Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama

1. Deca sa posebnim potrebama

2. Odredjenje invalidnosti,ometenosti,hendikepa,razvojni poremecaj
3. Integracija dece sa posebnim motrebama
4. Savremene tendendcije vaspitanj i obrazovanj dece sa posebnim potrebama
!. "spostavljanje partnerskih odnosa sa porodicom dece sa ## i porodica normalne dece
$.Saradnja sa de%ektolo&kim sl'bama proces integracije dece sa p.p
(.#revencija,procena i de%ekcija dece sa posebnim potrebma
). *daptacija predskolskih stanova za integracij dece sa ##
+. i 1,.Individalni programi rada odnos na kategorij dece sa p.p
11.Speci%i-nosti socijalnog i emocionalnog razvoja dece sa p.p
12..etode,oblici i sredstva za podsticanje emocionalnog i socijalnog razvoja dece sa p.p
13.Intelektalni razvoj dece sa p.p.
14.#sedoretardacije/hiperkineti-ki sindrom,dispraksije,disgnozije,de-ja neroza
1!..etode,oblici i sredstva podsticanja int0elejtalnog razvoja dece sa p.p.
1$. 1ovorno2 jezicki poremecaj
1(..etode,oblici i sredstva podsticanja govorno jezi-kog razvoja dece sa p.p.
1). Ostecenje slha
1+. #reporke za rad sa decom ostecenog slha
2,. Ostecenje vida
21. #reporke za rad sa ostecenjem vida
22. #reporke za rad sa decom sa govorno
23.Deca sa motori-kim poreme3ajima
24.#reporke za rad sa decom sa telesnim o&te3enjima i hroni-nim bolestima
2!.#reporke za rad sa decom sa emocionalnim problemima i te&ko3ama socijalnoj adaptaciji
2$.Intelektalna ometenost kategorije i mog3nost vaspitanja i obrazovanja
2(.#reporke za rad sa decom ograni-enih intelektalnih sposobnosti
2). Danov sindrom
2+.4iziolo&ka tpost
3,. 5iperkineticki sindrom
31.#reporke za rad sa decom sa poreme3ajem pa'nje
32.6azvijanje i odr'avanje pozitivnih stavova prema deci sa p.p.
33.#riprema dece i vaspitne grpe za prihvatanje vr&njaka sa p.p.
34.7na-aj igre rad sa decom sa p.p.
3!.8acela i principi rad sa decom sa ##
3$.Oblici rada i metode realizaciji vaspitnih sadr'aja sa decom sa p.p.
3(.9ateralizacija,principi rad
3).6azvojne dispraksije
3+.6azvojne disgnozije
4,.9evorkost,principi rad
1. Deca sa posebnim potrebama2 Deca sa posebnim potrebama s deca koja se ne klapaj
postavljene obrasce pona&anja i koja ispoljavaj neki od oblika te&ko3a savladavanj
vaspitno2obrazovnih zadataka.Dete sa svojim problemom postaje i samo problem i koliko se
ne prepoznaj zroci i ne prona: adekvatna sredstva za prevazila'enje,ostaje smljeno da se
bori samo sa sobom,ali i sa okolinom koja optere3ena razli-itim predrasdama,%ormira stav
isklj-ivanja takve osobe iz svog okr'enja.#roblem je stanje koje nar&ava kontinitet procesa
individi ili grpi.#roblemi sa kojima se nastavnik naj-e&3e so-ava sa poreme3aji
pono&anja,problemi odnosima da drgim osobama,emocionalni kon%likti,problemi -enj i
savladavanj &kolskih ve&tina,problemi eti-kog postpanja,problemi seksalne
neprilago:enosti,problemi zrokovani organskim o&te3enjima organa,sistema organa ili dela
organa,zatim sa problemima neprilago:enosti okolini,problemima kltrolo&ke prirode,pa -ak i
sa indikacijama po-etnih psihoza.#roblemi koji se pojavljj sled organskih ili %nkcionalnih
o&te3enja ili nedostataka organa ili dela organa,prozrokj daleko slo'enije posledice na sve
aspekte razvoja li-nosti,i zahtevaj kompleksn podr&k i pomo3 ne samo porodice i
nastavnika,ve3 i str-njaka razli-itih pro%ila,kao i dr&tva celini.#rimarni nedostatak slovljava
nastanak sekndarnih posledica koje s ve3ini sl-ajeva te'e i komplikovanije od samog
primarnog o&te3enja,jer 3e iskstvo ometenog deteta biti sirooma&nije s obzirom na to da 3e i
njegove mog3nostiza -enje biti manje odnos na neometene vr&njake.6azvojna odstpanja
predstavljaj op&ta ili pojedina-na odstpanja oblik sporenog ili brzanog
emocionalnog,saznajnog i socijalnog razvoja koja se pojavljj i traj od ro:enja ili ranog
detinjstva.
Deca sa posebnim potrebama s deca kojoj je potrebna posebna dr&tvena podr&ka kako bi
dosegla ili odr'ala odgovaraj3i nivo %izi-kog,intelektalnog,emocionalnog i socijalnog
razvoja.;o je &iroka kategorija koja obhvata dec sa telesnom,mentalnom i senzornom
ometeno&3,ali i dec sa poreme3ajim pona&anja,dec sa te&kim hroni-nim oboljenjima,dec
na dgotrajnom ili k3nom le-enj,dec iz kltrnih ili socijalno depriviranih sredina,dec bez
roditeljskog starenja,ometen ratom i drgim nepogodama,izbegl,raseljen i zlostavljan
dec,kao i darovit dec.
;o s deca sa senzornim, %izi-kim i telesnim o&te3enjima /invalidi, retardirani,
hendikepirani...<deca sa smetnjama u razvoju /deca sa razvojnim te&ko3ama, ometena
deca<,deca pripadnika marginalnih grupa. Talentovana deca (nadareni) , deca koja do'ivljavaj
prepreke -enj i socijalnoj participaciji. Deca koja do'ivljavaj trajne ili povremene te&ko3e
&koli, nedostaje im motivacija za -enje, zavr&avaj samo jedan ili dva razreda, ponavljaj
razrede, moraj da rade, 'ive te&koj bedi ili pate od hroni-ne nehranjenosti,'rtve s rata i
or'anih kon%likata, ili jednostavno ne id &kol, iz bilo kog razloga...
2. Odredjenje invalidnosti,ometenosti,hendikepa,razvojni poremecaj21. Invalidnost ima
vi&e de%inicija. 8aj-e&3e se isti-e da je to stanje koje proizlazi iz gbitka ili redkcije sposobnosti
da se izvr&e o-ekivane ili specijalno de%inisane aktivnosti socijalnih loga jednom d'em
vremenskom period, zbog hroni-ne bolesti ili o&te3enja. #rema savremenim shvatanjima
invalidno lice de%ini&e se kao osoba koja zna-ajno ili potpno nema sposobnosti vida, slha,
lokomotornih radnji, ili ima intelektaln ins%icijencij. ;e nesposobnosti s&tinski
onemog3avaj invalidne osobe razvijanj socijalne komnikacije &to zna-ajno ti-e na
njihov participacij mnogim segmentima 'ivota. 7bog toga postoji veoma osmi&ljen pokret za
smanjenje psiholo&kih, socijalnih i svih drgih prepreka koji ometaj invalidne osobe da ostvare
one sposobnosti kojima raspola' i koje, njihovim ispnjenjem mog ostvariti zna-ajne li-ne i
socijalne spehe.Disabilitet je privremeno ili permanentno smanjenje %nkcija. 8emog3nost da
se izved odre:ene aktivnosti koje ve3ina ljdi mo'e da izvede, -esto kao rezltat %izi-kog ili
mentalnog stanja. 2. Ometenost /disabilit=< je gbitak ili ograni-enje aktivnosti za -estvovanje
dr&tv na istom nivo sa drgima zbog socijalnih ili prirodnih prepreka.>lasi%ikacije ?#odela
psihoterapijskih intervencija na?
1. Intervencione metode smerene na osob o&te3enog slha /bihejvioralna terapija, terapija
igrom, terapija plesom,art terapija itd.<2. Intervencione metode smerene na okolin osobe
o&te3enog slha /grpna psihoterapija roditelja dece sa sl&nom ometeno&3, porodi-na
terapija<>lasi%ikacija sl&nih o&te3enja prema kriterijm -e&3a psihi-kog %aktora ?
1. simliranje sl&nog o&te3enja /svesno obmanjivanje a slh intaktan<2. %nkcionalno
sl&.o&te3enje / sl&. de%icit @ psihogeno bojenje <3. >lasi-na psihogena glvo3a /npr. histeri-na
glvo3a gde nema organskog de%icita ve3 delovanje nesvesnih -inilaca<
;eorijski modeli?.edicinski model ometenosti2 .edicinski model ometenosti
;retira ometenost kao karakteristik osobe koja je izazvana bole&3 ili tramom i koja tra'i
medicinsko zbrinjavanje %ormi individalnog tretmana od strane pro%esionalaca, naj-e&3e
medicinske strke.;erminologija? de%ekt, o&te3enje, invaliditet. Socijalni model ometenosti2
;retira ometenost kao socijalno kreiran problem a ne kao problem pojedinca i karakteristik
individe. #ojam ometenosti %oksira na neadekvatn okolin i nepode&eno dr&tveno
okr'enje posebnim potrebama osobe sa ometeno&3.
Intervencija?politika,klanjanje barijera itd.;erminologija? ometenost, netipi-nost, osobe sa
ometeno&3. #siholo&ki model ometenosti2 " %oks je celokpna 9IA8OS; osobe
saometeno&3 i njeno iskstvo pod ticajem ometenosti. Bmocionalno /sel% koncept< socijalno,
kognitivno i konativno %nkcionisanje .#reme&ta akcenat sa prilago:avanja okr'enj /Ckoristan
-lan dr&tvaD< na li-n psiholo&k dobrobit, li-n sre3 zadovoljstvo sobom i svojim 'ivotom,
smiso 'ivota.#siholo&ka intervencija? psihoterapijske tehnike orjentisane na li-nost ali i na
porodic i okr'.;erminologija? hendikep
Eio2psiho2socijalni model ometenosti2 " njem s integrisana i sintetisana sva tri pristpa ?
pristp medicinskoj patologiji organizma i njenim posledicama na psiholo&kom plan /li-nost<,
ali i pristp pode&avanj socijalnog okr'enja posebnim potrebama osobe sa
ometeno&3F8agijev model ometenosti2 *ktivna patologija koj karakteri&e prekid ili poreme3aj
normalnih procesa organizm i njegova te'nja da se ponovo spostavi normalno
%nkcionisanje
O&te3enje /impairment<anatomske, %iziolo&ke mentalne i emocionalne abnormalnosti
4nkcionalno ograni-enje izvr&avanj aktivnosti
Ometenost /disabilit=<je ograni-enje vr&enj socijalnih loga .odel sl&ne ometenosti
G.6adoman2 O&te3enje aditivnog aparata,Ograni-enje komnikacij,Ograni-ena
dr&tvena,participacija,#siholo&ke posledice,Socijalne barijere.
3. HIJKLMIN OI LPQRP MSOL SPJRTRUR VWRXI YZRXIJL[ WI\IVJL[ L\L NVL[LTML[ VNSVS]JSVWL
MSOI NSOIKLJ^I KSUSKI Y JIQRUJSNQRUJL, R TIVWS L NSKQI_IJL, NS\S`RO Y SKJSVY JR KQYaI.
bR SVS]I VR QRP\LTLWLZ S]\L^LZR [IJKLMINR YNSWQI]cRUR VI VRUQIZIJL WIQZLJ dSVS]I
VR KLVR]L\LWIWSZD L\L dSVS]I VR NSVI]JLZ NSWQI]RZRD eWS YMRPYOI JR VNI^LfLTRJ NQL\RP
IWLS\SaLOL NSQIZIgROR R\L L NQLVWYNY Y NSa\IKY XL[SUSa SVJR`LURXR PR ]ScI \LTJS L
VS^LOR\JS fYJM^LSJLVRXI.
4. 6azvojni poreme3aji s poreme3aji koji se javljaj odre:enom period razvoj djeteta,
-esto sporavaj3i razvoj. ;o mo'e klj-ivati psiholo&ke i %izi-ke poreme3aje. 6azvojni
invaliditet,.entalna retardacija,#oreme3aji -enj,Speci%i-ni razvojni poreme3aj,#ervazivni
razvojni poreme3aj. Pervazivni razvojni poremeaji- je dijagnosti-ka kategorija koja se odnosi
na skpin od pet poreme3aja okarakteriziranih s sporenim razvojem temeljnih mltiplih
%nkcija &to klj-je socijalizacij i komnikacij.8ajpoznatiji pervazivni poreme3aj je /1<
*tizam, ostali s /2< 6ettov sindrom, /3< Dje-ji disintegrativni poreme3aj, /4< *spergerov
sindrom i /!< #ervazivni razvojni poreme3aj ne drga-ije odre:en.
3. nte!racija dece sa posebnim motrebama- nte!racija dece sa smetnjama razvoj
redovne &kole je de%inisana na slede3i na-in Garnok2izve&taj jo& 1+(). godine?Prostorna
integracija ? "-ionice za tipi-n poplacij -enika i -ionice za dec sa smetnjama razvoj
se nalaze istom objekt, te
se deca mog poznatihdr'iti.Socijalna integracija? "-enici koji poha:aj ispecijalna odeljenjaj
se socijalizj sa tipi-nom poplacijom -enika na igrali&t, za
vreme 'ine i priredbi.Funkcionalna integracija? #ostoji zajedni-ka participacija vaspitno2
obrazovnom proces, &to zahteva pa'ljivo planiranje
nastaveh-enja i izrad individalnih nastavnih programa.Sve %orme integracije podrazmevaj
neki vid asimilacije -enika sa te&ko3ama razvoj redovnim &kolama, koje ostaj
glavnomneizmenjene. 7akoni iz 1+)1. i 1++3. godine vide integracij kao e%ikasno kori&3enje
postoje3ih resrsa, spe&no obrazovanje -enika
sa te&ko3ama razvoj bez nar&avanja vaspitno2obrazovnog procesa kada s tipi-ni -enici
pitanj. *ko neki od ovih kriterijma
nis ispnjeni, zakonski de%inisanim merama se -enik sme&ta specijaln &kol. .nogim
potrebama takvog deteta se na ovaj na-in
izlazi ssret kontinirano i planski, ali potreba deteta da bde deo svoje zajednice i lokalne
&kole je izignorisana.
OE6*7OG*8kB O.B;B8B DBlB ? 7avodi i internati,Specijalne &kolehodeljenja,6edovne
&kole
OE6*7OG*8kB O.B;B8B DBlB?Specijalne &kole . "#$%&'()' 26edovne &kole
I8;B16*lIk* Dete sa smetnjama razvoj se klj-je redovn &kol, ali se njoj ni&ta ne
menja8epromenjeni s? nivo obke nastavnika, programi i metode rada .-ekje se da dete
treba da se prilagodi zahtevima sredineDete treba dovesti nivo normalnosti koji je blizak nivo
%nkcionisanja ostale dece
mto je mog3e kod jako malog broja dece2daje slabe rezltate I8;B16*lIk*2DB;B #O .B6I
m>O9B C#ojam integracije mo'e se najjednostavnije ozna-iti sitnagmom dete po meri
*kole, a inkluzije kao *kola po meri deteta. Integracija ne podrazmeva nikakve re%ormske
promene &kole, ve3 je dete ono koje treba prilgoditiD .
+. ,avremene tendendcije - vaspitanj- i obrazovanj- dece sa posebnim potrebama2
#Ok*. I8>9"7IkB CInklzija sadr'i bitno drga-iji vrednosni sistem i na njem zasnovan
drga-ij %ilozo%ij obrazovanja. #odrazmeva zna-ajne promene odnos na programe rada,
obrazovanje -itelja i nastavnika, metode rada i na-in procene ostvarenih rezltata. #odsticanje
razvoja sve dece je osnovni cilj inklzijeD#Ok*. I8>9"7IkB , %izi-ko prisstvo, socijalno
prihvatanje -enika sa posebnim potrebama i njegov do'ivljaj pripadanja,kltrna rekonstrkcija
&kolskog sistema ,jedan od elemenata kltrne rekonstrkcije je i menjanje sadr'aja
kompetencija nastavnika .I8>9"7IG8O OE6*7OG*8kB?
.odel koji obhvata skp pedago&kih mera -iji je cilj da se svako dete razvija prema svojim
sposobnostima i temp koji m odgovara.Drga-ija vizija redovnog obrazovanja? vizija bazirana
na heterogenosti mesto homogenosti, da bi se ova vizija ostvarila, potrebno je da se postoje3i
&kolski sistem promeni, i to terminima %izi-kih %aktora, programa, o-ekivanja -itelja i stilova
pod-avanja, loga. I8>9"7IG8* m>O9*2 m>O9* #O .B6I DB;B;* ?Ometeno dete nije
problem, problem je obrazovni sistem koji m nije naklonjenOmeteno dete niko ne pok&ava da
CpopraviD da bi ga Cna&telovaoDna sistem8astavnici individalizj nastav z pomo3 i str-n
podr&k str-njaka. *61".B8;I 7* I8>9"7IG8" m>O9" ?z domena ljdskih prava,Iz
domena obrazovanja, Socijalni razloz9k"DS>* #6*G* Sva deca imaj pravo da -e
zajednici sa svojim vr&njacima,Deca ne smej biti diskriminsana ni po kom osnov, pa ni zato
&to imaj nek razvojn te&ko3. "dr'enja odraslih lica sa razvojnim te&ko3ama kategori-ki
zahtevaj nap&tanje specijalnog obrazovanja, osim izzetnim sl-ajevima kada je
nedvosmisleno jasno da je to interes deteta,Dec ne treba &titi jedn od drgih. >G*9I;B;
OE6*7OG*8k* Sredina vr&njaka bez razvojnih te&ko3a je znatno podsticajnija za dete svim
aspektima razvojSve pedago&ke inovacije mog3e je realizovati i inklzivnom model8ema ni
jednog dokaza da deca bez razvojnih te&ko3a bivaj zanemarena ovom model
radSOlIk*98I 6*79O7I ?Izdvojeno obrazovanje /segregacija< ote'ava %ormiranje i odr'avanje
pozitivnih stavova prema osobama sa te&ko3ama razvoj i njihovim porodicama8e'eljen
rezltat takvog odnosa s predrasde koje veoma ote'avaj normalan 'ivot deteta sa
te&ko3ama razvojO-vane potencijale deteta sa pote&ko3ama razvoj mnogo je lak&e
otkriti kada se deca &kolj zajedno, nego specijalnim &kolama. O-vani potencijali s
osnovni de-ji resrs za samostalan 'ivot grancima mog3eg..
.. /spostavljanje partnerskih odnosa sa porodicom dece sa PP i porodica normalne
dece2 Gaspitna praksa smerena deci zasnovana je na verenj da je porodica prvi i najvazniji
deciji vaspitac i citelj. 6oditelji dece sa posebnim p razvice cvrste veze ssss vaspitacima svoe
dece i postati partneri smisljanj i primeni obrazovanja koje je smreno njima. #orodice dece
sa posebnima potrebama s dozivotno odgovorne za svoj dec. #otreben s in%ormacije o
slgam koje se mog prziti njihovoj deci i dok s sasvim mala.. #orodice posebno brine
prelazak dece iz vrtica osnovne skole . Sstina je da skole i vrtici , osim sto porodicama
pomaz ,treba i da ih ohrabre da bdce ne bi zavisile od pro%esionalaca, prilikom donosenja
odlka koje se odnose na neg i bdcnost njihove dece koja imaj posebne potrebe. >ada
dete pocne da pohadja program, porodicama na raspolaganj treba da bd razlicite
slzbe.nnroditelji traze in%ormacije i prakticne i metode za podcavanje svoje ili smeravanje
ponasanje svoje dece. Gaspitaci mog roditeljim te metode da pokaz stanovi , tokom
poseta ili na sastancima sa roditeljima. Gazno je da stanove ponde citav niz razl)icitih nacina
komnikacije.6azvijanje pozitivnog i odnosa poverenja izmedj ljdi koji rade stanovi i
porodice doprinosi tome da porodica oseti da dobija podrsk i osnazje se donosenj odlka.
Da bi se negovali ti odnosi, vaspitacima s potrebni izvesni kvaliteti i vestine. >valiteti vaspitaca
koji s potrebni za postavljanje temelja e%ikasnih odnosa sa roditeljima s? 1. postovanje2 posto
s roditelji najvazniji citelji svoje dece, oni zaslzj posebn paznj i vazavanje
pro%esionalacaGaspitac koji je spremana da prihvati osecanja roditelja postaje dobrodosao izvor
podrske. 2. Stva kome nema prosdjivanja2 zahteva pozitivno i otvoreno razmisljanje o
porodicama , bez obzira na to kakvi s njihovi licni kvaliteti. Oni podstic porodice na
preispitivanje odlka, a ne pritiskaj ih da prihvate misljenje vaspitaca. 3. Saosecanje2 pokazje
se osetljivosc na njen sitacij i pokazivanjem razmevanja te sitacije. Gaspitne
komnikacije? 1. *ktivno slsanje2 slsa clanove porodice i postje njihove stavove i stanovista
i ndi podrsk. 2. #ostavljanje pitanja2 v postavlja pitanja da bi dobio in%ormacije, prodbio
razgovor, dobio objasnjenja. 3. 6e%lektovanja i objasnjenja2 vaspitac daje komentare na osnov
kojih roditelji ,, kao ogledaljj shvataj da ih je ovaj co i razmeo. 4. 6ede%inisanje2 v trazi od
roditelja da na sitacij pogledaj na novi nacin i da istraze drgacije metode resavanja
problema. Strategija e%ikasne komnikacij2 redovno prenosenje svih pa i malih koraka koje dete
cini ka speh. 6azgovori koji se obavljaj kad roditelji dovode i odvode dec2 #opodne ,kad
roditelji dolaze po dec , dobar je trentak za izvestavanje o aktivnostima tog dana, da se
porodici saopsti speh koji je dete postiglo, da se roditelji podsete na sastanke ili dogadjaje koji
predstoje. ;o nije vreme za razgovor o brigam ili problemima, jer pristna i deca i drgi roditelji.
#isamca i sveske2 Slanje kratkih , ne%ormalnih pisamaca kci, po deci , olaksava komnikacij.
Dobra ideja je da se odredi sveska koja ptje od kce do skole i kojok se vodi stalna prepiska.
, ove sveske obezbedjj staln komnikacij i mog da skren paznj i vaspitacima i
clanovima porodice na speh ili promene. Oglasne table2 pokazje koje s aktivnosti vrtic, a
mog da sadrze i in%ormacije od opsteg znacaja.....o decijem razoj. Gazno je da bd svetle i
vesele i da se cesto menja njihov sadrzaj , kako bi bile aktelne.Eilteni2 najave sastanaka,
zahteve za materijalom ili pomoc za neki deciji projekat, in%ormacije o lokalnoj zajednici, aktelni
odnos na ativnosti grpi, predlozi za aktivnosti kod kce, pisamca zahvalnosti volonterima ili
zahtev za volonterima. #rzanje podrske porodicama2 kednostavnim davanjem korisnih i vaznih
in%ormacija porodicama o njihovoj deci vec se prza dovoljno podrske. Gaspitaci,treba da
razvrstaj in%ormacije koje znaj i one koje treba da saznaj. Ono sto jeste potrebno je da
pomogne porodicama da pronadj ljde koji imaj te in%ormacije ili da im na drgi nacin pmogne
dolazenj do ideja kako da rese neki problem. Saradnja sa zajednicom2 nijedan program nece
moci da zadovolji sve potrebe porodice sve potrebe porodice sa detetom koji ima posebne
potrebe. 9jdi koji s amgazovani integrativnom program moraj da se povez sa drgim
slzbama koje przaj slge deci sa posebnim potrbama i njihovim porodicama ,kako i sa
organizacijama koje postoje lokalnoj zajednici.avanja prelazaka? Gestine slzivanja2 vaspitac
moze da radi na ostvarivanj samoposlzivanjaF Socijalne vestine2 cenej iterakcije sa drgom
decomF 8ezavisnost i cestvovanje grpi2 najvaznije vestine koje dete treb da ima da bi se
spesno kljcilo prodgram stanove. Obajsnite poodici i cem je dete posebnoF Slsajte
porodic2 roditelji s najvazniji citelji i negovatelji svoje dece , zato vaspitaci od njih treba da
dobij dragocene in%ormacije.pomozite roditeljima da skpee vazne beleske o svom detetF
podstaknite porodic da poseti grp vrtic. #odsticanje porodice na angazman2 Izaberite
aktivnosti koje moze da demonstriraF neka roditelji rade sa malim grpama deceF nalasite da
jepobeda drgom plan i da je ranom detinjstv vazniji proces cenja a ne ishod i rezltatF
razgovarajte sa roditeljima o tome kako se smerava decije ponasanje.Sastanci sa roditeljima2
jedan sastanak moze da se odrzi pre pocetka skolske godine da bi se ostvario prvi kontakt sa
porodicom i deco...F dri sastanak moze da se odrzi nekoliko meseci nakom pocetks skolske
godine kada s se deca snasla grpi i prilaodila jedna drgoj. F kedan sastanak moze a se
odrzi na kraj skolske goine i tada se pravi osvrt na individalizovani obrazovni plan za svako
dete...>cne posete2 zakazati poset vreme kad odgovara poroici. podstaknti roditelje da
tom trentk podele sa vama misli i brigeF planirajte da tom prilikom pokazete nekoliko
aktivnostiF skrenti paznj roditelja na individalizovani plan podcavanja rada sa detetom
koliko on postojiF prdzavati se pravila od poverljivosti koja je neophodna za razvijanje
poverenjaF bdite otvorenog ma .4oksirajte se na stvari koje s relevantne za obrazovanje i
vaspitanje tog deteta...6oditeljske grpe za przanje podrskeF #overljivost2 roditelji bi trebalo da
bd glavni izvor in%ormacija o sebi.. roditeljima i drgim volonterima trebalo bi da bde
zabranjeno pregledanje tdjih dosijeaF dosijei o dei i porodicam otvoreni s za clanove
vaspitackog tima i socijalne konsltante i to samo onoj eri koja im je neophodnaF porodicama
se saopstava koliko ce se neki podaci saopstavati drgim clanovima tima i to im se obrazlozi.F
svake godine, na osnov onaoga sto sre saznali o poroice i vaspitackog tima... 6oditelji kako
cesnici donosenj odlkaF izgradnja tima za przanje podrske.
0.,aradnja sa de1ektolo*kim sl-2bama - proces- inte!racije dece sa p.p.-kedan od
naje%ikasnijih na-ina za dobijanje potrebne podr&ke je tra'iti pomo3 od specijalista koji rade
srodnim oblastima.>ada ka'emo specijalisti mislimo na?
1<audiologe2to s zdravstveni radnici -ija je specijalnost procenjivanje slha.Oni mog da rade
na zadovoljavanj obrazonih potreba pojedine dece,a mog i da ob-avaj vaspita-e i
roditelje.8jihova loga je?tvr:ivanje gbitka slha,tvr:ivanje opsega,prirode i stepena gbitka
slha,prepor-ivanje dalje zdravstvene ili drge pro%esionalne nege koliko je
potrebno,pravljenje i izvo:enje programa prevencije gbitka slha lokalnim
zajednicama,obezbe:ivanje aktivnosti koje s smi&ljene da bi se pove3ala sposobnost
pojedinca da komnicira,savetovanje dece,roditelja,vaspita-a o gbitk slha,biranje
odgovaraj3eg pomagala...
2<specijalne pedagoge koji rade sa malom decom- oni obavljaj slede3e stvari?podsti- rast i
razvoj male dece oblastima socijalnih i emocionalnih,%izi-kih i adaptivnih,intelektalnih i
ve&tina komnikacije,podsti- razvoj samopo&tovanja male dece tako &to poma' da stekn
nezavisnost i samokontrol,blisko sara:j sa porodicama male dece koja imaj posebne
potreba da bi obrazovni proces bio skla:en sa potrebama i sposobnostima dece.Oni planiraj i
primenjj integralne programe saradnji sa drgim sl'bama iz lokalne zajedniceFrazvijaj
odnose sa -lanovima porodica koji se zasnivaj napo&tovanj porodice i va'avanj njenog
primata pr'anj podr&ke detet sa p.p.Fljdima koji se aktivno bave razradom programa za
dec sa p.p. daj korisne in%ormacije o potrebama ove dece i njihovih porodicaFnagla&avaj
jedinstvenost geogra%ski,lingvisti-ki i kltrno raznovrsnih potreba dece,porodica,ljdi koji
pomo3 pr'aj i zajednicaFrazvijaj individalizovane planove,merene na dete,za dec sa
posebnim potrebamaF saradnji sa drgim specijalnostima razvijaj planove,programe i
instrktivne zadatke...
3<radne terapeute-to s zdravstveni radnici koji se %nkcionalnim aktivnostima i igrom sl'e kao
sredstvima za spre-avanje.smanjenje i prevazila'enje %izi-kih,socijalnih i emocionalnih
posebnih potreba pojedinca.4oksiraj se na aktiviranje male dece slede3im
oblastima?ve&tine rk,ishrane,brige o sebi,igranja,socijalne ve&tine.;ako:e,daj procen i
evalacij individalnih snaga i oblasti kojima je potrebna podr&kaFsara:j sa porodicom male
dece sa p.p. vaspit-ima i drgim specijalistima koji s anga'ovani oko odre:enog
detetaFprepor-j adaptacije koje treba -initi srednom i sa materijalomFrazvijaj strategiije
i aktivnosti kojima 3e se pobolj&ati postign3a pojedincaFnde intervencijeili terapij primerene
odre:enoj deci.Oni procenjj i tretiraj pojedince koji imaj intelektalne nedostatke,razvojne ili
te&ko3e sa -enjem,%izi-ke te&ko3e i poreme3aje senzorne integracije.
4<fizikalne terapeute-zdravstveni radnici koji evaliraj i tretiraj pojedince sa problemima koji
s posledica invalidnih stanja,povreda ili oboljenja.Oni procenjj pokrete zglobova,mi&i3n
snag i izdr'ljivost,%nkcij srce i pl3a i aktivnosti koje s potrebne svakodnevnom
'ivot.4oksiraj se na ve&tine koje s detet potrebne da bi izvodilo odre:ene %izi-ke ve&tine
kao &to s sedenje,penjanje,pzanje,stajanje,hodanje i tr-anje.#oma' pojedincima da razvij
mi&i3n snag i opseg pokreta zglobova da bi se lak&e pokretali.
!<kolske psihologe-poma' deci,porodicama i vaspita-ima pri doga:ajima i problemima koji se
pojavljj porodicama i zajednicama."tvr:j va'ne %aktore koji ti- na de-j sposobnost
-enja i njihovo pona&anje.Oni s str-njaci za evalacij i procenjivanje.
$<logopede-procenjj,ob-avaj i korigj poreme3aje koje deca i odrasli imaj
govor,jezik i komnikaciji.Donose odlk o tome da li je detet potreban neki alternativni
sistem za komnikacij ili sistem za poja-avanje sposobnosti.>od dece logopedska terapija
mo'e da obhvati razvoj govora,pobolj&anje artiklacije ili %onologij,ja-anje ve&tina oralne
motorike,pobolj&anje sposobnosti da se govori lako,te-no i izra'ajno.
(<ostali specijalisti2
nerolozi,ntricionisti,o%tamolozi,opti-ari,optometri-ari,ortopedi,otorinolaringolozi,psihijatri,socijal
ni radnici...
3.Prevencija,procena i de1ekcija dece sa posebnim potrebma-8astavnik 3e prvo reagovati
na probleme koji s vidljivi i koji spre-avaj speh rad i remete spostavljen harmonij
grpi.#ored primene brzih i kratkih intervencija pri saniranj nepo'eljnog oblika pona&anja,treba
da prati i pro-ava celokpn dinamik razvoja detetove li-nosti i da na osnov temeljne
analize primenjje metode i postpke koji 3e doneti dgoro-nije e%ekte.8eophodno je da
reakcije nastavnika bd brze i da se odnose na -itav niz te&ko3a koje jedno dete mo'e da
do'ivljava.8astavnikov pristp mora da bde elasti-an,odnosno prilago:en individalnim
strktrama detetove li-nosti.#rocenjivanje vrste i te'ine problema zahteva po&tovanje izvesnih
pravila me: kojima s posebno zna-ajna slede3a?gotovo nikad jedan problem ne obja&njavati
samo jednim zrokomFobja&njenja koja se daj moraj biti proizvod temeljne analize celokpne
individalne sitacije i ne davati obja&njenja koja zapravo i nis obja&njenja.8astavnik treba da
nastoji da tvrdi i zroke pristnih problema kako bi ih blagovremeno otklonio.8astavnik
prepoznaje -enike koji imaj probleme obi-no po na-in kako ometaj %nkcionosanje grpe.
4. 'daptacija predskolskih -stanova za inte!racij- dece sa PP2 Osnovna na-ela
programa?" svim konvencijama i deklaracijama o pravima deteta del koji se odnosi na dec
sa posebnim potrebama postoji zajedni-ki stav koji glasi? Dete sa razvojnim te&ko3ama je dete
sa posebnim potrebama a dete sa posebnim potrebama je dete.8a&a zemlja je od 1+)+. godine
potpisnik >onvencije o pravima deteta "jedinjenih 8acija kojoj se -lan 23 posebno odnosi na
dec sa razvojnim te&ko3ama kojem je nagla&eno da .entalno ili %izi-ki nesposobno dete
treba da 'iva pn i kvalitetan 'ivot slovima koji obezbe:j dostojanstvo, napre:j
samopozdanje i olak&avaj njegovo aktivno -e&3e zajednici.Shodno tome, za dec
pred&kolskog zrasta, vrti3 je najprirodniji ambijent za podsticanje svih aspekata razvoja. Sve
kasnije deklaracije i konvencije kojima s razmatrane mog3nosti aktivne podr&ke detet sa
posebnim potrebama tokom njegovog odrastanja, kao npr. Salamanka dokment koji razmatra
mog3nost podr&ke deci &koli, predvi:aj primen istih principa od vrti3a do laska odraslo
doba.liljevi programa2Osnovni cilj5#odsticanje razvoja i integrisanost deteta sa posebnim
potrebama grp vr&njaka bez razvojnih te&ko3a. " tom model potrebe deteta s osnovni
orjentir za adaptacij programa namenjenih deci sa posebnim potrebama a vaspita-i i roditelji
s aktivni partneri tom proces.,veob-hvatni ciljevi5"klj-ivanje dece sa smetnjama
razvoj pred&kolskog zrasta redovne grpe vrti3a na teritoriji Sbotice i razvijanje adekvatnih
metoda rada koji omog3avaj pn integracij dece sa razvojnim te&ko3ama pod jednakim
slovima koji postoje za ostal dec a koji z adekvatn podr&k vode kvalitetnijem
zadovoljavanj potreba sve dece grpi. Osnovne ideje Inklzivnog programa2potrebe deteta i
razvijenost njegovih sposobnosti s osnovni kriterijmi za izbor programa koji s m
namenjeni,vaspita-i s dodatno edkovani i osposobljeni za rad sa svakim detetom, znaj da
prepoznaj njegove potrebe, iskoriste o-vane sposobnosti i podstakn razvoj deteta svim
aspektima,roditelji s partneri vaspita-ima podsticanj razvoja deteta,ovakav vrti3 je dostpan
svakom detet bilo da ima ili nema razvojne te&ko3e,za lazak vaspitn grp osim &to je
pripremljeno samo dete sa smetnjama razvoj i njegovi roditelji, pripremljen je i vaspita- ali i
ostala deca grpi i njihovi roditelji.
6. i 17.ndivid-alni pro!rami rada - odnos- na kate!orij- dece sa p.p-#oseban zna-aj za
kvalitetno podsticanje razli-itih obrazovnih mog3nosti razli-itih -enika,predstavljaj
individalni programi rada.Individalni programi ne laze okvire didakti-kih
inovacija.#rilago:eni program je pre svega individaliziran program rada,prilago:en
sposobnostima i ograni-enjima pojedina-nog -enika.S obzirom na to da je zasnovan na
princip individalizacije ne mo'e se govoriti o niverzalnom program za odre:eni tip i vrst
te&ko3a ili ometenosti,ali mo'e se izra:ivati program prema potrebama -enika iz konkretnog
nastavnog predmeta,iz odre:enih sadr'aja,ili pak programi kojima 3e se de%inisati samo
vremenska dimenzija za obrad i svajanje pojedinih nastavnih sadr'aja,ili samo metode,oblici
ili sredstva rada kojima bi se olak&alo razmevanje datih nastavnih sadr'aja.Izrada
individalnog programa rada mora da predstavlja zajedni-k aktivnost &ireg tima -esnika
nastavnom proces,a pre svega nastavnika,specijalnog edkatora i rehabilitatora,pedagoga i
psihologa.#ored kompetentnog tim,kvalitetna izrada individalnog programa podrazmeva i
sveobhvatn procenrazvojnih potencijala i ograni-enja svakog pojedina-nog
-enika.7na-ajni deo celokpnom proces obrazovanja predstavlja vrednovanje,odnosno
ocenjivanje -eni-kog rada koje tako:e treba da bde sklad sa principom individalizacije.
11.,peci1i8nosti socijalno! i emocionalno! razvoja dece sa p.p
12.Metode,oblici i sredstva za podsticanje emocionalno! i socijalno! razvoja dece sa p.p
13.ntelekt-alni razvoj dece sa p.p.
1+.Pse-doretardacije9hiperkineti8ki sindrom,dispraksije,dis!nozije,de8ja ne-roza:
1..Metode,oblici i sredstva podsticanja int;elejt-alno! razvoja dece sa p.p.
10. %ovorno- jezicki poremecaj2 1ovorni poreme3aji s nepravilnosti izgovaranj i jezi-kom
izra'avanj, koji mog da zahvate sve oblike govora i glasa, gradj jezika, izgovor, -itanje i
pisanje. "zroci govornih poreme3aja s?ticaj lo&ih govornih zoraFnepravilnosti gradji
govornih organa /npr. nepravilan odnos vilice i zba<Fnedovoljna sl'nost mi&i3a koji -estvj
pri izgovorFneka povreda mozga pre, za vreme ili posle porodjaja koj s mogli izazvati
zapaljenje mozga, porodjajna trama, de-je in%ektivne bolestiFnestimlativna sredina za govor.
Osobe sa govornim poreme3ajima s deca i odrasli -iji se govor razlikje od govora njihovih
sgradjana negativnom smisl, tako da skre3e na sebe pa'nj sagovornika i ote'ava
sporazmevanje. Grste govornih poreme3aja?8epravilan izgovor glasova.canjeFErzoplet
govorF jezi-ki problemi /agramatizam i drgi<F#oreme3aji -itanja i pisanjaF#oreme3aj
glasaF*phazija o 1bitak ili o&te3enje ve3 razvijenog govora i jezika zrokovano mo'danim
povredama ili tmorom lobanji.
13.Metode,oblici i sredstva podsticanja !ovorno jezi8ko! razvoja dece sa p.p.
14. Ostecenje sl-ha2 O&te3enje slha je nemog3nost sl&anja i govora, zavisno od stepena i
vrste nastanka gbitka slha /nervs accstics<.
8aj-e&3i zroci nastanka o&te3enja slha s?genetski prenos /nasledna o&te3enja slha<Frazne
bolesti /in%ekcije, pale<Fmehani-ka povre:ivanja /npr. saobra3ajni desi, padovi sa
visine<Fizlo'enost velikoj bci, i drgi. Osobe sa o&te3enjem slha s?1. glvi 2 osobe koje ne
-j potpnosti i 'ive svom psvet ti&inepF2. naglvi 2 osobe sa delimi-nim o&te3enjem slha.
Oblici o&te3enja slha s?1. glvo3a 2 potpni, obostrani gbitak slhaF2. naglvost 2 delimi-ni,
jednostrani gbitak slha3. kombinovano o&te3enje slha 2 kada je o&te3en Erokin centar za
govor.
/zroci o*teenja sl-ha2" zavisnosti kom del ha je prenos zvka nai&ao na preprek,
razlikj se kondktivna, perceptivna i centralna o&te3enja slha.
*< "zroci indktivnih o&te3enja2 "koliko do:e do prekida ili poreme3aja transmisije zv-nih
talasa na nivo spolja&njeg, srednjeg i ntra&njeg va nastaje kondktivno o&te3enje slha.
8aj-e&3i zroci za to o&te3enje s?Oklzija ntra&njeg kanalaF #oreme3aji bbne opneF "pale
srednjeg vaF #oreme3aji i oboljenja Bstahijeve trbe
E< "zroci perceptivnih o&te3enja slha2 " sitacijama poreme3aja perceptivnog aparata,
posebno >ortijevog organa, nastaj perceptivna ili senzonetralna o&te3enja slha. 8aj-e&3i
zroci perceptivnih o&te3enja s? 8asledni2razvojni poreme3aji i de%ekti sl&nog nerva ili
>ortijevog organaF Ste-eni2 anoksija novoro:an-adi,'tica, aktna in%ektivna oboljenja, aktna
griznica sa osipom, si%ilis, ;ElF Otoskleroza2 "sled primanja lekovaF #oreme3aji oboljenja
labirinata2 de%ekti labirinata, virsna oboljenjaF Gasklarna oboljenja, tmori, degenerativna
oboljenja mozgaF ;rame i prelomi baze lobanjeF ;ramatsko aksti-ko o&te3enje p'a sled
delovanja bke i eksplozije.
l< "zroci centralnih o&te3enja2 #ovrede sl&nih pteva, kao i centara kori velikog mozga,
dovode do centralnih o&te3enja slha. Od zroka s naj-e&3e navode oboljenja mozga koja
poga:aj sl&ne pteve ntar l8S, kao &to s centralni tmori, abcesi mozga, mltlipla
skleroza kao i mnoge nasledne bolesti. Dakle razlikjemo kondktivna, senzoneralna,
odnosno centralna o&te3enja slha.
<rste o*teenja sl-ha- #od o&te3enje slha se podrazmeva trajno sni3enje sl&ne osetljivosti
na zvk, sa pregom ni3im od 2! db na boljem v koje remeti spontan verbaln komnikacij.
Osobe o&te3enog slha, zavisnosti od stepena o&te3enja dele se na na!l-ve i !l-ve.
>ategoriji naglvih pripadaj osobe kod kojih je prag slha na boljem h od 2! do ),db i koje
s potpno ili delimi-no razvile govor. 1lvim se smatraj one osobe kod kojih je o&te3enje
slha ve3e od ),db i koje pored sl&nog aparata mog celini da percipiraj verbalni govor.
1lvo3a se deli na prakti-n i totaln. #rakti-no glva osobasa ampli%ikatorom mo'e da -je
neke zvke i delove govora, dok totalno glva osoba ima potpno ga&en sl&n percepcij.
#ored grpacije glvih i naglvih osoba postoji jo& jedna kategorija koja je po posledicama
najspeci%i-nija, a to s ogvele osobe. Oglvelost mo'e biti ra'li-itog stepena? od lake
naglvosti, srednje, te&ke pa sve do prakti-ne ili totalne naglvosti.
Posledice2 O&te3enja slha gro'avaj redan prijem zv-nih dra'i iz spolja&nje sredine, te
samim tim ti- i na svekpni razvoj li-nosti. >od znatnijih o&te3enja zapa'aj se i promene
glas i govor. #ristni s razli-iti oblici dis%onija /promklosti<, govor je -esto monoton i
sporenog ritma, bez naglaska, isprekidan, nepotpn. Dete o&te3enog slha ote'ava-enje
govora i dovodi do zaostajanja svajanj ne samo govornog ve3 i pisanog jezika. Dete
o&te3enog slha karakteri&e krajna neposrednost, iskrenost i otvorenost."gro'en aje
kordinacija pokreta, ali i ravnote'a. Dete o&te3enog slha 3e imati problema sa hodanjem po
pravoj liniji, pri izradi vage i svim drgim aktivnostima za -ij je realizacij potrebna ispravna
%nkcija -la slha i centre za ravnote'.
16. Prepor-ke za rad sa decom osteceno! sl-ha2 redovan govorna,jezicka i aditivna obka
kod specijlisteF sistem pojacavanja zvkaF slge tmacenja koji se slze manelnom
komnikacijomF povoljno mesto za sedenj e grpi2 da bi dec lakse mogla da citaj govor sa
san ili titlove %ilmva i video2trakaF pomoc osobe koja hvata beleske , belezi govorni sadrzaj i
pomaze cenik da potpno prati ptstvaF obk vaspitaca i dece iz grpe o alternativnoom
metod komnikacije kao sto je jezik znakovaF savetovanje. Speci%icne intervenne strategije
koje mogda pomogn deci ostecenog slha obhavataj? neka deca sede bliz osobe koja
govori, odrediti najbolje rastojanje sa koga se moze razgovarati sa detetom kome eje ostecen
slhF omogcit idetet da dozivi iskstva kojima ce se slziti rezidalnim slhomF izbegavati
da se detet obracate kad ste okrenti ledjimaF slzite se normalnim renikom i normalnom
konstrkcijom reciF kad zelite da detet skrenete paznj na nesto , prozovite g po imenF slzite
se vizelnim i taktilnim diaktickim materijalomF ne zaboravite da voite racna o zameni baterija
na slsnim aparatomF podstaknti dete da govori grpnim aktivnostima.
27. Ostecenje vida2 O&te3enja vida podrazmevaj delimi-no ili potpno odsstvo
prepoznavanja svetlosti, ili zna-ajno o&te3enje vida sa o&trinom vida na boljem ok od ,,,! do
,,3 z korekcij, i -ak i iznad ,,3 z prognoze pogor&anja vida. O&te3enja vida nastaj
kao?posledica o-nih bolestiFro:eno stanjeFste-eno stanje /nastalo sled %izi-kih trama,
padova, povreda mozga, in%ekcija, toksina itd.<. Osobe sa o&te3enjem vida s slepe i slabovide
osobe /i deca i odrasli<. Oblici o&te3enja vida podrazmevaj?slepo3 2 o&te3enje vida koje
varira od potpnog odsstva percepcije svetlosti, pa do odre:enog stepena vizelne slabostiF
opisi i de%inicije obhvataj %nkcionaln slepo3 i pro%esionaln slepo3Fslabovidost 2 zna-ajno
o&tre3enje vida pri kome je o&trina vida na boljem ok z korekcij raspon od ,, ,! do ,,3
kao i iznad ,,3 z prognoz pogor&anja vida. " pedago&kom smisl slabovidost je mog3nost
kori&3enja vizelnog analizatora kao vode3eg -itanj, pisanj i drgim nastavnim
aktivnostima, ali ti%lodidakti-ki adaptiranim slovima.
21. Prepor-ke za rad sa ostecenjem vida- rana procena je najvaznija, tehnologija o
kompijteri , opticka i video pomagalo o moze dosta deci ostecenog vida da pomogne da
cestvj aktivnostima. .aterijal sa krpnim slovima, knjihe snimanje a trake, knjige pisane
Erajevom azbkomF didatna pomoc2 posebna opreme i modig%ikacija redovnog programa2 koja
se %oksira na mogcnosti slsanja, komnikacij, orijentacij i pokret..., imaj vec potreb za
interdisciplinarnim pristpom , akcenat je na brizi o sebi i svakodnevni zivot #omozite detet da
se orijentise sobi i vidi gde je smesten materijal .>ad god promenite raspored , pokazite
detet promen.6azmisliti o opstem nivo obke. #odsticati nezavisnost dece2 svojim
postpcima i rasporedom sobi. 8e menjajte raspored dok ne obavestite dec. #odsticite
ostal dec da detet koje ima ostecen vid govore ko s i sta rade kada im se ono dete priblizi.
>ada crta, detet koje delimicno vidi, pomoci ce crno oivicen papir ili papir cije s ivice obojene
komtrastnom bojom
22. Prepor-ke za rad sa decom sa !ovorno2 jezickim problemima2 Od izzetnog znacaja je
da se poremecaj tvrdi na vreme i przi odgovarajca intervencija.9ogopedi pomaz eci koja
imaj poremecaje komnikaciji , i to razlicite nacine. Oni rade sa decom individaln terapij,
konsltj se sa vaspitacima i nastavniicima deteta o naje%ikasnijim nacinima na koje se detet
moze olaksati komnikacija vrtic, blisko sradjj sa porodicom dece da bi razvijali ciljeve i
tehnike za e%ikasn terapij kod kce.. ;ehnologija moze da pomogne deci koja imaj problema
sle d speci%icnog %izickog stanja. Blektronska komnikacija se omogcje pojedincima koji ne
govore i koji imaj teske izicke nedostatke da cestvj davanj i primanj in%ormacija i
razmeni misljenja. 6azvoj recnika i pojmove ide tokom citavog decije skolovanja. ;erapija
govora i jezika moze da se nastavi tokom decijeg skolovanja i kasnije , kako neposredna
terapija ili konsltacije.
23.Deca sa motori8kim poremeajima-;elesna invalidnost predstavlja o&te3enj, de%ormacij,
%nkcionaln ins%ijencij ili motori-ke smetnje zrokovane o&te3enjem lokomotornog sistema,
centralnog i peri%ernog nervnog sistema ili hroni-nim bolestima. Sa socijol&kog aspekta,
zna-ajno je kom stepen i obim organsko2 %nkcionalni nedostaci, smetnje i poreme3aji
nar&avaj 'ivotn, dr&tven i pro%esionaln sposobnost -oveka. 4nkcija pokretnosti mo'e
biti orani-ena primarno i sekndarno. #rimarno ograni-enje nastaje kao posledicadirektnog
o&te3enja lokomotornog aparata. >od sekndarnog ograni-enja, motorni aparat je bez vidljivih
poreme3aja, ali je pokretnost ograni-ena kompleksnim oboljenjima, kao na promer kod astme,
dijabetesa, sr-anih mana itd.
#elesni de1ormiteti2 8epravilno dr'anje tela odrazmeva skp promena koje nis lako o-ljive i
koje nis primile patolo&k %orm. >arakteristike ovog dr'anja tela je da promene i&-ezavaj
prilikom svesnog mi&i3nog zatezanja. Izra'ena je slabost ki-menog stba, &to je slovljeno
slabo&3 ramenog pojasa, kkova, zglobova, kolena i stopala.
De1ormiteti ki8meno! st-ba2 8ajpoznatiji de%ormiteti ki-nemog stba s ki%oza, lordoza,
ki%olordoza, skolioza, okrgla le:a. Ova patolo&ka o&te3enja nastaj sled pove3anja %iziolo&kih
krivina iznad dozvoljenih granica.
Kifoza2>i%oza predstavlja iskrivljenje torokalnog dela ki-me konveksnim /ispp-enim<
polo'ajem nazad. 8astaje sled lo&eg dr'anja tela, odnosno dgim zadr'avanjem
odmaraj3eg i op&taj3eg polo'aja tela za vreme sedenja i -enja. kavlja se kod mlja:ih
osoba. " zavisnosti od lokalizacije i oblika ki%oti-ke krivine, ki%oza mo'e biti? visoka torokalna,
merena ili niska. >od visoko torokalne ki%oze, zahva3en je gornji deo ki-me. Osobe sa ovom
vrstom ki%oze imaj op&ten i mlitav trbh, dok im kolena zazimaj blag %leksij. >od
merenih ki%oza vrat i glava s blago pognti nazad, dok s ramena blago povijena. 1rdni
ko& je v-en dok je trbh mlitav. 8iska ki%oza je po nizgled veoma sli-na visokoj torokalnoj
ki%ozi, samo &to je ovom sl-aj zaha3ena cela grdna krivina.
#rema stepen ispoljavanja sve ki%oze se dele 3 kategorije? 2prv kategorij -ine najbla
i oblici ki%ozeF 2Drg grp -ine ki%oze gde je razvoj ki%oza ve3 poodmakaoF 2 tre3oj grpi
pripadaj tzv. %iksirane ki%oze, kod kojih s pristne ko&tane posledice. Ge'be se moraj
komponovati tako da se z pomo3 njih anga'j mi&i3i opr'a-i torokalne ki-me. ;retman
%nkcionalnih ki%oza podrazmeva ve'be pred ogledalom i to najpre korekcije stava.
Laroza2 ;o je de%ormitet ki-menog stiba sagitalnoj ravni prema napred i mani%estje se
pove3anjem slabinske krivine sa konveksnim polo'ajem tela. 8astaje sled poreme3aja
toni-ne ravnotze'e izme: %leksora i ekstenzora zglobovima kka. " zavisnosti od zroka
dele se na? primarne i sekndarne. 9ordoti-no dr'anje mo'e nastati i kao konpenzacija le:ne
ki%oze. Do pojave ove vrste laroze dovodi i stati-ki poreme3aj zglob kka, zatim is%iencija
trb&ne msklatre, prekomerna gojaznost ili rahitis. 9oroza moze postepeno da se razvija i od
%nkcionalne pre:e strktralni stadijm. " zavisnosti od stadijma laroze mere vprevencije i
kor ekcije se prvenstveno odnose na korekcij stava,zzatim na korekcij sedenja i
ja-anje odgovaraj3ih mi&i3a i mi&i3nih grpa. Ge'be za ja-anje trb&nog zida s od posebnog
zna-aja prevenciji nastanka laroze ali i korekciji ve3 nastalo stanja.
Kifolordoza2 takvo dr'anje predstavlja lo&e dr'anje sa dvostrkim de%ormitetom ki-menog
stba. ;o je iskrivljenje torokalnog dela ki-me sa ispp-enim polo'ajem nazad i pove3anje
slabinske krivine sa konveksnim polo'ajem tela napred. #ri izvo:enj treba voditi ra-na da se
istovremeno delje na le:n i slabinsk krivin. Izbor ve'bi za korekcij primarnog pa onda
sekndarnog de%ormiteta nije dobro re&enje.
Skolioza2 Skolioza je bo-no iskrivljenje ki-menog stba %rontalnoj ravni. " zavisnosti od
izgleda ko&tane strktre ki-me, skolioze se mog podeliti 2 grpe? funkcionalne i
strukturalne. 4nkcionalne skolioze s patolo&ka iskrivljenja ki-me kod kojih je
skolioti-nakrivina pokretna i jo& vek nema ko&tanih promena. Ova %orma naj-e&3e nastaje
sled dgog odr'avanja lo&eg polo'aja tela. 8epravilno sedenje, no&enje te&kih predmeta
jednoj rci, neadekvatan i op&ten odmaraj3i polo'aj dovodi do pojave &kolskih i habitalnih
skolioza. 4nkcionalne kolioze mog nastati i kao posledica zazimanja odre:enih
kompenzatornih polo'aja cilj bla'avanja ve3 pristnih drgih telesnih nedostataka, kao &to
je npr. skra3enje jednog od donjih ekdtremiteta ili odre:eni ki-meni stb. Strktralne skolioze
s de%oprmacioje ki-menog stba koje nastaj sled promena strktri i mor%ologiji tela
pr&ljena. ;elo pr&ljena gbi svoj normalan anatomski izgled i postaje klinasto, -iji je vrh okrent
prema dbljenj skolioti-ne krivine. Skolioze s naj-e&3e idiopatske, odnosno nepoznatog
porekla ali mog biti i ro:ene2 kongenitalne i ste-ene. >ongenitalne skolioze nastaj kao
posledica raznih ro:enih animalija. Dete se ra:a sa izmenjenim oblikom i strktrom pr&ljena i
rebra. Ste-ene skolioze karakteri& promene oblika i strktre pr&ljena koje mog nastati tokom
clog 'ivotnog doba. Skolioze se glavnom javljaj kod dece zrasta izme: ) i 1$ god. #rema
zrast dece kod kojih se javlja skolioza se deli na? in%antilna, jvenilna i adolescentna skolioza.
#rema lokaciji primene krivine skolioze se dele na? #arcijalne, totalne i kompenzotarne ili
kombinovane. #arcijalne skolioze zahtevaj samo pojedine segmente ki-menog stba, pa
shodno tip de%ormiteta dobijaj i nazive? vratne/cervikalne<, le:ne/torokalne< i slabinske ili
lmbalne. ;otalne skolioze se javljej celom ki-menom stb. Imaj oblik 3irili-nog slova l, a
to zna-i da imaj samo jdn krivin i to desn ili lev stran. >onpenzatorne skolioze s
oblik latini-nog sliova S ili dvostrkog slova S. Ovoj deci neophodna je %izi-ka aktivnost ali se
pre toga mora konsltovati sa lekarima.
Okrugla lea2 ;o s promene ki-menog stba koje naj-e&3e nastaj kao posledica slabosti
ligamentnog i mi&i3nog sistema. ;o je iskrivljenje torokalnog dela ki-me nazad. #ojava ovog
de%ormiteta na zrast od 3 god naj-&3e predstavlja posledic rahitisa, mada mo'e da se
pojavi i kao posledica %orsiranja prevremenog stajanja i hodanja. Deca sa ravnim le:ima ne
treba dgo da sede ili stoje, s obzirom na to da mi&i3i zbog nmedovoljne snage brzo popste i
ki-ma po-inje da se krivi stran.
De1ormiteti no!- i stopala2 8aj-e&3i de%ormiteti nog o-avaj se predel kolenog zgloba, a
mani%estj se oblik pqp, pOp i sabljastih nog. >od nog pqp koje s literatri poznate kao
pekarske noge, pri spravnom, normalnom stav, kolena s sastavljena, dok s istovremeno
stopala vi&e ili manje rastavljena, &to zavisi od stepena de%ormiteta. #ove3ano optere3enje
donjih ekstremiteta,a samim tim i zgloba kolena, nastaje kod gojazne dece ili kod dece koj se
rano podvrgavaj %izi-kom napor. Ovaj oblik nog pored esteskog problema dovodi i do
%nkcionalnih promena. Deca se brzo zamaraj prei stajanj i hodanj. pOp noge s -est
de%ormitet donjih ekstremiteta, odnosno kolenog zgloba. #oli'aj nog je obrnt odnos na pqp
noge. >od sastavljenih stopala ne mog se istovremeno sastaviti i kolena. >od ovakve dece
dolazi do br'eg zamora mi-i3a i -estih bolova kolen, stopal i kk, pa se ne prepor-je
skakanje i no&enje ve3ih tereta. Sabljaste noge predstavljaj relativno retk de%ormacij koja je
-e&3a kod devoj-ica. 7glob se pomera nazad pa se zbog toga nalazi stalnoj hiperekstenziji.
4iziolo&ka linija je optere3ena i pomerena napred.Deca imaj ote'ano tr-anje i hodanje.
Sanjima treba ve'bnati ja-anje mi&i3ne snage karli3nog pojasa, natkolenice, potkolenice i
stopala. 6avna stopala s poslednje vreme -e&3a pojava kod dece pred&kolskog zrasta.
8astaj zbog optere3enja sko-nog zgloba. 8aj-e&3i %aktori koji ti- na pojav ravnih stopala
s? naglo izrastanje, gojaznost, nedobna ode3a, nepravilno dr'anje tela, dgo stajanje i
hodanje, rahitis i nasledni %aktori.
2+.Prepor-ke za rad sa decom sa telesnim o*teenjima i hroni8nim bolestima2 7a -enike
sa ovakvim o&te3enjima klj-enim redovn nastav va'i pravilo da im treba graditi
samopozdanje i da se cstvori pozitivna atmos%era razred kojoj 3e -enik biti prihva3en.
8astavnik treba da po&tije slede3a pravila?
"-enik treba omog3iti pisanje na velikom %ormat, ponekad samo sa -tampanim
velikim slivima, a ako -enik ne mo'e koristiti olovk organizovati ditiranje drg ili
drgarici, snimanje teksta na kaseti ili koristiti ra-nar sa prilago:enom tastatrom i
mi&em
"-enicima kojima je potrebno %iksirati papir za podlog a pripor za pisanje prilagoditi
njihovim speci%i-nostima
Osigrati dodatno vreme za izrad zadataka
;ekst koji je predvi:en za pisanje na tabli neophodno je od&tampati i nalepiti -enikov
svesk
#ismeni ispiti znanja treba prilagoditi manelnim sposobnostima 3enika
"-enici koji nemaj gornje ekstremitete mog biti dodatno ob-eni za pisanje bradom,
nogama...
Aitanje mo'e biti olak'ano posebnim poma%galima za dr'anje knjige optimalnom
polo'aj ili pomagalima za okretanje stranica
#rilikom primene prakti-nih radova neophodno je omog3iti kori&3enje specijalnih
pomagala ili pomo3i drge osobe
7a rad van -ionice,za -enike koji se slabo kre3 i brzo zamaraj,treba obezbediti
prevoz i pratnj drge osobe
#osebno treba obratiti pa'nj na organizacij nastave %izi-kog vasoitanja i di%erencirati
zahteve prema prirodi o&te3enja i mog3nosti -enika odnos na stepen i vrst
de%ormiteta ili osnove bolesti
2..Prepor-ke za rad sa decom sa emocionalnim problemima i te*koama - socijalnoj
adaptaciji
20.ntelekt-alna ometenost kate!orije i mo!-nost vaspitanja i obrazovanja
23.Prepor-ke za rad sa decom o!rani8enih intelekt-alnih sposobnosti
24. Da-nov sindrom
De%inicija2Danov sindrom je naj-e&3i hromozonski poreme3aj koji se povezje sa
mentalnom retardacijom i najlak&e ga je tvrditi."zrok m je hromozomska de%ormacija?iz
nekih razloga,prilikom razvoja 3elija nastaje 4( mesto 4$ hromozoma.Ovaj hromozom
vi&ka menja razvoj tela i mozga." ve3ini sl-ajeva ,Danov sindrom se dijagnostikje na
osnov rezltata hromozomskog testa koji se radi odmah po ro:enj.
>arakteristike2#ostoji vi&e od !, klini-kih znakova Danovog sindroma,ali se kod jedne
osobe retko na: svi..e: op&tim karakteristikama s?slab mi&i3ni tons ili slaba snaga
mi&i3aFkose o-i sa naborima ko'e ntra&njim glovimaFhiper%leksibilnost ili prekomerna
sposobnost istezanja zglobovaFkratke,&iroke &ake sa samo po jednom linijom na jednom ili
oba dlanaF&iroka stopala kratkih prstijFravan most nosaFkratke,nisko postavljene &iFkratak
vrat i mala glavaFmala sna dpljaFkratkotrajan pla- visoke %rekvencije.#ojedinci koji se rode
sa Danovim sindromom obi-no s manji od vr&njaka koji nemaj posebne nedostatke i
njihov %izi-ki i intelektalni razvoj s sporiji.Deca sa Danovim sindromom s manje otporna
na in%ekcije i sklona s respiratornim problemima.Ae&3e imaj problema sa vidom,kao i
blage i merene gbitke slha i probleme razvoj govora i jezika.#ojedinci sa Danovim
sindromom imaj iskrivljeni vratni deo ki-me.>ako rast,-esto postaj gojazni.
Implikacije na proces obrazovanja28eposredno po tvr:ivanj dijagnoze Danovog
sindroma,roditelje bi trebalo podsta3i da p& dec neki program za ran intervencij ili za
razvoj male dece.8a kpan de-ji razvoj povoljno ti- i nastavak obrazovanja,pozitivni
stavovi javnosti i stimlativna sredina kod k3e.Ga'no je da porodice i -lanovi edkativnog
tima &to manje ograni-e svoja o-ekivanja odnos na mog3e sposobnosti ove
dece.#okazalo se da je spe&no dec pod-avati zadacima sistemom korak po korak z
-esto potkrepljivanje i porno davanje povratnih in%ormacija.
26.=iziolo*ka t-post
37. >iperkineticki sindrom- Oznacava decije ponasanje koje se odlikje nestalnosc, brzom
promenljivosc interesovanja, promenom predmeta bavljenja svakih nekoliko desetina sekndi
ili tok mint2dva.>orene vodi iz ranog detinjstva,a dijagnostikje se naj-e&3e sa polaskom
&kol. Dete nije stanj da se kontinirano bavi jednim istim sadrzajem, stalno ih menja i daje
tisak zrbanosti za novim predmetima paznje, mada nije splahireno i emocionalno
neravnotezeno.Impls za pokretom je prenagla&en.Dete nije svesno svog problema i ne me
da objasni na-in svog pona&anja.5iperkineti-ki sindrom je zastpljen op&toj poplaciji 12
!r.Osnovne karakteristike pona&anja deteta sa hiperkineti-kim sindromom?
Dete po-inje sa radom pre nego &to dobije ptstva
6adi brzopleto i zato pravi veliki broj gre&aka koje nis proizvod neznanja
Stalno je pokret,sve dodirje i pne dr'i ga mestop
8a postavljena pitanja odgovara brzo,ne daj3i sebi vremena da osmisli odgovor
8ije stanj da sledi ptstva za grpne aktivnosti
8e moze da zapamti date instrkcije
Erzo prelazi sa jedne aktivnosti na drg i -esto nije stanj da zavr&i zapo-et
aktivnost
Ima problema organizaciji pisanih radova
#ogre&no tma-i mnoge izjave
9ako posr3e i pada
#rivla-e ga deca koja pno pri-aj i prave bk
Aesto prekida razgovor da bi bilo centr pa'nje
8epa'ljivo je dok nastavnik obja&njava
9ako odstaje od rada
8e mo'e da izrazi misli na logi-an i razmnljiv na-in
Ima ozbiljnih pote&ko3a pisanj
#ristni s i poreme3aji pisanja
8is ni retki sl-ajevi prekidanja &kolovanja
31.Prepor-ke za rad sa decom sa poremeajem pa2nje-4rstracija dece i odraslih mo'e da
se izbegne ako odrasli pomogn deci da razvij d'i opseg pa'nje.Gaspita-i mog deci da
pomogn da ostan d'e anga'ovana ne-im time &to 3e birati materijal i oprem koji izlaze
ssret razvojnim sposobnostima konkretne dece.;o &to dete ne obra3a pa'nj na odre:en
slagalic vi&e kazje na te'in slagalice,nego na njegov problem da odr'i pa'nj.Da bi
pomogli deci da odr'e pa'nj vaspita-i mog da rade slede3e?organizj prostor tako da
njem nema mnogo neva'nih sitacija,nde zadatke koji s sklad sa sposobnostima
dece,ra&-lanjj zadatke izvodljive korake,daj jasna ptstva,sl'e se re-nikom koji je
sklad sa re-nikom koji s deca razvila,podr'e rad na zadacima,tako &to 3e senzorna sredina
biti ravnote'ena i &to 3e se podjednaka pa'nja posvetiti sl&nim,vizelnim i taktilnim
stimlsima.>ada vaspita-i obezbede redosled i strktr koji s deci poznati i koji s sklad
sa njihovim razvojnim kapacitetima,oni deci poma' da na konstrktivan na-in stpaj kontakt
sa obrazovnim materijalom.7adaci kojima deca -e treba da bd vizelno konkretni i
redndantni,moraj da imaj jasan po-etak i kraj i da bd realisti-ni i %nkcionalni2da imaj
smisla za dete.Ge&tine opa'anja i pam3enja omog3j ljdima da shvate da ne&to ima trajno
zna-enja.kedno dete mo'e spe&nije da opa'a gledanjem,drgo spe&nije skplja in%ormacije
sl&anjem.Ala se ne razvijaj podjednako i vaspita-i moraj da sklade ono &to nde deci sa
njihovim razvojnim potrebama."skla:ivanje plazap pospe&je napredak dece koja imaj
te&ko3e sa opa'anjem.Strktriranje sredine2da bi se skladila sa karakteristikama -enja
razli-ite dece2stvara optimalne mog3nosti za -enje.Gaspita-i mog deci da ponde slede3e
vidove strktre?staljeno mesto za rad na kom nema ometanja i koje deci poma'e da se
sredsrede na zadatakFkonkretan materijal koji je sklad sa pojmom koji se pro-avaFpno
taktilnih i vizelnih in%ormacija z ograni-eno smeno tma-enjeF-este paze izme: motori-kih
aktivnosti ili aktivnosti koje zahtevaj motori-ke reakcije deceFisticanje pojma koji se
pro-avaFras-lanjavanje zadataka na korake,dete pravi neki vizelni prodktpa obavljanj
svakog koraka.Gaspita-i mog materijal da organizj tako da njegov aran'man poma'e deci
pri -enj?materijal se ograni-i samo na onaj koji je potreban da bi se radio odre:eni
zadatakFprvo se pore:a materijal koji je potreban,a zatim se detet da da po-ne
aktivnostFproverava se da li deca mog da vide i dosegn materijalFmaterijal se dr'i
ktijama,&to smanjje mog3nost da se ne&to prospe,padne i poremeti pa'njFndi se vizelna
pomo32slike,kartice,-ek2liste slikama,da bi deca lak&e razvijala na-ine organizovanja.
32.&azvijanje i odr2avanje pozitivnih stavova prema deci sa p.p.
33.Priprema dece i vaspitne !r-pe za prihvatanje vr*njaka sa p.p.
3+.?na8aj i!re - rad- sa decom sa p.p.
3.."acela i principi - rad- sa decom sa PP2 .Deca sa smetnjama razvojAlan 3(.Deca sa
smetnjama razvoj ostvarj pravo na pred&kolsko vaspitanje i obrazovanje vaspitnoj grpi i
razvojnoj grpi prema?1< pred&kolskom program vaspitnoj grpiF2< prilago:enom
program vaspitnoj grpiF3<posebnom program razvojnoj grpi." jednoj vaspitnoj grpi ne
mo'e biti vi&e od jednog deteta sa smetnjama razvoj." vaspitn grp koj je klj-eno
dete sa smetnjama razvoj pisje se za 1,r manji broj dece od broja tvr:enog -l. 33. i
34. ovog zakona.Deca sa smetnjama razvoj se prilikom pisa de-ji vrti3, odnosno osnovn
&kol koja ostvarje pred&kolski program, ili tok poha:anja pred&kolskog programa klj-j
vaspitn ili razvojn grp, na osnov nalaza komisije za procen potreba i smeravanje
dece sa smetnjama razvoj.>omisij iz stava 4. ovog -lana imenje op&tinska, odnosno
gradska prava op&tine, odnosno grada na -ijoj teritoriji roditelj ima prebivali&te.>riterijme za
procen potreba i smeravanje dece sa smetnjama razvoj, sastav i na-in rada komisije iz
stava 4. ovog -lana propisje Glada.Da bi se navedeno realizovalo, kada je re- o obrazovnom
sistem, s&tina je obrazovnoj %ilozoi%iji, -iji osnovni koncept jeste praksa smerena na dete.Iz
gla dece, roditelja, zaposlenih sistem obrazovanja i vaspitanja, a vezano za inklzivno
obrazovanje, to zna-i neophodnost promena smisl?4ormiranja baze pozdanih podataka o
broj i vrstama te&ko3eF#odr&ke roditeljima, deci i obrazovnim radnicima smisl in%ormisanosti
i edkacijeFGe3e %lesibilnosti i otvorenosti za najrazli-ite potrebeF6e%orme i de%inisanja i
rede%inisanja kriklma od najvi&ih do najni'ih nivoa sistemaFObezbe:ivanje kvaliteta,
vrednovanja i samovrednovanja." takvom proces obrazovne institcije o od pred&kolske
stanove do visoko&kolskih stanova, laze proces, ptem kojeg postaj otvorene za sve, i
kojem bez obzira na individalne snage i slabosti svakog deteta nekim oblastima, iste
va'avaj, i obezbe:j slove za zajedni-ko obrazovanje i vaspitanje.Iz analize inklzivne
prakse i inklzivnih &kola svet, pristna s neka op&ta na-ela, kao potvrda inklzivne
prakse?#r'anje jednakih &ansi svima, pri -em se &kole prilago:avaj potrebama dece, a ne
obrnto, i pri -em se %leksibilnim pristpom po&tj individalne razlike, koje se prihvataj kao
izvor bogatstva i raznovrsnosti, a ne problemF>roz kontinirani proces inklzivnog razvoja &kole,
dolazi do promena podsticanj i ja-anj razli-itih oblika participacije dece, roditelja,
nastavnika, lokalne zajednice, -ime se razvijaj novi i razli-iti oblici podr&ke i -enicima i
&koliFInklzivno obrazovanje je slovljeno inklzivnom orjentacijom svekpnog obrazovnog
sistemaF#ro%esionalna kompetentnost nastavnika je predpostavka inklzivne prakse, stvaranja
klime va'avanja individalnosti, razli-itih potreba i tempa -enja sve dece, i kreiranje
%leksibilnog i individalizovanog obrazovnog pristpa.
30.Oblici rada i metode - realizaciji vaspitnih sadr2aja sa decom sa p.p.
33.@ateralizacija,principi - rad--9ateralnost podrazmeva dominacij jedne mo'dane
hemis%ere koja pravlja najvi&im ljdskim %nkcijama.Dominacija je biolo&ka,ro:ena i nasledna
pojava.9ateralnost predstavja projekcij asimetri-ne aktivnosti mo'danih hemis%era koje iniciraj
rad parnih organa.Smetnje lateralizacije prepoznaj se na nivo oka,rke i stopala.8a zrast
od 42! godine 4,r dece je jo& vek slabo lateralizovano,izme: ! i ( godine oko 3,r,dok je
poplaciji odraslih isklj-ivih levorlih 4r,isklj-ivih desnorkih $4r i ambidekstreta 32r.Aesto
se prave gre&ke tako &to se ambivalentni progla&avaj ambidekstretima,tako da se pojavljje
identi-an broj ambivalentnih i ambidekstreta." sl-ajevima kada lateralizacija nije
homogena,neophodno je da se ostavi detet da samo izabere kojom rkom 'eli da se sl'i i to
najkasnije do pete godine 'ivota,naro-ito kada se radi o %enomen tzv. pla'nih levorkihp,koji s
desno lateralizovani.#ostoje -etiri tipa lateralnosti?1<ro:eni tip ili genotipF2<kr&tena
lateralnostF3<levorkost iz n'deF4<patolo&ka levorkost.Osim biolo&kih i naslednih,na
lateralnost ti- i spolja&nji %aktori.
34.&azvojne dispraksije-Dispraksija je razvojni poreme3aj koordinacije pokreta tela."-enici sa
razvojnom dispraksijom imaj o-ljive te&ko3e koordinaciji pokreta,koje nis zrokovane
cerebralnom paralizom,mi&i3nom distro%ijom ili hemiplegijom.8jihova motori-ka pnespretnostp
znatno ote'ava svakodnevni 'ivot i &kolovanje."-enik ispoljava o-ljive te-ko3e samostalnom
odevanj i hranjenj,izgovor glasova,a kasnije i crtanj,pisanj,%izi-kom ve'banj."z to s
obi-no pristni problemi sa koncetracijom pa'nje,te'ko3e pra3enj ptstava niz i
planiranj aktivnosti,zatim te&ko3e orjentaciji i organizaciji tela prostor i prekomerna
osetljivost na senzorne nadra'aje.#rema istra'ivanjima,dispraksija je zrokovana nedovoljnom
zrelo&3 motori-kih delova mozga..otori-ka in%ormacija znatno d'e ptje iz jedne nervne
3elije drg,a odgovor -esto nije speci%i-an.7bog svoje pnespretnostip dete sa dispraksijom
mo'e do'iveti najvi& dr&tven izolovanost.>od deteta sa dispraksijom mo'e da se razvije
agresivnost ili pak potpna izolacija i ot:enost od okoline.8a kasnijem zrast ova deca
po-inj da posti' sve bolje obrazovne rezltate.#rocenjje se da op&toj poplaciji ima oko
3r -enika sa disprakti-nim problemima.
36.&azvojne dis!nozije-Deca sa razvojnom disgnozijom imaj pote&ko3e povezanom
prepri-avanj pri-e ili do'ivljaja, ispisivanj ci%ara i obavljanj matemati-kih radnji,kao i
-itanj i pisanj..og redno da prepi& tekst sa table,lineacija im je dobra,a slova s
obli-ena.#ri pisanj diktata,kako se tekst prod'ava, i pored lepe lineacije,slova po-inj da
gbe oblik i pretvaraj se &ar."-enici sa disgnozijom ne mog da napi& sastav na zadat
tem ili ako je pitanj slobodni sastav,naj-e&3e napi& samo nekoliko nepovezanih re-i."
sl-aj pogor&anja klini-ke slike pojavljj se razli-iti oblici poreme3aja pona&anj.6azvojna
disgnozija je de-joj poplaciji zastpljena oko 1r.
+7.@evor-kost,principi - rad--#otiskivanje levorkosti i potreba za preve'bavanjem nastala je
iz mnogobrojnih zablda vezanih za levorke osobe.Dgo se levorkost smatrala ni'om
razvojnom vredno&3,a za levorke osobe se verovalo da s podlo'nije delikventnom
pona&anj.Savremena saznanja p3j na -injenic da sama levorkost nije dispozicija za
razvoj raznih poreme3aja i da se poreme3aji pojavljj pravo nasilnim kidanjem bioli&ki datih i
spostavljenih veza.6&enje spostavljene dinamike razvoja dovodi do poreme3aja
motornoj oblasti, oblasti razvoja govora i intelekta,kao i oblasti pona&anja deteta.#osledice
motornoj oblasti nastaj zbog potiskivanja spretnosti vode3e rke na ra-n nevode3e koja je
manje spretna6adnje koje se izvode nevode3om rkom s neprecizne,a rezltati rada s
manjeni.Ovakvo stanje dovodi do negativne motivacije.Dete se potiskje na ni'i nivo
spretnosti,gbi samopozdanje i razvija ose3aj manje vrednosti.8ajo-iglednije posledice
potiskivanja levorkosti nastaj oblasti razvoja govora.#osledice oblasti karaktera ogledaj
se tome &to proces preve'bavanja dete do'ivljava kao napad na vlastit li-nost.8aj-e&3i
simptomi nasilne preorjentacije levorkih -enika s?
.otorni nemiri
#romene pona&anj
;e&ko3e pri pisanj desnom rkom
8eroze
.canje
Otpor prema &koli
9o& &kolski speh
>olebanje &kolskog speha
Speci%i-ni problemi -itanj i pisanj
8eokretnost
*psencije...
" zavisnosti od stepena preve'banosti,ticaj na -enike mo'e biti razli-it?
"-anik -iji je nervni sistem izzetno jak i otporan i mo'e da izdr'i postpak potiskivanja
vode3e rke,zadr'ava dominacij svoje ro:ene strane
"-enik -ija je levorkost bila slabije izra'ena,bez posledica se prilago:ava preorjentaciji
na desn rk
>od -enika sa ja-e izra'enim stepenom levorkosti sled preorjentacije pojavljj se
izvesne posledice
"-enik kod koga lateralnost nije bila izra'ena bez ikakvih problema prihvata ticaje
desnorke sredine.
Gaspitanje i obrazovanje preorjentisanih levorkih -enika slovljeno je stepenom lateralizacije i
posledicama sled preve'bavanja.#reve'ban -enik mo'e da pi&e desnom rkom,ali da crta i
izvodi sve manelne aktivnosti levom rkom,da pi&e,crta i hrani se desnom rkom,ali da sve
manelne radnje koje ne podle' dr&tvenoj kontorli izvodi levom rkom i da pi&e i crta desnom
rkom,a da ve3in manelnih aktivnosti izvodi tako:e desnom rkom.Aesto se nakon
preve'bavanja pribegava vra3anj na prirodn dominacij.#ostoji -itav niz metodski razra:enih
postpaka i aktivnosti vra3anja na lev rk,ali se one realizj str-nim sl'bama od strane
str-njaka za ov oblast.Str-no vo:enim metodskim postpkom,nakon preve'bavanja -enik
se vra3a na svojvode3 rk,ali nakon nekoliko meseci,samostalno,bez ikakve prisile,-enik
ponovo prelazi na preorjentisan rk z znatno pobolj&ani kvalitet svih manelnih
aktivnosti.;akva pojava se naziva bilateralni prenos,pri kome se ve'banjem vode3e rke znatno
pove3ava kvalitet i nevode3e.
9evorki -enik se mora osposobiti da vidi i odmerava pokrete rke prilikom pisanja,a nastavnik
treba re-ima i pokretima da ka'e na strktr slova,kao i pravilno kretanje rke tokom
ispisivanja slova.
>ak bi pravilno osposobio levorkog -enika za pisanje,neophodno je da nastavnik sledi
slede3a pravila rada vezi sa?
Dr'anjem tela
#olo'ajem sveske
8agibom sveske
#olo'ajem rke
#riborom za pisanje
#ravcem pisanja
#ripremnim ve'bama
8aj-e&3im gre&kama prilikom pisanja