Klimatske promene i efekat staklene bate

-0-

Sadraj
Klimatske Promene ..................................................................................................... 2
Uzroci ............................................................................................................................... 3
Ljudski faktori .................................................................................................................... 4
CO2 .................................................................................................................................. 4
Tektonske ploe ................................................................................................................. 6
Sunevo toplotno zraenje .................................................................................................. 7
Promene u planetarnoj putanji ............................................................................................ 7
Vulkani .............................................................................................................................. 8
Promenljivosti okeana......................................................................................................... 8
Efekat staklene bate .................................................................................................. 9
Gasovi staklene bate ........................................................................................................ 10
Posledice .......................................................................................................................... 10

-1-

Klimatske promene
Pre nego to zaponemo temu o klimatskim promenama vano je
napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala.
Do poetka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena
prirodnih okolnosti. Danas, meutim, termin klimatske promene koristimo kada
govorimo o promenama klime koje se dogaaju od poetka dvadesetog veka, a
nastale su kao rezultat ovekovih aktivnosti.
Ekstremni dogaaji poput velikih poara, poplava, erozija zemljita, oluja i
talasa tropskih vruina privlae panju medija i sveopte javnosti. Statistike
analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povean zbog klimatskih
promena.Zemljina klima zavisi od konstantnog protoka Suneve energije.
Toplotna energija od Sunca prolazi kroz Zemljinu atmosferu i zagreva povrinu
Zemlje.
Sa porastom temperature, Zemlja alje toplotnu energiju i zagreva povrinu
Zemlje.
Deo ove toplote apsorbuju gasovi iz atmosfere, kao to je ugljen-dioksid, vodena
para, metan, azot-monoksid, ozon i halokarbonati.
To su dugotrajne promene u statistikoj raspodeli klimatskih faktora , u
vremenskom periodu od desetina do miliona godina. To moe biti promena u
prosenim klimatskim elementima ili promena raspodele klimatskih dogaaja s
obzirom na prosene vrednosti, ili pojava sve vie krajnjih vremenskih dogaaja.
Klimatske promene se mogu odnositi na odreene posebne regije ili se moe
odnositi na celu Zemlju .
Sam pojam klimatskih promena se sve vie odnosi na ljudski uticaj na klimu,
posebno na Zemljinu atmosferu i zato su klimatske promene sve vie vezane uz
pojam globalnog zagrevanja .

-2-

Uzroci
Faktori koji utiu na oblikovanje klime se nazivaju prisilna delovanja.To
ukljuuje takve pojave kao promene u Sunevom toplotnom zraenju,
odstupanju od Zemljine planetarne putanje ili orbite, promenjiva tektonika ploa i
pomeranje kontinenata, te promene u koncentraciji tetnih gasova. Postoji itav
niz povratnih veza klimatskih faktora, koje mogu biti pojaane ili oslabljene. Neki
djelovi klimatskog sistema, kao to su okeani i slojevi leda, odgovaraju slabije na
klimatske promene, zbog svojih ogromnih masa, tako da im treba due vremena
na odgovor, ponekad vek ili due.
Faktori koji postoje su:

Ljudski uticaj
Tektonske ploe
Sunevo toplotno zraenje
Promene u planetarnoj putanji
Vulkani
Promenljivost okeana

-3-

Ljudski uticaj
Grupa naunika i strunjaka za klimatske promene tvrdi da: "Klima se
menja i te klimatske promene su uglavnom nastale zbog ljudskog delovanja".
Zbog toga, sve vie se raspravlja kako smanjiti ljudski uticaj na klimu i kako se
prilagoditi promenama koje se ve javljaju, te kako moemo predvideti budue
klimatske promene.
Najvea zabrinutost zbog ljudskog delovanja na klimu se odnosi na
poveanu koncetraciju ugljen-dioksida (CO2 ) u atmosferi, zbog potronje fosilnih
goriva i sve veom koliinom krutih estica u vazduhu. Osim toga, sve vie smo
zabrinuti zbog ozonskih rupa, sve veeg iskrivanja uma i poveanja obradivih
povrina, to isto utie na klimatske faktore.

CO2?
Ugljen-dioksid, ili CO2, je najznaajniji gas u atmosferi koji Zemlju odrava
toplom.Pre 4 milijardi godina, njegova koncentracija u atmosferi je bila mnogo
vea nego danas( sl. 1.1), 80%, u poreenju sa
dananjih 0,03%. Meutim, najvei deo je vremenom
nestao kroz fotosintezu. Sav ugljendioksid se nalazi u
organizmima, kao i mineralima, kao to su nafta i ugalj
unutar Zemljine kore.
(sl. 1.1)
Prirodni ciklus ugljen-dioksida odrava koliinu CO2 atmosfere u ravnotei.
Raspadanje biljaka, vulkanske erupcije i disanje ivotinja oslobaaju
ugljendioksid u atmosferu gde se on zadrava oko 100 godina. Zatim, ponovo
nestaje iz atmosfere fotosintezom biljaka i rastvaranjem u vodi (na primer u
okeanima).

-4-

(sl. 1.2)
Koliina prirodno proizvedenog ugljen-dioksida je skoro identina koliini
uglen-dioksida koji nestaje u atmosferi, ali ak i male promene izazvane ljudskim
aktivnostima mogu imati znaajan uticaj na ovu ravnoteu(sl. 1.2).

-5-

Tektonske ploe
(sl. 1.3)
Milionima godina, kretanje tektonskih ploa
menja izgled kontinenata i okeana, to isto utie
na promene klime i strujanja u okeanima i
atmosferi. Poloaj kontinenata(sl. 1.3) odreuje i
oblik i smer okeanskih struja, a time i prenos
toplote i vlage du cele Zemlje. Noviji primer je
stvaranja Panamske prevlake, koja je nastala pre
otprilike 5.000.000 godina, zatvorivi meanje
Atlanskog okeana i Tihog okeana u tom podruju (sl. 1.4). To je ujedno i
promenilo granine okeanske struje i uticalo na stvaranje dananjeg oblika
Golfske struje i verovatno je dovelo do stvaranje ledenog pokrivaa na Severnoj
polulopti . Vremekarbona , pre otprilike 300-360,000,000 godina, tektonika ploa
je potakla taloenje velike koliine ugljenika i poveala zaleeno podruje.

(Sl. 1.4)

-6-

Sunevo toplotno zraenje

Sunce (sl. 1.5)je glavni izvor energije na Zemlji. I dugotrajne i kratkotrajne
promjenje u jaini Sunevog toplotnog zraenja(sl. 1.6) utie na klimatske
promene. Snaga Sunevog toplotnog zraenja se menja isto svakih 11 godina,
usled Sunevog ciklusa.

(sl. 1.5)

(sl. 1.6)

Promene u planetarnoj putanji

Male promene u Zemljinoj planetarnoj putanji ili orbiti dovode do promena
snage Sunevog zraenja kod promena godinjih doba, pa zato se i klima menja
u razliitim godinjim dobima. Postoje tri vrste promena Zemljine orbite:
promena ekscentrinosti , nagiba ose i precesije Zemljinih osa.

-7-

Vulkani
Vulkani provode materijal iz Zemljine kore i plata do povrine Zemlje.
Vulkanske erupcije, gejziri i termalni izvori su primeri vulkanskih procesa kojim se
oslobaaju gasovi i krupne estice u atmosferu.
Vulkani su dovoljno veliki da utiu na promenu klime nekoliko puta u veku,
uzrokovati hlaenje (deliminim smanjivanjem prenosa Sunevog zraenja na
Zemljinu povrinu) i po nekoliko godina.
Ali prema istraivanju Amerikog geolokog nadzora (engl. US Geological Survei),
procenjuje se da ljudske aktivnosti stvaraju 100-300 puta veu koliinu ugljendioksida od vulkana.

Promenljivosti okeana
Okeani su sastavni djelovi klimatskog sistema. Na due vreme, promene u
procesima kao to je termohalinska pokretna traka(sl. 1.7) igraju vrlo vanu
ulogu u raspodeli toplote, nosei veoma sporo i jako duboko kretanje morske
vode, i dugotrajnu raspodelu toplote po svetskim okeanima.
(sl. 1.7)

-8-

Efekat staklene bate

Prirodni gasovi se ponaaju kao ebe, zadravaju toplotu i spreavaju je da
se reflektuje daleko od Zemlje. Oni odravaju prosenu Zemljinu temperaturu na
oko 15C, to je dovoljno za ivot ljudi, biljki i ivotinja. Bez ovih gasova,
prosena temperatura bi bila -18 C, to je isuvie hladno za veinu ivotnih
normi. Ovakvo prirodno zagrevanje se takoe naziva efekat staklene bate.
Efekat staklene bate je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo
poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje od Sunca
prima i u svemir zrai Zemljina povrina. Ovaj efekat predstavlja rezultat
poveanja koliine zraenja koje ne moe od povrine Zemlje da bude emitovano
u svemir, ve ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo
(37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo),
dok ostatak (zraenje manjih talasnih duina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo
potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duina) koji, u normalnim
okolnostima, uglavnom odlaze u svemir(sl. 1.8). Meutim ukoliko u atmosferi
postoje gasovi koji upijaju ovakvo zraenje, doi e do poveanja temperature
atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.
Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duina, dobar deo toga
stigne do Zemljine povrine, doprinosi stvaranju i odravanju svog ivota na
Zemlji, a deo tog zraenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotei.
Ako neto zadri deo tog zraenja, ravnotea se kvari i nastaju problemi. Ono to
zadri zraenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bate, a problemi koji
nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi
prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene
bate i odravaju prosenu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih
gasova prosena temperatura bi bila -18 stepeni.
Efekat nastaje na slian nain kao u stakleniku, gde Sunevi zraci vidljivog
i ultraljubiastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo
potom emituje infracrveno zraenje koje ne moe proi kroz staklo, zadrava se
unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego
izvan njih. Na isti nain se ponaa i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija
koja e se ponaati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabrikih dimnjaka i
auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali
tetni gasovi formiraju omota oko Zemlje koji proputa toplotu da prodre do
povrine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj nain povrina Zemlje postaje sve
toplija i iz godine u godinu temperature su sve vie.
-9-

Razlog koji dovodi do efekta staklene bate, usled kojeg dolazi do zagrevanja
povrine Zemlje drugaiji je od onog u staklenoj bati, gde do zagrevanja dolazi
usled smanjene cirkulacije vazduha i meanja zagrejanog vazduha, a ne zbog
same apsorbcije Sunevog zraenja.

Gasovi staklene bate:

Vodena para (H2O)

Ugljen dioksid (CO2)
Metan (CH4)
Azotsuboksid (N2O)
Sumpor heksafluorid (SF6)

Koncentracija ovih gasova

usled ovekovog delovanja.

atmosferi

(osim

vodene

pare)

raste

Posledice

Porast temperature za 1,5 4,5 C na 100 150 godina

Topljenje polarnog leda
Porast nivoa mora
Poveanje isparavanja mora i, takoe, poveanje oblanosti

(sl. 1.8)
Smatra se da je zbog ekstremnog poveanja temperatura ivi svijet na Zemlji
sve ugroeniji. Sve vie izumiru razne biljne i ivotinjske vrste.

- 10 -