NASLEDNO PRAVO

1. Pojam nasleivanja
i. U savremenim pravima nasleivanje ima imovinski karakter i najee se
onaava kao
! sle"ovanje # pravne o"nose #mrlo$
! prela%enje imovine #mrlo$ na "r#$a li&a
! st#panje # neja prava #sle" smrti s#'jekta kome s# prava pripa"ala
! prela aostavtine( tj. stvari i prava #mrlo$ na nje$ove nasle"nike.
ii. U anti&i se smatralo "a nasle"nik st#pa # ista ovlaenja( prava i o'avee koje
je imao i #mrli( ak i # o"nos# na kane.
iii. Nasleivanje je prenos "#)ovni) i materijalni) oso'ina i vre"nosti sa
pre"aka na potomke( vremenska vea me#avisnosti svi) $enera&ija( lana&
kontin#iteta( $le"ano #opteno ivan $rani&a pravni) pojmova.
2. Pojam naslednog prava
i. Pojam *nasle"no pravo* onaava
a. "eo privatno$ prava kojim se #re#j# pravni o"nosi koji se ne $ase smr#
+iki) li&a iji s# oni nosio&i.
'. Nasle"no pravo #re#je prelaak imovinski) i event#alno "r#$i) prava.
&. ,ilj nasle"no$ prava je o'e'eenje kontin#iteta aktivni) i pasivni)
$raanskopravni) o"nosa( koji 'i se # s#protnom #$asili # tren#tk# smrti
+iko$ li&a.
ii. Nasle"no pravo ima "va osnovna naenja- o'jektivno i s#'jektivno
a. Nasle"no pravo # o'jektivnom smisl# jeste sk#p pravni) propisa koji #re#j#
nasleivanje i to nasleivanje +iki) li&a.
'. Nasle"no pravo # s#'jektivnom smisl# onaava konkretno ovlaenje
o"reeno$ li&a( +iko$ ili pravno$( "a na osnov# o'jektivno$ nasle"no$
prava stekne o"reena prava i aostavtine ostavio&a.
&. Nasle"no pravo "el#je erga omnes i ato je apsolutno pravo.
iii. Nasle"no pravo je i na#ko koja se 'avi i#avanjem
a. O'jektivno$ i s#'jektivno$ nasle"no$ prava
'. Nji)ovim istorijskim ravojem
&. .eorijskim osnovama(
". Nji)ovim veama i o"nosima sa "r#$im pravnim "is&iplinama
e. Nji)ovim t#maenjem i praktinom primenom
/. 0 pitanjima nji)ovo$ #savravanja.
iv. Nasle"no pravo je "eo $raansko$ prava( i po savremenoj sistemati&i je
smeteno na sle"ei nain 1prema pan"ektistikoj po"eli2-
a. Opti "eo
'. Stvarno pravo
&. O'li$a&iono pravo
3
". Poro"ino pravo
e. Nasle"no prava
v. 4e"no li&e kao s#'jekt prav sje"injava o"reeni kr#$ prava i o'avea i to kako
imovinske priro"e
a. Svojina
'. Sl#%'enost
&. 5alo$a
". A#torsko imovisko pravo
e. O'ili$a&iona prava
.ako i neimovinska
/. Politika
$. Lina poro"ina
). Pravo na satis/ak&ij# 'o$ povre"e neki) neimovinski) "o'ara.
vi. Smr# s#'jekta
a. neka prava i o'avee se "e+nitivno $ase 1lina prava i o'avee i po pravil#
lino!imovinska prava i o'avee.
'. A "r#$a prelae p#tem pravila nasle"no$ prava na nje$ove nasle"nike
1imovinska prava i o'avee i neka lino!imovinska prava i o'avee2.
3. Znaaj naslednog prava
i. Nasle"no pravo oliava i po"r%ava privatn# svojin#( "aj#i pri tom
pose'an po"strek a
a. ra"
'. sti&anje i ra&ionalno #pravljanje imovinom.
&. #vr#je ekonomsk# soli"arnost
". ra" i kontin#itet
e. po"strekava napre"ak.
ii. Nasle"no pravo s je"ne strane omo$#ava "a se marljivost( lj#'av( o"anost(
prijateljstvo i "r#$e # svakom "r#tv# po%eljne oso'ine ne$#j# i pose'no
na$ra"e 1o"reivanje vee$ nasle"no$ "ela( ispor#ke!le$ata( poklona a
sl#aj smrti2 a s "r#$e strane one ne$ativne sank&ioni# 1kro #stanov#
ne"ostojnosti( isklj#enja i prava na n#%ni "eo lienja prava na n#%ni "eo2.
iii. Pravni pore"ak iisk#je postojanje # svakoj "r%avi pose"ovanje o"reeni)
or$ana( or$aniovni) o'lika privre"e( o"reene o'like svoji)ski) o"nosa(
o"reeni moral( i"eolo$ij#.
5a to je pore" ostalo$ potre'no i postojanje je"no$ o"reeno$ poretka
s#k&esije( o"nosno( neop)o"no je postojanje o"re%eni) pravila koje e
o'e'eivati pravn# si$#rnost # po$le"# prenosa imovinski) prava i
o'avea kako a vreme %ivota pravni) s#'jekata 1o'li$a&iono pravo2( tako
i a sl#aj nji)ove smrti 1nasle"no pravo2.
5ato # svakoj "r%avi postoji nasleivanje i nasle"no pravo( a ralike se
javljaj# # avisnosti o" 'itni) elemenata koji ine "ati javni pore"ak.
iv. Postojale se i "r#$e teorije-
a. 6olektivistike teorije 7 kritikovale etike osnove privatne svojine( i
8
o"'a&ivali etik# osnov# nasleivanje. Nasle"no pravo s# isti&ali kao
$lavno$ kriv&a postojanja "r#tveni) neje"nakosti.
i. Nepravinost koja prati nasleivanje se # savremenim pravima
otklanja p#tem sistema pro$resivno$ oporeivanja.
'. .eorija priro"no$ prava 19i)te( 6ant2 7 smatrali s# pravo vlasnika "a
slo'o"no raspola%e svojom imovinom i "r#$im pravima kako
poslovima iter vivos tako i poslovima mortis causa a priro"no pravo.
&. .eorija poro"ino$ osnova nasleivanja 1:e$el( Savinji( ;o$ii2 7 onaava
poro"in# ve# kao s#tinski osnov nasleivanja i nasle"no$ prava. Smatrli
s# "a je svojina # svim &ivilia&ijama prvo 'ila poro"ina pa postala lina.
". Poitivistiki prist#p 7 osnov nasleivanja s# nalaili je"nostavno #
akonskom propis#.
4. Naela naslednog prava
i. Naelo #niveralnosti nasleivanja
ii. Naelo ravnopravnosti
iii. Naelo o$ranienosti osnova poivanja na naslee
iv. Naelo paralelno$ o"nosa osnova poivanja na naslee
v. Naelo slo'o"e avetavanja
vi. Naelo o'avene #niveralne s#k&esije
5. Naelo univerzalnosti nasleivanja
i. Naelo #niveralnosti 1je"nistvenosti2 nai "a s# pravila akonsko$
nasleivanja ista( o"n. opta( je"instvena( #niveralna( 'e o'ira na
line oso'ine i kvalitete ostavio&a ili nasle"nika-
a. Pol
'. Urast
&. Na&ionalnost
". 0movinsko stanje
e. Veroispovest
/. Pripa"nost o"reenom "r#tvenom sloj#
$. 5animanje
6ao i 'e o'ira na vrst#( poreklo i kvalitet "o'ara koja #lae # sastav
aostavtine.
ii. Naelo #niveralnosti karakteristino je a "r%ave sa tr%inom privre"om.
iii. Naelo spe&ijalnosti je s#protno nael# #niveralnosti nasleivanja. Naelo
spe&ijalnosti ani "a s# pravila akonsko$ nasleivanja( pose'na(
partik#larna # avisnosti o" injeni&a koje se o"nose na line kvalitete i
oso'ine ostavio&a i nasle"nika. Naelo spe&ijalnosti je karakteristino a
"r#tva sa nat#ralnom privre"om
a. Rimsko pravo je pri)vatalo naelo #niveralnosti.
'. Dr%ave sa /e#"alnim #reenjem ili patrijar)alna "r#tva sa naajnim
osta&ima kolektivne svojine !! pravila nasleivanja s# se ralikovala #
vei sa po"elom "o'ara na nepokretne i pokretne stvari( poto s#
<
nepokretnosti # takvim "r#tvima 'ile o" najvee$ privre"no$( a #
krajnjoj liniji i politiko$ naaja.
&. Pose'no 'itan pro'lem vean a ovo naelo je jo o" antiki) vremena
pre"stavljalo pitanje poljoprivre"ni) pose"a. Poljoprivre"no emljite je #
naj"#%em perio"# istorije 'ilo najnaajnija stavka koja je #laila # sastav
aostavtine( ono se kao #slov opstanka smatralo "o'rom koje se po
svak# &en#( po pravil# nepo"eljeno( moralo a"r%ati # kr#$# poro"i&e.
Ustanova +"ejkomisarne s#pstit#&ije i
poro"ino$ +"ejkomisa !! nasle"nopravni
instr#ment a o#vanje &eline
nepokretnosti
". U ranim emljama s# se tokom istorije ravile rane #stanove a
reavanje ovo$ pro'lema.
3. Er')o/ 7 Nemaka i A#strija 7 Er')o/ kao poljoprivre"no
"o'ro( # &ilj# preavanja nje$ovo$ #sitnjavanja je
mo$ao "a nasle"i samo je"an nasle"ik( a primenjivao
se prin&ip primo$enit#re i privile$ija # korist nasle"nika
m#ko$ pola.
8. :omestea" 7 SAD 7 ova #stanova je spreavala
propa"anje sitini) i sre"nji) /armerski) pose"a i
pose'no spreavala "alje #sitnjavanje ti) pose"a p#tem
nasleivanja.
<. 6ol)ono "omainstvo 7 R#sija=seljako "omainstvo
sti# lanovi to$ "amanjistva sve "ok postoji ma i je"an
nje$ov lan.
>. Privatno poljoprivre"no $a"instvo 7 Slovenija 7
primenj#je se prin&ip spe&ijalnosti( sistem je"no$
nasle"nika koji ima namer# "a o'ra#je imanje i takv#
je namer# pokaalo jo a %ivota ostavio&a.
e. 4o je"no naajno pravilo prin&ia spe&ijalnosti je pravilo "a se o"reena
"o'ra koja #lae # sastav aostavtine imaj# vratiti onoj loi pre"aka i
koje s# svojovremeno "o'ijena 7 po"ela na "o'ra starine i "o'ra
tekovine.
3. En$leska 7 # o"nos# na nepokretnosti se vo"i ra#na "a
naslee pripa"ne naj'li%im sro"ni&ima ono$ li&a koje je
nepokretnost #nelo # imovin#.
8. Prema 5akon# o nasleivanj# Sr'ije( ka"a se ra"i o
nasleivanj# # "r#$om nasle"nom re"# vo"i se ra#na
o porekl# "o'ara koja #lae # sastav aostavtine.
6. Naelo ravnopravnosti
i. Naelo ravnopravnosti porklam#je "a svi $raani po" istim #slovima imaj#
pravo na je"nak nasle"nopravni polo%aj.
.o se o"nosi na-
a. ravnopravnost polova
>
'. ravnopravnost van'rane i 'rane "e&e
&. ravnopravnost "omai) i strani) "r%avljanina.
ii. 6a" se ra"i o stranim "r%avljanima sva prava # svet# tra%e isp#njenje jo
je"no$ pose'no$ #slova 7 postojanje /aktiko$ re&ipro&iteta 1#ajamnosti2
7. Naelo ogranienosti osnova pozivanja na naslee
i. U naem prav# "op#tena s# "va osnova poivanja na naslee-
a. testament 1avetavanje( testamentarno nasleivanje2
'. akon 1akonsko( intestatsko nasleivanje2
ii. .rei mo$#i osnov 7 #$ovor o nasleivanj# 1#$ovorno nasleivanje2 je
a'ranjen # naem prav# kao osnov i a #niveraln# i a sin$#larn#
s#k&esij#.
. Naelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na naslee
i. U savremenim pravima mo$#e je paralelno nasleivanje po svom osnovima
poivanja- i po #$ovor# i po testament# i po akon#.
a. 6o" nas je pri)vaeno naelo paralelno$ o"onosa osnova poivanje na
naslee stim to je ko" nas "op#tenom amo testamentarno i
intestatsko nasleivanje( "ok je #$ovor o nasleivanj# a'ranjen.
ii. Naelo paralelno$ o"nosa osnova poivanja na naslee se naiva i
naelo k#m#la&ije pravni) osnova poivanja na naslee.
?
!. Naelo slo"ode zave#tanja
i. Naelo slo'o"e avetanja 1testiranja2 nai "a $raani imaj# pravo "a #
skla"# sa akonom #tvrenim #slovima slo'o"no raspola%# svojom
imovinom a sl#aj svoje smrti i "aj# "r#$e ijave sa o"reenim pravnim
"ejstvima a sl#aj smrti. .o pravo se ostvar#je # /ormi avetanja
1testamenta2.
ii. Ovo pravo o$ranine je-
a. Opta o$ranienja- p#tem #stanove javno$ poretka
'. Pose'na o$ranienja-
3. Pravo na n#%ni "eo 1Evropskokontinentalo pravo2
8. Pravo na i"r%avanje 1An$lo!ameriko pravo2
1$. Naelo o"avezne univerzalne su%&esije
i. Naelo o'avene #niveralne s#k&esije o$le"a se # tome to posle smrti
ostavio&a mora postojati 'ar je"no li&e koje e 'iti nje$ov #niveralni
s#k&esor.
ii. O'avenost #niveralne s#k&esije proiilai i neop)o"nosti "a ostavioeva
prava i posle nje$ove smrti nastave "r#tven# #lo$# koj# s# "ota"a imala.
Na #niveralno$ s#k&esora prelae sva prava koja ne prelae na sin$#larne
s#k&esore.
a. Ovo naelo je naajno a e+kasnost ostvinsko$ post#pka 1tako "a se
svako pravo ponaoso' ne mora "os#ivati je"no po je"no
in"ivi"#alnim s#k&esorima2
'. Uproavanje sit#a&ije ka"a se po avrenom post#pk# prona# "elovi
aostavtine a koje se "ota"a nije nalo.
&. Po'oljava se polo%aj ostavioevi) poverio&a to je pravino.
11. 'niverzalna i singularna su%&esija
i. Po"ela ostavioevi) pravni) sle"'enika na #niveralne i sin$#larne #injena
je prema nain# st#panja # pravne o"nose prema aostavtini( kao i prema
nain# o"$ovornosti a ostavioeve "#$ove.
ii. Univeralni s#k&esor je nasle"nik # pravom smisl# rei.
a. On "o'ija aostavtin# # &elini( ili # o"reenom njenom "el# 1ira%eno
ralomkom ili pro&ent#alno2.
'. Univeralni s#k&esor o"$ovara i a ostavioeve "#$ove 1prima i
sramerni "eo pasive2
3. Ukoliko avetala& o"re"i # svom testament# "a e o"reenom
li&# pripasti o"reena nasle"na kvota( o"nosno "eo koji se mo%e
iraiti ralomkom # o"nos# na &elin# aostavtine( on"a je
si$#rno re o #niveralnoj s#k&esiji.
8. U sl#aj# ka"a se to i avetavanja ne mo%e neposre"no
aklj#iti ali se( t#maenjem( mo%e #tvr"iti "a je testatorova
@
namera 'ila "a o"reenom li&# "o"eli "o imovine 1aostavtine2
kao takve 1istitutio ex re certa2( #ee se "a se ra"i o
o"reivanj# #niveralno$ s#k&esora.
&. Univeralni s#k&esor st#pa # ostavioeva prava i o'avee neposre"no
# tren#tk# "ela&ije. Pravo svojine na naselivanoj stvari stie
tren#tkom "ela&ije( tako "a pose'an modus acquirendi nije potre'an
1ovo pravilo je pri)vaeno # savremenim evropskokontinentalnim
pravima2
3. Le%ea aostavtina 1hereditas jacens2 7 sit#a&ija koja je
postojala ka"a je aostavtina o" tren#tka "ela&ije( "o ijave
#niveralno$ s#k&esora o prijem# naslea 'ila 'e tit#lara.
8. U an$lo!amerikom sistem# ivrila&( a #koliko ivrio&a nema(
a"ministrator aostavtine je "#%an "a namiri sve "#$ovore
ostavio&a i aostavtine( pa tek on"a #r#i ostatak aostavtine
nasle"nik#.
". Univeralna s#k&esija mo%e nastati na osnov# akonsko$(
testamentrano$ ili #$ovorno$ nasleivanja.
e. Sin$#larni s#k&esor stie samo koristi i aostavtine( "o'ija o"reena
prava i aktive. On ne o"$ovara a ostavioeve "#$ove.
3. Ali ako se ostavioevi poverio&i ne mo$# namiriti o" "ela
aostavtine koji tre'a "a pripa"ne #niveralnim s#k&esorima(
njima e pripasti i one koristi koje je avetala& namenio
sin$#larnim s#k&esorima.
8. .ako "a se sin$#larni s#k&esori pojavlj#j# kao neka vrsta
sek#n"arni) poverla&a( koji e ostariti svoja potra%ivanja #koliko
s# pret)o"ni poverio&i ostavio&a ve namireni.
/. 4e"no isto li&e mo%e istovremeno imati #lo$# i sin$#larno$ i
#niveralno$ s#k&esora 1# o"nos# na rana prava naravno2
$. Sin$#larna s#k&esija nastaje( po pravil#( na osnov# tv. voljno$
nasleivanja-
3. testamenta
8. #$ovora
). Sin$#larna s#k&esije # naem prava nastaje na osnov# le$ata
1ispor#ke2( a sin$#larni s#k&esor se naiva le$atar 1ispor#koprima&2.
3. 5ON Sr'ije pre"via i#etak- sin$#larna s#k&esija na osnov#
akona postoji-
! ka"a n#%ni "eo ima o'li$a&ionopravn# priro"#(
! pri poveanj# ili smanjenj# nasle"no$ "ela ostavioevo$
s#pr#%nika ili ro"itelja # "r#$om nasle"nom re"#
i. Sin$#larni s#k&esor ne st#pa # prava o"reena # nje$ov# korist
neposre"no tren#tkom "ela&ija. On stie jen"o o'li$a&iono pravo( na
A
osnov# ko$a mo%e a)tevati o" #niveralni) s#k&esora o"reene
presta&ije 1"avanje( injenje( #"r%avanje( trpljenje2.
ii. Le$atar postaje vlasnik le$ata ka"a ona '#"e pre"ata # nje$ov#
"r%avin#.
12. (zvori naslednog prava
i. 5akon o nasleivanj#
ii. 5akon o vanparninom post#pk#
i. Ustav Rep#'like Sr'ije
ii. 5akon o osnovama svojinskopravni) o"nosa
iii. 5akon o o'li$a&ionim o"nosima
iv. 5akon o a#torskom i sro"nim pravima
v. 5akon o parninom post#pk#
vi. 5akon o reavanj# s#ko'a akona sa propisima "r#$i) emalja # o"reenim
o"nsima
vii. 5akon o reavanj# s#ko'a na"le%nosti # stat#snim( poro"inim i nasle"nim
o"nosima
viii. 5akon o rati+ka&iji 6on&en&ije o je"noo'ra'om akon# o o'lik#
me#naro"no$ avestanja
iB. Ce#naro"ni #$ovori
B. Poro"inopravni propisi
Bi. 5akoni o a"#%'inama
13. Porodinopravni propisi %ao izvori naslednog prava
i. Poro"inopravni propisi imaj# naaja a nasle"no pravo.
ii. Prema Poro"inom 5akon# Sr'ije-
3. 0movina s#pr#%nika mo%e 'iti aje"inka i pose'na( a s#pr#%ni&i mo$#(
po" akonskim #slovima( svoje imovinske o"nose "a #re"e i 'ranim
#$ovorm.
8. Prinanje oinstva mo%e se #initi pre" matiarem( or$anom
strateljstva( pre" s#"om ili # avetanj#.
<. Postoji samo je"an o'lik #svojenja 7 potp#no #svojenje.
>. S#pr#%nik ne mo%e raspola$ati svojim #"elom # aje"nikoj imovini niti
$a mo%e opteretiti pravnim poslom me# %ivima( i a contrario
aje"nikom imovinom se mo%e raspola$ati samo poslom mortis
causa( "akle avetavanjem.
?. Pravo na "eo'# aje"nike imovine imaj# s#pr#%ni&i( nasle"ni&i #mrlo$
s#pr#%nika( i poverio&i s#'r#%nika i ije se pose'ne imovine nis#
mo$la namiriti nji)ova potra%ivanja( naravna ova prava poverila&a
ostaj# i posle smrti to$ s#pr#%nikaD terete #niveralne s#k&esore
#mrlo$ s#pr#%nika.
@. Pravo na po"ianje t#%'e a ravo" 'raka pripa"a 'ranim "r#$ovima.
Ovo pravo ne prelai na nasle"nike( ali nasle"ni&i t#%io&a mo$#
E
pre#imati ve apoeti post#pak # &ilj# "okaivanja osnovanosti
t#%'e. Ako osnovanost t#%'e '#"e "okaana( pre%iveli 'rani "r#$ $#'i
pravo "a nasle"i #mrlo$ 'rano$ "r#$a i pravo na koristi i testamenta
ili neko$ "r#$o$ raspola$anja a sl#aj smrti.
A. Nasle"ni&i t#%io&a # spor# o materinstv# ili oinstv# mo$# nastaviti
ve apoeti post#pak ra"i #tvrivanja "a je postojao osnov a
#tvrivanje ili osporavanje materinstva ili oinstva( o"nosno ra"i
ponitenja prinanja oinstva.
E. Ako t#%eni # spor# o materinstv# i oinstv# nije vie %iv( t#%'a se
po"nosi protiv nje$ovi) nasle"nika( a ako t#%eni nema "r#$i)
nasle"nika( t#%'a se po"nosti protiv Rep#'like Sr'ije kao nasle"nika.
F. Ako je imala& prava na lino ime #mro posle ivrene povre"e( kao i
ako je povre"a ivrena posle smrti imao&a prava na lino ime( atit#
prava na lino ime mo$# a)tevati- li&e koje je #mrli o"re"io "a se
stara o atiti nje$ovo$ lino$ imena( s#pr#%nik( "ete i ro"itelj #mrlo$.
3G. ;rakovi aklj#eni pre F. Caja 3F>@.$. ostaj# p#nva%ni #koliko s#
aklj#eni po propisima koji s# 'ili na snai # vreme aklj#enja 'raka.
.o ima posle"i&# "a s# poli$amni 'rakovi po erijatskom prav#(
aklj#eni pre F. Caja 3F>@. Ho"ine i "alje na snai( a to ima a
posle"i&# i pitanje nasle"ni) prava vie s#pr#$a ostavio&a.
14. )a*enje naslednopravni+ propisa
i. Va%enje nasle"nopravni) propisa ima "ve "imenije-
3. vremensk#
8. prostorn#.
ii. 6a" je re o vremenskoj "imeniji( osnovno pravilo je "a se aostavtina
raspravlja po propisima koji s# va%ili # moment# smrti ostavio&a.
P#nova%nost avetanja( #$vora o "o%ivotnom i"r%avanj# i #$ovora o
#st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota &eni se prema akon# koji je va%io #
vreme ka"a s# ovi pravni poslovi pre"#eti.
iii. Va%ei 5akon o nasleivanj# Sr'ije i 3FF@.$. se primenj#je na sva naslea
otvorena o" to$ tren#tka.
Naslea otvorena pre ?.maja 3FF@ $o"ine raspravljaj# se po o"re"'ama
5akona o nasleivanj# i 3FA>.$o"ine.
iv. Naelo o neretroaktivnosti akona potovano je o" strane svi) &ivilioavni)
"r%ava # materiji nasleivanja.
a. Ali prema Ustav# nae emlje( poje"ine o"re"'e akona mo$# imati
povratno "ejstvo( ako to nala%e opti interes #tvren pri "onoenj#
akona.
'. Ova mo$#nost se ispoljila-
3. U Savenom akon# o nasleivanj# i 3F?? $o"ine-
;ilo je pre"vieno "a e se taj akon primenjivati na sva naslea
po kojima "o "ana nje$ovo$ o'javljivanja nije "oneta
pravosna%na o"l#ka o nasle# ili naslee nije spora#mom(
"eo'om ili na "r#$i nain konano #reeno.
F
Retroaktvinost je 'ila pre"viena "a 'i se i'e$la "alja primena
pravni) pravila pre"ratno$ prava( ime je natno #vrena
pravna si$#rnost # ovoj materiji.
U sl#aj# "a je testament 'io sainjen pre st#panja na sna$# to$
akona # /ormi koja je ta"a 'ila "op#tena( a nije sastavljen ni #
je"nom o" o'lika pre"vienim novim akonom( vaio je samo
ako je avetala& #pro pre st#panja to$ akona na sna$#( ili "ve
$o"ine po nje$ovom st#panj# na sna$#( ili ako je avetala&
i$#'io aktivn# testamentarn# sposo'nost( ili na "r#$i nain
"ospeo # nemo$#nost "a saini novi testament.
Pri tome( avetaoeva sposo'nost a pravljenje testamenta(
#ro&i nitavosti testamenta( kao i nje$ova sa"r%ina se &enila po
o"re"'ama novo$ akona.
O"re"'e o +"eikomisarnoj s#pstit#&iji 1o"reivanje nasle"nika
svom nasle"nik# ili le$atar#2 smatrale s# se "a ne postoje.
8. 5akon o reavanj# s#ko'a akona i na"le%nosti # stat#snim(
poro"inim i nasle"nim o"nosima pre"viao je "a e taj akon
'iti primenjen na pre"mete # tok# o kojima "o "ana nje$ovo$
st#panja na sna$# nije "oneta prvostepena o"l#ka( ali i na
pre"mete o kojima je prvostepena o"l#ka "oneta "o "ana
st#panja na sna$# to$ akona( ali je potom ponitena ili #kin#ta.
15. Pretpostav%e za nasleivanje ,, pojam i podela
i. Pretpostavke nasleivanja s# pravno relevantne injeni&a a nasleivanje
koje pe"stavljaj# pretpostavke "a 'i #opte "otlo "o primene
nasle"nopravni) pravila( o"nosno "a 'i "olo "o mo$#nosti a raspravljanje
aostavtine.
ii. Postoje etiri pretopstavke( o" koji) s# prve "ve 'itne( a "r#$e "ve # svakom
konkretnom sl#aj# n#%no prate 'itne-
a. Dela&ija
'. 5aostavtina
&. Postojanje nasle"nika
". Osnov poivanja na naslee
iii. Dela&ija 7 smrt ostavio&a i otvaranje naslea je 'itna pretpostavka
iv. 5aostavtina 7 postojanje aostavtine je isto 'itna pretpostavka.
v. Postojanje nasle"nika i osnov poivanja na naslee se esto # na#&i navo"e
kao pretpostavke( ali ako prve "ve pretpostavke postoje( "o nasleivanja e
#vek "oiD #vek e se nai li&e koje je nasle"nik 7 o" sro"nika "o "r%ave i
#vek e postojati neki osnov poivanja na naslee- #$ovor o nasleivanj#
1ka"a je "ovoljen2( avetanje( akon.
3G
16. -mrt ostavio&a
i. 9enomen nasleivanja otpoinje priro"nom( o"nosno /aktikom smr#
ostavio&a ili nje$ovim pro$laenjem a #mrlo$ 1pres#mptivna smrt2.
ii. Ostavila& mo%e 'iti svako +iko li&e i samo +iko li&e.
iii. .ren#tkom smrti +iko$ li&a otvara se nje$ova aostavtina 1"ela&ija2 pa je
potre'no tano #tvr"iti taj tren#tak.
Utvrivanje tano$ momenta je naajno jer se prema njem# o"re#je-
a. sastav aostavtine
'. kr#$ nasle"nika o"nosno nji)ovo postojanje
&. "ostojnost
". sposo'nost
e. o" to$ tren#tka poinje "a tee rok astarelosti nasle"nike
t#%'e i "r.
5ato je 'itno #tvr"iti ne samo "an( ne$o i as( a po mo$#stv# i min#t smrti
ostavio&a 1pone"ak i mala vremenska ralika mo%e imati posle"i&e - pro'lem
komorijenata2.
iv. 0stovetno "ejstvo sa smr# ostavio&a ima pro$laenje nestalo$ li&a a #mrlo.
6ao tren#tak "ela&ije nesalo$ li&a pro$laeno$ a #mrlo #ee se # reenj#
onaeni "an i( po mo$#nosti( as( koji s#" tre'a "a #tvr"i na osnov# svi)
raspolo%ivi) "okaa.
Ukoliko s#" ne mo%e "a tano #tv"i "an smrti nestalo$ li&a #ee se "a je to
"an koji ono verovatno nije pre%ivelo.
Ako se ni tako ne mo%e #tvr"iti "at#m smrti pomen#to$ li&a( "anom nje$ove
smrti smatrae se prvi "an po istek# akonom propisani) rokova posle koji)
se nestalo li&e mo%e pro$lasiti #mrlim. 1Ovo je 'li%e #reeno # 5akon# o
vanparninom post#pk#2.
v. U nekim pravima je postojala tv. $raanska( &ivilna smrt.
.o je 'io l#aj o"#imanja pravne sposo'nosti li&# os#enom na smrtn#
kan# ili kan# "o%ivotne ro'ije( pa se "an nast#panja parosna%nosti te
pres#"e #je"no smatrao "anom prestanka pravno$ s#'jektiviteta os#eno$(
a to je imalo a posle"i&# i ovaranje nje$ove aostavtine. Ova #stanova je
#kin#ta poetkom II veka.
vi. 6omorijenti.
U sl#aj# "a vie li&a( koja 'i se po nekom osnov# mo$la me#so'no
nasleivati( i$#'e %ivot 1#sle" priro"ne katastro/e( ratni) opera&ija( neke
nesree ili na "r#$i nain2 i to tako "a se ne mo%e #tvr"iti re"osle" nji)ove
smrti( takva li&a se naivaj# komorijenti.
U va%eem prav# Rep#'like Sr'ije se pretpostavlja "a s# svi komorijenti
#mrli istovremeno( tj. "a niko niko$a nije na"%iveo. S)o"no tome komorijenti
se me#so'no ne mo$# nasleivati.
D#%nost je s#"a "a pok#a "a #tv"i( # pomo% svi) raspolo%ivi) "okaa(
taan re"osle" smrti li&a.
17. Zaostav#tina
33
Postojanje aostavtine je 'itan #slov a nastajanje nasle"nopravno$ o"nosa( jer
ako #mrli nije ostavio imovin#( ostavinski s#" nema o em# "a raspravlja( pa se
post#pak o'#stavlja. 5aostavtina je sk#p rava i o'avea ostavio&a koja # tren#tk#
"ela&ije prelae na #niveralne s#k&esore.
1. Pojam i sastav zaostav#tine
i. 5aostavtin# ine ostavioeva prava 1aktiva2 i "#$ovi ostavio&a( kao teret na
toj aktivi 1pasiva2( o"nosno nasleivanj# po"o'na prava i o"reene o'avee.
a. Aktiva aostavtine s# stvari i prava i aostavtine.
Pasiv# ine o"reene o'avee koje terete aktiv#.
'. ;r#to aostavtina 7 aktiva i pasiva ine 'r#to vre"nost aostavtine.
1pravilo je "a je aktiva vea o" pasive2
&. Jista aostavtina 7 ralika ime# aktive i pasive naiva se ista(
o"nosno neto vre"nost aostavtine.
". Ako je pasiva vea o" aktive( damnosa hereditas( i ta"a nasle"ni&ima
po o"'itk# svi) "#$ova ne ostaje nita. Ali nasle"nik nije "#%an "a
an$a%#je svoja stre"stva ra"i namirenja ostavioevi) "#$ova( ve
o"$ovara samo "o visine vre"nosti nasleene imovine.
e. O'ra#nska vre"nost aostavtine 7 o'ra#nsk# vre"nost aostavtine
ini 'ir neto vre"nosti aostavtine i vre"nosti o"reeni) poklona koje
je ostavila& #inio a vreme svo$ %ivota. Do #tvrivanja o'ra#nske
vre"nosti "olai # sl#aj# povre"e n#%no$ "ela n#%ni) nasle"nika.
ii. U sastav aostavtine #lae pre sve$a
a. stvarna prava-
! pravo svojine
! stvarne sl#%'enosti
! alo$e
! pravo $raenja
'. "r%avina
&. o'li$a&iona prava( npr-
! i #$ovora o k#popro"aji
! "epoit#
! nakna"e tete
! neosnovano$ 'o$aenja
". a#torsko pravo( pravo i"#strijske svojine
/. Nasle"na transmisija 7 pravo na "avanje nasle"nike ijave koj# je
tre'alo "a "a ostavila&
$. Pravo na "avanje o"$ovora na pon#"# a aklj#enje #$ovora.
iii. Nasle#j# se samo ona prava koja s# po"o'na a nasleivanje( a to s# po
pravil# sva imovinska prava.
Prava veana a linost ostavio&a iako s# imovinske priro"e $ase se
nje$ovom smr#-
38
a. line sl#%'enosti
'. pravo na opoivanje poklona
&. prava io'avee i #$ovora o p#nomostv#
". pravo pree k#povine.
Nasleivanj# nepo"o'na prava s# ona koja je a %ivota mo$ao stvarivati
iklj#ivo ostavila&.
O'avee koje je mo$ao "a isp#ni samo ostavila& se takoe $ase tren#tkom
"ela&ije.
iv. 4e"na o" po"ela prava i o'avea je na - javnopravna i privatnopravna prava(
o"nosno o'avee.
a. 4avnopravna prava( o"nosno o'avee.
Ova prava i o'avee s# naelno veana a linost ostavio&a i nis#
po"o'na nasleivanj#-
! kane 1krivine i prekrajne2
! ostavioevo pravo tele/onsko$ pretplatnika
4es# po"o'ne nasleivanj#-
! nenamirene ostavioeva poreske o'avee
! javnopravna prava( o"nosno o'avee( nastale povo"om o"reeni)
stvari s#( po pravil#( po"o'na nasleivanj#.
1npr. $raeviska "ovola2
'. Privatnopravna prava i o'avee 1stvarna i o'li$a&iona prava2
! S# po pravil# po"o'na nasleivanj#.
! 0 samo nasle"no pravo po"o'no je nasleivanj#
1nasle"nopravna trasmisija2. Ali "o nasle"nopravne transmisije "olai
samo ka"a nema s#pstit#&ije.
! Prava i #$ovora o %ivotno osi$#ranj# po"o'na s# nasleivanj#
samo ako korisnik nije o"reen( i a contrari, #koliko je korisnik
osi$#ranja o"reen to pravo ne spa"a # aostavtin#.
! Po pravil# ni lina poro"ina prava nis# po"o'na na nasleivanje(
kao ni line #sl#$e.
! Pravo pree k#povine je nenasle"ivo.
! Potra%ivanje nakna"e nematerijalne tete nasle"ivo je samo #koliko
je prinato pravnosna%nom s#"skom o"l#kom ili pismenim
poravnanjem.
! O'li$a&ija i"r%avanja nije po"o'na a nasleivanje.
! Posle smrti li&a koje je 'ilo # ra"nom o"nos# nje$ovi nasle"ni&i
imaj# pravo na aostale ara"e i otpremin#.
U sl#aj# "a ostavila& nije iskoristio $o"inji o"mor( to nje$ovo
pravo( ira%eno # nov&#( prelai na nje$ove nasle"nike.
v. U vei sa prava veana a $ro' i sa)ranjivanje se ralik#j# etri $r#pe prava-
! pravo na sa)ran# lanova poro"i&e
! pravo na sa)ran# "r#$i) li&a
! pravo prilaska $ro'# i pravni interes atite #re"no$ i$le"a
! pijetet # o"nos# na posmrtne ostatke.
3<
Postavlja se pitanje "a li se ra"i o javnopravnim ili privatnopravnim
pravima. 6o" nas to pitanje nije reeno.
Ova prava s# se tretirala kao prava na nei$raenim $ra"skim $raevinskim
emljitem i kao takva nis# 'ila po"o'na a #reivanje avetavenjem.
1!. (zdvajanje iz sastava zaostav#tine
i. 6o" #tvrivanja sastava aostavtine tre'a vo"iti ra#na "a sve stvari i
prava koja s# se atekli ko" ostavio&a i koji s# se vo"ili na nje$ovo ime
mo%"a i nis# "eo nje$ove imovine 1aostavtine2.
.# postoje i"vajanja po raliitim osnovima-
a. 0"vajanje a s#pr#%nika ostavio&a
po osnov# 'rane tekovine 1aje"nika imovina koj# s# 'rani "r#$ovi
stekli ra"om # tok# 'rane aje"ni&e.2
'. 0"vajanja po nekom "r#$om osnov#
! Pre"met se naao # aostavtini po #$ovor# o stavi
! i"vajanje nepokretnosti koja je tren#tkom sprti primao&a
i"r%avanja prela na "avao&a i"r%avanja na osnov# #$ovora o
"o%ivtnom i"r%avanj#
&. 0"vajanje # korist potomaka koji s# privreivali sa ostavio&em.
! Potom&i ostavio&a koji s# %iveli sa njim # aje"ni&i i svojim
tr#"om( ara"om ili inae poma$ali m# # privreivanj#m
imaj# pravo "a a)tevaj# "a im se i aostavtine i"voji "eo
koji o"$ovara nji)ovom "oprinos# # poveanj# njene
vre"nosti( #koliko to nis# ranije #inili.
! .ako i"vojeni "eo ne spa"a # aostavtin# i ne #ima se #
ra#n pri ira#navanj# ni nasle"no$ ni n#%no$ "ela.
ii. Sti&anje i"vojeni) pre"meta
Prema 5ON aostavtin# ne ine pre"meti "omainstva manje vre"nosti koji
sl#%e svako"nevnim potre'ama ostavioevi) potomaka( nje$ovo$ 'rano$
"r#$a i ro"itelja( ako s# sa ostavio&em %iveli # istom "omainstv#( ve ti
pre"meti postaj# aje"nika svojina ti) li&a.
! Jlanovima "omainstva se ostavljaj# ne samo najn#%nija sre"stva a
%ivot( ve im se ne nar#ava "ota"anji am'ijent # kome s# "#$o
%iveli i na koji s# se navikli.
! Pre"meti "omainstva moraj# 'iti # svojini ostavio&a # tren#tk#
"ela&ije.
! Pre"mete "omainstva s# morali svako"nevno 1ne # "oslovnom smisl#2 "a
koriste ostavioevi potom&i( ro"itelji i s#pr#%nik i to po nje$ovom o"o'renj#(
'arem pre#tnom.
! .i pre"meti ne smej# 'iti vee vre"nosti to je #vek /aktiko pitanje koje
pro&enj#je s#" # svakom konkretnom sl#aj# 1pri ovoj pro&eni je naroito
'itna #k#pna vre"nost aostavtine2
! U pre"mete "omainstva spa"aj# ove-
a. Nepotrone stvari-
3. osnovni nametaj
3>
8. poret
<. /ri%i"er
>. posteljina
?. pos#e
@. sre"stva )i$ijene
A. k#ni lj#'im&i
'. Potrone stvari-
3. osnovne namirni&e
8. "rva i #$alj
<. nova& i"vojen a ra#ne.
! Pre"meti "omanstva postaj# aje"nika svojina ostavioevo$ s#pr#%nika(
potomaka i ro"itelja( o"nosno oni) o" nave"eni) li&a koji s# %iveli sa
ostavio&em # aje"nikom "omainstv# i koji s# svako"nevno koristili te
pre"mete.
Nave"ena li&a postaj# aje"niari po sili akona # tren#tk# "ela&ije.
5aje"niari "r%e( koriste( #pravljaj# i raspola%# nave"enim pre"metima
aje"niki( s tim "a #pravljanje i raspola$anje mo$# poveriti i je"nom o" nji)
ili treem li&#.
U sl#aj# spora oko re"ovno$ #pravljanja tim pre"metima o"l##je s#" #
vanparninom post#pk#. Sorovi oko raspola$anja moraj# se okonati
"eo'om( a ako je stvar ne"eljiva 'ie pro"ata i ivrie se &ivilna "eo'a.
iii. 6a"a se pre"meti "omainstva i"vajaj# i sastava aostavtne postoji i
sit#a&ije ka"a pre"meti "omainstva ostaj# # sastav# aostavtine.
6a"a nasle"ni&i koji s# %iveli # aje"ni&i %ivota sa ostavio&em ne spa"aj# #
kr#$ $ore nave"eni) li&a a a)tevaj# "a im pripa"n# ti pre"meti.
Nji)ovom a)tev# e se #"ovoljiti( ali e im se vre"nost "o"eljeni) pre"meta
#ra#nati # nji)ov nasle"ni "eo( a i#etno #koliko vre"nost pre"meta
prema#je vre"nost nji)ovo$ akonsko$ nasle"no$ "ela( 'ie "#%ni "a
ralik# nakna"e ostalim nasle"ni&ima # nov&#.
2$. Postojanje nasledni%a
i. Nasle"nik ostavio&a( kako #niveralni tako i sin$#larni s#k&esor( mo%e 'iti
+iko i pravno li&e.
ii. Heneralni s#k&esor je li&e koje je je"ini nasle"nik( a sanasle"ni&i s# vie li&a
koja nasle#j# svaki po o"$ovaraj#i ralomak # o"nos# na &elin#
aostavtine.
iii. Li&e koje isp#njava #slove postaje nasle"nik ka"a "a poitivn# nasle"n#
ijav#( pri)vati se naslea.
0java o pri)vatanj# ima retroaktvino "ejstvo( jer se #ima "a je time
nasle"nik stekao to svojstvo o" samo$ tren#tka smrti ostavio&a. Na taj
nain se o'e'e#je kontin#itet pravni) o"nosa( koji /aktiki ne postoji o"
tren#tka "ela&ije "o tren#tka "avanja poitivne nasle"ne ijave.
Ako se sro"ni&i ili # avetaj# pre"vieni nasle"ni&i o"rekn# naslea(
nave"ena nepreki"nost o"nosa se o'e'e#je tako to se #ima "a "r%ava(
3?
kao posle"nji akonski nasle"nik koji se ne mo%e o"rei nasle"stva( postaje
nasle"nikom retroaktivno o" tren#tka "ela&ije.
iv. Nasle"nik mora "o%iveti tren#tak smrti ostavio&a( o"nosno mora postojati #
tom tren#tk#.
Ako se ra"i o aetom "etet# # moment# "ela&ije 1nasciturus( infans
concetus2 sva savremena prava #imaj# "a se takav aetako smatra ve
roenim "etetom # o"nos# na taj tren#tak( po" #slovom "a se ro"i %ivo.
! U akonima o nasleivanj# nije o"reeno # kom se rok# po smrti ostavio&a
aeto "ete mora ro"iti "a 'i postalo nasle"nikom.
.re'a anal$no primeniti propise o o"reivanj# 'rano$ oinstva i
poro"ino$ prava( tako "a 'i se "ete moralo ro"iti najkasnije # rok# o" <GG
"ana posle smrti ostavio&a. Ovaj rok pre"stavlja o'oriv# pretpostavk# "a je
"ete ve 'ilo aeto # tren#tk# "ela&ije.
6ao kr#nski "oka ipak tre'a #eti nala i miljenje vetaka me"i&inske
str#ke i "ati m# pre"nost # o"nos# na nave"eni akonski rok.
! Primenj#j#i analo$ij# # vei sa nasle"nopravnim polo%ajem pravni)
li&a( tre'a aklj#iti "a testamentarni nasle"nik avetao&a mo%e
postati i pravno li&e koje # tren#tk# "ela&ije jo nije o/ormljeno( ali je
post#pak a nje$ovo /ormiranje ve 'ilo # tok#. Ali po" #slovom "a to
li&e aista '#"e o/ormljeno.
! Co$#e je i "a ostavila& svojim testatmentom osn#je a"#%'in# koje e
postati #je"ni i nje$ov nasle"nik.
v. Pose'an nasle"nopravni pro'lem pre"stavljaj# "e&a roena p#tem vetake
oplo"nje. .ako se mo%e ro"iti "ete li&a koje je #mrlo nekoliko $o"ina ranije.
U mno$im "r%avama je "oneta pose'na re$#lativa koja #re#je t# pravn#
o'last. U naem prav# postoji pravna pranina.
a. Ukoliko se ra"i o jajnoj eliji( prema naem akon# postoji neo'oriva
pretpostavka "a je %ena koja je "ete ro"ila majka "eteta.
'. 6a"a je # pitanj# semena elija li&a koje nije %ivo( pro'lem nastaje.
! Pro/. Anti smatra "a se &iljnim t#maenjem +k&ije o aetom a
neroenom "etet# mo%e i tre'a ivesti pravilo "a ostavioevo "ete ima
pravo naslea svo$ o&a( 'e o'ira na tren#tak aea a po" #slvom
"a se ro"i %ivo. Pravni polo%aj ranije o"reeni) nasle"nika 'i avisio
o" nji)ove savesnosti. Postajali 'i nesavesni o" tren#tka sananja a
vetak# oplo"nj#.
21. .dsutna i nestala li&a %ao nasledni&i
i. O"s#tna i nestala li&a mo$# 'iti nasle"ni&i( jer se %ivot je"nom roeno$ li&a
pretpostavlja sve "ok se( # o"$ovaraj#em post#pk#( ne "oka%e s#protno
1pro$laenje nestali) li&a a #mrle2.
ii. Nai akoni o nasleivanj# ipak propis#j# pose'na pravila a taj sl#aj-
a. Ukoliko nije ponato "a li ima nasle"nika( s#" e o$lasom povati li&a
koja pola%# pravo na naslee "a se # rok# o" je"ne $o"ine prijave #
s#".
3@
! O$las se stavlja na o$lasn# ta'l# s#"a
! o'javlj#je se # *Sl#%'enom $lasnik# Sr'ije*
! po potre'i i na "r#$i nain
! Ako postoje na$ovetaji "a je pre'ivalite ili 'oravite nasle"nika #
inostranstv#( o$las se o'javlj#je i # o"$ovaraj#em sre"stv#
inostrano$ javno$ o'avetavanja.
'. Ako se po istek# roka o" je"ne $o"ine o" "ana najkasnije o'javljeno$
o$lasa ne prijavi nije"an nasle"nik( s#" e "oneti reenje kojim
aostavtin# pre"aje na #%ivanje Rep#'li&i Sr'iji.
! Rep#'lika Sr'ija stie svojin# na pre"atim stvarima # rok# o" tri
$o"ine a pokretne( a "eset $o"ina a nepokretne stvari( poev o"
otvaranja naslea.
iii. Ako nije ponato ima li nasle"nika( ili je nji)ovo pre'ivalite ili 'oravite
neponato( kao i # "r#$im sl#ajevima ka" je to potre'no( s#" e postaviti
privremeno$ sarao&a aostavtine.
a. Privremeni starala& aostavtine je ovlaen "a # ime nasle"nika-
3. .#%i i '#"e t#%en
8. "a napla#je potra%ivanja i ispla#je "#$ove
<. "a #opte ast#pa nasle"nika.
'. O ovome je s#" "#%an "a ivesti or$an starateljstva( koji pak mo%e "a
postavi "r#$o$ starao&a.
&. S#" mo%e privremeno$ starao&a aostavtine "a postavi i na a)tev
ostavioevi) poverila&a( ispor#koprima&a ili korisnika nalo$a.
22. Nesposo"nost za nasleivanje / nasledna prava strana&a
i. Nesposo'nost a nasleivanje je o"#imanje mo$#nosti je"noj kate$oriji
li&a "a se poov# na naslee ostavio&a i to po 'ilo kom osnov# poivanja na
naslee i 'e o'ira na nji)ov s#'jektivni o"nos prema ostavio&# ili
"r#tvenoj aje"ni&i 1tj. 'e o'ira na nji)ov# krivi&#2.
.o je neka vrsta akonsko$ isklj#ivanja i prava na naslee je"no$
o"reeno$ kr#$a li&a 'e o'ira na nji)ovo skrivljeno ponaanje( 'ilo prema
ostavio&#( 'ilo prema "r#tv#.
ii. 0storijski $le"ano mo$#nost nasleivanja je o"#imana ranim $r#pama-
a. O"#imanje prava nasleivanja pripa"ni&ima a'ranjene veroispovesti
1Rim( sre"njovekovno pravo2
'. pripa"ni&ima o"reeni) monaki) re"ova koji s# "avali svean#
akletv# kojom s# se o"ri&ali sti&anja 'ilo kakvi) imovinski) prava
1katolik &rkva2
iii. Ustanova nesposo'nosti a nasleivanje #kin#ta je # svim savremenim
pravima.
iv. 4e"ini i#etak-
Strani "r%avljani imaj# je"naka nasle"na prava kao i "omai ali po" #slovom
re&ipro&iteta.
3A
Ukoliko je"na "r%ava ne "ovoljava "a $raani Sr'ije '#"# nasle"ni&i # toj
emlji( on"a ni $raani te emlje nee moi "a nasle#j# # Sr'iji. 1# pitanj#
je # stvari prin&ip retorije2
! Nesposo'nost mo%e 'iti potp#na ili "elimina
! npr. "op#ta se nasleivanje pokretnosti ali ne i nepokretnosti ato
to # stranoj "r%avi a nae "r%avljane va%i isto o$ranienje.
23. Nedostojnost za nasleivanje
i. Ne"osotojnost a nasleivanje je nasle"nopravna #stanovoa ijim
nast#panjem je"no li&e ex lege $#'i nasle"nopravno ovlaenje.
Ov"e je $#'itak mo$#nosti nasleivanja vean a krivi&# li&a koje je #
pitanj#( tj. a nje$ovo protivpravno i nemoralno ponaanje.
Ne"ostojni # stvari ini neko krivino "elo( propisano o"re"'ama krivino$
prava( a sama ne"ostojnost je "o"atna 7 $raanskopravna sank&ija.
ii. Po 5akon# o nasleivanj# Sr'ije ne"ostojan je "a nasle"i-
a. Onaj ko je #miljajno liio %ivota ostavio&a ili je to pok#ao.
3. Ovo s# i ivrila& i po"streka i poma$a
8. i li&e koje je po"strekavalo ostavio&a na samo#'istvo
<. lienje %ivota ostavio&a 'e #miljaja( i # n#%noj o"'rani
i "r#$im sl#ajevma o"s#stva protivpravnosti ne ini nasle"nika
ne"ostojnim.
'. Onaj ko je prin#"om( pretnjom ili prevarom naveo ostavio&a "a saini
ili opoove avetanje ili nek# nje$ov# o"re"'#( ili $a je # tome
spreio.
3. Ostavila& tako #sle" ne"op#teno$ ponaanja nasle"nika nije
mo$ao 'e mana volje "a irai svoj# posle"nj# volj#.
8. Prin#"a ili pretnja ne mora 'iti "irektno #pravljena prema
ostavio&# ve i prema njem# 'liskim li&ima.
<. Sa#esnik 'ilo koje vrste je takoe ne"ostojan.
&. Onaj ko je # nameri spreavanja ostavioeve posle"nje volje #nitio ili
sakrio nje$ovo avetanje( ili $a je /alsi+kovao.
3. Svi o'li&i sa#esnitva vo"e ne"ostojnosti
8. li&e koje koristi /alsi+kovano avetanje( sa #miljajem
je takoe ne"ostojno.
<. Cora postojati namera spreavanja ostvarenja prave
volje avetao&a.
". Onaj ko se te%e o$reio o akonsk# o'ave# i"r%avanja ostavio&a( ili
m# je #skratio n#%n# pomo.
3. 5akonska o'avea i"r%avanja o"nosi se na akonske o'li$a&ije
konstit#isane na osnov# poro"inopravni) propisa.
K o"re"'e akona prema kojima je vojni "eerter ne"ostojan s#
pro$laene a ne#stavne.
iii. Na ne"ostojnost s#" pai po sl#%'enoj "#%nosti.
iv. Ostavila& mo%e oprostiti ne"ostojnost.
3E
Oprotaj mora 'iti #injen # /ormi potre'noj a avetavanje.
v. Ne"ostojnost ne smeta potom&ima ne"ostojno$ "a oni nesle"e ostavio&a(
tako "a oni nasle#j# kao "a je ne"ostojni #mro pre ostavio&a.
vi. Ukoliko se na naslee poiva maloletni potomak ne"ostojno$ li&a( o"na s#"
tre'a "a o"re"i "r#$o li&e( #mesto ne"ostojno$ 1koji je akonski ast#pnik
maloletno$ "eteta2 koje e #pravljati aostavtinom "o p#noletstva
nasle"inka.
24. .snovi pozivanja na naslee
i. Posle"nji #slov a nast#panje nasleivanja jeste osnov poivanja na naslee.
ii. U naim akonima o nasleivanj# "op#tena s# "va osnova-
a. 5akon
15akonsko( intestatsko nasleivanje2
5akonsko nasleivanja "olai ako
3. nema testamenta
8. testament je nitav
<. avetanjem nije o'#)vaena &elok#pna imovina 1aostavtina2
>. ako avetajni nasle"nik ne mo%e "a se primi naslea
! nije "o%iveo "ela&ij#
! ne"ostojan je
?. ako avetajni nasle"nik nee "a se primi naslea
! ne$ativna nasle"na ijava
'. .estament
15avetajno( testamentarno nasleivanje2
.estamentarno nasleivanje ima veliki naaj # svim
savremenim pravima.
Ono je ira potovanja a#tonomije volje ostavio&a koj svojom voljom
#re#je s#"'in# $raanski) s#'jektivni) prava( po"o'ni) a
nasleivanjem post mortem.
iii. Prema naim akonima o nasleivanj# mo$#no je "a nasle"nik # istom
sl#aj# nasle#je "elimino po testament# a "elimino kao akonski
nasle"nik 1# o"nos# na raliite "elove aostavtine2.
iv. U$ovor o nasleivanj# kao osnov a nasleivanje nije "op#ten.
25. Pojam za%ons%og nasleivanja
i. 0ntestatsko 1akonsko2 nasleivanje je osnovno i najee.
ii. 5akonsko nasleivanje je ipak najsla'iji osnov( je" "o nje$a "olai tek
ka"a nema avestanja 1ili #$ovora # pravima koja $a "op#taj#2( o"nosno
ka" ovim pravnim poslom nije o'#)vaena &ela aostavtina.
iii. Do nje$a "olai # sle"eim sl#ajevima-
3F
a. ka"a ostavila& nije sainio testament
'. ka"a je avetanje nep#nova%no
&. ka"a avetanjem nije o'#)vaena &elok#pna imovina
1aostavtina2
". ka"a # avestanj# nije o"reen #niveralni( ve samo sin$#larni
s#k&esor.
e. ka"a avetajni nasle"nik ne mo%e "a nasle"i 1nije "o%iveo tren#tak
"ela&ije( ne"ostojan je2
/. k"a avetajni naske"nik nee "a se primi naslea 1ne$ativna
nasle"na ijava2
iv. U savremenim pravima rimska praksa "a je testamentrno nasleivanje
pravilo #svojena je # "r%avama an$lo!ameriko$ pravno$ sistema. U tim
"r%avama se i samo akonsko nasleivanje # "o'roj meri 'aira na
testamentarnom.
v. U evropskokontinentalnom sistem# prava pravilo je akonsko nasleivanje
1tako je i sa naim pravom2
vi. Najee injeni&e na kojim se asniva akonski re" nasleivanja jes#
sro"stvo 1krvno i $raansko2 i 'rana vea.
26. -istemi grupne raspodele srodni%a %ao za%ons%i+ nasledni%a
! Postoji o'jektivna potre'a "a se # svakom "r#tv#( # skla"# sa konkretnim
javnim poretkom( naimi o"$avarj#i re"ostle" poivanja sro"nika na
akonsko naslee.
i. Sistem aje"ni&e krvi
! Prema ovom mo"el#( naj'li%i sro"ni&i s# ona li&a koja imaj# najve#
koliin# aje"nike krvi.
! Sistem polai o" +ioloke pretpostavke "a svaki ro"itelj "aje svojoj
"e&i po ?G L krvni) /aktora.
! Naj'li%i sro"ni&i s#
a. 'raa i sestre
'. ostavioeva "e&a( ro"itelji( pol#'raa i pol#sestre
! Sro"ni&i sa veom koliinom aje"nike krvi imaj# pre"nost i
isklj##j# one sa manjom koliinom i naslea
! Sro"ni&i sa istom koliinom aje"nike krvi nasleivali s# na
je"nake "elove.
! Ovaj sistem je omo$#avao e$aktno postvaljanje o"$ovaraj#e$
re"a poivanja na naslee ali nije #imao # o'ir o"reene 'tne
injeni&e koje s# o" pres#"no$ naaja a #tvrivanje rpavno
prelevantno$ inteniteta vee me# sro"ni&ima. Najpre ato to ne #ima
# o'ir po"el# sro"nika na potomke( pretke i po'one sro"nike( niti vo"i
ra#na o stepen# sro"stva ime# ostavio&a i nje$ovi) sro"nika.
! Ovaj sistem nije pri)vaen.
ii. Sistem stepena sro"stva
8G
a. Stepen sro"stva je # prav# opte#svojena injeni&a koja ima naaja #
mno$im o'lastima 1poro"inom( #pravnom( krivinom( pro&esnom(
prav#2
'. Ra#nanje je e$aktna opera&ija koja pr#%a o'jektivnost i si$#rnost #
re"# s#k&esije.
5ato je ovaj sistem 'io pri)vaen # je"nom perio"# rimsko$ prava.
&. Ako se pri)vati &ivilno ra#naje 1pri)vaeno o" svi) savremeni) prava2
sro"ni&i se # o"nos# na ostavio&a poivaj# po sle"eem re"#-
3. De&a i ro"itelji ostavio&a 1prvi stepen sro"stva2
8. Un#&i( 'raa i sestre( "e"e i 'a'e 1"r#$i stepen 2
<. Pra#n#&i( pra"e"e i pra'a'e( sestrii i 'ratan&i( strievi
#ja&i( i tetke 1trei stepen sro"stva2
". Sro"ni&i 'li%e$ stepena isklj##j# sro"nike "alje$ stepena.
e. Ne"ostatak ovo$ sistema se nalai # tome to mo%e "oi "o sit#a&ija
koje ne o"$ovaraj# stvarnom intenitet# vee me# sro"ni&ima
1ro"itelji isklj##j# #n#ke( 'rat isklj##je pra#n#ka it"2 7 ovaj
ne"ostatak potie takoe o" i$norisanja po"ele sro"nika na potomke(
pretke i po'one sro"nike.
iii. Slo%eni sistem
Uoavaj#i $lavni ne"ostatak # o'a pret)o"na sistema( slo%eni 1kom'inovani
sistem2 polai o" injeni&e "a se svaki akonski re"osle" poivanja na
naslee mora 'airati na vie elemenata( o" koji) se kao osnovni #ima
po"ela sro"nika na potomke( pretke i kolaterale.
! U avisnosti o" kom'ina&ije elemenata ralik#j# se-
a. Sistem 'liskosti sro"stva
'. Parentelarni sistem
a. Sistem 'liskosti sro"stva
! U sistem# 'liskosti sro"stva osnovni prin&ip je "a se aostavtina
nasle#je prema ja'li%em stepen# sro"stva # o"nos# na ostavio&a.
! .aj sistem je kori$avan sa tri "op#nska pravila-
3. po"ela na nasle"ne re"ove
8. pravo pre"stavljanja
<. po"ela aostavtine na oev# i majin# lo#
! Postojanje ovi) "op#nski) pravila pre"stavlja osnovn#
ralik# ime# sistema 'liskosti sro"stva i sistema stepena sro"stva.
! Ovaj sistem je ast#pljen # /ran&#skom ,o"e ,ivil i # 'el$ijskom
prav#.
! Prema ovom sistem#-
3. Prvi nasle"ni re" ine potom&i ostavio&a
8. Dr#$i nasle"ni re"- ro"itelji ostavio&a 1privile$ovani
pre&i2 i 'raa i sestre i nji)ovi potom&i 1privile$ovani
po'oni sro"ni&i2
<. .rei re"- 'a'e i "e"e i svi ostali pre&i ostavio&a
83
>. Jetvrti re"- o'ini kolaterali 7 svi ostavioevi po'oni
sro"ni&i aklj#no sa estim stepenom sro"stva 1osim
oni) i "r#$o$ re"a2
'. Parentelarni sistem
3. Parentelarno!$ra"#elni sistem
8. Parentelarno!linearni sistem
27. Parentelarni sistem
i. Ovaj sistem asniva se na po"eli krvni) sro"nika # o"reene $r#pe 7
parentele 1nasle"na kolena( nasle"na kola2
Parentele s# sk#povi sro"nika koji poti# o" ro"onaelnika koji s#( prema
ostavio&#( isto$ ran$a.
! npr-
3. Ro"onaelnik prve parantele je ostavila& 1koleno potomaka2
8. ro"onaelni&i "r#$e parantele s# ro"itelji ostavio&a i nji)ovo
potomstvo
<. ro"onaelni&i tree parantele s# "e"ovi i 'a'e ostavio&a
>. ro"onaelni&i etvrte parantele pra"e"e i pra'a'e ostavio& i"t.
! Poivanje na nasle"stvo ime# pripa"nika raliiti) parantela je #reeno
prema )ijerar)ijskom prin&ip#.
! Na nasle"stvo se prvo poivaj# pripa"ni&i prve parantele( a pripa"ni&i "alje
parantele se ne mo$# povati na naslee #koliko # 'li%oj paranteli postoje
sro"ni&i koji mo$# i )oe "a nasle"e.
! Parantelarni sistem se asniva na kom'ina&iji
a. )ijerar)ijsko$ poivanja sro"nika na naslee(
'. pri em# se #ima # o'ir po"ela sro"nika na potomke( pretke i
po'one sro"nike(
&. 'liina stepena sro"stva(
". te primena pravila o pre"stavljanj# i prirataj#.
! Prema nain# na koji se vri raspo"ela aostavtine ime# pripa"nika iste
parantele( ralik#j# se-
3. parentelarno!$ra"#elni
8. parentelarno!linearni sistem.
ii. Parentelarno!$ra"#elni sistem
! Ovaj sistem se asniva na tome to se o"l##j#a pre"nost "aje
stepen# sro"stva 1stepen 7 $ra"#s( o"#"a ime sistema2 #n#tar parantele.
! .ako "a roak 'li%e$ stepena sro"stva # svakom sl#aj# isklj##je i
naslea roaka "alje$ stepena sro"stva( "ok sro"ni&i isto$ stepena sro"stva
nasle#j# na je"nake "elove.
! npr. Ostavila& je # etvrtoj parenteli ostavio pra"e"# i sina pra'a'e 1'rat
ostavioevo$ "e"e2( &el# aostavtin# "o'ija pra"e"a s o'irom "a je on sa
ostavio&em # treem a sin o" pra'a'e # etvrtom stepen# sro"stva. .ako "a
se naslee #ve" pre"aje onom sro"nik#( o"nosno sro"ni&ima koji s# sa
88
ostavio&em # 'li%em stepen# sro"stv( to "alje nai "a se pre"nost #vek
"aje starijoj $enera&iji.
! Ovo "ovo"i "o nepravini) reenja( pose'no # prvoj paranteli( i ato ovaj
sistem $otono ni # jenom prav# nije neo$ranieno pri)vaen.
! O" savremeni) prava parentelarno!$ra"#elni sistem ponaje nemako
pravo i primenj#je $a o" etvrte parantele.
iii. Parantelarno!linearni sistem
! Parantelano!linearni sistem 1ili ist linearni sistem2 o"lik#je se
prvenstvenom i neo$ranienom primenom prava pre"stavljanja 1jus
representationis2
! Un#tar je"ne parantele sro"ni&i se poivaj# na naslee prvenstveno po
linijama 1ot#"a i naiv ovo$ sistema2.
! npr. Ako je ostavila& imao "voje "e&e /ormiraj# se "ve osnovne linije
U sl#aj# "a je"no ostavioevo "ete( re&imo( nije "o%ivelo tren#tak "ela&ije
ili je ne"ostojno onaj "eo koji pripa"a toj liniji o"nosno onoliko koliko 'i
"o'ilo ostavioevo "ete( kao nosila& linije( "a je mo$lo "a se primi naslea.
Pre"stavljanje 1repreenta&ija2 se primenj#je "okle $o" ima ma i je"no$
lana nis)o"ne linije. .ek # sl#aj# "a # je"noj liniji nema lanova 1sro"nika2
primenj#je se pravo prirataja.
! Ovaj sistem ima nekoliko pre"nosti-
3. re"osle" poivanja na naslee je praviniji
8. mlae $enera&ije se ije"naavaj# sa starijim # mo$#nosti poivanja
na naslee
<. o'e'e#je se "a se na naslee poove vei 'roj sro"nika( to
omo$#ava i ostvarenje so&ijalne /#nk&ije nasleivanja
! 5ato je ovaj sistem #slvojen kao osnovni pri /ormiranj# akonsko$
nasle"no$ re"a # veini prava- en$leskom( amerkom( a#strijskom(
vaj&arskom( nemakom( $rkom( naem prav#.
2. Pravo predstavljanja
i. Dosle"no potovanje prin&ipa "a sro"ni&i 'li%e$ stepena pro"stva isklj##j#
sro"nike #"aljenije$ stepena "ovelo 'i( ko" akonsko$ nasleivanja( "o
nepravini) reenja.
! 5ato je stvoreno je"no pose'no pravo koje omo$#ava "a se # okvir# iste
linije # je"nom nasle"nom re"# poov# na nasleivanje potom&i
ostavioevo$ sro"nika 1'li%e$ stepena sro"stva2 koji i neko$ ralo$a nije
postao nasle"nik.
! .o pravo ius representationis #ve"eno je # pravn# &ivilia&ij#
4#stinijanovom novelom.
! Pravo pre"stavljanja kao je"no o" osnovni) pravila nasle"no$ prava(
#svojeno je # svim savremenim pravima i po pravil# se primenj#je # prva tri
akonska nasle"na re"a.
8<
! Repreenta&ija va%i i # naem prav#.
ii. Postavlja se pitanje pravne priro"e pre"stavljanja.
a. .eorija materijalne repreenta&ije
Prema je"nom s)vatanj# "o repreenta&ije je "olailo samo #sle" smrti
pretka( tako "a je to jen"a vrsta nasle"no$ prava potomaka. Dalji
sro"nik nema svoje pravo ve se poiva na naslee po t#em prav#.
.ako "a pravo pretka 1repreentovano$2 mora imati o"reene kvalitete
7 "ostojnost i sposo'nost se tra%i i ko" pretka.
'. .eorija /ormalne repreenta&ije
Prema "r#$om s)vatanj# potomak se koristi repreenta&ijom i
nasle#je po svom sopstvenom prav#. .ako "a e nasleivati i ako
samo on sam isp#njava o"reene kvalitete 1"ostojnost( sposo'nost(
postojanje2 iako nje$ov pre"ak te kvalitete nije isp#njavao.
! Pravo pre"stavljanja je samo korek&ija pravila "a se naj'li%i sro"ni&i
prvenstveno poivaj# na nasleivanje( ono se sv"i na tv. pravo
pomeranja na stepen sro"nstva pre"tka.
! Ova teorija je pri)vaena ko" nas.
iii. Veliina nasle"no$ "ela koji pripa"a repreentantima.
Postoje "va reenja pro'lema veani) a veliin# nasle"no$ "ela li&a koje se
poiva na naslee na osnov# pravila pre"stavljanja.
a. Reenje per stirpes 1po sta'lima( po linijama # linearnom sistem#2
Naslee se #vek "eli po linijama i to po svakom stepen#.
Prvo se "eli na onoliko "elova koliko ima linija # prvom stepen# sro"stva(
atim se ti "elovi "ele na onoliko linija koliko i) je # "r#$om stepen#( it".
! Sistem per stirpes #svajaj# evropska rava( pa i nae.
! ;ilo je pri)vaeno i a sl#aj nepokretnosti # sistem# ,ommon laM(
a primenj#je se # Velikoj ;ritaniji i nekim "r%avama SAD.
'. Reenje per capita 1 po $lavama2
5aostavtina se "eli prema 'roj# nasle"nika 7 po $lavama.
! Ali se ov"e postavlja pitanje kako e se "eliti ka"a na naslee
konk#ri# istovremeno li&a raliito$ stepena sro"stva.
3. 4e"an 'roj prava koja inae primenj#j# reenje per capita
2!. Pravo prira#taja
i. Pravo prirataja 7 ius accrescendi 1akres&enija2 st#pa # "ejstvo ka"a
i neko) ralo$a ne mo%e "a se primeni pravo pre"stavljanja.
a. ka"a %ivi) potomaka # je"noj liniji nema
'. svi %ivi potom&i nee "a nasle"e
&. svi %ivi potom&i koji )oe "a nasle"e s# ne"ostojni
". ka" akon isklj##je pravo pre"stavljanja.
ii. 6a"a je pravo pre"stavljanja 1# je"noj liniji2 neprimenljivo( nasle"ni "eo( koji
'i pripao sro"ni&ima linije #n#tar to$ nasle"no$ re"a( prirasta nasle"nim
"elovima ostali) sro"nika to$ nasle"no$ re"a koji s# # naj'li%em stepen#
8>
sro"stva sa ostavio&em( pri em# se mora vo"iti ra#na i o kvalitet#
sro"stva nasle"nika.
iii. 6a"a s# presotali nasle"ni&i isto$ kvaliteta sro"stva( *oslo'oeni* "eo( koji 'i
inae pripa"ao "r#$oj liniji se je"nako "eli me# nasle"ni&ima preostale
linije koji s# # o"nos# isto$ kvaliteta sro"stva sa "ejk#som.
iv. Neto je slo%eniji sl#aj ka"a s# nasle"ni&i raliito$ kvaliteta sro"stva( tj
ka"a se na naslee javljaj# li&a o" koji) neka imaj# o'a( a neka samo je"no$
aje"niko$ pretka sa ostavio&em.
Slo'o"ni "eo prira#je ipso jure ostalim sanasle"ni&ima( prema nasle"nim
"elovima( ali #vek vo"ei ra#na o stepen# i kvalitet# sro"stva( tako "a
prirataj mo%e ii # korist svi) sanasle"nika( ili samo neki) o" nji).
v. 5a ralik# o" prava pre"stavljanja( prirataj se primenj#je kako ko"
akonsko$ tako i ko" testamentarno$ prava. Ali( ko" intestatsko$
nasleivanja primena prava prirataja po"ra#meva pose'na pravila
t#maenja avetaoeve posle"nje volje.
3$. Za%ons%o nasleivanje u uporednom pravu
i. 4#stinijanov sistem
Prema 4#stinijanovoj re/ormi nasle"ni&i s# smeteni # > nasle"na
re"a-
a. Prvi re" 7 potom&i sa neo$ranienom repreenta&ijom
'. Dr#$i re" 7 svi pre&i( sa 'raom i sestrama i pre"stavljanje "o
sinova&a( 'ratani&a( sestria i sestriinaD 'li%i pre&i isklj##j# "alje( #
sl#aj# konk#ren&ije po'oni) nasle#je se na je"nake "elove 1per
capita2
&. .rei re" 7 pol#'raa i pol#sestre sa svojim potomstvom
". Jetvrti re" 7 ostali ostavioevi kolaterali( prema 'liini stepena
sro"stva( 'e prava pre"stavljanja
Prin&ip isklj#ivosti 7 ;li%i nasle"ni re" a#tomatski isklj##je "alji nasle"ni
re".
ii. 9ran&#sko pravo
Code civil je inspirisan 4#stinijanovom ko"i+ka&ijom. Pre"via > re"a-
a. Prvi re" 7 ostavioevi potom&i( # neo$ranieno pre"stavljanje
'. Dr#$i re" 7 ro"itelji ostavio&a 1po N2 i 'raa i sestre 1"ele O2.
pol#'raa i pol#sestre nasle#j# samo "eo i oeve( o"n. majine
linije.
&. .rei re" 7 pre&i ostavio&a( po oevoj i majinoj loi. Pre"ak 'li%e$
sro"stva isklj##je pretka "alje$ sro"stva.
". Jetvrti re" 7 nast#pa ako nema re"aka. Po'oni sro"ni&i( po pravil# "o
@. a i#etno "o 38. stepena.
8?
iii. Ppansko i port#$alsko pravo
a. Prvi re" 7 "e&a ostavio&a( # primen# prava pre"stavljanja
'. Dr#$i re" 7 ostavioevi pre&i( isklj##j#i sve po'one sro"nike( po
loama ro"itelja
&. .rei re" 7 po'oni sro"ni&i "o @. stepena sro"stva.
Po port#$alsnom prav#-
a. Prvi re" 7 potom&i ostavio&a
'. Dr#$i re" 7 ro"itelji
&. .rei re" 7 ostavioevi 'raa i sestre i nji)ovo potomstvo( po prav#
pre"stavljanja
". Jetvrti re" 7 ostali kolaterali
iv. A#strijsko pravo
Usvaja parentelarno!linearni sistem poivanja sro"nika na naslee-
a. Prva parentela 7 svi ostavioevi potom&i( # neo$ranien#
primen# repreenta&ije.
'. Dr#$a parentela 7 ro"itelji ostavio&a i nji)ovi potom&i
&. .rea parentela 7 "e"ovi i 'a'e sa potomstvom( #
neo$ranieno pravo repreenta&ije
". Jetvrta parentela 7 pra"e"e i pra'a'e ostavio&a( 'e prava
pre"stavljanja
v. Nemako pravo
U prva tri nasle"na re"a nasle#je se po parentelarno!linearnom prin&ip#( a
# etvrtom i "aljim re"ovima parentelarno!$ra"#elni sistem
a. Prvi re" 7 svi ostavioevi potom&i( # neo$ranino pravo pre"stavljanja
'. Dr#$i re" 7 ro"itelji i svi nji)ovi potom&i po prav# pre"stavljanja
&. .rei re" 7 'a'a i "e"a i svi nji)ovi potom&i
". Jetvrti re" 7 pra'a'a i pra"e"a i nji)ovi potom&i po parentelarno!
$ra"#elnom sistem#( 'li%i sro"nik isklj##je "alje$
e. Peti re" 7 #k#n"e"e i #k#n'a'e i nji)ovi potom&i
/. 0t".
vi. An$lo!ameriki sistem
Nasle"nopravna materija je #reena akonima. U osnovi pri)vata
napetelarno! linearni sistem.
En$leska
a. Prvi re" 7 potom&i ostavio&a # neo$ranieno pravo pre"stavljanja
'. Dr#$i re" 7 ro"itelji
&. .rei re" 7 'raa i sestre i nji)ovo potomstvo
". Jetvrti re" 7 pol#'raa i pol#sestre( sa svojim potomstvom
e. Peti re" 7 "e"e i 'a'e( # primen# repreenta&ije( #vek prvo p#noro"ni
sro"ni&i( pa ako i) nema pol#ro"ni
SAD
a. Prvi re" 7 potom&i( # repreenta&ij#
'. Dr#$i re" 7 ro"itelji sa svojim potomstvom( # repreenta&ij#
8@
&. .rei re" 7 'a'e i "e"e sa svojim potomstvom( # repreenta&ij#
U mno$im "r%avama sa" se "r%ava kao nasle"nik isklj##je "okle $o" ima i
naj#"aljeniji) sro"nika.
Ovo je re"ak sl#aj( poto se # an$lo!amerikom sistem# veoma esto
poiva na naslee po osnov# testamenta.
vii. R#sko pravo
U r#skom prav# sro"ni&i kao intestatski nasle"ni&i pominj# se samo # prvom
nasle"nom kolen#.
a. Prvo koleno 7 "irektni potom&i ostavio&a( svi potom&i
'. 5akon posle #svojenika i nji)ovi) potomaka i s#pr#%nika( pominje
pravo na naslee li&a koja s# siromana i a ra" nesposo'na( koja s#
se nalaila na i"r%avanj# ko" ostavio&a najmanje $o"in# "ana pre
"ela&ije.
viii. 0n"#sko pravo
Savremeno in"s#ko pravo ine- s#"ske o"l#ke( ko"i+kovano pravo i o'iaji.
Nasleivanje je re$#lisano ko"i+kovanim pravom. Re"osle" sro"nika koji se
poivanj# na akonsko naslee #reen je na spe&i+an nain # o"nos# na
evropskokontinentalno i an$lo!ameriko pravo.
31. 0ema za%ons%i+ nasledni%a u pravu -r"ije
i. Ostaviova na osnov# akona nasle#j#-
a. Potom&i i #svojeni&i i nji)ovi potom&i
'. ;rani "r#$
&. Ro"itelji( #svojio&i
". ;rae i sestre i nji)ovi potom&i
e. De"ovi i 'a'e i nji)ovi potom&i
ii. ;roj nasle"ni) re"ova je neo$ranien( jer # kr#$ akonski) nasle"nika
spa"aj# svi ostavioevi pre&i.
iii. 0me# nasle"ni) re"ova postoji prin&ip isklj#ivosti i sle"ore"a( tako "a
nasle"ni&i 'li%e$ nasle"no$ re"a isklj##j# i naslea nasle"nike "alje$
nasle"no$ re"a.
iv. Ako nema nasle"nika koji 'i mo$li i )teli "a nasle"e kao posle"nji nasle"nik
se javlja Rep#'lika Sr'ija.
32. Prvi nasledni red
i. Ro"oanelnik prvo$ nasle"no$ re"a je sam ostavila& i nje$a( pre svi) i
na je"nake "elove( nasle#j#
a. nje$ova "e&a 1priro"na i $raanska2
'. nje$ov 'rani "r#$
ii. Pravo pre"stavjanja
Primanj#je se pravilo pre"stavljanja.
8A
U sl#aj# "a neko ostavioevo "ete ne nasle"i( ostavio&a nasle#j# potom&i
to$ "eteta "o'ijaj#i onaj "eo koji 'i "o'ilo nje$ovo "ete "a je mo$lo "a
nasle"i. Pre"nost ima potomak 'li%e$ stepena sro"stva 1#n#&i nasle#j# pre
pra#n#ka it"2.
iii. 6a"a s#pr#%nik ne "o%ivi "ela&ij#( nesposo'an je "a nasle"i( ne"ostojan ili
ra'atinjen ili "a ne$ativn# nasle"nik# ijav#( njeov nasle"ni "eo se "eli
na onoliko "elova koliko ostavila& ima prvostepeni) potomaka.
iv. Co$#nost promene akonsko$ nasle"no$ "ela
U okvir# prvo$ nasle"no$ re"a ostavioev s#pr#%nik ima # osnovi isti
nasle"nopravni polo%aj kao i ostavioev prvostepeni potomak.
a. O" to$ pravila postoji i#etak-
6a"a postoji ostavioevo "ete kome ostavioev 'rani "r#$ nije
ro"itelj( a imovina s#pr#%nika je vea o" one koja 'i m# pripa"ala pri
po"eli aostavtine na je"nake "elova 7 on"a svako ostavioevo "ete
mo%e nasle"iti "o "va p#ta vie ne$o 'rani "r#$ ako s#"( poto
ramotri sve okolnosti( o&eni "a je to oprav"ano.
v. Ako ostavila& nema potomastva( 'rani "r#$ ne nasle#je # provom
nasle"nom re"#.
33. 1rugi nasledni red
i. Dr#$i nasle"ni re" ine-
a. Ostavioev 'rani "r#$
'. Ostavioevi ro"itelji i nji)ovo potomstvo
ii. Ostavioev s#pr#%nik
Ostavioev s#pr#%nik # "r#$om nasle"nom re"# "o'ije O aostavtine 7
koliko 'i najvie mo$ao "a "o'ije # prvom.
Ako o'a ostavioeva ro"itelja ne mo$# ili nee "a nasle"e( &elok#pn#
imovin# nasle#je s#pr#%nik. .ako "a s#pr#%nik # "r#$om nasle"nom re"#
mo%e nasle"iti &elok#pn# aostavtin# 1to # prvom nasle"nom re"# ne
mo%e2.
iii. Ostavievi ro"itelji
Dr#$# polovin# na je"nake "elove nasle#j# ostavioevi ro"itelji( tako "a
svakom o" nji) pripa"a po N.
6a"a ostavila& # tren#tk# smrti nema s#pr#%nika( &el# aostavtin#
nasle#j# ostavioevi ro"itelji( po O svaki o" nji).
iv. Pravo pre"stavljanja
0me# ostavioevi) sro"nika va%i pravo pre"stavljanja i # "r#$om
nasle"nom re"#.
v. .ako( ako je je"an ostavioev ro"itelj #mro pre ostavio&a ili ne nasle#je i
"r#$i) ralo$a( "eo aostavtine koji 'i m# pripao nasle#j# nje$ova "e&a 7
'raa i sestre ostavio&a.
Ako ni 'raa i sestre nemo$# "a nasle"e( nasle#j# nji)ovi potom&i 7
'ratani&e( 'ratan&i( sinov&i( sinovi&e i sestrii i sestriine( o"nosno #n#&i
ostavioevi) ro"itelja( kao i ostali ostavioevi potom&i po prav#
pre"stavljanja koje je neo$ranieno.
8E
vi. Ako s# o'a ostavioeva ro"itelja #rmla pre ostavio&a ili i "r#$i) ralo$a ne
mo$# ili nee "a nasle"e( "eo ostavioevo$ ro"itelja nasle#j# potom&i to$
ro"itelja # p#n# primen# prava pre"stavljanja.
vii. 6o" primene prava pre"stavljanja( mora se vo"iti ra#na o kvalitet#
sro"stva( ralik#j#i ostavioeve po'one sro"nike na
a. P#noro"ne 1germani2 koji imaj# o'a aje"nika pretka sa ostavio&em 7
roena 'raa i sestre
'. Pol#ro"ne 7 koji imaj# samo je"no$ aje"niko$ ro"itelja.
Ovi se "ele na-
3. Consanguinei ako im je m#ki pre"ak 1'raa i sestre po o&#2
8. Uterini ako im je %enski pre"ak 1'raa i sestre po maj&i2
viii. Ostavioeva pol#'raa i sestre nasle#j# na je"nake "elove samo "eo koji 'i
pripao ro"itelj# ko$a "ele sa ostavio&em.
Roena 'raa i sestre( po pre"stavljanj#( na je"nake "elove nasle#j# i "eo
koji im pripa"a po maj&i i po o&#( tako "a mo$# nasle"iti "vostr#ko vie o"
pol#'rae i sestara.
iB. Ako je"an o" ostavioevi) ro"itelja ne mo%e ili nee "a nasle"i( nje$ov
nasle"ni "eo e pripasti nje$ovom potomstv# po prav# pre"stavljanja. Ako
potomaka nema( ta"a nje$ov nasle"ni "eo pripa"a "r#$om ostavioevom
ro"itelj#. Ako ni "r#$i ro"itelj ne mo%e ili nee "a nasle"i( &elok#pna
aostavtina pripae potom&ima "r#$o$ ostavioevo$ ro"itelja 1pol#'rai i
pol#sestrama ostavio&a2.
Primena prava pre"stavljanja # ovom sl#aj# je neo$raniena.
B. Co$#nost promene akonsko$ nasle"no$ "ela
a. Poveanje nasle"no$ "ela 'rano$ "r#$a
'. Smanjenje nasle"no$ "ela 'rano$ "r#$a
&. Poveanje nasle"no$ "ela ostavioevi) ro"itelja
Bi.
34. 2re3i nasledni red
i. U treem nasle"nom re"# postoje etri ro"onaelnika.
.o s# ostavioevi "e"a i 'a'a po o&# 1oeva linija2 i ostavioevi 'a'a i "e"a
po maj&i 1majina loa2.
,elok#pna aosavtina "eli se # "ve &eline o" koji) svaka pripa"a po je"noj
loi.
ii. Polovina aosavtine koja pripa"a je"noj loi "eli se na ro"onaelnike loe(
koji "o'ijaj# svaki po N.
iii. Pravo pre"stavljanja i prirataj
Ako je"an o" ro"onaelnika ne mo%e ili nee "a nasle"i( nje$ova etvrtina
pripa"a nje$ovim potom&ima # p#n# primen# prava pre"stavljanja. Vo"i se
ra#na o stepen# sro"stva kao i # "r#$om re"#.
iv. 6a" ro"onaelnik loe( koji ne mo%e ili nee "a nalse"i( nema potomaka koji
'i mo$li ili )teli "a nasle"e( nje$ova etvrtina pripa"a ro"onaelnik# "r#$e
loe( koji on"a "o'ija je"n# polovin#.
8F
Ako "r#$i ro"onaelnik ne mo%e ili nee "a nasle"i( ta"a se &elok#pna
aostavtina koja pripa"a toj loi ra"elj#je ime# potomaka "r#$o$
ro"onaelnika loe( # p#n# primen# pre"stavljanja.
Nasleivanje # okvir# je"ne loe asniva se na pravilima nasleivanja
ime# sro"ni&ima # "r#$om nasle"nom re"#.
v. Ako s# "e"a i 'a'a je"ne loe #mrli pre ostavio&a( a nemaj# potomstva koje
mo%e ili %eli "a nasle"i( aostavtina koja 'i pripa"ala nji)ovoj loi prelai na
"r#$# lo#. Nj# nasle#j# "e"a i 'a'a "r#$e loe i nji)ovi potom&i( na
je"nake "elove.
35. 4etvrti nasledni red
i. Nasle"ni&i # okvir# etvto$ nasle"no$ re"a s# ostavioevi pra"e"e i
pra'a'e.
Pravo pre"stavljanja # etvtom nasle"nom re"# je isklj#eno.
ii. Svi ro"onaelni&i etvrto$ nasle"no$ re"a nasle#j# je"nak "eo
aostavtine( "akle 3QE aostavtine. Ako je"an o" ro"onaelnika ne mo%e
ili nee "a nasle"i( nje$ov "eo e pripasti nje$ovom s#pr#%nik# koji 'i ta"a
nasle"io N aotavtine.
iii. 6a"a je"an par pre"aka i je"ne loe( ne mo%e ili nee "a nasle"i( nji)ov "eo
pripa"a "r#$om par# pre"aka i iste loe koji taj "eo "eli na je"nake "elova(
tako "a e svaki pre"ak i to$ prava pre"aka "o'iti po N .
iv. Ako nema nije"no$ pretka # nekoj loi( &elok#pn# aostavtin# e po"eliti
pre&i i "r#$e loe.
v. Peti i "alji nasle"ni re"ovi s# sainjeni o" "alji) ostavioevi) pre"aka( s)o"no
pravilima po kojima nasle#j# nje$ovi pra"e"e i pra'a'e.
36. Naslendopravni polo*aj supru*ni%a
i. Nasle"nopravni polo%aj s#pr#%nika # 0 nasle"nom re"#
;rani "r#$ nasle#je # prvom re"# ako ostavila& ima "e&# koja %ele i mo$#
"a nasle"e( ili potomke te "e&e koja mo$# i )oe "a nasle"e.
ii. U prvom re"# 'rani "r#$ ima # osnovi isti nasle"nopravni polo%aj kao i
ostavioevi prvostepeni potom&i( jer sa njima "eli aostavtin# na je"nake
"elove.
iii. O" to$ pravila postoji i#eta koji se o$le"a # tome to nasle"ni "eo
pre%ivelo$ 'rano$ "r#$a mo%e 'iti smanjen # prvom nasle"nom re"#.
iv. Nasle"nopravni polo%aj s#pr#%nika # 00 nasle"nom re"#
Ako ostavila& nema prvostepeni) potomaka( 'rani "r#$ nasle#je # "r#$om
nasle"nom re"#( aje"no sa ostavioevim ro"iteljima.
v. U "r#$om nasle"nom re"# s#pr#%nik "o'ija O aostavtine 7 najvie to 'i
ma$ao "a "o'ije # prvom nasle"nom re"#.
vi. ;rani "r#$ mo%e( # ovom nasle"nom re"#( nasle"iti &elok#pn# aostavtin#
ako ostavioevi ro"itelji namj# potomstva a ne mo$# ili nee "a nasle"e.
vii. Novi 5akon o nasleivanj#( a"r%ao je mo$#nost promene nasle"no$ "ela
s#pr#%nika # "r#$om nasle"nom re"#(a li je # ovoj materiji "one promene.
<G
Nasle"ni "eo s#pr#%nika mo%e 'iti
a. povean(
'. smanjen "o N ili
&. smanjen #sle" poveanja nasle"no$ "ela ostavioevi) ro"itelja.
37. -manjenje naslednog dela supru*ni%a u ( naslednom redu
i. Smanjenje nasle"no$ "ela s#pr#%nika # 0 nasle"nom( s#"( #koliko o&eni "a je
# konkretnom sl#aj# to oprav"ano( mo%e "a "o"eli "e&i "o "va p#ta vei
nasle"ni "eo o" nasle"no$ "ela 'rano$ "r#$a po" ovim #slovima-
a. "a postoji 'ar je"no ostavioevo "ete iji "r#$i ro"itelj nije na"%iveli
ostavioev s#pr#%nik 1van'rano "ete ili "ete i pret)o"no$ 'raka2
3. Doslovno t#maenje akona ne pre"via ov# mo$#nost ako
postoje samo potom&i "eteta koje je van'rano ili i pret)o"no$
'raka. Ali ako postoji i je"no "ete potom&i "r#$o$ takvo$ "eteta
e imati pravo po pravil# pre"stavljanja na #veani "eo.
'. "a je imovina na"%ivelo$ s#pr#%nika vea o" akonsko$ nasle"no$
"ela koji 'i "o'io pri je"nakoj raspo"eli aostavtine sa prvostepenim
potom&ima ostavioevim. 1# ov# imovin# spa"a i "eo aje"nika
imovina koji pripa"a to '"2
&. "a s#" o&eni "a je to # "atim okolnostima oprav"ano. .o ra"i vo"ei
ra#na o-
3. "a li je smanjenje akonsko$ nasle"no$ "ela ostavioevo$
'rano$ "r#$a # konkretnim okolnostima pravino
8. #koliko o"l#i "a tre'a poveati "eo "e&e( koliki je koe+&ijent
#veanja 1ranije je mo$ao 'iti samo "va p#ta vei a po novom
akon# mo%e 'iti "o "va p#ta vei2
! Ako je ostavioevo "ete koje nije "ete preostalo$ 'rano$
"r#$a p#noletno i #%iva "o'ro imovno stanje( s#" nee
smanjiti "eo s#pr#%nika.
ii. U sl#anj# #veavanja "ela "e&e( koristi se sle"ea /orm#la "a se ira#naj#
"elovi koji 'i pripali "e&i i "eo koji 'i pripao 'ranom "r#$#-
Q
S R 0kQ;k K I S 0k D R S K k
S 7 s#pr#%nikov nasle"ni "eo
0k 7 imenila& koe+&ijenta 1#veanja( o"n smanjenja2
;k 7 'rojila& koe+&ijenta
I 7 'roj "e&e
k 7 koe+&ijent smanjenja nasle"no$ "ela s#pr#%nika
D 7 nasle"ni "eo ostavioeve "e&e.
Npr. IR <( k R 3.?R <Q8
S R 8Q < K < S 8R 8Q33 D R 8Q33 K <Q8 R <Q33
S R0kQ;kKI S 0k D R S K k
<3
iii. Pro&esnopravni aspekti smanjenja nasle"no$ "ela s#pr#%ika # 0 re"#
9orm#la&ija 5ON ne spominje a)tev ovlaeno$ li&a( ve se i nje "a
aklj#iti "a s#" vo"i ra#na o nast#p# ovi) #slova po sl#%'enoj "#%nosti 1ex
ofcio2.
iv. Anti ipak smatra "a 'i # sl#aj# p#noletno$ poslovno sposo'no$ li&a
tre'alo samo li&e "a po"nese a)tev s#"#( a pokretanje ove pro&e"#re( a
"a je s#" samo "#%an #kaati m# na to pravo.
v. Li&e koje je #estvovalo # ostavinskom post#p# "#%no je postaviti a)tev a
smanjenje s#pr#%nikovo$ naslen"no$ "ela "o pravnosna%nosti reenja o
nasleivanj#. Ako to ne #ini va%i( res iudicata 1pres#ena stvar2 pa se
a)tev a poveanjem nasle"no$ "ela mo%e ostvariti # parni&i samo ako je
ralo$ a ponavljanje ostavinsko$ post#pka #ti&ao na to "a se # ostavinskoj
raspravi ne postavi a)tev a poveanjem.
vi. Nasle"nik koji nije s#"elovao # ostavinskom post#pk# mo%e # svako "o'a #
parni&i tra%iti i nasle"ni "ao( i poveanje nasle"no$ "ela na teret
ostavioevo$ s#pr#%nika.
vii. Nasle"nopravne posle"i&e smanjenja s#pr#%nikovo$ nasle"no$ "ela
5ato to je o'im s#pr#%nikovo$ "ela #manjen( #manj#je se i o'im nje$ove
o"$ovornosti a "#$ova- smanj#je se sramerno sa #manjenjem nje$ovo$
nasle"no$ "ela. O"$ovornost a "#$ove "e&e se sramerno poveava.
viii. Sve isplate koje je s#pr#%nik primio o" ostavioevi) "#%nika pre smanjenja
nasle"no$ "ela $#'e pravni osnov jer je tre'alo "a postan# "eo imovine
ostavioeve "e&e( a ne s#pr#%nika !! ato je s#pr#%nik "#%an "a nji)ov#
vre"nost isplati sanasle"ni&ima # srameri sa smanjenjem nasle"no$ "ela.
iB. 0spor#ke 1le$ati2 koje je ostavila& nalo%io s#pr#%nik#( smanj#j# se sramerno
#manjenj# nje$ovo$ nasle"no$ "ela( a a ist# vre"nost optere#j#
nasle"nikov# "e&#.
0#etak-
6a"a i avetanja sle"i "a ispor#ka tereti s#pr#%nika lino.
S#pr#%nik je ta"a "#%an "a ivri ispor#k#( a o'avee se mo%e oslo'o"iti
samo ako visina ispor#ke prevailai vre"onst nje$ovo$ #manjeno$
nasle"no$ "ela.
3. Pove3anje naslednog dela supru*ni%a u (( naslednom redu
i. S#pr#%nik ostavio&a koji nema n#%ni) sre"stava a %ivot mo%e # rok# o" 3
$o"ine o" ostavioeve smrti a)tevati poveanje svo$ nasle"no$ "ela.
ii. Po pravil# se s#pr#%nikov nasle"ni "eo #veava #stanovljavanjem
"o%ivotno$ #%ivanja na &elini ili "el# aostavtine koji je pripao ostalim
nasle"ni&ima.
iii. Ako je vre"nost aostavtine toliko mala "a 'i njenom po"elom apao #
osk#"i&#( 'rani "r#$ mo%e atevati # svojin# &elok#pn# aostavtin#.
iv. Pri o"l#ivanj# o a)tev# a poveanje nasle"no$ "ela s#pr#%nika s#"
naroito &eni-
a. "#%in# trajanja aje"ni&e %ivota ostavio&a i 'rano$ "r#$a
<8
'. imovno stanje i sposo'nost a privreivanje s#pr#%nika i
ostali) nasle"nika
&. vre"nost aostavtine
v. Uslovi a poveanje nasle"no$ "ela s#pr#%nika
Uslovi s#-
a. S#rp#%nik nema n#%ni) sre"stava a %ivot 1pose'na imovinia(
"eo imovine "o'ijen po"elom 'rane tekovine( vre"nost nasle"no$
"ela2 7 Ovo je osnovni #slov a #spe) a)teva.
'. D#%ina trajanja aje"ni&e %ivota ostavio&a i s#pr#%nika
&. 0movinske prilike s#pr#%nikovi) sanasle"nika 1pose'na imovina i
nasle"ni "eo2 7 postoji #slovna )ijerar)ija tako "a s# prva "va #slova
o" vee$ naaja pri o"l#ivanj#( "ok je trei pomoni
vi. Pro&esnopravni aspekti poveanja s#pr#%nikovo$ nasle"no$ "ela
S#pr#%nik mo%e postaviti a)tev a poveanje nasle"no$ "ela # rok#
o" $o"in# "ana o" ostavioeve smrti( o"nosno( # rok# o" $o"in# "ana
o" pro$laenja nestalo$ li&a a #mrlo.
vii. Ovaj a)tev se #vek postavlja # ostavinskom post#pk#( tako "a se posle
pravosna%nosti ostavinsko$ reenja ne mo%e postaviti ni ka" materijalni rok
nije istekao 1ostavinski post#pak je postao pravnosna%an pre isteka $o"ine
"ana o" smrti ostavio&a2.
0#etak-
6a"a je nepostavljanje a)teva #rokovana postojanjem ralo$a a
ponavljanje post#pka( pri em# se t#%'a mo%e po"ii i po istek#
materijalnopravni)( ali ne i pro&esnopravni) rokova.
viii. S#pr#%nik koji nije #estvovao # ostavinskom post#pk# vean je
materijalnopravnim prekl#ivnim rokom o" $o"in# "ana o" tren#tka
otvaranja naslea( pa nje$ov# t#%'# po"net# posle to$ roka tre'a o"'a&iti
kao ne'la$ovremen#.
iB. 5a)tev a poveanje nasle"no$ "ela s#pr#%nik mo%e psotaviti prema je"nom
o" vie postojei) sanasle"nika( prema vie nji) ili prema svima. Mutatis
mutandis 1isto va%i2 i a o'im poveanja.
B. S#" je "vostr#ko vean s#pr#%nikovim a)tevom( kako povo"om
sanasle"nika koji s# a)tevom o'#)vaeni tako i o'imom poveanja koje
s#pr#%nik tra%i.
Bi. 6a"a je a)tev #smeren prema vie sanasle"nika( s#" mo%e prema je"nom
o" nji) #svojiti( a prema "r#$om o"'iti a)tev. .akoe( s#" mo%e je"no$
sanasle"nika vie a o" "r#$o$ manje opteretiti #%ivanjem( to sve avisi o"
imovinski) prilika svako$ konkretno$ sanasle"nika.
Bii. Nasle"nopravne posle"i&e poveanja s#pr#%nikovo$ nale"no$ "ela
Proirenej nasle"no$ "ela s#pr#%nika konstit#sanjem "o%ivotno$ #%ivanja ne
menja nasle"nopravne posle"i&e koje s# nastale # tren#k# "ela&ije.
Biii. U vreme "ela&ije svi nasle"ni&i sti# svojin# na o"reenom "el# aostavtine
i o"$ovaraj# a ostavioeve "#$ove sramerno visini nasle"no$ "ela. Do&nije
#veanje s#pr#%nikovo$ nasle"no$ "ela ne menja nita # tome- kako
<<
s#pr#%nik pravo na poveanje nasle"no$ "ela ostvar#je p#tem sin$#larne
s#k&esije( on a poveani nasle"ni "eo ne o"$ovara a ostavioeve "#$ove.
Biv. 6a"a s#pr#%nik# pripa"ne # svojin# &elok#pna aostavtina( ostali nasle"ni&i
ex tunc 1retroaktivno2 $#'e nasle"niko svojstvo( ime se menja o'im
s#pr#%nikove o"$ovornosti a "#$ove- to" tren#tka s#pr#%nik postaje
o"$ovoran a sve "#$ove.
Bv. S#pr#%nikovo pravo na poveanje nasle"no$ "ela je nenasle"ivo.
Bvi. 5akon iriito propis#je "a ako 'rani "r#$ #mre pre ostvarenja prava na
poveanje nasle"no$ "ela( to pravo ne prelai na nje$ove nasle"nike.
Bvii. Preinaenje i #ki"anje "o%ivotno$ #%ivanja
6onstit#sianjem "o%ivotno$ #%ivanja na "el# aostavtine koji s# nasle"ili
ostali nasle"ni&i( s#pr#%nik stie pravo "a taj "eo aostavtine "r%i(
#potre'ljava( koristi 1pri'ira materijalne i &ivilne plo"ove2 i vri askte
konstit#tivno$ raspola$anja 1"aje stvar # ak#p ili na posl#$#2( "ok
sanasle"ni&ima ostaje samo nuda proprietas.
S#pr#%nik je nesme ot#iti ili promeniti njen# s#pstan&#( a sanasle"ni&i $a
ne mo$# koristiti.
Bviii. 5ON pre"via mo$#nost "a se "o%ivotno #%ivanje preinai # "o%ivotn#
rent#( na osnov# #$ovora ime# s#pr#%nika i ostali) nasle"nika. Renta
mo%e 'iti novana ili nat#ralna.
4e"nom asnovana renta mo%e se novim #$ovorom preinaiti # "o%ivotno
#%ivanje na o"reenim "o'rima( pri em# ta "o'ra ne moraj# 'ti i"entina
onima na kojima je postojalo prvo'itno #stanovljeno pravo #%ivanja.
BiB. Ako se promene prilike 'o$ koji) je s#pr#%nik# pripalo pravo na "o%ivotno
#%ivanje ili renta( s#" mo%e na a)tev ostali) nasle"nika( "o%ivotno #%ivanje
ili rent# #kin#ti. Ovo e #initi ako nast#pi promena imovinsko$ stanja #
korist s#pr#%nika ili po$oranje imovno$ stanja sanasle"nika.
Pri nasleivanj# se naroito &eni-
a. lino
'. 'rano
&. imovno stanje
s#pr#%nika i sanasle"nika.
BB. Poto je s#" ovlaen "a #kine rent# ili "o%ivotno #%ivanje( on"a je ovlaen i
"a je preinai( poto onaj ko mo%e vie mo%e i manje. Ali je mo%e preinaiti
samo ako s# prilike promenjene.
3!. 5u"ita% za%ons%og naslednog prava supru*ni%a
i. Pore" "r#$i) ralo$a 'o$ koji) event#alni nasle"nim mo%e i$#'iti pravo na
naslee 1nesposo'nost( ne"ostojnost i "r.2 postoje i o"reeni( akonom
pe"vieni sl#ajevi $#'itka nasle"no$ prava koji se o"nose samo na
na"%ivelo$ s#pr#%nika.
a. Ravo" ili ponitaj pre "ela&ije
<>
'. Ostavila& je po"neo t#%'# a ravo" 'raka( a nasle"ni&i s#
a)tevali nastavljanje post#pka( ra"i #tvrivanja "a je t#%'a 'ila
osnovana.
&. ;rak je pro$laen a nepostojei ili je poniten posle "ela&ije( #sle"
#roka # o"nos# na koje je pre%iveli '" 'io nestavestan ab initio( #
tren#tk# sklapanja 'raka.
". 5aje"ni&a %ivota je 'ila trajno prestala krivi&om na"%ivelo$ s#pr#%nika
ili # spora#m# sa ostavio&am.
ii. U ovim sl#ajevima spor je po pravil#( injenino$ karaktera( pa s#"
# post#pk# #tvr#je sve relevantne injeni&e.
iii. .eret "okaivanja pa"a na t#%ilak# stran#.
iv. Ovi raloi se o"nose na akonsko nasleivanje( a ostavila& je
slo'o"an "a avetajno #klj#i # naslee i '" koji ne 'i po akon# imao
pravo na naslee.
4$. Pove3anje za%ons%og naslednog dela ostavioevi+ roditelja
i. Pravo na poveanje nasle"no$ "ela ro"itelja
Pravo na poveanje akonsko$ nasle"no$ "ela pripa"a samo onom ro"itelj#
koji mo%e i )oe "a nasle"i( a nema n#%ni) sre"stava a %ivot. Ov"e postoje
"va mo$#a sl#aja-
a. 6a" s# ro"itelji %iveli aje"no
Na poveanje imaj# pravo o'a ro"itelja( na #t' svojinsko$ "ela
ostavioevo$ s#pr#%nika.
Ro"iteljima ta"a pripa"a "o%ivotno #%ivanje na s#pr#%nikovom
nasle"nom "el# # o'im# koji s#"( prema okolnostima o"re"i.
'. 6a" je aje"ni&a %ivota prestala
Ro"itelj koji nema n#%ni) sre"stava a %ivot mo%e a)tevati poveanje
svo$ nasle"no$ "ela najpre prema ostavioevom 'ranom "r#$#.
Ako s# o'a ostavioeva rastavljena ro"itelja # osk#"i( svaki o" nji)
mo%e a)tevati poveanje svo$ nasle"no$ "ela najpre prema
stavioevom 'ranom "r#$#( ali i prema ro"itelj# ijom krivi&om je
prestala aje"ni&a %ivota.
Ako ostavioev ro"itelj nema n#%ni) sre"stava a %ivot a kriv je a
prestanak aje"ni&e %ivota s "r#$im ro"iteljim( ne mo%e tra%iti
poveanje nasle"no$ "ela prema "r#$om ro"itelj# ostavioevom( ali to
mo%e #initi prema pre%ivelom ostavioevom 'ranom "r#$#.
ii. 6a"a je"an ostavioev ro"itelj nee ili ne mo%e "a nasle"i( "r#$i kojinema
n#%ni) sre"stava a %ivot( mo%e poveanje nasle"no$ "ela ostavriti ne samo
prema ostavioevom s#pr#%nik#( ne$o i prema ostavioevim po'onim
sro"ni&ima koji se po prav# pre"stavljanja poivaj# na naslee #mesto
ro"itelja koji nee ili ne mo%e "a nasle"i.
iii. Ako je vre"nost aostavtine tako mala "a 'i njenom po"elom apali #
osk#"i&#( ostavioevi ro"itelji mo$# a)tevati # svojin# &elok#pn#
aostavtin#.
<?
iv. Prilikom o"l#ivanja o a)tev# ostavioevi) ro"itelja s#" naroito &eni
a. imovno stanje i sposo'nost a privreivanje ro"itelja( ostavioevo$
'rano$ "r#$a i potomaka ro"itelja koji ne mo$# ili nee "a nasle"e(
'. "#%in# trajanja aj"ni&e %ivota ime# ostavio&a i nje$ovo$ 'rano$
"r#$a i
&. vre"nost aostavtine.
41. 1r*ava %ao nasledni%
i. U savremenim pravima je #svojeno reenja "a vakantna aosavtina pripa"a
"r%avi. Ne postoji sa$lasnost po kom osnov# "r%ava nasle#je.
a. Na osnov# ok#pa&ije( kao privile$ovani ili je"ino ovlaeni ok#pant
niiji) stvari
'. Stie naslee kao posle"nji akonski nasle"nik 1fcus post omnes2
ii. Polo%aj Rep#'like Sr'ije prema 5ON i 3FF?.$.
5ON i 3FF?.$ pre"via nasle"nopravn# priro"# prava "r%ave na vakantn#
aostavtin#( o"re#j#i "a je Rep#'lika Sr'ija posle"nji akonski nasle"nik.
Rep#'lika Sr'ija nasle#je
a. &elok#pn# aostavtin# # sl#aj# ka"a ia ostavio&a
3. nema "r#$i) akonski) nasle"nika(
8. niti p#novano$ avetanja
1ne postoji( ili je nitavo( ili je p#nova%no ali s# o"reeni samo
sin$#larni s#k&esori2
'. Ako postoji p#nova%no avetanje( "r%ava nasle#je samo vre"nost
aostavtine kojom ostavila& nije raspola$ao.
&. Dr%ava mo%e imati i polo%aj tv pret)o"no$ nasle"nika ka"a je
avetajni nasle"nik postavljen po" o"lo%nim #slovom ili rokom i ta"a
"r%avi pripa"a pravo #%ivanja aostavtine sve "o ostvarenja #slova ili
isteka roka( s tim "a # sl#aj# neostvarenja #slova "r%ava postaje
#niveralni s#k&esor.
iii. Polo%aj Rep#'like Sr'ije kao akonsko$ nasle"nika
Rep#'lika Sr'ija( kao i svaki "r#$i nasle"nik mo%e a)tevati-
a. Pre"aj# aostavtine
'. .ra%iti ponitaj avetanja
&. .#%iti privi"no$ nasle"nika
". Sama 'iti privi"ni nasle"nik
e. .ra%iti "a joj se isplati ili pre"a ono to je ostavio&# "#$ovano.
0 to sve # materijalnopravim i pro&esnim rokovima koji va%e a ostale
nasle"nike.
iv. D%ava
/. O"$ovara a ostavioeve "#$ove "o visine nasleene imovine
$. Cora isp#niti ispor#ke i nalo$e
.o va%i # "ve reerve-
3. Nalo$ ili ispor#ka ne smej# "a terete niko$a lino( jer ta"a(
#"os#stv# optereeno$ li&a 7 pa"aj#
<@
8. 6ao isklj#ivi nasle"nik "r%ava je o'avena "a isp#ni nalo$e( ali
praktino( ova o'avea je moralne priro"e( jer ne postoji li&e
kome 'i( # sl#aj# $#'itka nasle"no$ prava 'o$ neip#njenja
nalo$a( pripao nasle"ni "o "r%ava.
Ako je "r%ava "elimini nasle"nik( postoji li&e kome 'i pripao
njen "eo aostavtine # sl#aj# neisp#njenja nalo$a( tako "a
ov"e "r%ava potpa"a po" #"ar pravne sank&ije a neisp#njenje
nalo$a.
v. Dr%ava se ne mo%e o"rei naslea.
vi. 5aostavtina koj# "r%ava nasle"i postaje "r%avna imovina.
vii. Dr%ava mo%e "o'iti aostavtin# na #%ivanje( ali po istek# o"reeni)
rokova stie naslee # svojin#. Ovo je sit#a&ija ka"a s# nasle"ni&i neponati.
42. -lo"oda testiranja / pojam i ogranienja
i. Slo'o"a testiranja je pravo koje o"reenim pravnim s#'jektima
1testamentarno sposo'nim +ikim li&ima2 pr#%a javni pore"ak je"ne "r%ave
a. # po$le"# sa"r%ine nji$ovo$ je"nostrano$ i neposre"no$ raspola$anja
aostavtinom a sl#aj smrti( kao i
'. # po$le"# "r#$i) nji)ovi) ijava i nare"'i # vei sa spostvenom smr#(
koje
&. ova li&a mo$# je"nostrano imeniti ili #kin#ti sve "o tren#tka smrti ili
$#'itka testamentarne sposo'nosti.
ii. 6ao to je vlasnik #vek( manje ili vie o$ranien # po$le"# #%ivanja ili
raspola$anja pre"metom svojine( kao to s# pravni poslovi inter vivos
o$ranieni( tako je i slo'o"a testamentarno$ raspola$anja # svakom prav#
omeena irim o"nosno #%im $rani&ama.
iii. Pore" posre"no$ o$ranienja( koje "el#je na sve pravne instit#te p#tem
#stanove javno$ poretka( svako pravo ponaje i neposre"na pravna sre"stva
a o$ranienje slo'o"e testiranja.
iv. Najponatije i naje+kasnije takvo sre"stvo je n#%ni "eo.
43. (storijs%i razvoj slo"ode testiranja
i. Neki tra$ovi slo'o"e raspola$anja imovinom mo$# se nai jo ko" najstariji)
&ivilia&ija 1E$ipana( Cespotama&a( :in"#sa( 4evreja( i Hrka2
0pak slo'o"a testiranja # smisl# mo$#nosti pre"#imanja lino$(
je"nostrano$ i opoivo$ akta raspola$anja imovinom a sl#aj smrti javlja se
tek # rimskom prav#( $"e se ravila "o o'lika koji se # osnovi koriste # svim
savremenim pravima.
ii. Rimsko pravo
Rimsko pravo ravilo je o'ilje testamentarni) /ormi-
a. testamentum calati comitis
'. man&ipa&ioni testament
&. #smeni testament pre" se"am sve"oka
". s#"ski testament
<A
e. pismeni testament pre" se"am sve"oka
/. vojniki testament
$. olo$ra/ski testament.
Ovaj ravoj je nastao tokom &ele istorije apa"ne rimske &ivilia&ije.
iii. Prvo'itna o$ranienja pri sastavljanj# testamenta 'ila s# i#etno velika.
O$raniena-
a. Ustanovom boni mores
'. p#tem striktne /orme
&. # po$le"# kr#$a li&a sa aktivnom i pasivnom testamentarnom
sposo'no#
". # po$le"# mesta i vremena sainjavanja
e. # po$le"# sa"r%ine ijave
.ako "a se o slo'o"i avetavanja # "ananjem smisl# rei ne mo%e
$ovoriti.
iv. Vremenom( sa inteniviranjem "r#tveno$ i ekonomsko$ %ivota( #savrava
se i pravni %ivot( naroito preko oslo'aanja o" striktne /orme.
v. Pravni poslovi postaj# je"nstavniji i prist#paniji.
vi. Dr#tvo se ravija preko kolektivne( "o poro"ine( pa in"ivi"#alne svojine-
vlasnik "o'ija sve ira ovlaenja # po$le"# mo$#nosti raspola$anja svojom
imovinom.
vii. N#%ni nasle"ni&i i n#%ni "eo
Ali o$ranienja s# postojala i # tren#tk# najvie$ ravoja slo'o"e testiranja.
5avetanje je 'ilo o$ranieno pravom o"reeni) li&a 1naj'li%i) sro"nika2 "a
nasle"e( protiv volje avetao&a 1prvo N pa kasnije ak 3Q< aostavtine ka"
ostavila& ima etri nasle"nika( a O ako ima pet ili vie nasle"nika2
Ova li&a navana s# n#%nim nasle"ni&ima( a "eo na koji s# imali pravo n#%ni
"eo.
Ove #stanove s# kasnije p#tem re&ep&ije #nete # prava evropski) "r%ava.
viii. Ravoj slo'o"e testiranja # En$leskoj
U an$losaksonsko vreme ivesna nasle"nopravna "ejstva postiana s#
korienjem ivesni) o'li$a&ionopravni) instit#ta( naroito p#tem poklona a
sl#aj smrti.
iB. Neka vrsta pretee testamenta # En$leskoj 'ile s# tv ** posle"nje rei**(
kojima je ovek na samrti "avao "irektive kojima se tre'alo r#kovo"iti pri
raspo"eli neko$ spe&i+no$ "ela ili kvote nje$ove imovine
B. .okom sre"nje$ veka "olai "o preokreta. .estamenti koji o'#)vataj#
pokretn# imovin#( kao i oni koji se o"nose na neke vrste nepokretnosti
postaj# #o'iajeni.
Po" "irektnim #ti&ajem &rkve( koja( 'o$ sopstveno$ interesa( sna%no
po"stie ravoj slo'o"e testiranja( postepeno preova"ava i"eja "a #mreti
'e testamenta( i#ev sl#aj inena"ne smrti( pre"stavlja sramot#.
Bi. O$ranienja s# ipak postojala.
De&a i s#pr#$a s# imali **neponitivo pravo** na o"reeni "eo aostavtine
13Q<2( to je # stvari 'io n#%ni "eo.
Bii. U prvoj polovini IV00 veka "e&a $#'e pravo na n#%ni "eo( a s#pr#%nikovo
pravo se pretvara # pravo na #"oviki #%itak.
<E
Raloi s# 'ili "vojaki-
a. N#%ni "eo a)teva #napre" o"reena( pre&ina pravila o" koji)
s# se En$lei o"#vek airali.
'. En$leska poro"i&a 'ila je po"vr$n#ta o"reenim "einte$ra&ionim
pro&esima( #slovljenim ira%enom emi$ra&ijom koja je rasla sa
porastom kolonijalne moi 0mperije.
Biii. Ravoj slo'o"e testiranja # Sr'iji
U naem po"r#j# slo'o"a testiranja nije "osti$la onaj stepen koji je imalo
rimsko!viantijsko pravo.
Biv. D#anov akonik sa"r%ai ivesne o"re"'e i koji) proiilai "a slo'o"a #
raspola$anj# svojim "orima nije 'ila neponata.
Bv. .estament je veini naro"a ipak 'io "#$o vremena ne"ost#pan. U pravnim
ivorima( po pravil#( nailaimo na testamentarna raspola$anja ko"
pripa"nika vla"aj#e$ sloja( ali i ta"a je re o raspola$anj# pokretnim
stvarima.
Nepokretnosti( po naro"nim o'iajima( ostajale s# # poro"i&i( kao neka vrsta
opte$ ro"'insko$ sto%era.
44. -lo"oda testiranja u uporednom pravu
i. Evropskokontinentalni sistem
Prava svi) evropski) "r%ava( osim En$leske( # osnovi pri)vataj# 4#stinijanov#
kon&ep&ij# o$ranienja slo'o"e testiranja p#tem #stanove n#%no$ "ela.
ii. Prema ovom sistem# nasleivanje na osnov# akona je "vojako-
3. S je"ne strane( o"re#j# se nasle"ni&i koji e se poivati na naslee
samo # sl#aj# ako ostavila& svojom voljom nije o"re"io nasle"nike(
to nai "a s# norme koje ovo re$#li# "ispoitivne priro"e.
8. S "r#$e strane( akon p#tem imperativni) normi propis#je "a o"reeni
"eo aostavtine ostavio&a mora pripasti o"reenim li&ima( ak i
protivno ostavioevoj volji. N#%ni nasle"ni&i s# li&a kojima je
a$arantovan "eo aostavtine. Deo aostavtine na koji imaj# pravo
je n#%ni "eo.
iii. 6r#$ n#%ni) nasle"nika
6r#$ n#%ni) nasle"nika raliito je tretiran # #pore"nom prav#.
Po pravil# ovaj kr#$ #klj##je li&a o" potomaka( preko 'rano$ "r#$a(
ro"itelja( 'rae i sestara( pret&ima( "o "r#$i) li&a koje je ostavila& i"r%avao.
iv. Veliina n#%no$ "ela
4e"na o" 'itni) karakteristika kontinentalno$ sistema( o"nosno pravo koja
pri)vataj# n#%ni "eo( sastoji se # tome to je taj "eo aostavtine #vek
#napre" o"reen.
Nain to$ o"reivanja mo%e 'iti "vojak-
a. poje"inani n#%ni "eo
'. sk#pni n#%ni "eo
Veina prava o"re#je poje"niani n#%ni "eo. .# se prvo o"re#je akonski
"eo naslea svakom n#%nom nasle"nik#( pa se na takv# osnov# primenj#je
akonom pre"vieni pro&enat.
<F
v. Dr#$aiji sistem je # /ran&#skom prav#( i pravima # kojima se primen#je
sistem postavljen # ,o"e ,ivil 7 #. Prema ovom sistem# veliina n#%no$
"ela o"re#je se prema &elini aostavtine i avisi o" 'roja i vrste n#%ni)
nasle"nika.
iv. Slinosti i ralike
Osnovna aje"nika nit # sistem# kontinentalno$ prave jeste postojanje
prava o"reeni) akonski) nasle"nika "a a)tevaj# akonom #napre"
o"reen "eo aostavtine. .o pravo pripa"a ostavioevim naj'li%im
roa&ima( pre svi) "e&i i( event#alno 'ranom "r#$#.
v. .aj "eo aostavtine o"reen je pro&ent#alno i po pravil# se kree o" 3Q< "o
8Q< akonsko$ nasle"no$ "ela. 1ato to se n#%ni nasle"nik #vek poiva na
naslee kao akonski nasle"nik2
vi. Polo%aj n#%no$ nasle"nika # kontinentalnom prav# avisi o" nje$ovo$ mesta
i polo%aja kao akonsko$ nasle"nika. Ov"e se railae poje"ina prava ovo$
sistema.
vii. Polo%aj n#%no$ nasle"nika avisi i o" postojanje neki) pose'ni) pravila koja
a nje$a( kao akonsko$ nasle"nika( va%e # konkretnom prav#. 1npr. pravo
i'ora 'rano$ "r#$a o"reeno$ pro&enta aostavtine ili vee$ pro&enta na
#%ivanje2 Neke spe&i+nosti te vrste pose'no # vei sa nasle"no!pravnim
polo%ajem 'rano$ "r#$a( postoje i ko" nas.
viii. 0pak # sistem# kontinentalno$ prava postoje neke ralike koje s# o" vee$
naaja( veane a pravn# priro"# n#%no$ "ela.
iB. Pravna priro"a prava na n#%ni "eo
Stav o pitanj# pravne priro"e prava na n#%ni "eo mo%e 'iti "vojak-
a. N#%ni "eo koa nasle"nopravna #stanova
'. N#%ni "eo kao o'li$a&ionopravna #stanova.
B. Opte je pri)vaeno "a o"reivanje pravne priro"e prava na n#%ni "eo spa"a
# "ome avetaoeve slo'o"e testiranja. Sva savremena prava 'ilo "a
pri)vataj# je"no ili "r#$o stanovite( "op#taj# avetao&# "a on sam o"re"i
nain namirenja svoji) n#%ni) nasle"nika. On to mo%e #initi # o'lik#-
a. akonsko$ nasle"no$ "ela
'. testamentarno$ "ela
&. ispor#ke( o"nosno le$ata.
;itno je "a n#%ni nasle"nik "o'ija "eo koji vre"nosno o"$ovara veliini
n#%no$ "ela # o"nosnom prav#.
Ali ako avetala& nije n#%nom nasle"nik# ostvio nita( ili m# nije ostavio
"ovoljno( ovo pitanje se pojavlj#je.
Bi. N#%ni "eo kao nasle"no pravo
Rimska pravno s)vatanje n#%no$ "ela je 'ilo "a je n#%ni "eo pars
hereditatis( o"nosno nasle"no pravo. Velika veina prava koja koristi
#stanov# n#%no$ prava( sle"i rimljane( i pre"via nasle"nopravn# priro"# te
#stanove.
Nasle"nopravna 1stvarnopravna2 priro"a prava na n#%ni "eo omo$#ava
ovlaenom li&# "a #estv#je # "eo'i aostavtine in natura. Ako ostavila&
ostavi n#%nom nasle"nik# ne"ovoljno( n#%ni nasle"nik ima pravo na"op#ne
"o visine n#%no$ "ela in natura ( ako neto "r#$o ne proiilai i testamenta.
>G
Bii. Ovo proivo"i o"reene posle"i&e-
a. N#%ni nasle"ni&i "ele se # nasle"ne re"ove i to po istom kriterij#m# kao i
1re"ovni2 akonski nasle"ni&i 7 va%i prin&ip sle"ore"a i prin&ip isklj#ivosti
b. N#%ni nasle"nik e # konkretnom sl#aj# postati samo ono li&e koje 'i #
tom sl#aj# po optim pravilima nasleivanja postalo akonski nasle"nik.
c. N#%ni nasle"nik mora isp#niti sve a)teve koji se postvaljaj# # po$le"#
nje$ovi) lini) svojstava.
d. N#%ni nasle"nik mo%e 'iti aeto "ete( primenj#je se +k&ija nascitrurus
pro jam nato
e. U pravima $"e kvalitet i poreklo "o'ara aostavtine iaivaj# o"reene
posle"i&e # akonskom re"# nasleivanja( iste posle"i&e o"nose se i na
n#%ni "eo( o"nosno na n#%ne nasle"nike.
f. U po$le"# prijema ili o"'ijanja n#%no$ "ela( a n#%no$ nasle"nika va%e
sva pravila o nasle"nikoj ijavi koja va%e i a re"ovne nasle"nike.
g. U po$le"# prijema ili o"'ijanja n#%no$ "ela( a n#%no$ nasle"nika va%e
sva pravila o nasle"nikoj ijavi koja va%e i a re"ovne nasle"nike.
h. N#%ni nasle"nik o"$ovara a o'avee ostavio&a # srameri sa svojim
"elom( jer je on ostavioev #niveralni s#k&esor.
i. N#%ni nasle"nik # srameri svo$ n#%no$ "ela #estv#je # realnoj po"eli
aostavtine.
Biii. N#%ni "eo kao o'li$a&iono pravo
N#%ni "eo kao pravo n#%no$ nasle"nika( na tv novani a)tev postavljen je
# sre"njovekovnom pr#skom prav#.
Primenj#je se # A#striji i Nemakoj( a Sr'ija je 5ON i 3FF?.$ #vela pravilo o
o'li$a&ionoj priro"i prava na n#%ni "eo( i 9ran&#ska se imenama ,o"e ,ivila
opre"elila a o'li$a&ion# priro"# n#%no$ "ela.
Biv. Prema ovom reenj# n#%ni nasle"nik nema pravo "a a)teva realni "eo
aostavtine.
Nje$ov pravni polo%aj o"$ovara polo%aj# poverio&a aostavtine o"nosno
poverio&a #niveralni) s#k&esora i event#alno o"reeni) poklonoprima&a.
.ako "a n#%ni nasle"nik # tren#tk# "ela&ije ne stie nikakvo stvarno pravo
ve samo pravo potra%ivanja # o"nos# na o"reen# s#m# nov&a.
Bv. Posle"i&e
Ukoliko 'i se # praksi ivela "osle"na po"ela pravne priro"e prava na n#%ni
"eo( on"a 'i( ime# n#%ni) nasle"nika # sistem# nasle"no!pravne priro"e i
sistem# o'li$a&ionopravne priro"e to$ 'rava( ja 'io nepremostiv.
N#%ni nasle"nik ne mo%e imati polo%aj o'ino$ poverio&a( ato to 'i to
vo"ilo nepravinim reenjima. 1ne'i se vo"ilo ra#na o "ostojnosti( niti o
stepen# sro"stva( ili nasle"nom re"#( to je nepri)vatljivo2
Bvi. 5ato praksa ne ponaje tako ekstremne sl#ajeve. 0 # pravima $"e je
pri)vaena o'li$a&iona priro"a prava na n#%ni "eo( ivesni osnovni
nasle"nopravni prin&ipi o"nose se i na li&a koja s# ovlaena "a a)tevaj#
n#%ni "eo.
.o se on"osi na a)teve # po$le"# lini) kvaliteta( stepena sro"stva(
pripa"nitv# 'li%em re"# nasleivanja ( # po$le"# +k&ije Nasciturus i sl.
Bvii. O"reene ralike postoje-
>3
a. O'li$a&ionopravna priro"a 7 avetapev testament kojim on
prekomerno raspola%e ne ponitava se
Nasle"nopravna priro"a 7 avetajna prava raspola$anja se smanj#j#(
o"nosno "elimino ili # potp#nosti ponitavaj#.
b. O p 7 n#%ni "eo je prenosiv kako pravnim poslovim inter vivos tako i
mortis causa
NP 7 pravo je neprenosivo
c. OP 7 na a)tev a ostvarenje n#%no$ "ela se primenj#j# pravila koja
va%e a o"$ovaraj#e t#%'e
NP 7 primenj#j# se sva pravila o nasle"nikoj ijavi
d. OP 7 "o'ija o"reeni novani inos i aktive aostavtine 1poto se
namire poreske o'avee i ostavioevi poverio&i2 tako "a ne o"$ovara
a "#$ove
NP 7 nasle"nik o"$ovara a "#$ove sramerno svom "el#( poto je
#niveralni s#k&esor.
e. OP 7 ne avisi o" vrste poreka( o"nosno kvaliteta "o'ra koja #lae #
sastav aostavtine
NP 7 polo%aj nn po pravl# avisi o" takvi) "o'ara
f. NP 7 nn ima pravo na svak# stvar i svako "or'o i aostavtine #
alikvotnom "el# svi) "o'ara koja #lae # sastav aostavtine.
OP 7 nema
g. OP 7 nest#pa # pose" "ela&ijom
NP 7 st#pa # pose" "ela&ijom
h. OP 7 s#"ska o"l#ka # vei sa pravom nn ima konstit#tivno "ejstvo( i
"el#je samo ex nunc
NP 7 ima "eklarativno "ejstvo i "el#je ex tunc
Bviii. Najva%nija slinost ovi) sistema o$le"a se # pri)vatanj# osnovni)
nasle"nopravni) pravila kao aje"niki)
BiB. Ra'atinjenje n#%no$ nasle"nika
Najvei 'roj prava ovla#je avetao&a "a # akonom o"reenim
sl#ajevima mo%e svojom voljom 7 ira%enom irino( ili na nes#mnjiv nain(
i to # /ormi testamenta 7 o"#eti n#%nom nasle"nik# pravo na n#%ni "eo.
BB. 4avlja se # "va vi"a-
a. 0sklj#enje i prava na n#%ni "eo
Vrsta $raanskopravne kane a ponaanje nn kako # o"nos# na
ostavio&a i njem# 'liska li&a( tako i o"nos# na "r#tven# aje"ni&#. 5a
primen# ove #stanove potre'na je akonom o"reena ra"nja ili
prop#tanje koji m# se mo%e #pisati # krivi&#. 6a"a s# a"ovoljeni ovi
#slovi avetala& mo%e isklj#iti to li&e i testamenta # korist "r#$i)
li&a.
.re'a ralikovati ne"ostojnost( koja "el#je ex lege.
'. Lienje prava na n#%ni "eo.
Hlavni ratio ove #stanove je atita "r#$ostepeni) i event#alno "aleki)
potomaka ostavio&a. Omo$#ava se # nekom smisl# pravo
pre"stavljanja( ne ato to nn ne mo%e ili nee "a nasle"i( ve ato to
>8
je to # konkretnom sl#aj# ra&ionalno i pravino. 1rasipnik( pre"#%en
sa maloletnim ili a ra" nesposo'im "etetom2.
BBi. An$lo!ameriki sistem
En$lesko pravo i prava koja sle"e en$lesk# pravn# tra"i&ij# ponaj#
"r#$aija reenja.
U En$leskoj se o" IV00 "o II veka javlja potre'a "a se #tvr"i pravna atita
nasle"nopravni) interesa o"reeni) 7 o" ostavio&a avisni) 7 li&a( a pre
sve$a naj#%e poro"i&e.
BBii. O$ranienje slo'o"e testiranja # En$leskoj
! .)e 0n)eritan&e 19amilT Provision2 A&t i 3F<E.$ #vo"i posre"no o$ranienje
slo'o"e testiranja( koje se prenosi # kolonije( tako "a jo #vek postoji #
emljama an$lo!amerino$ sistema.
Prema ovom propis# s#" je # En$leskoj ovlaen "a #kine( o"nsno imeni
o"reena raspola$anja #koliko o&eni "a ovaj nije nainio ra'orit# o"re"'# #
svom testament#.
5akon i 3FA?.$ ovla#je na po"noenje a)teva sle"ea li&a-
a. Ostavioevo$ s#pr#%nika
'. ;ive$ s#pr#%nika koji nije asnovao novi 'rak
&. Ostavioevo "ete 1pre sve$a maloletno2( kao i nasciturus i p#noletna
"e&a nesposo'na a ra".
". Li&e koje je ostavila& tretirao kao "ete # poro"i&i
e. Li&e koje je i"r%avano o" ostavio&a.
Co$# se o'ratiti .)e ,)an&erT Division ili 9amilT Division o/ t)e :i$) ,o#rt(
kao i okr#%nom s#"# ako aostavtina ne prelai ?GGG /#nti.
5a)tev se po"nosi # rok# o" @ mese&i( ali rok nije prekl#ivan.
6onana o"l#ka s#"a avisi # velikoj meri o" slo'o"no$ s#"ijsko$ #verenja
prvostepeno$ s#"a( Apela&ioni s#" se retko mea # ov# o&en#.
BBiii. 6riterij#m # po$le"# o&ene ra'oritosti avetaoevo$ raspola$anja je
o'jektivan ( tako "a nije 'itno "a li je sa s#'jektivno$ stanovita post#pio
nera#mno.
BBiv. S#" &eni sve relevantne injeni&e.
BBv. Prvi p#t prema akon# i 3FA?.$ se onemo$#ava ii$ravanje pravila o
primerenom i"r%avanj# pravnim poslovima inter vivos. .ako "a se
poklonoprim&i mo$# o'aveati "a o'e'e"e nova& ili na "r#$i nain
a"ovolje po"nosioev a)tev.
BBvi. O$ranienje slo'o"e testiranja # SAD
Sve "r%ave SAD( osim L#iiane 1ima n#%ni "eo2 pri)vataj# # osnvi sistem
en$lesko$ prava.
BBvii. U veini "r%ava SAD postoje akonske o"re"'e 1Stat#te laM2koje a'ranj#j#
testamentarna raspola$anja o"reenim poljoprivre"nim emljitem
1:omestea" A&t2
BBviii.Ustanova #"oviko$ #%itka postoji i # amerikom prav# i ima velike slinosti
sa o"$ovaraj#om #stanovom en$lesko$ prava. U mno$im "r%avama se
menja # pravo na "eo isto$ pri)o"a o" ostavioeve imovine( slino
en$leskom prav#.
><
BBiB. U SAD nema akona koji o$raniava slo'o"# testiranja. Ali nije
neo$raniena. U praksi se esto osporava testament kojim se avetaoeva
"e&a liavaj# naslea. Do to$ osporavanja najee "olai i ralo$a
avetaoeve( navo"ne( ne#ra#nljivosti ili ne"ovoljeni) #ti&aja na nje$ov#
volj#.
U prvoj instan&i porota i s#"ije imaj# simpatije prema "e&i( ali apela&ioni
s#"ovi( sna%no po"r%avaj# slo'o"# testiranja.
BBB. Ako avetala& raspola%e &elok#pnom imovinom ne spominjaj#i "e&#( #
$ovotvo svim "r%avama se #ima "a on time nije %eleo "a i) lii naslea( pa
na osnov# te o'orive pretpostavke( "e&a "o'ijaj# akonski "eo naslea.
O"nosi se i na #n#ke ostavio&a.
BBBi. Ako ostavi &elok#pn# imovin# 'ranom "r#$# takvo raspola$anje je
p#nova%no jer se polai o" to$a "a je pretpostavio "a e se pre%iveli
s#pr#%nik starati o interesima "e&e.
BBBii. Osnov o$ranienja slo'o"e raspola$anja
Postoji vie teorija o osnov# o$raniavanja slo'o"e raspola$anja.
45. 0ema nu*ni+ nasledni%a u pravu -r"ije
i. 5akonom o nasleivanj# i F?.$ proiren je kr#$ n#%ni) nasle"nika # Sr'iji
a. # prvom n#%nom re"# 7 potom&i( #svojeni&i( i nji)ovi potom&i i
ostavioev 'rani "r#$
&. # "r#$om n#%nom re"# 7 ostavioev 'rani "r#$( ro"itelji(
#svojio&i( kao i ostavioevi 'raa i
sestre( ali ne i nji)ovo potomstvo
". # treem n#%nom re"# 7 samo ro"onaenlni&i( tj svi
ostavioevi pre&i
46. 'slovi za sti&anje svojstva nu*nog nasledni%a
i. Da 'i neko li&e i kr#$a n#%ni) nasle"nika to aista i postalo( potre'no je "a
se isp#ne o"reeni #slovi. .i #slovi mo$# se po"eliti na- o'jektivne #slove i
o'jektivno!s#'jektivne #slove
a. O'jektivni #slovi
Da 'i neko li&e 'ilo n#%ni nasle"nik # konkretnom sl#aj#(
3. potre'no je "a postoji akonom pre"viena vea to$ li&a sa
ostavio&em
K o"reeno krvno ili $raansko sro"stvo
K 'rana vea to$ li&a sa ostavio&em
K o"reeni stepen sro"stva
8. Da se to li&e po akonskom re"osle"# poivanja na naslee in
concreto pojavlj#je kao nasle"nik
K "ostojnost
K pravo pre"stavljanja
K prirataj
K isklj#ivost ime# nasle"ni) re"ova
>>
K poveanje i smanjenje nasle"no$ "ela
Prema 5ON n#%ni nasle"ni&i po o'jektivnom kriterij#m# s#-
3. Potom&i ostavio&a( nje$ovi #svojeni&i i nji)ovi potom&i
8. S#pr#%nik ostavio&a
<. Ostavioevi ro"itelji
'. O'jektivno!s#'jektivni #slovi
0vesna li&a mo$# postati n#%ni nasle"ni&i samo # isp#njenje "o"atni)
#slova. .i #slovi moraj# 'iti k#m#lativno isp#njeni-
3. Nemanje n#%ni) sre"stava a %ivot
8. .rajna nesposo'nost a privreivanje
Li&a koja nasle#j# # isp#njenje o'jektivno!s#'jektivni) #slova s#-
3. Ostavioeva 'raa i sestre
8. Usvojila& i nepotp#no$ #svojenja
<. ;a'e i "e"e i ostali pre&i
47. )eliina nu*nog dela
i. Nae pravo pri)vata sistem poje"niano$ n#%no$ "ela.
ii. O"reivanje n#%no$ "ela
Da 'i se o"re"io prvo se ira#nava akonski "eo n#%no$ nasle"nika #
svakom konkretnom sl#aj#( taj "eo on"a pre"stavlja osnovi&# a
ira#navanje n#%no$ "ela. Osnovi&a se #manj#je a akonom o"reeni
ralomak.
iii. Prema 5ON Sr'ije-
a. ostavioevi potom&i i s#pr#%nik imaj# pavo na-
O akonsko$ "ela
'. ostali n#%ni nasle"ni&i imaj# pravo na-
3Q< akonsko$ "ela
0relevantno je "a li konk#ri# # prvom ili "r#$om nasle"nom re"#
iv. O'ra#nska vre"nost aostavtine
0 ralo$a e+kasnosti #stanove n#%no$ "ela( o"nosno # &ilj# spreavanja
njeno$ ii$ravanja( sva "or'oina raspola$anje tretiraj# se je"nako-
a. sva testamentarna raspola$anja
'. svi pokloni #injeni +ikim li&ima # posle"njoj $o"ini %ivota
ostavio&a #le # tv o'ra#nsk# vre"nost aostavtine
! Pokloni #injeni +ikim li&ima 1koja ne #lae # kr#$ akonski) nasle"nika2
koji s# #injeni ivan nave"eno$ roka nee se #imati # o'ir i ralo$a
si$#rnosti pravno$ prometa.
! Nee #i # o'ra#nsk# vre"nost aostavtine ni poklon #injen pravom li&#
4. Pravna priroda prava i nu*ni deo
i. Osnov n#%no$ "ela # savremenom prav# ne mo%e i ne tre'a "a '#"e ni
a. poro"ina svojina( ni
'. pre#tni +"eikomis
>?
ve "a toj osnov tre'a 'iti
&. akonska o'avea i"r%avanja
ii. Velika veina savremeni) prava pre"via akonsk# o'ave# i"r%avanja(
ime# o"reeni) sro"nika( i event#alno( neki) "r#$i) li&a. .a se o'avea #
o"reenim sl#ajevima pro"#%ava i posle smrti o'aveno$ li&a. Na taj nain
#spostavlja se o$ranienje slo'o"e avetanja koje ima neposre"an osnov #
o'avei i"r%avnja.
iii. Sve emlje An$lo!ameriko$ sistema( mno$e emlje sre"nje i 4#%ne Amerike(
i neki evropski $raanski akoni&i s# pri)vatili ovo s)vatanje o n#%nom "el#.
iv. Neka evropska prava koja imaj# n#%ni "eo irino pre"viaj# o'li$a&iono!
pravn# priro"# to$ prava.
v. O'li$a&iona priro"a n#%no$ "ela spreava rasparavanje poljoprivre"ni)
pose"a. .ako "a sistem #ve"en 5ON i 3FF?.$ ima pre"nosti # o"nos# na
starije propise koji s# pri)vatali nasle"nopravn# kon&ep&ij# n#%no$ "ela.
vi. 5ON i 3FF?.$ kao akonsk# pretpostavk# postavlja o'li$a&ionopravn#
priro"# prava na n#%ni "eo( propisavi "a n#%nom nasle"nik# pripa"a
novana protivvre"nost n#%no$ "ela 1o'li$a&iono pravo2.
vii. Ova pretpostavka se mo%e o'oriti na "va naina-
a. Posre"stvom ostavioeve volje iskaane # avetanj# i
'. O"l#kom s#"a na a)tev n#%ni) nasle"nika
Na taj nain n#%ni nasle"nik mo%e #mesto o'li$a&iono$ prava stei pravo na
n#%ni "eo kao stvarno pravo.
viii. 0mena akonske pretpostavke ostavioevom voljom
O"reivanje pravne priro"e prava na n#%ni "eo spa"a # ostavioev# slo'o"#
avetanja.
6a" $o" je n#%nom nasle"nik# avetana vre"nost koja je manja o" n#%no$
"ela( t#maenjem avetanja tre'a otkriti avetaoev# namer# o nain# na
koji e se na"op#niti n#%ni "eo.
AL0 se i naina na koji je n#%nom nasle"nik# neto avetano 1ispor#ka ili
nasle"ni "eo2 nika"a ne mo%e ivesti a#tomatski aklj#ak "a je ostavioeva
namera 'ila "a n#%nom nasle"nik# # &elini na takoav naina pripa"ne
vre"nost n#%no$ "ela.
iB. 0mena akonske pretpostavke s#"skom o"l#kom
Ostavila& mo%e raspola$anjima # korist trei)( nepromiljeno #$roiti polo%aj
n#%ni) nasle"nika sa kojima je aje"no %ivao ili privreivao( koji s# se o
njem# 'rin#li( ij# je materijalni ili lini polo%aj inae neavi"an 1'olest(
starost( nemanje krova na" $lavom2
0splata novane protivvre"nosti n#%no$ "ela takvim n#%nim nasle"ni&ima
mo$la 'i onemo$#iti nji)ovo privreivanje( elenje( %ivot na "e"ovini i sl.
B. 5ON je propisao atitno pravolo prema kome n#%ni nasle"nik mo%e( pre"
s#"om( a)tevati "a se n#%ni "eo i o'li$a&ione preo'rai # stvarnopravn#
priro"#.
Prilikom o&ene a)teva a preo'ra%aj prava na n#%ni "eo i
o'li$a&ionopravne # stvarnopravn# pripro"#( s#" vo"i ra#na o-
a. karakter o"'ra koja #lae # sastav aostavtine
'. postojanje i "#%ina a)e"ni&e %ivota ime# ostavio&a i nn
>@
&. line i imovinske prilike nn( avetajni) nasle"nika i ostali) li&a koja s#
primila nek# imovinsk# vre"nost i aostavtine na osnov# "o'roino$
pravno$ posla 1ispor#koprim&i i poklonoprim&i2
.akoe( na osnov# a)teva nn( koji je %iveo ili privreivao # a)e"ni&i %ivota
sa ostavio&e( s#" mo%e o"l#iti "a nje$ov n#%ni "eo '#"e namiren in natura(
naroito on"a ka" s# poje"ine stvari i aostavtine neop)o"ne nn a
o'avljanje nej$ove "elatnosti. 1po$otovo ka" # aostavtini ima
poljoprivre"no$ emljita( a nn je poljoprivre"nik koji je aje"no sa
ostavio&em ra"io na tom imanj#2.
4!. (s%ljuenje iz prava na nu*ni deo
i. 0skl#enje i prava na n#%ni "eo 1exheredatio nota causa2 #stanova je ija
primena spa"a # "omen avetaoeve slo'o"e testiranja.
5a ralik# o" ne"ostojnosti( $"e je neop)o"na iriita volja avetao&a "a 'i
se ona otklonila( "a 'i "olo "o isklj#enja i prava na n#%ni "eo( potre'no
je( pore" isp#njenja akonski) #slova( "a avetala& svojom voljom isklj#i
nn i to na nes#mnjiv nain.
Nije potre'no "a se nave"e akonski osnov isklj#enja( ali mora se o"re"iti
isklj#enje # skla"# sa tim osnovom.
ii. Raloi a isklj#enje
5akon o nasleivanj# i F?.$ postavlja irok pravni stan"ar" kao ralo$ a
isklj#enje i rava na n#%ni "eo-
.e%e o$reenje o avetao&a koje je nastalo povre"om neke akonske ili
moralne o'avee.
iii. xemplis causa s# nave"eni neki o" mo$#i) ralo$a koji mo$# "ovesti "o
to$ o$reenja-
a. $r#' i #vre"ljiv o"nos prema avetao&#
'. #miljajno ivrenje te%e$ krivino$ "ela prema avetao&#(
nje$ovom "etet#( #svojenik#( 'ranom "r#$# ili ro"itelj#
&. o"avanje nera"# i nepotenom %ivota
iv. .e%e o$reenje o akonsk# ili moraln# o'ave#
.e%e o$reenje o akonsk# o'ave# mora se sastojati # ra"nji ili njenom
prop#tanj#( koja je # akonskom propis# iriito pre"viena( ili to i
o"reeno$ propisa nes#mnjivo proilai.
Ali se ovo #vek mora pro&enjivati aje"no sa "r#$im elementom( to jest kro
prim# o$reenja o moralne o'avee ime# li&a koja s# # pitanj# 1tako "a
iako nije o$reena akonska o'avea mo%e 'iti o$reena moralna2
.# je o"l##j#i s#'jektivni element 7 o&ena "a li je o"reena ra"nja o"nosno
prop#tanje mo$la "a "ove"e "o te%e$ o$reenja o ostavio&a. .o s#"
pro&enj#je #imaj#i # o'ir sve elemente( o'jektivne i s#'jektvine( "ato$
sl#aja( a pose'no avetaoeva s)vatanja o moralnim vre"nostima #
"r#tv# o"nsno # "r#tvenoj aje"ni&i 1naravno ako nis# # s#protnosti ve #
skla"# sa prin#"nim propisima( javnim poretkom i "o'rim o'iajima2.
v. Utvrivanje stepen povre"e
>A
Najte%e pitanje je pitanje o&ene stepena povre"e( jer samo te%i o'lik vo"i
p#nova%nom isklj#enj#.
U vei sa tim( Anti smatra "a 'i s#" 'io o'avean "a istra%i prav# volj#
avetao&a pri t#maenj# testamenta( o"nosno "a li je on aista %eleo "a
isklj#i nn i "a li to nes#mnjivo proiilai i testamenta. Ako #tv"i "a je tako
tre'a "a pree na #tvrivanje o'jektivno$ postojanja ralo$a a isklj#enje #
o"$ovaraj#em moment# i "a # skla"# sa tim "onese o"l#k#.
vi. Umiljajno #injeno te%e krivino "elo
Umiljajno #injeno te%e krivino "elo prema ostavio&# ili nje$ovom 'ranom
"r#$#( "etet# ili ro"itelj#( ima se prvenstveno &eniti prema praksi i teoriji
krivino$ prava.
a. Postojanje krivino$ "ela se po pravil# "oka#je krivinom pres#"om
1# sl#aj# "a je krivini post#pak nemo$# !! astarelost( amnestija 7
"okaivanje postojanja ralo$a mo$#no je i # parninom post#pk#2
'. Umiljaj postoji ako je #inila& svestan svo$ "ela i ako je )teo nje$ovo
ivrenje ili je 'io svestan "a #sle" nje$ovo$ injenja ili neinjenja
mo%e nast#piti a'ranjena posle"i&a pa je pristao na njeno nast#panje.
Raloi islj#enja krivi&e va%e i ov"e.
&. Pojam te%e$ krivino$ "ela nije o"reen ni # je"nom akon# ali se
mo%e #eti "a se ra"i o krivinim "elima koja se $o"e po sl#%'enoj
"#%nosti.
". Nije o" naaja "a li je ivila& 'io ivrila&( po"streka ili poma$a.
e. 5akon taksativno na'raja li&a prema kojima "elo mora 'iti #injeno "a
'i isklj#enje 'ilo p#nova%no-
3. S#pr#%nik ostavio&a 1li&e koje je 'ilo s#pr#%nik # tren#tk#
ivrenja krivino$ "ela2
8. De&a ostavio&a 1ov"e tre'a #klj#iti i #svojenike2
<. Ro"itelji ostavio&a
5a ov# vrst# krivino$ "ela( kao osnova a eks)eri"a&ij#m nije
neop)o"no "a postoji pravnosna%no os##j#a pres#"a. Dovoljno je
"a je "elo #injeno pre isklj#enja. U sl#aj# spora 1ka" nije voen
krivini post#pak2 to pitanje e se raspravljati # parninom post#pk#.
! 6rivina pres#"a( kako os##j#a tako i oslo'aaj#a( ve#je ostavinski
s#".
vii. Nera" i nepoten %ivot nn
Nera" i nepoten %ivot nn takoe ovla#je avetao&a "a primeni #stanov#
isklj#enja. O'a #slova moraj# 'iti k#m#lativno isp#njena.
Pri tom se nepoteni **ra"** ne mo%e tretirati kao ra" o kome $ovori akonski
tekst.
viii. O'im isklj#enja
0sklj#enje i prava na n#%ni "eo mo%e 'iti
a. Potp#no
'. Delimino 1ka"a n#%ni nasle"nik "o'ija manj# korist mereno
prema vre"nosti n#%no$ "ela koji 'i m# pripao "a nema osnova a
eks)ere"a&ij#2
>E
iB. O'lik isklj#enja
.estator mo%e isklj#iti n#%no$ nasle"nika # o'lik# potre'nom a avetanje(
i to na "va naina-
a. 0rino
'. Pre#tno 1ako i sa"r%ine testamenta kao &eline( nes#mnjivo proiilai
"a je neki n#%ni nasle"nik isklj#en( iako to nije reeno na #o'iajen nain2
ali je 'itno "a to '#"e na nes#mnjiv nain.
B. Navoenje ralo$a isklj#enja # testament# nije o'li$atni #slov a
p#nova%nost. Ali je navoenje ralo$a korisno jer smanj#je mo$#nost
sporova i olakava "okaivanje postojanja ralo$a a sl#aj smrti.
Bi. .ren#tak o&ene
5akon o nasleivanj# i F?.$ pre"via "a #rok isklj#enja mora postojati #
vreme ostavioeve smrti.
Bii. Dokaivanje
Ukoliko "oe "o spora osnovanosti isklj#neja nae pravo( o"re#je "a teret
"okaivanja pa"a na ono$a ko se na isklj#enje poiva. !nus probandi #vek
tereti avetajno$ nasle"nika( o"nosno "r#$o$ naslen"ika kome
eks)ere"a&ija i"e # prilo$( # sl#aj# "a nn istakne pri$ovor neosnovane
eks)ere"a&ije.
15ato to nn nasle#je na osnov# imperatino$ propisa( pa je eks)ere"a&ija
i#etak o" pravila2
Biii. Posle"i&e isklj#enja i prava na n#%ni "eo
0sklj#enjem i prava na n#%ni "eo n#%ni nasle"nik $#'i sva nasle"na prava
# meri # kojoj je isklj#en. Prava ostali) nasle"nika o"re#j# se kao "a
isklj#eni nije "o%iveo momenat "ela&ije. 0sklj#enje nn stvara nekoliko
nasle"nopravni) posle"i&a
3. .re'a #tvr"iti "a li "eo isklj#eno$ li&a prema testament# pripa"a
nekom avetajnom nasle"nik#( tj "a li ima mesta tv prirataj# na
osnov# volje avetao&a
8. Ukoliko se # tom smisl# ne mo%e #tvr"iti volja avetao&a( ta"a e se
prist#piti primeni prava pre"stavaljnja( tako "a e se poivati potom&i
isklj#eno$ li&a
<. ako nema potomaka koji )oe ili mo$# "a nasle"e( primenj#je se pravo
prirataja
>. 6onano( primenj#j# se ostala pravila akonsko$ re"a nasleivanja 7
poiva se sle"ei nasle"ni re"( 1# primen# jus representationis i jus
accrescendi2 i tako re"om sve "o "r%ave.
5$. 6i#enje prava na nu*ni deo
i. 6ro #stanov# lienja prava na n#%ni "eo 1exheredation bona mente2
ostavila& nije slo'o"an "a n#%ni "e lieno$ li&a ostavi kome )oe. Lienje se
mo%e o"nositi samo na potomke ostavio&a( i 'iti ivreno # korist nji)ovi)
potomaka. .ako "a se na neki nain ra"i o o'lik# prava pre"stavljanja.
ii. Raloi i #slovi a lienje
5akon pre"via "va #slova( "a je potomak-
>F
a. Prea"#%en 7 neki smatraj# ka" pasiva prelai aktiv# a N( ali Anti
misli "a se tre'a vo"iti ra#na o svim okolnostima sl#aja.
'. Rasipnik 7 ka"a li&e post#pa sa svojom imovinom na nain koji vo"i
njenom trajnom i nepovratnom #manjenj#.
!! lienje poslovne sposo'nost i ralo$a rasipnitva nije potre'no( i ak
mo%e pre"stavljati komplika&ij# ato to spreava nast#panja ratioa ove
#stanove( poto poslovno nesposo'no li&e ne mo%e samostalno raspola$ati
svojom imovinom. 0pak prema slov# akona i takav rasipnik se mo%e liiti n
"ela.
Uslovi s# alternativni.
iii. Potom&i 1# smisl# ove #stanove2 s# svi potom&i koji 'i 'ili pripa"ni&i prvo$
n#%no$ nasle"no$ re"a 1a ne samo "e&a ostavio&a2 ( ani i #svojeni&i.
iv. 5a p#nova%nost lienja neop)o"no je "a lieno li&e ima-
a. Caloletno "ete ili
'. maloletno$ #n#ka o" ranije premin#lo$ "eteta ili
&. P#noletno "ete nesposo'no a privreivanje ili
". P#noletno$ #n#ka( o" ranije premin#lo$ "eteta( koje je
nesposo'no a privreivanje.
Po samom akon#( tren#tak o&ene postojanja ovi) li&a se ve#je a
momenat "ela&ije.
v. Nain liavanja
Lienje se mora ivriti # /ormi testamenta.
Nije neop)o"no "a se na mesto lieno$ li&a postavi nje$ov potomak(
jer ako lieni # tren#tk# "ela&ije ima maloletno "ete ili maloletno$ #n#ka 1ili
p#noletne iste nesposo'ne a privreivanje2 lienje e 'iti p#nova%no. .o
li&e nije ni moralo postojati # tren#tk# lienja.
vi. Posle"i&e lienja
O"#ima lienom li&# pravo na n#%ni "eo # meri i na nain kako je to o"re"io
avetala&. Ukoliko $a je avetala& iskjl#io # potp#nosti( a to je pravilo(
post#pie se kao "a je isklj#eni #mro pre ostavio&a( te koristi prelae na
potomke lieno$ li&a-
3. Ako je sam avetala& o"e"io ta i koliko prelai na potomke lieno$
li&a post#pie se po toj o"re"'i
8. Ako avetala& nije o"re"io prelaak n#%no$ "ela na potomke lieno$
li&a( ta"a e po samom akon# te koristi pripasti onom nje$ovom
potomk# koji isp#njava #slove.
vii. Ostala prava
Ostala pitanja o'ima isklj#enja( "okaivanja( i sl. reavae se s)o"no
pravilima koja s# ineta ko" #stanove iklj#enja.
Svr)a #stanove lienja prava na n#%ni "eo je pre sve$a( atita
"r#$ostepeni)( ili event#alno( "alji) potomaka ostavio&a.
51. Povreda nu*nog dela
i. U sl#aj# "a vre"nost raspola$anja testamentom i raspola$anja p#tem
poklona premai raspolo%ivi "eo aostavtine n#%ni "eo je povreen.
?G
ii. N#%ni "eo mo%e 'iti povreen #
a. &elini 7 nn nije ostavljena nikakva vre"nost i aostavtine
'. "elimino 7 nn je "o'io manji "eo o" ono$ koji m# sle"#je po akon#
iii. 5a #spostavljanje povre"e sprovo"e se < opera&ije-
a. isra%#je se "a li preten" na n#%ni "eo neto 'esteretno pri'avio o"
ostavio&a i ako jeste 7 ta i koliko
'. ira#nava se veliina n#%no$ "ela
&. "ve vre"nosti se sravnj#j#- vre"nost pri'avljeno$ #manj#je se a
visin# n#%no$ "ela( a povre"a n#%no$ "ela postoji ka"a je vre"nost
n#%no$ "ela via o" vre"nosti koja je na osnov# akona ili avetanja
ili poklona pripala n#%nom nasle"nik#.
iv. Ostavila& mo%e povre"iti n#%ni "eo na < naina-
a. isklj#ivo testamentom
'. isklj#ivo 'esteretnim a%ivotnim raspola$anjima
&. k#m#lativno avetanjem i 'esteretnim raspola$anjima inter vivos.
v. O"reivanje o'ra#nske vre"nosti aostavtine
Utvrivanj# postojanja povre"e n#%no$ "ela pret)o"i o"reivanje
o'ra#nske vre"nosti aostavtine koja pre"stavlja osnovi&# a
ira#navanje n#%no$ "ela.
O'ra#nska vre"nost se ira#nava tako to se
a. vri popis i pro&ena &elok#pne imovine koj# je ostavila& imao #
tren#tk# smrti( i svi) nje$ovi) avetajni) raspola$anja i potra%ivanja(
osim oni) potra%ivanja koja s# oi$le"no nenaplativa.
.ako #tvrena vre"nost pre"stavlja aktiv# aostavtine.
'. O" vre"nosti aktive aostavtine sMe o"'ija pasiva aostavtine koj#
ine svi ostavioevi "#$ovi( kao i trokovi popisa i pro&ene
aostavtine i #o'iajeni trokovi sa)rane.
Ostatak "o'ijen na ovaj nain se naiva neto vre"nost aostavtine.
&. On"a se neto vre"nost aostavtine sa'ira sa vre"no# svi) poklona
koje je ostavila& #inio svojim akonskim nasle"ni&ima kao i sa
vre"no# poklona koje je ostavila& #inio # posle"njoj $o"ini %ivota
li&ima koja nis# nje$ovi akonski nasle"ni&i.
Ovo je o'ra#nska vre"nost aostavtine.
vi. U o'ra#nsk# vre"nost aostavtine ne #lae-
a. "o'ra koja je akonski nasle"nik stekao p#nova%nim #$ovorom o
#st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota
'. ono to je ostavila& #troio na i"r%avanje i kolovanje nasle"nika
&. pokloni #injeni # "or'otvorne i "r#$e optekorisne svr)e
". manji #o'iajeni i pri$o"ni pokloni
vii. Poklonom se smatra i svako o"ri&anje o" prava( pa i o"ri&anj# # korist
o"reeno$ nasle"nika( oprotaj "#$a( ono to je ostavila& a %ivota "ao
nasle"nik# na ime nasle"no$ "ela ili ra"i osnivanja ili proirenja "omainstva
ili o'avljanja animanja( kao i svako "r#$o 'esplatno raspola$anje.
viii. Pri pro&enjivanj# poklona &eni se vre"nost poklonjene stvari # tren#tk#
#tvrivanja vre"nosti aostavtine( ili prema njenom stanj# # vreme ka"a je
poklonjena.
?3
iB. Ako se poklon sastoji # osti$#ranj# # korist poklonoprim&a( kao vre"nost
poklona #ima se 'ir #plaeni) premija ka"a je taj 'ir manji o" osi$#rane
s#me.
Ako je 'ir premija vei o" vre"nosti osi$#rane s#me( kao vre"nost poklona
#ima se osi$#rana s#ma.
B. Dalje pravne posle"i&e povre"e n#%no$ "ela avise o" to$a "a li je nje$ova
pravna priro"a # konkretnom sl#aj# stvarnopravna ili o'li$a&ionopravna.
A. Povre"a n#%no$ "ela koji je o'li$a&ionopravne priro"e
i. 6a"a "oe "o povre"e n#%no$ "ela koji ima o'li$a&ionopravn# priro"#( #
tren#tk# smrti ostavio&a nastaje o'li$a&ioni o"nos koji a pre"met ima
o"reen# s#m# nov&a 1novana o'li$a&ija2.
Poverila& # tom o'li$a&ionom o"nos# je n#%ni nasle"nik( a "#%ni&i s# li&a #
ij# korist je ostavila& povre"io n#%ni "eo.
ii. Ako je n#%ni "eo povreen isklj#ivo avetanjem( novan# protivvre"nost
n#%nom nasle"nik# soli"arno "#$#j# svi avetajni nasle"ni&i 1#niveralni
s#k&esori2 i sipor#koprim&i 1sin$#larni s#k&esori2 sramerno "el#
aostavtine koji s# "o'ili( ako i avetanja ne sle"i ta "r#$o.
iii. Ako avetala& o"re"i vie ispor#koprima&a i nare"i "a se neki o" nji) namiri
pre ostali)( taj ispor#koprima& 1po$o"ovani ipor#koprima&( privile$ovani
le$atar2 postaje "#%nik n#%no$ nasle"nika samo ako ostali ne mo$# "a
namire n#%ni "eo.
iv. 6a"a avetajni nasle"nik isplati novan# vre"nost n#%no$ "ela( sramerno
se smanj# ispor#ke koje $a terete. 0sto va%i i a ispor#koprim&a ako $a je
avetala& opteretio po"ispor#kom.
v. 6a"a je n#%ni "eo povreen poklonima koje je #inio avetala&( "#%ni&i
n#%no$ "ela s# ostavioevi poklonoprim&i( ali a ralik# o" avetajni)
nasle"nika i ispor#koprima&a koji postaj# istovremeno "#%ni&i n#%no$
nasle"nika( poklonoprim&i postaj# "#%ni&i s#k&esivno( i to o'rn#to re"# kojim
s# pokloni #injeni. Najpre e "#%ni&i postati li&a koja s# primila poklon a
sl#aj smrti( pa ako novana vre"nost ovi) posklona nije "ovoljna "a se
namiri n#%ni "eo( o'li$a&ija se proir#je na poklonoprim&e koji s#
pretposle"nji primili poklon( i tako re"om. .o e se nastaviti "ok se n#%ni
"eo ne namiri # potp#nosti.
vi. Ako s# pokloni #injeni istovremeno( poklonoprim&i e istovremeno 'iti
"#%ni&i n#%no$ nasle"nika i to sramerno vre"nosti poklona.
vii. Ako je n#%ni "eo povreen k#m#lativno avetanjem i poklonom( vre"nost
n#%no$ "ela njapre "#$#j# avetajni nasle"ni&i i ispor#koprim&i.
Ako vre"nost ono$a to s# primili nije "ovoljna a namirenje n#%no$ "ela(
po$o"ovani ispor#koprima& e postati "#%nik( a ako ni on ne mo%e "a namiri
n#%ni "eo( poklonoprim&i postaj# "#%ni&i po nave"enom re"osle"#.
viii. Potra%ivanje n#%no$ "ela koji je o'li$a&ionopravne priro"e astareva # rok#
o" tri $o"ine o" "ana pro$laenja avetanja 7 ako je povreen avetanjem(
o"nosno # rok# o" < $o"ine o" "ela&ije ako je povreen poklonima.
?8
;. Povre"a n#%no$ "ela koji je nasle"nopravne priro"e
i. U sl#aj# povre"e n#%no$ "ela koji ima nasle"nopravn# priro"# n#%ni
nasle"nik je ovlaen "a po"i$ne pose'n# t#%'# kojom tra%i smanjenje
1re"#k&ij#2 testamentarni) raspola$anja i povraaj poklona ra"i namirenja
nje$ovo$ n#%no$ "ela- actio supletoria.
Poitivno pravo Sr'ije o"re#je "a se prvo smanj#j# testamentarna
raspola$anja( pa tek ako to nije "ovoljeno( prist#pa se vraanj# poklona.
ii. .aj tv princip sledoreda inspirisan je pretpostavkom "a je povre"a n#%no$
"ela nastala #pravo #sle" prekomerno$ testamentarno$ raspola$anja( kao
ostavioevo$ posle"nje$ "o'roino$ pravno$ posla.
iii. .estamentarna raspola$anja se smanj#j# na nain i # srameri kako je to
o"re"io avetala&( 'e o'ira "a li je to o"reeno irino ili pre#tno.
5akonom je o"reeno "a ako avetala& nare"i "a se neka ispor#ka isplati
pre svi) 1privile$ovani le$at2 7 ta se ispor#ka ima smanjiti posle"na( tek ako
smanjenje ostali) testamentarni) raspola$anja nije "ovoljno.
Ali ako se i avetanja ne mo%e nita aklj#iti( prist#pie se smanjenj# svi)
testamentarni) raspola$anja( 'e o'ira na nji)ov# priro"# i o'im( i to # istoj
meri( o"nosno srameri.
iv. .estamentarni nasle"ni&i i le$atari kojima je smanjen avetani "eo 'o$
povre"e n#%no$ "ela imaj# pravo na sramerno smanjenje tereta koji s# im
nalo%eni # testament#.
v. U &ilj# e+kasnije atite n#%no$ "ela( o"n spreavanja ii$ravanja
imperativni) pravila ove o'lasti nasleivanja pre"vieno je( # sl#aj# "a se
n#%ni "eo ne mo%e namiriti smanjenjem testamentarni) raspola$anja( "a
n#%ni nasle"nik mo%e a)tevati i povraaj poklona koje je ostavila& #inio a
%ivota.
vi. Poklonoprima& e se smatrati savesnim "r%avo&em( # po$le"# pre"meta
poklona koji tre'a "a vrati( "o "ana ka"a je sanao a a)tev a povraaj.
vii. U ivesnim sl#ajevima pojavlj#j# se i praktini pro'lemi pri ira#navanj#
n#%no$ "ela.
4e"an o" najei) naina povre"e o"i$rava se na sle"ei nain.
52. Za#tita nu*nog dela
i. Ostavioeva slo'o"a imene akonski) pravila nasleivanja nije apsol#tna.
On je ovlaen "a svojim testamentom o"re"i o'lik n#%no$ "ela i ako s#
akonski #slovi a to isp#njeni n#%no$ nasle"nika isklj#i i nasle"sva ili $a
lii n#%no$ "ela. Ali s# # nasle"nom prav# o$ranienja #tvrena
imperativnim o"re"'ama tako "a ako avetala& 'ilo testamentarnim
raspola$anjem( 'ilo o"reenim poklonima o"st#pi o" ovi) imperativni)
normi( n#%ni nasle"ni&i s# ovlaeni "a s#"skim p#tem tra%e atit# svoji)
interesa.
i. Ostavinski post#pak
U ostavinskom post#pk# se( pore" ostalo$( #tvr#je ko je n#%ni nasle"nik(
kao i nje$ovo pravo na n#%ni "eo 1o'lik n#%no$ "ela( nje$ova veliina i "r2.
?<
Ovaj post#pak je poneka" "ovoljan jer se # nje$ovim okvirima mo%e postii
spora#m ime# testamentarni) nasle"nika i polonoprima&a( s je"ne
strane( i n#%ni) nasle"nika kojima je povreen n#%ni "eo( s "r#$e strane.
U sl#aj# o"s#stva spora#ma n#%ni nasle"ni&i moraj# "a po"i$n# pose'n#
t#%'# # parninom post#pk# "a 'i ostvarili svoje pravo na n#%ni "eo.
ii. Parnini post#pak
a. O'li$a&iona t#%'a ! n#%ni "eo o'li$a&ionopravne priro"e
6a"a je n#%ni "eo o'li$a&ionopravne priro"e( povre"om n#%no$ "ela
nastaje novana o'li$a&ija # kojoj je n#%ni naslen"nik poverila& a na
"#%nikoj strani se nalae li&a # ij# kojist je ostavila& povre"io n#%ni
"eo.
! Ukoliko "#%ni&i n#%no$ "ela "o'rovoljno ne isplate n#%nom
nasle"nik# nje$ov n#%ni "eo( on mo%e ostvariti svoje pravo p#tem
o'li$a&ione t#%'e.
! Rok a t#%'# inosi < $o"ine o" "ana pro$laenja avetanja ako je
n#%ni "eo povreen avetanjem. Ako je n#%ni "eo povreen
poklonima( rok se ra#na o" tren#tka "ela&ije.
'. Nasle"nopravni o'lik n#%no$ "ela
6a"a je # pitanj# re"#k&ija testamentarno$ raspola$anja( "akle ka"a je
re o naslen"opravnoj 1stvarnopravnoj2 priro"i n#%no$ "ela( rok a
po"ianje t#%'e tee o" pro$laenja testamenta
!6a"a je # pitanj# povraaj poklona rok tee o" tren#tka "ela&ije(
o"nosno o" pravnosna%nosti reenja kojim se poklono"ava&
pro$laava a #mrlo$ ili se #tvr#je nje$ova smrt.
! U o'a sl#aja rok inosi < $o"ine.
iii. 0splat# novane protivre"nosti( o"nosno smanjenja testamentarni)
raspola$anja i vraanje poklona mo$# a)tevati n#%ni nasle"ni&i( ali ako
ostavioev potomak ili #svojenik #mre pre isteka roka a postavljanje
a)teva( to pravo pripa"a nje$ovim nasle"ni&ima # rok# o" est mese&i o"
nje$ove smrti.
53. Pojam zave#tanja
i. 5avetanje 1testament( opor#ka(posle"nja volja2 pre"stavlja akonom
#reeni o'lik je"nostrane( stro$o line i opive ijave volje testamentarno
sposo'no$ li&a( kojom ono o"re#je raspo"el# svoje imovine posle svoje
smrti i( event#alno( "aje "r#$e ijave i nare"'e # vei sa svojom smr#.
ii. Dr#$im reima pravilo je "a avetavanjem avetala& #re#je raspo"el#
imovine a sl#aj svoje smrti( ali pore" to$a avetala& mo%e "a #nese i
neke neimovinske o"re"'e( i#etno takve o"re"'e mo$# initi i isklj#iv#
sa"r%in# testamenta 1npr prinanje van'rano$ oinstva( o"reivanje mesta
i naina sa)rane2
iii. Re *nare"'e* mo%e 'iti po$reno s)vaena( jer ostavioeve nare"'e #
testament# #vek moraj# 'iti # sa$lasnosti sa poitivnim pravom "r%ave #
kojoj e se ostvariti nje$ova "ejstva.
?>
iv. .estament # nasle"nopravnom smisl# stvara o"reena prava i o'avee a
o"reena li&a i ta prava i o'avee se( neposre"no ili posre"no( #vek omo$#
imovinski iraiti. 1npr nain i mesto sa)rane #vek #ti# na njene trokove( #
avetaj# prinato van'rano "ete a#tomatski stie pravo na naslee2
Samo tavi testamenti mo$# 'iti pre"met raspravljanja # ostavinskom
post#pk#.
v. .estament # /ormalnom smisl#
je svaka ijava volje #perena na postianje neko$ nasle"nopravno$ &ilja(
"ata # akonom #tvrenom o'lik# a testament.
U ovom /ormalnom smisl#( mo$#no je "a avetala& ima je"an ili vie
testamenata. Ukoliko ima vie( oni se mo$# me#so'no "op#njavati( ali i
isklj#ivati.
vi. .estament # materijalnom smisl#
avetala& mo%e imati samo je"no avetanje # materijalnom smisl#- to je
posle"nja volja ostavio&a.
On mo%e ostaviti vie testamenata # /ormalnom smisl#( ali s#" mora
#stanoviti( #imaj#i sve testamente # ramatranje( ta je posle"nja volja
ostavio&a. Naiva se i *testament # s#'jektivnom smisl#*
! .#maenje se #vek vri # o"nos# na testament # s#'jektivnom smisl#.
vii. .estament # o'jektivnom smisl#
0sprava koja sa"r%i posle"nj# volj# ostavio&a( avetaoevo testamentarno
raspola$anje( taj testamentarni "ok#ment( o'jekt na kome je napisan
testament # materijalnom smisl#( je testament # o'jektivnom smisl#.
! Ure#j#i /orm#( sainjavanje( imen# i opoivanje( nai akoni o
nasleivanj# ka" koriste re testament( al#"iraj# na testament #
o'jektivnom smisl#.
viii. Ne$ativni testament
.o je takvo avetanje kojim se akonski ili n#%ni nasle"nik isklj##je i prava
na nasleivanje. Co%e 'iti # &elini ili "elimino.
iB. Ralikovanje ko"i&ila i testamenta je potp#no i$#'ilo naaj( poto se
testamentom ne moraj# postavljati #niveralni nasle"ni&i( tako "a i
testament mo%e 'iti sainjen samo o" sa"r%ine i koje 'i pre 'io sainjen
ko"i&il.
54. Pravna priroda zave#tanja
i. Po" pravnom priro"om testamenta se po"ra#mevaj# nje$ove oso'ine kao
pravno$ posla-
a. mortis causa
'. "o'roini pravni posao
&. je"nostrani
". stro$o lini
e. /ormalni
/. je"nstrano opoivi
??
a. Pravi posao mortis causa
Pravni poslovi se "ele na inter vivos( me# %ivima( i mortis causa a
sl#aj smrti.
Pravni poslovi mortis causa nastaj# a %ivota li&a koje $a pre"#ima ali
sva nej$ova pravna "ejstva otpoin# tek smr# o"reeno$ li&a. .ako
"a o"s#stvo injeni&e smrti ini pravni posao nepotp#nim.
'. Do'roini pravni posao
Do'roini s# oni pravni poslovi ko" koji) je"na strana "o'ija korist( a
a to ne "aje nikakv# protivnakna"#.
.estamentarno raspola$anje je #vek "or'oin#( i # sl#ajevima ka"a
sa"r%i o"reene terete i nalo$e.
Pravne posle"i&e "o'roino$ karaktera testiranja-
3. neop)o"na je o"reena /orma
8. ire s# mo$#nosti a ponitenje 1motiv #lai # ka##2
<. pose'na pravila t#maenja
&. 4e"nostrani pravni posao
4e"nostrani pravni poslovi nastaj# i proivo"e pravna "ejstva ijavom
samo je"ne volje.
.estament nastaje ka"a $a li&e sa aktivnom testamentarnom
sposo'no# naini # akonom propisanom o'lik#( a proivo"i pravno
"ejstvo tek posle smrti avetao&a.
! Uti&aj volje "r#$o$ li&a vo"i nje$ovoj nitavosti.
! .estatorova volja mora 'iti oslo'oena svake prin#"e( pretnje(
prevare ili a'l#"e.
! 4e"nostranost kao pose'na o"lika testamenta pose'no je pootrena #
je"nom 'roj# prava 1i naem2 time to nis# "op#teni tv aje"niki
testamenti.
". Stro$o lini pravni posao
U savremenim pravima svi prvi poslovi mo$# p#nove%no nastati
korienjem voljno$ ast#panja 1ak i 'rak2
.estiranje je pravni posao ko" ko$a je isklj#eno svako ast#panje 1ono
je stro$o lini akt2.
! Co$#no je samo /orm#lisanje avetaoeve posle"nje volje( o"nosno
prenoenje # pismeni o'lik # event#alne jeike korek&ije( npr. ko"
s#"sko$ testamenta( ili a"vokat ko" alo$ra/sko$ testamenta 7 ali se t#
tra%i "a avetala& pre potpisivanja tako /orm#lisani testament irino
prina a svoj.
! 0 #niveralni i sin$#larni s#k&esori moraj# # testament# 'iti o"reeni
ili o"re"ivi.
e. 9ormalni pravi posao
?@
9ormalni pravni poslovi s# oni koji po"ra#mevaj# "a volja( koja ini
sa"r%in# pravno$ posla( '#"e ira%ena # o"reenom o'lik# 1/ormi2.
;ilo kakvo o"st#panje o" /orme otvara mo$#nost ponitenja
testamenta.
/. 4e"nostrano opoiv pravni posao
0 injeni&e "a je testament posao mortis causa 1tako "a nje$ova
pravna "ejstva nast#paj# tek posle smrti li&a koje $a je sainilo2( "a je
je"nostran 1tako "a $a sainjava samo li&e posle ije e smrti pravna
"ejstva nast#piti2 i "a je posle"nja volja ostavio&a 1to nai volja koj#
je imao # posle"njem akt# testiranja pre smrti2 n#%no proiilai "a je
je"nostrano opoiv akt.
5avetala& se ovo$ svo$ prava ne mo%e p#nova%no o"rei ili $a
o$raniiti na 'ilo koji nain. .akvi spora#mi ne proivo"e pravno
"ejstvo.
5a akt imene ili opoivanja testamenta avetala& mora "a ima
testamentarn# sposo'nost.
55. 7esto izuavanja i istorijat zave#tanja
i. Cesto i#avanja
U an$lo!amerikom sistem# # kojem je testamentarno naleivanje pravilo(
prvo se i#ava testamentarno pa tek on"a akonsko nasleivanje.
U evropskokontinentalnom sistem#( # kojem je pravilo akonsko
nasleivanje( prvo se i#ava akonsko pa tek on"a testamentarno
nasleivanje.
Ovo ima pre"nost ato to ak i on"a ka"a postoji testament mo%e se javiti
potre'a a korienjem o"re"a'a akonsko$ nasleivanja-
Ako je testament nitav( ka"a testamentom nije rasporeena &elok#pna
imovina( ka"a avetanjem nije o"reen #niveralni s#k&esor it".
ii. 0storijat avetanja
a. Pretee avetanja
U istorijskom perio"# pre rimsko$ &arstva ima vrlo malo tra$ova
testamentarno$ raspola$anja.
U starim e$ipatskim( jevrejskim i $rim pravima pojavlj#j# se neke
pretee testamenta.
Ov"e s# najverovatnije ra"ilo o o"reenim pravnim #stanovama koje
s# # nekim sl#ajevima koritene "a proive"# naslen"opravne
posle"i&e( pre ne$o testamentarnom raspola$anj# # smisl# # kome $a
mi s)vatamo "anas.
'. Prvi o'li&i testamenta 7 rimsko pravo
Rimsko pravo je prvo velo mo$#nost "a pravni s#'jekt svojom voljom(
neposre"no( se'i postavi #niveralno$ s#k&esora.
?A
Ali o" prvo$ o'lika testamenta "o to$a to mi "anas s)atamo kao
testament je proao )ilj"#$o"inji pravni %ivot i &ela istorija 5apa"no$
rimsko$ &arstva.
! Prvi o'lik testamenta se verovatno pojavio # perio"# V00!V0 veka pre
nove ere.
! U tok# istorije rimsko$ prava raivli s# se 'rojni o'li&i testamenta-
". testamentum calatis comitiis
ovo je 'io prvi o'lik testamenta . #ater familias je inosio i
o'rala$ao svoj# %elj# naro"noj sk#ptini i o tome se $lasalo.
Vremenom sk#ptina i prvosvetenik postaj# elementi /orme( a
avetaoeva volja( ijavljena sveanim reima( s#tina. 5nai
'io je #smeni i javni testament.
8. man&ipa&ioni testament
#ater familias je pre" libripens!om i petori&om sve"oka *pro"ao*
svoj# imovi# li&# # ko$a je imao pose'no poverenja 1familiae
emptor2 a ovaj se istovremeno o'aveao "a e po smrti pater
familiasa imovin# preneti na li&e koje je pater familias o"re"io.
Ovo nije 'io pravi testament ve je"na vrsta +"#&ijarno$
pravno$ posla koji je imao a &ilj postianje o"reeni)
nasle"nopravni) e/ekata.
6asnije familiae emptor postaje elemento /orme( a "vostrana
man&ipa&ija omota je"nostrano$ man&ipa&iono$ testamenta(
ija je osnovna sa"r%ina postavljanje nasle"nika.
Vremenom ijava pater familiaca ne mora vie 'iti #smena ne$o
mo%e 'iti i pismena.
Nastankom pismeno$ avetanja se pojaava slo'o"a testiranja.
<. pismeni testament pre" se"am sve"oka
.estamenti in scriptis postaj# najea /orma. Oko AG.$ pre nove
ere pretor o'javlj#je "a e se svako pismo koje sa"r%i
postavljanje nasle"nika smatrati testamentom ako sa"r%i potpise
avetao&a i se"am sve"oka.
>. Postojali s# jo #vek i javni testamenti -s#"ski
testament( i testament koji se "eponovao # &arskoj kan&elariji.
?. Postojali s# i testamenti # pose'nim prilikama( me# njima 'itan
je vojniki( koji je proivo"io pravno "ejstvo 'e o'avene /orme(
ali je trajo samo je"n# $o"in# o" asno$ otp#sta i vojne sl#%'e.
@. Pri)vaen je i #smeni privatni testament pre" se"am sve"oka #
000 vek#.
A. 6onano je sre"inom V veka pri)vaen i svojer#an 1olo$ra/ski2
testament( /orma koja se i "anas koristi # veini savremeni)
prava.
&. .estament # sre"njem vek#
Propast 5apa"no$ rimsko$ &arstva privremeno je prekin#la linij#
ravoja testamentarno$ prava.
! Hermanska plemena nis# ponavala testament.
! U Viantiji se primenjivalo rimsko pravo.
?E
! U po"r#jima 'ive$ rimsko$ &arstva je stanovnitvo nastavilo #
me#so'nim privatnopravnim poslovima "a primenj#je svoje
o'iaje i pravo.
! Naj'itni #ti&aj # sre"njem vek# na ravoj testiranja je imala &rkva(
naroito 6atolika. ,rkva je vrila velike pritiske "a omo$#i
verni&ima slo'o"# testiranja "a 'i oni mo$li nj# "a o"re#j# kao
nasle"nika. Na taj nain je &rkva stekla o$romno 'o$atstvo(
naroito # po$le"# nekretnina.
! U sre"njovekovnom sprskom prav# je testamentarno pravo krajnje
neravijeno. .estamentarno raspola$anje je 'ilo retko a i ka" je
postojalo se o"nosilo skoro isklj#ivo na pokretne stvari i poneka"
nepokretnosti steene a %ivota 1nai ne "o'ra starine2.
! D#anov akonik #re#je nasleivanje samo neki) pokretnik stvari(
"ok se nepokretnosti ne pominj#.
56. 8%tivna zave#tajna sposo"nost i animus testandi
i. Aktivna testamentarna sposo'nost
Sastoji se i "va elementa-
a. S#'jektivno$ elementa 7 spso'nost a ras#ivanje( sps. "a s)vati
stvarni i pravni naaj svoje ijave volje
'. O'jektivno$ elementa 7 o"reena starosna $rani&a
5a p#nova%nost pravni) poslova se tra%i poslovna sposo'nost.
5a p#nova%nost testiranja se tra%i testamentarna sposo'nost.
5a poslovn# sposo'nost se tra%i p#noletstvo( ali a testamentarn# se
po pravilo postavlja neto ni%a $rani&a.
ii. Prema naem akon# starosna $rani&a a sti&anje aktivne testamentarne
sposo'nosti je 3? $o"ina %ivota. 1"ok se poslovna po pravil# stie sa 3E(
osim # sl#aj# eman&ipovani) maloletnika2
iii. U sl#aj# "a testament sa"r%i "r#$e je"nostrane ijave volje a koje akon
propis#je o'aven# starosn# $rani&# koja je via o" testamentarne( mora se
pore" aktivne testamentarne sposo'nosti #tvri"iti i postojanje sposo'nosti
koja se tra%i a takve ijave volje 1npr poslovne sposo'nosti ili neke pose'ne
sposo'nosti koje je #tvena lex specialisom2 !! npr o"re"'e o prinanj#
oinstva( oprotaj# "#$a it".
iv. 5avetala& mora pose"ovati aktivn# testamentarn# sposo'nost # tren#tk#
sastavljanja testamenta. Nakna"no sti&anje sposo'nosti je irelevantno.
v. Ovo sve va%i ne samo a ra"nje koje s# #pravljene na nastanak testamenta(
ve i one koje imaj# a &ilj nje$ov# promen# ili #ki"anje.
Ako je testament ve p#nova%no nastao( avetala& $a ne mo%e menjati
#koliko se nalai # stanj# trajne ili privremene nesposo'nosti( o"nosno
o"s#stva aktivne testamentarne sposo'nosti.
vi. Lienje poslovne sposo'nosti stvara o'oriv# pretpostavk# "a lieno li&e
nema aktivn# avetajn# sposo'nost
1ali # nekim pravima postoji mo$#nost "okaivanja tv svetli) tren#taka.
?F
vii. 0ako $#'itak testamentarne sposo'nosti posle sainjavanja testamenta ne
#tie na nje$ov# p#nova%nost( i#etno se imene prilike koje s# 'ile
o"l##j#a po'#"a # vreme avetanja( s#" mo%e na a)tev
ainteresovano$ li&a( staviti van sna$e poje"ine o"re"'e avetanja ili &elo
avetanje ako avetala& to nije mo$ao #initi 'o$ $#'itka testamentarne
sposo'nosti.
viii. Namera a sainjavanje testamenta 1 animus testandi 2
4e"an o" #slova a aklj#enje p#nova%no$ pravno$ posla jeste pravno
relevantna volja pravno$ s#'jekta "a pre"#me o"reene pravne ra"nje( i
svest to$ s#'jekta o #slovima i posle"i&ama pre"#eti) ra"nji.
! Pravno relevantna volja mora 'iti #perena na asnivanje o"$ovaraj#e$
pravno$ posla( jer # protivnom pravni o"nos nee nastati.
U testamentarnom prav# je to volja( o"nosno namera a sainjavanje
testamenta 1animus testandi2.
! U 5OO je o"reena "a volja a aklj#enje #$ovora mora 'iti tako ira%ena
"a se njeno postojanje mo%e #tvr"iti sa si$#rno#. Ova o"re"'a se mora
s)o"no primenit# i # testamentarnom prav#. .o nai "a se mora vo"iti
ra#na ne samo o pismen# koje je preentirano kao ostavioev testament(
ve i o svim relevantnim injeni&ama i #slovima # kojma je pismeno nastalo.
! Co%e se "o$o"iti "a s# isp#njeni i materijalni i /ormalni a)tevi a nastanak
testamenta( ali ako ne"ostaje volja #perna na "avanje testamentarne ijave
testament ne mo%e "a nastane.
57. Postavljanje nasledni%a
i. 5a ralik# o" rimsko$( # savremenim pravima o"re"'a o postavljanj#
#niveralno$ s#k&esora nije neop)o"na a p#nova%nost testamenta.
0pak ima praktini naaj( jer #niveralni s#k&esor-
a. st#pa # sva( nsleivanj# po"o'na prava ije je tit#lar 'io
ostavila&
'. na njem# je o'avea "a namiri ostavioeve "#$ove kao i
&. "a isp#ni le$ate i nalo$e.
ii. Univeralni s#k&esro mo%e 'iti o"reen neposre"no i posre"no-
a. Neposre"no postavljanje #niveralno$ s#k&esora
Nasle"nik se najee postavlja neposre"no- imenom i preimenom( a
esto se # ime i preime ili samo # ime stavlja i "o"atak koji
onaava o"nos ime# avetao&a i nasle"nika.
&. Posre"no o"reivanje #niveralno$ s#k&esora
O"reivanje nasle"nika posre"nim p#tem mo%e imati "va o'lika-
3. 5avetala& # testament# nave"e po"atke na osnov# koji) se mo%e
#tvr"iti i"entitet nasle"nika.
U ovom sl#aj# nasle"nik mo%e postati i li&e koje # tren#tk#
sainjavanja avetanja nije mo$lo "a se in"ivi"#ali#je 1persona
incerta2 ali po" #slovom "a je mo$#no to #initi posle "ela&ije 1npr
onom "etet# koje ostane na sel# i 'avi se emljora"njom( nje$ov
@G
sekretar e "o'iti nje$ov a#to( naj'olji st#"ent pravno$ /ak#lteta #
8GGF.2
8. Dr#$i nain posre"no$ o"reivanja #niveralno$
s#k&esora je sit#a&ija # kojoj avetala& ostavlja je"nom li&# tano
o"reene koristi i aostavtine( ali se i &elok#pne sa"r%ine
testamenta mo%e #tvr"iti "a je volja avetao&a "a to '#"e nje$ov
#niveralni s#k&esor.
;itno je samo "a nasle"nik '#"e o"reen na taj nain "a se t#maenjem
mo%e nes#mnjivo #tvr"iti ko je to li&e i kakva je vrsta s#k&esije # pitanj#.
iii. Nasle"nik kao #niveralni s#k&esor( mo%e nasle"iti &elok#pn# aostavtin#
1$eneralni nasle"nik2 ili #niveralni s#k&esor mo%e nasle"iti samo "eo
aostavtine( to se najee o"re#je ralomkom 1ree pro&entom2.
iv. Univeralni s#k&esor ne mora 'iti samo je"no li&e( # je"nom testament#
ostavila& mo%e postaviti vie #niveralni) s#k&esora i to na raliite naine.
5. Prosta supstitu&ija
i. Prosta s#pstit#&ija 1substitutio vulgaris( o'ina amena nasle"nika2 postoji
ka"a avetala& testamentom o"re"i li&e kome e pripasti nasle"stvo ako
o"reeni nasle"nik #mre pre nje$a( ili se o"rekne naslea ili '#"e
ne"ostojan.
ii. Prosta s#pstit#&ija je 'ila "ovoljena # rimskom prav#( "ovoljena je # svim
savremenim pravima i ko" nas.
iii. 0nstit#t i s#pstit#t
Postavljeni nasle"nik( # o'inoj s#pstit#&iji( naiva se instit#t( a nje$ov
amenik s#pstit#t. O"nos ime# isntit#ta i s#pstit#ta asnovan je na
isklj#ivosti- ako instit#t postane nasle"nik( s#pstit#t je isklj#enD ako je
s#pstit#t postao nasle"nik to nai "a instit# to nije postao.
iv. Poto je instit#t( o"nosno s#pstit#t nasle"nik( a nje$a va%e sva opta pravila
koja ve%e i a sve "r#$e nasle"nike.
v. Nai propisi iriito ne pominj# sl#aj nesposo'nosti a nasleivanje 1ko" nas
je to sam# # sl#aj# o"s#stva re&ipro&iteta #vei sa nasle"nim pravima
stran&a2 ali se a taj sl#aj ima analo$no primeniti isto pravilo kao a sl#aj
ne"ostojnosti.
vi. S#psti&ioni sl#aj
Svaki o" nave"eni) sl#ajeva-
a. ne"o%ivljavanje "ela&ije testatora
'. nesposo'nost
&. ne"ostojnost
". ne$ativna nasle"na ijava
koji # stvari "ovo"i "o primene # testament# o"reene amene nasle"nika(
naivj# se s#psti&ioni sl#aj.
vii. 5avetala& mo%e # svom testament# o"re"iti i #%i kr#$ s#psti&ioni)
sl#ajeva 1npr "a e se s#pstit#t povati na naslee #mesto instit#ta samo #
sl#aj# "a instit#t ne "o%ivi "ela&ij# testatora2
@3
viii. 6a" nast#pi s#psti&ioni sl#aj( s#pstit#t mora "a isp#ni sve #slove koji se
tra%e a svako$ nasle"nika
iB. S#pstit#t mo%e 'iti postavljen kako avetajnom tako i akonskom
nasle"nik#.
B. S#k&esiva s#pstit#&ija
$upstitucio vulgaris mo%e se javiti # o'lik# s#k&esivne s#pstit#&ije. .o e 'iti
sl#aj ka"a avetala& o"re"i amen# nasle"nika ne samo # je"nom
stepen#( ve # v"a ili vie s#k&esivno o"reeni) stepeni. U takvim sl#ajima
imaj# se primeniti pravila koja va%e i a nasle"nopravni polo%aj instit#ta i
s#pstit#ta( s tim to e s#pstit#t( # stvari( 'iti i instit#t # o"nos# na svo$
s#pstit#ta.
Bi. Postoje i "r#$e mo$#nosti a o"reivanje slo%eniji) o'lika supstitutio
vulgaris-
a. vie instit#ta sa manjim 'rojem s#pstit#ta( ili pak je"nim s#pstit#tom
'. vie s#pstit#ta je"nom insit#t#
&. #ajamna( re&iprona prosta s#pstit#&ija( ko" koje s# svi
sanasle"ni&i je"an "r#$ome #je"no i s#pstit#ti 1neki o'lik prava
prirataja me# sanasle"ni&ima na osnov# volje avetao&a2
". .estator je ovlaen "a s#pstit#tima ostavi iste ili raliite
nasle"ne "elove # o"nos# na "elove nji)ovi) s#pstit#ta.
Bii. 6a" nast#pi s#psti&ioni sl#aj( nasle"nopravni o"nose se #spostavlja
neposre"no prema s#pstit#t# 7 s#pstit#t je ostavioev nasle"nik i t# #
pravom smisl# rei 7 ex tunc o" tren#tka "ela&ije.
Biii. 0me# instit#ta i s#pstit#ta nema nikakvi) nasle"nopravni) o"nosa( jer ako
nast#pi s#psti&ioni sl#aj( #ima se "a instit#t ne postoji. Samim tim
s#pstit#t ne mora "o%iveti tren#tak smrti instit#ta( ne mora 'iti "ostojan #
o"nos# na nje$a i sl.
Biv. 0ako mora "a "o%ivi tren#tak "ela&ije( s#pstit#t ne mora "a "o%ivi i
ostvarenje s#pstit#&iono$ sl#aja.
Ako s#pstit#t isp#ni sve opte #slove koji s# potre'ni "a 'i postao
avetaoev nasle"nik( ali #mre pre ostvare"nja s#psti&iono$ sl#aja( on"a
je avetaoeva aostavtina postala "eo aostavtine s#pstit#ta( pa e se
na naslee povati s#pstit#tovi nasle"ni&i po optim pravilima nasleivanja.
Bv. U akonom o"reenim sl#ajevima mo$#no je "a se ivri i ra"vajanje ove
"ve aostavtine-
to e se #initi na primer na a)tev poverila&a avetao&a kako 'i se atitila
nji)ova potra%ivanja( jer 'i # sl#aj# prea"#%enosti nalse"nika avetao&a
1# naem primer# s#pstit#ta2 spajanjem aostavtine avetao&a sa
aostavtinom s#pstit#ta( poverio&i avetao&a mo$l# "a "o# # nepovoljniji
polo%aj # po$le"# naplate svoji) potra%ivanja.
5!. 9idei%omisarna supstitu&ija
i. S#pstit#&ija koja pre"stavlja postavljanje nasle"nika nasle"nik#( iji je &ilj
o#vanje aostavtine ili njeno$ "ela a "r#$ostepene ili "alje potomke je
+"eikomisarna s#pstit#&ija.
@8
ii. 9i"eikomisarna s#pstit#&ija # irem smisl#
9i"ejkomisarna s#pstit#&ija # irem smisl# je o'lik amene nasle"nika ko"
ko$a se # testamento prvo o"re#je je"an nasle"nik 1pret)o"ni nasle"nik(
+"#&ijar2( a atim( ka"a se stekn# #slovi koje je pre"vi"eo avetala& "a to
li&e prestaje 'iti nasle"nik( o"re#je se a nasle"nika "r#$o li&e 1potonji
nasle"nik( +"eikomisar2.
iii. 9i"eikomisarna s#pstit#&ija # #%em smisl#
9i"eikomisarna s#pstit#&ija # #%em smisl# pre"stavlja o"re"'# testamenta
kojom avetala& o"re#je nasle"nika svome nasle"nik# ili ispor#koprim&#.
iv. Ovakva amena mo%e se o"re"iti # je"nom stepen#( ili # nekoliko stepena.
U sl#aj# "a je avetala& o"re"io "a e "eo apstavtine nasleivati po
#tvreom re"# je"an vei ili neo$ranieni 'roj nasle"nka i kr#$a sro"nika(
on"a je # pitanj#( tv poro"ini +"eikomis.
v. 9i"eikomis # rimskom prav#
U rimskom prav#( +"eikomisi nis# imali pravno "ejstvo.
Ali poto s# postojale 'rojne prereke a sti&anje pasivne testamentarne
sposo'nosti testator je o"ereivao a nasle"nika li&e koje je imalo pasivn#
testamentarn# sposo'nost ali $a je molio "a imovin# pre"a "r#$om li&# koje
t# sposo'nost nije imalo.
! 9i"eikomis tek kasnije "o'ija pravn# atit#.
! 9i"eikomisi s# mo$li 'iti #niveralni 1analo$no #niveralnoj s#k&esiji2 ili
sin$#larni 1analo$no sin$#larnoj s#k&esiji2.
vi. 9ie"eikomis # /e#"alno "o'a
9i"eikomisarna s#pstit#&ija i( naroito poro"ini +"eikomisi esto s# korieni
# /e#"alnom prav# ra"i o#vanja /e#"a # kr#$# poro"i&e.
vii. Uki"anje +"eikomisa
;#r%#aske revol#&ije s#( 'o$ pravno$ "ejstva +"eikomisa koji se sastoji i
a'rane pravno$ prometa 1"or'a mrtve r#ke2( po pravil# #ki"aj# +"ejkomise
i a'ranj#j# nji)ovo "alje osnivanje.
19ran&#ski Code Civil i akoni&i "oneti po #$le"# na nje$a( prava 'ivi)
so&ijalistiki) emalja2
Nemaki i a#strijski akoni&i "op#taj# +"eikomis i "anas.
viii. U naem poitivnom prav# #tvreno je "a avetala& ne mo%e o"re"iti
nasle"nika svom nasle"nik# ni le$atar#.
AL0
5a'ranjeno je samo o"reivanje nasle"nika nasle"nik# # &ilj# i#imanja
aostavtine ili je"no$ njeno$ "ela i pravno$ prometa i stvaranja "or'a
mrtve r#ke. .ako "a
Ukoliko o"re"'a # konkretnom avetanj# nema &ilj o"reivanja nasle"nika
nasle"nik# ra"i i#imanja imovine i pravno$ prometa 7 iako o"re"'a mo%e
imati privi" +"eikomisarne s#pstit#&ije 7 on"a e to 'iti "op#tena sa"r%ina
testamenta. 1npr neki o'li&i #slova i rokova # naem prav#2
@<
Ako je avetala& o"re"io potonje$ nasle"nika a nije pre"vi"eo ka"a se tre'a
smatrati "a je nast#pio s#psti&ioni sl#aj( #ee se "a se ra"i o a'ranjenom
+"eikomis#.
iB. .amo $"e je +"eikomis "op#ten( "a 'i imao pravno "ejstvo( +"eikomisarna
s#pstit#&ija mora # testament# 'iti nes#mnjivo ira%enaD ne mora 'iti irino
postavljena ali mora 'iti nes#mnjivo jasno i sa"r%ine testamenta.
U sl#aj# s#mnje ima se #eti "a je postavljena o'ina amena nasle"nika(
supstitutio vulgaris.
U pravima # kojima je +"eikomis "op#ten( ako # testament# nije pre"vien
s#psti&ioni sl#aj( smatrae se "a je nast#pio smr# +"#&ijara 1pret)o"no$
nasle"nika2.
B. Spe&i+an o'lik +"#&ijarne s#pstit#&ije postoji ka"a avetala& a'rani svom
nasle"nik# "a raspola%e testamentom( event#alno i "r#$im "o'roinim
poslovima( tako "a je ovaj o'avean "a aostavtin# ostavi akonskim
nasle"ni&ima. 1a'ranjeno je i ko" nas i # veini prava2.
Bi. AL0
6al##la # testament# kojom avetala&
a. o'ave#je nasle"nika "a po protek# o"reeno$ roka pre"a
aostavtin# nekom "r#$om li&#( ili
'. "a se aostavtina pre"a testamentarnom nasle"nik# # o"reenom
tren#tk# posle smrti avetao&a( ili "a
&. avetala& postavi nasle"nika po" raskinim #slovoom( ili
". po" o"lo%nim #slovom
7 smatra se kako # naem( tako i # veini prava "op#tenom.
Na ovaj nain se mo$# stvoriti pravni o"nosi koji sa"r%inski o"$ovaraj# onim
koji postoje ko" +"eikomisarne s#pstit#&ije.
Bii. Pravni o"nos ime# +"#&ijara i +"eikomisara
Pravne posle"i&e koje iaiva +"eikomisarna s#pstit#&ija mo$# 'iti "vojake #
o"nos# na
a. perio" "o ostvarenja s#psti&iono$ sl#aja
'. perio" pole nast#panja s#psti&iono$ sl#aja.
Biii. Perio" o" "ela&ije to nast#panja s#psti&iono$ sl#aja
5aostavtina # ovom perio"# pripa"a +"#&ijar#.
Pravni polo%aj +"#&ijara # ovom perio"# o"$ovara pravnom polo%aj#
plo"o#%ivao&a( tako "a +"#&ijar-
a. #pravlja aostavtinom
'. #potre'ljava stvari koje #lae # njen sastav
&. pri'ira plo"ove 1kako nat#ralne( tako i &ivilne2
". raspola%e plo"ovima
e. ne sme "a menja s#tin# stvari( niti ima pravo raspola$anja.
/. mora se ponaati kao "o'ar "omain( inae e o"$ovarati a
tet# koja nastane
.ako "a je +"#&ijar *o$ranieni* nasle"nik.
AL0 poto je nasle"nik( on ima o'ave# "a-
a. isplati ostavioeve "#$ove
@>
'. isp#ni le$ate i nalo$e( onako kako je testator o"re"io( "o visine
vre"nosti aostavtine.
Pore" to$a on ima pravo "a-
a. t#%i ostavioeve "#%nike
'. prima isplate "#$ova o" ostavioevi) "#%nika
&. po"i%e kamate i raspola%e kamatama na novane #lo$e i
"ivi"en"e o" vre"nosni) papira( a sve vreme trajanja ovo$ perio"a
1osim ako je testator "r#kije o"re"io2
! 9i"eikomisr # &ilj# atite svoji) interesa ima pravo "a-
a. tra%i popis i pro&en# pokretni) stvari
'. tra%i o"$ovaraj#e o'e'eenje # o"nos# na pokretne stvari
&. #koliko +"#&ijar ne #pravlja s pa%njom "o'ro$ "omaina( tra%i
i postavljanje starao&a aostavtine
". #pis # javne knji$e nje$eovo$ prava
Biv. Ako +"eikomisar "a ne$ativn# nasle"n# ijav#( +"#&ijar postaje neo$ranieni
nasle"nik( #niveralni s#k&esor # p#nom smisl# rei.
Ako se +"eikomisar primi naslea o" tren#tka nastanka s#psti&iono$ sl#aja(
+"eikomisar postaje nasle"nik.
Bv. Perio" o" nastanka s#psti&iono$ sl#aja
9i"eikomisar postaje nasle"nik.
9i"#&ijar je "#%an "a +"eikomisar# pre"a aostavtin#( sa o"'itkom
a. n#%ni) trokova(
'. isplaeni) ostavioevi) "#$ova(
&. porea i
". "r#$i) imovnski) koristi koje s# po nekom pravno$ osnov# pripale
+"#&ijar# ili treem li&# 1pri'rani plo"ovi( trokovi sa)rane( trkovi
popisa i pro&ene aostavtine.2
Bvi. Ukoliko je +"#&ijar "ao nepokretnost # ak#p i ako je to #pisan# # emljine
knji$e 1ka"a +"eikomisar nije tra%io #pis svo$ prava2 +"eikomisar e st#piti
na mesto ak#po"av&a.
Bvii. U tren#tk# isp#njenja s#psti&iono$ sl#aja na +"eikomisara prelai o'avea
nakna"e 1preostali)2 ostavioevi) "#$ova( o"nosno svi) "#$ova koji *terete*
aostavtin#( a +"#&ijar se ove o'avea oslo'aa.
Ali testator mo%e i "r#kije #re"iti ovaj o"nos.
Bviii. Nasle"nopravne #stanove koje lie na +"eikomis
O" +"eikomisarne s#pstit#&ije tre'a jasno ralikovati o"re"'e # testament#
kojom avetala& a nasle"nika postavlja je"no li&e( "ok istovremeno
konstit#ie pravo "o%ivotno$ #%ivanja na toj aostavtini a "r#$o li&e.
Ovo pre"stavlja ( i ko" nas i # "r#$im pravima( "op#ten# sa"r%in#
testamenta( jer je t# pore"i ispor#ka( o"nosno le$at.
U ovakvim sl#ajevima se konstit#i# pravni o"nosi vrlo slini o"nosima koji
nastaj# # +"eikomisarnoj s#pstit#&ijiD praktino( a o"nose ime#
plo"o#%ivao&a i nasle"nika va%e( mutatis mutandis( ona pravila koja samo
naveli o'janjavaj#i pravne o"nose ime# +"#&ijara i +"eikomisara.
@?
Ov"e s#"ovi moraj# 'iti vrlo opreni pri t#maenj#( ra"i #tvrivanja "a li se
ra"i o je"nom a'ranjenom instit#t#( ili pak "r#$om "op#tenom.
BiB. P#pilarna i kvaip#pilarna s#pstit#&ija
P#pilarna s#pstit#&ija je kla##la # testament# kojom avetala& a
nasle"nika imen#je svoje maloletno "ete( s tim "a e nasle"nik postati neko
"r#$o li&e # sl#aj# "a to "ete #mre pre sti&anja aktivne testamentarne
sposo'nosti.
BB. 6vaip#pilarna s#pstit#&ija postoji ka"a avetala& o"re"i nasle"nika svom
potomk# ato to ovaj nije sposo'an a ras#ivanje( ali #je"no pre"vi"i i
mo$#nost "a potomak nakan"no stekne ov# sposo'nost a time i aktivn#
testamentarn# sposo'nost( pa on"a postane nasle"nik( ime prvo'itno
postavljeni nasle"nik $#'i to svojsto.
BBi. Ove #stanove s# o'li&i +"eikomisarne s#pstit#&ije koje s# postojale #
rimskom prav# i nis# "op#teni # savremenim pravima.
6$. 'slov: ro% i nalog u zave#tanju
A. O$ranienja pri postavljanja nasle"nika #slovom
i. U testamentarnom prav#( #slov je kla##la # testament# kojom avetala&
nje$ovo pravno "ejstvo ini avisnim o" neke '#"#e neivesne okolnosti
1injeni&e( "o$aaja2.
Uslov #tie samo na nast#panje pravni) posle"i&a veani) a #slov( "ok se
testament ako je p#nova%no sainjen( smatra "a postoji o" svo$ p#nova%no$
sainjavanja i pre nast#panja #slova.
ii. Prema optim pravilima $raansko$ prava "a 'i #slov proiveo pravno
"ejstvo mora 'iti
a. mo$#
'. "op#ten
&. moralan.
U sl#aj# "a #slov ne a"ovoljava ove stan"ar"e # nekim pravima se smatra
"a je &eo testament neva%ei "ok "r#$a samo #imaj# "a #slov ne postoji.
Poneka" je pravna posle"i&a ne"op#teno$( nemo$#e$ ili nemoralno$
#slova avisna o" vrste #slova.
Veina pravni) sistema #ima "a nemo$#i( nemoralni ili ne"op#teni #slov
tre'a tretirati kao "a ne postoji. 0sto va%i i a protivrene #slove i
nera#mljive #slove.
iii. Uslovi mo$# 'iti-
a. Poitivni 7 ko" koji) se ostvarivanje sastoj# # nast#panj#
o"reeni) okolnosti
'. Ne$ativni 7 ko" koji) se ostvarivanje sastoji # nenast#panj#
pre"vieni) okolnosti.
&. O"lo%ni 1s#spenivni2 7 koji o"la%# "ejstvo pravno$ posla "o
tren#tka isp#njenja #slova
". Raski"ni 1reol#tivni2 7 raski"aj#( o"nosno ponitavaj# "ejstvo
pravno$ posla # tren#tk# ostvarenja
@@
e. Potestativni 7 ko" koji) ostvarenje avisi o" volje li&a # pitanj#
1volje nasle"nika ili le$atara2
/. 6a#alni 7 ije isp#njenje avisi o" neko$ sl#ajno$ "o$aaja
$. Ceoviti 1mikstni2 7 ije isp#njenje avisi kako o" volje li&a #
pitanj# tako i o" neko$ "o$aaja.
iv. Uslovi s# najee irino postavljeni( ali mo$# 'iti i impli&itno sa"r%ani.
v. Li&e o"reeno a nasle"nika mora( pre sve$a( "a isp#ni sve a)teve koji
va%e a nasle"nike inae 1"o%ivljavanje "ela&ije( "ostojnost( sposo'nost2.
vi. Pen"en&ija #slova ili stanje pen"en&ije je vremenski perio" o" tren#tka
"ela&ije "o isp#njenja #slova( ili nje$ovo$ "e+nitivno$ neisp#njenja.
vii. U naem prav# 1kao i svim koji ne "op#taj# /ormiranje le%ee aostavtine2
imovina koja #lai # sastav aostavtine ne mo%e nije"no$ tren#tka 'it 'e
tit#lara. 5avetala& mo%e o"re"iti kome pripa"a imovina a vreme
pen"en&ije #slova. Ako to nije #inio kome e aostavtina pripasti a ovo
vreme avisi o" vrste #slova-
viii. O"lo%ni 1s#spenivi2 #slov
5a vreme nje$ove pen"en&ije aostavtina pripa"a akonskim nasle"ni&ima
ostavio&a 1li&ima koja 'i nasle"ila "a testamenta nema2
iB. 5akonski nasle"ni&i kojima pripa"ne aostavtina tokom pen"en&ije
o"lo%no$ #slova imaj# polo%aj pret)o"no$ nasle"nika-
1#pravljaj# aostavtinom( koriste je( pri'iraj# plo"ove( o"$ovaraj# a
"#$ove "o visine aostavtine( nemaj# pavo "a raspola%#2
B. Prava #slovno postavljeno$ nasle"nika( "ok se #slov ne isp#ni o"$ovaraj#
pravima potonje$ nasle"nika 1+"eikomisara # +"eikomis#2 7 ova prava se
naivaj# **prava ekanja**.
Na osnov# prava ekanja on je ovlaen "a-
5a)teva pre"#imanje privemeni) mera a atit# aostavtine( a)teva
popis i pro&en# aostavtine( a)teva "a se postavi starala& aostavtine(
a)teva o"$ovaraj#e #pise # emljine i "r#$e javne knji$e.
Bi. Da 'i li&e optereeno o"lo%nim #slovom postalo nasle"nik potre'no je "a
pore" tren#tka "ela&ije "o%ivi i tren#tak isp#njenja #slova.
Ako tren#tak isp#njenja #slova ne "o%ivi( kao i ako se #slov "e+nitivno ne
isp#ni( ako i testamenta ne proiilai ta "r#$o( pret)o"ni nasle"nik postaje
nasle"nik( #niveralni s#k&esor # pravom smisl#.
Bii. 0sp#njenjem #slova neivestnost opet otpa"a( pa #lsovno postavljeni
nasle"nik "e+nitivno postaje #niveralni s#k&esor( nasle"ni) # p#nom
smisl#( ex nunc.
Ali je ovo nje$ovo pravo "elimino je mo"i+kovano-
Pret)o"ni nasle"nik a"r%ava #n'rane plo"ove a vremem pen"en&ije
#slova( njem# se prinaj# #injeni n#%ni trokovi na o"r%avanj# aostavtine(
trokovi isplate ostavioevi) poverila&a( ostavioeve sa)rane it".
Biii. Ne$ativni o"lo%ni #slov
Prema naem 5ON ne$ativni o"lo%ni #slov ima se #eti kao poitivan raski"ni
#slov. 1na taj nain se omo$#ava nasle"nik# se #opte primi naslea2
Biv. Raski"i 1reol#tivni2 #slov
@A
6a"a je # pitanj# raski"ni #slov( a vreme nje$ove pen"en&ije nasle"nik ima
polo%aj pret)o"no$ nasle"nika 1nai o'rn#ta pravna sit#a&ija # o"nos# na
sl#aj ka" je postavljen o"lo%ni #slov2.
Nje$ov polo%aj ta"a o"$ovara polo%aj# plo"o#%ivao&a. Ali poto je nasle"nik
o"$ovara a "#$ove ostavio&a. Li&a koja 'i se poivala na naslee # sl#aj#
"a se raskini #slov isp#ni ovlaena s# "a pre"#imaj# mere ra"i
o'e'eivanja svoji) interesa 1privremene mere a atit# aostavtine(
popis i pro&en#( #pis o$ranienja nasle"no$ prava #slovno postavljeno$
nasle"nika # emljine i javne knji$e2
Bv. Nasle"nik optereen raski"nim #slovom mora "a "o%ivi tren#tak "ela&ije
ostavio&a( a ako ne "o%ivi tren#tak ostvarenja #slova( on"a raski"ni #slov
postaje nemo$# 1poto je postojao # o"nos# na to li&e2 tako "a "e+ntivno
prestaj# sva o$ranienja koja s# postojala a vreme pen"en&ije #slova.
Bvi. Ukoliko se na "r#$i nain "o$o"i "a nast#panje raski"no$ #slova postane
"e+nitivno nemo$#e on"a nasle"nik postavljen po" #slovom postaje
nasle"nik( pri em# otpa"a osnov a sva o$ranienja koja je on trepeo kao
pret)o"ni nasle"nik.
Bvii. Ako se raski"ni #slov isp#ni( nasle"nik postavljen po" raski"nim #slovom(
prestaje 'iti nasle"nik( i to # tom tren#tk# postaj# ostavioevi akonski
nasle"ni&i( ako "r#kije nije # testament# o"reeno.
Bviii. Veina prava 1i nae2 #ima a relevantan tren#tak a poivanje akonski)
nasle"nika isklj#ivo tren#tak "ela&ije. .o nai "a e se i # sl#aj#
nast#panja raski"no$ #slova( kao akonski nasle"ni&i #imati li&a koja s# to
'ila # tren#tk# "ela&ije. 1koja se ne moraj# poklapati sa li&ima koja 'i to 'ila
# tren#tk# nast#panja raski"no$ #slova2
BiB. U svim pravima koja ne "op#taj# le%e# aostavtin# mora se #eti "a ako
testamentom o"reeni nasle"nik i 'ilo ko$ ralo$a ne postane nasle"nik( pa
i 'o$ ostvare"nja raski"no$ #slova( nasle"ni&i e 'iti ona li&a koja se na
akonsko nasleivanje poivaj# # tren#tk# "ela&ije.
BB. Po 5ON Sr'ije( onaj ko "olai na mesto nasle"nika postavljeno$ po"
raski"nim #slovom ne mora "o%iveti ni ostvarenje #slova( tako "a on"a
nje$ov "eo pripa"a nje$ovim nasle"ni&ima.
BBi. Ulsov mora 'iti tano isp#njen i to kako # po$le"# ostvarenja( o"nosno
neostvarenja( neke okolnosti( tako i # po$le"# # testament# o"reeno$
a. naina
'. vremena
&. mesta
njeno$ ostvarenja.
BBii. 9ik&ija o ostvarenj#Qneostvarenj# #slova
Smatrae se "a je #slov ostvare" ako nje$ovo ostvarenje( protivno nael#
savesnosti i potenja( sprei strana na iji je teret o"reen.
0 o'ratno smatrae se "a #slov nije ostvare" ako nje$ovo ostvarenje(
protivno nael# savesnosti i potenja( pro#rok#je strana # ij# je korist
o"reen.
BBiii. Ako je #slov ostvaren pre "ela&ije( ta injeni&a 'ie po pravil# "ovoljna "a
nasle"nik "o'ije nasle"stvo 'e o$ranienja( sem ka" se t#maenjem
@E
avetanja #tvr"i "a je potre'no ponoviti isp#njenje #slova 1repetitio
condicionis2
;. O$ranienja pri postavljanj# nasle"nika rokom
i. Rok ili termin je o"reeni protek vremena ili o"reeni tren#tak # vremen# a
koji je vean postanak ili prestanak neko$ prava.
Nain ra#nanja roka #reen je 5OO.
ii. Rokova ima vie vrsta-
a. O"lo%ni rok 7 ka"a o" nje$ovo$ nast#panja avisi postanak neko$
prava
'. Raski"ni rok 7 ka" o" nje$ovo$ nast#panja prestaje pravo
&. Prost( ist rok 7 mo%e se # napre" ira#nati jer je vean a o"reeni
vremenski tren#tak.
". Sa #slovom kom'inovan rok 7 neivestan ili slo%en ovaj rok je vean a
'#"#i neivestan "o$aaj.
iii. Rok koji ne mo%e nika"a nast#piti( ili je neprimereno "#$ 1to je /aktiko
pitanje2 #ee se kao "a nije ni o"reen.
1ako je oi$le"no "a se avetala& prevario samo # prera#navanj# vremena(
"#%in# roka o"re#je s#"( prema avetaoevoj nameri2
iv. Pto va%i sa #slove( analo$no va%i i a rokove-
a. O"lo%ni rok 7 omo$#ava akonskim nasle"ni&ima "a #pravljaj#
aostavtinom i njime se koriste 1sem ako je "r#kije o"reeno2( pravni
o"nos ime# nji) i avetajono$ nasle"nika po" teretom roka o"$ovara
pravnim o"nosima pret)o"no$ i potonje$ nasle"nika( isto kao ko" o"lo%no$
#slova.
'. Raski"ni rok 7 testamentarni nasle"nik "o'ija nasle"stvo # tren#tk#
"ela&ije kao pret)o"ni nasle"nik( a istekom roka pre"aje aostavtin#
potonjem nasle"nik#( 'ilo akonskom 'ilo testamentarnom.
v. Prema 5OO ka"a "ejstvo #$ovora poinje o" o"reeno$ vremena( s)o"no se
primenj#j# pravilo o o"lo%nom #slov#( a ka" #$ovor prestaje "a va%i po
istek# o"reeno$ vremena( s)o"no se primenj#j# pravila o raski"nom
#slov#( to mutis mutandis va%i i # testamentarnom prav#.
vi. Ono to je reeno a nasle"nike s)o"no va%i i a ispor#koprim&e( o"nosno
le$atare. .ako "a ko" o"lo%no$ roka le$at pripa"a li&# koje je "#%no "a $a
isp#ni 1ako nije "r#kije o"reeno2.
vii. 6a"a je re o slo%enim kom'inovanim rokovima( a nji) # svem# va%e pravila
o #slovima. .o je ato to a ralik# o" isti) rokova ko" slo%eni) ivesnost
nast#panja roka ne postoji( pa se sa"r%inski ije"naavaj# sa #slovima.
viii. 6o" isti)( ivesni) rokova( a ralik# o" pravila koje va%i a #slove i slo%ene
rokove( "ovoljno je "a nasle"nik "o%ivi tren#tak "ela&ije. Nje$ovo je
nasle"no pravo postalo konano tren#tkom "ela&ije( a rok o"re#je samo
vremensk# "imenij# to$ nasle"no$ prava( to nai "a ako nasle"nik
optereen istim rokom nije "o%iveo nast#panje roka( aostavtina pripa"a
nje$ovim nasle"ni&ima.
iB. 6a" je # pitanj# o"lo%ni rok( # na#&i nije je"instveno s)vatanje o n#%nosti
"o%ivljavanja tren#tka nast#panja roka o" strane optereeno$ nasle"nika.
@F
Anti smatra "a ako o"lo%nim rokom optereeni avetajni nasle"nik ne
"o%ivi nast#panje roka( "a naslee ostaje li&e koje je pret)o"ni nasle"nik 1to
je po pravil# akonski nasle"nik ako testamentom nije "r#kije o"reeno2.
Ovo je 'o$ pravila "a se pri t#maenj# testamenta( # sl#aj# s#mnje tre'a
"r%ati ono$a to je po akonsko$ nasle"nika povoljnije.
,. O$ranienja pri postavljanj# nasle"nika nalo$om
i. Nalo$ ili teret 1mo"#s2 "o"atna je o"re"'a # 'esplatnom pravnom posl#(
kojom se sti&ao&# nala%e "a isp#ni nek# presta&ij#( ali tako "a ime#
o'aveno$ li&a i korisnika nalo$a ne nastane o'li$a&ioni o"nos.
U testamentarnom prav# avetala& je ovlaen "a nasle"nika( a to va%i i a
le$atara( o'ave%e "a neto #ini( ili se #"r%i o" nee$ to 'i inae 'io
ovlaen "a #ini.
ii. O'avea nametn#ta nalo$om a nasle"nika ili ispor#koprim&a 1le$atara2 nije
neposre"na( jer a korisnika nalo$a ne stvara ovlaenje "a p#tem pravne
prin#"e a)teva ivrenje nalo$a.
iii. Nalo$ stvara posre"n# o'ave#- testamentarni nalse"nik( ili le$atar(
postavljen po" pre#tnim #slovom "a isp#ni nalo$ i( a contrario( ako $a ne
isp#ni( $#'i pravo na naslee. .o nai "a neisp#njenje nalo$a ima ist#
pravn# posle"i&# kao raski"ni #slov.
Nai poitivni propisi ijanjavaj# se # tom smisl#- nalo$ se smatra kao
raski"ni #slov.
iv. 5a ralik# o" le$ata( ko" ko$a naspram nasle"nika stoji tano o"reeno li&e
1le$atar2 koje ima pravo "a s#"skim p#tem a)teva isp#njenje avetanjem
pre"viene o'li$a&ije( ko" nalo$a korisnik# ne pripa"a pravo "a s#"skim
p#tem a)teva prin#"no ostvarenje # testament# pre"vieno$ nalo$a.
Ali poto je nalo$ moralna "#%nost nasle"nika optereeno$ nalo$om ono
nema pravo "a tra%i povraaj "ato$ ili nakna"# po osnov# neosnovano$
o'o$aenja( jer je "ao( #inio ili se #"r%ao o" injenja na osnov#
p#nova%no$ titulusa 1slino nat#ralnim o'li$a&ijama2.
v. Nalo$ ima # o"nos# na #slove i rokove ivesne spe&i+nosti # po$le"#
snak&ije a neisp#njenje-
5a ralik# o" pravila ko" #slova( ako nalo$ ne '#"e isp#njen tano
kako $lasi 1# po$le"# okolnosti( naina( vremena ili mesta2 a
optereeni nasle"nik a to ne snosi krivi&#( ve je nalo$ isp#nio
najpri'li%nije avetaoevoj volji( smatra se "a je nalo$ isp#njen.
Ako se nalo$ ne mo%e isp#niti 'e krivi&e optereeno$ nalse"nika(
takoav nasle"nik nee i$#'iti nasle"no$ pravo 1sem ka"a avetala&
o"re"i "r#$aije ili se to t#maenjem mo%e aklj#iti2
vi. 6a"a je nalo$om optereeni nasle"nik n#%ni nasle"nik on mo%e
neisp#njenjem nalo$a i$#'iti pravo samo na onaj "eo aostavtine koji
prelai nje$ov akonom o"reeni n#%ni "eo.
1a ima pravo i'ora- "a o"'ije teret i sa njim "eo aostavtine koji prelai
n#%ni "eo( ili "a primi i o'ave# isp#njenja teret sa tim "elom2
vii. Nalo$ je # nasle"nom prav# je"na spe&i+na o'avea( o'avea 'e
poverio&a na ostvarenje o"reeno$ &ilja. ,ilj mo%e 'iti kako imovinske tako i
neimovinske priro"e.
AG
viii. 0vila& avetanja( kao i li&a koja imaj# pravni interes 1s#pstit#ti ili akonski
nasle"ni&i2 mo$# a)tevati "eklarativnom t#%'om( #tvrenje injeni&e
neisp#njenja nalo$a.
iB. U sl#aj# "a se #tvr"i "a nalo$ nije isp#njen( nasle"no pravo optereeno$
nasle"nika prestaje i na naslee se poiva "r#$o li&e. U tom tren#tk# se
mora t#maenjem testamenta #tvr"iti "a li nalo$ tereti i potonje$
nasle"nika( to e 'iti pravilo( ili je protekao rok # kome 'i nalo$ imao
smisla. 1ko" #slova je pravilo "a #slov ne tereti potonje$ nasle"nika2
B. 0vrio&# testamenta( i pravno aiteresovanim li&ima pripa"a pravo "a tra%e
atit# p#tem privremeni) mera a o'e'eenje.
Bi. U sl#aj# "a je nalo$ 1a isto je i a ostale terete2 o"reen
a. # optekorisne svr)e
'. # korist li&a koja nis# sposo'na"a se staraj# o svojim pravima
s#" nee omo$#iti #pis nasleeni) nepokretnosti # emljine i "r#$e javne
knji$e( niti e pre"ati ovlaenim li&ima pokretne stvari koje se nalae na
#vanj# ko" s#"a( "ok ne '#"# po"neti "okai o ivrenj# i o'e'eenj#
o'avea koje s# nasle"nik# nalo%ene.
Bii. Ukoliko je testator prop#stio "a o"re"i rok a isp#njenje nalo$a( ivrila&
testamenta ili pravno aiteresovano li&e( mo%e tra%iti "a ostavinski s#"
o"re"i primereni rok # kome se nalo$ ima ivriti.
Biii. Ako je nalo$ nemo$#( a'ranjen( nemoralan( nera#mljiv ili protivrean(
smatra se "a nije ni postavljen.
a. Dop#tenost i moralnost s# pravna pitanja 7 reava i) ostavinski s#"
'. Co$#nost( jasnost i protivrenost s# /aktika pitanja 7 mo%e i) reiti
samo na"le%ni parnini s#".
Biv. Poto je nalo$ manji teret o" #slova( # sl#aj# s#mnje "a li se ra"i o #slov# ili
nalo$#( s#" e #eti "a je # pitanj# nalo$( # skla"# sa pravilom "a se tre'a
"r%ati ono$a to je povoljnije a optereeno$ nasle"nika.
61. (sporu%a
i. Pojam ispor#ke
0spor#ka 1le$at2 jeste o"re"'a # avetanj# kojom avetala& o"reenom li&#
7 ipor#koprim&# 1le$atar#2 7 ostavlja je"n# ili vie o"reenik stvari( ili neko
pravo( nala%e nasle"nik#( ili "r#$om li&# kome ostavlja neke koristi i
aostavtine( "a i ono$a to m# je testamentom ostavljeno pre"a nek#
stvar le$atar#( tj "a m# isplati o"reeni inos nov&a( o"nosno oslo'o"i $a
neko$ "#$a( ili "a $a i"r%ava( "a # nje$ov# korist #opte neto #ini ili se
o" nee$a #"r%a( ili "a neto trpi.
ii. 5avetala& tako nekom li&# ostavlja ivesn# imovinsk# korist ne postavljaj#i
$a a nasle"nika.
iii. Poto je le$at je"an o'lik sin$#larne s#k&esije le$atar "o'ija ostavljen# m#
korist i iste vre"nosti aostavtine.
0 to$a sle"i "a-
a. Poverio&i ostavio&a # o"nos# na le$atara imaj# prvenstvo
naplate svoji) potra%ivanja
A3
'. le$atari imaj# prvenstvo naplate # namirenj# svoji) a)teva #
o"nos# na #niveralne s#k&esore AL0
&. n#%ni s#k&esori #vek imaj# pre"nost # o"nos# na le$atare.
iv. Poto se le$tom ne postavlja nasle"nik( on je # stvari vi" poklona a sl#aj
smrti.
v. Li&a ko" ispor#ke
Le$at o'#)vata tri li&a-
a. 5avetao&a 1le$ator2
'. optereeno li&e( "#%nika le$ata 1onerat2
&. korisnika( ispor#koprim&a 1le$atar2
vi. Le$ator # svom testament# nare#je onerat# "a isp#ni # testament#
pre"vien# korist le$atar#.
vii. Onerat mo%e 'iti svako li&e koje "o'ija nekakv# korist na osnov# avetanja-
kako #niveralni tako i sin$#larni s#k&esor.
viii. Le$atar mora isp#niti sve one #slove koji se tra%e a nasle"nike 1"o%iveti
"ela&ij#( "ostojnost( sposo'nost2
iB. 0 # korist le$atara se primenj#je +k&ija nasciturus pro jam nato
B. Le$atar mo%e 'iti optereen #slovom "a e postati le$atar tek ka" on sam
ivri o"reen# ini"'#
Bi. S#'le$at postoji ka" je sam le$atar optereen le$atom.
Bii. .ree li&e mo%e imati pravo na o"reen# korist i aostavtine 1le$at2 ili i
imovine le$atara( 'o$ e$a ono nije ostavioev s#k&esor 1ni sin$#larni2 ve
se ra"i o nalo$#. Ce#tim to tree li&e mo%e 'iti optereeno le$atom 1'iti
onerat2.
Biii. Prele$at
Le$at mo%e 'iti ostavljen i akonskom 1n#%nom2 nalse"nik# i ta"a se aove
prele$at.
.a"a #niveralni s#k&esor moke je ostavljen le$at( ima # po$le"# le$ata
polo%aj sin$#larno$ s#k&esora 1ne o"$ovara a "#$ove ostavio&a( ima
pre"nost na" #niveralnim s#k&esorima # po$le"# namirenje i sl2 ali to ne
#tie na nje$ov polo%aj kao #niveralni s#k&esor.
Biv. Prele$at se akonskom nasle"nik# #ra#nava # nje$ov nasle"ni "eo( ali
avetala& # testament# mo%e "a o"re"i i s#protno( a mo%e "a pre"vi"i i
"elimino #ra#navanje.
Bv. 6a"a se prema volji avetao&a prele$at ne #ra#nava # nasle"ni "eo
akonsko$ nasle"nika( nasle"nik a"r%ava le$at i #estv#je # "eo'i
aostavtine sa ostalim nasle"ni&ima kao "a le$at nije #injen.
Ali naravno to ne sme "irati # prava na n#%ni "eo n#%ni) nasle"nika
ostavio&a.
Bvi. Potra%ivanje le$ata astareva a $o"in# "ana o" "ana ka"a je le$atar sanao
a svoje pravo i 'io ovlaen "a tra%i nje$ovo ivrenje
62. 9orma: sadr*ina i predmet isporu%e
i. 9orma le$ata
A8
Le$at mo%e 'iti o"reen samo # /ormi je"no$ o" akonom stro$o propisani)
o'lika pre"vieni) a testament.
;ilo kakvo o"st#panje vo"i nitavosti testamenta( a time i ispor#ke 1le$ata2.
ii. Sa"r%ina ispor#ke 1le$ata2
Sa"r%ina le$ata sastoji se # postavljanj# o"reeno$ li&a 1le$atara2( je"no$ ili
vie nji)( kao sin$#larno$ s#k&esora( li&a koje e imati pravo "a o"
#niveralno$ s#k&esora # testament# a)teva o"reeno "avanje( injenje ili
#"r%avanje o" injenja.
iii. O"reivanje le$atara ini sam le$ator 1avetala&2 na osnov# svoje slo'o"no
ira%ene volje.
On mo%e opstanak le$ata #initi avisnim o" neke o'jektivno proverljive
injeni&e( o"nosno okolnosti 'i # sl#aj# spora postojala mo$#nost s#"sko$
#tvrivanja te injeni&e( o"nosno okolnosti.
U tom smisl# ima miljenja "a 'i le$ator mo$ao "a ovlasti onerata "a ivi
pravin# pro&en# o"reeni) injeni&a ili okolnosti.
Ovo pravilo( iako nije pre"vieno # naem prav#( je pri)vatljivo( jer se ne
protivi pravnom poretk# ili "#)# nasle"nopravni) o"re"a'a.
iv. Le$ator mo%e le$atara opteretiti #slovima( rokovima ili naloima.
U tom sl#aj# se mutatis mutandis primenj#j# pravila koja va%e a #slove(
rokove i nalo$e koji optere#j# nasle"nika.
v. Le$ator mo%e pre"vi"eti i s#pstit#&ije i to na isti nain 1i sa istim
o$ranienjima2 kao i ko" postavljanja #niveralno$ s#k&esora.
vi. Pre"met ispor#ke
Svako "avanje( injenje ili #"r%avanje o" nee$a to 'i onerat inae imao
pravo "a ini( mo%e 'iti pre"met le$ata.
5nai sve ono to mo%e "a '#"e pre"met o'li$a&ije mo%e 'iti i pre"met
le$ata.
vii. Pre"met o"re#je sam le$ator.
viii. Pre"met mo%e 'iti-
a. poje"ina stvar i aostavtine
'. plo"o#%ivanje na aostavtini ili nekom njenom "el#
&. mo%e nalo%iti nasle"ni&ima ili le$atarima 1s#'le$at2 "a vre o"reene
ini"'e
". mo%e o"re"iti "a $a 'ilo sin$#larni( 'ilo #niveralni s#k&esori oslo'o"e
kakve o'avee.
iB. Ako le$atom o"reen# stvar nije vie mo$#e pre"ati le$atar#( ili
presta&ij# nije inae mo$#e ivriti( onerat je "#%an 1ako nita "r#$o ne
proiilai i testamenta2 "a le$atar# isplati o"$ovaraj#i novani inos.
B. Nee imati ov# o'ave# # sl#ajevima ka"a le$at pa"a-
a. Sam avetala& je ot#%io ili potroio pre"met le$ata
'. O'jekat je prestao "a postoji jo a %ivota ostavioevo$
&. Stvar je sl#ajno propala posle nje$ove smrti.
Bi. U sl#aj# kakvi) nejasnoa # po$le"# pre"meta le$ata # avetanj#
primenj#j# se pravila koja va%e a t#maenje testamenta.
63. Pravni odnosi izmeu isporu%oprimao&a i onerata
A<
i. Le$at stvara o'li$a&ioni o"nos ime# onerata i le$atara.
ii. Le$at ima o'li$a&iono "ejstvo- stvara pravo na strani le$atara
1s#'le$atara2 "a a)teva o" "#%nika( koji je po pravil# #niveralni s#k&esor
1ali mo%e 'iti i le$atar( neko "avanje( ili neko injenje( ili neinjenje( o"nosno
trpljenje.
iii. Le$atar ima pravo "a t#%'om 1actio legati2 a)teva isp#njenje testamentom
pre"viene presta&ije. .ek ka" onerat ivri svoj# o'ave# le$atar je #
mo$#nosti "a stekne o"$ovaraj#e stvarno pravo.
iv. U rimskom prav# ivesni o'li&i le$ata imali s# stvarnopravn# priro"#.
v. Pravo le$atara ne avisi o" to$a "a li e se #niveralni s#k&esor primiti
naslea ili nee.
Ako nasle"nik optereen le$atom nee ili ne mo%e "a nasle"i( ispor#ka ta"a
tereti ono$ ko #mesto "#%nika ispor#ke "olai na naslee( pa sve "o "r%ave
kao nasle"nika 1ako testament ne o"re"i neto "r#$o2.
vi. Le$atom optereeno li&e mora "a ivri presta&ij# onako kako je ona
#tvrena # avetanj#( onako kako le$at $lasi.
Nemo%e $a amenjivati ni presta&ijom vee vre"nosti( ni novanim inosom.
vii. 0 injeni&e "a je le$at je"no o'li$a&iono pravo proiilai "a le$atar ne
o"$ovara a "#$ove ostavio&a.
5avetala& mo%e i "r#kije "a o"re"i( ali e o"$ovornost 'iti o$raniena "o
visine vre"nosti le$ata.
viii. Ukoliko je avetala& ostavio le$at svom poverio&#( poverila& ima pravo i na
isplat# "#$a i na le$at 1k#m#lativno2( ako se i testamenta ne mo%e aklj#iti
neto "r#$o.
iB. Ukoliko testator nare"i "a o"reena stvar ili pravo ne pripa"ne
testamentarnom nasle"nik#Qnasle"ni&ima( ta stvar ili pravo ta"a pripa"a
akonskim nasle"ni&ima.
B. Ukoliko le$at pa"ne( 'e o'ira na ralo$( #koliko neto "r#$o ne proiilai i
testamenta( le$atom optereeno li&e osla'aa se o'avee( o"nosno ako se
ra"i o o'jekt# on pripa"a onerat#.
64. -pe&i;nosti %od pojedini+ vrsta isporu%e
A. 0spor#ka stvari o"reeni) po ro"#
i. Ukoliko je le$irana po ro"# o"reena stvar( on"a pravo op&ije pripa"a
onerat# 1ako neto "r#kije ne proiilai i testamenta2
ii. Ovo pravilo se ivo"i i pravila "a se # sl#aj# s#mnje tre'a "r%ati ono$a to
je a li&e optereeno o'aveom i testamenta povoljnije.
iii. Ukoliko je testamentom o"reeno "a le$atar ima pravo i'ora 1legatum
optionis2 on"a to pravo pripa"a samo njem#( a ne i nje$ovim nasle"ni&ima.
iv. Ovo va%i i ka" je tree li&e ovlaeno "a ivri i'or ali i neki) ralo$a to
nije mo$#e.
v. Ukoliko s# le$irane stvari o"reene po ro"# 'e o"reivanja kiliine( on"a
1ako "r#kije ne proiilai i testamenta2 sve takve stvari koje se na# #
aostavtine tre'a "a pripa"n# le$atar#.
A>
vi. Ali ako se # aostavtini ne nalae le$irane stvari o"reene po ro"#( a
o"reena je nji)ova koliina( onerat ima o'ave# "a i) pri'avi i pre"a
le$atar#.
vii. Ako nji)ova koliina nije o"reena( i ne takvi) stvari nema # aostavtini
le$at pa"a.
;. 0spor#ka potra%ivanja
i. Ako se ra"i o le$at# potra%ivanja 1legatum nominis2 on"a je onerat "#%an "a
&e"ira le$ataro "ato potra%ivanje.
ii. Potra%ivanje e prei na le$atara # tren#tk# #st#panje i to aje"no sa
spore"nim pravima 1alo$om( )ipotekom( nenaplaenim a "ospelim
kamatama2.
Po pravil# onerat ne o"$ovara a veritet i 'onitet &e"irano$ potra%ivanja
1poto je #st#panje 'esteretno2 ali avetala& mo%e pre"vi"eti i s#protno.
,. 0spor#ka ostavljena avetaoevom "#%nik#
i. U sl#aj# "a testator ostavi le$atar# potra%ivanje koje ima prema njem#
1legatum liberationis2 to "ovo"i "o oslo'oenja o" "#$a 1otp#st "#$a2.
ii. Otp#tanje "#$a jem&# 1jema& je le$atar2 oslo'aa jem&a( ali ne i $lavno$
"#%nika.
Ako ima vie jema&a a avetala& oslo'o"i je"no$( ostali ostaj# # o'avei( ali
se nji)ova o'avea smanj#je a "eo koji otpa"a na oslo'oeno$ jem&a.
iii. Ako testator o"re"i "a se le$atar# vrati alo$a( to ne pre"stavlja oprotaj
"#$a.
D. 0spor#ka ostavljena avetaoevom poverio&#
i. 6a"a je avetala& o"re"io le$at svom poverio&#( ovaj ima pravo "a pore"
le$ata tra%i i isp#njenje svo$ potra%ivanja.
ii. Ako avetala& ostavi o"reeni pre"met koji je 'io pre"met potra%ivanja
nje$ovo$ poverio&a #pravo tom poverio&# 1legatum debit% on"a je onerat
"#%an "a taj pre"met pre"a le$atar#( 'e o'ira na #slove i rokove
pre"viene # #$ovor# i ko$a je nastalo prvo'itno potra%ivanje( kao i 'e
o'ira na event#aln# astarelost potra%ivanja.
iii. Ako potra%ivanje postoji kao i le$at( ako s# o'a potra%ivanja p#nova%na(
on"a poverila& koji je #je"no i le$atar mo%e "a 'ira nain namirenja- "a
a)teva isp#njenje le$ata ili pre"a# stvari po osnov# prvo'itne o'li$a&ije.
Dr#$a op&ija ima pre"nost to namirenje ostavioevi) "#$ova ima pre"nost
# o"nos# na prava n#%ni) nasle"nika( le$atara i nasle"nika.
E. 0spor#ka rente
i. ka"a avetala& ostavi na ime le$ata neki o"reeni novani inos koji
tre'a "avati # o"reenim rokovima koji se ponavljanj# 1le$at rente2( pravilo
je( ako i testamenta ne proiilai neto "r#$o( "a le$atar stie pravo na &eo
inos( po" #slovom "a je "o%iveo poetak testamentom pre"vieno$ roka.
ii. Ako le$atar #mre posle to$a( nje$ovo pravo prelai na nje$ove nasle"nike(
ali se inos ne mo%e tra%iti pre "ospelosti svako$ poje"ino$ o'roka.
A?
9. 0spor#ka i"r%avanja
i. Pose'na vrsta le$ata rente( $otovo iela i savremeno$ prava( jeste le$at
i"r%avanja( vaspitavanja ili )rane.
65. Po%lon za sluaj smrti
i. 6o" nas poklon a sl#aj smrti nije #reen poitivnim propisima.
ii. Poklon a sl#aj smrti je pose'na mo"i+ka&ija #$ovora o poklon# ko"
koje je pre"aja pre"meta #$ovora o"lo%ena "o ren#tka smrti poklono"av&a.
Poklon a sl#aj smrti je #vek /ormalan #$ovor( najee se a)teva /orma
javne isprave( ali poto je pre"aja poklona o"lo%ena "o "ela&ije
poklono"av&a( taj #$ovor ne mo%e "a '#"e realanD # s#rpotnom je re o
"r#$oj vrsti poklona.
! ;itna je i namera "a se #ini poklon a sl#aj smrti.
iii. U evrposkoj teoriji i akono"avnoj praksi "va s# osnovna stava o o"nos#
le$ata i poklona a sl#aj smrti-
a. poklon a sl#aj smrti pre"stavlja pravni posao mortis causa vrlo
slian le$at#( koji se po"vr$ava pravnil# le$ata
3. Nemaki H5
8. 9ran&#ski ,, ne "op#ta pss ato to je # pris#stv#
le$ata nepotre'na #stanova poklona a sl#aj smrti
<. A#strijski H5
>. Srpski H5 je tretirao pss kao le$at
Prema ovom s)vatanj# poklono"ava& "o svoje smrti mo%e
raskin#ti #$ovor( i raspola$anje pre"metom #$ovora e se smatrati
raski"anjem #$ovora 1'e o'ira "a li je #injeno inter vivos ili mortis
causa2
'. kao 'itna se #ima #$ovorna priro"a ovo$ poklona i po"vr$ava se
#$ovornom pravnom re%im#.
Prema ovom s)vatanj# potre'na je
3. sa$lasnost volja poklono"av&a i poklonoprim&a.
8. "a se poklono"ava& o"rekao prava "a $a opoove
<. "a se o tome pre"a pismena isprava poklonoprim&#
>. opoiv e 'iti mo$# kao i a "r#$e #$ovore o poklon# 1inter
vivos2
K nea)valnost poklonoprim&a
K osiromaenje poklono"av&a tako "a nema
n#%ni) sre"stava a %ivot.
?. a sklapanje #$ovora se tra%i poslovna a ne
tesamentarna sposo'nost
Ali i # sistemima koji pri)vataj# ovo "r#$o reenje ima sl#ajeva $"e
se le$at i poklon a sl#aj smrti natno pri'li%avaj#-
3. Sa #stanovom #ra#navanja poklona i le$ata # nasle"ni "eo
1collatio bonorum2 p#tem koje se svi akonskim nasle"ni&ima
A@
#ra#nava # nji)ov nasle"ni "eo svaki le$at i svaki poklon koji s#
primili o" ostavio&a( osim ako je ostavio& o"re"io neto "r#$o.
8. U sit#a&iji povre"e n#%no$ "ela vri se smanjenje testamentarni)
raspola$anja( "akle i le$ata i ako to nije "ovoljno i povraaj
o"reeni) poklona 1pe svi) poklon a sl#aj smrti2
iv. 6o" nas se poklon koji se pre"aje poklonoprim&# nikako ne mo%e s)vatati
kao poklon a sl#aj smrti( ve e se smatrati a o'ian poklon inter vivos.
v. U en$leskom prav#( i pravima koja sle"e en$lesk# pravn# tra"i&ij#( postoji
takav o'lik poklona a sl#aj smrti ko" ko$a je je"an o" #slava a nastanak
#pravo pre"aja pre"meta poklona o" stane poklono"av&a poklonoprim&#.
Opoiv je mo$# ka" prestane smrtna opasnost( poto je je"an o" #slova a
pre"#imanje to$ pravno$ posla i "a se poklon ini # sit#a&iji smrtne
opasnosti poklono"av&a2.
66. 2umaenja zave#tanja
i. Pri t#maenj# sporni) o"re"a'a #$ovora se primenj#je o'jektivno!
s#'jektivni meto" t#maenja. 1aje"nika volja koja o"$ovara naelima
o'li$a&iono$ prava2.
6o" teretni) #$ovora 7 nejasne o"re"'e se t#mae # smisl# koji ostvar#je
pravian o"nos #ajamni) "avanja.
6o" "o'roini) 7 se t#mae # smisl# koji je povoljniji po "#%nika.
ii. Nas#prot ovome( testament se t#mai primenom s#'jektivno$ meto"a
t#maenja. 1ato to je testament stro$o lini( je"nostrani i "o'roini akt2.
.ako "a sva prava( o" rimsko$ pa "o savremeni) "aj# pre"nost s#'jektivnom
t#maenj# testamenta.
iii. .#maenje testamenta # rim#
!Polailo se o" injeni&e "a je avetala& sainjavao testament "a 'i njime
o"re"io neto raliito o" akonsko$ re"a nasleivanja.
Ot#"a i pravilo "a ka"a s# isp#njeni a)tevi /orme( testament tre'a t#maiti
# smisl# koji #p##je na nje$ov# p#nova%nost.
! Rimski pravnik Pa#l#s je smatrao "a se pre sve$a mora ispitivati namera
testatora.
! Sprone o"re"'e s# se t#maile tako "a 'i se one mo$le naj#spenije
o"r%ati pravnovaljanim 7 favor testamenti
iv. .#maenje testamenta prema 5ON
Nai akoni o nasleivanj# pre"viaj# s#'jektivni meto" t#maenja.
Pravila t#maenja-
a. Primenj#je se s#'jektivni meto" 7 pri t#maenj# sporni)
o"re"a'a testamenta ne tre'a se "r%ati "oslovno$ naenja
#potre'ljeni) iraa( ve tre'a istra%ivati avetaoev# pravn#
namer#.
Pri t#maenj# s#"ija se mora #neti #
3. nain ramiljanja i $ovora testaotra( "a tre'a "a
8. ima # vi"# prilike vremena ka"a je testament sainjavan(
<. so&ijalni polo%aj avetaoev i
AA
>. "r#tvene prilike # kojim je %iveo.
0 to sve # tren#tk# sainjavanja testamenta.
'. Pretpostavka a t#maenje je p#nova%nost testamenta 1kako #
/ormalnom tako i # materijalnom smisl#2
&. .estament se mora t#maiti # &elini( tako "a se nejsne o"re"'e moraj#
sa$le"ati # nji)ovom o"nos# i vei sa ostalim 1jasnim2 avetajnim
o"re"'ama i "a se mora pok#ati nji)ovo poveivanje # je"nisktven#
misaon# i svrsis)o"n# &elin#.
". U sl#aj# "a nije mo$#e pronai prav# volj# avetao&a( nai akoni
pre"viaj# sle"ee pravilo- # sl#aj# s#mnje tre'a se "r%ati ono$a to
je najpovoljnije a akonsko$ nasle"nika ili li&e kome je testamentom
nalo%ena neka o'avea.
S tim to se #vek tre'a prvo nastojiti "a se #tvr"i volja avetao&a( pa
tek ako je to nemo$#e e se primeniti pravilo o t#maenj# koje
akonsko$ nasle"nika ili optereeno$ nalse"nika stavlja # povoljniji
polo%aj.
e. U velikom 'roj# prava pravilo je 1esto naivano **latnim pravilom**2
"a ka" $o" to mo$#nosti "op#taj#( avetanje ima "a se t#mai tako
"a vo"i testamnetarnom a ne akonskom nalseivanj#.
/. S#" ima o'ave# "a # svakom konkretnom sl#aj# koristi sve
raspolo%ive injeni&e "a #tvr"i prav# volj#( to svakako po"ra#meva
"okaivanje van testamenta # /ormalnom smil# 1npr ispitivanjem
sve"oka koji mo$# rasvetliti poje"ine okolnosti2.
v. Deavalo se "a ni%i s#"ovi po$reno t#mae o"re"'e testamenta koje
#stanovljavaj# "o%ivotno #%ivanje na aostavtini( a nasle"stvo ostavljaj#
"r#$om li&#. Ni%i s#"ovi s# ovo t#maili kao ne"op#ten# +"eikomisarn#
s#pstit#&ij#( "ok se # stvari ra"ilo o "ovoljenom testeiranj#. Vii s#"ovi s#
ivrili praviln# kvali+ka&ij#.
vi. Pripa"anje nasle"stva
O"re"'e o pripa"anj# nasle"stva( koje s# #ve"ene 5ON i F?.$ pre"stavljaj#
"op#nska pravila o t#maenj# testamenta.
vii. Ove norme sl#%e a o"reivanje nalse"ni) "elova nasle"nika( ka"a je
avetala& o"re"io nasle"niki ali nije sasvim pre&ino i jasno iraio svoj#
volj# # po$le"# veliine nji)ovi) nasle"ni) "elova.
viii. Pravila s# sle"ea-
a. 6a"a avetala& postavi je"no$ nasle"nika i ne o"re"i nje$ov nasle"ni
"eo( taj nasle"nik nasle#je &el# aostavtin#.
'. Ako postavi je"no$ nasle"nika i o"re"i m# nasle"ni "eo( ostatak
pripa"a akonskim nasle"ni&ima.
&. Ako testator postavi vie nasle"nika i ne o"re"i im nasle"ne "elove(
oni e nalse"iti na je"nake "elove.
". Ako postavi vie nasle"nika i o"re"i im nasle"ne "elove koji
neis&rplj#j# &el# aostavtin#( ostatak e nasle"iti akonski nasle"ni&i.
AE
e. Ako postavi nasle"nike tako "a je"nima o"re"i nasle"ne "elove a
"r#$ima ne o"re"i( oni iji "eo nije o"reen nasle#j# ostatak na
je"nake "elove.
/. U sl#aj# **avetaoevo$ prera#navanja** ka"a nita ne preostane
nasle"ni&ima iji "eo nije o"reen( "elovi nasle"nika sa o"reenim
"elom se sramerno smanj#j# sve "ok nasle"ni&i s neo"reenim "elom
ne "o'ij# "eo koji je je"nak "el# nasle"nika iji je o"reeni "eo
najmanji.
$. Ako s# "elovi nasle"nika sa o"reenim "elovima je"naki( a nita ne
preostaje nasle"ni&ima iji "elovi nis# o"reeni( "elovi nasle"nika sa
o"reenim "elovima sramerno se smanj#j# sve "okle svi postavljeni
nasle"ni&i ne "o'ij# je"nake "elove.
iB. Prirataj ko" avetajno$ nasleivanja
U sl#aj# "a neki avetajni naslen"ik ne mo%e ili nee "a nalse"i ne
primenj#je se pravo pre"stavljanja 1to pravo postoji samo # intestatskom
nasleivanj#2 ve isklj#ivo prirataj.
B. Pravila o prirataj# ko" testamentarno$ raspola$anja-
a. 6a" avetala& postavi vie nasle"nika a ne o"re"i nji)ove nalse"ne
"elove( "eo nasle"nika koji ne mo%e ili nee "a nasle"i je"nako
prirasta ostalim postavljanim nasle"ni&ima.
'. 6a" avetala& o"re"i nasle"ne "elove svim postavljenim
nasle"ni&ima( "eo nalse"nika koji ne mo%e ili nee "a nalse"i( pripa"a
akonskim nasle"in&ima.
&. 6a" avetala& postavi vie nasle"nika( a li tako "a je"nima o"re"i
nasle"ne "elove a "r#$ima ne o"re"i( "eo nasle"nika koji ne mo%e ili
nee "a nalse"i je"nako prirasta samo nasle"ni&ima iji "elovi nis#
o"reeni.
67. 9orme zave#tanja / pojam i vrste
i. .estament je stro$o /ormalni pravni posao !! p#nova%an je samo onaj
testament koji je sainjen # o'lik# #tvrenom # akon# i po" #slovima
pre"vienim akonom.
ii. 9orme testamenta se "ele po raliitim kriterij#mima-
a. Pismeni i #smeni
3. Pismeni testament je pravilo
8. Usmeni testament( mo%e 'iti p#nova%an samo ako je i
neko$ ralo$a nemo$#e sainiti pismeni testament.
'. Privatni i javni
3. Privatni je ei
8. 5a sainjavanje javno$ testamenta se tra%i #ee o"reeno$
javno$ or$ana 1s#"( kon#larno pre"stavnitvo( vojni stareina(
apove"nik 'ro"a2.
&. Re"ovni( vanre"ni i i#etni o'li&i
3. Re"ovni testament se mo%e sainiti #vek( # svim prilikama.
AF
8. Vanre"ni testamenti se pre"#imaj# samo # o"reenim
okolnostima i va%e o"reeno vreme( a /ormalni a)tevi s# # osnovi isti
kao ko" re"ovni) o'lika testiranja.
<. 0#etni testamenti mo$# se sainjavati samo # i#etnim prilikama(
ka"a nije mo$#e koristiti 'ilo koji "r#$i o'lik avetanja. .raj#
o$ranieno( a a)tevi /orme s# poje"nostavljeni.
iii. Vrste avetanja # naem parv#-
a. Svojer#no avetanje 1olo$ra/ski testament2
'. Pismeno avetanje pre" sve"o&ima 1alo$ra/ski testament2
&. S#"sko avetanje
". 6on#larno avetanje
e. Ce#naro"no avetanje
/. ;ro"sko avetanje
$. Vojno avetanje
). Usmeno avetanje 1i#etni testament2
6. .logra<s%o zave#tanje =svojeruni testament>
i. 5avetala& mo%e svoj# posle"nj# volj# iraiti tako to e je svojom
r#kom napisati i potpisati.
ii. Elementi potre'ni a p#nova%nost s#-
a. Da je sam avetala& sainio testament o" poetka "o kraja ira%avaj#i
svoj# posle"nj# volj# 1mora postojati animus testandi2
'. Da je &e testament napisan r#kopisom testatora 1ne k#&aom mainom ili
na kompj#ter#2
&. Da je testament svojer#no potpisan o" strane testatora.
iii. 9orma olo$ra/sko$ testamenta je je"nostavna i prist#pana. Ona
omo$#ava najve# mo$## privatnost( tako "a ne samo sa"r%ina ve i
postojanje testamenta mo%e ostati tajna.
iv. Ova privatnost olo$ra/sko$ testamenta mo%e 'iti i man# # tome to je
i#etno teko "okaati mane volje koje mo$# nastati ako neko li&e ini
ne"op#teni #ti&aj na avetao&a # tren#tk# sainjavanja testamenta.
v. 5a p#n#ova%nost olo$ra/sko$ testamenta nije n#%no "a '#"e onaen "at#m
i mesto sastavljanja. 0pak poto se olo$ra/ski testament sainjava 'e
sve"oka to je korisno a #tvrivanje vremena sainjavanja( koje mo%e 'iti
'itno a #tvrivanje "a li je avetala& # tom tren#tk# imao aktivn#
testamentarn# sposo'nost( kao i koji je o" vie testamenata # stvari
testament # materijalnom smisl# 1pre"stavlja testatorov# posle"nj# volj#.2
Dat#m na testament# se mo%e koristiti i "a se #tvr"i "a se ra"i o konanom
testament# # o"nos# na na&rte testamenta.
vi. Caterijal na kome je sainjen testament nije o" naaja( ali se mora vo"iti
ra#na o okolnostima # kojima se avetala& nalaio prilikom sastavljanja
testamenta.
vii. Potips se sastoji po pravil# o" imena i preimena( ali postoje "op#teni
i#et&i-
EG
a. testator se potpisao na nain na koji se avetala& re"ovno potpisivao
1npr opteponati pse#"onim2
'. ka" je testamnet sainjen # o'lik# oprotajno$ pisma( koje na kraj#
#mesto potpisa koji se sastoji o" imena i preimena( sa"r%i potpis koji
onaava o"reeni o"nos ime# nasle"nika i avetao&a( takav e
testament 'iti p#nova%an ako je # nekom "el# testamenta onaeno
ostavioevo ime. 1**4a Pera Perii** . . .potipisano sa **va tata**2
viii. Ostavila& mo%e svoj potpis overiti ko" s#"a( pri em# e testament ostati
olo$ra/ski privatni testament.
iB. ;e #ti&aja je na p#nova%nost testamenta injeni&a "a je tree li&e
pri"r%avalo r#k# avetao&a prilikom potpisivanja.
B. Slepo li&e mo%e sainiti p#nova%ni olo$ra/ski testament.
6!. 8logra<s%o zave#tanje =pismeni testament pred svedo&ima>
i. Alo$ra/ski testament je re"ovni( pisani i privatni testament( koji se sainjava
na taj nain to e avetala& #napre" sainjen# isprav# svojer#no potpisati
# prist#stv# "va sve"oka( ijavlj#j## pre" njima "a je sainjeno pismeno
proitao i "a je to nje$ov testament.
ii. Elementi potre'ni a p#nova%nost alo$ra/sko$ testamenta s#-
3. .estatorova ijava pre" "va sve"oka "a je isprav# proitao i "a ona
sa"r%i nje$ov# posle"nj# volj# 1ovo je novitet # 5ON i F?.2
8. Potpisivanje o" strane testatora pre" ta ista "va sve"oka posle
ijavljivanja $ore nave"eni) rei. 1potpisan mora 'iti na kraj#2
<. Potpisivanje o'a sve"oka 1koji isp#njavaj# akonske #slove a
sve"oke2
>. 5avetala& je 'io pismen i sa o#vanim #lom vi"a.
iii. Po pravil# ovaj o'lik avetanja testator# sainjava "r#$o li&e 1najee
a"vokat2 ali je mo$#e i "a on to sam #ini na pisaoj maini ili kompj#ter#.
Li&e koje sainjava testament ne mora 'iti ni nepristarasno( ni poslovno
sposo'no( niti a nje$a va%e 'ilo koja o" o$ranienja koja va%e a sve"oke.
iv. Alo$ra/ski testament sainjen na vie listova 'ie p#nova%an iako nije
potpisan svaki list( ve samo na kraj#.
v. O'a avetajna sve"oka moraj# 'iti pris#tna istovremeno # tren#tk#
testatorovo$ ijavljivanja "a je sainjeno pismeno proitao i "a je to nje$ova
posle"nja volje( kao i # tren#tk# nje$ovo$ potpisivanja.
Sve"o&i moraj# #ti nje$ov# ijav# # vi"eti "a je potpisao.
vi. Nje$ova ijava e po pravil# 'iti irina ali # nekim sl#ajevima to mo%e 'iti
ivreno i konkl#"entnim ra"njama o"nosno pre#tno.
1na primer ako je pre" sve"o&ima i"iktirao testament( pa $a proitao( i
klimn#o $lavom pre ne$o to $a je potpisao2
vii. 0 alo$ra/ski testament mo%e 'iti sainjen # o'lik# oprotajno$ pisma( ali a
ralik# o" olo$ra/sko$( potpis mora pore" o"reeno$ o"nosa sa nasle"ni&ima
se sastojati o" 'ar imena ili opteponato$ pse#"onima.
E3
viii. Ni ko" alo$ra/sko$ testamenta nije 'itno o" ko$ je materijala sastavljen. Ali
se # svakom sl#aj# mora vo"iti ra#na o tome ta se i materijala na kome
je testament sainjen mo%e aklj#iti o-
a. postojanj# animus testandi
'. sposo'nost testatora a ras#ivanje # tren#tk# sainjavanja
testamenta.
iB. Dat#m i mesto nis# n#%ni( ali s# po%eljni elementi.
7$. -uds%o zave#tanje
i. S#"ski testament je naajan o'lik pismeno$( re"ovno$ i javno$ o'lika
avetanja.
Pravila sainjavanja ovo$ testamenta va%i mutatis mutandis i ko"
sainjavanja "r#$i) javni) testamenanta- kon#larno$( 'ro"sko$ i vojno$.
S#"ski testament se sainjava na ovaj nain-
a. S#"ija optinsko$ s#"a sastavlja testament prema #smenom
kaivanj# testatora( ije je i"entitet s#" #tvr"io na je"an o" tri
pre"viena naina.
'. .estator testament po sainjavanj# proita( i potvr#j#i "a je to
nje$ova posle"nja volja potpis#je( potom $a potpis#je s#"ija i stavlja
na nje$a s#"ski peat.
&. Ako testator nije # stanj# "a testament proita( on"a s#"ija pre" "va
testamentarna sve"oka( ije je i"entitete pret)o"no #tvr"io( ita
apisnik koji je sainio po kaivanj# testator( pa testator na svak#
strani&# stavlja potpis ili r#konak. Potpis#j# se sve"o&i( i s#"ski
t#ma ako je on #estvovao( i s#"ija. Stavlja se peat.
ii. Prema naem prav#( testament sainjava s#"ije( po #smenom i
neposre"nom kaivanj# samo$ avetao&a. S#"ski testaments sastavlja
s#"ija optinsko$ s#"a. 5avetala& i s#"ija po pravil# potpis#j# testament( i
stavlja se s#"ski peat na nje$a.
4e"ino je s#"ija ovlaen "a sastavi s#"ski testament 1ne mo%e $a sastaviti
ni aostavila&( ni s#"ski sl#%'enik ni s#"ski sara"nik2
iii. S#"ija mora pret)o"no #tvr"iti i"entitet avetao&a.
.o mo%e #initi na je"an o" tri naina-
a. Sam s#"ija lino ponaje testatora
'. Uvi" # javn# isprav# sa /oto$ra+jom
&. Ako avetala& nema pomen#t# isprav# s#" sasl#ava "va sve"oka
i"entiteta 1koji moraj# 'iti p#noletni ili eman&ipovani2.
0"entiteti sve"oka #tvr#j# #vi"om # javne isprave sa /oto$ra+jom.
Sve"o&i ne moraj# isp#njavati #slove pre"viene a testamentarne
sve"oke.
iv. S#" mora proveriti "a li avetala& ima aktivn# avetajn# sposo'nost.
v. S#" mora "a #tvr"i "a postoji slo'o"na i o'iljna volja a sainjavanje
testamenta.
E8
vi. S#" on"a mora avetao&# o'jasniti smisao i posle"i&e nje$ovo$
sastavljanja( a tokom sainjavanja mora po sl#%'enoj "#%nosti "a pai "a
sa"r%ina '#"e # okvir# prin#"ni) propisa i morala.
Ukoliko avetala& insistira na nekoj o"re"i koja je s#protna imperativnim
propisima( javnom poretk# ili "o'rim o'iajima( s#" e( posle #poorenja i
o'janjenja( reenjem o"'iti sainjavanje s#"sko$ testamenta. Na ovo
reenje avetala& ima pravo %al'e.
vii. Dalji tok avisi o" to$a "a li je avetala& sposo'an "a proita i potpie
testament-
a. Ako je avetala& # stanj# "a proita i potpie testament
S#"ija sastavlja testament po kaivanj# avetao&a i tako sainjen
apisnik pre"aje avetao&#. .estator e apisnik proitati i poto
#tvr"i "a je to nje$ova posle"nja volja( potpis#je $a.
Prilikom sastavljanja testamenta s#"ija se tr#"i "a se "r%i ostavioeve
volje( ali je ovlaen "a m# postavlja pitanja kako 'i nje$ov# volj# to
tanije i pre&inije #neo # apisnik. S#"ija mo%e ivriti o"$ovaraj#e
pre/orm#la&ije( sve # &ilj# tanije$ i jasnije$ pre"stavljanja ostavioeve
prave namere.
'. Ukoliko avetala& nije pismen( ili i neko$ ralo$a nije # stanj# "a
proita testament 1slep( ne na jeik s#"a i sl2 ili ne mo%e "a se
potpie( on"a se sastavljanje testamenta vri # pris#stv# "va
testamentarna sve"oka( iji je i"entitet s#"ija #tvr"io na je"an o" tri
nave"ena naina.
Ukoliko je testator $l#vonem ili slep ili ne na jeik s#"a( on"a
sastavljanj# s#"sko$ testamenta mora pris#stvovati akleti s#"ski
t#ma( a sve"o&i # takvim sl#ajevima moraj# 'iti li&a koja se mo$#
spora#mevati sa avetao&em i s#"om.
Sve"o&i i"entiteta mo$# 'iti #je"no i testamentarni sve"o&i( ako
isp#njavaj# #slove a testamentarne sve"oke.
S#"ija koji je sastavio testament po kaivanj# testatora "#%an je "a
proita tako sastavljeno pismeno pre" avetao&em i "va sve"oka( pa
e avetala& poto prina takvo pismeno a svoj testament( potpisati
$a ili staviti svoj r#konak 1otisak "esno$ ka%iprsta2.
Ukoliko testator ne mo%e "a stavi ni r#konak( on"a e ralo$ a to
s#"ija konstatovati na samom testament#.
Ako je pak( testator $l#v ili nem ili ne na jeik s#"a( on"a e s#"ija
preko akleto$ t#maa proitati testament( a avetala& pre" s#"ijom i
sve"o&ima( takoe preko t#maa prinati testament( a potom e se
potpisati ili staviti r#konak. Posle to$a se potpis#j# sve"o&i( i t#ma
#koliko je #etvovao # post#pk#( i na kraj# s#"ija( koji e sve ivrne
ra"nje konstatovati na samom testament#( a potom e $a overiti
s#"skim peatom.
vii. Ako se apisnik o sastavljenom avetanj# sastoji o" vie listova( svi e se
listovi proiti jemstvenikom i o'a kraja jemstvenika apeatiti s#"skim
peatom. Svi listovi moraj# 'iti potpisani( ili mora 'iti stavljen avetaoev
r#konak( a na kraj# tre'a a'ele%iti i o" koliko se listova sastoji testament.
E<
viii. Ukoliko je testament sastavljen # s#"# na ijem po"r#j# avetala& nema
pre'ivalite( s#" je o'avean "a o"ma) o tome ivesti s#" avetaoevo$
pre'ivalita.
iB. Po avretk# sastavljanja s#"sko$ testamenta( avetala& mo%e "ati s#"# i
ijav# o #vanj# testamenta( npr %eli li svoj testament "a #va # s#"#.
71. ?onzularno zave#tanje
i. 6on#larno avetanje je pismeni( re"ovni i javni o'lik avetanja koje naem
"r%avljanin# # inostranstv#( po o"re"'ama koje va%e a sastavljanje s#"sko$
testamenta( sainjava kon#larni pre"stavnik ili "iplomatski pre"stavnik
Sr'ije koji vri kon#larne poslove.
ii. Ovaj o'lik testiranja mo%e "a koristi Srpski "r%avljanin koji se nae #
inostvanstv# 'e o'ira na ralo$e i "#%in# 'oravka.
iii. Na a)tev nae$ "r%avljanina kon#larni pre"stavnik je "#%an "a pri)vati
sastavljanje testamenta.
iv. Co$#e je napraviti i je"an kon#larni 1koji 'i o'#)vatao imaovin# koja se
nalai # naoj emlji 2 i "r#$i 1me#naro"ni ili alo$ra/ski2 testament 1koji 'i
va%io i # "r%avi # kojoj se testator nalai( to 'i 'ilo korisno ako # toj "r%avi
ima imovine2.
v. 6on#larni testament se sastavlja # potp#nosti po pravilima a sastavljanje
s#"sko$ avetanja( ali #mesto s#"ije se pojavlj#je kon#larni pre"stavnik.
vi. Prema naim propisima kon#larni pre"stavnik je ovlaen i a sainjavanje
me#naro"no$ testamenta.
72. 7eunarodno zave#tanje
i. Ce#naro"ni testament je pismeni( re"ovni i javni o'li avetanja.
ii. Ovlaena li&a a post#panje prilikom sastavljanja me#naro"no$
testamenta s#-
a. s#"ija optinsko$ s#"a
'. kon#larni pre"stavnik nae emlje # inostranstv#
kao i or$ani koji s# ovlaeni a sastavljanje vanre"ni) testamenata-
&. vojni stareina
". apove"nik 'ro"a.
Ce#naro"ni testament sainjava ili avetala& pismeno( ili ovlaeno li&e(
pa pre" ovlaenim li&em i "va testamentarna sve"oka testator potipis#je ili
potvr#je svoj raniji potpis( i ovlaeno li&e i sve"o&i potpis#j# testament koji
mora a p#nova%nost sa"r%ati "at#m i 'rojeve na strani&ama.
iii. Ce#naro"ni testament mora 'iti sastavljen # pismenom o'lik#( na
'ilo kom jeik#( napisan r#kom ili na 'ilo koji "r#$i nain.
iv. .estator mo%e svoj# posle"nj# volj# iskaati i #smeno pre" javnim or$anom
koji e je atim preneti # pismen# /orm#.
A mo%e i "oneti ve sainjen tekst testamenta( sa ijom sa"r%inom
mo%e a ne mora #ponati sl#%'eno li&e.
E>
v. 5avetala& mora # pris#stv# "va testamentarna sve"oka i ovlaeno$
li&a ijaviti "a je sainjeno pismeno nje$ovo avetavanje i "a je #ponat sa
nje$ovom sa"r%inom.
vi. 5avetala& potpis#je testament # pris#stv# ovlaeno$ li&a i testamentarni)
sve"oka( a ako $a je pre to$a potpisao( avetala& e # pris#stv# ovi) li&a
prinati i potvr"iti potpis a svoj.
vii. Ako nije # stanj# "a se poptie on mo%e tra%iti "a "r#$i # nje$ovo ime
potpie testament( a ovlaeno li&e e to a'ele%iti na samom testament#.
viii. Sve"o&i i ovlaeno li&e # pris#stv# avetao&a stavljaj# istovremeno svoje
potpise na kraj# avetanja.
iB. Ukoliko me#naro"ni testament ima vie listova( avetala& mora potpisati
svaki list( a # sl#aj# "a nije # stanj#( potpis e staviti ovlaeno li&e.
Svaki list mora 'iti o'ele%en 'rojem.
B. Ce#naro"ni testament je je"ini testament koji mora imati "at#m. Ako
nema "at#m nije p#nova%an. Dat#m sastavljanja testamenta je "at#m ispo"
ko$a se potpis#je ovlaeno li&e.
Bi. Posle sastavljanja ovlaeno li&e pita testatora "a li %eli "a "a ijav# o
#vanj# testamenta( i on se ta"a mo%e ijasniti $"e %eli "a #va
me#naro"ni testament.
Bii. Ovlaeno li&e tre'a # testament "a prilo%i pismen# ijav# kojom potvr#je
"a s# isp#njeni svi akonski #slovi a p#nova%nosti ovo$ testamenta. Ovo
ijava nije #slov p#nova%nosti testamenta.
Biii. Ce#naro"ni testament ne mo%e se sainjavati kao aje"niki testament "va
li&a.
Biv. Nitavost me#naro"no$ testamenta ne #tie na nje$ov# p#nova%nost kao
testamenta "r#$o$ o'lika.
Bv. Ovaj testament je re$#lisan me#naro"nom konven&ijom.
73. @rods%o zave#tanje
i. ;ro"sko avetanje je pismeni( javni i vanre"ni o'lik avetanja koje
avetao& na j#$oslovenskom 1U2 'ro"# sainjava apove"nik 'ro"a po
pravilima koja va%e a sastavljanje s#"sko$ avetanja.
ii. ;ro"ski testament je vanre"an( jer se sainjava # pose'nim okolnostima-
ka"a avetala& i$#'i ve# sa kopnom tako "a ne mo%e "a koristi "r#$i
javni o'lik avetanja. 1iako mo%e "a aini privatni pismeni testamnt( npr
alo$ra/ski ili olo$ra/ski( i # sl#aj# postojanja #slova a to i i#etni
testament2.
iii. ;ro"ski testament se mo%e sainiti na pomorskom( jeerskom ili renom
'ro"#.
iv. Poto se ra"i o vanre"nom testament# on e restati "a va%i po protek# <G
"ana o" povratka avetao&a # Sr'ij#.
74. )ojno zave#tanje
E?
i. Vojni testament je pismeni( javni i vanre"ni o'lik avetanja( koje a vreme
mo'ilia&ije ili rata testator# koji je na vojnoj "#%nosti mo%e sainiti
koman"ir ete ili "r#$i stareina to$ ili vie$ ran$a( ili neko "r#$o li&e #
pris#stv# neko$ o" ti) stareina( kao i svaki stareina o"vojeno$ o"re"aa( a
po pravilima koja va%e a sainjavanje s#"sko$ testamenta.
ii. 5a vreme rata ili monilia&ije ov# /orm# mo$# koristiti sva li&a koja se nalae
na vojonoj "#%nosti- kako vojni&i i o+&iri( tako i "o'rovolj&i( vojni lekari( &ivilni
lekari koji se sti&ajem okolnosti na# na vojnoj "#%nosti( me"i&inske sestre
koje ne$#j# ranjenike et&.
iii. Ovaj testament # ratnim prilikama pre"stavlja nek# vrst# amene a s#"ski
testament.
iv. Poto je vojni testament vanre"ni testament ima o$ranien rok va%enja-
a. protokom @G "ana o" prestanka rata( tj o" opte "emo'ilia&ije #sle"
prestanka rata
'. ako je testator "emo'ilisan pose'no( on"a po protek# <G "ana o"
nje$ove "emo'ilia&ije.
75. 'smeno zave#tanje
i. Usmeno avetanje je i#etni i privatni o'lik testamenta.
ii. 5avetala& mo%e svoj# posle"nj# volj# #smeno irei pre" tri
istovremeno pris#tna testamentarna sve"oka( ako 'o$ i#teni) prilika ne
mo%e sainiti pismeni testament.
iii. Uslov < pris#tna sve"oka pre"stavlja novin# # o"nos# na 5ON i A>.$ prema
kome s# 'ila "ovoljna 8 sve"oka.
iv. 0#etne prilike
O'jektivna komponenta 7
mo$# 'iti takve priro"e "a po$aaj# vei ili manji 'roj lj#"i #sle"
neotklonjivo$ i opteponato$ "o$aaja koji i) je a"esio i 'itno po$orao
nji)ov %ivotni polo%aj.
Na primer- rat( emljotres( veliki po%ar ili poplava( %elenika nesrea(
teroristiki napa"( i sve "r#$e teke priro"ne ili "r#$e katastro/e.
v. 5a sve nji) je karakteristino "a se mo$# lako #tvr"iti.
vi. S#'jektivna komponenta 7
6o" s#'jektivne komponente pojma i#etni) prilika o" "ol##j#e$ je
naaja ispitati priro"# i karakter ti) prilika 1npr 'olesti2( vreme trajanja(
#njeni&# "a li s# nast#pile na$lo i sve ovo sa$le"ati # o"nos# na mo$#nost
sainjavanja re"ovini) o'lika avetanja( pose'no s#"sko$ o"nosno
pismeno$ testamenta.
Poto se tra%i ne samo i#etna prilika( ve i nemo$#nost sainjavanja
pismeno$ testamenta. S#"ski testament( kao pismeni( javni( re"ovni
testament je skoro #vek "ost#pan svakom li&# koje ima aktivn#
testamentarn# sposo'nost.
viii. Na primer ako 'olest nast#pi inena"no( ili se inena"no po$ora( mo%e 'iti
mesta korienj# ove /orme testamenta.
E@
iB. Ali *i#etne prilike* tre'a s)vatiti restriktivno ato to stro$a /orma koja se
tra%i a testament ima atitn# #lo$#. Ova atita se # najte%im prilikama
%rtv#je ra"i potovanja slo'o"e avetanja oso'e koja nije # sit#a&iji "a
saini testament # akonom propisanoj /ormi( ali to ani "a se mora vo"iti
ra#na "a je ova nemo$#nost aista postojala.
B. Sve"o&i #smeno$ testamenta
Pris#sto sve"oka je 'itan element p#nova%nosti #smeno$ testamenta.
Bi. Sve"o&i #smeno$ testamenta -
a. ne moraj# 'iti pose'no povani ra"i #ea # sastavljanj# testamneta
1to je ra#mljivo2
'. moraj# 'iti p#noletni 1ne "op#ta se ni eman&ipovanim maloletni&ima
"a se # ovom svojstv# pojavlj#j#2
&. Coraj# imati poslovn# sposo'nost 1i ne$ativne akonske /orm#la&ije
se ostavlja mo$#nost "elimino poslovno sposo'ni) li&a 7 Anti misli
"a s#" tre'a s o'irom na okolnosti "a o"l#i svaki p#t # o"nos# na
"elimino poslovno sposo'na li&a2
". ne moraj# 'iti pismeni( ali moraj# imati sa#vano #lo sl#)a i ra#meti
jeik na kome testator ijavlj#je svoj# volj# 1Anti smatra "a moraj#
imati i sa#vano #lo vi"a "a 'i mo$li sa si$#rno# potvr"iti i"entitet
testatora( ako se to # konkretnom sl#aj# ne mo%e na "r#$i nain sa
si$#rno# #tvr"iti2
e. Nema li&a i li&a sa "r#$im ne"osta&ima( mo$# 'iti sve"o&i ako s# #
stanj# "a prenes# testatorov# posle"nj# volj#
/. Coraj# 'iti istovremeno pris#tni pri ijavi testatorove posle"nje volje
1Anti smatra "a tre'a "op#stiti i#etke ka"a ovo nije 'ilo mo$#e2
$. Sro"stvo sa testatorom( koje je prema ranijem 5ON pre"stavljalo
preprek# "a li&e '#"e sve"ok vie nije prepreka AL0 samo # sl#aj#
#smeno$ testamenta.
Ovo je lo$inije ato to postoji a'rana ostavljanje 'ilo kakve koristi-
3. Sve"o&ima kao i nji)ovim
8. Potom&ima 1krvnim i $raanskim2
<. Svim nji)ovim pre&ima 1#klj##j#i i #svojio&a2
>. Nji)ovim kolateralima 1"o etvrto$ stepena sro"stva2 #lj##j#i i
'rane "r#$ove svi) ovi) li&a
Bii. U veini prava 1i ko" nas2 sve"o&i imaj# o'ave# "a to pre ponove pre"
s#"om( # navoenje mesta( vremena i prilika( posle"nj# volj# testatora.
Nesavesnost sve"oka nee vo"iti nitavosti testamenta( ali mo%e "ovesti "o
o'avee ovi) sve"oka "a nastal# tet# koja je mo$la po$o"iti nasle"nike
1kako +ktivne tako i **prave**2 po$o"iti.
Biii. Poto je # Sr'iji potre'no < sve"oka "ovoljno je a p#nova%nost po"#"aranje
ijava "va sve"oka.
Biv. Ovaj o'lik testamenta prestaje "a va%i <G "ana posle pretanka "ejstva
i#etni) prilika. 1# #poren"om prav# rok je o" 3> "ana "o @ mese&i2
Bv. Usmeno avetanje # #pore"nom prav#
0ma < stava o #smenom avetanj#-
EA
a. Usmeni testament kao re"ovni o'lik avetanja 1a#strijski H5(
Li)tentajn#( o'ijanim pravima neki) A/riki) emalja2
'. Usmeni testament kao vanre"ni o'lik avetanja
1veina prava2
&. Usmeni testament kao pravno ne"ovoljeni o'lik avetavanja
19ran&#sko pravo i ona koja s# asnovana na 9ran&#skom( 0talijansko i
Jeko2
76. -vedo&i u testamentarnom pravu
i. U naem testamentarnom prav# se mo$# javiti # tri mo$#e /ae-
a. Sve"o&i i"entiteta 1pre sainjavanja testamenta2 7
omo$#avaj# #tvrivanje i"entiteta testatora
'. .estamentarni sve"o&i 1prilikom sainjavanja testamenta2 7
n#%ni #slov p#nova%nosti veliko$ 'roja /ormi testamenta a)teva
pris#stvo sve"oka pri sainjavanj#Qpotpisivanj#
&. Sve"o&i pro$laenja testamenta 1prilikom pro$laenja2
prilikom pro$laenja testamenta #vek je potre'no pris#stvo o"reeno$
'roja sve"oka.
ii. ;e o'ira "a li se ra"i o sve"o&ima i"entiteta( testamentarnim sve"o&ima(
ili sve"o&ima pro$laenja a nji) #vek va%e o"reena pravila koja s# veana
a itav ni pitanja.
77. -vedo&i identiteta
i. Sve"o&i i"entiteta avetao&a javljaj# se ko" svi) javni) o'lika avetavanja
i to pre nji)ovo$ sainjavanja.
5nai ko"- s#"sko$( me#naro"no$( kon#larno$( 'ro"sko$ i vojno$
testamenta( sl#%'eno li&e mora prvo "a #tvr"i i"entitet testatora.
ii. Pri #tvrivanj# i"entiteta( ako sl#%'eno li&e ne ponaje lino testatora 1to je
pravilo2 on"a se moraj# koristiti sve"o&i i"entiteta.
Ov"e postoje "ve mo$#e sit#a&ije-
a. Ako testator pose"#je javn# isprav# sa /oto$raijom on"a akon
tra%i samo je"no$ sve"oka i"entiteta 1s#"ovi ovaj a)tev # praksi ne
primenj#j#2
'. Ako testator ne pose"#je a"ekvatn# javn# isprav# on"a s#
potre'na "va sve"oka i"entiteta.
iii. Sve"o&i i"entiteta s# pose'na vrsta sve"oka i a nji) va%e "ramatino
"r#kija pravila o" o"ni) a sve"oke # nasle"nom prav# inae-
a. Ne moraj# 'iti ** neainteresovani** ve mo$# 'iti i sro"ni&i avetao&a
i nje$ovi '#"#i nasle"ni&i 1poto nemaj# nikakv# ve# sa sa"r%inom
avetanja( ve samo sve"oe o i"entitet#2
'. Ne moraj# "a '#"# pismeni
EE
&. 0pak moraj# 'iti p#noletni ili eman&ipovani 1nije sasvim jasno
"a li se "elimino poslovno sposo'na li&a mo$# pojavljivati # svojstv#
sve"oka i"entiteta 7 Anti smatra "a po pravilo to tre'alo "op#stiti( ali
"a s#" mora &eniti # svakom konkretnom sl#aj# sposo'nost sve"oka
a takv# vrst# sve"oenja.2
iv. Nakon to potv"e i"entitet testatora i potpi# apisnik 1ili stave r#konak2
oni s# svoj a"atak o'avili i ne moraj# pris#stvovati post#pk# sainjavanja
testamenta.
7. Zave#tajni svedo&i
i. 6o" najvee$ 'roja testamentarni) /ormi neop)o"no je #ee
testamentarni) sve"oka.
.estamentarni sve"o&i s# ko" ti) /ormi conditio sine qua non a p#nova%nost
o"reene /orme testamenta-
a. Sve"o&i se ne tra%e
6o" nas postoji samo je"na /orma a koj# se nika" ne tra%e testamentarni
sve"o&i 7 olo$ra/ski 1svojer#ni2 testament
'. .estamentarni sve"o&i s# potre'ni # nekim sl#ajevima
6o" neki) /orma( sve"o&i po pravil# nis# potre'ni( ali postoje i sit#a&ije
# kojima s# #slov p#nova%nosti testamenta 1npr s#"ski testament2
'. .estamentarni sve"o&i s# #vek #slov p#nova%nosti-
Alo$ra/ski( me#naro"ni i #smeni testamnenti.
A. 5avetajni sve"o&i ko" alo$ra/sko$ testamenta
i. Alo$ra/ski testament 1pismeno avetanje pre" sve"o&ima2 mo%e
sainiti testator( koji na "a ita i pie i ti na taj nain to e isprav# koj# m#
je 1po pravilo2 neko "r#$i sastavio svojer#no potpisati # pris#stv# "va
sve"oka( ijavlj#j#i "a je sainjeno pismeno proitao i "a je to nje$ov
testament.
ii. Ulo$a avetajni) sve"oka je viestr#ka-
a. o'a sve"oka istovremeno moraj# pris#stvovati in# potpisivanja
testamenta o" strane testatora 1moraj# "a vi"e in potpisa2
'. sve"o&i moraj# "a #j# i ra#mej# avetaoev# ijav# kojom on
potvr#je "a je sainjeno pismeno proitao i "a je to nje$ov testament.
1moraj# "a #j# i ra#mej# ijav#2
&. sve"o&i moraj# "a se potpi# na avetavanj#( pri em# na 5ON
prepor##je "a se nanai nji)ovo svojstvo testamentarni) sve"oka.
iii. 6o" alo$ra/sko$ testamenta testator mora-
a. 'iti potp#no pismen # tren#tk# potpisivanja
'. mora 'iti 'e telesno$ ne"ostatka koji ometa vi"
&. Nje$ov potpis se mora sastojati 1po pravil#2 o" imena i
preimena ili o"$ovarati nain# na koji se potpis#je # pravnom
sao'raaj#.
EF
iv. .estamentarni sve"o&i ko" alo$ra/sko$ testamenta moraj# a"ovoljavati
opte #slove testamentarno$ sve"oka 1apsol#tna po"o'nost2
a. P#noletstvo
'. Poslovna sposo'nost
v. Pore" ti) #slova moraj# "a isp#ne i neke pose'ne-
a. imati neometano #lo vi"a 1"a 'i mo$li "a vi"e potpis2
'. neometano #lo sl#)a 1"a 'i mo$li "a #j# ijav#2
&. "a '#"# pismeni
". "a naj# jeik na kome avetala& ijavlj#je "a je to nje$ov testament
;. 5avetajni sve"o&i ko" me#naro"no$ testamenta
i. Ce#naro"ni testament je #ve"en rati+ka&ijom 6onve&ije o o'lik#
me#naro"no$ testamenta sa Prilo$om( AE!AF.$. Ovaj o'lik testamenta je
ato isti # svim emljama koje s# $a rati+kovale.
ii. Da 'i 'io p#nova%an( # sastavljanj# ovo$ testamenta moraj# #estvovati "va
testamentarna sve"oka.
iii. Pre sastavljanja ovlaeno li&e 1s#"ija( kon#larni pre"stavnik( vojni
stareina( apove"nik 'ro"a2 mora #tvr"iti i"entitet avetao&a i
testamentarni) sve"oka( pri em# se javlja potre'a korienja sve"oka
i"entiteta.
iv. Poto ovlaeno li&e #tvr"i i"entitet testatora i sve"oka sainjava se
me#naro"ni testament na je"an o" akonom pre"vieni) naina( ali #
svakom o" nji) #estv#j# 8 testamentarna sve"oka( kao n#%ni #slov
p#nova%nosti.
v. Ulo$a testamentarni) sve"oka ko" me#naro"no$ testamenta se sastoji i-
a. Oni moraj# vi"eti "a je testator svojer#no potpisao testament( ili ako
je on to ve ranije #inio( moraj# #ti nje$ov# ijav# "a je isprava
nje$ov testamnet i "a je na kraj# nje nje$ov potpis.
0li ako se testator i neko$ ralo$a ne mo%e potpisati( on mora saoptiti
ato nije # stanj# to ovlaeno li&e konstat#je na samom
testament#.
'. .estamentarni sve"o&i( posle to$a( moraj# aje"no sa s#"ijom potpisati
me#naro"ni testament.
vi. Pore" opti) #slova 1apsol#tna po"o'nost2 testamentarni sve"o&i ko"
me#naro"no$ testamenta moraj#-
a. 'iti pismeni
'. anti jeik na kome je testator saoptio "a je potpis nje$ov 1ako
se nije potpisao pre" njima2
&. moraj# imati o#vano #lo vi"a
". po pravil# i o#vano #lo sl#)a
vii. U ijavi koj# ovlaeno li&e prila%e # me#naro"ni testament( e 'iti
konstatovno pore" ostalo$ i na koji je nain #tvren i"entitet testatora i
sve"oka( i "ali testamentarni sve"o&i isp#njavaj# sve akonom propisane
#slove 1apsol#tna i relativna po"o'nost2.
,. 5avetajni sve"o&i ko" #smeno$ testamenta
FG
i. Usmeni testament je i#etna /orma avetanja( koja se mo%e koristiti samo
# sl#aj# "a avetala& #sle" "ejstva i#etni) prilika nije # mo$#nosti "a
saini 'ilo koji "r#$i testamnet( o"nosno testament # pisanom o'lik#.
ii. .estator mora ijav# #initi pre" najmanje < testamentarna sve"oka.
iii. Ovi testamentarni sve"o&i moraj# "a isp#nj#j# sle"ee #slove-
a. Uslove koji se inae tra%e ko" svi) testamentarni) sve"oka 1apsol#tna i
relativna po"o'nost2
'. moraj# 'iti istovremeno pris#tni ka"a avetala&( po" i#etnim
prilikama( ijavlj#je svoj# posle"nj# volj#
&. Ne moraj# 'iti pose'no povani # &ilj# #estvovanja # sastavljanj#
testamneta
". Ne moraj# 'iti pismenni
e. ne smej# imati 'ilo kakv# korist i testamenta( po 'ilo kom osnov#(
3. testamentarni sve"o&i
8. nji)ovi 'rani "r#$ovi
<. nji)ovi potom&i i pre&i
>. po'oni sro"ni&i "o etvrto$ stepena sro"stva(
?. ni 'rani "r#$ovi svi) ovi) li&a.
/. D#%ni s# "a 'e o"la$anja ijav# saope s#"#( ili pismeno ili #smeno
1ako ovo ne #ine mo$# o"$ovarati a nasal# tet# nasle"ni&ima
testatora2.
Ali nesavesnost testatora ne #tie na p#nova%nost testamenta.
D. 5avetajni sve"o&i ko" s#"ko$ testamenta
i. 6o" s#"sko$ avetanja kao i ko" ostali) testamenata koji se sastavljanj# po
pravilima a sainjavanje s#"sko$ testamenta 1kon#larni)( 'ro"ski) i
vojni)2 testamentarni sve"o&i( po pravil#( nis# potre'ni.
ii. Ukoliko( testator i 'ilo ko$ ralo$a ne mo%e "a proita ili nemo%e "a potpie
svoj testament( on"a je n#%no ivriti o"reene ra"nje # pris#stv# 8
testamentarna sve"oka.
iii. U pris#stv# 8 sve"oka e
a. s#"ija proitati testator# nje$ov testament
'. testator e ijaviti "a je to nje$ov testament
&. testator e potpisati testament 1ili staviti r#konak2
". sve"o&i e potpisati testament.
iv. U sl#ajevima ka"a je o'aveno #ee testamentarni) sve"oka ko"
s#"sko$ testamenta( oni pre"stavljaj# element nje$ove /orme i naivaj# se
solemnitetnim sve"o&ima 1a ralik# o" sve"oka i"entiteta2.
v. Povre"a pravila o solemnitetnim sve"o&ima 1testamentarnim2 vo"i nitavosti
testamenta 1"ok povre"a pravila o sve"o&ima i"entiteta otvara mo$#nost
"okaivanja i"entiteta testatora "r#$im "okanim sre"stvima2
vi. .estamentarni sve"o&i-
a. ne moraj# ponavati testatora
'. moraj# 'iti #ponati sa sa"r%inom testamenta
&. moraj# 'iti svesni svoje #lo$e
". moraj# 'iti pismeni.
F3
E. Po"o'nost avetajni) sve"oka
i. Po"o'nost avetajni) sve"oka je"an je o" #slova a p#nova%nost
avetanja ko" ko$a se a)teva nji)ovo #ee.
5ato testamenarni sve"o&i ne smej# 'iti nepo"o'ni a t# /#n&kij#.
ii. Nepo"o'nost testamentarni) sve"oka se javlja # "va o'lika-
a. apsol#tna nepo"o'nost
'. relativna nepo"o'nost
9. Apsol#tna nepo"o'nost avetajni) sve"oka
i. Apsol#tna nepo"o'nost testamentarni) sve"oka nai "a ivesna li&a ne
mo$# 'iti testamentarni sve"o&i neavisno o" to$a ko je testator #
konkretnom sl#aj#.
ii. Apsol#tna nepo"o'nost mo%e 'iti-
a. Opta apsol#tna nepo"o'nost
'. pose'na apsol#tna nepo"o'nost
iii. Opta apsol#tna nepo"o'nost se o"nosi na-
a. maloletna li&a
'. li&a 'e poslovne sposo'nosti
iv. Pose'na apsol#tna nepo"o'nost testamentarni) sve"oka javlja se ko"
poje"ini) /orma testamenta-
a. S#"ski testament 1kao i kon#larni( 'ro"ski i vojni2 !! sve"o&i s#
pose'no apsol#tno nepo"o'ni ako
3. s# nepismeni
8. ne vla"aj# jeikom na kome je sastavljen testament
'. Ce#naro"ni testament !! sve"o&i s#
pose'no apsol#tno nepo"o'ni ako-
3. ne naj# jeik na kome je testator prinao svoj
testament
8. ako je testament sainjen o" strane ovlaeno$ li&a na kaanje
testatora ne naj# jeik na kome je sastavljen testament.
&. Alo$ra/ski testament 7 sve"o&i s#
pose'no apsol#tno nepo"o'ni ako
3. s# nepismeni
8. ne naj# jeik na kome je testator
prinao testament kao svoj
<. AL0 ne moraj# ponavati jeik na kome je testament sainjen
". Usmeni testament 7 sve"o&i s#
pose'no apsol#tno nepo"o'ni ako
3. ne naj# jeik na kome je testator ijavio svoj#
posle"nj# volj#
H. Relativna nepo"o'nost avetajni) sve"oka.
F8
i. Relativna nepo"o'nost avetajni) sve"oka ima a &ilj "a otkloni mo$#nost
ne"op#teno$ #ti&aja na testatorov# slo'o"n# volj#.
Relativna nepo"o'nost testamentarno$ sve"oka se #vek o"nosi na
o"reeno$ testatora.
ii. Li&a koja 'o$ o"reeno$ sro"ninok o"nosa sa testatorom ne mo$# 'iti
testamnetarni sve"o&i # konkretnom sl#aj#( nave"ena s# sistemom
en#mera&ije( # naem 5ON-
3. Potom&i testatora( nje$ovi #svojeni&i( i nji$ovi potom&i
8. Pre&i avetao&a i nji)ovi #svojio&i
<. Po'oni sro"ni&i avetao&a "o etvrto$ stepena sro"stva
aklj#no
>. 'rani "r#$ovi svi) nave"enei) li&a( kao i 'rani "r#$ samo$
avetao&a.
iii. Poto je #smeni testament # naem prav# i#etna /orma( i poto
testamentarni sve"o&i i nji)ovi sro"ni&i ne mo$# imati 'ilo kakv# korist i
testamenta kome sve"oe( 5ON i F?.$ je i'a&io o"re"'e o relativnoj
nepo"o'nosti sve"oka ka"a je # pitanj# #smeni testament.
:. D#%nosti avetajni) sve"oka
i. .estamentarni sve"o&i ne moraj# se pri)vatiti te #lo$e( jer 'iti testamentarni
sve"ok ne pre"stavlja $raansk# "#%nost.
ii. U i#etnim prilikama( ka"a se mora sastaviti testament 'e o"la$anja( tako
"a ne postoji mo$#nost i'ora sve"oka( svako li&e koje je a to po"o'no(
"#%no je "a se pri)vati #lo$e testamentarno$ sve"oka.
iii. Ukoliko 'e oprav"ano$ ralo$a o"'ije "a '#"e testamentarni sve"ok
riik#je "a postane "#%nik event#alne tete koja 'i mo$la "a nastane i
takve sit#a&ije.
iv. Sve"o&i #smeno$ testamenta imaj# jo je"n# "#%nost 7 "a #smeni
testament to pre "ostave # pismenoj ili #smenoj /ormi s#"#.
Neivrenje ove "#%nosti( ne vo"i nitavosti testamenta( ali mo%e
pro#rokovati tet# a koj# e testamentarni sve"o&i on"a o"$ovarati.
7!. 4uvanje zave#tanja
i. Nain #vanja avetanja nije o" anaja a nje$ov# p#nova%nost.
ii. .esator mo%e #vati testament ko" se'e( ko" 'ilo ko$ +iko$ ili
pravno$ li&a( ili # s#"#.
iii. J#vanje testamenta ko" s#"a ili a"vokata pr#%a o"reene pre"nosti.
.o s# str#na li&a koja #%ivaj# javno poverenje i koja s#( # to( #ponata sa
svim relavantnim injeni&ama o" koji) avisi 'la$ovremeno i tano
ostvarenje posle"nje volje testatora.
iv. J#vanje testamenta ko" s#"a
S#" je "#%an "a primi na #vanje svaki testament sastavljen # re"ovnoj ili
vanre"noj /ormi( 'e o'ira na to "a li je otvoren ili atovoren.
v. S#" sastavlja apisnik o primanj# testamenta na #vanje. .aj apisnik
sa"r%i( i nain #tvrivanja i"entiteta avetao&a.
F<
Utvrivanje i"entiteta nee 'iti potre'no ako se ra"i o s#"skom testament#.
vi. 5avetala& testament mora lino "a pre"a s#"#.
vii. .ako pre"at testament stavlja se # pose'an omot( koji se peati i #va
o"vojeno o" "r#$i) spisa( # pose'no o'e'eenom prostor#.
viii. Ako se pre"a otvoren testament( s#"ija e $a proitati testator#( i #kaati
m# na event#alne ne"ostatke 'o$ koji) 'i testament mo$ao 'iti
nep#nova%an.
iB. U sl#aj# "a s# sve"o&i #smeno$ testamenta po"neli s#"# pismeno koje
sa"r%i posle"nj# volj# testatora( ili pre" s#"om #smenot ponovili ostavioev#
volj#( s#" e takvo pismeno 1o"nosno apisnik #smene ijave2 apisniki
konstatovati( staviti $a # pose'an omot i apeatiti.
Prilikom #imanja ijave sve"oka #smeno$ testamenta s#" e #tvr"iti
sa"r%in# ostavioeve ijave( a ispitae i okolnsti o" koji) avisi p#nova%nost
#smeno$ testamenta.
B. S#" je "#%an "a avetao&# i"a potvr"# o prijem# testamenta na #vanje.
Ako se testament( osim s#"sko$( pre"a na #vanje s#"# na ijem po"r#j#
avetala& nema pre'ivalite( s#" je "#%an "a o tome o"ma) o'avesti s#"
na ijem po"r#j# avetala& ima pre'ivalite.
Bi. .estament koji je na #vanj# ko" s#"a( s#" mora vratiti testator# na nje$ov
a)tev. Povlaenje testamenta sa #vanja ne nai "a je testament
opovan.
Povlaenje mo%e #initi i p#nomonik sa spe&ijalnim p#nomojem. O
vraanj# tetamenta s#" sastavlja apisnik # koji e #neti( pore" ostalo$( i
i"entitet li&a kome je testament pre"at. Ako je p#nomonik pov#kao
testament( # apisnik se #va na s#"# i kopija p#nomoja.
$. .pozivanje zave#tanja
i. Opoivanje avetanja nai o"#imanje va%nosti je"nom p#nova%nom
testament# o" strane samo$ testatora.
ii. .estament se mo%e #vek opovati( sve "ok testator ima aktvin#
testamentarn# sposo'nost.
iii. Opoivanje mo%e 'iti-
a. 9ormalno opoivanje
3. 9ormalno iriito
8. 9ormalno pre#tno
'. Ne/ormalno opoivanje
3. Ne/omalno iriito
8. Ne/ormalno pre#tno 1samo a le$at2
iv. 9ormalno opoivanje
je opoivanje testamenta # testamentarnoj /ormi 1ili istoj # kojoj je sainjen
testament koji se opoiva ili je"noj o" "r#$i) "op#teni) testamentarni)
/ormi2
v. 9ormalno irino testamentarno opoivanje
je ka"a avetala& sastavi testament koji sa"r%i o"re"'# kojom opoiva raniji
ili sve svoje testamente.
F>
vi. 9ormalno pre#tno testamentarno opoivanje
postoji ka"a testator saini najmanje "va testamenta( ali se oni ralik#j# po
sa"r%ini 1koliija2. U takvim sl#ajevim kasniji testament #ki"a ranije.
vii. Ne/ormalno opoivanje
viii. Ne/ormalno irino opoivanje
postoji ka"a avetala& #niti testament # nameri opoivanja
1animo revocandi2
iB. Ne/ormalno pre#tno opoivanje le$ata
ka"a je a %ivota testator raspola$ao le$iranom stvari 1ademtio legati2 #ima
se "a je testator opovao le$at.
Ne'itno je "a li se raspola$anje sastoji i pravno$ posla inter vivos ili
/aktike ra"nje kojom se le$at #nitava.
1. 8psolutna ni#tavost zave#tanja
i. Opta nitavost
Ukoliko je avetanje nainjeno protivno
a. prin#"nim propisima(
'. javnom poretk#
&. "o'rim o'iajima
testament je nitav.
ii. Pose'ni sl#ajevi nitavosti
Pore" ove o"re"'e opte nitavosti( 5ON pre"via i pose'ne sl#ajeve
nitavosti testamenta.
iii. Nepostojei testamenti
a. .estator nije pose"ovao aktivn# testamentarn# sposo'nost
'. 9orma testamenta apsol#tno nije potovana( tako "a je na prvi po$le"
oi$le"no "a pismeno ne pre"stavlja testament
&. 0 testamenta se oi$le"no vi"i "a ne"ostaje animus testandi 1namera
raspola$anja a sl#aj smrti2
.akva pismena 1#koliko se pri)vati po"ela na nitave i
nepostojee2 e pre"stavljati nepostojei testament.
iv. Nitave o"re"'e testamenta
.estament mo%e opstati 'e nitave o"re"'e #koliko nitavost poje"ini)
o"re"a'a ne #tie na &eo testament ili ako ta o"re"'a nije 'ila o"l##j#a a
po'#"# 'o$ koje je testament sainjen.
0riito je pre"viena nitavost sle"ei) o"re"a'a. O"re"'a kojom-
a. avetala& o"re#je nasle"nika svom nasle"nik# ili le$ator#
'. avetala& a'ranj#je svom nasle"nik# ili le$atar# "a ot#i stvar ili pravo
koje m# je ostavio
&. se a'ranj#je ili o$raniava "eo'a nasle"stva
". # javnom testament#( se neto ostavlja
3. li&# ovlaenom a sainavanje testamenta(
8. 'ranom "r#$# to$ li&a
<. pre&ima
F?
>. potom&ima
?. 'rai i sestrama to$ li&a
e. # alo$ra/skom i javnim testamentima( se neto ostavlja
3. avetajnim sve"o&ima
8. s#pr#%ni&ima ti) li&a
<. pre&ima
>. potom&ima
?. 'rai i sestrama ti) li&a
/. # #smenom testament#( se neto ostavlja
3. 5avetajnim sve"o&ima
8. Nji)ovim s#pr#%ni&ima
<. Pre&ima
>. Potom&ima
?. Po'onim sro"ni&ima aklj#no sa etvrtim stepenom sro"stva
@. S#pr#%ni&ima svi) ti) li&a.
v. Nitavo avetanje se smatra i avetanje koje nika"a nije ni sastavljeno.
vi. Posle"i&e nitavosti testamenta
U sl#aj# nitavosti testamenta "olai "o primene akonsko$ re"a
nasleivanja.
AL0 ako je postojao raniji testament koji je testator kasnijim )teo "a opoove
ili imeni( o"na raniji testament ostaje na snai.
vii. 9iktivni nasle"nik
Li&e koje je "o'ilo neke koristi na osnov# nitavo$ testamenta smatrae se
+ktivnim nasle"nikom.
Pravni polo%aj +ktivno$ nasle"nika avisie o" nje$ove savesnosti-
a. Ako je +ktivni nasle"nik nao ili je prema okolnostima morao nati a
nitavost( vratie sve to je po osnov# testamentarno$ nasleivanja
primio( a
'. ako je 'io savestan( vratie samo ono to je imao # tren#tk# sananja
a nitavost.
viii. U sl#aj# ponitenja avetanja mo%e "oi "o primene instit#ta nakna"e
tete. 1npr akonski nasle"nik je nesavesno ekao "ok je savesni +ktivni
nasle"nik #la$ao # k## koj# je nasle"io( pa tek posle avretka ra"ova
istakne nitavost testamenta2.
iB. Na nitavost s#" pai po sl#%'enoj "#%nosti( ali se na nj# mo%e povati i
svako ainteresovano li&e.
B. Pravo na isti&anje nitavosti ne $asi se( ime se ne "ira # pravila o o"r%aj#(
sti&anj# o" nevlasnika( i astarelost potra%ivanja.
2. Aelativna ni#tavost zave#tanja
i. Relativna nitavost 1r#ljivost2 po$aa poje"inane interese( tako "a s#
#slovi primene i sank&ija neto #'la%eni # o"nos# na apsol#tn# nitavost.
ii. S#protno o" apsol#tne nitavosti( na r#ljivost se mo%e poivati samo pravno
ainteresovano li&e 1s#" ne vo"i ra#na o njoj ex ofcio2
iii. 5a po"ianje t#%'e o"reen je rok-
F@
a. s#'jektivni rok- 3 $o"ina o" sananja a ralo$ r#ljivosti
'. o'jektivni rok-
3. 3G $o"ina o" "ana pro$laenja testamenta prema savesnom li&#
8. 8G $o"ina prema nesavesnom li&#.
iv. S#"ska o"l#ka ima konstit#tivan karakter.
v. Raloi r#ljivosti s#-
a. Pre sve$a mane volje-
3. Prin#"a
1# sl#aj# +ike prin#"e Vvis absoluta& testament nije ni
nastao2
8. Prevara
<. 5a'l#"a
'. Povre"ea /orme
1po pravil# vo"i r#ljivosti( sem ko" naj$r#'lje povre"e2
&. Nepostojanje aktivne testamentarne sposo'nosti
ka"a je testament sainilo li&e starije o" 3? $o"ina koje je nesposo'no
a ras#ivanje( a nije lieno poslovne sposo'nosti.
1ako je li&e male o" 3? $( ili starije o" 3? $ ali nesposo'no a
ras#ivanje i lieno poslovne sposo'nosti( on"a je testament apsol#tno
nitav.2
3. Naslednopravni ugovori
i. 0raon *nasle"nopravni #$ovori* o'#)vaeni s# o'li$a&ioni #$ovori sa
o"reenim nasle"nopravnim posle"i&ama-
a. #$ovor o #st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota
'. U$ovor o "o%ivotnom i"r%avanja
ii. Nalse"nopravni #$ovori # pravnom smisl# te rei s# oni #$ovori koji s#
po"o'ni "a '#"# osnov poivanja na naslee 1pore" testamenta i akona2.
U$ovori o nasleivanj# najee s# osnov a #niveraln# s#k&esij#( ali #
nekim pravima mo$# 'iti i osnov a sin$#larn# s#k&esij#- #$ovorni le$ati.
iii. Nae pravo a'ranj#je prave nasle"nopravne #$ovore-
a. U$ovor o nasleivanj#
'. U$ovor o le$at#
&. U prin&ip# i U$ovor o o"ri&anj# o" naslea
4. Nedozvoljeni naslednopravni ugovori
=ugovor o nasleivanju: ugovor o sadr*ini zave#tanja i guvor o
odri&anju od nasledstva %oje nije otvoreno>
A. U$ovor o nasleivanj#
i. U$ovor o nasleivanje je 1# pravima koja $a "op#taj#2 pore" akona i
testamenta jo je"na o" osnova a poivanje na naslee.
FA
ii. 6a"a je "op#ten ima najja# pravn# sna$#( ato to je je"nostrano
neopoiv.
U$ovorni ostavila& je njime vean sve "o svoje smrti( a to nai "a m#
testament( a naravno i ni akonski 1i n#%ni2 nasle"ni re" ne mo$#
protivreiti.
iii. Najee #$ovorom o nasleivanj# strane #$ovorni&e o"re#j# "a e ona
koja na"%ivi 'iti njen nasle"nik 1ili event#alno tree li&e2 ili je"na strana
ostavlja svoj# aostavtin# "r#$oj #$ovornoj strani 1ili treem li&#2.
iv. Ovakav #$ovor je osnov a #niveraln# s#k&esij#.
v. Rimljani s# smatrali "a je ovakav #$ovor contra bonos mores 1protivan
"o'rim o'iajima2 pa "r%ave koje sle"e rimsk# pravn# tra"i&ij# a'ranj#j#
takve #$ovore 1#klj##j#i i na# "r%av#2.
vi. Ovakav #$ovor je # naem prav# apsol#tno nitav.
;. U$ovor o sa"r%ini testamenta
i. U$ovor o sa"r%ini testamenta je #$ovor kojim se je"an #$ovornik o'ave#je
"a #nese ili ne #nese kakv# o"re"'# # testament( ili "a kakv# o"re"'# i
avetanja opoove ili ne opoove.
ii. Ovakav #$ovor je ko" nas apsol#tno nitav
,. U$ovor o o"ri&anj# o" nasle"stva koje nije otvoreno
i. Nitav je i #$ovor kojim neko ot##je nasle"stvo nekome ko m# se na"a( kao
i svaki #$ovor o nasle"stv# tree$ li&a koje je jo # %ivot#.
ii. 5a'rana raspola$anja nasle"nom na"om va%i a sve osnove poivanja na
naslee( o"nosno a sve vrste nasle"nika 1akonske( n#%ne( testamentarne2
kao i a sve o'like ovo$ raspola$anja koji se mo$# javiti # pravnom %ivot#
1npr spora#m '#"#i) nasle"nika o "eo'i aostavtine2.
iii. Prema 5ON Sr'ije i F? $o"ine nije pre"vien nikakav i#tak pravila o
nitavosti ovakvi) #$ovora.
1prema starijem 5ON i A>.$ je poslovno sposo'an potomak mo$ao #
spora#m# sa pretkom "a se o"rekne nasleivanja koje 'i m# pripalo posle
smrti pretka2
5. 'govor o do*ivotnom izdr*avanju
i. U$ovor o "o%ivotnom i"ra%vanja je je"an o" najei) nasle"nopravni)
#$ovora # naoj praksi.
ii. Potie i sre"njovekovno$ prava( i osnavna svr)a m# je 'ila "a stari mnetovi
o'e'e"e mla# ra"n# sna$#( koja e pore" spostveno$ i"r%avanja
omo$#iti i e$isten&ij# kmeta( ali i isp#niti sve o'avee prema /e#"alnom
$ospo"ar#.
iii. Do%ivotno i"r%avanje ponato je o" "avnina i # naim krajevima $"e s#
esto svetovna li&a "arivala manastirima svojim "o'rima i a#vrat "o'ijala
"o%ivotno i"r%avanja o" manastira. Do%ivotno i"r%avanje se #$ovoralo i
me# sro"ni&ima.
FE
iv. Poto je #$ovor o "o%ivotnom i"r%avanja# tipini /e#"alno!pravni isntit#t
nije #net # najnaajnije $raanske ko"i+ka&ije /ran&#ski ,o"e ,ivil(
A#strijski H5 i Nemaki H5.
Ali to ne nai "a je # tim pravima a'ranjen( ve se pojavlj#je kao
neimenovani #$ovor.
v. U$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# je 'io ponat # pravnoj praksi 'ivi)
pokrajinski) prava 4#$oslavije( ali je pravno re$#lisan po prvi p#t 5ON i
3FF?.$.
vi. 5ON je #re"io samo je"an o'lik U$ovora o "o%ivotnom i"r%avanj# - onaj ko"
ko$a je prenos svojine pre"meta #$ovora sa primao&a na "avao&a
i"r%avanja o"lo%en "o tren#tka smrti primao&a "o%ivotno$ i"r%avanja.
1Co$# )e # tajav #$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# ko" ko$a svojina prelai
na "avao&a i"r%avanja neposre"no po aklj#enj# #$ovora( a pravo
primao&a #pis#je se # javne knji$e.
vii. Ovaj #$ovor je je"an o" "va imenovana o'li$a&iona #$ovora koje irino
"op#ta i #re#je na 5akon o nasleivanj#.
6. Pojam ugovora o do*ivotnom izdr*avanju
i. U$ovor o "o%ivotom #"r%avanj# je #$ovor kojim se je"an #$ovornik
1primala& i"r%avanja2 o'ave#je "a se posle nje$ove smrti na "r#$o$
#$ovornika 1"avala& i"r%avanja2 prenesa svojina tano o"reeni) stvari ili
kakva "r#$a prava( a "avala& i"r%avanja se o'aveje "a $a( kao nakna"# a
to i"r%ava i "a se 'rine o njem# "o kraja nje$ovo$ %ivota i "a $a posle smrti
sa)rani.
ii. U naoj pravnoj praksi "o%ivotno i"r%avanja mo%e "a nastane na nekoliko
naina( a ne samo #$ovorom o "o%ivotnom i"r%avanj# i 5ON i F?.
a. P#tem testamenta 1le$at2
'. Ust#panjem i raspo"elom imovine a %ivota( sa pose'nim
mo"alitetom
&. Prema pravnim pravilima $raansko$ prava # smils# o"re"a'a 5akona
o neva%nosti pravni) propisa "oneti) pre @. Aprila 3F>3.$ i a vreme
neprijateljske ok#pa&ije 1#$ovori o i"r%avanj# "oneti pre "onoenja
5ON nove "r%ave2
". Po optim pravilima imovinsko$ prava po kome stranke mo$# #
$rani&ama javno$ poretka( slo'o"no #reivati svoje o'li$a&ione
o"nose
e. U$ovorom o "o%ivotnom i"r%avanj# re$#lisanim 5ON i F?.
7. 9orma ugovora o do*ivotnom izdr*avanju
i. Elementi /orme koji se moraj# isp#niti isti s# kao ko" #$ovora o #st#panj# i
raspo"eli imovine a %ivota.
ii. U$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# i 5ON i F? $. pre"via svean# /orm#( sa
irinom o"re"'om o nitavosti #sle" njeno$ nepotovanja. Ot#"a sle"i "a
FF
se na #$ovore o "o%ivotnom i"r%avanj# #reene 5ON konvali"a&ija ne mo%e
primeniti.
iii. 9ormalni #slovi s# le"ei-
a. U$ovor mora 'iti sainjen # pisanom o'lik#( potpisan o" strane
#$ovornika.
U$ovorni&i e po"neti svoj ve napisani spora#m ili e sam s#"
sastaviti apisnik o nji)ovom spora#m#.
'. Ovako pismeno #o'lien spora#m mora "a '#"e overen o" strane
s#"ije. Pre overe s#"ija je "#%an "a #tvr"i i"entitet #$ovornika na
je"an o" akonom pre"vieni) naina 1lino ponanstvo( #vi" # javne
isprave ili ijava sve"oka2. Overa se sastoji o" stavljanja s#"ijino$
potpisa i peata s#"a.
&. Prilikom overe s#"ija je "#%an "a strankama proita #$ovor i primao&a
i"r%avanja naroito #poori na to "a imovina koja je premet #$ovora
ne #lai # nje$ov# aostavtin# i "a se njome ne mo$# namiriti n#%ni
nasle"ni&i.
Aktivna #lo$a s#"ije je /ormalni #slov sine qua non.
iv. Prema 5OO ka" #$ovor nije aklj#en # propisanoj /ormi( a stranke s# #
&elini ili # prete%nom "el# isp#nile svoje o'avee( 'ie p#nova%an. Ovo je
konvali"a&ija #$ovora aklj#eno$ 'e a"ovoljavanja propisane /orme. Ova
mo$#nost postoji a svaki #$ovor sem ka" i &ilja 'o$ ko$a je /orma
pripisana ne proiilai to "r#$o. Ali # sl#aj# #$ovora o "o%ivotnom
i"r%avanj# i 5ON i F?.$. konvali"a&ija nije mo$#na.
. Pravna priroda ugovora o do*ivotnom izdr*avanju
i. U$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# je-
a. Sinala$matini #$ovor 1"vostrano o'avean2
'. .eretan 1oneroan2 7 je"na strana "aje nakna"# a korist koj#
prima.
&. 'ntutu personae 7 ato to se aklj##je s o'irom na lina svojstva
#$ovorni) strana.
". 0ma elemente aleatorno$ #$ovora 7 poto je visina presta&ije je"ne
strane neponata( "ok je presta&ija primao&a i"r%avanja ponata.
5avisno o" "#%ine %ivota primao&a i"r%avanja posle aklj#enja
#$ovora o "o%ivotnom i"r%avanj# e i"atak a nje$ovo "o%ivotno
i"r%avanje 'iti #toliko vei ili manji.
Ali a ralik# o" aleatorni) #$ovora inae ovi #$ovori se po pravil# ne
mo$# napa"ati 'o$ prekomerno$ oteenja.
AL0 Ako # vreme aklj#enja #$ovora( 'o$ 'olesti ili starosti primao&a
i"r%avanja #$ovor nije pre"stavljao nikakv# neivesnost a "avao&a
i"r%avanja( 1tj nije 'ilo aleatornosti # po$le"# o'avee "avao&a
i"r%avanja2 akonski nasle"ni&i primao&a i"r%avanja mo$# "a tra%e
ponitenje #$ovora # rok# o"
a. 3 $o"ine o" "ana sananja a #$ovor( a
3GG
'. najkasnije # rok# o" < $o"ine o" "ana primaoeve smrti. Rok o"
jen"e $o"ine ne mo%e poeti "a tee pre smrti primao&a
i"r%avanja.
!. Aas%id ugovora o do*ivotnom izdr*avanju
i. Stranke mo$#-
a. Spora#mno raskin#ti #$ovor 1i to kako /ormalnim tako i ne/ormalnim
spora#mom2
'. 5'o$ neisp#njenja #$ovorni) o'avea 15ON pre"via ov# mo$#nost
koja je inae ve pre"viena # 5OO( "a ako je"na strana ne ivrava
svoj# o'ave# "r#$a strana ima pravo "a #$ovor raskine 7 ali svaka
strana a"r%ava pravo "a o" "r#$e tra%i nakna"#2
&. Raski" #$ovora 'o$ poremeeni) o"nosa
". Raski" #$ovora 'o$ promenjeni) okolnosti
ii. Raski" #$ovora 'o$ poremeeni) o"nosa
Poto je #$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# i 5ON #$ovor intuitu personae(
5ON pre"via "a svaka #$ovorna strana mo%e tra%iti raski" #$ovora #
sl#aj# "a s# o"nosi ime# "avao&a i primao&a i"r%avanja toliko
poremeeni "a s# postali nepo"noljivi.
1'e o'ira "a li se oni nalae # aje"ni&i %ivota ili ne2.
iii. Nepo"noljivost aje"niko$ %ivota mo$# "a pro#rok#j# kako same stranke
tako i "r#$i lanovi aje"niko$ "omainstva.
iv. Pitanje krivi&e nije pravno relevantno a sam raski" #$ovora( ali mo%e 'iti
naajno a nakna"# event#alne tete.
v. Ovo pravo mo$# a)tevati samo #$ovorne strane a ne i nji)ovi nasle"ni&i.
Ali ako je je"na #$ovorna strana ve pokren#la post#pak a raski" #$ovora
'o$ ovo$ ralo$a( njeni nalse"ni&i imaj# pravo "a nastave sa ve apoetim
post#pkom.
vi. Ukolik je #$ovorna stranka poslovno nesposo'no li&e( # njeno ime t#%'# a
raski" #$ovora o "o%ivotnom i"r%avanj# po"nosi akonski
ast#pnikQstarala& # o"o'renje or$ana starateljstva.
vii. 6a" je "o%ivotno i"r%avanje #$ovoreno # korist tree$ li&a( raski" #$ovora
posle smrti sa#$ovaraa "avao&a i"r%avanja mo%e a)tevati i li&e # ij# je
korist i"r%avanje #$ovoreno.
viii. Raski" #$ovora 'o$ promenjeni) okolnosti
6a"a aklj##j# #$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj# 1kao i neki "r#$i #$ovor2
#$ovorne stranke imaj# # vi"# o"reene okolnosti 7 tv nepromenjene
okolnosti 1rebus sic stantibus2( pa "onekle i nji)ov# relativn# nepromenljivost
# ra#mnim i pre"vi"ljivim $rani&ama.
iB. Ukoliko se posle aklj#enja #$ovora prilike toliko promene "a isp#njenje
#$ovora postane natno ote%ano( ili s# raloi a postojanje #$ovora prestali
"a postoje( #$ovorna strana kojoj je to # interes#( ima pravo "a tra%i raski"
ili imen# #$ovora.
3G3
B. Raski" ili imena #$ovora #sle" promenjeni) okolnosti re$#lie 5OO. 5ON
kao lex specialis ovo re$#lie ko" #$ovora o "o%ivotnom i"r%avanj#
pose'nom o"re"'om- Raski" #$ovora 'o$ promenjeni) okolnosti.
Bi. S#" e-
a. Na a)tev stranke ija je o'avea natno ote%ana #ti&ajem
promenjeni) prilika( vo"ei ra#na o svim okolnostima( o"l#iti "a li e
#$ovorne o"nose inova "a #re"i ili e #$ovor "a raskine. Prilikom
o"l#ivanja s#" vo"i ra#na-
3. "a li s# se ti "o$aaji mo$li pre"vi"eti # vreme aklj#enja
#$ovora.
8. "a li je isp#njenje preterano ote%ano a strank#( ili e joj naneti
previe veliki $#'itak
<. NEWE #eti # o'ir promenjene okolnosti koje s# nast#pile posle
isteka roka a isp#njenje o'avee.
>. sve "r#$e injeni&e o" naaja # konkretnom sl#aj#
'. S#" ima pravo "a pravo primao&a i"r%avanja preinai # "o%ivotn#
novan# rent#( po" #slovom "a to o"$ovara i je"noj i "r#$oj strani.
&. 6a"a je "o%ivotno i"r%avanja #$ovoreno # korist tree$ li&a( raski"
#$ovra posle smrti sa#$ovaraa mo%e a)tevati i li&e # ij# je korist
i"r%avanje #$ovoreno
!$. Pravne posledi&e smrti davao&a izdr*avanja
i. Smr# "avao&a i"r%avanja( s o'irom "a se ra"i o #$ovor# intuiti persoane
se #$ovor o" "o%ivotnom i"r%avanj# raski"a. Ali postoji i#etak-
ii. Ukoliko posle smrti "avao&a i"r%avanja ostan# pripa"ni&i prvo$ nasle"no$
re"a 1'rani "r#$ iQili potom&i "avao&a i"r%avanja2 oni mo$# ijavom volje(
to po"ra#meva i je"nostavno nastavljanje isp#njavanja #$ovorne o'avee
"avao&a i"r%avanja( o"r%ati #$ovor na snai.
iv. U tom sl#aj# sa$lasnost( primao&a i"r%avanja a o"r%avanje #$ovora nije
potre'na.
v. Ako nasle"ni&i prvo$ nasle"no$ re"a "avao&a i"r%avanja ne pristan# na
pre#imanje #$ovorne o'avee i"r%avanja( #$ovor se raski"a.
vi. AL0 "ovoljno je "a 'ilo koji o" nasle"nika '#"e spreman "a pre#me
o"$ovornost "a se #$ovor o"r%i na snai.
vii. Li&a i prvo$ nasle"no$ re"a "avao&a i"r%avanja koja ne pri)vate o'ave#
$#'e pravo "a tra%e nakna"# a ranije "ato i"r%avanja.
viii. AL0 #koliko 'rani "r#$ i potom&i #mrlo$ "avao&a i"r%avanja nis# # stanj#
"a pre#m# #$ovorn# o'ave#( jer je srm# "avao&a i"r%avanja natno
po$oran nji)ov materijalni polo%aj( oni imaj# pravo "a o" primao&a
a)tevaj# nakna"# a ranije "ato i"r%avanje.
Nakna"# o"re#je s#" po slo'o"noj o&eni( imaj#i # vi"# sve okolnosti
sl#aja( to nai "a ona nika" nee pre"stavljati 'ir "ati) o'roka
i"r%avanja 1#vek e 'iti manja o" "ate nakna"e2.
iB. Ako neka li&a jes# a neka nis# # stanj# "a o'ave# pre#m# najpravinije 'i
'ilo "a ona koja mo$# "aj# nek# nakna"# onima koja ne mo$#. Ov# 'i
3G8
o"re"io s#" #imaj#i # o'ir sve okolnosti( a pose'no "#%in# trajanja
i"r%avanja( imovinske prilike strana( visin# vre"nosti oekivane koristi it".
Ovo 'i se reavalo # parninom post#pk#.
!1. .dgovornost davao&a za dugove primao&a izdr*avanja
i. Davala& i"r%avanja ne o"$ovara posle smrti primao&a i"r%avanja a
nej$ove "#$ove.
ii. O" ovo$ pravila postoji nekoliko i#etaka-
a. Ako je nepokretnost koja je rpe"met #$ovora optereena )ipotekom(
"ava& i"r%avanja e o"$ovarati )ipotekarnom poverio&#.
'. Ako je pre"met #$ovora o"reena imovinska &elina 1npr poljoprivre"no
imanje2 "avala& i"r%avanja e o"$ovarati na "#$ove koji se o"nose na
imovinsk# &elin# koja # tren#tk# smrti primao&a i"r%avanja prelai #
nje$ov# svojin# 1npr "#$ovi #injeni a ston# )ran#( sa"ni&e(
#'rivo2.
&. Promena "#%nika 7 6a"a po #$ovor# o "o%ivotnom i"r%avanja(
"avala& i primala& i"r%avanja #$ovore "a e "avala& i"r%avanja
isp#niti "#$ove primo&a i"r%avanja.
Davala& i"r%avanja a tano i 'la$ovremeno isp#njenje o'avee
o"$ovara samo primao&# i"r%avanja( o"nosno nje$ovim #niveralnim
s#k&esorima.
Pre#imanje "#$a !! Ako "avala& i primala& i"r%avanja #$ovore pre#imanje
"#$a( 'ie potre'an pristanak poverio&a primao&a i"r%avanja.
Prist#panje "#$# 7 Ako "avala& i"r%avanja aklj#i #$ovor sa poverio&em
primao&a i"r%avanja "a e isp#niti nje$ovo potra%ivanje ra"i se o
prist#panj# "#$#.
!2. Ni#tavost ugovora o do*ivotnom izdr*avanju
i. U praksi se "o$aa "a stranke aklj#e #$ovor o "o%ivotnom
i"r%avanj# isp#nivi sve /ormalne a)teve koji se a nje$a tra%e ali ne ra"i
"o%ivotno$ i"r%avanja ve # nekom "r#$om &ilj#. .o je najee ii$ravanje
imperativni) propisa o n#%nom nasleivanj#. Poto pre"met o'avee
primao&a i"r%avanja ne #lai # nje$ov# aostavtin#( pa ni # njen#
o'ra#nsk# vre"nost( n#%ni nasle"ni&i ostaj# prikraeni # po$le"# ti) stvari i
prava( a po pravil# s# # pitanj# velike vre"mosti. 5ato pravno
ainteresovana li&a 1n#%ni( po pravil#( ali i akonski a poneka" i avetajni
nasle"ni&i2 imaj# pravo "a p#tem parnine t#%'e tra%e ponitenje #$ovora o
"o%ivotnom i"r%avanj#.
ii. Pore" /ormalni) a)teva i materijalno$ a)teva koji se tie sa$lasnosti volja
#$ovaraa o pre"met# #$ovora( moraj# 'iti a"ovoljeni jo neki #slovi veani
a s#'jekte ovo$ #$ovora.
iii. Davala& i"r%avanja mora 'iti poslovno sposo'no li&e.
iv. Primala& i"r%avanja mo%e 'iti svako +iko li&e. 1mo%e preko spe&ijalno$
p#nomoja2
3G<
Primala& mo%e 'iti poslovno nesposo'no li&e # kom sl#aj# je potre'na
sa$lasnost akonsko$ ast#pnika i o"o'renje or$ana starateljstva.
v. 9iika ili pravna li&a koja se # okvir# svo$ animanja ili "elatnosti staraj# o
primao&# i"r%avanja( kao to je sl#aj sa me"i&inskim oso'ljem( 'olni&ama(
starakim "omovima( i sl( mo$# "a aklj#e #$ovor o "o%ivotnom
i"r%avanj# # svojstv# "avao&a i"r%avanja samo ako s# pret)o"no "o'ila
sa$lasnost or$ana starateljstva. U s#protnom je #$ovor nitav.
!3. 'govor o stupanju i raspodeli imovine za *ivota
i. Pojam #$ovora
prema 5ON-
Pre"ak mo%e #$ovorom #st#piti i ra"eliti svoj# imovin# svojim
potom&ima.
ii. Ovo #st#panje i raspo"ela imovine p#nova%ni s# samo ako s# se s tim
sa$lasila sva "e&a i "r#$i potom&i #st#pioevi( koji e po akon# 'iti povani
"a nasle"e nje$ov# aostavtin#.
Ako neki potomak nije "ao sa$lasnost a #st#panje i raspo"el# imovine
mo%e je "ati i nakna"no.
U$ovor e 'iti p#nova%an i ako potomak nije "ao sa$lasnot ako taj potomak
#mre pre #st#pio&a( ili se o"rekne naslea ili je ne"ostojan a nasleivanje( a
nije ostavio potomstvo.
iii. Ako se sa #st#panjem i raaspo"elom nije sa$alsio neki nasle"nik( on"a ovaj
#$ovor nema "ejstvo( ali e se( #sle" akonske konverije( "elovi imovine
koji s# #st#pljeni ostalim nasle"ni&ima smatrati kao pokloni( i sa njima e se
posle smrti pretka post#piti kao sa poklonima #injenim nasle"ni&ima.
Na isti nain e se post#piti ako se #st#pi&# posle #st#panja i raspo"ele ro"i
"ete( ili se pojavi nasle"nik koji je 'io pro$laen a #mrlo$.
iv. 9orma U$ovora
U$ovor o #st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota stro$o je /ormalan pravni
posao( s /ormom koja ima konstit#tivni karakter forma ad solemnitatem.
Nepotovanje /orma san&ionisano je nitavo# #$ovora.
v. Propisana /orma a #$ovor o #st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota-
a. mora 'iti sainjen # pismenom o'lik#
'. mora 'iti overen o" strane s#"ije
&. s#"ija je "#%an "a pre overe proita strankama #$ovor i
naroito i) #poori "a #st#pljena imovina ne #lai # #st#pioev#
aostavtin# i "a se njome ne mo$# namiriti n#%ni nasle"ni&i. S#"ija
e na samom #$ovor# potvr"iti "a s# te ra"nje #injene.
vi. Pre"met #$ovora
Ust#panjem i raspo"elom mo%e 'iti o'#)vaeno samo postojea imovina
#st#pioeva( &elok#pna ili samo njen "eo.
vii. 5aostavtin# pretka koji je a %ivota ivrio #st#panje i raspo"el# imovine e
sainjavati samo ona nje$ova "or'a koja nis# o'#)vaena #st#panjem i
raspo"elom( kao i "o'ra nakna"no steena.
viii. Prava #st#pioevo$ s#pr#%nika
3G>
Ust#pila& mo%e #st#panjem i raspo"elom o'#)vatiti svo$ s#pr#%nika i ta"a
je potre'no "a se ovaj sa$lasi s tim.
Ako 'rani "r#$ ne '#"e o'#)vaen( nje$ovo pravo na n#%ni "eo ostaje
neokrnjeno. U$ovor o #st#panj# i raspo"eli imovine a %ivota ta"a ostaje
p#nova%an( ali se prilikom #tvrivanja vre"nosti aostavtine ra"i
o"reivanja n#%nom "ela na"%ivelo$ 'rano$ "r#$a( "elovi ostavioeve
imovine koji s# #st#pljeni nje$ovim potom&ima smatraj# kao poklon.
iB. 5a"r%avanje prava
Ust#pila& mo%e a se'e( ili svo$ 'rano$ "r#$a( ili a koje "r#$o li&e( a"r%ati
pravo
a. plo"o#%ivanja na #st#pljenim "o'rima( ili na nekim o" nji)( ili '.
#$ovoriti "o%ivotn# rent# # nat#ri ili # nov&# ili
&. "o%ivotno i"r%avanje( ili
". kakv# "r#$# nakna"#.
Ako s# plo"o#%ivanje ili "o%ivotna renta #$ovoreni a #st#pio&a i nje$ovo$
'" aje"no( # sl#aj# smrti je"no$ "r#$om pripa"a renta ili "o%ivotno
#%ivanje # &elini "o nje$ove smrti( ako ta "r#$o nije #$ovoreno.
B. D#$ovi #st#pioevi( o'avea jemstva( po'ijanje #st#panja i opoivanje
Potom&i kojima je #st#pila& ra"elio svoj# imovin# a %ivota ne o"$ovaraj#
a nje$ove "#$ove.
1#$ovorm mo%e 'iti o"reeno i "r#kije2
Potmo&i kojima je pre"ak #st#pio i raspo"elio svoj# imovin# po ovom
#$ovor# e o"$ovarati a nje$ove o'avea( o"nosno o"$ovaraj#i nji)ov "eo
ako-
a. Postoji )ipoteka koja optere#je nepokretnost koja je preneta # svojin#
potomoka.
'. Potom&i ex lege o"$ovaraj# i ka" je #$ovorom o #st#panj# i raspo"eli
imovine( prela neka imovinska &elina ili "eo te &eline( oni e
o"$ovarati a "#$ove koje se o"nose na t# &elin#( o"nosno njen "eo i
to pore" svo$ pretka 1#st#pio&a2 i soli"arno s njim.
O'im ove o"$ovornosti je o$ranien na vre"nost aktive pomen#te
imovinske &eline( o"nosno njeno$ "ela.
U$ovorna o"re"'a kojom 'i se o$raniavala ova o"$ovornost nema
pravno "ejstvo prema poverio&ima.
&. Potom&i mo$# o"$ovarati a #st#pioeve "#$ove i na osnov#
#$ovora 1promena "#%nika2.
U$ovor o pres#imanj# "#$a
Potomo&i pre#imaj# o'ave# "a "#$ pre#imaj# na se'e( a
poverila& se sa tim sa$laava. Pre"ak se oslo'aa o'avee.
Ali ako je pre"ak prea"#%en( a potomak je savestan # o"nos#
na t# injeni&#( on"a se pre"ak ne oslo'aa o'avee( ve #$ovor
o pre#imanj# "#$a ima "ejstvo #$ovora o prist#panj# "#$#.
". O'avea jemstva koja posle "eo'e nastaje ime# sanasle"nika(
nstaje i ime# potomaka posle #st#panja i raspo"ele imovine( to
je ivrio nji)ov pre"ak.
3G?
Bi. Ust#pila& ima pravo "a a)teva "a m# potomak vrati ono to je primio
#st#panjem i raspo"elom ako je ovaj
a. pokaao $r#'# ne'la$o"arnost prema njem#
'. potomak #st#pio&# ili "r#$om li&# ne "aje i"r%avanje o"reeno
poslom #st#panja i raspo"ele
&. ne isplati "#$ove #st#pioeve ija m# je isplata nalo%ena istim poslom.
". # "r#$im sl#ajevima neivrenja tereta o"reeni) poslom #st#panja i
raspo"ele s#"( s#" o"l##je "a li #st#pila& ima pravo "a a)teva
3. vraanje "ati) "o'ara
8. ili samo prin#"no ivrenje tereta
s o'irom na va%nost tereta a #st#pi&a i ostalim okolnostima sl#aja.
Potomak koji je morao "a vrati #st#pio&# ono to je primio prilikom
#st#panja i raspo"ele moi e "a a)teva svoj n#%ni "eo posle smrti
#st#pio&a( ako nije isklj#en i nalsea( niti ne"ostojan( niti se o"rekao
naslea.
Pri ira#navanj# veliine nje$ovo$ n#%no$ "ela( "elovi imovine koje je
ostavila& a %ivota #st#pi i raspo"elio ostalim potom&ima smatra e se
a poklon.
!4. Nasledni%a zajedni&a
A. Pojam nasle"nike aje"ni&e
i. Nasle"nika aje"ni&a nastaje tren#tkom smrti ostavio&a i to ime#
svi) #niveralni) s#k&esora ostavio&a( 'e o'ira na osnov poivanja na
naslee.
ii. Sanasle"ni&i imaj# pravo "a a)tevaj# "eo'# tek po pravnosna%nosti
ostavinsko$ reenja.
iii. Ukoliko me# sanasle"ni&ima nema spora( onimo$# i # ostavinskom
post#pk# "a "aj# ijav# 1na apisnik2 o po"eli nasle"nike aje"ni&e.
iv. Sin$#larni s#k&esori( naravno( nemaj# pravo "a a)tevaj# "eo'#.
v. Pravo nasle"nika na "eo'# ne mo%e se #$ovorom niti o$raiti( niti isklj#iti.
Ono nije po"lo%no astarelosti.
vi. Nasle"nika a)e"ni&a( postoji o" tren#tka smrti ostavio&a pa sve "o
momenta "eo'e. U tom perio"# #niveralni nasle"ni&i ostavio&a
1sanansle"ni&i2 #pravljaj# i raspola%# nasle"stvom a)e"niki.
vii. 0pak # ovom interval# postoje "ve /ae-
a. Nase"lnika aje"ni&a # #%em smisl#-
Ova prva /aa nastaje tren#tkom "ela&ije i traje "o pranosna%nosti
ostavinsko$ reenja kojim se o"re#j# alikvotni "elovi #niveralni)
s#k&esora.
.# je aostavtina neka vrsta aje"nike svojine( o"nosno aje"nike
imovine li&a koja preten"#j# na naslee.
Nji)ov pravni polo%aj o"$ovara polo%aj# aje"niara( jer se ne na
koliki je iji #"eo.
'. Nasle"nika aje"ni&a # irem smisl#-
3G@
Dr#$a /aa( poinje o" tren#tka pranosna%nosti ostavinsko$ reenja
kojim se #tvr#je ko s# sanasle"ni&i i koliki "eo naslea pripa"a
svakom o" nji) 1alikvotni "eo2 i traje "o "eo'e.
Ov"e svakom nasle"nik# pripa"a o"reeni i"ealni "eo aostavtine.
.ako "a nji)ov pravni polo%aj o"$ovara pravnom polo%aj# s#vlasnika.
;. Pravo sanasle"nika "a raspola%# svojim "elom
i. Svaki sanasle"nik mo%e i pre "eo'e "a raspola%e svojim i"ealnim "elom( i to
kako avetanjem( tako i p#tem #$ovora.
ii. 6a"a nasle"nik )oe "a raspola%e svojim i"ealnim "elom p#tem #$ovora(
nai akoni o nasleivanj# pre"viaj# "ve mo$#nosti # po$le"# ivrenja
#$ovora-
a. U$ovor o ot#enj# i"ealno$ nasle"no$ "ela mo%e "a se ivri pre"
"eo'e( samo ako je aklj#en ime# li&a i nasle"nike aje"ni&e
1sanasle"nika2.
'. Ukoliko je"an o" sanasle"nika %eli "a ot#i svoj i"eali "eo treem li&#(
nji)ov #$ovor nee moi "a se ivri sve "o "eo'e. .akav #$ovor
samo o'ave#je nasle"nika "a po ivrenoj "eo'i pre"a svoj "eo
"r#$oj #$ovornoj strani( i o'rn#to- ovaj "r#$i nema "o "eo'e nikakvo
"r#$o pravo.
AL0 ako sanasle"nik namerno o"#$ovlai sa "eo'om # &ilj#
i'e$avanja is#pnjenja #$ovora( nje$ov sa#$ovornik 'i mo$ao "a
)ateva raski" #$ovora i nakna"# tete.
1ova o$ranienja postoje "a 'i se i'e$lo preterano komplikovanje
o"nosa # nasle"noj aje"ni&i2
,. O"nos me# sanasle"ni&ima
i. 5akon o nasleivanj# pre"via "a sanasle"ni&i "o "eo'e aje"niki i
spora#mnjo #pravljaj# nasle"nstvom.
ii. Ukoliko ne mo$# "a se slo%e o #pravljanj# nasle"stvom a nema ivrio&a
testamenta( s#" mo%e( na a)tev neko$ o" nji)( postaviti #pravitelja
aostavtine( ili o"re"iti "eo aostavtine kojim e svaki o" nasle"nika sam
#pravljati.
iii. Upravitelj je ovlaen "a # pret)o"no o"o'renje s#"a raspola%e stvarima i
pravima i aostavtine( #koliko je to potre'no ra"i isplate trokolva ili
otklanjanja kakve tete.
iv. 5a #pravitelja mo%e 'iti postavljen i neki o" sanasle"nika.
!5. 1eo"a nasledstva
i. Deo'# nasle"stva mo%e "a a)tva svaki nasle"nik i to # svako "o'a( osim #
nevreme.
ii. U$ovor ili o"re"'a testamenta kojima se nasle"nik o$raniava # prav# na
"eo'# nitavi s#.
iii. Na a)tev nasle"nika koji je %iveo ili privreivao # aje"ni&i sa ostavio&em(
s#" mo%e( ka" to iisk#je oprav"ana potre'a( o"l#iti "a m# se ostave
3GA
poje"ine stvari( pokretne ili nepokretne ili $r#pe stvari( koje 'i pripale # "eo
ostali) nasle"nika( a "a im on vre"nost ti) stvari isplati # nov&# # rok# koji
s#" prema okolnostima o"re"i.
5a tako o"reen inos ovi nasle"ni&i imaj# "o isplate akonsk# alo$# na
"el# aostavtine "o"eljenim nalse"nik# koji je "#%an "a isplat# ivri.
Ako im isplata ne '#"e ivrena # rok#( oni imaj# pravo "a tra%e naplat#
svo$ potra%ivanja ili pre"aj# stvari koje 'i im inae pripale na ime nasle"no$
"ela.
Ako # aostavtini ima poljoprivre"no$ emljita( s#" je "#%an "a #
ostavinskom post#pk# poljoprivre"nika koji je %iveo i privreivao # aje"ni&i
sa ostavio&em #poori na nje$ovo pravo.
iv. Pre"meti "omainstva koji sl#%a a a"ovoljavanje svako"nevni) potre'a
nasle"nika koji je %iove sa ostvio&em # istom "omainstv#( a koji nije nje$ov
potomak ni nje$ov 'rani "r#$( 'ie m# ostavljeni na nje$ov a)tev( a
nji)ova vre"nost e se #ra#nati # "eo to$ nasle"nika.
Ukoliko vre"nost pre"meta prema#je vre"nost nasle"no$ "ela( nasle"nik
kome s# ti pre"meti ostavljeni isplatie ov# ralik# ostalim sanasle"ni&ima #
nov&#.
v. Sanasle"ni&i o"$ovaraj# je"ni "r#$ima a +ike i pravne ne"ostatke
nasleeni) stvari sramerno svom nasle"nom "el#.
!6. Pojam i predmet ostavins%og postup%a
A. Pojam ostavinsko$ post#pka
i. Ostavinski post#pak je sk#p pro&esni) ra"nji pre" s#"om koje imaj# a &ilj
#tvrivanje nasle"nopravni) posle"i&a ostavioeve smrti.
ii. Ureen je 5akonom o vanparninom post#pk#.
iii. Vanparnini post#pak se primenj#je na sve pravne stvari koje se ne o"nose
na atit# povreeno$ ili #$ro%eno$ prava niti se 'o$ #esnika # post#pk#
mo$# primenti o"re"'e 5akona o parninom post#pk#.
iv. Ostavinski post#pak prema 5akon# o vanparninom post#pk# ima "ve
pro&esne &eline-
a. Pret)o"ni post#pak
'. Post#pak a raspravljanje aostavtine
;. Pre"met ostavnisko$ post#pka
i. Ostavinski s#"( # stvari( ima tri osnovna a"atka-
a. "a #tvr"i sasatav aostavtine
'. "a #tv"i osnov nasleivanja
&. "a #tvr"i ko s# #niveralni s#k&esori( kao i nji)ove nalse"ne
kvote( ko s# sin$#larni s#k&esori i event#alno neki "r#$i korisni&i
1korisni&i nalo$a2 i koja prava pripa"aj# tim li&ima.
ii. U ostvarivanj# ovi) a"ataka( s#" post#pa po pravilima parnino$ post#pka(
kao optim( i po pravilima vanparnino$ post#pka i # nje$ovim okvirima
ostavinsko$ ( kao pose'nim pravilima 1lex specialis2.
3GE
!7. Aazli%e izmeu parninog i ostavins%og postup%a
i. Ostavinski post#pak je "eo vanparnino$ post#pka( koji je "eo parnino$
post#pka.
Poto je parnini post#pak najoptiji i najnaajniji post#pak a atit#
$raanski) prava( te se nje$ove norme( kao pravilo( primenj#j# i #
vanparninom( pa i # ostavniskom post#pk#( #kolik akonom nije pre"vieno
ta "r#$o.
ii. Ali ipak postoje neke 'itne spe&i+nosti ostavisko$ post#pka # o"nos# na
parnini post#pak-
a. Pokretanje post#pka
3. Parnini post#pak pokree stranak koja smatra "a joj je neko
$raansko pravo povreeno ili #$ro%eno( pojavlj#j#i se kao
t#%ila& # spor#.
8. Ostavinski post#pak pokree se ex ofcio im na"le%ni s#" sana
a injeni&# "ela&ije.
'. .ok post#pka
3. Na voenje parnino$ post#pka #ti# i stranke # post#pk#(
p#tem svoji) "ispoitivni) ra"nji( i mo$# na taj nain i okonati
parni&#.
8. U ostavinskom post#pk# s#" vo"i pokren#ti post#pak "o kraja
1"o "onoenja ostavinsko$ reenja2. Ra"nje stranaka ne mo$#
"ovesti "o okonanja ostavinsko$ post#pka( tavie stranke ne
mo$# #ti&ati ni na tok ostavinsko$ post#pka.
Ali postoje i#e&i-
K ka"a s#" #tv"i "a ostvila& nije imao nikakv# imovin# koja
je po"o'na a nasleivanje( post#pak se nee #opte vo"iti.
K ka"a # aostavtin# #lae samo prava na pokretnim
stvarima( a nasle"ni&i ne atra%e voenje ostavinsko$ post#pka(
on"a e ostavinski s#" o'#staviti post#pak.
K U savremenim #slovima nasle"ni&i s# esto prin#eni "a
tra%e voenje ostavnisko$ post#pka ak i # sl#ajevima ka"a #
sastav aostavtine #lae samo pokretnosti 1nova& na tek#em
ra#n#( motorna voila( stvari # se/# # 'an&i2 ato to se a
prenos ovi) stvari tra%i pranosna%na s#"ska o"l#ka 1ostavinsko
reenje2
&. Pri'avljanje i po"noenje "okaa
3. U parni&i po pravil# je pri'avljanje i po"noenje "okaa
prep#teno strankama.
8. U ostavinskom post#pk# s#" "onosi o"l#k# na osnov# re#ltata
&elok#pno$ raspravljanja imaj#i # vi"# kako "okae koje s#
stranke po"nele tako i "okae koje je sam s#" pri'avio
sl#%'enim p#tem.
". Naelo neposre"nostiQposre"nosti
3GF
3. U parninom pot#pk# vla"a naelo neposre"nosti- s#" prilikom
"onoenja o"l#ke mora imati isti sastav koji je imao # vreme
ivoenja "okaa i rasprave.
8. U ostavinskom post#pk# va%i naelo posre"nosti- ostavinsko
reenje mo%e se asnivati na "okaima koji nis# ive"eni pre"
s#"ijom koji je reenje "oneo.
e. Naelo #smenostiQpismenosi
3. U parninom pro&es# je #smenost pravilo 1iako je a neke
parnine ra"nje "op#tena pismena /orma( a a neke i
neop)o"na2
8. U ostavinskom post#pk# s#" mo%e "oneti o"l#k# i 'e #smeno$
o'raanja stranaka( "ovoljno je "a stranke svoje ijave i a)teve
#p#te s#"# # pismenom o'lik#.
Co$#e je "a se stranke #opte ne pojave 1ra"nje pre"#imaj#
pismeno ili preko p#nomonika( a i pasivnost se #ima kao
pretpostavka prijema naslea2
/. O'lik s#"ske o"l#ke
3. S#" o pre"met# spora # parninom post#pk# #vek o"l##je
pres#"om. 1i#e&i s# malo'rojni- "r%avniski spor( man"atni
post#pak( trokovi spora=ov"e o"l##je # o'lik# reenja2
8. S#" # ostavniskom post#pk# #vek "onosi reenje
$. Stranaki sastav post#pka
3. Parnini post#pak je "vostranaki jer postoje samo "ve strane-
t#%ila& i t#%eni( s tim to na je"noj ili o'e strane mo%e 'iti vie
li&a.
8. Ostavinski post#pak nastoji "a #tvr"i nasle"na prava svi) li&a
koja ostvar#j# neke koristi i aostavtine. Ot#"a se strankom #
ostavinskom post#pk# smatraj# sva li&a koja tvr"e "a im( po 'ilo
kom osnov#( prira"a neko nasle"no pravo. .o nai "a #
ostavnskom post#pk# mo%e 'iti i vie stranaka.
K 5'o$ ralikovanja pojma stranke # parninom i vanparninom
post#pka( a tme i # ostavinakom post#pk#( poneka" se strane #
vanparninom naivaj# #esni&ima # post#pk#( ainteresovana
li&a( kao i stranke.
!. Nadle*nost i sastav ostavins%og suda
A. Na"le%nost s#"a # sr'iji
i. Pravilo je "a je a raspravljanje aostavtine nae$ $raanina
na"le%an s#" # Sr'iji.
ii. .eritorijalni prin&ip
6a"a ostavila& koji je na "r%avljanin pose"#je nepokretnosti # inostranstv#(
pravilo je "a je ta"a a paspravljanje aostavtine na"le%an s#" "r%ave #
kojoj se nepokretnosti nalae.
33G
iii. .eritorijalni prin&ip sprovo"i se i # naem prav#( tako "a je a raspravljanje
aostavtine 1ili njeno$ "ela2 koji se sastoji o" nepokretnosti koja se nalai #
naoj "r%avi #vek na"le%an na s#"( 'e o'ira na "r%avljanstvo ostavio&a.
iv. Pokretne stvari
6a"a je ostavila& strana&( a astavtina ili njen "eo se sastoji o" pokretni)
stvari koje se nalae na naoj teritoriji( 'ie na"le%an inostrani s#" 1s#"
emlje iji je "r%avljanin ostavila& 'io2.
Ali
a. ako je "r#$aije #reeno me#naro"nim #$ovorom( ili
'. ako na"le%nost nae$ s#"a proiilai i akonski) o"re"a'a
ostavioeve "r%ave( ili
&. sa tom "r%avom ne postoji re&ipro&itet
on"a e 'iti na"le%an na s#".
v. Na"le%nost ostavinsko$ s#"a se "eli na-
a. Stvarn#
'. Cesn#
&. 9#nk&ionaln# na"le%nost
;. Stvarna na"le%nost
Stvarno na"le%an s#" a raspravljanje aostavtine je( 'e o'ira na
vre"nost aostavtine( optinski s#" 1osnovni s#" o" 3. 4an#ara 8G3G2
,. Cesna na"le%nost
Cesna na"le%nost se pre sve$a o"re#je prema injeni&i "omi&ila-
! Cesno na"le%an a raspravljanje aostavtine e 'iti onaj optinski
s#" na ijem po"r#j# je ostavila& imao pre'ivalite.
! Ako nije imao pre'ivalite # Sr'iji( on"a e 'iti mesno na"le%an s#" $"e je
ostavila& imao 'oravite.
! Ako nije imao ni pre'ivalite ni 'oravite on"a e 'iti mesno na"le%an onaj
optinski s#" na ijem se po"r#j# nalai prete%ni "eo nje$ove aostavtine.
! Ako ni na taj nain ne mo%e "a se o"re"i mesna na"le%nost on"a e se
#eti # o'ir injeni&a posle"nje$ pre'ivalita ili 'oravita ostavio&a.
! Ako se ni na taj nain ne mo%e o"re"iti mesna na"le%nost( nj# e o"re"iti
Vr)ovni s#" Sr'ije( vo"ei ra#na( pre sve$a o ekonominosti post#kpa.
;. 9#nk&ionalna na"le%nost
9#nk&ionalna na"le%nost je asnovna na prin&ip# inokosnosti.
! U ostavinskom post#pk# se nika" ne s#"i # ve#( #vek s#"i s#"ija
poje"ina&.
! S#"ija poje"ina& "onosi sve o"l#ke( a post#pak mo$#( po pravil#( vo"iti i
str#ni sara"ni&i.
! 0#etak # tom po$le"# pre"stavlja ne$ativna nasle"na ijava 7 nj# mo%e
#eti na apisnik samo s#"ija.
333
! Anti smatra "a 'i s#"ija tre'ao o'aveno "a vo"i i post#pke # kojima #
ime maloletni) i poslovno nesposo'ni) li&a pojavlj#j# akonski ast#pni&i ti)
li&a ili or$an starateljstva.
!!. Po%retanje ostavins%og postup%a
i. Ostavinski post#pak se pokree pokree po sl#%'enoj "#%nosti
1naelo o+&ijelnosti pokretanja post#pka2
ii. Jim ostavinski s#" sana a injeni&# "ela&ije ili injeni&# "a je neko li&e
pro$laeno a #mrlo s#" pokree post#pak.
iii. S#" o" nasle"nika #ima nasle"n# ijav#.
iv. S#" vo"i post#pak tako "a prava stranaka '#"# to pre #tvrena i
o'e'eena( a #ee # ramatranje i o&en# sve pre"lo$e aiteresovani) li&a
1kako pismene tako i #smene "ate na apisnik2
v. S#" "onosi o"l#k# 1ostavinsko reenje2 na osnov# re#ltata &elok#pno$
raspravljanja-
a. na ijavama stranaka
'. na ive"enim "okaima koje s# stranke po"nele
&. na "okaima koje je s#" pri'avio po sl#%'enoj "#%nosti
vi. S#" mo%e asnivati o"l#k# i na "okaima koji nis# ive"eni pre" s#"ijom koji
o"l#k# "onosi.
vii. Ukoliko # tok# post#pka s#" #tvr"i "a na nekim stvarima ili pravima postoji
pose'an akonski re%im 1npr restrik&ije #reene imperativnim normama2
on"a je "#%an "a o tome ivesti na"le%an or$an.
O tim okolnostima je ostavinski s#" ovlaen "a pri'avlja i o"$ovaraj#e
"okae.
viii. S#" je "#%an "a o'rati pose'n# pa%nj# na prava maloletni) li&a( li&a koja
'oloj# o" "#evni) 'olesti( kao i na prava li&a koja 'o$ "r#$i) ralo$a nis#
sposo'na "a se staraj# o svojim poslovim - s#" je "#%an "a pai "a prava
ovi) li&a '#"# # potp#nosti ostvarena.
1$$. Popis i pro&ena zaostav#tine
i. Popis i pro&ena imovine #mrlo$ 1aostavtine2 pre"stavlja sk#p pro&esni)
ra"nji kojima ostavinski s#" #tvr#je sastav i vre"nost aostavtine.
ii. Popis i pro&ena( pre sve$a( sl#%e atiti prava
a. nasle"nika(
'. ispor#koprima&a( ali i
&. ostavioevi) poverila&a.
iii. Pore" atitne /#nk&ije imaj# i sanajni naaj jer pre"stavljaj# nain a
#tvrivanje sastava i vre"nosti aostavtine.
iv. Naelno( popis i pro&ena aotavtine nis# pro&esne ra"nje sine qua
non ali postoje sl#ajevi ka"a s# popis i pro&ena o'aveni-
a. ka"a nije ponato pre'ivalite i 'oravite nasle"nika
338
'. ka"a s# nasle"ni&i li&a po" pose'nom akonskom atitom
1maloletni&i 'e ro"iteljsko$ staranja( "#evno 'olesna li&a2
&. ka"a je pravno li&e nasle"nik 1#stanova( "r%ava( pre"#ee2
". ka"a se ra"i o povre"i n#%no$ "ela( pa je neop)o"no #tvr"iti
o'ra#nsk# vre"nost aostavtine
v. 5a popis i pro&en# neka" je potre'na s#"ska nare"'a # /ormi reenja( a
neka" nije.
;e s#"ske nare"'e imovina se popis#je i pro&enj#je pri sastavljanj#
srmtovni&e( ali #vek po a)tev# nasle"nika ili ispor#koprima&a.
Anti smatra "a 'i akon tre'alo t#maeti ekstenivno tako "a se popis i
pro&ena nare"e na a)tev ostavioevi) poverila&a.
5a)tev se ta"a postavlja or$an# koji sastavlja smrtovni&# 1matirar# ili s#"#2
ili optinskom or$an# #prave prema mest# na kome se nalai imovina
#mrlo$( i mo$# je sve "ok se smrtovni&a ne "ostavi ostavinskom s#"#.
Or$an kome se postavi a)tev( "#%an je "a nare"i popis i pro&en#( a li&e koje
a)teva popis i pro&en# ne mora navesti ralo$e a to( niti "okae kojma 'i
svoj a)tev potkrepilo.
vi. Po s#"skoj nare"'i( popis i pro&ena se vre posle sastavljanja smrtovni&e( i
valja ralikovati "ve sit#a&ije-
a. 6a"a se ostavioeva imovina popis#je i pro&enj#je po a)tev#
nasle"nika( ispor#koprima&a ili ostavioevi) poverila&a( a im neko "o
nji) postavi a)tev 7 s#" je o'avean "a nare"i popis i pro&en#
'. S#" po sl#%'enoj "#%nosti nare#je popis i pro&en#-
3. Ako nije ponato ima li nasle"nika ili je nji)ovo 'oravite
neponato
8. ako s# nasle"ni&i 'o$ maloletstva( "#evni) 'olesti ili neki)
"r#$i) o"lika nesposo'ni "a se staraj# o svojim poslovima
<. Dr#$i sl#ajevi ka"a je s# popis i pro&ena oprav"ani.
vii. Po pravil# imovin# popis#je i pro&enj#je optinski or$an #prave( # o'ave'o
pris#stvo "voje p#noletni) $raanja( i event#alno s#"elovanje vetaka.
viii. Pro&ena se poverava vetak# on"a ka"a
a. .re'a o&eniti vre"nost sk#po&eni) stvari
'. antikvarni) pre"meta
&. #metniki) "ela
". vre"nost #"ela # pre"#e# i sl.
Potre'# a #eem vetaka &eni s#" i "onosi reenje o nje$ovom
s#"elovanj# # pro&eni.
iB. Popis# i pro&eni mo$# pris#stvovati ainteresovana li&a 1nasle"ni&i(
ispor#koprim&i( ostavioeve i nasle"nikove poverio&e2
B. O popis# i pro&eni se o'aveno sastavlja apisnik # kome se navo"e
relevantni po"a&i.
U apisnik# se nana#j#
a. po"a&i o stanj# ostavioeve imovine # tren#tk# "ela&ije i # vreme
popisa i pro&ene(
'. spe&i+k#je se svaka popisana i pro&enjena stvar i
&. navo"e kriterij#mi na osnov# koji) je pro&ena #injena.
33<
Bi. Popis#je se &elok#pna imovina koja je # tren#tk# "ela&ije 'ila # ostavioevoj
"r%avini( i to kako neposre"noj tako i posre"noj.
Bii. Pokretne stvari se popis#j# po vrsti( ro"#( 'roj#( meri( te%ini( ili poje"inano(
o'aveno se spe&i+k#j#
Nepokretne stvari se popis#j# poje"inano( sa nanakom mesta $"e se
nalae( k#lt#re emljita i emljinoknji%ni) po"ataka ako s# ponati.
Biii. Ostavioeva potra%ivanja( "#$ovi i neplaeni "oprinosi "r%avi ne popis#j# se
ve se 'ele%e # apisnik.
Biv. Popis i pro&ena s# "ve o"vojene ra"nje( koje se najee vre istovremeno.
Neavisno o" to$a "a li se popis vri o"ma) nakon "ela&ije ili $o"inama
posle 7 ostavioeva imovina se #vek popis#je prema stanj# stvari # tren#tk#
nje$ove smrti.
Dr#kije je sa pro&enom- stvari tre'a pro&enjivati prema nji)ovom stanj# #
vreme "ela&ije( ali prema nji)ovoj tr%inoj vre"nosti # vreme pro&ene.
Bv. Protiv popisa i pro&ene( ili protiv samo je"ne o" ti) ra"nji( #esni&i #
post#pk# imaj# pravo #la$anja pravno$ leka( pri$ovora.
U tom sl#aj#( ako nae a potre'no( s#" mo%e popis i pro&en# i#eti i
na"le%nosti or$ana #prave i o"re"iti "a ponovi popis i pr&en# ivri s#"ski
ra"nik.
1$1. 7era za o"ez"eenje zaostav#tine
i. Cere a o'e'eenje aostavtine ne pre"stavljaj# spe&i+nost pret)o"no$
post#pka i mo$# se pre"#imati sve "o pravnosna%nosti ostavinsko$ reenja.
ii. Ralik#j# se "ve vrste ovakvi) mera-
a. Privremene mere a o'e'eenje aostavtine
'. Cere ostavinsko$ s#"a a o'e'eenje aostavtine
A. Privremene mere a o'e'eenje aostavtine
Privremene mere a o'e'eenje aostavtine pre"#imaj# se #kolko se
#tvr"i "a nije"an o" pris#tni) nasle"nika nije sposo'an "a #pravlja
imovinom( a nema akonski) ast#pnika ili s# nasle"ni&i neponati( ili
o"s#tni( ili ka"a "r#$e okolnosti nala%# naroit# oprenost.
! Ove mere se sastoje # tome to se
K aostavtina pre"aje na #vanje po#"anom li&#( "ok se
K $otov nova&( )artije o" vre"nosti( "ra$o&enosti( te"ne knji%i&e i
"r#$e va%ne isprave pre"aj# na #vanje s#"# na ijem se po"r#j#
nalai imovina.
! Nji) mo%e nare"iti
K ostavinski s#"
K s#" na ijem je po"r#j# ostavila& #mro
K s#" na ijem se po"r#j# nalai aostavtina ili njen "eo
K U )itnim sl#ajevima( optinski or$an #prave( koji e o tome
o'avestiti s#" na ijem se po"r#j# imovina nalai( a ovaj t# mer#
mo%e imeniti ili #kin#ti. Ovaj s#" e o'avestiti ostavinski s#" o svom
merama a o'e'eenje aostavtine.
33>
;. Cere ostavinsko$ s#"a a o'e'eenje aostavtine
Ostavinski s#" mo%e # tok# &elo$ post#pka( na pre"lo$ aiteresovano$ li&a ili
po sopstvenoj ini&ijativi( nare"iti pre"#imanje mera a o'e'eivanje
aostavtine.
! Ostavinski s#" e o"re"iti i vrst# mera koje se imaj# pre"#eti-
K popis i pro&en# aostavtine
K "a se ostavioeve stvari stave na #vanje poverljivom li&# ili
K "a se ostavioeve stvari stave # s#"ski "epoit
! Ostavinski s#" je je"ini ovlaen "a postavi privremeno$ starao&a
aostavtine( poto( po mo$#stv# atra%i miljenje o linosti starao&a o"
li&a koja s# povana na naslee.
1$2. Progla#enje zave#tanja
i. Poto s#" "o'ije ostavioevo avetanje "#%an je "a $a pro$lasi.
ii. S#" e # pris#stv# najmanje "va p#noletna $raanina 1sve"o&i
pro$laenja avetanja2 otvoriti testament i proitati $a.
iii. Ukoliko je testament apeaen( s#" tre'a "a $a otvori tako "a( # to
je mo$#e veoj meri o#va peat.
iv. S#" e prist#piti pro$laenj# 'e o'ira na to "a li je testament p#nova%an i
"a li ima vie avetanja.
0sprava koja se na ovaj nain pro$laava( mora ipak a"ovoljavati
elementarne /ormalne a)teve 1na reenje o o"'ijanj# pro$laenja mo%e se
ijaviti %al'a2.
Ali e s#" po pravil# pro$lasiti svako pismeno koje nosi naiv testament(
poslenja volja i sl( kao i oprotajno pismo i ije se sa"r%ine mo%e aklj#iti
"a postoje o"reena ostavioeva raspola$anja ili ijave koje spa"aj# #
mo$## sa"r%in# avetanja.
v. Po%eljno je "a pro$laenj# testamenta pris#stv#j# i ainteresovana li&e
1avetajni( akonski i n#%ni nasle"ni&i( le$atari i "r2 koja s# ovlaena "a
a)tevaj# prepis 1o"nosno /otokopij#2 avetanja.
vi. Nasle"niko svojstvo i /#nk&ija sve"oka nis# inkompati'ilni ka"a se ra"i o
pro$laenj# testamenta.
vii. Smisao pro$laenja testamenta jeste "a se sa nje$ovom sa"r%inom #ponja#
pravno aisteresovana li&a( jer o" tren#tka pro$laenja tek# rokovi a
a. po"noenje t#%'e a #tvrivanje nitavosti testamenta
'. t#%'# kojom se tra%i atita n#%no$ "ela koji je povreen
prekomernim avetajnim raspola$anjima i sl
viii. Pro$laenje avetanja "#%an je "a ivri s#" ko" ko$a se testamnet nae
1npr #van je ko" s#"a2 ili m# '#"e po"net 1ak i ka" neko nae testament i
o"nese $a # naj'li%i s#"2.
S#" je "#%an "a pro$lasi testament koji se nae # nje$ovoj "r%avini 'e
o'ira na #njeni&# "a li to ostavniski s#".
iB. O pro$laenj# avetanja sastavlja se apisnik( koji sa"r%i-
a. 'roj naeni) testamenta
'. mesto $"e s# pronaeni
33?
&. "at#m koji nose
". li&e ili li&a koja s# testament pre"ala s#"# ili matiar#
e. sve"o&i pro$laenja testamenta
/. "a li je testament pre"at otvoren ili atvoren i ako je atvoren
"a li je apeaen i kakav je peat.
$. sa"r%ina avetanja 1prepis sa"r%ine testamenta2
). #koliko je peat kojim je testament 'io atvoren oteen( ili je #
avetanj# neto 'risano( pre&rtavano ili s#" #oi nek# "r#$#
s#mnjiv# injeni&#( takoe to mora navesti.
B. 5apisnik o pro$laenj# avetanja potpis#je
a. s#"ia koji je vo"io post#pak pro$laenja
'. apisniar
&. sve"o&i pro$laenja.
Bi. Posle pro$laenja( s#" je "#%an "a na testament stavi
a. potvr"# o nje$ovom pro$laenj# i
'. "at#m pro$laenja( a
&. #koliko je naeno vie avetanja( nji)ov 'roj kao i "at#me.
Bii. Nave"ena pravila o"nose se na re"ovne i vanre"ne testamente( o"nosno
pisane testamente.
Biii. U sl#aj# #smeno$ testamenta postoje "ve mo$#e sit#a&ije-
a. Ako s# testamentarni sve"o&i s# sainili isprav# o avetaoevoj
posle"njoj volji i potpisali je( s#" e sa"r%in# ove isprave pro$lasiti po
pravilima a pro$laenje pismeno$ avetanja.
'. Ako sve"o&i #smeno$ testamenta nis# sainili isprav# o ostavioevoj
posle"njoj volji( on"a e s#" o sa"r%ini testamenta sasl#ati sve
sve"oke( i to svako$ pse'no( a naroito o okolnostima o" koji) avisi
p#nova%nost #smeno$ testamenta 1naroito ka"a i po" kakvim
okolnostima je ostavila& "ao ijav#2. S#" e sastaviti apisnik( pa e
apisnik pro$lasiti po akonskim o"re"'ama a pro$laenje pismeno$
testamenta.
Biv. U sl#aj# "a stranka # ostavinskom post#pk# a)teva "a se sve"o&i
#smeno$ testamenta sasl#aj# po" akletvom( ili s#" nae "a je to
potre'no( o"re"ie roite a sasl#anje ovi) sve"oka( na koje e povati
pre"la$ae sasl#anja( a ostala aiteresovana li&a s#" e povati #koliko se
time ne 'i o"#$ovlaio post#pak.
Bv. S#" koji je pro$lasio testament "ostavie ostavinskom s#"#
a. apisnik o pro$laenj#(
'. ivorni pismeni testament( o"nosno
&. isprav# o #smenom testament# ili apisnik sasl#anja sve"oka
#smeno$ testamenta.
S#" koji je ivrio pro$laenje testamenta a"r%ae nje$ov prepis.
Ostavinski s#" e avetanje 1# kojoj $o" "a i) je /ormi "o'ilo o" $ore
nave"eni)2 #vati o"vojeno o" ostali) spisa. U spisima pre"meta
nalaie se samo prepisi ovi) isprava.
1$3. Postupa% %ada je zave#tanje izgu"ljeno ili sluajno uni#teno
33@
i. Ako je avetala& sainio pismeni testament( ali je on
a. i$#'ljen
'. nestao
&. #niten neavisno o" volje ostavio&a
a me# ainteresovanim li&ima nije sporno to "a je testament aista
sainjen # o"reenoj /ormi( kao ni nje$ova sa"r%ina 7 ostavinski s#" e
sasl#ati sva ainteresovana li&a i po nji)ovim pre"loima ivesti potre'ne
"okae( pa e o tome sainiti apisnik( a potom tej apisnik pro$lasiti po
o"re"'ama koje va%e a pro$laenje pismeno$ avetanja.
ii. Ukoliko 'i me# aiteresovanim li&ima nastao spor o injeni&i o" koje avise
postojanje( p#nova%nost ili neka "r#$a okolnost relevantna a i$#'ljeno ili
sl#ajno #niteno avetanje( ta"a 'i se morao prekin#ti ostavinski
post#pak( a stranka ije je pravo manje verovatno 1po pravil# stranka koja se
poiva na testament2 'ila 'i #p#ena na parni&#.
iii. Prema 5ON Sr'ije i 8GG<.$ avetanje koje je #niteno( i$#'ljeno ili
skriveno posle smrti avetaoeve( ili pre nje$ove smrti ali 'e nje$ove volje(
proivo"i "ejstvo p#nova%no$ testamenta ako aiteresovano li&e "oka%e
a. "a je avetanje postojalo(
'. "a je #niteno( i$#'ljeno ili skriveno(
&. "a je 'ilo sainjeno # o'lik# propisanom akonom i ako "oka%e ".
sa"r%in# avetanja.
iv. Novin# pre"stavlja to to je t#%ila& sa"a o'avei "a "oka%e &elok#pn#
sa"r%in# avetanja( a ne samo onaj "eo na koji se poiva.
Ovakovo akonsko reenje je 'olje jer je testament &elina( pa se samo na taj
nain mo%e otkriti ostavioeva prava vojla.
1$4. (zvr#ila& zave#tanja
i. 0vrila& avetanja je li&e ko$a je avetala& # svom testament# o"re"io "a
se stara o tanom i potp#nom ivrenj# nje$ove posle"nje volje.
ii. Postavljanje ivrio&a je naroito korisno ka"a avetanje sa"r%i-
a. #slove
'. rokove
&. nalo$e
iii. U takvim i "r#$im sl#ajevima( ivrila& avetanja e #kaivati s#"# na sve
relevantne okolnosti is#pnjenja avetaoeve posle"nje volje.
iv. 0vrila& avetanja na ivestan nain vri /#nk&ij# pomono$ s#"sko$
or$ana( naroito # tok# ostavinsko$ post#pka.
v. 0vrila& avetanja se posle pravnosna%nosti ostavinsko$ reenja mo%e javiti
i kao li&e koje je ovlaeno "a #pravlja aostavtinom # nasle"nikoj
aje"ni&i.
vi. 5avetala&( # svom testament# mo%e o"re"iti je"no$ ili vie ivrila&a
avetanja.
vii. 0vrila& avetanja mo%e 'iti svako potp#no poslovno sposo'no li&e.
33A
viii. Li&e koje je o"reeno a ivrio&a avetanja ne mora "a se primi te
"#%nosti.
U sl#aj# ka" avetanjem nije o"reen ivrila& testamenta ili je o"reen a
nee "a se pri)vati te "#%nosti( ivrio&a mo%e postaviti s#"( ako nae "a je
to neop)o"no( a naroito ako je avetala& o"re"io nalo$e( #slove ili rokove
1ka" s # pitanj# o"lo%ni i raski"ni #slovi i rokovi2
iB. 0vrila& je #vek "#%an "a pola%e s#"# ra#n o svom ra"#.
On ima pravo na nakna"# trokova i na$ra"# a svoj tr#"( koje e m# 'iti
isplaene i aostavtine prema o"l#&i s#"a.
B. S#" mo%e opovati ivrio&a avetanja ako nje$ov ra" nije # skla"# sa
avetaoevom voljim ili sa akonom.
1$5. -luajevi %ada se zaostav#tina ne raspravlja
i. Ostavinski post#pak se pokree i vo"i po sl#%'enoj "#%nosti ali je"nom
pokren#ti post#pak se ne mora okonati "onoenjem ostavisko$ reenja.
ii. Ostavinski s#"( o'#stavlja raspravljanje aostavtine ka"a
a. prema po"a&ima i smrtovni&e proilai "a ostavila& nije imao imovin#
1npr #$ovor o "o%ivotnom i"r%avanj#2
'. # sastav# aostavtine nema nepokretnosti( a aiteresovana li&a ne
a)tevaj# "a se post#pak sprove"e
Ako je s#" o'#stavio post#pak i ovo$ "r#$o$ ralo$a( li&a povana na
naslee a"r%avaj# pravo "a tra%e raspravljanje aostavtine.
1$6. .stavins%a rasprava
i. 5a raspravljanje aostavtine ostavinski s#" o"re#je roite i poiva
ainteresovana li&a.
ii. U poiv#( tre'a "a stoji-
a. naj'itnije( o'avetenje o pokretanj# post#pka
'. po"atak o injeni&i postojanja ili nepostojanja testamenta
&. o'avetenje o "#%nosti "ostavljanj# s#"# pismeno$
testamenta( o"nosno ispravo o #smenom testament#
". o'avetenje o "#%nosti "ostavljanja po"ataka o sve"o&ima #smeno$
testamenta.
5ainteresovana li&a e # poiv# 'iti
e. #poorena "a mo$# "o okonanja post#pka i"ati s#"# ijav#
"a li se primaj# ili se o"ri# naslea
/. "a e se #koliko sse ne o"aov# na roite a raspravljanje
aostavtine ili ne "aj# nasle"n# ijav#( primeniti akonska
pretpostavka o pri)vatanj# naslea( pa e s#" o nasle"nim pravima
ainteresovani) li&a o"l#iti prema po"a&ima kojima raspola%e.
Pose'no #poorenje o"nosie se na to
$. "a ijava o "eliminom o"ri&anj# o" naslea i ijava o
o"ri&anj# o" naslea po" #slovom 7 ne proivo"i pravno "ejstvo.
33E
iii. U sl#aj# avetajno$ nasleivanja( ostavinski s#" je "#%an "a o pokretanj#
post#pka a raspravljanje aostavtine o'avesti i li&a koja 'i se na naslee
poivala po intestatskom 1akonskom2 nasleivanj#.
iv. Ukoliko i sa"r%ine testamenta proiilai "a je avetala& postavio ivrio&a
testamenta( ostavinski s#" je "#%an "a i nje$a o'avesti o pokretanj#
ostavinsko$ post#pka.
v. Ukoliko nije ponato "a li ostavila& ima nasle"nike( ostavnski s#" je "#%an "a
o$lasom poove li&a koja pola%# pravo na naslee "a se prijave s#"# # rok#
o" je"ne $o"ine o" "ana o'javljivanja o$lasa.
O'ajvaljivanje se o'avlja( k#m#lativno-
a. stavljanjem na o$lasn# ta'l# s#"a
'. o'javljivanjem # sl#%'enom $lasnik#
&. po potre'i s#" e o'javljivanje "op#niti na "r#$i nain 7 o$las
# nekom "nevnom lis# strane emlje ka"a postoje in"i&ije "a je
nasle"nik # inostranstv#.
vi. S#" e na isti nain post#piti i # sl#aj# ka"a je nasle"nik# postavljen
privremeni staral& i to-
a. ato to je 'oravite nasle"nika neponato( a nasle"ik nema
p#nomonika
'. ato to se nasle"ni) ili nje$ov akonski ast#pnik( koji nemaj#
p#nomonika( nalae # inostranstv#( tako "a se "ostavljanje nije
mo$lo ivriti.
vii. Ako se # rok# o" $o"ine "ana o" o'javljivanja o$lasa ne jave povana li&a(
s#" e raspraviti aostavtin# na osnov# ijave postavljeno$ starao&a i na
osnov# po"ataka kojima sam raspola%e.
viii. Post#pak a raspravljanje aostavtine # #%em smisl#
Nave"ene ra"nje s#"a imaj# pripremni karakter i tek potom tre'a "a sle"i
raspravljanje na roit#.
iB. S#" je "#%an "a prist#paj#i raspravljanj# aostavtine 1# #%em smisl#2
ispita sva pitanja koja se o"nose na aostavtin#( o"nosno sva pitanja koja
se o"nose na prava #niveralni) i sin$#larni) s#k&esora ostavio&a( naroito-
a. pravo na naslee
3. pre sve$a se mora "o kraja raspraviti pitanje sastava
aostavtine 1# #tvrivanje koji se "elovi imovine i"vajaj# 7
aje"nika im '"( poro"ine aje".( nasle"nopravni #$ovor ili
"r#$i osnov2
!U sl#aj# spora oko injenini) i pravni) pitanja veani) a
sastav aostavtine otavinski s#" je "#%an "a #p#ti stranke na
parni&# i prekine ostavinski post#pak.
8. "a se #tvr"i koja li&a s# #niveralni s#k&esori korienjem pravila
a t#maenje testamenta
'. veliin# nasle"no$ "ela
&. pravo na ispor#k# 1le$at2 kao o'li$a&iono pravo sin$#larno$
s#k&esora
B. O nave"enim pravima ostavinski s#" o"l##je poto o" ainteresovani) li&a
#me potre'ne ijave. .o ini kao pravilo( ali o pravima li&a koja s# #re"no
33F
povana a nis# "ola na roite( s#" e o"l#iti prema po"a&ima kojima
raspola%e( #imaj#i # o'ir nji)ove pismene ijave koje sti$n# "o "onoenja
o"l#ke.
Bi. 5a ralik# o" pravila Opte$ parnino$ post#pka( pri raspravljanj#
aostavtine stranke mo$# "avati ijave i 'e pris#stva "r#$i)
ainteresovani) li&a i nije potre'no "a se # svakom sl#aj# tim li&ima pr#%i
prilika "a se ijasne o ijavama "r#$i) ainteresovani) li&a.
Bii. Ukoliko # tok# raspravljanja aostavtine s#" pos#mnja "a je #esnik #
post#pk# je"ini ili naj'li%i sro"nik ostavio&a( povae ex ofcio li&a a koja
smatra "a 'i mo$la imati ja"nako ili pree nasle"no pravo.
Ukoliko i po"ataka koji s# m# "ost#pni s#" ne mo%e "a #tvr"i koja s# to li&a(
post#pie po pravilima koja va%e a sl#aj ka"a se ne na "a li ostavila& ima
nasle"nika( o"nosno ka"a je nasle"nikovo 'oravite neponato a nema
p#nomonika( ili ka"a se nalai # inostranstv# i nema p#nomonika.
1$7. Nasledna izjava
i. 5a ostavinski post#pak nalse"na ijava ima veliki naaj( ato "avanje
nasle"ne ijave mora 'iti ivesno- 'e o'ira "a li se nasle"nik priomio
nalsea 1poivtivna nasle"na ijava2 ili se o"rekao naslea 1ne$ativna
nasle"na ijava2 #esnik # post#pk# svoj# nasle"n# ijav# mora potpisati
1lino ili nje$ov akonski ast#pnik2.
ii. U sl#aj# "a t# ijav# "aje preko p#nomonika ili je po"nosi s#"# #
pismenom o'lik#( ta akta( prema stanovit# neki) s#"ova moraj# 'iti
overena 1p#nomoje mora 'iti spe&ijalno2.
Ovo stanovite je po$reno ka"a se ra"i o poitivnoj nasle"noj ijavi( jer
postoji akonska pretpostavka o poitivnoj ijavi.
iii. Ali ka"a se ra"i o ne$ativnoj ijavi( on"a ona mor 'iti "ata ili lino ili ako je
"ata # pisanom o'lik#( o"nosno preko p#nomonika( mora 'iti overena
1spe&ijalno p#nomoje2.
iv. Prilikom #imanja nasle"ne ijave( sveje"no "a li je poitivna ili ne$ativna(
s#" mora "a #tvr"i
a. na koji se osnov poivanja na naslee ona o"nosi- akon ili testament
1nasle"ni) se mo%e pri)vatiti je"no$ a o"rei "r#$o$ ili o'rn#to 2( kao i
'. "a li se ijava o"nosi na n#%ni "eo 1npr nasle"nik se o"rie akonsko$
ali a"r%ava n#%ni "eo it"2
v. S#" e #pooriti li&e koje "aje nasle"n#ijav# "a je ona neopoiva i "a se ne
mo%e "ati po" #slovima i rokovima.
vi. Poitivna nasle"na ijava "ata o" strane or$ana pravno$ li&a po"ra#meva(
#koliko to ve ranije nije #injeno( popis i pro&en# aostavtine.
vii. Dr%ava kao posle"nji akonski nasle"nik( stie aostavtin# 'e nasle"ne
ijave( jer se ona( prema naem prav#( ne mo%e o"rei nasle"stva.
viii. 6a" je re o ne$ativnoj nasle"noj ijavi( tre'a istai "a s#" mora #pooriti
"avao&a ijave "a se o"ri&anje o" naslea mo%e #initi samo # sopstveno
ime( to nai "a e "oi "o a#tomatske primene prava pre"stavljanja( te
38G
s#" poiva potomke li&a koje se o"reklo naslea "a i oni "aj# nasle"n#
ijav#.
iB. Ne$ativna nasle"na ijava se mo%e "ati sve "o okonanja prvostepeno$
post#pka a raspravljanje aostavtine.
Ova ijave se ne mo%e "ati po" #slovom ili rokom( a # s#protnom( smatrae
se ijavom koja ne proivo"i pravno "ejstvo.
B. Nalse"na ijava je neopoiva.
Bi. Ne$ativna nasle"na ijava se ne mo%e opovati( ali se mo%e ponititi ako je
posle"i&a-
a. prin#"e
'. pretnje
&. prevare
". a'l#"e
Bii. Pravo na o"ri&anje o" naslea prelai na nasle"nikove nasle"inike( #koliko
nalse"nik #mre pre okonanja prvostepeno$ post#pka a raspravljanje
aostavtine ne "avi nasle"n# ijav#.
Biii. Ne$ativn# nasle"n# ijav# ne mo%e "ati nasle"nik koji je iriito ili pre#tno
pri)vatio naslee.
Biv. O"ri&anje # korist o"reeno$ nasle"nika smatra se poitivnom nasle"nom
ijavom # istovremeno #st#panje nasle"no$ "ela.
U tom sl#aj# na o"nose ime# nasle"nika 1ono$a koji se o"rekao tj.
#st#pio&a i ono$a # ij# korist se #st#pila& o"rekao 7 prijemnika2 primenj#j#
se pravila o poklon#.
Bv. Poitivna nasle"na ijava mo%e se "ati irino ili pre#tno.
Pre#tni prijem naslea postoji # 8 sl#aja-
a. ako se "o okonanja prvostepeno$ post#pka a raspravljanje
aostavtine nasle"nik ne o"rekne naslea( smatrae se "a se naslea
primio
'. smatrae se "a se primio naslea i nasle"nik koji je raspola$ao &elom
aostavtinom ili njenim "elom.
Ali mere koje pre"#me je"an nasle"nik samo ra"i o#vanja
aostavtine i mere tek#e$ #pravljanja 7 ne smatraj# se prijemom
naslea.
Nasle"nik koji se primio naslea mo%e tra%iti ponitaj ijave( na isti
nain kao i ko" ponitenja o"ri&anja o" nasle( #koliko je nasle"na
ijava posle"i&a mana volje.
Bvi. Nasle"na ijava mo%e se "ati kako pre" ostavinskim tako i pre" "r#$im
stvarno na"le%nim( "alke optinskim s#"om( a mo%e 'iti "ata i pre"
kon#larnim pre"stavnikom nae emlje # inostranstv#.
U svakom sl#aj# ona ima retroaktivno "ejstvo.
1$. 'pu3ivanje na parni&u
i. 5akon nala%e ostavinskom s#"# "a prekine raspravljanje aostavtine i "a
#p#ti stranke na parni&# ili na post#pak pre" or$anom #prave( ako s# me#
strankama sporne injeni&e o" koji) avisi neko nji)ovo pravo.
383
ii. Ostavinski s#" e ovako post#piti ako s# sporne injeni&e o" koji) avisi
pravo na nasleivanje.
iii. Ostavinski s#" e #vek ovako post#piti ka"a me# strankama nastane spor o
nekom injeninom pitanj#( o" ko$a avisi neko nji)ovo nasle"no pravo.
iv. S#" e pok#ati sve to je # nje$ovoj moi( "a stranke "o# "o sa$lasnosti(
ali ako to ne #spe( "#%an je "a i) #p#ti na parni&#( o"nosno na post#pak
pre" #pravnim or$anom.
v. 5akon navo"i primera ra"i( i ni najnaajniji) sl#ajeva ka"a #sle" sporno$
injenino$ stanja "olai "o #p#ivanja na parni&#-
a. p#nova%nost ili sa"r%in# avetanja
'. o"nos nasle"nika i ostavio&a na osnov# ko$a se po akon#
nasle#je
&. osnovanost a)teva s#pr#%nika ostavio&a i ostavioevi) potomaka koji
s# %iveli sa ostavio&em # istom "omainstv# "a im se i aostavtine
i"voje pre"meti "omainstva koji sl#%e a a"ovoljavanje
svako"nevni) potre'a
". injeni&e o" koji) avisi veliina nasle"no$ "ela 1#ra#navanje poklona
i le$ata # nasle"ni "eo2
e. injeni&e o" koji) avisi osnovanost isklj#enja n#%ni) nasle"nika ili
osnovanost ralo$a a ne"ostojonst
/. injeni&# "a li se neko li&e o"reklo naslea.
vi. Sve ovo va%i po" pretpostavkom "a je spor o injeni&ama( jer ako je sporno
pravno pitanje( stranke se spore o primeni prava( on"a e sam ostavinski
s#" reiti sporno pitanje.
vii. Pravilo je "a ka"a "oe "o spora o injeninim pitanjima( ostavinski s#"
preki"a post#pak i stranke alje na parni&# ili event#alno na post#pak pre"
#pravnim or$anom( 1ka"a je sporno pitanje i na"le%nosti #pravno$ or$ana2.
viii. O" ovo$ pravila postoje "va i#etka-
a. # sl#aj# "a je me# strankama sporno pravo na le$at ili "r#$o
o'li$a&iono pravo i aostavtine( s#" e takoe #p#titi na parni&#(
o"nsono post#pak pre" #pravnim or$anom( ali nee preki"ati
ostavinski post#pak.
'. U sl#aj# "a me# nasle"ni&ima postoji spor o sastav# aostavtine
1"a li neka imovina #lai # aostavtin#2( neavisno o" to$a "a li je
priro"a spora injenina ili pravna( ostavinski s#" mora "a prekine
post#pak i #p#ti stranke na parni&#.
iB. Postavlja se pitanje koj# to strank# ostavinski s#" tre'a "a #p#ti na parni&#.
Ovo je pitanje 'itno jer #p##j#i je"n# strank# na parni&#( ostavinski s#" joj
#je"no i namenj#je #lo$# t#%io&a( koja je neto nepovoljnija o" polo%aja
t#%eno$.
5akon o vanparninom post#pk# je iostavio ova pravila.
;e o'ira na to ostavinski s#" pri o"l#ivanj# o #p#ivanj# na parni&# mora
vo"iti ra#na( s)o"no primenj#j#i pravila parnino$ post#pka 1o teret#
"okaa i sl2 o tome na ijoj strani stoje o"reene akonske pretpostavke( te
e na parni&# #p#titi protivn# stran#.
388
1$!. .stavins%o re#enje
i. Poto se # ostavinskom post#pk# #tvr"i
a. koja imovina sainjava ostavioev# aostavtin# i
'. koja li&a isp#njavaj# #spove "a postan# nasle"in&i ostavio&a( s#" e
"oneti ostavinsko reenje.
ii. Sa"r%ina reenja
Svaka meritorna s#"ksa o"l#ka( pa i ostavinsko reenje sastoji se i-
a. Uvo"-
3. 'roj reenja
8. naiv ostavinsko$ s#"a
<. post#paj#i s#"ija
>. opti po"a&i o ostavio&# 1tv $eneralije2
?. po"a&i o roit# posle ko$a je "oneto reenje
'. 0reka 1"ispoitiv2-
3. #tvr#j#i element 7 konstat#je se ta sve ini aostavtin#
8. o$laavanje nasle"nika 7 $eneralije o nasle"ni&ima( osnov#
poivanja na naslee( veliin# nasle"no$ "ela( konstata&ij# "a
nasle"nik o"$ovara a event#alne "#$ove ostavio&a "o visine
vre"nosti nasleene imovine 1ili ako je nji) vie sramerno svom
nasle"nom "el#2
<. o'avea nakna"e s#"ski) trokova 7 pa"a na teret nasle"nika
&. O'ralo%enje-
sa"r%i po"atke o "okaima na osnov# koji) je s#" "oneo reenje.
". Po#ka o pravnom lek#-
6onstata&ija "a pravno ainteresovano li&e mo%e protiv to$ reenja "a
ijavi %el'# "r#$ostepenom s#"# 1Okr#%ni s#"2
Po pravil# stoji ia o'ralo%enja ali pre potpisa i peata s#"a( ali je to
je"ini element meritorne o"l#ke koji mo%e 'iti postavljen i posle
potpisa i peata s#"a.
e. potpis s#"ije i peat s#"a
iii. Reenje( # skla"# sa okolnostima sl#aja( mora "a sa"r%i naroito-
a. O ostavio&#-
3. lino ime ostavio&a(
8. ime je"no$ nje$ovo$ ro"itelja(
<. animanje ostavio&a
>. "at#m nje$ovo$ roenja
?. nje$ovo "r%avljanstvo
@. ako je li&e menjalo preime st#paj#i # 'rak i preime
koje je nosilo pre 'raka
'. O aostavitni-
3. onaenje nepotretnosti sa po"a&ima i emljini)
knji$a
8. onaenje pokretni) stvari sa poivom na popis
&. O nasle"nik#-
38<
3. lino ime
8. animanje
<. pre'ivalite
>. o"nos prema ostavio&#( tj osnov nasleivnja
?. ako ima vie nasle"nika i nasle"ni "elovi nasle"nika
@. "a li je i koloko pravo nasle"nika o"lo%eno 'o$
ne"ospelo$ vremena ili je o$ranieno na ivesno vreme( ili je
avisno o" #slova ili nalo$a ili je o$ranino pravom plo"o#%ivanja
i # ij# korist1postojanje #slova ili rokova2
". O le$atarima( plo"o#%ivao&ima i "r#$im li&ima kojima pripa"a neko
pravo i aostavtine-
3. lino ime
8. animanje
<. pre'ivalite
>. tano nanaenje prava koje m# pripa"a
iv. S#" e #neti # reenje o nasleivanj# i spora#m kojim 'i svi nasle"ni&i
pre"lo%ili "eo'# i nain ivrpenja te "eo'e.
v. Dostavljanje reenja
S#" je "#%an "a reenje o nasleivanj# "ostavi svim nasle"ni&ima i
ispor#koprim&ima( kao i "r#$im li&ima koja s# # tok# ostavinsko$ post#pka
isti&ala o"reene a)teve i aostavtine.
Pravnosna%no ostavinsko reenje "ostavie se i na"le%nom or$an# #prave.
vi. Sprovoenje reenja
Po pravnosna%nosti reenja o nasleivanj# s#" e(
a. # po$le"# prava na nepokretnostima( nare"iti "a se # emljine i "r#$e
javne knji$e ivre potre'ni #pisi(
'. # po$le"# pokretni) stvari "a se pre"aj# stvari koje se nalae na
#vanj# ko" s#"a
Ako nasle"ni&i imaj# neke o'avee koje s# im nalo%ene avetanjem i
to # korist li&a koja nis# slo'o"na "a se sama staraj# o svojim
poslovima ili imaj# o'avee koje se ti# postianja neko)
optekorisni) &iljeva( s#" e nare"iti pomen#te mere # korist
nasle"nika tek ka"a '#"# po"neti "okai o ivrenj# ili o'e'eenj#
ti) o'avea.
vii. Pose'no reenje o ispor#&i
U sl#aj# "a #niveralni s#k&esori ne osporavaj# ispor#k#( s#" mo%e i pre
"onoenja reenja o nasleivanj#( a na a)tev le$atara( "oneti pose'no
reenje o ipor#&i.
Po pravnosna%nosti to$ pose'no$ reenja o le$at#( s)o"no e se primenjivati
o"re"'e o "ostavljanj# pravnosna%no$ reenja o nasleivanj# or$an#
#prave( o #pisima # emljine knji$e i o pre"aji pokretni) stvari koje se
nalae na #vanj# ko" s#"a.
viii. Reenje kojim se aostavtina pre"aje optini
6a"a ostavinski s#" #tvr"i "a nema nasle"nika ili ka" se ne na "a li ima
nasle"nika( a # rok# propisanim akonom o vanparninom post#pk# 13$ o"
38>
o'javljivanja o$lasa2 ne javi se niko ko pola%e pravo na naslee 7 "onee
reenje "a se aostavtina pre"a optini na ijoj je teritoriji ostavila& imao
pre'ivalite.
U sl#aj# "a ostavila& nije imao pre'ivalite na teritoriji nae emlje(
aostavtina e se pre"ati optini na ijem po"r#j# je imao 'oravite.
Ako se ra"i o nepokretnstima koje se ne nalae na po"r#j# ostavioevo$
pre'ivalita ili 'oravita( takve nepokretnosti e se pre"ati optini na ijoj se
teritoriji nalae.
Ako ostavila& nije imao pre'ivalite ili 'oravite na teritoriji Sr'ije( pokretne
stvari e se pre"ati optini na ijoj se teritoriji nalae.
iB. O$ranienja pravnosna%nosti reenja o nasleivanj#
Pravnosna%no reenje o nasleivanj# ima svoje -
a. s#'jektivne $rani&e- reenje ve#je samo li&a koja s# #estvovala #
ostavinskom post#pk#( o"nosno kojima je pr#%ena mo$#nost "a #
tom post#pk# #estv#j#.
'. o'jektivne $rani&e- reenje o'#)vata samo one injeni&e koje s# 'ile
ponate # vreme voenja ostavisko$ post#pka.
Ot#"a je mo$#e "a se i posle pravnosan%nosti ostavinsko$ post#pka
pokrene parnini post#pak # kome 'i #estvovala li&a kojima nije pr#%ena
mo$#nost "a #estv#j# # ostavinskom post#pk#.
Parnini post#pak koji se pokree posle pravnpsna%nosti ostavinsko$ reenja
naiva se parnini post#pak kao korektivni naina a raspravljanje
aostavtine.
11$. Bal"a u ostavins%om postup%u
i. 6ao i # parni&i( na svako reenje pravostepeno$ 1ostavinsko$2 s#"a( koje ima
karakter meritorno$ reenja 1ostavnisko reenje2( nea"ovoljn stranka ima
pravo "a #lo%i %al'#.
ii. Raloi %al'e s# ist# # o'a post#pka-
a. 'itne povre"e pravila post#pka
'. po$reno ili nepotp#no #tvreno injenino stanje
&. po$rena primena materijalno$ prava
iii. Rok a %al'# poinje "a tee o" tren#tka "ostavljanja o"l#ke stran&i i inosi
3? "ana.
iv. 5a ralik# o" parnino$ post#pka( # ostavinskom post#pk# prvostepeni s#"
je "#%an "a "ostavi "r#$ostepenom s#"# i ne'la$ovremeno ijavljen# %al'#.
v. Xal'a se #vek "ostavlja prvostepenom 1ostavinskom2 s#"#( a ovaj je
ovlaen "a povo"om ijavljene %al'e( novim reenjem( preinai ili opoove
svoje ranije reenje.
5akon postaljva #slov "a se time ne vreaj# prava "r#$i) #esnika #
post#pk#( koja se asnivaj# na tom reenj#( ali je 'o$ ne"ovoljen
o"reenosti ovaj #slov $otovo nemo$#e sprovesti # praksi.
vi. 0 na ovo reenje prvostepeno$ s#"a se nea"ovoljna stranka mo%e %aliti i o
tome e reavati "r#$ostepeni 1okr#%ni2 s#".
38?
vii. Dr#$ostepeni s#" je ovlaen "a i va%ni) ralo$a 1pravni stan"ar"2 o"l#i i
o ne'la$ovremeno po"netoj %al'i( ako se time ne vreaj# prava "r#$i) li&a
koja se asnivaj# na tom reenj#.
viii. 5akon pr#%a mo$#nost "r#$ostepenom s#"# "a "onese o"l#k# #imaj#i #
o'ir sve relevantne injeni&e( te%ei "a se stvar okona # ostavinskom
post#pk#.
iB. U o"reenim sl#ajevima( nea"ovoljna stranka mo%e i posle
pravnosna%nosti ostavinsko$ reenja "a pokrene parnini post#pak 1tv
parnini pot#pak kao korektivni nain a raspravljanje aostavtine2
B. .o je ralo$ to se # vanoarninom post#pk# javljaj# ire mo$#nosti a
korek&ij# o"l#ke 1pravo s#"a "a preinai ili #kine svoje reenje( pravo
"r#$ostepeno$ s#"a "a #me # ramatranje i ne'la$ovremen# %al'#2
Bi. 0javljena %al'a onemo$#ava pravnosna%nost( a time i ivrnost ostavisnko$
reenja.
0pak ka"a se nera"i o meritornoj o"l#&i( ve o reenj# o nekom "r#$om
pitanj# 1"onesene privremene mere i sl.2 s#" mo%e o"l#iti "a ijavljena
%al'a ne a"r%ava ivrenje reenja.
111. ?ore%tivna parni&a
i. Raloi koji mo$# "ovesti "o korektivne parni&e s#-
a. Nakna"no pronaena imovina
'. Nakna"no pronaeno avetanje
&. Novi nasle"nik
". nast#panje neki) o" #slova a ponavljanje
post#pka i 5akona o parninom post#pk#
ii. Nakna"no pronaena imovina
Ukoliko se posle pravnosna%nosti ostavinsko$ reenja pronae imovina a
koj# se # vreme "onoenja reenja nije nalo pa nije #la # sastav
aostavtine( s#" nee ponovo raspravljati aostavtin# ne$o e ov# imovin#
novim reenjem 1tv "op#nsko reenje2 raspo"eliti na osnov# ranije "oneto$
ostavinsko$ reenja.
iii. Dop#nsko reenje se ne # em# ne mo%e ralikovati o" ranije "oneto$(
pravnosna%no$ ostavinsko$ reenja.
iv. Ako je ostavinski s#" 'io svojevremeno o'#stavljen( jer # sastav#
aostavtine nije 'ilo nepokretnosti( a nasle"ni&i nis# pre"lo%ili "a se
post#pak nastavi # vei sa pokretnsotima( postoje "ve mo$#nosti-
a. ako se novopronaena imovina sastoji i nepokretnosti( s#" e ex
ofcio raspraviti aostavtin#.
'. ako se pronaena imovina sastoji i pokretni) stvari( s#" e
raspravljati aostavtin# samo ako to tra%e ainteresovana li&a.
v. Ukoliko se neki o" nasle"nika o"rekao naslea( 5akon o vanparninom
post#p#k# pre"via "a e s#" povati nale"nika koji je "ao ne$ativn#
nasle"n# ijav# "a se ijasni o pronaenoj imovini( pa #koliko on ijavi "a
pri)vata naslee novopronaeno$ "ela imovine( s#" e $a #p#titi na
parni&#.
38@
vi. Nakna"no pronaeno avetanje
U sl#aj# "a se posle pravnosna%nosti ostavnisko$ reenja pronae
testament( o"snosno #tvr"i se "a je avetala& ostavio ijav# posle"nje volje
1avetanje # 'ilo kojoj /ormi2( s#" e $a pro$lasiti i #koliko to nije ostavinski
s#"( ve neki "r#$i( "ostaviti $a ostavinskom s#"#( s tim to e a"r%ati
nje$ov prepis.
Ostavinski s#" nee ponovo otavarati ostavinsk# rasprav#( ve e
o'avesteiti ainteresovana li&a o injeni&i pro$laenja avetanja i #pooriti
i) "a svoja prava mo$# ostvarivati # parninom post#pk#.
vii. Novi nasle"nik
S#'jektivne $rani&e pravnosna%no$ ostavinsko$ reenja o"nose se na li&a
koja s# imala prilik# "a #estv#j# # tom post#pk#.
Ako se posle pravnosna%nosti reenja o nasleivanj# ili le$at# nae li&e
kome nije pr#%ena prilika "a #estv#je # ostavinskom post#pk# 1npr li&e
ranije pro$laeno a #mrlo( li&e ije s# postojanje prikrili ostali nasle"ni&i2
s#" nee ponovo otvarati ostavinsk# rasprav# ne$o e to li&e po#iti "a
svoja prava mo%e ostvarivati # parninom post#pk#.
viii. Pravnosna%no ostavinsko reenje i #slovi a ponavljanje post#pka
5akonom o parninom post#pk# o"reeni s# #slovi a ponavljanje post#pka-
a. ako je pri "onoenj# o"l#ke #estvovao s#"ija koji je po akon#
morao 'iti i#et
'. ako stran&i nije "ata mo$#nost "a raspravlja pre" s#"om
&. ako je # post#pk# #estvovalo li&e koje ne mo%e 'iti stranka #
post#pk# ili li&e koje nije imalo #re"no p#nomoje
". ako parnino nesposo'n# strank# nije ast#pao akonski
ast#pnik
e. a o"reene ra"nje # post#pk# ili voenje parni&e nije "ato
o"$ovaraj#e nakna"no o"o'renje # sl#ajevima ka"a je ono
neop)o"no
/. ako se o"l#ka s#"a asniva na la%nom iska# sve"oka ili vetaka
$. ako se o"l#ka s#"a asniva na /alsi+kovanoj ispravi # kojoj je
overen neistiniti sa"r%aj
). ako je "o s#"ske o"l#ke "olo #sle" ivrenja krivino$ "ela o"
strane s#"ije ili neko$ o" #esnika # post#pk#
i. ako stranka stekne mo$#nost "a #potre'i pravnosna%n# o"l#k#
s#"a koja je ranije me# istim strankama "oneta o istom a)tev#
j. ako se o"l#ka s#"a asniva na o"l#&i "r#$o$ s#"a ili #pravno$
or$ana( pa se ta o"l#ka pravnosna%no preinai( #kine ili poniti
k. ako stranka sana a nove injeni&e ili nae ili stekne mo$#nost
"a #potre'i nove injeni&e i "okae na osnov# koji) je a nj#
mo$la 'iti "oneta povoljnija o"l#ka "a s# 'ili #potre'ljeni #
ranijem post#pk#
ii. 0sp#njenjem neko$ o" nave"eni) #slova( parnini post#pak koji je
pravnosna%no avren mo%e se po pre"lo$# stranke ponoviti.
iii. AL0 # ostavinskom post#pk# # tom po$le"# postoji spe&i+nost-
38A
isp#njenje neko$ o" nave"eni) #slova a ponavljanje post#pka ne "ovo"i "o
ponavljanja ostavinsko$ post#pka( ve ainteresovane stranke svoja prava
mo$# ostvarivati # parninom post#pk# 1tv parnini post#pak kao korektivni
nain a raspravljanje aostavtine2
112. Zastarelost naslednopravni+ za+teva
i. Pravo #niveralno$ s#k&esora je apsol#tne priro"e i ato( slino svojini( ne 'i
tre'alo "a '#"e po"lo%no astarelosti( ali s "r#$e strane( moraj# se
o'e'e"iti prava trei) li&a steena po osnov# npr o"r%aja ili sti&anja o"
nevlasnika.
5ato 5akon o nasleivanj# pre"via "a rpavo nasle"nika "a a)teva
aostavtin# ne astareva( ali # i#etak "a se time ne "ira # pravila o
o"r%aj#( sti&anj# o" nevlasnika i astarelost potra%ivanja.
113. .dgovornost nasledni%a za ostavioeve dugove.
i. Po pravil# samo #niveralni s#k&esor o"$ovara a ostavioeve
"#$ove. Sin$#larni s#k&esori se namir#j# i iste vre"nosti aostavtine(
tako "a oni mo$# o$ovarati a "#$ove ostavio&a samo ako je to o"reeno #
avetanj#.
ii. .ren#tkom "ela&ije po pravil# "olai "o spajanja imovine nasle"nika
1#niveralno$ s#k&esora2 i aostavtine( o"nosno njeno$ o"reeno$ "ela.
iii. Upore"nopravno $le"ano( mo$#a s# tri raliita reenja-
3. Potp#na o"$ovornost
Nasle"nik pore"n nasleene imovine mora "a an$a%#je i svoj# kako 'i
namirio o'avee ostavio&a
8. Vre"nosno o$raniena o"$ovornost-
Nasle"nik o"$ovara "o visine vre"nosti nasleene imovine( ali
pre"metno neo$ranieno poto nasle"nik o"$ovora i stvarima i
pravima i nasleene imovine i sopstvene imovine
<. Potp#no o$raniena o"$ovornost-
Nasle"nik o"$ovara samo "o visine vre"nosti nasleene imovine i to
samo stvarima i pravima i aostavtine
iv. Nae pravo pri)vata "r#$i sistem prema kome nasle"nik o"$ovora a
"#$ove ostavio&a( &elok#pnom imovinom( "o visine vre"nosti nasleene
imovine.
6a"a je nasle"nika vie oni o"$ovaraj# soli"arno( "o visine svo$ nasle"no$
"ela( 'e o'ira "a li je ivrena "eo'a ili ne.
5avetala& mo%e "a o"re"i i "r#$aije.
v. Nasle"nik e o"$ovarati a "#$ove poverio&a samo ako je to aista i postao.
Ako je "ao ne$ativn# nasle"n# ijav# nee o"$ovarati.
AL0 ako se o"rekao # korist "r#$o$ sanasle"nika o"$ovarae poto se smatra
"a se primio naslea i ivrio poklon. On e ipak stei pravo "a se namiri o"
li&a # ij# se korist o"rekao naslea.
38E
vi. Ostavioevi "#$ovi nis# "eo aostavtine ve pre"stavljaj# teret koji prema
pose'nom propis# stie #niveralni s#k&esor ostavio&a. O'avea
o"$ovornosti a ostavioeve "#$ove nastaje ex lege( tako "a se ona ne
#tvr#je # ostavinskom post#pk#( niti se #nosi # ostavinsko reenje.
vii. O"vajanje aostavtine o" imovine nasle"nika
Pravo pre"via mo$#nost "a poverio&i ostavio&a( ra"i atite svoji)
interesa( mo$# tra%iti o"vajanje aostavtine o" imovine nasle"nika 7
seperatio bonum. 1ako je nasle"nik prea"#%en pa se spajanjem #$ro%avaj#
interesi ostavioevi) poverila&a # korist nasle"nikovi)2
viii. O"vajanje aostavtine o" imovine nasle"nika ima < posle"i&e-
3. nasle"nik ne mo%e raspola$ati o"vojenim stvarima i pravima
8. poverio&i nasle"nika i oni poverio&i ostavio&a koji nis# tra%ili o"vajanje
ne mo$# se namiriti i o"vojeno$ "ela sve "ok se ne namire
ostavioevi poverio&i koji s# tra%ili o"vajanje
<. poverio&i ostavio&a koji s# tra%ili o"vajanje mo$# se namiriti samo i
o"vojeno$ "ela
iB. Ostavioevi poverio&i mo$# a)tevati o"vajanje # rok# o" < mese&a o"
"ela&ije.
O"vajanje po"ra#menva popis i pro&en# aostavtine. Prilikom o"reivanja
sepera&ije s#" o"vojenoj aostavtini mo%e postaviti starao&a.
B. :iro$ra/erni poverio&i mo$#( po" nave"enim #slovima #vek "a a)tevaj#
ovo o"vajanje( "o )ipotekarni poverio&i mo$# a)tevati separa&ij# samo
#koliko nji)ovo potra%ivanje nije # potp#nosti pokriveno )ipotekom #pravo #
toj srameri.
38F