P R O R A U N I

1
DIMENZIONISANJE I IZBOR KABLOVA I PROVODNIKA
Dimenzionisanje kablova izvreno je na osnovu dozvoljenog termikog optereenja i
dozvoljenog pada napona pri jednovremenom optereenju. Proraun minimalnog preseka s
obzirom na naprezanja u normalnom radu vri se prema uslovima polaganja kabla u odnosu na
mogua mehanika i termika oteenja i prema maksimalnoj struji koja mora biti preneta
kablom.
Struja kroz provodnik u normalnom radu, mora biti manja od nazivne struje osiguraa ili
automatskog instalacionog prekidaa.

I I o p
<
Provodnik mora biti odabran tako da dozvoljena struja kroz taj provodnik, bude vea od nazivne
vrednosti struje ureaja za zatitu od preoptereenja pripadajueg strujnog kola.

I I dk p
<
aksimalna jednovremena struja, merodavna za izbor preseka provodnika, rauna se, za
pojedine stambene jedinice, po obrascu!

" #
cos $
A
U
P
I
mj
j

=
%de je!
Pmj
&jednovremena maksimalna snaga, koja se rauna kao!

" #W
k P P j i mj
=
gde su!
Pi
&instalisana snaga u objektu

k
&nazivni 'aktor jednovremenosti i optereenja instalacije,
k
(
k
j
)
k
o
* tablica +,
,-S.../0.01$, odnosno, za stambene jedinice prema tehnikim preporukama 2DS je
k
j
( 1,3
a za 'aktor optereenja
k
o
( 1,4.
5abela +, ,-S ../0.01$!
6roj glavnih strujnih kola 7aktor istovremenosti
od 8 do $ 1,9
od : do 0 1,3
od ; do 4 1,;
od +1 i vie 1,0
Prema 5ehnikim uslovima 2PS & ,P 2lektrosrbija od septembra +44; godine, maksimalno
jednovremeno optereenje
Pmj
na nivou kunog prikljuka zavisi od broja stambenih jedinica
#n", koje se napajaju preko ovog prikljuka i ono se rauna, za objekte u kojima se koristi neki od
oblika neelektrinog zagrejavanja prostora i zagrejavanja vode bojlerom instalisane elektrine
snage 8 k<, kao!

n
P P mj mj
=
+
%de je!
Pmj+
* proseno uee jednog stana u maksimalnom jednovremenom optereenju
stambenog objekta i u zavisnosti od broja stanova rauna se kao!
2

"
30 , 1
80 , 1 # 0 , 9
+
n
Pmj
+ = ( ) kW
za 81 n i

99 , 1
+
+ , 0
+
n
n
Pmj
=
( ) kW
za 81 > n
5ako dobijena vrednost struje
I mj
korigovana je redukcionim 'aktorom
k
r
zbog uslova u
kojima se nalazi, odnosno zbog temperature okoline i zbog broja kablova i njihovog
meusobnog polo=aja, to daje prividnu vrednost struje kojom je provodnik optereen kada se
nalazi u takvim uslovima.
Prema ,-S .. 68.308, tabela $ i tabela : za ove struje odgovaraju kablovi odreenog preseka, a
usvojeni su kablovi istih ili veih preseka, sa dozvoljenim optereenjima
I d
i odabranim
ureajima za zatitu od preoptereenja nazivne vrednosti struje
I o
, za koju je merodavna
stvarna, nekorigovana vrednost struje.
.ajmanji dozvoljeni presek instalacionih provodnika, obzirom na mehanika naprezanja je +,0
mm
8
za instalacije osvetljenja i 8,0 mm
8
za instalacije prikljunica, grejalica i bojlera, takoe
prema standardu ,-S ..68.308.
3
PROVERA PADOVA NAPONA
>ilj prorauna padova napona je da se proveri pad napona na odabranim provodnicima.
Dozvoljeni pad napona odreen je ?Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine
instalacije niskog napona@ Sl.list S7A, 0$B99 lan 81 i ?5ehnikim preporukama
2lektrodistribucije Srbije@.
Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje druge take ne
sme biti vei od sledeih vrednosti prema nazivnom naponu elektrine instalacije i to!
za strujno kolo osvetlenja $C, a
za strujna kola ostalih potroaa 0C, ako se elektrina instalacija napaja iz niskonaponske mre=e.
Proraun pada napona izvodi se na osnovu 'ormule!
S k
l P
u
j

= C
gde je! k 'aktor koji zavisi od nominalnog napona mre=e, distributivnog sistema i materijala
provodnika i ima vrednost!
k ( 91 za >u $ ) $11B881 D
k ( :1 za >u 8 ) $11B881 D
k ( +$ za >u 881 D
k ( 01 za El $ ) $11B881 D
k ( 9,: za El 881 D
P
j
& jednovremena snaga u k<
l & du=ina provodnika u m
S & presek provodnika u mm
8
,
tako da za odabrane preseke kablova i provodnika, kako je prikazano u tabeli +, pad napona ima
navedene vrednosti, to je za svaki sluaj pojedinano manje od dozvoljenih vrednosti padova
napona. Fa proveru pada napona od glavnog razvodno mernog ormara do spratnih tabli
razmatran je najnepovoljniji sluaj iji je proizvod instalisane snage i du=ine kabla najvei,
takoe za instalaciju od spratnih tabli uzet je najnepovoljniji sluaj najudaljenije prikljunice sa
maksimalnm snagom.
4
PROVERA PRESEKA U POGLEDU TERMIKE IZDRLJIVOSTI
Provera preseka provodnika na termika naprezanja usled preoptereenja ili kratkog spoja,
prikazana u tabeli 8, vre se na osnovu karakteristika zatite i impedanse petlje kvara . E
minimalni potreban presek kabla u pogledu termike izdr=ljivosti proraunava se na sledei
nain.
t
I S ef
= 3 , 9
min

( )
mm
8
za >u provodnike sa PD> izolacijom i
t
I S ef
= 0 , +$
min

( )
mm
8
za El provodnike sa PD> izolacijom,
gde je!
S
min
minimalni presek kabla obzirom na termika naprezanja, a potrebno je da
bude!

S S
od
<
min

( )
mm
8


S
od
odabrani presek provodnika

I ef
e'ektivna vrednost prosene struje kratkog spoja za vreme trajanja
kratkog spoja dok ne iskljui ureaj za zatitu od kratkog spoja # kE ", a rauna se kao!

Z
U
I
s
ef
1
=

t
vreme trajanja kratkog spoja #sec" iz kataloga ureaja za zatitu

U
1
'azni napon na oklopu prijemnika prilikom kvara, #881D"

Zs
ukupna impedansa kola #"
Struja kratkog spoja u sluaju kvara izmeu 'aznog provodnika i izlo=enog provodnog dela, kada
nisu poznati svi elementi impedanse petlje kratkog spoja, rauna se kao!
" # 9 , 1
1
kA
R R
U
I
PE L
ef
+
=
gde je!

RL
otpor 'aznog provodnika,

RPE
otpor zatitnog provodnika, a
1,9 & 'aktor koji koriguje greku usled zanemarivanja impedanse izvora napajanja.
Fa iste preseke 'aznog i zatitnog provodnika!
R R R p PE L
= =
, to je najee sluaj, to je!

" # : , 1
1
kA
R
U
I
p
ef
=
5
PROVERA USLOVA ZATITE OD OPASNOG NAPONA DODIRA
Provera osnovnog uslova zaatite 5. sistema se vri ako je kablovski prikljuni ormar i razvodni
ormar u koji se uvodi kuni prikljuak metalni i ako je tien ovim sistemom zatite. - ovom
sluaju struja jednopolnog kratkog spoja mora biti najmanje 8,0 puta vea od nazivne struje
prethodnog ureaja za zatitu od preoptereenja !

I I no ef
> 0 , 8
,
odnosno karakteristika zatitnog ureaja i impedansa strujnog kola odabrane su tako da u sluaju
nastanka kvara zanemarljive impedanse izmeu 'aznog i zaatitnog provodnika , ili izlo=enog
provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupiti automatsko iskljuivanje napajanja u utvrenom
vremenu to je zadovoljeno u sluaju

U I Z a s 1
<
gde je!

Zs
impedansa petlje kvara

I a
struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja za automatsko iskljuenje
napajanja u vremenu prema 5abeli +. ,-S ..68.3:+ #1,: sec"

U
1
nazivni napon prema zemlji #881 D".
Gekivani napon dodira je!

I R U d p d
=
,
to je za sluaj istog preseka 'aznog i zatitnog provodnika
V
U U
d
99 881 : , 1 : , 1
1
= = = .
Prema slici E8 ,-S ..68.3:+ za oekivani napon dodira od 99D , trajanje napona dodira sme
iznositi!
1,180 sec za vla=ne prostorije# kriva H8 ",
1,:0 sec za suve prostorije # kriva H+ ".
- tabeli 8, u prilogu, vidi se da je vreme za koje ureaj za zatitu prekida napajanje , a koje
zavisi od struje kratkog spoja manje od vremena datih na slici E8 , ,-S ..68.3:+.
Iz 5abele 8 se vidi da su dobijeni rezultati viestruko povoljniji od zahtevanih u delu provere
naprezanja usled kratkog spoja i provere uslova zatite 5. sistema , to je dobro zbog mogue
nepreciznosti odreivanja parametara iz dijagrama kataloga proizvoaa , kao i zbog korienja
pribli=ne 'ormule kada nisu poznati svi elementi impedanse petlje kratkog spoja.

6
FOTOMETRIJSKI PRORAUN
- prostoru u kome se obavljaju odreene radnje standard ,-S -.>4.+11 predvia zahteve
osvetljenosti pojedinih prostorija.
2
d
* jaina osvetlenja
.a osnovu toga proraun broja i snage svetiljke raen je po metodi prosenog osvetljenja.
Svetlosni 'luks odabrane svetiljke za osvetljenje odreene prostorije je!
(
si
) n
is
gde je!

si
* svetlosni 'luks izvora svetlosti #sijalica ili 'luorescentna cev"
n
is
* broj izvora svetlosti u svetiljci
Stepen svetlosnog iskorienja prostorije zavisi od stepena re'leksije u prostoriji koji se kree u
granicama, za tavanicu i zidove od 31C do 1C, a za podove od $1C do 1C, kao i od indeksa
prostorije, koji se rauna prema 'ormuli!
" # b a h
b a
k
k
+

=
gde su a i b du=ina i irina prostorije, a h
k
korisna visina prostorije od visine veanja svetiljke do
povrine radne ravni.
Stepen svetlosnog iskoritenja odreuje se iz tabele iz kataloga proizvoaa svetiljki za
odabranu svetiljku u zavisnosti od stepena re'leksije i indeksa prostorije.
/orekcija stepena iskoritenja ukoliko je indeks prostorije k
s
izmeu dve date vrednosti u tabeli!
k
+
i k
8
rauna se kao!
1 2
S 2
1 k
k k
k k

=
J
1 2
2 S
2 k
k k
k k

Potreban broj odabranih svetiljki u posmatranoj prostoriji rauna se kao!
f
S E
N

=
#kom"
gde je!
2 * potrebna jaina osvetljenja u prostoriji
S * povrina prostorije
' * 'aktor slabljenja svetiljke ' ( 7
+
) 7
8
gde su 7
+
'aktor zagaivanja i 7
8
'aktor starenja
& stepen svetlosnog iskoritenja prostorije
& ukupan svetlosni 'luks jedne svetiljke
Stvarna jaina tako odabranog osvetljenja je!
S
N f
E

=
#l)"
Gvaj osvetljaj da bi zadovoljio potrebe osvetljenosti prostora prema standardu ,-S -.>4.+11 i
prema preporukama ,/G, mora biti!
7
2 > 2
d
ili 2 ( 2
d
/ontrola bljetanja odabranog osvetljenja za posmatranu prostoriju proverava se iz tabele u
katalogu proizvoaa, za smerove 1 & +91 i 41 & 831 svetiljke prema posmatrau, u zavisnosti
od vertikalnog ugla izmeu linije posmatranja izvora svetlosti i vertikale, koji se rauna kao!
( arctg #DBK"
gde je D udaljenost od vertikalne ose svetiljke do posmatraa, a K visina od izvora svetlosti do
ravni posmatraa, koja je na visinama od poda +,8 m za posmatraa koji sedi ili +,9 m za
posmatraa koji stoji.
Gsvetljenje na bljetanje zadovoljava ako je 2 < 2
doz
ili ako je 2 ( 2
doz
, iz tabele.
.a osnovu gornjeg prorauna za pojedine prostorije dobijeni su rezultati prikazani u tabeli $.
/ako se iz prikazanih rezultata u tabeli vidi da predvieno osvetljenje u glavnim prostorijama
zadovoljava tra=enim zahtevima u pogledu jaine osvetljenja, to emo preporuiti odabrani broj
svetiljki i izvora svetlosti u svetiljci.
8
PRORAUN OTPORA RASPROSTIRANJA UZEMLJIVAA
/ao uzemljiva objekta koristi se temeljni uzemljiva izveden polaganjem trake 7eFn 80): mm
u temelj objekta. Gtpor rasprostiranja uzemljivaa rauna se prema izrazu!
) (
D 2
R

=
gde je!
& speci'ini otpor zemljita ( +11 Bm
D * ekvivalentni prenik # m "

=
P 4
D # m "
P ( a ) b # m
8
" & povrina objekta
9
ODREIVANJE NIVOA ZATITE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Potrebno je izvesti proraun neophodnosti gromobranske instalacije , a ako je gromobranska
instalacija potrebna, mora se odrediti odgovarajui nivo zatite, prema standardu ,-S...6:.91+.
Fa procenu neophodnosti gromobranske instalacije osnovni podatci su!

N
d
uestalost diretnih udara groma u objekat, kao!

+1
;
=
A N N c d
,
gde je!
N

& lokalna godinja gustina pra=njenja i iznosi !

! N d
80 , +
1: , 1 = ,

Ae
ekvivalentna prihvatna povrina objekta

8
4 " # ; h b a h b a
Ae
+ + + =

N
c
usvojena uestanost udara groma

!d
speci'ina uestanost direktnih udara groma i za ovo podruje iznosi! $: =
!d

"
Nc
$
+1 $

=
gde je!

: $ 8 +
" " " " " =

+
"
/G27I>I,2.5 /G,I FEDISI GD /G.S5A-/>I,2 G6,2/5E
/G.S5A-/>I,E 25EH.I /AGD 2LE.I /AGD FEPEH,ID /AGD
25EH.E 1,0 + 8
2LE.E + + 8,0
FEPEH,IDE 8 8,0 $

8
"
/G27I>I,2.5 /G,I FEDISI GD SEDAME,E G6,2/5E
62F DA2D.GS5I * .2FEPEH,ID 1,0
EHE DA2D.GS5 * -%HED.G .2FEPEH,ID +
D2NE DA2D.GS5 * .EAGOI5G FEPEH,ID 8
IFDE.A2D.G D2HI/E DA2D.GS5, .2.EDG/.EDID2 L5252 * DAHG
FEPEH,ID * 2/SPHGFIDE.
$

$
"
/G27I>I,2.5 /G,I FEDISI GD .E2.2 G6,2/5E
.2FEPGS2D.-5 1,0
-%HED.G .2FEPGS2D.-5 +
52L/E 2DE/-E>I,E IHI GPES.GS5 GD PE.I/2 $
10

:
"
/G27I>I,2.5 /G,I 5A25IAE PGSH2DI>2 GD -DEAE %AGE - G6,2/E5
.I,2 G6ED2F.E .2PA2/ID.GS5 .EPG.E I 62F -5I>E,E .E G/GHI.- +
G6ED2F.E .2PA2/ID.GS5 .EPG.E EHI 62F -5I>E,E .E G/GHI.- 0
-5I>E, #PGSH2DI>2" .E G/GHI.- +1
-poreivanjem vrednosti
N
c
i
N
d
dobijamo odgovor na pitanje, dali je gromobranska
instalacija neophodna i kojeg nivoa zatiteP odnosno!
Eko je!
N N
c d
gromobranska instalacija .I,2 potrebna, a ako je!

N N
c d
> gromobranska instalacija ,2 potrebna.
Aaunska e'ikasnost gromobranske instalacije dobija se iz izraza!

N
N
E
d
c
r
=+
.ivo zatite odreuje se na osnovu
Er
iz tabele, gde je za!
AEO-.S/E
27I/ES.GS5
Er
GD%GDEAE,-NI
.IDG FEL5I52
GD%GDEAE,-NI
AEFE/
IF2Q-
SP-S5.IK
DGDGDE
2 R 1,49 .IDG I SE DGDE5.I 2AEE
1,49 2 R 1,40 .IDG I +1 m
1,40 2 R 1,41 .IDG II +0 m
1,41 2 R 1,91 .IDG III 81 m
1,91 2 R 1 .IDG ID 80 m
Prema odgovarajuem nivou zatite na osnovu propisa za gromobransku instalaciju odreuje se
e'ikasnost gromobranske instalacije, koja izra=ava verovatnou sa kojom gromobranska
instalacija titi tieni prostor od atmos'erskih pra=njenja, a retultati su prikazani u tabeli :.
11
PROVERA UDARNOG OTPORA RASPROSTIRANJA GROMOBRANSKOG
UZEMLJIVAA
/ako se isti uzemljiva koristi i kao uzemljiva gromobranske instalacije to udarni otpor
rasprostiranja
u
R
odreuje se pribli=no iz dimenzija uzemljivaa i njegovog otpora
rasprostiranja
r
R
na sledei nain!

" # =
r u
R k R
Fa udarnu struju groma e'ikasna je samo du=ina 81 m od ulaza uzemljivaa u zemlju. Drednost
koe'icijenta k zavisi od du=ine uzemljivaa l #m" i speci'inog otpora zemlje
( ) m
, a
odreuje se za horizontalne uzemljivae prema tabeli!
du=ina
uzemljivaa
speci'ini otpor zemlje
( ) m
l#m" 01 +11 +01 811 801 i vie
do 81 8 + & & &
81 * $1 $ +,0 + & &
$1 * :1 : 8 +,$ + &
:1 * 01 0 8,0 +,3 +,$ +
Fa speci'ini otpor zemljita manji od 801 m , udarni otpor uzemljivaa
u
R
sme iznositi
najvie 81 . Eko je speci'ini otpor zemljita vei od 801 m iznos udarnog otpora
u
R
ne sme biti brojno vei u od 9 C od izmerenog speci'inog otpora zemlje u m ,
odnosno mora biti!

u
R

d
R
,
to je takoe prikazano u tabeli :.
PRORAUN UDALJENOSTI METALNIH MASA OD GROMOBRANSKE
INSTALACIJE, KOJE SE MORAJU POVEZATI NA GROMOBRANSKU
INSTALACIJU
Sve metalne mase koje su na udaljenosti manjoj od D #m", od predmetne gromobranske
instalacije potrebno je povezati na gromobransku instalaciju, a udaljenost D se rauna kao!
D ( 1,1;;
u
R
J1,189H #m"
gde je!
12
H*udaljenost najbli=eg dela metalne mase gromobranskoj instalaciji i ulaza odvoda u
zemlju.
PRORAUN PADA NAPONA PRI POKRETANJU MOTORA
Prema odredbamaSS Pravilnika o tehnikim normativima za el.instalacije niskog naponaSS#Sl.list
S7A,,br.0$B99. i 0:B99",struja pri pokretanju el.motora mora se ograniiti na vrednost koja nije
tetna za instalacije iz koje se napaja i ne utie tetno na druge aparate vezane na isti
izvor.Direktno napajanje motora naizmenine struje sa kratkospojenim rotorom iz distributivne
mre=e napona 1,:kv,dozvoljava se ako su ispunjeni sledei uslovi!
+.Pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja
momenta motora tako da ugro=ava pouzdan zalet motora i radne maine,ili utie na stabilan rad
ostalih potroaa vezanih na istu mre=u.
8.Fatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem naponskom nivou.
Primenjuje se uproena metoda odreivanja veliine 'aznog napona na mestu napajanja motora
pri ukoenom rotoru, pomou 'ormule!

+
+
+
=
+ $
m l
tl#
n
Z Z
Z Z
U
U

$de su&
U
n
&.azivni napon mre=e
Z
o-
Impedansa mre=e
Z
tl
&impedansa kratkog spoja direktnog redosleda dvonamotajnog trans'ormatora
Z
l
&impedansa napojnog voda direktnog redosleda
Z
m
'impedansa motora direktno redosleda
Eko je poznata poetna simetrina struja kratkog spoja #I
kT
SS
"u D. mre=i ,apsolutna vrednost
impedanse kratkog spoja direktnog redosleda #F
o
"mre=e svedena na napon radijalnih sistem,
odreuje se preko!
8
$

=
rth#
rtl#
ko
no
o
U
U
I
cU
Z
,gde su!
-no&.azivni napon D. mre=e
-rtlv&.azivni napon niskonaponske strane trans'ormatora
-rthv&nazivni napon visokonaponske strane trans'ormatora
>&naponski 'aktor
13
Impedansa kratkog spoja diirektnog redosleda dvonamotajnih trans'ormatora#Ftlv", koji se
najee koristi za napajanje niskonaponskih radijalnih sistema, rauna se na sledei nain!
t r
krt
tl#
S
rtl#
U
Z
U
8
+11
C
=
,gde je!
U
!"t
#$napon kratkog spoja trans'ormatora
S
"t
&nazivna snaga trans'ormatora
Impedanse direktnog redosleda napojnih vodova i kablova zavise od konstrukcionih parametara i
mogu se dobiti iz podataka proizvoaa ili iz tehnikih prirunika.Gbino se daju podu=ne
vrednosti aktivne #r" i reaktivne#)"otpornosti u #UBkm" tako da je!
l l
Z ( ( L R
( R
l l l r l
8 8
, , + = = = %de je!
l&du=ina voda#kabla"
Impedanse motora#Z
%
" u direktnom sistemu mo=e se odrediti iz izraza!
rm
rm
lr
rm
rm
rm
lr
m
S
rm
I
I
I
U
I
I
Z
U
8
+
$
+
= =
%de su!
U
"%
& nazivni napon motora
I
"%
& n&'(n& )t"*+& %,t,"&
S
"%
& prividna nazivna snaga motora

cos
rm
rm
P
S =
I
l"
&najvea simetrina e'ektivna vrednost struje asinhronog motora uz zakoen rotor
prikljuen na nazivni napon pri nazivnoj 'rek'enciji.
I
l"
-I
"%
&odnos struje pri ukoenom rotoru prema nazivnoj struji motora
Eko imamo vie motora povezani sa sabirnica kablovima raVliite du=ine i preseka,grupu motora
ukljuujui i kablove mogue je predstaviti jednim ekvivalentnim motorom.Fa ekvivalentne
motore zajedno sa njihovim kablovima va=i sledei izraz!
+
+

+
=

mi li
m
Z Z
Z %de je!
Z
%(
&impedansa i&tog motora direktnog redosleda
Z
l(
&impedansa povezanog kabla i&tog motora direktnog redosleda
Z& !,n!".t&n )l*/&+ 0%,t," '& 1,!".t&n+. l(2t&3 (%&%, )l.4.5. 1,4&t!.6
P
m
(3.0kW, cosX(1,9;, Y(1,9, n(+011 obBmin, I(+0.3E, S
rm
(+1.4 kDE, I
lr
BI
rm
(;, >(+
.apojni vodovi!
14
S
+
(40mm
8
, l
+
(:1m, S
8
(+;mm
8
, l
8
($0m
-
n
(1,: kD, F
T
(1,111;:Z, F
tlv
(1,1+;U, F
m
(8.8U, F
l
(1,1:9:U, pa kad se podaci uvrste u
'ormulu za izraunavanje pada napona prilikom pokretanja motora, dobijamo!
U#789:;#, to je u granicama dozvoljene vrednosti.
PAG,2/5E.5!
[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[[

15