UNIVERZITET U BEOGRADU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

Digitalna televizija
SEMINARSKI RAD

PREDMET: MULTIMEDIJALNI SISTEMI

Mentor:

Kandidati:

Dr Irini Reljin

Ivan Rajkovic 04/018

Milos Jankovic 04/315

Beograd, 2010

DTV

SADRZAJ:

Str.
Spisak skracenica

Spisak slika

Spisak tabela

1.

Uvod

1.1.

DVB-T kao primer prenosnog sistema

2.

COFDM

2.1.

Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex

2.2.

Sta znaci COFDM?

10

2.3.

COFDM:Kako organizovati kanale/

10

2.3.1.

Kanalno deljenje

11

2.3.2.

Umetanje podnosioca

11

2.3.3.

Zastita interferencije umetanja

12

2.3.4.

Sinhronizacioni kanal

12

2.4.

COFDM:Kako prenositi podatke?

13

2.4.1.

Glavne karakteristike

14

2.4.2.

Hijerarhijski dijagram stanja

15

3.

Hijerarhijske modulacije

17

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 2

DTV
3.1.

Karakteristike hijerarhijske modulacije

17

3.2.

Hijerarhijska modulacija:Zasto?

18

3.2.1.

Radiodifuzija prema fixnim i prenosnim prijemnicima

19

3.2.2.

Povecanje mrezne brzine prenosa kanala

20

3.2.3.

Difuzija na mobilne prijemnike

20

3.3.

Istovremeni prenos DTV visokog i standardnog kvaliteta

21

4.

Sposobnost COFDM-a u jednofrekvencijskim mrezama

23

5.

Izgradnja jednofrekvencijskih mreza SFN-a

25

5.1.

Ogranicenja frekvencijskih domena

25

5.1.1.

Radna frekvencija predajnika

26

5.1.2.

Frekvencija procesiranja COFDM-a

27

5.2.

Ogranicenja vremenskih domena SFN

29

5.2.1.

Vremenska sinhronizacija:Zasto?

30

5.2.2.

Kasnjenje u distributivnoj mrezi

31

5.2.3.

Uskladjivanje vremena u SFN-u

33

6.

Zakljucak

35

Literatura

36

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 3

DTV

SPISAK KORIENIH SKRAENICA

Skracenica

Puni naziv

Objasnjenje (na srpskom)

S/N

Signal/Nois

Odnos signal/sum

DVB

Digital Video Broadcasting

Digitalni video signal

DVB-S

DVB - Satellite

Satelitski DVB

DVB-C

DVB - Cable

Kablovski DVB

DVB-T

DVB - Terrestrial

Zemaljski DVB

QEF

Quasi Error Free

Prenos bez greske

BER

Bit Error Rate/Ratio

Verovatnoca greske po bitu

HDTV

High Definition Television

TV visokog kvaliteta

SDTV

Standard Definition Television TV standardnog kvaliteta

SFN

Single Frequency Network

Jednofrekvencijska mreza

COFDM

Coded Orthogonal Frequency

Division Multiplex

Kodirani ortogonalni
visestruki pristup po
frekvencijama

RF

Radiofrequency

Radiofrekvencija

DAB

Digital Audio Broadcasting

Digitalni audio signal

CCETT

Centre Commun d'Etudes en

Telediffusion et
Telecommunication

Istrazivacka laboratorija
France Telecoma

QAM

Quadrature Amplitude
Modulation

Kvadraturna amplitudna
modulacija

HP

High Priority

Najvisi prioritet

LP

Lov Priority

Najnizi prioritet

MFS

Multi Frequency Network

Viefrekvencijske mreze

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 4

DTV

SPISAK SLIKA

Br.

Str.

Slika 2.1.

Odziv kanala

10

Slika 2.2.

Podela kanala

11

Slika 2.3.

Umetanje kanala

11

Slika 2.4.

Umetanje zastitnih intervala

12

Slika 2.5.

Sinhronizacijski marker

13

Slika 2.6.

Preslikavanje podatkovanih bitova na podnosioce

14

Slika 2.7.

Osnovni dijagram stanja DVB-T

15

Slika 2.8.

Dijagram stanja DVB-T

16

Slika 3.1.

Simbolicka pokrivenost za hijerarhijsku modulaciju

18

Slika 3.2.

Hijerarhijska modulacija za prenosne prijemnike

19

Slika 3.3.

Hijerarhijska modulacija za vise brzina prenosa

20

Slika 4.1.

Dijagram jednofrekvencijskih mreza snimljenih u Rennesu

24

Slika 5.1.

Upravljanje random frekvencijom predajnika

27

Slika 5.2.

Upravljanje frekvencijom procesiranja COFDM-a u MFN-u

28

Slika 5.3.

Upravljanje frekvencijom procesiranja COFDM-a u SFN-u

29

Slika 5.4.

Vremenska sinhronizacija u SFN mrezi

31

Slika 5.5.

Raspodela kasnjenja u SFN mrezi

32

Slika 5.6.

Vremenska sinhronizacija u DAB SFN mrezi

33

Slika 5.7.

Vremenska sinhronizacija u DVB SFN mrezi

34

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 5

DTV

SPISAK TABELA

Br.

Str.

Tabela 3.1.

Unutrasnji prema spoljasnjem kompromisu

19

Tabela 3.2.

Brzina prenosa

20

Tabela 3.3.

Fixni vs mobilni kompromis

21

Tabela 5.1.

DVB-T i DAB parametric u frekvencijskom domenu

26

Tabela 5.2.

DVB-T i DAB parametric u vremenskom domenu

30

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 6

DTV

1. Uvod
Ne tako davno vecina oblika elektricnih komunikacija su bile analogne od ulaza do izlaza. Dok
je to vodilo minimiziranju slozenosti sistema rezultat je bio komunikacioni link sa manje nego
optimalnim sumom, spektralnom korisnou i/ili pouzdanou. Sa brzim razvojem u integrisanim
krugovima posebno u podrucju obrade visokofrekvencijskih digitalnih signala, mnogi
komunikacioni linkovi su danas projektovani da koriste digitalnu modulaciju.
Uprkos uobicajeno vecoj slozenosti sistema, postoji dobar razlog da komunikacioni linkovi
koriste digitalnu modulaciju. Za takvu sirinu opsega i odnos signal / sum (S/N) dostupna je veca
kolicina podataka. Razlog tome je cinjenica da osnovni opseg informacije moze biti obradjen da
izgleda slucajnije, dopustajuci bolju iskorienost radiofrekvencijskog spektra. Nadalje, dalja
slozenost je u prvom redu implementirana digitalno i cesce u softveru, cineci sistem stabilnijim i
pouzdanijim nego jednostavniji analogni linkovi

1.1.DVB-T kao primer prenosnog sistema

Kod stvaranja prenosnih standarda koji se ticu radiodifuzije digitalnog video signala - DVB
(Digital Video Broadcasting) potrebno je dublje razumevanje kanala prenosnih medija. Sirina
kanala kod satelitske komunikacije je 33 MHz i dosta je ogranicen snagom, te na njega dosta
jako uticu nelinearnosti napona napajanja na satelitu, dok je koaksijalni kabl uze prenosne
karakteristike i ogranicen je snagom u torn smislu da kumulativna snaga svih signala ne sme
prei granice koje su podrazumevane kod pojacavaca postavljenih u kablovskoj mrezi. Jedan od
glavnih zahteva u koriscenju DVB prenosa za sve prenosne medije je potreba da se prenosi
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 7

DTV
velika kolicina podataka u kratkom vremenu. Iz toga je ocito da ova dva prenosna sistema
zahtevaju razlicita resenja. Razvijeni su standardi: satelitski DVB (DVB - Satellite) i kablovski
DVB (DVB - Cable).Najslozeniji DVB prenosni sistem od svih je zemaljski DVB (DVB Terrestrial). Ova specifikacija je dovrsena pocetkom 1996 god., Dve godine nakon DVB-S.
Trebalo je razviti DVB-T da mu performanse budu slicne DVB-S.
Komercijalni zahtevi za DVB-T su bili:
DVB-T bi trebao biti dosta slican DVB-S da bi se postigla proizvodnja multistandardnih
prijemnika po najnizoj ceni
trebao bi biti podrzan konceptualni model "paketi podataka" koji se koristi za DVB-S i DVB-C.
"Paketi podataka" rezultat su kanalnog prenosa i modulacije i uz cinjenicu da DVB osigurava
prenos bez greske - QEF (Quasi Error Free) prenos razlicitih tipova podataka unutar pojedinog
kanala u kablu, preko satelita ili zemaljski. QEF je metoda zastite od gresaka koja je u
mogucnosti da redukuju greske skoro na nulu (<
) uz uslov da je odnos signal / sum (S/N) u
fizickom prenosnom kanalu dovoljno velik. Dogodi li se da uslovi u kanalu uticu na taj nacin da
je S/N mali BER (Bit Error Rate) ce narasti i kanal ce postati neupotrebljiv. Za DVB su
osmisljeni sistemi za radiodifuziju. Zanimljiva propratna pojava ovakvog konceptualnog modela
je da se DVB moze vrlo fleksibilno koristiti za radio, HDTV - televizija visokog kvaliteta (High
Definition Television), SDTV - televizija standardnog kvaliteta (Standard Definition Television)
Velicina paketa podataka za DVB-T bi trebala biti sto veca. Primarno bi trebalo biti tolerisano
koriscenje 8 MHz kanala. Prilagodjavanje na 7 MHz i 6 MHz trebalo bi biti potpuno isto
.Sistem treba biti dimenzionisan na taj nacin da se pomocu stacionarnih krovnih antena moze
postici siroka pokrivenost. Trebao biti omogucen prijem mobilnih prijemnika (dok rade u
stacionarnom modulu). Kod mobilnih prijema nema zahteva, ali su pozeljne dobre performanse.
Sistem mora biti sposoban da radi na jednofrekvencijskim mrezama (SFN - Single Frequency
Network). U SFN predajnici mogu koristiti iste frekvencije samo ako predaju apsolutno
identicne pakete podataka
Kao opcija treba biti ukljucena i hijerarhijska modulacija
Evropski standard ukljucuje veliki broj modova za transmisiju koji omogucavaju obradu
COFDM (Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex) signala za siroku raznolikost
radiodifuzijskih usluga. Medju njima, hijerarhijska modulacija odvaja radiofrekvencijski (RF)
kanal u dva virtuelna kanala, od kojih svaki moze nositi prenosni tok sa namenskom zastitom. U
prvom pristupu, ta DVB-T mogucnost se sagledava kao nacin za definisanje dveju razliitih
povrsina pokrivanja za dati predajnik.Danas predajnici nameravaju koristiti DVB-T standard da
se omoguci velika raznolikost usluga.
Neke zemlje nameravaju koristiti DVB-T za radiodifuziju HDTV. Prema tome oni treba DVBT multipleks u njegovim visokim i standardnim definicijama, da obuhvate dve kategorije
prijemnika koji ce se koristiti tokom faze uvoenja digitalne televizije.
Drugo veliko ocekivanje je koriscenje DVB-T obuhvatanjem mobilnih prijemnika u javnom
prevozu, bice velika prednost uspostaviti jedinstvenu mrezu predajnika da bi se obuhvatili kucni
i spoljni prijemnici.Zbog nedostatka dostupnih frekvencija DVB-T hijerarhijska modulacija
postaje zanimljiv nacin na koji jedan radiofrekvencijski kanal moze obuhvatiti dve kategorije
prijemnika i kao posledica 2 marketinska segmenta.Nakon objasnjenja hijerarhijski moduliranog
DVB-T COFDM signala podrobnije su objasnjeni tehnicki kompromisi koje predajnik mora
zadovoljiti da bi predavala DVB-T hijerarhijsku modulaciju.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 8

DTV

2. COFDM
2.1.Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex
COFDM je vrlo poznati koncept koji je rasprostranjen svetom, npr trenutno ga predstavljaju
preko radiodifuzije digitalnog audio signala - DAB (Digital Audio Broadcasting) u mnogim
zemljama Evrope. Glavna dobit COFDM je da se serijski osnovni pojas prenosa podataka koji
treba preneti razdeli pomocu mnogo blisko postavljenih individualnih nosilaca (frekvencijska
raspodela). Ovaj nacin sirenja cini signal osetljiv na efekte sirenja po vise putanja(multipath) i
uskopojasne interferencije. Individualni set takvih nosilaca koji se prostiru u odredenom
vremenu se zove CO FDM simbol.Od pocetka ere radiodifuzije, planiranjem frekvencija se
pokusava izbeci interferencija uzrokovana preklapanjem podrucja delovanja predajnika.
Nazalost, preklapanje predajnika nije jedini izvor interferencija: zemaljski kanal ima slozen
propagacijski model koji proizvodi refleksiju (viesmerna propagacija) te pri komunikaciji sa
mobilnim prijemnicima Doplerov efekat. Kao posledica, u svakoj tacki podrucja pokrivanja,
signal prihvacen u prijemniku je zbir nekoliko osnovnih signala, ukljuujui i izvorni signal,
zakasnele replike originalnog signala te sum u kanalu.
Za izbegavanje fizickog slabljenja signala, tradicionalni postupak bio je povecanje snage
izvornog signala (tzv. snaga predajnika). Direktna posledica ovog postupka je povecavanje
ogranicenja ponovne upotrebljivosti kanala i, prema tome, vetaki pridonoenje popunjenosti
spektra radijskih frekvencija. Pocetkom '80 godina, istrazivacki laboratori France Telecoma
CCETT (Centre Commun d'Etudes en Telediffusion et Telecommunication) je proucavao
modulacioni sistem dovoljno snazan da prenosi digitalne signale i da pritom sacuva spektar
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 9

DTV
radijskih frekvencija: kodirani ortogonalni visestruki pristup po frekvencijama - COFDM.
Njihov rad je doprineo donosenju dva standarda za predaju: radiodifuzija digitalnog audio
signala (DAB) kao i zemaljska radiodifuzija digitalnog videosignala (DVB-T).

2.2. Sta znaci COFDM?

Na slici 2.1. je prikazan spektar jednog radiofrekvencijskog kanala. Kada bi analizirali ovaj
signal, cini se da

Slika 2.1. Odziv kanala

odziv zemaljskog kanala nije jednak za sve podopsege svake frekvencije: zbog zbira primljenih
signala (iskonskoga i reflektovanog), ponekad nije primljena nikakva energija, a ponekad je
primljeno vise nego sto je poslato!
Zakljucak ove prve analize je: merenja pokazuju da su pojedini podopsezi dobro preneseni, dok
su neki drugi znatno promenjeni kroz propagaciju zemaljskog kanala. Ako se zeli koristiti ovaj
radio-frekvencijski kanal za slanje digitalnog signala, jednostavna ideja je sirenje podataka preko
velikog broja uskih frekvencijskih podopsega: u torn slucaju bice moguce obnoviti deo signala
prenesenog na nepromenjenim podopsezima. Za obnavljanje ostatka signala, jednostavna ideja je
prenos digitalnih podataka pomocu zastitnih kodova. Ti kodovi vise-manje omogucuju
ispravljanje podataka u promenjenim podopsezima.

2.3. COFDM: Kako organizovati kanale?

Nazalost, karakteristike transmisijskih kanala nisu konstantne u vremenskom domenu. Ali,
tokom karatkog vremenskog intervala karakteristike zemaljskog prenosa kanala su stabilne.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 10

DTV
2.3.1. Kanalno deljenje.
Prema slici 2.2. COFDM implementira deljenje zemaljskog kanala u obe, i u vremenskom i u
frekvencijskom, domenu, da organizuje RF kanal kao set uskih "frekvencijskih podpojaseva" i
kao set malih susednih "vremenskih segmenata"

Slika 2.2. Podela kanala

2.3.2. Umetanje podnosioca
Unutar svakog vremenskog segmenta, nazvanog OFDM (Orthogonal Frequency Division
Multiplex) simbol, jedan podnosioc je opremio svaki frekventni podopseg. Da bi se izbegla
interferencija medu nosiocima, i razmak izmedu nosilaca je odabran da bude jednak inverznom
trajanju simbola: drugim recima, podnosioci su ortogonalni. To je prikazano na slici 2.3.

Slika 2.3. Umetanje podnosioca

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 11

DTV
2.3.3. Zastita intervala umetanja
Buduci da su refleksije sastavljene od pomaknutih kopija originalnog signala, kraj datog OFDM
simbola moze proizvesti interferenciju izmedu simbola (intersimbolska interferencija) sa
pocetkom od sledeceg. Da bi se izbegao taj efekat, umetnut je zastitni interval izmedu svakog
OFDM simbola kao sto je prikazano na slici 2.4. Tokom trajanja zastitnog intervala (Guard
Interval), sto odgovara periodu interferencije medu simbolima, prijemnici trebaju ignorisati
primljeni signal.

Slika 2.4.Umetanje zastitnih intervala

2.3.4. Sinhronizacijski kanal
Da bi se signal ispravno demodulisao prijemnici ga trebaju primati tokom korisnog perioda od
OFDM simbola (ne tokom zastitnog intervala). Prema tome vremenski prozor treba biti tacno
postavljen prema trenutku gde se pojavi svaki emitovani OFDM simbol. DVB-T sistem koristi
"pilot" podnosioce pravilno rasporedjene u transmisionim kanalu kao sinhronizacije markere kao
sto je prikazano na slici 2.5. Ta razlicita obelezja (kanalno deljenje, umetanje podnosilaca,
zastitni interval i ubacivanje sinhronizacijskih markera) cine osnovne karakteristike COFDM
modulacije.
Nazalost, sva ta obelezja naslucuju gubitak sadrzaja na kanalu ili redukcije njihove korisne
brzine prenosa. Suprotno, omogucavaju zahteve izmedu otpornosti kanala i kapaciteta kanala. Da
bi se primaocima dalo slobode koliko je moguce za prilagoavanje zemaljske transmisije
njihovim specificnim situacijama, DVB-T standard je definisao niz vrednosti za te parametre:
njihove kombinacije cine DVB-T modove.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 12

DTV

Slika 2.5. Sinhronizacijski marker

2.4. COFDM: Kako prenositi podatke?

COFDM omogucava sirenje emitovanih podataka u vremenskom i frekvencijskom domenu
nakon zastite sa konvolucijskim prenosom. Kako se javlja frekvencijsko slabljenje na susednim
frekvencijskim podopsezima, susedni bitovi podataka su raspreni preko udaljenih podnosioca
unutar svakog OFDM simbola. To je poznato kao frekvencijsko prosirenje kodova i ilustrovano
je na slici 2.6.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 13

DTV

Slika 2.6.Preslikavanje podatkovnih bitova na podnosioce

2.4.1. Glavne karakteristike
Pridruivanje podataka na OFDM simbole podrazumeva kalupovanje svakog podnosioca prema
jednoj od tri osnovne DVB-T slozene raspodele. To su pravilni Dijagrami stanja prikazani na
slici 2.7. Zavisno o izabranoj karakteristici, 2 bita (4QAM, Quadrature Amplitude Modulation kvadraturna amplitudna modulacija), 4 bita (16QAM) ili 6 bita (64QAM) se prenose u vremenu
na svakom podnosiocu.Svaka karakteristika ima namensku otpornost prema minimumu odnosa
signal/sum - C/ (Carrier/Noise) koji se tolerie za izvodljivu demodulaciju. Grubo, (4QAM) je
4-5 puta vise otporniji prema sumu nego (64QAM)

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 14

DTV

Slika 2.7. Osnovni dijagram stanja DVB-T

2.4.2. Hijerarhijski dijagram stanja
Hijerarhijsku modulaciju cini alternativna interpretacija (i koriscenje) osnovnih 16QAM i
64QAM dijagrama stanja. Prema slici 8. hijerarhijska modulacija se moze shvatiti kao separacija
RF kanala na dve virtualne struje, s tim da svaka ima specificnu brzinu prenosa, specificnu
grubost i prema navedenom, pokriva dve neznatno razlicite povrsine. Razlicite karakteristike ta
dva virtuelna kanala dolaze od razlicitih kombinacija dijagrama stanja i brzine prenosa
primenjenih na njima.Prakticno, to znaci da je prvi tok podataka pridruzen koriscenjem 4 QAM
raspodele. Svaki bit-par tih tokova podataka ce definisati kvadrant zauzet od podnosioca u
dijagramu stanja. Tada je drugi tok podataka koriscen za menjanje unutar definisanog kvadranta,
za realne i imaginarne komponente podnosioca. Ako se drugi tok podataka mapira sa bit
parovima, tada hijerarhijska raspodela je kao 4QAM preko 4QAM (slika 2.8.). Tada ce
rezultirajui raspodela izgledati kao 16 QAM. Ako se umesto toga koriste

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 15

DTV

Slika 2.8. Dijagram stanja hijerarhijskog DVB-T

4 bita, tada ce se dobiti 16QAM preko 4QAM sto rezultira 64QAM dijagramom stanja. Prvi tok
podataka ce uvek koristiti 4QAM modulaciju, tada, kada ce biti vise grublji, naziva se tok sa
najvisim prioritetom (HP - High priority). Drugi, manje grublji, bilo u 4QAM ili 16QAM
slucaju, se naziva tok s manjim prioritetom (LP - Lov Priority).Hijerarhijski modulacioni modovi
nude dodatnu varijantu: alfa faktor. To daje pomak (offset) svakoj cetvrtini raspodela unutar
kvadranta. Uglavnom, taj pomak cini HP 4 QAM modulaciju otpornijom i nazalost, modulacija
preko LP, ce podnositi dodatne slabosti.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 16

DTV

3.Hijerarhijske modulacije
3.1. Karakteristike hijerarhijske modulacije
Dve glavne karakteristike DVB-T hijerarhijske modulacije su:
omoguavanje predaje, na istom radio frekvencijskom kanalu, dva nezavisna MPEG (Moving
Pictures Experts Group) transportna toka.
davanje namenske zastite, a tada i namenskog pokrivanja, svakom transportnom
toku.Zasigurno, razlike u grubosti izmedu HP i LP toka ce zavisiti od dijagrama stanja (4QAM
ili 16QAM) i o brzini prenosa primenjenoj na LP. HP tok, uvek modulisan kao 4QAM ce imati
max. korisnu brzinu prenosa zavisnu samo od zastitnog kodiranja koriscenom za zastitu iste.
Prateci LP tok predstavljen kao modulacija preko HP se moze videti kod prijemnika kao dodatni
sum u kvadrantu od primljenog dijagrama stanja. Tada, ce za HP tok podataka biti dopusten
manji odnos C/N, u poreenju sa pravilnom 4QAM. Dva su nacina za kompenzaciju ili za
povecanje C/N od HP.
ako korisna HP brzina prenosa treba biti ocuvana, tada sa povecavanjem alfa faktora, HP
ogranicenja mogu biti kvaziponistena.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 17

DTV
ako je mala redukcija HP toka podataka brzina prenosa je prihvatljiva tada se HP ogranicenja
ublaavaju sa povecanjem njihove zastite (njihove brzine prenosa)
Izbor izmedu ovih dviju strategija e zavisiti od ogranicena koje prijemnik prihvata za LP tok
(bie jedna bez obzira koja se izabere). S obzirom na LP tok, njegova brzina prenosa je direktno
diktirana sa dijagramom stanja/brzinom prenosa koriene kombinacije, koja je striktno ista s
regularnim 4QAM i 16KAM modulacijskim modovima. Ali poto je album 4QAM ili 16QAM
modulacija korisena preko HP-4QAM, C/N potreban za demodulaciju LP je daleko vazniji nego
u nehijerarhijskom 4QAM i 16QAM modu. C/N koji je zahtevan za LP tok, je u stvari uporediv
sa onim koji je potreban kod uobicajene modulacije za celi dijagram stanja (tj. uobicajena
16QAM ili 64QAM). Situacija je losija za LP kada se povecava alfa faktor za pojacanje HP
zatite.

3.2. Hijerarhijska modulacija: zasto?

U mnogim zemljama uvodenje digitalnih TV servisa je izvedena deljenjem UHF/VHF pojasa sa
postojecom analognom TV, cesto korisenjem zabranjenih kanala. Planiranje mreza je reali
zirano da optimizuje korisnu brzinu prenosa DVB-T kanala, sto vodi opirno planiranje mreza da
odaberu modulacione eme sa vrlo gustim dijagramom stanja poput: 64QAM modulacija i 2/3
zastitno kodiranje. Topologija mreze i pokrivanja vodi do sledecih izbora:
izbor nacina rada 2K/8K uslovljava mrezni operativni mod (MFN ili SFN) i max. velicina
transmisione celije
izbor zastitnog intervala je diktiran od strane terena (urbano ili ruralno) jer okolina uslovljava
disperziju vremena zaostajanja u zemaljskom kanalu.

Slika 3.1. Simbolicka pokrivenost za hijerarhijsku modulaciju

Na vrhu tih izbora obelezavanje hijerarhijske modulacije omogucava dalje poboljsanje
planiranja. U praksi izbor parametara hijerarhijske modulacije ce diktirati opseg situacija izmedu
dva ekstrema prikazana na slici 3.1. Obelezavanje hijerarhijske modulacije predstavljaju novi
kompromis izmedu brzine prenosa i otpornosti i kao rezultat daju novi kompromis izmedu brzine
prenosa i pokrivene povrsine. U pocetku eksperimentisanja sa DVB-T hijerarhijska modulacija
je smatrana kao nacin za definisanje dve povrine pokrivanja za dati predajnik. Toje u sustini
tacno, ali samo u sustini: dve povrsine pokrivanja ne moraju biti potrebne ako je predvidjena
samo jedna kategorija usluga. Ukratko, fleksibilnost ponudena sa hijerarhijskom modulacijom
moze se prilagoditi na nekoliko nacina, sto najvise zavisi od zahteva i mestima radiodifuzne
organizacije. Neki primeri nadalje govore u prilog tome.
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 18

DTV
3.2.1. Radiodifuzija prema fiksnim i prenosnim prijemnicima
Jedna primarna upotreba hijerarhijske modulacije je neznatno menjanje modulacijskih
parametara kako bi se olaksao prijem u zatvorenom za prenosne prijemnike. Fiksni prijemnici ce
imati koristi od antena na krovovima, dok prenosni prijemnici nece imati tu mogucnosti.
Slika 3.2. prikazuje ih u poreenju sa regularnim modulacioni modom, HP i LP ce pokriti dve
razlicite povrsine: grublji tok podataka HP, sadravajui glavne programe (jezgra) trebao bi se
moci primati sa fiksnim i mobilnim prijemnicima. Ali s obzirom na prenosne prijemnike HP
povrsina pokrivanja ce biti neznatno veca u poreenju sa regularnim modulacioni modom. Sto se
tice fiksnih prijemnika samo ce mali nedostaci uticati na povrsinu prekrivanja. Prakticno, stao ce
biti kompromis ako se regularni mod 64QAM 2/3 konvertuje u hijerarhijski kao HP: 4QAM 1/2 i
LP: 16QAM 2/3?

Portable receivers

Fixed receivers

Slika 3.2.: Hijerarhijska modulacija za prenosne prijemnike

Tabela 3.1. Unutranji prema spoljnom kompromisu

Brzina prijenosa

C/N

REG :24,13 Mbps

HP :
LP:

6,03 Mbps
16,09Mbps

REG: 16,5 dB

HP:

8,9 dB

LP:

16,9 dB

Gaussian

Sa stanovita korisne brzine prenosa kapacitet se pomice sa 24.13 Mbps na hijerarhijski 22:12
Mbps. Globalni kapacitet je tada redukovan sa 2.01 Mbps. Ali sa stanovita C/N u Gaussov
kanalu HP zastita je daleko bolja, buduci da je LP-ova identicna regularnom transmisionom
modu. Oigledno, sveukupna brzina prenosa je manje redukovana nego sto je robusnost
povecana za HP tok, dok je LP pokrivenost kvaziidenticna. To ostaje tacno cak I u slucaju
uskracenih prenosnih prijemnika, kao stoje bilo potvrdeno tokom terenskih probi u Velikoj
Britaniji od strane BBC-ijevog odeljenja za istrazivanje

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 19

DTV

Slika 3.3. Hijerarhijska modulacija za vise brzina prenosa.

3.2.2. Povecanje mrezne brzine prenosa kanala

U ovom pristupu organizacije koje se bave radiodifuzijom prihvatile su da ce hijerarhijska
modulacija promeniti ukupnu pokrivenost u poreenju sa regularnim modom, kao sto je na slici
3.3.
Shodno tome,umesto regularne 64QAM 2/3 korisena je sledeca hijerarhijska HP: 4QAM 3/4 i
LP: 16QAM 3/4.Sta ce biti nedostaci u vidu C/N u Gaussov kanalu? HP C/N postaje neznatno
bolji (+2,8 dB), a LP C/N neznatno losiji (-2,1 dB) s obzirom na regularni slucaj.Tada ce
pokrivenost biti neznatno manja za LP i neznatno veca za HP nego u regularnom modu. Ali
brzina prenosa se pomera s 24,13 Mbps na 27,15 Mbps sto predstavlja osetno povecanje od 3,02
Mbps. Oigledno, za troskove distorzije u ukupnoj pokrivenosti (5 dB smanjenje izmedu HP i
LP) i mozda velikoj LP osetljivosti na medjukanalne interferencije, noseca kapacitivnost kanala
ce se povecati za nekoliko Mbps

Tabela 3.2 : Brzina prenosa

Brzina prijenosa

REG:

24,13 Mbps

HP :
LP:

REG:

9,05 Mbps
18,10 Mbps

16,5 dB

C/N

HP:

13,7 dB

Gaussian

LP:

18,6 dB

3.2.3. Difuzija na mobilne prijemnike

Razliciti terenski eksperimenti i laboratorijski testovi sprovedeni dosad od strane MOTIVATE
(evropski istrazivacki projekat), demonstriraju da je mobilni prijem DVB-T signala podesiv.
16QAM i 4QAM eme cine se izvodljivo ako su podrzane sa strogom zastitom. Kao sto su
mobilne aplikacije podesene iskljucivo za gradska podrucja (npr. javni prevoz) tada ce profili
kanala biti okarakterisani sa kratkim odjecima. Sledeci tu cinjenicu, DVB-T modovi imaju
visoku brzinu prenosa i omogucavaju brzinu prenosa 8-12 Mbps (2-3 programa) cine se
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 20

DTV
prikladnim za slanje usluga na mobilne prijemnike.
Kako uvesti usluge na mobilne, simultano sa DTV uslugama na fiksnim i prenosnim
prijemnicima u RF spektru prenatrpanom sa analognim uslugama? Ako se mogu omoguciti dva
RF kanala, primarna analiza ce diktirati alociranje jednog od njih za mobilne usluge (otprilike 2
programa), a drugi za tradicionalne prijemnike (otprilike u EU 5-6 programa). Buduca analiza ce
razmatrajuci hijerarhijsku modulaciju verovatno doci do drugih zakljucaka. Izaberimo
hijerarhijski model sa zastitnim intervalom 1/16 i HP: 4QAM 1/2, LP: 16 QAM 3/4. Tada ce
brzina prenosa 2 hijerarhijska virtuelna kanala biti za HP: 5,85 Mbps i za LP: 17,56 Mbps. Te ce
raspodele dati za svaki RF kanal kapacitet za jedan jako zasticeni program za mobilne prijemnike
u HP toku, i otprilike 4 programa za staticki prijem u LP toku. Kako su dva RF kanala dostupna,
ako je hijerarhijska modulacija primjenjena na njima, radiodifuzijski kapacitet ce biti 2 programa
za mobilne i 8 programa za fiksne prijemnike.

Tabela 3.3 : Fiksni vs mobilni kompromis

Za mobilne prijemnike RF 1 ~

12 Mbps

~2 programa

Za fiksne prijemnike R F 2 ~

24 Mbps

~6 programa

Za mob prijemnike

HP 1 :

5,85Mbps

~ 1 program

Za fiks prijemnike

LP 1 :

17,5Mbps

~4programa

Za mob prijemnike

HP 2:

5,85 Mbps

~ 1 program

Za fiks prijemnike

LP 2:

17,5 Mbps

~ 4programa

Zakljucak je kristalno jasan:

ako su RF kanali posveceni specijalnom korisenju tada je moguce isporuciti max. 8 programa
(2 +6)
ako se umesto toga koristi hijerarhijska modulacija stvarajuci virtuelni tok unutar svakog RF
kanala posvecen specifinoj usluzi moze se isporuciti max. 10 programa (2k (1 +4)).
Ponovo, izgleda da hijerarhijska modulacija daje znacajnu prednost u efikasnom koristenju RF
spektra.

3.3. Istovremeni prenos digitalne televizije visokog i standardnog kvaliteta

Van EU, velik broj zemalja ukljucujuci Australiju namerava ponuditi "visoko definisane"
programe za podrsku uvodenju digitalne TV. To je potvrdjeno sa dostupnou ekrana sa visokom
rezolucijom na trzistu po prihvatljivim cenama u vremenskoj skali dolaska digitalne TV.
Medutim, u periodu uvodenja DTV nece svi prijemnici imati mogucnosti visoke rezolucije. Da
bi se ubrzalo oslobadanje od analognih kanala bice potrebno istovremeni prenos digitalne
programe u oba formata HD i SD. Hijerarhijski mod korisenjem 1/16 zastitnog intervala, HP:
4QAM 3/4 i LP: 16 QAM 3/4 ce ponuditi dovoljne brzine prenosa (HP: 8,78 Mbps i LP: 17,56
Mbps) za istovremeni prenos DTV programa u HD i SD formatima. Ostaje moguce korisenje
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 21

DTV
neravnomernog hijerarhijskog dijagrama stanja (alfa faktor = 2 umesto 1) za povecanje HP
otpornosti toka (C/N: 10,8 dB umesto 13,7 dB) i spasiti LP C/N sa povecanjem zastitnog
kodiranja (2/3 umesto 3/4). Ta dodatna zastita na LP (18,9 dB umesto 21 dB) ce nazalost dati
gubitak kapaciteta sadrzaja (15,61 Mbps umesto 17,56 Mbps). Hijerarhijska modulacija
koriscena za istovremeni prenos SD i HD usluga umesto regularnog moda (namenska usluga)
omogucava stednju RF kanala za istu kolicinu prenesenih poruka..

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 22

DTV

4.Sposobnost COFDM-a u
jednofrekvencijskim mrezama
Prednosti sofisticirane COFDM digitalne modulacija su nekoliko, ali jedna od njenih glavnih
koristi jeste ponasanje sa refleksijom. U tradicionalnom svetu radiodifuzije, refleksija nastaje
viesmerno propagacije jednog signala poslatog iz predajnika koji pokriva neko podrucje. Ona je
oigledno vrlo nepozeljna. U COFDM radiodifuzijskom svetu, prirodna refleksija nastala
refleksijom ili refrakcijom je dobrovoljno pojacana pomocu aktivnih izvora refleksije proisteklih
iz istokanalnih predajnika (npr. predajnici koji rade na kanalu iste radio-frekvencije). COFDM
je, zapravo, u stanju koristiti "pozitivnu refleksiju" (tj onu koja pojacava primljenu snagu), te je u
stanju zaobici negativne posledice ostale refleksije. Prema tome, COFDM modulacija pruza
predajnicima novi nacin rada njihovih zemaljskih mreza: povecati broj istokanalnih izvora
signala radi poboljsanja kvaliteta pokrivenosti. Sa sistemima baziranim na COFDM-u, postaje
efikasnije korisenje nekoliko predajnika niske snage, nego jednog visoke snage koji nece biti u
stanju izbeci podrucja senke u podrucju pokrivanja. Slika 4.1. pokazuje dva dijagrama snimljena
u podrucju Ren (Francuska).Levi dijagram pokazuje odziv impulsa u kanalu detektovanog DVBT demodulatora. Lako je prepoznati dva signala primljena iz dva istokanalna predajnika (cija je
medusobna udaljenost oko 30 km). Desni dijagram pokazuje odziv frekvencije u kanalu snimljen
istim DVB-T modulatorom. On dokazuje menjanje primljenog signala od strane refleksije velike
snage. Cak i u ovoj "losoj situaciji", kako mozemo nazvati refleksiju od OdB u signalu, primljeni
COFDM signal je ispravno demodulisan. Nakon dekodiranja multipleksa, prikazani TV program
ne pokazuje nikakva ostecenja.
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 23

DTV

Slika 4.1. Dijagrami jednofrekvencijskih mreza snimljeni u Rennesu

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 24

DTV

5. Izgradnja
jednofrekvencijskih
mreza SFN-a
Rezultati prikazani u dijagramima iz Rennes mogu se dobiti jedino ako predajnici rade u
istokanalnom rezimu. Ovo znaci da je u svakoj tacki podrucja posluzivanja, rasprostrt isti
digitalni signal. Ovo stanje moze se uzeti pomocu sledecih "Zlatnih pravila SFN-a":
Svaki odasiljac ukljucen u SFN treba odailjati:
na istoj frekvenciji
istovremeno
iste bitove podataka
Ukratko, jedinstven i identican COFDM simbol treba da se posalje istovremeno. Ova ogranicenja
direktno uticu na nacin postavljanja SFN predajna i prijemna distribuirana mreza i analizirana su
u sledecim odeljcima.

5.1.. Ogranicenja frekvencijskih domena

Ogranicenja frekvencijskih domena povezana su sa radnom frekvencijom predajnika i
frekvencijom predaje COFDM modulatora, o cemu govore naredni tekstovi.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 25

DTV
5.1.1. Radna frekvencija predajnika
DAB i DVB-T standardi definiu nekoliko nacina rada (modova), od kojih svaki koristi drugi
broj podnosioca za izgradnju OFDM signala. Ovo je p rikazano u tabeli 5.1.

Tabela 5.1. DVB-T i DAB parametri u frekvencijskom domenu

Zanimljivo je primetiti da DVB-T sistem u svakom COFDM simbolu koristi neke podnosioce za
prenos odredenih informacija za kontrolu sistema (sinhronizacijski signal, detalji modulacije i
sl.). Kasnije cemo videti da DAB sistem koristi informacije vremenske domena za dostavljanje
tih informacija.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 26

DTV

Slika 5.1. Upravljanje radnom frekvencijom predajnika

Kao sto je vec bio slucaj u konvencionalnim mrezama sa planiranjem frekvencija, radnu
frekvenciju svakog SFN predajnika potrebno je precizno motriti i upravljati njome. Medjutim, za
rad COFDM SFN, stabilnost i preciznost radne frekvencije predajnika, treba da obezbede da svi
podnosioci imaju istu apsolutnu frekvencijsku poziciju u RF kanalu. Odabrani nacin rada sistema
odreduje gustinu podnosioca i tip modulacije. Ovi parametri direktno upravljaju bitskim
kapacitetom kanala. Nasuprot tome, gustina podnosioca upravlja, u zadatoj fiksnoj pojasnoj sirini
RF kanala, iznos udaljenosti medu nosiocima. Prema tome, preciznost pozicije podnosioca ne
zavisi od frekvencijskog opsega RF kanala, nego je apsolutna. Prakticno, mrezni operatori, za
utvrdivanje radne frekvencije SFN predajnika koriste referentnu frekvenciju ispostavljenu od
strane GPS prijemnika, kao na slici 5.1.
5.1.2. Frekvencija procesiranja COFDM-a
Druga frekvencija, koju treba kontrolisati, je frekvencija procesiranja COFDM modulatora.
Postupak COFDM modulacije je u osnovi sinhron: svaki bit podataka ubacen u modulator
doprinosi na pauzu odredenog broja OFDM podnosioca. Prema tome, stvaranje OFDM signala je
precizno povezano sa brzinom toka podataka multipleksa koji se salje. U DAB sistemu,
celokupna mreza je sinhrona: od izvora do predajnika, korisena je zajednicka frekvencija.
Nadalje, kapacitet kanala je nepromenljiv bez obzira na nacin modulacije COFDM-a (brzina toka
kodiranih podataka ponudjen od DAB-a, ne zavisi od DAB moda, vec je postavljena na 2.304
Mbps). Kao posledica, COFDM frekvencija procesiranja moze se izvesti iz dolaznog toka bitova
multipleksa, ili moze biti vezana uz neku spoljnu referencu.
Nasuprot tome, DVB-T sistem je zasnovan na asinhronom postupku. Svaki procesorski entitet u
DVB mrezi proizvodi tok podataka sa brzinom toka podataka malo vecom od zbira doprinosa
koje prima. Posledica modifikacije brzine toka podataka multipleksa, je zavisnost kapaciteta
DVB-T kanala u korisenom modu COFDM-a (brzini toka kodiranih podataka koji nam pruza
DVB-T sistem, zavisi od broja i tipa modulacije podnosioca, unutrasnjem smeeru toka podataka i
duzini zastitnog intervala. Postavljanje ovih parametara odreuje DVB-T mod. Zavisno od toga,
brzina toka podataka kanala varira od 4.98 Mbps (jaka zastita) do 31.67 Mbps (slaba zastita)).
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 27

DTV
U viefrekvencijskim mrezama (MFN - Multi Frequency Network), mogu se primeniti dva
postupka za podesavanje brzine toka podataka multipleksa na brzinu prenosa u RF kanalu:
precizno nadziranje brzine prenosa DVB multipleksa da bi se dobio multipleks cija bi brzina
toka podataka bila tacno jednaka onoj u RF kanalu. Ovaj postupak ukljucuje nadziranje brzine
toka podataka DVB multipleksera kao funkcija korisenog COFDM modela.
primeniti funkciju prilagoavanja brzine prenosa, na ulazu COFDM modulatora. Ovaj postupak
izbegava prenosenje ogranicenja frekvencije na DVB multiplekser.Funkcija prilagodjavanja
brzine prenosa, u kontekstu visefrekvencijskih mreza, je prikazana na slika 5.2.

Slika 5.2. Upravljanje frekvencijom procesiranja COFDM-a u MFN

U ovakvoj primeni, jedino ogranicenje DVB multipleksera je ograniiti izlaznu brzinu prenosa
na vrsnu vrednost koja ugrubo odgovara onoj u RF kanalu. U toj situaciji, ogranicenja na
preciznost tacnosti frekvencije i prilagodjavanja brzine prenosa su reseni u ogranicenom
podrucju samog predajnika. Nadalje,postaje moguca distribucija DVB multipleksa na nekoliko
predajnika MFN-a koji rade sa razlicitim COFDM modovima.
Nazalost, u radu SFN-a, ovo resenje ne moze biti primenjeno. Kako "unositelj praznih paketa ",
koji realizuje funkciju prilagoavanja brzine prenosa, deluje u slucajnim trenucima, nastaju
razliciti multipleksi na svakom predajniku te prema tome krse "zlatna pravila SFN-a" (tacnije,
pravilo o istim bitovima podataka).Iz tog razloga, pri radu SFN-a, funkcija prilagoavanja bitova
treba se pomaknuti na prednji deo primarne distributivne mreze, kao na slici 5.3
U ovakvoj primeni, tacnost brzine prenosa multipleksa je utvrdena na pocetku primarne
distributivne mreze i nece biti promenjen od strane COFDM procesora. Prema tome, SFN
primarna distribucijska mreza postaje sinhrona mreza.Bez obzira koja telekomunikaciona veza
bila korisena za prenos multipleksa (mikrotalasna, satelitska,PDH/SDH/ATM unajmljene
linije), ona ce prenositi multipleks cija je brzina podesena na zajednicki kapacitet RF kanala.
Posledica toga je da svaki COFDM procesor koristi isti multipleks i proizvodice isti COFDM
signal.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 28

DTV

Slika 5.3. Upravljanje frekvencijom procesiranja COFDM u SFN-u

5.2. Ogranicenja vremenskih domena SFN

DAB i DVB-T sistemi sprovode nekoliko nacina koji imaju razlicito trajanje zastitnog intervala
kao sto je pokazano u tabeli 5.2. Zanimljivo je primetiti da DAB sistem koristi neke COFDM
simbole, za prenos informacija o kontroli sistema (nulti simbol, vremenske/frekvencijske/fazne
reference itd). Ovo pojacava, nasuprot DVB-T sistemu, sinhronu prirodu DAB transmisijskog
okvira koji je sastavljen od uzastopnih perioda od 24 ms. Iznos zastitnog intervala odabran za rad
SFN ima snazan uticaj na topologiju SFN mreze: kako trajanje zastitnog intervala upravlja
maksimalnim zakasnjenjem refleksije primljenim od strane sistema, dakle upravlja i
maksimalnom udaljenoscu izmedu istokanalnih predajnika (proizvodei aktivne izvore
refleksije). Odredjeni modovi dopustaju postavljanje velikih SFN mreza sa velikom udaljenoscu
izmedu predajnika visoke i srednje snage.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 29

DTV

Tabela 5.2. DVB-T i DAB parametri u vremenskom domenu

Neki drugi omogucuju manja podrucja posluzivanja sa vecom gustinom predajnika niske snage.
Veliki broj modova ponudjen od strane DAB i DVB-T sistema pokazuje njihovo bogatstvo:
onakvi kako su definisani, u stanju su suociti se sa razlicitim topologijama i velicinama mreza.
Dodatno, DVB-T sistem nudi razlicite kapacitete kanala.

5.2.1. Vremenska sinhronizacija: zasto?

Ogranicenje vremenskih domena predstavlja novi izazov za prenoenje: da bi se drzali "Zlatnih
pravila SFN-a", svaki predajnik mora slati isti OFDM simbol istovremeno. Ovo proizlazi iz
injenice da se refleksija (nastala prirodnim putem ili vetaki od strane istokanalnih predajnika)
treba zarobiti u periodi zastitnog intervala. Ovo je prikazano na slici 5.4. COFDM prijemnici
moraju uspostaviti vremenski prozor unutar kojeg uzorkuju COFDM signal koji je u vazduhu.
Cilj je uskladiti ovaj vremenski prozor sa periodom korisnog OFDM signala. Prema tome,
prijemnik ce ignorisati signal za vreme perioda zastitnog intervala, gde se primljeni signal sastoji
od meavine dva COFDM simbola. Ako predajnik istovremeno salje isti OFDM simbol, ili sa
zanemarljivim intervalom od nekoliko s, razlicito kasnjenje zbog puta propagacije do COFDM
prijemnika ostace unutar

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 30

DTV

Slika 5.4. Vremenska sinhronizacija u SFN mrezi

perioda zastitnog intervala. Prema tome, zbir primljenih signala bice konstruktivan, jer ce oni
biti sastavljeni od istog COFDM simbola (nema interferencije medju signalima).
Ukratko, na zastitni interval treba gledati kao na zalihu: treba ga potrositi u prostoru, a ne
koristiti za kompenzaciju lose vremenske uskladjenosti SFN predajnika. U praksi, operatori
mreze koriste signal jednog impulsa u sekundi poslan od GPS prijemnika. Ova vremenska
referenca omogucava oznacavanje multipleksa sa oznakom vremena dostave. Nakon toga, ova
vremenski oznaka bice korisena od COFDM procesora za proizvodnju odgovarajuceg OFDM
simbola u odgovarajucem trenutku. Ova podjednostavnost ovog postupka bie prikazana kasnije.
5.2.2. Kasnjenje u distributivnoj mrezi
Distribucijska mreza prenosi "svojstva paketa" od polozaja multipleksera, gde je nastao, do
polozaja predajnika gde se multipleks modulira i salje. Pri radu SFN-a, distributivna mreza
trebala bi biti sinhronizovana od svog izvora do prijemnika: sva kasnjenja koja se zbivaju
izmedu ovih tacaka trebalo bi biti tacno poznata i nadgledana. Prema tome, zanimljivo je
analizirati topologiju tih kasnjenja. Model raspodele je predlozen na slici 5.5.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 31

DTV

Slika 5.5. Raspodela kasnjenja u SFN mrezi

Od multipleksera do prijemnika, javljaju se dve kategorije kasnjenja:

kasnjenja uvedena od primarne distributivne mreze, koja upucuje multipleks na podrucja
predajnika
kasnjenja uvedena od svakog predajnika pri proizvodnji COFDM signala za slanje.
U primarnoj distributivnoj mrezi, glavni problem dolazi od "kasnjenja prolaska kroz mrezu" koje
nije identicno za svaki koriseni link. Nadalje, ovo kasnjenje moze se promeniti (npr. aktivacija
padajuceg linka, preusmeravanje unutar telekomunikacione mreze, itd). Za borbu s ovom
situacijom na prijemnoj strani primarne distributivne mreze, treba se primeniti funkcija
"kompenzacionog kasnjenja mreze". Ona omogucuje otkrivanje razlicitosti kasnjenja
propagacije i njihovo kompenzovanje.
Cilj opcijskog "kasnjenja zbog punjenja mreze" je omoguavanje organizacijama koje se bave
radiodifuzijom poravnanje kasnjenja od kraja do kraja za razlicite mreze. Osnovna ideja je
pojednostaviti predaju, koju prijemnici trebaju ispuniti, za pracenje usluge medju dvema
mrezama (u mobilnom prijemu). U predajnoj distributivnoj mrezi (predajnika), najveca
poteskoca dolazi od "kasnjenja procesiranja predajnika".
Za vreme eksperimentisanja DAB-a, dokazano je da COFDM modulatori razlicitih proizvodjaca
nemaju isto kasnjenje procesiranja. Nadalje, dodatno kasnjenje moze nastati zbog razlicitog rada
RF dela predajnika. Prema tome, "kompenzaciono kasnjenje predajnika" treba se koristiti za
izjednaavanje kasnjenja izmedu ulaza u predajnik i slanja RF signala. Opcijsko "kasnjenje
pomaka predajnika" moze se koristiti, u odredenim okolnostima (geografska primena predajnika,
razlike u snazi medu predajnicima, itd) za malo kasnjenje jednog predajnika, u odnosu na ostale.
Cilj ovog je optimizacija pokrivenosti namenjenog podrucja i nudi organizacijama koje se bave
radiodifuzijom fino ugadanje SFN pokrivanja.

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 32

DTV

5.2.3. Uskladjivanje vremena u SFN-u

Za uskladjivanje trenutka kada svaki predajnik u SFN-u salje neki COFDM simbol, ideja je da
koristite vremensku oznaku proracunatu od iste vremenske reference (uglavnom GPS 1pps (1
impuls u sekundi)). Kako su OFDM simboli kratkotrajni, vremenske oznake, koje se tumace kao
vremena dostavljanja, trebaju biti u vezi sa vecim rezervoarom podataka: utvrdjenim brojem
COFDM simbola koji se podudaraju sa utvrdjenim brojem multipleksera. Vremenske oznake su
ubacene u ovaj rezervoar u pocetnom delu primarne distributivne mreze. Nakon toga, COFDM
procesor pri primanju takvog rezervoara mora cekati navedeno vreme dostave pre zapocinjanja
procesa modulacije. Kada je uskladivanje vec obavljeno, vremenske oznake uklopljene u
naredne rezervoare mogu se koristiti za otkrivanje varijacija u prenosnom kasnjenju mreze i tako
se ukljuciti u postupak resinhronizacije.
Ova funkcija je standardizovana u DAB sistemu kao i u DVB-T sistemu. Zbog njihove slicne
prirode, oba sistema ne koriste potpuno iste protokole za primenu SFN vremenske
sinhronizacije.
DAB sistem, koji je potpuno sinhroni, koristi okvire od 24 ms za prenos multipleksa. Ovaj okvir
ima trajanje od tacno 24 ms DAB signala. U torn kontekstu, data rezerva je i sam okvir koji, na
srecu, nudi i deo za prenos vremenske oznake. Prema tome, tumacenje vrednosti vremenske
oznake je povezano sa trenutkom procesiranja transportnog okvira. DAB stanje je pokazano na
slici 5.6.

.
Slika 5.6. Vremenska sinhronizacija u DAB SFN mrezi

Svaki kraj DAB primarne distributivne mreze proraunava vremensku vrednost visoke tacnosti
sinhronizovanih sa vremenskom referencom (cilj je upravljati sinhronizacijom sa tanou na
nekoliko s. Prema tome, vremenska referenca visoke tacnosti proizilazice iz tanog GPS 1pps
signala). Krajnja taka prednjeg dela ubacuje u svaki transportni okvir vremensku oznaku sa
vrednoscu jednakom "trenutno vreme transportna zaliha". Transportna zaliha odgovara najduzem
kasnjenju propagacije umetnutom od strane primarne distributivne mreze. Nakon toga, krajnja
tacka prijemne strane je u stanju cekati dok se lokalno vreme ne izjednaci sa primljenom
vremenskom oznakom. Dodatno ovoj funkciji izjednaavanja kasnjenja, prijemnik treba da ima
mogucnost baratanja sa statickim kanjenjem, radi upotrebe kompenzacionog i pomacnog
Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 33

DTV
kasnjenja predajnika.
U DVB-T sistemu, stanje je neznatno drugacije: prvo, transport multipleksera je obavljeno
korisenjem malih kratkotrajnih MPEG-TS paketa, drugo, kapacitet kanala zavisi od korisenog
COFDM moda. Za rukovanje izjednaavanja kasnjenja definisan je virtuelni rezervoar nazvan
mega-okvir. Mega-okvir odgovara celom broju MPEG-TS paketa i celom broju OFDM simbola.
Mega-okvir sadrzi nekoliko super-okvira:
2 super-okvira za 8k mode i 8 super-okvira za 2k mod (super-okviri definisani su u DVB-T
standardu).Kao sto je vidljivo iz slike 5.7, SFN adapter, vec definisan za svoju funkciju
prilagodjavanja brzine prenosa, koristi se za rukovanje ubacivanjem vremenske oznake. U DVBT sistemu, vremenska oznaka prenosi se u posebnom MPEG-TS paketu nazvanom "Megaokvirski informacioni paket" (MIP). Ovaj paket ne prenosi samo vremensku oznaku vec i
pokazivac koji definie granice virtualnog mega-okvira.

Slika 5.7.Vremenska sinhronizacija u DVB SFN mrezi

Nasuprot DAB sistemu, vrednost DVB-T vremenske oznake oznacava trenutak u kojem se
COFDM signal treba pustiti u prostor. Prema tome, odredjivanje ovog trenutka rezultira u
proracunu napravljenom sa vremenskom oznakom prijemnika te razlicitim kasnjenjima koja se
pojavljuju u predajniku

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 34

DTV

6. Zakljucak
Cilj ovog seminarskog rada bio je da pokae mogucnost primene COFDM postupka u zemaljskoj
radiodifuziji digitalnog video signala tj DVB-T. Detaljno je pokazana primena COFDM
postupka u radu jednofrekvencijskim mrezama koji ukljucuje novi izazov organizacijama koje se
bave radiodifuzijama: oni mogu kontrolisati svoje SFN mreze i u vremenskom i u
frekvencijskom domenu. Uprkos svojoj oiglednoj slozenosti, koja je posledica usavrenih
koncepata primijenjenih od strane COFDM modulacije, sa ovim izazovom suocili su se nekoliko
radiodifuzijskih organizacija u mnogim zemljama.Npr, za vreme izlozbe Broadcast Asia 98,
DVB-T signal proizveden iz dva istokanalna predajnika koji rade u SFN mrezi bio je dostupan u
podrucju Singapura.Razliciti standardi potrebni za izgradnju mreza i opreme objavljeni su i
uspesno verfikovani. Nekoliko kompanija (npr.: ITIS) trguju industrijskom opremom, od izvora
do predajnika, potrebnom za implementaciju svih tehnickih funkcija potrebnih za rad "SFN
COFDM mreza". Brojne kompanije nude, ili ce uskoro nuditi, razlicite prijemnike.Svi ovi
uspesni rezultati prirodno vode do zakljucka ovog seminara: "Funkcionisanje SFN-a, ove
carobne mogucnosti COFDM-a, nije samo san inzenjera: to je dokazana realnost

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 35

DTV

LITERATURA

[REI98]
[FAB01]
[FAB01]

Reimers, Ulrich, Digital Video Broadcasting, IEEE Communications Magazine,

jun 1998. , str. 104-109
Fabia, Gerard, DVB-T Hierarchical Modulation: An Opportunity for new Services?,
http://www.itis.fr/acrobat/IBC99 - DVB-T Hierarchical modulation.pdf, mart 2001.
Fabia, Gerard, Single Frequency Networks: A Magic of the COFDM, ,
http://www.itis.fr/acrobat/singlef.pdf, mart 2001.
http://www.itis.fr/dvb/tec_pap/dv_tec01 .htm, mart 2001

Dr Irini Reljin, materijali sa predavanja iz Multimedijalnih sistema

Elektrotehnicki fakultet,Beograd

Strana 36