UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

SEMINARSKI RAD
PREDMET: MONETARNA EKONOMIJA
TEMA: MEHANIZMI GENERIRANJA INFLACIJE
Mentor: Student:
Prof. dr Maro Ma!o"#$ %a&o M#!#$e"#$ '()**
I"ana Maro"#$ +,)**
Tan-a Raano"#$*.*)**
/#-e!-#na0 Ma- '1*.. God#na
Mehanizmi generiranja inflacije
Sadraj:
1.UVOD...............................................................................................................................4
2.INFL!I"......................................................................................................................#
2.1.Umerena inflacija.......................................................................................................$
2.2.%al&'iraj()a inflacija.................................................................................................$
2.*.+i'erinflacija.............................................................................................................$
2.4.Ura,n&-eena inflacija...............................................................................................$
2.4.Ne(ra,n&-eena inflacija............................................................................................
2.#.Ne'red,i/ena inflacija................................................................................................
*.M0+NI1MI %0N02ISN" INFL!I"0..................................................................3
*.1.Fi4her&,a m&ne-arna -e&rija inflacije........................................................................3
*.2.5e&rija inflacije -r&67&,a...........................................................................................8
*.*.5e&rije 4-r(7-(rne inflacije.......................................................................................11
*.4.S&ci&l&67e -e&rije inflacije......................................................................................12
*.#.5e&rije inflacije ( zemljama ( raz,&j(....................................................................1*
4.19L"U:9.................................................................................................................1#
#.LI5025U2................................................................................................................1$
2
Mehanizmi generiranja inflacije
1.UVOD
Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. Navodimo pet teorija u
kojima se objasnjavaju procesi generiranja(raanja) inflacije, tj. porasta opteg
nivoa cijena. Prva na redu je Fiserova monetarna teorija inflacije u kojoj se
navodi da ra!voj i rast inflacije !avise od kolicine nov"ane mase u nekoj
ekonomiji. # teoriji inflacije trokova nije nov"ana masa ta na koju je najvie
obra$eno pa!nje nego je to porast trokova poslovanja, koji se odra%ava na
porast cijena a to naravno, kao sto to ve$ !namo, na radjanje inflacije. &to se ti"e
teorije strukturne inflacije, prije svega inflacija se radja !bog pomjeranja u
strukturnoj tra%nji na parcijalnim robnim tr!itima. 'ok u sociolokim teorijama
inflacije glavna tri u!ro"nika !a inflaciju su(
)monopolisti
)jaki radni"ki sindikati i
)dr%ava
I na kraju, poslednja teorija koja objanjava raanje inflacije jeste teorija inflacije
u !emljama u ra!voju gdje se objanjava agrarni sektor kao usko grlo
proi!vodnje.
*
Mehanizmi generiranja inflacije
2.INFLACIJA
*adi lakeg ra!umevanja pojma meani!ama generisanja inflacije,
prvenstveno je neopodno objasniti sam pojam Inflacije, njene vrste i na"ine !a
njeno preva!ila%enje.
Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. +topa inflacije je stopa promene
opteg nivoa cena i meri se na slede$i na"in(
Inflaciona stopa , nivo cena (godina)t) - nivo cena (godina t).) / nivo cena
(godina t).)
Inflacija se javlja kada ukupna nacionalna tra%nja preva!ila!i ukupnu nacionalnu
ponudu. # ovom slu"aju, inflacija je re!ultat(
br%eg porasta kupovni od robni fondova, ubr!anja nov"anog opticaja,
nepokriveni investicija, deficitarnog finansiranja bud%etske potronje,
preterane nov"ane i kreditne ekspan!ije ( inflacija tra%nje)
pove$anja materijalni trokova poslovanja (sirovina, energije i
reprodukcionog materijala) i br%eg pove$anja plata od produktivnosti rada
(trokovna inflacija)
br%eg pove$anja uvo!a robe i usluga od i!vo!a robe i usluga (deficit
spoljnotrgovinskog bilansa) i br%eg rasta uvo!ni cena od i!vo!ni cena
(uvo!na inflacija)
sektorski i strukturni neusklaenosti u privredi i parcijalni tr%ini
disproporcionalnosti (sektorska i strukturna inflacija).
0rste inflacije su(
umerena inflacija1
galopiraju$a inflacija1
iperinflacija.
2.1.Umerena infacija
#merena inflacija podra!umeva lagan rast cena. 2o su jednocifrene
godinje stope inflacije. 3ad su cene relativno stabilne, ljudi imaju poverenje u
novac. 4judi re!onuju( novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan !a
godinu dana, pa se isplati dr%ati ga.
Poslovni ljudi i obi"an (potroa") svet sklapaju dugoro"ne ugovore u domicilnoj
valuti, !ato to veruju da cene ne$e !na"ajnije oti$i i!van postoje$i okvira !a
robu koju kupuju ili prodaju. 4judi jednostavno veruju da $e njiova nov"ana
sredstva !adr%ati svoju relativnu vrednost.
4
Mehanizmi generiranja inflacije
2.2.Galopirajua infacija
5alopiraju$a inflacija predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju, u rasponu od
67, .77 ili 6778 na godinu dana. 9vakvu vrstu inflacije mogu imati i ra!vijene
industrijske !emlje. 2ako su, na primer, :rgentina, ;ra!il i druge latinoameri"ke
!emlje, imale stope inflacije od <7)=778 na godinu dana .>=7)i i .>?7)i
godina.
3ada se galopiraju$a inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju o!biljni
ekonomski poreme$aji.
2.3.Hiperinfacija
@noge privrede pre%ive galopiraju$u inflaciju, ali veoma teko
iperinflaciju. 2o je vreme smrti, kao kad kancer unitava ljudsko telo. 2eko je i
poverovati da se iperinflacija od milion ili "ak milijardu posto na godinu dana
mo%e i!dr%ati.
2e%ina inflacije meri se i time da li je bila o"ekivana ili nije. # tom smislu
ra!likujemo(
uravnote%enu inflaciju1
neuravnote%enu inflaciju i
neo"ekivanu (nepredvienu) inflaciju.
2.4.Uravnoteena infacija
#ravnote%ena, anticipirana inflacija podra!umeva godinji rast od, na
primer .78. Promena cena nikog ne i!nenauje. +ve se pove$ava ne .78
(rana, ode$a, obu$a, plate, kamate) itd. # ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio
!abrinut. Afikasnost upotrebe resursa veli"ine ;'P)a ostale bi neporomenjene
veli"ine. Bednostavno re"eno, trokovi rastu .78, ali i doodak .78 br%e. Nema
ni !arade ni gubitka.
2.4.Neuravnoteena infacija
Neuravnote%ena inflacija pogaa relativne cene, trokove i poreska
optere$anja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnote%ene inflacije
kad se cene ne prilagoavaju inflacionim trendovima, kao to je slu"aj s novcem i
pore!om. :ko stopa inflacije poraste .78 na godinu dana, tada realna kamata
na novac pada od 7 na ).78 na godinu dana. 0lada ne mo%e ispraviti ovaj
poreme$aj.
#
Mehanizmi generiranja inflacije
2.5.Nepredviena infacija
Nepredviena ) neo"ekivana inflacija podra!umeva velika i!nenaenja.
9na !na"ajno deluje na raspodelu dootka i bogatstva. Neo"ekivani skok cena
neke $e osiromaiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u
fabrikama. Afekti nepredviene inflacije i!a!iva socijalne probleme.
Posledice inflacije su viestruke, a nabroja$emo neke od nji(
pove$anje koli"ine novca u opticaju, pove$anje cena, smanjenje kupovne snage
novca, pove$anje trokova %ivota, neracionalna potronja, prela!ak tednje u
realnu aktivu (imovinu), pove$anje sklonosti !adu%ivanju, pove$anje li"ne,
investicione, opte i !ajedni"ke potronje i!nad materijalni mogu$nosti
(ostvarenog dootka), smanjenje akumulativne i reproduktivne sposobnosti
privrede, smanjenje i!vo!a itd.
'a bi se !austavile i eliminisale inflatorne tendencije u nacionalnoj privredi,
predu!imaju se odreene mere i koriste instrumenti antiinflatorne, odnosno
stabili!acione ekonomske politike, kao to su(
svoenje licne, investicione, opte i !ajedni"ke potronje u realne
materijalne okvire (nacionalni doodak)
restrikcija kratkoro"ni, investicioni i potroa"ki kredita
pove$anje poreskog (fiskalnog) optere$enja
emitovanje javni dugova (!ajmova)
ve!ivanje uvo!a !a i!vo! i sl.
# tom smislu, smanjenje vrednosti, odnosno kupovne snage novca u periodu
inflacije !na"i da se !a ve$u ili istu koli"inu novca mo%e kupiti ista ili manja
koli"ina robe i usluga. +vaki pad kupovne snage novca na!iva se depresijacija
novca.
3.MEHANIZMI GENERISANJA INFLACIJE
@eani!mi generisanja inflacije su(
1. Fisherova monetarna teorija inflacije
2. Teorija inflacije trokova
3. Teorije strukturne inflacije
4. Socioloke teorije inflacije
5. Teorije inflacije u zemljama u razvoju
3.1.Fi!erova monetarna teorija infacije
$
Mehanizmi generiranja inflacije
# Fiserovom modelu kvantitativne teorije novca objanjava se formiranje
inflacije cena putem preterane ekspan!ije nov"ane mase, gde se kao pola!na
osnova !a Fiserovu transakcionu varijantu kvantitativne teorije novca koristi
po!nata jedna"ina ra!mene koja glasi(
M2%3P2T
pri "emu je(
@ , koli"ina novca
0 , br!ina opticaja novca
P , opti nivo cena
2 , fi!i"ki obim robni transakcija
Bedna"ina ra!mene je pola!na osnova !a monetarnu teoriju inflacije i ona
postaje teorija o u!ro"no posledi"nim ve!ama kada se i!vri raspored ne!avisni
i !avisni varijabli u modelu pri "emu se kao ne!avisna varijabla u!ima koli"ina
novca (@) "ija promena predstavlja indikator koji dovodi do i!bacivanja modela i!
po"etnog ravnote%nog stanja. Cavisnu varijablu predstavlja opti nivo cena u!
pretpostavku da se on formira kao pasivni element. 'ata jedna"ina u!ima u ob!ir
i dve konstante, br!inu opticaja novca (0) koja $e imati konstantu vrednost, samo
ukoliko se model nala!i u ravnote%nom stanju i fi!i"ki obim transakcije (2) koji
predstavlja stati"ki model. @eutim, kod dati konstanti, mo%e do$i do
odstupanja od njiovi ravnote%ni vrednosti u situaciji kada se model nala!i
i!meu dva stanja ravnote%e, pri "emu koli"ina novca ne uti"e na obim fi!i"ki
transakcija.
# stanju ravnote%e, postoji sklad i!meu koli"ine novca i opteg nivoa cena,
odnosno i!meu !avisne i ne!avisne varijable. +tanje ove ravnote%e, bi$e
prika!ano slede$om formulom(
M
1
2%3P
1
2T
'o defekta prvobitnog ravnote%nog modela, dola!i usled ekspan!ije novca, gde
mo%e da se desi da preko no$i doe do udvostru"enja novca. 2ada se aktiviraju
meani!mi tr%ini snaga koji nastoje da vrate sistem u novo ravnote%no stanje
koje je prika!ano narednom formulom(
'M
1
2%3'P
1
2T
# periodu i!meu dva ravnote%na stanja, makrosistem se nala!i u stanju
neravnote%e, pri "emu tr%ini meani!mi nastoje da uspostave novo ravnote%no
stanje putem pomeranja br!ine opticaja novca i fi!i"kog obima transakcija.
Cbog nedovoljne ra!vijenosti tenologije, transaktori ne mogu da dodju do
adekvatni informacija o stanju neravnote%e, ve$ moraju samostalno da
prikupljaju te podatke, to im je olakano postojanjem indikatora koji oslikava
.
Mehanizmi generiranja inflacije
promene koli"ine novca, a to je odnos i!meu obima transakcija i koli"ine novca
kojim oni raspola%u.
;r!ina opticaja novca $e biti prepolovljena ukoliko transaktori budu raspolagali sa
dvostruko ve$om novca u odnosu na normalnu koli"inu transakcija !bog "ega
nastoje da se oslobode vika novca. 2o je uslovljeno pove$anjem tra%nje na
robnom tr%itu. 'a bi to postigli, transaktori formiraju vii nivo agregatne tra%nje u
odnosu na ponudu robe na tr%itu. 2u se !apravo radi o transakcijama u okviru
!emlje koje ne uklju"uju ra!menske odnose sa inostranstvom. Na taj na"in se
uspostavlja ravnote%a i!meu koli"ine novca i priliva robe na tr%itu. Po
!avretku procesa, br!ina opticaja novca se ponovo vra$a u ravnote%no stanje.
;itno je napomenuti da promena br!ine opticaja novca ima !natno ve$u ulogu u
transmisionim procesima u odnosu na promenu fi!i"kog obima robni
transakcija.
Na formiranje cena, veliki uticaj ima pove$anje nov"ane mase, ondosno, odnos
ponude i tra%nje gde postoji fleksibilnost cena navie i nani%e, koje su glavni
indikator !a posti!anje stanja ravnote%e.
3upovna mo$ odreene nov"ane jedinice odr%ava se kro! stati"ki model koji
podra!umeva da ravnote%na koli"ina novca ostane nepromenjena.
Fiser je dao najpri!natiju teoriju !a formiranje nivoa cena gde na njen nivo uti"e
porast tra%nje u odnosu na ponudu robe na tr%itu gde se kao glavni indikator
porasta tra%nje u!ima emisija nov"ane mase. Postoje i drugi faktori koji dovode
do formiranja cene navie, ali nemaju toliko veliki uticaj.
3.2."eorija infacije tro#$ova
3ao pola!na osnova inflacije trokova je pretostavka da promene trokova
predstavljaju glavni faktor koji uti"e na formiranje robni cena. Porast trokova
poslovanja koncipiran je na taj na"in to se kod pove$ani trokova formiraju
pove$ane cene, dok se tra%nja u osnovi prilagoava visini nominalnog
drutvenog proi!voda koji sadr%i trokovnu inflaciju. 3ejn!ijanska teorija isti"e da
je glavni cilj da se odr%i visok nivo !aposlenosti !bog "ega je kori$enje
restriktivne monetarne politike apsolutno ograni"eno jer bi se sukobila sa
prioritetom pune !aposlenosti. 9va teorija takoe isti"e rigidnost cena i trokova
nani%e, to dalje implicira da je od klju"ne va%nosti da se ne do!voli porast
trokova poslovanja. # generisanju inflacionog procesa predstavnici kejn!ijanske
teorije isti"u ulogu trokova radni usluga po jedinici proi!vodnje kao bitnu
determinantu.
Postoje mnogobrojne varijante teorije inflacije trokova a meu naj!na"ajnijima je
Acksteinova varijanta koja se odnosi na formiranje inflacije trokova u uslovima
oligopolski struktura. # takvim uslovima, smanjuje se !na"aj klasi"ne cenovne
3
Mehanizmi generiranja inflacije
konkurencije, pri "emu dola!i do ja"anja drugi oblika konkurencije u cilju
postojanja predu!e$a sa velikim kvantumom kapitala, radnika i proi!vodnje.
# ranije pomenutom Acksteinovom modelu tri bitna faktora su(
formiranje nadnice
formiranje produktivnosti rada
formiranje cena
3od formiranja nadnica stopa porasta nominalne nadnice !avisi od dve
determinante(
profitna stopa
stopa ne!aposlenosti
&to se ti"e produktivnosti rada u !na"ajnoj meri !avisi od stope kori$enja
kapaciteta. #koliko je ona visoka, dola!i do !na"ajnog rasta produktivnosti i
obratno. 3ao pretpostavke !a formiranje nivoa cena u!imaju se formiranje
nadnica i produktivnosti rada, tako da oligopolske kompanije formiraju cene na
osnovu standardni trokova proi!vodnje u! dodavanje programirane stope
profita. 0e$i uticaj na stabili!aciju cena imaju standardni trokovi u odnosu na
stvarne trokove proi!vodnje.
Pretodno naveden model i!ra!i$emo slede$om formulom(
formulu nadji na internetu
pri "emu je p , cena proi!voda, D , programirana stopa prinosa, 3 , kapital, iks
bar , standardni nivo proi!vodnje, E , nominalna stopa nadnice, 4 , koli"ina
radne snage, m , jedini"ni materijalni trokovi.
Caklju"ak Acksteinove anali!e je da na formiranje nivoa cene faktori trokova -
osibito dugoro"ni trokovi imaju ve$i uticaj u odnosu na faktore tra%nje.
Ackstein naglaava da postoji tri tipa inflacije koje kao re!ultat daju ukupnu stopu
inflacije cena, a to su(
ba!i"na inflacija koja !avisi od trenda jedini"ni trokova radni usluga
plus trend trokova kapitala
ok inflacija koja se odnosi na kratkoro"ne promene neki specifi"ni
cena tipa cene nafte i poljoprivredni proi!voda
inflacija tra%nje koja je odreena stopom kori$enja kapaciteta u industriji i
stopom ne!aposlenosti u ukupnoj ekonomiji.
8
Mehanizmi generiranja inflacije
3.3."eorije tru$turne infacije
@eu mnogobrojnim teorijama strukturne inflacije, interpretira$emo teoriju koju je
ra!vio Farles +cult!e koja se odnosi na formiranje usmerene inflacije u
ra!vijenim kapitalisti"kim !emljama. 9d posebnog !na"aja je pomeranje u
strukturi tra%nje na robnim tr%itima, jer u njima dola!i do stvaranja fleksibilnog
odnosa cena navie u situacijama kada postoji viak tra%nje na parcijalnim
robnim tr%itima. # situacijama gde dola!i do vika ponude, odnosno deficita
tra%nje, ne postoji mogu$nost simetri"nog usklaivanja cena nani%e, a kao ra!log
se navodi nedovoljna feksibilnost u kretanjima cene nani%e.
3ao !aklju"ci +cult!eove anali!e navode se slede$e determinanate(
inflacija mo%e da nastane i! vika agregatne tra%nje,
inflacija takoe mo!e da proistekne i pri nultom viku tra%nje ukoliko
postoji neravnote%a i!medju tra%nje i proi!vodnje na parcijalnim robnim
tr%itima,
inten!itet strukturne inflacije !avisi !avisi i od ja"ine strukturni
neravnote%a i stepena nefleksibilnosti cena i nadnica,
stabilnost nivoa cena u kontekstu strukturni neravnote%a, se obe!beuje
politikom permanentnog deficita tra%nje,
kao optimalna solucija jeste privatanje blage inflacije koja nastaje pri
strukturnim neravnote%ama.
2eorija strukturne inflacije kao va!nu determinatnu isti"e promene u strukturi
ponude, kao normalnu pojavu na robnim tr%itima, koja deluje na taj na"in sto
dovodi do formiranja dugoro"ni inflacionim procesa. +utina ove teorije jeste da
ne dola!i do promena u odnosima cena i!medju dva sektora privrede, ve$ da
dola!i i do pove$anja agregatnog indeksa cena, odnosno do formiranja
dugoro"ne inflacije. 9va teorija nastoji da pru%i sinte!u i!meu agregatni i
strukturni elemenata a sve u cilju nastanka inflacionig procesa. 9va teorija va%i i
u slu"ajevima kada se sa dvosektorske ekonomije pree na jednosektorsku
ekonomiju, tako da u daljem tekstu navodimo determinante dugoro"ne inflacije u
multisektorskom modelu(
strukturna pomeranja tra%nje i inputa i!meu sektora,
kvantitativni odnosi proi!vodnje ra!ni sektora,
porast nov"ane mase,
agregatni inputi svi sektora !ajedno.
# grupu strukturni faktora spadaju prve dve determinante, dok preostale dve
determinante predstavljaju agregatne veli"ine.
Poseban !na"aj ima u formiranju agregatnog nivoa cena ima nov"ana masa, pri
"emu poka!uje direktan efekat na nivo cena na najpropul!ivnijim sektorima
1;
Mehanizmi generiranja inflacije
privrede, u kojima dola!i do trajnog pove$anja produktivnosti rada. 3ao osnovni
inicijalni faktor pove$anja nivoa agregatni cena navodi se pove$anje nov"ane
mase.
3.4.%ociolo#$e teorije infacije
# uslovima manji inflacija, ekonomske teorije su dovoljne !a objanjenje
inflacioni pritisaka, ali kada se radi o jacim i trajnijim inflacionim procesima, nisu
dovoljne samo ekonomske teorije !a objanjenje inflacije, pa se, sG toga koristi
kombinacija socioloki i ekonomski teorija.
Postoje tri teorije koje objanjavaju proces inflacije sa sociolokog aspekta, a
!ajedni"ko im je da inflaciju posmatraju kao monetarni i!ra! kompleksa u
drutvu.
.. Prema prvoj teoriji glavni pokreta" inflacioni procesa predstavljaju
monopolisti"ka predu!e$a. 3od monopola i mali i srednji predu!e$a
postoje ra!like u formiranju cena. 0elika predu!e$a su glavni nosioci
tenolokog ra!voja na ba!i investicioni ulaganja i ta "injenica uti"e na
njiovo formiranje cena. 3rupne kompanije su u po!iciji da samostalno
name$u cene koje predstavljaju sistem odbrane od ra!ni ri!ika, trokova,
smanjenja plasmana i sl. Ca ra!liku od nji, mala i srednja predu!e$a
mogu samo da privataju i da se prilagoavaju ve$ formiranim cenama na
tr%itu.
6. # drugoj teoriji je naglaena uloga radni"ki sindikata koji se bore da na
osnovu pove$ane produktivnosti dobijaju ve$e nadnice i uspevaju u tome.
H. 2re$a teorija govori o dr%avi kao glavnoj determinanti !a generisanje
inflacije, koja je odgovorna !a njeno pove$anje.
Postoje i suptilnije teorije koje naglaavaju ulogu dr%ave u inflaciji. Pod tim se
inflacija smatra cenom !a obe!beenje pove$anog privrednog rasta i
!aposlenosti.
3ejn!ijanska teorija je !agovarala pojavu blage inflacije. +utina te blage inflacije
je podra!umevala da ra!vijene kapitalisti"ke !emlje pronau sigurnost kako bi
spre"ile ekonomske i socioloke lomove i potrese u dr%avi.
0e$ina dr%ava raspola%e sa instrumentima !a !austavljanje inflacije, ali se u
pojedinim situacijama vlade u!dr%avaju od potpunog primenjivanja ovi
instrumenata da bi spre"ile da dodje do generalnog trajka.
'o sagledavanja inflacije putem ekonomski metoda se mo%e do$i jedino ukoliko
se usklade interesi ra!ni socijalni grupa, a to se mo%e posti$i pomo$u dva
metoda(
koordinacija dr%ave
11
Mehanizmi generiranja inflacije
dejstvo drutvenog konsen!usa
3.5."eorije infacije u &emljama u ra&voju
Prema starijim teorijama inflacije u !emljama u ra!voju, posebno je naglaen
agrarni sektor u privrednom ra!voju, odnosno poljoprivreda. 9na predstavlja
sektor koji nije u stanju da pove$a ponudu usled pove$ane tra%nje koja se
pove$ava uporedo sa pove$anjem populacije i sa pove$anjem kupovine rane
od strane stanovnitva. 2ako dola!i do rasta cena na dug rok, dok se na kratak
rok cene formiraju na osnovu odnosa ponude i tra%nje, a taj odnos, pre svega,
!avisi od vremenski uslova koji uti"u na prinose u agrarnom sektoru. 2ako da
agrarni sektor predstavlja !na"ajan i!vor uticaja na inflaciju.
'rugi vid i!a!ivanja inflacije je i!vo!ni sektor na kome osciliraju i!vo!ne koli"ine,
ali isto tako i vrednost i!vo!a, jer se menja cena primarni proi!voda.
Ca ra!liku od stariji teorija inflacije, novije teorije uklapaju vie delove
kejn!ijanske teorije inflacije. 2ako 2aIlor govori o dva sektora u ekonomiji i kako
se cene na ta dva sektora ra!li"ito formiraju, to su poljoprivreda i industrija. #
industriji cene se formiraju kao !bir primarni trokova rada, uvo!a, obrtnog
kapitala i fiksne mar%e koja pripada predu!etnicima. Nivo cena poljoprivredni
proi!voda se formira na osnovu odnosa ponude i tra%nje.
I! svega navedenog se jasno vidi da postoji ra!lika i!meu tradicionalne i
kejn!ijanske teorije, gde tradicionalna naglaava ulogu agrarnog sektora a
kejn!ijanska ulogu doodaka radnika u formiranju inflacije.
Postoje i druga"ije teorijske ocene inflacije. Nji daju finansijske teorije. 9ne
uka!uju da je glavni i!vor inflacije preterano pove$anje agregatne tra%nje,
posebno na sektoru bud%etske potronje. Postoje dve varijante ove teorije(
.. Prema jednoj varijanti, asimetrija i!meu bud%etski prioda i rasoda je
glavni faktor inflacije, gde dola!i do bud%etskog deficita !a "ije pokrivanje
mora da se povu"e dodatna koli"ina novca, pa je porast nov"ane mase,
u!rok, ali i re!ultat inflacije.
6. Prema drugoj varijanti, glavni u!ro"nik inflacije je viak ponude u odnosu
na tra%nju, gde se viak likvidni sredstava preliva na robna tr%ita i
uspostavlja rast cena.
'r%avna kontrola cena nije garancija !a !austavljanje inflacije u dugom roku ako
se sprovodi u kontekstu eksten!ivne ekonomije gde dr%ava preu!ima obave!u da
organi!uje finansiranje gubitaka preko bankarskog i fiskalnog meani!ma, ve$ se
mo%e o"ekivati i dalje pogoranje ekonomski performansi.
12
Mehanizmi generiranja inflacije
4.ZAKLJUAK
3ro! cijelu nasu temu seminarskog rada pro%imali su se pojmovi inflacija I
cijena. Inflacija je determinisana cijenom. : svaka teorija govori o na"inu raanja
inflacije, koje su njene posledice na ekonomski I drutveni sistem. Naravno te
posledice se manifestuju u negativnom kontekstu I dovode svaki ekonomski
sistem koji !avate u takvo jedno stanje neravnote%e, koje je jako specifi"no po
tome da je teko !a otkloniti na kratak rok, I da je jedino mogu$e sa inflacijom
boriti se na dugi rok. +vaka od teorija ima I svoj na"in kako je su!biti. 3od prve
teorije, Fiserove monetarne teorije na"in !a uspostavljanje ravnote%e bio je
porast cijena, kod socioloke teorije su to ekonomske metode, pod uslovom da
budu socioloki privatljive, itd..
1*
Mehanizmi generiranja inflacije
5.LITERATURA
..@ilutin Jirovi$, onetarna ekonomija, I0 i!danje, ;eograd .>><.
6.Kivkovic, K. *isti$, *. Lorevi$, @onetarna ekonomija I bankarstvo, 67...
14