UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD

RAIFFEISEN BANKA
STUDIJA SLUAJA

NASTAVNI PREDMET:
STRATEGIJSKI MENADMENT
STUDENT:

SADRAJ:
UVOD
1. ISTORIJAT
2. CILJEVI I VIZIJA
3. KONKURENCIJA I SREDINA
4. NOVI CILJEVI
LITERATURA
UVOD

Raiffeisen banka a.d. je deo Raiffeisen International, jedne od najveih bankarskih

grupacija na podruju srednje i istone Evrope, i deo RZB grupacije. Poela je sa
radom u julu 2001. godine i bila je prva banka sa 100% stranim kapitalom na
lokalnom tritu. Svoje aktivnosti banka razvija u nekoliko poslovnih segmenata:
privreda, stanovnitvo, mala preduzea i preduzetnici, sredstva i investiciono
bankarstvo. Raiffeisen banka svojim klijentima nudi sveobuhvatnu uslugu bankarskih
proizvoda u skladu sa zapadnim standardima poslovanja, uz razumevanje posebnosti i
mogunosti koje prua domae trite.
Raiffeisen banka je 2008. godinu zavrila sa 102 otvorene filijale, to omoguava
klijentima u svim krajevima Srbije da koriste usluge Raiffeisen banke. Kao potvrdu
poslovnog uspeha, banka je od samog poetka dobijala brojne nagrade i priznanja od
strane renomiranih meunarodnih finansijskih asopisa, kao to su: Euromoney, The
Banker, Global Finance i Finance CentralEurope.
1. ISTORIJAT
RZB grupacijom rukovodi Raiffeisen Zentralbank sterreich AG (RZB) sa seditem u
Beu. RZB je trea po veliini banka u Austriji i centralna institucija austrijske
Raiffeisen bankarske grupacije (RBG). Zakljuno sa 31. decembrom 2008.,
konsolidovana bilansna masa RBG-a iznosila je 265 milijardi eura, ime je RBG
prema ukupnoj aktivi najvea bankarska grupacija u zemlji. U proseku predstavlja
etvrtinu ukupnog domaeg bankarskog
poslovanja te ini najveu bankarsku mreu sa vie od 2.300 filijala i oko 23.000
zaposlenih. Osnovana 1927. godine, RZB prua ceo opseg komercijalnih i
investicionih bankarskih usluga u Austriji te se smatra pionirom u Centralnoj i

Istonoj Evropi (CEE). Svrstava se meu vodee banke regiona, nudei komercijalne,
investicione i bankarske usluge za stanovnitvo.
Raiffeisen International Bank-Holding AG deluje kao upravljaka kompanija banaka
u regionu, i poseduje veinu akcija (u veini sluajeva 100 ili blizu 100 procenata).
Takoe, odreeni broj drutava za finansijski lizing (ukljuujui i jedno u
Kazahstanu), kao i nekoliko prualaca finansijskih usluga deo su Raiffeisen
International Group-a. Ova kompanija je potpuno konsolidovana erka firma RZB-a,
koje poseduje 68,5 procenata obinih akcija. Akcije su u slobodnom opticaju, i
poseduju ih institucionalni i privatni investitori. Akcijama se trguje na Bekoj berzi.
Osnivanjem prve zavisne banke u Maarskoj ve 1986. godine, tri godine pre pada
gvozdene zavese, RZB i Raiffeisen International su uspostavili svoj ugled ranih
pokretaa u CEE. Jedan od skorijih primera je ulazak na trite Bjelorusije, u januaru
2003. godine, kada je Raiffeisen International kupio veinski udeo u Priorbank, treoj
po veliini banci u zemlji. inei ovaj korak, Raiffeisen International postao je prva
zapadna bankarska grupacija koja je napravila strateku investiciju u Bjelorusiji. Isti
sluaj se dogodio u decembru 2003. godine, kada je Raiffeisen International dobio
tender za privatizaciju Savings Bank u Albaniji, 13najvee banke u zemlji koja je
narednog oktobra preimenovana u Raiffeisen Bank. U augustu 2005. godine,
Raiffeisen International kupio je 93,5% druge po veliini ukrajinske banke,
Bank Aval. Ovaj posao predstavlja najveu akviziciju Raiffeisen International-a, koja
je znaajno ojaala njegovu kako lokalnu tako i regionalnu dominaciju. U jesen 2006.
godine, ova banka preimenovana je u Raiffeisen Bank Aval. Kupovinom ruske
Impexbank poetkom 2006., Raiffeisen International znaajno je uvrstio svoju
poziciju na najveem tritu CEE: Impexbank i Raiffeisenbank Austrija, osnovana
1997., postale su sedma po veliini lokalna i vodea zapadna banka u Rusiji. Pravno
spajanje Impexbanke i Raiffeisenbanke obavljeno je u novembru 2007. godine. U julu
2006. godine, Raiffeisen International kupio je u cjelosti eku eBanku, irei na taj
nain svoje lokalno trino prisustvo putem ove dobrostojee banke za poslovanje sa
stanovnitvom. Rast dobiti Raiffeisen International-a nastavio se i u 2008. godini:
konsolidovana dobit (posle poreza i odbitaka) poveala se za 17% na iznos od 982
miliona eura. Uz poveanje od 17% u odnosu na isti period prethodne godine, ukupna
bilansna masa dostigla je iznos od 85,4 milijardi eura. Regiju CEE pokrivalo je 3.200
poslovnih jedinica, a preko 63.000 zaposlenih prualo je usluge za vie od 14,7
miliona klijenata.
Kao dodatak bankarskim operacijama koje su dopunjene sa predstavnitvima u

Moldaviji (Chisinau) i Rusiji (Moskva) RZB vodi nekoliko specijalistikih

kompanija u CEE koje nude reenja, izmeu ostalog, u podrujima M&A, razvoja
nekretnina, rukovoenja sredstvima, lizinga i hipotekarnog bankarstva.
U Zapadnoj Evropi i SAD-u, operacije RZB-a ukljuuju filijalu u Londonu,
predstavnitvima u Njujorku, Briselu, Frankfurtu, Milanu, Parizu i tokholmu kao i
finansijske kompanije u Njujorku (sa predstavnikim uredima u ikagu, Hjustonu i
Los Anelesu) i podrunu banku na Malti. U Aziji, RZB ima filijale u Pekingu (sa
predstavnikim uredom u Zhuhai-u) i Singapuru kao i predstavnitva u Ho Ci Min
City-u, Hong Kongu, Mumbai-u, Teheranu i Seulu. Ovo meunarodno prisustvo jasno
ukazuje na strategiju banke ka tritima u razvoju.
Dosledna predanost RZB grupacije prema kvalitetu odraava se u irokom rasponu
lokalnih i meunarodnih nagrada. U julu 2007., britanski asopis Euromoney je po
trei put uzastopno izabrao RZB zajedno sa Raiffeisen International-om za Najbolju
banku u Centralnoj i Istonoj Evropi. U aprilu 2007., lokalne nagrade magazina
Global Finance za Najbolju banku dodijeljene su bankama mree Raiffeisen
Intarnational-a u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Istovremeno, asopis je po peti
put dodijelio regionalnu titulu Najbolje banke u Centralnoj i Istonoj Evropi RZB-u
i Raiffeisen International-u. Pored toga, RZB grupacija dobila je nagrade za Najbolju
banku u Albaniji, Bjelorusiji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Ukrajini. U novembru
2007., The Banker, priznati asopis Financial Times grupacije, proglasio je RZB
Najboljom bankom u Austriji drug ipu tza redom. Pored toga, bankemree Raiffeisen
International-a u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Slovakoj i Ukrajini, dobile su nagrade
za zemlje u kojima posluju. RZB je lanica Unico bankarske grupacije, udruenja
evropskih kooperativnih banaka.
Sa ukupnim osnivakim kapitalom veim od 180 milijardi eura i ukupnom bilansnom
masom koja premauje 3,735 milijarde eura (na kraju 2007.), Unico je daleko najvea
bankarska grupacija u Evropi. 548.000 njenih zaposlenih prua usluge za vie od 100
miliona klijenata u 35.200 bankarskih poslovnica. Znaaj Grupacije potvruje se kroz
priblino 21% trinog uea u kreditima i 20% u depozitima.

2. CILJ I VIZIJA
Da bi ovo prikazali moraemo da se okrenemo ka intervjuu sa predsednikom izvrnog
odbora Raiffeisen banke. Evo ga deo intervjua koji najbolje govori o cilju Raiffeisen
banke:
Na osnovni i dugoroni poslovni cilj, kako sam ve rekao, jeste da budemo vodea
banka u svim naim ciljnim segmentima poslovanja. Ovaj cilj smo u Srbiji ve u
velikoj meri ostvarili. Sledee nae poslovno opredeljenje jeste graenje dugoronog
4

odnosa i saradnje na duge staze sa klijentima. Pored velike usredsreenosti na klijente,

vana odrednica naeg poslovanja jeste kvalitet koji jednoglasno naglaavaju nai
klijenti u svim anketama i istraivanjima trita. Nae poslovanje je prilagoeno
lokalnim uslovima, tj. negujemo lokalni pristup jer je okruenje svuda drugaije i mi
ga u potpunosti uvaavamo. Jedna od naih prednosti u odnosu na ostale banke u
Srbiji, a posebno u odnosu na strane banke, je to to moemo brzo da reagujemo, da
efikasnije zadovoljimo zahteve klijenata poto smo meu privima doli na bankarsko
trite Srbije i do sada ga dobro upoznali.
Vizija banke Raiffeisen najbolje je sroena od strane predsednika izvrnog odbora:
Mogu da oekuju sve najbolje bogatu i raznovrsnu ponudu proizvoda, dugorono,
stabilno i sigurno poslovanje. Razlog tome je ne samo zato to je to nae osnovno
poslovno opredeljenje i poslovna filozofija naeg rada, nego i zato to to omoguava
bankarski sistem Srbije, za koji se moe rei da je jedan od najureenijih i
najstabilnijih sektora ekonomije Srbije. NBS je na sreivanju bankarskog sistema
Srbije mnogo uinila, putem otrih i hrabrih poteza. Setimo se samo u kakvom je
stanju bilo bankarstvo Srbije tokom 90-ih godina. Sadanja situacija nije ni nalik toj i
daleko je, na svu sreu, od nje. Graani Srbije i privreda Srbije zato danas od banaka
mogu da oekuju sigurnost i dugoronu stabilnost poslovanja. Bankarsko trite Srbije
ve je isprofilisano i oieno, na njemu su ostale jake, stabilne i za dugorono
poslovanje opredeljene banke.2

3.KONKURENCIJA I SREDINA
Kao to je uoeno u prethodnim godinama, sektor poslovanja s privredom u Srbiji
proao je kroz velike promene tokom 2014. godine, posebno u pogledu daljeg
poveanja meunarodne konkurencije.Nekoliko poznatih svetskih institucija iz Italije,
Austrije i Francuske su kupile domae banke i u potpunostise obavezale da e ostvariti
njihovu punu integraciju u okviru svojih grupacija, istovremeno nastojei da
promoviu svoje bankarske proizvode privredi po sve konkurentnijim uslovima.
OstvariTi znaajnu prednost zahvaljujui injenici da se prva pojavila na srpskom
tritu, Raiffeisen banka uspeno nastavlja svoj planirani razvoj. U skladu sa novom
5

poslovnom politikom banke koja stupa na snagu poetkom 2006. godine, teritorija
Republike Srbije e se podeliti na osam regiona za razliku od dosadanjih etiri.
Imajui u vidu da banka ve aktivno podrava poslovanje veine velikih
kompanija,kao i meunarodnih investitora u zemlji, ova nova regionalna struktura
usmerena je na postizanje aktivnijeg prisustva u regionima. Ovo bi trebalo da dovede
do poveanja ukupnog trinog uenkabanke, to e biti od koristi i privredi Srbije,
posebno u smislu unapreenja bankarskih standarda u celoj zemlji i boljih uslova na
tritu uopte.
Banka u cilju smanjenja rizika kojima je izloena koristi podobne instrumente
kreditne zatite. Podobnost instrumenata se proverava sa aspekta uslova predvienih
vaeim propisima NBS, kao i Pravilima RBI Grupe za vrednovanje instrumenata
obezbeenja (Rules for Collateral Evaluation).
Posebno se proveravaju: dokumentacija koja obezbeuje mogunost naplate iz
primljenih instrumenata kreditne zatite u prihvatljivom roku, odrivost njihove
vrednosti u toku trajanja plasmana koji obezbeuju, korelacija izmedju kreditne
sposobnosti dunika i vrednosti instrumenata obezbeenja.
U cilju optimalnog praenja i vrednovanja instrumenata kreditne zatite, Banka je u
svojoj organizacionoj strukturi oformila posebno odeljenje koje je u svojim
aktivnostima nezavisno u procesu odluivanja o izloenostima Banke, Odeljenje za
upravljanje instrumentima obezbeenja.
Zaposleni u ovom odeljenju su obueni da pored osnovne provere pravne
dokumentacije mogu samostalno proveravati i pratiti vrednosti instrumenata kreditne
zatite, kao i da podatke o instrumentima kreditne zatite kvalitetno registruju i prate
kroz interni informacioni sistem.
Internim aktima je ureen sistem vrednovanja instrumenata obezbeenja putem
standardizovanih umanjenja propisanih aktima izdatim od strane RBI Grupe za
pojedine tipove instrumenata obezbeenja.
U cilju postizanja eljene strukture portfolija obezbeenja, kreditnim politikama se
propisuje ciljni nivo pokrivenosti izloenosti ponderisanom vrednou instrumenata
obezbeenja (tzv. WCV coverage) po pojedinim kategorijama potraivanja (rejting,
sektor delatnosti itd.).
Praenje vrednosti instrumenata obezbeenja Banka vri ureenjem rokova u kojima
je potrebno izvriti njihovu revaluaciju, odnosno auriranje vrednosti, ugovaranjem
dostavljanja eksternih procena, pripremom internih revaluacija, nadzorom zaloene
imovine na terenu, kao i kroz monitoring njihove vrednosti na nivou portfolija.
Vrednosti koje se dobijaju u postupku naplate takoe utiu na nain vrednovanja
pojedinih tipova instrumenata obezbeenja. Analizom portfolija instrumenata
obezbeenja utvruje se mogui rizik od koncentracije odreenih instrumenata
obezeenja. Posebno je utvren sistem kontrole rone i valutne usklaenosti
izloenosti i instrumenata obezbeenja.
6

Ovaj proces regulisan je setom internih procedura i instrukcija od kojih su najvanije

Procedura za vrednovanje instrumenata obezbeenja, Procedura za internu revaluaciju
nepokretnosti i Procedura za nadzor instrumenata obezbeenja.
Procedurom za vrednovanje instrumenata obezbeenja ureena su sledeca pitanja:
priprema internog dokumenta kojim se prikazuje opis i vrednovanje instrumenata
obezbeenja u odnosu na izloenosti, provera pravne dokumentacije, provera
prihvatljivosti instrumenata obezbeenja za potrebe kalkulacije rizine aktive, provera
prihvatljivosti eksternih procena, provera podataka o instrumentima obezbeenja
registrovanih u internom informacionom sistemu, terenski obilazak kolaterala radi
pravilne revaluacije, sto je dodatno regulisano Procedurom za nadzor instrumenata
obezbeenja.
Procedurom za internu revaluaciju nepokretnosti definisan je proces izrade interne
revaluacije - predmet revaluacije i dinamika.
Vrednost dobijena u procesu interne revaluacije nepokretnosti koriste se za izradu
internog dokumenta o vrednovanju obezbeenja, konsolidovani obraun RWA na
nivou RBI grupe, rezervisanja po internoj metodologiji. Interna revaluacija se
sainjava u formi provere prihvatljivosti procene proverom eksterne procene koja je
prvi put prezentovana banci ili u formi revizije procene - za nepokretnosti za koje je
eksterna procena ve prihvaena od strane Banke. Propisani su metodi koji ce biti
korisceni u postupku interne revaluacije. Za stambene nepokretnosti je propisana i
mogucnost primene statisticke revaluacije na nivou portfolia Banke.
Procedurom za nadzor instrumenata obezbeenja ureuju se pitanja: nadzora
zaloenih nepokretnosti, robe i drugih pokretnih stvari na osnovu terenskog nadzora,
analizom eksternih izvestaja, a za robu i analizom lager listi dostavljenih od strane
zaloznih duznika. Nakon izvrsenog nadzora sacinjavaju se izvetaji koji se cuvaju u
posebnoj aplikaciji Banke, a u slucaju posebnih odstupanja od zadatih uslova,
obavestavaju se sluzbe nadlezne za preduzimanje korektivnih mera. Posebno je ureen
nacin nadzora vrednosti stambenih nepokretnosti. Ovom Procedurom ureeni su i
tipovi izvestaja o sredstvima obezbeenja na osnovu podatka iz internog
informacionog sistema na osnovu kojih se prate trendovi u promeni vrednosti,
strukturi portfolia kolaterala, kao i kvalitet podataka.
Procedurom o praenju osiguranja definisani su rizici od kojih je potrebno osigurati
nepokretnu/pokretnu stvar koja je predmet zalonog prava, sadraj polise osiguranja,
nain izvetavanja o isteku roka polisa osiguranja nadlenosti vezane za evidentiranje
podataka iz polisa osiguranja u cilju njihovog blagovremenog pribavljanja, kao i

druga znaajna pitanja vezana za osiguranje. Lista osiguravajuih kua prihvatljivih za

Banku sainjava se nakon izvrene njihove finansijske analize.
Procedurom za upravljanje listama procenitelja propisan je postupak formiranja lista
procenjivaa pihvatljivih za Banku, ukljuivanja i udaljavanja procenjivaa sa lista,
nadlenosti u okviru Banke za pojedine radnje u vezi sa formiranjem i odravanjem
Lista, kao i praenje rada procenjivaa. Posebnom Instrukcijom su regulisane obaveze
procenjivaa po pitanju standarda koje procene moraju sadrati da bi bile prihvatljive
za Banku. Na ovaj nain Banka smanjuje rizik koji nastaje u vezi sa aktivnostima
treih lica.
Sistemom unutranje kontrole, vri se redovna provera primene metoda i procedura
kojima se regulie primena tehnika ublaavanja rizika.

4. PRILAGOAVANJE NOVIM USLOVIMA

Program Mera podrke Vlade za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske
krize nastavljen je i tokom 2010. godine, u cilju davanja potpore poetnim znacima
oporavka ekonomije. Meutim, zbog fiskalnog optereenja dravnog budeta, a kako
su ve realizovani pozitivni efekti ovog programa na oivljavanje ekonomske
aktivnosti u prethodnoj godini. Sredstva su bila ponovo namenjena subvencionisanju
kamate na kredite za likvidnost , investicione kredite i potroake kredite , meutim,
kao novina u programu, prvi put su uvedene subvencije za gotovinske kredite , sa
ciljem jaanja kupovne moi stanovnitva i rasta domae tranje. Specijalan program
kreiran je za oivljavanje ekonomske aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta u
nerazvijenim podrujima zemlje.U cilju oivljavanja graevinske industrije, Vlada je
usvojila vanredni paket mera za stimulisanje ove industrijske grane vredan 18
milijardi dinara, a pritom je nastavljen i program subvencionisanja stambenih kredita
izdvajanjem tri milijarde dinara za subvencionisanje kamate na ove kredite.Kao deo
Strategije dinarizacije koju je Narodna banka Srbije pripremila u saradnji sa ostalim
relevantim insititucijama u zemlji, Vlada je odluila da zameni indeksirane kredite za
likvidnost sa dinarskim kreditima od aprila 2013. godine i dodatno uvede dinarske
gotovinske i potroake kredite. Ovaj korak se pokazao veoma uspenim. Od tree,

etvrte, pete i este revizije stand-by aranmana (SBA). Vlada je uspeno ispunila
kriterijume ocenjivanja postavljene u okviru aranmana. Problemi jaanja inflatornih
pritisaka, slabljenja dinara i unapreenja mehanizama upravljanja fiskalnom
politikom, bili su u fokusu analize MMF-a. Prema preporukama MMF-a, Vlada je
pokrenula Strategiju fiskalnog prilagoavanja, koja je ukljuivala
strukturnu reformu potronje, tj. reformu javne administracije, obrazovanja,
zdravstvene zatite i penzionog sistema. Neke reforme su pokrenute u 2010. godini,
kao to su izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i donoenje
novih fiskalnih pravila, kojima treba da se pobolja upravljanje javnim finansijama,
meutim ostale reforme su izostale.
Pozitivne stope rasta ekonomije i Vladin plan za fiskalnu konsolidaciju u srednjem
roku, doprineli su da rejting agencija Fitch pobolja perspektivu rizika zemlje sa
negativne na stabilnu, uz zadravanje rejtinga BB-.

Mrea analitiara Raiffeisen grupe, prepoznatljiva pod imenom Raiffeisen

Research, nastavila je sa izvetavanjem i projekcijama ekonomskih kretanja.
Znaajni napori uloeni su kako bi se redovnim praenjem i temeljnom analizom
ekonomskih indikatora promptno reagovalo i predvideo oekivani budui trend
(Short Note), i po potrebi adekvatno prilagodili modeli razvijeni za procenu
buduih ekonomskih tokova. Tim analitiara Raiffeisen banke nastavio je da
unapreuje standarde izvetavanja. Dinamino okruenje u kome posluju klijenti i
kvalitet i validnost analiza Raiffeisen Research-a ubrzali su uvrivanje
meusobnih veza. Rezultati analiza i stavovi analitiara Raiffeisen banke praeni su
putem ve prepoznatljivih publikacija Monthly Economic Report, Strategy
Serbia i Market Weekly, a u prethodnom periodu esto su citirani na brojnim
strunim konferencijama, tampanim i pisanim medijima. Globalni i regionalni
trendovi analizirani su u okviru prepoznatljivih publikacija, kao to su: CEE
Strategy, Financial Markets & Global Strategy i CEE Banking Report.
6. NOVI CILJEVI
Raiffeisen banka bi trebalo,sa obzirom na veliinu trita koje bi mogla da
pridobije,da sw usmeri na Elektronsko poslovanje.To i pokuava .
Projekat RaiffeisenOnLine (ROL) omoguio je klijentima banke da na brz, efikasan i
pouzdan nainpristupe sistemu bankarskog elektronskog poslovanja, koji preko
Interneta omoguava pristup svim informacijama koje se tiu njihovih rauna u banci.
Ovaj servis korisniku omoguava obavljanje i
9

pregled svih finansijskih transakcija u platnom prometu, nezavisno od radnog

vremena banke.eleli smo da izbegnemo to vie odravanja na strani korisnika, a to
je jedino bilo mogue akonemate instalaciju klijentskog softvera kod korisnika. Zato
se ovaj projekat zasniva na upotrebiInterneta, bez potrebe za bilo kakvom
intervencijom na strani korisnika. Jedino to moe da budeproblem je sama brzina
konekcije na Internet kod korisnika, kae Slavoljub Raki, ef Odeljenjapodrke
elektronskim kanalima prodaje u Raiffeisen banci.Ova aplikacija je doraivana posle
zvaninog lansiranja, a nova, poboljana verzija tog sistema sadaje instalirana u 14
banaka u Srbiji. Raiffeisen banka je pred inenjere firme Saga postavila i zadatak
kreiranja vie kanala komunikacije klijenata sa e-banking aplikacijom. Osim preko
Interneta, stanje rauna, nedospele obaveze i slini podaci se mogu dobiti i putem email-a, faksa, SMS-a, kao i preko Call center-a Raiffeisen banke.Objanjavajui kako
je uraen zamiljeni projekat, Zlatko Jegdi, direktor Sektora za
elektronskoposlovanje u Sagi, kae: U ovom projektu sve do core sloja upotrebljene
su Microsoft tehnologije.Vei deo aplikacije je raen u Visual Basicu, dok je deo
okrenut ka pristupnim takama raen u .NETtehnologiji. Usluge koje se iniciraju od
strane sistema se iniciraju putem Notification Service-a i prenose se klijentu preko
Microsoft Que.Ovako veliki broj korisnika koji putem e-bankinga obavljaju svoje
bankarske poslove moe se bardonekle objasniti injenicom da su u banci uloili dosta
truda i vremena u edukaciju svojih korisnika.Kada je re o snalaenju korisnika u
aplikaciji i u razumevanju funkcija, klijenti nemaju nikakvih primedbi, a najei
zahtevi se tiu novih funkcionalnosti. Za klijente ROL sistema prednosti su oigledne.
Pored utede u vremenu i novcu koji se troe prilikom odlaska na altere banke, kada
se nalozi za plaanje daju u papirnoj formi, preduzea mogu da raunaju i na znatno
nie provizije prilikom plaanja putem ROL-a u odnosu na plaanja putem papirnih
naloga. to se banaka tie, e-banking omoguava pristup banci 24 asa dnevno,
365 dana u godini, i to na elegantan i komforan nain. Takoe, uz pomo Interneta
banka moe da pokrije znatno vei geografski prostor, ne otvarajui nove ekspoziture.

LITERATURA:
1.w.w.w.Raiffeisenbank.rs
2.Finansijska trita-dr. Milenko Deletovi, Beograd 2006.
3. Jeff Madura Financial Markets and Institutions, Thomson South-Western; 7
edition, 20
4.w.w.w. ekapija.com
5.Strategijski menadment ,prof. dr. Branislav Mai
6.Korporativna kultura u bankarstvu,Roe Klasens

10

11