1

13. Zdravstvena zatita: definicije, mere, aktivnosti

Alma Ata: 1978. Kamen temeljac ZZ
Nepredvidivi dogaaji - ugroavaju esto zdravlje i opstanak pojedinaca, porodice...
Organizovano ljudsko drutvo reava takve dogaaje na naelima solidarnosti i uzajamnosti lanova
zajednica organizovanim meramazdravstvena zatita
Mere zdravstvene zatite - standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnoza)
zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti i
zdravstvenih procesa)
Zdravstvena zatitacelokupnost mera politikog, ekonomskog, pravnog, sociokulturnog, naunog,
socijalnomedicinskog, higijensko protivepidemijskog karaktera usmerenih na ouvanje i unapreenje
psihikog, fizikog i socijalnog zdravlja svakog oveka, pojedinca i drutva, radi postizanja
dugovcenosti i potrebnog kvaliteta ivota kao i obezbeenje adekvatne medicinske pomoi za sluaj
potrebe.
Skup mera prevencije, leenja,voenja bolesti i povreda koju sprovode lekarski, sestrinski i
drugi profesionalci.
Mere
Javni organizovani programi zatite irih zajednica i ugroenog stanovnitva ima prizvuk smiljenog,
planiranog dugoronog delovanja (npr. Mere u okviru programa atite okoline, zatite radnika,
program mentalnog zdravlja)
- Danas se upotrebljava i za postupke sa pojedincima posebno kada je u pitanju trajna nega (
hronini bolesnici i rehabilitacija )
Naela zdravstvene zatite:
1. Pristupanosti- (fiziki, geografski, ekonomski)
2. Pravinosti (zabrana diskriminacije)
3. Sveobuhvatnosti (svi graani)
4. Kontinuiranisti
5. Stalnog unapredjenja kvaliteta
6. Efikasnosti (najbolji rezultati u odnosu na finansije )
v Prema cilju:
- preventivne mere ( spreavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja )
- Kurativne mere ( leenje i nega )
- Aktivne mere ( strunjaci mahom preventivno )
- Pasivne mere ( mahom na zahtev pacijenta )
Zdravstvena zatita je organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim cljem da se
ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice.
Svako ima pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa zakonom i dunost da uva i unapreuje svoje i
zdravlje drugih graana kao i uslove ivotne i radne sredine.
U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite uestvuju: graani, porodica, poslodavci,
obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenja
zdravstvenih slubi, organizacija za zdravstveno osiguranje kao i optine i republika.
2
Mere i aktvnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, moraju biti
bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike.
Zdravstvenu slubu ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (privatna praksa) koji
se osnivaju radi sporvodjenja i obezbedjivanja zdravstvene zastite.
Obavezno osiguranje (zakon):
- deca do 15 god, kolska deca i studenti do kraja kolovanja (max do 26 god)
-ene u vezi sa planiranjem porodice
- lica preko 60 god
-osobe sa ivanliditetom, mentalno oboleli
-osobe sa HIV-om i drugim zaraznim bolestima, maligniteti, DM...
-socijalno ugroeni
-Romi
-nezaposlena lica
14. Primarna prevencija
Prevencija - spreavanje neke bolesti ili poremeenog ponaanja ili pojava koje ostavljaju posledice
po neke osobe ili grupe Primarna/sekundarna/tercijarna
Primarna prevencija- mere izbegavanja nastanka bolesti,oznaava unapreenje i ouvanje zdravlja
Veliki broj mera nespecifine prevencije - mere poveanja standarda ivota, zatita ovekove
okoline,mere za zdraviji ivot u celini
Najvanije mere nespecifine prevencije:
- Opta i lina higijena
- Pravilna ishrana i ispravna voda za pie
- Fizika aktivnost
- Zatita okoline
- Lini i drutveni standard
- Izbegavanje rizinog ponaanja (puenje, alkohol...)
- Obrazovanje, brano savetovanje, genetika
- Zdravstveno vaspitanje (uticaj na stavove i ponaanje)
- Stil ivota (skup navika i obiaja)
Spreavanje i suzbijanje bolesti - specifina prevencija:
- Vakcinacija (BCG, DiTePer, Polio, MMR, Hep)
- Dezinfekcija-unitavanje mikroorganizama u spoljanjoj sredini (prostorijama, predmetima,
namirnicama, ivim biima, zemlji, vodi..)mera kojom se spreava se nastanak komplikacija
izazvanih mikrobima I prenoenje bolesti
- Dezinsekcija-unitavanjem insekata I glodara tj.vektora se prekida prenoenje infekcije I
spreava nastanak oboljenja kod ljudi
- Deratizacija-isto
- Asanacija-postupci I mere tehnike prirode kojima se popravlja nehigijensko stanje nekih
objekata, naselja I povrine zemlje u skladu sa higijenskim zahtevima (isuivanje movara za
iskorenjivanje malarije)
- Preventivna terapija
- Zatita od profesionalnih opasnosti
- Zatita od udesa
- Zatita od kancerogenih faktora, izbegavanje alergena
3
15. Sekundarna prevencija
Ogranienje nesposobnosti---Adekvatna terapija da bi se zaustavili procesi bolesti i spreile dalje
komplikacije i sekvele
Rano otkrivanje i blagovremeno leenje
Rano otkrivanje - ako je uinjeno pre nego to osoba spontano i samoinicijativno potrai pomo
zdravstvene slube,pa se rano otkrivanje ili skrining ( proputanje kroz
sito,filter,proveravanje)definie kao otkrivanje do tada nedijagnostikovanih oboljenja ili stanja
pomou razliitih metoda(test,pregled, upitnik I dr).Tanije to je primena jednog ili vie testova na
veliki broj ljudi sa ciljem da se podele prema verovatnoi da su oboleli od traenog oboljenja.
Kriterijumi (za skrining):
- Oni koji opisuju bolest (prirodni tok, presimptomatski period, veliina drutvenog problema
koji prouzrokuje I mogunost leenja)
- Zahtevi koji se odnose na test
- Drutvena, lina i ekonomska ulaganja i spremnost drutva i zdravstvene slube da prihvati
sve otkrivene obolele i lei ih.
Skrining test slui iskljuivo da odredi verovatnou prisustva oboljenja(sve osobe sa
pozitivnom vrednou testa je neophodno da se podvrgnu iscrpnom dijagnostikom
postupku)
Valjanost testa ima dve dimenzije:osetljivost I specifinost.
Poseban aspekt ranog otkrivanja jeste efikasnost, odnos izmeu ranog otkrivanja i krajnjih efekata
po zdravlje ljudi, odnosno stepena do koga se ranim otkrivanjempostie bolje leenje i/ili izleenje
obolelog, produenje ivota i poboljanje kvaliteta ivota.
Ova oboljenja treba otkriti rano I masovnim pregledima:TBC, HEP A, sifilis, Ca grlia materice,
Down.Kod dece se preporuuje rano otkrivanje:neonatalni hipotireoidizam,Fenilketonurija, uroeno
iaenje kuka, karijes, refraktorne anomalije vida i defekti sluha.Test koji se koristi u masovnom
otkrivanju ne bi smeo da bude tetan,morao bi da bude prihvatliv,lako izvodljiv u terenskim uslovima
I ne bi smeo da
bude skup.
Leenjem se spreava razvoj oboljenja, posledice i komplikacije, invaliditet kao i
umiranje(penicilin;citostatici;genetski inenjering) U okviru celokupne zdravstvene zatite najvie se
para troi na leenje.
Primena preventivnih mera kao i leenja dovela je do fenomena kompresija morbiditeta. Njegova
sutina je u tome da zahvaljujui visokom standardu, zdravom stilu ivota, ranim otkrivanjem i
blagovremenim leenjem, ozbiljna i teka oboljenja se pomeraju u kasnije periode ivota.
4
16. Tercijarna prevencija
Tercijarna prevencija podrazumeva rehabilitaciju- primena svih raspoloivih mera na smanjenje
posledica oboljenja, kao i nedostataka, nesposobnosti i hendikepa, ukljuujui i socijalnu integraciju.
Pored osposobljavanja osoba za adaptaciju na uslove ivota u sredini u kojoj ive, veoma je vano
pripremanje ire zajednice za njihovu socijalnu integraciju.rahabilitacija se jo uvek shvata samo kao
komplexan proces funkcionalnog osposobljvanja osoba sa raznim nedostacima kao to su oteenje
vida,oteano kratanje..i dr.iri koncept rehabilitacije podrazumeva mnoge nevidljive nesposobnosti
kao to su mentalni problemi,retardacija,progradijentna hronina oboljenja,hronini bol.
Veina nesposobnosti je u sutini multifaktorijalna pa je zato vano da i pristup njihove rehabilitacije
bide komplexan i da ukljui sve faktore: medicinske, socijalne, psiholoke, ekonomske kao i faktore
zanimanja i zapoljavanja.
Rehabilitacija nije jednosmeran proces, trai aktivno uestvovanje pacijenta i ceo timstrunjaka
koji rade na rehabilitaciji.
Rehabilitacija nije samo adaptacija onesposobljene individue na sredinu u kojoj treba da ivi ve i
menjanje te sredine prema potrebama ljudi koji imaju neka ogranienja.
- Obezbeivanje bolnikih i komunalnih uslova za ponovno osposobljavanje i vaspitanje da bi se
preostale mogunosti maximalno mogle koristiti.
- Vaspitanje stanovnitva I industrije da koriste rehabilitovane lanove zajednice
- to potpunije zapoljavanje;selektivno zapoljavanje
- radna terapija u bolnicama
cilj:njihov povratak u zajednicu(kljuna uloga zaposlenje;procena preostale radne
sposobnosti od strane strunog tima;prekvalifikacija;ako sve ovo nije mogue onda kvalitet
ivota postaje prioritet)
17. Zdravstvena zatita ena i dece
Posebna panja zdravstvenoj zatiti majke i deteta zbog izuzetne osetljivosti ovih populacionih grupa
na dejstvo socijalno-ekonomskih uslova, drugih faktora sredine, kao i zbog uzajamne zavisnosti
zdravstvenog stanja dece od zdravlja njihovih majki.
- Reproduktivni period ene( 15-49 godina)
- Odojad (roenje 1 god)
- Deca predkolskog uzrasta (1-6 god)
- Deca kolskog uzrasta (7-18god)
Cilj zdravstvene zatite ena u reproduktivnom periodu je da unapredi i ouva dobro zdravlje ena
pre zaea, tokom trudnoe da obezbedi uslove za normalan poroaj i roenje zdravog deteta, kao i
da ena ovlada vetinama nege i zatite deteta.
Pokazatelji za procenu zdravstvenog stanje majke i deteta:
- Maternalni mortalitet (stopa i odnos: (2000.god 10-15 na 100 000 ivoroenih)
- Morbiditet ena tokom trudnoe,poroaja, puerperijuma
- Mortinatalitet (mrtvoroenje)- stopa: broj mrtvoroenih na 1000 roenih
- Mortalitet odojadi (2005. Oko 8 na 1000 ivoroenih)
- Mortalitet dece do 5. god (oko 9 na 1000 ivoroenih)
- Morbiditet odojadi
- Morbiditet dece
5
Porodica je ta koja omoguava pravilan rast i razvoj deteta i formiranje ponaanja koje unapreuje
zdravlje.
Mere zdravstvene zatite ena
1. Opte mere (zadatak zajednice)
- Oslobaanje od neukosti
- Stvaranje uslova za ravnopravnost
- Potpuna sloboda odluivanja ena
2. Specifine mere (zadatak zdravstvene slube)
- Razvoj zdravstvene kulture
- Obuhvat to veeg broja ena radom savetovalita
- Obuhvat to veeg broja ena strunom negom na poroaju
- Obuhvat to veeg broja ena merama rane Dg raka
Mere zdravstvene zatite dece
1. Opte mere (zadatak zajednice i porodice)
- Uslovi za ivot
- Kultura
2. Specifine mere (zadatak zdravstvene slube)
- Nadzor nad psihofizikim rastom i razvojem
- Vakcinacija
- Kontrola uslova ivota
Informacioni sistemi i zdr. zatita majke i deteta
- Svrha razvoja procena njihovih potreba, praenje sprovoenja programskih aktivnosti u
sistemu zdr. zatite.
Korisni podaci za razvoj inf. sistema:
- Poroaji (broj ivoroenih i mrtvoroenih) struna pomo pri poroaju
- Mala telesna masa na roenju (mane od 2500g)
- Branost majki
- Smrtnost (perinatalna, neonatalna, postnatalna) smrtnost 1-4 godine
- Uzrok umiranja dece (povrede, malformacije, infekcije, TU)
- Maternalna smrtnost
- Morbiditet za hronina oboljenja i stanja
- Status uhranjenosti dece
- Stanje zdravlja njihovih zuba
- Korienje zdravstvenih usluga (kontracepcija, abortusi, posete zbog bolesti ili preventivnih
usluga)
6
Zdravstvene potrebe (hronoloki)
v Prenatalna zdr. zatita
- Pre zaea: planiranje porodice; savetovanje u vezi rizika; genetsko savetovanje
- Prenetalno ( posebna panja: HIV + hronine bolesti): praenje razvoja ploda; kontrola
zdravstvenog stanja u toku trudnoe; skrining faktora rizika; zdr. vaspitanje; psihofizika
priprema za poroaj; stomatoloka zatita
v Poroaj: struna pomo pri poroaju, struna nega i pomo porodilji i novoroenetu
(bolnica prijatelj beba koja podrazumeva primenu tehnika bezbolnog porodjaja,prisustvo
partnera na porodjaju I mogunost da beba bude sa majkom sve vreme tokom boravka u
bolnici kao I ad se doji na zahtev); ambulantni poroaj, poroaj u kui
v Postpartalna zdr. zatita: savetovanje u vezi nege novoroeneta i porodilje; procena
zdravstvenog stanja porodilje; dojenje
v Zdr. zatita novoroeneta i odojeta:
- Savetovanje: nega i higijena; ishrana; prevencija nesrea; prepoznavanje patognomoninih
znakova; mogunost za dobijanje pomoi(posebna zatita dece roene pre termina i sa
malom TM)
- Sistematski pregledi: praenje rasta i razvoja; uhranjenosti i zdr. stanja; rano otkrivanje
poremeaja; uroeni poremeaji metabolizna; iaenje kuka; anemije
- Skrining
- Imunizacija
v Zdravstvena zatita predkolskog deteta
- Praenje rasta i razvoja: sistematski pregledi; kontrola sfinktera; ortopedski problemi;
sluh,govor,vid
- Savetovanje: nega deteta; psihosocijalni razvoj;patognomonini znaci
- Prevencija povreda
v Zdravstvena zatita kolskog deteta
- Praenje rasta i razvoja, imunizacija
- Zdr. Vaspitanje: puenje, alkohol, droga, sexualno vaspitanje, higijena
- Posebni rizici: zlostavljanje dece
v Zdravstena zatita mladih
- Pravilna ishrana, fiz. aktivnost, poremeaji ishrane
- Higijenske navike, oralno zdravlje
- Sexualno ponaanje, trudnoa tokom adolescencije i abortusi
- Polno prenosive bolesti, HIV/ AIDS
- Mentalno zdravlje i poremeaji
- Korienje psihoaktivnih supstanci i bolesti zavisnosti
Milenijumski ciljevi razvoja
Cilj 4: smanjenje smrtnosti dece (smanjiti smrtnost dece mlaih od 5. godina za 50%,
obuhvat vakcinacije 99,9%)
Cilj 5: unapreenje zdravlja u reproduktivnom periodu (smanjiti smrtnost majki za 1/5)
Cilj 6: Borba protiv HIV/AIDS, TBC
7
18. Zdravstvena zatita starih
Pokazatelji starosti nacije:
- Procentualni udeo populacije >65 godina u ukupnoj populaciji jedne teritorije;ako je vei od
10% = populacija se smatra starijom
- Index starenja: odnos stanovnistva >60 godina i mladih do 19,
ako je index > 0,4= nacija stari
- Prosena starost stanovnitva iznosi> 30 godina znai da stanovnitvo stari
Unutar starije populacije se izdvajaju 2 podsegmenta:
- mladi stari (60-74)- nezavisni u svakodnevnimaktivnostima
- Stari (75+) - esto kompletno zavisni od drugih
Vie od 30% starih ivi u najsiromanijim krajevima
Oko 17% starih ive sami.
Shvatanja o zdravstvenim potrebama I zdr.stanju starih ( 3 stanovita):
1. Stariji ljudi su osetljiviji i slabijeg zdravstvenog stanja sa nizom oboljenja (nekad i vie od
10)imaju tekoe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
2. Najvei broj starih je u dobrom zdr. stanju i nezavisni su u svakodnevnom funkcionisanju
3. Stav o opadajuem zdr. stanju sa godinama
Promene u zdr. stanju starih se posmatraju na 2 nivoa:
1. Na makro nivou - (promene u visini stopa mortaliteta od pojedinih oboljenja koja rastu sa
godinama- KVB najvea stopa mortaliteta,CVB,dijabetes,maligne,HOBP)
2. Na mikro nivou - najvie se govori o velikoj uestalosti hron. oboljelja gde dominiraju KVS,
resp., kotano-zglobna...
v Samoprocena zdravlja
41% proseno zdravlje, 28% loe. 18% dobro, 8% vrlo loe, 4% vrlo loe
v Najee bolesti: hipertenzija, reumatoidna oboljenja zglobova, poviene masnoe, DM,
katarakta, oboljenja plua i bubrega, rak,infarkt i log
7 osnovnih dimenzija za procenjivanje potreba starih:
- Aktivnost svakodnevnog ivota (staranje o sebi, ivot u zajednici)
- Fiziko zdravlje (korienje lekova, vezanost za postelju)
- Mentalno zdravlje (ouvanost kognitivnih funkcija)
- Socijalni resursi
- Ekonomski resursi (raspoloivost sredstvima za izdravanje)
- Okolinski faktori
- Stepen optereenosti onih koji brinu o starima
Korienje zdravstvene zatite:
Stari ljudi koriste ZZ uestalije nego ostali segmenti populacije, vie od 20% starih ima multiple Dg.
Karakteristino je prepisivanje velikog broja lekova to dovodi do poveanja trokova ZZ, a neki
lekovi mogu i tetno delovati na stare,to ima za posledicu dalji porast korienja ZZ.
8
Zdravstvena I socijalna politika prema starima se bazira na sledeim principima:
- Preveniranje nepotrebnog gubitka funkcionalnih sposobnosti
- Prevencija i leenje zdr. problema koji oteuju kvalitet ivota
- Stare treba leiti to due u njihovim kuama,tek kada takva opcija vie ne postoji orijentisati
ih na institucionalne oblike zatite
- Svaka zajednica treba da stimulie dobrovoljni rad sa starima
Za obezbedjenje primarne ZZ starih na nivou optine odgovoran je lekar opte
prakse,u njegovom timu postoji I patronana sestra(prua usluge u kui stare
osobe).;organizuju se I klubovi za stara lica
Sekundarni nivo se obezbedjuje kroz bolniku slubu
Programi za promociju zdravlja obuhvataju-mere zdravstvene zatite:
1. Opte (sprovodi zajednica, porodica)
- Stvaranje to boljih uslova za lepu starost
2. Specifine (zadatak zdravstvene slube)
- Briga o pravilnoj ishrani,menjanje navika(da prestanu da pue)
- Briga o umerenoj fizikoj aktivnosti
- Rano otkrivanje bolesti
69,5%-- je bilo kod lekara u poslednjih 12 meseci
83,5%-- su zadovoljni ili vrlo zadovoljni
41,2% starih nemaju svog lekara
Zajednica za zdravlje EU 2008-2013- porast godina zdravog ivota i promovisanje zdravog
starenja
19. Zdravstvena zatita osoba sa invaliditetom
Hendikepiranost- nastaje kao rezultanta oteenja strukture ili funkcije organizma koja traje krae ili
due vremena (nesposobnost ili trajna nesposobnost, invaliditet)
Strunjaci prognoziraju u budunosti blag porast nesposobnosti i invaliditeta iz vie razloga:
1. Produavanje duine ivota
2. Porast broja dece sa hroninim neizleivim bolestima (koja preivljavaju zahvaljujui
savremenim sredstvima)
3. Vei rizik i sve ea pojava povreda na radu u kui, koli, saobraaju
4. Bolja Dg, praenje i registrovanje sluajeva nesposobnosti
SZO je izdala prvu Medjunarodnu klasifikaciju oteenja,nesposobnosti I hendikepa,prema
njoj su definisana 3 najvanija stanja:
Nedostatak je svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike, fizioloke ili anatomske strukture ili
funkcije.Moe da postoji ali da ne smeta u svakodnevnom funkcionisanju.MOE SE DOKAZATI
MEDICINSKIM DIJAGNOSTIKIM POSTUPKOM
Nesposobnost( invalidnost)je svako ogranienje ili nemogunost(zbog nedostaka) obavljanja neke
aktivnosti na nain ili u granicama koje se smatraju normalnim za ljudsko bie.JE RELATIVNA I ZAVISI
OD VETINA KOJE SU U POSLU POTREBNE
9
Hendikepiranost je nemogunost da se ispunjava normalna drutvena uloga,to nastaje zbog
nedostatka ili nesposobnosti I ograniava osobu ili je spreava u tome.JE SOCIJALIZACIJA
NESPOSOBNOSTI I reflektuje se u vidu posledica po individuu u kulturnom,socijalnom,ekonomskom I
drugimdomenima.Intenzitet hendikepa zavisi od situacije u drutvu,predrasuda koje vladaju,odnosa
ZZ I SZ prema hendikepiranima,od posveene panje I izdvajanja ekonomskih sredstava za njihovu
integraciju u drutvenu zajednicu.
Pored zdr. posledica za individuu, hendikepiranost ima i druge socio-ekonomske posledice ( porast
trokova).
Ciljevi zajednice :
- Prevencija hendikepiranosti kroz prevenciju traumatizma
- Rano otkrivanje i Dg
- Rehabilitacija (medicinska, socijalna)
- Edukacija za samozatitu
- Obezbeivanje pomagala i drugih tehnikih sredstava
- Postojanje specijalnog obrazovanja
- Postojanje drutvenih slubi za davanje saveta, pomoi
- Stvaranje to boljih uslova za svakodnevni ivot hendikepiranih
v Radno mesto i osobe sa invaliditetom
13% zaposlenih
11% osoba sa motornim oteenjem zaposleno
33% smatra da im je radno mesto fiziki prilagoeno
40% duina radnog vremena, obim posla i pauze,odgovaraju potrebama
Dostupnost obrazovnih, socijalnih i drugih javnih slubi nije zadovoljavajua.
Dostupnost i korienje javnih slubi su izrazito loiji za osobe sa niim nivoom obrazovanja (oko 80%
ne koristi javni prevoz, vie od 80% ne koristi pozorite, bioskop)
Nove zakonodavne aktivnosti koje promoviu prava hendikepiranih se odnose na nekoliko vanih
oblasti:
- Prava hendikepiranih (ustav zemlje i dravne deklaracije)
- Pristup konceptu jednakosti
- Eliminacija deskriminacije i postojee drutvene predrasude, podsticanje intregracije i
uestvovanje
- Evaluacija progresa u nacionalnom zakonodavstvu kroz preispitivanje uspeha i efikasnosti
promene zakonskih odredbi u svakodnevnim aktivnostima
U sklopu promocije drutvene integracije hendikepiranih,radi se na:
poveanom zapoljavanju, porastu broja hendikepirane dece u kolama, adekvatnoj izgradnji
objekata, ulica i trotoara;
Udruenja invalida se osnivaju kao odgovor na nedovoljno angaovanje drutvene zajednice da
invalidima omogui ravnopravne mogunosti----najvaniji cilj-ostvarivanje prava svojih lanova
da se bore za svoj ravnopravni status u drutvu
Izbegavati institucionalna zbrinjavanje ako su mogua druga reenja.
10
20. Zdravstvena zatita kolske dece i mladih
Zdr. zatita kolskog deteta
- praenje razvoja ponaanja i intelektualnih sposobnosti i praenje stanja
uhranjenosti(gojaznost,pothranjenost)
Odgovornsot za dete snose roditelji i kola (u kojoj se odvija 2. stepen socijalizacije).Sistematskim
pregledima (I, III, V, VII razredi O i III razred S)se otkrivaju problemi u razvoju.Psiholoki problemi u
ovom periodu ne smeju se zanemariti. Razvijaju se programi za prepoznavanje rtvi zlostavljanja kao
I zanemarene dece kao I pomo ovoj deci.u kolama se organizuju diskusione grupe u cilju
blagovremenog otkrivanja I pomoi.
Najvei problem je rizino ponaanje mladih adolescenata (puenje, alkohol, droga, rizino
sexualno ponaanje).Zdravstveno vaspitanje je veoma bitno u ovom periodu, sprovodi organizovano
I sistematskim radom u cilju razvijanja zdravih stilova ivota.
Zdravstvena zatita studenata
- U velikoj meri pripada zdravstvenoj zatiti odraslih.Najvaniji aspekti su : uhranjenost, krvni
pritisak, stanje ula,kompletnost vakcinacije,zatita i unapreenje reproduktivnog zdravlja sa
spreavanjem neeljenih trudnoa I sexualno prenosivih bolesti, vaspitanje za porodini ivot
Sistematski pregladi se odravaju u 1. I 3. godini studija,terapijski I rahabilitacioni postupci se
preduzimaju nakon otkrivanja uz obavezu kontinuiranog praenja.
21. Mere/ procena zdravstenog stanja stanovnitva
Multidimenzionalnost koncepta zdravlja, komplexnost njegove primene u praktine svrhe
odreivanja zdravstvenog stanja stanovnitva dovodi do toga da se govori o procesu procene, a ne
merenja.
Merenje je mnogo egzaktnija i preciznija procedura za koju jo ne raspolaemo odgovarajuim
instrumentom sem, ako ne koristimo sintetike odnosno kompozitne mere zdravlja prikazane
numerikim skalama.
v Merenje/procena zdr. stanja je sloena procedura dobijanja slike zdravlja stanovnitva
korienjem pokazatelja (indikatora)
- Zdr. stanje je opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupa ili celokupne populacije prema
prihvenim standardima uz pomo zdravstvenih indikatora ili preciznije to je stanje zdravlja
pojedinca ili stanovnitva procenjeno u odnosu na opti morbiditet, morbiditet od odreenih
bolesti, invalidnosti, antropometriju,mere mortaliteta, pokazatelje funkcionalnog statusa i
kvaliteta ivota
Ciljevi merenja zdr. stanja:
- Ouvanje i unapreenje zdr. stanja stanovnitva
- Identifikacija prioritetnih zdr. problema
- Praenje promena u zdr. stanju stanovnitva
- Uoavanje razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa
- Preispitivanje zdr. politike, strategija i tehnologije
- Unapreenje menadmenta zdr. sistemom
- Procena efektivnosti, efikasnosti I kvaliteta (value for money)
11
Istorijat: Demografija- druga polovina 17. Veka
Podaci o umiranju sa uzrocima- 19. Vek
Pokret za soc. Indokator- 60. Godina prolog veka
Prva faza: do kraja I svetskog rata
Dominiraju zarazne bolesti, visoka suicidnost
- Mortalitet (pokazatelji umiranja)
Druga faza: do kraja drugog svetskog rata
Reavanje osnovnih sanitarnih i komunalnih problema, uspesi imunizacije i vakcinacije, arhiva
oboljenja i stanja
- Morbiditet (pokazatelji obolevanja: incidenca, prevalenca)pored mortaliteta
Trea faza: do kraja 80-ih
Starenje populacije, hronina oboljenja i stanja
- Pokazatelji invalidnosti i nesposobnosti i skale zdravlja (odsustvovanje sa posla ??)
etvrta faza: sadanja
Stilovi ivota i faktori rizika
- Pokazatelji kvaliteta ivota se koriste za procenu zdr. stanja
v Kvalitet ivotairok koncept koji ukljuuje oseanja ljudi za oblasti kao to su standard
ivota, prihodi, stanovanje, posao i zdravlje
Skale za merenje kvaliteta ivota povezanog sa zdravljem- da bi se procenio efekat
hroninog oboljenja na svakodnevni ivot ili da bi se evaluirale pomene u kvalitetu ivota
uzrokovane velikim hirurkim intervencijama, transplantacijom organa ili
v Merenje zdravlja pojedinca i populacije
Zdravlje pojedinca se fenomenoloki i konceptualno razlikuje od zdravlja drutvenih grupa ili
celokupnog stanovnitva.
Procena zdravlja stanovnitva- kliniki pristup u merenju zdravlja
Procena zdravlja populacionih grupa- javnozdravstveni pristup u analizi, proceni i merenju
zdr. stanja.
Proporcije (%) pokazatelji strukture
Stope- pokazatelji uestalosti ili nivoa neke pojave
Instrumenti za merenje zdr. stanja:
Indikatori tj. pokazatelji odreene situacije ili reflexije te situacije.SZO ih je definisala kao varijable
koje pomau da se izmere promene direktno ili indirektno.pokazatelji u proceni zdr stanja ,nastoji se
da budu kvantitativne prirode(apsolutni br I relativni br)mada ih ima I kvalitativnih(postoji/ne postoji
u zdr sistemu ili gradacije-dobro,loe,vrlo loe).
Idealan indikator: validan (meri samo ono to treba)
objektivan (rezultat isti ako merenje vre razl. ljudi u razl. okolnostim)
senzitivan (osetljiv na promene situacije )
specifian (reflektovanje promene samo situacije na koju se odnosi)
prediktivna vrednost (informacije)
dostupan (lako sakupljanje podataka)
univerzalan
lak za izraunavanje
prihvatljiv, potpun obuhvat populacije
12
v Pokazatelji za procenu zdr. stanja majke i deteta Mortalitet, morbiditet,
Maternalna smrtnost: ( pokazatelj zdravlja ene i kvaliteta zdr. zatite ) smrtnost ena u trudnoi,
poroaj i 6. Nedelja posle
stopa maternalne smrtnosti- broj umrlih ena / 100 000 ena u reproduktivnom periodu
odnos maternalne smrnosti = broj umrlih ena/ 100 000 ivoroene dece
Morbiditet: hipertenzija, pratei pobaaji, prevremeni poroaj, anomalije vezane a trudnou,
krvarenje
Smrtnost odojadi: stopa smrtnosti= broj umrle dece/ 1000 ivoroene za 1 godinu
fetalna smrtnost
neonatalna i postneonatalna smrtnost
Morbiditet: kongenitale malformacije, mala TM na roenju
22. Izvori podataka za merenje zdravstenog stanja
1. Registri vitalnih dogaaja (matine knjige roenih, umrlih venanih, razvodi,
usvajanje)
2. Popisi stanovnitva I stanova ( ukupan broj, distribucija po polu I godinama)
3. Rutinsko zdravstveno izvetavanje (korienje, efikasnost zdr. slube)
4. Istraivanje zdr. stanja stanovnitva (popis ili na osnovu uzoraka)
5. Registri bolesti(hroninih masovnih bolesti)
6. Epidemioloki nadzor(info o epidemijskim bolestima ili onim molestima koje podleu
kontroli obavezne imunizacije)
7. Drugi izvori podataka- drutvena statistika (ekonomski razvoj, obrazovanje, socijalna
zatita)
Uglavnom su relativni brojevi; izraunavaju se iz podataka, neki se dobijaju organizovanim
periodinim prikupljanjem I publikovanjem, a neki se prikupljaju ad hoc prema potrebi
Izvori podataka:
1. Matine knjige- registri vitalnih dogaaja
- Stopa nataliteta = broj ivoroenih/stanovnika x hiljadu
Stopa fertiliteta
Stopa reprodukcije
- Stopa mortaliteta= broj svih umrlih/broj stanovnika x hiljadu
Specifina stopa mortaliteta po polu, obrazovanju, uzrocima
- Stope branosti I razvoda braka
- Stopa prirodnog prirataja = (broj ivoroenih- broj svih umrlih) /broj stanovnika x hiljadu
2. Popis stanovnitva: proces sakupljanja obrade I publikovanja demografskih, ekonomskih
drutvenih podataka
- Broj stanovnika, distribucija po polu I starosti
- Snabdevenost pijaom vodom, postojanje kanalizacije I dispozicije otpadnih materija
- Prosean broj osoba po domainstvu
3. Rutinska zdravstvena statistika:
-zapisana u medicinskoj dokumentaciji I evidenciji;
-obezbeuje podatke o korienju, efikasnosti, trokovima
-podaci o morbiditetu
dg prirode (maternalni mortalitet, specifini morbiditet, mortalitet od bolesti)
O merenjima (TM, visina, obim)
Podaci o aktivnostima (imunizacija, leenje)
13
4. Registri bolesti: za oboljenja socio-medicinskog karaktera odnosno granina masovna
nezarazna oboljenja u populaciji. Svi sluajevi se prijavljuju u tzv. Centralni registar, vrlo
znaajni izvor: morbiditet od odreene bolesti, leenje koje je prueno, preivljavanje,
letalitet
5. Epidemioloki nadzor: vodi ka sakupljanju korisnih informacija o epidemijskim bolestima ili
onim koji podleu posebnoj kontroli preko programa obavezne imunizacije
6. Ispitivanje zdravlja u populacijimoe biti: deskriptivno/eksplorativno/ tumeee
(explanativno)
- vri se pomou upitnika ili intervjua na nacionalnom nivou, za dobijanje podataka o
zdravstenim potrebama stanovnitva I zahtevima za uslugama zdravstvene slube kao I o
plaanju iz depa korisnika zdravstvene usluge
7. Drugi izvori podataka
- Odnose se na drutvenu statistiku I obezbeuju podatke iz sektora povezenih sa zdravljem,
ekonomski razvoj, kultura, ishrana, socijalna zatita
23. Pokazatelji za merenje zdravstvenog stanja
Indikatori za merenje zdravstvenog stanja
Indikatori su varijable koje pomau da se mere promene direktno ili indirektno.
- u praksi indikatori (pokazatelji) su indirektne ili delimine mere komplexnih situacija koje su suvie
sloene da bi se mogle neposredno meriti.
Idealne osobine: validan, objektivan, senzitivan, specifian
Vrste pokazatelja:
1. Kvalitativna ocena (atributivno)
nominalna/ dihotomna skala (postoji/ne postoji)
ordinalna skala- gradiranje (osnovno, srednje,visoko)
2. Kvantitativna ocena broj ( numeriki)
apsolutni broj;
relativni broj (odnos 2 apsolutna)
*proporcije-pokazatelji strukture ili uea oznaavaju odnos dela prema
celini(procenat,promil)primeri-struktura po polu,godinama starosti,kolskoj spremi;struktura
morbiditeta,struktura mortaliteta
*stopa ili koeficijent oznaava uestalost nekog dogadjaja u okviru odredjene celokupnosti=br
dogadjaja/br stanovnika x koeficijent;primeri stopa nataliteta,stopa mortaliteta
*indeksi ili pokazatelji dinamike neke promene izraavaju promenu jedne veliine u odnosu na
neku drugu uzetu kao osnovnu(bazni I lanani)primer-u ekonomiji za preds dinamike promene cena
na malo(inflacije),dohotka
Pokuaj da se proceni zdravlje klasifikacija grupe experata SZO iz 1957.god izdvojene su tri grupe
pokazatelja za merenje nivoa zdravlja:
1. Pokazatelji povezani sa zdravstvenim stanjem osoba I stanovnitva na odreenoj teritoriji
2. Pokazatelji koji se odnose na uslove sredine, a koji imaju vie ili manje direktan uticaj na
zdravlje
3. Pokazatelji koji se odnose na zdravstvenu slubu o njene aktivnosti usmerene ne poboljanje
zdravlja (dostupnosti korienja)
14
Poetkom 80-ih SZO formulie strategijuZdravlje za sve do 2000. godine-prva poznata
strategija-definie globalnu zdravstvenu politiku baziranu na konceptu sedamkljunih oblasti:
Jednakost, etika, uee zajednice, ouvanje I unapreenje zdravlja I prevencija bolesti, razvoj
primarne zdravstvene zatite, intersektorska I meunarodna saradnja
Za praenje napretka u dostizanju ciljeva ovog programa najvanije 4 grupe pokazatelja:
1. Pokazatelji zdravstvene politike, koju zemlja vodi
2. Socijalno-ekonomski pokazatelji povezani sa zdravljem
3. Pokazatelji obezbeenosti stanovnitva zdravstvenom zatitom
4. Ui pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva
1. Pokazatelji zdravstvene politike:
- Politika saglasnost (odluka ) o dostizanju zdravlja za sve
- Raspodela sredstava u zdravstvu
- Stepen jednakosti u raspodeli sredstava
Trokovi po stanovniku za ZZ
Broj stanovnika na jednog lekara
Broj lekara na 10 000 stanovnika
Broj postelja na hiljadu stanovnika
- Uee zajednice u dostizanju zdravlja za sve (stepen ukljuenosti)
- Postojanje organizacionog okvira I upravljakog procesa (uspena komunikacija izmeu
nivoa I organizacija)
2. Socioekonomski pokazatelji
- Pokazatelji broja stanovnitva predstavljeni stopom prirodnog prirataja I stopom
unutranjih migracija
- Nacionalni dohodak (drutveni proizvod per capite)
- Proseni prihodi po radno aktivnom stanovniku ii raspodela prihoda po podrujima I
profesijama
- Zaposlenost I uslovi rada (stopa nezaposlenosti)
- Pokazatelji pismenosti I obrazovnog nivoa (procenat nepismenih)
- Uslovi stanovanja (prosena povrina po stanovniku)tekua voda I kanalizacija
- Dostupnost adekvatne ishrane stanovnitva (prosean kalorijski unos)
3. Obezbeenost stanovnitva zdravstvenom zatitom
- obuhvat stanovnitva prema nivoima zatite (prim I sek)
- obuhvat stanovnitva prema razliitim funkcijama u odnosu na zdravstvenu zatitu majke I
deteta, optu medicine starih I hendikepiranih
- obezbeenost stanovnitva zdravstvenom zatitomprema razliitim konceptima se odnosi
na dostupnost, pristupanost, korienje I kvalitet ZZ
4. Ui pokazatelji ZZ-neposredno meri ZS stanovnitva;deli se na podgrupe:
v Pokazateljipozitivnog zdravlja
- procenjuju stanje uhranjenosti I psihosocijalnog razvoja
TM na roenju (broj novoroenadi sa TM< 2,5kg/ ukupan broj novoroenadi I sve to
x100 )
Odnos TM,TV (TM< 2 SD I TV < 2SD)
Obim nadlaktice (broj dece sa manjim obimom leve nadlaktice/ ukupan broj dece
odreene starosti I sve to x 100)
Debljina konog nabora
(Ovo su antropoloke mere)
Kvalitet ishrane
Indikatori psihosocijalnog ravoja
Divorcijalitet (brana stabilnost)
Stopa kriminala (nasilje)
15
v Pokazatelji negativnog zdravlja
- Su pokazatelji smrtnosti u populaciji
Stopa mortaliteta odojadi
Stopa mortaliteta dece 1-4 god
Stopa mortaliteta dece do 5 god
Stopa meternalnog mortaliteta
Odnos maternalnog mortaliteta
Oekivano trajanje ivota

v Drugi pokazatelji negativnog zdravlja

Stope mortaliteta (opti,specifini)
Struktura morbiditeta (opta, specifina)
Stope incidencije, prevalencije invalidnosti u populaciji
Pokazatelji zdr.politike
Obezbeenost lekarima: Srbija 264/ 100 000 stanovnika, 2006.
Sintetike mere zdravlja-indexi zdravlja
Indexi-pokazatelji dinamike neke pojave u odnosu na neku drugu uzetu kao osnovnu(bazni/lanani)
poznati indexi zdravlja:
-index ljudskog razvoja
-medjunarodni index ljudske patnje
-index fizikog kvaliteta ivota
24. Sistem zdravstvene zatite
Zdr. zatita predstavlja sveukupne mere I aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube kao
njenog integralnog dela I samog oveka na ouvanju I unapreenju zdravlja.
Zdravstvena zatita je iri pojam od zdravstvene slube I osim zdravstvenih usluga obuhvata I
finansiranje, regulativu, resurse I ostale usluge.
Funkcije I performance sistema: gazdovanje tj. upravljanje
Kreiranje resursa
Obezbeivanje zdr. usluge
Finansiranje
Ciljevi I ishodi sistema: zdravlje, nivo i pravednost
Odgovornost za oekivanja ljudi
Finansijska zatita prihoda
Efikasnost
Zdravsteni sistemi
Sistem zdravstvene zatite obuhvata infrastrukturu koja obezbeuje spektar programa I usluga I
prua zdr. zatitu pojedincima, porodici I zajednici (SZO)
Svrha sistema zdr. zatite je ouvanje I unapreenje zdravlja ljudi obezbeivanjem zdravstvenih
usluga stanovnitvu kako moderne, tako I tradicionalne medicine na efikasan nain,a koje su u isto
vreme dostupne I prihvatljive ljudima.
16
Nain upravljanja zdr. sistemom:
Decentralizovani (slobodno trite I kompeticija)- USA
Prema blagostanju orjentisani sistemi zapadna Evropa
Centralizovani I birokratski zakoni- centralna I istona evropa
Resursi u zdravstvenom sistemu:
v Ljudski resursi (kadrovi)
Lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinkse sestre, tehniari, saradnici
v Ustanove
Zgrade, oprema
v Sredstva
Lekari, sanitetski material
Pravina alokacija dostupnih resursa(raspodela sredstava),geografski(razvijena/ nerazvijena
podruja;urbana/ruralna sredina)I medju socijalnim slojevima mora se dostii!
Zdravstveni sistemi se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:
- Ekonomski (nacionalni dohodak per capita-po glavi stanovnika)
- Drutveno- politiki (ideologija, norme, vrednosni sistem)
- Administrativna struktura (drutvena/privatizovana; centralizovana/ decentralizovana;
monistika/ pluralistika)
Modeli zdravstvenog sistema prema OECD-u (organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj).
Kriterijumi za podelu sistema ZZ:
Obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom I prava iz zdravstvene zatite
Izvori finansiranja zdravstvenih sistema
Vlasnitvo nad zgradama I opremom u zdravstvu
5 osnovnih modela (istorijski) :
1. Bizmarkov 1883- osnovnog socijalnog (zdravstvenog) osiguranja
2. Semakov model 1918- nacionalnog zdravstvenog sistema u centralizovano-
planskim ekonomijama (bive socijalistike zemlje, samo dravno vlasnitvo)
3. Beveridov model 1948- nacionalnog zdravst. sistema u trinim ekonomijama
4. Dobrovoljno/privatno trino orijentisan model osiguranja (60ih I 70ih)
5. Obavezno otvaranje medicinskih/zdravstvenih tednih rauna (Singapur 1984)
Modeli(1 od 3) po kojem se mogu grupisati svi sistemi:
Beveridov model (sistem nacionalne zdravstvene slube )
- Engleska, irska, Kanada, Skandinavske zemlje
- Potpun obuhvat stanovnitva (100% zdravstvanom zatitom)
- Finansiranje putem poreza (iz dravnog budeta)
- Dominantno dravno vlasnitvo nad zgradama I opremom
- Prvo uvela Velika Britanija, pa Skandinavske zemlje, pa Evropa, raspadom socijalizma ovaj
model je naputen
Bizmarkov model:
- Obuhvat 60-80% stanovnitva, paketom osnovnih prava iz osiguranja
- Nemaka, Holandija, Francuska,Belgija,Austrija
- Sistem socijalnog osiguranja
- Postojanje obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih
- Finansiranje iz doprinosa koje plaaju zaposleni I njihovi poslodavci
- Drutveno i/ili dravno vlasnitvo nad zgradama u zdravstvu
- Zasniva se na naelima uzajamnosti I solidarnosti
17
Sistem privatnog osiguranja (model suverenog/nezavisnog korisnika)
- dominira privatno zdr. Osiguranje (lino ili preko korisnika)
- Veliki deo stanovnitva je neosiguran
- Finansiranje ZZ preko doprinosa I/ili premija osiguranja
- Preteno privatno vlasnitvo nad zgradama I opremom
Medicinski/zdravstveni tedni rauni mogu se definisati kao dobrovoljni (SAD, Juna Afrika) ili
obavezni (Singapur, Kina) mogu se koristiti samo za trokove zdravstvene zatite I slue da
omogue lake podnoenje tereta (finansijskog) tokom bolesti
- Ne raspodeljuju rizik meu tediama tako da oni nisu zatieni od katastrofalnih trokova
- Da bi se reio ovaj problem stvoren je dobrovoljni (Singapur 1990) ili obavezni katastrofini
plan osiguranja sa visokom participacijom kako bi se stvorio zajedniki fond za velike rizike-
vrlo skupe zdravstvene usluge
Sistem: skup meusobno povezanih elemenata koji zajedno dovode do dostizanja ciljeva u sredini
u kojoj sistem egzistira.
Osnovna podela sistema: 1. Tvrdi (mehaniki )
2.Meki (drutveni)
Osnovne karakteristike drutvenih sistema jesu da su oni:
-dinamiki (u stalnom kretanju )
- stohastiki (po ponaanju)
-sloeni(po strukturi)
-hijerarhijski (po organizaciji)
25. Finansiranje zdravstvene zatite
Postoje dva kriterijuma za procenu zdravstvene slube:
- Ekonomski (koliko se izdvaja iz nacionalnog dohotka za ZZ)
- Politiki (ko odluije o ZZ)
Izvori finansiranja:
1. Porezi(dravni budzet)- oblik javnog prihoda koje drava naplauje od fizikih I
pravnih lica kao obavezna I nepovratna davanja za pokrie drutvenih potreba.
Opti (na line prihode,na ukupni dohodak firme )
Specifini (porez na liksuz)
2. Doprinosi I premije(fond osiguranja)- takoe prinudna davanja; razlika je u tome to
su doprinosi naknada za posebne koristi koje pojedinci ili pravna lica stiu na osnovu
akcije javnih organa koje oni ine u optem interesu. Doprinosi su srazmerni veliini
plate raspodela sa bogatih na siromane.Doprinosi su obavezno
zdr.osiguranje.Premije osiguranja su dobrovoljno/privatno osiguranje.
3. Participacija(plaanje iz dzepa)- lino uee osiguranika u trokovima korienja ZZ.
Predstavlja doplaivanje odreene sume u fixnom ili procentualnom iznosu od cene
usluga u momentu njenog korienja.
4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu(plaanje iz dzepa)
5. Dobrovoljni prilozi,donacije (pomo zdravstvenih institucija, grupa I pojedinaca)
18
Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima ZZ u svetu definisane su 3 kljune interesne
grupe:
1) Korisnici (potroai) zdr. usluga
2) Davaoci -2 nivoa:
i) -primarna (zdr sluba)ZZ(korisnici stiu slobodno bez ikakvih prepreka)
ii) -sekundarna (bolnika)ZZ(regulisan upuivanjem sa primarnog nivoa)
3) Posrednici- osiguravajue agencije I ministarstvo zdravlja
Modeli finansiranja sistema ZZ:
1. Model nadoknade trokova korisnicima- korisnici plaaju davaocima pun iznos cene pa im
to potpuno ili delimino nadoknadi zdravstveno osiguranje
2. Model ugovora- predvia postojanje ugovornog odnosa izmeu osiguranja I nezavisnih
davaoca usluga. Zdravstvene vlasti plaaju davaoce zdravstbenih usluga putem glavarine ili
prema broju pruenih usluga
3. Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom- integracija onih koji plaaju usluge
u zdravstvu sa onima koji te usluge pruaju. Drava je glavna za osiguranje I davanje usluga I
stanovnitvo nema mogunost izbora osiguranja
4. Meoviti modeli mnogo ee zastupljeni nego isti
26. Organizacija zdravstvene zatite po nivoima
ZZ predstavlja kombinaciju line I kolektivne odgovornosti za zdravlje, javne (dravne) odgovornosti
za obezbeenje javno-zdravstvenih funkcija, itavog spektra aktivnosti za obezbeenje drugih mera
koje ukljuuju sa jedne strane dravni I privatni sektor, a sa druge dobrotvorne I humanitarne
organizacije za preuzimanje akcija u zajednici.
Nivoi organizacije zatite:
- podela je izvrena na osnovu veliine populacije koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristike
oboljenja I stanja kojima se pojedini nivoi bave I nekih organizacionih karakteristika.
1. Samozatita
Neprofesionalni, laiki nivo
- Ostvaruje se u porodici
- Populaciona grupa obuhvaena 1-10 osoba
- Na ovom nivou obezbeuju se mere za:
Unapreenje I ouvanje zdravlja
Prevenciju oboljenja
Samodijagnozu
Samoleenje
Podrku obolelom lanu
2. Primarna zatita
Primarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje
- Lekara
- Zdravstveni tim: med. sestra, babica, patronona sestra, socijalni radnik, fizioterapeut
- Administrativna jedinica- lokalna zajednica
- Populaciona grupa do 2000 osoba na jednog lekara, 10-15 000 na jedinicu primarne ZZ.
Pored pruanja medicinske zatite (Dg, Th, rehabilitacija) tim primarne zz ostvaruje I niz
aktivnosti iz ouvanja I unapredjenja zdravlja
Dom zdravlja, isturene ambulante I zdravstvene stanice,
19
3. Sekundarna zatita
Nivo zatite koji se obezbeuje kroz specijalistiku slubu ili nivo zatite gde je potrebna
specijalizovana pana za kompleksnija stanja od onih koje moe reiti lekar opte prakse na
primarnomnivou. Specijalitsti koj rade na ovom nivou su tzv. opti specijalisti- opti
hirurzi, internisti, ginekolozi, psihijatri koji pruaju zatitu u tzv. Optim bolnicama.
Administrativna jedinica je okrug ili srez, a populaciona grupa 100 000 do 500 000
stanovnika. U nivo se upuuju iz primarnog nivoa zatite.
Dom zdravlja, poliklinike, opte bolnice
4. Tercijarna zatita
- Visoko specijalizovan nivo, ukljuuje visoko specijalizovane usluge koje se ili mogu pruati
samo u specijalizovanim I za posebne svrhe osnovanim institucijama ili zahtevaju
subspecijalistike kadrove kao to su plastini hirurzi, neurohirurzi
- Specijalizovane institucije koje pruaju ovu atitu su istovremeno I kole za zdravstene
kadrove (univerzitetske bolnice, klinike)
- Administrativna jedinica za pruanje ove zatite je regiona, a veliina populacije od 500 000
do 5 000 000 ljudi
Instituti, kliniki centri
27. Zdravstvene ustanove
v Vanbolnike ustanove - njihov razvoj rezultat je zahteva da se rasterete bolnice I ostvari
funkcija jeftiniji uslovi leenja
1. Hitna ili urgentna sluba prua usluge akutno obolelim ili povreenim pacijentima.Ova
sluba koristi se I kao najjednostavniji ulazak u bolnicu(bez uputa)
Istraivanja pokazuju 5% koji su koristili hitan prijem zaista bili hitni,45% je bilo urgentno a
50% ni jedno ni drugo
2. Poliklinika ili ambulantna sluba koja prati pacijenta posle hospitalizacije u toj bolnici, ali
moe da bude I referalni nivo sa primarne zatite, kada obezbeuje pregled I dijagnostiku I
donosi odluku o potrebi prijema pacijenta.
3. Institucija primarne zatite
Obezbeivanje primarne zatite, doprinos ukupnom fizikom, psihikom I socijalnom
zdravlju individue, grupacije I populacije.
Primarna ZZ ulazna vrata u zdravstveni sistem
Dom zdravlja: obavlja svoju osnovnu zdravstvenu delatnost za teritoriju jedne optine,
primenjuje dispanzerski metod rada
- prati I prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske navike I uslove ivota I rada
- sprovodi mere aktivne I pasivne ZZ
- sadri slubu opte medicine, ginekologija, pedijatrija, hitna sluba, sluba medicine rada,
stomatologija, patronana sluba
- prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi. Zdravstveni radnici rade u timu iji je
koordinator lekar opte prakse
Za udaljena naselja van sredita doma zdravlja otvaraju se posebne organizacione jedinice iz
okvira doma zdravlja
- Zdravstvene stanice za jedno ili vie naseljenjih mesta sa 3000 stanovnika (lekar + sestra)
- Zdravstvene ambulante za jedno ili vie mesta sa preko hiljadu stanovnika (sestra)
20
v Bolnike ustanove
Ustanove koje slue za smetaj, negu I leenje bolesnika, stacionarna ustanova koja
obezbeuje kratkotrajnu I dugotrajnu medicinsku zatitu, Dg, Th, rehabilitaciju
1. Opte bolnice
Lee sve bolesti I sve kategorije bolesnika, ima najmanje 150 kreveta rasporeenih u
6 odeljenja: interno, opte hirurko, deje, ginekoloko, akuersko, fizikalna
medicina. Ima I slube laboratorijske I RTG Dg, transfuziju krvi, anesteziju,
mogunost za izolaciju obolelih od zaraznih bolesti I akutnih psihoza. Uglavnom za
kratkotrajnu hospitalizaciju
2. Specijalne bolnice
Bolnice se specijalizuju ili za jednu vrstu oboljenja ili za jednu starosnu grupu
pacijenata, ukazuje na predominantni tip usluga koje obezbeuju stanovnitvu
3. Univerzitetske bolnice (klinike)
pored zdravstvene obavljaju obrazovnu I nauno-istraivaku delatnost
Po spektru usluga mogu biti opte ili specijalne
4. Kliniko-bolniki centar
Institucija koja obavlja poliklinike I bolnike delatnosti iz vie (odreenih ) grana
medicine I iz najmanje jedne oblasti zdr. zatite.
5. Kliniki centar
- obavlja polikliniku I bolniku delatnost iz vie grana medicine I ZZ, takoe obavlja obrazovnu I
nauno-istraivaku delatnost
6. Ostale
Zavod
- Obavlja specijalizovanu delatnost za neke oblasti medicine ili neke kategorije bolesnika,
razvija struno metodoloke kriterijume za rad. Moe da bude stacionarnog tipa. Kada
obavlja naunu delatnost onda je to institut.
Zavod za zdravstvenu zatitu
Obavlja specijalizovanu zdravstvenu,sociomedicinsku I higijensko-epidemioloku
delatnost.
Prati I prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske uslove I uslove ivota I rada
I preduzima mere zatite. Ima slube : socijalna medicina, higijena, epidemiologija,
dezinfekciju, dezinskeciju, deratizaciju.
Apoteka
Zdravstena ustanova u kojoj se obezbeuje snabdevanje stanovnitva iz zdravstvenog
sistema lekovima I drugim lekovitim sredstvima,kao I informisanje o pravilnoj upotrebi
lekova. Obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost I obezbeuje: snabdevanje
lekovima I izradu magistralnih lekova I zdravstveno vaspitanje (lekara o novim lekovima
I pacijenta o nainu upotrebe leka)
21
28. Kvalitet u zdravstvenoj zatiti
Kvalitet ZZ ukljuuje definisanje atributa zatite I kriterijuma onoga sto ini dobru zdravstvenu
zatitu.
ine ga 3 medjusobno povezane komponente:
1. tehniki aspekt zz
2. interpersonalni aspekt zz
3. organizacioni aspekt zz
Kvalitet-ta je to?
-kvalitet ja raditi prave stvari (efektivnost) na pravi nain (efikasnost)
-skup svih svojstava I karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na njihovu mogunost da
zadovolje utvrdjene ili izraene potrebe korisnika
Kvalitet ZZ- DEFINICIJE:
-stepen podudarnosti sa prihvaenim principima I praksom (standardima)
-stepen spremnosti za zadovoljavanje ukupnih pacijentovih potreba I stepen dostizanja eljenih
ishoda (razultat) uz usaglaenost sa sredstvima (resursima)
-je stepen u kome zdr.usluge za pojedince I stanovnitvo poveavaju verovatnou eljenih ishoda po
zdravlje u skladu sa sadanjim profesionalnim znanjem
Dimenzije kvaliteta:1-efektivnost(delotvornost,uspesnost);
2-efikasnost(isplativost);3-dostupnost;4-pravednost;
5-pravovremenost,prihvatljivost;6-usmerenost ka pacijentu;7-bezbednost
Kvalitet u zdravstvu se moe analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva:
1. Perspektiva zdr. profesije
- pruiti najbolju moguu zatitu svakom pacijentu
- uspostaviti I ouvati poverenje pacijenta
2. Perspektiva medicinske nauke
- upotreba najsavremenijih dijanostikih I terapijskih dostignua
- postoje razliiti profesionalni odgovori na iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita mora da
utvrdi koji je to max nivo razlika koji se smatra prihvatljivim
3. Perspektiva zdravstvene zatite
- kvalitetna zdr. Zatita podrazumeva zatitu pristupanu svakom
- teritorijalna distribucija zdr. Ustanova I zdr. Kadrova treba da bude takva da je svima pristupana
- irok opseg zatite za promenljive I rastue potrebe korisnika
Kvalitet se moe posmatrati kao:
- Kvalitet strukture koja prua zatitu (objektivni preduslovi) gde spadaju: prostorna
podobnost, oprema, materijalna mogunost, programi rada, kvalitet rada
- Kvalitet procesa zatite (subjektivni preduslovi) gde spadaju nain rada, organizacija I
koordinacija, kontinuitet zatite
- Kvalitet ishoda (zavisi od prethodna dva) odnosno postignutih rezultata u psihofizikom
stanju stnovnitva I zadovoljstvu zatitom
Efikasnost-odnos izmedju rezultata rada I efektive(uloenih sredstava)
-moe se meriti indiktorima efikasnosti I kvaliteta
v Stalno unapredjenje kvaliteta
-kvalitet je centralni prioritet itave organizacije
-korisnik ima znaajnu ulogu u unapredjenju kvaliteta,povratna informacija mora stii do
zdravstvenog radnika
-radni proces u organizaciji rezultat je klinikog I menadzerskog procesa
-poboljanje kvaliteta je stalno poboljanje izvrenja organizacije
22
v Indikatori kvaliteta
Kontrolni dogaaji-predstavljeni pojedinanim visoko znaajnim dogaajima kao to su
iznenadna smrt pacijenta, poar u bolnici, zamena lekara I slino koji zahtevaju
neposredno I hitno izraavanje
Indikatori izvreni u vidu stopa:
-stopa intrahospitalnih infekcija, traume koje zarastaju per secundam,stopa carskog
reza; istrazuju se detaljno kada odstupaju od standarda ili proseka
Norma - mera uinka (performansi )koja se obino posmatra I prati(procenat prijema u
bolnice u odnosu na broj zahteva za njima..)
Standard kvaliteta - definie oekivana izvrenja, strukturu ili proces rada a koji moraju
biti prisutni u zdr. organizaciji da bi unapredili kvalitet zdr. zatite.
Standardi obezbedjuju kvalitet proizvoda ili usluge u svakoj fazi od kreiranja,
razvoja,proizvodnje I inspekcije,do prodaje I servisiranja.Ovi standardi su neophodni
organizacijama koje su aktivne na medjunarodnom planu kako bi njihovi proizvodi ili
usluge bili prihvaeni na svatskom tritu.
Kvalitet zdr.zatite pruene pacijentima-stepen u kome zdr usluge pruene pacijentima
poveavaju verovatnou eljenih ishoda po zdravlje I smanjuju verovatnocu neeljenih
ishoda imajui u vidu sadanje stanje medicinskog znanja.
Model poboljanja kvaliteta
Ciklus uenja I poboljanja kvaliteta:PLANIRAJ(planiranje kvaliteta)-URADI(pruanje usluga)-
PROUAVAJ(merenje kvaliteta)-DELUJ(unapredjenje kvaliteta)
Prema SZO-zadovoljstvo korisnikabi trebalo da predstavlja deo procesa evaluacije kvaliteta I
adekvatnosti ZZ-stoga je potencijalni indikator Zdravlja za sve
Svi projekti unapredjenja kvaliteta bi trebalo da u budunosti dovedu do smanjenja operativnih
trokova ustanove.
29. Zdravstvene tehnologije
Tehnologija je sistematska primena naunog ili drugog organizovanog znanja na praktine zadatke
(Galbrajt 1977).analogno tome zdr tehnologija je definisana kao sistematski niz aktivnosti upravljen
ka reavanju nekog zdr problema.
Medicinska tehnologija predstavlja lekove opremu I internisticke I hiruske procedure koje se koriste
u medicini,kao I organizacioni I potporni sistemu okviru koga se ta praksa ostvaruje (office of
technology asessment 1978)
-lekovi(aspirin,beta blokeri)
-aparati I oprema (skener I rukavice)
-medicinske i hiruke procedure(angiografija I psihoterapija)
-potporni sistemi (kompjuterizovani inf.sistemi I banke krvi)
-organizacione I upravljake strukture(npr. programi upravljanja totalnim kvalitetom
Procena zdravstvenih tehnologija-opisuje procenu trokova ,efektivnosti I iri uticaj svih metoda
koje koriste zdravstveni profesionalci u unapreenju zdravlja, prevenciji I leenju bolesti,
rehabilitaciji I dugotrajnoj nezi.
23
--- Procena je evaluacija medicinskih tehnologija(procedura,opreme I lekova)I
zahteva interdisciplinarni pristup koji obuhvata analizu bezbednosti, trokova,
efektivnosti, efikasnosti, etike I mera kvaliteta ivota.
v Zato procenjujemo zdravstvene tehnologije?
- Donoenje odluke o tome da se dozvoli upotreba leka, opreme ili druge tehnologije
- Ukljuivanje zdravstvene tehnologije u paket usluga koje su pokrivene zdravstvenim
osiguranjem
- Zdr. Radnici I pacijenti treba da budu obaveteni o pravilnom korienju intervencija za
odreene zdr. probleme (npr. vodii dobre prakse)
- Pomo za rukovodioce ustanova u donoenju odluka o tome koje tehnologije nabaviti
- Donoenje odluke na nivou vladinih zvaninika o tome koje javnozdravstvene programe
primenjivati
- Podrka proizvoaima zdravstvenih tehnologija u donoenju odluke o tome koje
tehnologije razvijati
- Uspostavljanje standarda koji se tiu proizvodnje,korienja, odravanja I drugih aspekata
zdravstvenih tehnologija, komponenti I materijala
- pomo dravnim I nacionalnim liderima u odlukama vezanim za tehnoloke inovacije, istraivanje
I razvoj, regulaciju, plaanje I pruanje zdr. usluga
ta procenjujemo? tehnika svojstva,bezbednost,efikasnost,efektivnost,ekonomske atribute,
socijalne,pravne, etike ili politike uticaje.
Rasprostranjenost zdr tehnologija
Tehnologije budunosti: experimentalne; tehnologije u fazi ispitivanja; ustanovljene;
zastarele/naputene
Faze procena zdr. tehnologija:
1. identifikacija- identifikovanje moguih predmeta procene, uspostavljanje prioriteta za
procenu(praenje tehnologija ,izbor onih ija je procena neophodno potrebna I odluka koju
tehnologiju prouavati).Sve tehnol. koje bi trebalo da podleu proceni mozemo podeliti na : tehn.
budunosti; one koje se tek pojavljuju; nove; rairene; zastarele.
2. testiranje jasno postavljanje problema ili pitanja na koje se trai odgovor u okviru procene zdr.
tehnologije,dizajn studije za testiranje tehnologije,eticka pitanja.Kriterijumi za testiranje
bezbednosti ili efikasnosti odredjuju 4 faktora:1-indikatori kojima ce se meriti korist koja se oekuje
2-medicinski problem za koji e se koristiti tehnologija 3-populacija na koju se odnosi 4-opis uslova
korienja
3.sinteza-je kritika analiza rezultata testiranja.Nalazi su rezultati ili zakljuci procene.Preporuke
predstavljaju sugestije, savete koji slede iz nalaza(Preporuke I nalazi treba da budu povezani sa
kvalitetom dokaza)
4.diseminacija - privlaenje paznje(sprovodi se putem naunih asopisa
seminara,kurseva,distribucija javnih publikacija); pristup diseminaciji (ciljna grupa, mediji, tehnike);
plan diseminacije (trokovi, vreme I drugi potrebni resursi); olakavanje dostupnostI
Efikasnost populacija homogena, procedure standardizovane, uslovi testiranja idealni, izvoai
experti
24
Efektivnostpopulacija heterogena, procedure varijabilne, uslovi testiranja- uslovi svakodnevne
prakse I _______
30. Zdravstvena politika
Politika - vodei princip ili plan akcije oko koga se sloila grupa ljudi sa autoritetomI moi da ih
sprovede.
- Kurs akcije usvojen ili predloen od strane vlade, partije, poslovnih partnera ili pojedinaca
- Proces usklaivanja interesa razliitih drutvenih grupa I stoga esto sadri raliite definicije
jednog dogaaja
- Javna politika = to vlada bira da uradi/ ne uradi sa opaenim problemom
Proces razvoja politike:
1. Razumevanje situacije - problema
2. odreivanje vrednosti I ciljeva
3. generisanje opcija
4. Izbor I formulisanje politike
5. usvajanje politike
6. implementacija politike
7. evaluacija Trevor Henkok 1982 koncept zdrave javne politike
4 osnovne strategije zdravlja:
Promocija zdravlja
Intersektorska saradnja
Primarna ZZ
Tehnologije
Formulisanje ciljeva- SMART pravilo:
S- specific, ogranien
M- measurable, merljiv
A- achievable, dostian
R- relevant, relevantan
T- time bound, vremenski ogranien
Ciljevi mogu da budu definisani kao eljeni ishod jedne politike ili programa.
Na razvoj politike utiu: vladini slubenici, graani, moni pojedinci, profesionalne grupe
Kljuni akteri: pojedinci (minister zdravlja) ; grupe (nacionalno udruenje lekara); institucije
(univerzitet); drave (Srbija)
Najdel navodi 4 izvora koje treba koristiti u izboru najznaajnijih problema:
- Autoriteti( osobe, knjige,lanci I drugi izvori info)
- Statistike Ili opservacione analize
- Dedukcija(izvlaenje zakljuaka na osnovu premisa ustanovljenih od strane
autoriteta,opservacija ili institucija)
- Senzitivne analize sa naunim hipotezama
Zdravstvena politika dva koncepta:
iri- politika I praksa unapreenja zdravlja
Ui- politika usmerena na razvoj zdravstva odnosno na razvoj zdravstvenog
sistema,osiguranja,obrazovanja I medicine
25
U svojoj ranoj konceptualizaciji podrazumevala je sve ono sto drutvo ima namere da uradi u vezi sa
svim uslovima koji vode do zdravlja ili ga oteuju ,uslovljavaju bolest ili je preveniraju.
v Definisanje ciljeva I izbor prioriteta
Opti ciljevi (ne moraju biti u merljivom obliku) npr. ouvanje I unapreenje zdravlja
I kao konani ishod zdravstvene politike (moraju biti merljivi) na primer u sledeih 5 godina treba
postii 100% obuhvat dece imunizacijom
v Izbor prioriteta
- ta mora biti obezbeeno pre drugih stvari
- ta je to to je prioritetno
Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi(prema SZO):
1. Politika saglasnost- odluka o dostizanju zdravlja za sve. Pokazatelj je kvalitativne prirode I
predstavlja postojanje takve odluke I njeno ugraivanje u zakonodavstvo
2. Raspodela sredstava- meri se proporcijom nacionalnog dohotka izraenom u procentima koja
se izdvaja za zdr. zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova, kadrova
3. Ravnomerna distribucija resursa
pokazatelji: trokovi za ZZ po stanovniku u nacionalnoj valuti, broj stanovnika po lekaru, broj
lekara na 10 000 stanovnika, broj postelja na 1000 stanovnika
4. Uee zajednice u dostizanju zdravlja: meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenje
odluka o zdravlju I zdr. zatiti I postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima da izraze
svoje zahteve I potrebe za zdr. zatitom
v Javnozdravstveni problemi: kvalitet vazduha, alkoholizam, zloupotreba droge, zarazne
bolesti, okolina I zdravlje, planiranje porodice, kadrovi za zdravlje, ishrana, bezbednost
hrane, promocija zdravlja, ruralno zdravlje, mentalno zdravlje, lekovi, zdravlje radnika,
socijalna okolina
31. Uesnici u zdr. politici I proces formulacije zdr. politike
Kreatori: svi graani (baza demokratije)
specifine ciljne grupe
svi nivoi vlade
institucije (kole, bolnice preduzea)
Pentagon partnerstva (javnozdravstveni sistem zasnovan na potrebama ljudi):
1. Kreatori zdravstvene politike 4.akademske institucije
2. zdravstveni radnici 5.lokalne zajednice
3. Zdr. menaderi
--- Potreba za potovanim I efikasnim liderima
Kljuni akteri u meunarodnoj politici:pojedinci-ministar zdravlja;grupe-nacionalno udruenje
sestara;institucije-univerzitet ili svetska banka;drave-SAD;( SZO, svetska banka, UNICEF, Fond za
stanovnitvo UN, razvojni program UN, UNESCO)
Proces formulacije zdr. politike sastoji se od niza aktivnosti koje slede jedna za drugom:
1. Identifikacija problema (potreba)
2. Predlaganje reenja
3. Identifikovanje ciljeva I prioriteta
26
4. Planovi
5. Akcije
6. eljene promene
U Velikoj Britaniji su koriena 3 osnovna kriterijuma za definisanje prioriteta:
- Stanje mora da bude glavni uzrok prerane smrti ili oboljenja koje se moglo izbei
- Intervencije koje se predlau moraju biti raspoloive I mora postojati jasan dokaz da dovodi
do poboljanja u zdr.stanju
- Svaki cilj I prioritet mora biti definisan u merljivom smislu,da se moe pratiti realizacija
Na osnovu toga izabrano je 5 oblasti za prioritetno delovanje (V. Britanija): koronarna bolest
I apoplexija; rak; mentalna oboljenja; HIV/AIDS i sexualno zdravlje; povrede
32. Globalno zdravlje
Zdravstveni problemi ne poznaju nacionalne granice
- Globale ekoloke pretnje
- Prekomerna upotreba resursa
- Mobilnost ljudi
- Promet tetnih proizvoda
- Trite droga I ljudi
- irenje novih tehnologija
Drave sarauju:-Razvoj pregovaranja, konsenzusa, zastupanja
- Meusobno uenje I transfer znanja
-Proizvodnja I razmena meunarodnih I javnih dobara
Globalne zdravstvene politike I strategije:
- Milenijumski ciljevi razvoja UN
- Zdravlje za sve u 21. Veku
- Javnozdravstvene politike EU
U septembru 2000. Godine 189 efova usvojilo jeMilenijumsku deklaraciju:
- Ljudska prava, mir,bezbednost, dobra uprava, pitanja razvoja
Razvojni ciljevi su sumirani u skupu milenijumskih ciljeva razvoja:
-- 8 kvantitativnih ciljeva
-- 18 vremenski odreenih zadataka
-- 48 numerikih pokazatelja
Globalna agenda milanijumskih ciljeva razvoja
Cilj 1: prepoloviti extremno siromatvo I glad
Cilj 2: ostvariti univerzalno osnovno obrazovanje
Cilj 3: unapreenje rodne ravnopravnosti
CIlj 4: smanjiti smrtnost dece mlae od 5 god
Cilj 5: smanjiti maternalnu smrtnost
Cilj 6: zaustaviti irenje HIV/AIDS, malarije, TBC
Cilj 7:obezbediti odrivost ivotne sredine
Cilj 8: razviti globalno partnerstvo za razvoj
27
--- SZO Evropski region definie:
21 cilj za 21 vek Zdravlje 21
Najvaniji ciljevi:
- unaprediti I ouvati zdravlje tokom celog ivota
- Smanjiti uestalost vodeih bolesti I povreda
Zdravlje za sve- 6 naela:
1. smanjivanje nejednakosti u zdravstvu
2. spreavanje bolesti I unapreenje zdravlja
3. saradnja razliitih sektora u drutvu
4. uee zajednice
5. dostupnost primarne zdr. zatite
6. meunarodna saradnja
--- Javno zdravstvena geografija EVROPE:
- Evropska unija 27. Zemalja
- Evropski ekonomski prostor
- Evropski region SZO (52 zemlje)
Novi zdr. programEU -2008-2013 Zajedno za zdravlje(publikovan 23.oktobra 2007)
Ciljevi: unapreenje zdr. bezbednosti graana;
promocija zdravlja; smanjiti nejednakosti;
generisanje I irenje zdr. informacija I znanja
Razmena iskustva I stvaranje koalicija
Evropsko udruenje za javno zdavlje-EUPHA
Evropska alijansa za javno zdravlje-EPHA
Evropska asocijacija kola javnog zdravlja-ASPHER
Evropsko udruenje za zdravstveni menadment-EHMA
33. Meunarodna zdravstvena saradnja
Meunarodna zdr. saradnja podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji, dijagnozi I
tretmanu bolesti koje trae kombinovana razmatranja I akcije vie od jedne zemlje.
Akcije u okviru meunarodne zdr. saradnje su:
- Kontrola epidemije I zaraznih bolesti
- Meusobna razmena medicinskih I zdravstvenih informacija
- Meusobna standardizacija vitalne statistike, biolokih preparata, opasnih droga
- Kombinovana istraivanja, njihova koordinacija I pomo kod zajednikih problema
- Pomo zemljama u razvoju
- Saveti vladama I ministarstvima zdravlja u vezi sa zdr. pitanjima od med. znaaja
- Medicinski aspekti meunarodne kontrole zloupotrebe droga
v neposredno po zavretku WW II su postojale 3 organizacije sa malim brojem zemalja lanica
I uske u delovanju
v danas vladine: SZO
28
nevladine:medjunarodni crveni krst (jugoslovenski crveni krst 1875), crveni
polumesec (osnovan 1863 u enevi- da u ratnim uslovima pomae zdravstvene slube)
SZO(WHO-world health organisation)
- poinje sa radom 1. 9. 1948.
- danas obuhvata preko 190 zemalja lanica udruenih sa ciljem da dostignu najvii mogui
nivo zdravlja za sve ljude I etiri osnovne funkcije:
- Da usmerava I koordinira meunarodne zdr. aktivnosti
- Da postavlja globalne standarde za zdravlje
- Da ohrabruje tehniku saradnju I pomo medju zemljama lanicama
- Da razvija I prenosi zdr.tehnologije,informacije I standarde
Prva skuptina u glavnom seditu u enevi, koja se odrava jednom godinje uz prisustvo
delegata iz svih zemalja lanica(odobrava godinji programski budzet I odluuje o najvanijim
pitanjima).izvrni odbor se sastaje dva puta godinje,sprovodi odluke I ine ga strunjaci iz
oblasti zdravlja uz mandat od 3 godine.sekretarijat ine brojni experti iz oblasti zdravlja I
drugih disciplina koji rade pri glavnom seditu SZO,u regionalnim kancelarijama I u zemljama
lanicama.Za SZOje karakteristina decentralizacija organizovana po regionalnom
principu.regionalne organizecije se sastoje od regionalnih komiteta I regionalne
kancelarije.SZO ima 6 regiona:afriki,ameriki,juno-istono azijski,evropski,istono-
mediteranski I zapadno-pacifiki.
Znaajan izvor sredstava za aktivnosti SZO su nevladine organizacije kojih ima preko
180.znaajne su sledee:UNICEF,UNAIDS,UNESCO I Svetska banka.
agencije UN povezane sa zdravljem:
1-svetska zdravstvena organizacija(SZO)
2-svetska banka
3-UNICEF-medjunarodni fond UN za pomo deci
4-fond za stanovnitvo UN(UNFP)
5-Razvojni program UN(UNDP)
6-UNESCO
7-Organizacija za hranu I poljoprivredu(FAO)
8-Svetski program za hranu
9-visoki komesarijat UN za izbeglice(UNHCR)
10-Medjunarodna organizacija za rad(ILO)
11-ekoloki program UN
12-fond UN za kontrolu zloupotrebe droga
13-svetska trgovinska organizacija(WTO)
WHO se sastoji od:
1.skuptine-jednom godinje reava najbitnija pitanja budzet,odabir rukovodstva
2.izvrnog odbora-zaseda 2 puta godinje,ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji mandat
traje 3 godine
3.sekretarijata-ine ga brojni experti koji rade pri glavnom seditu WHO u regionalnim
kancelarijama I zemljama lanicama
To je regionalna organizacija:(decentralizacija,rad na regionalnom nivou),regionalni
komiteti,kancelarije,direktori
(6 regiona)
29
Programi WHO:
----(eradikacija velikih boginja,smanjenje malarije,Ebole,STD)
1)proireni program imunizacije za zatitu dece od poliomijelitisa,difterije,tetanusa,TBC,malih
boginja
2)deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zatiti(Alma-Ata)
3)globalna strategija za dostizanje zdravlja sve do 2000.(proglaena)
4)programza razvoj vakcine
5)povelja o unapredjenju zdravlja
6)globalni program za AIDS
Strategija Zdravlje za sve do 2000.
-program WHO iz 1981
Ciljevi:1-generalni ciljevi(smanjenje morteliteta odojadi,smanjenje maternalnog
mortaliteta,produenje ivotnog veka,smanjenje moratliteta od HIV i raka,smanjenje stope
samoubistava I nesrea)
2-ciljevi koji se odnose na zdarvo ponaanje(suzbijanje rizinog ponaanja,reklamiranje zdravih
stilova ivota,znanje I motivacija za zdr. ponaanje)
3-ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu(kontrola rizika u okolini,borba protiv zagadjenja,zdravi
uslovi ivota I rada)
4-ciljevi koji se odnose na odgovarajuu primarnu zdravstvenu zatitu
5-ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo-podrku
34. Zdravstveni menadment
Rukovoenje u sistemu zdr. zatite je oblast naunog menadmenta
Savremeni menadment- proces stvaranja I odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama mogu
da ispune eljene ciljeve.
To je univerzalan I komplexan proces i sastoji se od :
- Planiranja
- Organizovanja
- Kadrovkse politike
- Voenja (usmeravanja)
- Kontrole
Aktivnost dobrog menadera podrazumeva bazine vetine koje e obezbediti ravnoteu ovih
medicinski povezanih komponenti.
v Karakteristike menadmenta u zdr. ustanovama
- U teoriji menadmenta kao najkomplexnije organizacije sa najkomplexnijim menadmentom
a na samom vrhu komplexnosti je savremena bolnica.
Postoje 6 osnovnih uloga zdr. slube:
1. predstavlja deo nacionalne politike zemlje
30
2. zapoljava veliki broj ljudi
3. obezbeuje ZZ
4. obavlja razliite tipove istraivanja
5. vri kontinuiranu edukaciju
6. vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji
v Struktura ovlaenja menadmenta (3 centra moi I odgovornosti)
1. Upravni odbor- zakonski odgovoran za celu instituciju ukljuujui I pruanje ZZ, komunikacije sa
javnou I pomo pri nabavci sredstava; njega ine zdr. radnici I predstavnici zajednice
2. lekari- koji su u medicinskom kolegijumu ali I ostali imaju snanu ulogu u menadzmentu jer su
odgovorni za bolniku delatnost ustanove I uestvuju u bar 3 procesa menadzmenta:
pacijentom,lekarskim timom I menadment zdr. ustnovom
3.administracija- ine je direktor, naelnici odeljenja I efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatak
da planira, donosi odluke, koordinira I kontrolie aktivnost zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa
pacijentima bude obavljen efikasno I efektivno.
-merenje I korigovanje efikasnosti preduzea da bi se osiguralo dostizanje ciljeva I ispunjenje
planova.
------Pri rukovoenju,osim ove trostruke podele moi I odgovornosti treba pomenuti I specifine
odgovornosti:
- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)
- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenje)
- prema finansijeru( donatorima)
- prema zajednici(javnosti)
- prema sebi (usavravanje znanja I vetine menadmenta)
v Planiranje u menadmentu (Koenova podela)
Ukljuuje donoenje odluka o tome koji su budue aktivnosti I ciljevi I kako se oni mogu
dostii
1. Korporativni planovi (za celo preduzee, za 5- 25god)
2. Rukovodei planovi (korekcija propusta I unapredjenje funkcionisanja jednogodinji)
3. Strateki planovi (uvoenje promena na specifinim poljima za per 2-5 godina)
4. Operativni planovi (manje promene na lokalnom nivou)
5. Finansijski planovi (1 godina)
v Organizovanje u menadmentu
- Kada su formirani planovi sledi organizovanje koje ukljuuje interakciju svih resursa
ustanove (zaposlenih, kapitala, opreme) na nain koji e najefikasnije voditi dostizanje
cilja.Organizacija moe biti:
- Formalna- jasno govori ko ta radi I u kojoj meri slobodno radi
- Neformalna- mora da se zasniva na odlinim interpesonalnim odnosima, slobodna
U organizovanju se najee javljaju tri greke:
1. menaderi ne ostavljaju dovoljno slobode ostalim radnicima u donoenju odluka
2. premalo radnika odgovara jednom menaderu
3. neprimenjivanje motivacionih metoda (nagrada I kazna)
v Kadrovska politika
-odnosi se iskluivo na ljudske resurse
31
tehniki aspekti: analiza posla; kandidati za upranjena mesta; njihovo testiranje, selekcija;
procena rada zaposlenih
socijalni aspekti: uticaj na ponaanje zaposlenih; usavravanje zaposlenih ; unapreivanja;
savetovanja
v Voenje u menadmentu
- proces uticaja na zaposlene tako da se oni maximalno zalau da radei zajedno
dostignu grupne ciljeve.
Stil rukovoenja:
- autokratski (velika mo rukovodioca, naredbodavan)
- demokratski (permanentne interakcije izmeu nadreenih I podreenih)
- stil sve moe ( potpune individualne slobode)
Kakav e biti stil zavisi od vanosti rezultata, prirode posla, karakteristika zaposlenih I
karakteristika rukovodioca.
35. Specifinost zdravstvenog menadmenta
Izdvaja se 6 osnovnih uloga zdr.slube u svakom drutvu:
1. predstavlja deo nacionalne politike zemlje
2. zapoljava veliki broj ljudi
3, obezbeuje ZZ
4. obavlja razliite tipove istraivanja
5. vri kontinuiranu edukaciju
6. zdr. sluba ima vanu ulogu kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji, s obzirom na oekivanja
ljudi I poverenje koje imaju u ovu slubu
Navedene osnovne uloge odreuju specifinosti menadmenta zdr. ustanovama.
Struktura ovlaenja menadzmenta u zdravstvenoj ustanovi podeljana je izmedju 3 centra moi
I odgovornosti:
- Upravnog odbora-zakonski je odgovoran za celu instituciju
- Lekara-odgovorni za pruanje zdravstvenih usluga I za veinu odluka koje stvaraju
trokove;uestvuju u bar 3 procesa menadzmenta m pacijentom,m lekarskim timom,m
zdravstvenom ustanovom
- Administracije-direktor,naelnici odeljanja I afovi pomonih slubi;trei centar moi
odgovoran za oprativni menadzment
------Pri analizi rukovoenja zdravstvenim ustanovama,osim ove trostruke podele moi I
odgovornosti treba pomenuti I specifine odgovornosti:
- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)
- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenje)
- prema finansijeru( donatorima)
- prema zajednici(javnosti)
- prema sebi odnosno sopstvenom razvoju(usavravanje znanja I vetine menadmenta)
klinika autonomija-sloboda lekara da radi sa pacijentom na nain za koji misli da e mu
najbolje pomoi