TRKA U NAORUZANJU

-
.
1 1957. .
. 5:1 -.

26. 1972. .
,
18. 1979. . ,
, ,
.

.
1 4. 1957. .
1,
. ,
. ,
.
1, 1.
.
. 1 1
.
, 1
. , , 2 1957.
,
.
1, 12.
1961. . 16. 1963.
6. ,
21. 1969,
a. 1 ,
. - 15. 1975.
. -.
,
.
,
.
.
,
, .
, .
, .
, -

 ,
. 1948-1953.
, -, .
1958-1962. .
,
, 1947. .
' '
' '. 1946. ()
' ' ,
. . .
e
, ,
, ,
, .
, , ,
. , , -,
- ; , -;
.
1949. ,
, .
. 12. 13. 1961.
45km, .
3,6 m 1,2 m. 1949-1961.
2,5 . ,
,
, .
,
, .
. ,
. ,
.
. .
.
, ,
, . ,
.
: ,
,
.

, 15. 1955.
. 26.
.


,
.
, .

.
,
.
, , ,
( )
.
(, )

. , ,
, ,
.

(, ). ,
, .
, .

- () 1949.
, , , , , , ,
, , , . ,
.
- .

,
. (1953.) ,
1955. .
.
, , , , , ( 1968.
). .

 ,
,

:
. , .
.
.
, .
.
, ,
.
.
, , .
, ,
. ,
,
, .
.
, , , ,
. .
, , .
1919.
. ,
,
. .
-.

,
.
(, , ).


, .

, ,
. 1946. ,
.
. .
, 1946.
, .

 , . ,
, .

. 1949.
, , ,
.

- .
-
.

, .
1948. ,
(19481949).
.

.
11 .

-- ()
(). , (), ,

. ,
.

.

,
38 , .
, .
25. 1950.
.
, ,
.
,
- ,
, ,
. ;
38. . . ,

 .
2.000.000 , 600.000 , 37.000 , 3.000
, . 27.
1953. . .

1956. ( ,
- , ),
1956. . ,
,
.
,
. , . ,
.

.

.
1959. ,
, .

. 1962.
.
.
17:1 , 1962.
. ,
.
-

.
: , .

.
, ,
. , ,
, .
, 1973. .
.


1957. -1,
,
. ,
.
, , -1
. 1961. ,
20. .
.
, V.
, . , 20. 1969.
11, , , .
. ,
, 1972. .

70-
( ) .
26. 1972.
.
(19721979). 18. 1979.
, .
.
.

.
, .
, ,

/ .


, :
,

1891. 1919, ,
, , . ,

- . 1914, ,
, . ,
.

 . ,
.


.
. , ( )
.
(. , , )
.
,
.

,
, .

,
,

.
, .
.

. ,
.
.
, .
, , ,
. .
.
, , ,
. --
.
. :
.
, .

.

, .

 1985. .

, , .
. , , ,
. , . ,
,
. ,
.
.
1987.
. .
,
. -
, .

. . 1987.
,
,
. 1987.
.
. ,
. .
1988. .
. , ,
.
. . 1990.
, .

-
. , , ,
.
1956.
,
23. 4. 1956.
. ,
- . 1949.
.
1944.
, , .
23. 1956. . ,
.

, ,
. , ,

. .
100.000 . ,
, VH, .
, . VH
, , .
, .
, . , ,
.
. VH
(llamvdelmi Hatsg), .
. ,
. ,
.
, 1945-1949.
. , .
, , ,
.
.
.
23. 3.
. , , .

1. . 4. 1956.
. VH,
.
, .
, .
, 10.
. 10. 19.
,
. , ,
1956. .
. 1957. .
, ,
.


5. 1968,
20.
( ) . 1948.
.
1948. , ,
:
, ,
,
.
( ) .

.

.
. , ,
, ,
,
.
, , ,
.
.
. 20. 21. 1968,
. 5 7
. 200.000 600.000
. ,
.


.
1980.
,
.
, . ,
1981. .
, . ,
, 1989. . ,
.

16. 29. 1989.
.

 . 19.
. 20.
500.000 . 27. .
,
.
10.
. 29. 1989. .
1989. ,
.
. 1989.
. 23.
. 1990. .

1989.
,
. .
. , 9. ,
,
. . . , 3. 1990.
, ,
, . .

1989. ,
.
, . ,
,
.
.

. ,
1992. , .

.
.
, ,
, ,
.

 1990. .
11. 1990. ,
. , 30. ,
1940.
. 1991.
. ,
17. 1991. 78%
, , , .
20. 1991.

, . , ,

. ,
; . , 21. ,
. ,
, ,
, , .

. ,
. 6. 1991.
, 1.
90% . , 17.
28 ,
, . 25. 1991.
.
, .

,
.
(2400 km) 1959. . .
1962. ,
.
1962. .
, . , . ,
,
. - ( 1963)
. (
) .
19591963. []
[]

1959. - 15
.
- ( )
- - 22.000 , 144
-, 42 -21, 42 - -28
( ) 80
- ,

- 150.000
-
- ,

-
[]

14. - -2 ,
15. -

16. - .
. ,
(ExComm).

20. - , , . ,
,
20-22. - .
, .
, ()
22. -
. ,
:
( , 24. . 1962);
;
22-23. - ,
,

23. - ,
.

23. - 25 ,

24. - 10 , . ,
, 10 h 30 . .

 . 10 h 32 .
. 20 ,
25. -
,
25. - 24

26. -
26. -
26. -
,
26. - :
, ,
.
27. - , ,
, , :
- .
27. - , , -2 .
.
- ,
27. - , .
, ,
, ,
.
.
[]
28. - ( )
, .
27.
28. - ,

2. - ,
, (
),
Pretpovijest
Od poetka hladnog rata obje sile pobjednice iz Drugog svjetskog rata zastupale su suprotstavljene
gospodarske i ideoloke sisteme i demonstrirale jedna drugoj vlastitu nadmo neprekidno novim
tehnologijama naoruanja.
Strateki koncepti su ili tako daleko, da ak nije bila iskljuena opcija prvog nuklearnog udara. Pri tome
je protivnik trebao biti u vrlo kratkom vremenu uniten prvim masivnim udarom nuklearnim orujem
kako protuudar protivnika takoer nuklearnim orujem vie ne bi bio mogu. Konvencionalno naoruanje
nije odgovaralo za jednu takvu ofenzivu, jer vatrena mo nije bila dovoljna da onesposobi protivnika.

U to su vrijeme obje velesile raspolagale raketnom tehnologijom (interkontinentalna raketa) koja je

omoguavala unitenje ciljeva na udaljenosti od 14.000 km. To je omoguavalo da se teritorij protivnike
zemlje dosegne s vlastitog teritorija. Pored toga, imali su na raspolaganju i eskadrile bombarder-a (B-52
Stratofortress odnosno Tupoljev Tu-95) koji su jednako tako mogli obaviti takav napad. Ali obje metode
napada imale su nedostatak, da je ostajalo odreeno vrijeme za uzbunu to je prualo mogunost
neprijatelju da pokrene protumjere.
Kako bi se protivniku to vie smanjilo vrijeme za uzbunu, trebalo je nuklearne rakete smjestiti to je
mogue blie teritoriju neprijatelja. Ta preduvjet su SAD ostvarile 1959. stacioniranjem raketa srednjeg
dometa tipa Thor i Jupiter u Italiji i u Turskoj.
U tom trenutku SSSR nije imao mogunosti stacionirati svoje nuklearne rakete srednjeg dometa na domak
teritorije SAD-a.
Tek s bijegom diktatora Fulgencija Batiste s Kube u sijenju 1959. i priznanjem pobjede gerile pod Fidel
Castrom pojavila se mogunost Sovjetima da nadoknade taj taktiki nedostatak.
Castro je formirao revolucionarnu vladu od razliitih opozicijskih grupa meu kojima su bili i komunisti.
SAD su podravali Batistu, a nova vlada Kube je takoer odravala odnose sa SAD-om, kad je Castro
molio od SAD-a zajam. Amerika vlada pod Eisenhowerom je Castrovu molbu ne samo odbila, nego je u
oujku 1959. odluila svrgnuti ga uz podrku opozicije provodei teroristike udare, sabotae i atentate.
Kao partner Castro za njih uope nije dolazio u obzir, pa je Castro trebao druge, od SAD-a neovisne,
trgovinske partnere.
SSSR je paljivo pratio ovaj razvoj, pa je uz uspostavljanje diplomatskih odnosa u svibnju 1959. Kuba
ula u podruje njihovog zanimanja.
Kuba si je time osigurala snanog gospodarskog partnera i nadala se, da e postati uzor za stjecanje
nacionalne nezavisnosti svim zemljama Latinske Amerike.
To se u SAD-u smatralo pokuajem dovoenja komunizma u Junu i Srednju Ameriku i bilo im je
potpuno neprihvatljivo. Vlada SAD-a, s Eisenhowerom kao predsjednikom u to vrijeme, 19. listopada
1960. dekretom zabranjuje izvoz nafte kao i bilo kakav drugi izvoz ili uvoz roba s Kubom.
SSSR je na ovaj embargo (u to vrijeme je predsjednik Politbiroa bio Nikita Hruov) regirao obeanjem
gospodarske i vojne podrke Kubi. To se obeanje danas smatra povodom za provoenje invazije u
zaljevu svinja 17. travnja 1961. Ova vojna akcija je zavrila katastrofalno po SAD, ali je jasno pokazala
na kakve je mjere SAD u vrijeme vlade John F. Kennedya spremna kako bi sruila Castra.
Savez Kube i SSSR-a je bio od obostrane koristi. Sovjeti su sad mogli nadoknaditi taktiki nedostatak
zbog udaljenosti teritorija SAD-a koje bi sa Kube bilo mogue dosei nuklearnim raketama srednjeg
dometa, a Kuba je u Sovjetima vidjela najvanijeg trgovinskog partnera i zatitni ogrta koji je osiguravao
Castrovu vladavinu.
Kriza u listopadu 1962. Kubanska raketna kriza se danas smatra najopasnijom vojno-politikom
situacijom u ljudskoj povijesti, obzirom da je u 38 dana, koliko je trajala, po prvi put ljudska civilizacija
bila pred realnom mogunou potpunog istrebljenja.
Ozbiljna situacija nastala oko razmjetanja sovjetskih raketnih postrojenja na ve komunistikoj Kubi,
dovela je svijet na rub nuklearnog rata.
Posljedice krize
SAD su prekinule blokadu Kube, a SSSR je demontirao lansirne rampe i povukao vojnike s Kube. Budui
da su obje velesile posjedovale nuklearno oruje, vladala je "ravnotea straha". Znalo se da bi nuklearni

rat predstavljao i kraj civilizacije. Nakon Kubanske krize zapoela je politika detanta, odnosno politika
poputanja napetosti u svijetu. Pojaana je suradnja izmeu velesila. Kubanska kriza iznjedrila je
nadahnue za papinu encikliku Pacem in Terris, objavljenu u travnju 1963. godine.[1] Unato
pregovorima o smanjenju nuklearnog naoruanja, ono se i dalje proizvodi.