lii na Kalkutu, rekao si kao da mi ita
misli.
Je l blizu Tad Mahala?
Nije. Paljivo si me pogledao kao da po prvi put u potpunosti
primeuje moje prisustvo. Zar nikad nisi pogledala kartu?
Tokom naeg izleta u trni centar ti si kupio plou, neto od
Roling Stounsa. Omot je bio beo, a na njemu je bilo neto to je liilo
na tortu. Nije te zanimala nekolicina ploa koje sam imala Aba,
on Kasidi
85
, kompilacija disko muzike koju sam naruila sa TV
reklame i platila novcem od deparca. Niti si bio voljan da pusti
tvoj album na plastinom gramofonu u mojoj sobi. Otvorio si
ormani u kojem je moj otac drao gramofon i zvunik. Otac je bio
izuzetno jasan po pitanju komponenti njegovog stereo-ureaja. One
su bile strogo zabranjene meni, pa ak i majci. Taj stereo ureaj je
bio jedina skupa stvar koju je kupio u ivotu. Sve je sm istio,
briui delove posebnom krpom subotom ujutru pre nego to bi
pustio svoju kolekciju indijskih pevaa.
Ne sme to da dira, rekoh.
Okrenuo si se. Poklopac gramofona je ve bio podignut, ploa se
okretala. Drao si ruicu s iglom oslanjajui je na prst. Znam kako
da pustim plou, rekao si, vie ni ne pokuavajui da sakrije da te
nerviram. Onda si pustio iglu da padne.

Koliko li ti je samo bilo dosadno u mojoj sobi, punoj stvari za
devojice. Mora da te je izluivalo to si po ceo dan zaglavljen s
naim majkama dok kuvaju i gledaju sapunice. Zapravo, moja majka
je bila ta koja je sad kuvala. Mada joj je tvoja majka pravila drutvo,
povremeno ogulivi ili iseckavi neto, nju kuvanje vie nije
zanimalo, kao nekad u danima u Kembridu. Rekla je da ju je
razmazila Zarin, fenomenalna Parsi
86
kuvarica, koja vam je sluila u
Bombaju. Povremeno bi obeala da e nam napraviti engleski kola
od pikota, jedinu stvar za koju je rekla da uvek insistira da sama
napravi, ali se to nije i ostvarilo. I dalje je pozajmljivala sarije od
moje majke i ila u trni centar da kupi sebi jo dempera i
pantalona. Njen nestali kofer nikad nije stigao, a ona je tu injenicu
prihvatila smireno, govorei da joj to daje izgovor da kupi nove
stvari, ali se tvoj otac borio umesto nje, besno pozivajui niz puta
avio-kompaniju, pre nego to je najzad odustao od cele stvari.
Ti si nastojao da u kui bude to manje, hodajui po hladnom
vremenu kroz umu i po ulicama, na kojima si bio jedini peak.
Ugledala sam te jednom dok sam se vraala iz kole autobusom,
zaprepastivi se koliko si daleko otiao. Razbolee se, Kauik, kad
uvek tako luta napolju, rekla je moja majka. Nastavila je da ti se
obraa na bengalskom, uprkos tvojim upornim odgovorima na
engleskom. Tvoja majka je bila ta koja se prehladila, to je iskoristila
kao izgovor da danima ostane u krevetu. Odbijala je hranu koju je
moja majka pravila za nas ostale, zahtevajui da dobija samo pileu
orbu iz konzerve. Ti si peaio do samoposluge koja je bila
kilometar i po udaljena od nae kue i donosio joj orbu i brojeve
Voga i Harpers bazara. Idi pitaj Parul mai da li hoe aj,
rekla mi je majka jednog popodneva i ja se zaputih uz stepenice ka
gostinskoj sobi. Usput sam morala da odem do toaleta. U kupatilu je
bila tvoja majka uvijena u bade mantil, naslonjena natmureno na
ivicu kade, prekrtenih nogu, puei cigaretu.
O, Hema!, uzviknula je skoro upavi u kadu, toliko uplaena
da je ugasila cigaretu o porcelan umesto u majunu pepeljaru od
nerajueg elika, koju je drala u skupljenoj aci, a koju mora da je
donela sa sobom iz Bombaja.
Izvinite, rekla sam i okrenula se da odem.
Ne, ne, molim te, ba izlazim, rekla je. Posmatrala sam je dok
je putala vodu za cigaretom, oprala usta nad lavaboom i nanela jo
karmina, utapkavajui ga papirnom maramicom, koja je onda
zaleprala prema kanti za smee. Osim bindija, majka se nije
minkala, pa sam posmatrala ritual tvoje majke s panjom, jo vie
impresionirana injenicom da se toliko trudi kad joj nije dobro i
provodi vei deo dana u krevetu. Paljivo se pogledala u ogledalu,
bez skrivanja. Kratko nanoenje karmina kao da joj je povratilo
smirenost koju je poremetilo moje iznenadno pojavljivanje. Uhvatila
me je kako gledam u njen odraz i nasmeila se. Jedna cigareta
dnevno ne moe da me ubije, zar ne?, rekla je veselo. Otvorila je
prozor, izvukla neki parfem iz torbice s kozmetikom i prsnula u
vazduh. Naa mala tajna, Hema?, izgovorila je, ne toliko kao
pitanje, koliko kao naredbu, i otila zatvorivi vrata za sobom.

Uvee bismo ponekad ili da traimo kuu s vama. Ili smo
karavanom; u prelepa kola koja je tvoj otac kupio nismo svi mogli
udobno da se smestimo. Moj otac bi vozio, oklevajui, do
nepoznatih delova grada, gde su svi travnjaci bili malo vei od
naeg, kue malo udaljenije nego kod nas. Tvoji roditelji su najpre
traili u Leksingtonu i Konkordu, gde su bile najbolje kole. Neke
kue koje smo videli bile su prazne, druge pune trenutnih vlasnika i
njihovih stvari. Nijedna, prema razgovorima koje bih naula uvee
dok bih pokuavala da zaspim, nije bila od one vrste koju su moji
roditelji mogli da priute. Oni bi se sklonili u stranu, dok bi tvoji
roditelji raspravljali o cenama sa agentima za nekretnine. Meutim,
nije novac predstavljao prepreku. Same kue su problem: svetlo je
oskudno, plafoni niski, sobe nezgodne, uvek bi zakljuili tvoji
roditelji dok smo se vozili ka naoj kui. Za razliku od mojih
roditelja, tvoji su imali svoje miljenje o dizajnu, preferirajui neto
savremeno, uzbudivi se kad smo sluajno proli pored neke bele
kockaste graevine skrivene u estaru visokog drvea. Traili su
kuu s bazenom ili neku koja je imala dovoljno prostora da se bazen
napravi; tvojoj majci je nedostajalo plivanje u njenom klubu u
Bombaju. Neka s pogledom na vodu, to treba da traimo, rekla je
tvoja majka jednog popodneva dok je itala deo s oglasima u
Gloubu, to je jo vie ograniilo potragu. Odvezli smo se do
Svompskota i Daksberija da vidimo imanja koja su gledala na okean
i do kua u umi s pogledom na privatna jezera. Tvoji roditelji su
dali ponudu za jednu kuu u Beverliju, ali su posle druge posete
povukli ponudu jer je tvoja majka rekla da osnova kue nije
dovoljno izdana.
Moji roditelji su se oseali omalovaeni ekstravagantnim vizijama
tvojih, posramljeni zbog skromnog doma u kojem smo iveli. Mora
da vam je tamo jako neudobno, govorili su, ali se tvoji roditelji
nikad nisu alili, kao moji, svake noi pre nego to zaspe. Nisam
oekivala da e to ovoliko trajati, rekla je majka, napomenuvi da je
prolo skoro mesec dana. Dok ste vi bili kod nas, nije bilo mesta ni
za koga drugog. Dasguptini su hteli da nas posete sledeeg
vikenda i morala sam da ih odbijem, rekla je majka. Opet sam
ispoetka sluala koliko su se tvoji roditelji promenili, kako smo,
nita ne slutei, otvorili vrata doma strancima. Padale su albe kako
tvoja majka ne pomae da se raisti posle veere, kako ide u krevet
kad god joj se prohte i spava skoro sve do ruka. Majka je govorila
kako je tvoj otac suvie popustljiv, suvie brian prema tvojoj majci,
uvek je pitajui da li treba da joj dospe pie, donosei joj demper sa
sprata ako bi joj bilo hladno.
Ona je razlog to su jo ovde, rekla je majka. Ona nee da
prihvati nita manje od palate.
Nije to lak zadatak, rekao je otac diplomatski, zapoeti nov
posao, nov nain ivota opet ispoetka. Ja pretpostavljam da ona
nije htela da ide, a on pokuava da se iskupi zbog toga.
Ti nikad ne bi tolerisao da se ja tako ponaam.
Batali, ree otac okreui joj lea i uukavajui pokrivae pod
bradu. Nije to zauvek. Otii e uskoro i onda e se ivot vratiti u
normalu za sve nas.

Negde, u toj skuenoj kui, izmeu nae dve porodice povuena je
bila linija. S jedne strane bio je ivot kakav smo uvek vodili, roditelji
su me svakog etvrtka uvee vodili na pijacu Star, a posle toga bi me
astili odlaskom u Mekdonalds. Svake nedelje sam uila za nedeljni
test iz pisanja, a otac bi me propitivao kad bi se emisija 60 minuta
87
zavrila. I tvoja porodica je poela da radi stvari odvojeno. Ponekad
bi se tvoj otac ranije vratio s posla, pa bi izveo tvoju majku ili da
razgledaju kue ili u trni centar, gde je ona metodino poela da
kupuje sve stvari koje e joj trebati da sredi sopstveno domainstvo:
posteljinu, ebad, tanjire i ae, male kune aparate. Dolazili bi u
kuu s gomilama kesa trpajui ih u na podrum, ponekad bi
pokazivali majci ta su kupili, ponekad se ne bi ni to potrudili.
Petkom su nas tvoji roditelji esto izvodili na veeru u jedan od
osrednjih restorana s preteranim cenama u gradu. Uivali su u
promeni svakodnevice, poto su misteriozno stekli sklonost prema
jelima kao to su biftek i peeni krompir, dok to nije bio sluaj s
mojim roditeljima. Namera je bila da se ovim izlascima majka
odmori od kuvanja, ali se ona alila i zbog njih.

Jedino meni nije smetalo to ivite kod nas. Na moj tihi,
komplikovani nain, i dalje sam bila zaljubljena u tebe, bila sam
srena to mogu makar da te gledam svakog bogovetnog dana.
Dopadali su mi se i tvoji roditelji, naroito tvoja majka; panja koju
mi je posveivala skoro da je nadoknaivala onu koju nisam dobijala
od tebe. Jednog dana je tvoj otac razvio fotografije s vaeg boravka u
Rimu. Uivala sam dok sam gledala slike drei ih paljivo za
krajeve. Skoro na svim slikama ste bili ti i majka kako pozirate na
pjacama
88
ili sedite na ivici neke fontane. Bile su tu i dve slike
Trajanovog stuba, skoro identine. Uzmi jednu za rad, rekao je
tvoj otac pruajui mi je. To bi trebalo da ti impresionira
nastavnicu.
Ali ja nisam bila tamo.
Nema veze. Kai da ti je ujak otiao u Rim i slikao ga za tebe.
Na slici si bio ti, stajao si sa strane. Gledao si u zemlju, lice ti je
bilo zaklonjeno kaketom. Mogao si biti bilo ko, jedan od mnogih
turista u prolazu koji su upali u kadar, ali je mene grizlo to si ti tu,
tvoje prisustvo je pretilo da razotkrije skrivenu privlanost koju sam
oseala, a za koju sam se nadala da e ipak nekako biti primeena.
Uspeno si izbrisao sve ostale tajne simpatije koje sam imala u koli,
tako da sam samo razmiljala o dolasku kui i o tome gde bi nam se
staze mogle ukrstiti tokom popodneva i veeri, hoe li se potruditi
da mi uputi koji pogled za veerom ili ne. Duge sate sam posvetila,
dok sam leala na leaju u spavaoj sobi mojih roditelja, zamiljanju
kako me ljubi. Bila sam suvie mlada, suvie neiskusna da
razmiljam o bilo emu vie od toga. Prihvatila sam sliku i zalepila je
na rad, ali tek poto sam isekla deo na kojem si bio ti. Taj deli sam
zadrala, sakrila ga meu prazne strane mog dnevnika, zakljuanog
godinama.

Tvoja elja da padne sneg nije se ispunila od dolaska. Tu i tamo bi
nakratko naleteo poneki sneni oblak, ali se nita nije zadravalo na
zemlji. Onda je jednog dana sneg poeo da pada, najpre jedva
vidljiv, kako je popodne prolazilo, tako je dobijao na snazi, a do
trenutka kad sam se ja vraala autobusom iz kole, ve je prekrivao
ulice prekrivaem debljine pet-est santimetara. Nije to bila opasna
oluja, ali je bila dovoljno znaajna da razbije zimsku monotoniju.
Majka je te veeri bila dobro raspoloena, pa je odluila da napravi
veliku erpu kiurija
89
, koji je obino pravila kad pada kia, a, za
promenu, tvoja majka je insistirala da pomogne, stojei u kuhinji i
prei komade krompira i karfiola u dubokom ulju, topei kocke
putera u tiganju za gi
90
. Jo je i odluila da hoe, najzad, da napravi
dugo obeavani kola od pikota, a kad joj je moja majka rekla da
nema dovoljno jaja, tvoj otac je izaao da ih kupi, kao i sve ostale
sastojke koji su joj trebali. Nee biti gotovo do ponoi, rekla je,
mutei vrelo mleko s jajima nad poretom i pustivi me da
preuzmem kad se umorila od toga. Treba mu barem etiri sata da
se stegne.
Onda moemo da ga pojedemo za doruak, rekao si, odlomivi
pare kuglofa koji je nasekla i gurnuo ga u usta. Retko si ikad ulazio
u kuhinju, ali si se te veeri motao tuda, uzbuen zbog obeanja da
e biti kolaa s pikotama, koji sam shvatila da voli, a koji ja nikad
nisam probala.
Posle veere smo se okupili u dnevnoj sobi i gledali vesti dok je
sneg nastavio da pada, a ja sam bila uzbuena kad sam ula da moja
kola nee raditi, a da su oevi sutranji asovi otkazani. Uzmi i ti
slobodan dan, rekla je tvoja majka tvom ocu, a na sveopte
iznenaenje, on se sloio.
Podsea me na onu zimu kad smo otili iz Kembrida, rekao je
tvoj otac. On i tvoja majka su pijuckali Doni Voker, a te noi,
mada je majka jo uvek odbijala, otac je pristao da im se pridrui,
isto da proba. Na onu zabavu koju ste nam priredili, nastavio je
tvoj otac okrenuvi se prema mojim roditeljima. Seate se?
Pre sedam godina, rekla je majka. Drugaiji je to tad bio
ivot. Govorili su o tome koliko smo ti i ja bili mali, koliko su svi
oni bili mlai.
Bilo je to tako divno vee, priseala se tvoja majka, a glas joj je
odavao tugu koju kao da su svi zajedno oseali. Koliko su stvari
bile drugaije.
Ujutru su nam ledenice visile s prozora, a na zemlji je lealo 30
santimetara snega. Kola s pikotama, koji nismo mogli da
doekamo prethodne noi jer smo bili suvie umorni, pojavio se za
doruak zajedno s tostom i ajem. Nije bio ono to sam oekivala,
vrela smea koju sam mutila na poretu sad je bila hladna i skliska,
ali si ti prodirao iniju za inijom; tvoja majka ga je na kraju
sklonila, plaei se da e te zaboleti stomak. Posle doruka su se nai
oevi smenjivali za lopatom raiavajui kolski prilaz. Kad se vetar
smirio, bilo mi je dozvoljeno da izaem napolje. Obino sam sama
pravila sneka, mravog i iskrivljenog, a roditelji su se, kad bih im
traila argarepu, alili da je to bacanje hrane. Meutim, ovaj put si
mi se ti pridruio, hvatajui sneg golim rukama, prouavao ga,
izgledao si srean po prvi put otkad si stigao. Nabio si malo snega u
grudvu i bacio je ka meni. Sagla sam se da je izbegnem i bacila
jednu na tebe pogodivi te u nogu i svesna fotoaparata koji ti je visio
oko vrata.
Predajem se, rekao si podigavi ruke. Ovo je prelepo, dodao
si, osvrui se po travnjaku koji je sneg preobrazio. Osetila sam se
polaskanom, mada nisam imala nikakve veze s vremenom. Krenuo
si ka umi, a ja sam oklevala. Rekao si da tamo ima neto to eli da
mi pokae. Prekrivena snegom tog svetlog, vedrog dana, golih
grana koje nisu skoro nita skrivale, inila mi se bezbednom. Nisam
ni pomislila na deaka koji se tamo izgubio i nikad ga nisu nali. S
vremena na vreme bi zastao, fokusirao fotoaparat na neto,
nijednom me ne zamolivi da ti poziram. Dugo smo peaili, sve dok
vie nisam mogla da ujem zvuke lopata kako kre sneg, vie nisam
videla nau kuu. Najpre nisam shvatila ta radi kad si se spustio
na kolena i poeo da razgre sneg. Ispod je bio nekakav kamen. A
onda sam videla da je to nadgrobna ploa. Otkrio si itav red koji je
leao na zemlji. Poela sam da ti pomaem, otkopavajui zakopano,
najpre samo akama u rukavicama, a onda i celom rukom. Pripadali
su ljudima koji su se prezivali Sajmonds, estolanoj porodici. Svi
su ovde zajedno, rekao si. Majka, otac, etvoro dece.
Nisam ni znala da je ovo ovde.
Sumnjam da iko zna. Bilo je zatrpano liem kad sam ih prvi
put naao. Poslednja, Ema, umrla je 1923.
Klimnula sam uznemirena slinou njenog imena s mojim,
pitajui se da li ti je to palo na pamet.
Zbog ovog poelim da nismo hinduisti, pa da i majku mogu
negde da sahrane. Ali nas je ona naterala da joj obeamo da emo
rasuti njen pepeo po Atlantskom okeanu.
Pogledala sam te zbunjeno, pa si ti nastavio objanjavajui da ima
rak dojke koji joj se iri celim telom. Zato ste otili iz Indije. Ne toliko
zbog leenja koliko da vas ostave na miru. U Indiji su ljudi znali da
umire i, da ste ostali tamo, prijatelji i porodica bi se neizbeno
okupljali oko nje u vaem prelepom stanu na obali, pokuavajui da
je zatite od neeg od ega ne moe pobei. Tvoja majka, ne elei
da je gui sva ta panja, ne elei da je njeni roditelji gledaju kako
kopni, zamolila je tvog oca da vas sve dovede u Ameriku. Sad ide
kod nekog novog doktora u Optoj bolnici Masausets. Tamo je otac
esto vodi kad kau da idu da razgledaju kue. Na prolee e se
operisati, ali e joj to samo kupiti malo vremena. Ne eli da iko zna.
Do samog kraja.
Ta informacija je pala meu nas, okantna kao da si me
oamario, i ja sam poela da plaem. Najpre su suze padale u tiini,
klizei preko mog skoro zaleenog lica, ali sam onda poela da
jecam, porunevi pred tobom, nos mi je curio po hladnoi, oi su
mi pocrvenele. Stajala sam tamo s rukama pritisnutim na jagodice
da uhvatim suze, posramljena to si svedok tako patetinog izliva.
Mada me u ivotu nikad nisi slikao, plaila sam se da e podii
fotoaparat i uslikati me takvu. Naravno, nisi nita preduzeo, nisi
nita ni rekao; rekao si dovoljno. Ostao si gde si bio posmatrajui
grob Eme Sajmonds, a na kraju, kad sam se smirila, krenuo si nazad
prema naem dvoritu. Pratila sam te du staze koju si otkrio, a
onda smo se rastali, nijednom nije bilo prijatno u drutvu onog
drugog, ti si poeo da lopatom isti sneg s prilaza, a ja otila unutra
da se istuiram vrelom vodom, a majke su pretpostavile da je moje
crveno, naduveno lice posledica hladnoe. Moda si verovao da sam
plakala zbog tebe ili tvoje majke, ali nisam. Bila sam suvie mala tog
dana da oseam tugu ili saoseanje. Osetila sam samo neopisiv strah
to u kui imamo enu na samrti. Setila sam se kako sam stajala kraj
tvoje majke, i obe smo bile gole do struka u kabini za presvlaenje,
gde sam probala prvi brushalter, uznemirena to sam bila toliko
blizu njenoj bolesti. Bila sam besna to si mi rekao, oseajui se
istovremeno i optereeno i izdano, i opet sam te mrzela.

Dve nedelje kasnije ste otili. Tvoji roditelji su kupili kuu na
severnoj obali, a dizajnirao ju je neki poznati masausetski arhitekta.
Krov joj je bio savreno ravan i sva je bila od stakla. Sobe na
gornjem spratu sve su izlazile na galeriju, a plafon u dnevnoj sobi se
nadnosio na visini od est metara. Nije bilo pogleda na neku vodu,
ali je kua imala bazen u kom je tvoja majka mogla da pliva, ba
kako je i elela. Za vae prvo vee u kui moja majka je donela
veeru da tvoja majka ne bi morala da kuva, ni ne shvatajui kolika
je to usluga. Divili smo se kui i imanju, praznim sobama s odjekom
koje e uskoro ispuniti bolest i jad. Jedna spavaa soba imala je
krovni prozor; tvoja majka nam je rekla da pod njega namerava da
stavi krevet. Sve je to bilo da joj se prue dve godine zadovoljstva.
Kad su moji roditelji najzad uli vest i otili u bolnicu u kojoj je tvoja
majka umirala, ja nisam otkrila nita od onog to si mi rekao. U tom
smislu sam ostala verna. Do tog trenutka su nam roditelji postali tek
poznanici, poto su im se putevi razdvojili posle onih nedelja
prisilne intimnosti. Tvoja majka je obeala da e nas pozvati da
doemo preko leta da plivamo u bazenu, ali poto joj se zdravlje
pogoravalo mnogo bre nego to su lekari predviali, tvoji roditelji
su se zatvorili, jo utei o njenoj bolesti, retko pozivajui goste.
Neko vreme su majka i otac nastavili da se ale oseajui se
prezreno. Posle svega to smo uinili za njih, rekli bi pre nego to
bi utonuli u san. Meutim, ja sam tad ve ponovo bila u mojoj sobi, s
druge strane zida, u krevetu u kojem si ti spavao, i vie ih nisam
ula.
N
Kraj godine
isam bio na oevom venanju. Nisam ak ni znao da je bilo
venanja dok me otac nije nazvao rano ujutru jedne nedelje
tokom moje poslednje godine na Svartmoru
91
. Iz sna me je prenula
pesnica koja mi je udarala u vrata, a za njom se zauo glas jednog od
momaka iz doma, koji me je dozivao po prezimenu. Znao sam da
otac zove i pre nego to sam se javio; nije bilo nikog drugog ko bi
me zvao pre devet. Otac je oduvek bio ranoranilac, verujui da su
sati od pet do sedam najproduktivniji deo dana. To vreme bi
iskoristio da proita novine, pa da proeta du ulice Marin Drajv
dok smo iveli u Bombaju, i po tihim putevima naeg gradia na
severnoj obali; i ma koliko da je ohrabrivao majku i mene da mu se
pridruimo, znao sam da vie voli da bude sam. Naravno, sad su se
stvari promenile; oni osamljeni asovi u kojima je nekad uivao
postali su mu tamnica, svakodnevica. Znao sam da se vie ni ne
trudi da ide u etnje i da jedva uopte i spava otkako je majka umrla.
Nisam razgovarao s ocem nekoliko nedelja. Bio je u Kalkuti u poseti
svojim i majinim roditeljima, a sve etvoro su jo uvek bili ivi i kad
sam podigao slualicu koju su mi ostavili da visi naglavake o kablu,
oekivao sam da e mi samo rei da se bezbedno vratio u
Masausets, ne da sad imam maehu i dve polusestre.
Moram ti rei neto to e te uznemiriti, poeo je, a ja sam se
zapitao da li e rei da mi se neko od deda ili baba razboleo, a
posebno da roditelji moje majke vie ne mogu da izdre to su
izgubili jedinu ker u njenoj etrdeset drugoj godini. To je bilo ono
najtee u prvim mesecima poto je preminula: morao sam da odem
u Kalkutu s ocem i uem u kuu gde je majka provela detinjstvo,
morao sam da vidim mukarca i enu koji su je odgajili, koji su je
poznavali i voleli dugo pre mene i oca. Deda i baba su ve iveli u
stanju tihog aljenja od 1962. kad su mi se roditelji venali. Majka bi
im se povremeno vratila, najpre iz Bostona, pa iz Bombaja, kao
Persefona u mitu, privremeno bi ispunila i obasjala sobe, rairila
kreme i pudere po stoiu za minku, pijuckala bi aj iz oljica koje
je znala od detinjstva, spavala u sobi u kojoj je bila mala. Poto smo
nazvali babu i dedu iz Masausetsa da im kaemo da je majka
mrtva, oni su se drali nade da je to samo pitanje vremena i da e
ona ui u avion i ponovo im prei prag. ak i kad smo otac i ja uli u
kuu, baka je pitala da li je majka jo u taksiju koji se ve bio
odvezao, i to uprkos injenici da im je majina fotografija, vea nego
u stvarnosti i s vencem tuberoze prebaenim preko nje, visila na
zidu dnevne sobe. Ona nije s nama, didun
92
, rekao sam, i tek su
tad i deda i baba poklekli, iznova jadikujui za majkom onako kako
ni otac ni ja nismo. Poto smo bili uz nju svakog bogovetnog dana u
bolesti, ta privilegija nam je bila oduzeta.
Meutim, baba i deda su dobro, izvestio me je sad otac.
Nedostajem im i pozdravljaju me, ree, a onda mi je saoptio za
Kitru. Izgubila je mua pre dve godine, ne od raka ve od
encefalitisa
93
. Kitra je uiteljica i, sa trideset pet godina, skoro
dvadeset godina mlaa od mog oca. erke joj imaju sedam i deset
godina. Ove detalje mi je iznosio kao da priljeno odgovara na
pitanja koja nisam postavljao. Ne traim ti da se zanima za nju,
ak ni da ti se dopadne, rekao je otac. Ti si odrastao ovek, tebi u
ivotu ne treba kao meni. Samo traim, na kraju, da razume moju
odluku. Bilo mi je jasno da se pripremio za izliv besa otre rei,
optube, da mu zalupim slualicu. Meutim, kroz mene nije prolo
nijedno burno oseanje dok je govorio, samo razvodnjena verzija
oseaja munine koji me je obuzeo onog dana u Bombaju kada sam
saznao da mi majka umire, oseaja koji se usidrio u meni i nikad nije
u potpunosti nestao.
Jel ona tu s tobom, pitao sam. eli li da joj kaem neto?
Ovo sam izgovorio vie kao izazov nego iz utivosti jer mu nisam u
potpunosti poverovao. Od majine smrti, esto sam sumnjao u ono
to mi otac govori u razgovorima preko telefona: da je veerao bilo
koje veeri, na primer, u italijanskom restoranu u koji me je vodio
kad bih otiao kui, da nije prosto slistio konzervu badema i
nekoliko Doni Vokera ispred televizora.
Stiu za dve nedelje. Videe ih kad doe kui za Boi, rekao
je otac dodavi: Ona ne govori engleski ba najbolje.
Gore nego ja bengalski?
Mogue. Naravno, skapirae ona.
Nisam izgovorio ono to mi je bilo na vrh jezika, da je majka
nauila engleski u detinjstvu, da nije bilo potrebe da ga kapira u
Americi.
Devojicama bolje ide, nastavio je otac. Pohaale su kole na
engleskom jeziku. Upisao sam ih u razrede u koje e krenuti od
januara.
Kitru je poznavao samo nekoliko nedelja, sreo ju je samo dvaput
pre venanja. Bilo je to graansko venanje za kojim je usledila mala
veera u hotelu. Roaci su organizovali celu stvar, objasnio je, na
nain koji kao da je nagovetavao da nije on kriv. Ova primedba me
je uznemirila vie od ieg to je otac dosad rekao. Otac nije bio
povodljiv ovek i znao sam da se niko ne bi usudio da mu nae
novu enu da on to nije traio.
Bio sam umoran, Koik, rekao je. Umoran da svake veeri
dolazim kui, a kua prazna.
Nisam znao ta je gore, ideja da se otac ponovo oenio iz ljubavi
ili da je aktivno traio neku neznanku samo da bi mu pravila
drutvo. Brak mojih roditelja bio je ugovoren, meutim, bilo je u
njemu nekog prizvuka romanse jer je otac prvi put video majku na
nekoj svadbi i toliko ga je privukla da je sledee nedelje zatraio
njenu ruku. Oduvek su se voleli, ali je izgledalo kao da se tek kad je
saznao za njenu bolest otac potpuno, bezglavo zaljubio u nju, tako
da sam bio svedok udvaranja koje je trebalo da izbledi jo pre mog
roenja. Tad je bdeo nad njom, vraao se u na stan u Bombaju s
cveem, ujutru se izleavao u krevetu s njom, kasnio na posao, eleo
je da bude nasamo s njom u tolikoj meri da sam ja, tinejder, oseao
da im smetam.
Mislio sam, nastavio je, poto je tvoja soba prave veliine, da
tamo zajedno smestim devojice. Da li bi ti mnogo smetalo da
spava u gostinskoj sobi kad doe, Koik? Ionako si veinu stvari
poneo sa sobom. Samo je pitanje gde bi spavao. Ali mi molim te reci
ako ti smeta. inilo se da ga vie brine moja reakcija na novu sobu
nego na injenicu da sam upravo stekao novu porodicu.
U redu je.
Iskreno?
Rekao sam da mi ne smeta.
Vratio sam se u sobu u domu. Tog jutra mi je u krevetu bila
devojka; ostala je da spava kad sam ja navukao odeu i bos se
oteturao u hodnik da se javim na telefon. Sad je leala na stomaku s
hemijskom olovkom u ruci i dovravala ukrtenicu koju sam ostavio.
Zvala se Desika, a upoznao sam je na asovima panskog.
Ko je to bio?, pitala je, okreui se da me pogleda. Jako sunce
se prelamalo kroz prozor iza nje i zamagljivalo je toliko da nisam
mogao da joj razaznam crte lica.
Moj otac, rekao sam gurajui se u krevet kraj nje. Neko vreme
je nastavila da razmilja o ukrtenici, dok sam ja leao sklupan kraj
nje, a njen nepoznati miris me je jo uvek uzbuivao. Ona nije znala
nita o mojoj porodici, o oevom nedavnom odlasku u Kalkutu, niti
da mi je majka umrla onog leta pre nego to sam krenuo na koled.
Tokom nekoliko vikenda koje smo proveli zajedno nisam rekao
Desiki nita od toga. Tog jutra, poto sam se nakratko zaplakao
privijen uz nju, uradio sam upravo to.

Posle ispit sam se odvezao u Masausets, poto sam usput odbacio
Desiku do farme njenih roditelja u Konektikatu. Kad sam odluio
da se upiem na Svartmor, otac mi je dao audi koji je kupio kad
smo se vratili iz Bombaja. Rekao je da e mi tako biti lake da
dolazim kui iz Pensilvanije na vikende i praznike, ali sam znao da
je to zapravo izgovor da se rei jo jedne stvari koju je majka
dodirivala, poznavala ili zauzimala na neki drugi nain. Onog dana
kad smo se poslednji put vratili iz bolnice, pokupio je apsolutno
svaku njenu fotografiju, iz ramova i iz albuma, i stavio ih u kutiju za
cipele. Odaberi nekoliko, znam da su ti slike bitne, rekao mi je, a
onda je oblepio kutiju lepljivom trakom i odloio je u neki ormar.
Nije gubio vreme i odmah je razdelio njenu odeu, torbice, kutije sa
kozmetikom i kolonjskim vodama. To je verovatno poslednje moje
seanje na tebe iz tog perioda, ti i tvoja majka dole ste jednog dana
u kuu i provele celo popodne preturajui po majinim fiokama, kao
to su mnoge druge ve uinile, opipavale njene stvari, podizale
njene dempere i alove do grudi da vide da li bi im dobro stajale,
isprobavale da vide da li e anel 5 podjednako dobro reagovati
na njihovoj koi. Stvari koje nisu trebale ni tebi i tvojoj majci ni
drugim Bengalkama poslate su dobrotvornim drutvima u Indiji,
poto u Novoj Engleskoj nisu mogli nigde da se doniraju svi ti sariji s
bluzama i podsuknjama u tonu. Ovo je bilo prema majinim
uputstvima. Ne elim da se sav taj divni materijal pretvori u
zavese, rekla nam je iz bolnikog kreveta. Njen pepeo smo bacili s
broda koji je isplovio sa glosterske obale, obezbedio nam ga je neki
oev kolega Dim Skilings, ali je njeno zlato vraeno u Kalkutu i
razdeljeno siromanim enama koje su radile za iru porodicu kao
ajahe
94
, kuvarice ili sobarice.
To to njenih stvari vie nije bilo meni nije nita znailo. Posle
Bombaja nije imala mnogo prilika da nosi nakit i sarije, odbijajui
veinu zabava na koje su pozivali nju i oca. Pri kraju, dolazio bih iz
kole i nalazio je kako sedi uvijena u ebe i gleda u bazen u kojem
vie nije imala snage da pliva. Ponekad bih je izveo na sve vazduh,
paljivo etajui kroz breze i borove iza kue i sedei s njom na
niskom kamenom zidu. Tu i tamo, kad se oseala ambiciozno,
zatraila bi mi da je odvezem do mora. Pazi da zadri moju
ogrlicu uz vrat s rubinima i komplete bisera i smaragda za osobu
kojom e se oeniti, rekla je tokom jedne od tih etnji. Ne
planiram da se oenim u skorije vreme, odgovorio sam, a ona je
rekla da bi volela da moe isto to da kae o umiranju. Na kraju je
nisam posluao. Kad je vie nije bilo, nisam mogao da otvorim i
pregledam sadraj svih onih pljosnatih crvenih kutija koje je drala
sakrivene u koferu na njenoj polici u ormanu, a kamoli da neto
odvojim radi moje budue sree.

U kasno popodne krenuo sam uz put koji je vodio do naeg kolskog
prilaza. Naa kua je bila jedini izvor svetla kilometrima unaokolo,
usred odvojenih povrina prekrivenih ovrslim snegom. Nije to bilo
neko lako, tipino privlano mesto. U nejednako tle bile su
ugraene kamene stepenice, a sa obe strane su ih obrubljivali
rododendroni koji su vodili sve do ulaza. Po drugom automobilu na
prilazu sam video da je otac kod kue, a on je stajao iza zatitnih
ulaznih vrata ekajui da uem sa stvarima.
Oekivali smo te ranije, rekao je. Rekao si da e stii do
ruka.
Tad sam znao da je istina, da u kui postoji jo jedna osoba,
osoba koja je omoguila ocu da bez oklevanja kae mi umesto
ja. Nisam spominjao skretanje s puta do Desikine kue ni dva
sata koja sam tamo proveo. Mesto toga sam rekao da je saobraaj bio
gust. Pitao sam se da li je otac zbog mene ranije izaao s posla ili da,
moda, tog dana nije ni otiao u kancelariju. Nisam mogao da
pogodim po izgledu. Odustao je od noenja odela, bio je obuen kao
da je vikend, u tamno plave pantalone i krem demper. U kosi je
imao vie sedih nego to sam se seao i, mada je jo bio ivahan i
privlaan, na lice mu se uvlaila starost, koa mu se opustila s obe
strane nosa, bledozelene oi crta zbog koje je majka insistirala da
njegova porodica mora da ima irske krvi nisu bile radoznale kao
nekada. Pokuao sam da zamislim kako je izgledao pre samo
nekoliko nedelja u svilenoj kurti
95
, sa toporom
96
za mladoenje na
glavi. Pitao sam se ko je slikao venanje, hoe li mi otac pokazati
slike.
Nisam bio navikao, kad sam zakoraio u kuu, na teki miris
kuvanja koji se oseao u vazduhu. Osim toga, stvari su izgledale
nepromenjeno, crno-bele fotografije okolne ume koje sam ja slikao,
a koje je majka insistirala da uramimo, jo uvek su se protezale du
jednog zida u hodniku. Kua je oduvek zadravala neku crtu
bezlinosti, puna ugraenih ormana, koji su skrivali tragove naeg
svakodnevnog ivota. Sad kad vie nisam iveo tu, zapanjio sam se
pred njenom veliinom, pred plafonom u dnevnoj sobi, koji se
izdizao na visini duplo veoj od uobiajene, i pred velikim zidom od
stakla koji je gledao na drvee i koji bi vie odgovarao nekoj
instituciji nego privatnoj kui. Du celog staklenog zida protezala se
ugraena klupa, dovoljno mesta da dvadesetoro ljudi sedne rame uz
rame, kako je i bilo za majinu sahranu.
im sam skinuo kaput, otac ga je okaio u orman, onda me
poveo do trpezarijskog stola. Majka je insistirala da opremi kuu
nametajem u skladu s njenom modernistikom arhitekturom:
ugaona garnitura od crne koe u obliku slova U, hromirana stajaa
lampa, koja se nadnosila nad nju, stoi bubreastog oblika
prekriven staklom i trpezarijski sto od belog fiberglasa okruen
odgovarajuim stolicama. Nikad nije dozvoljavala da se sto prekrije
stolnjakom, ali je sad na njemu bio stolnjak, neto s indijskom
tampom, to bi isto tako lako moglo biti i arav i to nije u
potpunosti dosezalo ni do jednog kraja stola. U sredini, umesto
bogatog aranmana od sveeg voa ili cvea koji bi majka napravila,
stajao je tanjir od nerajueg elika na kojem je stajao obian slanik i
dve tegle turije, ljuta od manga i slatka od limete, poklopci su im
bili skinuti, etikete umrljane, po jedna kaika zabijena u ulje u kojem
su plivale. Na jednom kraju je bilo postavljeno jedno jedino mesto za
mene, jedan tanjir je bio natovaren prozirnim luijima
97
, a nekoliko
manjih inija sa dalom i povrem bilo je poreano u polukrug.
Sedi, rekao je otac. Sigurno si gladan. Bio je nervozan kao i
ja. U ruci nije drao au, boca Doni Vokera nije bila izvaena na
stoi kao inae u ovo vreme.
Ostao sam da stojim nezainteresovan za hranu, zurei u sto. Ve
sam se bio odvikao od indijske hrane. U koli sam jeo u kantini, a
dok sam bio kod kue posle majine smrti, otac i ja bismo ili izali
negde ili bismo pokupili picu, tako da je impresivni poret na plin,
zbog kojeg je majka bila toliko uzbuena kad smo se doselili, sa
ugraenim rotiljem, na kojem je govorila da e da pravi evape,
korien samo da se skuva voda za aj. Pogledao sam iznad stola u
jedan ugao plafona i video da je promenio boju na delu gde je
procurela voda.
Kad se to desilo?, zapitah.
Ima dosta vremena od tad.
Zar ga nee popraviti? Otac, osetljiv na to kako su zgrade
sagraene, oduvek je obraao posebnu panju na takve stvari.
Veliki je to posao, rekao je. Postoji razlog zato krovovi u
ovom delu sveta treba da budu zakoeni.
Nisam uo nikakve glasove niti korake, u kuhinji se nije ulo
kuvanje niti kako tee voda. Kao da su Kitra i njene erke bile
diskretno sakrivene u jednom od mnogih ormana po kui,
progutane kao tolike druge stvari. Gde su one?, pitao sam na
kraju.
Ona se tad pojavila proavi kroz pokretna vrata koja su vodila u
kuhinju. Po godinama je bila blia meni nego ocu. Znao sam ovo i
ranije, ali sam se okirao kad sam je video. Kosa joj je bila duga i
tamna, a imala je irok nos na inae prijatnom licu, mada je bilo
suvie okruglo da bi meni bilo lepo. Bila je via nego to sam
oekivao, malo via od moje majke. Nosila je cinober u kosi, majka je
ignorisala taj tradicionalni obiaj, a ta puderasta crvena mrlja bila je
najupeatljiviji element na njenoj pojavi.
Volela bih da me zove mamoni
98
, rekla je na bengalskom. Glas
joj je bio dublji nego majin, blago promukao, i udnovato je
smirivao. Ima li neke primedbe na to? Ovo je pitala ljubazno,
smeei se, pazei na moju reakciju i ja odmahnuh glavom ne
uzvrativi joj osmeh.
Molim te, rekla je, ovaj put na engleskom, pokazujui na
stolicu.
Okrenuo sam se prema ocu i upitao: Zar neemo svi da
jedemo?
Mi smo ve jeli, rekla je Kitra ponovo se prebacivi na
bengalski. Dovezao si se izdaleka. Stie jo.
Naglo se vratila u kuhinju i ja sedoh. Voda mi je pola na usta
uprkos oklevanju da li da jedem i iznenada osetih zahvalnost na
ogromnoj koliini hrane preda mnom. Poslednje to sam pojeo bilo
je pare vonog kolaa koji je ispekla Desikina majka, koju sam
upoznao kad sam dovezao Desiku do kue. Kola je bio izvrstan i
Desikina majka mi je odsekla jo nekoliko kriki i uvila ih u foliju
da ih ponesem na put, ali sam ih zaboravio na stoiu u dnevnoj
sobi, ometen posle ljubljenja s Desikom na krevetu s baldahinom u
njenoj sobi iz detinjstva.
Poni, Koik, ree otac sedajui na stolicu kraj mene. Hladi
se.
Nain na koji su inije bile poreane, staklene inijice iz kojih
smo obino jeli sladoled, sve mi se inilo suvie formalno. Bio je ovo
ceremonijalni, staromodni nain na koji se seam da su baba i deda
jeli u Kalkuti, da su se prema njima svakog dana ponaali kao prema
kraljevima posle jutarnje kupke. Pitao sam se koji je najbolji nain da
ponem, da li da jela probam jedno za drugim i da od svakog
uzmem po kaiku ili da sve nabacam na tanjir odjednom. U
meuvremenu sam pojeo luije, jo tople i impresivno nadole, bez
ieg. Prisetio sam se nedeljnih jutara u Bombaju, kako jedem luije
koje je spremila naa Parsi kuvarica Zarin. Mogao sam da ujem
majku kako se razdragano ali u kuhinji, kako govori Zarin da
proba jo jednu turu jer ih pri pre nego to se ulje dovoljno zagreje.
Kad se Kitra vratila, za njom su ile i erke, dve devojice koje se
na prvi pogled, osim razlike u visini od nekoliko centimetara, nisu
mogle razlikovati. Bile su preterano obuene za nau kuu, u kojoj je
bilo prijatno toplo, u debelim demperima i arapama, neskladnim
indijskim stvarima koje e uskoro biti odbaene, znao sam to, u
korist odee iz trnog centra. Demperi su bili od iste jarke nijanse
ruiaste od koje je oveku pripadala muka. Devojice nisu mnogo
liile na Kitru. Ten im je bio tamniji, bile su simpatinije sa srcolikim
licima i dve crne kikice ukraene crvenim manicama s obe strane
glave.
Hoete malo ovoga?, pitao sam pokazujui na luije kojih je jo
bilo na mom tanjiru, i na moje iznenaenje, one iskoraie ka meni i
obe pruie ruku dok su drugom pokrile usta koja su se smejuljila.
Video sam da jedna od devojica, ona nia, nema prednji zub.
Pustite dadu
99
da jede u miru, ree Kitra. Biranim reima mi je
saoptila kako treba da je zovem, ali me je sad bez oklevanja nazvala
starijim bratom tih devojica.
Moete me zvati Koik, rekao sam devojicama, zbog ega su
one ponovo pokrile usta rukama i zakikotale se jo jae.
A Kej Di?, predloio je otac.
Svi smo se okrenuli ka njemu, zbunjeni, prema ovom oveku
zbog kojeg smo se svi sad okupili.
To je skraeno od Koik dada, objasnio je. Pitao sam se da li mu
je ovo upravo palo na pamet ili je o tome paljivo unapred
razmislio. Oduvek je bio matovit kad su rei bile u pitanju,
vikendom je pisao pesme na bengalskom i itao ih majci naglas. Po
njenim komentarima sam shvatio da su pesme duhovite. Bila je to
jedna od porodinih tajni injenica da je moj otac, graevinski
inenjer, jo i pesnik. Mada ga nikad nisam to pitao, pretpostavljao
sam da je prestao da pie posle majine smrti, kao to je prestao da
radi toliko drugih stvari.
To ti je dobra ideja, ree Kitra, prvi put se direktno obrativi
ocu od mog dolaska. Govorila je s odobravanjem, tonom nekoga ko
je navikao da hvali sitna dostignua i ja se tad setih da je ranije u
ivotu bila uiteljica. Da, Kej Di je bolje.
Nadimak mi je bio besmislen, ali je otac, izgleda, bio ponosan na
njega, a i vie mi se dopadao od Kitrine opcije. A kako da ja zovem
vas?, pitao sam polusestre.
Ja sam Rupa, rekla je ona via, a glas joj je bio promukao poput
glasa njene majke.
A ja sam Piu, rekla je ona bez jednog zuba.
Veoma nam je drago to smo u tvojoj sobi, dodala je Rupa.
Govorila je ukoeno, pomalo s distance, kao da recituje neto to su
je naterali da zapamti. Veoma smo ti zahvalne.
Obraale su mi se na engleskom, a njihov naglasak i intonacija su
mi zvuali podjednako grubo kao to je verovatno moj govor zvuao
tvom potpuno amerikom sluhu kad smo stigli kao izbeglice u kuu
tvoje porodice. Znao sam da e naglasak uskoro izbledeti, a onda
nestati, kao to e nestati i njihovi staromodni demperi i smene
frizure.
Rupa i Piu jedva ekaju da vide Akvarijum i Muzej nauke, ree
otac. Moda moe da ih odvede jednog dana, Koik.
Nisam odgovorio na to. Veoma ukusno, rekoh na bengalskom
umesto odgovora mislei na hranu, neto to me je majka nauila da
kaem poto bih neto pojeo u tuoj kui. Ustao sam da odnesem
tanjir u kuhinju.
Nisi jeo, rekla je Kitra presrevi me. Pokuala je da mi uzme
tanjir iz ruke, ali ga ja nisam isputao, pa sam otiao u kuhinju da
sipam sebi malo Doni Vokera, koji je otac drao u kredencu
iznad maine za sudove.
ta ti treba? Doneu ti ja, rekla je Kitra poavi za mnom.
Iznenada mi je pripala muka od nje, od samog pogleda na nju kako
stoji u naoj kuhinji. Nisam se seao da je majka ikad kuvala tamo,
ali se njeno prisustvo jo uvek u tom prostoru vie zadralo nego u
bilo kom drugom delu kue. Mala tustika i zeleni ljiljan koje je
zalivala jo uvek su bujali na prozorskoj dasci, zidni sat iz ijeg su se
sredita radijalno irili narandasto-beli zraci, iji je dizajn toliko
volela, sa sekundarom koja je podrhtavala, jo uvek je pokazivao
vreme na zidu.
Mada je retko prala sudove, mada sam, zapravo, ja bio taj koji ih
je uglavnom prao u to vreme, zamiljao sam njene ruke na
slavinama nad sudoperom, njenu vitku figuru naslonjenu na radnu
plou. Ignoriui Kitru otvorio sam jedan kredenac da uzmem au i
drugi da uzmem sko, ali sam sad tamo naao samo kutije sa
itaricama i pakovanja anaura
100
donesena iz Kalkute.
I otac je uao u kuhinju. Gde je sko?, pitao sam ga.
Bacio je pogled ka Kitri i posle nekakve kratke bezglasne
razmene meu njima, ona izae. Sklonio sam ga, rekao je kad
smo ostali sami.
Zato?
Prestao sam da pijem. Otkrio sam da tako bolje spavam nou.
Otkad to?
Ve neko vreme. A nisam hteo ni da uznemirim Kitru.
Da je uznemiri?
Malo je staromodna. Izvukao je hoklicu koja je obitavala u
praznini pored friidera i rasklopio je. Popeo se na nju i otvorio
kredenac iznad friidera, koji je bilo teko dosegnuti ak i sa
hoklicom i odatle izvukao polupraznu bocu.
Poeleo sam da pitam oca ta ga je, za boga miloga, obuzelo da
se oeni staromodnom devojkom koja je upola mlaa od njega.
Mesto toga sam rekao uzimajui mu bocu iz ruke: Nadam se da
nije problem ako je ja uznemirim.
Samo to ne spominji, naroito ne pred devojicama.
Moji roditelji nikad nisu krili da vole Doni Voker, ni preda
mnom, ni pred kim. Posle majine smrti, samo to sam bio napunio
osamnaest, ja sam bio taj koji je zauzeo njeno mesto, pijuckao sam
najpre jednu razvodnjenu au, pa drugu, da bih uvee pravio
drutvo ocu pre nego to bismo i jedan i drugi mogli da opravdamo
odlazak u krevet. Na koledu skoro nikad nisam pio sko, bio sam
naklonjeniji pivu, ali kad god bih doao kui, udeo sam za tim
ukusom, a kad god bih sluajno video reklamu na bilbordu ili u
asopisu, ne bih mogao da ne pomislim na majku.
Mislio sam da bi mogao da pokupi jelku sutra dok sam na
poslu, rekao je otac. Ima jedno mesto, nije mnogo daleko sto
dvadeset osmicom
101
. Moda e i devojice hteti da ti se pridrue.
Uasno su uzbuene zbog toga.
Pogledao sam ga zbunjeno. Do tog trenutka nisam u potpunosti
registrovao da e otac biti na poslu tih dana, da u biti sam sa
Kitrom i njenim erkama.
Misli boinu jelku? Prethodne tri godine, od majine smrti,
nismo slavili taj praznik kod kue. Umesto toga, zapali smo u rutinu
prihvatanja poziva od prijatelja, pojavljujui se jo ujutru potpuno
obueni, dok bi druga porodica jo bila u pidamama. Ja bih dobio
jednu jedinu kutiju u kojoj je bio demper ili koulja, a onda bih
posmatrao decu iz te porodice kako otvaraju desetine poklona. U
Bombaju je majka uvek prireivala zabavu za Boi, razvlaei
svetiljke po celom stanu i stavljajui poklone pod hibiskus u saksiji.
Bilo je to doba godine kad je s ljubavlju govorila o Kembridu, o
tvojoj porodici i ostalima koje smo ostavili za sobom, govorei da
praznik nije isti bez hladnog vremena, ukraenih radnji, estitki u
potanskom sanduetu.
Pretpostavljam da emo morati da kupimo neke poklone,
dodao je otac. Imamo jo nekoliko dana. Ne mora da bude nita
skupo.
Znao sam da se Kitra s erkama verovatno uurila u trpezariji i
da sluaju svaku re koju koju ja i otac razmenimo, ali me to nije
spreilo da kaem: Te devojice su skoro duplo mlae od mene.
Oekuje da se igram s njima?
Ne oekujem nita od tebe, odgovorio je otac ravnim glasom.
Moja primedba ga nije potresla, moda mu je ak i laknulo to smo
sad i zvanino suprotstavljeni, to vie nema potrebe da se
pretvaramo. Bilo je to kao da je on ve odigrao ovu scenu nekoliko
puta u glavi i da ga ve zamara. Samo te pitam da li bi hteo da
pokupi jelku.
Jo nisam bio sipao pie. Stajao sam leima naslonjen na radnu
povrinu u jednoj ruci drei au, u drugoj flau koju mi je otac
izvadio iz skrovita. Sad sam sipao, pio sam ga, kao majka nekad, s
jednom kockicom leda i bez vode. Popio sam ono to sam sipao,
onda sipao jo jednom.
Polako, rekao je otac.
Bacio sam pogled ka njemu. Posle majine smrti, on je stekao
izraz koji mu je zauvek promenio crte lica. Nije to toliko bio izraz
tuge, koliko neke nervozne rezignacije, onako kako me je gledao
kad sam bio mali ako bi mi aa isklizla iz ruke i razbila se ili ako bi
se desilo da bude oblano na dan za koji smo planirali izlet. Bio je to
izraz koji mu se pojavio na licu onog jutra kad smo poslednji put uli
u majinu bolnicu, koji me je svaki put posle toga doekivao kad bih
doao kui s koleda, koji kao da je jo uvek upuivao prekor majci
to ga je izneverila. Meutim, sad tog izraza nije bilo. Nije lako,
rekao sam odmahujui glavom sopstvenom odrazu koji je lebdeo na
crnoj pozadini veeri. Nije mi lako.

Otac je ve bio otiao na posao kad sam se probudio sledeeg jutra.
Neko vreme sam jo ostao u krevetu ne znajui koliko je sati,
zbunjen, u prvi mah, to sam u gostinskoj sobi i to ujem zvuk
priguenog smeha devojica koji je dolutao do mene kroz plafon.
Gostinska soba se nalazila u prizemlju, u posebnom krilu kue, do
kojeg se dolazilo hodnikom iza kuhinje. Spavao sam u branom
krevetu, na dueku postavljenom na niskoj konstrukciji blizu poda.
Na naspramnom zidu su bila staklena klizna vrata, koja su gledala u
dvorite iza kue i bazen prekriven crnom ciradom. Kad smo se tek
doselili u kuu, majka je posvetila nesrazmernu koliinu panje
ureenju gostinske sobe, kupujui jarko zeleni prekriva za krevet,
zavese za klizna staklena vrata, budilnik za stoi pored kreveta,
dra za sapun za kupatilo spojeno sa sobom, traila mi da okaim
ruiasto-ljubiastu Madhubani
102
sliku iznad komode sa fiokama.
Nisam znao koga oekuje da doe da prespava kod nas, ali smo joj
do tad ve povlaivali u svakoj razonodi koja bi je oraspoloila. Sad
sam bio zahvalan zbog toga, bilo mi je drago to nisam na gornjem
spratu u mojoj staroj sobi, koja je bila odmah do sobe mojih roditelja.
Bilo je ve dovoljno uasno sluati nou majino hrapavo disanje,
njeno jeanje. Sad bih morao da sluam Kitru i oca kako razgovaraju
pre odlaska u krevet, morao bih da zamiljam njihova priljubljena
tela pod ebetom.
Koliko ja znam, jedina osoba koja je ikad spavala u gostinskoj
sobi bila je medicinska sestra po imenu ga Garibian koja je dola da
brine o majci kad su njene potrebe postale prezahtevne za oca i
mene, a pre nego to je majka odluila da eli da umre u bolnici, a
ne kod kue. Ga Garibian bila je sredovena ena kratke smee
kose i sa mekim junjakim naglaskom. Bila je udata za Jermenina,
pa je od svekrve nauila da pravi svakakve grickalice. Donosila je
plastine posude pune pogaica od lisnatog testa s jagnjetinom i
sarmi u vinovom liu, hrane koja me sad podsea na majku na
samrtnoj postelji, stavljala ih je u friider da otac i ja jedemo, a
snabdevala je kuu i hlebom i mlekom, mada joj to niko nije traio.
Obino bi otila uvee, ali je dve nedelje noi provodila kod nas
dajui injekcije morfijuma i praznei guske, pravei zabeleke u
knjiici s koricama prekrivenim tkaninom, koja je izgledala kao da bi
trebalo da u njoj budu recepti. Bilo je neeg u njenom preutno
optimistikom ponaanju zbog ega sam verovao da ga Garibian
ima mo da odri majku u ivotu, ne da je izlei ve da je
beskonano dri ivu. Ovo je najgori deo, rekla mi je jednom. Vi
zadravate dah, mislite da je tek pred vama, ali je ovo zaista najgori
deo, i za vas i za nju. U tom trenutku me njene rei nisu umirile;
nisam mogao da zamislim nita gore od trenutka kad majka vie ne
bude udisala i izdisala vazduh iz plua, kad nas vie ne bude upijala
umornim oima. Nisam mogao da zamislim nita gore od toga da ne
mogu da joj vidim lice svakog dana, njena lepota je bila silno
izvitoperena, ali je nikad nije napustila. Meutim, u danima posle
njene smrti, shvatio sam da je ga Garibian bila u pravu, nije bilo
nieg goreg od ekanja da smrt doe, da je praznina koja je usledila
laka da se podnese nego teki teret tih dana.
Navukao sam demper, odkrinuo klizna vrata, zapalio cigaretu.
Jesenje lie nije bilo skupljeno, ve je lealo razbacano posvuda i
letelo na povetarcu. Zbog bazena su mi letnji raspusti s koleda bili
izdrljivi, meutim, poto sam prethodno leto proveo uvajui kuu
u Bruklinu s prijateljem iji su roditelji otili u Evropu, otac se nije
potrudio da ga napuni vodom, a prole noi, za veerom, spomenuo
je da treba zameniti filter. Tokom naeg prvog leta u kui majka je
bazen koristila religiozno i pre svakog doruka bi ga preplivala po
etrdeset puta u oba smera. Do sledeeg leta, kad je ve bila isuvie
slaba od hemoterapije, samo bi gacala po njemu ili mlatarala
nogama po vodi kad bi dan bio vreo, a na kraju leta je umrla.
Unutra sam uo televizor im izaem iz gostinske sobe,
morau da ih vidim. Obukao sam farmerice iznerviran to ne mogu
prosto da idem po kui u boksericama. U kupatilu sam oprao zube i
natenane se obrijao. udeo sam za kafom, ali ne i za hranom.
Veera me je ponovo postidela svojom obilatou. Kitra je
obigravala oko oca i mene i devojica, jela je nasamo kad smo mi
zavrili kao nae sluavke u Bombaju. Zamiljao sam jo jedan
pretrpani tanjir kako me eka na trpezarijskom stolu, meutim,
doruak nije bio spremljen, nita mi nije ponueno kad sam priao
Kitri i devojicama u dnevnoj sobi. Sedele su nogu podignutih na
garnituru gledajui epizodu Porodine borbe
103
. Pod plafonom koji se
izdizao nad njima izgledale su kao patuljci, isprane od jutarnjeg
sunca koje je ulazilo u sobu. Devojice su bile obuene, ali je Kitra
nosila zakopanu uebanu cicanu kunu haljinu sa crvenim i utim
printom. Bez minke i nakita izgledala je jo mlae. Pila je aj, a
majina kutija s keksom bila je otvorena kraj nje.
Dobro jutro, rekao sam.
Dobro jutro, zacvrkutale su Piu i Rupa, a oi su im se brzo
vratile na ekran.
Doneu ti aj, rekla je Kitra, sputajui oljicu na stoi i
spremajui se da ustane. Nisam ti napravila. Tvoj otac mi je rekao
da voli da spava do kasno kad doe kui.
U redu je, rekao sam joj. Nemoj da ustaje. Ne treba mi.
Obraala mi se na bengalskom, ja njoj na engleskom, kao to je
bilo i prethodne veeri. Mislio sam da nee razumeti moj otegnuti
amerikanizovani izgovor, ali izgleda da je pratila ta sam govorio.
Kitra se namrtila zbunjeno. Ne pije aj ujutru? Devojice su
takoe skrenule pogled s ekrana ekajui da odgovorim.
Treba mi kafa. To pijem u koli. Navikao sam se sad na to.
Ali u kuhinji nema kafe. Barem je ja nisam videla.
Ne brini zbog toga. Uzeu kafu u Dankin donatsu. Pre nego
to je imala priliku da pita, nastavio sam: To je mesto gde se
prodaju krofne. Krofne su neka vrsta kolaa s rupom u sredini.
Je l ta radnja daleko?
Na nekoliko minuta.
Ali mora da ide kolima?
Klimnuo sam , a ona je izgledala razoarano. Bez automobila se
nigde ne moe?
Pa i ne moe. Zna li da vozi?
Odmahnula je glavom.
Nije teko. Siguran sam da moe da dobije dozvolu.
A, ne, rekla je, ne kao da nije sposobna za to, ve kao da je
vonja neto to je ispod njenog nivoa. Ne bih volela da nauim.
Vratiu se uskoro, rekao sam. Primetio sam da devojice
gledaju u mene i osetih oklevanje. Da li biste i vi elele da idete sa
mnom?
Da, molim, rekoe Rupa i Piu u glas. Pogledale su u Kitru, a
ona klimnu u znak pristanka.
Vratio sam se u gostinsku sobu po novanik i kljueve, a kad sam
se vratio, devojice su ve bile u istim crvenim kaputima s
kapuljaom, koje im je verovatno otac kupio kad su stigle. iroki
rajsferlusi i svetli najlonski oklopi kaputa su ih preobrazili,
iznenada su zaliile na punopravne Amerikance. Sele su zajedno na
zadnje sedite automobila meu novine, prazne flae sokova,
udbenike, kasete. Izvinite zbog nereda, rekoh gurnuvi sve sa
sedita na pod. Paljivo su stavile pojaseve, ljubopitljivo izvlaei
jednu od kopi iz proreza, a Rupa je pomogla sestri. Kitra je stajala u
kunoj haljini i gledala kroz zatitna vrata. Imala je dovoljno
poverenja u mene da joj odvedem decu na neko mesto za koje nikad
nije ula i koje ne bi mogla da nae. Ipak, mahala je i procedila
osmejak. Pritisnuo sam kvailo spremajui se da krenem u rikverc
kad Kitra otvori zatitna vrata i provue glavu: A ja u biti dobro?
Kako to misli?
Biu sigurna sama u ovoj kui?
Naravno, rekoh zgranut to e joj ovo biti prvi put, skoro da joj
se nasmejah. Uivaj.
Ne puta nas da izaemo, ree Piu. Ne bez nje.
Plai se jer ne moe da vidi komije, dodade Rupa.
I da emo upasti u bazen.
Nisam znao ta da odgovorim na sve ovo, pa sam utao dok sam
izlazio unazad s dugakog prilaza i krenuo ka gradu. Najblii
Dankin donats bio je udaljen manje od petnaest minuta od kue i
kad smo se pribliili, uinilo mi se da smo prebrzo stigli. eleo sam
da nastavim da vozim, pa sam produio, krenuo ka sledeem
gradiu u kom je bila plaa na koju je majka volela da ide kako bi
povremeno promenila pejza oko sebe. Zbog ovog sam morao da
izaem na auto-put, ali mi je to prijalo, ubrzah na kratko du
pustog, bezlinog puta. Devojice nisu pitale nita o tome kuda
idemo, svaka je uporno gledala kroz zadnje prozore, a ovo
putovanje je jo uvek bilo suvie kratko, pa nedostatak razgovora
nije bio nelagodan. Uao sam u sledei gradi i krenuo putem sa kog
se videla siva linija okeana. Pokazao sam je Rupi i Piu, ali one ne
rekoe nita. Moemo da se posluimo sa altera iz automobila ili
da uemo unutra, rekoh kad smo stigli do prodavnice krofni. ta
biste vas dve, devojice?
ta je bolje?, upita Rupa.
Ako uzmemo sa altera, poneu kafu i popiti je dok se vraamo
kui. Ako ne, seemo unutra.
Rupa je glasala za alter, Piu da sednemo unutra. Znate ta,
rekoh, ui emo, a kad krenemo kui, dosue mi kafu na alteru.
Izgledale su zadovoljne to im nijedna mogunost nije uskraena
i izaoe iz automobila drei se za ruke dok su prelazile preko
parkinga. Radnja Dankin donats bila je deo trnog centra na platou
sa prodavnicom pia, prodavnicom opreme za spavau sobu i
kupatilo, i radnjom gde prodaju potreptine za zabave. Parking je
bio pretrpan automobilima onih koji su u poslednjem trenutku doli
da kupe poklone za Boi, ali je Dankin donats bio prazan. Sa
razglasa su se ule boine pesme, a njihove otrcane melodije bile su
potpuno nepoznate Rupi i Piu. Naruio sam kafu i upitao devojice
ta ele. Zurile su u ponuene mogunosti, Piu se izdizala na prste,
Rupa blago otvorenih usta i s jezikom u uglu usana. Bilo je pristojno
da podignem Piu kako bi mogla bolje da vidi, i kad sam joj to
ponudio, ona podie ruke i ja je podigoh u naruje. Bila je tea nego
to sam oekivao, pa je spustih na pult odakle je nastavila da zuri.
ta ti najvie voli, Kej Di?
Bostonsku s kremom.
Ja u onda to.
I ja, ree Rupa.
Nek budu tri, rekoh kasiru.
Seli smo u separe, ja s jedne strane stola prekrivenog furnirom,
moje polusestre s druge. Poele su da jedu s puno ara, ne zastavi
nijednom dok nisu sve pojele, a onda razmenie poglede i neki
sestrinski komentar u koji nisam bio upuen. I ja sam pojeo svoju
krofnu, iznenaen koliko su im manja usta, koliko im je due trebalo
da zavre nego meni. Oseao sam se izdvojen od njih na svaki
mogui nain, a u isto vreme nisam mogao da poreknem stvari koje
su nas povezivale. Bio je tu otac, naravno, ali je na neki nain
izgledalo kao da je on tu najmanje vaan. Ba kao i one, i ja sam
preao taj put od Indije do Masausetsa, dovoljno veliki da osetim
ok zbog prelaza, suvie mali da bi me iko ita pitao. Seae se svega
ovoga, moda ne s onom jasnoom s kojom se ja seam prvih meseci
u kui tvojih roditelja, ali e ga se ipak seati. Ba kao i one, i ja sam
izgubio jednog roditelja, a sad se od mene trailo da prihvatim
zamenu. Pitao sam se koliko se seaju oca; Piu je u to vreme moda
imala tek pet godina. ak su i moja seanja na majku poela da se
rasipaju za te tri i po godine od njene smrti, a hiljade dana koje sam
proveo s njom svedene su na aicu svakodnevnih scena. Ja sam
imao sree, u poreenju s Rupom i Piu, jer je majka bila uz mene
onoliko koliko je bila. Saznanje o smrti kao da je bilo prisutno kod
obe sestre bilo je neeg u nainu na koji su se postavljale, neto to
je prerano puklo i nikad nije zaleeno, to ih je obeleilo uprkos
vedrini.
Dopalo vam se?, upitah.
Obe devoice klimnue, a Piu ree: Jo jedan zub mi se klati.
Otvorila je usta i gurnula jezikom ka napred siuni donji zub
umrljan okoladom.
Kafa je bila suvie vrua da se pije, pa sam skinuo poklopac i
stavio je na pult. Piu je gledala kroz prozor u automobile koji su se
uparkiravali i isparkiravali. Rupa je odmeravala izloene krofne,
bokale s kafom, velike posude sa penuavim crvenim punom.
Hoe jo jednu?
Odmahnula je glavom izbegavajui moj pogled. Bila je
suzdranija od Piu, a ponekad se inilo da je nova okolina ba i ne
impresionira. Volela bih da ponesem jednu kui za mamu.
Onu sa arenim prelivom, ree Piu kleknuvi na klupi i
pokazujui. Ta je najlepa.
Rupa se usprotivi: Meni se svia ona prekrivena snegom.
Evo vam dolar, rekoh izdigavi kukove i posegavi za
novanikom. Hoete da kupite jo po jednu, devojice?
Nije nam dozvoljeno da dotaknemo novac, ree Rupa.
To je samo dolar. ak i da ga izgubite odavde do tamo, rekoh,
osvrnuvi se na trenutak ka pultu, ne bi imalo veze.
Ne bi imalo veze?, zapita Piu namrtivi se.
Ne bi bilo vano.
Skliznule su iz separea i otile do pulta, a svaka je drala po
jedan kraj novanice kao da je minijaturni baner na paradi. Sedeo
sam okrenut leima ka pultu, pa sam se sad delimino okrenuo da
ih vidim. Video sam kako Rupa pokazuje, jednom, pa jo jednom, a
onda obe gurnue dolar ka kasiru. On savi kesu na vrhu, a onda
stade da je pomera napred-nazad ne znajui kojoj devojici da je
prui, na kraju je ostavivi na pultu pred Rupom.
Zato niste nita rekle?, pitao sam kad su se vratile.
Rupa mi prui kusur s odbrambenim stavom. Jesmo li negde
pogreile?
Ne. Ali ste mogle da kaete koju vrstu krofni hoete umesto da
pokaete, mogle ste da se zahvalite kasiru kad vam ih je dao. I uvek
treba da ponete tako to ete rei zdravo.
Rupa je spustila pogled na sto: Izvini.
Nemoj da se izvinjava. Samo kaem da vi, cure, ne treba da se
stidite. to vie koristite engleski u ovakvim situacijama, to e biti
bolji. Ve je dobar.
Ne kao tvoj, ree Rupa. U koli e nam se smejati.
Plaim se da idem u kolu, ree Piu odmahujui glavom i
prekrivajui oi rukama.
Nije mi bila namera da ih teim, ali mi se inilo okrutnim da to
ne uinim. ujte, znam kako se oseate. Neka deca vam se mogu
smejati na poetku, ali nije vano. I meni su se smejali. Doao sam
ovamo iz Bombaja sa esnaest i morao sam sve ispoetka da
kapiram. Ja sam roen ovde, ali je ipak bilo teko, prvo da odem,
onda da se opet vratim.
To je bilo pre nego to ti je majka umrla?, pitala je Piu. Ovo je
pitala s puno potovanja, pomalo tuno, kao da je zaista znala moju
majku, a moda zato to ju je podseala na oca, nisam mogao da
zakljuim.
Klimnuo sam.
Kakva je bila?
Bila je bila mi je majka, rekoh, poto me je to pitanje uhvatilo
nespremnog. Iznenada sam se osetio ranjivo pred dve devojice koje
sam znao manje od dana, a koje su me, opet, na mnogo naina
razumele bolje od prijatelja koji su me poznavali godinama. Pre
etiri godine, majka bi bila ta koja bi sedela preko puta mene
pijuckajui aj, alei se da je potpuno bezukusan, posle jedne od
naih vetrovitih etnji du plae.
Ima li njenu sliku?, pitala je Rupa. Na trenutak su nam se
pogledi susreli.
Ne, slagao sam, ne elei da im pokaem onu koju sam nosio
uguranu iza linih isprava u novaniku. Ta fotografija je bila slikana
tokom neke zabave u naem stanu u Bombaju, dugo pre bolesti, sa
takve daljine da joj se jedva razaznavalo lice. Kad je umrla, stavio
sam tu sliku, iseenu na pravu veliinu, u novanik, ali je otad nikad
nisam izvadio da je pogledam.
Zato u kui nema nijedne njene slike?, pitala je Rupa.
Otac nije eleo da ih bude.
Mama je traila, ree Piu. Traila je u svakoj sobi. Ali nije
mogla da nae nijednu.
Kitra je sedela na klupi kraj prozora kad smo se vratili ekajui
da ugleda moj auto. Zebnja joj se jasno videla na licu, ali nije pitala
ta nas je toliko zadralo. Piu i Rupa joj nisu pruile priliku za to,
pojurile su ka njoj kao da je nisu videle danima, predale joj krofne i
ispriale joj kako je put bio zabavan, koliko sam velikoduan bio, a
Piu je izvestila da su same platile krofne. Bilo je oigledno da se
devojicama dopadam i da je Kitra, poto sam devojicama
simpatian, voljna da se i njoj dopadnem. Meutim, meni je trebalo
da budem sam. Potpuno otvorena kua je znaila da je nemogue
gledati televiziju ili sluati muziku bez dodira s njima. Mesto toga,
seo sam na krevet u gostinskoj sobi posmatrajui dvorite i
prelistavajui Gloub. Onda sam otiao na tranje, devet hladnih
kilometara zavojitim putevima. Kad sam se vratio, one su jele teak
bengalski ruak nagnute nad tanjirima s pirinem i dalom i ostacima
od prethodne veeri. Odbio sam Kitrin poziv da im se pridruim, pa
sam umesto toga, poto sam se istuirao, odvukao telefon u
gostinsku sobu i nazvao Desiku.
Zato ne doe ovamo, predloila je. eleo sam da mogu,
eleo da mogu prosto da uem u kola i odvezem se do kue njenih
roditelja. Meutim, nisam bio u stanju da ih napustim, jo ne. Kad
sam otiao da vratim telefon na mesto u hodniku, shvatio sam da su
sve gore i dremaju, kao to su to moji roaci u Indiji inili. Po prvi
put od dolaska opruio sam se po ugaonoj garnituri da gledam
televiziju i mada to nisam nameravao, zaspao sam i ja. Kad sam
probudio, bile su sile sa sprata, bile na dohvat ruke od mene, ali su
se ponaale kao da nisam tu. Napolju se ve smrkavalo, luna lampa
je irila svetlost nad stoiem. Kanal je bio prebaen na neki tok-ou.
Kitra je eljala i ponovo vezivala kosu devojicama, a onda je prela
na svoju. Prolazila je prstima kroz nju, tu zapanjujuu masu koja je
dosad bila skupljena u pletenicu, a glatki pramenovi su joj, poput
vodopada, padali skoro do struka. Sam pogled na nju mi se gadio;
nisam mogao da ne pomislim na kosu koja je u pramenovima
otpadala s majine glave, na uasnu periku koju je nosila ak i u
bolnici sve do dana kad je umrla, a taj vetaki deo nje izgledao je
zdravije od svega ostalog.
Rupa je sedela iza Kitre i masirala majci glavu i upkala nekoliko
sedih vlasi, a Kitra se zavalila i zatvorila oi. Shvatio sam da im je
ovo uobiajena rutina, neto to se deavalo bez potrebe za
davanjem uputstava ili komentara. Uspravio sam se i posmatrao,
zamiljajui kako e i ostatak Kitrine kose osedeti jednog dana,
zamiljajui je kako stari uz mog oca onako kako je to trebalo da
bude s majkom. Ta pomisao me je naterala da postanem svestan,
zvanino, mrnje prema njoj. Kao da je bila svesna o emu
razmiljam, Kitra je otvorila oi i pogledala me postieno, brzo
sakupivi kosu oko ruke. Ustala je i otila u kuhinju, da bi se vratila
posle nekoliko minuta sa ajnikom i oljicama okoladnog mleka na
posluavniku. U inijama za itarice je bilo dve vrste anaura, a na
tanjiriu krofna iseena na etiri dela.
Hoe li sad da popije aj?, zapita me.
Prihvatio sam podiui sa posluavnika olju s ajem koji je ve
napravila sa mlekom, koje je posebno zagrejala, i previe eera.
Ovo je iz Haldirama, ree dodajui mi jednu od inija sa
itaricama. Najbolje u celoj Kalkuti.
Ne, hvala.
Ova soba je hladna, nastavila je. Vetar prolazi direktno kroz
staklo. Zato nema zavesa?
Pokvarile bi pogled, rekoh.
Stepenice su tako klizave. Pokazala je na stepenice bez
potpore koje su vodile na sprat. I nema rukohvata. Plaim se da e
Rupa i Piu pasti.
Okrenuo sam se da pogledam debele komade drveta poreane
poput praznih polica koje se uzdiu uz bele zidove. ak i kad je bila
najnemonija, majka se pela uz i silazila niz njih bez pogovora.
Zato nema rukohvata?, ponovila je Kitra.
Zato to nam se tako dopalo, rekoh, shvatajui da zvuim
sitniavo. Zato to su ba zbog toga lepe.
Nismo vie imali ta da kaemo jedno drugom. Sedeli smo i
gledali neku emisiju, pa drugu, dok je Kitra radila na neemu iglom
za heklanje, a ja sam se pitao kako u preiveti sledee etiri nedelje
u njenom drutvu. Svi smo ekali oca, ekali ga da se vrati i objasni,
makar i samim prisustvom, zato sedimo i pijemo aj zajedno. Kad je
stigao, zamolio me je da mu pomognem napolju; za krov automobila
mu je bila vezana jelka. Otiao bih sutra, rekoh dok sam mu
pomagao da odvee konopac kojim je bila privrena. Nisam imao
rukavice, a zbog te injenice je ovaj zadatak, na ledenom veernjem
vazduhu, bio i lak i bolan. Uvukli smo jelku unutra i naslonili je na
zid u oku dnevne sobe, odmah do visokog kamenog kamina. Kitra
i devojice su se okupile oko nje.
Ali ista je kao i sve ostale jelke napolju, ree Kitra pokazujui
kroz stakleni zid.
U stvari je drugaija, rekoh. Mi na imanju imamo borove.
Ovo je jela.
Negde u podrumu je kutija, ree otac, u kojoj su postolje,
lampice, ukrasi koje treba okaiti o grane. Sve je to kupljeno one
prve zime u ovoj kui, za poslednji Boi koji je majka proslavila i
iznenadilo me je to ih otac nije bacio. Zamolio me je da siem i da
potraim kutiju. Naem podrumu su nedostajale naslage nereda koji
postoji u veini podruma, s obzirom na to da je vei deo vremena
majka bila mrtva, a ja bio na koledu. Nije bilo perioda nasuminog
gomilanja, samo dogaaja zbog koji su stvari odnoene. Ipak, bilo je
nekih kutija naslaganih uz zidove, praznih, u kojima su nekad bili
televizor i zvunici stereo ureaja, drugih koje su jo bile zalepljene,
pune nebitnih stvari koje su roditelji dopremili iz Bombaja, a nikad
se nisu potrudili da ih raspakuju.
Isekao sam traku kljuem od kola i podigao karton na nekoliko
kutija. U jednoj su bile oeve stare inenjerske knjige. U drugoj je
bio servis za ruavanje uvijen u listove indijskog Tajmsa, tanjiri iz
kojih sam godinama jeo, zaboravljeni sve do sad, obrubljeni arom
od malih narandastih karoa. Naao sam moj razvija, hvataljke,
komplet posuda za razvijanje i stare boce sa fiksirom za mranu
komoru, koju sam napravio tokom poslednje godine u srednjoj koli.
Poneki put bi majka sila i pravila mi drutvo sedei utke u tmini
dok sam se ja muio da navuem film na rolnu za razvijanje.
Zajedno smo udisali miris hemikalija, njihovu korozivnost od koje su
mi ruke bile zatiene rukavicama, nita u odnosu na ono to se
deavalo u njenom telu. Merila bi mi vreme na svom satu, upoznala
se dovoljno s celim procesom da moe da mi kae kad da sipam i
prosipam niz tenosti iz posude za obradu, a oboje smo znali da u
na kraju morati da kupim tajmer. Mora da podsea na ovo, rekla
je jednom u tom savreno mranom, tihom, zapeaenom prostoru,
a ja sam shvatio, a da nije to morala da kae, da zamilja kako bi
moglo da izgleda biti mrtav. Ovako elim da je zamiljam.
Na kutiji koju sam traio bilo je napisano Boi majinim
rukopisom, ne sa strane tako da moe lako da se pronae, ve
odozgore u uglu. Nisam bio sentimentalno privren stvarima koje
su bile unutra, a opet, nisam eleo da ih vidim. Pomisao kako Kitra
pretura po kutiji, da moram da je gledam kako prevre ukrase,
uznemirila me je, ba kao to me je uznemirilo, tokom dana, da je
gledam kako koristi escajg, ajnik, kako, u jednom trenutku, dri
telefon i razgovara s ocem koji joj govori da stie kui. Kad je otac
pokuao da ukloni sve znake majinog postojanja iz kue, optuio
sam ga da preteruje, sad sam ga optuivao da nije dovoljno uinio.
Ne mogu da je naem, rekao sam kad sam se vratio gore. Otac
nije navaljivao, nije insistirao da sie i sam je potrai. Ponaao se
drugaije kad je bio s Kitrom, lake je prihvatao sitne poraze u
ivotu. Ponudio sam se da odem do dragstora da kupim ta nam
treba, bilo mi je drago to imam razlog da jo jednom izaem iz
kue. Kad sam se vratio, s ocem sam ukrasio jelku, a Kitra i
devojice su gledale sa garniture. Postavili smo jelku na postolje,
zategli vijke i prebacili lampice preko grana. Nije bilo nieg linog ili
jedinstvenog da stavimo na nju, samo kutija safirno plavih kugli,
tako da nije toliko liila na jelku u neijem domu, koliko na drvo
postavljeno u uglu neke banke ili u lobiju poslovne zgrade.
Meutim, Rupa i Piu su bile oduevljene uzvikujui da nikad nisu
videle nita lepe. Otac je otiao na sprat i vratio se sa kesom punom
poklona. Svi su bili uvijeni u papir iz radnje u kojoj ih je kupio, koja
god da je, isti zeleno-zlatni papir profesionalno zalepljen i sa
zavezanim manama. Rasporedio ih je ispod jelke, ukupno osam
kutija. Po dva za svakog od vas, rekao je ne obraajui se nikom
konkretno. Rupa i Piu tad ustadoe i prioe da ih pogledaju
uzbuene to su pronale svoja imena na nalepnicama.
Moemo li da ih otvorimo?, pitala je Piu Kitru, Kitru koja nije
znala ta da odgovori.
Ne moe do Boinog jutra, rekoh. Do tad moete samo da
gledate. I moda malo da ih protresete.
Tako je lepa, ree Kitra, koja je sad bila impresionirana kako je
jelka okiena.
Koik, ta kae da se slikamo?, predloio je otac.
Odmahnuo sam glavom. Ostavio sam fotoaparat, oevu staru
Jaiku
104
, u koli.
Ali ti je uvek nosi sa sobom. Onaj izraz iznerviranosti i
razoaranja, onaj koji se pojavio onog dana kad je majka umrla i
kojeg nije bilo otkad se oenio Kitrom, na trenutak je preleteo preko
oevog lica.
Zaboravio sam ga, rekoh. Bila je to istina, zaista sam uvek
nosio fotoaparat sa sobom. Poneo bih ga ak i mirnim vikendima
kad bih doao kui, a ni ja ni otac se ne bismo videli ni sa kim, nosio
sam ga u etnju. Ovaj put sam ga ostavio na koledu znajui da neu
eleti bilo ta da zabeleim.
Ne razumem, ree otac.
Ne razumem ni ja, odgovorio sam. Godinama nisi eleo bilo
ta da slika.
To nije tano.
Jeste.
Iznosili smo injenice, i istovremeno se i raspravljali, a dubinu te
rasprave smo samo on i ja mogli da shvatimo u potpunosti. Otiao
sam u kuhinju da sipam sebi pie i poneo ga sa sobom za sto kad je
Kitra, posle nekoliko minuta, objavila da je veera spremna. Niko
nije nita rekao dok smo jeli. Kad smo zavrili, Kitra je raistila
tanjire i odnela ih u kuhinju, putajui oca da se opusti posle veere
onako kako to nikad nije mogao u poslednjim godinama majinog
ivota. Vie nismo morali da preuzimamo na sebe obavezu da
oistimo svu hranu sa tanjira i da ih stavimo u mainu za sudove da
bi majka mogla da se odmori. Ja sam sedeo i dovravao pie, a Rupa
i Piu su skliznule sa stolica i vratile se na garnituru da opet gledaju
televiziju. Otac je ustao i krenuo za njima, smestivi se s novinama u
naslonjau. Otvorio ih je u delu sa velikim oglasom za Lemir koji je
nudio fotoaparate i zaokruivao hemijskom modele.
Dva dana kasnije bio je Badnji dan, a otac nije otiao na posao,
predloivi da svi, nas petoro, odemo u Boston da pokaemo Kitri i
devojicama grad. Nisam mogao da se izgovorim, pa sam im se
pridruio sedei na zadnjem seditu oevog automobila izmeu
Rupe i Piu. Mada smo se samo kratko vozili, to putovanje se inilo
neobino znaajno. Poslednje dve godine dok je majka bila iva, kad
je stalno ila i vraala se iz bolnice, nismo ili nigde, nigde nismo
putovali iz zadovoljstva, ako iskljuimo povremene etnje du plae.
Poslednji dogaaj u mom ivotu koji je makar izdaleka podseao na
odmor bilo je presedanje u Rimu s roditeljima kad smo se vraali iz
Bombaja. Sve to sam upoznao od Nove Engleske bila je najua
oblast koja je okruivala kuu i put do Opte masausetske bolnice,
put koji smo prelazili tamo-amo sve dok vie nije bilo potrebe za
tim.
Otac nas je najpre odvezao do Kembrida da vidimo Harvard i
MIT, a Kitra me je pitala zato sam odabrao koled koji je tako
daleko kad sam, umesto toga, mogao da idem na neki od tih
fakulteta. Ignorisao sam pitanje kao to sam ignorisao mnoge stvari
koje mi je govorila. eleo je da ode iz Masausetsa, objasnio je
otac.
Mislio sam da emo izlaziti iz automobila na raznim mestima i
etati okolo, ali je Kitra rekla da je suvie hladno, a otac se sloio.
Poto je obiao Kendal Skver, preao je preko mosta Mas Avenju i
skrenuo u aveniju Komonvelt, koja je bila ukraena lampionima i
vencima, a onda je vozio oko parkova Pablik garden i Komon.
Pokazao je na zlatnu kupolu zgrade vlade i prelepe kue du strmih
ulica Bikon hila. Iza tih kua bila je Opta masausetska, kamo sam
toliko puta iao s ocem. Jednog ranog jutra probudio nas je telefon,
pa smo se odvezli do Bostona ba dok se prva zora promaljala kroz
otre narandaste linije na nebu. Izgledala je isto kao prethodne
veeri, leala je na krevetu sklopljenih oiju, samo to su sve maine
bile iskljuene, zbog ega je soba u kojoj smo proveli toliko tihih sati
bila jo i tia. Koa joj je bila hladna kad sam je dotakao, kao da se
upravo vratila iz ustre etnje po zimi. Sad sam podigao pogled ka
bolnikim prozorima, ali se otac okrenuo ka Kitri. Ovde ive
ameriki bramani
105
, rekao je smejui se sopstvenoj ali, a Kitra se
nasmeila na prednjem seditu na nain koji mi je otkrio da se
zaljubljuje u njega.

Otac mi je za Boi kupio demper i koulju, ali mi je kasnije dao
koverat sa deset novanica od po sto dolara. Trebae ti za ovo-
ono, odgovorio je kad sam rekao da je to previe. Otac je sve sredio
i da idemo pet dana u Diznilend; to je, zajedno s igrakama pod
jelkom, bio poklon za devojice. Moe ti slobodno da nam se
pridrui, rekao je otac kad je objavio vest na boino jutro, ali sam
odbio izmislivi da na Svartmoru imam neka dodatna predavanja
tokom zime. Otac me nije ubeivao da im se pridruim. Meutim,
Rupa i Piu su bile oajne. Zato nee da poe?, neprestano su
zapitkivale, a jo vie su se vie zaudile kad su ule da nikad nisam
bio u Diznilendu. Osetio sam da sam im potreban, ba kao to su
one trebale meni, da ih zatitim od sve oiglednije, nepromenljive
injenice da su sad Kitra i otac par. Moje prisustvo je bilo dokaz da
je majka nekad postojala, ba kao to su one predstavljale telesno
zavetanje njihovog mrtvog oca. Nee li biti usamljen tako sasvim
sam?, pitala me je Kitra vie puta. Istovremeno sam shvatio da je i
njoj, kao i ocu, laknulo kad je ula kakvi su mi planovi. Naravno,
nisam imao nikakve planove sem da budem sam kod kue.
Otkad sam saznao da nee biti tu, postao sam velikoduniji
prema devojicama, a poto nisam iao u Diznilend, potrudio sam se
da se iskupim tako to sam ih jedan dan odveo u Muzej nauke, a
drugi u Akvarijum. One su se ponaale besprekorno tokom ovih
izleta, nikad se nisu alile niti su neto zahtevale, i bile su
oduevljene kad sam im kupio po jednog jeftinog gumenog jastoga.
Bile su sa mnom, jele su sladoled u Herelsu na Harvard Skveru, gde
sam uao da kupim plou, kad je Piu ispao zub koji se klatio dok je
grizla kornet, a ja sam joj pokupio krv iz usta salvetama i stavio
lepljivi zub u dep priajui im priu o zubi-vili dok smo se vozili
do kue. Mada sam imao tek dvadeset i jednu, seam se da sam se
zapitao, upravo tad, kako bi izgledalo imati dete. Nisam im zamerao
to su poele mog oca da zovu tata. Nikad nisu govorile o svom ocu,
ali sam se jedne noi probudio kad je Piu zavritala, uhvaena u
nonu moru, neprestano kukajui da joj doe baba.
Nekoliko dana pre doeka Nove godine, oca i Kitru su pozvali
na prazninu zabavu kod nekih prijatelja mojih roditelja. Kako je
bilo udno gledati Kitru kako paljivo silazi niz plutajue stepenice
doterana, u tamno zelenom sariju i sa granatnom ogrlicom, a onda
oca iza nje, onda kraj nje, sad je uvek bio kraj nje, sa uredno
zaeljanom kosom i u sportskom sakou od tvida, koji nisam video
otkad je majka umrla. Od mene se nije oekivalo da idem na zabavu,
ali su Rupa i Piu ile, obukle su iste haljine sa crveno-crnim
kariranim suknjama i crnim barunastim trakama za kosu. U
poslednjem trenutku, ba u trenutku kad je otac vadio kapute iz
ormana, Rupa se okrenula ka Kitri i pitala: Moemo li da ostanemo
kod kue?
Naravno da ne, rekla je Kitra. To bi bilo nepristojno.
Ali Kej Di ne ide.
Zapravo, njima bi moglo biti prilino dosadno, rekao je otac.
Ne verujem da e biti jo dece njihovog uzrasta.
Nisam im spremila veeru, rekla je Kitra. Nisu nita jele.
Mogu da kupim picu, ponudio sam, podigavi pogled sa
garniture. Namignuo sam Rupi i Piu: Moemo i mi da napravimo
zabavu.
Devojice su zapljeskale, a Piu se nasmeila otkrivi novonastalu
rupu meu zubima. Kitra mi je rekla da ih stavim na spavanje do
devet, a onda su ona i otac zakopali kapute i otili na zabavu. Bio je
to prvi put da idu negde sami, a kad su otili, meni je sinulo da sam i
njima uinio uslugu, kao i Rupi i Piu. Devojice su skinule cipele, ali
su ostale u hulahopkama i sveanim haljinama i sele sa mnom da
gledaju televiziju. Jeli smo ips dodajui kesu levo-desno, a kad smo
je ispraznili, naruio sam nam pice. Obukao sam kaput da odem do
picerije. Rupa i Piu su zurile u mene.
Gde ide?, pitala je Rupa.
Da nam donesem veeru.
Ostavlja nas same?
Biu tamo za deset minuta. Vraam se oas posla.
Nisu nita rekle, ali su zaista izgledale prestravljeno. Nerviralo
me je to je Kitra u njih usadila takav strah. Pa, poite ako hoete.
Odvezli smo se do picerije i na kraju smo tamo i pojeli picu. Ja
sam popio pivo i popuio nekoliko cigareta za stolom, a Rupa i Piu
su pijuckale koka-kolu iz visokih kartonskih aa. Ponovo su me
pitale da li hou s njima u Diznilend. Rekao sam im da u razmisliti,
a ta la je bila dovoljna da ih ispuni novom nadom. Kad smo se
vratili kui, telefon je zvonio. Zvala je Desika, pa sam nasuo pie i
odneo telefon u gostinsku sobu. Kad sam joj ispriao da e otac da
vodi Kitru i devojice u Diznilend, Desika je predloila da mi doe
u posetu dok nisu tu. Nedostajala mi je, mislio sam na nju i eleo je
nou u krevetu, a opet, nisam eleo da vidi kuu mojih roditelja. To
nisam izrekao, ali je ona osetila moje oklevanje, pa smo se po prvi
put posvaali. Bio je to nategnut razgovor pun dugih stanki,
iscrpljuju, mada ni u jednom trenutku nije eskalirao u pravu svau.
Oseao sam krivicu to je izbegavam, ba kao to sam oseao krivicu
to sam odbio da idem u Diznilend, ali sam znao da bih se oseao jo
gore da sam pristao na bilo koji od ta dva predloga. Rekao sam
Desiki istu la koju sam rekao i devojicama, da u razmisliti, a
onda sam zavrio razgovor.
Kad sam otvorio vrata da dospem sebi pie, video sam da Rupa i
Piu vie ne gledaju televiziju, to sam pretpostavio da rade sve to
vreme. Pozvao sam ih, pogledao u kuhinji, kupatilu, onda otiao na
sprat do vrata moje stare sobe. Nisam ih uo da razgovaraju, a poto
sam na satu video da je skoro deset, pomislio sam da su moda
zaspale. Otvorio sam vrata pogledavi svoju sobu po prvi put otkad
sam doao kui. Svetla su bila upaljena, pa sam video svoj stari
krevet i pomoni leaj postavljen odmah uz njega, bez razmaka.
Stvari koje sam drao na zidovima, poster Dimija Hendriksa i
kopiju Slepice Pola Stranda, koju sam iscepao iz asopisa, nisu bili
sklonjeni. Vrata ormara su bila otvorena, a ispred njega je bila
postavljena stolica, kao da je neko hteo da skine neto s pollice.
Mislio sam da e soba biti preobraena, puna stvari koje su
pripadale Rupi i Piu, meutim, nije bilo ni znaka da su tu, sem
dodatnog kreveta i gomilice igraaka koje su dobile za Boi, a koje
su bile uredno poreane u uglu. Blizu gomile su sedele Rupa i Piu u
sveanim haljinama. Bile su okrenute leima ka meni i nagnute nad
neim na tepihu to nisam mogao da vidim ta je. Na ovoj izgleda
tuno, uo sam Piu kako apue na bengalskom, a onda Rupu kako
govori: Ona i Kej Di imaju isti osmeh.
ta to radite?, rekao sam.
Odskoile su jedna od druge prestravljeno shvativi da sam tu.
Na sivom tepihu, poreane kao karte za pasijans, bilo je raireno
desetak majinih fotografija izvaenih iz kutije koju je otac zalepio i
sakrio posle njene smrti. Te prognane slike su me pogodile ak i
izdaleka: majka u kupaem kostimu na ivici bazena u naem starom
klubu u Bombaju. Majka sedi sa mnom u krilu na smeim
stepenicama nae kue u Kembridu. Majka i otac, pre mog roenja,
stoje ispred ivice okovane snegom.
ta vi to, za ime sveta, mislite da radite?, rekao sam sad.
Rupa me je pogledala, tamne oi su joj sinule, a Piu je poela da
plae. Uao sam u sobu i pokupio slike ostavivi ih na mom
nekadanjem stoiu okrenute licem na dole. Onda sam priao
mestu gde je Rupa sedela pogrbljena na podu i zgrabio je za ramena
drmusajui je snano. Telo joj se opustilo, tanke noge su joj
landarale u crnim konanim hulahopkama. Poeleo sam da udarim
njome o zid, ali sam uspeo da je okrenem ka pomonom leaju i
nateram je da sedne znajui da je prejako stiskam. Reci mi gde ste
ovo nale?, zahtevao sam da znam na samo par santimetara od
njenog lica.
Sad je i Rupa poela da plae, ali je pokazala na orman. Krenuo
sam prema njemu, ali je Piu, koja je jo jecala na tepihu i odmahivala
glavom, rekla: Vie nije tamo. Otpuzala je do pomonog leaja na
kojem joj je sedela sestra i izvukla crnu kutiju za cipele sa belim
ivicama, a krep traka, koja ju je nekad obavijala i drala zatvorenom,
bila je odmotana. Ovaj put sam zgrabio Piu odvlaei je kao da bi
njena blizina mogla da oskrnavi tu kutiju i gurnuo je u stranu.
Nemate pravo da ih gledate, rekao sam im. One ne pripadaju
vama, razumete li me?
Klimnule su, Rupa se tresla kao da joj je hladno, a Piu je vrsto
stisnula usne. Suze su im lile niz lice, ali su iz mene nastavile da
teku rei, rei koje nisu smele biti izgovorene, koje im nisu smele
doi do uiju. Pa, sad ste i same videle koliko je lepa moja majka
bila. Koliko je bila lepa i otmenija od vae. Vaa majka nije nita u
poreenju s njom. Samo sluavka koja pere mom ocu odeu i
sprema mu obroke. To je jedini razlog to je tu, jedini razlog to ste
vas dve tu.
Devojice sad vie nisu plakale, blistave crne glavice su zurile u
tepih, ne pomerajui se, ne odgovarajui nita. Uzeo sam kutiju za
cipele i ostatak majinih fotografija i izaao iz sobe. Hteo sam da
sklonim slike iz te kue to je dalje mogue. Vratio sam se u
gostinsku sobu, spakovao stvari na brzinu, a onda uao u auto
govorei sebi da e se otac i Kitra uskoro vratiti sa zabave. Moji
postupci su mi se inili spontani, skoro nevoljni, izazvani
adrenalinom koji pokree oveka u hitnim situacijama, ali sad
shvatam da sam, na nekom nivou svesti, danima razmiljao o
bekstvu. Rupa i Piu ni u jednom trenutku nisu izale iz sobe,
nijednom nisu otvorile vrata da vide ili pitaju ta to radim, a kad
sam upalio kola, nisu pojurile iz kue preklinjui me da ostanem.
Nisam imao pojma kamo da idem, ali sam izaao na auto-put i
krenuo ka severu. Ubrzo sam izaao iz Masausetsa, vozio kroz mali
deo Nju Hempira, pa sam preko mosta uao u Mejn. Dok sam se
pribliavao Portlandu, skrenuo sam na manji put sa dve trake, koji
je povremeno grlio more. Vozio sam du mranih, praznih deonica
koje su tu i tamo presecale skupine crkava i restorana i domova.
Nisam video okean, ali sam oseao njegov slani miris, uo
isprekidani zvuk vetra, zvuk koji se, poput zvuka zapaljene vatre,
probijao kroz prozore i vrata automobila. Najpre sam mislio da
vozim celu no, ali sam na kraju poeo da oseam umor, pa sam
potraio mesto da prespavam. Veina hotela i motela bila je
zatvorena za tu sezonu, a oni koji su izgledali kao da su otvoreni,
bili su zatvoreni jer je bilo kasno. Razmiljao sam da skrenem na
neki sporedni put da dremnem, kad sam ugledao motel na ijem je
parkingu svetleo znak da je otvoren dvadeset etiri sata.
Sledeeg dana me je probudio zov morskih ptica. Uspravio sam
se na ulegnutom mesinganom krevetu i po prvi put ugledao vodu
kroz prozor. Seam se da je prozor bio neproporcionalno mali u
odnosu na sobu, kao da je i sam motel brod. Voda je bila nemirna,
sive boje, koja je za nijansu ili dve bila tamnija od neba, a dok sam
spavao uopte nisam ni znao ni koliko je blizu, ni koliko je
uzburkana. Soba je bila hladna i vlana, oblepljena tapetama s
malim plavim sidrima na beloj pozadini, a prazni ormari iznad
lavaboa u kupatilu bio je zarao na ivicama. Recepcioner mi je
rekao da nekoliko kilometara niz put postoji restoran i da se nalazim
negde u zalivu Penobskot.
Posle doruka sam proetao po gradu i du luke, proao pored
radnji i kua iji su prozori bili prekriveni daskama, a u koje e se
vlasnici vratiti na leto. Meutim, vei deo dana sam proveo u
motelu posmatrajui okean iz fotelje u sobi ili pijui dole u baru,
oseajui muninu u elucu zbog onog to se desilo prethodne noi,
bojao sam se sebe i stideo. Neprestano su mi pred oima bile Rupa i
Piu pognute glave, tela spremnog da ga opet prodrmusam, kako
upijaju sve one stvari koje sam se suvie bojao da kaem ocu i Kitri.
Pomiljao sam i na njih u kui poto sam ih ostavio tamo, znajui
koliko se plae da ostanu same. Pitao sam se ta li se desilo kad su se
otac i Kitra vratili sa zabave, ta li su im Rupa i Piu rekle.
Pretpostavio sam da su im rekle sve, da su one obavile moj prljavi
posao i izrazile ono to ja nisam mogao. Bio sam svestan da sam
nestankom zabrinuo oca, mada sam se gore oseao zbog naina na
koji sam se ponaao prema devojicama. Rupi i Piu sam dugovao
vee izvinjenje, ali sam istovremeno znao i da je bilo ta je bilo, i da,
bez obzira na to ta sad rekao, nikad neu moi da ispravim
uinjeno.
Popodne sam otiao do govornice i nazvao oca u kancelariju.
Znam da nisi srean, da ti je sve ovo teko, rekao mi je kao da je
ve bio pripremljen za moj nestanak. Ali si mogao imati toliko
pristojnosti da saeka do jutra. Mogao si da se oprosti.
Nisam mu ponudio objanjenje. Nisam ga ni imao. Umesto toga
sam pitao kako su bile devojice kad su se otac i Kitra vratili.
Spavale su, rekao je otac. Ipak, nije trebalo da ih ostavi same
u kui, Koik, ne tako kasno. Svata je moglo da se desi. Kitra je bila
prilino uznemirena. Brine da je ona kriva to si pobegao, da je ona
rekla ili uradila neto to te je uznemirilo. Zna, ona zaista daje sve
od sebe.
Tad sam shvatio: devojice nisu nita rekle. Kitra nije imala
pojma da sam urlao na njene erke, da sam ih povredio i prestravio.
Prekosutra kreemo na Floridu, ree otac. Namerava li da se
vrati do tad?
Ne verujem.
Hoe li stii na koled na vreme?
Da.
Onda se ujemo za nekoliko nedelja.
Spustio je slualicu. Nije se ni potrudio da pita kamo sam otiao.
Sledeeg jutra sam se vratio u kola, pa sam danima radio istu
stvar: vozio uz obalu, jeo u restoranima kad sam gladan, nalazio
motele kad sam umoran, plaao sve to novcem koji mi je otac dao za
Boi. Nisam se ni trudio da kupim kartu. Radnik na benzinskoj
pumpi mi je rekao da u na kraju stii do Kanade. Povremeno bih
ugledao vodu, ostrvca i prugaste svetionike i siune prevlake
kopna. Hladnoa je bila isuvie surova da izaem iz automobila, ali
bih tu i tamo, ipak, izaao da pogledam okean ili istraim nekakvu
stazu. Ovaj deo nije nimalo liio ni na ta to sam dotad video,
nimalo nalik na severnu obalu Masausetsa. Nebo je bilo drugaije,
bez boje, zategnuto, nepomirljivo. Meutim, najnepomirljivija je bila
voda, koja je ponekad bivala skoro crna, dovoljno hladna, znao sam,
da me ubije, dovoljno silovita da me rastrgne na komade. Talasi su
bili neizmerni, razbijajui se o kamene plae bez peska. to sam
dalje iao, to je predeo bivao pustiji, pustiji od bilo kog drugog mesta
koje sam video, ali me je pejza ba zbog toga privlaio, obuzimao
me onako kako me ve dugo nita nije obuzimalo.
Veina ribarskih naselja bila je zatvorena, brodii za lov na
jastoge bili su izvueni iz vode preko zime, drvene zamke
spakovane i prazne. Povremeno bih poeleo da mi je tu fotoaparat,
ali nemam nikakvo svedoanstvo iz tih dana. Hrana je uglavnom
bila grozna, ali kad pomislim na to, jo oseam u ustima ukus kafe u
restoraniima, koja je istovremeno bila i gorka i bljutava, ukus
galeta preplavljenih sirupom, gumaste orbe i masnih jaja, kao da
me nijedan obrok do tad nije zaista nahranio. Barovi su bili jedini
konzistentni znak ivota, udna mestaca koja su vie liila na
dnevnu sobu sa koljkama umesto piksli i mreama okaenim na
zidove. Nisam imao ta da kaem ribarima i ostalima koji su pili i
iveli u tim selima celog ivota, lica sakrivenog pod bradama
poutelim od duvana, sirovih, ispucalih ruku, nedokuivih
naglasaka. Nisu bili ni prijateljski ni neprijateljski nastrojeni, a ja sam
se drao po strani, svestan da se istiem, gledajui ta god da je bilo
na televiziji, posmatrajui svaku partiju bilijara koja je bila u toku.
Nisam udeo ni za ijim drutvom. Nikad ranije nisam putovao sam,
a otkrio sam da mi se dopada. Niko na svetu nije znao gde se
nalazim, niko nije mogao da me pronae. Oseao sam se kao da sam
mrtav, bekstvo mi je omoguilo da okusim basnoslovnu mo koju je
majka zauvek posedovala.
Trebalo mi je pet dana da doem do granice sa Kanadom, jo
etiri da se vratim, potroio sam oev novac skoro do poslednje
pare. U nekom trenutku, tokom tog perioda, godina se zavrila; bio
sam toga svestan samo zahvaljujui besplatnoj ai viskija koju sam
jedne noi dobio u nekom baru. Bio sam siguran da bi majka, da je
poivela da poseti ovaj kutak sveta, ubedila oca da joj kupi jednu od
stotina kua kraj kojih sam proao, koje su gledale na otvoreno
more, a mnoge od njih su bile na sopstvenim ostrvima. U barovima i
restoraniima je uvek bilo gomile broura u kojima su se nudila
imanja na obali, sve od prostih tajm-er
106
ponuda do vila sa
kulama, a ponekad, kad nisam imao ta drugo da itam, listao bih
neku od njih. Podseale su me na to kako su mi roditelji tragali za
kuom kad smo otili iz Bombaja. I upravo sam tad, dok sam lutao
sm te zime uz obalu Mejna, pomislio na tebe, na nedelje koje smo
proveli u tvojoj kui tokom jedne druge zime pre pet godina.
Tad si sigurno ve bila na koledu, bila na zimskom raspustu, ba
kao i ja. Meutim, ja sam te se seao kao da si i dalje Rupinih
godina, i setio sam se onog dana posle snene oluje kad te je neto
to sam rekao nateralo da zaplae, ba kao Rupa i Piu. Mrzeo sam
svaki dan koji sam proveo pod krovom tvojih roditelja, ali sam sad
razmiljao o tom vremenu s nostalgijom. Mada nismo pripadali
tamo, bilo je to poslednje mesto u kojem sam se oseao kao kod
kue. Dok sam se pretvarao da majka nije bolesna, dok sam bio s
ljudima koji nisu znali za to, deli mene je uspeo da poveruje da je
to istina, da e nastaviti da ivi ba kao tvoja majka. Druga kua je
bila drugaija. Tamo su se doktori slobodno pozivali telefonom,
boice s lekovima su se sejale okolo, parafernalije njene bolesti su
zauzimale svaki ugao svake sobe. Uprkos svim naporima i novcu
koje je majka uloila u tu kuu, nikad nismo uspeli da se tu naselimo
kako treba, a zbog onog to joj se deavalo, nikad nismo bili sreni.
Upravo se tamo majka pripremala da potpuno pree na drugo
mesto, tamo gde neemo moi da joj se pridruimo, a odakle se vie
nee vratiti.
Jednog dana, dok sam etao blizu kanadske granice du litica
koje su gledale na zaliv Fandi, pronaao sam mesto koje je posebno
oduzimalo dah. Na znaku sam video da sam u najistonijem
dravnom parku u zemlji. Staza nije bila laka, uranjala je u borove
ume opojnog mirisa. Vrhovi drvea uzdizali su se poput vretena,
nie grane su bile posute snegom. Vetar je sve trgao i lomio, a voda
poda mnom bila je kao blistava kap. Nisam susreo nikoga. Dugo
sam posmatrao kako talasi napreduju, pa se povlae dok im se iroki
vrhovi lome o kamenje, a taj pokret veitog nemira imao je
suprotan, smiruju uticaj na mene. Sledeeg dana sam se vratio na
isto mesto, ovog puta donevi i kutiju za cipele sa majinim slikama.
Seo sam na zemlju, otvorio kutiju i poeo da pregledam jednu po
jednu sliku, kao da su pota koju brzo prelistavam, pa u je kasnije
proitati. Meutim, bilo je previe slika, a posle nekoliko ni ja, kao ni
otac, vie nisam mogao da podnesem da ih gledam. Da sam samo
malo popustio stisak jagodica prstiju, one koje sam drao odletele bi
u to divlje more, razletele bi se ka dnu na kojem je majin pepeo ve
obitavao. Meutim, nisam ni to mogao da podnesem, pa sam ih
vratio u kutiju i poeo da razbijam stvrdnutu zemlju. Imao sam na
raspolaganju samo tap i naotreni kamen, pa rupa nije bila
impresivna, ali je bila dovoljno duboka da sakrije kutiju. Prekrio sam
je zemljom i kamenjem. Meseevi prvi zraci padali su po meni kad
sam zavrio, pa sam se vratio, voen tom istom svetlou, do kola.

Nekoliko nedelja pre nego to sam diplomirao, otac je nazvao da mi
kae da prodaje kuu, da se sa Kitrom i devojicama seli u
tradicionalniju kuu u manje izolovanom predgrau Bostona. U
blizini ima vie Bengalaca, a u centru je i indijska bakalnica, stvari
koje su Kitri bile vanije nego blizina okeana i modernistika
arhitektura mojoj majci. Neu ii s ocem u tu novu kuu; ve sam
bio isplanirao da otputujem u Junu Ameriku kad diplomiram.
Nikad nismo porazgovarali o onome to se izdeavalo za Boi,
nikad to nismo spomenuli. Zajedno s ocem, i Kitra i Rupa i Piu su
posmatrale dodelu diploma sedei na stolicama na sklapanje na
travi, aplaudirale su kad je bio moj red da doem do podijuma,
pozirale su kraj mene da se slikam sa kapom i ogrtaem. Devojice
su bile utive prema meni, potovale su injenicu da je to moj dan,
ali su se, istovremeno, ponaale kao da se nikad nismo upoznali.
Znao sam da nisu nikad nita otkrile Kitri, niti mom ocu, o onome
to sam rekao i uradio te veeri, da e to ostati izmeu nas troje, da
su svojim utanjem obe nastavile i da me tite i kanjavaju. Seanje
na to vee je sad bila jedina veza meu nama, koja je bacila u
zasenak sve ostalo. To su mi jasno stavile do znanja svojim
besprekorno utivim ponaanjem. Razgovarale su samo jedna s
drugom i, mada su poele da govore amerikim naglaskom, moje
polu-sestre, neto najblie sestrama to u ikad imati, sad su mi se
inile nepristupanije nego onda kad su tek bile stigle. Pribliite se
malo, upuivao nas je otac stojei iza svog novog fotoaparata, a
Rupa i Piu su se ukoile kad sam stao izmeu njih i zagrlio ih oko
ramena. Obojica idemo dalje, Koik, rekao mi je otac posle
ceremonije. Tu su novi putevi koje treba istraiti. Nismo ni morali
to da izgovorimo, ali sam znao da smo obojica zahvalni Kitri to se
guila pod onim to je zaostalo od majinog duha, to god to bilo, na
mestu koje je poslednje nazivala domom i to nas je naterala da za
sobom zatvorimo ta vrata.
P
Izlazak na obalu
onovo je slagala ta ju je to dovelo u Rim. Stipendija ju je ove
jeseni potedela predavanja na Velezliju. Meutim, Hema nije
dola u Italiju nikakvim poslom, ve samo da iskoristi to to je stan
jedne koleginice u Getou prazan. Izmislila je neto to je zvualo
impresivno: da je gostujui predava na jednom institutu za klasine
studije, a ni Nevin ni roditelji je dalje nisu ispitivali. Njen ivot na
fakultetu je njima bio misterija, neto istovremeno i impresivno i
nevano. Omoguio joj je da dobije titulu doktora nauka i posao
vanrednog predavaa, koji je vodio ka poziciji stalnog profesora, to
je bilo bitno. Ta koleginica, ovana, sredila je da Hema dobije neke
privilegije u biblioteci Amerike akademije i dala joj je brojeve
nekolicine ljudi koje moe da pozove u Rimu, pa je u oktobru Hema
spakovala laptop i odeu i preletela okean radi improvizovanog
opravdanog odsustva. Pred sam Boi e otii u Kalkutu kamo su se
njeni roditelji vratili posle celog ivota provedenog u Masausetsu i
gde e se u januaru venati s Nevinom.
Sad je novembar, do Dana zahvalnosti ostalo je jo nedelju dana.
Kad bi Hema pomislila na ivot koji je izbegla ovog semestra, videla
je drvee bez lia u univerzitetskom naselju oko Velezlija, ve
zamrznute delove jezera Voban, tamu kako se sputa kroz prozore
na uionici, dok se njeni studenti s mukom bore s reenicama iz
Vilokovog udbenika latinskog: id factum esse tum non negavit. I u
Rimu je opadalo lie, neuredne bakrene gomile nakupljene s obe
strane Tibra. Meutim, dani su joj se inili otegnuti, dovoljno topli
da lunja ulicama u demperu na zakopavanje, a stolovi pred
restoranom u koji je Hema svakog dana ila na ruak, jo uvek su
bili puni.
Restoran, na pet minuta od ovaninog stana, bio je odmah
pored Oktavijaninog portika. Bilo je, naravno, na stotine drugih
restorana koje je mogla da isproba, stotine verzija cacio e pepe
107
i
karbonara i artioka prenih u dubokom ulju, koje je mogla da
pojede. Meutim, ono nekoliko puta to je uetala na razna mesta ili
se razoarala u hranu ili bi se uzrujala zbog svog nepravilnog
italijanskog, pa je tako ostala verna ovom jednom koji je poznavala,
onom gde je vie nita nisu ni pitali. U ovom restoranu su konobari
dosad ve znali da treba da joj donesu flau acqua gassata
108
, pola
litra vino bianco
109
, da brzo rasklone tanjire i escajg postavljene za
drugu osobu. Ostavljali su je na miru s knjigom koju bi ponela, mada
je uglavnom sedela i posmatrala ostatke Portika, stubove koje je
vreme izgrizlo opasane skelama, masivni zabat sa kojeg su
nedostajali znaajni delovi. Lepo obueni raspriani Rimljani
prolazili su bez ijednog pogleda, dok su turisti zastajali i zurili dole u
iskopine, pre nego to nastave do Marselusovog pozorita. Ispred
Portika je bila mala pjaca, gde je, prema ploi koju je Hema uspela
da prevede, vie od hiljadu Jevreja deportovano u oktobru 1943.
Nije mogla da preuzme zasluge i tvrdi da je sama otkrila
restoran. Obedovala je tamo s Dulijanom pre mnogo godina, onaj
prethodni put kad je dola u Rim uz lane izgovore. I mada nije
nameravala da ponovo tamo jede, pronala ga je, omamljena zbog
vremenske razlike, tokom prve etnje po ovaninom kraju u potrazi
za hranom. Pola je s Dulijanom tajno, jo uverena u tim danima da
je samo pitanje vremena kad e se razvesti. Bio je maj, grad je bio
pretrpan ljudima, ve je bilo suvie toplo za odeu koju je ponela.
Ona i Dulijan su odseli zajedno u hotelu iza Koloseuma, a on je
predstavljao neki svoj rad na konferenciji, preraeno poglavlje iz
njegove studije o Petroniju. U normalnim okolnostima i Hema je
mogla da predstavi svoj rad. To je rekla roditeljima da e raditi, a
oni je nisu nita pitali. Meutim, upravo je bila odbranila disertaciju
i vrsto je odluila da se nekoliko meseci odmara.
Pre toga je Hema u Rimu bila samo jednom, putovala je s
drugaricom kad je zavrila Brajan Mor
110
. Ta prva poseta, kad je s
drugaricom, a obe su diplomirale klasine jezike, udno etala od
znamenitosti do znamenitosti, prevodila natpise i ivela od paninija
i gelato
111
, ostavila je neizbrisiv utisak na Hemu. Meutim,
putovanje s Dulijanom se svelo na gomilu ruevina i nije preraslo
ni u ta. Seala se kako su dorukovali na krovu hotela sedei meu
smeim ptiicama koje su joj skakutale oko nogu, jeli su sveu rikotu
i mortadelu i kobasice pod zaslepljujue plavim nebom. Nisu joj
prijala ta slana, jaka mesa tako rano ujutru, a opet, nikad nije mogla
da im odoli. Seala se hotelske sobe, tapeta od ruiastog damasta,
irokog kreveta. Dulijan je razgovarao sa enom i erkama svakih
nekoliko dana, pitajui ih ta se deava u Vermontu, na jezeru
Danmor, gde je Dulijan provodio leta s porodicom. Veliki deo
njihove veze odvijao se po hotelskim i motelskim sobama, na
mestacima koje je Dulijan nalazio du obale severnog Atlantika;
njih je vie voleo od stanova koje je Hema delila s drugim
studentima tokom studija na CUNY-u
112
. Nikad nisu mogli da se
vide u Dulijanovoj kui u Amherstu. ak je i njihov prvi sastanak
bio u hotelu, Dulijan ju je pozvao da se vrate u Mark na pie poto
ga je njena katedra astila veerom posle predavanja koje je tamo
odrao.
Nije dolazilo u obzir da Nevin doe u Rim. Pre nego to su se
verili, zajedno su proveli samo tri vikenda, izmeu svakog od njih
prolo je isto toliko meseci, a svaki put je Nevin dolazio u Miigen
da poseti Hemu. edno su lutali po Bostonu, ili u muzeje i
bioskope, a onda bi, poev od drugog zajednikog vikenda, pred
vratima poljubio Hemu za laku no i prespavao kod nekog prijatelja.
Priznao joj je da je ranije spavao s devojkama, ali je bio staromodan
kad se radilo o buduoj eni. A nju je dirnulo to je neko tretira, s
njenih trideset sedam, kao tinejderku. Ona nije imala deka dok
nije krenula na fakultet, a do tad je ve bila prestara da joj se
mukarci tako odmereno udvaraju.
Iz Rima je s Nevinom komunicirala preko imejla, a i ula se s
njim nekoliko puta telefonom, to su bili razgovori optereeni
teinom stvari koje je trebalo da uslede, ali bez temelja bilo kakve
zajedniki proivljene prolosti. Razgovarali su o medenom mesecu
na Goi, neto to je Nevin planirao, dogovarali se oko letovalita
koja im se dopadaju. Nije joj nedostajao, ali se radovala odlasku u
Kalkutu, udaji za njega i povratku avionom, zajedno s njim, na
vreme da nastavi s predavanjima na Velezliju. Nevin je bio ono to
su njeni roditelji nazivali ne-Bengalcem, to jest neko ko je iz bilo
koje pokrajine u Indiji sem iz Zapadnog Bengala. Roditelji su mu bili
hinduisti iz Pendaba, koji su iveli u Kalkuti, a Nevin je doao u
Ameriku na doktorske studije. Nevin je takoe bio profesor,
predavao je fiziku na Miigenskom dravnom univerzitetu.
Meutim, MIT mu je obeao posao od jeseni, pa se sad selio u
Masausets da bude s Hemom.
Odbijala je da ovaj brak smatra ugovorenim, ali je u srcu znala da
je upravo to. Mada je Nevina upoznala pre njenih roditelja, oni su
joj ga nali. Pitali su Hemu da li moe da joj se javi, i napokon, posle
godina odbijanja slinih zahteva, posle godina verovanja da e
Dulijan da ostavi enu, ona je pristala. Roditelji su pretpostavljali
da nema deka poto je bila stidljiva, suvie posveena studijama da
bi se zamarala mukarcima. Majka ju je ak pitala, za Hemin trideset
peti roendan, da ne preferira ene. Nisu imali pojma, sve te
godine, da je uopte bila s nekim u vezi, a kamoli s oenjenim
ovekom. ak i kad je traila kuu koju su joj roditelji pomogli da
kupi u Njutonu, ak i dok je sedela i potpisivala kupopradajni
ugovor u advokatskoj kancelariji, dok je stavljala usamljeni potpis
tamo gde je uvek bilo mesta za jo jedan, verovala je da e na kraju
morati da doda i Dulijanovo ime. Upravo ju je njena nesposobnost,
na kraju krajeva, da se priblii srednjem dobu bez mua, bez dece, s
roditeljima koji sad ive na drugom kraju sveta, a opet da ima dom,
da lopatom isti kolski prilaz kad padne sneg i plaa ratu za
hipoteku kad stigne mada je dokazala sebi, roditeljima, svima, da
je sposobna za sve te stvari upravo ju je njena nevoljnost da se
pomiri s takvim ivotom u beskraj, dovela Nevinu.
Od poetka se pretpostavljalo da e se venati pod jedinim
uslovom da se ona i Nevin dopadnu jedno drugom. I posle godina
nesigurnosti s Dulijanom, Hema je shvatila da je upravo ta
sigurnost, taj stav prema ljubavi koji je ismevala u prolosti,
oslobaa, da ima snagu da je zavede ba kao to je to Dulijan nekad
uspeo. To joj je omoguavalo da joj Nevin bude fiziki privlaan, da
joj se dopadnu njegove smirene smee oi, duguljasto preplanulo
lice, crna linija brkova koja je to lice inila prizemnijim. Posle
Nevina, Dulijan vie nije dolazio u iznenadne posete, vie nije bilo
iznenadne zvonjave na vratima usred popodneva koja bi joj uruila
ostatak dana. Nije vie bilo ekanja da se situacija promeni. Posle
skoro cele decenije, jedan jedini telefonski poziv prekinuo je sve.
Verena sam i udajem se, rekla je Dulijanu poslednji put kad je
hteo da organizuje zajedniki vikend, a on ju je optuio da ga je
prevarila, da je bezoseajna, a onda vie nije zvao.
Sad je bila slobodna od obojice, slobodna od prolosti i slobodna
od budunosti, na mestu na kojem je toliko razliitih razdoblja
stajalo rame uz rame kao gosti na prenatrpanoj zabavi. Bila je sama
sa svojim radom, po prvi put u ivotu sama u inostranstvu, svesna
da e njeno samako postojanje uskoro biti gotovo. U Rimu je
uivala u izolovanosti, bez napora uronjena u bezglasnu rutinu
dana. Nou je, posle kupke, vrsto spavala u ovaninom krevetu, u
sobi male kvadrature, ali toliko visoke da je oveku zastajao dah, s
ogromnim prozorima sa aluzinama, koje su je titile od sunca, ali
su proputale svaki zvuk: skutera i automobila na Via Arenula,
reetaka na radnjama koje se ujutru podiu, neprestano zavijanje
sirena na kolima hitne pomoi, koje je ona smatrala neobino
umirujuim. Izvesni elementi Rima podseali su je na Kalkutu:
velianstvene zgrade oteene zubom vremena, palme, to to glavne
ulice ne mogu da se preu. Kao i Kalkuta, koju je poseivala vie
puta u detinjstvu, Rim je bio grad koji je, s jedne strane, intimno
poznavala, a s druge strane, uopte nije znala mesto koje ju je u
potpunosti upijalo, a koje ju je, takoe, dralo i na distanci.
Poznavala je drevni jezik Rima, njegove vladare i pisce, njegovu
istoriju od osnivanja do pada. Meutim, u svakodnevnoj Italiji je bila
turista i, osim ovane koja je u Berlinu provodila slobodnu studijsku
godinu, u Rimu nije imala ni jednog jedinog prijatelja.
Ujutru bi pravila espreso i grejala mleko i mazala dem na
etvrtaste komade upakovanog tosta, a do osam bi ve bila za
ovaninim radnim stolom, koji je sad bio kolonizovan naslagama
Heminih knjiga, njenim sveskama, laptopom, latinskom gramatikom
i renikom. Uprkos stotinama stvari koje je mogla da radi ili
razgleda u gradu, svaki dan bi se do jedan drala ove rutine. To je
bilo njeno sidro, to joj je godinama bilo sidro. Sad je bila profesor,
njena disertacija o Lukreciju povezana, objavljena, tiho hvaljena
stvar. A opet, upravo je onaj aspekt njenog posla koji je zahtevao da
satima sedi sama za stolom nju jo uvek ispunjavao vie od ieg. Od
osmog razreda itanje na latinskom joj je bila zavisnost, svaki red bio
je zagonetka koju treba namamiti da otkrije znaenje. Znanje koje je
lagano nakupljala, drevne rei i deklinacije, i sintaksa, koje su
obitovale u njenom mozgu, a koje je smatrala svetim, omoguavale
su joj da vrati jedan mrtvi svet u ivot.
Trenutno je bila usredsreena na Etrurce. Pre nekoliko meseci
sluala je predavanje u Bostonu o tome kako se Etrurci pominju kod
Vergilija, a to ju je naglavake uvelo u tu misterioznu civilizaciju iz
doba pre Rima, meu te ljude koji su verovatno dolutali iz Male
Azije u centralnu Italiju i cvetali etiri veka, koji su vladali Rimom
stotinu godina pre nego to ih je vreme pregazilo. Njihova
knjievnost nije postojala, jezik im je bio neprotumaen. Glavno
zavetanje su im bile grobnice i stvari koje su u njih stavljali: nakit,
grnarija, oruje da prate mrtve. Uila je o haruspicijama, prorocima
koji su tumaili volju bogova iz ivotinjske utrobe, munja, snova
trudnih ena, ptiijeg leta. Htela je da organizuje seminar o
etrurskom uticaju u rimskoj antici kad se vrati na Velezli i, moda,
da spremi predlog za drugu knjigu na osnovu ovog istraivanja. Bila
je u Vatikanu da vidi etrursku zbirku u Gregorijanskom muzeju, bila
je i u Vili Julija. Proeljavala je Cicerona i Seneku, Livija i Plinija,
iitavala fragmente okultnog senatora Nigidija Figula, kucala
beleke na laptopu, obeleavala brojne knjige koje je proitala.
I tako Hema jo nije bila nazvala nikoga, nije kontaktirala
nijednog od ovaninih prijatelja da popiju zajedno kafu ili da je
odvezu do Tivolija ili Ostije, to ju je ovana uveravala da bi uradili.
Bila je zadovoljna to provodi dane sama, u radu, to ita, a onda ide
na ruak kraj Portika. Popodne je ulazila u crkve i izlazila iz njih,
lutala du tesnih ulica, koje su se otvarale u ogromne trgove
ispunjene svetlou. Svuda je ila peice, skoro nikad ne koristei
autobus ili metro. Uvee bi se povukla, spremala veere kod kue,
jednostavne obroke koje je jela, i gledala italijansku televiziju. Nije
joj se inilo ispravnim da sama izlazi nou, nezgodnije joj je bilo da
sedi sama za veerom nego za rukom. Tokom godina provedenih s
Dulijanom, ak i kad bi bila sama, mukarci su oseali da joj srce
ve pripada nekome, da nee zastati da im posveti panju, kao da je
taksi koji prolazi kraj njih s upaljenim znakom da ne radi. Meutim,
iako je bila verena, sad je bila svesna rimskih mukaraca koji su je
gledali, ponekad joj dobacivali. I mada joj je njihova panja laskala,
to ju je podsealo da njeno srce ne pripada Nevinu na isti nain.
Subotom ujutru, umesto da radi, odlazila je na Kampo de Fjori i
posmatrala elegantne majke na visokim potpeticama, s nakitom i u
postavljenim sakoima, kako guraju kolica s bebama i kupuju povre
na kilogram. Te ene bogatih, rasputenih kovrda, sa naoarima za
sunce koje ne kriju nikakve bore, bile su mlae od Heme, ali se ona
oseala neiskusno u njihovom drutvu, netaknuta odgovornou
podizanja dece i voenja domainstva i koketnog cenjkanja s
prodavcima povra. Bila se navikla na ovo oseanje tokom godina s
Dulijanom njen poloaj druge ene, koji joj se inio tako
sofisticiranim na poetku veze, bio je, zapravo, zatvor koji ju je
spreavao da odraste. Uskratila je sebi zadovoljstvo otvorenog
uivanja u ivotu s osobom koju voli, uskratila sebi ak i mogunost
da razmilja o deci. Meutim, i Nevin je to promenio. Oboje su bili
svesni njenih godina, i im se venaju, rekao joj je Nevin, arko eli
da zasnuju porodicu.
Jednog dana posle ruka, oseajui se puna energije, odetala je
sve do Pjaca del Popolo, a onda preko do Vile Julija da je jo jednom
obie. U muzeju su je ponovo dirnule drevne olje i kaike, jo
netaknute, koje su nekad dodirivale neije usne; kope kojima su
privrivali odeu, tanki tapii kojima su nanosili parfem na kou.
Meutim, ovaj put, dok je posmatrala divovski sarkofag mlade i
mladoenje zatvoren u kutiju od stakla, zatekla je sebe kako lije
suze. Nije mogla da ne pomisli na Nevina. Kao i mladi, nasmejani
par, koji je pun ljubavi sedeo na zajednikom sanduku, bilo je neeg
mrtvog u tom braku u koji se spremala da ue. I mada je znala da
ima sve anse, tokom godina, da oivi, na putu do kue, pod utom
svetlou veeri, bila je svesna samo njegovog mrtvila. Kupila je
veeru u alimentari
113
u ulici ubonari i sad je nosila kesu sa
zelenom salatom, kutijom pageta i peurkama i pavlakom koje e
pretvoriti u sos. Prola je kroz dovratak optoen ekserima na
ovaninoj zgradi, pored prozora nalik na alter za prodaju karata,
odakle ju je svaki dan na odlasku i dolasku pozdravljao jedan od
dvojice portira. U dvoritu je kameni lav neprekidno sipao vodu iz
usta. A onda je ila uz kamene stepenice, neosvetljene,
nepopustljive pod njenim umornim stopama, tri izdana niza
stepenica, koja su joj se inila kao deset.
U dugakom hodniku ovaninog stana videla je kako svetlo na
telefonskoj sekretarici trepe. Premotala je traku. Glas nije bio
Nevinov ve jednog ovaninog prijatelja. Ovi prijatelji su obino
ostavljali poruke na italijanskom, a ovana ih je presluavala iz
Berlina. Meutim, ova poruka, na engleskom, bila je za Hemu. Bila
je to neka osoba po imenu Edo, prepoznala ga je sa ovaninog
spiska ljudi koje moe da pozove. Nedeljama je, govorio je Edo u
poruci, oekivao da Hema stupi u kontakt s njim. Je l sve u redu?
Zvuao je ljubazno i dovoljno iskreno uznemiren da Hema uzvrati
poziv. Uverila je Eda da je sve u redu, a poto vie nije imala
nikakav izgovor, prihvatila je poziv da rua s njim i njegovom
enom sledee nedelje.
* * *
Edova ena Paola bila je urednik fotografije u asopisu Lespreso,
ali ju je Koik upoznao u Netaniji, letovalitu na izraelskoj obali,
kamo su oboje otili da izvetavaju o bombardovanju hotelske sale
za bankete, dok su se rtve spremale da pojedu obrok za Pashu. On
je samo retko radio u Italiji, poneka fotoreportaa o senegalskim
imigrantima u Brei ili snimci kako kraj Koloseuma pronose
devetnaest sanduka sa vojnicima iz Iraka. Tokom veeg dela
poslednjih pet godina, Rim je prosto bio mesto odakle je kretao
kamo god je trebalo da stigne, i kad bi se osvrnuo na svoje depne
kalendare, svaki sa tri stotine ezdeset i pet nebo-plavih strana, i
prebrojao dane, mogao bi da potvrdi da je najvei deo proveo
fotografiui Gazu i Zapadnu obalu.
Njegov ivot fotoreportera poeo je pre skoro dvadeset godina.
Lutao je po Junoj Americi 1987. i iveo od novca koji mu je otac
dao kad je diplomirao na koledu. Na put je krenuo s prijateljem
Daglasom, a poeli su od Tihuane, nadajui se da e stii do
Patagonije. Proveli su nekoliko meseci u Meksiku kreui se dalje na
jug preko Gvatemale, a onda u El Salvador. Upravo je tamo Daglas
odluio da mu je dosta Centralne Amerike, dosta to ga maltretiraju
zato to tako oigledno izgleda kao Amerikanac, pa je kupio kartu
do Madrida. Kao ni Meksikanci i Gvatemalci, ni Salvadorci nisu
znali ta da misle o Koiku, ni vojnici koji su patrolirali ulicama s
pukama velikim skoro koliko i oni sami, ni deca koja su mu eljno
pozirala im bi ga ugledala s fotoaparatom. Poeo je da sam istrauje
zemlju, zemlju koja je manja, proitao je u vodiu, od Masausetsa.
Slikao je vulkan koji je vrebao zapadno od prestonice, zgrade
probijene mecima i napukle na pola u zemljotresu koji ih je pogodio
ranije te godine.
Nikad nije bio na mestu koje je tako oigledno u ratu sa samim
sobom. Razumeo je u Gvatemali da je gerila aktivna, saznao od
drugih svetskih putnika s ogromnim rancima na leima da neke
delove zemlje treba izbegavati. Noni autobus, kojim je s Daglasom
krenuo u Tikal, zaustavljen je i svim putnicima je nareeno da izau
i pokau pasoe, a grupa pijanih straara na tom punktu unosila im
je u lice baterijske lampe. Jedan od straara traio je da vidi
Daglasov novanik, uzeo je novac, a novanik je bacio Daglasu u
lice. U Gvatemali je to bilo najgore to im se desilo. Meutim, u El
Salvadoru su stvari bile nasilnije, krvavije, turista je bilo mnogo
manje. U Santa Ani Koik se sprijateljio s holandskim novinarom po
imenu Espen i poeo je da putuje okolo, upijajui istoriju sukoba,
prie koje mu je Espen priao o odredima smrti, obezglavljenim
telima razbacanim po autoputu, tinejderima koji vise s drvea bez
noktiju na rukama, s palevima vezanim iza lea. S Espenom je
posmatrao kako vojni avioni nou bacaju bombe na teritoriju koju je
drala partija salvadorskih socijalista, iao da poseti logor za
izbeglice s druge strane granice s Hondurasom. Upijao je strah koji
je vladao na tom mestu i u tamonjim ljudima, navikao se na zvuk
pucnjave iz mainki, prihvatio je injenicu, kao i svi ostali, da bi ga u
svakom trenutku, bilo gde, dok prelazi put ili nou dok spava, neko
mogao ubiti. Meutim, nikad se nije plaio, u to vreme, za sebe.
Dok je sedeo s Espenom jednog popodneva i ruao u selu izvan
Morazana, sto je poeo da se trese prosipajui tamni gula iz inija.
Do tad se ve bio navikao na povremene potrese, silina zemlje im je
na trenutak dopustila da naprave stanku. Ponovo su podigli kaike,
nastavili da jedu, ali su onda ljudi poeli da viu i tre kraj njih
preko malog trga. I on i Espen su skoili, krenuli za gomilom,
mislei da se moda neka zgrada sruila, ali guva nije imala
nikakve veze s potresima. Skrenuli su za ugao i ugledali mladia
kako lei na ulici. Bio je pogoen u glavu, krv je oticala poput reke
koja se lagano irila iz njegove lobanje, ali na kaki koulji i
pantalonama, Koik se toga jo seao, nije bilo ni kapi krvi, ak ni
prljavtine. Bio je sklupan na trotoaru zatvorenih oiju kao da
drema, najtii mogui zvuk uo mu se iz grla, jeftini zlatni sat na
zglavku pokazivao je vreme.
Grupa ljudi se okupila oko tela dozivajui doktora dok je neka
mlada ena, supruga ili devojka, u ruiastoj koulji bez rukava,
sedela na zemlji i plakala s pesnicom u ustima. Koikov fotoaparat
bio je oko vrata, kao i obino, a Espen mu je rekao da ih slika.
Dugaki objektiv nije bio kod njega, morao je da se priblii oekujui
da mu neko iz grupe svakog trena stane na put, da ga opsuje, otera.
Ali niko nije obraao panju, pa se priunjao ispred gomile i podigao
fotoaparat do lica. Kad je kasnije pomiljao na to popodne, seao se
da su mu se ruke tresle, ali da ga, inae, situacija nije doticala, kad je
jednom stao iza fotoaparata, vie ga nita nije diralo, ispucao je ceo
film. Kad je zavrio, uzvici da se dovede doktor su prestali; ovek je
bio mrtav.
Koik je bio jedina osoba koja je zabeleila ta se desilo. I mada
nije spasio ovekov ivot, osetio se korisnim, svestan da je uinio
neto da umanji zloin. Ipak, ni u jednom trenutku nije poverovao
da e slike biti objavljene dok ih Espen nije poslao pravim ljudima.
Nedelju dana kasnije jedna je izala u katolikim novinama koje su
izlazile van Amsterdama. Dobio je mali ek, a onda, kad je
fotografiju preuzeo neki evropski asopis, i jedan vei. I tako je
poeo da se fotografijom bavi profesionalno. U prvo vreme bi se
samo probudio i pogledao vesti, drei se blizu Espena, ostavi u El
Salvadoru tokom izbora, trajka prevoznika, ubistava estorice
jezuitskih svetenika i njihovih domaica. Fotografisao je tela
smrskanih lica i prerezanih vratova, odseenih penisa izmeu nogu,
predavao slike agenciji za ljudska prava kako bi roaci mogli da
pokuaja da identifikuju nestale. Zahvaljujui Espenovim vezama,
unajmili su ga kao spoljnog saradnika za AP
114
, pa je tako ostao u
Junoj Americi, najpre u Meksiku, onda u Buenos Ajresu, radei za
telegrafske slube i novine na engleskom jeziku. Kad je napunio
tridesetu, unajmio ga je Njujork tajms i poslao u Afriku, a onda na
Srednji Istok. Vie se nije mogao setiti svih leeva koje je
fotografisao, oteenih lica, usta punih blata, praznih oiju u kojima
su se ogledali oblaci koji su im prolazili iznad glave.
Zahtevi posla su mu omoguavali da stalno izbegava Sjedinjene
Drave. Povremena putovanja do Njujorka kako bi se sreo s nekim
izdavaem, da pokupi neku opremu to je bio jedini period
vremena koji je provodio u Americi, a bilo je i putovanja kad se nije
ni trudio da kae ocu da je u zemlji, kad je izbegavao da na jedan
jadan dan otputuje u Masausets da vidi oev novi ivot, mada je taj
ivot sad prevaziao, po trajanju, onaj stari. Otac mu je dosad ve
bio u sedamdesetim, iveo je od bogate penzije i vei deo vremena
posveivao golfu. Iz sporadinih imejlova Koik je saznao da se
Rupa, starija devojica, udala za Amerikanca, nekog Pitera, i da
predaje likovno u osnovnoj koli u Koloradu. Dobio je pozivnicu za
venanje, ali zahvaljujui poslu, koji mu je sluio kao izgovor za
toliko stvari, nije otiao. Ona mlaa, Piu, studirala je medicinu na
Taftsu. A opet, takoe zahvaljujui svom poslu, Koik je i dalje
zavravao nasukan na oev prag u vidu imena pod fotografijama u
jednom od asopisa koje je njegov otac itao, a to ime je objavljivalo
da je iv, pokazivalo gde je bio i ta je video.
Iznajmljivao je stan u Trastavereu, siuan stani odmah kraj
Pjace di San Kozimato sa zahvalnom terasom, gde se izmeu
zadataka oporavljao. Koika je u Italiju dovela ena. Sve do Franke,
vie je voleo Junu Ameriku nego Evropu, a ak se i sad onaj
panski, koji je nauio pre toliko godina, uplitao u njegov
svakodnevni italijanski. Franka ga je ubedila da poe s njom u
Milano. Ona je poticala iz porodice koja je spadala u sitno plemstvo,
a njeno srcoliko lice i duboko usaene sive oi govorile su o
sofisticiranosti koju nije mogla da sakrije kad ju je upoznao dok je
radila za jednu humanitarnu agenciju u Kamerunu. Godinama je
iao kud ga vetar nanese, bez sklapanja nekih smislenih veza, a
iznenada je delio stan sa Frankom, nedeljom bi se odvezao s njom
do Bergama da jedu palentu i peenu zeetinu kod njene none
115
,
svestan da se baki, koja je provela godine runo ijui i vezui
Frankin miraz od spavaica i posteljine, dopada. Zavrilo se s
gorinom; mada u to doba nikad nije mogao da smisli razlog za to,
nije mogao da natera sebe da je zaprosi. Ona ga nije osvojila; sad je
video da je u tome bio problem. I tako je ostavio suze i bes u Milanu
i spustio se vozom do Rima. Najpre je mislio da e ostati nedelju
dana da razgleda malo grad, a onda e se vratiti u Buenos Ajres.
Meutim, druga intifada
116
ga je ponovo povukla na Srednji Istok i
on je ostao u Evropi, nikad ne rekavi Franki da ivi u njenoj zemlji,
nikad vie ne naletevi na nju.
Seao se Rima, naravno, od onog jednog jedinog puta kad je bio
tamo, dok se vraao iz Bombaja za Masausets s roditeljima. Majka
mu je umirala, ali u to doba, sem mravosti, nije bilo nikakvih
znakova toga. Tek je bila napunila etrdesetu, sledeeg roendana
Koik e napuniti toliko. Seao se kako je izgledao hotel u kome su
odseli, mermernih stepenica uz koje su se peli da bi doli do sale za
doruak, stuba jarkog svetla koji se ulivao kroz kupolu Panteona, i
zadivljenih pogleda koje konobari nisu mogli sakriti dok je njegova
majka iitavala meni. Seao se kako su etali du Janikuluma i
gledali skupine lastavica koje bi se, poput divovskih otisaka prstiju,
stutile nebom. A on se kao hodoasnik vratio na ta mesta, setio se
da je hotel bio blizu panskih stepenica i uspeo da ga nekako
pronae.
Poslednje godine otac i Kitra su mu doli u Rim u posetu,
provevi tu etiri dana na putu za Kalkutu. Pokorio se, rezervisao
im sobu u Hotelu dIngiltera i svuda ih vodio. Stajao je s njima u
redu da vide Koloseum i etao s njima kroz Forum. Slikao ih je
tokom boravka, predavi ocu filmove pre nego to su otili, kao da je
u pitanju bilo koji drugi posao. Poruivao je Kitri aj s mlekom u
svakom restoranu, svakom kafeu, poto joj se nije dopadao ukus
italijanske kafe. Meutim, oni nisu ostavili nikakav trag svog
prisustva na ulicama Rima, dok je on i dalje razmiljao, tu i tamo, o
majinom boravku.
Upravo je tokom tih dana s ocem i Kitrom jedva vidna siva
takica, manja od glave iode, poela da mu prelazi preko levog
oka. Prvi put ju je primetio onog popodneva kad su otili u Testao,
poto je otac eleo da poseti Kitsov grob. Meu bujnim rastinjem
protestantskog groblja Koik je pomislio da mu muica krui nad
glavom, a on je neprestano mahao, podizao prste pokuavajui da je
otera. Meutim, takica je nastavila da ga prati gde god je iao, tiho
ga muei, i on je shvatio da je u njemu, da nije mogue da je ukloni
niti da je natera da prestane. Optiar mu je objasnio da je uzrok
staklasti gel koji se nakuplja i odvaja od zida oka, da je to bezopasni
simptom starenja. Reeno mu je da e se navii, i jeste, manje-vie,
ovih dana mu nije smetala, osim ako ne bi bio u svetloj sobi s belim
zidovima ili negde napolju bez naoara za sunce. To nije uticalo na
to kako vozi, niti na fotografisanje. A opet ga je oseao kao invaziju
na jedan deo njegovog tela, koji mu je u fizikom smislu bio
najdragoceniji: neto to ga je izdalo, a opet odbijalo da ga potpuno
napusti.
U nedelju je krenuo fijatom po Eda i Paolu do predgraa juno
od grada. Pomisao da e izai iz grada, iz ulica kojima se sad kretao
s lakoom, ispunjavala ga je melanholijom. Jer je odlazio; posle Nove
godine ga nee tu biti. Otvorilo se mesto urednika fotografije u
jednom meunarodnom asopisu u Hong Kongu i on je prihvatio.
Osim nekoliko poseta Tokiju, malo je poznavao istonu Aziju. Bio bi
mu to prvi put u ivotu da posao podrazumeva ustajanje i odlaenje
na isto mesto svaki dan, prvi put da ima kancelariju, radni sto,
sekretaricu koja mu zakazuje sastanke i prima pozive. Po prvi put se
nee buditi nespreman, dok ne krene u jurnjavu, za ono to mu dan
donese. U tom smislu, okusie verziju profesionalnog ivota kakav
je njegov otac vodio decenijama. Mislio je da e mu biti odvratan.
Paola mu je rekla da grei, upozoravala ga da je to smrt za fotografa,
da, otkad je postala urednik, nije slikala nijednu pristojnu
fotografiju. Novca e biti vie, ali to nije bilo ono to je privuklo
Koika. U Aziju ga je vodila njegova potreba za drugaijim ivotom.
Obeanje, barem na sledeih nekoliko godina, da e se smiriti na
jednom mestu.
asopis je plaao preseljenje, meutim, sem fijata, koji se ve
dogovorio da proda prijatelju, malo je toga imao. Nije nimalo liilo
na ona vremena kad se selio s roditeljima, ona dva kolosalna
preokreta koja je doiveo u detinjstvu, najpre kad je odlazio iz
Amerike, onda kad se vratio posle sedam godina; nametaj i slike i
servisi za aj, za koje je majka mislila da ne moe da ivi bez njih,
stigli su za njima polako, oba puta, na teretnim brodovima. Njegova
majka je uvek iznova osnivala domainstva u ivotu. Nije bilo bitno
gde je u svetu, niti da li umire ili ne; uvek je davala sve od sebe da
joj kue budu lepe, uvek je izvlaila snagu iz svojih stvari, svojih
zidova. Meutim, Koik nikad nije u potpunosti verovao mestima na
kojima je iveo, nikad se nije okretao njima kao utoitu. Od
detinjstva, sad je shvatio, uvek je bio najsreniji kad je napolju,
daleko od detritusa privatnog ivota. To je bila prva stvar koju je
zavoleo kod fotografisanja izvlailo ga je iz kue. Njegova najranija
seanja, na Kembrid, na Masausets gde je roen, sva su bila negde
napolju. Ograda od lanaca prekrivena forzicijom. Cigle naslagane u
riblju kost na trotoaru. Majin glas koji doziva njegovo ime dok tri
po Komonu.
Setio bi se porodinih selidbi svaki put kad bi obiao neki
izbegliki kamp, svaki put kad bi gledao neku porodicu kako
pretura po ruevinama traei svoje stvari. Na kraju, to je bio ivot:
nekoliko tanjira, omiljeni ealj, par papua, deija niska s
perlicama. eleo je da veruje da je drugaiji, da za deset minuta
moe da krene bilo kuda u svetu. Meutim, znao je da je to
nemogue, da gde god da zavri, ne osnuje neke veze. Nedostajae
mu kratke vinske ae od mlenog stakla u kredencima u
Trastevereu, trapeziod suneve svetlosti koji pada na njegov krevet i
smanjuje se kako popodne odmie. I znao je da je na sopstveni
nain, s fotoaparatom, zavisan od materijalnog sveta, da krade od
njega, da ga prikuplja, da ne eli da ga se odrekne. Selidba za Aziju
je sad bila zvanina. Njegov gazda, vlasnik elaterije
117
na uglu, ve
je pronaao novog stanara. A jo jue je rezervisao kartu, sredio
presedanje na Tajlandu, gde je nameravao da provede poslednju
nedelju decembra pre nego to nastavi do Hong Konga.
Edo je voleo da kuva, specijalizujui se za kuhinju svoje rodne
Kremone. Koik je zamiljao da e ovo okupljanje biti kao sva druga
koja su Edo i Paola voleli da organizuju, internacionalna smotra
novinara i fotografa i akademika, a za stolom se uvek govorilo tri ili
etiri jezika. Danas, spomenula je Paola, dolazi jedan ameriki
romansijer, neko kome nedostaje Dan zahvalnosti i donosi pitu od
jabuka. Bie tu i neka Indijka, rekla je Paola intelektualka,
prijateljica Edove prijateljice. Zamislio je neku sredovenu enu s
naoarima i u sariju, arheologa poput Edoa. Imao je tako malo veze
s Indijom. Nije se tamo vratio od one godine kad mu je majka umrla,
nikad tamo nije otiao radi posla. Kao fotografa, njegovo poreklo
nije bilo bitno. A opet, u Rimu, u celoj Evropi, uvek su ga najpre
gledali kao Indijca.
Nekoliko blokova od Edovog i Paolinog stana parkirao je auto i
izaao. Komiluk je bio spektakularan na sopstveni nain: iroke
avenije obrubljene empresima, betonske posleratne zgrade sa
staklenim ulazima i istaknutim balkonima nareanim jedan iznad
drugog. Shvatio je da se verovatno nee vraati ovamo pre nego to
ode iz Italije, eleo je da fotografie, ali je ostavio fotoaparat kod
kue. Paola i Edo su iveli na visokom spratu, u prostranom stanu
koji je gledao na park. Skrenuvi u njihovu ulicu, Koik je primetio
enu koja je stajala na trotoaru, duga kosa joj je sakrivala lice, zurila
je dole u kartu. Signorina, dove deve andare?
118
, pitao je.
ena je podigla zbunjeno pogled i on shvati, uprkos tamnoj kosi i
strukiranom konom mantilu, da nije Italijanka. Da je, zapravo,
Indijka. Da nije morao da joj se obraa utivim tonom, da je njeno
lice lice koje poznaje.
. . . . . . . . . . . . . . .
Od trenutka kad su zajedno stigli kod Paole i Eda, ostali gosti su
pretpostavljali da su oni stari prijatelji. Jedan od gostiju je ak
pretpostavio i da su ljubavnici, pitajui ih koliko su dugo zajedno,
kako su se upoznali. Preko naih roditelja, rekao je Koik olako,
ali se Hema prisetila i rastuile su je te tri jednostavne rei. Bila je
svesna da nije ispravio pretpostavke onog gosta. Bila je svesna i
naina na koji ju je gledao preko stola tokom ruka, iznenaena
privlanou koju je tako kasno dobila. On je njoj izgledao isto, to je
bilo ono zapanjujue. Deak otrog lica koji je uao u dom njenih
roditelja. Samo su mu oi izgledale umorno, koa oko njih je sad
izgledala tamnije, s jedva vidjivim masnicama. Bio je obuen kao
Italijan, nosio je farmerke i tanki crni pulover, smee-bele patike sa
iak trakom. Jo uvek se seala prvog utiska koji je na nju ostavio
taj utljivi tinejder u sakou i kravati, koji odbija da jede ono to
njena majka skuva. Seala se apsurdne privlanosti koju je oseala te
noi, kad je imala trinaest, a koju je potajno gajila tokom onih
nedelja koliko su iveli zajedno. inilo se da ni trenutak nije proao.
Posle ruka ju je povezao i pozvao da svrati do njega u mirnom
kraju, gde se ve suio okaen izmeu kua boje kajsije, a starci
sedeli na ulici na stolicama na rasklapanje. Mukarci su utke
posmatrali dok je Koik otkljuavao katance, a Hema ekala kraj
njega. Bilo je vie nego jasno da se jo nee rastati, vie nego jasno,
mada se decenijama nisu ni videli, niti pomislili jedno na drugo,
mada nisu pokuali da pronau jedno drugo, da su naleteli na neto
dragoceno, neku novoroenu povezanost koju nisu mogli napustiti
tek tako, koja je zahtevala svaki atom njihove panje. Zgrada nije
nimalo liila na ovaninu zgradu, vrata ste lako mogli promaiti, a
zatvoreno stepenite vodilo je direktno u njegov mali svet. Stan se
sastojao od sobe i kupatila i poreta s dve ringle. Odveo ju je do
terase da pogleda krovove okolnih kua, romaneskni zvonik crkve
na trgu. Ti si u onom pravcu, rekao je, lako joj spustivi ruke na
ramena okreui je u pravom smeru. Rekao joj je da se nedavno
vratio u Rim, da je nedelju dana ranije bio u Ramali i pokrivao
Arafatovu sahranu. Dolo je dvadeset hiljada ljudi, rekao je, verali
su se na zidove i kidali bodljikavu icu samo da na tren bace pogled
na koveg.
Ostali su na terasi i priali dok se nije spustilo vee. Priala mu je
o koledu i fakultetu, saznala da je tokom njene prve godine na
Brajanu Moru on bio blizu, na Svartmoru. Priala mu je o godinama
provedenim u Njujorku, kako je doktorirala, o poslu na Velezliju. I
mada mu nije nita spomenula o Dulijanu ta duga veza, dovoljna
da se ponekad oseti kao razvedena ena, postala je besmislena u toj
zvaninoj hronici njene prolosti na kraju mu je rekla da e se
udati za Nevina.
Koik se nagnuo ka njoj preko metalnog stoia za kojim su
sedeli. Ve odavno su svarili Edove tortele
119
s bundevom i bolito
misto
120
sa senfom, glave su im ponovo bile bistre posle brojnih aa
vina, ali u Koikovom friideru nije bilo hrane, samo kutija slanih
biskotija
121
, koje je stavio izmeu njih zajedno s dve ae i flaom
mineralne vode. Popuio je nekoliko cigareta. Ona je drala ruke
ispruene na stolu, kao da pokuava da izvue toplinu s povrine, i
on zakai jedan od prstiju, lagano, ali posesivno, oko zlatne
narukvice na njenom zglavku zbog ega joj se ruka skoro
neprimetno pomerila ka njemu.
Nosila si ovo kad si bila mala.
Bio je to dar od njene bake, neto to je nosila od desete godine.
Bio je to jedini komad nakita koji nikad nije ni pokuala da skine.
Oduvek joj se dopadao dizajn, sitni cvetovi sa etiri latice nanizani
du vinove loze, a kad joj se zglavak proirio, odnela je narukvicu
da je iseku i proire. Sea se.
Ali ne nosi vereniki prsten.
Nemam ga.
Prouavao je narukvicu lagano je okreui u krug. Kakav to
ovek prosi bez prstena?
Objasnila je tad da nije bilo prosidbe, da Nevina jedva poznaje.
Odvratila je pogled ka osuenoj biljci na terasi, ali je oseala njegove
oi na sebi, zaintrigirane, nezaplaene.
Zato se onda udaje za njega?
Saoptila mu je istinu, istinu koju nije rekla nikome. Mislila sam
da bi to moglo srediti neke stvari.
Nita je vie nije pitao. Za razliku od njenih prijatelja u Americi,
koji su ili mislili da radi neto beskrajno glupo ili neopisivo hrabro,
Koik je nije ni osuivao, niti hvalio, a formalno iznoenje podataka,
izjava da je zauzeta, otvorilo je vrata. Samo to je zbog njegovih
poljubaca, grubih, agresivnih poljubaca koji nisu nimalo podseali
na Nevina, koji se pred njenim vratima ponaao kao kolarac, Hema
oseala krivicu. Meutim, ostalo to su radili te noi inilo se svee,
novo, zato to to nikad ranije nije radila s Nevinom, i nije bilo nieg
s im ga je mogla uporediti. Nevin nikad nije gledao njeno telo
neodeveno, nikad je nije istraivao rukama, nikad joj nije rekao da je
lepa. Hema se setila da je Koikova majka bila ta koja joj je prva
uputila taj kompliment, u kabini dok su kupovale brushaltere, i ona
to ree Koiku. Bio je to prvi put da su pomenuli njegovu majku, a
opet, to nije izazvalo nikakvu nelagodu. Ako ita, jo vie ih je
zbliilo, i Hema je znala, a da nije morao da joj to kae, da je prva
osoba s kojom je ikad spavao, a koja mu je poznavala majku, koja je
mogla da je se seti onako kako je se on seao. Bosa stopala su mu
bila topla, iznenaujue glatka, poloena na njene tabane dok su
kasnije leali jedno kraj drugoga. Spavao je na leima, a u jednom
trenutku se trgao iz none more, naglo se uspravivi i skoivi na
noge preko ivice kreveta pre nego to je ponovo zaspao. Hema je
bila ta koja je ostala budna, sluala ga kako die, koja je ponovo
zaudela za njegovim dodirima dok se svetlost pomaljala na nebu.
Ujutru, dok se gledala u ogledalce nad lavaboom u Koikovom
kupatilu, videla je da joj je predeo oko usana, s obe strane usta,
pokriven sitnim crvenim ispupenjima. I ona oseti zadovoljstvo zbog
tog neprikladnog dokaza, zadovoljstvo to je ve na njoj ostavio svoj
trag.

U prvo vreme Hema je pokuavala da se dri svoje jutarnje rutine za
ovaninim stolom. Meutim, do jedanaest bi telefon zazvonio i
dvadeset minuta kasnije ona bi prelazila Ponte Garibaldi da se nae
s njim, ili bi se on dovezao i stao pred ovaninom zgradom u
fijatu da je izvede na ceo dan. I tako je sklonila knjige, spustila
monitor laptopa, znajui da ih vie nee ni dotai dok se ne vrati na
Velezli. Nou ju je vodio u zabaene restorane i barove, do fontana
na praznim trgovima gde su sedeli i ljubili se kao tinejderi. Izlazili
su izvan gradskih zidina, na mesta na kojima nikad nije bila, a koja
je on eleo da vidi poslednji put. Upravo ju je Koik odvezao do
Ostije i Tivolija i erveterija, da obie breuljke grobnica u etrurskoj
nekropoli. Hema mu je priala o istoriji tih mesta, ko ih je izgradio i
zato. Priala mu je ta saznaje o Etrurcima, da su upravo oni nauili
Rimljane kako da grade puteve i navodnjavaju polj. Priala mu je o
etrurskoj ljubavi prema prirodnom svetu, njihovom verovanju u
znake i znamenja, o opsesiji odlaskom iz ovozemaljskog ivota. Nisu
razgovarali o sopstvenoj budunosti, kamo vode ti dani koje
provode zajedno. Nisu pominjali ni prolost, mesece tokom kojih je
on iveo u njenoj kui, prijateljstvo meu njihovim roditeljima koje
je ve bilo umiralo, zajedno s njegovom majkom, u tim danima.
Njihovi roditelji su se voleli samo zbog zajednikog porekla, zbog
vremena i mesta u koje vie nisu mogli da se vrate. Hemu nikad
niko nije privukao iz tog razloga, sve do sad.
Skoro uvek, na malom televizoru u Koikovom stanu bio je
ukljuen kanal sa vestima iz sveta s iskljuenim zvukom. Njegov rad
je u potpunosti zavisio od sadanjeg trenutka, od stvari koje e se
tek desiti. Nije to bilo neprestano uskrsavanje tekstova koji su ve
bili napisani, vremena i ljudi koji su proli, i zbog toga je Hema
postala svesna one crte zatienosti koja je vladala ne samo njenim
ivotom, ve i njenim umom. Jednog dana, poto ga je zamolila,
pokazao joj je njegov internet sajt. Ostavio ju je da ga na miru
razgleda, izaao da kupi hranu za veeru. Sedela je na njegovom
krevetu uvijena u arav, njegov laptop joj je zujao na nogama.
Bilo je tu bezbroj slika, uasnih stvari o kojima je itala u
novinama i na koje nikad vie nije morala da pomisli. Autobusi koje
je bomba raznela u komade, tela na nosilima, mladii koji bacaju
kamenje. On je bio svedok tih stvari, nevien i bez uea, a opet, s
nekakvom neposrednou koju ona nikad nije osetila. Zato to joj je
postao ljubavnik, ove slike su je potresle. Koik joj je priao o
kolegama fotografima koji su ubijeni na dunosti, o dogaaju kad
mu je neki izraelski policajac razbio fotoaparat o glavu. I bilo joj je
potajno drago, kao to bi njegovoj majci to bilo, to e mu se uskoro
posao promeniti, to e sedeti za stolom u Hong Kongu i
predsedavati sastancima. to nee stalno nositi glavu u torbi.
Bilo je tu i slika pranjavih ulica i sela, pijaca i domova i izloga,
sprenih, besplodnih predela, fotografija ljudi. Starac sedi pod
drvetom ljutei pomorandu, a kraj nogu mu drema pas izgrizen
od buva. Skupina ena sa maramama na glavi smeje se zabaenih
glava. Devojica je provukla glavu iza optoene metalne kapije i
pokazuje rupe meu zubima, usana razvuenih u osmeh. Dok je
gledala slike, poela je da ceni njegovu sposobnost, moda i
potrebu, da se povezuje sa strancima na ovaj nain i volju stranaca
da se poveu s njim. Poela je da shvata njegovu volju a pomislila
je da je, moda, i to potreba da nestane u bilo kom trenutku. iveo
je u iznajmljenoj sobi sa iznajmljenim nametajem, iznajmljenom
posteljinom i pekirima. U uglu su mu torbe sa fotoaparatima i
nogarima uvek bile spakovane, paso mu je uvek bio u depu. Na
zidovima nije bilo nieg sem detaljne karte Zapadne obale.
Nasluivala je da, ak i kad bi mogla da vrati vreme, da nikad ne
upozna Nevina i saeka da naleti na Koika u Rimu, to nita ne bi
promenilo. Nagaala je da je bio s mnogo ena, bez obaveze, da ne
treba da smatra sebe iole drugaijom. A odbijala je da doe do onog
mesta punog jada kamo ju je Dulijan mnogo puta odvukao, da se
nada neemu to se ne moe promeniti.
Klju se okrenuo u bravi i onda je Koik ponovo bio s njom.
Spustio je kese s hranom na mali etvrtasti sto, kompletiran s dve
stolice, osim kreveta, jedini nametaj u stanu. Po prvi put se inilo
kao da okleva u njenom prisustvu, da je nije poljubio im je uao.
Okaio je kaput na iviluk, olabavio tanki crveni vuneni al oko
vrata.
Fantastine su, rekla je.
Ne isplate se ba sve.
Pogaa li te kad gleda ovakve stvari?
Slegao je ramenima, otvorio kredenac, izvadio dve ae za vino.
To da li mene neto pogaa nee nikome pomoi.
Te noi su ostali kod kue, jeli hleb i sir koje je kupio, naseeno
meso i vino. Koik je proveo neko vreme prebacujui slike sa
fotoaparata i postavljajui ih na sajt, piui komentare. Pomogla mu
je da spakuje gomile negativa u kutije za selidbu, da skupi stare
asopise o fotografiji da ih baci u ubre. Pokazao joj je portfelj s
fotografijama, za koje se nadao da e jednog dana biti skupljene u
knjigu. Po prvi put su zaspali bez seksa, ne zato to nisu oseali
elju, ve zato to je bliskost bila vea. Meutim, onda ga je osetila
kako se pribija uz nju, osetila je njegov dah i usne pozadi na vratu,
okrenula se ka njemu, pruila mu usne. I u krevetu je umeo da se
distancira, kao i u svakodnevnom ivotu, i da se usredsredi na neki
deo njenog tela u toj meri da je izgledalo kao da je na nju i
zaboravio. Meutim, ta daljina joj vie nije bila pretnja. Tek je u
krevetu izgovorio njeno ime, vrelu re koja joj je ispunila ui. Bila je
subotnja no, okasneli glasovi na pjaci su se povukli pred tiinom i
povremenim udaljenim laveom pasa.
Pogaa me, rekao je kasnije dok su leali u mraku budni.
ta?
Fotografisanje. Ne uvek, ali ponekad. Ponekad na naine koji
mi se ne dopadaju. Zapalio je cigaretu, a onda joj ispriao o jednom
danu prolog leta kad se kolima vraao iz Frene i naiao na
saobraajnu nesreu: dva automobila su se sudarila na raskrsnici.
Gomila se ve okupila, ali policije jo nije bilo. U jednim kolima
plakalo je dete. Ispostavilo se da putnici nisu teko povreeni. Koik
se zaustavio, istrao, ali je prva stvar koju je uradio bila da
fotografie. Prva stvar, rekao je Hemi. ak i pre nego to sam
pitao da li su dobro.

Prole su tri nedelje. Jedne decembarske veeri, dok su se vraali u
ovanin stan, nazvao je Nevin. Telefon je zvonio, a onda je Nevin
ostavio poruku na sekretarici, govorei kako je samo hteo da joj se
javi dok je Koik pritiskao Hemu uz vrata i poeo da joj otkopava
jaknu, pa koulju, otkrivajui joj grudi od ega su joj kljuevi ispali
na pod od terakote. Od samog poetka je oseala da se ne zavarava,
svesna da je samo pitanje nedelja kad e se sve zavriti. Za jo dve
nedelje sve e biti izbrisano bie u razliitim zemljama, kljuevi i
Koikovog i ovaninog stana bie u rukama nekih drugih ljudi. I to
saznanje joj je omoguilo da jo jednom skine farmerice dok je
Nevinov glas odjekivao sobom. ak je i injenica da Koik mora da
stavlja kondom pomagala da Koika postavlja na mesto na koje
pripada, podseala je, kad god bi zastao da otvori kesicu da e, bez
obzira na to ta se upravo spremaju da urade, njih dvoje ostati
razdvojeni. Takvo razmiljanje je posledica veze s Dulijanom, znala
je to. Pretpostavljala je da su je sve te godine tokom kojih je volela
osobu koja je neiskrena nauile nekim stvarima.
Rekla je Nevinu da namerava da putuje tokom te poslednje
nedelje u Italiji, jo jedna la, kako bi ga spreila da je ponovo
nazove, a to je Hemi i Koiku dalo ideju da zajedno krenu na
putovanje. Odluili su da krenu na sever, do Voltere, gradia koji su
osnovali Etrurci, i upravo su na tom strogom, nepristupanom,
samotnom mestu proveli preostale zajednike dane. Ili su
Koikovim kolima, uz obalu do Toskane, onda su presekli preko
Mareme obavijene plavom izmaglicom i belih krenjakih brda
doline eina, penjui se i silazei uskim puteljkom. Voltera se
promolila u daljini uei na visokoj litici iznad otvorenog predela
kao ostrvo okrueno kopnom. Gruba, suzdrana arhitektura, grbovi
i tvrdi tamni zidovi bili su neto novo za Hemu. Srednjovekovne
zgrade bile su skorijeg datuma od Foruma, a opet se Voltera inila
daljom, nepopustljiva pred turistima i vremenom. Rim ih je skrivao,
omoguio im da se dese, njihova veza bila je jedna meu hiljadama
takvih, ali se ovde oseala izdvojeno, izloeno. Oseala je i
ravnodunost metana; ubrajali su se u aicu ljudi koji su izgledali
kao da ne spadaju u Volteru, i zato je oseala da ljudi koji tu ive
ekaju, utivo, ali odluno, da odu dalje.
Bilo je to mesto skoro bez ikakvog zvuka, sem otrih odjeka
njihovih koraka, upornih zdruenih tonova zvona, zavijanja vetra.
Na tim velikim visinama vetar nije nikad prestajao, ibao ih je po
licu i mrsio im kosu. Bilo je to nedelju dana pred Boi, gradi je bio
diskretno okien, boikovina prebaena preko stolova za predjelo u
restoranima. Ulazili su u radnje gde se sekao i glaao alabaster,
prozirni materijal koji se hiljadama godinama iskopavao u Volteri.
Ovde je bilo hladnije nego u Rimu, hladnoa koja je izbija iz
kamena, pa je sad Hema umesto kone jakne nosila Koikov kratki
kaput, zahvalna na teini koja joj je pritiskala ramena, setivi se
onog drugog Koikovog kaputa, koji je toliko mrzela da nosi dok je
bila mala, nekad davno kad nisu bili nita, a opet bili neto jedno
drugom.
Odseli su u hotelu koji je nekad bio samostan, spavali u sobicama
koje su nekad pripadale kaluericama. Hrana je bila jednostavnija,
inije ribolite
122
, neslani hleb, gorko-slatka topla okolada popodne.
Dok su jeli i odmarali noge od hodanja, i oni su se oseali ojaano,
smireno, u velikoj meri nalik na gradi. Koik je slikao nekoliko
fotografija, ne mnogo, nikad ne slikajui Hemu, ne slikajui toliko
sam grad koliko spektakularni pogled koji je pruao, planine Karara
na severu i Ligursko more, koje je svetlucalo u daljini jednog vedrog
popodneva, pedesetak kilometara ka zapadu. Posmatrali su
ruevine rimskog amfiteatra ispod njih, gledali preko zida u Balze,
provaliju u koju se tlo, na kojem je nekad, navodno, bila crkva,
uruilo i koja je uvek pretila da e povui jo koji deo grada. Ispod
Porta alArko, etrurske kapije, tri pocrnele glave neprepoznatljivih
crta zurile su, poput straara, u njih i u svet koji su ostavile za
sobom.
Najvie zato to je bilo tako hladno, utoite su traili po crkvama
i muzejima. Sauvali su Gvarnaijev etrurski muzej za kraj, a tamo
su ugledali, poreane na policama, stotine urni u kojima su drevni
stanovnici Voltere uvali pepeo svojih mrtvih. Nazivali su ih
urnama, ali su vie liile na male sanduke napravljene od alabastera
ili terakote, a na poklopcima su stajale figure s velikim glavama i
neproporcionalno malim telima, groteskne, ali neporecivo ive.
ene su nosile velove, u rukama su drale lepeze ili narove. Bone
strane su bile prekrivene rezbarijama koje su prikazivale brojne
migracije preko cele zemlje i odlaske, u pokrivenim kolima, u
zagrobni svet, brojne fantastine zveri i morske bogove s ribljim
repovima umesto nogu. Hema i Koik su bili jedini posetioci muzeja
tog dana, sami, osim vreline koja je itala iz radijatora i uvara, koji
su strpljivo sedeli na stolicama na rasklapanje. U muzeju je bio jo
jedan sarkofag mua i ene. Meutim, oni nisu nimalo liili na
beivotni, zaljubljeni par koji je Hema videla u Rimu. Ovi su bili
stariji, prizemniji, jo puni ara posle toliko godina braka, puni
nelagode.
Posle muzeja su otili na ruak u restoran na Pjaca dei Priori, koji
su ve isprobali i koji im se dopao. Posle jela e se odvesti za Rim, a
sledeeg dana e Hema odleteti za Indiju. Odjavili su se iz hotela tog
jutra, torbe su im ve bile u kolima. Padrone
123
ih je posadio za sto u
uglu gde su sedeli i ranije. Naruili su bruskete sa plavim kupusom,
meke papardele
124
proarane divljom veprovinom. Hema je
posmatrala razglednice koje je kupila u muzeju poreavi ih po
stolu dok su ispijali prvu au vina. Jedna stvar koju su tamo videli
nije liila ni na ta drugo: bronzana skulptura preterano izduenog
deakog tela, vie kostiju nego mesa, koji stoji s rukama sputenim
uz telo. U centru restorana, za dugakim neurednim stolom, okupila
se pomalo razuzdana grupa uglavnom mukaraca tridesetih godina
u odelima.
Kancelarijska zabava za praznike, objasnio je Koik, poto je
neko vreme sluao razgovor. Rade u banci. Nastavio je da slua, a
onda ree: Ceo su ivot proveli tu, jedni s drugima. Ovde e i
umreti.
Na tome im zavidim, rekla je Hema.
Stvarno?
Nikad nisam nigde pripadala na taj nain.
Koik se zasmeja: Nala si kome e da se ali.
ta ako ti se Hong Kong ne dopadne? Gde e onda?
Ne znam.
Hoe li se vratiti u Italiju?
Ne.
to da ne?
Sipao joj je jo vina u au, onda i sebi. Blago se nagnuo napred
posmatrajui je, a onda kao da se predomislio u vezi onog to je
eleo da kae. Ovde sam doao do kraja, nita vie.
S jelom su zavrili bez rei, uz vin santo
125
i pare torte od
kestena. Izali su napolje, u prvi sumrak, da jo jednom pogledaju
grad. Bio je as za paseatu
126
, stariji ljudi su ruku pod ruku etali
ulicama. Mukarci su bili s mukarcima, ene sa enama, razdvojeni
kao to su Hemini i Koikovi roditelji imali obiaj da se razdvajaju na
zabavama. Bilo je neke uniformnosti u njihovom izgledu, u licima i
odei, pljosnatim vunenim kapama na glavama mukaraca, ravnim
suknjama i crnim i teget cipelama s niskom petom kod ena. S
njima, kraj njih, ila su deca i unuci, generacije spletene
nonalantno, pune ljubavi.
Poi sa mnom, ree Koik.
Kuda?
U Hong Kong. A onda je rekao: Nemoj da se uda za njega,
Hema.
Prestala je da hoda. Bili su na ulici sa stepenicama obrubljenim
empresima, sputali se nadole. Oni iza nje su u kolektivnoj procesiji
mrmljali permeso
127
i provlaili se pored njih. Osetila je kako se
zanela kad joj je sve poletelo u glavu. Deak koji nije obraao panju
na nju; mukarac koji je zapoeo vezu znajui da nikad ne moe biti
njegova; u poslednjem trenutku traio je vie. Jedan deo nje bio je
ushien. Meutim, zapanjio ju je i njegov sebiluk, injenica da joj
govori ta da radi. Za razliku od Nevina, nije joj nudio da on poe s
njom.
Nemoj sada da odgovori, rekao joj je povlaei je ka sebi,
povevi je niz jo nekoliko stepenika s rukom oko struka. Idi prvo u
Indiju, razjasni stvari. Ja mogu da ekam.
Odmakla se po prvi put uzemirena to je dodiruje. Prekasno je,
Koik.
Pruio je prst ka njenoj vilici, neno je okrenuo da ga pogleda u
umorne oi koje je poela da voli. Lice mu je zrailo ljubavlju prema
njoj, nadom, i tad je znala da iz njega ne govori vino, da zaista misli
to to kae. Za nekoliko nedelja e biti. Sad jo nije.
Ponovo joj je potraio ruku i nastavie da etaju. Uli su na malu
pjacu, gde je bila svesna da je sve ispunjeno decom, deacima i
devojicama, petogodinjacima i sedmogodinjacima,
osmogodinjacima i desetogodinjacima koji su se rojili oko njih kao
da su im se upravo zavrili asovi. Poznavala je Koika kad je bio u
tim godinama, nosila je njegov kaput, prepustila mu svoj krevet,
sanjala kako je ljubi, ove injenice iz prolosti su je proganjale i
smirivale u isto vreme. Ti Italijanii, eljno iekujui Boi koji se
bliio, dovikivali su jedno drugom Buon Natale
128
dok su se
pozdravljali, grlili na hladnom vazduhu, a njihovo mladalako
uzbuenje bilo je zarazno i isto u tolikoj meri da je i Hemino srce
poskoilo s njihovim. Za deset godina, zamiljala je, ova deca e
poeti da se zaljubljuju jedno u drugo; za jo pet kraj nogu e im se
motati njihova deca.

Dok su se kolima sputali iz Voltere, dok je predeo nestajao, a oni
putovali kroz no, rekla mu je. Objasnila mu je svoje razloge,
razloge koji nisu imali nikakve veze s Nevinom. Rekla je Koiku da
nije u stanju da napusti svoj ivot, nije u stanju da na taj nain poe
s njim. I da nije to oekivala od njega. Rekla je da ne eli ni da
pokua da ga promeni, nije elela da je optui, jednog dana, da ga je
sputala.
To ne znai da ne moemo da nastavimo da se viamo, rekla
je, plaei se da to predloi, jo vie se plaei da ne predloi.
Ne zanima me nikakva vrsta dogovora, rekao je hladnim
tonom koji nije ula otkad su bili tinejderi. Bila je to jedina stvar
koju je rekao tokom vonje dok nije stao ispred ovaninog stana
usred noi. Onda je rekao: Ti si kukavica. Poela je da plae, ne
mogavi da se kontrolie, svesna da joj nikad nee oprostiti to ga je
odbila, da je on, ak i kad bi promenila miljenje, ve povukao
poziv. Rekao joj je da se ne uda za Nevina, ali je nije pitao da se uda
za njega i Hema je znala da razmena ne bi bila potena. Dok je
plakala, on je sedeo, nedirnut, kakav mora da je bio i kad je slikao
fotografije, kao to je bio onog jutra kad je ona imala trinaest i kad
joj je otkrio grobove u snegu. Shvatila je da on nema vie ta da
kae, da samo eka da ona izae iz kola. No su proveli odvojeno i
nije oekivala da e ga ikad vie videti. Meutim, sledeeg jutra je
nazvao da proveri da li se spakovala, rekao joj da e stii kod nje za
sat vremena.
Odvezao ju je do Fjumiina
129
i otpratio je do prijavnice,
govorei na italijanskom umesto nje. Poao je s njom do detektora
metala, ovla je poljubio u usta. A onda je nestao, ostavivi je da
brie suze, da izuje cipele i isprazni depove od lepih novia
kojima uskoro nee moi nita da kupi. Pronala je put do terminala,
idui aerodromskim vozom. Sedela je kraj prozora s pogledom na
avione Alitalije, koji su se sporo mimoilazili na pistama,
posmatrajui ostale putnike, uglavnom Indijce, kako zauzimaju
sedita. Sedela je sama listajui italijanske modne asopise dok nisu
oglasili njen let.
Tek kad je dola do rampe koja vodi u avion, ona je shvatila ta je
ostavila za sobom. Njenu narukvicu, onu koju nikad nije skinula,
onu za koju je Koik zakaio prst one prve noi privukavi je sebi.
Videla ju je sad u glavi, ostavljenu na sivom posluavniku na koji ju
je spustila pre nego to je prola kroz detektor. Okrenula se, poela
da koraa u suprotnom smeru, vraala se ka eni koja joj je uzela
propusnicu za ukrcavanje.
Sad svi moraju da sednu, rekla je ena na engleskom. Avion
treba da uzleti.
Zaboravila sam neto, rekla je Hema. Nakit.
ena ju je pogledala s blagi interesovanjem. Kakav nakit?
Narukvicu, rekla je. Ruka joj je krenula prema zglavku na kom
nije bilo nieg.
Hoete da proverimo tamo gde ste sedeli?
Ne. Seala se vonje u aerodromskom vozu, svih radnji koje je
videla usput. Kod detektora metala je. Prola sam jutros.
ena je odmahnula glavom. Sve vreme je radila svoj posao
uzimajui propusnice za ukrcavanje od drugih putnika. Nema
naina da sad doete do detektora. Ako hoete, moemo da
poaljemo poruku.
Opet je otila do rampe, popela se u avion i pronala svoje
sedite. Vezala je pojas, a desna ruka joj se inila stranom,
nedostajao je zvuk koji bi narukvica proizvela u dodiru s metalnom
kopom. Zamenie je desetostruko tokom svadbe. A opet je oseala
kao da je ostavila deli tela za sobom. Odrasla je sluajui od majke
da kad se izgubi zlato, to nije dobar znak i dok je avion poeo da se
penje, u tim trenucima je jo bila svesna njegovog kretanja, mrana
misao je proletela kroz nju da e se sruiti ili na nebu eksplodirati u
komade. Onda je strah otupeo. Na ekranu u sredini aviona ve se
pojavila karta s belom linijom koja je izranjala iz Rima i puzala ka
Indiji. I taj jednostavni grafiki prikaz ju je umirio, jasno pokazujui
jedini put koji joj je sad preostao.
. . . . . . . . . . . . . . .
Bio je na mestu na kojem nikog nije poznavao. Odseo je u malom
letovalitu neto severnije od Kao Laka u jednosobnoj sojenici
prekrivenoj trskom. Ovo mu je bio trei dan na plai, a rutina kao
da ga je ve opila: ustajanje, voe i lepljive rolnice za doruak,
leanje na vrelom pesku u orcu za kupanje. Bacio bi pogled na
prethodne brojeve asopisa za koji je trebalo da pone da radi. Ali je
uglavnom dremao. Prestao je da se brije, a na licu je poela da mu se
formira nejednaka brada. Hrana ga je pomalo podseala na
detinjstvo: pirina koji se pui, gusti smei i uti kari, cele crvene i
zelene ili papriice plutaju u sosu. Inae se u njemu nije krila
nikakva nostalgija za pojedinim elementima njegovog odgajanja,
poto se navikavao na brojne nacionalne kuhinje tokom odraslog
ivota. Meutim, zbog ove hrane se oseao neobino
sentimentalnim. Oko mu je odvuklo panju, a takica koja se
pomerala videla bi se im bi skinuo naoare za sunce i suoio se sa
nesputanom jarkou dana.
Obala je bila okrenuta ka zapadu, a on je svaki veeri naruivao
pivo i posmatrao sunce kako zalazi nad vodom. Voda je bila mirna i
plitka, ali je vie voleo da pliva u bazenu. Jednom prilikom, pre
mnogo godina, blizu obale Venecuele, desilo se da ga je podvodna
struja naterala da se zaista bori za ivot, guio se od slane vode koja
mu je ispunila grlo i to u toj meri da se uplaio da nee uspeti da se
vrati. Oblinji kupa mu je pomogao, ali otad nije zaplivao u
okeanu, vie mu nije verovao, znajui da bi mu se majka, koja je
toliko volela vodu da bi plivala i u bazenu punom algi, smejala. Iza
plae, brda su bila prekrivena gustim umama kauukovca. Negde
preko vode, iza Andamanskog mora, bio je Bengalski zaliv, i
Kalkuta, u kojoj je bila Hema.
U avionu kojim je poleteo iz Indije, njegov bes se rasprio i sad,
na Tajlandu, ostala mu je samo udnja za njom. Pitao se da li je
trebalo ranije sve da spomene, pitao se da li je zvuao neodluno.
alio je zbog svoje mrzovolje kad ga je odbila. Ona je bila jedina
osoba koju je upoznao kao odrastao ovek, a koja je iole razumela
njegovu prolost, jedina ena s kojom je eleo da ostane povezan.
Nije eleo da prepusti sluaju da je ponovo nae, nije eleo da je
deli s drugim ovekom. Tog poslednjeg dana u Volteri traio je
nain da joj kae sve to. Nije ga optuila, kao Franka, da je i on
kukavica, da nije sposoban da se vee ni za koga. Meutim, jo gore
se oseao zbog tog Heminog odbijanja da ga optui, a bez nje je bio
izgubljen.
U susednoj sojenici je bila neka vedska porodica, sa deakom i
devojicom koji su se sunali i kupali u gaicama, kao da su
zaboravili da spakuju kupae kostime. Deca su bila visoka za svoje
godine; zgranuo se kad je saznao, sluajno nauvi kad je njihova
majka rekla jednoj od ena koje su sluile pia u letovalitu, da
imaju samo pet i sedam godina. Majka je bila privlana, mravog
pegavog lica i kratko oiane kose i kao da je svakih nekoliko sati
oblaila novi kupai kostim. Ujutru bi sedela za okruglim stoiem
ispred sojenice gulei voe, nudei komadie kokosa i papaje deci,
obuena u tanki ogrta boje mesa u lubenici. Dok su se deca igrala i
jurila po pesku, ona je sedela na stolici i itala, s ljubavlju ih
lupkajui asopisom kad bi pokuali da je uvuku u svoje igre. Ta
ena nije nikako ila uz svog mua. Mu joj je bio krupan ovek,
koe izgorele na suncu, kose plave poput slame duge do ramena,
kose due od enine, lica nalik na unku. Vei deo dana je provodio
spavajui u lealjci razvuenoj izmeu dva drveta, zateui vorove
koji su ga drali. Koliko je Koik mogao da vidi, tu su bili samo on i
ta vedska porodica; trei bungalov na ovom kraju letovalita, niz
stazu od glavne hotelske zgrade, bio je prazan.
Pomiljao je da malo obie okolinu, da ode do Fuketa posle
Boia, ali za sad nije imao nikakvu inspiraciju da ide bilo gde
drugde. Slikao je nekoliko fotografija pogled s prozora njegovog
bungalova, duge amce na vodi, male veane kako se igraju na
pesku. Nije oseao nikakav poriv da proeta uz padinu brda da slika
svetilita, niti da ode amcem do Similanskih ostrva. Za tri dana
samo je jednom izaao iz letovalita, odetao je do niza radnji sa
suvenirima i ronilakom opremom koje su mu bile dosadne. Naao
je internet centar, razmislio da li da ue da proveri da li mu je Hema
pisala. Onda se setio da joj nije dao imejl adresu. Umesto toga je
postavio jo slika na sajt: iz Voltere, gde je Hema stajala priljubljena
uz njega, kosa joj je letela na vetru, a povremeno bi poneki pramen
uleteo pred objektiv, i nekoliko slika Andamanskog mora.
Boi je proveo na plai kao i svaki drugi dan. U restoranu u
letovalitu postavili su malu vetaku jelku. Veerao je na terasi dok
je puni mesec razlivao treperavu svetlost po vodi. vedska porodica
sedela je za susednim stolom, razgovarajui, smejui se, veerajui.
Deiji dugi udovi bili su tamni od sunca. Porodica je naruila niz jela
i apkala je celu kuvanu ribu pravei nered. Koik je pomislio na
Hemu i gnev prostruja kroz njega dok je razmiljao kako se sprema
da ue u svet braka, dece, da ostatak ivota putuje i spava pored
nekog koga ne voli.
ena je ustala kad su zavrili, poljubila mua u elo i odvela
decu. Hoete da popijemo pie zajedno?, doviknuo je ovek
Koiku kad su otili.
Uli su unutra u klimatizovani bar i naruili viski. Bend se
spremao da zasvira. veanin, Henrik, radio je kao filmski urednik
za jednu televizijsku stanicu u Stokholmu. Razgovarali su o tampi u
vedskoj i Italiji, o ratu u Iraku. Nai poslovi su slini, ree
Henrik. I imena.
Koik klimnu.
Ovo je etvrti Boi koji porodica provodi u ovom letovalitu,
ree Henrik. Prve godine je Lars bio tek beba.
Vaoj porodici to ne smeta?
ta?
to dolazite na Tajland za Boi?
enini roditelji se ale. Ali mi ipak doemo. Oni su u
Stokholmu, ive preko puta nas. Moji roditelji su razvedeni, i jedno i
drugo imaju druge porodice. Henrik odmahnu velikom glavom:
Previe ljudi koje treba obii. A Vi, gde je Vaa porodica?
Majka mi je mrtva. Otac mi ivi u Sjedinjenim dravama.
Ali Vi ste Indijac, ne?
Da.
ivite u Indiji?
Ne ivim nigde trenutno. Treba da se preselim u Hong Kong.
Oenjeni?, upita Henrik.
On odmahnu glavom.
Ali mislite na nekoga. Tako kae moja ena. Nedostaje Vam
neko.
Nije ni pomiljao da je tako oigledan, da porodica uopte obraa
panju na njega. Pomislio je da porekne. Tu i tamo.
Hoete li je skoro videti?
Ne.
Henrik slee ramenima: Nije loe ni biti sam. Iskapio je svoj
viski.
Koikovo raspoloenje se pokvarilo. Ma koliko da je eleo da
Hema sad bude tu s njim, znao je da e sam lake poeti ivot u
Hong Kongu. Znao je da ona tamo nema ta da radi, da bi je
preseljenje liilo posla, sveta oko nje. Bend je poeo da svira, a
otrcana muzika za atmosferu parala mu je ui. eleo je da bude sam,
da legne i razmilja. Idem u krevet, ree.
Laku no, odgovori Henrik. Naruio je jo jedan viski: Ja u
popiti jo samo jedan.

Dan je opet bio savren. Koik je ustao, otiao do restorana na
doruak. Henrik je sedeo za barom gde ga je Koik ostavio
prethodne veeri, ali je bio svee istuiran, obuen u kupai orc i
havajsku koulju, ispijao kafu i lomio rolnice na delove. Jesi li osetio
da ti se trese krevet jutros?
Koik odmahnu glavom.
U hotelu mi rekoe da je bio mali zemljotres, ree Henrik.
Gotovo je sad.
ta god da se desilo, Koik ga je prespavao. Prisetio se dana u El
Salvadoru kad je slikao prvu pravu fotografiju i potresa koji se desio
neposredno pre toga: gulaa koji se prosipa iz inija, mladia u
besprekorno istim kaki pantalonama lei u lokvi krvi na ulici.
Nedaleko odavde je jedan plitki koralni greben. Hoe sa
mnom? ena i deca hoe da idu u grad u kupovinu.
Koik je pogledao ka vodi kroz prozor: Ne plivam ba dobro.
Henrik se nasmeja: Neko drugi e plivati umesto nas. Pokazao
je na ribarski amac koji se odmarao na obali. Sve sam sredio po
dobroj ceni. Kad stignemo tamo, ti se opusti dok ja malo
procunjam.
Posle doruka su odetali do amca. Vlasnik, gologrudi
Tajlananin, tinejder u dugakom crvenom orcu, istio je lie i
osuene latice frankopanke iz njega. Dve abice boje limete iskoie
napolje i padoe na pesak. Henrik pokupi po jednu u svaku
orgomnu aku i odnese ih do dece koja poee da jure abe u krug
glava nagnutih ka zemlji. Mladi Tajlananin poe da vue amac u
vodu, a Koik je iao za njim, bela pena nalik na sapunicu itala mu
je oko lanaka. Poneo je jedan od fotoaparata i sad ga je nosio oko
vrata. Henrik je imao dva kompleta opreme za ronjenje u sluaju da
se Koik predomisli.
Uli su u amac, a deko zauze mesto na pramcu. Na plai
Henrikova ena podie mravu ruku s mesta na kojem je sedela i
lenjo im mahnu. Deca na kratko podigoe pogled dok su se Henrik i
Koik nametali u amcu. Unutra je bilo dosta mesta i kad Henrik
doviknu eni i ree neto na vedskom pokazujui na prazna
sedita, Koik pretpostavi da je pita da im se pridrui s decom.
Meutim, ona odbi odmahujui glavom i ponovo se sakri iza jednog
od asopisa.
Na trenutak se unervozio to je Henrik tako krupan, ali je amac
apsorbovao njihovu zajedniku teinu. Mladi Tajlananin podie
veslo i poee da se kreu. Koik je oseao kako se more napinje pod
trupom, blizu njegovog tela, ne dodirujui ga, a istovremeno ga
proimajui. Letovalite je polako nestalo iz vida, bungalovi ispod
palmi i razigrani obrisi Henrikove dece pretvorie se u takice,
poznata obala poe da se uvija kao pljosnata nasmejana zver. Deko
je pomalo znao engleski, priao je Henriku o jatu riba-papagaja koje
je video prethodnog dana. Jutarnje sunce je ve bilo jako i posle
nekog vremena Henrik skide koulju. Koik pogleda Henrikova
iroka ruiasta lea koja su se sijala od znoja. Obilazili su oko neke
naputene uvale. Postaje vrelo, ree Henrik. Potapao je deka po
ramenu. Ja u ovde da skoim da se rashladim.
Deko je klimnuo i odloio veslo. Henrik je zaronio skoivi s
ivice amca i poeo da pliva, a njegovo neprivlano telo je postalo
graciozno dok je sekao vodu ustrim, vetim zamasima. A pored
Henrika, na trenutak, Koik ugleda i svoju majku kako pliva, video
je njeno jo vitalno telo, kratka izmaglica koja je prola s lakoom s
kojom su svetlucave ribe proletale s vremena na vreme ispod amca.
Njegov torzo je bacao senku na more. Pomislio je na tanku
bronzanu skulpturu deaka koju je video s Hemom u Volteri u
Etrurskom muzeju. Zvala se LOmbra della Sera: Sena veeri.
Meutim, u Kao Laku bilo je jutro, sunce je arilo Koika, njegova
sena jo je bila proporcionalna s telom.
Kad je podigao pogled, video je da ih je deko doveo blizu obale.
Henrik je izronio iz vode i nespretno gacao prema uvali. Beli pesak
bio je besprekorno ist, a nad njim kao da su vrebale krenjake
litice. Koik je podigao fotoaparat ka licu, fotografisao i spustio
aparat kraj nogu. Uronio je ruke u vodu rashlaujui vrat i lice, ne
oekujui taj slani ukus. Onda je otkopao koulju, osetio kako mu je
sunce palo na kou. eleo je da otpliva do uvale kao Henrik, da
pokae majci da se ne boji. Skinuo je naoari i ostavio ih u amcu
kraj fotoaparata. Takica u oku se podigla i pala, briui za sobom
svoj nasumini trag. Drao se za ivicu amca ljuljajui noge preko
ivice, sputajui se. More je bilo toplo i podatno kao kupka. Noge su
mu dodirnule dno i on se pusti.
. . . . . . . . . . . . . . .
Ceo dan nisam znala. Bila sam napolju s majkom i dve tetke,
isprobavala koulje, birala nakit. Provele smo sate na tankom
futonu, pile koka-kolu i jele rolnice s jagnjetinom, dok su mukarci u
prodavnici sarija razmotavali vei deo inventara. Prepustila sam se
celoj prii, odabrala crveni sari iz Benarasija koji u nositi. Meutim,
sve vreme sam mislila na tebe, plaei se greke koju sam inila. Jo
uvek mi je malo smetala vremenska razlika, bila sam gladna za
obrocima koje smo zajedno jeli, za ukusom dobre kafe i vina. Na
pretrpanim ulicama, dok sam koraala ka stanu mojih roditelja blizu
parka Trajangjular, budalasto sam traila tvoje lice. Desilo se neto
uasno, rekao nam je portir kad smo stigli.
Na televiziji, u ruiastoj dnevnoj sobi sa jarkim neonskim
osvetljenjem, videla sam slike indijske i rilankanske obale, prizore
sa video kamera turista koje nikad nije trebalo da usnime tako neto.
Videla sam masivni nalet vode koji se kretao tako brzo da je
izgledalo kao da je traka putena neprirodnom brzinom. Najpre sam
bila svesna samo tete nanesene Indiji i ri Lanki, ribarskih sela koja
su bila zbrisana, turista nasukanih na steni Vivekananda. A onda
sam saznala da je i Tajland strano pogoen.
Nisam znala gde si na Tajlandu, samo da namerava da bude na
plai. Nisam te pitala za detalje mislei, dok sam se spremala da te
napustim, da e takav podatak samo da mi otea. Sledeeg jutra sam
otila do tanda sa tampom i kupila novine, prouavala svaku sliku,
traila tvoje ime meu fotografima, nadajui se da si imao sree i da
si nastavio da radi svoj posao. Otila sam do internet centra,
otvorila tvoj internet sajt. Videla sam poslednje slike koje si postavio.
Blago srebro obale koju smo videli iz Voltere. Tri pocrnela lica, za
koja se pretpostavlja da su etrurska boanstva, kako se nadvijaju
nad naim glavama. A onda prizori druge obale. Dvoje dece koja se
igraju, blago tirkizno more.
Krajem te nedelje Nevin je stigao da se venamo. Bio mi je
odvratan i sam pogled na njega, ne zato to sam ga izdala, ve zato
to je jo disao, zato to je bio tu za mene i imao jo nebrojeno
mnogo dana da proivi. A opet, da to nije ni shvatao, vrsto, ali bez
prisile, Nevin me je odvukao od tebe kao to konani udar jesenjeg
vetra otkida poslednje lie s drvea. Venali smo se, blagoslovili su
nas, moja ruka poloena na njegovu, a krajeve odee su nam
zavezali u jedan vor. Oseala sam teinu svakog rituala, jo jednom
sam osetila zemlju pod nogama. Medeni mesec na Goi je otkazan.
Nevin je rekao da misli da nije dobro da plivamo u zagaenim
vodama koje su u tom trenutku okruivale Indiju.
Vratila sam se svom ivotu, ivotu koji sam odabrala umesto
tebe. U Masausetsu je ponovo bila zima, trideset godina poto si
prvi put otiao s roditeljima. U februaru se ovana javila da mi kae
da je ula vesti od Paole. U Njujork tajmsu je objavljena mala
itulja. Dotad mi nije trebao nikakav dokaz da te nema na svetu;
oseala sam to s podjednakom jasnoom i neumitnou, kao to sam
oseala elije koje su se skupljale i uobliavale u mom telu. Ti hladni,
mrani dani koje sam provela u krevetu ne mogui da progovorim,
uzavrela od novog ivota, a jadikujui nad tvojom smru, proli su
bez ijednog Nevinovog pitanja on je ve bio poeo da se tiho
ponosi mojim stanjem. I moja majka, koja je esto zvala iz Indije da
vidi kako sam, je ula. Sea se audhurija, one porodice koja je
jednom bila odsela kod nas?, poela je. Dete je moglo da bude i
tvoje, ali se to nije desilo. Pazili smo i nisi ostavio nita za sobom.
1
Prevod citata iz romana Skerletno slovo, preveo Vladislav Savi,
Otvorena knjiga, Beograd 2006
2
Evrorejl neprofitno marketinko udruenje 30 eleznikih
kompanija iz 21 zemlje u Evropi, koje daje propusnicu uz koju se po
jedinstvenoj benificiranoj ceni karte moe putovati irom Evrope.
(Prim. prev.)
3
Baba tata na bengalskom. (Prim. prev.)
4
Hed fond (hedge fund) investicioni fond visokog rizika, ali i sa
visokom stopom povraaja, rezervisan za ogromne korporacije i
bogate pojedince. (Prim. prev.)
5
Plutajua pijaca turistika atrakcija u Bangkoku (Prim. prev.)
6
Mep kvest (Map Quest) virtuelna mapa na Internetu. (Prim.
prev.)
7
Dadu deda na bengalskom. (Prim. prev.)
8
Bindi taka koju Indijke crtaju na elu i koja odreuje njihov
drutveni i porodini status. (Prim. prev.)
9
Bidoja indijski praznik koji se slavi mesec dana kao pobeda
dobra nad zlom. (Prim. prev.)
10
PBS amerika TV stanica. (Prim. prev.)
11
Kaftan dugaka enska koulja koja moe da se nosi preko
pantalona. (Prim. prev.)
12
Dardeling vrsta indijskog aja. (Prim. prev.)
13
Trevel enel (Travel channel) televizijski kanal na kojem se
prikazuju putopisne emisije. (Prim. prev.)
14
Martas vinjard omiljeno ostrvsko letovalite blizu obale
Masausetsa. (Prim. prev.)
15
Rokuronijum vrsta anestetika. (Prim. prev.)
16
Nagrai grad u Pakistanu, neto to potie odatle ili je u tom
stilu. (Prim. prev.)
17
Dal indijsko jelo od kuvanog soiva ili pasulja. (Prim. prev.)
18
orori indijsko jelo od meanog povra. (Prim. prev.)
19
Beguni indijsko jelo od plavog patlidana prenog u dubokom
ulju. (Prim. prev.)
20
Dida baka na indijskom. (Prim. prev.)
21
Skrebl drutvena slovna igra, u kojoj je cilj da se naprave to
due i komplikovanije rei. (Prim. prev.)
22
Burito meksiko jelo od mesa i povra uvijenog u tortilju. (Prim.
prev.)
23
irioz vrsta itarica. (Prim. prev.)
24
Babu bengalski naziv za unuka od milja. (Prim. prev.)
25
Svemirska igla (Space Needle) uvena visoka kula i turistika
atrakcija u Sijetlu. (Prim. prev.)
26
Boing jedan od najpoznatijih proizvoaa aviona na svetu.
(Prim. prev.)
27
Maunt Rejnijer aktivni stratovulkan jugoistono od Sijetla (Prim.
prev.)
28
Fulbrajtova stipendija program stipendiranja studenata, iji je
cilj bolje razumevanje izmeu studenata u Americi i studenata iz
ostalih zemalja kroz program razmene. (Prim. prev.)
29
Amniocenteza test u kojem se uzima mali uzorak plodove vode
koja okruuje bebu. (Prim. prev.)
30
Kaku ujak, ika na bengalskom. (Prim. prev.)
31
Da brat na bengalskom. (Prim. prev.)
32
Harvard kup velika robna kua u univerzitetskom naselju
Harvard. (Prim. prev.)
33
Tangail grad u Bangladeu. (Prim. prev.)
34
Ari popularni strip u Americi. (Prim. prev.)
35
MIT Masausetski tehnoloki institut (Massachusetts Institute of
Technology), jedan od najprestinijih univerziteta u Americi. (Prim.
prev.)
36
Lui utipci od peninog brana karakteristini za indijsku
kuhinju. (Prim. prev.)
37
Vulvort lanac robnih kua u Americi. (Prim. prev.)
38
alebije indijski slatkii od prenog testa. (Prim. prev.)
39
Moglai parata indijske rolnice s mesom i povrem. (Prim. prev.)
40
Rad Kapur i Nargis indijski glumci iz pedesetih i ezdesetih
godina dvadesetog veka. (Prim. prev.)
41
Dev Anand bolivudski glumac i producent. (Prim. prev.)
42
Votergejt politiki skandal koji je potresao Ameriku
sedamdesetih godina dvadesetog veka. (Prim. prev.)
43
Redklif institut za napredne studije u okviru Univerziteta
Harvard. (Prim. prev.)
44
Kakima strina na indijskom. (Prim. prev.)
45
Nensi Dru izmiljena devojica detektivka iz knjiga za decu.
(Prim. prev.)
46
Pablik garden javni park u Bostonu. (Prim. prev.)
47
Puo indijski festival u ast boginje Durge. (Prim. prev.)
48
Amherst koled u Masausetsu. (Prim. prev.)
49
alvar kamiz tradicionalna indijska nonja, koja se sastoji od
alvara i dugake koulje. (Prim. prev.)
50
Kotuit primorsko mestace u Masausetsu, na obali zaliva
Kotuit u Atlantskom okeanu. (Prim. prev.)
51
p.: Caffe con leche kafa s mlekom. (Prim. prev.)
52
U engleskom jeziku se Pem pie Pam, otud Pam-Amet. (Prim.
prev.)
53
Badvajzer (Budweiser) marka piva. (Prim. prev.)
54
Pen kolokvijalni naziv za Univerzitet Pensilvanija. (Prim. prev.)
55
Fajlins bejsment (Filenes Basement) lanac robnih kua koje nude
firmiranu robu po snienim cenama. (Prim. prev.)
56
LSE, London School of Economics Londonska kola ekonomije.
(Prim. prev.)
57
Linkoln logs kockice od kojih se prave autentine amerike
kolibe od drveta. (Prim. prev.)
58
Doroti Hamil (Doroty Hamill) amerika umetnika klizaica, po
ijem liku je sedamdesetih godina napravljena lutka, inae poznata
po svojoj kratko oianoj kosi. (Prim. prev.)
59
Montesori metod metod obrazovanja koji podrazumeva da je
proces uenja potpuno orijentisan na dete i njegov razvojni nivo, a
uitelj je tu samo posmatra. (Prim. prev.)
60
Sirs lanac robnih kua za klijente nie kupovne moi. (Prim.
prev.)
61
Ruta Pikadili ruta metroa u Londonu koja povezuje aerodrom
Hitrou i Kokfosters, prolazei kroz centar Londona i izlazei na
neke od najveih znamenitosti. (Prim. prev.)
62
Singapurska praka koktel koji se slui u visokoj ai sa dinom,
eri brendijem i sokom od ananasa, smiljen pre 1910. u Singapuru.
(Prim. prev.)
63
Marks & Spenser jedan od najveih britanskih lanaca robnih
kua. (Prim. prev.)
64
Hempsted Hit izletite blizu Londona. (Prim. prev.)
65
BU Bostonski univerzitet. (Prim. prev.)
66
Londromat lanac perionica vea u Americi. (Prim. prev.)
67
Pantue bengalski slatkii u obliku kuglica natopljenih sirupom.
(Prim. prev.)
68
Tanduri tradicionalno indijsko jelo od marinirane peene
piletine spremljene na poseban nain. (Prim. prev.)
69
Anaprasan indijska porodina sveanost koja se prireuje
povodom prvog davanja vrste hrane detetu. (Prim. prev.)
70
Dunkin Donats lanac prodavnica krofni u Americi. (Prim.
prev.)
71
Bharat natjam (bharat natyam) indijski tradicionalni ples. (Prim.
prev.)
72
Kenterberijske prie zbirka pripovedaka u stihu engleskog
knjievnika Defrija osera iz 14. veka. (Prim. prev.)
73
Tabuli vrsta libanske salate. (Prim. prev.)
74
UPS United Parcel Service amerika kurirska sluba. (Prim.
prev.)
75
Devars (Dewars) vrsta viskija. (Prim. prev.)
76
Saut End (South End) deo Bostona. (Prim. prev.)
77
Volden Pond (Walden Pond) jezerce u Masausetsu. (Prim. prev.)
78
Maunt Sunapi (Mount Sunapee) planina i omiljeno skijalite u
Nju Hempiru. (Prim. prev.)
79
Harods (Harrods) jedan od najveih i najluksuznijih lanaca
robnih kua u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)
80
Bretl uveni bioskop na Harvard Skveru. (Prim. prev.)
81
Rejdioek (Radio Shack) lanac prodavnica elektronskih i
elektrinih ureaja. (Prim. prev.)
82
Sitgo kompanija za preradu i prodaju nafte i naftnih derivata.
(Prim. prev.)
83
Kurta deo indijske tradicionalne nonje, vrsta dugake tunike.
(Prim. prev.)
84
Dordan Mar (Jordan Marsh) lanac robnih kua u Bostonu.
(Prim. prev.)
85
on Kasidi ameriki glumac, peva, pisac i producent. (Prim.
prev.)
86
Parsi etniki izolovana zajednica poreklom iz Persije, koja
veinom danas ivi u Indiji. (Prim. prev.)
87
60 minuta informativna emisija na amerikoj televiziji CBS.
(Prim. prev.)
88
Pjaca trg na italijanskom. (Prim. prev.)
89
Kiuri indijsko jelo od pirina i soiva. (Prim. prev.)
90
Gi poluteni puter koji se upotrebljava u indijskoj kuhinji. (Prim.
prev.)
91
Svartmor privatni univerzitet u Pensilvaniji. (Prim. prev.)
92
Didun deda na bengalskom jeziku. (Prim. prev.)
93
Encefalitis upala mozga. (Prim. prev.)
94
Ajah slukinja u Indiji. (Prim. prev.)
95
Kurta dugaka indijska tunika. (Prim. prev.)
96
Topor indijska kupasta kapa od belog platna koju mladenci nose
tokom venanja. (Prim. prev.)
97
Lui indijski utipci. (Prim. prev.)
98
Mamoni mama na bengalskom. (Prim. prev.)
99
Dada stariji brat na bengalskom. (Prim. prev.)
100
anaur indijske slane grickalice sa suenim soivom,
kotunjavim voem, rezancima, itd. (Prim. prev.)
101
Sto dvadeset osmica put u Masausetsu. (Prim. prev.)
102
Madhubani stil slikanja koji se vezuje za regiju Mitila u Indiji.
(Prim. prev.)
103
Porodina borba popularni porodini kviz koji se u SAD-u
prikazuje jo od 1976. godine. (Prim. prev.)
104
Jaika marka fotoaparata. (Prim. prev.)
105
Bramani indijska kasta svetenika, propovednika i uitelja; u
Bostonu se ovaj naziv koristi za najstarije i najuglednije porodice
koje potiu od prvih doseljenika iz Evrope i osnivaa Masausetsa.
(Prim. prev.)
106
Tajm-er vrsta vlasnitva nad nekretninama; investitor ulae
manju svotu novca zajedno s drugim investitorima, a zauzvrat moe
da koristi pomenutu nekretninu tokom odreenog perioda u toku
godine. (Prim. prev.)
107
Ital.: Cacio e pepe testenina sa sirom i biberom. (Prim. prev.)
108
Ital.: Acqua gassata kisela voda. (Prim. prev.)
109
Ital.: Vino bianco belo vino. (Prim. prev.)
110
Brajan Mor koled u Pensilvaniji. (Prim. prev.)
111
Gelato sladoled na italijanskom. (Prim. prev.)
112
CUNY (City University of New York) Njujorki gradski
univerzitet. (Prim. prev.)
113
Alimentari piljarnica na italijanskom. (Prim. prev.)
114
AP Asoiejted pres, amerika novinska agencija. (Prim. prev.)
115
Nona (nonna) baka na italijanskom. (Prim. prev.)
116
Arap.: Intifada ustanak, pobuna. (Prim. prev.)
117
elaterija sladoledinica na italijanskom. (Prim. prev.)
118
Gospoice, kamo idete?
119
Torteli vrsta testenine. (Prim. prev.)
120
Bolito misto italijansko jelo od meanog kuvanog mesa. (Prim.
prev.)
121
Biskoti (biscotti) vrsta dvostruko prepeenog peciva. (Prim.
prev.)
122
Ribolita vrste toskanske orbe. (Prim. prev.)
123
Padrone vlasnik na italijanskom. (Prim. prev.)
124
Papardele vrsta testenine. (Prim. prev.)
125
Vin santo italijansko desertno vino. (Prim. prev.)
126
Paseata (passegiata) etnja. (Prim. prev.)
127
Izvinite.
128
Srean Boi.
129
Fjumiino aerodrom u Rimu. (Prim. prev.)