Uvođenje U Novi Zavet

Glavni urednik
)ora Ha ovi
Ureivaki
od or Dua T. Batakovi Dua Kora
S ilja Marja ovi-Dua i ured ik

Vojislav Pavlovi Da i a Popovi
Likovni urednik
Draga a Ata aso i
Naaov originala
Jo p Pgap e
/ktkooiahs TNE m:p
Teh sorug ! S"
TEHTLMEKT
Jo p Ogape . Op pa eso p rikeo '
Np .F
p gos is p e Me\\ Te Gatep ! u _p RiPzt r s, OhGogs , NpiJaps!

Sorup}{1 n
Do
t p Riht r! s
Drejn
UVOENjE
U NOVI ZAVET
irevela s
engleskog
Bogdana
uki
eg e
S0O
2004
di e jihove k jige Markovo eva elje, a pri er izuavao i stare k jiev osti e i visoko o e ili.
To , ipak, ije o elo ilio e ljudi iro sveta da i dalje redov o itaju Novi zavet i na njegovim
stra i a a pro alaze li o adah ue za svoj svakod ev i ivot. Novi zavet u e da se o rati arodia razliitih kultura i svih istorijskih razdo lja, i to a ai koji je sasvi oso e , oda ak
jedinstven. Iako su ga pisali, u relativno udaljenim krajevima Rimskog carstva, ljudi koji su i ili
jednu ugnjetavanu i proganjanu manjinu, njegova poruka astavila je da izuzet o s a o progovara
traga- telji a za duhov ou svih vre e a i sa svih eridija a.
Sadraj Novog zaveta oe se ui iti disparata i epoveza , jer zaista podsea a o a ju
biblioteku, udui da sadri dela raz ih k jiev ih a rova, koja je sastavilo
o- go razliitih autora
u razliiti tre u i a . veka hria - ske ere. No , uprkos svoj svojoj raznolikosti, Novi zavet ima
jed o sredi je i teresova je. Sv e jegove k jige delovi su iste prie. O e odslikavaju rev ost i
odanost prvih sledbenika Isusa Hrista , ali i e i vie od toga: tvrde da je pria o Isus u velika
eta ara ija itave istorije upravo o a velika pria koja daje s isao i z ae je svi o i
povestima svako- dnev ih ljudskih iskustava i zapaa ja. Vero u ovu jed u li- nost novozavetni
pis i uvideli su kako se ise i jihovog li- og iskustva preo raavaju u eto slav ije od o oga to su
ikada ogli za isliti. Bili su odlu i da po svaku e u a o a je esto podrazu evala ue itvo i
smrt saopte ovu ivotodav u priu i drugi a. Podloga svih jihovih spisa je zajed iko sopstve o
uverenje da je to put ka istinskom ispu- je ju i s islu. A iza jihovih ria o sopstve i doivljajia vere alazi se ivot jed e izuzet e li osti - Isus a nz Nazareta.
Od
Msusa iz
Nazareta
do
ranog hria stva
Isu s je roe oko . godi e pre hria ske ere, u jed oj o i oj rad ikoj jevrejskoj porodi i, ali je
to ee eo i o za ekoga ez for al og verskog o razova ja) uspeo
da se proslavi kao verski uitelj M t ; Lk - . Bio je u ii i teresova ja jav osti eto vie od tri
godi e pre ego to je jegov ivot tragi o oko a pogu lje je raspe- e
a ri sko krstu L k
23 33). Pa ipak je, za tako kratko vre. e, o javio poruku koja e presud o uti ati e sa o a jegov
arod ve i a dalji tok svetske istorije.
U izves o s islu Isuso v ai ivota ije io a- roito oso e za prilike palesti ske u utra josti u
kojoj je iveo i radio. Postojalo je a stoti e putujuih uitelja ra- i a , od kojih su svi ili ukar i
ikada e e sa izu- zetnim darom i intelektualnim sposobnostima, koji bi okupili oko sebe grupicu
ue ika da posle jihove s rti odr e ivi
jihovo ue je. Prie o Isus u iz ovozavet ih eva e- lja
opisuju ai a koji je i o sa sledio ovaj o raza sa dva aestori o oda ra ih sled e ika koji a
je noverio su - ti ska svojstva svog us ja M t
- , iako eva elja isto tako govore da se vie
nego jednom prilikom na hiljade ljudi ee sa ralo da ga slua M k
-44 ; 8 1- . Meuti , o o
to je Isusa zaista izdvajalo od ra i a jegovog vre e a jeste to to je jegovo ue je svoj ajvei
do et doseglo izvrivi uti aj a proste selja e sa o ala Galilejskog jezera. U rzo po - sle njegovs
s rtp jggova li ost i uvere ja izvrili su du - bok utncaj p pa msstnma prlo udaljenim od obala
Palestine.
I 1on a nsr<1
U roku od dvadeset godi a posle Isusov e s rti a krstu, I g.l, V e tri ri ske iviliza ije
mogli su se po- hvaliti bar jedpom skupinom njegovih sledbenika. Spisak narodnosti onih ljudi koji su
prisustvovali Petrovoj prvoj jav- oj esedi u Jerusali u zvui kao prozivka vei e gradova starog
sveta: Para i i Mea i i Ela iti; sta ov i i Me - sopotamije, Judeje i Kapadokije; Pont a i Azije ,
Frigije i Pa filije, Egipta i predela Livie oko Kiri e, i Ri lja i koji su pridoli, Judeji i prozeliti, Kria i i
Arapi... " (Da p 2 9-11) - a jihovo ukljuiva je u ovo tre utku hri- a ske istorije oigled o ije
bilo sa o puka atarija, jer za vrlo kratko vre e i a o vrste dokaze o sve vsi sa ra- njima
hria a u Ri u, Kori tu, Efesu, Filipi a, A tio -
Opozicija
Ri are je a ,/ ls ko
jezeru: vei a Isusovih sled e ika ili
su o i i ljudi iz sela Galileje.
hiji u Siriji i mnogim drugim sredozemnim gradovima, da ne pominjemo udaljene krajeve poput
Etiopije, Vizantiona i Aleksandrije. u Egiptu (Dap 8 26 39) .
Vrlo rzo su ovi ovi Isusov i sled e i i otpoeli sve jae da utiu i a ivot u sa o Ri u. Piui o
dogaaji- ma iz 49 . godine, manje od dvadeset godina posle Isusove smrti, ri ski istoriar Sveto ijs
opisuje niz pobuna koje su cara Klaudija navele na to da protera Jevreje iz grada. Prema Sve to ijevo svedoe ju, uzrok svi
eiolja a ila je li ost po i e u Sgez " Sveto ije, Klaudije
25.4) . Dosta se raspravljalo o to e ko je pre a Sveto ijevo
ilje ju io ovaj
Sge PD ", o, i i se da e a su je u to da su dogaaje koje opisuje izazvali sporovi o ue ju
onih ri skih Jevreja koji su postali Isusovi sled e i i i koji su ga iekivali kao oekiva og Mesiju "
jevrejski izraz iji je lati ski ekvivale t SIgiz, a grki SNg
o$, odakle i potie kraj je uo iaje o
upuiva je a Isus a Hrista" .
Uskoro su jav a glasila ri skog sveta us erila svoju pa ju ka ovi Isusovi sled e i i a, opisujui
njihove aktiv osti kao oka t e, a jih sa e predstavljajui e sa o kao ljude udovi ih verskih
azora ve i kao ljude koji su predstavljali pretnju javnoj bezbed osti i sur osti ri ske drave:
Hria i orga izuju eu so o taj a drutva koja postoje mimo zakonskog sistema... opskurna i
misteriozna zajed- i a zas ova a a po u a a i koristi koju iz jih stie... O i su rulja ogohul ih
zaverenika. Nzihov savez sastoji se iz o ih sasta aka sa svea i ritualo i eljudski
terevenkama... Preziru hramove kao da su grobnice, nipo- datavaju ogove i is evaju ae svete
obrede... Poput ko- rova ujaju odvrat a sastajalita a koji a se ovaj eas i savez okuplja i
u oavaju se po elo svetu... Kla jati se eko pogu lje o zloi u i... drve o krstu a ko e
je io raspet, to za jih z ai podizati oltare koji i dolikuju ovi izgu lje i i izopae i
ed i i a
(Origen, Protiv Kelsa, 8.17; 3.14; Minucije Feliks, Oktavije, 8.4; 9.1-6).
Sa i hria i su, prirod o, gledali a to drugaije. Ne sa o da isu o oavali ekog pogu lje og
zloi a", ovi ljudi i e e, koji su prouzrokovali toliki prevrat u drutvu, vrsgo su verovali da jihov
Isu s ije rtav, ve zaista i pstkki iv, i da je sa ji a kud god da se kreu Dap
. o js oda
io taj presud i i ila koji je osigurao traj i V p| \ ptaio hria sko pokretu. )at o to su
verovali da Isu s ijs rtav ve iv, jegovi prvi sled e i i ili su spremni na najneverovatnije rizike
kako bi proneli svoju poruku. Bati e, zatoe ja, rodolo i i progo i svih vrsta pa i sama smrt
ili su uo iaje i ds o ivota prvih rkava Dap
-5; 2Ko r 11 23-27) . No , izvanredni rezultati koji
su pratili njihove podvige ui ili su ak i takva ue ja vred- i pod oe ja.
Sve t se menja
Narav o, i a sve ovo gleda o s

ss. Ali, ako
udrou ak ad e pa eti. ) a o da je Crkva opstala i proirila
zamislimo sebe na mestu ovih prvih Isusovih sledbenika, bi- e a sasvi jas o da tada jihov
uspeh ije izgledao i alo sigura . Naprotiv, u skladu sa uo iaje i
erili a, sve je ilo protiv jih.
Sa Isu s io je Jevreji , kao i svi jegovi prvi ue i i, pa pre da se u eki krugovi a Ri skog arstva jevrejska vera potovala, rasprostra je iji je io a tise- mitizam. Postojao je i poseban prezir
pre a Jevreji a koji su iveli u Palesti i i koje su ri ske vlasti esto doivljava- le kao neshvatljiv,
fa atia i eurav otee arod. Osi toga, i Isus , a i njegovi sledbenici, nisu poticali iz viih
slojeva drutva ve iz rural e Galileje. Dovolj o teko ilo je ve i to da takve ljude eko uopte
saslua, i to u jihovoj sopstvenoj verskoj prestonici, u Jerusalimu, a kamoli da oni po belom svetu
uspe o opte sa o razova i Gr i a i Ri lja i a, izva gra i a svog ogra ie og iskustva. A upravo su to postigli, poto je pokret koji se spo ta o zaeo u jed oj ze lji a ru u ri ske iviliza ije
ajed o prerastao u va u drutve u, politiku i versku silu koja se ala u sa o sreditu ivota u
Carstvu. U e u je ila jihova taj- a? t a su Isu s i jegovo ue je zaista oz aavali i zato su
jegovi sled e i i osetili o avezu da to ue je pro esu do ajudalje ijih delova sveta koji su
poz avali? )at o isu, u esto toga, ostali kod svojih kua i prerasli u refor ator- ski pokret unutar
sopstve e jevrejske vere? I, kako su uopte ovi seljaii iz palesti skih za iti postigli da s takvi
uspeho saopte Isusov u poruku o razova o sta ov itvu a tikih gradova Italijs i Grke?
Da is
o odgovorili a ova pita ja, prvo
Grko
aslee
ora o razu eti svet u ko e su o i iveli.
Ne postoji niotkuda ponikla kultura. Svi smo mi bati i i prolosti. U svetu prvih hria a spolj i
oblici administracije i vlasti pripadali su Rimskom carstvu, ali njegovi kulturni koreni ponikli su iz
sasvi drugaijeg sveta. Nai a koji su ljudi raz iljali i govorili, jihova strenjihove nade i strahovi sve je to potipa-
lje ja i postig ua,
10
Aleksandar Veliki (356323. G. pre Hr. , i'\a je politika hslenizaiije stvorila svet u kojem \e
hria st.vo lako MOGLO
da se proiri.
lo iz preri skih vre e a. Ri lja i se jesu pokazali veti a a polju teh ologije, gradili impresivne
puteve i vodovodn e si - steme kud god da su krenuli, ali ideologija na kojoj se Carstvo temeljilo
poti ala je iz vre e a oko trista godi a pre Isusa, i poivala a viziji Aleksa dra Velikog
-323 . g.
pre Hr.) .
Aleksa dar se proslavio preko oi. Otpoeo je kao si
alo poz atog o las og vladara u
Makedo iji, ali io je tako rilja ta vojskovoa da je za veo a kratko vre e uspeo da porazi
ogo
presti ije vojske od svoje i da se uvrsti kao eprikos ove i ar itavog sveta tada poz atog itelji a
Sredozemlja. Veliko Persijsko carstvo palo je pred njegovim odredima, za njim je pao i Egipat, a
ko a o i druge ze ljs, jo dalje a istoku. Sa o dsset godi a posle svog prvog velikog uspeha
protiv Persijanaca Aleksandar je umro, vrlo mlad
- i ao je sa o trideset tri godi e. Meuti , jegovo se carstvo jo tada protezalo od Grke a
zapadu do Indijskog pot- kontinenta na istoku.
I Ilitiki gleda o, jegovu s rt o o ije adivelo peokr jeio. I [osls dosta spore ja eu
Aleksandrovim vojskovoa a, teritorija Carstva je podelje a, da i se gotovo tri stotine godina
kasnije najzad ponovo ujedinila, kada je Ri - mljanin Oktavijan (63 . g. pre Hr . - 14. g. Hr . ere)
ko a o osigurao isto i deo Sredoze lja kao deo sopstve og Carstva.
Helenizam
Oktavijan je i sam bio briljantan strateg. No , umno- go e je traj ost svog uspeha dugovao i je i i
da je o de ve postojalo dalekose o kultur o jedi stvo gotovo svih a ija koje ee pokorio. Uprkos
jihovi raz oliki
a io al i preda ji a, ljudi su du itavog Sredoze lja ili du oko sve-
Trijumfalni
luk
u Pal iri Sirija . Hria stvo
se aj re irilo
upravo mo
hele istiki
Gradovi
s i svoje pri adio. ire svetu. I o i a istoku i o i a zapadu gajili su iste ade, i ali sli e
ogu osti za o razova je i a vrlo slia ai shvatali ivot. ak su govorili i isti jeziko
grki .
Sve je to neposredno izviralo iz genija Aleksandra Velikog. Za razliku od mnogih drugih diktatora,
Aleksa dar ije io ovis ik o vlasti je sa e radi. O ije io sirov i eotesa ovek. U ladosti je bio
ue ik velikog grkog filozofa Aristotela i ikada ije za oravio o o e u ga ovaj ee auio.
Aleksa dar je io fa atia u od osu a kulturu iz koje je po ikao i iskre o u ee da je sa grki
ai o ivota iviliza ija dosegla svoj kraj ji ilj. Bio je ree da podeli to sa ostatko sveta i
preduzeo je korake kako i osigurao da grki o iaji, religija i filozofija - pa ak i grki jezik budu
prihvae i u svi o lasti a koji a je zagospodario. Svu -
12
da su podiza i gradovi u grko stilu, sa grki hra ovi a. pozoriti a i sportski ars a a. Nai
ivota koji je iz to - ga proizaao hele iza " potrajae jo gotovo hiljadu godina posle
Aleksa drove s rti i izvriti du ok \ticaj na budu- i tok itave zapad e iviliza ije. Toko m prvih
vekova svog postoja ja hria ska Crkva ee se i oi da dozvoli da za- nemari ovo masivno
kultur o i ideoloko zda je. Crkve i po - glavari su, a kraju, ili pri ora i da saopte, ak da redefiiu, svoju veru u ter i i a hele istikog pogleda na svet, a posledice toga i do danas imaju uticaja
a hria sku Crkvu.
Aleksa dar Veliki prikaza kao og a oviu koji je kovao Lizi ah. kralj Trakije ol
pre Hr.
. do
. G.
Stupanj do kog js svaka od nacija ponaoso b usvojila helenistiku kulturu prirod o se razlikovao od
mesta do mesta. I opgkad su pro e s ile sa o povri ske. I e a lokal- pp \ . i ogp ja
ogla su iti za e je a grki o li i a, ali NVIN a koji su opi potova i u ogo e i opstajao.
Pored goga . svet, radom okupiran, imao je vrlo malo vremena i prilike za filozofske rasprave i
sportske aktiv osti, pa su uglav o vladajue klase ile ajza avlje ije ovakvi ho iji- ma. On s su
se ajee sluile i grki jeziko , koji i je o oguavao da odravaju eu arod e ko takte i
izbegnu za - or u eophod ost ue ja ekoliko stra ih jezika. Grki uticaj bio je sveprisutan i, na
ovaj ili o aj ai , proeo sve pore drutva.
Ovakvo su svetu, koji je do i iralo sve grko, prvi hria i o arodovali svoju poruku. Uprkos
njsgovoj veli- i i i raz olikosti. io je to svet u iji je svaki kutak do ra vest o Isus u lako prodirala.
Problem jezika gotovo da nije postojao; kulturne prepreke bile su minimalne, a do rimskog
13
vremena izgradili su se i veliki putevi koji su olakali putovanje s kraja na kraj Carstva. No , nisu ovo
ili jedi i i- io i koji su uo liili svet prvih hria a, udui da su do
1.
veka Hr . ere
oge ljude zaokupile i drugaije rigs.
Filozofija
Aleksandar je bio nadahnut lju avlju pre a veliki filozofi a klasi e Grke. Meuti , jihov ze it
ee proao jo dav o pre ovozavet ih vre. e a. Nasled i i origi- nalne generacije kreativnih
mislilaca nisu bili tog istog intelektualnog kalibra, pa se znatan deo filozofije usredsredio na detaljne
rasprave o pita ji a koja su se o i o svetu i i- la o i i i e it i . Postojali su i o i ije su
ideje ile pristupa ije od ideja drugih i koji su, sa i ti , privlaili sled e ike iz redova
otva
o i ih graa a.
Stoici
Oni su ili prili o uti aj a skupi a u ovozavet- o periodu. Ov u filozofsku KOL U os ovao je
)e o
. g. pre Hr. . Ros a Kipru, otiao je u Ati u i aposletku o de os ovao sopstve u
kolu u Stoa poikile Tre u , po kojoj su i do ili i e stoici".
Filozofija stoika zasnivala se na uverenju da i svet i njegovi stanovnici u krajnjem zavise od samo
jed og aela u a. Kako sa svst fu k io ie u skladu sa ovi pri ipo , ljudi koji ele lepo da
proive oraju iveti u har o iji s prirodo ". To ogu i iti prevashod o sledei svoju savest, jer i
ju adah juje isti u ". To js pak eto to je svako o- rao i iti sa za se e, pa su stoga stoi i
dosta insistirali na
sa odovolj osti". M ogi od jih ili su adaleko potova i z og visokih sta darda li og orala.
Nije i
ila stra a i spre ost da izvre sa ou istvo pre ego da izgu e sa opo- tova je i
dostrjanstvo. Hrisip (umro oko 206 . g. pre Hr. ) je osigurao opstanak stoicizma kao uticajne filozofske
kole, pa je u ared i vekovi a o a prola kroz ekoliko faza. U ra o- hria sko periodu je i
najpoznatiji prsdstavnici bili su Seneka (4. g. pre Hr . - 65. g. Hr . ere), Epiktet (55-135) i Mar - ko
Aurelije (121-180) .
14
Parts o u A. l \ti.h filozofa sars Grks. a i dale uitip

vremenima.
estu u ovozavet i
Ovak o shvata je ivota e i ov o ije oglo iti u sdlio . s s paroito zato to ije uzi alo u
o zi r drut e u stiariost svog vre e a. Ak o je u " ispu javao sve p adah jivao < ve, ato o da
nisu svi ljudi bili isti? Za - to je ilo TOLIKO ro ova osue ih da a jedvite jade sasta- i\,.1|\ kraj I
kraje svog ed og ivota? Stoi i su ogli a p o odgoiori da <u u s o u u ro ovi ili jed aki
aru, ali , tvrd ja ije pruala ikakvu utehu i ro ovima ni onima ko|p su se starali za njihovo
dobro.
Epikurejci
O i su predstavljali ared u popular u filozofsku kolu hele istikog do a. Posedovali su a tiki

pedigre po- tiui od grkog filozofa Epikura
-270 . I' . pre Hr.) . Epi- kurejci su usvojili potpuno
drugaije shvata je ivota. Pre da su
ogi Gr i raspravljali o to e ta se dogaa posle s rti, o i
ita od toga isu prihvatali. S rt js kraj, govorili su, i jedi i ai da se ivot os isli jeste da se to
vie odvoji od s rti. ivot do ri i e zadovoljstva". )a Epikura su zadovoljstvo bile stvari poput
prijateljstva p duev og ira, ali
15
ogi jsgovi sled e i i zadovoljstvo su tu aili drugaije i prouli se po svojoj lako isle osti.
Ov e i druge filozofske kole i ale su
ogo sledbenika iz redova intelektualaca novozavetnih
vre e a, ali ikada isu ile pose o privla e o i o svetu. Retko kad su ogle da o uzdaju
strahova ja rad ikih slojsva, a ilo je u svako sluaju potre o pu o i vre e a i i telektual e
oi da i se ivot orga izovao a ai a koji su o i to prepo- ruivali. Grka filozofija i ala je
pre alo dodir ih taaka sa aso sveta koji ije spadao eu visoke i telsktual e i i ao alo
prilike da leer o traga za li i
oralo .
Relngija
Mnogim ljudima je prirod ije da ivot os isle reli- gijom, ali za one koji su helsnizam ozbiljno
prihvatali malo toga je moglo ostati izvesno. Mada su stvarali misaone siste- e koji su esto ili
neshvatljivi, filozofi su isto tako iz- lagali su ji
oga predaka religioz a u ee ja. jo je ilo ljudi
koji su i dalje potovali stare grke i ri ske ogove, ali z ali su da
ogi ue i ljuli tvrde kako ogu
dokazati da ta oa stva u stvari e postoje. Meu arod i putevi trgovi- e i putova ja ljudi takoe
su Evroplja e uinili svesnim po - stoja ja i drugih ogova i ogi ja u isto o delu Ri sko g arstva.
Da li su o i zaista postojali i. ako jesu, kako su se ogli od ositi pre a ivotu u veliki gradski
e tri a Grke i Italije?
Takve ejas os su a kraju dovsle do o oga to se zgod o oe opisati kao erv i slo
hels istikog sveta. Fi - lozofi su o ezvredili tradi io al e ai e os iljava ja ivota, ali isu uspeli
da uspostavs uverljivu alter ativu, pa su se, kao rezultat toga,
ogi ljudi ali u oral o i duhovnom vakuumu. Religioznih ideja koje bi popunile tu prazni- u ije edostajalo, pa su ljudi, ije se
povere je u aslee u duhov ost aruilo, ili sire i da po ovo pokuaju sa ilo i e to i i
moglo uliti novu nadu u neizvssnom svetu.
)e lj e a isto o ru u hele istikog sveta i ale su sopstve e drev e religije, uglav o
epoz ate gradsko sta ov itvu zapad og dela Carstva. O o alo to se o ji-
16
a z alo avodilo je a po isao da su duhov ije" od ra io- palistikih i aterijalistikih pogleda na

svet zapad ih islila a. Ov i i io i su, ko i ova i s prirod o rado- z alou pred epoz ati ,
stvarali sve vee za i a je za e- zapad e vere. i je i a da su eke od jih ar delovale sa- glasnim
sa pristupa iji zaklju i a grke filozofije sa o je posluila da uvea jihovu privla ost. Naroit o
su se dva aspekta zapad e filozofije i ila srod i a ovi isto- nim religijama.
Da i o jas ili postoja je zla u svetu, filozofi su esto govorili da ovaj svet ije i jedi i, iti
najbolji. I Jostoji, govorili su, neki drugi svet, svet svetlosti i dobro - te, i o predstavlja ajz aaj iju
sferu postojanja. ljudi pripadaju to svetu zato to i aju duu", iskru svetlosti koja ije poveza a
sa teles i postoja je u ovo svetu, ve sa du- hovnim bie u to drugo svetu. Nae
kratkotrajno postoja- je ovde sa o je esre o re e, a da i se pro aao pravi s isao i
ispunjenje, neophodno je napustiti telo (koje je Pita- gora igosao kao ta i u due" .
Napored o s moralnom filozofijom ljudi poput Plato a, drugi veliki tok grke isli avio se
filozofijo prirode, o i to is o da as azvali auko , pokuavajui da otkrije kako stvari
fu k io iu i kako je uree sve ir. Istraujui taj e sve ira, Gr i i Ri lja i ili su fas i- nirani
kretanjima pla eta i zvezda, koja su tako pre iz a i pravil a da su
ogi od jih verovali da se klju
sveukup og ivota, a eki ai , alazi upravo u to e.
Tako je pripre lje put prodira ju roj ih isto ih religija u Ri sko arstvo. Astrologijo su se
isto i udra- pi po o i dugo avili, kao i ogu ou rei kar a ije. Ne - dugo zatim ove
spekula ije, isko i ova e sa zaklju i a grkih au ika, stvorile su ov religijski pokret u
hele istiko svetu.
Gnosticizam
Ovaj ter i da as se esto koristi da opie ovaj pokret. M ogo toga u vezi sa jegovi
poreklom ostaje ne- izves o i postoji dosta eslaga ja o to s da li je postojao ve
ta i
17
poetko
. veka ili se razvio tek kas ije kao posledi a ire- ja sa e hria ske poruke. Postoje
dokazi koji potvruju e- govo postojanje u 2. i 3. veku Hr . ere, a nalaze se kako u gno- stiki
doku e ti a tako i u spisi a rkve ih poglavara koji su pisali da i ih o ovrgli. Oigled o je u to
vre e ovo io iroko rasprostrae pokret. U ovozavet o periodu g osti- cizam verovatno nije
postojao u bilo kakvom organizovanom ob - liku, premda ove kasnije skupine njegovih poklonika nisu
iz- gradile svoje siste e i iz ega, ve su i korporirale grau
Tradi io al a grka religija
Grka i ri ska religija u

razliiti i e i a. Do
ogo e su nalikovale jedna drugoj. U obsma figuriraju isti bogovi, pod
. veka pre Hr . i e o je ide tifikova o dva aest ogova i ogi ja kao klju a oa stva pa teo a.
Svaki je i ao svoju rili o usku sferu uti aja, a ver i i isu ili poklonici samo svojih omiljenih
ogova ve su svi a odavali du o potova je kako i svaki vid ljudskog iskustva ogao iti
lagoslove oa sko pozor ou.
Dva aest glav ih oa stava ge eral o je za ilja o kako ive kao velika porodipa u )evsovoj alati
a pla i i Oli pu otud aziv ..oli pijski" pod koji su esto poz ati . Postojala su i druga oa stva,
poz ata kao hto ska" o d grke rei s/iNop, to z ai
,.ze lja" , ada isu za ilje i kao opozi ija oli pijski , i u oral o
iti u duhov o s islu.
Hto ska oa stva isu i ala sa< vi
egativa uti aj, pre da su ogovi podzs og sveta i s rti
svakako zauzi ali istak uto esto eu ji a. No , u jihovi redovi a ilo je i pozitiv ih ogova:
hra a, pri era radi, ie iz ze lje, a i )ev s i ogao imati za zemlju vezan, htonski vid svog
karaktera. Vei a glav ih ogova je i ala zaista eskraja iz epiteta koji se opire pre iz oj
klasifika iji. Pojedi a e drutve e zajed i e epresta o su teile defi isa ju kvaliteta i
oi svojih pose ih oa stava koja su, a eki ai , ila oso e a razlikovala se od duhov osti
upra java e eu drugi
arodi a iro hele istikog sveta. Tak o je, a pri er, ..)evs pla i skih
vrhova" i ao oso i e koje )ev s grada" ije posedovao, ili. da da o pri er iz Novog zaveta,
Arte ida efeska" Dap

darivala je lagoslov i darove koji isu ili dostup i poklo i i a
Arte idi ih kultova drutih hele istikih gradova.
koja je ve due vre e postojala. Nekoliko k jiga Novog zaveta odnosi se. izgleda, na ideje koje su
kasnije postale sredi- je u g ostiko. ue ju, pa je oigled o da su ove ideje eza- visno lebdele
religijsko at osfero ra ijeg hele istikog razdo lja.
G ostiko raz iljae zas ivalo ss a verovau da postoje dva sveta: svet duha, u ko e pre iva Bog, i
taj je svet ist i sveti, i svet aterije, u ko e ive ljudi, a koji je zao i iskvare . Ovaj Bog, sveti i ist,
govorili su gnostici, ne mo -
jeli o i u hra u, isu starili, iti su u irali. Ak o je ilo zlat og do a kada su se ogovi i ljudi
slo od o eali jed i s drugi a, to vre e odav o je prolo i sada je postojao veliki jaz koji razdvaja
ova dva vida postoja ja. Postojala je, euti , i trea skupi a heroji, koji su isto tako mogli biti
proslavlja i, iako su ili ii od ogova. Hero j je o i o io s rt ik koji je. postigavi velika dela,
u ro i iji gro je ogao posta I i
sredite kulta.
Hele istika religija ije i ala orga izova u pe tral u strukturu koja i a et ula jed oo raza
sistem verovanja svim mnogobrojnim
< vetiliti a. Mada su pojedi a oa stva i ala sopstve e svete ike, priz atog profesio al og
svete stva ije plo, a iti svete ik ije ilo i os ov o za i a je. Autoritet u pita ji a religije
uglavnom su posedovali nosiopi svetovne vlasti. u porodipi je to bio og
.1 u gradovima-drava a lokal i agistrati ili ak skupti e svih graa a. Najz aaj iji verski
delat i i esto su ili vidov ja i, koji i izri ali iroroa stva tu aei oa sku olju svako e ko i ih
upitao za
Iako su bogovi mogli biti predstavljani u ljudsko
o liju
p poti ati, kao p ljudi, od Majke )e lje, o i su ili eroe i. isu
/8
ilje je i odgovarali su a ajrazliitija pita ja, od li og
Nla i a O. p. pre a preda ju

lo
ogova Grke
itologije.
19
e, po defi i iji, uestvovati u o o e to se z va u ate- rijalnom svetu. Spasenje (kako god bilo
defi isa o e oe iti poveza o sa ivoto ovde, ve jedi o oe iti kvalitet koji se da pro ai u
to drugo , duhov o , svetu. Pre a to e, ajveu ogu ost da pro ae kraj ji s isao jed a
osob a ima ako pobegne iz ovog materijalnog svsta u onaj duhovni i tamo otkrije istinsko ispunjenje.
)a vei u g ostika ova prilika
savetova ja, preko is elje ja, do razvoja a io al e politike ili voj ih pohoda. Proroite u Delfi a
bilo je jedno od najcenjenijih izvora takvih duhovnih uvida.
Ov o je ila o iaj a religija iji je do i a ta i ila pre ila potre a da se osiguraju tekua
ez ed ost i apredova je u raz i sfera a svakod ev og ivota ego to je to kao u hria stvu
bilo pitanje verovanja o Bogu, prirodi sveta i ljudi u je u. Preda ost se izraavala i o potova ja
oa stava. i razliiti
ogovi a i ogi ja a odava o je priz a je za utipaj u razliiti okol osti a i
staros i. do i a. ) o g toga je pogre o o grkoj ili ri skoj religiji govoriti kao o nekakvom
aroito ritualu ili siste u verova ja. Religioz i o iaji koji a je priz ava a suti ska stvar ost
ogova i ogi ja ili su aprosto deo svakod ev og ivota a e je ouva ju sta il osti drutva,
bilo u sklopu rituala prelaska, prav ih tra sak ija, voj ih pohoda, ili ilo ega drugog o e u su ljudi
vodili rigu. Hele istika luhov ost. pre a to e, ije ila i alo i dividualistika i ideja o
posedovanju
li og od osa sa eki od ogova ije ila je regular i deo. Sa so iolokog gledita sve se svodilo
a odrava je lagosta ja zajed i e kroz pridrava je korekt ih drutve ih o raza a u pravo vre e i
a pravo
estu. To se lako oglo izvesti tako to i, a
Apolonov
hram u Delfima.
Ovda je proroite
konsultovale
su sve grke. a i mno-
Gs stra e drave. pre

preduzi a ja va ih
20
poduhvata.
a skstvo astupala je sa s ru, kad dua aputa telo. Me - uti , isu svi auto atski kvalifikova i
da dosegnu svet du - ha. Da i to postigao, ovek ora u svojoj prirodi i ati uti- s utu oa sku
iskri u, i ae e se posle s rti jed ostav o vratiti u ovaj svet da otpo e jo jed u es isle u ru du
te - les og postoja ja. ak i o i koji ovu oa sku iskri u poseduju nikada ne mogu u potpunosti
iti sigur i da s dostii
primer, do ai delovao u i e la ova svoje porodi e, a lokal i agistrati kao predstav i i itave
zajed i e. Odgovarajua esta za ogoslue je isu orala iti pose a svetilita ili hra ovi, pa su
na hiljade hermi (kamsni stubovi sa glavom boga Hermesa na vrhu i falusnim simbolo.m spreda),
otkrive ih uz puteve ili a uglovi a uli a, pozivale prolaz ike da zatrae po o ovog oga i da ti e
priznaju i svoju solidarnost sa zajednicom u kojoj je herma bila postavljena.
rtvova je je ilo uo iaje
ai za zado ijanje
paklonosti bogova - o i o rtvova je ivoti ja, ada su ogle iti pri oe e i itari e ili voe.
Daleko od ra e zgode, ovo je u stvari uglav o
ilo vre e slavlja i praz ova ja, jer su sa o loiji
delovi rtvova ih ivoti ja ili zaista pri oe i ogovima, dok bi se najbolji mesni odresci pojeli na
zajed ikoj goz i. Postojala je i oz ilj a stra a svega toga, a poklo i i su redov o pri osili rtve kako
i zado ili aklo ost oa stva zarad eke aroite stvari. Ov o ije shvata o kao pokuaj
potkupljiva ja ogova, ve vie kao paip da se potvrdi dvos er ost od osa iz eu ogova i ljudi,
koji su fu k io isali po uzro o-posledi o pri ipu, predvidljivo i stoga i redosledo
utvre o .
Sa sve jai uti aje filozofije eiz e o su se postavljala pitanja (1 sistemu verovanja. U najranijem
periodu uzi a o je zdravo za gotovo da su prie o ogovi a i jihovi deli a prie o stvar i
oa stvi a i da se o o to je. u ji a opisa o zaista i z ilo. Po d uti aje filozofije, ogovi prie o
ji a tu ae i su kao si oli prasile ili apstrakt og aela koje lei u os ovi sveta. Iako to ije po
pravilu vodilo intelektualnom ateizmu ili diskontinuitetu tradicionalnih oblika verovanja, do
ovozavet ih vre e a pro e e u kulturi koje su o uhvatale i sveu svest o alternativnim religijskim
tradi ija a su, u ko i a iji sa rastuo duhov o
eizves ou, podrile olako prihvata je
tradi io al ih hele istikih verova ja, ada opa isu u potpu osti estala sve dok ph, vekovi a
kas ije a kraju ije istis ulo sa o hria stvo.
21
ko a o oslo oe je , jer zli tvora ovog sveta De ijurg i jegovi saues i i arho ti lju o or o
uvaju svaki od ulaza u svet duha. Da i se kraj jih prolo, iskri a ora iti prosvetlje a u pogledu
sopstvene prirode i prirode istinskog spase ja. )a ovo je potre o z a je " grki g osis" . Kada su
g osti i govorili o z a ju", isu islili a i telektual- o poz ava je religijskog ue ja ili auke. O i
su upuivali a isti o iskustvo eposred og poz a ja" vrhov og Boga.
Ovakvo verovanje je u praksi moglo dovesti do dva sasvim suprotna ekstrema. Jedni su govorili da bi
ilj potpu og oslo aa ja iz okvira aterijal og sveta ogao iti aj olje ostvare strogo askezo
koja i se uspe o odrskla real osti jihovog ljudskog postojanja u telu. Ali, bilo je i drugih koji su
verovali da su uz po o isti og z a ja" ve ili oslo o- e i svih aterijal ih okova, pa je, pre a
to e, o o to su u ovo ivotu radili ilo sasvi
e it o za jihovu ko a u duhov u sud i u.
Smatrali su svojo du ou da pokvare sve to ih je dovodilo u vezu sa ivoto u atsrijal o
svetu, ukljuujui tu, i to aroito, egove oral e sta darde i o o a ta se gledalo kao a
uo iaje e o like po aa ja.
Nije teko pratiti poveza ost ovakvog gleda ja sa raz im skupinama koje se pominju u Iovom zavetu,
mada se moramo podsetiti da ne postoje dokazi da je u ovom periodu sve to bilo povezano u jedan
svsobuhvatan sistem. Ipak, Pa - vlove posla i e Crkvi u Kori tu esto odaju utisak kritike pogleda koji
bi svakako ili srod i kas iji g osti i a, dok se Posla iia Koloa i a, Prva Jova ova i Otkrove js takoe, izgleda, ave rasprava a o ljudi a koji su astojali da hria sku veru izloe a slia ai .
Misterijske
religije
Neposreda e otiva doivljaj Boga i ao je podjed- ako klju u ulogu i u

ogi
isterijski
religijama koje su se pojavile u Rimskom carstvu. Jedna od najpoznatijih bio je mitraizam, veoma
populara , aroito eu ofi iri a ri ske vojske. Bilo je, euti , i
ogo drugih, u vezi sa
bogovima iz Male Azije i Egipta, ili sa tradi io al i grki o iaji- ma. Poput skupina gnostika, i ove
su grupe njihovih poklonika ile po pravilu taj a udrue ja, pa su aa pose a saz a-
22
Mitraiza je io aj o ija
isterijska relija u Ri sko darstvu iz vremena apostola Pavla.
NJegovi poklo iii verovali s da e og Mitra spasti svoje ver e i po oi i da odu u raj. Ovde
persijski bog
Mitra u ija ika kao rtve i pri os ri ski hra
Engleska).
posvee Mitri, Vol ruk,
London.
nja o njima stoga nemi ov o ogra ie a. Ipak deluje verovat o da su se

oge od jih pojavile kao
pro alas i religija koje su ile poz ate ve hiljada a godi a u raz i plod i o lasti- ma drevnog
Srednjsg istoka. Noihove mitologije svakako odraavaju iklus s e e godi jih do a gde ovi ivot
prolea prati pusto zi e, to sve si olizuju s rt i po ov o raa- nje bogova plodnosti.
Stare religije Egipta i Palestine uglavnom su pro - slavljale ove periodi e pro e e u prirodi
godi ji sve - a osti a toko kojih su jihovi svete i i i svete i e igrali uloge oa stava , est
o u rituali a sa izrae i seksual i prizvuko , a u hele istiki
isterija a takvi rituali prerasli su
u isti a iskustva pojedi a ih po - klo ika. Origi al a itologija je pre ese a sa ve og i- klusa
prirode a iskustvo pojedi a ih ljudi, koji su sa i govorili o iskustvu s rti i po ov og roe ja, toliko
z aaj- nom za drevne zemljoradnike.
Ovi
isti i
iskustvi a
oglo se pristupiti o -
redo i i ija ije. Jeda opis posvee ja svete ika pre osi kako je o s eta u ja u iskopa u u
ze lji, prekriva u ra o od prua Prude ije, Ve ii ue ika, ,
- 1150). Nad tim bi bio
zakla ik si ol ivota i plod osti i krv i - ka ikljala i adole, atapajui posveiva og. Kada i
se svete ik zati pojavio, ljudi oko jega popadali i ii e kla jajui u se, jer je o sa sada
postao oa stvo, atoplje
23
ivoto
ika.' Bs z su je se posvee je svete ika u svoji pojedi osti a razlikovalo od
posveiva ja eks o i e oso e, ali oe o pouzda o zakljuiti da se sledio slia o raza , dok
postoji o ilje svedoa stava koja dokazuju da su raz ovr- s i ssksual i o redi esto i ali sredi ju
ulogu u tome.
Misterije su posvee i a ulivale adu i osea je sigur osti, i u li o i u drutve o pogledu.
Pojedi i su razvijali osea je li og s isla i svrhe u ivotu, a isto tako su postajali delo izdvoje e
grupe koja je delila ista tajna iskustva i esto delovala kao udrue je o ih koji su se euso - no
ispo agali u tego i i u i vre e i a.
Judaizam
Takoe je io veo a populara u hele istiko svetu. Bilo je za to i

ogo razloga, aroito zato
to js veliki roj Jevreja iveo u vei i vslikih esta i gradova Ri skog arstva. Ka o god i se
zaputili, nosili su sa sobo m svoja osobena verova ja i ai ivota. Pre da su jevrejske zajednice
oduvek ile sves e velike razlike iz eu se e i svojih i over ih suseda, uglav o
isu ile iskljuive i
vrlo rado su pri ale ove la ove. M ogi Gr i i Ri lja i ili su privue i.
)a gradsko sta ov itvo zapadnog dsla Carstva judaiza je, u suti i, io isto a religija i sadravao
je svu privla ost istsrije i i trigs koju je takvo poreklo osilo so o . No , za razliku od ezoteri ih
misterijskih kultova, judaiza
ije io teko razu ljiv ljudi a sa strane. Oni su mogli da uvide
jegovo prakti o delova je u svakod ev o ivotu svojih prijatelja Jevreja, jer njegov smisao nisu
prikrivala taj a iskustva, ve je io izraava kroz o ia porodi i ivot. Jo z aaj ije.
zainteresovani su i sami ogli proitati jevrejsko Sveto pis o a svo , grko , jeziku i sa ostal- no
se opredeliti pre ego to se posvete usstvova ju u ivotu jsvrejske verske zajed i e.
Jevrejski rabini bili su spremni da iskoriste ovu otvorenost judaizma prema ljudima koji po narodnosti
nisu bi-
Gr starog vsrova ja . ss ivsp al
i \ krvi. - Prim. pren.
li Jevreji. ak i u Isusop- ,-s e s> , ...... spguzijaza jevrsjsk h ra i a za deljs je vers sa drugi a, pa
i nutovanje kopnom i morsm da bi ss to postiglo, bili lege dar i M t z
. tavie, jevrejsko
aglaava je strogih sta darda li og i drutvs og orala aplo je a topao prije
eu
ogi
grki i ri ski i telsktual p a, ezadovolj i popustljivo- u sopstve e kulture. I eki od jih
primilp su jevrejsku veru, prihvatajui svs za.hteve starozavet og )ako a i postali prozeliti", a drugi
su prihvatili sa o starozavet o ue js o o- ralu i do ili ppp status ogo ojaljivih. Ov e skupi e
odi- grale su va u ulogu u razvoju ivota ra e hria ske Crkvs. Jsda od prvi.h sjevrejskih hria a
pomenutih u Novom zape- tu, Kor elije, ri ski e turio , io je ogo ojaljivi Dap
, i dok su prvi hria ski
isio ari pro osili svoju
poruku iro Ri skog arstva, esto su ailazili a odue- vljeii prijs

su takvi ljudi a. )aista,
Pavle je osetio da je izuzst o va o pre eti poruku ovi ljudi a, te je kao pravilo ustanovio da u
svako gradu u koji je odlazio uvek ajpre poseti ta o ju jevrejsku zajed i u.
Hrika stvo
Ovako je, dakle, izgledao svet u koji su prvi hria- ni doneli svoju poruku o Isusu. Bio je to svet
iupa iz svo - jih korena, svet u potrazi za novom samospoznajom, ispunjen verama i ideologijama
koje su se utrkivale i sve redom tvrdile da imaju odgovors na velika pitanja tog vremena.
U ovo ko tekstu ere o e ala uspeh hria ske vere
od os ov ih i-
os se o jas iti a
ogo ai a, ali jed a
24
je i a je upravo ta da je hria ska poruka davala odgovor a klju a pita ja koja su za ri javala
ljude date kulture i datog tre utka, a pre osili su je ljudi koji su jas o razu evali ta je tre alo i iti
da i se dokazao je z aaj za svakod ev e rigs o i ih ljudi. Kreui se iz svoje do ovi e a
udalje- nom rubu Carstva , prvi Isusov i sledbenici su dolazili u gradske centre zapadnog Sredozemlja i
uspevali da izau u su - sret potre a a ljudi sa koji a su se sretali. Ne sa o da su

sa pitanjima koja su ti ljudi iostavljali, i
ogli da se suoe
Tradi io al a oa stva Grke i Ri a
to na jednom intelektualnom nivou, nego su pri tom - a to je z aaj ije od svega sabranja
hria skih ver ika, koja su usta ovljavali iro Carstva. i prakti o pokazala osea je svrhe i s isla
ivota za koji a je toliko ljudi tragalo.
Isusov a tvrdnja da je on ispunjenje starozavetne vere dala je njegovim sledbenicima prednost. Grci i
Rimljani kao i issljeni Jevreji - eleli su, prirod o, da saz aju ta je to to su hria i i ali da kau, a
poto je Stari zavet ve io prevede a grki, prvi hria ski
isio ari a
Jevreji i judaizam u Rimskom carstvu
Zev s
Vrhov o oa stvo, ota ostalih ogova: ri ski Jupiter. Her a
Sestra i supruga Zevsova: rimska Junona.
Atin a Boginja rata, mudrosti i
umetnosti; rimska
Minsrva.
Apolo n
Juii er
Afrodit a
Boginja ljubavi i lepote; sa Kitere; rimska Venera.
Herme s
Bog trgovi e. pro alazatva, lukavosti, krae; glas ik ostalih ogova: pokrovitelj
putnika i varalica; putovoa
Hro
rtvi a u Had ; ri ski Merkur. Hefes t
i og vatre i kovakog za ata; ri ski Vulka .
Vei a ljudi pretpostavla da js u ovozavet o vre s glav a do ovi a Jevreja ila Palesti a. U stvari,
verovat o je vie Jevreja ivelo u gradovi a poput Aleksa drije u Egiptu ego to ih je ilo u sa o
Jerusali u, a sveukup o gleda o vie ih je ivelo razasuto
po svi vei gradski. e tri a Ri skog arstva ego to ih je ilo u Palesti i. Josif avodi
komentar rimskog pisca S trabona da je jevrejski narod ..ve dospeo u svaki grad i ije lako pro ai
ijedno mesto u nastanjeno.m svetu koje nije primilo ovaj narod i u kojem se nije osetpla njegova
o" Josif, Judejske stari e, . . .
U starozavet a vre. e a o ze lji i arodu Izraila raz ilalo se kao o zatvorenom geografskom i
a io al o e titetu. Starozavet a pria je zaista svoji vei delo i zai teresova a za to kako su
se pre i Izraila okupili, udui da su ili razliitog st ikog porekla i ujedi ili se preko zajed ikog
aslea, a
usredsree a je i a jihovu ze lju, aroito a grad Jerusali . No , do
Bog sunca, proricanja, muzike, medicine, poezije; rimski Apolon.

Artemid a
Devia ska ogi ja ed osti, lova i
ese a;
Apolonova sestra bliznakinja; rimska Dijana.

Posejdo n
Bog mora, zemlotresa, konja Zevso v brat;
Are j
Bog rata; rimski Mars.
Dsmetr a
Boginja zemljoradn>e plodnosti, braka; rimska Cera.
Dioni s Bog vina, ekstazs i orgazma:
rimski Bah.
Isusovog vre e a pro es se poeo odvijati u o r uto
prav u i
jevrejski arod je sada iveo svuda po svetu. Razasutost, ili dijaspora raseja je" , otpoela je
vekova pre 586 . g. pre Hr. , kada je Navuhodonosor, nl Vavilona. osvojio parstvo Ju/!> Kao vid
nametanja apsolutne kontrole nad pokorenim narol poveo je sa sobom najtalentovanije i
najuticajnije
ogo
Rska Eufrat u blizini Vavilona, domovina velikog broja Jevreja
rimski Neptun.
26
Atina
De era
posle Navuhodonosorovog osvajanja Vavilona 586. g. prs Hr .
27
ije lo teko da svoju poruku o razloe spe ifi o ter - minologijom. Pors d toga, hria stvo je
za stanovnike zapad- ih gradova osilo u se i odree u vred ost koja je po ui- vala radoznalost,
kao jed a od
ogih rsligija koje su do ete sa istoka. Na Palesti u se dosta iroko rasprostra je o
gledalo kao na sam rub civilizova og sveta i sve to je dolazilo iz tog kraja uvek i sasluali ljudi
razoara i u sopstve o religioz o aslee.
sta ov ike Jerusali a da ive u Vavilo u. Ov o je za jevrejski arod ila propast esagledivih
raz era. Politiki, to je ila ko a a katastrofa, jer jevrejski arod pikada vit e pee uivati
nezavisnost.
Ûprkos to e, euti . jevrejski izg a i i u Vavilo u postae ajkreativ ija s aga u itavoj
religijskoj istoriji jevrejskog naroda.
Za tradicionalnu jevrsjsku religiju, na njenom vrhu u, ogoslue je u jerusali sko Hra u ilo je
od sredi jeg zpaaja. Ljudi su svoju oda ost Bogu Izraila, i ko ti uira u odlu ost da se pokoravaju
)iko u, iskazivali svoji redov i odlae je u Hra i pri os je rtava u je. u. Ali ,
Navuhodonosor je razorio Hra m i pre.mda ostaci naroda koji je preostao u Jsrusalimu jesu nastavili
da ogoslue u jegovi ruevi a a, ak i ta uteha ije ila ogua o i a koji su odvede i u
Vavilo . Nzihova osea ja vrlo ogore o izraavaju rei Psaljia
Ps
1-6):
Na voda a vavilo ski
sjeas o i plakas. o opo i jui ss Sio a .
O vr a a sred jega vjeas o harfe svoje. O dj e iskahu koji as zaro ie da pjeva o, i koji as
o ori e da se veseli o:
Pjevajte a
pjes u Sio sku" .
Kak o e o pjevati pjes u Gospod u u ze lji tuoj? Ak o za oravi
te e, Jerusali e,
neka me zaboravi desnica moja.

Neka prione jezik moj za usta
ako te e upa ti , ako e uzdri
Jerusali a svrh veselja svojega.*
Jerusalim, u stvari, nisu zaboravili i nedugo zatim izgnanici su otkrili da zaista

Gospodu u zemlji
ogu pevati pjes u
* Prsvod . Da i a. Prpm. prev.
28
Ra i hria i ogli su, isto tako, pri a ljivo delovati i o i a koje su privlaili g osti iza i
misterijske rs - ligije. Sveukup a suti a Isusovog ue ja dosta se razlikovala od ovih mis.aonih
sists a koji su sgirali svst. Ali, upravo js iz tog razloga o o u edljivije od jih o ja javalo ivot u
ovo svetu, a ije hra rilo ljude da od jega odusta u i ataju o ogu osti a ivota u eko
drugo svetu. Hria ska po - ruka vrsto se zas ivala a dogaaji a koji su se odigrali u
tuoj", pre da je to izgledalo eza islivo. I ui ili su to u si agogi. U drugaije drutve o

iljeu
eke su stvari jed ostav o orale iti drugaije, pa lokal a si agoga ije predstavljala repliku
Hra. a u Jerusali u. Bogoslue je u Jerusali u ilo je poveza o sa iri oe je rtava, ali to vie ije
ilo ogue, pa je u ogoslue ju si agoge sredi je esto rtve oralo zauzeti eto drugo. "Gako
se razvio o lik ogoslue ja koji ije dozvoljavao rtvova js, ve js u esto toga stavio ov paglasak
a tradi io al e vidove pridrava ja )ako a kojp su se ogli pre ositi ilo kuda: a olitvu, ita je
Tore, potova je su ote. o reza je i pridrava je starih propisa u vezi sa pripre a jem i
konzumiranjem hrane.
Ov o prilagoava je tradi io al og jevrejskog ogoslue ja ilo je do te ere uspe o da su ga
Jevreji, kada su apoko
ogli da se vrate u otad i u, po eli sa so o iz E)avilo a. Jo kas ije,
pratei osvaja ja Aleksa dra Velikog, eki drugi preduzi ljivi Jevreji odluili su da se do rovolj o
isele u razliite krajeve Sredoze lâ i prirod o su usvojili si agogu kao e tral i izraz svoje oda osti
religiji i a iji. Do vre epa kada su prvi hria ski isio ari otposli svoja putova ja sa novom
poruko o Isusu, postojala je prostra a rea jevrejskih si agoga uzdu i popreko Ri skog arstva.
Nis u sve sinagoge bile potpuno iste. Ranije je jerusalimski Hra m nametao izvestan stspen centralnog
nadzora nad religiozni.m verovanjima i prakso , i u Palesti i je astavio to da i i sve do svog
ko a og razara ja . godi e. Si agoge su, euti , i ale
ogo vie slo ode za razvoj
sopstve og ai a raz ilja ja. Pro ls opsta ka Jevreja kao takvih u Vavilo u dosta se razlikovao
od izazova pred kojim se nalazio Jevrejin u Rimu, dok je situacija u egipatskom gradu Aleksandriji bila
a svoj ai drugaija. U svako lokalpo e tru ljudi su sa
za se e orali iz ai aj oLjI ai
da predaku veru pr lagode zahtevi a i prlika a ovog okrue ja. Gako su i razne sinagoge na
isto lokalitetu ogls doi do razliitih
stvarnom svstu svakodnevnog iskustva a Isusovo ivotu, s rti i vaskrse ju. O a ije od ver ika
zahtevala da se udalje od ivota koji su iskusili, ve da aterijal o postoja je shvate kao kontekst u
ko e je Bog io aktiva i saz atljiv a lia a- i . Hria i su, isto tako, ustvrdili da se ljudsko dovi
- tljivou e oe dostii do ar ivot, pri to
isu porekli vred ost ljudskog razu a e u su
isterijske reLigije teile . O i su tvrdili da sa. o razu o
ije ogue razaz ati s isao ivota.
Isti sko zadovolje je oe se pro ai, govorili su, kroz
Filon Aleksandrijski (oko 20. g. prs Hr. - oko 50.

/. Hr. ere . U svoji
spisi a tu aio je jevrejske ete spise sluei se kategorija a grke
isli.
zakljuaka. U Ri u su, pri era radi, eki Jevreji sasvi zadovolj o iveli prihvatajui
oge vidove
paga skog drutva, dajui ak svojoj de i lati ska ili grka i e a i usvajajui u et ike o like ri. ske
civilizacije, dok drugi, u istom gradu, to nisu odobravali i smatrali su da js to slabljenje i izdaja vere
predaka, pa su se kruto drali tradi io al ijeg shvata ja )ako a Jsvrejske i lije.
) a o i za Jevreje koji su se du oko zai teresovali za studije grke filozofije. Najpoznatiji od njih je
Filo , Jevreji iz egipatskog grada Aleksa drije. Vrlo alo pojedi osti se z a o jegovo ivotu
tre alo i da se rodio eto alo pre Isusa, a iveo je, verovat o, do sredi e etrdesetih godi a .
veka Hr . ere. Poticao je iz uticaj e jevrejske porodi e, a eki od jegovih roaka su se oz ilj o avili
politiko u Egiptu i drugde. Filo a je, euti , ajvie za i alo da rastu ai isli grkih pisa a,
aroito stoika. M oge jihove ideje su u ile lisks i dao se a posao da pokae da su jevrejsko
Sveto pis o i grka filozofija,
svako a svoj oso e ai , govorili, u stvari, isto. Da i to pokazao, orao je tradi io al e prie svog
aroda da sagleda kao vid alegorijskih ili si oli ih predstava o ih isti a koje su razlagali filozofi.
Ortodoksni Jevreji drugde u Carstvu u Filonu su sigurno videli izdajnika svoje religije, ali on je sebe
video kao je og ver og tu aa koji se svojo predako tradi ijo po osio e su jajui u to da
je o o to radi vred o truda i eophod o.
30
blizak li i od os sa Bogo , koji je, delova je Boijeg Duha, i ao eke oso e ost i isti ih
iskustava tako popular ih u o o vre e, ali, zahvaljujui to e to je io ukore je u ivotu i ue ju
Isusa iz Nazareta, oduvek je bio zasnovan na istorijskoj stvar osti ivota u ovo svetu. Pr i to se
hria stvo ije sa o staralo o i dividual o sa oispue ju. Kro z veru u Isus a ver i i su postajali
ues i i ove drutve e grupe Crkv e koja je ila u ogu osti da po udi os ilje i ko - tekst,
kako za sabornu tako i za pojedi a u duhov ost.
Postojalo je, ipak, i eto to je ujedi javalo sve si agoge ri skog sveta. To je ila jihova upotre a
grkog jezika. Jed a ge era ija s e jivala je drutu i
ogo roj a vei a Jevreja u Sredoze lju u rzo
vie ije u ela da govori ijed i drugi jeziko , pa je postalo z aaj o da se drev i jevrejski spisi,
apisa i u origi alu a he rejsko , prevedu a jezik koji je sada vei a Jevreja govorila i koji je
najbolje razumela.
Pravo poreklo prevoda Bi lije a grki prekriveno je velom tame. Prema jednoj staroj legendi, Jevreji
iz Egipta uspeli su da ubede egipatskog kralja Ptolomeja II Filadelfa (285247 g. pre Hr. ) da bude
pokrovitelj ovog poduhvata. Pria kae da je o poslao u Jerusali po ssda desetori u ljudi koji su
z ali i grki i he rejski i zakljuao ih o da u seda deset kelija dok svaki od jih e uradi svoj prevod.
Kada su posao zavrili, a sveopte zaprepate je se ispostavilo da je ova seda desetori a ljudi e
sa o izrazila iste ideje ve su za jih upotre ili i iste grke rei, e u se Ptolo ej toliko zadivio da je
s esta postao u ee u oa sko poreklo jihovog dela! U ovakvu priu isu svi verovali i u staro
vre e, pa drugi a tiki izvor, Aristejevo pis o, saoptava da su prevodio i stvorili preseda za sve
naredne prevode i radili kao odbor.
Verovat o ijed a od ovih pria e daje sa a po se i potpu izvetaj o to e ta se zaista z ilo i
ogi au i i veruju da as da je grka Septuagi ta kao verzija jevrejskog Svetog pis a tek
postepeno evoluirala tokom mnogih ge era ija. No , odakle god da je dola, i ala je ogro a uti aj i
z aaj. Bila je iroko korie a. isu se jo e sluili sa o Jevreji Ri skog arstva ve su je itali i
i telige t i Ri lja i koji su eleli da o jevrejskoj veri saz aju vie. O a je postala i Biblijom prvih
hria skih rkava. a to to je ila lako dostup a hria i a u ogo e je po oglo da podele svoju
veru sa ljudi a iro hele istikog sveta.
31
Nije teko uoiti zato su i kako prvi hria i ogli tako uspe o da ispu e duhov i vakuum
hele istikog sveta. Ali ovest o jihovoj veri
ogo je sloe ija od asu- i e podudar osti
drutve ih i ila a u staro svetu. I zaista, pria uopts ije otpoela u ovo preovlaujue gr- kom
svetu, te da bi se potpuno razumela, neophodno je istraiti taj po ekad za re i svet jevrejske
istorije i religije.
Palestina
njen
narod
Kada je Aleksandar pokorio stari svet, mnogi narodi su prihvatili njegovu politiku helenizacije. U
ogi sluajevi. a pri ali su je erado, a esto js hele pza
alo uti ao a do ae o iaje.
Na io al s i stitu ije p se prplagodils tako to i se usaglasile sa grki stilo , a vladajue klase su
sma- trale aroito koris i da prihvate grke avike. dok se i- vota o i ih ljudi grki uti aj
prakti o ije orao i dotai.
Vei a aroda sredoze og sveta elela je da zadri svu ko trolu ad sopstve i ivoto . ali su
do r o z ali da ih real i od osi u eu arod oj politi i o avezuju da se usaglase sa supersilama
svog do a. U svako sluaju, ak i ako je Aleksandrova politika helenizacije bila temeljnija od svega
to su druga stara arstva pa etala, o a ije ila ova za p- sao. Ve vekovi a su pokore i arodi
iskazivali svoju poti- je ost irihvata je kulture osvajaa. Podrazu evalo se da e ovo ukljuiti bar
formalnu odanost rsligiji gospodara. Mo - der e drave s jaju lik a pota ski
arki a a ili
novcu kada novi vladar stupi na vlast - u starom svetu menjali su statue i oltare u hramovima. Nije
oglo iti iz e ae je to da se pod grki vladari a od pokore ih aroda oekivalo da au esta
za grks ogove.
M ogi su ili volj i da to ui e, ali e i Jevreji iz Palesti e. )a jih prakti a politika i du ok o
doivlje a religioz a u ee ja isu ili tako lako po irljivi. Kao prvo. vera njihovih predaka oduvek
je insistirala na tome da postoji sa o jsda Bog, i taj jeda Bog ora se potovati ez vi- dljivih
predstava i u skladu sa riljivo propisa i odred a a. Druti arodi ogli su skazati svoju oda ost
Zev -
< u jod ostav o postavljajui jegovu statuu uz statue svojih bo - gova i ogi ja i ukljuujui ga u
rituale koji su se onde i ina- s odvijali, ali Izrail to ikada e i ui io, i gledao je a to kao a
potpuno poricanje nekih od najnegovanijih vidova starozavetne vere.
Helenizam i judaizai
Ove strepnje jevrejskog naroda zbog religije nisu se za vreme samog Aleksandra nikada znatnije
uveale. Proteklo je za- psta dosta vre e a od jegove s rti pre ego to su o e prerasle u stvara
pro le , pod grki vladaro u Palesti i, A tioho IV Epifanom (175-164 . g. pre Hr.) . Antioh je
pripadao dinasti- ji Seleukida, a njegovi prethodnici oduvek su dozvoljavali prvosvete i i a koji su
vladali u Jerusali u prili u lokal u ezavis ost. Naalost, sa prvosvete iki poloaj postao je
zato ik u utra je or e za vlast upravo u o o tre utku kada su A tioha Ri lja i po iavajue
porazili u Egiptu
. g. pre Hr. . A tiohov o os io js povree i o je odluio da a svaki ai
ponovo uspostavi svoj autoritet. Jevreji su bili laka msta i Antioh je u arirao u Jerusali odlua
da pokae ko je a vlasti. Bio je dovolj o upue da i z ao da razlozi za frak ijska trve ja oko
prvosvete ikog poloaja isu ili i- sto politiki, ve su ukljuivali i razlike u ilje ju sa ih Jevreja
o svojoj religiji. Niti ju je on razumeo, niti ga je njihova vera zanimala, ali, ako je uzrokovala probleme,
A tioh je z ao da u to sluaju je u o tre a u a jiti.
Odgovorio je proglaava je
ai i-
te eljite politike pri- sil e hele iza ije. Sve o o to je Jevreje i jihov
Nvi AntiohaIVEpifana (175-164. ?. prs Hr.). koji js vsrovao da \e oa stvo.
33
vota ajvie izdvajalo sada je za ra je o, ukljuujui i o re - za je, potova je su ote i ita je

tradi io al ih spisa. Jo gore, A tioh je aredio da jerusali ski Hra , iu tradi i- onalnog jevrejskog
ogoslue ja, tre a posvetiti grko
ogu )evsu. Da utrlja so u ra e, otvorio je Hra za sveukup o
sta- ov itvo ze lje, a o o je o uhvatalo i arode koji isu ili jevrejski ver i i. Ovaj vid kulturne
i tegra ije grki vladari Palesti e oduvek su s atrali poelj i , ali dok su jegovi prethodnici birali
da stvari pos atraju prag ati ije, A tio h je verovao da je sada suti ski z aaj i alo odstranjivanje jevrejske posebnosti kako bi osigurao sopstveni politiki opsta ak. Svidelo se ji a to ili e,
i ez o zira a posledi e, sve sta ov ike ze lje tre alo je o jedi iti grko religijo i sasvi grki
ai o ivota.
Antioh je ozbiljno potcenio snagu jevrejskog religio- z og osea ja. Jed o je bilo podizati oltare
grki
ogovi a, a sasvi
eto drugo u editi Jevreje da i se kla jaju. A ti - ohovi napori da
sprovede ovaj ovi rei sa o su uveali re- e ost jevrejskog aroda da uzvrati udara . Nije
proteklo
ogo vre e a i stvore je orua i pokret otpora koji je predvodio Matatije, svete ik iz
sela Modein, sa svojih pet sinova. On i su postali poznati kao Makaveji, a njihova takti- ka gerilskog
ratova ja ila je do te ere uspe a da je prolo sa o tri godi e pre ego to su A tiohove trupe
porae e, a jegova politika se orala preokre uti.
Jevreji i Rimljani
Sv e ovo odigralo se gotov o dve stoti e godi a pre Isusovo g vre e a. U euvre e u, Grke su kao
dominantnu su - persilu smenili Rimljani, ali Jevreje iz Palestine nikada nije apustila vrsta ree ost
da se odupru religijskom kom- pro isu i da, ako je ogue, ouvaju sopstve a prava a politiko
samoopredeljenje.
Ovaj eustraivo ezavisa stav u ogo e je rezul- tirao iz njihovog uverenja da su bili narod koga
je Bog naroito iza rao da vlada sveto pod vostvo iz avitelja koga i
ee o eao, a koga su
azivali Mesijo " . U jed o tre utku ogli su oekivati da e se to dogoditi u or al o toku
istorije. Drev e prie iz vre e a Davida i Solo o a, gotovo hiljadu godi a pre Isusovo g roe ja,
opisivale su Jevreje kao jednu od velikih svetskih sila. Nzihovi nedavni uspesi protiv Antioha pokazali
su da su o i i dalje ili sila s kojo tre a rau ati, ali za vei u Jevreja koji su u Isusov o vre e iveli u
Palestini bilo je oigled o da i se oralo desiti eto atprirod ih raz era e i li se o i ikada
oslo odili eli e ri ske ruke.
Bilo je, istovre e o, i o ih Jevreja koji isu eleli da se oslo ode ri ske vlasti. Postojali su u Palesti i
delovi drutva koji a je prijatsljstvo sa Ri lja i a ilo ugod o, pa ak i eu o i a koji su
slo odu gledali kao ideal alo je ilo spre ih da preduz u prakti e korake da je osiguraju.
Ri lja i su u Palesti i i ali ezavida zadatak. )a jih je ilo suti ski va o da osiguraju e u stalnu
ez ed ost, jer je ila glav a isto a gra i a elog Carstva. Pa opet su ili spre i da u pojedi i
prilika a i e ustupke jevrejski
azori a. Kada su postavili Iroda Veli- kog za vladara Judeje 37 .
godi e, adali su se da e o iti prihvatljiv za jevrejsko jav o
je je, jer je, pored toga to je io
oso a u koju su Ri lja i islili da ogu i ati poverea, o io i Jevreji , i je i a koja e ga, islili
su, preiorui- ti jevrejskom narodu i umanjiti njihov otpo r prema stranoj vlasti.
Iro d Veliki
Pria o Irodovo dolasku a vlast i o ostatku jegove vladavi e je zaista klasi a pria o i triga a i
bezob - zir osti. Ka o ar predstavljao je ko i a iju diplo atske rilja t osti i li og ludila. Pre da
o tome ne postoji po - datak izvan Novog zaveta, pria o to e kako je, poto je Isu s roe , pou ijao
de u u Vitleje u M t
prili o do ro se uklapa u o o to je o jegovo karakteru i po aa ju
pozpato. Svako ko bi se usprotivio njegovoj politici (ili jsdnostavno navukao na sebe njegovu
e ilost ogao je oekivati da e se sa ji
asil o razrau ati. Ok o u istva se i- kada nije
dvou io, pa ak i oko u istva la ova sopstve e porodi e: jed a od jegovih e a, Marija ,
pogubljena je po
35
si ova. Sa jed i
ogui
izuzetko , ijeda od ovih ije io ita olji od o a.
Judeja, deo Palestine koji je obuhvatao i Jerusalim, predata je Irodovom sinu Arhelaju. Nisu mu
dozvolili da se naziva carem Judeje, kako se njegov otac nazivao, nego je umesto toga dobio titulu
etnarha. Vladao je samo deset godina: sa poloaja su ga uklo ili Ri lja i. est e godi e Hr . ere
Judeja je postala ri ska provi ija treeg stepe a sa a es iko iz koja ikog stalea, koji je i
sa
io poti je ri sko
a es i- ku Sirije. Ov i rimski vladari Judeje kasnije su nazvani prokuratorima. Najpoznatiji od njih. svakako zbog povezanosti sa
/ rodiju je tvrava I
24. i 15. I. pre. Hr.
ilja ili
kilo etara ju o od Jerusali a. Izgradio ju je Irod Veliki iz eu
Nalazi se na mestu na koms ]e izvojevao jed u od svojih ajz aaj ijih po eda ad Haz o eji a.
I. pre Hr.
jegovo
aree ju, a io je u ea i u u istva dvoji e svojih si ova, Aleksa dr a i Aristovula . Sa
o pet da a pre svoje s rti, . g. pre Hr . , aredio je pogu lje je jo jed og svog sina, Antipatra, za
koga se oekivalo da e ga aslediti.
Ipak, Iro d Veliki ije azva Veliki " ez raz - loga i, za razliku od ra ijih vladara, Iro d je odravao
ir i red a itavoj teritoriji kojo je upravljao. Bio je odgovora i za za aa graditeljski program:
upravo je Iro d Veliki otpoeo izgrad ju ovog Hra a u Jerusali u, koji ije io zavr- e i za
Isusov a ivota. Iro d je podigao jo
ogo izva - red ih graevi a u Jerusali u i Kesariji, pa ak i u
drugim rimskim gradovima izvan svoje teritorije.
Trojic a Irod a
Kada je Iro d Veliki u ro . g. pre Hr. , Ri lja i su egovo arstvo razdelili iz eu troji e jegovih
preostalih
36
Podela Carsva pos.i s ri Iroda Ve.kog.
37
ovozavet o
poveu, io je Po tije Pilat, koji je Judejom upravljao od 26 . do 36 . g. Hr . ere.
Severni deo Palestine bio je predat Antipu, drugom Irodovom sinu. Ovaj je bio poznat kao tetrarh
Galileje i Pe - rea, a egova teritorija o uhvatala je i selo Nazaret u ko e je Isu s odrastao. A tipa je
um ogo e alikovao svo e o u i io ovek preprede i sklo rasko o ivotu. Da i se proslavio,
riljivo se poduhvatio izgrade o u e tal ih jav ih graevi a. Jeda od egovih velikih projekata
bilo je obna - vlja je Seforisa, gradia udalje og est kilometara od Naza- reta. Izgradio je i novi grad
Tiveriju a o ali Galilejskog jezera, i azvao je tako u ast ri skog ara Ti erija. Iro d A tipa io je i
taj koji je pogubio Jovana Krstitelja (M r 6 17i uzeo uea u sueu Isus u L k
-12).
Trei brat, Filip , dobi o je posle smrti svoga oca teritoriju na severoistoku Palestine. Osnovao je grad
Kesa - riju Filipovu u pod oju pla i e Her o . Od svih si ova Iroda Velikog, Filip je io jedi i koji se
pokazao kao odme- re i ovea vladar i ostao je tetrarh Itureje i Trahonita do 34. g. Hr . ere.
Pot o je Arhelaja s e io ri ski upravitelj, u Judeji je iz ilo vie usta aka protiv Ri lja a. Jevreje je
sve vie razdraivalo to to isu ogli voditi sopstve u politiku. Sa svoje stra e Ri lja i su postajali
sve a je zai teresova i da shvate sps ifi e pro le e jevrejskog aroda. Surovost i ko rumpiranost rimskih vladara podstakla je nadolazak plime jevrejskog a io aliz a, to se astavilo
sve dok 66 . godine najzad ije iz io opti usta ak. Ovaj usta ak ko a o je ugue
. godi e, kada je ri ski vojskovoa Ti t u velikoj
Religiozna
eri razorio Jerusalim.
odanost
Jevrejski istoriar Josif, koji je iveo u drugoj po - lovini 2. veka Hr . ere i bio prijatelj Rimljana,
saoptava da SU eu Jevreji a u Palesti i ila uo iaje a tri glav a i- ljea: Jevrejska filozofija
je trojaka. Sled e i i prve kole azivaju se fariseji a, druge sadukeji a, a tree, koja
38
i a reputa iju dis ipli ova ije, Ese i a" /ude/sk i rat , , . O takoe po i je i etvrtu grupu,
takozva e zilote, ali kako ih e u raja uvek eu filozofske kole, izgleda da su o i sai javali
ogo
la avije udrue je Judejski rat , , . Sve ove skupi e poti ale su iz godi a koje su usledile posls
makavejskog ustanka i njihovo stvar o la stvo je verovat o ilo alo roj o, iako se vei a ljudi
okretala ka ekoj od jih oekujui da ih povede, a vrlo slia ai o o e a koji da as ljudi
redov o glasaju za odree u politiku stra - ku a da for al o isu je i la ovi. Tri se od ovih grupa
redovno pojavljuju u Novom zavetu: sadukeji, fariseji i ziloti.
Sadukeji
Eva elja po Mateju, Marku i Luki redov o po i ju sadukeje zajed o sa fariseji a, pre da ove dve
grupe isu ile suti ski poveza e ve potpu o odvoje e i zastupale sasvi opre a ilje ja o
gotovo svi pitai a. Sadukeji su ili vrlo alo roj a grupa, ali izuzet o uti aj a, jer su je uglavo i ili z aaj iji svete i i jerusali skog Hra a , i okupljala je aji u ije slojeve jevrsjskog
drutva. Bili su ekstre o ko zervativ i u sve u i protivili se ilo kakvi pro e a a, a aroito
onim koje su mogle poremetiti dru - tve i a i$ îo. Iako su teorijski verovali u dolazak Me - sije,
uglav o
isu i ali ita sa politiki protesti a, jer i to sa o izazvalo eprilike s Rimljanima.
Naziv sadukej" ajverovat ije z ai si )adokov" , iako sadukeji sasvi

potomci svete ika )adoka koji se po i je u Drugoj k jizi Sa uilovoj
sigur o isu ili direkt i
15 24- . Mogua su i druga z ae ja i e a: ilo da potie od jevrejske rei zaod^ koja oz aava
oral i i tegritet" ili
praved ost", ili od grke rei $upS koja i ogla da z a- i la ovi vea". Svakako je isti a da je
jevrejsko Vee se - da desetori e Si edrio i alo eu svoji la stvo veliki broj sadukeja, ali
poto su preostali la ovi ili fariseji, ije izves o da li i ovo oglo iti poreklo ihovog osobenog
imena.
Sadukeji su bili konzervativni, i to ne samo politiki ve i u svo
jedino auto-
razu evau judaiz a. )a jih je
39
ritativno religijsko ue je io )ako . koji je Mojsej predao u prvih pet k ziga Jevrejske biblije
Pe tateuh ili Tora . O i isu i ali vre e a za ostatak spisa, iti za ilo koga ko je pokuavao
da ih protu ai ili direkt ije pri e i a situ- a Ci JU U k j j S U s e alazili. To z ai da pojedi a
verovanja judaiz a koja isu ila ekspli it o sadra a u Tori o i isu
15 2 0 25 m
10 15 20 25 30 35 40 1
I Utvre!
Tir
FENIKIJ A
u^r S Kesarija Filipova
GOLA N
delili sa ostalim Jevrejima. Iz tog razloga ael o isu verovali u to da je Bog imao smisla van
istorijskih dogaaja, dok su stvari poput vere u udui ivot, vaskrse je ili posled ji sud
GALILEJA
Horazin O.J
Kapernaum Û> Vitezda Genisaret
Kana
Magadan /
Dalmanuta g
'[^
smatrali neautorizovanim dodacima jevrejskoj veri.
Seforis
Tiberija^
js kro
Farisej i
Fariseji su ili daleko roj ija skupi a, sa, oda, oko est hiloada la ova u vre e Isusa. M ogi od
jih ili su profesio al i prouavao i Svetog pie a, ali drugi su se avili o i i poslovi a. O i su
ili arod a orga iza ija sa
otvo lokal ih grupa po vei i gradova i sela iro
Sredozemno more
Kesarija *
Gavata
JUDEJ A
SAMARIJA
Sevasta
Nazaret
Nain
Agria
(Samarija)
RagaI
L/OI la moru)'
(Azot
J<>11<1
Azo-
0
Antipatrida
E aus Nikopolis
Neapolis
Sihar
G.Gari &fMa a]i
Aleksa drij
Vetilj Verija *
Kolonija Amasa (Em.aus?)
Vitfaga Jerusalim^v i t a n i j a
Vitlejem
Askalon (Slobodan grad)
Gaza
JU D EJ A
Terevint (Mamre)
Hevron
Hirkanija
Irodij
/'
Engedi j
^Mrtvo mors.
Virsaveja
IDUMEJA
Masad^
u| ;
Da a ji Jevreji irouavaju Toru.
40
Pale si a <
:ve
vre e a
41
Palestine, a svaka od tih podru i a i ala je svoje zva i- nike i propise. Verovatno su bili
ajuti aj ija religijska grupa za Isusov a ivota. Sadukeji ih isu voleli jer su ovi verovali u stvari i i ili
stvari koje su daleko prevazilazi- le doslov o z ae je Mojsejevog )ako a. ali o i i ljudi su ih
izuzetno cenili.
Glav i prigovor sadukeja upue fariseji a io je taj da su sa irali
otvo propisa i pravila kako i
obrazlo- ili o o to su o i sa i videli kao pravo z ae je )ako a. Pre da fariseji jesu Jevrejsku
bibliju smatrali svojim vr - hov i pravil iko za ivot i verova ja, o i su takoe uviali da o a vie
ije i ala direkt u pri e u a tip drutva u ko e su sada iveli, a da i i dalje ila z aaj a, tre alo
ju je tu aiti a ov ai . Pri era radi, Deset Boijih zapovesti uile su ljude da potuju su ot ji
da kao sveti Iz l
, ali ta je to u stvari podrazu evalo? t a i ljudi tre alo, a ta e i tre alo
da rade su oto ? Da i prakti o odgovorili a ovakvu vrstu pita ja, fariseji su iz- loili, u vidu
spiska, jednostavna pravila kojih se svako mogao pridravati.
Jedan od spisa na koji su uticali, Pirke Abot (Pogla- vlje otaia , otpoi jao je saveto da se )ako
ogradi", to je podrazu evalo da se )ako zatiti od prekraja uokvira- vanje u opo i jua
pravila, svojevrs e z ake upozore ja, koji i a vre e zaustavili ljude da e dou u situa iju da prekre sa e Bogo da e zapovesti". Ov a a era ila je za svaku pohvalu, ali e a su je da i a
kraju dovela do tolikog go- ila ja sit iavih propisa da i ss pridrava je )ako a lako pretvorilo u
epod oljiv teret, pre ego u rados o proslavlja je Boije do rote , to je tre alo da ude . Tipia
pri er ila i pravila o potova ju su ote. Krojai a se i- je dozvoljavalo da u predveerje
prethod og da a izlaze sa iglo , kako se e i zatekli sa iglo u depu kada otpo e su- bota. No oni
su, kao i svi, ogli su oto proetati, sa o da ta et ja e ude dua od dve hiljade lakata, gru o
ree o oko dve trei e ilje", jer je to ila razdaljina ustanovljena pozi-
Ok o 1 km - Prim. Prev.
42
va je
a razdalji u koja je postojala iz eu aroda Izraila i kovega Saveza u vre e kada su prvi
put doli u Ha a ! Ov o je postalo poz ato kao su ot ji put".
Uprkos oigled o apsurdu ekih od ovih zamisli, nema sumnje da su ih se mnogi fariseji zaista
pridravali, pa i Josif ko e tarie da su fariseje sta ov i i gradova izuzetno visoko cenili jer su
propovedali ajuzvie ija oral a a- ela i pridravali ih se" Judejske stari e , , . Isus ih je
osudio za o o to je azvao li e erje ", a to i u ovo ko tekstu, izgleda, ila optu a da je
pridrava je jihovih sopstve ih sektakih iravila do ilo vei z aaj od o og koji zasluuje. U to
s islu, jihova pogreka, svojstve a
ogi verski zajed i a a, sadrala se u tvrd ji da je jedi i
ogui ai da se Bog spoz a pripad itvo doti oj grupi.
Isu s se od fariseja razlikovao u jo
ogo suti - skije s islu, jer se, izgleda, uvreilo ilje je da je
eija sposo ost da se pridrava Zakona postala kriterijum dru - tve og raslojava ja, a Isu s je to
neprestano dovodio u pita- je i sistirajui a to e da Bog i a pose u lju av pre a otpadnicima
i ljudi a sa argi a drutva i to e slia prezir pre a o i a koji su ili ko ve io al o religiozni.
Sve to se z a o fariseji a avodi as a su ju u ogu ost da su fariseji ikada mogli zajedno sa
Isuso re : N e dooh da pozove praved e, ego gre e" M k
.
Fariseji su, naravno, imali osobene stavove i o drugim pitanjima. Prihvatali su kao autoritst celo
jevrejsko Sveto pismo, a ne samo Mojsejev Zakon. Za razliku od sadukeja, ije i
ilo tsko da
veruju u ivot posle s rti. Sa - svi je ogue da su oekivali i Mesiju da doe i ispravi po - greke
njihovog naroda; i premda e a o podataka da su uestvovali u otvore oj po u i protiv Ri lja a,
verovat o su ss divili o i a koji jesu uestvovali.
Zilot i
)iloti su ili ljudi koji su se ajvie ukljuili u direkt u ak iju protiv Ri lja a. Ko eptual o su
verovatno delili mnoga religiozna verovanja fariseja, ali njihovo najva- ije u ee je ilo je da e
mogu imati drugog gospodara osim
43
Jevrejski ekel iskova u vre e prvog usta ka protiv ri skih vlasti.
-70. g.
Boga i za jih je to zpailo da proteriva je Ri lja a tre a da ude ajva iji zadatak. Josif
poistoveuje jihovog os ivaa sa oveko po i e u Juda, Galilej e koji je predvodio usta - nak 6.
g. Hr . ere, otprilike u isto vreme kada su i Rimljani svrgli Arhelaja sa vlasti (Judejski rat 2.8.1) . On ,
isto tako, saoptava da su se ovi ljudi u sve u slagali sa ilje je fariseja, ali su i ali eutaivu
strast za slo odo ; a u ee- ni su da samo Bog treba da bude njihov jedini gospodar i Go - spo d .. .
nema straha koji bi ih naterao da ov o ime daju ikom drugom ... " (Judejske starine 18.1.6.) .
Apokaliptiar i
Izvo r koji daje pose a uvid u religioz a iekiva ja koja su verovat o o razovala podlogu za Isuso v
ivot i jegovo ue je jesu dela poz ata kao apokaliptiki spisi. Re je o disparat oj zbirci spisa
ko pilira oj toko dueg vre e skog perioda, od kojih svaki sadri teorijska vie ja udu osti.
Ter i ..apokalipsa" doslov o z ai ..razotkriva je taj i", a ije jas o da li su jihovi sastavljai koje
aziva o apokaliptiari" i ili oso enu religioznu skupinu, ili su to bili pojedinci koji su pripadali
drugi grupa a koje po i je Josif. Pot o su ovi ljudi uglav o poz ati sa o kroz svoje spise, teko
je iti sigura , ali svakako je alo verovat o da je ijeda apokaliitiar io sadukej. Sredi ja tvrd ja
apokaliptiara jeste da su od Boga pri ili ova otkrive ja, a to sadukeji. po defi i iji, e i podrali,
jer su Mojseja s atrali jedi i oveko koji je ikada pri io oa sko otkrive je. Jed ostav ije je
apokaliptike spise poistovetiti sa eki vidovi a farisejskih verova ja. poto su fariseji izuzet o
aglaavali Bogo predodree i pla svetske istorije.
Ko god da su apokaliptiari ili, jihovi spisi i aju iz eo i ih oso i a koje ih i e lako
prepoznatljivim.
44
Ziloti su i dalje postojali kao gerilski pokret sve do zauzi a ja Jerusali a . godi e, a, ogue je, i
posle toga. Bar jeda od Isusovih ue ika, ovek po i e u Si o , io je zilot, a esto se isli da je
zilot io i Juda Iskariotski M k
. No , daleko tipi iji ziloti bili su ljudi poput Varave, koga je
sveti a oda rala da ude oslo oe , dajui u pred ost u od o- su na Isusa (M k 15 6-15) , ili
ei e ova i huka za koga se u jed o tre utku islilo da je Pavle Dap
-39) .
Esen i
Esene pominje nekoliko antikih pisa a. Po i ju ih Filo Aleksa drijski , lati ski pisa Pli ije i Josif,
premda ih po imenu ne pominje nijedan novozavetni pisac.
irok o je rasprostra je a pretpostavka da su o i pis i doku e ata poz atih kao Ku ra ski rukopisi.
Ov a skupina imala js svoje sedite u Ku ra u, a severozapad oj o ali rtvog ora. Lzudi iz Ku ra a
verovatno su vodili
Jako aglaavaju ivot a e esi a, vie ego svakod ev i ivot ljudskog iskustva. Pre da se
dogaaji ovoga sveta po. i ju, o i su z aaj i sa o utoliko to otkrivaju po eto o dogaaji a koji
e se odigrati u eko drugo , duhov o svetu. Jeda apokaliptiar kae da je Svevi ji ai io e
jeda ego dva sveta" Jezd
, a ovo gledite je, izgleda, ilo vrlo rasprostra je o eu
apokaliptiari a. Noihov zadatak io je da otkrivaju ta se odvija u Boije svetu i da svoje itao e
uvere u to da i aju sredi je esto u Boijoj delat osti.
Apokaliiti i spisi takoe aglaavaju s ove, vie ja i ko u ika iju posredgtvo a ela.
Poto je Bog udalje , u drugo svetu e ssi a" , klju u ulogu u odposi a iz eu ljudi i Boga
i aju posred i i. Tipi a apokalipsa je is rpa izvetaj o to e
kako je je pisa pri io spekulativ a vie ja i poruke koje otkrivaju ta se z iva pa e esi a.
Shodno tome, sledi euo iaje a k jiev a for a, jer se vie ja e opisuju jed ostav i
ter. i i a, ve se, po pravilu. slui ifrova i jeziko . esto sadre upute a ezoteri e odeljke iz
k jiga Proroka. te itoloke zveri i si oli e rojeve koji a se predstavljaju arodi ili pojedinci.
Apokalipse su o i o pisa e pod i e o

Ada.m, Mojsej i Jezdra samo su
45
eke od velikih li osti iz prolosti. E oh. Noje.
porsklo od religijskih pristali a Makaveja, ali ih je razoa- rala korumpiranost njihovih naslednika
Hazmoneja. Odluili su da se povuku iz glav ih tokova drutve og ivota i da i - ve ivoto izolova e
zajednice u pustinji, gde su mnogo lak- e ogli ouvati tradi ije verske i oral e istote za koju su
verovali da se oe pro ai u Jevrejskoj i liji.
Ipak, nisu svi Ese i iveli a ovaj ai . Josif, ai- e, kae da o i e dre sa o jeda grad, ve su u
veliko
roju asta je i po svi gradovi a". O pie i o drugi a koji su, za razliku od o akih
zajed i a, iveli ra i ivoto , ada se trudi da o jas i da su oni na to gledali pe kao na odnos
ve sa o kao a sredstvo za produe je ljudske vrste Judejski rat . . -13) . Postoj e i pisani dokazi
da je jed a grupa ivela u pusti ji ado ak Da aska i jihova orga iza ija se u po ee u razlikovala
od organizacije kumranske zajednice.
Ne postoji jasa izvetaj o euso i od osi a ovih razliitih skupi a, iti je ita poz ato o to e u
kakvo su od osu o e ogle iti sa Ese i a, oigled o rasuti po seli-
neki od drevnih junaka kojima je pripisivano autorstvo apokaliptikih spisa. Ov o je oglo iti
eophod o da i se zatitio pravi ide titet jihovih autora. jer su apokalipse po pravilu pisa e u
vre e i a progo a, a oda i stoga to se verovalo da je vre e pravih proroka prolo, te su proro i
koji su eleli da se jihova poruka uje orali svoje delo pripisati eko e ko je zaista iveo u vre e
kada je jevrejsko Svsto pismo bilo sastavljano. Otkrivenje, jedina novozavetna knjiga koja se isprpno
koristi apokalipti i opisi a, jedi stve a je u ovo pogledu, i premda se dosta raspravlja o tome
ko je. zaista io jegov tvora , o posi i e savre e ika i prijatelja svojih italaia, a e ekoga iz
daleke prolosti
(O t krivenje 1 1 9).
) o g ega je ova vrsta spisa stekla toliku popular ost toko vekova koji su eposredno prethodili
Isusu ? Jeda pri a ljiv odgovor glasio i da su apokaliptiki spisi predstavljali odgovor a teku
ivot u stvar ost u Palesti i tog do a. Proro i su esto ukazivali a to da je tok Izrailove istorije
zavisio od trenutnih duhovnih stavova aroda. Na tre utke se deavalo kao da su uoili uzro oposleli i od os iz eu oda osti religiji i politike sud i e: dok i se pokoravali )ako u Boije , o i
i apredovali, a ako u e i ili poslu i, ogli su oekivati teka vre e a. Ta
46
a i gradovp a Paleg e. Ku ra ska zajed i a je aj olje po - z ata zahvaljujui otkriu jihovih

spisa i u vei i taaka ovi doku e ti se slau sa Josifovi izjava a. Ku ra ski rukopisi otkrivaju da
su ljudi kumranske zajednice sebe smatrali Izrailovom manjinom koja je ostala verna Savezu sa
Bogo . Iz jihove perspektive ostatak aroda, aroito svete i i i
teka vre e a kul i irala su izuzet o ol o Navuhodo osorovi zauzee Jerusali a

. g. pre
Hr . i progo o jerusali skog sta ov itva u Vavilon. Posle vrlo kratkog vremena provedenog u
izg a stvu Jevreji. a je ilo dozvolje o da se vrate u do ovi u, a o i koji su se vratili ili su ree i
da e aprave istu greku kao jihovi pre i.
Glavnu ulogu u ovoj postprogonskoj obnovi nacije imalo je
strogo tu ae je )ako a i esko pro is a pri e a jegovih propisa a sve vidove arod og i
li og ivota. Kako se, euti , ispostavilo, ovi ljudi ipak isu vre e o.
apredovali, jer je put ka
apretku, i ilo se, leao vie u sarad ji sa ljudi a izva a, Ri lja i a a pri er, ego u uva ju
oda osti stari religijski tradi ija a. Tako su o i koji su astojali da veru odre ivo sve vie
postajali a ji a. dok su je se o i koji su apredovali esto tek sla o pridravali ili je sasvi
aputali.
Sasvi je ogue da je apokaliptika k jiev ost astala kao odgovor a ovaj pro le . )ato
oda ost veri ije vodila apretku? )ato su do ri ljudi ispatali? )ato Bog ije oko ao o zlih sila?
Na ova pita ja apokaliptiari su odgovorili rekavi da su tre ut e tekoe sa o relativ e. Gleda o u
svetlu Boijeg delova ja u istoriji, a kraju e po editi do ro i ug jetaka vladavi a zla uskoro e
popustiti.
47
Prva ri suiia Velikog Isaiji og sviki iz Ku ra a, jed og od ajstarijih poznatih rukopisa dsla
Jevrejske biblije.
esto se postavlja pita je da li je Isus stajao u ilo kakvoj vezi sa ovi apokaliptiari a i jihovi
vie ji a e eskog sveta. Isus u su sigur o ile pozpate za isli koje su apokaliptiari iz osili. I sa
se sluio sli i opisi a i jeziko u svoji propovedi a M k ; Mt - : Ak
. Meuti ,
postoje i z aaj e razlike koje tre a da as upozore da e podleg e o pojed ostavlje o shvata ju
koje u Isus u vidi sa o jo jed og apokaliptiarskog vizio ara:
Apokaliptika k jiev ost oduvek je predstavljala izvetaje o vie ji. a i ostali uvidi a u
e eski svet koja su ljudi a data posredstvo
ekih aroitih sredstava. Isus , euti , svoje
ue je ije zas ivao a vizija a i otkrive ji a ove vrste, ve je govorio a os ovu li og autoriteta.
tavie, jegova glav a riga isu ila z iva ja u eko drugo . e esko , svetu. ego ivot u
ovo svetu. O ije otkrivao taj e; stvorio je svoje ue ike i podseao ih a odgovor ost koju i aju
pred Bogom. a koja je uvek podrazu evala oral e i drutve e o aveze, kao i pita ja vere.
Apokaliptiari su se oduvek starali da ohra re i utee svoje itao e pokazujui i da su u

pravu i da e jihovi eprijatelji uskoro iti savlada i. Lli Isusovo ue je, ak i u takozva i
..aiokaliptiarski rasprava. a", ije ilo s ilje o da i uteilo ue ike, iti je o

po isao da e o i augo atski
avodio a
46'
erski poglavari u Jerusali u, volj o su od a ili pravu veru. Sa o su jihov voa, uitelj
pravednosti", i njegovi verni slsd e i i sauvali z a je o isti sko s islu starih spisa.
Popu t ekih drugih religijskih grupa ija, i Ese i su iekivali sud ji da u istoriji. Tada e se potvrditi
Bo - iji suvere itet ad svi i svi jereti i ie prog a i za - jedno sa stranim neprijateljima poput
Ri lja a. Pripad i i ove grupe, a e i sav jevrejski arod, ie priz ati kao iza- ra i arod Boiji i
preuzee i preistiti ogoslue je u jerusali sko Hra u . Oekivali su da se u vezi sa ovi dogaaje pojave troji a voa: prorok iji dolazak je predvideo Mojsej (Pn z 18 18-19) , carski Mesija koji
bi bio potomak cara Davida i svete iki Po aza ik koji i io ajva iji. Da i odrali epresta u
priprav ost za ove dogaaje, ku - mranski Eseni podvrgavali su se brojnim ritualnim pranjima. Sv e
to su radili i alo je ekakav religioz i z aaj. ak su i jihovi d ev i o ro i predstavljali a ti ipa iju
e eske goz e za koju su verovali da e se z iti a kraju vre e a.
triju fovati ad eprijatelji a. Naprotiv. Isus je svoje ue je o udu osti pretvorio u izazov za
ivot e stavove svojih sled e ika i a as Boije i teris ije u ljudske ivote gledao kao a as suda za
svoje sledbenike i za sve ostale.
U Isusovo ue ju e postoji siste atia pogled a udu ost. o se dosta razlikuje od

apokalipti og gleda ja a stvari, u ko e je svaka pojedi ost udu osti u apred odree a: tu se
sve ve alazi u okviru Boijeg u apred ai je og pla a, a o i koji i aju ifru zago et og jezika
ogu ta o saz ati ta udu ost krije. Bilo je, razu e se, i hria a koji su stvarali ovakve siste e
a os ovu o oga to pie u Novo zavetu, ali velika arolikost espojivih i protivre ih shvata ja
koju su stvorili e slui ie u osi da istak e jalovu prirodu takvog poduhvata. Isus je sa od a io
ogu ost da se oa ski pla
oe tako lako otkriti i kategori o je ustvrdio da ga i sa
e
poznaje (M t 24 36; Mk 13 32). Nijedan pisac apokalipse nikada to ne bi rekao.
Pisci apokalipsi po pravilu su pesimisti u odnosu na svet i njegovu istoriju. Za razliku od

proroka ranijih generacija, oni se nisu nadali tome da je Bog ikada i mogao da dela u svetu. Sile zla
i ile su i se odve jaki za tako eto. a svet su videli kako srlja ka svo ko a o tragi o
kraju. Nije ilo svrhe tragati za Boiji delova jem usred takvog zla, jer Bog tu nije bio. Sve ovo
49
Dakle, sa ogui izuzetko sadukeja, sve preovlaujue religijske skupi e u Palesti i Isusovog
vre e a adale su se i olile za to da se Bog u ea i odredi ovi prava i - votu njihovog naroda.
Svi su posedovali sopstve e za isli o to e ta i Bog tre alo da ui i i kada i kako i se to oglo
odigrati. Neki su, poput zilota, bili spremni da pomognu Bo - gu kada su smatrali da je to neophodno,
a drugi, poput fariseja i ese a, verovali su da je Boiji pla io ve utvre i predodree , te da,
pre a to e, ije ogao iti e ja iti iz ue ljudski posredova je . Iz ad i povrh svega ovog,
ogi drugi ljudi esu jivo isu ili zai teresova i i za politiki a- evar, iti za teoloke raspre,
nego su svi ez uli za ovi us ere je sud i e svog aroda. Svi ovi i io i zajed o pro- izveli su
s a o osea je iekiva ja potpiriva o roj i saz a ji a o z ae ju Svetog pis a i
potpo og uto drutve- i i politiki vre je koje je, poput eli e iti, proi- alo tka i u ivota
u Palestini novozavetnog vremena.
strogo se suprotstavlja Isusovi pogledi a, jer je o sasvi jas o o javio da Carstv o e esko" koje
je doao da do ese utie a svakod ev i ivot o i ih ljudi u ovo e svetu L k
. Poukom i
pri ero je o javio da Boija volja ije eto to tre a da se z ude a e esi a", ve tre a da
ugie i a drutve u i politiku stvar ost ivota ovde i sada M t
.
Postoje, dakle, izves e te elj e razlike iz eu Isusa i pisa a apokalipsi. Isus nije gledao na svet
oi a jed og apokaliptiara. Povre e o je poduavao jeziko i poj ovi. a apokaliptiara, kao to
se osvr uo i a zlat o pravilo" ra i a M t
. Kao do ar uitelj shvatao je da tre a da govori jeziko svojih sluala a, a sasvi je ogue da
je
otvu o i og sveta u Palesti i jezik apokaliptikih spisa io veo a lizak. Sasvi tipi o, Isu s
je usvajao poznate koncepte i davao im nov smisao.
51
ISUSOVO
ROENjE IMLLDOST
Ak o postoji te a koja dosled o proi a sve prie o Isusovo roe ju, o da je tvrd ja, po avlja a
vie puta, da su o i i ljudi
ogo olje od verskih z ala a uvideli i razu e- li s isao svega to se
to priliko dogodilo. Dolazak o oga za koga se kas ije tvrdilo da je iekiva i Mesija isu, bar ne
vei delo , prepoz ali veliki i do ri ljudi, ve ljudi, ae ili vie, sa argi a kultur og drutva tog
vre e a. Prv o poglavlje Luki og eva elja ivopis o slika alo po - z atog svete ika )aharija i
jegovu e u Jelisavetu kako se ole oekujui da Bog izbavi njihov narod i za svoju vernost bivaju
agrae i ajavo da e i se roditi si , kas ije po - znat kao Jovan Krstitelj (L k 1 5-28 , 57-80) .
Marija, Isusova majka, poticala je iz iste te porodi- e. U vre e kada je zaela Isus a i rodila ga,
pripremala se za udaju za Josifa. Te nripreme podrazumevale su dugotrajnu vi- e ese u pro eduru
uz raz e ere o ije o rue ja koje su prethodile ko a o i for al o priz ava ju para za ua i
s u. Josif je tradi io al o opisiva kao stolar, ada grka re upotre lje a da ga opie ek oi
ukazuje na to da je on pre bio univerzalni zidar, koji se mogao poduhvatiti bilo kog po - sla iz oblasti
graevi arstva. U to vre e u Palesti i je za ovakve ljude ilo posla a pretek, i alo je verovat o da
su Josif i Marija ili izuzet o siro a i, ali, isu ogli i- ti i ogati. Va ije od ovoga, sa sta ovita
vere, jeste to da su o i kao o i i rad i ljudi s atra i edovolj o kvalifiko- vanima za razumevanje
Jevrejskih svstih spisa i za ihovo tu ae je u svstlu savremenih zbivanja, a u cilju razotkriva- nja
volje Boijs u pogledu jegovog aroda. O i su spadali u
52
ljude sa sela" iji je trud io eophoda a io al oj privre- di, ali koje je verski esta li e t s atrao
nesposobnim za razumevanje na duhovnoj ravni.
S a a poeti ost pohval e hi e Velia dua oja Gospoda, koju peva Marija, istie ovu te u L k
1 46, i sve glav e li osti iz pria o roe ju ile su skro i ljudi. Prvi koji su uli ajavu da e se
Isusovi roe je ispu iti dav a o ea ja bili su neki pastiri u judejskim brdima (Lk 2 8-20) , a
Kada se Isu s rodio?
Odrediti taa datu Isusovog roe ja ije tako jed ostav o kao to se i i. Bilo i logi o
pretpostaviti la se Isus rodio iz eu . g. pre hria ske ere i . g. hria ske ere, ali ve dugo se z a
da to ije ta o, usled greaka apravlje ih pri izrau ava ju traja ja hria ske ere jo u . veku. U
odreiva ju verovat og datu a Isusovog roe ja postoje etiri glav a svedoa stva koja tre a uzeti
u obzir.
Prema Matejevom eva elju

Isus je roe ,.u Vitleje u judejsko e za vre e ara
Iroda" , odnosno, pre s.mrti Iroda Velikog 4. g. pre Hr .
Luka je io daleko zai teresova iji da priu postavi i u
iri ko tekst z iva ja u Ri sko Bro za a Glava Avgusta arstvu, pa kae da je Isu s roe za
Oktavija a
. vre e prvog popisa kada je Kviri ije G. pre Hr.14. g. Hr. ere), upravljao Sirijom"
Lk
. Josif ri skog ara u vre e po i je da je eki arski izasla ik po Isusovog ros ja. i e u
Kvirinije bio poslat u Siriju i
Judeju da sprovede popis a po
otpoi ja ju hria ske ere Judejske stari e . . Ovaj popis je, euti , sprovede u okviru
opera ije raiava ja, poto je Arhelaj, si Iroda Velikog, uklo je s vlasti, to z ai da je to oralo
biti 6. ili 7. g. Hr . ere te, prema tome, nije moglo biti pre smrti Iroda Velikog. Zbo g ovoga, bilo je
predlaga o da je oso a koju Luka aziva Kviri ije " oda io Satur i , arski a es ik u
53
Is us
odreuje
svoje
prioriee
Prva tri eva elja govore kako je eposred o posle krtea Isu s i o stavlje pred izazov da a pravi
ai shvati svoje prioritete kao Bogo o ea i iz avitelj, Mesi - ja. Mark o po i je iskuavae Isusa
sa o kratko, ali Matej i Luka, o oji a
ogo detalj ije izvetavaju. Sv i o i s e - taju ovaj period
sa opreispitivaa a sa poetak Isusove jav e slu e, kao vid progra ske izjave o egovi
os ov i us ere ji a i iljevi a. Meuti , pita ja koja se u ovoj pri- i postavljaju epresta o su
toko
jegove slu e iskrsavala, jer je svako od iskuea io poziv da slui a ai koji
i iz egao
strada ja i po iz o slue je za koje je Isu s z ao da jesu Boiji ai postupa ja.
Prv o iskue je ilo je da esija sko do a izazove eko o ski sredstvi a, pretvarajui ka ee u
hleb (L k 4 1-4). Svakako da je na svetu bilo puno gladnih ljudi koji bi pozdravili hle do rodoli o ,
a iz kog izvora da je potekao. I sa Isu s alazio se tada u pustii i orao je u to tre utku iti i
dovoljno gladan. Osi m toga, stari spisi su dolazak novog doba oduvek prikazivali kao vreme velikog
materijalnog blago- staa, kada e glad i iti ahrae i i svaije potre e zadovo- ljens (I s 25 6-8 ; 40
9-10; Jez 39 17. tavie, u kas iji pria a Isus se i prikazuje kako u ekoliko razliitih prilika
hrani gladne, tako da sigur o ije io rav odua pre a potrebama ljudi koji su gladovali. Prema
tome, Isu s je imao mnogo do rih razloga da po isli kako je priklad o po ri uti se za tako eto.
No , z ao je da slava i popular ost eko o skog u- dotvor a isu isto to i strada je i slue je, a da
i stekao ugled zas ova sa o a po ue o e, tre alo je da se odrek e sata ga je Bog pozivao da ui i i ude.
e suti e o oga a
Rs Boija upue a arodu Izraila u presud o tre utku jegove prolosti po ogla u js da savlada
ovo isku- e je: ljudi e ogu iveti sa o o hle u, ve i o svakoj rei koja dolazi iz usta Boijih" P z
8 3) .
Sli o iskue je javilo se kroz predlog da se a i sa jed e od kula Hra a u dvorite prepu o ljudi. Ak
o prei- vi, to e a dra atia ai pokazati itavoj a iji da je o zaista o dare poss i
oi a. udes o i eo i o js a po-
66
Judejska
pustinja:
pre a preda ju,
esto kua ja Isusa.
se a ai privlailo ovaj arod koji je Isu s jako do ro poznavao. Pavle, koji je judaizam poznavao
olje od vei e, rekao js da je karakteristi o za jegov arod da trae z ake" Ko r
, ada
isto to vai i za ljude iz vei e kultura kroz istoriju ukljuujui i au.
)a Isusa je, euti , i ovo u pozadi i sadralo jo delikatniju poruku, jer je postojalo bar jedno staro
prorotvo, koje kao da je agovetavalo da e se Mesija pojaviti iz e a- da, u Hramu , na upravo
ovako dra atia ai Ma l
. Ov o je, uz dodat o o eae da e Bog zatiti o e koji su
< premni da stave na probu svoju veru (P s 91 9-16) , predstavljalo oa argu e t za uputa je u
takvu vratolo iju. Ak o je Isu s zaista Boiji Mesija, zar e i o da tre alo da potvrdi svoj poziv
iskuavajui ova o eaa i vidi da li je Bog zaista a jegovoj stra i. Isu s se ije plaio udes og i atprirod og: postoji
ogo pri era iz egovog kas ijeg ivota koji to potvruju. Ali, o se odupro
iskue ju da svoju poruku zas uje a isto se za io aliz u te vrste, po ovo itirajui stare spise da
podupre svoje rasuivae: Nee kuati Go - spoda Boga svoga" (Pn z 6 16). Smisao Psalma 91.
razjas io je da takva o ea ja ez ed osti i sigur osti vae sa o za o e koji su spre i da ive
poslu o sluei volji Boijoj. )a I susa to je z ailo sluse i strada je, a s proizvoljnu upotrebu
Boijih o ea ja radi sopstve ih iljeva.
Tree iskue je ilo je da posta e politiki Mesija. Luka ga avodi kao drugo, ali Matej ga stavlja a
tree esto, oda da i aglasio jegov z aaj M t . Ne a su e da > o o oralo biti i
ajvee iskuee, jer se u to tre utku ve-
67
zatim i Simeon i Ana u Hram u (L k 2 25-38) . Niko od ovih ljudi ije io i od kakvog z aaja a
ire svetsko pla u. Pri - e iz prvih poglavlja Luki og eva elja istiu da zva i ipi, i politiki i
verski, isu i ali oi da prepoz aju Isusa . Ov a pouka po avlja se u prii o Isusovo ivotu, kada
postaje jas o da su i ajva iji ljudi, da i isti ski razu eli Boije delova je u Hristu , orali postati
nalik maloj deci (L k 18 17).
Siriji, koji je popis ogao sprovesti . g. pre Hr . Meuti , e postoje dokazi koji i razjas ili zato je
Luka po eao ovu dvoji u, jer u ostatku svog eva elja, kao i u jegovo. drugo to u, Dsli a
svetih apostola, o utlav o ispoljava veliku riljivost i ta ost pri upotre i i e a i titula ri skih
zva i ika.
Luki a povest sadri istovre e o i druge izjave o datu i a raz ih z aaj ih dogaaja u
Isusovo ivotu. O , a pri er, elei da je Isusu ilo oko trideset godi a kada je krte , a da je to
ilo u petnaestoj godini vlade cara Tiberija" (3 1). Tiberije je Rimskim carstvom zagospodario 14. g.
Hr . ere, to i z ailo da je pet aesta godi a jegove vlade ila u . g. Hr . ere. Meuti , ovu
rau i u ko plikuje i je i a da je Ti erije io Avgustov savladar od oko . g. Hr . ere, to z ai da
je, pre da je postao ar po Avgustovoj s rti . g., o u svako sluaju io ar i prethod s tri
godi e. Ak o je Luka rau ao pet aestu godi u Ti erijeve vlade poevi od . godi e Hr . ere, kao
to deluje verovat o, to z ai da je Isus i ao trideset godi a - . g. Hr . ere, to jegovo roe je
s eta ilo u . ili . godi u pre Hr. , dakle, pre s rti Iroda Velikog.
S vre e a a vre e po eko i pokuao da u ovu raspravu uvede eki egzakt iji au i
i ila otpoi jui sa sjaj o zvezdo koja se po i je kod Mateja
i izrau avajui da je oko .
g. pre Hr . dolo do ko ju k ije izves ih pla eta, to i oglo da uputi a istu stvar. Iako se ovakva
razmatranja ne mogu u potpunosti odbaciti kao prihvatljivo svedoa stvo, ovakav pristup iziskuje i
dosta ate da i io u edljiv.
Postoje, dakle, dva dokaza (prvi kod Mateja, drugi kod Luke ) koji ukazuju na to da je datum Isusovog
roe ja oko . g. pre Hr. , i trea i for a ija, koja takoe potie od Luke, a u vezi sa Kvirinijevim
popiso , a koja se, izgleda, e slae sa ovakvi datova je . > astoja ju da se ovaj pro le razrei
predloe a su tri ogua ree ja.
74
Isusovo odrasa je
Vrlo malo se zna o Isusovo m detinjstvu. Nzegov dom je, po svoj prilici, bila kua tipi a za o o
vre e, sa jed o prostorijo i rav i krovo , sagrae a od gli e. Josif je svoj posao vodio
verovat o iz kue, a raz i avodi iz eva elja a- govetavaju da je isti za at izuio i Isus . )ajed o su
izraivali poljoprivred e alatke, a etaj, a verovat o su ue-
Luka
je
iogre o
shvae
Nekoli i a au ika predlae da oigleda pro le ", o ako kako je ovde ukratko izloe ,
jed ostav o e postoji. O i istiu da se sa sta ovita gra atike doti o esto kod Luke
savre o oe prevesti tako da glasi: Ovaj popis io je pre o og sprovede og za Kviri ijevog
upravlja ja Sirijo ", u esto o ako kako se uo iaje o prevodi ovo je io prvi popis za Kviri ijevog
upravlja ja Sirijo ". Jeziki je ovakvo tu ae je svakako uverljivo, iako je teko da i ovo ilo
ajoigled ije z ae je po e utog iskaza, a sadri i pretpostavku da js tekst a eki ai iskvare u
pro esu pre oe ja. Ipak, iako ovo o ja je je i u ko sluaju ije opteprihvaepo, podrali su ga
peki od istak utih prouavala a Novog aaveta, a podravaju ga i dalje.
Luka
je
pogreio
M og o vie irouavala a ira jed ostav iji ai da prsvazps ovu potekou, zakljuujui da je Luka
pogreio u pogledu iodatka koji daje o Kviri iju. Ov o je oda ajjas ije o jaiJ je je koje bi moglo
da ude usvoje o, iako i o o ostavlja eka pita ja ez odgovora. Jed o od z aaj ijih jeste ai a
koji se drugde u svoji deli a, gde se Luka osvre a ljude i z iva ja u Ri sko arstvu. o pokazuje
kao neko ko obazrivo proverava svoje izvore. To je i orao i iti jer je jeda od iljeva jegovog
pisa ja io i taj da hria sku veru ireporui vii slojevi a hele istikog graa stva, a u to je
ko tekstu ilo aroito va o da i je i e koje iz osi udu u pravo od osu sa ivoto Carstva.
Moe o stoga pretpostaviti la je Luka verovao da je ovaj odatak taa . tavie, o je verovat o
islio i da je saglasa sa ostali datu ski
az aka. a koje daje izvetavajui o datu u Jova ovog
krte ja Isusa, koje pretpostavlja da je Isu s io roe za vreme vladavine Iroda Velikog te, prema
to e, eto oko deset godi a pre vladavi e Kviri ija koga po i je Josif. Ova raz atra ja,
55
stvovali i u krup iji grasvi ski poduhvati a. U vre e Isusovo g odrasta ja preuree je a tiki
grad Seforis i po - novo izgrae a vrlo aloj udalje osti od Nazareta. V ostva - rivanju ovog
projekta oralo je uestvovati

otvo u e ih ljudi iz graevi ske struke . Gra d je dovre
alo
re ego to je Isu s otpoeo sa svojo jav o slu o uitelja, to as dovodi u iskue je da
zamislimo kako je on, zajedno sa neki a od svojih ue ika, ogao u to vre e ostati e z stal og
razu e se, e dokazuju da je Luka io u pravu, ve sa o to da je

proverio i da nije verovao da objavljuje protivre u poruku.
islio da je svoje izvore riljivo
Luka e saoptava ue. priu
Drugaiji pristup reava ju ovog pro le a polazi e od sa ih i je i a koje pro alazi o u tekstu,
ego od so iolokog shvata ja kako su se stvari ogle odigrati a sa o ru u Ri skog arstva.
\pravljati Judejo iz Ri a . g. Hr . ere ije ilo isto kao to i to izgledalo da as sa ogu ou
trenutne komunikacije jednog dela sveta sa drugim. U starom Rimu stvari su izglsdale mnogo
drugaije. ak i pod ideal i okol osti a oglo je potrajati ese i a da se odluka koju je potpisao
ar u Ri u isporui u
56
zaposle ja, udui da je ovaj za a i projekat io oko a . Ist o tako, oglo se desiti i da je otprilike
u to vrems i Jo- sif umro. On svakako nestaje sa pozornice u ranijoj mladosti Isusovoj , jer se u
kas iji pria a, o Isus u kao ve odraslo- me, ne pojavljuje. Ka d god se pominje Isusov a porodica,
uvek ss po i ju sa o Marija i Isusova raa i sestre M t
; Mk
; Lk
. Na sa rti, Isus ,
kao najstariji sin u po - rodici, moli jednog od svojih starijih ue ika da preuz e sta-
udalje u provi iju poput Judeje, a uvek su postojali i do ri izgledi da se to odui ili da se ak i zagu i.
Izasla ike su ogli opljakati, ogli su doiveti rodolo , ili su jed ostav o ogli estati u putu.
Kasnije je, pri era radi, ar Kaligula slao aree ja da se jegova statua postavi u jerusali sko
Hra.mu. Lokalni namesnik bio je mudriji od cara i shvatio da bi ovo izazvalo veliki otpor Jevreja, pa je
aru pisao olei ga da o to e po ovo pro isli. Kaligula je i sistirao a sprovoe ju svog aree ja
i otpisao namesniku da ga o tome izvesti. Brod kojim je poruka bila poslata putovao je tri meseca od
Ri a do Judeje. U euvre e u je, euti. , Kaligula u ije , a drugi rod, koji je
ogo kas ije
isplovio iz Ri a sa vesti a o jegovoj s rti i svretku jegove politike, stigao je dvadeset seda
dana pre prvog!
Kada uz e o u o zir ove jed ostav e pro le e prakti e prirode ko u ika ija i uprave, jas o je i
da sprovoe je popisa ije ilo jed ostav o. Osi toga, ri ski popisi sprovoe i su radi poreza i
upravo iz tog razloga prua i je otpor iro Carstva. Jeda takav popis u Galiji, a pri er, io je
eu arodo toliko epopulara da je tre alo etrdeset godi a da se sprovede! Kada uz e o sve
ovo u obzir, prakti o je izves o da je za popis koji je . ili . g. Hr . ere. zavrio Kviri ije ilo potre o
puno vremena da se sprovede i da je zasnovan na podacima sakupljenim mnogo pre datuma pod
koji je oko a .
Car Avgust bio je veoma zainteresovan da sakupi statistike podatke i lako je ogue da je u edio i
Iroda Velikog da izvri popis. Kviri ije je . g. Hr . ere poslat da raisti ered koji je ostao za
Arhelaje i verovat ije se posluio ra ije prikuplje i poda i a ego to je iz ova zapoeo taj
zamoran postupak. Ak o je zaista bilo tako, onda nema ubedljivog razloga za pretpostavku da su
Luki e i for a ije o popisu protivre e ostali svedoa stvi a koja o i drugi pis i do ose i koja
avode a zakljuak da je Isu s roe oko . g. pre Hr .
57
Dogaaji iz vre e a oko Isusovog roe ja
ra je o jegovoj
.
aj i Mariji, to je jo jeda od pokazatelja da Josif tada ve ee u ro J
-27)
Nazare t
Isu s je oigled o odrastao u jed ostav oj porodi i, ali i ao je priliku da stek e i odree o
o razova je. Drali su ga za ekoga ko e je pristajalo da a he rejsko ita Stari zavet u si agogi u
Nazaretu, a to nije mogao svako (L k 4 16 . U Palesti i ovog do a postojale su orga izova e kole, ali je vei a deaka ikada devoji a o razovanje stica- la u lokalnim sinagogama. Pri tom,
Nazaret je sa po se i orao iti esto u ko e je i svakod ev i ivot udio se i svojstve o
slo od o o razova je. ) aaj o esto ije io, iti se po i je u ostatku Bi lije ili ilo ko delu
onovremene knjisv osti. U jed o tre utku verovalo se ak da Nazaret u Isusov o vre e ije i
postojao, ali sada se z a da to ije ta- no, jer se brojni ostaci cisterni za vodu i drugih predmeta
mogu pouzdano datovati u taj period. No , on nikada nije bio veliko mesto - ak i u tre u i a
ajvee gusti e aselje o- sti broj njegovih stanovnika nije prelazio dve stotine.
Ve i ova velii a ila je dovolj a da o ikada e ude po e ut u vei i zva i ih doku e ata, a uz
to se nalazio u Galileji, oblasti koju su najstroi ver i i oduvek prezirali, jer su smatrali da su se
sta ov i i I alileje odve opu- te o od osili prsma izriito nejevrejskoj
kulturi.
Reko struk ija Seforisa, kao hele istikog grada, ije ila izraz edosled osti u o lasti esto
aziva oj Galileja nezna- oaka", jer ju je i asta jivalo vie ejevreja ego Jevreja. O a je
oliavala veliku suprot ost ju oj provi iji Judeji, iji je arod lake ogao da zatiti sopstve i ai
ivota od spolj ih uti aja - z og ega ih je kas ije Isus i kritikovao tvrdei da su se suvie lako zatvorili
u sebe i postali samo- ivi, ako e ak i oralizatori i li e eri. Galileju su, e- uti , prese ali veliki
trgovaki putsvi iz eu istoka i zapada koji su osigurali da o a ikada e posta e izolova a od ireg
okvira ivota u Carstvu. U joj se Isus susretao i dru- io sa
ogi ljudi a koji isu ili Jevreji, i
esu jivo je provodio dosta vre e a raz iljajup p razgovarajui o idejama Grka i Rimljana, kao
p o versko pasleu sopstve og aroda.
Jedna od posebnih pred osti odrasta ja u Galileji ila je i ta da je Isus , verovat o, tspo govorio tri
jezika. He rejski js do ovog vre e a prestao da ude uo iaje i jezik jevrejskog aroda, a u upotre i
je opstao sa o kao jezik starih vetih spisa. Ve ekoliko vekova jezik svakod ev og ivota io je
ara ejski, koji je u kui i eu prijatel a govorio i Isus . Ara ejski je prvo it o u upotre u uvelo
Persijsk o parstvo u . i . veku pre Hr . kao eu arod i jezik svog arstva, a to to je u ogo e
slia he rejsko o ez edilo u je da ude prihvae iro Palesti e. Kako je u Galileji, e- uti ,
ivelo dosta ejevreja, Isu s je orao govoriti i grki, jer je to io eu arod i jezik trgovi e i
ad i istra ije koji je korie iro itavog Ri skog arstva.
Isus i njegova porodica
Osi o oga to o jegovo ivotu oe o zakljuiti a os ovu poz atog o drutvu u ko e js

odrastao, Novi zavet jedva da a
eto kae o Isus u iz vre e a pre ego to je apu io tridsset
godina. Nije bio jsdino dete u porodici.
59
Markovo eva elje

elei da je, kada se kao odrastao uitelj pratio u Nazaret, ljudi a ilo teko
da pri e jegovu poruku, jer su ga poz avali sa o kao stolara, si a Mariji og i rata Jakovljevog,
Josifovog, Judi og i Si o ovog", koji su i dalje svi iveli u selu, zajed o sa jo ekoliko ei e ova- nih
sestara. Jedva da eto z a o i o jegovoj rai i sestra- a, pre da su oigled o ili ver i i
najranije Crkve (Dap 1 14), a Jakov je naposletku postao i poglavar crkve u Jerusali- mu, iako za
Isusovo g ivota ije io apostol. Sa a Marija prikaza a je u epresta o ras epu iz eu
apostolstva i brige, kako se ori da odri rav oteu iz eu potre a raz ih la ova svoje porodi e.
No . o a je vrlo odlu o ila a Isuso - voj strani i pominje se u Delima svetih apostola kao jedan od
predvodnika mlade Crkve (Dap 1 14).
t o ss tie vere, Isusova porodi a je oevid o ila veo a posvee a veri svojih predaka. Jed a pria
o Isusovo deti jstvu, koja se alazi u eva elji a, kae kako se toko hodoaa Jerusalimu Isus
odvojio od svojih roditelja i, kada su ga ko a o pro ali, io je u Hra u gde je sa ta o ji z alcima religije raspravljao o pitanjima vere (L k 2 41. Biti odree iji o pita ju versks pripad osti
Isusove porodice nije lako, ali bar neki od la ova ogli su iti fariseji. Jakov je sigur o io
ko zervativa . Kas ije je u ivotu, ak i kao hria i , pre a rsi a jed og jegovog ivotopis a,
provodio tako
ogo vre e a u tradi io al oj jevrejskoj olitvi da su u kole a postala sli a
kamiljim! Kao poglavar Jerusalim- ske rkvs o je ogao ostati u Jerusali u dugo poto su drugi
hria i, ukljuujui i o e u ere e jevrejske ver ike poput Petra, ili pri ora i da iz jega odu. Sve
ove i je i e ukazuju a. to da je orao iti prilia tradi io alista. Svakako da i ogu ost da su
eki od Isusovih roaka ili fariseji ogla da o jas i zato je o tako esto izdvajao fariseje, izla- ui
ih posebnoj kritici, koja se bez sumnje zasnivala na iskustvu iz prve ruke o ai u a koji je jihova
teologija prime- njivana u krugu njegove sopstvene porodice.
i je i a da Novi zavet sadri tako alo podataka o ra o Isusovo ivotu podstakla je kas ije
hria ske pis e da stvore sopstve e opise jegovog deti jstva. Nekoliko takvih pria iz drugog i
kas ijih vekova sauva o je pod egzoti i
60
aslovi a kakvi su Eva elje Mariji og roe ja, Povest o Jo- sifu stolaru i Eva elje o deti jstvu po
Tomi (koje ne tre- a eati sa To i i eva elje koje je sasvi druga vrsta do - ku e ta . Vei a
pria koje ova eva elja" sadre trudi se da dokae kako je Isu s jo kao dete posedovao udotvor e
oi, koji a je, tvrdili su, dovodio u epriliku i svoju porodi u i verski esta li e t. Ne a os ova za
pretpostavku da se bilo koji od ovih opisa zasniva na aute ti o preda ju o Isusu de- tstu: njih su
sastavili kas iji arataji posvee ih hria - skih ver ika koji su eleli da zadovolje prirod u
radoz alost o Isusovo poreklu, ali i da uveliaju jegov glas udotvor a a ovozavet a eva elja
su, da ironija ude vea, protiv toga izriito upozoravala .
Jovan Krstitelj
Sledee to o Isus u saz aje o jeste iz vre e a kada je i ao oko trideset godi a. Nzegov roak,
Jovan Krstitelj, pokrenuo je jedan verski pokret i privukao znatan broj sledbenika. Jovan je iveo
jed ostav i ivoto u judejskoj pusti- ji, osio odeu od ka iljs dlake i hra io se pusti jsko hrao skakav i a i divlji
edo " M k
.
Jova iioto ije io jedi i lutajui prorok tog do - a. M ogi ljudi su govorili o oekiva o Mesiji,
koji e doi da o z a i ovo drutvo. Ju ije, u istoj pusti ji, ljudi iz Ku ra a priali su o sli i
stvari a, a i kas ije su
ogi hukai i proro i uspevali da u Judejsku pusti ju a a e ljude u adi
da e se tako proslaviti i oda otpoeti pokret otpora koji e prog ati Ri lja e iz ze lje. Jed a od
Jovanovih naj- oso e ijih karakter ih rta, euti , ila je upravo vrlo spe- ifi a elja da e
postane poznat. Seb e nije video kao mesijanskog izbavitelja koga je Bog naimenovao da iskoreni politike i drutve e epravde tog vre e a, ve kao ves ika",
glas" poslat da do ese do ru vest da Mesija dolazi i da e se priroda Carstva Boijeg uskoro
obelodaniti (M k 1 2-3) .
On i koji su poznavali jevrejsko Sveto pismo znali su da je ovaj glasnik trebalo da bude nalik
starozavetnom pro- roku Iliji Ma l
, a pis i eva elja e ostavljaju a
61
prostora da posu ja o u to da su u Jova u Krstitelju videli upravo tu li ost. GBihovi opisi

Jova ovog ai a ivota i jegove poruke su po
ogo e u sastavlje i po ugledu a prie o Iliji iz
Prve knjige o iarevima (1719).
I Povi zavet i jevrejski istoriar Josif opisuju Jova ovo delo kao poziv ljudi a da svoje ivots dovedu u
red kako i ili oral o spre i da se susret u sa li ou koja e usta oviti ovi vid Boijeg
postoja ja Josif, Judejske stari e, . . . Ra iji proro i esto su osuivali jevrejski arod z og
jegove eposlu osti u pogledu oral ih i duhovnih standarda koje je Bog od njih zahtsvao;
objavljivali su da, iako ostaju narod Boiji, ogu oekivati sa o osudu jer isu ispu ili o o to se od
ih oekivalo, a osuda e iti jo stroa z o g duhov ih privilegija koje su uivali. Jova ova poruka ila
je potpuno ista. On je ljude pozivao da se pripre- e da pro e e svoj ai ivota kako bi bili
spremni za su - sret sa Bogo . Volj i da odgovore a izazov, tu svoju elju za pro e o ispoljavali su
krtavajui se. Grka re iz koje je ovaj ter i izvede z ai zag juriti" i esto se, a pri er, koristila
za oje je odee koja i to prilikom bila potapana u korito ili kadu. Krpggenje u verskom smislu bilo
je upravo to, s ti to su ljudi potapa i i zag juriva i u vodu, a e u oju. Jova je krtavao a rs i
Jordanu.
Vei a Jevreja ila je upoz ata sa krtava je . O o je oda sluilo kao ai za pri a je u
judaiza i ovsr ih prozelita ili ogo ojaljivih. )a to je svakako korie o kas ije. Postojs i roj a
svedoa stva iz Ku ra skih rukopisa da su Ese i redov o po avljali o rs d krte ja kao ai da
ouvaju svoju oral u i versku istotu. Jeda od ajupadljivijih ostataka eu ruevi a a
manastira u Kumranu jeste neverovat o sloe siste akvadukta i ister i za vodu koji je io
eophoda da i se u pusti ji o ez edila dovolj a kolii- a vode, kako i la ovi ove zajed i e ogli
da se podvrgavaju svoji o redi a krtava ja. Ov i o redi su se, arav o, i razlikovali eu so o
. Obred i kao kod Esena nisu bili potpu o alik o i a koji a su podvrgava i preo rae i i u judaiza . Nasuprot ritual i krtava ji a i pra ji a koja su ss u Kumranu mogla uvek iznova ponavljati,
prozelitska krte ja ivala su sa o jeda put, jer isu ila o red proie ja ve
62
Nazaret da as: do da as ije ostalo ita od ostataka sela koje je ilo Isusov
dom.
obred inicijacije, kojim je oz aava tre utak kada je preo - rae ik postajao delo
zajednice kojoj je pristupao.
verske
Tek o je razluiti da li poreklo Jova ovog o reda tre a traiti u redov i pra ji a poput o ih kod
Ese a, ili u jed okrat o krtava ju i over ih preo rae ika. Meu - tim, radikalna prproda
Jovapovs poruke i opozi ija koju je izazvao svakako i ss lake razu ele ako su ljudi koje je pozivao
da ss krste vs pripadali zajed i i zas ova oj a Savezu, koja js K krtava js s atrala prikladpi
jedino za dotada- p.s psverppks a Jova ovog sta ovita, kako god ilo, u sr - cima njegovog naroda
oralo je doi do izves ih dalekose ih pro e a kako i o i a ilo koji ai
ogli uestvovati u
ovo drutvu iji se osvit liio. Morali su i sa i poeti iz postka, kao i nevernici koji su prvi put
poi jali da
upoznaju Boga.
Jova , ipak, ije sasvi uviao posledi e toga to je ajavljivao. O je dolazak Mesije sagledavao kroz
uo iaje e kategorijs suda i osude, a Bogo o ea og iz avitelja opisivao je kao li ost koja e
osei voke koje e raaju ploda i spa- liti plevu iz pe i e L k - . Dodue, izgleda da je opaao istriji duhov i pogledo od poglsda svojih savre e i- ka, koji su zdravo za gotovo uzimali
da e Boiji g ev iti us ers ka Ri lja i a. Ali , ni on nije u potpunosti shvatio pravi karakter
Carstva Boijeg" koje se, kako se shod o Isu - sovo ue ju ispostavilo, zas ivalo a je a osudi a
vs s
63
uke i a sue ju, a vie a ilosrd iji kvaliteti a poput lju avi, prata ja i espredrasudnom
staranju o svakakvim ljudi a. Ov o je staro
arodu Izraila oduvek ilo ajtee da razu e, a
stvaralo je pro le e ak i Isusovi ue i i a koji ikad isu uspeli u potpu osti da shvate kako se to
Boija vo - lja ogla vriti kroz slue je drugi a putem samoodricanja i kroz stradanje zarad drugoga
(M k 8 31-33). Iako je Jovan najavio dolazak Carstva Boijeg, o o to je priroda tog Carstva ta o
podrazumevala razjasnilo se tek posle Isusov e smrti i vaskrsenja.
Isus
prima krte je
Kada je Isu s doao Jova u i za olio ga da ga krsti, Jo- van isirva nije hteo da mu dozvoli da sudeluje u
ovom simbolu pokajanja. Na kraju krajeva, ako je Isus zaista imao poseban od- os sa Bogo , u ta je
Jova verovao, za ta i o da i ao da se pokaje? Ali Isu s je Jova a uverio da ora tako ui iti,
govore- i u: ... tako e o ui iti sve to Bog zahteva" Mt .
.
t a je Isu s ovi hteo da kae? Jed ostav o o ja - je je glasilo i da je oseao da ora da se
poistoveti sa ljudima koji su bili spremni na kore ite pro e e u svo
ai u ivota, i koji e postati
jegovi prvi ue i i. Eva elja, e sa o da ga e podvajaju od drugih ljudi ve i sugeriu da je Isuso v
pose a od os sa Bogo i io jeda od jakih razloga za jegovo preda o uee u ivotu ajo i ijeg
sveta. Meuti , esu jivo i a i drugih prizvuka u ovi rei a, jer u ko tekstu sveukup e prie o
Isusovo ivotu upravo o e povezuju poetak prie s je i kraje , ukazujui da je Isusov o krtenje, u izvesnom smislu, bilo prvi korak na putu ka krstu, vr - hu u i ilju itavog jegovog ivota. Ova
tema postaje eks - pli it ija kada se kas ije a jegovu s rt ude osvr ulo kao a krte je ' koji je
Boija volja jo potpu ije izvre a ego u Jova ovo vre e M k
.
Eva elja prikazuju Jova ovo krtava je Isus a kao poetak jed og razvijajueg otkrive ja ta e
prirode Isusovo g od osa sa Bogo . Pre a Marku, Isu s je to priliko uo re- i: G i si Si
oj
ljubljeni. Ti si po mojoj volji" (M k 1 11).
64
Ov o je kombinacija izjava iz dva odlomka Jevrejske i lije. Prva je odjek Psal a : T i si si

oj,
danas sam ti postao otac". U originalnom kontekstu ova izjava se odnosi na careve stare Jude, koji su
s atra i Boiji li i zastup i i a, ali do Isusovo g vre e a rasprostra ilo se je o tu ae je
kao predskazanje o dolasku Mesije. A tu je zatim i jasna aluzija na pesmu sluge koji podnosi patnje iz
K jige proroka Isaije
, gde se sluga opisuje kao o aj koga sa iza rao, koji je po ojoj volji".
Ovaj ko ept Boijeg sluge" izgleda da ije io poveziva sa iekiva je Mesije sve do Isusovog
vremena.
Pre a to e, prio o krte ju izlau dve klju e te- e koje utiu a ostatak prie o Isusu . U ji a
Isu s iva uvere u pose ost svog od osa sa Bogo , kao li ost koja e o z a iti Carstvo Boije, i
iva opo e ut a to da iti ovaj o ea i iz avitelj predstavlja eto
ogo drugaije od o oga to
vei a ljudi oekuje. Go je tre alo da ukljui prista ak a strada je i slu u, kao suti ske i io e
jegovog ivota, to je prakti o teko izvesti. Ali , pis i eva elja svoje itao e podseaju a to da je
Isus , dok se sa ovi izazovo suoavao, i ao podrku u vidu Boijeg li og prisustva, koje se
prilikom krvJtenja opisuje silaskom Svetog Duha u vidu go - lu a koji slee a jega.
65
Is us
odreuje
svoje
irioriee
Prva tri eva elja govore kako je sposrsd o posle krte ja Isu s i o stavlje pred izazov da a pravi
ai shvati svoje prioritete kao Bogo o ea i iz avitelj, Mesi - ja. Mark o po i je iskuava je
Isusa samo kratko, ali Matej i Auka , o oji a
ogo detalj ije izvetavaju. Sv i o i s e- taju ovaj
period sa opreispitiva ja a sa poetak Isusov e jav e slu e, kao vid progra ske izjave o egovi
os ov i us ere ji a i iljevi a. Meuti , pita ja koja se u ovoj pri- i postavljaju neprestano su
toko
jegove slu e iskrsavala, jer je svako od iskue ja io poziv da slui a ai koji
i iz egao
strada ja i po iz o slue je za koje je Isu s z ao da jesu Boiji ai postupaa.
Prv o iskuee ilo je da esija sko do a izazove eko o ski sredstvi a, pretvarajui ka e je u
hleb (L k 4 1-4). Svakako da je na svetu bilo puno gladnih ljudi koji bi pozdravili hle do rodoli o ,
ma iz kog izvora da je potekao. I sam Isu s nalazio se tada u pustinji i morao je u tom trenutku biti i
dovoljno gladan. Osi m toga, stari spisi su dolazak novog doba oduvek prikazivali kao vreme velikog
materijalnog blago- sta ja, kada e glad i iti ahrae i i svaije potre e zadovo- ljene (I s 25 6-8 ; 40
9-10; Jez 39 17. tavie, u kas iji pria a Isu s se i prikazuje kako u ekoliko razliitih prilika
hra i glad e, tako da sigur o ije io rav odua pre a potrebama ljudi koji su gladovali. Prema
tome, Isu s je imao mnogo dobrih razloga da pomisli kako je prikladno pobrinuti se za tako eto.
No , z ao je da slava i popular ost eko o skog u- dotvor a isu isto to i strada je i slue je, a da
i stekao ugled zas ova sa o a po ue o e, tre alo je da se odrek e sa- e suti e o oga a
ta ga je Bog pozivao da ui i i ude.
Re Boija upue a arodu Izraila u presud o tre utku jegove prolosti po ogla u je da savlada
ovo isku- e je: Lzudi e ogu iveti sa o o hle u, ve i o svakoj rei koja dolazi iz usta Boijih" P
z 8 3) .
Sli o iskuee javilo se kroz predlog da se a i sa jed e od kula Hra a u dvorite prepu o ljudi. Ak o
prei- vi, to e a dra atia ai pokazati itavoj a iji da je o zaista o dare pose i
oi a.
udes o i eo i o je a po-
66
Judejska
pustinja:
pre a preda ju,
esto kua ja Isusa.
seba ai privlailo ovaj arod koji je Isu s jako do ro poznavao. Pavle, koji je judaizam poznavao
olje od vei e, rekao je da je karakteristi o za jegov arod da trae z ake" Ko r
, ada
isto to vai i za ljude iz vei e kultura kroz istoriju ukljuujui i au.
)a Isusa je, euti , i ovo u pozadi i sadralo jo delikat iju poruku, jer je postojalo ar jed o staro
prorotvo, koje kao da je agovetavalo da e se Mesija pojaviti iz e a- da, u Hramu , na upravo
ovako dra atia ai Ma l
. Ov o je, uz dodat o o eae da e Bog zatiti o e koji su spre i
da stave na probu svoju veru (P s 91 9-16) , predstavljalo oa argu e t za uputa je u takvu
vratolo iju. Ak o je Isu s zaista Boiji Mesija, zar e i o da tre alo da potvrdi svoj poziv
iskuavajui ova o ea ja i vidi da li je Bog zaista a jegovoj stra i. Isu s se ije plaio udes og i
natprirod og: postoji
ogo pri era iz egovog kas ijeg ivota koji to potvruju. Ali, o se odupro
iskue ju da svoju poruku zas uje a isto se za io aliz u te vrste, po ovo itirajui stare spise da
podupre svoje rasuivae: Nee kuati Go - spoda Boga svoga" (Pn z 6 16). Smisao Psalma 91.
razjas io je da takva o ea ja ez ed osti i sigur osti vae sa o za o e koji su spre i da ive
poslu o sluei volji Boijoj. )a Isus a to je z ailo sluee i stradae, a e proizvolj u upotre u
Boijih o eaa radi sopstve ih iljeva.
Tree iskue je ilo je da posta e politiki Mesija. Luka ga avodi kao drugo, ali Matej ga stavlja a
tree esto, oda da i aglasio jegov z aaj M t -10). Nema sumnje da je ovo moralo biti i
ajvee iskue je, jer se u to tre utku ve-
67
i a ljudi adala da e Mesija upravo to i iti. O i su isto tako verovali i da e jihov arod, u ovo
dobu koje je nastu- palo, zavladati svi ostali
arodi a, to ez su je o ja- java uslove pod
koji a je ovo iskue je predstavlje o Isusu: da prihvati Sata i u vrhov u vlast kako i zavladao
sveto . )a isao je jo ivlje doara a vizijo sjaja svetskih arstava. Ali i ovoga puta je Isus shvatio
da se to razlikovalo od vrste ovog drutva koje e o proglasiti. Nije re o to e da Isu s ije
saoseao sa du oko doivlje o eljo svog aroda za slo- odo : i sa je iveo pod ri sko
tiranijom i sopstvenim ru- kama radio da zaradi kako bi Rimljanima platio porez. Nije bio nesvestan
bednog stanja u kome se njegov narod nalazio.
No , od i o je politiko esija stvo iz dva razloga. Prvo, od io je uslove koje u je avo po udio.
Pre a pria a iz eva elja, avo je po udio da podeli vrhovnu vlast sa Isu - som. Ak o bi prihvatio
da avo do ije vrhov u vlast ad itavi kos oso , Isu s i za uzvrat do io ogra ie u politiku
vlast. Tak o eto Isus ije ogao da prihvati. O aj ko e se o posvetio, i ko e je kas ije traio da
se posvete i jegovi ue- i i, io je iskljuivo Bog. Priz ati avolu vlast ad ilo koji vido ivota,
z ailo i porei apsolut u vrhov u vlast Boiju. Isus u je pri to
ue a i ogu ost da vlada
vlau" i slavo " arstva poput Ri skog arstva. No , o je z ao da e se priroda Carstva Boijeg
dosta razlikovati od vrste vlasti svojstve e Ri sko arstvu. Boijs vred osti i sta dardi i- kada se
e i ogli a et uti spolja, ve e se ajdelotvor ije egovati kada ljudi udu i ali slo odu da
sa i odluuju, ne sa- o o prirodi svog od osa sa Bogo ve i kako a aj olji ai da stvore ove
drutve e strukture koje i ajta ije odraa- vale ai a koji Bog postupa.
Nije ilo preteko odoleti ovo tree iskue ju. Isus je to veo a odlu o ui io. Nije hteo svetu da
nametne novi autokratski sistem vladavine kakav je bio u Rimskom carstvu i drugim koja su mu
prethodila. Carstvo Boije" ee iti ti- ranija niti okrutna vladavina kojoj su se nadali neki verski faati i, ve eto to e iz ii iz ove, u utrae prirode egovih sudeo ika, dok udu upoz avali Boga
a ov ai i osetili da i aju o da udu o akvi ljudi kakvi e ostvariti viziju sveta prso rae og
s ago lju avi i ri og sluea.
68
Pri e o Isusovo
roe ju
Prie o to e kako se Isu s rodio svakako spadaju u o e delove eva elja koje ije lako razu eti. Ve
s o videli da ak i datu Isusovog roe ja stvara iz pro le a. No , ta potekoa pada u zase ak
pred
ogo krup iji pita ji a o sveukup oj prirodi ovih pria, koja se otro uzdie kroz ponavljane
tvrd je kod Mateja i Luke da je Marija ila devi a kada je zaela Isusa M t
; Lk
26-27).
Biti devica i biti trudna nespojivo je jedno sa drugim - pa kako, dakle, tre a da shvati o ove prie?
Moe o iti sigur i u to da su i pis i eva elja ovo do ro z ali, to z ai da je klju o pita je u vezi
sa tu ae je
jihovih spisa veza o za a r ili k jiev i rod. Koju vrstu pria su pis i eva elja
s atrali da ovi zastupaju? Vrsta k jiev osti koju jeda pisa stvara z aaj o utie pa ai a koji
je predstavlja. U istorijskoj ara iji dogaaji se o i o prikazuju a ai koji itao i a po ae da
za isle o o to se dogodilo jer, pre da pojedi osti toga ogu iti jedi stve e i oso e e, istorijska
proza opisuje stvari koje su sli e o i a koje oe o oekivati da iskusi o i sa i. Poezijo ,
euti , ogu da se kau stvari koje, o ako kako su iz ete, i alo e odgovaraju pstorijski
i je i a a. Na pri er, kada je e gleski pes ik Vilija Blejk apisao svoje uve o delo Jerusali , o
je slikoviti i realisti i pojedi osti a opisao jade i dustrijske revolu ije, a zati za islio Isusa
Nazarea i a kako hoda sred svega toga. Nzegovi itao i shvatili su poe tu jegove poruke, i toliko je
e ili da je ova poe a kas ije postala klasi a defi i ija samospoznaje Kngleza - iako niko ni na tren
e po ilja da je, kako Blejk kae,
,.Si Boiji" zaista kroio a E gleske zele o i prijat o tle". Sli i pri eri ogu se pro ai u
itologija a koji a su drugi parodi, iro sveta, proslavljali svoj oso e i identitet.
Pa gde i o da pispi eva elja s estili svoje prie o okol osti a pod koji a se rodio Isus ? Naalost,
o i a to igde e kau, z og ega je jihovo izvetava je o ovo e i proizvelo toliko
ogo
rasprava i spore ja. Neiz e o, rasprava o ji a usredsreuje se a devia sko zaee Isusa, jer je
tako eto potpu o stra o ljudsko iskustvu. Sa a ideja dovodi u pita je aa os ov a poi a ja o
to e ta je sve ogue u ovo svetu, i a pose o eu oljiv ai istie ulogu koju ae li e
pretpostavke neiz e o i aju u tu ae ju ovih tekstova iz Novog zaveta. O i koji polaze od
pretpostavke da ita protiv o ae li o ivot o iskustvu ije ogue, u o e orati da
dovedu u pita je, ako e i da sasvi od a e, ogu ost da ove prie saoptavaju ita zasnovano na
69
istorijski i je i a a. Pro le a e i ati i sa drugi aspekti a eva elja, aroito sa pria a o

is elje ji a koja je Isus i io, i, arav o, sa jegovi vaskrsava je iz rtvih. Sledei argu e te
au ika poput filozofa . veka Dejvida Hju a. koji je tvrdio da uda e postoje, ge era ije
au ika tragale su za drugi
ai i a da razu eju oigled o atprirod e di e zije ovozavet ih
pria. U dolae ju do tako zas ova ih zakljuaka, o i su svakako radili u skladu sa au i
paradigmama svog vre e a, koje su teile ka to e da se zas uju a eha i istiko shvata ju
kos osa, gde je sve tre alo razu eti u utar strogih uzro o-posledi ih od osa. To je ilo
ogo
pre ego to je Aj taj for ulisao teoriju relativiteta. da e po i je o razvoj teorije o haosu,
pri ip eizves osti i druge uvide koji su svi ui ili uverljivo po isao da se jedi stve i dogaaji
ogu dogoditi, i asu i o se i dogaaju, ez ikakvog ra io al og o ja je ja.
U da a joj otvore ijoj at osferi auke i duhov osti Novog doba, ideja o svemiru kao zatvorenom
siste u apute a je i ljudi i aju vie razu eva ja za ogu ost da se dogode stvari koje se
aprosto opiru logi o shvata ju. I dok i zaista oz iljpi
islio i. a od pre jed og veka ilo teko
da poveruju u ilo ta to je prevazilazilo jihovo iskustvo, u a a savre e oj kulturi postaje sve
izrae ija opta sklo ost verova ja u apsolut o ilo ta to i a ekakvu ezoteri u ili eo i u
prirodu.
Nijeda od ovih pristupa ije od aroite po oi, jer
ogo pogod iji ai da se izae a kraj sa
ovakvi pita ji a trai otvore ost za sve ogu osti, uz strogu proveru avod ih dokaza u potrazi
za utvriva je o oga to se u dato sluaju za sta dogodilo. Na ovo pri eru to z ai da
pro le u Isusovog zaea tre a pristupiti postavljajui pita je da li svedoa stva iz eva elja
i aju s isla. Odgovo r a jega zahteva da se ta svedoa stva ispitaju, svako za se e, paljivo
raz atrajui jihove tvrd je i ogu osti, i da se ude spre a da se uoe jihove ija se, a e da
se nastupi sa predrasudama u pogledu njihove vrednosti na osnovu unapred oformljenih
pretpostavki, kakvog god da su o e o lika. Opte je poz ato koliko je teko doseg uti o jektiv ost,
ali uz ovakvo od erava je svih ogu osti i prepoz ava je aih post ih pozicija (i spremnost da
preko jih pree o ako je potre o , oe o se adati da e o se ar pri liiti jed oj
sveo uhvat oj pro e i ak i ajsloe ijih pita ja.
)a div o udo prie o to. e kako je Isusa zaela devi a pruaju aroito do ar pri er za o u vrstu
pro le a kakvi iskrsavaju a
ogo esta u ovozavet i eva elji a. ak i leti ia pregled svih
svedoa stava iz Novo! zaveta koja se od ose
70
a priu o to e pokazae da ije sve tako jed ostav o kako

razmotriti nekoliko aspekata.
isli o da jeste. Na ovo.
estu tre a
Jsd a od stvari koje ajvie iz e auju jeste da se o roe ju Isusovo govori sa o kod
Mateja i Luke i da se igde, u elo Novo zavetu, vie ita izriito e kae o okol osti a pod
koji. a je Isu s zaet i roe . Nikakvog po e a o to e e a u izvetaji a o ue ji a jegovih prvih
ue ika, u Deli a svetih apostola. Ni Pavle to ikada e po i je, kao i Markovo i Jova ovo
eva elje ada i jed o i drugo i i ae e po i ju Isusovo roe je . Stoga deluje izves o
ogu ost da su prvi hria i i ali ko plet o poi a je hria ske vere i ez ikakvog po e a o
roe ju od devi e, a oda i ez saz a ja o to e. Poto ji hria i esto su tvrdili da je devia sko
zaee Isusa eophod o kako i o io ujed o oa sko ie i ovek, ali novozavetni pisci su u ovo
svakako verovali i ez zas iva ja svojih argu e ata a pose o
ai u a koji je Isu s zaet i
roe .
Ov o oe delovati kao vrlo jak argu e t u prilog su ji u to da su prie kod Mateja i Luke
za ilje e s a ero da udu doslov o prihvae e. Ali , u stvari, re je o dvodel o argu e tu.
Pot o za isao o roe ju od devi e ije ila eophod a za potpu o razu eva je ta e prirode
Isusove li osti, zato su o da Matej i Luka poeleli da to iz isle? Ni jeda i drugi e iz ose teoloke
tvrd je zas ivajui ih a svoji pria a o Isusovo roe ju: o i ih jed ostav o preze tuju kao
izjavu o tome kako se Isus rodio.
I a ek .
esti a u eva elji a Isus se oz aava kao si Josifov" Lk
a rodoslovi u Mt 1 2 16 i Lk 3
;J
slede li iju jegovih predaka poevi od Josifa. ) o g toga se po ekad i i da i sa a eva elja
isu dosled a, a da su Matej i Luka ove prie u a ili e zapaajui jihovu eusaglae ost sa drugi
delovima svojih povesti. Kako bi, naime, Josif mogao biti Isusov otac ako je Marija bila devica u
tre ugku kada je zaela? Ov o tre a zapaziti, ali e i s atrati it i za pro le Isusovog zaea.
Kada se Josif os io Marijo , u oi a jav og
je ja i jevrejskog zako a, postao je i zako iti Isusov
ota . Osi toga, i u he rejsko
i u grko
e postoji re za ouha, pa su tako pis i eva elja
verovat o za eleili sa o uo iaje opis Isusa kao si a Josifovog", a Luka je sasvi sigur o i islio
da upravo ovo i i
.
Poreklo prie o Isusovo zaeu od devi e po ekad je ilo trae o u grki i isto jaki
pria a o ogovi a koji su stupali u i ti e od ose sa s rt i s a a i sa ji a raali de u. Ova
ideja se danas ne shvata tako ozbiljno kao pre dve-tri ge era ije, ajvie zato to eva elske prie
odlikuje
ogo drugaija at osfera od o e u kojoj su astale prie o grki
ogovi a. Pri to
Lukine
71
prie o roe ju i aju, u eli i gleda o, oso e stil u od osu a stil preostalih jegovih spisa. Iako
eki au i i veruju u to da se Luka ji e posluio a er o, da i podraavao stil Septuagi te, drugi
tvrde da je grki koji Luka pie dovolj o dosleda u svoji oso e osti a da agovesti kako Luka
ovde citira neki aramejski
izvor ili se osla ja a jega. Ak o je to ta o, z ailo i da je o u eo tradi io al e prie o Isusovo
roe ju, koje su do jega dole iz skupi e sa ih prvih hria a, iz sa e Palesti e, koji su ili i jedi i
hria i koji su ikada govorili ara ejski jeziko .
Matejev izvetaj postavlja iz drugaijih pita ja. Da i podrao svoju priu, o itira Stari
zavet: ,.A sve ovo dogodilo se da se ispu i to je Gospod rekao preko proroka koji kae: Gle, devojka
e zaeti i rodie si a i ade ue u i e E a uil" M t
- . O o to je s ovi u vezi va o
uoiti jeste da ovaj avod iz K jige proroka Isaije
i a drugaije z ae je u Septuagi ti iz koje ga
Matej preuzi a u od osu a z ae je u origi al o he rejsko tekstu. Do k grka verzija sasvi
spe ifi o upotre ljava re devi a", he rejski tekst E a uilovu ajku aziva lado e o ' .
Ra ije je predlaga o da je elokup a ideja o to e da js Isusa zaela devi a po ikla upravo iz ovog
oigled o pogre og prevoda
jednog mesta iz Knjige proroka Isaije u Septuaginti. Tr i stvari treba primetiti s tim u vezi.
Prvo , ovaj dokaz od osi se sa o a Mateja, poto Luka e itira to esto u svoji pria a o
roe ju. Pre a to e, ako is o i pretpostavili da je ovaj dokaz valja , o i se ogao od ositi sa o
a Matejev izvetaj, ali e i a Luki .
Dalje, esu jivo je ta o da je Matejev jedi i razlog da prihvati grku verziju i poslui se jo e
u esto he rejskog teksta io taj to je o a odgovarala jegovoj a eri a ai a koji he rejska
verzija ije. Osi toga, re je i o karakteristi i Matejevog eva elja. Matej, ai e, esto oda ira
esta iz Starog zaveta i govori kako su doivela ispu je je kroz Isuso v ivot i jegovu slu u, to
savre e i itao i a deluje e it o i trivijal o. Ali , razlog za takav postupak gotovo sigur o se
nalazi u
i je i i da je Matej pisao uglav o za jevrejsku italaku pu liku: a kako su jevrejski Sveti spisi za
jih ili od pose og z aaja i autoriteta, i za Mateja je ilo pose o va o da se ji a poslui kako
i pokazao da je Isu s zaista Mesija koji je o ea u ovi spisi a. )a ostala eva elja, iji su itao i
uglav o
ili ejevreji, koji o Staro zavetu isu ita z ali iti ih je za i ao, ovo ije ilo i
pri li o z aaj o.
Tree, prili o je verovat o da ije sa
K je proroka Isaije.
autor Matejevog eva elja oda rao upravo ovu verziju teksta
72
Postoji vie dokaza koji agovetavaju da je jo vrlo ra o Crkva poela da prikuplja o e starozavet e
tekstove koji su delovali kao da prikazuju ili predviaju eke od aspekata Isusovog ivota. Re je o
o i z irka a tekstova koje se esto azivaju ehppoa, a verovat o je postojalo ekoliko razliitih
z irki ovog tipa edugo po Isusovoj s rti. Ti tekstovi su ili vrlo privla i hria i a jevrejskog
porekla, ali poto ko ept devi e koja raa i u ko o liku ije io prihvatljiv za ortodoks e Jevreje,
malo je verovatno da 6i oni tragali za mestima iz Svetog pisma koja navodno na to ukazuju, osim ako
isu i ali drugih razloga za pretpostavku da i to a pogoda ai opisalo Isusov o zaee i roe je.
U pokuaju da izvede o zakljuak o prirodi pria o Isusovo. roe ju kod Mateja i Luke, va o je da
ih postavi o u ko tekst ovih eva elja kao elovitih dela. Teko je iz ei zakljuak da su ih Matej i
Luka pos atrali a isti ai kao i ostala preda ja koja su do jih dola i koja su u eli u svoje
izvetaje. Pre a to e, e a raloga da pretpostavi o da su se u pogledu a ra ove prie a ilo koji
ai razlikovale od drugih pria o Isusu , to ih, s ti u skladu, verovat o s eta u red popular ih
hele istikih iografija. I zaista se eke od jihovih ajoso e ijih k jiev ih i stilskih odlika ogu
shvatiti tek ako svrsta o ove prie eu tradi io al e jevrejske prie o
ovoroe adi, kakve su prie o roe ji a ekih starozavet ih ju aka poput Mojseja, Sa uila i
drugih. Luki e prie, aroito, deluju upravo kao pisa e po uzoru a prie o Sa uilovo zaeu i
roe ju Sa
-2) , a Marijina himna hvale, Mat/1sa( (L k 1 46 55), ne
sa o da predstavlâ paralelu A i oj pes i zahval osti za roe je si a Sa
pego je i pu a
aluzija na mnoga druga mesta iz Starog zaveta. Matejeva pria je takoe orga izova a a os ovu
ogih starozavet ih tekstova, ada, a sasvi drugaiji ai , sa ta a i aluzija a i poziva je
a odlo ke za koje je Matej islio da su pro ali svoje ispu je je u Isusu. O likujui svoje izvetaje
a ovaj ai , Matej i Luka su sledili dugu tradi iju jevrejskog izlaga ja Svetog pis a, poz atu kao
Midra. koje je oglo i ati

ogo razliitih o lika, ali se uvek la avije usredsreivalo a i teraktiv u
parafrazu Svetog pis a. Ov o je oda ajplod ije esto za iz alae je literar ih uzora za o o to su
uradili Matej
i Luka, ali e tre a za oraviti da je opseg za sasvi
estvar o razraiva je pria ogra iavalo to to
su o oji a pisali sa o ekoliko ge era ija posle odigrava ja dogaaja koje u suti i opisuju, u vreme
kada je ak i osa desetih i devedesetih godi a . veka jo ilo ljudi koji su ogli da se prisete
kako se o Isusovo roe ju govorilo od sa og oetka.
73
Jovan Krstitelj i Kumra n
I ajui u vidu sli osti iz eu delat osti Jova a Krstitelja i nekih od najosobenijih aktivnosti
ku ra ske zajed i e, e i ov o je ilo da au i i po u raz iljati o ogui veza a eu
ji a. Dve sli osti koje eu ji. a postoje su veo a oigled e.
U Judejskoj
pustinji
Luka opisuje Jovana Krstitelja kako ivi u pusti ji sve do otpoi ja ja sa jav o slu o
;
.
Pot o je krtavao a re i Jorda u, prirod o je pretpostaviti da je pusti ja koja se po i je Judejska
pusti ja koja je uokvirivala Mrtv o ore u koje se Jorda uliva. Go z ai da je Jova verovat o iveo u
istoj pusti ji kao i ljudi iz Ku raia, i to u otprilike isto vre e. Pot o je jihov a astir orao iti
jed o od retkih esta a koji a se u tako egostolju ivoj o lasti oglo iveti, pretpostavlja o je i to
da ih je Jovan sigurno poz avao, ak da je i iripadao jihovoj zajed i i.
Svakako ije teko verovati u to da je Jova z ao da postoji apastir u Ku ra u, ali eki stru ja i su
otili i
ogo dalje od toga sugeriui da je o io i la jihove skupi e i da su ga ovi oda i
odnegovali od malih iogu. Takav argument zasnivaju na Lk 1
gde se kae da je Jova kao dete rastao i razvijao se i telo i duho
kada se pojav o u jav osti pred arodo Izraila". Ova izjava oe se
i io u pusti ji sve do da a
ko i ovati sa o avete je koje o ese i a daje Josif ko e tariui da su o i esto usvajali de u

drugih ljudi da bi ih indoktrinirali idejama svoje sekte (Judejski rat 2.8.2) . Ova zamisao je po mnogo
e u privla a, ali, a kraju krajeva, o a vei roj pro le a stvara ego to reava.
Grke rei upotre lje e a slede.i

esti a, Lk
i Lk , e podrazu evaju u o da je
Jova zaista odrastao u pusti ji. O je sigur o provodio vre e u pusti ji raz iljajui o prirodi
Reko struisa a Tr arija iz Ku ra a. Sviii i rukopisi originalno su bili pohranjivani u posude poput
ove da i ih sakri. od ri skih vojski u periodu posle
pada Jerusalima.
74
svog ivot og poziva, i to eposred o pred poetak krtava ja ljudi, ali ajprirod iji ai za
razu eva je prie o jegovo roe ju podrazumevao bi da je on odrastao u svom domu i da su ga
odnegovali njegovi roditelji.
Sumnjivo je i to da bi njegovi roditelji dozvolili skupini ljudi kakva je bila kumranska da usvoji
jihovo dete, jer, e sa o da su dugo ez uli da do iju si a ego je i Jovanov otac. Zaharija, bio
svete ik. Jed o od karakteristi ih verova ja ku ra ske sekte ilo je i to da su jerusali ski
svete i i koru pira i, pa je teko poverovati da i Jova ovi roditelji svoje dete dali grupi ljudi tako
eprijateljski raspoloe oj pre a sve u za ta su se o i li o zalagali. Mod a i i alo s isla
zamisliti da
su Jovana pripadnici ove sekte oteli ne bi li ga spasli njegove porodice, ali za to apsolutno nema
nikakavih dokaza ni u Novom zavetu, niti igde drugde.
Judejska pustinja ila je prostra predeo i ipoto ije orao svako ko je o de iveo iti u
ekakvoj vezi sa Ku ra o . O ale Mrtvog ora prepu e su pei a koje ogu iti ideala s etaj za
pusti jake, kakav i jesu ile za zilote, koji su astavili da pruaju otpor Ri u i posle razaranja
Jerusali a . godi e. ak i Josif elei jed u epizodu o to e kako se eko priliko pridruio
izves o pusti jaku po i e u Ba , koji je iveo usa lje iki ivoto u ovoj pusti ji ivot Josifov
. Ovakav ai ivota oduvek je privlaio ljude jednog posebnog kova i moralo je stoga biti mnogo
pojedi a a koji su a ovaj ai iveli u pusti ji oko Mrtvog ora.
Krts je
Teko je a ilo koji ai dovesti Jova a u vezu sa e.se i a posredstvo
jihovog ai a ivota, a
sigur o da ita lake ije to ui iti i a os ovu verskih o reda. I Jova i ljudi iz Ku ra a koristili su
vodu u svoji verski o redi a, ali, izuzev toga, alo ta i je ilo zajed iko. U stvari, postojalo je
ekoliko upadljivih razlika iz eu Jova ovog ko epta krte ja i kumranske prakse.
O i koji su pri ali krte je razlikovali su se. Jova je krtavao ljude koji su eleli da pro e e
svoj ai ivota, a zajed i a u Ku ra u pri ala je sa o o e koji su ogli dokazati da su ve iz e ili
ai a koji ive. Jeda jihov iskue ik orao je esto da eka i po godi u-dve dana da mu bude
dozvolje o da uz e uea u ritual i kupa j a u Ku ra u, dok je Jova io spre a da od. ah
krtava sve volj e da o jave svoju a eru da se pro e e.
I priroda ovih obreda se razlikovala. Oso a koju i Jova krstio, krtavala se sa o taj jeda
put, a o red se ije ogao po oviti. Nasuprot to e, ritual a kupa ja u Ku ra u ila su esto
75
po avlja a. I zaista re krte je" u s islu u ko

rituala u Kumranu. Esenska
se o i o shvata ije u stvari priklad a za opisivanje
krte ja" ila su sredstvo koji se u ivoti a je ih la ova sprovodilo o red o oie je - to nije
bio obred kojim se toj sekti pristupalo.
Sveukup o zpae je o reda se razlikovalo. Jova ova krtava ja o avlja a su kao deo
pripre a za dolazak iekiva og Mesije. Kupa ja u Ku ra u, euti , isu ila u vezi sa
iekiva je Mesijs, iti ilo koga drugog. O a su pre ila si olia izraz oral e i duhov e istote
koju se zajed i a adala da e ouvati eu svoji la ovi a.
Ak o je Jova Krstitelj ikada io la ku ra ske zajed i e, o je o da svakako kore ito

iz e io svoje poglede pre otpoi ja ja svoje jav e slu e. No , argu e ti u korist postoja ja ove
poveza osti isu pose o jaki i vie s isla i a i o Jova u i o ljudi a iz Ku ra a raz iljati kao o
o i a koji su udili razliite odgovore a sve veu politiku, oral u i duhov u krizu sa kojo se
suoavao jihov arod poetko
. veka.
76
3 KO JE BIO ISUS?
Posle susreta sa Jova o i krte ja Isu s je svoj i- vot proveo uglav o kao verski uitelj. )a
jevrejske veroui- telje ilo je sasvi
or al o da usvoje putujui stil ivota i idu od esta do esta,
esto u prat ji svojih ue ika. Isu s se, jas o, uklapao u ovaj o raza . I ao je svoje ue ike, a aziv
ravi" ili uitelj" io u je redov o pripisiva J
; ;
. Poput drugih verouitelja, vei o
je svoj posao oba - vljao u sinagogi, mestu pa kome su se Jevreji svake subote sastajali radi
ogoslue ja M k 21; Lk 4 16; 6 b) . No , razgovarao je sa ljudima gde god bi ih. susreo (M k 1 16. Svoje prve ue ike pozvao je iz jihovih ri arskih rodi a, a redov o je pouavao a
otvorenom, u prirodi, gde se oko njega mo - glo okupiti
otvo sveta.
Isusov o ue je je ilo o o to je zaokupljalo atu ljudi. Dok su ga sluali, oseali su da o ije
o ia uitelj, ajvie zato to o sa
ije io eiji ue ik koji je sada sa- o pre osio o o to je
uo od drugih. O ljudi a i jihovo od osu sa Bogo govorio je a potpu o ov ai , a i io je to
vrlo provokativ o, gotovo prisiljavajui svoje sluao e da se opredele hoe li ga slediti ili e. Sva
eva elja doku e tuju rzu pojavu prili o polarizova ih ilje ja o je u. M o - tvo o i ih ljudi
reklo je da ih je uio kao o aj ko i a vlast" M t

varalice i prevarante.
, dok su ga
ogi verski z al i svrstavali
eu
Ue je koje je prouzrokovalo tako otru podelu eu jegovi sluao i a ilo je aroito

usredsree o a dve te- e. S jed e stra e, eva elja opisuju Isusa kako iznosi mnogo
77
s elih tvrd ji o se i, sopstve oj li osti i z aaju, te iako ikad ije izriito tvrdio da jeste Mesija
koga najavljuju stara prorotva, upravo se to jas o agovetava ai o
a koji ga predstavljaju
eva elja. Uz raz e tvrde o sopstve oj sud i - i i va osti, postoje i
oge izjave o ta oj prirodi i
zna- e ju Carstv a Boijeg" ije je astupa je Isu s ajavio. Sa o Carstv o dovolj o je va a te a i
zasluuje da joj se posveti itavo poglavlje, ali prvo emo razmotriti tvrdnj e koje je Isu s izneo o sebi ,
ajpre stoga to je jegovo ue je o Car - stvu Boije iz ese o pod pretpostavko , izree o ili
pod - razu eva o , da e o sa odigrati glav u ulogu u jegovo
astupa ju.
Si oveiji" z ae je
Ta o z ae je ter i a Si oveiji" spada u ajee raspravlja e te e ovijih studija Iovog

zaveta, pa o o to se o to e ovde oe rei tek je ajogolje iji rezi e svega to su o to s iz eli eki
od stru jaka.
O o u e u se svi au i i slau jeste da je ajkoris ije pita je koje se oe postaviti u vezi sa ti
sledee: Kakvu aso ija iju su i ali ljudi koji su zaista poz avali Isusa kada i ga uli da upotre ljava
izraz Si oveiji"? Poto su jegovi prvi sluao i ili Jevreji, prirod o je ajpre se osvrnuti na
jevrejsku religioz u tradi iju u potrazi za odgovoro . U Jevrejskoj i liji izraz Si oveiji" korie je
dvojako. Najee o aprosto oz aava ljudsko ie, kao is razliito od Boga. U to ko tekstu
o i o slui da istak e sla ost i siro atvo o i ih s rt ika asuprot Boije sile i vlasti B r
; Jov
25 6; Ps 8 4; 146 3; Is
. Bog i povre e o ogao azvati ekog od proroka si o oveiji ", da i istakao razliku
iz eu proroka i kraj jeg izvora jihove poruke Jez ; Da 8 17).
No , ovaj izraz se koristi i a sasvi
drugaiji ai u Da
7 13- . U to odlo ku o e sa o da e upuuje a sla ost ljudi i e a asuprot Boijoj velii i,

kao Si oveiji... doe do star a i stade pred ji . I dade u se vlast i slava i arstvo da u slue svi
arodi i ple e a i jezi i". tavie, vlast je jegova vlast ve a, koja ee proi, i arstvo se jegovo
ee rasuti". K jiga proroka Da ila je ila apokaliptiko delo, to ez su je o ja java zato su eki
opisi u joj preuvelia i. No , izgleda da se isto susree i u
76'
Sin
oveiji
Nedug o po Isusovo j smrti njegovi su sledbenici na svim stranama javno tvrdili da je on dugo
iekiva i Mesija koga su Jevreji tradi io al o oekivali. I do vre e a kada su se skupi e jegovih
sled e ika zas ovale eu zajed i a a ejevreja iro ri skog sveta, grki ter i Hristos "
skvivale t jevrejsko Mesija " io je u irokoj upotre i, gotovo kao drugo i e za Isusa . Stog a
iz e auje da se ovakva ter i ologija retko javlja u sa i eva eljima. Markovo evan- elje je
verovat o prvo apisa o, a re za Mesiju " ili Hri - sta " javlja se u njemu samo sedam puta. Jedno
od tih sedam po -
drugi apokaliptiki spisi a koji su ogli iti aktuel i u Isusov o vre e. U E ohovi para ola a
Si oveiji" se po ovo javlja kao oso a atprirod ih oso i a koju Bog alje kao udueg sudiju rodu
ljudskom (Prna Enohona 37-- , dok je uput a jed u oso u taj ovitije opisa u kao ovek " u
Drugoj Jezdri oj takoe ogao iti za ilje kao posila iste ko ota ije. Nije lako ui u trag
eposredpiji veza a iz eu eva elja i ovakvih upotre a tog
termina. Nije izvesno da je ijedna od ovih knjiga bila zaista napisana do Isusovog vremena. Poznats su
samo preko relativno poznijih tekstova, koji su u svakom sluaju ogli iti podvrg uti ak ad i
e e da ija a i kvare ju. Nikako ije ogue posluiti se ji a da i se sa ilo kakvo pouzda ou
dokazalo da je, primera radi, izraz
Si k oveiji"
ogao iti adaleko poz ata titula ilo koje vrste u Isusov o vre e.
Povr h ovih eizves osti, tvrdilo se i da izraz Si

oveiji" a ara ejsko
e i saoptavao ita s isle o, ili da i, u aj olje sluaju, predstavljao
eku vrstu ge erikog izraza ije se z ae je od osilo a ljude u aelu kao e gleska re gtapkto) ,
pre ego to i to io pose a ai da se oz ai odree i pojedi a . Ovakvo raz atra je
ko plikuje to to su, pre da se Isu s ovde esu jivo sluio ara ejski izrazo , sva eva elja
apisa a a grko i pre da su po egde sauvala prave ara ejske rei koje je Isu s upotrebljavao, u
ovo sluaju to e i e, ada au i i uglav o pretpostavljaju da je ara ejski izraz u ovo
sluaju glasio agpa a.
U pokuaju da razlui o koje z ae je je Isu s pridavao ovo
u razmatra je tri i io a.
79
izrazu Si oveiji" tre a da uz e o
i ja ja jeste u aslovu eva elja

, a od ostalih est se sa o tri ogu uzeti kao uputi a to da je
Isu s io Mssija " ili Hristos "
;
;
-62) . Sam o jedno od njih (14 61-62 ) prikazuje Isus a
kako neposredno tvrdi da jeste Mesija. Meuti , upada u oi kako ak i ovde Mark o prikazuje Isusa
od ah astojei da Mesij u poistovet i sa eki koga aziva
Si o
oveiji ".
Ko je io Si oveiji? Ova j izraz se u Markovo eva slju koristi etr aest puta; u due Matejevo
m saop - tava ju i a je i vie ego trideset jeda put. To je i izraz koji se ee ego ilo koji
drugi koristi da opie Isu - sa i njegovo delo, a pri tom se koristi samo u onim izrekama koje se
pripisuju samom Isusu : imamo samo jedan jasan primer
Sa e ara ejske rei si oveiji" lako su ogle iti ez ikakvog pose

jeda zao ilaza ai da se kae eto kao ljudsko ie".
og z ae ja, tek
U Staro zavetu izraz Si oveiji" korie je da oz ai ljudska ia u svetlu jihovog

razlikovanja od Boga.
U K jizi proroka Da ila i druti jevrejski. apokalipsa a, Si oveiji" io je

tra s e de t a, e eska li ost koja je sudelovala u Boijoj vlasti.
Nije potre o da iz eu ove tri ogu osti iza ere o jed u koja i ogla predstavljati poreklo
ai a a koji se Isu s sluio ovi izrazo : verovat o su releva t e svs tri. Ak o izraz Si oveiji , u
okviru ara ejskog jezika koji je Isu s govorio, ije i ao z ae je koje se oe jas o defi isati, opda
se ti izrazo o
ogao posluiti oda upravo z og toga: ez gotovog z ae ja, Isus je i ao
slo odu da u prida upravo o o z ae je kakvo je eleo. Da se u svo ue ju koristio izrazo
Mesija" , ilo i u daleko tee da o jas i ta je ta o podrazu evao pod jegovo ulogo . jer su
ljudi ve i ali toliko u apred os ilje ih ideja o to e ta i Mesija tre alo da ui i i kae.
Neodree i izraz Si oveiji" sa po se i je teko ogao ilo ta razjas iti, ali je ar ulio
ogu ost da se upravo po e uti pro le iz eg e.
Istovremeno, za o e koji to ogu da uoe, poreklo ovog izraza u jevrejsko Sveto pis u i drugi
verski spisi a jeste prualo deo odgo etke o o o e to je Isu s eleo o se i da kae.
N0
kada se ji e slue drugi da oz ae Isusa J

, gde jegovi sluaopi trae da im pojasni u kom
s islu se slui ovi ter i o . tavie , a jega se va eva elja ailazi sa o jed o Da p
.
Nedvos isle o svedoa stv o sveukugog Iovog zaveta, pre a to e, jeste da je ovo izraz koji je Isu
s koristio za sebe, a koji nikada isu iroko koristili jegovi savre e i i, piti poto je ge srapije
jegovih sled e ika. Pa ta je o u stvari z aio?
Jed o zdravorazu sko sta ovite i ilo da je Isus , kada je o se i govorio kao o Si u oveije ",
jed ostav o e - leo da istakne da je deo jegove prirode o ia , ljudski, dok i se druga stra a
jegove li osti ogla opisati savre iji ter i i a, epiteti a poput Si a Boijeg" . ak ako i se
i i se, ai e, da o jeste eleo da utvrdi kako je io o i o ljudsko ie, al i kako je a eki ai ,

edovolj o jas o defi isa , io aroito poslat od Boga - a o a ova ko epta ogu se pro ai u
tradi io al oj pri e i izraza Si oveiji".
U prva tri eva elja Matejevo , Markovo
oveiji" a etiri razliita ai a.
i Luki o
Isu s se prikazuje korie je
izraza Si
I a ekoliko pri era u koji a se izraz Si oveiji" javlja kao ekvivale t li e za e i e ..ja",
kao jed ostav o sredstvo da se opie Isusovo o i o ljudsko postoja je. vakako da su pis i
eva elja tako i razu eli peke od odlo aka, jer a o i
esti a gde razliita eva elja pre ose iste
rei, jsd o e a elje koristi ,.Si ovepji", ta o gde se lrugo slui za epi o ja". I ri eri se ogu
pro ai pores je. Mk
i Lk
: ilp Mk
i Mt
;
ili M t 19 28 i L k 22 30.
Na drugi
esti a Si oveiji" se upotre ljava da aglasi Isusovu tvrd ju da i a pose a
autoritet da govori u i e Boije - kao. na primer, kada tvrdi da opraptga grehove. (M k 2 10) ili
prisvaja sebi pravo da ostavi po strani tradicionalne zapovesti u vezi sa subotom (M k 2 28).
Na trei
esti a Isus koristi i e ..Si oveiji" u ko tekstu udueg dolaska a o laku s
e a i svog uzdiza ja do Boga gle e i ati klju u ulogu u udue sudu. Na isti ovaj ai izraz se
koristi u Da , a aroito se javlja u Matejevo eva elju pr.
. ;
;
;
,
,
ada se oe ai i u Markovo
;
13 26; 14 62) i Lukinom (17 30; 18 8: 21 36: 22 69).
8/
po rs e o i oglo tako eto ukljuiti, ovaj izraz ora oz a- avati vie od toga da Si oveiji oe
da se opie kako ide a o la i a s veliko silo i slavo " M k
, ili kako e sedeti s des e
stra e sile Boije" L k
. Izja- ve poput ovih teko su ogle iti za ilje e s a ero da
istaknu Isusov u ljudsku prirodu protiv jegovih tvrd ji da i a eki aroit z aaj u Boiji
planovima!
Mesija
Ne a potre e dugo se zadravati ispitujui da li je Isu s tvrdio za se e da jeste Mesija, jer tu titulu o
za sebe
Izraz se, euti , ajee koristi sa ekakvim osvrtom na stradanja i smrt koje je Isu s
tre alo da iskusi. U devet od etr aest puta, Si ove ji" se, kod Marka, koristi kao agovetaj
Isusove skore s rti. Ova karakteristi a upotre a oe delovati kao sve sa o e i saglas a sa
prethodnim upuiva je
a triju f i slavu. Meuti , preseda o
apravlje i u Da .
poistovee je
..o aj kao Si oveiji" sa predstav iko sveta a Vi jeg", koji je u to ko tekstu sasvi jas o
stradao i bio progonjen. Neki odlomci (npr. Mk 9 12; 10 45) koriste se re iko veza i za Si a
oveijeg" aporedo sa aluzija a a strada je li osti iz Starog zaveta pri era radi, Ps ; ;
22; Is 52 13 , ko i ujui tako razliite tradi io al e predstave da prikau Isusa kao o oga
koga najavljuju stara obea ja, koji e strada je i slue je postati slava i opravda .
Izraz Si oveiji" javlja se i u Jova ovo eva elLj sa ko ota ija a od kojih su eke iste kao i u
ostali eva elji a, ada se tu i ta o dodat o i sistira a Si u oveije kao a eko e ko je sa
e a siao a ze lju i sa je e se o a o i vratiti
;
, kao i a vezi iz eu jegovih strada ja
i proslavlja ja hria ske evharistije
. Koristi se, takoe, i da uputi a Isusovo
..podiza je", to je jeda od izraza koji a se Jova slui kada govori o strada ji a priliko
3 14; 8 28; 12 34), kao i slavi i
raspea,
proslavljanju (12 23; 13 31).
pjs koristio. U Markovo
eva slju, prvo
|i sa o jeda pri er gde je to

ljudi Isusa nazvali
oda ui io
apisa o , posto, ada i a o etiri va e prilike u kojima su drugi
Mesijo " , a o je oigled o prihvatio da ga tako oslove.

Kada je Pstar ko a o pokuao da for ulie zaetke svojih raz ilja ja o to e ko i Isus
mogao biti i rekao mu
T i si Hristos" , Isus u je odgovorio da je lae " jer
na nebesima" (M t 16 16-17).
u je to
ogao otkriti sa o Ota
oj koji je
Druga prilika z ila se toko sue ja pred jevrej- s:ki

prvosvete iku da je - sts Mesija (M k 14 61-62) .
starei a a kada je Isu s priz ao
Ovd e spada i pria o to e kako je Isu s is elio pskoga za koga se

demoni. Ne samo
islilo da su ga zaposeli
da je prihvatio da ga ovaj ovek oslovi sa Si e Boga vi jega" ve u je i odgovorio: Id i kui

svojim prijateljima i is- priaj i koliko je Gospod ui io za tebe" (M k 5 1-20).
Jed o priliko je Isu s iao eki
povikao i oslovio ga
pute
pored Jeriho a kada ga je slepi prosjak Varti ej
Si o Davidovi " . Iak o su drugi ljudi, tu prisut i, oigled o rekli ovo e da uuti, Isu s to ije
ui io, pa shodno tome deluje da je prihvatio ovu titulu (M k 10 46-52) .
Iz ova etiri pri era jas o je da eva elja isu do - sledna u prikazivanju Isus a kako u svakoj prilici
izraava isti stav pre a tvrd ja a da je o Mesija, Si Davidov" . Do vre e a kada se aao pred
prvosvete iko postalo je oigled o da e u svako sluaju iti osue , pa oigled o ije i ao
nikakve bojazni kada je ustvrdio da je Mesija (mada je i tom prilikom odmah redefinisao pojam
Mesije " a je jas i ter i o Si oveiji". No , kada je Petar ispovedio da je Isu s Mesija" , o
je i Petr u i ostali ue i i a rekao da uvaju to kao taj u i da iko drugo o to e e govore. U
dru - gi dve a prilika a oigled o je od drugih ljudi prihvatio esija sku titulu ez ikakvog
dodatnog komentara a u sluaju oveka zaposed utog de o i a ak je rekao ovo e da to to
u se dogodilo ispria svoji roa i a i prijatelji a. Isu - sov stav koji je doputao ljudi a da veruju
u to da je on Mesi - ja oigled o je varirao pre a okol osti a i deli ino zavisio od pitanja treba li
ili e o arodovati ovu tvrd ju. Kak o ovu oevid u edosled ost tre a razu eti? Raspravo o
to e preovladala su dva ogua ree ja.
Isus nikada nije tvrdio da je Mesija
Jeda od ai a da se prevazie ovaj pro le jeste re - i da Isu s zapravo ikada uopte ije i
tvrdio da je Mesi - ja, a da su Mark o i ostali pis i eva elja svoje prie o Isu - sovo ivotu i ue ju
apisali vie pa je o raajui a o o u ta su verovali o Isus u ego a o o to je o zaista tvrdio o
se i. U svetlu svega to su od Isusa saz ali, a aroito u svetlu o oga to se z ilo posle jegove s rti i
vaskrsenja, de - lovalo je sasvi prirod o zakljuiti da je o zaista io Me -
84
sija koji je ispu io o ea ja sadra a u Staro zavetu. Ka - da su poeli da piu svoja eva elja z ali
su da se sam Isu s dvojako odnosio u pogledu tvrdnje da je Mesija, ali tada je za misiju Crkv e bilo
va ije da se sasvi razjas i ko je Isu s stvar o io. Tak o je Mark o pisa ajstarijeg eva elja, koga
su sledili Matej i Luka pre ostio jaz iz eu svojih uvere ja i stvar ih, daleko oprez ijih, Isusovi h
zapaa ja o sa o e se i, stvarajui k jiev i otiv esija ske taj e". Ovaj izraz prvi je skovao V.
Vred da i o jas io zato svaki put kada se Isu s prikazuje u razgovoru sa svoji ue i i a o se i
kao Mesiji, kae i da to uvaju kao taj u.
Potekoa koju izaziva ova za isao jeste u to e to, iako se o a uklapa u eka svedoa stva, postoje
i druga obave- te ja koja se sa jo
e slau. Tu su, a pri er, epizode sa oveko iz Gerase koga
su zaposeli demoni i Vartimejom kod Je- riho a. A tu je i epore iva i je i a da je Isus , iako su ez
su je razliiti ljudi to razliito shvatali, io osue a s rt upravo zato to je tvrdio da je ar
Jevreja", to jest Mesi - ja. Tek o je videti kako je Marko ogao ostaviti ove prie u svo eva elju u
tom obliku ako je zaista nameravao da ideju o
esija skoj taj i" ui i u edljivo .
Isus je verovao da je Mesija, ali to nikada nije tvrdio

Izgleda da nam je preostalo da zakljui o kako je Isu s verovao da je Mesija, ali to ikada ije izriito
tvr - dio. Ov a ideja, sa a po se i, otvara eka u a pita ja, ada tri i je i e tre a pose o
izdvojiti kao va e za ilo koje raz atra je ovakve ogu osti.
- Treb a da upamti o da iako je jeda od razloga z og kog su eva elja apisa a esu jivo io taj
da se za poto stvo sauva pria o Isusovo ivotu i jegovo ue ju, to ije io i jedi i razlog. I
zaista je va ija svrha ila da se hria- nima tog doba (o d sredine do kraja . veka prui izvor koji e
i olakati da se duhov o hra e i po oi jihovu isiju poziva ja drugih da i se pridrue. Ka o i
da a ji itao i, ljudi koji su prvi pri ili eva elja i ali su iru perspektivu od onih koji su bili sa
Isuso m za njegova ivota. GBiho-
85
vo polazite io je jihov li i doivljaj vere, to to su pri ili Duha Svetoga, a osi toga i to to i je
io poz at kraj prie Isusovo s ru i vaskrse je . Nije i
ilo teko da priz aju da je Isu s orao
biti Mesija koga je Bog poslao da ajavi ov ai postoja ja koji je o azivao Carstvo Boiji " ,
jer su z ali da se jihov ivot toliko pro e io zahvaljujui to e to su ga sledili da su verovali da ve
i- ve u skladu sa tim novim merilima i vrednostima koje je Isu s najavio. t o je vre e vie prolazilo,
oni su u to bivali sigur iji, to oda o ja java zato se re Hristos " toliko puta koristi u
Jova ovo eva elju, a u ostala tri jedva, jer se ael o isli da je Jova pisao kas ije od ostalih, do
kog vremena js Isusov o esija stvo postalo toliko oigled o da se o
ogao jed ostav o azivati
Hristo " Mesija ez do - dat ih o ja je ja i kvalifika ija.
- Jo jeda vaa i ila jeste i to da sa a eva e- lja jas o kau da se Isus i jegovi savre e i i isu
razu eli kada su govorili o Mesiji . Pre a iljs ju vei e ljudi, Mesija je tre alo da ude ar u
politiko s islu, a Isu s je upor o astojao da to opovrg e i redefi ie. )a jega je Me - sija oliavao
po iz o slue je i poslu ost Boijoj volji. )aista bi, prema tome, da je Isu s otvoreno govorio o sebi
kao o Mesiji, umesto da pojasni njegovu poruku, ovo zapravo pri- krilo pravo z ae je o oga to je
astojao da saopti. To i svakako dovelo i do ra ijeg susreta s Ri lja i a. i i se da i us i i,
ukljuujui i Petra koji se izjas io da veruje u to da je Isu s Mesija, isu u potpu osti razu eli svs u ta
se to granalo, sve do jednog mnogo kasnijeg vremena. Uprkos bliskom odnosu koji su imali sa Isusom
, vie ego jed o priliko su ispoljili svoje epoznavanje njegovih namera (M k 8 14-21 ; 9
30 32 ; 10 35. Ne a esta su ji u to da je ovo ta a slika jihove vsre, ili je og odsustva , jer
su do vre e a kada su eva elja apisa a isti ti ue i i postali velika i Crkve, pa iko s i iz islio
prie koje i ih ezrazlo o prikazi- vale u loe svetlu.
- Sve u svs u, i a s isla zakljuiti da Isuso v stav u stvari jeste varirao i da su itav jegov ivot i delo
ili eavi a otkrive ja i taj ovitosti. To o eloda juje i ai a koji je voleo da aziva se e, Si
oveiji", ter i o koji
86
ije i ao ve gotovo z ae je. )a o e koji isu ili spre i da se du oko za isle ad ji , to je ilo
ime koje ih je moglo samo zbuniti i pre prikriti Isusove tvrdnje nego ih obelodaniti. U isto vreme,
mnogi dogaaji iz Isusovo g ivota - ukljuujui i uda, ali i prilike poput jegovog krte ja M k
11 1, jegovih iskue ja L k -13) i njegovog ulaska u Je- rusalim (M k 11 1-11) - izgubili bi
smisao da Isus nije tvr - dio da je Mesija.
M og o toga to je ui io i rekao jeste upravo o o to se oekivalo da e Mesija ui iti i rei kada
ude doao.
Izgleda da je sveo uhvata zakljuak koji u ajveoj eri zadovoljava taj da se sa Isu s ije sluio
reju Mesi - ja" kada je govorio o se i, zato to i to jegove sluao e aso iralo a ze aljskog ara i
eku ovu dravu u politiko s islu. Isu s ipoto ije a eravao da ude takav Mesija" , to
Matej i Luka istiu prikazujui da je tu ogu ost od - lu o od a io a sa o poetku svoje slu e
dok je bio ku- a . Tak o je sve svoje slue je izlio u kalup koji e sakriti jegovu tvrd ju da jeste
Mesija od o ih koji isu eleli da razu eju to a ai a koji je o shvatao, ali je pruio do - voljno
agovetaja o svo ide titetu Mesije o i a koji su i- li spremni da o tome dublje porazmisle.
Sin
Boiji
Verova je hria ske Crkv e od ajra ijih vre e a o uhvatalo je izjavu da je Isu s Si Boiji". I ovo je
bio jeda izraz lizak ljudi a Isusovo g vre e a. U hele istikoj kulturi esto je korie da oz ai
li ost ekog heroja, a a taj ai ga je verovat o upotre io i ri ski e turio koji je kod krsta o
Isus u rekao: )aista ee si Boiji" M t
. Ovak o je to sigur o i Luka razu eo, jer je u svo
opisu e turio u pripisao rei: Ova j ovek je zaista bio nevin" (L k 2 3 47) .
Popu t izraza Si oveiji" i Mesija" , i ter i
Si Boiji" korie je u jevrejsko Sveto pis u. Mogao se pri e iti a a iju Izraila Iz l
; Os
, a vodee li osti u okviru ts a ije a pri er, Pn z 14 1;
; Jer
67
Is
; Jsr
, a a ele i druga e eska ia Pos t
-4 ;
Jov 1 6- ; Ps
i a ara Sa
; Ps
. Deli i o kao ishod toga to se ovaj aziv koristio
za areve, aroito o e iz Davidove loze, poeo se upotre ljavati i za Mesij u (2Jezd 7 28 , i u
Ku ra ski rukopisi a a sledei
esti- ma: 108a 2 11-12; 4OJR10G 1 10-13; 40RbOapA) .
Ujevrejskom kontekstu ova frazeologija ije ukazivala a oa sku li ost e- beskog porekla koja
e do eti spase je, osi u sluaju a ela, koji su s atra i Boiji glas i i a. Status Si a Boijeg"
ee je shvata kao riz a je od Boga eko pojedi u koji i tako io azva z og ekog
pose og postig ua.
U eva elji a se, euti , ideja o to e da je Isu s o - a ski si sasvi izriito koristi da oz ai da
je Isu s imao poseban odnos sa Bogom. Uprkos svim raspravama o verodostojnosti raznih delova
Isusovo g ue ja, o o u e u se svi au i i slau jeste da je Isu s dosled o koristio roditelj
dete" kao ai izraava ja o svo

Luka ga opisuje kako o Hram u go-
od osu sa Bogo . ak i kao dete od dva aest godi a,
Isus izgo i rgovie iz Hra a - epizoda koja }s jas o pagovesidapravo a

autoritet
(Mk
11
15-19% 2
M-PJsrai ja jed og u et ika iz
poseban
. veka.
vori kao o kui oga O a "

, a pria o zli zakup i a vi ograda sasvi jas o kae da je o
sam bio naslednik koga je vlasnik poslao da stvari dovede u red (M k 12 1-11).
Tvrd j e koje takve prie sadre izriito kae i Isus , a ajupadljivije jed o izjavo koju elee i
Matej i Luka: Sv e i je predao oj Ota . i iko e poz aje Si a do Ota , iti ko poz aje O a do Si
..." (M t 11 27; Lk 10 22) . Jasno je da je Isu s tvrdio da ima poseban odnos sa Bogom. Prostora za
nesporazum nema.
t a je, dakle. z ailo to to se o Isus u govorilo a ovaj ai ? Ov o je, arav o, jed o od velikih
pita ja o koji a su teolozi raz iljali i razgovarali vekovi a, a ovde je o - gue dati sa o epotpu
odgovor na njega.
- U ilo kojoj raspravi o Boijoj prirodi ikada e tre a za orav ti da opisati Isusa kao Si a Boijeg"
z ai upotre iti a a lisku a alogiju da se opie eto to je, po defi i iji, eopisivo. Kada je Isu s
preuzeo ljudski od os deteta i roditelja, i rekao oj od os sa O e je po alo alik to e", to ni u
jed o tre utku ije ilo za ilje o kao izjava o Boije
iu koju tre a doslov o shvatiti. Kada se o
Bogu govori kao o o u" , to e tre a shvatiti kao izjavu da je Bog ukog roda, ada su ge sra ije
hria a ovo ekritiki pretpostavljals. Nije ilo za ilje o i da se sa a predstava o od osu roditelj
- dete pri e juje ez prilagoava ja. Nigde se e kae da se za svaki vid ljudskih porodi ih od osa
mo- e ai odgovarajua paralela u od osi a sa Bogo , ajvie zato to
ogi ljudi e aju srene
odnose sa svojim roditelji- a. Eva elja i sa a upozoravaju a opas ost ove vrste doslov- nog
shvata ja, jer pre da i de a po ekad i ogla rei ko god rzi e e rzi i og o a" J
,
ijeda ovek ili e a ikada e ogu rei ja i oj ota s o jedno" (Jn 10 30) .
Ka o i ostali azivi koji su ovde sagleda i, i ovaj je korie u Staro zavetu. Izraz si tog i
TOG... " io je izraz uo iaje za he rejski. Na pri er, Izrail i su o- gli iti azva i si ovi" ili de a"
Izraila, iako moderni prevodi esto prikrivaju takav iz or rei P z
; Su d
. )a zle ljuds se
redov o kae da su si ovi zloe" ili si - ovi Velijala" P z
, a he rejski ekvivale t za ljudska
ia" glasi ds a ljudi" Sa
.
89
Mad a se danas ne bism o sluili iskljuivo uki orije tisa i jeziko Jevrejske i lije, ako is o
ipak opisali se e kao de u svojih roditelja", rekli is o da posedujemo upravo iste osobine i
prirodu kao i ai roditelji pre as. Kada, dakle, Novi zavet kae da je Isu s Si Boiji", kae i da Isu s
poseduje iste oso i e i prirodu kao i Bog. O je tvrdio da je stvar o i zaista io oa ski. Tes o
razgra- iiti prirodu Boga " i prirodu Si a Boijeg", kao to su, pri sra radi, uradili Jehovi i svedo i,
z ai za e ariti ai a koji se ova a alogija koristi a ovo
estu, ali ig- norisati i prirodni idiom
jezikog ko teksta u utar kog je Novi zavet sastavlje .
U Jn 1 1- i Ot k
ovaj od os iz eu Isus a i Boga izraava se a drugi ai . Tu se Isu s
aziva Reju" , ili Logoso Boiji . Boija re je, razu e se, ai a koji Bog ko u i ira. Ali kada
Novi zavet aziva Isusa Reju" , o kae i eto vie od toga. Jova , ai e, kae da Bo g e - e Re
" (1 1) to jest, Boija poruka ljudsko rodu ije sa o zapisa a u k jizi ve se oituje u sa oj
Boijoj li osti. Jo- va takoe kae i da Re postade ljudsko ie": Bog se li o ovaplotio u Rei" ,
u Isus u
. tavie, z og ai a a koji se ko ept logosa " koristio u krugovi a adah uti
grko filozofijo da oz ai te elj o aelo u iverzu a, deluje verovatno da je i nekakva
kos ika tvrd ja o Isusovo z aaju iz ese a kada se ovakav jezik upotre i.
Bilo da se Isu s opisuje kao Si Boiji" ili Re Boija", o o to iz toga sledi ostaje isto: svi prvi
hria i su govorili da je posredstvo Isus a ogue do iti savre u predstavu o to e kakav je Bog.
Zbo g toga je vredno truda bri- ljivo o ratiti pa ju a razotkriva je ija si o oga to je Isu s zaista
govorio i i io, jer Novi zavet tvrdi da je u njegovo ivotu i ue ju ogue videti i uti kakav Bog
zaista jeste.
Sluga
Nai a koji Isu s opisuje Boga je izazov i s et ja za uo iaje e poglede od kojih vei a
duguje predstavama
ogo
aslee i od grkih filozofa, predstava a koje Boga" prikazuju kao sjaj o, velia stve o i
adasve o o ie. Ova j posled ji aziv - sluga" - obara takvu koncepciju, a izgleda da je to i
predstava koju je Isu s najspremnije primenjivao na ssb e i svoje delo. Istin a je da Isu s nigde u
eva elji a e aziva se e slugo Boiji ", ada je teko otrg uti se uti- sku da se Isusov o
opaa je sa oga se e toliko razlikovalo od tekuih oekiva ja upravo stoga to je o svoju isiju
razume- vao u svetlu sluge koji podnosi muke iz Knjige proroka Isai- je (I s 52 13 - 53 12).
Eva elja se
ogo puta pozivaju a Isusov o u ee je da je jegova sud i a ila da strada, ajvie
kroz oso e u upotre u ter i a Si oveiji" sa ti u vezi. Od vre e a kada je krte , a oda i
pre toga, Isu s je uvideo da e jegov ivot i put iti put strada ja. Glas a krte ju koji je odje- kivao
rei jed og od esta iz K jige proroka Isaije o stra- dalnom slugi (M k 1 11; Is 42 1) razjasnio mu je da
e se delo jegovog ivota sastojati iz po iz og sa oodri a ja, a ovo u ee je je silovito ponovio
kada je io kua . Pre a Marku, Isu s je jo poetko svoje slu e upozorio svoje ue ike da se lii
da kada e e ik iti uzet od svojih prijatelja
. Od a h poto je Petar o javio svoje verova je
u to da je Isu s Mesija, Isu s js ponovio da Si oveiji ora
ogo da postrada" M k
, to je
ojaa o ared o izjavo da je
Si oveiji doao... da da svoj ivot kao otkup za
oge M k
Vei u titula koje su dodeljiva e Isus u zaista je teko razu eti do dstalja, u ogo e zato to su
sve i ale raz a z ae ja i i plika ije u okviru svog prvo it og ko teksta jevrejstva. No , sve imaju i
jed u vrlo jas u i plika iju. Ne a su je da su pis i eva elja hteli da, dodeljujui ove azive Isusu
, tvrde da je on imao poseban odnos sa Bogom i jedinstve u vlast. Ov a vlast izraavala se kroz
jegovu tvrd ju da oe da oprata grehe drugih ljudi, to su verski uitelji tog vre e a isprav o
protu aili kao tvrd j u da i a vlast koja pripada sa o Bogu M k -12). Ali , Isu s je od svojih
sled e ika zahtevao i oda ost i posvee ost koju ijed o ljudsko ie ikada e i i alo pravo da
trai. O je ogui
91
sled e i i a rekao: K o god e uz s a se e svoj krst i e po - e za

o . e oe iti oj
ue ik" L k
. Ov o preten- dova je a jedi stve i od os sa Bogo u Jova ovo eva elju je
izrae o potpu o drugaiji poistoveiva je Isusa i Bo - ga: ..Ja i Ota c smo jedno... ko je video
mene video je i Oca " (10 30 : 14 9) , a doslovno istu tvrdnju pronalazimo i u Matejevo eva elju
i Luki o eva elju
.
I dalje se raspravlja o stepe u do kog i ove uzvie- ne tvrdnje mogle poticati od samog Isusa. Nema
spora o to e da se sav z aaj pita ja ko je Isu s zaista io, i ai a a ko - ji i se taj z aaj ajbolje
izrazio, prikazao tek kada su njegovi sled e i i pro islili sopstve i doivljaj jega u svetlu
sveukup e slike jegovog ivota i slu e, to je ilo ogue da ui e tek posle jegove s rti i
vaskrse ja. U prolosti su au i i esto pokuavali da izdvoje nekakvo jezgro predanja koje bi se
sastojalo od stvar ih Isusovi h rei koji a ss o
ogao sluiti. od poto jih raz ilja ja o je. u koja
su nastala kada su pis i eva elja i drugi sagledali iri u posledi- a jegovog ivota i ue ja. Takav
poduhvat ije u potpu osti pogrea , i u jed o kas ije poglavlju ie potre o da po - drobnije
razmotrimo ovaj problem. No , na kraju krajeva, svan- elja su jedi i portreti Isusovo g ivota i ue ja
koje i i a o, pa u kraj je
es isle je pokuaj traiti u njima jed- ostav og verskog uitslja koji
ije io svesta svog ogueg z aaja a oa sko pla u. Ko i eleo da rasp e tako eza- zlenu
li ost? Pokuaj da se razdvoji avod a ljudska li- ost, istorijski Isus" , od Hrist a i vaskrslog
Gospoda koji je uskoro s atra jed aki Bogu, u ra oj hria skoj teologiji je gubljenje vremena.
Isu s se, u ajra iji po e i a o je u, opisuje kako izgovara krup e tvrd je o se i i ije ogue
pro- ai u Novo zavetu Isusa koji ije tvrdio da posedujs at- prirodno, a da u tom procesu ne
diskreditujemo svsukupnu pouzda ost ovih tekstova do te ere da i ih jedva ilo i vred o itati iz
bilo kog razloga. Ak o su Isusovi sledbenici kasnije iz eli ove tvrd je o jegovo z aaju, sve su
o e vrsto ute elje e a jegovo razu eva ju svog esta u Boiji planovima.
92
POIMLNjE ISUSOVE
SMRTI
)ato je Isus u ro? Od svih pita ja koja se ogu postaviti o Isus u verovatno se ni na jedno drugo
e oe odgovoriti a toliko razliitih ai a. Odgovo r koji ude dat zavisie, u izves oj eri, od
toga kako se ovom pitanju pristupa. To jas o oe o da vidi o ak i u k jiga a apisa i jo u .
veku Hr . ere.
Josif, na primer, o Isusu govori vrlo malo, ali ka- e: o je io Mesija; a kad je I ilat uo da ga
optuuju aju- gled iji ljudi eu a a, osudio ga je da ude raspet a krstu" Judejske stari e
. . . Oigled o je verovao u to da js Isu s pogu lje z og politike i trige i sarad je Pilata,
ri skog prefekta Judejs, sa verski esta li e to u Jerusa- li u. To isto jas o ss kae i u pri a o
Isusovo j s rti u eva elji a. Ali ako pogleda o eke druge odlo ke Novog zaveta i postavimo
isto pitanje - )at o je Isu s u ro? " - za- pazie o da eki od odgovora alo drugaije postavljaju
stvari. Prema knjizi Dela svstih apostola, Peta r je na dan Pedesetnice rekao za Isusa da je, premda
ee raspet i pogu lje od ruku ezako ika", isto tako preda po odree oj volji i pro islu
Boije " Dap
. Pavle je sli o shvatanje izrazio kada je hria i a u Kori t u o jas io svoja
ajdu lja uvere ja rekavi da je Hristo s u ro za ae grehe
po pismima ' (1Ko R 15 z) .
Dakle, sa Novi zavet a pita je )at o je Isu s u ro? " odgovara dvojako. Prvi odgovor zas iva se
na istorijski i je i a. a koje su dovele do Isusovog raspea, a drugi a tvrd ja a koje je Isu s
iz eo sa o se i i verova ju ra e Crkve o jegovo z aaju u utar Boijeg pla a za ovea stvo.
9.3
Isusov a s rt o s se razu eti kao jed ostava istorijski pro le , ali sa a priroda egove s rti, to
to je pogu lje u drutvu zloi a a, kada se postavi aporedo sa tvrd ja a izree i o je u,
postavlja u isto vreme sopstvena pitanja. Ka - ko je, naime, nsko ko je zastupnik samoga Boga mogao
dospeti dotle da se sa s ru suoi a takav ai ? Narav o, ako je Isu s a eki ai io oa ski,
u utra ju protivre ost predstavlja to to je uopte u ro, a ka oli jo a krstu.
Opozicija
sukob
Sva eva elja slau se u prikazu da su, od sa og poetka, Isusova dela i jegove rei stvarali podele
eu o i a koji su se sa ji susretali. Jova to teoloki o ja java govorei da je, kada je Isu s
doao, svstlost Boija dola u svst, to je sa o po se i zahtsvalo da se ljudi opredele, a jeda ili
drugi ai , da udu sa Isuso
a Boijoj stra i, ili da udu protiv ega J
-21) . Na drugim
esti a u eva elsko preda ju Isu s i sa izrie ovaj o avezujui zahtev: Nik o e oe sluiti
dvoji u gospodara; jer e ro ili rzeti jed og a voleti drugog, ili iti oda jed o e a drugoga
prezirati. Ne oete sluiti Bogu i ogatstvu" M t
.I a
ogo pri- a o Isus u koje prikazuju
kako je kao uitelj i is elitelj uivao veliku popularnost, ali kako su mu se istovremeno suprotstavljale i verske i graa ske vlasti tog vre e a.
Ri ske vlasti u Palesti i oduvek su ile su jiave u pogledu svakoga ko i postao suvie populara ,
kao to su i da as ljudi esto su jiavi u pogledu politiara koji deluju suvie uspe o. Pre a Josifu,
Iro d Antipa otarasio se Jo- vana Krstitelja jer je strahovao z og iolitike po u e, a verovatno je bilo
teko da vlasti e raz iljaju i o Isus u a isti ai . Na kraju krajeva, o je privlaio veliki roj ljudi,
ar jed o priliko go ila od oko pet hiljada elela je da posta e jihov ar i da ih povede u
ustanak protiv Rimlja- na (Jn 6 15).
Eva elja prikazuju Isusa kako se epresta o odupire takvoj politikoj vlasti. Ali , isto tako prikazuju i
da nije imao tu vrstu bojazni kada je trebalo suprotstaviti se verskim
94
Jevrejski i rimski kalendar
poglavari a. Od sa og poetka go ile su izjavljivale da se jegovo ue je razlikuje od ue ja

jihovih verskih z ala a, a Isu s je to oigled o prihvatao. Povrh toga, ije oklevao i da direkt o
osuuje fariseje i sadukeje opisujui ih kao slepe voe slepi a" koji su izokre uli re Boiju i odrekli
je se (M t 23 16. Iako su delovali kao veo a religioz i i ljudi svetog po aa ja, o je za jih rekao
da su duboko u sebi truli i bezvredni kao grobovi puni starih kostiju (M t 23 27) .
tavie, Isusova kritika ovih ljudi ila je, izgleda, a er o os ilje a politika. Iako je Isus prikaza
kako se kratko zadrava u udalje i krajevi a poduavajui svoje
ue ike, sva eva elja agovetavaju la je postojao aroiti tre utak kada je odluio da je dolo
vre e da se suprotstavi i sa i vlasti a u Jerusal u. Ovaj korak razliito je tu ae .
Najstar je sta ovite jeste da je Isu s shvatio da se pri liava as jegove s rti i da se zato
odluio da ode u Jerusali i ispu i volju Boiju. To jas o sadre, pre a Lu - ki o izvetaju, i Isusov e
rei jegovi ue ipi a: ..Evo, ide o gore u Jerusali i svrie se sve to su proro i aii- sali za Sina
oveijeg" L k
.
Jedno vreme moderno je bilo misliti da je Isus sve- s o ai io rizik koji se nije isplatio. Prema
ovakvom stano- vitu, koje je popularizovao Al er t vaj er
. Isus je oekivao da Bog a
dra atia ai i tervs ie u u- tar istorije i to manje-vie s esta, pa je jegov odlazak u Jerusali
io pokuaj da Boga prisili a to. Kada Bog a to ije pristao, Isu s se eoekiva o aao u irui
na krstu.
Drugi su prsdlagali da je Isu s u Jerusali otiao aprosto zato to je u vei i ostalih kraje a
alesti e ve io, a eleo je da astavi da poduava u verskoj presto ipi svoje ze lje. To to se o de
aao u suko u sa politiki vlasti a ila je sa o esre a i eoekiva a pogreka u sprovoe ju
pravde.
vaj erovo sta ovitu vratie o se u jed o ka- s ije poglavlju. Preostala dva o ja je ja
Isusovo g odlaska u Jerusali , svako za se s, verovat o sadre deo isti e. Ne a su je da je Isu s
eleo da pre ese svoje ue je arodu Judeje, kao to ga je pre osio i drugi krajevi a Palesti e.
Mada je, pre a Jova ovo eva elju, o
oda to uradio ve ekoliko puta pre svoje poslednje
posete to gradu. Ali, ako dopusti o ogu ost da je Isu s a plo koji ai po svesta svog po se og od osa sa Bogo , eiz e o je da ije ogao iti u potpu osti esvesta sve veeg
protivlje ja koje je izazivao eu verski voa a svog naroda. Poset a Jerusalimu morala ga je
dovesti u neposredan sukob sa njima.
Ak o je ra ije postojala ekakva su ja u pogledu toga ta Isus tvrdi za se e, jegov ulazak u
Jerusalim je i to razja- s io, jer je ai jegovog ulaska u sredite pa je doveo nekoliko
esija skih te a koje predstavljaju podlogu jegovo ivo-
96
tu i ue ju. Isu s je u Jerusali , u stvari, uao a ai koji je postao otvore a o java da o jeste
Mesija. Ujahao je a agar u, u skladu sa )ahariji i prorotvo )a h 9) , a gomila ga je proglasila
svoji are koji ulazi u svoju presto i u. Od ah posle ovoga o je otiao u Hra , esto za koje je
u arodu ilo rasprostra je o oekiva je da e Mesija u je u otpoeti svoj zadatak proteriva ja
inovernih iz Jerusalima (M k 11 10; Jn 12 12- . Teko da je Isu s ispu io ova oekiva ja, jer u esto
da i over e izg a apolje, o je ai io si olia pokuaj da i vrati jedi o dvorite Hra a u ko e
i je ilo dozvolje o da se klaaju Bogu, proteravi odatle jevrejske a kare koji su ovo mesto
pretvorili u tr i u M k
-17).
Isu s je oigled o z ao ta radi, i teko da ga je iz e- adilo saz ae da su verski poglavari uskoro
po udili veliku ova u agradu za jegovu glavu. Nije se, izgleda, iz e adio i kada je jeda od
njegovih sledbenika, Juda Iskariotski, uzeo nova koji su prvosvets i i udili M k
-52) , a on
bio izda , uha e i odvede da u se sudi za ivot.
Isus
na
sus ju
i i se da eva slja do ose izvetaje o dva razliita sue ja Isusu . Jed o se odvijalo pred verskim
vlastima, kada je, arav o, io optue za povredu vere. A drugo je ilo pred ri ski prefekto G
1ontijem Pilatom, na kome je prirod o io optue za politiki prekraj. irok o je raspro- stranjeno
uverenje da verske vlasti nisu i ale o da dosude s rt u kaz u, z og ega i je i ila potre a
po o Ri lja a, pre da o ovo e postoje razliita ilje ja, kao i o ta o
euso o od osu
dvaju sue ja. Svakako da i a s isla pretpostaviti da bi Isusov i neprijatelji pridali veliki z aaj
optu i za ogohulje je pred verski sudo , a zati je preokre uli u optu u za politiku po u u,
kao o u koja e verovat o o ez editi reak iju graa skih vlasti.
Jova ovo eva elje prikazuje kako sue je otpoi je u kui A e , tasta prvosvetenika Kajafe (18 12. A a ije i ao ikakvu zva i u fu k iju, ali, kao ivi prvosvete ik i predvod ik sadukeja,
oigled o je io vrlo uti aja . Mod a
97
je ovo sue je ilo eka vrsta ezva i e istrage odra e da i se for ulisale odgovarajue optu e.
Vrhov i verski sud od seda deset la ova, Si edrio , zva i o se ije ogao sastati pre sva ua, ali
i je osva ulo jutro jegovi la ovi ili su sazva i u Kajafi oj kui M k
-1 5 1; Jn 18 15-27) .
Pot o je Isu s od i o da odgovori a pita ja o svo ue ju, a svedo i isu uspeli da se usaglase u
svoji svedoa - stvima, Kajafa je upitao Isusa da direktno odgovori, pod za- kletvo : Jesi li ti
Hristos , Sin Blagoslovenog?" Na ovo pita je Isu s e sa o da je odgovorio sa Jesa " ego je
dodao i videete Si a oveijeg kako sedi s des e stra e sile i ide a o la i a e eski " M k
. Ov o priz a je oigled o je u edilo Si edrio u Isusovu krivi u, ada se isu svi orali protiviti
o o e za ta se Isu s zalagao. Verovat o i
ogi od jih pozdravili esija skog vou koji i udario
a Ri lja e, dok se sa Josif iz Ari ateje, koji se kas ije postarao da se Isusov o telo poloi u jegov
li i gro , poistoveuje sa la- o ovog Vea M k
. t o se drugih ti alo, Isu s je ve
pokazao svoju spre ost da dovsde u pita je i suvie jihovih aslee ih verskih preda ja,
ukljuujui e sa o pita ja o - reda ve i sredi jeg zako a poput su ote. Do tre utka kada je Isu s
izvede pred sud, ko aa ishod io je u apred do ese zakljuak ez o zira a to ta je o
ogao
rei.
Sledei korak io je izvesti Isus a pred Pilata. Ovd e je optu a za ogohulje je otpala, jer optu a
zas ova a a verski o ziri a ikada e i prola kod jed og ri skog zva i ika. Izgleda da su
Isusovi tuio i ajpre pokuali da iz ude od Pilata potvrdu presude koju su sa i do eli, e avodei
optu u uopte , ali kada je Pilat i sistirao da uje za ta su ga optuili, sastavlje e su tri optu e.
Isu s je kvario jevrejski narod. Verski poglavari podrazumevali su pod ovim, naravno, kvarenje
u smislu njego - vog udaljava ja od o e vrste judaiz a koju su sa i zastupali. Ali, ez su je su eleli
da Pilat to shvati kao podrivanje odanosti jevrejskog naroda rimskom caru.
ziloti.
Isu s je za ra jivao da se plaa porez. Ov o je ila uo iaje a optu a kojo
su ili optuiva i
Isu s je prisvajao se i titulu ara" - koju je samo rimski Senat mogao dodeliti.
98
Pot o je Pilat sasluao Isusa, shvatio je da, pre - da Isu s oda jeste uz urkao osea ja ekih
verskih voa, o jedva da je io kriv za ilo ta po ri sko zako u. Ak o je i tvrdio da je ar,
oigled o ije io eko ko i ogao liiti ezara jegove vlasti (L k 23 13-16) . Ali, Pilat je isto tako
shvatio da i uz e iriti esta li e t u Jerusali u ila vrlo oz ilj a stvar. Bio je uhvae u lukavo
os ilje u klopku. S jed e stra e, ogao je oslo oditi Isusa i rizikovati da iz- bije ustanak a ta i
njegovi pretpostavlje i vrlo strogo gledali. S druge stra e, ogao je da osudi Isus a i ivi sa eisto
saveu do kraja ivota. Na kraju je prevag uo strah od po u e i prisilio ga da postupi o ako kako u
je go ila dovikivala: Ak o oslo odi ovoga, isi arev prijatelj" (Jn
. Posled je sa i e je Pilat eleo da se suoi ilo je sla je epovolj ih izvetaja o jegovo
vladanju u Rim.
Tak o je Isu s raspet, i kako je to esto ivalo u ovakvi sluajevi a, a krst je ila priku a a ta li a
sa natpi- som o njegovoj krivici. Ovo m prilikom natpis je glasio:
Isu s Nazarea i , ar Jevreja". To je ez su je zadovoljilo Isusove verske protiv ike, koji su
carstvo shvatali kao tvrdnju da je bio Mesija, dok su Rimljani, sa svoje strane, mogli biti zadovoljni,
jer je Isu s zasluio s rt kao po u je ik ko]p se usprotivio vlasti a. Nita od ovoga ije ilo eo i o ggi vred o pa je. Isu s je u ro a isti
ai a koji su i
ogi drugi esija ski prete de ti i ziloti u irali. Jedi a razlika koju elee
evanelja ila je da je Isusov a s rt e-
to re astupila, posle sa o est sati, to je olakalo versko siste u koji u se suprotstavio tako
uspe o, jer se su ot ji da rz o pri liavao, i da i ili o red o isti a vre e, ilo je eophod o
da se egovi tuitelji postaraju da se to pre oslo ode jegovog tela.
ist o istorijski pos atra o, teko da i a jo e- to da se kae o Isusovo raspeu. Ali, za prve
hria e, pravi z aaj ovog dogaaja adilazio je a izgled li ear e do - gaaje tog da a.
Poimanje
Isusove smrti
Prva ge era ija hria a, kao i svi hria i kas i- je, ili su u ee i da je Isusova s rt a krstu i ala
s isao koji je uti ao e sa o a jihovo iskustvo ve da je i ala i po - sledi e a itav kos os. Njihov
o polazite ila je spoz aja da su jihovi li i ivoti do ili s isao a ov i sve a- i z og o og to je
Isu s ui io a krstu. O i su to izrazili a
ogo razliitih ai a. Neki su rekli da su i gresi ili
oprote i, drugi da su pro ali ir, ili da su se iz i- rili sa Bogo . Ali , svi zajed o ili su u ee i da
je o o to i se dogodilo kao rezultat Isusov e s rti ilo stvar o, kao to je stvar a ila i i je i a da
je Isu s u ro. I zaista su, ar a eki ai , o i to do ro z ali. Jer, ako su o Isusovoj s rti saz ali
sluajui izvetaje drugih ljudi, svako od jih je i li o doiveo di a i u pro e u u svo ivotu.
Ali , kako se eto tako oglo opisati da to i drugi ljudi razu eju i da stoji u ekakvo od osu sa
o i to se zaista odigralo na krstu? Jedno je od poetka ilo jas o - to se nije bilo moglo lako
izraziti logiko , a alitiko ter i- ologijo . Ak o se jegovo z ae je uopte oglo izraziti rei a, o e i orale iti si oli e i slikovite, od os o jeziko koji i koristio uo iaje e i
jednostavne rei da opie stvar ost koja je ila vrlo eo i a. Novi zavet slui se
ogi razliiti
stilski figura a da opie o o to je Isu s ui io u irui a krstu. Bio je rtvova
Ko r
; pri io
je kaz u za ljudsku gre ost

verne (Gal 2 16).
Ko r
; platio je otkup za ljudski rod (1Ti m 2 b) ; opravdao je
100
Svaka od ovih izjava, i mnoge druge, iznosi neke od stvari ko - je su prvi hria i razu evali o Isusovo
j s rti. Ali , dve stvari ikada e tre a s et uti sa u a kada se slui o ovakvim izjavama.
Sv e one su slikovite, odnosn o sve su analogije.
Ka o to je ilo va o e shvatati suvie doslov o etafore i slike korie e u tvrd ja a sa og Isusa

, tako je va o i ati a u u u suti i ilustrativ u prirodu jezika koji se Novi zavet slui da opie
njegovu smrt. Neuspeh u tome mo - gao bi dovesti do apsurda, ako bi se pojedinosti neke od analogija koristile a ai a koji ih prvi hria i ikada isu za iljali.
Po svojoj slikovitosti teologija Novo1 zaveta po - god ije se oe uporediti sa pejzao

ego
sa portreto . Kao to pejza sai java ilo koji roj razliitih detalja, tako se i ovozavet o
o ja je je Isusove s rti sastoji od
ogo razliitih slika. Neke delove pejzaa ogue je
posmatrati za - sebno i detaljnije od ostalih, a u nekim okolnostima bi to bilo neophodno i ispravno.
Ali, uvek je va o da se pojedi osti e izoluju iz svog sveukuP og ko teksta ko po e ata jed e vee
slike. Svaka od etafora koji a se Novi zavet slui da opi- e Isusovu s rt i ala je epro e jivu
ulogu u astoja ju ra e Crkve da artikulie sopstve i s isao. Ali , i za jed u od jih, sa u po se i,
ije se verovalo da sadri elu isti u. ) o g toga je eophod o sve ih raz otriti i postaviti u ko - tekst
sveukup og iskustva i teolokog shvata ja ra e Crkve.
Pe t slika se aroito i e e tral i
za o o to
Novi zavet kae o Isusovoj s rti a krstu.
Isusova smrt kao borba
Eva elja prikazuju eli u Isusovo g ivota i slu- e kao or u protiv o ih sila koje i se
protiviti vo >.
Boijoj. Po ekad kao priliko
kua ja ove sile se
ogle
ogu
a isliti a dualistiki ai otelotvore e u figuri avola

KOJI predstavlja silu suprotnu Bogu. U drugim prilikama od - res i pojedi i, ak i Isusovi aj lii
prijatelji, mogu se ponstovetiti sa silama koje se suProtstavljaju Bogu (Peta r u
101
Mk
. Isusov a uda esto su opisiva a kao oslo aa je ljudi od sile zla, dok se i i da je Isus itav
svoj ivot sagledavao kao trud da izvojuje io edu ad ovakvi
egativ i uti aji a olie i u
nepravednoj pat ji, grehu i s rti. Pavle je krst s atrao Boijo ko a o i posled jo
itko sa sila a zla, verujui da je, uprkos privid o Isusovo porazu, jegovo vaskrse je zapravo oz ailo
potpu o po edu ad greho i s ru Ko l -15) . Ist o gledanje pro alazi o i u eva e- ljima (Jn
, a slika krsta kao itke sa sila a zla jeste slika koja se redov o javlja i u kas ijoj hria skoj
tradiciji, ajvie u vaskr ji hi a a.
Shvatiti Isusov u smrt samo u ovim terminima ostavlja nas bez odgovora na jed o vrlo oigled o
pita je. Ak o je Isu s triju fovao ad greho
a krstu i svoji vaskrse je , zato i da -da as i a jo
toliko
ogo zla u svetu? Jeda od iza slika koji je korie da ovo o jas i preuzet je iz z iva- nja s
kraja Drugog svetskog rata. Odluujui tre utak koji je opredelio ishod ovog rata z io se a da De .
ali ko a i da po ede da Pe doao je tek kas ije. Da Isusovo g raspea oe se sagledati kao
da De u Boije ratu protiv greha - ali da Pe tek tre a da dos, u udu osti, kada zlo bude koa o savlada o. Ov o ipoto ije potpu odgovor a pita je zla. ali to je deli ia odgovor a
njega kada se Isusov a smrt shvati kao bitka. Naravno, gledati u Isus u vojnog zapovedni- ka je vrlo
jed ostra a slika, ajvie zato to je on istupio iz tog okvira da bi mesijanstvo definisao na potpuno
ov ai . Ko a o, Isu s ije vidso ai da se svet spase pute vlasti i ko trole, ve lju avlju i
po iz ou. Ovo j etafori aroito esto je dava z aaj vei ego to ga zasluuje, jer je prirodno
privlaila o e ge era ije hria a koji su ili i graditelji arstva i osvajai. Diskuta il o, o a je dovsla
do ekih od ajgorih svireposti kojs su poi ili hria i, od sred jovekov ih krstakih ratova protiv
muslimanskog sveta do kolonijalizma novijeg vremena.
Isusov a smrt kao primer
M og e do r o poz ate hria ske hi

da je na krstu
e opisuju Isu - sovu s rt kao pri er, to potie iz verova ja
102
Isu s o eloda io Boiju lju av pre a svetu. Sa Isus ikada ije o krstu govorio kao o otkrivenju
Boije lju avi, ali Pa - vle i Jova jesu Ri
; J
. O i su, takoe, predloili da hria i,
sagledavajui Isusove uke, tre a da udu podstak uti da ih i sa i pod esu. Pisa Prve Petrove posla i e iosluio se ovi kao o i podsti aje da ohra ri hria e koji su ili proga ja i z o g
svojih verova ja:"Jer ste a to pozva i, zato to je i Hristo s stradao za vas i ostavio vam primer - da
poete jegovi stopa a" P t
.
Ovaj ko ept je lake razu eti, jer postoje roj i pri- eri ljudi koji su ese i o poloili svoje ivote
za opte do ro. Drugi i se dive i potuju ih, a oda e iti i pod- etaknuti da se za isto to i sami
zauzmu. Upravo je ova slika bila aroito podsti aj a za o e koji su patili z og vere ili z og osledica
eko o skog ili politikog ug jetava ja. M ogi hri- a i iz ze alja sveta u razvoju oseaju kako i se
ovaj pri er vraa a ai a koji slika voj e oi to ikada e i ogla, podseajui ih da je Isus,
koji je ajvie pristali a aao e- u siro a i a i argi alizova i a, i u ro eu ti isti
sveto , od ruke o ih i ogatih. I po ovo ova etafora e is- rpljuje sve to Iovi zavet eli da kas
o Isusovoj s rti, jer o ije io o ia edua ovek koji je u ro od ruku svojih tlaitelja, i ako Bog
jeste io a eki ai prisuta a krstu, opda, shod o to e, postoje ogra ie a saz a ja u okviru
kojih ljudi mogu da usvoje i sudeluju u ovakvom iskustvu.
Isusov a s rt kao rtva
Jedna od najprirodnijih slika za ljude jevrejskog po - rekla bila je slika rtve. ivoti je su ile rtvova e
kao deo redov og o reda u Hra u , kao to je to i js o i ire u staro svetu. Jezik rtvova ja koristi
se da objasni i proko- e tarie Isusovu s rt kroz so Novi zavet. Kada je Jova Krstitelj ugledao
Isusa, povikao je: Ev o ide Jag je Boije... J
. Pavle je pisao o Hrist u ae pashal o.
jag jetu" Ko r
. a Petar opisuje Isusa kao jag je svi o i isto" P t
. Posla i a Jevreji a
otila je eo i o daleko poredei Isusov u s rt sa o red i rtvova je u judaiz u i irsdstavljajui
je, a eki ai kao, ispu je je svih jih.
103
Ov a slika postavlja iose a pita ja za da a je i- tao e Iovog zaveta, uglav o zato to je toliko
strana nji - hovo iskustvu, ilo versko ili ivot o . Mod a e raz a- tra ja dvaju od jih po oi
da se razjasni.
ta je bilo
sa
jag je"
kojim je Isus
uporeiva ?
Novozavet i pis i o i o dovode u vezu Isusovu s rt kao rtvu sa sveu da su jihovi gresi
oprote i, pa je ajoigled ija veza ovakve predstave verovatno povezana sa postupcima
rtvova ja u Staro zavetu koji su ili os ilje i da o ez ede oprotaj grehova. Ov i pri osi za
oprotaj grehova doku e tova i su u Le v
- . Tu je io, euti , i do ro po- z ati dogaaj
prve Pashe, kojim je narod Izraila iz avlje iz ropstva u Egiptu, a u ko e je rtvova je jag jadi i alo
va u ulogu Iz l
. U ko tekstu posled je veere, izgleda da je sa Isus uspostavio edvos isle u
vezu iz eu svoje s rti i godi- je s rti pashal e jag jadi, podseajui svoje ue ike da e o o to
e o ui iti a krstu iti velika prekret i a u jihovi ivoti a kao to je i Pasha ila za iskustvo
ihovih predaka M k
. Ne a potre e da ira o iz eu ove dve u ekoliko razliite
predstave o rtvova ju. Kada Iovi zavet opisuje Isusov u s rt ter i i a rtvova ja jag jeta, ilo koja
od jih, ili o e, oe se i ati u vidu u razliiti
o e ti a. Jag je rtvova o radi oprotaja grehova
i pashalno jagnje su svako za sebe sagledavani kao bitne predstave Isusove smrti.
ta
je
z aio i
rtvova ja?
Sraz er o ali roj da a jih ljudi je video i rtvova ja ivoti je , ak i u o i kultura a koje ga
jo upra javaju. Vei a je verovat o sklo a to e da za isli je - da prili o varvarski o red iz
necivilizovans davnine. No , u ko tekstu rtvova ja , jegov stvar i z aaj uglav o
ije toliko
usredsree a fiziku rutal ost, koliko a shvata- je o to e ta i kao eli a predstavlja i
simbolizuje.
Bogoslue je je u drev o Izrailu ilo zas ova o a s a o poi a ju razlike koja je postojala
iz eu o i ih ljudi i Boga. Ov a razlika mogla se shvatati i u prostornom i u moralnom pogledu.
Prostor o , eistota" je diskvalifikova-
104
la ljude u od osu a ogu ost da dou u dodir sa svetou" koja se izjed aavala sa verskim
svetiliti a, tako da su sa o odree i, pose o kvalifikova i ljudi o i o svete i i , ogli doi u
dodir, ili ak stupiti u lizak od os, sa Boi - ji prisustvo . Moral o gleda o, greh" ilo da je re
o na- er o ili ehoti o sagree ju na slia ai je diskva- lifikovao pojedinca da bude
prihvae od Boga. O a vida otue ja ogla su iti prevlada a pri oe je odgovarajuih rtava.
Nis u sve pro edure rtvova ja ile potpu o iste, ali tipi a rtva ogla je otpoeti ver ikovi
prilasko oltaru koji je oliavao Boije prisustvo sa rtvo , a iju i glavu poloio svoju ruku. Ov
o je ver ika poistoveivalo sa r - tvova o ivoti jo , ukazujui a to da je o o to se dogaalo
fiziki i spolja ivoti ji shvata o kao da se dogaa iz utra i u duhovnom smislu verniku.
Poto je ivoti ja u ija a, o i o po riljivo izloe i propisi a. U ko tekstu pri oe ja rtava,
ovaj i je sa po se i odraavao oz ilj ost greha, podseajui gre i- ke da su i o i sa i zasluivali
da u ru. Svete ik i zati pri osio krv rtve koja je sada si oli o predstavljala gre- ikov ivot
predat Bogu a oltar. Ovaj i o ire ja, ili
pokaja ja", oz aavao je da je sa greho raie o, a gre ik i Bog ili su po ire i euso o. U
to tre utku krv ivo- tie ogla se od eti a oltar u Hra u, oz aavajui da su gre- i i koji a je
ilo oprote o pri osili itavo svoje ie Bogu. Ko a o, vei deo esa io i pojede toko
zajed ikog o roka sa drugi a, i e je pokaziva o da rtva ije sa o i- rila ljude sa Bogo ve i
jedne sa drugima.
Ov o su, ael o gleda o, ovozavet i pis i i ali a u u kada su opisivali Isusov u s rt kao rtvu".
Posla i a Jevreji a aroito zalazi i u dalje pojedi osti i kae da je postojala izves a u utra ja
poveza ost iz eu aslee og jevrejskog shvata ja rtve i Isusove s rti, pri e u je Isuso - va smrt
ila zapravo isiu je je starozavet ih o reda. Njegova s rt ila je stvar ost, rtvova ja su ila js e
predstave. Drugi pisci preuzimali su ove iredstave u neobaveznijem vidu, oredei do roi iteljske
rezultate krsne smrti (pomire- je s Bogo

sa ishodo
povlaei u o detalj e paralele eu ji a.
pri oe ja ivoti jskih rtava, ali e
105
Isusov a smrt kao otkupnina
Jedna od malobrojnih izjava o krstu i njegovom znae- ju u eva elji a alazi se kod Marka
gde se kae da je Isu s sa rekao kako je jegova a era da posta e otkup" . Ov u stilsku figuru je
ogo lake razu eti, jer poja o kid- naperima koji zahtevaju da im se plati otkup u zamenu za bez
- bed o otputa je jihovih rtava do r o je poz ata. Poreklo ove ovozavet e slike ije, arav o,
otmica aviona ili kid- apova je diplo ata, pre da je ael i ko ept isti. Ot - kup" u ovo sluaju
ila i e a koja se plaala da ro ude oslo os . U ri sko svetu ovu otkup i u est o je plaalo
eko tree li e, koje i pratilo ro a priliko poklo je ja u svetilitu jihovog lokal og oa stva. O d
e se plaao ot - kup robovom gospodaru u okviru verskog obreda. Pravno obja- je je o oga to se
tom prilikom odigravalo jeste da su ro - a otkupljivali ogovi, tako da ga ije vie ogao posedovati
ijeda ovek.
Kada se ak e at stavi a slo odu kao ishod pro esa, ovo postaje sasvi priklada ai da se opie
Isusova s rt. No vi zave est o potvruje da je osob a koju bi oslobodi o Isu s otkupljena kako bi
pripala Bogu. Tako je Petar ogao da se o rati hria i a rei a iste iskuplje i propadljivi
stvari a" P t
, a Pavle je podseao svoje itao e: e pripadate sa o se i; vi ste, ai e, skupo
kupljeni, proslavi- te, dakle, Boga u svom telu" (1Ko r 6 19. Poveza o je ak ovu sliku sa re iko
rtvova ja, podstiui o e koji su oslo oe i da pri esete svoja tela a ivu, svetu i ogougod- nu
rtvu Bogu " Ri
.
Meuti , kao i sve druge predstave korie e da ilustruju s isao Isusov e s rti, i ova je podlo a
pogre o tu ae ju, ak dovoe ju do apsurda, kada se doslov o shvati, pri era radi
postavlja je pita ja ko e je Isu s platio otkup. Meuti , ako se prihvati a ai a koji je Novi
zavet predstavlja, o a je oda ajo uhvat ija od svih predstava koje se u Novom zavetu koriste da
opiu ta je to Isu s ui io a krstu: oslo odio je o e koji su ili potlae i.
106
Isu s umesto drugih
Rei da je Isu s u ro da i pri eo rtvu ili platio otkup, u os ovi z ai rei da je u ro u esto drugih
ljudi. O je a krstu ui io eto to ljudski rod e i ogao da ui i za se e. Ov a predstav ika
priroda Isusove s rti izrae a je u Pt
izjavo da je Isu s a svo telu po eo ae grehe... da
i u re o za greh i ivi o za praved ost". Izjava u Mk

da je Isu s doao da da svoj ivot kao
otkup za
oge" takoe saoptava istu za isao. To je o a slika, ali je jo jeda put potre o
razjasniti ta se podrazu eva pod ti kada se kae da je Isu s pod eo uke u esto drugih, kako i
ova predstava ne bi bila dovedena do apsurda.
Nije teko za isliti prav iku s e ografiju poput sud i e u kojoj je sudija Bog Ota , stroga,
autoritarna figura i zahteva e sa o da se pravda izvri ego i da se vidi da je izvre a. U esto
ljudske vrste u eli i, z og ai a a koji su vred osti i erila Carstva Boijeg ili pre e reg uti, a
sue ju se aao Isus. Iako i za ta ije kriv, i ipoto e
epa.
107
zasluuje s rt u kaz u, o e postati esre a rtva Boijeg strogog i esko pro is og zahteva za
pravdo . S vre e a a vre e, ova predstava je zaista i ila shvata a a ovaj ai , ali ako je slika
takva, o da je vrlo teko uvideti kako to o a oe iti odgovarajui prikaz ra ohria skih u ee ja
o Isusovoj s rti. O a, pri era radi, i pli ira da je Bog a je pravia od jed og ljudskog sudije, jer
koliko nas bi smatralo da je pravda zadovolje a ako i jed a edu a oso a ila ka je a u esto
krivca. Ona navodi a po isao da Bog i a izopae s isao za pravdu i oral u odgovor ost - jer
koliko as i se sloilo da je uvek do r o da pokaja i gre ik u ak e svi posledi a a svog zloi a. I
kako se pri to ovakvo sta ovite oe po i- riti sa i je i o da izgleda da Bog ponekad zaista
doputa ljudi a da ispataju posledi e svojih edela, ali da o i po e- kad stvarno mogu podnositi
muke bez ikakvog vidljivog razloga?
O o to sa ovakvo karikaturo zaista ije u redu jeste je a predstava o Bogu. U hele istikom
svetu nije bilo teko pro ai ljude koji su Boga za iljali kao uas u i stra- u figuru, udalje u od
svakod ev ih riga o i ih ljudi, i ael o vie zai teresova u za ka java je ego za prata je.
Ideja o to e da je Bog takav odravala se i eu skorijim na- rataji a hria a. Upotre a iskljuivo
ukog jezika kada se govori o Bogu esto je stvarala utisak da se Bog po aa kao ajgora vrsta ao
rat ika, a ovo posvetov jae je i lijske predstave za uzvrat je i te kako olakalo da vred osti Isuso vog ue ja udu iskvare e i za e je e jed i suti ski ehri- a ski pogledo
a svet. Ak o
postoji ita oso e o u pogledu Isusovo g ue ja, o da to ora iti ai a koji je o redefi isao
Boga, za e jujui gru u i suko u sklo u predstavu o sudu i osudi jeziko porodi e lju avi i
prihvata ja. To i oglo postaviti z akove pita ja a eke od du ok o usvoje ih verova ja, ak i
eu sa i hria i a, ali e oe se iz e- i i je i a da slika Boga koju je po udio Isus e a
nikakve veze sa dominacijom, vlau, ko trolo i eksploata ijo , ve u svo sreditu osi ra jivost,
sla ost i potvrdu ljudskog sta ja. Ov o je taka u kojoj se susreu roe je u telu i krst, jer kada Novi
zavet govori o Isusovim patnjama koje je podneo u ime drugih, ti drugi su time ve redefi isa i kao
pripad i i Isusov e porodi e. EBegove pat je z og tuih edela isu a-
108
Ova eo i a ste ovita for a ija u Jerusali u esto je poree a sa esto lo a je" Golgota, J
19 17). Prsmda ne deluje verovatno da je ovo bilo mesto raspea; oda prua sliku o
terenu te oblasti.
metnule stroge sudije da bi se ispunili zahtevi nekakve ap- straktne ideje o pravdi, to je bila patnja
kakvo
i se uila oso a z og edela ekog od la ova svoje porodi e. U to ko - tekstu, realnost
zla ipoto ije u a je a: jegove dugoro e posledi e i te kako tre a
ogo oz ilj ije uzeti u o zir
ego to i to ilo u sluaju isto legalistikog ko teksta. Kada je posredi porodi i ko tekst, uvek e
iti re o ezuslov o prihvata ju o ih koji su zgreili i apredova ju ka prata ju i ovo ivotu u
ko tekstu skupi e koja prua podrku.
Svaki od ovih ai a da se govori o Isusovo j s rti i a svojih edostataka, jer su svi o i sa o slike, pa
ak je i za pis e Novog zaveta krst ostao velika taj a. No , dva vida Boijeg od osa sa ljudski rodo
proi aju sve ove slike.
- Jeda od aj apad ijih pro le a u ivotu jeste prole zla. Ak o je Bog zaista pu lju avi i sklo prata ju, za- to u svetu i a toliko zla? Ak o je Bog
Bog prata ja, zar e i o da kos os tre alo da ude uree drugaije, tako da ljudska glupost ne
uzrokuje toliko patnje? Nema jednostavnog odgovora a ovakva pita ja. Kada je re o Bi liji, o a su
deo frustracije jednog sveta do te mere ogrezlog u grehu da je Pavle mogao da kae da sva
tvorevi a... uzdie i ui se " dok eka da ude oslo oe a svojih pat ji Ri
-25) . Krs t
pokazuje da je, ak i ako se pat ja tako e de i a ljudsko iskustvu e uklo i, Bog deli s a a. Ak o
je Isus io oa ski, kao to su to prvi hria i verovali, o da je a krstu Bog a lia ai i ao
udela u kraj joj i ekstre oj poslsdi i ljudske gre osti.
109
- Krs t istie e u prata ja i, pre a to e, i e u sledova ja Isusu . Oprotaj je esto skup, aroito
ako su po - sredi odnos i u okviru jed e porodi e . est o je zahtev ije oprostiti lisko prijatelju
ego eko e ko a je i ae stra . Milos t ije jefti a. Oprota j ije proizvolj a stvar, a jegovu
e u prikazuje raspee.
Naravno da su, na kraju krajeva, sve ove izjave stilske figure, predstave, metafore, analogije. Neke od
jih i e a
Palesti ska politika i pravosue pod ri sko
vlau
Kada je Iro d Veliki u ro . g. pre Hr. , i ze lja i jegova porodi a ale su se u haosu.
Polu ezavis o statusu Judeje doao je kraj, jer iako je Iro d ostavio testament, za njegovo
ispunjenje bilo je potrebno Avgustovo odobrenje, a ovaj je, naravno, podelio zemlju onako kako je
eleo. Iza s e e, Ri je io stvar i gospodar Palesti e sve od Po pejevog osvaja ja . g. pre Hr. ,
ali Irodovom s ru o je svoju ezavis ost jo eposred ije istakao. Irodov si A tipa opovrgao je
odred e testa e ta i io pozva da zajed o sa svojo
rao , Arhelaje i Filipo , doe u Ri da
se sasta e sa are . Dok su se ova savetova ja odvijala, itavu ze lju razdirali su ustanci i sve su ih
uguile ri ske trupe. Avgust je odluio da je, shod o okol osti a, razu o raspodeliti Palesti u
iz eu jih troji e. Arhelaj je do io Sa ariju, Judeju i Idu eju, dok su ostatak podelili Filip i A tipa.
Ov o je bilo kompromisno ree je. Da je Avgust ilo ko e od jih troji e dao etak uto arstvo, to i
lako izazvalo sveopti rat. A da je opet zaveo direkt u vlast Ri a, razg evio i zilote i druge
nacionaliste. Arhelaj se, na kraju, pokazao toliko nesposobnim da su se Jevreji i Samarjani,
za e arujui svoje dav a je supar itvo, udrue o poalili a jega Avgustu. Ka o ishod toga,
Arhelaj je 6. g. ponovo pozvan u Rim i odatle poslat u progonstvo, u 1 aliju. Avgust je
mogao da na njegovo mesto postavi nekog od preostale dvojice brae. ali
z ao je da e o aj koga e ude postavio gotovo sigur o skovati zaveru da o ori svog rata. U
svako sluaju, o zaista ije verovao ijed o od jih dvoji e, i tako je Kviri ije, arski a. es ik
Sirije, poslat da napravi popis oporezive imovine u Judeji kao prvi korak ka njenom organizovanju u
provinciju Rimskog carstva.
Judeja je postala jed a od arskih provi ija u Carstvu i jo e je vladao prokurator iz ko ja ikog
stalea, Kopo ije. Vrlo alo a je
110
se udalje i , ak eva i u od osu na predstave kakve bismo danas najprirodnije usvojili. Prirodno
je da se zapitamo za - to su prvi hria i s atrali da je eophod o raz iljati o Isusovo j s rti a
tako ko plikova ai . )a r isu ogli da se zadovolje gledajui a to kao a ru u s rt jednog
do rog oveka? )a r je zaista ilo eophod o podvrg uti jed u tu u priu teolokoj a alizi o s islu
ivota? Odgovo r a takva pita ja alazi se u o o e za ta su verovali da se dogodilo tri da a posle

krsta. O i su, ai e, ili u ee i da je Isu s
poz ato o to e a koji ai je ovi prokuratori a ilo dozvolje o da upravljaju svoji

provi ija a. A do ekle je, zaista, su jivo i to da li ih uopte tre a azivati prokuratori a". Ta it
je svakako upotrebio ovu titulu za Pontija Pilata, ali postoje i eka svedoa stva da je
prefekt" ila isprav a titula u to vre e. U Judejsko ratu Josif avodi da je Kopo iju Avgust
poverio sva ovlae ja i vlast da izrie s rt u kaz u" . . - to i ukazivalo a to da je ovaj
upravitelj i ao ppregt isti kao i proko zuli u drugi delovi a Carstva. Ne postoji a tika defi i ija
toga ta je sve ovaj trepit podrazu evao, ali je, izgleda, o uhvatao vrhov u vlast u o lasti
ad i istra ije, od ra e, delje ja pravde i odrava ja jav og reda.
Odrava je jav og reda bi svakako bila glavna briga u provinciji kakva je bila Judeja, sa tako nasilnim
sta ov i i a, a a stratekoj pozi iji a sa o ru u Carstva. Kao sudija, prokurator je i ao
apsolut u vlast u pita ji a ivota i s rti, u gra i a a svoje provi ije, pa su se ak i ri ski graa i
ogli aliti aru sa o u izves i sluajsvi a. Do jega je zapravo dolazilo vrlo alo sluajeva. Vei a
sit ijih par i a razreila i se po raz i lokal i sudovi a, ili u jerusali sko Si edrio u, gde se
tradicionalni jevrejski zako a pravi ai tu aio i po je u se i sudilo. Sa o zloi i koji su
zahtevali s rt u kaz u iz osili su se pred prokuratora, poto je o jedi i i ao pravo da izrek e
smrtnu presudu. Sinedrion je razmatrao stvari koje su se ticale tradicionalnog jevrejskog zakona, u
krivi i i graa ski par i a a, kao i pita ja u vezi sa religijo . U Judsji je ogao da hapsi, izvede
pred sud i osudi kri i al e a ilo koju kaz u izuzev s rt e, ez ogu osti da se za utoits o rati
prokuratoru - mada je ovaj propis nekada zanemarivan, bande su uzimale stvari u svoje ruke i
li ovale kri i al e od ah posle jevrejskog sue ja.
Prokuratorov sud radio je a zva ia
lice zainteresovano
ai . Optu e protiv okrivlje og i iz osilo ilo koje privat o
// /
po ovo oiveo. Da isu u to verovali, krst i tada ita e i z aio. Ali , z og jihove vere u
vaskrsenje i njihovog iskustva o vaskrslo Hrist u koji je delao u jihovi ivoti a, prvi hria i su
ili potpu o uvere i u to da je Isu s zaista io o o to je tvrdio za se e, a to je z ailo da jegov ivot
ora i ati posledi e koje su adivele ekoliko godi a jegove slu e a o od u Ri skog arstva.
Ali, da li su ili u pravu ? To je, oda, aj it ije pita je od svih, i pita je kome moramo posvetiti
pa ju u ared o poglavlju.
za sluaj. Su d ije sprovodio istragu, a par i e je sasluavao osila i periju a a svo sudu,
o i o uz po o ko ziliju a prijatelja i zva i ika, koji su pre i ili savetodav o telo ego porotu.
Svi ovi ele e ti ogu se prepoz ati u suenju Isusu.
Postojala je itava rea lokal ih sudova koji su raspravljali o drugi pita ji a. Judeja je ila
izdeljena na jedanaest toparhija, ili okruga, i svako selo jedne toparhije imalo je svoj savet kojim je
predsedavao seoski slu e ik. O i su ili adle i za graa ske par i e i sit ija krivi a dela. Pot o
je ovo ilo zva i o ustrojstvo pravosua u ze lji, ud o je da u eva elji a e a i po e a o
je u. Ni seoski slu e i i i ko a da ti toparhija e po i ju se u ji a, ada su sakupljai
poreza, koji se pojavljuju, bili deo iste administracije. U vreme kada je njihova nezavisnost ukinuta,
ilo je prirod o da Jevreji poele da se po ovo slue svoji stari pro edura a, akar to i alo
sa o teorijski z aaj. Rezultat toga je to su vlasti seoskih zajednipa, upravnici sinagoga, bili veoma
potova i, iako isu i ali ikakvu zva i o priz atu jurisdik iju.
Nita se e z a o ai u a koji su Filip i A tipa orga izovali svoje o lasti, osi toga da jihove
teritorije isu potpale pod adle ost prokuratora. Oni su i.mali pravo da kuju sopstveni novac, a
Filip je u to e otiao tako daleko da stavi svoj lik a jega, to je u potpu osti io ejevrejski i . Ali,
o last kojo je o upravljao ila je z at o udalje a od glav og toka jevrejskog ivota. A tipa je bio
lokal i vladar Galileje, te u je z og toga Pilat poslao Isusa a sue je Lk
. Mod a se adao
da e u galilejsko zako u postojati eka rupa" koja e o oguiti A tipi da se po ri e za graa i a
svoje o lasti. No . Isus ve ee opisao istog ovog A tipu kao lisi u" Lk
, a o je svakako i io
suvie preprede da i dozvolio se i da ude asa are a ovaj ai . )ahvaljujui svo
do iljato
a evrisa ju povodo ovog i drugih pita ja, ostao je a vlasti do . godi e, dugo
poto je Pilat s e je sa poloaja.
112
Da li su Jevreji osudili Isusa?
Ko se to zapravo zaverio da dovede do Isusove s rti? U kakvo su ta o od osu ili raz e jevrejske
voe, koje se po i ju u eva elski pria a, i Ri lja i Po tije Pilat, koji je a kraju i osudio Isusa?
Ov o oe zazvuati kao istorijska pitali a koja i ogla zai teresovati sa o ali roj ljudi. Ali, to je
u stvari, toko
ogo ge era ija, ila jed a od ajee raspravlja ih te a u vezi sa Isusovo
s ru. Vekovi a je uvere je da su Jevreji odgovor i za Isusov o razapi ja je dovodilo do uas ih
progo a te a ije. ak se i a istiki holokaust, u eki vidovi a, oe rala iti do svojih verskih
kore ova. Do k se itaju
oge k jige koje su apisali
i listi u predrat oj Ne akoj, ije teko zapaziti kako jihove oigled o erazu ljive istorijske i
teoloke teorije zapravo hra re o e koji su iz politikih i ras ih razloga ve rzeli jevrejski arod. I
vrd ja da je judaiza
io rtva i eivot a religija, os ilje a da i drala ljude u okovi a a ne da bi
ih oslo odila da ive pu i ivoto , ogla je sa o dolivati ulje a vatru a tise itiz a koji se irio
Evropo tridssetih godi a . veka. A uvere ost da su jevrejske voe ile prethod i a opozi iji Isus
u sa o je raspirila atru do jo veih razmera.
A Novi zavet zapravo igde e kae da ilo Jevreji, ili Ri lja i, tre a da s ose svu krivi u, u ilo
kakvo apsolut o s islu. U jed o tre utku oe se ui iti da su sta ov i i Jerusali a i jihove
voe" ili orua u sprovoe ju Isusove s rti Dap 13 27) , a u drugom se to pripisuje Judi, ili Pilatu, ili
avolu, li kos iki sila a Ko r - . i je i a jeste da za prve hria e uopte ije io toliko
ita taa ide titet ues ika u ovoj dra. i, pre da je sasvi jas o da Isusova s rt ije ila et iko
pita je i da rasprave o jegovo ue ju isu ile a ras oj os ovi, ve su se ti ale o ih verskih
stavova koji se esto javljaju i u
religioz i i u ereligioz i drutvi a. O a vrsta zadrtosti, uskogrudosti i etolera t osti kojoj se
Isu s suprotstavio ipoto iije karakter a rta iskljuivo Jevreja, iti je to ikada ila. Do rota koju Isus
oliava u svi a a a izaziva elagod ost i
ogi drugi i a jega reagovali a potpu o isti ai
kao to su reagovali i eki od jegovih savre e ika.
Uz ove ael e stvari, euti , dosta se raspravljalo i o istorijski pita ji a u vezi sa sue ji a
Is}'su. U ko s islu se s e tvrditi da je ikada postojalo jevrejsko sue je u vidu zva i e prav e
procedure koju je sprovela skupina poput Sinedriona? Problem je u to e to e postoje savre e a
svsdoa stva o jevrejski o iaji a i praksi tog vre e a. Jedi o to z a o o to pita ju potie iz
113
jevrejske prav e k jige, Mi e, koja u svo sada je o liku datira iz

. godi e. O a sadri
predanja mnogo starija od vre e a u ko e je zapisa a, ali e ogue je z ati do koje ere su ti
propisi bili na snazi u Isusov o vreme.
Sudei pre a ovi kas iji sta dardi a, sue je poput ovog koje opisuju eva eLja i svakako ilo
veo a eregular o. Vodei la ovi Si edrio a ili su i tuio i i sudije, a ve su ili
u ea i i u zaveru oko Isusovog hape ja. Sue je je izgleda zapoelo ez defi isa ih optu i, a od
od ra e isu zahteva a ikakva svedoe ja, iako su svedo i tuitelja protivreili jed i drugi a.
tavie, dva veo. a va a pravila kas ijeg jevrejskog zako a ila su u potpu osti za e are a. Pre a
ji a, tre alo je da prou dvadeset etiri asa od izri a ja s rt e presude i je og izvre ja, a
sue je e i s elo da se odri da uoi svetog da a za Jevreje, a ata.
Zbo g ovih neregularnosti, mnogi jevrejski pisci esto podsti a i svoji razu ljivi
astoja je da
podriju o u vrstu a tise itistike propaga de koja ih je videla kao Hristo-ubic e insistirali su na
to e da u to delu eva elskih pria e a istorijske isti e. U svetlu di a ike drutve ih od osa u
Palesti i tog do a, euti , teko je iz ai u edljive razloge za to da ovo sue je ude s atra o
iz ilje i . Iako su Jevreji i ali vrlo alo uti aja a politiku svog drutva, jihove voe ile su uvek
spre e da pri e e sopstve e zako e kad god i ogle. To ije ila sa o ekakva psiholoka
potpora a io alistiki aspira ija a: ilo je to i koris o sredstvo za do ija je podrke za svoju
politiku eu asa a jevrejskog aroda. S rt a presuda koju je verski sud izrekao Isus u na osnovu
tradi io al og jevrejskog zako a svakako i uti ala a eraspoloe je o i og sveta pre a to
sudu, a oglo se oekivati da i u oral o s islu izvrila i izvesta pritisak a ri skog sudiju, koji
je trebalo da ima poslednju re.
Kako ilo, ije
ogo verovat o da je ovo jevrejsko sue je ilo do te ere elegal o kao to se i i
kad se uporedi sa propisi a Mi e. Nezavis o od su je u to da li su ovi pro edural i propisi ili
korie i u to vre e ili e, izuzet o je z aaj o to eu svi optu a a koji a su prvi hria i
teretili verski esta li e t e a ijed e kojo su ih optuili da su prekrili zako kako i pogu ili
Isusa. Pore d toga, e a i razloga da isli o kako su la ovi Si edrio a ili ita drugo do ljudi
visokih oral ih aela, od kojih su eki pokazali i z at e aklo osti pre a Isusovoj poru i. Mod a
je vei a jih u apred do ela odluku i zato isu i ogli pravi o da sasluaju Isusa. No , ak su i ti
ljudi bili
iskre o u es i da JS jihovo gleda je a stvari ilo isprav o i da Isus ije io ita drugo do
prete de t a esija stvo i kavgadija.
114
Pontije Pilat
Po tije Pilat io je peti ri ski prefekt Judeje, a a taj poloaj je doao . godi e, asledivi Valerija I
rata. Judejom je upravljao deset godi a. Malo se z a o je u iz perioda pre dolaska a ovaj poloaj,
ada lege da kae da je roe u Forti galu, u jed o za ito
esta u u kotski
rdi a, a koje
je avod o dospeo jegov ota dok je sluio kao legio ar a sever oj gra i i Carstva. Kao prokurator
Judeje Pilat je, po pravilu, tre alo da oravi u Kesariji, gde je jegovo i e i pro ae o a jed o
atpisu, to potvruje da je io poz at pod titulo prefekta". Pilat je iveo sa svojo e o M t
, to je ila relativ a ovi a, koju je Rimski senat uveo samo pet godina pre njegovog postavljenja.
Pilat je ostao slava jedi o po svojoj u ea osti u Isusovu g rt. Ri ski pisa Ta it A ali .
po i je ga sa o sa ti u vezi, ada jevrejski pis i, Josif i Filo , daju vie ael ih podataka o njemu.
O i su o je u i ali loe ilje je i opisali su ga kdo rutal og i eosetljivog oveka, koga ije ilo
riga i za jevrejske verske o zire iti za opte ljudske vred osti. Jeda odeljak
Ovaj aiis iz Kesarije io i je Pilaovu upravu u svojstvu prefekta" Judeje.
eva elja od osi se a jed u priliku kada je Pilat aredio da se pogu e izves i Galilej i i ..po eao
jihovu krv sa jihovi rtva a L k
. Verovat o je to zgoda koju opisuje Josif, kada je Pilat
opljakao riz i u Hra a da i doao do gotovi e koja u je ila potre a radi izgrad je jed og
akvadukta, z og ega su ga, verovat o priliko
ekog verskog praz ika, doekali protesti go ile
razjarenih vernika prilikom jedne njegove posete Jerusalimu. Iz odmazde Pilat
je na gomilu poslao svoje trupe, ali prerue e, i z ata roj ver ika je po ije dok je o sedeo i
pos atrao krvavi spektakl Josif, Judejski rat . . . Ov o i lako ogao iti razlog zato A tipa
ikad ije
ogo ario za Pilata L k
,a
Pilata da izvede Isusa pred se e a sue je.
oda je osetljivost upravo na ovu situaciju i navela
Na kraju su Pilata jegova okrut ost i lako isle o epotova je verskih osea ja odvele u Ri da
ta o poloi rau o svo e po aa ju. t a se poto dogodilo ije poz ato. Neka preda ja tvrde da
su o i jegova e a kas ije postali hria i, a Koptska rkva ih o oje potuje i slavi kao svete i
ue ike. No , Evsevije daleko uverljivije izvetava kako je Pilat, a kraju, poi io sa ou istvo za
vreme Gajeve vladavine (37-4 1 g.). GBegova vladavi a je druga po dui i eu vladavi a a
prokuratora u Judeji, to ukazuje a to da je o verovat o io sfikasa ad i istrator. Meuti ,
eva elja ga prikazuju kao sla ia i oportu istu, koji je Isusa osudio a s rt, e iz ekakvog
potova ja pre a Jevreji a ve jedi o da i sauvao sopstve i ugled pred vlasti a u Ri u, koje su
ve i ale dosta pro le a toko
jegove vladavi e Judejo .
116
Posled j a veer a
Sva etiri eva elja izvetavaju o o o e to je ael o poz ato kao Isusova posled ja veera".
Pre ose kako je Isus ugostio svoje ue ike u jed oj so i koju u je ustupio eki prijatelj u Jerusali u,
vee pre ego to je raspet M t
-30 ; Mk 14 12-26 ;
Lk 22 7-39 ; Jn 13 1 . Prvi pisa i po e ove veere e alazi se u eva elji a ve u Pavlovi
spisima (1Ko r 11 23, iako se jegov izvetaj o to e slae u svi
it i pojedi osti a sa pria a
iz si optikih eva elja po Mateju, Marku i Luki . Jova ovo eva elje daje potpu iji izvetaj ekih
aspekata veere i do osi i priu - koju drugi ne pominju o tome kako je Isus oprao noge svojim
ue i i a. Istovre e o, Jova proputa da po e e e tral u te u ostalih izvetaja, usta ovlje je
veere Gospod je, ili evharistije.
Toko ovog posled jeg o roka sa svoji ue i i a Isus je sledio uo iaje i jevrejski o iaj i
zahvalio Bogu a hra i. )ati je prelo io hle koji se alazio a stolu i razdao ga svoji ue i i a
govorei, ..Ovo je oje telo za vas. i ite ovo e i za spo e ' o r
11 24; uporedi sa Mt 26 26; Mk 1
; Lk
. )ati i je dodao au vi a, govorei i : Ov a aa
je ovi Savez ojo krvlju. i ite ovo, kad god iz je pijete, e i za spo e " Ko r
; uporedi
sa Mt 26 27-28 ; Mk 14 24; Lk 22 20) .
Vremena
i rokovi
Isusovi ue i i su, kao i svi ostali Jevreji, ili do ro upoz ati sa idejo Saveza". Posled ja veera
zbila se otprilike u isto vreme kada se jevrejski narod pripremao da proslavi jedan od svojih
ajz aaj ijih verskih praz ika, Pashu. Praz ik Pashe proslavljao je i podseao a sklapa je Boijeg
Saveza" sa jihovi pre i a. Podseali su se kako je, ekada dav o, Bog iz avio Izrail iz ropstva u
Egiptu i, iz zahval osti za to iz avlje je, Izrail je svoju poslu ost i oda ost poklo io Bogu Iz l
23) . Od tada su oii sebe smatrali arodo Saveza", a ..Savez" je jed ostav o predstavljao i je i u
da je Bog ui io eto za ovaj arod iz lju avi koju isu zasluili, te su o i a to odgovorili lju avlju i
poslu ou.
Kada je Isu s poredio sopstvenu smrt sa ustanovljenjem
ovog Saveza", agovetavao je svoji
da e se sli o o ea je poslu osti
ue i i a da e kroz jega Bog izvesti ovi i iz avlje ja, i
*)adrava o doslova prevod e gleskog aziva. ada je kod as uo paje

prev
117
ji Taj a veera.- Prim.
i oda osti traiti od o ih koji e uivati lagodeti ovog i a.

Nov o Carstvo Boije postavlja zahteve pred o e koji e uestvovati u je u, pa Pavle kae da
hria i tre a redov o da po avljaju ovaj o ed da ih epresta o podsea a i je i u da je jihov
ovi ivot u slo odi izvojevao Isu s a krstu. ) o g toga u o i duguju svoju epresu u oda ost i
poslu ost.
Pavle, razu e se, ije a eravao da prui jeda istorijski izvetaj o posled joj veeri; o je a jevie sluaj o po i je. Noegova glav a a era ila je da aglasi da je evharistija (kako je kasnije
azva a stal i podset ik hria i a a to koliko
ogo duguju Bogu. No , u sluaju eva elskih
izvetaja o posled joj veeri, pita je je daleko sloe ije. O i su oigled o ili za ilje i s a ero
da prue eku vrstu istorijskog svedoa stva o posled joj veeri i stoga je opravda o postaviti
istorijska pita ja o ji a. Najva ije pita je jeste da li je posled ja veera ila proslava jevrejske
Pashe, ili je Isu s sa svoji ue i i a proslavljao eki drugi praz ik.
Iz ovog pita ja dalje proizlaze jo dva.
Da
svoji
li
Isusovi postupii
tokom poslednje
ue iii a proslavljao Pashu?
veere ukazuju a to da js o sa
Ovde e o au raspravu ogra iiti a o o to su Isu s i jegovi ue i i zaista ui ili. Pita je o to e

ta su pis i eva elja islili da je o ui io raz otrie o pose o. U pria a iz eva elja ogu se
pro ai argu e ti i za i protiv ideje da je Isu s to priliko proslavljao jevrejsku Pashu. Sledee
i je i e izgleda idu u prilog sta ovitu po ko e to jeste io pashalni obed.
Posled ju veeru jeli su u Jerusali u a e u Vita iji u
kojoj je Isu s odseo u to vre e M k

; Lk
. Ak o uz e o u o zir sve veu opozi iju u
redovi a verskih voa, ovo je teko oglo iti razu o vre e da Isu s ez preke potre e dolazi u
Jerusali . Ali, ako je Isu s a eravao da uestvuje u proslavi Pashe, o i to orao ui iti, jer se
praz i i pashal i o rok s eo jesti u utar zidi a Jerusali a. Ov o i oglo razjas iti zato se toliko
aglaava riga jegovih ue ika da pro au so u u ekoj povolj o lo ira oj kui M t
-19; Mk
14 12-16: Lk 22 7-13).
Prema Jn 13 23- , Isu s i jegovi ue i i o edovali su leei a kaui a". Ov o ije io

eprikos ove jevrejski o iaj, ali je io o aveza pri proslavlja ju Pashe. Uputstvo za proslavljanje
To je p p ae p o o pa j \ staro m veku. - Prim. irev.
118
Tradiiio al i pas.hal i i,a jir" sadri hra u koja si

izbavljenju iz ropetva
olizujs razliits aspekte prie o Izrailovo
o ako kako su ispria i u K jizi izlaska
I [ashe pashal a Hagada kae: Svih ostalih oi jede o i pije o

< elei ili leei, ali ove veeri svi lei o". Mi a dodaje da i ajsiro a ije oso e u Izrailu e s eju
jesti pashal i o rok drugaije o leei Pesahi
: .
Veera je o avlje a po oi. I to je io pose a o iaj
koji se vezivao za Pashu. Uo iaje o je ilo da se glav i o rok da a jede u kas o popod e, ali
pashal i o rok uvek se jeo ou, u vre e kada su se dogaaji a koje uva spo e odigrali.
Umakanje komada hrane u sos (M k 14 2 ; J

je ko a o io o iaj koji je pri e jiva
jedi o o Pashi. Pashal a Hagada e govori o hle u servira o
a ovaj ai , ve kae: svih ostalih
oi e u ae o... ijed o , ali ove oi dva puta .
Ue i i su pevali jed u hi.
u pre ego to su napustili
prostoriju M k
. Peva je takozva ih Halel" psala a P s
koji se oz aavao svretak . k hal og o eda.
ilo je pose
o o eleje
119
Uprkos svi ovi sli osti a iz eu posled je veere i Pashe, postoje, euti , i drugi aspekti
eva elskih pria koji agovetavaju da posled ja veera ije ila propisa a praz i a pashal a
veera.
Mal o je verovat o da je Isu s io izvede pred sud, osue i raspet usred tako va og
praz ika kao to je Pasha. Naroito je everovat o da i jedan rimski upravitelj bio toliko nesmotren
da preuzme na sebe ogroman rizik kakav je podrazumevalo javno pogubljenje jedne popularne
li osti u vre e kada je Jerusali
vrveo od hodoas ika. Da je tako eto ui je o, to i oskr avilo da velikog praz ika i lako
podstaklo po u u eu Jevreji a.
Bilo bi protivno propisima o Pashi da se Isus u sudi usred praznika. Toko m Pashe se
za ra jivao svaki o lik delat osti, a tu je ukljuiva i rad Si edrio a. Pore d toga, verske voe i
rizikovale da se obredno oskrnave i ajui ilo kakvog ko takta sa Pilato u to vre e J
. Sve
u vezi sa sue ji a Isusu , a aroito ele e t hit osti da se sve to pre zavri, lake se
ako je Pasha uskoro tre alo da po e, ego da je ve ila u toku.
oe o jas iti
Izvestan broj detalja o odree i okol osti a e uklapa se lako u pretpostavku da je Isus
proslavljao Pashu. Primera radi, nema pomena o jagnjetu ili beskvasnim hlebovima, iako su upravo to
ile ajva ije stavke tradi io al og pashal og o eda. Ist o tako, ilo i veo a iz e aujue zatei
Si o a iz Kiri e kako se vraa sa polja toko vrhu a proslave tako va og praz ika o koje je rad
io strogo za ra je M k
. Svakako je veo a va o i to da su prvi hria i veeru Gospod ju
proslavljali jed o sed i o, a e jed o godi je, kako i se oglo oekivati da je to origi al o
bila
pashalna proslava. Kada se raz.motre same za sebe, ove sitne
za to da su o i postojali u Isusov o vre e, i jo

deavalo.
a je o ih koji i iosvedoili ta se to
Da li su pisii eva elja s atrali da je Isus proslavljao Pashu sa svoji
priliko
ue iii a?
Sudei iskljuivo a os ovu do sada raz atra ih svedoa stava, oe

ogo tota da se avede i
za i protiv. Ali, zaista u a pita ja tek sad dolaze a red, jer tri si optika eva elja sasvi ko a o
tvrde da je posled ja veera ila pashal i o ed ada se u ovu pretpostavku, kao to s o videli, e
uklapa a svaka poêdi ost jihovih opisa tog o eda M t
; Mk
; Lk
. S druge
stra e, Jova podjed ako jas o kae da posled ja veera ije ila pashal a, ve se z ila da pre ovog
praznika - pa i u ovo sluaju se
s vi detalji njegovog opisa ne uklapaJu u tu izJavu (Jn 13 1; 18 28).
Jed o vre e je ovaj pro le lako reava pretpostavko da je upravo Jova pogreio u svojoj prii.
I a au ika koji ovo e i da as pristupaju a isti ai , ada se sada ael o priz aje da je ovo
suvie pojed ostavlje o ree je, pa ak i ako je Jova ovo eva elje jed a od ajkas ije apisa ih
k jiga Novog zaveta, o o ipoto ije kas ija iz iljoti a o Isusovo ivotu i jegovo ue ju.
Naprotiv, iako etvrto eva elje postavlja oso e e pro le e i terpreta ije, izvetaji koje je Jova
sauvao sasvi oigled o su zas ova i a aute ti i , pouzda i i ajstariji preda ji a.
Kako bismo sagledali ta u prirodu potekoa, potre o je da z a o po eto o ai u a koji se u

jevrejskoj kulturi rau alo ire e. Starojevrejsku hro ologiju je, to je optepoz ato, teko razu eti,
a u ovo sluaju stvar je dodat o zako plikova a i je i o
pojedinosti ne dokazuju
kao argumenti.
ogo toga. Ali, kada se sagledaju uz ostala svedoa stva, do ijaju a tei i
Suoe i sa ovi oigled o suprotstavlje i svedoa stvi a, jed ako ugled i au i i doli su do
razliitih zakljuaka. M ogi su iz osili tvrd je jas o se zauzi ajui za sta ovite da Isu s jeste ovo
priliko proslavljao jevrejsku Pashu, ada je jed a z at a a ji a jed ako s a o tvrdila da ije.
O i su predlagali da je o proslavljao Kidu, vrstu goz e kojo su se
posvee i ver i i esto pripre ali za poetak sed i og praz ova ja su ote. O je s atra i
praz iko u ael ije vidu, poz ati kao Ha urah. Takvi praz i i do ro su poz ati poz ije
judaizmu, a i
da as i e deo praz ika koje Jevreji potuju, ali postoji
alo dokaza
etvrtak
vee
Petak
jutr o poslepod e vee Su ota
Nedelja
Sinoptic i
Pasha
Posled ja veera haie je
Sue je i raspee
Poetak a ata a at Vaskrse je
Jovan
Poslsd ja veera hape je
Sue je i raspee
Poetak a ata i Pasha a at i Pasha Vaskrse je
Odnos Pashe i Poslednje veere ire a si oiiii a i Jova u
120
121
da da kod Jevreja zapoi je zalasko su a, dok ri ski da kao i a otpoi je u po o. Tako, pa

pri er, iako jevrejski a at, da i a
ilo lake, oz aava o kao su otu, o zapravo traje od zalaska
sunca u petak uvee do zalaska su pa ared og da a su ote .
Sva eva elja se slau da je Isu s raspet u petak popod e, a da je jegov gro pro ae praza u
edelju ujutro. Iz eu ova dva ter i a io je a at, koji je uvek sveti da , ali upravo ove sed i e o
kojoj je re praz ovala se i Pasha. pa je to io jo svetiji da . Ak o postavi o ova kale darska
o ja je ja uz o o to saoptavaju eva elja, ispada kao da su pis i si optikih eva elja islili da je
Pasha bila u petak, dok je Jovan verovao da je te godine Pasha pala u subotu. Ovako gledano, izjave o
Isus u e stvaraju pro le : tekoe su pre veza e za pita je hro ologije svih ovih raz ih verskih
praznika.
Ov o je jedna od onih stvari u kojima je najmudrije biti oprezan. Svakako da ne postoji nijedan
odgovor koji i ogao da prete duje a to da ude prihvae ko se zuso
ilje ja. No , jeda od
oguih ai a da se shvati ko plikova a razlika iz eu Jova a i si optiara jeste da pretpostavi o
da su se dva preda ja koja pre ose sluila razliiti. kale dari a i da je o o to je po jed o
kalendaru bio dan Pashe bio neki drugi dan u drugom kalendaru.
Da as is o s atrali da je e ogue poverovati u to da ogu postojati razliita ilje ja o ee
tako os ov o kao to je datu , ali u ko tekstu judaiz a . veka to ije tako usa lje o o ja je je
kako zvui. Postojala je epresta a rasprava o takvi pita ji a, a postoja je raz ih sektakih
pokreta u okviru judaiz a . veka do ri delo je ilo u vezi sa razliiti
ilje ji a upravo o ovo
pitanju.
Jedna od najupadljivijih razlika iz eu Ese a iz Ku ra a i srariseja u Jerusali u, a pri er, ila je
pita je jihovog verskog kale dara. Mati i jevrejski kale dar zas ivao se a prorau i a
oslonjenim na kretanje Meseca, dok su ljudi iz Kumrana, izgleda, koristili neki drugi kalendar,
zas ova a prorau i a o kreta ju Su a. Ovaj isti kale dar javlja se i u K jiai ju ileja, i pre a
je u pashal i o rok uvek se jeo a da koji je zapoi jao u utorak uvee. Ak o se Isu s sluio isti
ovim kalendarom, onda je zaista mogao proslavljati pravu Pashu sa svoji ue i i a u utorak uvee i
da i dalje ude raspet uoi zva i og poetka Pashe u petak uvee. Ov o i ge ioz o ree je,
euti , i dalje ostavlja ez odgovora
oga vital a pita ja.
Ne.ma razloga da pretpostavimo da se Isus zaista sluio ilo koji kale daro izuzev
zva i og. O se. izgleda, re kretao u okviri a ati og judaiz. a ego ekih sektakih pokreta, i
esto je opisa kako uestvuje u redov i
ogoslue ji a si agoge. Ak o je, kao
to kae Jova , esto io prisutan o velikim za Hra m vezanim praznicima u Jerusalimu. bilo bi
rirod ije pretpostaviti da se drao istog kale dara kao i verski poglavari u Jerusali u, jer u
uprot o
e i prisustvovao praz i i proslava a u isto vre e kada i svi drugi J 1 39). Osi m
toga, znamo da se Isus stalno sukobljavao sa farisejima oko proslavljanja verskih praznika. i bio
redov o optuiva da su oto radi stvari koje tog da a isu dozvolje e - pa ipak nikada nije tvrdio
da je tako ipio jer se slui eki drugi kale daro . Svoje postupke je o razlagao pozivajui se pa
to to je verovao da je o gospodar ak i su ote' M k
.
Pashal u jag jad tre alo je o red o zaklati u Hra u, i to i se oigled o radilo pre a
zva i o kale daru. Tek o je, pre a to e, videti kako su to ue i i ogli i ati jag je u
Jerusali u, u utorak uvee - a, opet, ez pashal og jag jeta e a i pashal e veere.
Ovaj alter ativ i kale dar i z aio da je Isus dva da a dra u pritvoru pre ego to je
raspet, to je teko po iriti sa jsd odu i svedoe je svih eva elista da su se sue ja odrala u
ur i kako i Isu s ogao iti osue i pogu lje pre poetka a ata.
Uprkos svojoj privla osti, ova teorija poiva a vrlo esigur i te elji a, pre da ije e ogue
zamisliti da bi novi dokazi, koji i je ojaali, ogli iti otkrive i u Ku ra ski rukopisi a ili egde
drugde. Na os ovu z a ja koje tre ut o poseduje o, euti , ovo je teko prihvatiti kao dovolj o
do ro o ja je je razlike koja postoji iz eu si optikih eva elja i Jova ovog. Verovatnije je da su
ove datu ske odred i e jihovi autori u eli u svoje prie ko sultujui kale dar o og esta i
vre e a u ko e I V pisali. Jova ovo eva elje apisa o je iz perspektive palesti skih
|evreja: da li i o da ilo
ogue da su te godi e oni proslavljali
I [ashu a a at, a da je Marko koga slede Matej i Luka sledio o iaje Jevreja u dijaspori, pre a
ije rau a ju je Pasha godi e kada je Isu s u ro proslavlja a u petak? Izlaga e su, s vre e a a
Vreme, i mnogo razumnije teorije, svaka sa po ei to i je reporuilo. Mod a je ovo jed a od
o ih te a kod kojih je aj udrije priz ati da jed ostav o e oe o pouzda o da z a o - iako se
o ja je je ajverovat ije krije u z r i oko kale dara. U svako sluaju, ovo jed o detalju e
treba dozvoliti da zaklo i i je i u da se sva etiri eva elja slau u sve u ostalo . Niti se oe
akljuit i da, poto e a oigled og odgovora u ovo tre utku, to ai da odgovor e postoji. Ali,
ako o ja je je lei u taj i
( pekulacijama verskih eksperata o pita ju jihovog kale dara, ie to dug i za ora pro es dok se
e iz ae prihvatljiv odgovor.
Nopi
Savez
U svako sluaju, ikada ee o doi do potpu og o ja je ja posled je veere ude o li se

i teresovali jedi o za to koj jevrejski praz ik je Isus jo e proslavljao. O o to js Isu s i io a
posled joj veeri uklapa se u
oge jevrejske o iaje. To i alo e z e auje, udui da su i o i
jegovi ue i i ili jevrejski ver i i. No , ta a priroda o oga to je i io e oe se sasvi uklopiti i
u jed u pose u prigodu jevrejskog verskog kale dara. Iz razloga koje s o ve aveli, e deluje
verovatno da su ue i i proslavljali jevrejsku Pashu, ada se, u isto vre e, i i oigled i

jihova posled ja veera sa Isuso izuzet o alikovala pashal oj veeri.
da je
Mod a tre a ostaviti alo vie prostora kreativ oj origi al osti sa og Isusa. Pashal o jag je, koje bi
prirod o tre alo da ude a trpezi. ovo priliko je izostalo, ali za ovu ko kret u veeru to ije i
ilo od velikog z aaja. U ovo tre utku Isu s je ve jako do ro z ao ta u se spre a, i io je
dovolj o odvaa da ustvrdi kako Bog ve pripre a jagnje, a on je tom priliko.m
si
oli o po udio svoji ue i i a se e kao ..jag je Boije koje uzi a a se e grehe sveta" J
. Nije sluaj o to to je raspet upravo u isto vre e kada su u dvoritu Hra a pri oe i a rtvu
si oli ekada jeg Bogo danog izbavljenja.
Istovre e o, ilo je prisut o i s a o ossa je da Isusova s rt ee iti sa o rei terpreta ija
jed og drev og o reda, ve e pokre uti eto potpu o drugaije i revolu io ar o, to e ujed o
saeti i advisiti dogaaje koji se vezuju za prvu Pashu. To je ila ajava Carstva Boijeg, i a
posled joj veeri, okrue o i a koji e postati jezgro ovog ovog ai a postoja ja, Isu s je
si oli o pri eo se e, radi jihove slo ode, u vidu hle a i vi a. )ato su opi postali u Crkvi spolja ji
simboli te slobode od greha i njegovih posledica koju je Isus najavio, i koju su njegova smrt i
vaskrsenje uskoro porodili.
VASKRSENjE
Svi ovozavet p pis i se slau da je Isu s vaskrsao treeg da a posle svoje s rti. Reagova ja drugih
ljudi na ovu tvrd ju u ogo e e, razu e se, zavisiti od jihovih os ov ih pretpostavki o
natprirodnom. On i koji polaze od pretpostavke da je sve to izlazi iz okvira aeg or al og
iskustva pe ogue oigled o e orati da pro au sko drugo o ja je- nje za ono to su prvi
hria i s atrali Isusovi. vaskrse- je . Loudi koji prihvataju ogu ost jedi stve ih pojava koje
adilaze uo iaje o ljudsko iskustvo ez su je e s atrati da vredi oz ilj o o ratiti pa ju a eke
od takvih tvrd ji u Povo zavetu. Sa ael o propau ra io alistiko-mate- rpjalistikog pogleda
na svet poslednjih godina i pojavom takozva e j u ejd" post oder e duhov osti, prevlast
ekakvog eo uzda og skepti iz a u utar zapad e kulture poela je da ss postepe o kru i, tako da
a poetku ovog ovog ile iju a srovat o postoji vea otvore os t pre a ovakvi pita ji a K
O to je to dugo io sluaj. Ov o e tre a koristiti kao za- e u za kritiko raz. atra je
svedoa stava, o akvih kakva jesu, mada svakako menja atmosferu u kojoj se takvo ispitivanje
odvija.
Ne
oe se dovesti u pita je to da su prvi hrpa i
ili potpu o u ee i da je dogaaj, ili ko pleks dogaaja, vaskrse ja io stvara , istorijski dogaaj
koji se odigrao u njiho- o svetu i koji je izvrio du o k uti aj a jihove ivote. Do k ije sasvi
jas o koliko je ta o ilo rasprostra je o verova je u to da je Isusa zaela devi a, sa vaskrse je je
ilo potpu o drugaije. G avle je govorio u i e ele ra e Crkve kada je izjavio da i hria ska
vera, ako bi se porekla real-
124
ost Isusovo g vaskrse ja, postala lie a s isla: Ak o Hri - stos ije vaskrsao, uzalud je vera vaa, jo
ste u svojim gresi- a" Ko r
. Razlaui ovo u see, Pavle je u isto odeljku aveo ljude koji
bi mogli da potvrde da se Isus vratio u ivot, tako da je vaskrse je oigled o s atrao dogaaje ko ji mogu potvrditi svedoci vidljivi , jav i dogaaje , radije ego li i , isti i iskustvo .
Istovre e o, jo jed- a od preostalih do i a t ih karakteristika ovozavet ih izvetaja jests da oni
i a jed o
estu e daju opis sa og i a vaskrsava ja, ve jedi o opis ishoda tog i a, koji su se
prikazali javlja ji a vaskrslog Isusa i i je i o da je je - gov gro pro ae praza .
Verovanje
rane
Crkve
Najra ija svedoa stva o vaskrsenju gotovo sigurno datiraju iz vremena neposredno posle ovog
avod og dogaaja. To je svedoa stvo sadra o u izvodi a iz hria ske vere koji se alaze u
prvo delu Dela svetih apostola. Narav o, o a da as i e sadraj doku e ta koji je u da a jem
o liku sastavlje ar trideset godi a posle Isusove s rti, a oda ak i pedeset, ali au i i se
vei o slau da je prvih e- koliko poglavlja Dela sauvalo grau iz ajra ijih izvora. Je- zik kojim se
govori o Isus u u prvim govori.ma iz Dela u potpu osti se razlikuje od o og koji je io u uo iaje oj
upotre i u vre e kada je ova k jiga sastavlja a u svo ko a o o liku. O se dosta razlikuje i od
jezika Pavlovih posla i a, koje su sigur o ile apisa e
ogo pre Dela. Pre a to e, oe o iti
prili o sigur i da ovde i a o vrlo ra e izvore.
Ti ra i govori ukazuju a prete o jevrejski tip hria stva, pokazujui iz jed ostav o izrae ih
verova ja o Isus u i pruajui a
ael o uverljiv izvetaj o to e kako je ogao izgledati ivot iz
vremena prve Crkve. Pre a toj sli i sredi ji sadraj poruke ra e hria ske Crkve ila je pria o
samom Isus u kako je doao da ispu i Boija o e - a ja, kako je u ro a krstu i kako se po ovo
vratio u ivot. Ova poruka je tako dosled o izrae a da je ilo

izjava koje su oigled o ile sa-
ogue iz - dvojiti uo iajs i o raza
126
stavljene o Isus u od najranijeg vremena. K. X. Dod , koji je pr - vi identifikovao ovaj obrazac, nazvao
ga je kerig a, po grkoj rei koja z ai proglas" . Svaki aute tia izvetaj hri- a ske poruke
sadravao je sledee izjave:
-
Isu s je ispu io starozavet a o ea ja;
Bog je io a delu u jegovo
Isu s je sada bio uznet na nebo;
Sveti Duh je dat Crkvi;
Isu s e se uskoro vratiti u slavi;
Svi koji uju ovu poruku

ai ivota i pou za Isuso .
ivotu. jegovoj s rti i vaskrse ju;
oraju se odazvati je o
izazovu pokazujui volju da pro e e svoj
Ak o i ss vaskrse je uklo ilo iz ove kerig e, o da vei deo je og sadraja vie e i i ao s isla.
Sveukupno postojanje ra e Crkv e zas ivalo ss a uvere ju da Isu s ije vie io rtav, ve je io iv.
Takoe deluje verovat o, a os ovu svedoa stava iz Pavlovih posla i a, kao i a os ovu Dela, da je
kvalifika- ija a os ovu koje je priz ava jsda apostolski voa ilo to da li je vidso, ili videla,
vaskrslog Isusa. Ov o je izriito avede o kao uslov kada js tre alo da apostoli i e uju asled- nika
mesta Jude Iskariotskog (Dap 1 21-22) , a i Pavle je tvrdio da mu je njegova vizija Isusa na putu za
Da.mask dala isti status onome koji su imali apostoli pre njega (I al 1 11-17) .
Pavlova svedoa stva
Drugi glav i dokaz vaskrse ja pruio je sa Pavle u Ko r . Ak o i a esta razliiti

ilje ji a o
va osti svedoa stava iz Delo. to e e a esta kada je re o Pavlo- vo svsdoe ju. Op js sigur o
pisao svoju posla i u e vie od dvpdeset pet godi a posls Isusovo g raspea i jegove izjave lako i
mogle biti najstariji dokumentarni dokazi za verova- js u to da je Isu s vaskrsao iz rtvih. Oiglsd o
je, kako iz sadraja tako i iz ko teksta Prve posla i e Kori a i a, da Pavlova os ov a a era ovde
ije ila da prui ra io al- ni argument za veru u Isusov o vaskrsenjs. On je pre nastojao da pomogne
svoji itao i a da prevaziu spe ifi e pro le- me koji su nastali u njihovoj lokalnoj verskoj
zajednici. In - for a ija o to e kako je Isu s vaskrsao iz rtvih, koju je tu ukljuio, a je-vie je
sluaj a, z og sga i ostavlja s a iji utisak, jer js o podsetio Kori a e da je o o to je govorio
eto to oduvek z aju i u ta su oduvek verovali. Iako je pojedinosti skicirao u samo nekoliko
ree i a, jegov izvetaj pokazuje da su hria i, ak i o i u Grkoj, ve vrlo ra- no bili upoznati sa
elo prio o to e kako je Isu s u ro i po ovo se vratio u ivot.
Ovo m prilikom Pavle se poziva a priliku kada je vaskrslog Isusa istovre e o videlo vie od pet
stoti a ue- ika, od kojih je vei a, kako kae, jo ila iva u vre e ka-
da o pie, i ogla je da potvrdi ovo to o govori Ko r

> . O takoe o i je i javlja je Jakovu,
ratu Isusovo , i ovp javlja ji a po vaskrse ju prikljuuje i sopstve i susret sa vaskrsli Gospodo
m (1Ko r 15 7- . Iak o su sva apisa a posle Pavlove Posla i e Kori a i a, eva elja uopte e
po i ju ova pojavljiva ja vaskrslog Isusa , to a sugerie da se eu prvi
arataji a hria a u
i je i u Isusovo g iaskrse ja tako raire o verovalo da ljudi koji su apisali sva elske prie isu
smatrali da je bitno pobrojati sva svedoa stva za to. A za o o o e u jesu pisali upotre ili su samo ali deo grae koja i je ila a raspolaga ju.
Eva elska
tradicija
Prie koje se alaze pri kraju svakog od eva elja je - su, arav o, os ov i izvori o avete ja o
Isusovo m vaskrse- ju. Ov e prie poseduju i izves a oso e a o eleja.
Sve aglaavaju dve glav e i je i e: da je Isuso v gro pro ae praza i da su vaskrslog Isusa
videli razliiti ljudi u ekoliko razliitih prilika. O a ova dokaza su ve- o a va a. Sa a po se i
i je i a da je gro pro ae praza e i orala da dokae ita osi da se Isusov o telo ije
alazilo o de. Bez praz og gro a vie ja e i dokazala i- ta o jektiv o, pre da i otkrila po eto
o sta ju u dua a jegovih ue ika. Meuti , ko i a ija ovih dveju i je i a, ako su zaista ta e,
pruila i jak dokaz u prilog tvrd ji da js Isu s io iv.
Posle raspea Isus je polos u gro isklesa u vrstoj ste i. Gro ovi ovog tipa esto su ss zatvarali
velikim kamenom koji bi se prevukao preko ulaza.
129
- Kada se prie o vaskrse ju uporede sa

ogi lru- gi pria a o Isusu , vidi se da su ispria e a
relativ o jed ostava i eza re ai . Pri era radi, o e e sadre ikakvu si oliku za koju i io
potreban poseban uvid kako bi se razumela, niti u njima ima mnogo prefinjenih aluzija na Stari zavet,
niti ikakvih stvar ih pokuaja da se iz ese teoloki z aaj dogaaja koje opisuju. Ak o se u to s islu
po - rede sa, re i o, izvetaji a o Isusovo krte ju, ko trast je zaista veo a izrae .
) a t o s e izvetaj i razlikuju ?
Uprkos i je i i da se o avete ja koja daju eva elja pri ovedaju a jed ostava ai , izvetaje iz
eva elja ije lako euso o po iriti. Mada su
ogi ljudi to pokuavali, iko e ije u potpu osti
uspelo da proizvede jed u usaglae u verziju ai a a koji Novi zavet kae da se sve to dogodilo.
Verovat o iko ikada to i ee oi da uradi. Pis i eva elja su piui svoja dela postupali
selektiv o. Oda irali su sa o o e prie o Isus u i opa jsgova ue ja koja e iti od po oi jihovi
prvi itao i a. Ov o je jeda od razloga to postoje etiri raliita eva elja, jer su ljude u razliiti
krajevi a Ri skog arstva orile razliite rige. Ovaj postupak oda ira ja oigled o je io
pri e je i a prie o
!' krse ju, kao to se to
oe videti a os ovu i je i e da su se
kod I avla sauvala eka o avete ja koja e po i je ijed o

evap1)elje.
kosti su ss sakupljale i odlagale u ovakve
posule.
130
Ue i i
stvrti i posled ji dokaz o vaskrse ju jeste eospor- a i je i a da ss potpu o o eshra re a skupi a

ue ika, koji i po svi pravili a istorijske verovat oe tre alo da su i- li utue i i razoara i
razapi ja je svog voe, u roku od se - da
edslja preo razila u jaku drui u odva ih svedoka i jezgro Crkvs koja se epresta o uveavala. Ce tral a i je i a jihovog svsdoa stva ila je da je Isu s
iv i aktiva , i o i isu oklevali da pro e u koja se u ji a odigrala pripiu
Na prvi pogled oe delovati da je ovo i argu e t protiv toga da se vaskrse je uopte dogodilo, ali
se isto tako oe s atrati jaki argu e to i a drugoj stra i. Oevi i esto daju razliite izvetaje
o o o e to su videli, aroito kada vide o o to se e poklapa sa jihovi oekiva ji a o to e
kako i stvari tre alo da izgledaju. Sa i ue i i uopte isu oekivali da i rtav ovek ogao
po ovo oiveti. Mark o
agovetava da o i isu i ali i predstave o to e ta i
vaskrse je" uopte oglo da z ai; ilo je to eto sasvi stra o jihovo
ai u raz ilja ja.
O da e iz e auje to to ue i i isu ispriali jed u logi u i kohere t u priu. U priu o eko e
ko ustaje iz rtvih ilo i
ogo tee poverovati da su sva etiri eva elja dala potpu o isti izvetaj.
Ipak, i pored a jih eslaga ja u pojedi osti a, svi izvetaji se poklapaju u pogledu glav ih delova
prie. U svi a je gro ae praza i Isu s se javio ue i i a.
U ajstarije eva elju, po Marku, ovaj izvetaj zavrava se u
, a o o to sledi u eki e gleski
verzija a, kao
. pael o se s atra kas iji dodatko . Tu se govori o eki e a a koje su u
edelju ujutro dole a gro da zavre pro es alsa ova ja Isusovog tela i zatekle da je ka e a
ploa korie a kao vrata gro a uklesa og u ste u ila odgur uta, i zastraile se prizoro
ladia
ode utog u elo koji je sedeo u utra. Ovaj .. ladi" koji je oigled o za ilje kao a eo rekao i
je: N e ojte se. Vi traite raspetoga Isusa Nazarea i a. Vaskrsao je, e a ga ovde. Evo esta gde
su ga poloili. Nego idite, kaite jegovi ue i i a i Petru da o ide pred va a u Galileju; o de ete
ga videti kao to va je i rekao" M k
16 6- . Na to su e e preplae e otrale sa gro lja i iz straha iko e isu rekle ta su videle i ule.
Luka ukljuuje priu o paru koji se vraao svojoj kui u E aus i koji su susreli vaskrslog Isusa i isu ga
prepoznali. Oni su
o o s to s plo kao iosled pa hto og ustaja ja i

rt ih. Sa i su oigled o ili u ee i da se
upravo to zaista i dogo - dilo, jer vaskrse je ije ilo epggo o e u su sa o govorili: ili su volj i i
da umru za to. Van svake sumnje je da niko e u ire za eto ako ije u potpu osti u ee da je
istinito.
i je i e i vera o vaskrse ju
Toliko , dakle, o raz i o avete ji a koje a

zakljuiti? Naj - pre vredi primetiti tri stvari.
pru- a Iovi zavet. t a se
oe a os ovu >ih
govorili o e a a koje su ile a gro u i videle viziju a ela koji ih je uverio da je Isu s iv L k
. Ali ovde se ita e po i je o Isusovo odlasku u Galileju. M oga sloe a o ja je ja
predlaga a su u vezi sa ti , ada ije eza islivo da ene nisu prenele poruku iz jednostavnog
razloga koji avodi Marko: plaile su se da se vrate o a o, jer su islile da i ar te o lasti, Irod
A tipa, sada io spre a da se rei svih Isusovih sled e ika koje i o de zatekao.
Matej po avlja Markov izvetaj dodajui eke pojedi osti, uglav o us ere e ka aglaava ju
atprirod ih o eleja ovog dogaaja. O govori o jako ze ljotresu u edelju ujutro i po i je
prestrae ost straara a gro u M t
- . U ovo opisu e e i dalje zauzi aju sredi je esto, ali
sada o e aputaju gro sa po ea i osea ji a straha i radosti i susreu se sa sa i Isuso , koji
ponavlja poruku o odlasku u Galileju (M t 28 5- . Matej ukljuuje i jed u priu koja prikazuje kako
su se ue i i susreli sa vaskrsli Isuso
a jed oj gori u Galileji, gde im je zapovedio da pronesu
njegovu poruku svim
arodi a i pozovu druge da i se pridrue prihvatajui ivot ue ika M t
. i i se da ovo
Isusovo pojavljiva je ije isto to i pria o vaz ese ju koju je ispriao Luka. Iako se kae da je Isus o a
puta izjavio eto sli o, vaz ese je se ije odigralo u Galileji ve u Jerusali u ili u jegovoj okoli i L
k 24 44- ; Dap
. Matej zapravo dovodi priu koju je Marko zapoeo do je og logi og
zavretka Isusovog pojavljivanja u Galileji i zapovesti izdate ue i i a da razglase do ru vest o
njemu.
Luki a pria razlikuje se u odree i detalji a od Markove: u gro u su ila dva a ela, a Galileja se
po i je e kao esto a ko e e se Isu s poto sastati sa ue i i a, ego kao esto na kome je
on prvobitno prorekao svoju smrt i vaskrsenje (L k 24 1-11).
132
I s a dokaza da se vaskrsli Isu s javio ilo ko e drugo osi svoji sled e i i a, ada je ogue
da je to ui- io. O i koji su apisali eva elja pisali su za pose u i- Tvlaku pu liku, koja je ila
hria ska ili su je i ili lju- dp ve dovolj o zai teresova i za hria sku veru da i o joj eleli da
saz aju eto vie. U to ko tekstu, os ov a riga eva elja ila je da opiu kako i ogao izgledati
su - sret ue ika sa ivi Isuso .
Svedoa stv o o eko e ko se pojavio u jed oj pro - storiji zatvorenih vrata, i zatim nestao iz nje,
oigled o je dosta drugaija vrsta svedoa stva u od os u a dokaze sa kakvi a istoriari o i o
i aju posla. To e tre a da z ai da
Kada su e e ispriale ue i i a svoju priu, isu i poverovali. U eki stari rukopisi a Luki og
eva elja u ovo tre utku pria se kako su Petar i Jova otili do gro a da se uvere u to to su i
e e ispriale, ali to je verovat o plod kas ijeg astoja ja da se Luki a pria uskladi sa dogaaje
koji je za elee u Jova ovo eva elju
- . Pot o ispria kako je Isu s susreo par a putu za
G aus i poto se javio ue i i a u jed oj prostoriji u Jerusali u
(L k 24 13, Luka astavlja sa prio i elei vaz ese je a putu za Vita iju, kao da je o o usledilo
neposredno po vaskrsenju (L k 24 44. Meuti u Deli a o jas o kae da se vaz ese je
dogodilo etrdeset da a posle vaskrse ja Dap
. Ne po i je pojavljiva je u Galileji.
Jovanovo eva elje, s druge stra e, opisuje Isusov o pojavljiva je i u Jerusali u i u Galileji. Od e a
po i ja ih u ostali eva elji a, koje su otkrile praza gro , kod jega se po i je sa o Marija
Magdale a, pre da to to se o a slui za e i o za
oi u i" izvetavajui Petra o dogaaju,
agovetava da su i druge ile sa jo J
-2). On e su zatekle prazan grob i vratile se da to
ispriju ue i i a, posle ega Petar i Jova odlaze do gro a i zatiu pogre e tka i e kako lee
netaknute dokaz da grob nije io opljaka J
. Tada Marija ugleda dva a ela u gro u i
pozdravi je sam Isus , za koga je pomislila da je vrtlar (Jn 20 11-18). Zatim sledi opis dvaju javljanja
ue i i a u Jerusali u. Toko prvog od ovih Isu s je du uo ka ji a i dao i Duha Svetog (Jn 20 19, a posled je poglavlje Jova ovog eva elja, koje je gotovo sigur o kas ije dodato, ada od
stra e istog pis a, opisuje Isusov o javlja je ue i i a a o ali Galilejskog jezera i kako je dorukovao
sa ji a pre ego to je izdao ove zapovesti Petru (Jn 21 1-25) .
133
je ovakav dokaz neprihvatljiv, ali svakako se ne uklapa u uobi- aje a pravila o svedoa stvi a.
i je i a da i Marija Magdale a, i ra i par
a putu za E aus, iti ue i i u a u a Galilejsko jezeru, isu uspeli da prepoznaju Isusa, iako su
ga dobro znali i videli ga sa o ekoliko da a pre toga, agovetava da se >egov fiziki izgled
orao iz e iti a ai koji i ilo kog o i og svedoka orao z u iti pri dava ju svedoa stva.
t a se o da oe rei a os ovu ovih raz ovrs ih svedoa stava? Nije spor o to da je ra a Crkva
verovala u to da se Isu s vratio u ivot. Ue i i i jihovi sled e i i z a- li su da se dogodilo eto to je
pro e ilo jihove ivote posle s rti jihovog uitelja, i o i su tu pro e u o jas ili i je i o da je
o ustao iz rtvih. No , jed a je stvar pria- ti o ovakvoj veri u vaskrse je", a govoriti uverljivo o
i je- i i vaskrse ja" je eto sasvi drugo. Oevid o je oralo
..Irob u ertu". Iako ovo sigurno nije mesto na kome je Isus stvar o io sahra je . prua predstavu o
pHome kako je njegov grob
mogao izgledati.
134
ostoJati eto to se oe azvati i je i o vaskrse ja , to je podstaklo veru u vaskrse je" kod

jegovih ue ika. Ali , ta je to ilo? To e ora otpoeti sa i ustaja je fizikog tela Isusovo g iz
rtvih, iti je teko raz iljati o alter ativ i o jae ji a.
i je i a vaskrse ja " j e su jektiv o iskustv o
Prirod a reak ija a svedoa stva o vaskrse ju jeste pretpostavka da su takozva a pojavljivanja po
vaskrsenju" bila sasvi su jektiv a. Po o i i ih azvali vie ji a; psi- holozi bi bili skloniji da ih
nazovu halucinacijama. Ak o bi- s o ogli pretpostaviti da se upravo ovo dogodilo, to i razreilo
problem. Ali , nije sve tako jednostavno.
- i je i a da je gro io praza i da ijeda i prijatelj i eprijatelj ije iz jega izvadio Isusov o telo
to - liko je jako aglae a u eva elji a da se ora uzeti u o zir. I Ri lja i i Isusov i verski protiv i i
i ali su jas o utvre i teres da stvore ekakvo telo, jer i to skrilo hria ski pokret jed o za
svagda. Stoga je bezbedno pretpostaviti da ga ijed a od ovih grupa ije uklo ila. Ue i i su, s
druge stra e, ili spre i da rizikuju svoje ivote radi i je i e da je Isu s iv. M og i od njih bili su
rutal o u ija i z og svoje vere, ukljuujui Petra i druge pripad ike Isusovog ueg kruga sled e ika,
koji i ili prvi osu jie- i da su uklo ili telo. Gotovo je everovat o, ako je uopte i ogue,
zamisliti da bi oni voljno podnosili ovakve muke, a da sve vreme znaju gde su sami sakrili Isusov o
telo.
Mada i jed o li o iskustvo poput o og Petrovog ili Jakovljevog oglo s razu eva je
iti
smatrano subjektiv- i , a javlja je skupi i od pet stoti a ljudi oglo zazvuati kao asov a
halu i a ija, susret poput o og a putu za E aus, ez uz ue ja i uz postup o prepoz ava je
stra a od stra e dvoje ljudi, i a sva o eleja jed og aute ti og izvetaja. Izjave da se vaskrslo telo
oglo dodir uti, da je vaskrsli Isus jeo sa svoji ue i ima i da je dunuo ka njima, pokazuju da su
ue i i ili u ee i da su u ko taktu sa stvar i fiziki telo , a e irivie je .
115

)a razliku od drugih ue ika, za Pavla i se oglo rei da je io psiholoki iskusa ". O u
ekoliko prilika pie o to e da je i ao viea i otkrive ja isti e prirode Ko r
; Ko r
-4),
ali svoje iskustvo sa puta za Da - ask o svrstava u potpu o drugaiju kategoriju. O o je za jega
ilo eto sasvi pose o, oglo se uporediti jo jedi o sa javlja je vaskrslog Isus a ostalim
ue i i a. Svi izvetaji opisuju susrete sa vaskrsli Isuso kao oigled o jedi stve o iskustvo ni
potpu o su jektiv o kao to su s ovi, iti sasvi o jektiv o, ve sa po eki karakteristika a
obaju.
i je i a vaskrse ja" je teoloka tvorevi a
O razlagalo se da je vera u vaskrse je" astala zato to su ue i i uvideli eki teoloki razlog koji ju
je izi- skivao. Pot o su verovali da je Isu s io Boiji Mesija, i- lo bi prirodno da neko ko je prisvajao
taj status ustane iz mrtvih. Ov o o ja je je, euti , postavlja vie pita ja ego to daje
odgovora.
Ni u jed o jedi o izvoru e a dokaza koji i agovestili da ss od Mesije oski alo da usta e iz
rtvih. Naprotiv, od Mesij e se popular o oekivalo da u ija druge ljude a da, ako i sam bude
podnosio muke i umro, po definiciji ee iti s atra Mesijo .
Stari zavet izraava egativa stav pre a ideji vaskrse ja i
ogi Jevreji jed ostav o isu verovali da
je o o ogue. Sa i ue i i izgleda da isu z ali ta je to toko ra ijeg perioda Isusove slu e M k
9 9-10) .
- Takoe je teko uvideti kako je ideja o vaskrse ju ogla potei iz tu ae ja starozavet ih
oekiva ja, poto u pria a o vaskrse ju uopte e a avoda iz Starog zaveta. U to pogledu
postoji izrae a suprot ost u od osu a prie o raspeu koje su pu e takvih aluzija. Pri to u
jevrejskoj tradi iji ije postojalo dosled o oekivae ivota posle s rti, a ka oli ikakve u apred
razras e za isli o to e kako i o izgledao.
136
i je i a vaskrse ja" je kasnije verovanje
Takoe se tvrdilo daj e verova je u Isusov o vaskrse- je ilo poz ija za isao, koja se javila tek poto
su hria- ni bili prisiljeni da napuste Jerusalim u vreme ustanka Je- vreja protiv Rimljana (66-70 . g.) .
Sv e do tada oni su se redov o sastajali radi ogoslue ja kraj Isusovo g gro a. Lli, ta su ogli i iti
kada i je jed o o e ogue o da uu u grad? Ka o odgovor a to pita je sastavlje a je pria o

praz o gro u da o jas i zato vie ije ilo potre e da o - de ogoslue.
Bogoslue je a gro ovi a heroja je uo iaje a praksa. Zbivalo se u Isusov o vreme (vidi Mt 23 29)
, a hria i hodoas i i su svakako poseivali tradi io al o esto Isu - sovog pogreba u Crkvi
Vaskrsea, ili je o supar iku, takozva o Gro u u vrtu". No , pretpostaviti da je prekid ovakve prakse u . veku doveo do verova ja u to da je Isu s iv u potpu osti je euverljivo. Ka o prvo,
nema dokaza da je iko pre
4. veka bio zainteresovan za mesto ne kome je Isus bio sahranjen. Pri tom tu su i Pavlove izjave iz
Prve poslanice Ko- ri a i a, zapisa e ar deset godi a pre . g. Do tada je ar jed o eva elje
sigurno bilo napisano, a k tome su se izvetaji eva elja esu. jivo zas ivali a pria a koje su
poti- cale iz prvih dana Crkve. Nema nikakvog smisla pretpostaviti da je verovanje u vaskrsenje plod
kas ijeg razvoja. i je i a je da hria i isu dolazili da se kla jaju Isusovo gro u jer su verovali da
u je u e a iega - a verovali su u to od sa og poetka.
Pravljene su s vremena na vreme i mnoge druge jo atovitije pretpostavke da o jas e i je i u
vaskrse ja". No , esavladiva tei a svih svedoa stava sugerie da je
i je i a vaskrse ja" stvara istorijski dogaaj , u kakvi god spoz aj i apstrak ija a
opisana. Nijedna druga hipoteza e daje priklada izvetaj o svi ti svedo - a stvi a.
ogla iti
137
vaskrsenje
z ai?
Govorit i o oiisiva ju i je i e vaskrse ja" u a - straktnim terminima, da ne pominjemo jezik

au og istrai- vanja, mnogo se udaljava od misaonih kategorija prvih Isusovih ue ika. Jed a od
ajupadljivijih karakteristika svedoa stava iz Novog zaveta jeste to da ue i i, izgleda, uopte isu i
- li zai teresova i da istrauju svako zato i kako o i je i- ci vaskrsenja" . On i su znali da je to
stvar a i je i a, a os ovu li og iskustva o Isus u Hrist u i dokaza koji je pru- i o praza gro a
to i je ilo dovolj o. Ovo , ez su je, po ae da se o jas i zato u Novo zavetu igde e postoji
opis toga kako se vaskrse je zapravo odigralo. Neki hria i
. veka s atrali su ovo
tela, o ai u kako je
a jkavou Novog zaveta i stvorili su svoje ive opise o izgledu Isusovo g
Vaznesenj e
Vaz ese je kao takvo javlja se sa o u Luki oj prii o Isusovo ivotu. Nije jas o da li Luka
govori o to e, jer u eki stari rukopisi a presud ih rei i i uz et a e o" e a. Ali Luka to
pouzdano dokumentuje detaljnijim opisom u Dap 1 6- . Ova pria predstavlja taku sa kojo
prestaju redovna pojavljivanja vaskrslog Isusa. Kao takva, ona je samo vrhunac niza od nekoliko zgoda
kada je Isu s estao pred pogledi a svojih ue ika toko etrdeset da a posle vaskrse ja. S atralo
se da je Isu s od sa og asa vaskrse ja io uzdig ut do prisustva Boijeg. Kada je apustio par kod
Emausa, on se nije vratio u nekakvo ze aljsko istilite ve u e esku slavu u koju je kao vaskrsli Si
oveiji sada uao. Sa a pria o vaz ese ju verovat o govori o jed oj odree oj prili i kada je
apustio ue ike a dra atia i eza orava ai i posle ega ga vie isu videli. Iako je priu o
vaz ese ju za eleio sa o Luka, a ju se poziva a ekoliko esta i Jova
;
;
;
, dok se Matejevo eva elje zavrava u ee je da je Isu s pri io upravo o akvu vlast kakvu
podrazu eva pria o vaz ese ju.
Zamisao da Isus i uz et a e o" predstavljala je s vre e a a vre e pro le za da a je itao e
eva elja. Mi da as svakako e poi a o svet a isti ai a koji su to i ili ljudi u stari i, za koje je
on bio trospratna konstrukcija, u kojoj se Zemlja nalazila u se dviu iz eu e esa i podze og
sveta. U takvim
138
izalo iz gro a i kako je a o s koji su to videli uti alo ovo iskustvo. )a prve svedoke takvi detalji isu
bili u centru paje. )a jih vaskrse je ije ilo sa o srsa zavretak prie o Isusu , vs priroda
vrhu a jegovog ivota u eli i i po - tvrda uzvie ih tvrd ji izri a ih o je u jo dok je slu o - vao.
O o je ilo i gara ija da Isuso v ivot i jegovo ue je isu ili sa o jed o i teresa t o poglavlje
istorije ljudske isli ego i ai a koji su ukar i i e e ogli doi do spoz aje Boga. )at o je
proglas o ivo Isus u postao ajva i- ji deo poruke koju su jegovi ue i i pro osili iro tada poznatog sveta.
No , zato je to ilo toliko va o? )at o je Pavle tvrdio da ez Isusovo g vaskrsenja celokupna
hria ska poruka ostaje bez smisla? Doba r put da se odgovori na ovo pitanje jeste postaviti ga na
o r u t ai : u est o da se pita o
okviri a ilo je prirod o za isliti Isusa kako i uz et a e o". No , ak i da as to lako oe

delovati kao priroda , zdravorazu ski ai da se opie takav esta ak. Dap
izgleda da
s etaju s e u vaz ese ja a Masli ovu goru, gde je Ko sta ti kas ije podigao rkvu, oko pei e
za koju je verovao da je oz aavala to esto. Poz ija tradicija identifikovala je jedan otvoren prostor
kao verovat ije esto vaz ese ja. Godi e
. Egerija se pridruila proslavi vaz ese ja a jed o
reuljku pri vrhu Masli ove gore, a ekih est godi a kas ije hodoas i a po i e u Pi e ija dala je
da se onde sagradi svetilite oko ste e a kojoj se alazio trag koji je avod o ostavio Isus svojo
des o
ogo dok se opratao od svojih ue ika.
Novi zavet, euti , isu za i ale prostor e odred i e sa e po se i, ve i je i a da se Isu s sa

vratio da bi bio uz et u slavi sa Bogo . To se oduvek podrazu evalo u tituli Si oveiji", jer u K jizi
proroka Da ila o pri a vlast, slavu i arstvo" Da
. U sklopu predstava koji a se opisuje krst kao Isusova zavr a itka sa sila a zla, a jegovo
vaskrsenje kao dokaz da je trijumfovao, vaznesenje prikazuje da je ova pobeda bila apsolutna. To je
io ai da se potvrdi kos ika di e zija hria skog spase ja, o javljiva je da su Isusov ivot,
jegova s rt i vaskrse je do ra vest e sa o za ljude ve i za svet prirode i za sve u itavo sve iru.
O o je haos pretvorilo u poredak i, u teoloko s islu, predstavljalo o r uti sled svega to je polo
aopako pado prvih ljudi, i ujed o o javljivalo i stvaralo ogu ost o ove i po ov og roe ja.
/ ?9
ta i ilo izgu lje o ako i se vaskrsee osporilo, zapitaj- mo se kakvo je pozitivno mesto vaskrsenje
i alo u verova ji a prvih hria a. Tr i tvrd je iz ose se u to s islu.
Vaskrsenj e i Isuso v identite t
Isusov e tvrd je da je Si Boiji pokazale su se ta- nim. Petar je na dan Pedesetnice rekao da je
vaskrse je jasa dokaz da je Bo g ui io Gospodo i Mesijo ovog Isusa koga ste vi raspeli" Dap
. Pavle je hria i a u Ri u pisao da je Isu s proglae Si o Boiji
o i i o vaskrsenja iz mrtvih" Ri
. Uprkos Isusovo autoritetu ispolje o kroz jegovo ue je i dela, i
podrazumevanim tvrd- ja a da je o i ao glav u ulogu u Boije pla u, ez vaskrsenja o njemu
i se aprosto oglo isliti kao o jed o veliko i do ro oveku. No , poto je vaskrsao iz mrtvih,
jegovi sled e i i ili su sigur i u to da je o io o o to je i tvr - dio da jeste. Te k tada su mogli da
sagledaju i e e itav egov ze i ivot, a ov i potpu iji ai , kao ivot sa og Boga proivlje
eu o i i s rt i i a.
Vaskrse j e i ov i ivo t
Vaskrse je je z ailo i vie od ovog svetla koji je o asjalo raspetog Isusa. Novi zavet, aroito
Pavle, esto aglaava da je vaskrse je, kao i krst, eza e ljiv deo dolaska Carstva Boijeg i svega to
je iziskivalo. Prvi hria i su ili prakti i ljudi vie ego teoretiari. O i su hteli e- to to je delovalo
u stvar o ivotu. ez uli su za eko vrsto li og ovlae ja koje i i o oguilo da udu aj olji ljudi to ogu. O i su ovo shvatali iz perspektive ivota u miru sa Bogom i izbavljenja od svoje
ego e tri osti radi sklad og ivota sa drugi ljudi a i, zaista, i sa prirod i okrue je . Shvatili su
da i to ilo e ogue postii for- al i potova je verskih o iaja ili sopstve i trudo u ilju
sa opo olja ja, a o o to je ilo potre no da se to postig e ila je eka svea, e ergi a
ivotodav a sila koja i ogla da preo razi ljudsku li ost.
740
Pavle je ovu ovu ivot u silu pro aao u Isus u i izrazio to a istia ai kao sjedi je je
najdubljih skrovi- ta svoje li osti sa Isusom raspetim i vaskrslim iz mrtvih. To je za njega bilo tako
oigled o real o da je ogao zapisati:
Tak o e ivi vie ja ego Hristo s ivi u e i" Gal
. Ov o ije io sa o o ia verski jezik, jer
je Pavle, izgleda, i islio to to je rekao, u ajdoslov ije s islu: Isu s je sada iveo u je u a
takav ai da su ak i detalji jegovog ivota ili predodree i e ji e sa i
ego ivi Hri sto . U pokuaju da ovo e da izraza Pavle se posluio predstavo u kojoj poredi krte je hria a
sa Isusovo s ru i vaskrse je R
- . Priliko krtava ja hria i su
prekriva i" vodo
kao fiziki
si
olo
eega to e se
dogoditi i iz utra, duhov o, tako da je potapa je u vodu ilo poput sahraiva ja, kao to je i Isu s io
sahranjen, a izranja- je iz vode ilo je kao ovo oivljava je, kao to je i Isu s po- ovo ustao u ivot.
Suti a Pavlovog shvataa ovih dogaaja jeste u to e da je postati hria i podrazu evalo volju da
se
u re", u s islu od a iva ja ego e tri og ai a postoja ja, kako i se
ovo postoja je, i- vot sa og Isusa Hrist a koji ivi u a a.
oglo vaskrs uti" i pri iti
Prema tome, Isusov o vaskrsenje bilo je presudno, jer da je Isus samo umro na krstu, moglo bi se lako
protu aiti da je dao ekakav pri er, ili se pri eo a rtvu, ili platio ot- kupninu za ljudsku slobodu o, uke koje je pod eo tad e i i ale uti aja a svakod ev i ivot. Bez vaskrse ja, krst i io
i teresa t a te a teolokih rasprava, ali e oa da a ilo koji ai traj o utie a ivote o i ih
ljudi. Meu - ti , zahvaljujui vaskrse ju, Pavle je otkrio ovi ivot: Hri - stos je za e e ivot" Fi l
. tavie, io je uvere da je ovo tre alo da ude uo iaje o iskustvo svakog hria i a: Isu s
Hristo s koji zaista ivi u o i a koji u se posvete.
Vaskrse j e i udu a ad a
Isusovo vaskrse je i alo je i daljih posledi a a o e koji su ve i ali Hristo v ivot u se i. Jeda
deo Isu - sovog ue ja u Jova ovo eva elju jeste da e jegovi sled e-
141
ita
i i uzeti ueKa u ve o. ivotu" J

;
;
. Ovaj ve i ivot podrazu evao je dve
stvari. S jed e stra e, ovaj izraz oz aava da su hria i oekivali da osete ov kvalitet ivota: ve i
ivot" jeste Boiji ivot", i kada Pavle pi- e o svo hria sko iskustvu Hrist a koji ivi u je u, o
izraava sli o u ee je. S drugs stra e, iveti ivoto kakvi Bog ivi e z ai sa o da hria i
poseduju novu dina- iku ivota u ovo svetu; to, isto tako, podrazu eva da se jihov odnos sa
Bogom, ostvarsn verom u Hrista , ikada ee oko ati. Ovaj oso e i vid Isusovog ue ja ose o je
ojaao i aglasio Pavle kada je apisao da vaskrslog Isusa tre a po- s atrati kao prve a od o ih
koji su us uli" Ko r
. O je shvatao da to z ai da je Isusov o vaskrse je ila zakle- tva i
o ea je da e i jegovi ue i i, takoe, adiveti s rt. Loudi koji su uestvovali u Hristovo
strada ju i vaskrse ju u duhov o s islu ogli su iti sigur i u zagro i ivot koji e i , poput
jihovih tre ut ih ivota, uliti li o prisustvo Boga. No , o e takoe iti oso e i ov, jer ovaj ivot
po vaskrse ju rpe svoja svojstva iz i je i e da je Isus vaskrsao i, prema tome, sudeluje u
neuporedivoj prirodi tog obno - vlje og postoja ja koje je sada Isu s uivao - ivota iz kog su
strada ja, s rt i tlae je zauvek iezli i za ee i ovi svojstvi a Carstva Boijeg Ko r
.
Da i se potpu ije razu elo ta ovo podrazu eva, tre a sada da raz otri o Isusov o ue je o
Boije
ai u dela ja, to drugaije vidu postoja ja koje se aziva Car - stvo Boije".
142
TA
JE
CARSTVO
BOIJE?
Carstv o Boije jeste glav a te a Isusovo g ue ja u eva elji a po Mateju, Marku i Luki. Ovaj
ko ept, izrae a razliite ai e, ge era ija a je predstavljao e tral i deo jevrejskih verskih
te ji. U Isusov o vre e popular o je a ti ipira kao vre e u ko e e se ispu iti o ea ja iz je vrejskog Seeto g Gs a koje se tiu Izrailovog esta u okviru Boijih pla ova, i to a dra atia
ai : o rae i Ri lja- i ie jed o za svagda protera i iz jihove ze lje, a arod Izraila uivae
ov period politikih i verskih slo oda i prava a sa oopredelje je.
) o g toga e udi to su ljudi svih vrsta - kada se Isu s pojavio kao putujui prorok, poto je krte ,
odoleo iskue ji a i o javio da se ispu ilo vre e i pri liilo Carstvo Boije" M k
- ispoljili
veliko i teresova je za o o to je i ao da kae. Na to su i ekali: a ovo Car - stvo Boije koje e
ajzad s rviti staro arstvo Ri a. ta - vie, oekivali su ga s pu i uvere je da e jevrejski arod u
ovo
astupajue arstvu i ati istak uto esto pod vo - stvo svog dugo iekiva og Mesije.
Od sa og poetka Izrailove istorije Bog je s atra
are " Izrailovog aroda P s
;
;
. Jevrejska i lija o javila je da itav svet pripada
Bogu jer ga je Bog stvorio - a Izrail, kao arod, pripadao je Bogu zato to je Bog iz avio jegove pretke
iz ropstva u Egiptu i odvso ih u novu zsmlju. Kada su, vek-dva kas ije, eleli da ai e uju Sa - ula za
svog cara, neki od ljudi suprotstavili su se tome, pozivajui se a to da je Bog io jedi i isti ski ar
koga 6i nacija ikada trebalo da ima (1Sam 8 1. Pot o se David poto
143
zacario u Jerusalimu, dve ideje su ujedinjene: David i njegovi naslednici bili su punopravni vladari
nacije, jer ih je za to Bog odabrao (2Sa m 7 1- . Nzihova du ost ila je da vre Boiju volju kako i
Carstvo odraavalo erila Boijeg zakona. U stvarnosti stvari su retko bile tako jednostavne. Jedan
ar s e jivao je drugoga i postajalo je ol o oigled o da su se
ogi od jih za i ali jedi o za vlast
i sa oostvare je, dok su ra ije ideje postepe o iezavale. U do e u prakti e politike svakako
behu iezle, ali ikada isu i potpu o estale, jer su se preo razile u adu za udu ost u kojoj e u
jed o tre utku Bog istupiti e i li ispravio stvari i uspostavio Carstvo pravde i pravi osti. Prorok
Zaharija bio je samo jeda
eu
ogi a koji su vatre o ekali da to vre e doe, da u koji e
Gospo d iti ar ad svo ze ljo " )a h
. Do Isusovog vre e a rairilo se oekiva je da e
dolazak Mesi - je oz aiti i astupa je Carstva Boijeg.
Carstvo Boije
Na ta je,
euti , Isu s
islio kada je govorio o
Carstv u Boije " ? Da as ideja arstva" ajoevid ije oz aava eku dravu ili teritoriju koja,
akar ar jo e isti ski e upravljao, ipak predstavlja ekakav politiki e -
nn teolozi, primera radi. sledili su svetog

Avgustina,
poistoveujui Carstvo o ko e je Isus
govorio sa or - ga izova i drutvo kakvo su po - z avali u utar Crkve. Goko itavog postoja ja
hria stva shvata je prema kome je Crkva bila lsgitimni nasled ik Ri skog arstva, sa politi- kim
a dato da proiri sopstve o arstvo, otivisalo je zapad jaka istraiva ja drugih delova sveta i
imala udela u pojavi kolo ijaliz a. Ni da as ije teko uoiti hria ske poglavare koji e o
Carstvu" govoriti kao da je rs o drugo i e u za
Crkvu" , dok su
ogi drugi spremnn da o njemu govore kao o nekakvom gk>- litiko
a ifestu.
Mi e o ovde sugerisati da se Isusov a upotre a ter i a Carstv o Boije " e oe ogra iiti i a
ta od po e utoga, ve da je daleko sveo uhvat ija od svega to s o po rojali. Do ra defini- cija
Carstva Boijeg" ogla i gla-
Avgusi
(354-
Hiionski
. Gravira epoz atoT autora po predloku iz
. veka.
titet. Ni u staro svetu ije ilo drugaije, pa e a su je da i ilo savre o razu ljivo da Isusovi
savremenici za- kljue kako je o ajavljivao zas iva je ove drave kojo e, asuprot okol i
ze lja a, a eki ai vladati li o Bog.
Ta ideja je tako oigled o suprot a o o e to je Isu s podrazu evao pod Carstvo Boiji da je od
samog poetka jas o da ss o ovi izrazo
orao sluiti a eki drugi ai . Da js Isu s govorio o
ekoj ovoj dravi, orao i i se e videti kao aktera ove politike di astije, u stvari kao zilota. Pa
ipak, izgleda da egove rei i jegova dela to poriu. O e u je Isus zapravo govorio? Neki hria i
su zakljuili da je, u rkos sve u to govori u prilog suprot o e, Isu s orao iti poglavito
zainteresovan za zasnivanje drutva koji
i vladao Bog i koje i se razlikovalo od drutava kojima
su upravljali o i i s rt i i. M ogi sred jovekov-
144
siti ai
a koji Bog postupa". O a otpoi je sa o i
vred osti a i erili a koji ajpodes ije odraavaju Boiji karakter, iako, dok Isu s razlae jihov
z aaj, o e i ov o prua uvid u to a koje se sve ai e to oe prakti o primeniti u razliiti
ivot i situa ija a. To z ai da o - e o oekivati da pro ae o odele toga kako sled e itvo
za Isuso
oe uti ati a politiku, eko o iju ili druge opipljive drutve e real osti. No , ove e
is rpljuju z as je poj- a Carstvo Boije", koji je i iri i du lji od toga: iri za- to to podrazu eva
ai postoja ja koji je tre alo pri e iti a eli u ivota, dakle, i a li i i a jav i ivot, a du lji jer
se e od osi sa o a aterijal e ve i a duhov e real o- sti, dajui o i a koji su mu ss posvetili
ovo razu eva je isti ske slo ode i pravde, i o ovlje o iskustvo Boijeg prisustva u njihovim
ivoti a.
145
Nov
ai
iosoja ja
Nagovetaja koji su ukazivali u to prav u ilo je ve i u rei a koji a se Isus , verovat o, sluio da
izrazi svoje ue je. Iako je Isu s ogao govoriti dva ili tri jezika, ajverovat ije je ajvei deo svog
ue ja predavao a ara ejsko , jer je to io jezik koji je vei a ljudi u Palesti i aj olje poz avala.
Eva elja su, arav o, apisa a a grko , kao i ostatak Novog zaveta, pa mi, prema tome, nemamo
direkt i zapis ara ejskih rei koji a se Isu s sluio. No , i grka re dahIeJa, koja se a e gleski
prevodi reju arstvo, ee oz aava aktiv ost ara ego teritoriju kojo
i eki suvere
ogao
vladati. Ara ejska re, za koju vei a au ika isli da je re koju je sa Isu s za to upotre ljavao
ta kka svakako je i ala ovo z ae je. Sto - ga s pravo
oe o pretpostaviti da je Isu s pre
govorio o o o e to is o ogli azvati areva je Boiji " ego
Carstvo Boiji ". Careva je" i oz aavalo Boiji stil, ai a koji Bog dela i pri er koji Bog daje
drugima. Ov o po- ae da se o jas i zato se Isus vie ego za ilo ta drugo starao za kvalitet
ljudskog ivota i prirodu s isle ih od osa, od a ujui stav vladara i o ika u korist lju avi,
prihvata ja i uzaja og slue ja. To su za jega ili kvaliteti koji i tre- alo da o elee ivot egovih
sledbenika, jer je upravo te kva- litete opaao kao e tral e Boijoj li osti.
Ov o po ae i da razjas i o eke od oigled o ko - plikovanijih stvari koje je Isu s izgovorio, npr.
fariseji a je rekao: Carstv o Boije ee doi tako da i se spolj i z a i ogli opaati... jer, gle,
Carstvo Boije je eu va a' ' L k
- 21). Drugom prilikom rekao je svoji ue i i a: ko e
pri i Carstva Boijeg kao alo dete, ee ui u jega" M k
. Bilo i es isle o govoriti o
politikoj teritoriji koja postoji u ivoti a pojedi a a: e a ai a a koji i oso a ogla pri iti"
eku dravu, iti i o a ogla iti eu ji a". No , Isus je govorio o to e da e Carstvo Boije"
zaista astupiti o og tre utka kada Bog ude priz at za vrhov og vladara u eije ivotu. Moga o
je da kae da je ovo arstvo ve ilo eu" o i a koji su ga sluali, jer je i sa
io onde, a on je u
potpu osti io posvee istraiva ju i pri e jiva ju u praksi vred osti i erila koje je Bog oliavao.
146
Na slia ai Isu s je uporedio ulazak u Carstvo Boije " sa ulasko u ivot " M k
-47) . ljudi
koji e aslediti Carstv o Boije" , asledie" i ve i ivot " M t
-46), a vrata koja vode u
Carstvo su put koji vodi u ivot" M k
- . Do r o poz ata pria o si u koji je otiao od kue
takoe aglaava i je i u da iti pripad ik Carstva Boijeg z ai sudelovati u Boije porodi o i
- votu i doivet i Boga kao roditelja pu og lju avi L k
- . Na isti ai je i Pavle podsetio svoje
hria ske itao e u Kori tu da Carstv o Boije ije u rei ego u sili" Ko r
, pu o oje
Boije koje o i a koji ele da se pro e e o oguava da ive a ai koji e isti ski odraavati
ai a koji Bog postupa.
Istovre e o , pogre o i ilo shvatiti Carstv o Boije iskljuivo u ter i i a i dividual og od osa
ljudi sa Bogo , jer postoje roj e izjave u eva elji a koje pokazuju da je Isu s Carstv o Boije
sagledavao e sa o kao u utrau vladavi u Boiju u ivoti a svojih sled e ika ve i kao e- ku
vrstu opipljive realnosti. Primera radi, govorio je o ljudi a koji e doi od istoka i od zapada, od
severa i juga, pa e lei za trpezu u Carstvu Boije " L k
. Na posled- joj veeri Isu s je svoji
ue i i a rekao: O d sada eu vi- e piti od vi ogradskog roda - dok e doe Carstvo Boije" L k
. Matej elei jegove rei da e jegovi sled e i- ci naslediti Carstv o koje im je pripremljeno
od postanka sveta (M t 25 34).
Izgleda, pre a to e, da je Isu s ovu ideju o Carstvu Boije shvatao ar dvos er o: s jed e stra e,
kao Boije ru- kovodstvo u ivoti a o ih koji su postajali jegovi ue i i, a s druge stra e, kao eto
to e Bog ispoljiti pre a itavo svetu. O a ko epta ogu se pro ai jo u oekiva ji a
starozavet ih pisa a. Pre da je ta o da je stari judaiza de - lo oekivao da se Boija vrhov a
vlast pojavi u obliku orga- pizovanog arstva, koje e s e iti svetska arstva, isu sve ra ije
ge era ije uduu Boiju i terve iju u ljudske prili- ks videle ti isti
a io alistiki oi a kao
neki od Isusovih savremenika. Krugovi koje je nadahnjivao apokaliptiarski ai raz ilja ja bili su
sklo i preuveliava ju aterijal og aspekta Carstv a Boijeg" . U K jizi proroka
147
Da ila, a pri er, sve i Svevi jega", predstavlje i kao Si oveiji", pri aju Carstv o Boije i
drae ga doveka Da
- , a ovakvo oekiva je dodat o su istakli i uveali kasniji pisci
apokalipsi, od kojih su neki bili i Isusovi savremenici. Takav pogled iznose i neki Isusovi sledbenici,
elei da ga ai e svoji are poto je a udesa ai ahra io pet hiljada ljudi J
,ao o
ipoto ije ilo odsut o i u ajue krugu jegovih ue ika. Kada su Jakov i Jova pokuali da
prisvoje glav a esta s leve i des e stra e Isusovo g tro a, o i su oigled o raz iljali u kruto politiki ter i i a M k
-45) .
Iako ih je Isu s tom prilikom ukorio, o ikada ije porekao da e Carstvo Boije, a eki ai , uti ati
na drutvo i u politiko s islu. Po ekad je agovetavao da e to ui iti a relativ o
edra atia ai , uporediv sa o i
a koji kvasa po ae hle u da araste, ili goruii o zrno
neupadlzivo izrasta do visokog drveta (M t 13 31. No , o js, isto tako, io prili o u ee u to da
e Bog delovati od - lu o i direkt o, e sa o kroz ivote pojedi a a ve i kroz jav i ivot a ija i
carstava (M k 13).
U Isusov o vreme mnogi ra i i aglaavali su da je Boije areva je ad Izrailo ve postojalo, ak i
pod vla- u Ri a, i da je sprovoe o u delo pute Tore ili )ako a. Ra i i su po ekad govorili kako
ljudi pri aju a se e Car - stvo Boijs" , i pod ti su podrazu evali da ovi prihvataju Toru i vladaju
se po joj kao oruu Boije vlasti ad jegovi
arodo .
kad preda arstvo Bogu... kad u iti svako poglavarstvo, vlast i silu" Ko r
, i e jas o stavlja
do z a ja da je verovao i u to da e Bog kroiti u istoriju i iz e iti je tok, i da e i to iti deo
astupajueg Carstva Boijeg. Ov o se vrlo izriito kae u Otkrive ju: Vladavi a ad sveto pripade
Go - spodu ae i jegovo Mesiji i vladae u sve vekove' ' Ot k
. O o je ujed o i vaa
i ila Isusovog ue ja koji tre a raz otriti uz li ije vidove jegove poruke kako is o dali
zaokrue prikaz o oga to je eleo da kae.
Ov a te zija iz eu toga ta Bog sada oe da ui i kroz o e koji su spre i da urede svoje ivote u
skladu sa Bo - iji
erili a i o oga to e Bog aposletku ui iti kroz jih u drutvu kao eli i, alazi
se i a drugi
esti a u Novo zavetu, tako da postoji epresta o ala sira je iz eu o og pggo
Bog sada postie i o oga to i se oglo oekivati da Bog ui i u udu osti. Pavle, primera radi.
kae Car - stvo Boije se e sastoji u jelu i piu ego u praved osti, i iru, i radosti u Duhu Sveto e"
R
, i e ga eraskidivo vezuje za oral e odluke i li u duhov ost. Drugde, e- uti ,
Pavle lako dovodi u vezu astupae Carstva Boijsg sa dogaaji a koji e oz aiti kraj sveta: o da
dolazi kraj,
148
149
Eshatologija " i Carstv o Boij e
Sveukup o pita je koje se avi razliiti.

Boijeg" ael o se aziva
sadraji a koje
oe podrazu evati poja
Carstva
eshatologijo ". Sa a re eshatologija" dolazi od grkih rei e sa o p i o , a z ai shvata ja

o svretku sveta". No , eshatologija se e za i a iskljuivo o i to i se oglo dogoditi
kada svetu doe kraj: o a se, pre svega, avi pita ji a Boije vlasti i svi razliiti
ai i a a koje
se o e osetiti prisustvo ai a a koji Bog postupa, ilo u ivoti a pojedi a a, u ivotu drutva ili,
u kraj je s islu, itavog kos ikog pro esa. Toko proteklih stoti ak godi a tri glav a pogleda
dominirala su rasprava a o z ae ju Isusovog ue ja o Carstvu Boije .
Futuristika
eshatologija"
Prvi od jih Isusovo ue je pos atra kao deo

futuristike eshatologije". Re futuristika", upotre lje a u ovo ko tekstu, oz aava udu ost iz
Isusove perspektive, a e sa sta ovita da a jih ljudi. Postoje i da as
ogi hria i koji i aju
ekakvu futuristiku eshatologiju" u t o s islu da oekuju dolazak Carstva Boijeg u opipljivo ,
aterijal o vidu, u tre utku koji se jo alazi u udu osti, i esto pri to
a ovaj ai
poistoveuju Carstvo Boije sa Drugi dolasko ili parusijo sa og Isusa. Kada au i i, euti ,
govore o eva elsko preda ju, o i ter i futuristiki" vezuju iskljuivo za Isusova oekiva ja u
pogledu Carstva, a e za oekiva ja da a jih hria a.
Al ert vaj er
oio Je e aki uziar i teolog koji je postao edi i ski isio ar u Afri i
i a poetku svoje karijere ui io
ogo a pro ovisa ju ideje da je Isu s io opsed ut jed o
futuristiko eshatologijo . Po d ti je podrazumevao da je Isus , grubo gledano, imao ista
oekiva ja kao i pis i apokalipsi jegovog vre e a, i da je verovao u to da e Bog vrlo skoro i
dra ati o i terve isati u ivotu ovea stva, a da e jegovo sopstve o ivot o delo iti odluujui
vrhu a istorije. Po defi i iji, pre a to e, taj vrhu a tre alo je da astupi za Isusovog ivota. Na
os ovu ovakvog zapaa ja vaj er je sugerisao da je Isus , kada je, pri era radi, izjavio da se ..Carstvo
Boije pri liilo", zaista oekivao da s esta astupi katakliz iki kraj sveta. I vie od toga, Isu s je
za iljao se e kao o ea og Mesiju" koji e, kada Carstvo jed o zaista astupi, do iti pu u vlast
u je u. Poput
ogih vizio ara pre i posle jega, Isus je zapaao da se real ost ivota dosta
razlikovala od ovakvih idealistikih s ova i, dok se ivot astavljao u ogo e kao to je tekao i do
tada, poelo je da izgleda kao da je sve ovo ila sa o jed a iluzija.
/50
Albert vajier bio
je
lekar
Africi. GBegove ideje
Carstvu
U poetku SVOJS slu e, kae vaj er, Isu s je i ao dovolj o sa opouzda ja da ajavi svoji
ue i i a da e se Si oveiji uskoro pojaviti u svojoj slavi i to tako brzo da njegov dolazak mogu
oekivati kroz ekoliko da a M t
. Kada se to ije dogodilo, Isu s je odluio da pokua da
iz udi Boiju ak iju odlasko u Jerusali , gde je istakao svoje tvrd je pred ta o ji vlasti a, a
upravo ovaj potez doveo je do toga da ude uhape , izvede pred sud i tragi o osue a s rt.
Meuti , ak i ova zadivljujua a ifesta ija slepog verova ja ije proizvela elje i rezultat, ve je
oko a a porazo i kriko oaja a krstu kada je Isu s shvatio da ga je Bog ko e je sluio apustio.
Mod a iz e auje i je i a da Isusova slu a koja se zavrila tako oigled i
euspehom nije
o es aila jegovo ue je. vaj er tvrdi da je iz ovog everovat og i a pogre o poklo je og
povere ja potekla jo vea sila ego to i se to dogodilo da je ada o apokaliptiko Carstvo zaista
astupilo. Isusov pri er je eto to i dalje iri s aa
oral i i duhov i uti aj a o e koji su volj i da
udu poslu i. Sa vaj er pri e io je u praksi pouke koje je video u ovo e iako ga je, iro i o,
jegov sveukupa stav o Isusu spreio da svoje ue je shvati preoz ilj o, jer je ak i Besedu a Gori
s atrao za t ept" , etiku koja je ila z aaj a sa o u jed o kratko periodu Isusove slu e.
U esto toga o je vrlo veliki z aaj pridavao Isusovoj oda osti sopstve i uvere ji a, ak i kada su
ta uvere ja oigled o postala sasvi
eadekvat a.
vaj erovi pogledi objavljeni su u jednoj izuzetnoj knjizi koja se na engleskom prvi put pojavila 1909,
pod aslovo Potraga za istorijski Isuso . O a se i dalje s atra jed i od velikih teolokih
klasi ih dela, ajvie z og svoje sveo uhvat e preze ta ije de e ijskog toka ue ih rasprava koje su
prethodile
151
je o o javljiva ju i i je i e da je vaj er ukazao a eke od klju ih aspekata Isusovog ivota i

ue ja. Nai a koji je Isusovo ue je o Carstvu Boije doveo u istu rava sa apokaliptiki
piscima otvorio je
ogo ovih ogu osti za razu eva je uti aja koji je Isu s orao i ati a
kultur i ko tekst svog vre e a. O je svakako s pravo uoio kako Isusov stil ivota, a aroito
njegova smrt, nisu mogli lako biti razdvojeni od njegove poruke i da je ilo pogre o pokuati
razu eti jegovo ue je e uzi ajui u o zir jegovu li ost.
Ali, kada se sagleda u eli i, vaj erovo sta ovite ije uspelo da da u edljiv i sveo uhvata prikaz
eli e Isusovog ivota i jegovog ue ja. Pre svega, o je ko sta t o potcenjivao tvrdnje koje se
alaze u eva elji a a rau z aaja sa og Isusa, radije ogra iavajui vidokrug svog i teresova ja
gotovo iskljuivo a izjave o Carstvu Boije . Jeda elovit pogled, koji i u o zir uzeo sva
svedoa stva, zahteva, euti , da se ove dve ko po e te Isusovog ue ja sagledaju zajed o, jer
o o to se kae o Carstvu Boije ko ple e tar o je sa ue je o Isusovo pose o od osu sa
Bogom za koji je sam tvrdio da postoji.
Osi m ako nismo spremni da poreknemo svu istorijsku verodostoj ost eva elskih pria, teko je
poverovati u to da je Isu s uvideo z aaj s rti u Jerusali u tek poto su propali svi jegovi prethod i
pokuaji da dovede Carstvo Boije. Niti je eophod o
zapravo govorio da je Carstvo Boije ve astupilo, i to u linosti njega samog. Mogli bismo, prema
to e, rei da je Isusov
dolazak, sa po se i, oz aio poetak Boije vladavi e. Pre da je Carstvu,
raste i da se razvija, kraj ji i odluujui i ve se odigrao.
oda, ilo potre
o da
Ov o se pokazalo kao privla o sta ovite, aroito za ljude sredi e . veka, koji su i dalje verovali
da se svet oe postepe o ui iti olji i ael o su uviali da se upravo to i dogaa kroz auko
inspirisan evolutivni proces moralnog napredovanja i obrazovanja. Dok su se misaoni obrasci bliski
jevrejski apokaliptiari a . veka i ili eo i i
i everovat i , ovakva slika Carstva preporuivala je se e drutve i aktivisti a sred je klase
zapad og sveta. tavie, za isao da je Isu s sagledavao sopstve i ivot i delo kao dolazak Carstva
Boijeg zaista jeste a ila ovo svetlo a pojedi e vidove eva elskih pria. uda je,
eolig k<> i je razvio ideju o ostvare oj

eshatologiji".
verovati u vaj erovu tvrd ju da i Isusova s rt ije uspela u svojoj a eri i da je za so o

sa o eodree duhov i uti aj a ivote o ih koji su zastajali da o joj poraz isle.
ostavila
vaj er je pridavao veliki z aaj izjava a kakve su Isusove rei upue e jegovi ue i i a
eposred o pred preo rae je: Me u ovi a to stoje ovde i a ekih koji ee
okusiti s rti dok e vide Carstvo Boije da je dolo u sili" M k
, to se, u skladu sa vaj erovi
shvata je , ikada ije dogodilo. Meuti , o je do ovakvog zakljuka ogao doi sa o
zahvaljujui svo ge eral o skepti o stavu o svedoa stvi a iz Novog zaveta. Sveukupno
uvere je prve Crkve, euti , ilo je da se Bog jeste u eao u ivot ovea stva, i to a oa i
dra atia ai , Isusovi vaskrse je i daro Duha Svetoga jegovi sled e i i a - a i jedno i
drugo bile su direktne posledice Isusove s rti a krstu. Kako je vei deo Novog zaveta apisa u
periodu krae. od jed e ge era ije poto su se ovi dogaaji z ili, jegova svedoa stva e
ogu se tako lako od a iti, kako je to vaj er za iljao.
Ostvare a
eshatologija"
Suta suprot ost vaj erovoj teoriji ila je ideja K. X. Doda da je Isus posedovao o o to je o
ostvare o eshatologijo ". Pre a Dodovo
ilje ju, Isus je
azvao
152
a pri er,
ogo lake razu eti ako se sagledaju kao z a i i dokazi Boijeg rada a uspostavljanju
Carstva kroz Isusov ivot, ego to i se to oglo ui iti uz po o tradi io al ijih pogleda koji su ih
s atrali dokazi a" Isusove oa ske prirode.
Do d je io dovolj o o azriv au ik da priz a da se e oe sva eva elska graa lako razu eti u
ovo ko tekstu ostvare e eshatologije. t a i se, a pri er, oglo zakljuiti a os ovu o ih
para ola koje se, izgleda, tiu posled jeg suda i ekakvog udueg razvoja stvari - para ola kao to
su pria o deset devojaka ili ov a a i jar i a M t
-13; 31- ? Do d je predloio da jih tre a
tu aiti kao slike posled jeg suda koji e se z iti kad astupi kraj sveta, ali kao slike izazova koji se
iostavlja pred svakoga kad god da se suoi sa poruko o Isusu i Carstvu Boije . Svakako i a pu o
dokaza za to da je Isus o javu svoje poruke s atrao, u izves o s islu, osudo o ih koji su je uli i
isu odgovorili. Rei koji a je optuio fariseje esto deluju tako kao da sugeriu da su ovi se e stavili
izva
ogu osti da se spasu M t
-30; Mt 23) , a autor etvrtog eva elja sigur o daje ta u
predstavu bar o delu Isusove
poruke kada ko e tarie: K o veruje u jega - tome se ne sudi; a ko ne veruje - ve je osue , to
ije verovao u i e jedi orod og si a Boijeg. A ovo je sud: svetlost je dola a svet, a ljudi zavolee
rak vie ego svetlost, jer dela jihova ehu zla" J
-19).
153
Nije teko pro ai odlo ke u Isusovo ue ju koji ogu do ekle podupreti vei u sta ovita
Dodove teorije. Ali, teorija se u krajnjem pokazala nesposobnom da uzme u o zir sva svedoa stva.
Ov o su bila dva glavna kamena spoticanja:
Iako postoje
ogi odlo i u Isusovo ue ju koji su saglas i sa ostvare o
eshatologijo ", postoji jo vie o ih koji to isu. U
ogo sluajeva Isus govori o Si u oveije kako
dolazi ,. a o laku" i sav jegov izgled io je esu jivo o oje apokaliptiko s e ografijo
a koju
je vaj er tako upadljivo skre uo pa ju;
Neophod o je uzeti u o zir i o o to ostatak Novog zaveta odraava o verova ji a prvih

hria a, a tu e oe iti su e u to da ostali spisi otkrivaju eavi u eshatologije
futuristikog" tipa i o e ostvare e" aporedo jed e sa drugo .
U posla i a a koje je Pavle pisao rkvi u grko gradu Solu u, pedesetih godi a . veka, postoji jak
aglasak a oekiva ju prvih hria a da se Isus vrati u slavi. I sa Pavle je oigled o u ovo verovao,
mada ne tako ekstremno kao Solunjani (1Sol 4 13 5 11; 2Sol 2 1 12). U Korintu je, s druge strane,
sa Pavle poz avao ljude koji su verovali da uo iaje e opise kraja svega tre a shvatiti kao si.mbole
li og duhov og doivljaja pa je i ji a aglasio sopstve o verova je u to da e se Isus vratiti u
udu osti Ko r
-57). Istovremeno - i, oda, paradoksal o sam Pavle nije bio sasvim
jednostran u ovom pitanju, jer je u Poslaniii Galatima, jednoj od svojih prvih poslanica, nagovestio da
je u vrlo stvar o vidu pu oa Boijeg Carstva ve astupila i delovala a o e koji su hria i.
Ak o i Dodova teorija ila u potpu osti isprav a i Isu s zaista islio da je Carstvo Boije astupilo u
svo ko a o o liku. teko je uvideti kako i zato su prvi hria i tako rzo za oravili a
i sistira je a toj ideji i u esto toga se okre uli raz ilja ji a o udu osti. Ov o je pose o va o
pita je, poto tako
ogo ovih hria a isu ili Jevreji, pa isu prirod o orali o udu osti
raz iljati u duhu tradi io al og apokaliptikog ue ja. Ist o tako tre a da i a o a u u da su
sa a eva elska preda ja uva a u rkva a, za upotre u u ji a, pa ikako ije verovat o da i
tako upadljiva nesaglasnost iz eu Isusovog ue ja i stvar og verova ja Crkve prola eopae o.
I augurisa a eshatologija"
) o g potekoa koje stvaraju i futuristiki i ostvare i pogledi a Isusovu eshatologiju, z at a podrka
je prua a sta ovitu koje je preuzi alo aj olje iz o a prethod a, priz ajui da je, a eki ai ,
Carstvo Boije zaista astupilo u Isusovoj li osti, ali da e se o o u potpu osti ostvariti tek u
udu osti.
154
Tako da Isusovo ue je predstavlja o o to i se

i augurisa o
oglo azvati
eshatologijom".
Ov o je oda aj olje o ja je je tog pro le a. Neophod o je sloiti se sa vaj ero da je Isusovo

zalee ilo u judaiz u . veka i da je jegovo ue je o uhvatalo potpu i pogled a udui tok
dogaaja, ukljuujui i posled ji sud i ko a o vaskrse je kao deo uestvova ja u Carstvu Boije .
No , va o je, takoe, prepoz ati da je Isu s tvrdio kako je Carstvo ve astupilo u li osti jega
sa og, pa ljudi oraju odgovoriti, svako za se e, a Boije zahteve, ovde i sada. Ak o je, kao to je
ovde predlaga o, Carstvo Boije" ai da se govori o ai u a koji Bog postupa", o da e a
suti skih potekoa da se ova dva a izgled razliita shvata ja postave u di a ia
euso i
od os: o a su, jed ostav o, tek dva razliita vida iste oa ske volje.
Ov o prili o sloe o pita je oe se rezi irati isti a je etiri stavke koje deluju kao os ov za
razu eva je o oga to je Isu s i ao da kae o dolasku Carstva.
Isus se svakako sluio jeziko. a oda je, u izves oj eri, i tako islio o ih koji su
oekivali da Carstvo od ah astupi Boijo i terve ijo u ljudske poslove.

Isu s je verovao da je suti a Carstva Boijeg otkrive a kroz ivot jega sa og i jegovo delo.
Iz eva elja je jas o da se ovo pokazalo kao sasvi razliito od o oga to je vei a jegovih sluala a
oekivala, jer se Carstvo ije otkrilo kao tira ska politika sila koja i preotela vlast Ri u, ve kao
zajed i a zas ova a a lju avi, i to o ih ljudi koji su ili oda i jedi o Bogu, a ije su se vred osti sa
svoje strane dosta razlikovale od or i uo iaje ih u drutvu.
Boiju eposred u i terve iju tre a sagledati e sa o kroz Isusov ivot i ue je ve i kroz
jegovu s rt, vaskrsee i darova je Duha Svetoga Crkvi. Lako se oe desiti da su se u ovi
dogaaji a ostvarila eka od Isusovih predvia ja o posled ji vre e i a a pri er, da e eki
od jegovih ue ika videti Carstvo kako dolazi u sili pre ego to u ru M k
.
Pot o je jezik koji se Isu s sluio da opie Carstvo toliko raz ovrsta da i se u potpu osti
razumeo, potre o je stvoriti u sli oj eri irok i o uhvata okvir za jegovo tu ae je. Carstvo
oe da astupi u taj osti, kao to kvasa podie testo M t
, ili se oe pojaviti iz e ad i
pojavljiva je Hristovi u slavi, priliko oekiva og Drugog dolaska M k 13).
/53
Carstvo Boije i Carstvo e esko
Jed a od upadljivih oso i a Matejevog eva elja jeste i dosled o sprovede a upotre a izraza
..Carstvo e esko" da se opie pred et Isusovog ue ja. Jedi i izuze i su u Mt
;
;
21 43, gde ailazi o a izraz Carstvo Boije" koji se koristi u

Markovo
i Luki o
eva elju.
Na os ovu ove oso e osti, eki tu ai su islili da ogu razlikovati dve odvoje e faze u Isusovo
ue ju. No , zapravo e a su je da se ova dva izraza od ose a istu stvar. To se lako oe
dokazati uporeiva je istih izjava iz Matejevog i druga dva si optika eva elja. Na pri er, dok
Markovo eva elje ukratko izlae Isusovu poruku rei a Carstvo Boije se pri liilo; iokajte se" M k
, u Matejevo stoji: Pokajte se, jer se pri liilo Carstvo e esko" M t
. Ov e dve izjave
javljaju se u potpu o isto ko tekstu poetko Isusove uiteljske slu e i oigled o je da
predstavljaju dve verzije iste izreke. Ima za ovo i mnogo drugih primera.
Najoigled ije o ja je je ove raz olikosti u izraava ju je to to je Matej pisao za jevrejske itao e,
dok su i Marko i Luka pisali za prete o ejevrejsku italaku pu liku. Jevrejsko preda je oduvsk je
iz egavalo direkt u upotre u Boijeg i e a, kako se ljudi e i ali u situaciji da nesvesno prestupe
Boiju zapovest N e uzi aj uzalud i e I ospoda Boga svoga" Iz l
. Da svedu a i i u
ogu osti da se ovo dogodi, o i su esto upotre ljavali druge izraze u esto ovoga, a e esa" su
ila o ilje a za e a za re
Bog" . Matej, pre a to e, govori o Carstvu e esko " kako e i uvredio svoje itao e. Nejevreji,
euti , isu ili rezervisa i u to pogledu, i za jih i izraz kakav je Carstvo e esko" io
nepotrebno komplikovan, ako ne i sasvim besmislen, pa Marko i Luka upotrebljavaju umesto njega
izraz Carstvo Boije".
Moglo i se po isliti da se izrazo Carstvo e esko", poto je io ajprirod iji izraz da se ji e
poslue jevrejski ver i i, sluio i sa Isus , a da su ga kas ije za ejevreje prilagodili Marko i Luka. Ali,
verovat ije je da je Isu s zaista govorio o Carstvu Boije ", a da je Matej to prefor ulisao u
Carstvo e esko" z og svojih iljeva. Postoje dva razloga za ovakvo
ilje je.
Postoje, kao to s o videli, etiri pri era kod Mateja da se koristi izraz Carstvo Boije". Ov o
se oe lako razu eti ako pretpostavi o da je Matej previdso ova etiri pojavljiva ja tih rei, ali je
zaista e ogue za isliti da je u sa o ova etiri sluaja pro e io prvo it o Carstvo e esko" u
Carstvo Boije" a korist jevrejskih itala a.
Isus , ael o, ikada ije pokazao ikakvu zadrku kada je govorio o Bogu. Ne sa o da je
tvrdio da poz aje Boga a lia i lizak ai , ve se usudio da postavi svoj od os sa Bogo u i ti a
ko tekst predstave o porodi i od osi a, raz iljajui o se i kao o detetu, a o Bogu kao roditelju.
156
157
ISUS
UITELj
Uitelji su u staro svetu oduvek zauzi ali pose o z aaj o esto. Ri ska i grka kultura i ale su
dugu tradi- iju filozofskih kola, koja je sezala do vremena - vekovima pre Isusovog u kom su
ue i i elj i z a ja sedeli kraj o - gu intelektualnih gorostasa poput Platona ili Sokrata, na- dajui se
da e pro ik uti u s isao ivota. Iako su se vre- e a pro e ila, i tada, kada su prvi Isusov i ue i i
doneli svoju poruku u velike gradove Rimsko g carstva, nije nedostajalo ljudi radih da provode vreme
sluajui ekog do - rog uitelja.
Isu s ikada ije kroio a tle Grke ili Ri a, ali je io vaspita u kulturi koja je visoko vred ovala
us e u re. I k jiga je, arav o, ilo, a eu ji a isti ala se Jevrejska i- blija, predmet intenzivnog
prouava ja profesio al ih izuavala a )ako a k jiev i i , koji se ehu posvetili upoz a- vanju
ovih drevnih svetih spisa, da bi svoja saznanja zatim prenosili i ostali ljudi a. No , vei a o i ih
ljudi orala je uiti sluajui, a e itajui. O i su sluali Sveto pi- s o, koje je ita o a
ogoslue ji a svake su ote - posle ega i proita o ilo i prevede o sa jevrejskog origi ala a aramejski, jezik koji se govorilo a to je a kraju dovelo do sa- stavljanja pisane aramejske verzije
Targu a . Iz a d svega, euti , sluali su podsti aje ra i a" koji su astojali da i rastu ae o o
to je )ako od jih zahtevao, i to u svetlu svakod ev og ivota i po aa ja.
He rejska re za uitelja. Pri . irev.
/5 6
Sv i su priz avali Isus a za verskog uitelja. Ne sa- o jegovi ue i i ve i jegovi protiv i i, a i arod
uop - te, oslovljavali su ga sa ravi. I ao je priliku da poduava u lokal i si agoga a i u
jerusali sko Hra u , kao i da se o rati arodu a polji a i tr i a a kud god i prolazio. ljudi su
Isus u dolazili da ga upitaju za ilje je o raz i pita ji a u vezi sa zako o i vero , vrlo sli o
ai u a koji su zapitkivali i ostale ra i e. Odgovarajui a pitanja, on se doticao problema poput
razvoda i braka (M k 10 1-12) , preljube (Jn 7 53 , porodi ih svaa L k
, plaa ja
poreza (M k 12 13, a i o ih vie teolo - kih, popu t Deset zapovesti M k
-34) , verovanja u
vaskrsenje (M k 12 18, ili razloga za ezaslue u pat ju
(Jn 9 2-z) .
Jevrejski arod i ao je dugu tradi iju ovakvog ue ja. Sa a Jevrejska i lija ez su je je
pre oe a us e i pute s pokolea a pokole je, dugo pre ego to je ko a o ila zapisana, i
do ar deo je sastoji se iz ue ja koje je prvo it o ilo izlaga o u us e o o liku. Starozavet i
proroci uglav- o su ili esed i i, a e pis i, dok jezgrovite izreke iz Pria Solo o ovih oigled o
predstavljaju tip svakodnevne mudrosti koja je pre oe a us e i pute , u porodi i, s ko - lena na
kole o. Izgovore a re je oduvek ila visoko e je a, pa i u drugo veku Papije, poglavar hria ske
zajed i e u Hijerapolju, u Maloj Aziji, pie da o o to je tre alo auiti iz k jiga ije i ilo toliko
koris o kao o o to je do - lo od ivog i postoja og glasa" avede o kod Evsevija, Cr- kvena istorija
. . Mod a ovo o ja java zato je prvi hria i a toliko tre alo da se odlue da zapiu
eva elja: a stra u to su
ogi od >ih ili epis e i, ipak su vie voleli da sluaju ego da itaju.
Isusov o ue je odlikuju pris i izreke lake za pa e je. Da i odrao pa ju svojih sluala a, uitelj je
orao iti za i ljiv, a Isu s je u to e io ekspert. O se ije usredsreiva o a apstrakt e teoloke
isti e ve a ivot o iskustvo svojih sluala a. Budui i sa kreativ i islila , u eo je da prepoz a
o pripovedaa. Prie zao - kupljaju atu, ali stvaraju i slo oda prostor u ko e ljudi ogu da
raz iljaju i izvlas sopstvs e zakljuke. Ne a
/59
dvoje ljudi koji e izvui potpu o istu pouku iz jed e pri- e. Isu s js oigled o posedova o veo a
razvije u veti u ovakve ko u ika ije, jer su ljudi s esta opaali da se ra.z- likovao o d drugih
uitelja M k
. Drugi ra i i esto su i sistirali da jihovi ue i i usvoje ihovo uee us - i ga
apa et. Isu s je, euti , ostavljao ljudi a slo od u da sa i raz iljaju i hra rio ih da dokue ta
je Bog ti e ji a li o govorio , s o ziro
a aroite okol osti ji - hovog ivota.
Du e prie koje je Isu s priao o i o se azivaju iara ola a, ali i krae izreke se esto oz aavaju
ovim ter- i o . Popular a izreka poput o e Lekaru, izlei se e samoga!" (L k 4 23 ) mogla bi se
azvati para olo " upravo kao i izreka Mo e li slepa da vodi slepca?" (L k 6 39 ) a ista
ter i ologija korie a je i za a je - vie i je i u ko - stataciju (koja je prvobitno mogla biti nska
vrsta zago etke da Nit a e ulazi spolja u oveka to ga oe opoga iti; ego to izlazi iz oveka
to i i oveka eisti " M k
.I ai
ogo drugih esta a koji a se Isu s posluio rei a
kako i stvorio ivu e tal u predstavu koja i po - ogla da se pre ese elje a poruka. U Besedi a
1ori (M t 5 govorio je o soli, svetlosti, gradu, pti a a i veu, dok u Jova ovo eva elju opisuje
se e kao do ro g pastira"
, pravi okot"
, hle ivota"
ili ivo- todavnu
vodu (7 37, i govori ue i i a o to e kako je po - zva da a je
. Sluei se ovako
slikovitim jeziko , Isus je osigurao da jegovo ue je ude upa e o ez poteko- a. U esto da
govori u apstrak ija a, e u su ili sklo i zapad i verouitelji, Isu s je uvek govorio o ko kret i
situacijama i ljudima.
Parabole
njihovo z ae je
Premda se Isuso v stil poduava ja odlikuje z at o raz ovrs ou, ak i kada js rs o o i delovi a
za koje se kae da je uio u para ola a" uo iaje o je i podes o ostaviti re para ola" za prave
prie koje je Isu s priao.
160
Parabol a il i alegorija ?
Vekovi a se uo iaje i ai a koji su shvata e ove pou e prie sastojao iz uvere ja da o ji a

tre a raz iljati kao o alegorija a". Alegorija je podro a opis ekog pred e- ta, napisan tako da
izgleda kao da se zapravo govori o ee sasvi drugo . Napredova je hodoas ika Co a Ba ja a
je do - ro poz at pri er ovakvog pisa ja. Deluje kao da Ba ja u ovoj k jizi pria priu o putova ju
ekog oveka, ali kako rad ja tee putova je postaje tako eo i o, a likovi toliko krup iji od ivota,
da uskoro postaje jas o da o uopte e pie i o kakvo putova ju, ve da zapravo opisuje o o to
i se oglo dogoditi u ivotu hria i a od prihvata ja sled e itva sve do kraja ivota.
I a ekoliko pri era ovakvog poduava ja u Novo zavetu. U Jova ovo eva elju, a primer,
i a o alegoriju o okotu i lozi
- . U ovoj prii Isu s to oe o ja java ai a koji jeda
okot vi ove loze raa grozdove a svojoj lozi, ali kada po e da pria o lozi koja odlui da se odvoji
od okota, postaje jas o da o u stvari e daje pouku o tome kako tre a uzgajati groe ve da
pria o to e ta z ai iti jeda od jegovih ue ika.
Pre da i a ekoliko pri era alegorije u eva elji- a, u vei i sluajeva ovaj etod shvata ja
para ola ije vera prvo it oj a eri Isusovo g ue ja, niti je posebno prosve- tljujui. Do ar pri er
opasnosti koje vrebaju iz ovakvog tuma- e ja oe se pro ai u para oli o do ro Sa arja i u L k
10 25. Pre a Luki o eva elju, ovu priu Isu s je ispriao da i odgovorio a pita je K o je
oj li ji?", da i, a kraju, Isu s rekao o o e ko ga je ovo upitao da tre a da se po aa o ako kako
se po eo Sa arja i iz ove prie. Pa
Pastir koji predvodi stado. Isus je esto priao prie zas ova e a stvari a koje e iti .ske
jegovi sluaoii a iz seoskih
zajedniia.
161
Gde se u eva elji a alaze Isusove para ole
So
Mt
5 13
Mk
Lk
Svetiljk a po d merico m
5 14-16 4 21-2 3
8 16-17
11 zz-Z b
Ku e a ste i i pesk u 7 24 -27
6 47-4 9
Nov o sukn o i star a haljina
9 16
2 2!
5 36
Nov o vin o i star i mehov i
9 17
2 22
5 37-3 9
Seja i razliit a tla
13 1-23 4 1-20 8 4-1 5
Semen a n a njiv i
1 3 24-30 , 36-4 3
Se
13 31-3 2
e goruii o
Kvasa c 13 zz
4 30-3 2
13 18-19
13 20-2 1
Skriven o blag o1 3 44
Skupocen i bise r
1 3 45-4 6
Ribarsk a
1 3 47-5 0
re a
)alutal a ovi a1 8 12 -14
15 1-7
Nemilosrdn i slug a
1 8 23-3 5
Radnic i u vinograd u
2 0 1-16
Dv a sin a
2 1 28-3 1
Zl i zakupc i
2 1 33-41
Svadben a gozb a
1 2 1-9 2 0 9-1 6
2 2 1-14
Smokvin o drv o ka o vesni k let a

Dese t devojak a
2 4 32-z z
2 5 1-13
I rbjic a slugu 1 2 5 14-3 0

Ovc e i jarc i
2 5 31-4 6
Vern i slug a
2 5 45-5 1
Vre
1 2 42-4 8
e etv e 4 26-2 9
)aj odava i du i i 7 41-4 3
13 28 -29
2 1 29-3 1
Milosrdn i Samarjani n 1 0 25-3 7

Prijatel * u po o
11 5- 8
Lud i ogata 1 2 1321

Pripravn e slug e
1 2 35 -4 0
Smokvin o drv o be z plodov a 13 6- 9

Poas a
est a a svad e o j goz i 1 4 7-1 4
Velik a gozb a 1 4 15-2 4

Prorau ava j e trok a 1 4 28-3 3
Izgu lje i ovi p
Bludn i si n
15 8-1 0
15 11-32
Nepravedn i slug a
1 6 1-8
Bogata i Laza r
1 6 19-31
Slug a i gospoda r
17 7-1 0
Nepravedn i sudij a
1 8 1- 8
Farise j i sakuplja porez a
1 8 9-1 4
Zlatnii i 1 9 11-27
Neke od Ja sa " izreka iz Jova ovog eva elja koje su sli e para ola a
Hle ivot a
6 35-4 0
Svetlos t svet a 8 12-13

Vrat a 1 0 7-1 0
Dobr i pasti r
1 0 11-18
Vaskrse j e i ivo t
11 17-27
Put , isti a i ivo t
1 4 1-7
Prav i oko t
15 111
Kod as poz atija kao Pria o alaii a. - Prim. prev. 162
ipak, vrlo brz o su hria i otpoeli da alegorijski tu ae ovu priu, potpu o gu ei iz vida i je i u
da ona predstavlja odgovor a sasvi prakti o pita je.
Prema sv. Avgustinu (354430), putnik koji je sila- zio iz Jerusalima u Jerihon bio je Adam. Jerusalim
je predstavljao e eski grad iz koga Ada
ee pao, a Jeriho je io ljudska s rt ost koju je stekao
kao posledicu svog pada. Razboj - i i su ili avo i jegovi a eli, koji su svukli sa jega jegovu
es rt ost, dok su svete ik i levit koji su proli po - red jega svete stvo i slu a starog Saveza,
koji ga nisu mogli spasti. Dobri Samarjanin je sam Hristos , a njegovo pre- vijanje putnikovih rana bilo
je uzdra je od greha. Ulje i vi o koji a je ra e prelio ili su uteha ade i ohra re ja da apor- no
radi. )ve r je ila telo u ko je Isu s doao a ze lju. Go - stio i a je Crkva, a gostio iar apostol
Pavle. Dva di ara koja su data gostio iaru ile su zapovesti da voli Boga i li jega Avgusti ,
(îaezIopez EuapeIogit, 2.19).
Ov o je nesumnjivo sjajan opis Avgusti ovog shvata ja prie o hria sko spase ju, ali gotovo da
nema veze sa pri- o o do ro Sa arja i u. Ovaj duhov i s isao" prie pre je u ju u ese ego
to je iz je proiziao, dok se je a verzija po Avgustin u na prvobitno pitanje Isusovo g sluao a ije
ni osvrnula, a kamoli dala odgovor!
Poenta parabola
Iz e auje to to ovakav etod tu ae ja ije oz ilj- nije osporavan do pred kraj 19. veka. Kada su
au i i poeli da itaju Novi zavet kao istorijski doku e t, shvatili su da se Isu s verovat o sluio
para ola a a vrlo slia ai o o e a koji su se ji a sluili i drugi uitelji u staro svetu. Po to je uporedio Isusov etod poduava ja sa ai o
a koji se para ola a sluilo u grkoj
k jiev osti, Adolf Juliher je sugerisao da ih je Isu s koristio sli o kao to i se odera predava
posluio ilustra ijo . Nisu ile za ilje e da saopte eko skrive o z ae je svako svojo
pojedi ou, ve su aprosto ilustrovale i razja javale odree u pouku.
U paraboli o dobrom Samarjaninu, na primer, glavna poenta bila je da osoba koja se pokazala kao
isti ski li ji
163
ije ila eki religioz i Jevreji , ve pripad ik prezira e i o rae e drutve e grupe Sa arja a. Sve
ostale pojedi osti prie, o agaretu i gostio i i, ulju i vi u, ile su atovit opis s e e koja i ovu
priu ui ila verodostoj ijo i za i- ljivijo , ali isu suti ski poveza e sa os ov o poruko koju
je Isu s pokuavao da saopti.
Kada se jed o postalo sves o ove ie i e, u rzo su otkloe i eki stvar i pro le i u tu ae ju,
jer su glav i likovi u eki para ola a tipovi ljudi ije postupke hri- a i ikada isu oseali da i ih
tre alo podraavati. Tu spada, pri era radi, s alaljivi upravitelj, koji je stekao go- spodarevo
priz a je a ipuliui jegovi rau i a u sop - stvenu korist (A k 16 1-8) . Da li je Isu s zaista
preporuivao ovakvo po aa je? Narav o da ije. Os ov a poe ta ove parabole bila je da ljudi
tre a da podraavaju upraviteljevu dugoro u ree ost da ude spre a a kriz e situa ije u
ivotu, a ostale pojedi osti prie ale su se tu sa o kako i ver o doarale iz ilje u situa iju.
Sledei ovaj za i ljiv Juliherov uvid, drugi au i- i su se vratili Isusovi para ola a u pokuaju da
sagledaju hoe li ovaj ovi pristup iz e iti eto u pokuaju da se vrati jihovo izvor o s islu.
Me u ji a su se istakli K. X. Do d u E gleskoj i Joaki Jere ijas u Ne akoj. O oji a su se sloili sa
Julihero u to e da je svaka para ola u aelu tre alo da istak e jed u pouku, iako su takoe tvrdili
da te- a para ole ije ila ge eralizova a oral a isti a kako je to Juliher islio ve astupa je
Carstva Boijeg. Neke od drugih pretpostavki koje su Do d i Jere ijas preuzeli od Juli- hera isu aile
a iru podrku u poto ji studija a.
- Premda je u aelu isti a da svaka od Isusovi h para ola i a sa o jed u glav u poe tu, i sistirati
a to e da ijed a para ola ikada e oe i ati vie od jed e poe te oe odvesti a pogre u
stra u. Sasvi je oigled o da e- ke od jih sadre vie pouka.
U para oli o tala ti a, pri era radi, ogu se uoiti ar dve jed ostav e poe te M t
-30 ; A k
19 11. Pria govori o gospodaru koji odlazi a put pa razdeli svoje i a je sluga a a uva je. Po
povratku te sluge razliito agrauje u skladu sa ai o na koji su sa novcem koji im je poverio po-
164
stupile. Os ov i s isao prie jeste u to e da se aglasi poveza ost iz eu odgovor osti koju
pojedinac ispoljava u pojedi a i sluajevi a sa jegovo sveukup o pouzda ou, ali postoji
jo jeda , oda podjed ako vaa , aspekat ove prie: po e uti gospodar je, velikodu o poverivi
svoje i a je sluga a, pre svega, daleko ad aio sve poz ate prav e ili oral e o aveze. Para ola
o svadbenoj gozbi, izgleda, donosi dve istovetne poente (M t 2 2 1-14; L k 14 15-24) , a u kontekstu
sveukup og Isusovo g ue ja, o e poe te odgovaraju z aaj i tvrd ja a koje je Isu s eleo da
izrek e o Boijoj velikodu- osti i pouzda osti.
Iak o vei i para ola ije potre o alegorijsko gu ae je, to se ipak e od osi a sve.
Para ola o sejau, kako je ispria a u razliiti eva elji a, o uhvata i jed o alegorijsko o jae je
svog s isla, jer se kae da razliite vrste zs ljita odgovaraju razliiti tipovi a ljudi koji sluaju
Isusovu poruku (M t 13 1-23 ; M k 4 1-20 ; L k 8 4. esto se tvrdilo da ova pri e a alegorije e
potie od sa og Isusa , ve da je astala eu prvi hria i a, u vre e kada su o i astojali da
shvate zato je tako alo ljudi reagovalo a jihovu propoved. Nema sumnje da se ova parabola
mogla upotre- iti kao po o za odgovor a ovakvo pita je. No , ako se ovakvo je o tu ae je
odbaci kao sekundarni smisao, verovatno dodat naknadno (prema tome, manje vredan), i dalje je
potre o o jas iti ta je ogla iti os ov a poe ta ove para ole kada ju je Isu s prvi put ispriao.
Pregled raz ih pokuaja tu a- ea u ko e tari a eva elja otkriva da je vrlo teko za i- sliti neki
drugi smisao ove parabole, a mnogi komentatori
/6 5
idu za re i
pute
da i iz ili o de odakle su pis i eva - elja kre uli.
Postoji jeda jo upeatljiviji pri er privid e po - tre e za alegorijski tu ae je u para oli o zli
zakuppima (M t 21 33-45 ; M k 12 1-12 ; L k 2 0 9. U prii se govori o vlas iku vi ograda koji je
dao svoj vinograd u zakup nekim na- kup i a za re tu koja je o uhvatala i deo godie er e groa. Meuti , kada su vlas ikove sluge dole da pokupe ugo- vore i deo u ra og groa, akup i su
ih pretukli i u ili. Pot o se to po ovilo ekoliko puta, vlas ik je poslao svog si a u adi da e pre a
je u pokazati vie potova ja, ali i jega je s alo isto. Na kraju je e i ov o dolo do toga da,
poto je sa vlas ik io pri ora da doe u vi ograd, akup- i udu otera i iz vi ograda i ka je i.
i i se da i za ovu priu eko alegorijsko tu ae je jedi o oglo i ati s isla; ako Izrail ije io
vinograd, ako proroci nisu bili sluge, ako vlasnik koji ih je poslao nije Bog, a Isu s nije njegov sin, onda
cela parabola gubi smisao.
Stoga se i i da je udro usvojiti fleksi il iji pristup pa priznati da, iako parabolama uglavnom nije po
- tre o alegorijsko tu ae je, eki a od jih verovat o jeste.
Do d i Jere ijas su aglaavali da je va o razu e- ti parabole unutar njihovog izvornog

istorijskog ko teksta. )at o to su a to e i sistirali, uloili su
ogo e ergije astojei da razotkriju
koja su izvor a z ae ja koje su para o- le i ale za Isusov e sluao e, a koja su i ale kas ije za hria e koji su ih prvi zapisali. Prirod o je to su usvojili ovaj postupak, udui da su o oji a ila odana
vrednosti istorijsko-kritikog etoda, verujui da je predstavljao ajpouzda- iji ai za tu ae je
ovih starih tekstova. O jai i sla i- jim stranama ove metodologije detaljnije raspravljamo u jednom
kasnijem poglavlju. Nema sumnje da se mnogo toga oe rei u korist sta ovita da e za
razu eva je o oga to i Novi zavet ogao predstavljati da as po oi ako saz a o ta je o
predstavljao za ljude koji su ga prvi itali. Meuti , po svo literar o stilu i a ru, para ole se
poprili o razlikuju od vei e drugih odlo aka Novog zaveta. Mada jihov opis i jezik svoje
ajpotpu ije z ae je pro alazi u drutve o ko - tekstu u ko su ile uo lie e, itala e ora
da razume sva-
166
ku ija su jihove si olike da i uoio suti u jihove poruke. Prie poput o ih u Lk , koje
opisuju pastira koji je izgu io ov u, e u koja je izgu ila drago e i ovi i rodite- lje ije je dete
otilo od kue, o raaju se iskustvu koje i aju ljudi ilo koje kulture. Nzi a ije potre o pose o
upoznavanje sa Palesti o prvoga veka da i razu eli ta ove prie i pli iraju. Isusove para ole
vie alikuju u et iki delima nego raspravama o religiji, pa kao i kod svake umetnosti, njihovi
likovi i situa ije i aju odgovarajuu u iverzal u vred ost, razu ljivu svakome, jer govore o
os ov i uslovi a toga ta podrazu eva iti ljudsko ie. Nzihova z ae ja i izazovi oigled i su
svako e ko ih ita ili slua.
Parabole
njihova poruka
Koju poruku i koji izazov do ose para ole? U aji- rem smislu, predmet parabola jeste dolazak
Carstv a Bo - ijeg". Na ovo jas o ukazuju
oge para ole koje otpoi ju re- i a Carstv o Boije je
kao...". ) o g ovoga, raz i tu ai su u para ola a uoavali razliita z ae ja, svako u skladu sa
sopstve i uvere je o to e ta to Carstvo jeste. O i koji su poput Al ert a vaj er a verovali da je

aj it ija odlika Carstva ila spektakular a i tre ut a i terve ija Boija u ivot ljudskog drutva,
prirod o su teili to e da pouke para ola shvataju u ovo ko tekstu. S druge stra e, o i a koje su
privlaili pogledi K. X. Doda, ije ilo teko da u para ola a pro au tragove ostvare e
eshatologije.
Prava poruka para ola je, euti , daleko sloe ija ego to to ijed a od ovih alter ativa
agovetava. Kada se sve uz u u raz atrae, kao skupi a, oe se uoiti da se jihova poruka
usredsreuje a etiri os ov e te e, od kojih svaka istie eke pose e vidove Carstva Boijeg" i
jegovog uti aja a ivote o ih koji su deo jega.
Carstv o i njego v vlada r
Vei a zajed i a je pod s a i

ee
167
uti aje
li osti svojih voa ili vladara. Strogi , autoritar i vladari
Sarkofag Livije Pri itive sa ureza i

Pro ae je u Ri u,
ra ohria ski
si
oli a: ri o , do ri
pastiro
i sidro .
a potie s poetka . veka.
i ati
ogo potekoa da u ede svoj arod da usvoji iste stavove, dok primer koji daju liberalniji,
hu a iji vladari o i o podstie jihove arode da dele sli e poglede. Car - stvo Boije e
predstavlja u ovome izuzetak: svoje karakteristike i oblik ono preuzima od Boga koji je njegov
suveren.
Nekolik o para ola, pre a to e, ilustruje z aaj e vidove sa e Boije prirode. Pria o izgu lje oj
ovci naglaava te elj u i je i u Boije lju avi pre a ljudi a koji je isu zasluili ilost" : Bog
sa pro alazi o e koji su, a iz kog razloga, zalutali i potre o i je da povrate svoju li- nost. Bog
brine o tome da ni jedna jedina osoba ne zaluta to - ko ivota i poseduje eodoljivi poriv da potrai
zalutalog.
168
Ostale parabole u Ak 15, o izgu lje o

oviu i izgu lje o si u, takoe aglaavaju istu te u o
Boijoj ezuslov oj lju- avi pre a itavo ovea stvu. ak i kada ljudi zalutaju, poput lud og
si a, Bog ih ee apustiti, jer o e oe po- i uti dok se o i e vrate u okrilje do a, na bezbedno.
Ta u eru Boije velikodu osti ilustruje pria o aja i i a u vi ogradu M t
-16). U ovoj
para oli Isu s pria o eko poslodav u koji je u aj io rad ike da u rade u vi ogradu. O i su
otpoeli da rade u razliita do a da a, tako da su, kada je dolo vre e da pri e svoju ad i u, eki
od jih radili tek jeda sat, a drugi itav da . Meuti , svi a je isplae a ista svota ov a! Budui da
svi ehu u apred ugovorili koliko e pri iti, poslodava ikoga ije prevario, i oni koji su otpoeli
ra o da rade ili su plae i o o- liko za koliko se ehu agodili pre poetka. Ovakvo je, rekao je Isus ,
Carstvo e esko: Bog je eskraj o velikodua , pa i o i koji se u posled je tre utku do og u
Carstva bivaju podjed ako toplo doeka i, kao i o i koji su uli prvi.
Ov a para ola i se, arav o, ogla protu aiti i tako da Bog ije pravia jer svakako o i koji su
doli ra ije zaista zasluuju vie od o ih koji su doli da rade kas ije toko da a. Na ovu vrstu pitaa
je i Juliher pokuao da odgovori, kada je sugerisao da para ole o i o i aju sa o jed u po - sntu.
U sluaju ove para ole io je esu jivo u pravu, jer i a i
ogo drugih izreka Isusovih koje
pokazuju da je Bog beskraj- o osetljiv a sve potre e ljudi. Tu spada, a pri er, pria o prijatelju koji
je u po o zatraio hra u, a kojo se Luka posluio da aglasi da je Bog vie ego spre a da
odgovori a olitve: Itite i dae va se; traite i ai ete; ku ajte i otvorie va se " A k
-9) .
Jo jeda pri er za to ila i i pria o epravi o sudiji, koja do osi sli u pouku A k
. Tu
su zatim i izjave iz Besede na gori koje, iako nisu para ole u for i prie, svakako jesu para ole u
ire s islu te rei. Pogledajte pti e a e u: o e iti seju iti a ju, iti sabiraju letinu u ambare, a
ipak ih va e eski Ota hra i. )a r vi iste
ogo vred iji od jih? ... I zato se ri ete ta ete
o ui? Raz islite o ljilja i a... kako o i rastu; e trude se iti predu... ako Bog tako odeva travu u
polju... zar e oete oekivati da va a Bog podari jo olju odeu, alover-
169
ni?" (M t 6 26 . 28 . 30) . Bog brine o ljudima do najsitnijih detalja. Toko. svog slu ova ja Isu s se
susreo sa mnogim ljudima - eu ji a i religioz i a koji nisu mogli da prihvate njegovu poruku
upravo zato to se ovo i sistira je a Boijoj velikodu oj lju avi ije poklapalo sa jihovi u apred
ofor lje i oekiva ji a u pogledu toga kako i Bog tre alo da postupa. M ogi su islili da i
Boija lju av tre alo da se deli a dirgo io os ovi, pa ajpraved iji tre a da udu i prvi koji e a
ju polagati pravo. Meuti , Isu s je preokre uo takvo poi a je aglavake, to je za rezultat
i alo da su o i, a izgled, aj a je praved i esto lake usvajali jegovu poruku.
Naglasak na blisko , li o od osu koji postoji iz - eu Boga i o ih koji se posvete dela ju a Boiji
ai je jed a od ajupeatljivijih origi al ih ko po e ti Isusovo g ue ja. Isu s li o, Bogu se
o raao kao O u" . U Jova ovo eva elju ovaj ai for ulisa ja Isusovo g odnosa sa Bogom
esto se koristi da o jas i da je Isusov a priroda oa ska J
, ;
;
. Tr i preostala
eva elja, euti , e- e aglaavaju to da ovakva priroda tog od osa podrazu eva da se Bog
oe oslovljavati i spoz ati a ain na koji bi jedno dete oslovljavalo svog ljudskog oca. Isu s je
koristio re
Ava" , ara ejski aziv za o a koji se koristio u do aoj at- osferi, i podsti ao je svoje ue ike da
i e to isto kada se o raaju Bog u olitvo M t ; Lk
. Ovakav ai o raa ja Bogu
oigled o je io jedi stve ; ada se, ai e, u jevrejskoj tradi iji oglo po ekad govoriti o Bogu kao
o
O u" , taj aziv i o i o pratilo eko poziva je a Boiju svetost i velia stvo, i e i se predstava
ogradila od pre- poznatljivo porodi og jezika koji se Isu s sluio. Isusove para ole epresta o
prikazuju jed og Boga koji ije udalje i ez dodira sa stvar i sveto , ve Boga sa koji o i i ljudi
ak i gre i ljudi - ogu i ati lizak, li i od os ispunjen ljubavlju. Poput najizvrsnijeg
roditelja Bog bdi nad nji- a i ri e o svi a koji su se o avezali da ive u skladu sa erili a Carstva.
Kontinuiranost prikladnosti ovakve terminologije mogla bi se dovesti u pitanje zbog njenog

oigled og usvaja ja patrijarhal og pogleda a svet, a ikako se e oe porei da
170
su se ljudi glad i oi sluili ovo idejo Boga kao roditelja ukog pola, ak i u utar Crkve, kao
sredstvom nametanja do - i a ije svog pola ad e a a. Ov o je jed a od o ih prilika u koji a valja
da se priseti o da je re o ljudskoj etafori kao izrazu eega to se oe opisati jedi o a alogijo i
slikovitim jezikom. Zamisliti da je Isu s podrazumevao da je Bog zapravo ukara z ai pogre o
razumeti svrhu tog teksta. Bog nadilazi kategorije ljudskog iskustva pa je, prema tome, na jedan
z aaja ai , ez pol ih odlika. No , ako Bog oe da stoji u ilo kakvo od osu, o da je
e i ov o da e se predstavs ljudskih od osa koristiti da opiu Boga, a koliko se o e a kraju
ispostavile nepodesnim za to. Isu s arav o i a a u u jeda zaista savre o lik porodi ih od osa
iz eu roditelja i de- e, to ije ilo i iskustvo svakog oveka u staro svetu, a i- ta drugaije ije
i da as. Ali jeda od klju ih i ila a jegovog ue ja o Bogu jeste ai a koji ono postavlja
izazov i pred ajsavre ije ljudske od ose koje oe o za isliti. U stvar osti su Boije oso i e,
kakvima ih Isu s predstavlja, ve- o a udalje e od predstave patrijarhal og ukar a koji eli da i a
ko trolu i do i ira a ao ai . Svojstva koja karak- tsriu prirodu Boijih od osa, a o koji a je
Isus govorio, redov o dovode u pita je tradi io al e uke stereotipe, a pri to Isusu ije ilo
stra o i to da povre e o pri e i a se e e ski kvaliteto o oje e predstave M t
.
ljud i u Carstv u Boije
Biti sudeo ik Carstva Boijeg ije predstavljalo za ljude sa o privilegiju spoz avaa Boga a prisa i
lia a- i ve i je a etalo i odree e o aveze. Ni z pria koje je Isus ispriao istie kakav se
odgovor trai od ljudi ako e - le da uu u Carstvo" .
Na poetku Markovog eva elja suti a Isusovo g uea su ira se sloga o pokajte se i verujte u
eva elje" M k
,a
oge prie koje je Isu s ispriao aglaavaju z aaj pripre e za kore ite
pro e e u ai u ivota pokaja je" da i se postalo la o Carstva Boijeg. Pria o lud o
si u, ve po i ja a, e sa o da aglaava do rotu i velikodu ost roditelja pu og lju avi ve i
z aaj detetovog
171
uviaa sopstve e ludosti i jegove volje da pro e i svoj a- i ivota L k
-32) .
Pokajanje nikada nije popularna ideja jer podrazumeva priznanje sopstvene nepodobnosti i
zloi je ja. O o predstavlja i izvestan gubitak obraza i moralnog kredibiliteta. No , Isus je sasvim
jasno rekao da je iskrenost u priz ava ju li ih euspeha polaz a taka za ilo koju vrstu s isle og
od osa sa Bogo . Tu je pria o fariseju i ari iku koji su u isto vre e otili u Hra da se po ole.
Farisej se diio svoji
oral- i i verski dostig ui a, i to je rekao i Bogu. Cari ik je, euti ,
bio toliko svestan sopstvene nedostojnosti da se uopte o rati Bogu da je jedi o uspeo da zavapi:
Boe , s iluj se e i gre o e!" Ali , kae Isus , ari ik, a e farisej, otiao je kui opravda pred
Bogom" , jer je prepoznao sopstve u gre ost i doao pred Boga ez duhov ih prete zija L k
. Sli u pouku i a i pria o ogato
ezu iku koji je islio da e, z og svog ogatstva, iti u
do ro poloaju pred Bogo L k
. tavie, Isu s je aravoue ije ovih parabola sasvim
izriito iskazao svojo izreko da iveti a Boiji ai ije stvar o kojoj se oe pregovarati, ve je
to eto to tre a prihvatiti stavo deti jeg povere ja: K o god e pri i Carstv o Boije kao dete,
ikada ee ui u jega" L k
; M k 0 15) .
Meuti , volja da se ovek pro e i, kao i oprotaj za preae, isu svrha ovoga: o i su sa o
poetak jed og i- vota koji se ivi u skladu sa ai o
a koji Bog dela. U Carstvu e se aii a ovi
vid ivota, ve i ivot" ili
izo il i ivot" kako se aziva u eki izreka a za elee- i u Jova ovo eva elju
;
;
;
. ivo t u Carstvu podrazu eva ivot sa Boiji pu o oje . O i koji su iza rali da ive
u skladu sa Boiji vred osti a o avezuju se da ih sve i primene u svakod ev o ivotu, a to
nepo- greivo utie a jihov ai ivota.
To z ai da e se
ogo vie ri uti za to ta Bog isli o i a ego ta i o i a ogli da
isle drugi ljudi. Ov o se ispoljava aroito u ihovi stavovi a pre a duhov osti. Pre da i neki
ogli prihvatiti Boija erila prili o erado, orei se da ostvare svoja ajvia stre lje- nja, njihova
preda ost e i se vie ego preda ost drugih lju-
172
di koji prave velia stve u predstavu od slue ja Bogu, dok su zapravo espre i da se u bilo kom
smislu ozbiljno promene (M t 21 28. Boiji arod ora iveti kao udovi a koja krio stavlja
svoje posled je ovie u kutiju za sakuplja je priloga u Hra u M k
-44 ; L k 21 1-4) . On i ne
tre a da se po aaju raz etljivo tako da drugi pljeskaju ihovoj do roti proprae oj veliki
pu li iteto , ego tre a da rade i ive u tii i, ez sa orekla ira ja, z ajui da e ih Bog - jedi i iji
je sud zaista vaa nagraditi (M t 5 4-6 , 16) .
Ovaj zahtev, euti , e tre a da posta e ekakav izgovor da se ita e radi. O i koji ele
da usvoje ai a koji Bog postupa oraju a pravi ai upotre iti o o to i Bog daje. Moraju
postupati odgovor o, sluei se sredstvi a koja su i od Boga data i, poput epravi og posluitelja,
treba uvek da budu spremni da opravdaju svoje postupke (M t
2 5 14-30 ; L k 1 6 1-8 ; 1 9 11-27) .
O i koji isle da su postigli eto u oral o ili duhov o s islu jedva da su i poeli da
shvataju Boije puteve, jer iti sudeo ik Carstva z ai putovati sa Bogo , sve vre e iekujui
razotkriva je ovih ogu osti. Ov o ilustruju dve para ole koje spadaju eu ajkrae: pria o
skrive- o
lagu i pria o iseru M t
. Neko ko ae jivu pu u laga ee oklevati da
proda sve to i a kako i tu jivu kupio. Ili, sli o ovo e, eki trgova koji trai fi e isere i aie a
jedai pose o do ar pri erak, rtvovae sve kako i ga posedovao. Tako je i sa Carstvo
putova je oda jeste zahtev o i teko, ali a kraju je uvek vred o truda.
Boiji :
Carstv o i zajednic a
Iako je Isu s jas o udio li o ovlae je o i a koji i odgovorili a jegov poziv, ilo i pogre o
stvoriti sliku da je egova poruka ila svede a a isto li u ili i - dividualistiku duhov ost. Veliki
deo jegovog ue ja tie se od osa jegovih ue ika sa iro zajed i o , i jed ih sa drugima. Tak
o u para oli o slugi koji e prata Isu s kao da a- govetava da e ai a koji Bog postupa pre a
nama u izve- s o s islu zavisiti od ai a a koji i postupa o sa drugi ljudi a M t 18 21-35) .
T u je, zatim, i Isusova izjava
173
da je lju av pre a li je u druga po z aaju du ost, ako lju avi pre a Bogu M t
2 31) .
;Mk
O i koji prihvataju Boija erila oraju se po aati kao i Bog, a poto se Boija velikodu ost
protee ak i a drutve e otpad ike, Isusov i ue i i oraju posedovati istu velikodu ost. Do r i
Sa arja i iz para ole ije sa o jeda iz ilje i lik ko e se tre a diviti, ve uzor za situacije iz
stvar og ivota L k
-37) . Isu s je to sam sprovo - di o u praksi, pro osei svoju poruku i
otpadnicima u dru - tvu. Bio je to jeda do te ere eoekiva o r t za ulogu verskih uitelja da su
ue i i teko ogli da e shvate da je Carstv o Boije zaista ve ilo prisut o u ovoj li osti koju su
oda rali da slede. Ne sa o da je Carstv o podrazu evalo ov od os sa Bogo ve ih je i povezivalo
jed e sa drugi a u ovu zajed i u ri og slue ja i uzaja e lju avi.
) a t o j e Isu s pouava o u para ola a ?
Postoji izjava u Mk 4 11-12 koja kao da sugerie da je Isus priao u para ola a sa edvos isle o
a ero da svoje ue je ui i erazu ljivi za o e koji isu jo postali jegovi ue i i, tako da.
kako odjekuju Isaiji e rei, gledaju i e vide, sluaju a e uju, dok se e preo rate i e do iju
oprotaj". Ovakva za isao toliko se protivi sve u to o Isus u z a o da se i i kako je potre o
o jas iti je. Predlaga o je
ogo odgovora, od kojih e o po e uti dva.
Najpopular ije o ja je je jeste da ovo isu origi al e Isusove rei, ve da odraavaju

zakljuke ra e Crkve do ete u pokuaju da se o jas i zato je verski esta li e t u okviru judaiz a
od a io Isusovu poruku. To se desilo, govorili su o i, kao deo pro isli i pre udrosti Boije, koji je
oduvek a eravao da se tako z ude. Postoje, eutim, dva argumenta protivna ovakvom
sta ovitu.
Prvo, verovat o je sa o prvi arataj hria a io du oko za ri ut zato to su Jevreji od a ili Isusa.
Crkva je ila jevrejska sa o u ajra ije stup ju svog razvoja, a posle razaraa Jerusali a od stra e
Rimlja a . godi e, jevrejsko hria stvo gotovo da je prestalo da iostoji, a svakako je i alo vrlo
alo uti aja a Crkvu u eli i. o z ai da je ovaj pro le
io ajakut iji edugo posle z ivaa iz
vre e a Isusovog ivota - a to se vie lii o vre e u samog Isusa, to mora biti sve manje prostora
za Crkvu da jegovo ue je e ja ili u ta pridodaje.
174
Budu i vidov i Carstv a
Ko a o, iz para ola od osi se a dolazak Carstva Boijeg u udu osti. O e opisuju Isuso v
povratak kao nebeskog, natprirod og Si a oveijeg i govore o posled je sudu za ukar e i e e.
Neki su islili da je ovo slikovit ai da se opi- s izazov Isusov e poruke, pred kakvi su se ali
jegovi prvi sluao i. No , i ajui u vidu izrae apokaliptiki to koji preovladava korie i
jeziko , teko je odupreti se zakljuku da su Isusov i sluao i ovo orali shvatati kao da se od osi a
jed o udue vre e, u ko e e Boiji autoritet i suvere itet iti vidljivi a ekakav opipljiv ai .
Nek e parabole opisuju veliki dan pro e e kada e o i koji sa o tvrde da slue Bogu, ali to zapravo
e i e, i -
Drugo, sli a izjava postoji i u Matejevo eva elju i avodi isto esto iz K jige proroka Isaije. Pot
o z a o da je Matej io pose o zai teresova za od ose Jevreja i hria a, oekivali is o da je
sauvao potpu o iste rei kao i Marko, ako se ova izjava zaista ti ala od a iva ja Isusa od stra e
Jevreja. No , izjava u Matejevo eva elju i a zapravo eto drugaiju i plika iju. Tu Isus kae: )at
o im govorim u parabolama, jer gledaju i e vide, sluaJu i e uJu, iti razu eju M t
.
Drugo ogue o ja je je polazi od ove izjave kod Mateja. U ovo

pretpostavi o da je re prevede a sa
sluaju
orali is o da
..tako da ... ogu da vide" kod Marka zapravo ila za ilje a kao poetak sa e izjave, upravo kao i
kod Mateja. Dokazi za ovakvo gledite ogu se pro ai poree je grkog koji je Marko pisao sa
ara ejski izjava a koje se ajverovat ije alaze iza svega toga. Tako ova izjava e izraava a eru
pouava ja u para ola a, ve eiz e u posledi u takvog postupa ja. Isus je hteo da istak e da e
para ole e i ov o apraviti razliku eu o i a koji ih sluaju, uviajui a duhov o
ivou
njihov smisao, od onih koji su duhovno slepi.
Ov o o ja je je je verovat ije od prvog. Uklapa se u o o to s o videli u jed o od prethod ih
poglavlja o Isusovo stavu da svoj esija ski karakter zadri u taj osti. Isto tako se do ro slae sa
prirodo Isusovog ue ja, a pose o sa sredi ji
esto koje u je u zauzi aju prie. Upravo i
sa
ai a koji je ovaj avod i pro le defi isa istie jed u od sla osti zapad e auke i je o
preveliko osla ja je a kog itiva , a alitiki pristup razu eva ju isti e. U
1p
ti odvoje i od o ih koji zaista sprovode volju Boiju. Ov o je glav a pouka parabola o rogu,
se e i a, ri arskoj rei i ov - cama i jaradi (M t 13 24-30 , 47-50 ; 2 5 31-46) . U drugim parabola a udui vrhu a Carstva opisuje se kao goz a. Ovakvi se predstava a esto sluilo da se opiu
predstojei lagoslovi mesijanskog do a . Isusov e slike, euti , jas o stavljaju do z aa da ee
svako iti pute u utra. Para ola o svadbenoj gozbi ukazuje na to da za konvencionalno religiozne
ljude tu uopte ee iti esta, a da e o i koji e uivati u jegovi
lagoslovi a verovatno pre
prispeti sa uli a ego iz svetilita M t
-14 ; L k 14 15-24) .
Matejevo eva elje aglaava o aveze koje sve ovo postavlja pred o e koji tvrde da se trude da ive
po Boije
ai u. Kak o iko e z a i da a i asa u koji e se ova ko - na a pro e a izvriti, o i
moraju biti u neprestanoj pri-
ko tekstu apstrakt e filozofske rasprave zaista i predstavljalo protivre ost da se kae kako isti iz
tvrd ji i prikriva i otkriva eto u isto vre e. Ali pripoveda je je u potpu osti razliit vid komunikacije
koji doputa daleko fleksi il ije istraiva je z ae ja i a er o stvara prostor za ogu ost
postoja ja razliitih odgovora a ai a koji tradi io al i filozofski etod to e i i. Gotovo po
defipiciji istina biva i skrivena i otkrivena kada se otelotvori u ekoj prii. Na ovu pojavu ailazi o u
svi kultura a i istorijski razdo ll a. S jed e stra e, prie ogu iti shvata e kao jed ostav o
pripoveda je, ispria e iskljuivo z og svog za av og svojstva. S druge stra e, o e ael o pozivaju
o e to ih sluaju da se a gauju i a drugo
ivou kako i ih sagledali kao odraz ivota i izazova koje
o so o
osi. Isusove para ole se u potpu osti uklapaju u ovaj odel:
ogi ljudi ogli su sluati
to to je Isus govorio i u to e e videti ita drugo do o i u priu. U to s islu je sr jegove
poruke bila
skrive a" for o prie. No , za o e koji su se posvetili trae ju jihovog duhov og s isla iste te
prie ogle su otvoriti ova prostra stva za istraiva je posledi a jegove poruke i za raz ilja je o
prirodi Boga i Carstva Boijeg koje je Isus doao da ajavi.
17G.
prav osti, kao i
ladi e pratilje koje iekuju
ladoeu da doe a ve ae M t
-13) .
Ovaj i ila Isusovo g uea prevazilazi otru razliku koja se uo iaje o povlai iz eu o oga to je
udue i o oga to je sadae. )at o to je Isu s doao, Carstvo Boi - js, shvae o kao Boiji ai
postupa ja, ve je astupilo. O i koji su volj i da slede ovu viziju ve sada su deo tog Carstva, to
z ai da, ta god da se drugo otkrije u udu osti, ee to - liko predstavljati eki ovi poetak koliko
ko a u razradu i plika ija eega to je, u suti i, ve ovde. Pre da se o - e ui iti da ovi ai
postojaa koji e iz svega ovoga pro- izii i a aju o i ez aaj o poreklo, upravo je to poetak
kakav eiz e o ora dovesti do velia stve og rasta poput zr a goruii og, aj aeg zr a a
svetu" koje izraste u jed u od ajveih iljaka M t
-32 ; M k 4 30-34 ; L k 13 18-19) .
D a l i j e Isu s namerava o d a osnuj e Crkvu ?
Ljudi su esto postavljali pita je da li je Isu s a eravao da os uje Crkvu. Postoje dve izjave u
Matejevo eva elju koje agovetavaju da jeste
- .
. Neki au i i, euti , veruju
da ove izjave potiu od sa og Mateja, a e eposred o iz Isusovog ue ja. Al ert vaj er je, a
pri er, s atrao e ogui da je Isu s a eravao os ovati ekakvu rkvu, jer je verovao kako je Isu
s oekivao da od ah astupi kraj sveta. No , i o i koji tako e isle esto su od a ivali po isao da je
Isusu ila a era da zas iva ilo kakvu orga iza iju. Teoloki li erali s poetka . veka videli su u
Isus u jed ostav og uitelja etike, a kako su ko ept Crkve s atrali eusaglae i sa ti , zakljuili
su da je ona kasniji, strani uljez u prvobitno jed ostav o eva elje.
Iako i se ez at o ali roj ljudi da as sloio sa ovi gledite , o o ipak istie dve va e i je i e
koje tre a i ati a u u toko
ilo koje rasprave o Isusu i ideji Crkve" , a to su:
..Crkva" ne mora da podrazumeva vrstu verske hijerarhije kakva se razvila u 2. veku i kakvu
poz aje i da a je i stitu io alizova o hria stvo. Isu s je govorio o dvoji i ili troji i ljudi sa ra ih u
njegovo ime (M t 18 20).
Strogo gledano, verovatno je anahrono govoriti o postojanju
Crkve " za Isusova ivota. Novozavet a Crkva se e je videla kao eto vie od drutve e skupi e
isto ilje ika orga izova ih u versko drutvo. gBe a sa osvest opaala ju je kao skupi u ljudi koji
177
Parabole
njihovi sluaoii
Neki au i i su utroili
ogo vre e a pokuavajui da otkriju ta u ivot u situa iju" Ig t
Bekep) ra- z ih para ola, islei da e a taj ai iti lake da se razu e ihovo eposred o
z aee. U vei i sluajeva ipak ije ogue otkriti ta e situa ije u koji a je Isu s ispriao pojedine
prie; poput ostalih delova eva elja, i para ole su za elee e e kao deo is rp og prikaza Isusovo g
ivota, ve kao poruka koja o jaava Isusov o ue je i jegov ko ti uira i z aaj za potre e sveta i
Crkve .
Povremeno se uz parabolu pridodaje i pria koja, o- da, do ekle ukazuje a origi al e s e e iz
ivota u koji a su izri a e i a jihovo esto u Isusovo ue ju. Pri era radi, e a dovolj o
dobrog razloga da se posumnja u to da je parabola
su iveli a isti ai a og dogaaja iz Isusovog ivota, jegove s rti i vaskrse ja i jihovog uea u
sili koju i je davao Sveti Duh. U to spe ifi o s islu, pre a to e, Crkva je ogla astati tek
posle te elj ih dogaaja Isusove s rti i jegovog vaskrse ja, z og ega Novi zavet i opisuje izlivanje
Svetog Duha a da Pedeset i e kao pravo os iva je" Crkve Dap ; -4).
Stoga je jas o da se svaka tvrd ja o Isus u kao os ivau Crkve ora oprez o o razovati. No ,
istovre e o i a o i s a e pokazatelje u sa i eva elji a za to da je on svakako nameravao da
oformi zajednicu onih koji su ga sledili.
Sva eva elja prikazuju Isusa kao li ost u kojoj su se
esija ska o ea ja Starog zaveta ispu ila. Mesija je doao u Isusu, a ita ele e t tradi io al og
oekiva ja predstavljalo je verova je da e Mesija os ovati eku ovu zajed i u u kojoj e ljudi oi
da i aju lizak od os sa Bogo i jed i sa drugi a. Bez o zira a to koliko je eodree o da je Isu s
islio o se i kao o esija skoj li osti, priroda deo takve predstave ila i za isao da ustanovi
zajed i u svojih sled e ika. K to e je i Isusu o ilje aziv za se e sa og io Si oveiji, koji u se i
takoe sadri i jed u di e ziju zajed itva. Mod a je eta o rei, kako su to eki ui ili, da je svaki
put kada se Isu s posluio ovi i e o
islio da o uhvati ti e i svoje ue ike, ali e a su je da u
K jizi proroka Da ila Si oveiji ije tek eki pojedi a ve predstav ik sveta a Vi jeg" Da
18).
178
o
dobrom Samarjaninu data kao odgovor na pitanje koje je Isu - su postavio jeda verski vo:
K o je oj li ji?" Sli o to - s, para ola o slugi koji ije oprostio savre o je razu ljiva izree a u
obliku odgovora na Petrovo pitanje o tome koliko puta treba da oprosti nekome ko ga je uvredio (M t
18 21. Ist o tako, tsko je za isliti priklad iju zgodu za priu o ludo
ogatau od sudelova ja u
odgovoru a pita je koji je iaj olji ai da se razdeli asledstvo L k
-21).
Neke para ole javljaju se u razliiti ko teksti a u razliiti eva elji a. Para ola o izgu ljenoj
ovi i u Lu- ki o eva elju stoji uz para olu o izgu lje o
oviu i izgubljenom sinu kao jedan
od odgovora a pritu e fariseja o loe drutvu u ko se Isu s kretao
. U Matejevo
sva elju ista para ola ispria a je kao podsti aj apostoli a da udu ver i pastiri" Crkvi
-14) .
Uzevi u o zir o o

Kad Isu s opisuje sopstve o delo i delova je Carstva tijeg, jegove rei esto agovetavaju
da o govori o skupi i ljudi koje e povezuje sa o Bog ve su i euso o poveza i. Na primer, on
govori o se i kao o pastiru, i pli irajui da postoji i
stado ovi a za koje je zadue L k
;J
- . Poredei se e sa vi ovo lozo , a svoje
ue ike sa je i gra i a a, orao je eleti da kae kako su i o i euso o ili poveza i a neki
ai , upravo kao i sa glav i okoto J
- . M ogo toga to Isus govori o Carstvu Boije
ilo i teko razu eti ako e is o prstpostavili da je i ao a u u sagledljivu skupi u sled e ika
(M t
; Lk
, dok jegovo ue je o
podrazu eva ivot u zajed i i M t
oralu edvosmisleno
;
-5).
Tu je i upadljiva i je i a da eke od para ola agovetavaju da je Carstvo Boije vidljiv

entitet. Parabole poput
|>
e o goruii o
24 30), ri arskoj
se e u M k
rei M t
, pe i i i kukolju M t
, ad iari a u vi ogradu M t
20 1-16) i svadbenoj gozbi (M t 20 1-14) jasno ukazuju na neki vid organizovane strukture.
Ds se i oe su jati u to da li je Isus oekivao da e Crkva ikada irerasti u eku vrstu usta ove,
kakva jeste postala u hria stvu, svakako je razu o zakljuiti da o jeste oekivao da iosta e jed a
traj a zajed i a jegovih sled e ika, kao i da su zajed i e koje su jsgovi ue i i poto os ivali
predstavljale pokuaje da se ovo e da opipljiv izraz.
17'!
to z a o o iljevi a i a era a i Mateja i U\uke, izgleda verovatno da su upravo sami pisci

odabirali prikladan kontekst za doti e para ole u okviru svojih dela premda, naravno, nije
eza islivo i to da je Isus ogao ispriati istu priu vie puta i izvui iz e u svakoj takvoj prili i
drugaiju pouku. Pripovedai to redov o i e.
ie i a je ipak da su po e ute para ole izuzet e po to e to je dato ilo kakvo o avetee o
ihovoj pozadi- i, dok se o okol osti a u koji a je vei a para ola prvi put ispria a e z a ita.
To je aglae o ai o
a koji su sa ra e po lokovi a u razliiti eva elji a. Matej je i- tav
jeda odeljak svog eva elja u potpu osti posvetio para o- la a poglavlje
; Markovo sadri
sli u ada e i isto- vetnu) z irku poglavlje , dok Luki o takoe sadri podui odeljak sai je
prete o od para ola
16 31) .
Naposletku, pravo z ae je para ola uvek ora iti skopa o sa izazovo koji o e postavljaju pred
ljude koji ih itaju ili sluaju. O e ude izove slika toga kakav i i - vot ogao iti kada i se ai
a koji Bog postupa oz ilj o shvatio i pozivaju svoje sluao e da se ezuslov o o aveu a ivot u
skladu sa ti . Te k kada se itao i poistovete sa izgu lje o ovi o , zli
akup i a ili osobom
koja je otkrila ivu sa skrive i
lago , jihov s isao se oe doiveti u potpu osti. U kraj je ,
parabole su poput vei e pria poziv na nova prostranstva, prilika da se svet koji poznajemo i o
kome imamo iskustva iznova osmisli u svetlu Isusovo g opisa Boijs li osti.
180
8 ZNAMENjA
Nek i od ajupeatljivijih delova eva elja su prie o Isusovi udi a, kako se o i o azivaju.
Iscelio je bo - lesnoga (M k 1 29-34) , upotrebio svoju vlast nad silama prirode (M k 4 35-41) , a
povre e o ak i vaskrsavao iz rtvih M k
-43 ; Lk 7 11-17 ; Jn 11 1-44) . O d svih tema u vezi sa
Isuso ova je toko proteklih ekoliko vekova itao i a eva - slja stvarala ajvie pro le. a.
Nael o, Isusovo ue je o Bo - gu i o Carstvu ije teko razu eti, pa ak i ljudi koji e ogu da
prihvate isti itost jegovih rei ipak vrlo esto potuju egove ideale, a ogu se ak i isti ski potruditi
da eke od ih pri s e u praksi. Meuti , kada a red dou uda,
ogi lûdi a, ukljuujui i
neke hria e, iva teko da za isle da su se ove prie za elee e u eva elji a zaista dogodile.
Po d uti aje
au og ra io aliz a koji je proeo kulturu )apada za posledih dvesta-trista godina,
javila se te de ija da se prie o udi a pripiu ez au i praznover- ju starih naroda. Kako je 20 .
vek od i ao, ovo
iljeu se po- klaalo sve ae poverea, ego u do a kolo ijaliz a i izgrade
i perije kada su zapad i arodi jo u aelu verovali u au o- aterijalistiki pogled a svet koji i
je o oguio da se i predstave kako je ai a koji o i postupaju aj apred iji o lik shvata ja koji
e ikada oi da postoji. Lzudi a koji su i ali isko iljee o svi kultura a izuzev sopstve e ije
ilo teko da okarakteriu opaa ja starih aroda kao ez a- laka i praz over a. Da as se,
eugi , takvo raz iljae o- e sagledati kao o o to je u stvari ilo: et ika aroga ija i jsda vid
i telektual og kolo ijaliz a. I a pu o svedoa stava o to e da stari arodi isu ili ita
lakoverniji ili na-
/^ /
iv iji od oder ih. K to e, to je auka vie toga otkrivala, to su se

oge stvari ispostavile
taja stve iji , a eu i a pred jae olesti i za ih potre i lekovi. Sa porasto sa- z aa o
kulturama van Zapada, postalo je jasno da je racionali- zam, sa svoji i sistirae
a logi i "
o jaei a uzro- ka i posledi e, za luda, a e verovae u duhov i svet koji je iz ad o oga to o i o
vidi o i sa i se susree o. Vei a aroda u svetu, svih vre e a i a svi
esti a, ikada ije imalo oklevala da prihvati real ost tako eeg, ali zato e jeda prevazie i i defa ziv i o lik
intelektualnog i kulturolo- kog i perijaliz a da ga dovodi u pita je, to je i razlog za- to je uspo
ju ejd" duhov osti, sa svojo u iverzalistiko platfor o , tako lako ai io sigura povratak
udes og i atprirod og pa d ev i ,> _,; )apada.
Isus isieljuje uzeoga Mk

devetnaestovekovne
182
5). Sa jedne
Gravire.
Ist o tako je odve jed ostav o da ae li e pretpostavke koristimo kao izgovor za neuspeh da
ozbilj o sagleda o prirodu stvar ih dokaza za ove jedi stve e dogaaje. Na pita ja koja proizlaze iz
Isusovih uda teko da se oe odgovoriti a pravi ai jed ostav i pozivae
a a li i stav da
u tako eto e veruje o. Razu e se da se, astojei da shvati o ta se zaista z ivalo, e oe o
i vratiti a ai
ilje- a ljudi . veka, jer ver i i e ogu ita olje dokazati isti- itost uda
jed ostav o se pozivajui a svoje pretpostavke ego to ever i i ogu da ih ospore pozivajui se
na svoja prili- o drugaija predu eea. Od suti ske je va osti da u potpunosti razmotrimo sva
raspoloiva svedoa stva.
Ist o tako je va o da u prihvatljivoj eri jas o shvati o ta i to podrazu eva o pod udo " .
Nek o iz jednog udaljenog plemena mogao bi ugledati neki moderni izum poput televizora i smatrati
ga udo . Neko drugi z ae kako televi- zor radi i opisae ga drugaije. Majka koja je dugi iz godi a
i ala po aaje i raala rtvoroe ad oe roditi zdravu e - u i s atrati to udo dok e
neko drugi uprti prst u stati- stiku i rei da se to oralo desiti pre ili kas ije. ljudi o - gu posmatrati
isti dogaaj i, u zavis osti od svog sta ovita, sasvi razliito o e iti o o to se dogodilo. Pri era
radi, sada se zna da postoji uska povezanost izmeu u a i tela i da ak i olesti koje su sasvi fizike
ogu, po ekad, i ati psiholoko poreklo. Bilo i pravo iz e aee kad eke od olesti koje je Isu s
izleio e i ile psihoso atske, kako is o i to da as rekli. Neke od eva elskih pria agovetavaju bar toliko - a pri er, pria o to e kako je Isu s is- elio eku e u od he oragije sa o ti e
to se o a dotakla egove odee M k
-34 ) ili kada je is elio slepog oveka u uljavi ilovau i
stavivi u je a oi J
-11).
Sa a eva elja stavljaju uda u sasvi oso e ko tekst od sa og poetka. U svojoj esedi u
si agogi u Nazaretu Isu s se poziva a esto iz Isaije koje proslavlja i je i u da e esija sko do a
do eti do r u vest siro a i a... slo od u zaro lje i a i vid slepi a" L k
. Rei su ile vaa
deo Isusov e poruke, ali o e su ile e jedi i deo, a jegova dela ukljuujui i uda odigrala su
z aaj u ulogu, kako u jegovoj popular osti tako i u stvara ju opozi ije a koju je a-
183
iao. Nije teko pro ai razloge za ovo. Naime, deo osobeno- sti Isusovih uda ije se toliko ogledao u
to e ta je o ui- io, koliko u tre u i a kada je to i io i ko e. Upada u oi da se o a vrsta ljudi
koju je Isu s isceljivao gluvi, nemi, hromi uopte e pojavljuju u o ovre e i pria a o jevrejskim isceliteljima, premda kod Is 35 5-6 (mesto na koje se raire o gledalo kao a esija sko
prorotvo upravo su to stvari izdvoje e kao z a i da astupa Carstvo Boije. Ta po - dudarnost nije
pro akla o i a koji su ili su jiavi u po - gledu Isusovi h a era, iti i je ostalo eopae o da
su se okol osti pod koji a je is eljivao ljude esto kosile sa tradi- cionalnim zakonima. Ne samo da je
Isu s isceljivao narod su - botom nego ni oni koje je isceljivao nisu bili ljudi prema uo iaje i
defi i ija a o red o isti ve ljudi eprihvatljive nacionalne pripadnosti (popu t nejevrejke u Mk
7 24, ili o i koji su iveli a epriklad i
esti a kao ovek sa i over og gro lja u Mk -20) ,
ili drugi koji su po
Gd s u eva eljka a i Isusov a ud a
Mt
Mk
Lk
Isceljen>e leproznog
Jp
8 2- 4 1 40-4 2
5 12 14
Isceljenje centurionovog slugs 8 5-1 3 7 1-1 )

Is elje je Petrove tate 8 14-1:3
1 24-3 1
ovek zaposed ut de o i a 8 16-17 1 32-3 4

Stiava je ure 8 23- 27
4 35-41 8 22- 2")
Opsed uti ovek iz Gerasi e
8 28-5 4
Is elje je paralizova og oveka 9 2 8
4
4 40 - 41
5 1 20 8 26 39
2 3 12 5 18 26
Ispeljenje Jairove kperi 9 18 19, 23 25 5 22 24. 35-4 3 8 41 42. 49 56

Is elje je he oragi
e e e
Isceljen>e dvojice slepih
9 20 -22
9
5 25-3 4
27-3 1
Is ele je e og i eso uiog 9 32-3 4

Is elje je oveka sa suvo
ruko
8 43 - 48
11 14 -15
12 10-13
3 1-5
6 45 -51
6 - 10
Ispelenje slepog. gluvog

i eso u og oveka 12 22-2 3
Hodanje po vodi
14 22-3 3
bilo kom propisu bili obred o eisti poput e e

15 21-2 8
7 24 30
stanim menstrualnim odlivima, Mk 5 25-34) .
Kako i se ijeda do ro a era ovek
9 14-2 9
9 38 -43
sa
nepre- Is elje je Ha a ejki e keri
Hranjenje 4.000 ljudi
15 32-3 8
8 1-9
ogao usproti- Is elje je epilepti og deaka 17 14-21
viti isceljenjima patnika? Ov o zdravorazumsko pitanje posta- Iovi u usti a ri e

vio je Isu s kada je u si agogi izleio oveka paralizova e ru29-3 4 10 46 52
18 z -4 3
ke (M k 3 4) . Ka d bi se stvari ovako postavile, svako
11 12- 14.20 25
17 24 27
Ieceljenje slepog Vartimeja
Osue o s okvi o drvo
21 18-2 2
Is elje je eso u oga

protivlje je delovalo i izopae o. No , Isu s ije is eljivao
1 23-2 6
20
4 zz --35
Isceljenje gluvone.moga
7 32-3 7
ljude prevashod o stoga to i se a jih saalio. O je u

Isceljenje slepoga u Vitezdi
8 22-2 6
svakom nedostatku video znak Sataninog dela, pa se tako, na udes i ulov ri e

pri er, ispu io g evo " pred prizoro
17
leprom (M k 1 40sa li o
. Meuti , o
oveka u akae og
5 1 - 11
Vaskrsava je udovii og si a
7 11-
ije poistoveivao pat ju Is elje je zgre e e e 13 11 -13
ogrehovlje ou, iti govorio da su pat i i a e14 1 - 4
Is elje je oveka od vode e olesti
ki ai odgovor i za sopstve u esreu. Naprotiv, kada su

19
Iscelenje desetorice leproznih 17 11-
u fariseji predloili tako eto, o je to kategori o od 51
Isceljenje Malhovog uha
22 50-
bio (Jn 9 1- . Ali , ako je Carstvo Boije tre alo da s e i
Pretvaranje vode u vino
2 1-11
arstvo ovoga sveta", o da je ono trebalo ozbiljno da shvati
Is elje je i ov ikovog si a
u Kapernaumu 4 46-5 4
problem bolesti. Tak o da je, prema tome, postojala vrlo jaka
5 1-15
Isceljenje bolesnoga u banji Vitezdi
teoloka podloga za Isusova uda i upravo je to Isusove pro-
Iscelje je slepoga od roe ja
tiv ike ljutilo. Nai e, ako prie o udi a detalj o ispita44
Vaskrsavanje Lazara iz mrtvih 11 1-
o, otkrie o u ji a iste te e koje, kako s o pri etili,

proi aju i Isuso v ai ivota. Bog je predstavljen kao ro -
9 1-41
Jo jeda ulov ri e
21 11 1
ditelj pun ljubavi koji se stara o svim ljudima bez razlike.
184
185
Ba kao to je Isu s pouavao i rei a i pri ero svog po a- a ja da Bog sve ljude podjed ako voli,
tako su i jegova uda redov o o uhvatala i o e koje je drutvo od a ilo pokazuju- i da jegove
o jave o Boijoj rizi i stara ju isu sa o pra- z a pria ve zahtevaju i da se dela M t -4; Lk 17
11-19; Mk 5 21. Is eljiva je i oprata je ili su jed o s dru - gim ruku pod ruku (M k 2 1-12), dok
se od o ih koji e iti is- elje i traila vera M k

-34 ; 9 14edostatak vere io prepreka i u is elje ja M k ~ -b).
uda
svedoa stva o
, a ar jed a pria i plipira da i
njima
Oigled o je koliko je va o da kritiki sagleda o sve ae izvore o avete ja pre ego to uopte i
po e o da raz atra o optije pro le e veza e za shvata je ovih pri- a o udi a". Jer, ako i se
moglo pokazati da ne postoje valja a svedoa stva za uvere ost u to da je Isu s zaista ui io sva ta
dela, mogli bis o za oraviti a sva druga pita ja koja se a eu u vezi sa pria a o udi a.
Kad kopa o po istoriji starog sveta, upada a
u oi
po njemu, nije izumro" (Judejske starine 18.3.3).

Ovaj odlo ak i sa sadri eke pro le e i au i i zastupaju razliita ilje ja o to e da li je ovo
apisao sa Josif. Pro le je u to e to se u ovo odlo ku za Isusa izriito kae da je i o Hristos"
. Josif, arav o, ije io hria i , i io i to jedi stve sluaj da jeda Jevreji uz to i otpadnik
iznese jsdnu tako nedvosmislenu tvrdnju. Mo - da je ovu ree i u u Josifovo delo u eo eki kas iji
hria ski prireiva, ili je Josif ogao prvo it o apisati da je Isu s i o zva Hri - stosom", a tekst
je kasnije izmenjen kako bi njegovu primedbu precizirao. No , uprkos ovo e, vei a au ika e
su ja u aute ti ost ostatka Josifo- vog opisa Isusa, koji sadri i izjavu da je o i io udes a dela".
Josif (oko 31 . jevrejski autor koji je pisao istorije svog aroda kako i ga preporuio
Rimljanima.
da nje a svedoa stva edvos isle o idu u prilog uvere ju da je ilo vrlo raire o ilje je kako Isu
s jeste izveo jedinstve a dela koja po i ju eva elja. Ov a svedoa stva e potiu sa o iz
eva elja ego i iz ehria skih istorijskih izvora.
Jevrejsk a istorij a
Josif o Isus u kae: Otprilike u ovo vre e pojavio se Isus , ovek udar, ako je uopte pravo azivati
ga ove - ko . O je, ai e, i io udes a dela i io uitelj o i a ko - ji su rado primali istinu.
Privukao je se i
oge i eu Je- vreji a i eu i over i a. O je io Hristos ; a kada ga je Pilat, a
os ov u presude aih poglavara, osudi o a krst, o i koji su ga voleli od poetka isu prestali da ga
vole, jer i se o treega da a po ovo javio, iv, kao to su oa ski proro i predvideli to i jo deset
hiljada udes ih stvari o je u. Pa ak i do da as arod hria a, koji su do ili i e
186
Opir ije svedoa stvo iz ekog jevrejskog izvora sadri Vavilo ski Tal ud
(Sinedrion 43a ) koji
izvetava da js Isu s pogu lje zato to je praktikovao vrad i e" i zavodio arod. Ov o je za i ljiva
paralela svedoa stvi a iz eva elja, koja agovetavaju da se verske voe isu sporile sa Isuso
oko jegovih udes ih is eliteljskih oi, ve jedi o oko jihovog porekla. Nije re o to e da su ljudi
s atrali kako su ova uda podvala, ve o to e da o a isu s atra a pokazatelji a toga da je Bog
delovao kroz Isusa za jegova ivota. Bilo je proroka i la ih proroka, a Isu s je pripadao ovi drugi .
U Mk 3 izve- s i k jiev i i iz eli su ilje je da je Isusa nadahnjivao
glav i od de o a", to je i io razlog zato ih je o tako lako izgonio (3 22) , a ovo je izgleda bilo
rasprostra je o ilje- je ar eu religioz i ljudi a. Nzegovi protiv i i verovali su da je o
delao pod uti aje Velzeuva" jed o od i e a za a- vola) - ali o i oigled o isu i ali razloga da
su jaju i u stvar ost o oga to Je o i io M t
-2 8 ; Lk 11 14-23).
187
Ra ohria sk o ue j e
Seku dar i izvor su svedoa stva koja pruaju kerig- me rane Crkve. Jedan od doslednih elemenata
ovog ra og sae- tog izlaga ja hria skog verova ja jeste i to da su se o ea ja jevrejskog Svetog
pis a o isti ila kroz ivot, s rt i vaskrse je Isusovo , a a ekoliko esta se Isusova slu a izrii- to
opisuje kao i je je uda. Na da Pedeset i e, a pri er, Petar je, kako se kae, govorio o o i
deli a i udi a i z a i a koje je Bog ui io kroz Isusa " Dap
. I opet se, u o raa ju Kor eliju i
njegovom domu, pominje kako je Isu s
Pri e o udi
a u eva elji
Sama evanelja pokreu eka va a pita ja o Isusovi
udi a.
Neke vrste kritikih studija ave se ispitiva je

ai a a koji su eva elja apisa a,
sugeriu da eva elske prie o udi a po svojoj literar oj for i esto alikuju pria a iz hele istike
k jiev osti. O e su pose o skre ule pa ju a oigled e paralele iz eu eva elskih opisa i pria
o jed o od kapadokijskih vraeva i udotvora a iz . veka, koje alazi o u Apolo ijevo itiju, koje
je apisao Filostrat, autor iz . veka. To pose o e iz e auje jer su prie o Isusovi udi a
prvobitno zapisali ljudi koji su govorili grki jeziko i koji i se prirod o posluili literar i
for a a i o iaji a koji su i
ili a liskiji, a od autora koji piu o istoj vrsti dogaaja u isto
kultur o ko tekstu oe se oekivati da se slue i sli i jeziko .
Paralele" povue e iz eu Apolo ija i Isusa idu u prilog origi al osti eva elskog preda ja. Ne
sa o da su ove hele istike prie
ogo kas ijeg datu a od Novog zaveta ve su i o javlje e sa
izriito
a ero da ospore hria ske tvrd je o Isusu. Ak o postoji pita je zavis osti" jed ih
izvetaja od drugih,
ogo lake se oe pretpostaviti da su kas iji autori sves o o likovali svoje
prie po uzoru a eva elja, ego da je ilo o r uto. U svako sluaju, sli ost po literar oj for i e
oe a
a ita rei o istorijski i je i a a. Vidi potpu iju raspravu o ovo e u deseto
poglavlju.)
Do r o doku e tova a i je i a jeste da postoji te ja da se s prolasko vre e a izuzet a

dela pripisuju ljudi a visoko e je i iz drugih razloga. Na ovu te ju oe o aii u legendama
iz ikli oko ivota tako
ogo sred jovekov ih svetitelja, a e oe se porei da se isto dogodilo i
sa pria a o Isusu. M oga od
188
,. p pao svuda i ei do ra dela i is eljujui sve koji su ili od vlau avola, jer Bog ee s ji "
(Dap .10 38) .
Ne ora o ovde pokretati sloe o pita je aute ti o- s'P1 ovih izlaganja koja se pripisuju Petru jer,
ez o zira a to da li o a potiu eposred o od jega ili su tvorevi a Luki a, Koji je autor Dela
apostolskih, o a i dalje pruaju dokaz da su pa jed o ra o stup ju hria i verovali da je Isu s
i io u- da, a da su oekivali da to ostavi utisak i a ehria e takoe is tre a od a iti. Ak o se ovi
pokazatelji raz otre zajed o sa dokazi a iz jevrejskih izvora, deluje oigled o da je vei a lju-
takozva ih apokrif ih eva elja" koja su apisa a u . veku sli e su prirode i pripovedaju o
svakovrs i
eo i i udesi a u vezi sa
uso . S vre e a a vre e izves e prie o udi a iz Matejevog eva elja, kao i Jova ovog.
ivale su uporeiva e sa pria a iz ovih apokrif ih eva elja ali, u eli i gleda o, e postoje
u edljivi dokazi da to predstavlja poreklo udes og els e ta u ovozavet i g , i êlji a.
Datu zapisiva ja eva elja
ogo je lii dogaaji a koje oiisuju ego to se o i o smatra
periodo
eophod i za razvoj takvog itolokog prirataja. Najstarija preda ja o Isusovo ivotu
izgradila su se do ekog utvre og o lika ve kas ih etrdesetih godi a, to je sa o pet aest godi a
posle jegove s rti, dok su sa a eva elja svoju ko a u for u do ila oko -70 . godine
. veka, to je opet sa o trideset pet godi a posle Isusovog ivota. Pro esu sves e itologiza ije i
svakako ilo potre o vie vre e a da se razvije, a u vre e kada su eva elja popri ala svoj o lik
moralo je biti jo dosta ivih svedoka o ih dogaaja koje o a opisuju, koji su ez su je ogli
ispraviti ilo koju priu etipi u za Isusa, o akvog kakav je upa e .
Tu je i upadljiva razlika iz eu pria o udi. a iz ovozavet ih eva elja i pria o hele istiki
oa ski ljudi a" ili sred jovekov i svetitelj a, ili ak pria o sa o Isusu, ali u apokrif i
eva elji a. U Novo zavetu, a pri er, e a iega sa i e i se ogla uporediti grotesk a pria
ispria a u Eva e. j o dsti jstvu u Ara iji, ire a kojoj je Isus stvorio tri dsteta od ekih jaria koje
je pro aao u pe i i. ak je i pria iz Eva el o deti jstvu po To i o Isusu koji pretvara dva aest
gli epih pti a u prave vrap e u su otu sasvi drugaija u od osu a prie iz Novog zavsta.
Lege dar e prie o udi a gotovo uvek se staraju da rasko o prikau pose e oi. U etiri
eva elja Novog zaveta e a i traga
189
di, koji su ita z ali u vezi sa Isusovo slu o , verovala da o ee i io ova jedi stve a dela - a
verovanje u to nimalo nije zavisilo od toga jesu li o i sa i ili hria i ili e.
uda
njihovo z ae je
Da is o u potpu osti razu eli ta uda z ae, tre - a da ih postavi o u iri ko tekst elokup e
Isusov e slu - e . Eva elja sagledavaju Isuso v ivot i slu u u od os u
to e. O a ak jas o pokazuju da uda koja je Isus i io isu ila ui je a sa ilje da zadovolje

doko e prie o jegovi
atprirod i
oi a. Kada su u fariseji zatraili da zadovolji jihovu
radoznalost, on im je odgovorio vrlo jasno da su takvi prizori strani njegovom radu (M t 12 38-42; Mk
8 11-12; Lk 11 29-32).
) aaj o je i to da je Isu s prikaza kao udotvora ak i u ajra iji slojevi a eva elskog preda ja
koje oe o pratiti. Eva elski izvor
vidi deseto poglavlje ael o se s atra ra o zbirkom
Isusovih izreka, ali i ta graa izvetava o jed o od uda, is elje ju sluge ri skog e turio a M t
5-13; Lk 7 1- , i takoe avodi da je Isu s i ao o iaj da i i uda. U S? izvoru je Jova ovi

ue i i a ree o da izveste o udi a koja su videli (M t 11 1 19; Lk
7 18- , a gradovi Galileje se osuuju jer se isu pokajali i pored roj ih uda koja su u ji a
poi je a M t
-24; Lk 10 13-15).
esto se istie da je priliko
ar dva svoja iskue ja Isu s odlu o od io da ui i uda M t -11;
Lk 4 1- . Bio je stavlje pred iskue je da pretvori ka e je u hle ove i da se a i sa zidi a Hra a
ostavi epovree , a o je od io da ui i ita od toga. Da li je o da verovat o da je toko svoje
slu e i io uda kao to su hra je je pet hiljada ljudi, koje se oigled o zavrilo ti e to
je okuplje a go ila pokuala da ga proglasi svoji
are
-15)?
Ov o ije toliko va o pita je kao to se a prvi pogled oe ui iti. O o se zaista postavlja sa o

ako Isusa sagledavamo prvo i pre svega kao udotvor a. Stari svet io je prepu aro jaka koji su
praktikovali svoje u ee kao vid ispoljava ja svojih aroitih oi i svog z aaja. No , sveukupa to
eva elskih pria dosta se razlikuje od ovoga, a Isuso v rad o e je je e kao pohod za vlau ve kao
s er o slue je Bogu i kao dela poi je a iz lju avi eu drugi ljudi a. uda su, kao i jegove
pouke i propovedi, ila poziv a veru i poslu ost, upue o i a koji su ih doiveli ili ih posvedoili.
190
a starozavet a oekiva ja, sa ilje da pokau kako su se ova o ea ja o isti ila u Isus u i kako je
kro z jega prispelo i dugo iekiva o Carstvo . Da is o razu eli roj e ija se uda, eophod o je
da ih postavi o u takav okvir. Ka o to i i to to je Isu s azivao se e Si o oveiji
ilo teko, ako
e i e ogue, razu eti ez upuiva ja a starozavet u za - lei u, tako i teko ez toga ilo
shvatiti i jegova uda.
U Jevrejskoj i liji uda su po pravilu uvek eto z aila. O o to i Bog rekao esto je poveziva o sa
o i to je Bog ui io. I zaista u he rejsko , jed a jedi a re, davar
Ne ogue je iz ei jas u usaglae ost svih i svakovrs ih isdoa stava o Isusovi udi a. I jevrejski
i hria ski izvori tvrde da Isu s jeste i io jedi stve a dela i, pre da ovo oigled o ostavlja prostora
za do oe je razliitih sudova o pojedi a i
ria a o udi a, ilo i erazu o uklo iti
ele e at udes og iz
eva elskog preda ja. Istovre e o, eva elja a
sa odovolj a u pogledu ilja: kao to je
ikada e doputaju da uda sagledava o kao
sluaj i sa toliko drugih ele e ata Isusovog slue ja, i jihov pravi a aaj alazi se u ai u a koji
o a po au da se saopti jegova
( \ti ska poruka o Carstvu Boije , jer su uda sa a po se i
Prii^r i KOJI Bog postupa.
udo sa hlebovima (Mk 6

30-
predstavlje o a jed o
sarkofagu iz . veka iz VIa s e
a ^pdaga u Ri u.
191
oe da oz ai i re i eki postupak, a to dvoje su ili vrlo usko poveza i u isli Jevreja. Boiji
postup i ogli su se shvatiti kao produetak Boijih rei. O o to Bog ui i u suti i je istovet o sa
o i to Bog kae. Tako, a pri er, u vre e izlaska, jedi stve a dela koja je Mojsej ui io pred farao o
isu ila sa o uda izvede a da i ostavila utisak, ve su o a, sa a po se i, ila s atra a
izrazo Boije poruke, i- vi dokazo isti itosti Boijih rei Iz l
-2) .
Ov u ideju preuzeli su i aroito razvili proro i, koji su esto i i etike rad je i ili kao deo svojih
poruka. Isaija je, na primer, hodao ulicama Jerusalima go i bos kako bi objavio svoju uvere ost da e
Judine saveznike uskoro uni- titi oihovi eprijatelji I s - . Jezekil je a ploi i is rtao sliku grada
pod opsado da i pokazao ta e zadssi- ti njegov grad, Jerusalim (Jez 4 1-3) . Postupc i poput ovih
smatrani su za eto vie od si ola ili ilustra ija: o i su i sa i ili de o Boije poruke o javlje e
preko proroka i usko povsza i sa s islo Boije delat osti u istoriji aroda Izraila.
Kada je Jovanovo
eva elje
nazvalo Isusov a
uda
z a i a , verovat o se islilo a ovu vrstu di a i e ilustra ije". E gleska re z ak"

podrazu eva aprosto si pto ili pokazatelj, to i oglo da podrazu eva da uda, a kao i
z a i" , isu ila ita drugo do pokazatelji vetaki ara ira i da dokau da je Isu s io Mesija, ili da
je Car - stvo Boije astupilo. No o a su ila vie od toga, jer su, poput z akova" kojs su davali
proro i, i uda ila sastav i deo Isusove poruke. O i su ili delat i dodatak ue ja iz o- e og u
para ola a, i poput tog ue ja, i o a opisuju Carstvo Boije i iz ose svoj izazov pred o e koji su ih
posvedoili.
Kada se raz atraju u ovo
Boijeg.
svetlu, lako se
oe zapaziti da uda skreu pa ju a tri vida Carstva
Dolazak Carstva
Kada je Isu s otpoeo svoju uiteljsku slu u, glav i sadraj jegove poruke i ila je o java da se
Carstv o Boije pri liilo" M k
. Ta o z ae je koje e se pripisati izrazu pri liilo" zavisie od
toga kako shvatimo Isusov u
192
eshatologiju. No , vei a au ika se slae da ar jed a i - plikacija ove izjave jeste to da je Carstvo
ve astalo dolasko sa og Isusa. To sasvi jas o o javljuju i Isusova uda, koji a se dolazak
Carstva Boijeg i o javljuje i o ja java.
Jed o priliko poslao je Jova Krstitelj eke svoje ue ike da pitaju Isusa da li je zaista Mesija koji
je doao da usta ovi Carstvo Boije. Isu s je dao sledei odgovor: Idi - te i kaite Jova u o o to
vidite i ujete: slepi a se vraa vid i hro i hodaju, gu avi ivaju oie i, a gluvi uju i r- tvi ustaju
iz gro a, a siro a i a se propoveda blaga vest (M t 11 4- ; Lk
. Ov e rei koje je Isus uputio
Jovanu preuzete su iz Is 35 5- i ael o se veruje da su o e ajava udueg esija skog do a.
Isu s je govorio Jova u da su jegova uda ila z ak da su stara o ea ja poela da se obistinjuju.
Jova ovo eva elje kae da uda e sa o da ajavljuju astupa je Carstva Boijeg, ve su i pokazala
da e Isu s zauzi ati sredi je esto u je u. Prvi udo koje se opisuje kod Jova a pretvara je
vode u vi o Isu s je otkri o svoju slavu, a jegovi ue i i poverovali su u jega"
. Kas ije,
Lazarevo vaskrsava je jeste ai a koji e Si oveiji pri iti slavu"
. Meuti , Isus se ije
sluio udi a zarad li e do iti , a prolog Jova ovog eva elja istie da Isusova slava nije bila slava
jega sa og, ve slava Boija, u kojoj je o uestvovao kao Boiji Si
. U udi a se Bo - ija
o pokazala a ai a koji su je o i koji su uda po - svedoili ogli da a os ovu je shvate da je
Carstvo nastu- pilo Isusovim dolaskom.
Delokru g Carstv a
uda e sa o da ajavljuju dolazak Carstva u ael- o s islu: jihova poruka se takoe podudara
u mnogim pojedi osti a sa Isusovi izree i ue je . Nije teko uvideti kako su razliiti tipovi
uda koja je Isu s i io ili a e je i da a upadljiv ai istak u raz e stvari o koji a je govorio u
para ola a o Carstvu Boije . uda se ogu gru- pisati u tri eli e, od kojih svaka izraava drugaiji
aspekt Isusovo g ue ja. O a o javljuju z aaj Carstva za pojedi a, za svet u eli i, i jegove udue
posledice i vrhunac.
1'I
Carsvo i
iojedinai,
U jed o od iskue ja avo je tvrdio da o gospodari svetski arstvi a i

ogo ljudi Isusovog
vremena bi se sloilo sa ti M t -10 ; Lk 4 5-7) . Kada bi pogledali na svo - je ivote i a ivote
drugih ljudi, viali i pat ju, olesti i s rt kao z ake da su jihovi ivoti pod uti aje dejstva zlih sila
ovog sveta. Uo iaje o je ilo verova je da olesti izazivaju de o i, pripad i i jed og zlog
duhovnog sveta koji je dejstvovao kroz prirod i, fiziki svet. Greh i zlo ili su uzro i i olesti ne u
li o s islu kako su to shvatali o i fariseji koji su rekli da to to je ovek io slep ora z aiti da su
o i jegova porodi a ili veliki gre i i J
9
1, ve u kos ikom smislu, tako da su ljudske bolesti sa- gledavane kao deo sveukupnog
pada Boije tvorevi e.
Jeda vaa deo Isusovog ue ja ilo je i to da se ljudi ogu oslo oditi od vlasti greha ad
sopstve i ivoti- a, e sa o greha u s islu zloi je ja koje i pojedi i ogli poi iti ve i greha
koji se ogao izraziti kroz jihovo iskustvo da se eko ogreio o jih ili da su se sa e okol osti
ogreile o jih. Isteriva je de o a i drugi udi a is eljiva ja Isu s je ovo ajavio a ajdra ati iji ogui ai . Time je, takoe, istakao jo jeda deo svog ue ja, jer su udi a
ogo ee ego to isu ili o uhvae i o i koje je drutvo od a ilo - leprozni, kojih se niko
ije eleo doti ati strahujui za svoju o red u istotu M t -4 ; L k 17 11-19) ,
Carsvo i
sve
Ak o uda is elje ja prikazuju Isusa kako oslo aa pojedi e od vlasti greha, prirod a uda"
prikazuju Isusa kako to isto i i za elokup u tvorevi u. Sila zla ije uti ala sa- o a ivote
pojedi a a ve i a ivot prirode. Postojao je stvar i ai a koji je Sata a vladao sveto i Isus ee
do - ao da ga izag a iz svakog kutka jegovog arstva J
. Ta - ko je ukrotio" vetar i talase a
isti ai a koji je ukrotio" de o e koji su tako pogu o uti ali a ljudske ivote M k 25 ; 4 39) .
To da je doao da spase ljude u jihovoj elokup oj ivot oj sredi i predstavljalo je ita deo Isusove
poruke, a uda us ere a a prirodu tre alo je da udu jas a o java Isu - sove aktivnosti u celini.
Carstvo u
udu osti
Zanimljivo je da se di e zija udu osti Isusovo g ue ja o Carstvu Boije takoe odraava u

udi a. U isli Jevreja udue arstvo esto je predstavlja o kao o ed, a sa Isus opisao ga je kao
gozbu (M t 8 11; L k 14 15- ;
. ude - s o hra je je pet hiljada i stiri hiljade ljudi su izraz
ove prsdstave kojo se Isu s prikazao kao Boiji Mesija koji hra i Boiji arod M t
-21 ; 15 3239 ; M k 6 30^14 ; 8 1-10; L k 9
10
o i
-17) . Prema jednom opisu hranjenja pet hiljada ljudi, prisutni iarod bio je toliko zadivljen
to se dogodilo da su po i-
Veliki krag za vodu po tipu pripada o i a koji su korie i u o redi a oie ja.
jeda ri ski e turio , koga je sigur o rzela vei a Jevreja M t -13 ; Lk 7 1-10) , oni koji odavno
isu ogli po oi se i M k 5 21. T o su ili ljudi za koje su Isusov a poruka i Isusov a uda i ali
ajveu vred ost.
194
195
slili kako ih Isu s poziva da sa oruje

tada (Jn 6 14-15) .
kre u a Ri lja e. Hteli su da ga proglase za svog ara tu u
Tu su i tri prilike u koji a je Isu s oive o ljude koji su u rli. Ov a uda su delat i izraz jegovog
ue ja koje su jegovi ue i i azvali ve i ivoto " koji su u sada- josti predviali udua
lae stva esija skog Carstva
(M k 5 21-43 ; Lk 7 11-17 ; Jn 11 1-44) .
Izazo v Carstv a
Raz atrajui para ole uoili s o da su o e ile vid poziva ljudi a da poraz isle o sveukup i
posledi a a koje i Carstv o Boije oglo da i a po jihove li e ivote, a ree o je i to da e, e
pokau li volje da se zai teresuju za poruku para ola pod uslovi a koje o e iz ose kao prie, pravo
z ae je
ogih od jih ostati skrive o. Izazo v prihvata- ja Boijih vred osti i erila predstavlje je
a slia a- i i u pria a o udi a.
Vera se redov o javlja kao vaa i ila u Isusovi is elje ji a. U tri a prilika a o kae Vera tvoja
pomogla ti je " (M k 5 34 ; 10 52 ; Lk 17 19) . Prema Marku, odsustvo vere prepreka je i je ju uda
(6 5) . Zaista, bez vere nije ni bilo ogue shvatiti da su uda ila z ak da je tu Bog a delu, a
everova je je odvelo eke do zakljuka da je Isu s saraivao sa Sata o M t
.
U sloe o
euso o od osu duha i tela vera" je esto ita deo izlee ja i e a suti skog
razloga da pretpostavi o kako Isus , koji je z ao ta je u kome bilo" (Jn 2 23-25) , nije ovo
razu eo. Ali , vera o kojoj eva elja govore prevazilazila je jed ostava zahtev da se i a povere ja u
isce- litelja. O o to je Isu s traio ije ila predispozi ija za izlee je, ve ezuslov o prihvata je
potre e za linom pro- e o i volja da se prihvati Boiji ai postupa ja. )a o - liti Isusa za
is elje je ilo je z ak ovakve vere, ije se dalje posledi e jas ije izriu u para ola a. U to s islu se
svrha uda ije
ogo razlikovala od svrhe para ola: o i a koji su bili voljni da veruju Bogu mogli su
postati izraz otkrive ja, dok su o i iji su u ovi ili zatvore i za takvu ogu ost lako ogli od a iti
uda kao trivijal osti.
196
CARSTVO
BOIJE NA
DELU
Drutvi a su oduvek ila potre a pravila i propisi da reguliu po aa je svojih la ova. Ta pravila
esto su aprosto rezultat iskustva o to e kako se to aj olje oe ui iti. Po ekad, kao u ekoliko
zakonika drevnog Srednjeg istoka, ona proizlaze iz sistema religijskih verovanja. Dru - gde, kao u
Staro zavetu, i a o eavi u jed og i drugog. Od o s iz eu aslee ih o raza a po aa ja i
stvarnih ljudskih potre a lako oe postati sloe i pro le atia . Do Isusovog vre e a
ogi
spe ifi i zako i Jevrejskih svetih spisa, ako e i svi, s atra i su zastarelim usled promena koje su
zadesile kulturu palesti skog drutva. Tora je predvi- ala iz os ova drugaiji o lik orga izova ja
drutva u od o- su a o aj koji je ael o dozvoljavalo Ri sko arstvo, koje se i sa o oralo
prilagoavati i iz ova tu aiti ne bi li odgovorilo na izmenjene prilike. Osavremenjivanjem Zakona
poeli su se sa veliki za oso
aviti fariseji, koji su uoili potre u za pro e a a kako i ljudi,
suoe i sa ovi izazovi a us ere i protiv jihovog ai a ivota u eli i astavili da potuju
tradi iju. U aelu, o i su do ro o avili posao, a a os ovu svih raspoloivih dokaza i i se da su ih
ljudi visoko e ili, ak iako je jihove stroge zahteve po ekad ilo teko ispotovati.
Isus
se
sukobljava
sa
judaizmom
Fariseji su ili ljudi sa koji a se Isu s ajee suko ljavao. Da a ji

oe se
itao i a eva elskih pria
197
oprostiti pretpostavka da su upravo ovi ljudi li o odgovor i za sve to se u jevrejsko drutvu

iskvarilo i da se judaiza toliko udaljio od prvo it ih s er i a starozavet e vere da je Isu s u o
orao doi u suko sa ti . Tako to po ekad izgleda hria i a za koje su eva elja i apisa a
kraje
. veka, jer su se jevrejske zajed i e u gradovi a poput Ri a i Efesa esto pose o trudile da
oteaju ivot Crkvi. Nije teko razu eti istorijske i so ioloke razloge za ovakav a tago i- zam.
Teoloki, euti , ije sve tako jed ostav o. Vei a religioz ih Jevreja i ala je iskre u i s a u
veru u Boga i oda- o se trudila da potuje Toru kao deo svog odgovora a o o to je Bog ui io u
ivotu jihove a ije. O i isu ili legalisti koji su pokuavali da u e juju Boga sopstvenom moralo do roto , ve iskre i i otvore i ljudi veo a posvee i.
Sa Isu s je, izgleda, zadovolj o uestvovao u ogoslu- e ju lokal ih si agoga, i to redov o, to
verovat o e i i- io da se iz os ova razoarao o i to se u ji a odvijalo. Mod a zato i
iz e auje to je o tako rzo uao u estok su - ko sa ovi ljudi a za koje se oglo oekivati da
mu budu prirod i savez i i. To o e su rasprave o veri i )ako u ile u kore u svega. No , eslaga ja
u vezi sa verskim pitanjima postala su tako spor a sa o stoga to su aglaavala pro le drutve og raslojava ja u utar zajed i e. Stepe do kog je eko o - gao ispotovati raz e verske
propise postao je erilo jegove u utar je vred osti, pa o i koji su sa pu o o zira potovali sva
pravila isu hteli da i aju ilo ta sa ljudi a erev o- s i u pridrava ju )ako a. Potovao i
)ako a s preziro su gledali a druge kao a arod ove ze lje", koji su u stvari ili graa i drugog
reda. Iz eu ovih dveju grupa ilo je alo eposred ih ko takata, a religioz iji ljudi su ael o
prezirali ove koje su s atrali duhov o iskvare i i ii .
U sve u ovo e udela su, zahvaljujui ra ijoj jevrejskoj istoriji, i ale i raz e zateg utosti, a
nacionalnoj i pri- vrednoj osnovi, a Galilejci i Samarja i ili su eu jihovi glav i uzro i i a u
to pogledu. Sa arja i i Jevreji ogli su vekovi a ra ije i ati ekog zajed ikog pretka u a io alo pogledu, ali do ovog vre e a o i su postali eu oljivi protiv i i jed i drugi a. t o se tie
ortodoks ih jevrejskih ver ika, Sa arja i isu u jihovi oi a ili ita olji od
Sinagoga
Si agoge su ile
predstavlja
es a sredita jevrejskog ogoslue ja, a
oge su ujed o ile i kole. Ovaj rte
utisak jed og u et ika o to e kako je jed a takva Graevina izgledala

u Isusovo vre e. M oge si agoge,
euti , isu ile tako rasko e
Dvorite
Ruevi e si agoge u Kaper au u. Graevi a verovat o datira s kraja

2. veka, ali je Gotovo izvesno podignu- ta na istom mestu Gde se nalazila ona u kojoj je Isus
pouavao.
Koveg ta er akla sa
svicima Jevrejskih svetih spisa.
Predikao i a u sreditu si agoge apravlje a

od drveta. Odatle su se itali Sveti spisi
\()()
ostalih inovernih naroda, jer su tvrdili da je hram koji su po- digli za sebe na Gori Gerizim jednak po
statusu sa Hra o u Jerusali u. U po ee u su s atra i i gori a od i over ih a- roda, udui da
su imali priliku da prihvate ortodoksni judaizam i odbili su to. Ist o tako su i GalileJci bili prezreni kao
ajo i iji oportu isti, volj i da uruju sa svaki dok od toga i aju koristi. So ioloki gleda o,
religioz i ljudi koji su se ajvie suprotstavljali Isus u ili su iz redova sred je graa ske klase, koji su
bili sklo i to e da sve ostale ljude s atraju ii a od se e. Kada je Isu s ukrstio sa lje sa kul- turnim
esta li e to u Jerusali u, izves i fariseji od a- ili su jegove sled e ike uz ko e tar: Ov a
gomila ne poznaje Zakon Mojsejev i prokleta je od Boga!" (Jn 7 49.52) . Spisi ka- s ijih ra i a sadre
sli e izjave koje, pri era radi, o javljuju da pravi ver ik e oe iti gost kod ekoga od ljudi ove
zemlje niti takve sme primati kao goste " {Oezsi 2.8. Kad i a o posla s takvi dalekose i
zabranama i njima obu- hvae o osudo , teko je razgra iiti isto verska raz atra- nja od
so ijal ih i a io alistikih predrasuda.
Ak o je ovo ai a koji su se pre a ljudi a sa sela ophodili religioz i sta ov i i gradova, o da e
iz e auje to ih je Isu s privukao. Njihov o jedino religiozno iskustvo poznato odranije bilo je to da ih
je religija potcenjivala. Nji h su rutinski onesposobljavali i zloupotrebljavali ljudi na vlasti - ali Isu s je
preokre uo situa iju od osei se pre a jima kao ljudima vrednim pred Bogom i drugim ljudima.
Drugi bi
Fariseji kritikuju ue ike ilto trgaju it o klasje u su otu Mk

1822). Sa jedne devetnaestovekovne
gravire.
200
i
ali eko esto u svo siste u da su ovi dopuzali do jih skrha i, ispovedajui svoje grehe i
traei oprotaj a po e- kad i jesu: uve i ra i Aki a otpoeo je ivot kao jeda od
ljudi ove ze lje" , ali Isu s se aktiv o upustio u ko takte s takvi ljudi a kako i podelio s ji a
njihovu ugnjetenost i tokom toga ih otvorio za nova shvata ja Boga. Mod a su o i ili pogre a"
vrsta ljudi, ali ili su i ljudi koje e Bog doekati do rodoli o . Kratko para olo o fariseju i ari iku sve je ree o: Sv i koji se uz ose ie u ie i, a svi koji se e u iavaju ie uzvie i" L k
14).
Nikad ije tre alo da ude teko protu aiti Isu - sov o iaj da dolazi u dodir sa epriklad i
sveto , u s islu jihovog euspeha u pridrava ju tradi io al ih propisa svog aroda, ali jegovo
i sistira je a postavlja ju izazova pred ai a koji je esta li e t postupao eposred ije
aglaava eru do koje je o iskre o izgu io razu eva je za uo iaje i pristup duhov osti. U jed oj
od prvih pria u Jova ovo eva - elju Isu s odlazi u Hra u Jerusali u, uzi a i i isteruje trgov e i
bankare napolje (2 13-21). Oni su imali pravo da budu o de, arav o, ada je to ilo s dopute je
ovijeg datu a, e
ogo pre vre e a prvosvete ika Kajafe, a sa ilje da se podriju ostale tr i e
postavlje e izva zidi a Hra a a Masli ovoj gori. Najvei roj Hra ov ih ogoslue ja o u hvatao je i pri oe je rtve, to je z ailo da su ver i i iz grada orali kupiti ivoti je po prispeu u
Hra , a poto je sve u to i a eke veze s Ri lja i a io za ra je pristup u utar Hra a ukljuujui i jihov ova - morali su priba- viti o red o dopute u o etu pre ego to pristupe
kupovi- i. Tak o su i ljudi koji su prodavali ivoti je i o i koji su e jali ova pruali koris e usluge.
Isu s ih je, euti , isterao, dovodei ti e u pita je vid religioz osti koji veru pretvara u robu koja
oe da se kupi, proda i ude pod ko trolo sa ovolj ih eksperata. Ostala eva elja opisuju ga
kako ovo i i pred kraJ svog slu ova ja M t
-13; Mk 11 13-18; Lk 19 45-48) , ali Jovan to stavlja
a poetak, jer je ti e tako jasno istak uta priroda suko a iz eu Isusa i verskog esta li- e ta.
Isu s je io u ee da svako, a koliko o ia io, oe i ati eposreda pristup Bogu, to z ai da
ljudi moraju iti va iji od pro edura, ez o zira a to koliko poto-
201
vani i as i ili. ak i kada je jed a e a ila uhvae a u prelju i, Isu s je od io da je osudi, izazivajui
je e tuitelje rei a: O a j od vas koji ije poi io ijeda greh eka a i a ju prvi ka e " J
1- . )a ljude koje je drutvo izolo- valo i koje religioz i ljudi isu s atrali ita vred iji od pti a i
ivoti ja koje su pri osili a rtvu, zaista to jeste ila do ra vest kada i je ree o da vrede
ogo
vie od
o- gih vrabaca" (M t 10 31).
Isu s e sa o da je osporavao suti ske stavove o prirodi istinske duhovnosti nego je, isto tako,
osporavao i neke od centralnih odredbi samog starozavetnog Zakona. Pi - tanje proslavljanja subote
iz ija a povri u ve a prve dve- tri stra i e Markovog eva elja i ikada u potpu osti e e- staje
iz vidokruga i posle toga. Isus a su verski poglavari otro osudili kada je i sistirao a is eljiva ju ljudi
subo - to ili dopustio svoji ue i i a da u iraju klasje useva dok su hodali kroz it o polje M k
23-28 ; 3 1-6) .
Ov o je predstavljalo vie od rasprave o jednom dru - tve o o iaju. Potova j e su ote kao da a
od ora ilo je sveti ja i o uhvae o jed o od Deset Boijih zapovesti, to je z ailo da se zas iva
na samom stvaranju. Prema Sta- rom zavetu, sedmog dana trebalo je da se ljudi odmaraju, jer
Ja, Gospod, stvorio sa ze lju, e esa, ore i sve u ji a, ali sed og da a sa se od arao" Iz l
20 11). U Isusov o vreme neki od verskih znalaca zanimali su se, pre svega, upravo defi- nisanjem
toga ta se sve s elo raditi su oto . t a z ai od - marati se, ili, ta ije, ta z ai od arati se tako
da se ispotuje su ota? Kako pre a shvata ju Jevreja da ije otpo- i jao u po o i trajao do po oi
ared og da a, ve je trajao od zalaska do ared og zalaska su a, ko i ogao da odredi kada
ta o poi je i zavrava se ilo koja su ota? Rasprava o ovo drugo pita ju dovela je do stvara ja
svakovrs ih ud ih pripre a da i se osiguralo kako ljude su ota e i zatekla u poslu ako i su e
iz e ada zalo. U jed o prethod o po - glavlju pomenuli smo pravilo koje odreuje su ot j i
dan ho - da kao .
lakata, ali i to je ilo a je pre iz o ego to se oe ui iti udui da su
eksperti o pita ji a )ako a razradili ai da se prevali i dalji put, a da se )ako zapravo e prekri.
i ili su to tako to i eku taku uda-
202
lje u .
lakata od eije prave kue oz aili kuo " za tu su otu , oda tako to i prethod ih
da a od eli a to esto eto a ir i a. Pot o se s atralo da se su ot j i da hoda" eri poevi
od kue, to je ovakav potez s prav og gledita davao zako sko pravo da se te su ot e prsvali ar
4.1
lakata, ako e i vie!
Isti tip izopae og do ilja ja ogao se pri e iti i a druge propise, tako da je o i. a koji su z ali,
bilo mogu- e da prekre zako a da ga se teorijski ipak pridravaju. I ajui u vidu praksu poput ove,
Isu s je imao valjanih razloga da zapita zato se s atra greho is eliti ekoga u su otu M k
.
O o to je tre alo da ude da od ora preesto je postajao izgovor ljudi a iz viih slojeva drutva
da ga upotre e kao siste koji je ji a koristio, a da to isto za eraju drugi a ije se shvata je
razlikovalo od njihovog. Lzude su gu- ili jihovi sopstve i propisi. Ali, Isu s je to preokre uo,
i sistirajui a to e da Boije gleda je a stvari ljude stavlja a prvo esto, a usta ove i o iaje a
drugo: Su ot a je stvore a radi ljudi, a e ljudi su ote radi" M k
.
Ovak o eto ije io usa lje pri er. Ist o se dogo - dilo i sa obredima pranja i jedenja hrane.
Vekovima ranije prvosvete ik je orao da opere ruke pre ulaska u ski iju' radi ogoslue ja Iz l
;
, ali do Isusovog vre e a ovu praksu su usvojili i
ogi po o i ljudi kao deo svog
svako- d ev og ivota, pa su redov o prali ruke i ujutro usta u, kao i pre o roka. Ov o nisu radili iz
higije skih razloga ve iz religioz ih po uda kako i osigurali svoju o red u istotu. Sta- rozavetni
zako i isu ita od ovoga zahtevali, ali to je ti vie prostora ostavilo kas iji pravilopis i a koji su
razradili ak i propise sa ta o utvre i pojedi osti a o to e koji deo ruku tre a da se opere
kako i se ouvala o red a i- stota. Kada se sve to isko i ovalo sa ve sloe i propisi a o
jelov iku iz sa og Starog zaveta, o da su i jed ostav e stvari poput ishra e postale ogui izvor za
dugotraj a verska spore ja. Kada su Isusa optuili da se ije pridravao svih ovih propisa, o se ije
upustio u raspravu o tome. Jednostavno
* ator. - Prim. prev.
203
je odgovorio itirajui K jigu proroka Isaije da su, pre a jegovo

iljenju, takvi propisi samo
nepotrebni dodaci Sve- to pis u: V i ste ostavili Boiju zapovest i drite se ljudskog preda ja" M k
. Kak o i dodat o istakao svoju rav odu ost pre a takvi stvari a, astavio je govorei da,
pre a jegovo
ilje ju, prave stvari koje oveka i e eisti jesu stvari kao pohlepa, o a a,
edoli ost, zavist, kle- veta, gordost i ezu lje" M k
. Nek o oe izgledati kao savre
praved ik zato to potuje raz oraz a sit iava pra-
Isu s s e susre e s a ljudim a
U sva etiri eva elja Isu s je predstavlje kao eko ko se vie za i a za ljude ego za ideje. O ije
i ao strplje ja za teoloka epidlae ja verskih z ala a, iti je ario da se
ogo uputa u
apstrakt e rasprave, a ije ga pose o za i alo i isto intelektualno znanje njega samog radi. Sav
jegov ivot io je usredsree a ljude i jihove potre e.
Eva elja slikaju
oge ivopis e a kratke opise Isusovog rada eu ljudi a kako igra sa njima,
pije sa njima, dok je u neobaveznim razgovorima sa nji a u polji a ili a tr i a a - ali uvek sa
izgledo da u jihove ivote u ese is elje je ili o ovu, upuujui ih a Boga i Carstvo. To to je Isus
uzi ao uea u tako
ogo o i ih" stvari s esta ga je kao drugaijeg izdvojilo od drugih verskih
uitelja. To , ipak, ije ilo jedi o to je k je u privlailo ljude za koje se o i o s atralo da su vrlo
eprihvatljivog po aa ja iz verske perspektive. Bilo koja od
ogih pria oe se oda rati da
pokae zato je Isu s ple io toliku pa ju. Ipak, jed a pose o do ro o jedi juje i ukrta toliko
ogo te a da prua sveo uhvat iji odel od vei e ostalih. To je pria iz J o to e kako se Isu s
susreo sa jed o e o kraj ekog u ara, pod okol osti a koje su vrlo alo o eavale, i kako ju je
pozvao da prihvati jegovo ue je, a o a e sa o da je ovaj izazov prihvatila ego je otila da ga
podeli i sa drugima iz svog sela.
Jed a od oso e osti ovog susreta koja veo a iz e auje jeste jed ostav a i je i a da se Isu s
uopte aao a to
estu. Ak o i a o u vidu o iaje tog do a, ita se ovde ije uklapalo u jih.
O i o se islilo da e e isu sposo e da udu pouava e od verskog ravija, pa je i relativ o
prosvee iji uitelj kao ra i iz . veka, Jose e Joha a , koji je spre o doekivao u svo do u
besku ike i siro ahe, ipak savetovao: N e priaj sa e a a... O aj
204
vila i propise, dok iz egava os ov i starozavet i zahtev: Vo - li Gospoda Boga svoga" i Voli li jeg
svoga kao to voli se e sa oga" M k
. Ak o su eki od la ova Isusov e porodice bili
fariseji, kako smo nagovestili u nekom od ranijih poglavlja, to i lako oglo da o jas i zato je o
tako do ro poz avao tu vrstu eiskre og po aa ja, ada to ije ila, ar koliko se z a, i zva i a
politika fariseja.
Nema sumnje da je Isu s osporio neke od najosnovnijih iidova jevrejske prakse svoga vremena. Tora
je svakako predvi-
ko razgovara sa e a a avlai a se e zlo i za e aruje prouava je )ako a. a a kraju e aslediti

Gee u" A ot . . Bilo je vrlo eo i o da verski uitelj poput Isusa uopte shvati oz ilj o eku
e u. A, ova je ila jo i Sa arja ka, pripad i a skupi e koju su Jevreji rzeli vie ego ilo koga
drugog.
Postoji izvesno neslaganje o tome ko su zapravo bili ('amarjani novozavetnog doba. Mogli su biti
poto i polujevrejskog paroda koji se usprotivio uvoe ju strogih verskih propisa kada su se jevrejski
prog a i i vratili u Jerusali iz Vavilo a, jo u . i . veku pre Hr . Verovat ije je da su ili eka ova
sekta astala u da i a pred sa poetak hria ske ere. U svako sluaju, po o i Jsireji isu
visoko e ili Sa arja e. Ovi su i ali sopstve e o iaje
i verske i graa ske i sopstve a ogoslu e a esta. GBihova e lja alazila se iz eu Galileje i
Judeje, a da i doli iz jed e u lrugu, strogi potovao i )ako a irali su dugu o ilaz i u, isto o od
reke Jorda a, radije ego da se izloe riziku zagae ja ako i putovali kroz Sa ariju. Isu s ije i ao
ovakvih inhibicija. On nije aahtevao da se ljudi sastaju sa njim samo na teritoriji na kojoj se on
am oseao ez ed o, gde je o i ao ko trolu i ogao da opredeli ishod. Isu s je odlazio a

esta gde je zaista ilo ljudi i volj o se i io sla i i ra jivi kako i stupio u razgovor sa ji a.
Okol osti iz ove prie pokazuju koliko daleko je Isus io spre a da ode u ispoljavanju svoje
ra jivosti. Bu ar se alazio a udalje oj padi i rda, da je io vru, Isus je io oaj o eda - a ta
,1.1- a je ila jedi a koja je i ala posudu kojo se ogla zahvatiti voda! To je ila e a koja je
imala dosta iskustva u od osi a sa ukar i a i, kako se pria razvija, ispostavlja se da se udavala
pet puta, a da je sada ivela sa esti
ukar e . M ogo su je puta ukar i aloupotre ili i
posled je do ega joj je ilo stalo, a ovo udalje o
estu, jeste da joj se to dogodi jo jeda iut.
Isus je z ao da razgovara sa dvostruko epovolj o oso o . I odakle je poeo? Od sa og poetka
205
ala s rt u kaz u za prelju u; svakako je podsti ala a po - tova je su ote i i sistirala je a to e

da hranu treba jesti samo u skladu sa propisa i ogra ie ji a. Kada je Isus , a- vodno, sve ovo
za e ario, pa i vie od toga, prirod o je da su o i koji su pokuavali da osta u dosled i stari
tradicijama u njemu jednostavno prepoznali jeretika. U pogledu tradicionalne verske prakse Isu s i
jeste bio jeretik, jer se u pozadi- i svih ovih razlikova ja u ilje ju alazila i razliita teologija sa iz
os ova drugaijo predstavo o Bogu. Isu s i-
Isus je ia o uz ju. Prvo, otkrio joj je ta u je potre o: io je oaj o eda . I vie od toga, bilo mu
je potre o eto u e u u je ogla po oi, pa ju je upitao da li i u dala alo vode. Ov o ga je
svakako stavilo u poloaj sla ijeg, ali postupivi tako, ogao je da pokae ovoj e i da je o a oso a
koja vredi. Ona je odmah primetila da se z iva eto eo i o: u esto pridike koju je ogla
oekivati i optu i z og svega to s jo u vezi ije valjalo, razgovor je postao dvos era . tavie,
pred jo je stajao ravi koji je zaista hteo da je saslua - ju, e u i Sa arja ku - i koji je bio spreman
da joj postavi pita ja i paljivo saslua je e odgovore. Jed a od taj i Isusove privla osti za ljude u
epovoLjNo poloaju ila je i t a to je o u eo i da saslua: i ao je vre e a da uje o o to su
eleli da kau.
Ne samo to, nego je Isus bio spre a i da prati o o to je e a i ala da kae. O ije astojao da joj
iz ese
otvo apstrakt ih ideja, ve se usredsredio a pita ja koja je sa a e a postavila. Isu s je
uvek odgovarao ljudima u skladu sa njihovim potrebama i polazio odatle gde su se oni nalazili. Kada
se susreo sa ri ari a a o ali Galilejskog jezera, govorio je o ri i. Sa ogatae , pred et razgovora
io je ova . Sa ovo e o
a u aru povod za razgovor ila je voda. Sledio je strategiju
prilagoava ja. Isu s ije io prevashod o usredsres a poruku ego a ljude.
Hria i su esto ili u eprili i zato to Isusova poruka ije izree a isti re iko za sve. Mo e
iz e aditi spoz aja da je Isus sa o jed o po e uo po ov o roe je" J
, ili zatraio od
ekoga da proda sve to i a" M k
. Isus je z ao da e jegova poruka iti oz ilj o shvae a
jedi o ako j e it a za oso u kojoj je upue a i situa iju u kojoj je izree a.
Ispostavilo se da e a ije od ah Isus u iz ela svoje ajdu lje potre e. Mod a se jo oseala
ugroe o svoji ra iji iskustvi. a da i se toliko oslo odila. Isus je, euti , eo i o do ro to
uviao. Jed o ra ije esto kod Jova a avodi da je ..poz avao
206
je shvatao Boga kao neku apstraktnu silu koja je zahtevala po - tova je strogih propisa, ve kao
li os o ie sa koji su ljudi ogli i ati od os ispu je lju avlju i od os koji ih je s aio. Posledi e
svega ovoga videli s o u para ola a koje je Isu s priao i stoga to je Isu s i ao holistiki pristup
duhovnost i - dotakli smo se ve i ekih etikih posledi a jegovog ue ja. O i koji tvrde da i aju iv
od os sa Bogo
oraju isto tako voleti i svoje li je. Moraju se starati i za ljude od ae e od
drutva i ri uti o do ro it i jed i
sve ljude i iko ije orao da posvedoi za drugoga; jer je sa z ao ta se u svako e alazi"
. Ostala eva elja iz ose sli e tvrd je. Luka esto pre osi e sa o Isusovu otvore ost pre a
svi otpad i i a od drutva jeda Sa arja i je ak postao i ju ak jed e od Isusovih para ola u Lk
10 25- , ve i i je i u da se Isu s sves o osla jao a svoje i tuitiv e uvide kako i pri e io svoju
poruku a rige svojih sluala a. To se dogodilo i ovde. Isus ije odra ije poz avao porodi e prilike
ove e e, ali kada ih joj je otkrio do takvih detalja, o a je ila sigur a da je o prorok" oda ak
i o aj prorok" koga je ajavio Mojsej .
Produ ivi e i o shvata je, Isus je sada io u poloaju jedi stve og povere ja da postavi pred ju
izazov prihvata ja jegovog ue ja. To je oduvek io Isusov stil. Iako su volja za promenama i
prihvata je Boijeg oprotaja ili os ov jegovog shvata ja Carstva Boijeg, o ikada ije ljude
iz everio. Kao to je postupio sa Petro
a o ala a Galilejskog jezera, tako i sa ovo e o
ije
progovorio o je oj gre osti. O a je i sa a ila sves a svoje epodo osti, ali upravo zato to joj je
Isu s dao vre e a i prostora da se sa ti iz ori a svoj ai , o a se zadovolj a vratila u selo da
podeli svoje iskustvo sa svojim prijateljima. Za takvu osobu - e u oda ak prostitutku) i
Samarjanku - ovo je zaista ila do ra vest. Isusov o iaj da a ovakav ai postupa sa ljudi a koje
su drugi verski uitelji prezirali ila je jed a od stvari koje su ga aposletku dovele u oz ilja suko sa
vlastima. Ne samo da je njegovo ue je predstavljalo pret ju za eke od egova ih verskih ideja, kao
kada je
ukorio strogost u potova ju su ote ili pre e regao propise o ishra i
ve je i jegovo po aa je podrivalo prihvae e or e drutve og podvaja ja, vred ujui
otpad ike isti aro koji se suprotstavljao verski uitelji a. O i i ljudi a ije ilo teko da
poveruju da je eko takav, ko ih je uzdigao i dao i da se osete potvre i a i vred i a, orao i ati
pose o esto u Boiji pla ovi a.
207
drugih. U Isusovo ue ju drutve a riga proistie iz li- ne duhovnosti podjednako izvesno i

prirod o kao to posle da a dolazi o.
Stil
Isusovog
etikog ue ja
Vrlo je jed ostav o uvideti ishod Isusov e etike. Ali , zato i Boiji ljudi tre alo ovako da se
po aaju? t a je os ova Isusovo g etikog ue ja i kako se o a oe ajbolje razumeti? Naravno da
nije sasvim lako govoriti o Isu - sovoj eti i izolova o od ostatka jegovog ue ja. Sveukup o jegovo
ue je o Bogu i Carstvu Boije i a u se i i etiku di e ziju, dok je Beseda na gori (M t 5-7) , za koju
se uglav- o
isli da je ajsveo uhvat ija z irka etikog ue ja u utar eva elja, u isto vre e
puna i teologije. Ipak, ova takozvana
eseda" zaista prua do ru sliku o
ustanovi.
estu koje etika zauzi a u ovo
drutvu koje je Isu s doao da
Pr e ego to pogleda o sa sadraj Besede a gori, ora o prvo da raz otri o koji je aj olji
ai da razu e o to to Isu s u joj kae. Ov o je va o pita je jer je oigled o da se ai a koji
Isu s izlae svoje ue je a ovo
estu razlikuje od ai a a koji i o i i ljudi ogli izraziti iste
za isli. Ka o do ar uitelj, Isu s se, razu e se, posluio o i jeziko i for o izraza koji i ajlake
mogli nadah- uti ljuds koji su prvi sluali kako pretvara svoje ue je u prakti e postupke u
svakod ev o ivotu. Bar tri razliita sredstva se javljaju u ue ju koje sadri Beseda a gori.
Veliki deo esede je poetia , ada e predstavlja o u vrstu poezije koja je vei i da a jih
itala a eva elja poznata. Poezija pisana na engleskom jeziku zavisi, u pogledu uti- ska koji
ostavlja, od rime ili akcenta, dok se jevrejska poezija zasnivala na saobraznosti misli. Prema tome da li
se ova sao- raz ost zas ivala a sli osti ili razli i, ogle su postojati dve os ov e vrste poezije.
Uz i o, a pri er, sledeu izjavu iz Mt , koja se poetski oe uo liiti a sledei ai :
Ne dajte svetinje psima;

i ne bacajte bisere svoje pred svinje.
208
Ov o je prava jevrejska poezija u kojoj drugi stih pona- ilja isao iz prvog sluei se drugaiji
predstavama. Upra- io ovakav o lik poezije aziva se si o i i paraleliza i IMa
ogo pri era za
njega u Psalmima i drugim poetskim de - i a Starog zaveta.
Drugi tip jevrejske poezije poz at je kao a titetiki paraleliza ", a i za jega i amo primer u Mt 7
17:
Svako zdravo drvo daje do ar plod, a ravo drvo daje zao plod.
Sli a pouka daje se u o a stiha, ali ista isao iva izrae a upotre o
ko epta. I ova teh ika se esto susree u Staro zavetu.
ak se i Molitva Gospodnja (M t 6 9-
dva potpu o suprot a
oe poet-
| ki urediti a sledei ai :
Oe a a e esi a
eka se sveti i e tvoje eka doe Carstvo tvoje
na zemlji
kao to je a e u.
Daj nam danas hle
i oprosti a
neka bude volja tvoja
a svakod ev i
dugove ae,
kao to i
i oprata o
du i i a ai ;
I e uvedi as u iskue je
no izbavi nas od zloga.
Jo jed a uo iaje a odlika Isusovog ue ja jeste i stal a upotre a slikovitih predstava.

Po ekad to oe i ati o lik prie, kao u para ola a; drugde oe iti re o pojedi- pa i ,
ivopis i pri eri a oda ra i iz svakod ev og i- ota. To se dosta razlikuje od uo iaje og
ai a iz oe ja stikih stavova kakvo su sklo i ljudi u kultura a u koji a kao izraz za to
preovlauje tvrd ja i u koji a i se o eti i razgova- ralo a apstrakta ai . Nasuprot to e, Isu s se
uvek avio ko kret i stvari a. U esto da kae: Materijaliza
oe iti prepreka duhov o
razvoju", o je rekao: Nik o e oe sluiti dva gospodara... Ne oete sluiti i Bogu i ov u M t
24) .
- Isu s je, isto tako, teio preuveliava ji a u izraava ju, sluei se hiper ola a da istak e poe tu.
Pri era radi, rekao je da i jegovi ue i i a olje ilo da iskopaju se i oko ego da poi e
preljubu, ili da bi im bilo bolje da
209
odseku sebi ruku nego da e ugode Bogu M t

da ui i ilo ta od to - ga, ve se posluio ovi
sluao e koliko je oz ilj a jegova poruka.
. Oigled o da ije islio da iko tre a ukval o

eo i i jeziko da ostavi du ok utisak a svoje
Va o je da, dok raz atra o Isusov o etiko ue je, uoi o ove razliite teh ike, jer e a
prepoz ava je ovih razliitih o lika esto po oi da osvetli o ta o o o to je Isu s a eravao da
kae.
BOG
moralni imperativ
Isusov o etiko ue je e oe se odvojiti od jegovog ue ja o Carstvu Boije i zahteva i prilika

koje se nude oni- a koji ele da se poistovete sa ai o
a koji Bog postupa. Vrlo je teko shvatiti
Besedu a gori ako e razu e o je u zas ova ost a od osi a s Bogo koja proi a sve je e
savete.
Svi etiki sistemi imaju osnovnu pretpostavku iz
koje se razvija sve ostalo. Isusov o etiko ue je zas iva se a o javi da se Bog, koji je sve stvorio i
koji je delovao u istoriji i iskustvu Izraila, oe spoz ati a lia ai , i da po aa je o ih koji se
posvete to spoz ava ju o da postaje prirod i rezultat jihove upoz atosti sa ai o
a koji Bog
postupa.
U suti i, ovo ije ilo ita ovo kao to i se oglo ui iti, jer je jevrejsko Sveto pis o ve
promovisalo dve jednostavne moralne postavke koje su osno v i Isusovo ue ju u Novo zavetu.
ljudsk a dobrot a preuzim a svoj e osobin e o d Bog a
Sredi je esto u kodeksu svetosti u Staro zavetu zauzi a izjava Biete sveti jer sa ja Gospo d
Bog va svet" Lev
. Etika erila za koja se oekivalo da e i Boiji ljudi teiti ila su, u stvari,
odraz Boijeg karaktera. Bi lijski oral preuzi a svoje uzore iz oa skog vla- danja: ljudi treba da
se po aaju o ako kako se po aa Bog.
210
Jed o od ajoso e ijih Boijih dela ja u iskustvu Izraila io je izraz jegove ezaslue e i ezuslov e
lju avi ire a ji a. Pria iz arod og preda ja kae kako je Avraa
io prizva iz Mesopota ije i
kako mu je data nova domovina,
|k- z og ekakve oral e ili duhov e ad oi koju je o
to se Boija lju av usred-
ogao posedovati, ve jed ostavno stoga
| rsdila a jega. )ati je astao Izrail, iz lo ih iskustava Izlaska i o oga to u je usledilo, e zarad
njihovog moral- p o g savre stva ve aprosto iz stara ja ri og Boga, i a os ovu tih ezaslue ih
i ova Boije do rote pred ljude su
P0< tavljeni i izvesni zahtevi.
Ov o postaje jas o ve u uvod oj ree i i Deset Bo- ijih zapovesti: Ja sa Gospod Bog tvoj, koji te
je izveo iz egipatske ze lje, iz kue ropstva" Iz l
. Ov o je ilo te- elj o aelo na kome su
zas ova e sve ostale zapovesti: ljudi su ji e podstak uti da uzvrate lju avlju i poslu ou a opo
to Bog ve ee ui io za jih. Isti predloak oe o pro ai i a drugi
esti a u Tori: Pa tie
da si bio rob u zemlji egipatskoj i da te je Gospo d Bog tvoj izbavio; stoga ti danas zapovedam ovo "
(Pn z 15 15) .
To stoga" ilo je od sredi je va osti i iskovalo jas u vezu iz eu verova ja o Boije karakteru i
oekiva ja o po aa ju ljudi. Etika ovog Saveza astavila je po isto o ras u kao osnovi moralnog
dela ja. Upada u oi, a pri er, da kada se Pavle, hotei da zaustavi prepirke u rkvi u Fi - lipima,
pozvao e a o ia zdrav razu koji
i razreio pro le , ego a istu ovu za isao da Boije
po aa je predstavlja uzor ljudskom (Fi l
. To priliko je skre uo pa ju a ai a koji je
Isusov o roe je u telu predstavlja\ vid rtve Boije, koji ss rodio u ovo svetu u li osti Isusa iz Nazareta. )ati je astavio i iz eo ovo
kao os ovu oral e poruke upue e svoji itao i a: zato to se Isu s ee odrekao svega radi jih,
o i tre a da udu volj i da r - tiuju svoju ego e tri ost kako i u ugodili.
To to Boiji karakter kao svetog Boga i ri og roditelja proi a sve us je o o aa ju u Bi liji, i a
nekoliko va ih prakti ih posledi a a po aa je hria a.
Podarilo je hria i a veliki stepe osetljivo- sti a oz ilj ost greha. Kada su ljudi suoe i sa
svetim Bo -
211
gom koji je voljan da da izraza svojoj bezuslovnoj ljubavi na do - brobit onih koji niti su marili za Boija
erila iti su ih potovali, o i o da shvataju koliko se li osti jih sa ih razlikuju od Boije. U istoriji
hria skog preda ja ova svest o euspehu oveka da ivi u skladu sa Boiji
ai o postupa ja
povremeno je postajala sredstvo za gomilanje krivi- ce kod ljudi. No , za Isusa prepoznavanje greha
nije bilo ogra- ie o sa o a li o zloi je je. Upravo je ajtipi ije da o o uopte i ije otpoi jalo
zloi je je jed e li osti, ve eprilika a o ih o koje se ogreilo epravi i situacijama u kojima
su se ali. Stal o se Isu s susretao sa ljudi a iji su ivoti ili upropae i posledi a a greha i,
u esto da zahteva da se o i s atraju odgovor i a za svoju osudu, o i se a jih saalio
priz ajui da su se ljudi esto susretali sa zli koga i a u svetu e sa o o da kada o i sa i ui e
eto loe ve i kada se eko drugi ogrei o jih. )a Isusa je greh io vei pro le od zlih postupaka
jed e li osti. Sledei uvide tradi io al e jevrejske prie o padu, o je a greh gledao kao na neto
to je i alo uti aja a itav kos os i zahtevalo podjed ako sveo uhvata pristup u o rau ava ju
sa ji . To e z ai da je Isu s od a ivao pojedi a u odgovor os t ljudi. Us eravajui ljude u
drugo prav u, jegova poruka je ee predstavljala uverava je da o i, uz Boiju po o, ogu iti
ovlae i da preuz u odgovor ost za sopstve e ivote, radije ego da preuz u osudu zato to su
jihovi ivoti ili otee i greho i jegovi posledi a a.
Sledstve o ovo e, hria ska do rota i a u i- nozna svojstva koja nadilaze kvalitet ovog
sveta i redovn o nadvisuju zahteve zdravog razuma. Ona vrsta davanja sebe koju je Isu s sagledavao
kao Boiju oso e ost preporuiva a je za os ovu prakti og delova ja uvek iz ova. Neko
ogato
oveku oglo se rei idi i rasprodaj sve to i a i razdaj siro - asi a" M k
, dok su ue i i
podsticani da hodaju i dve milje ako bi ih rimske trupe primorale da nose svoj teret jednu milju i da
okre u i drugi o raz " i do ri uzvrate a zlo M t
. Ovak o eto ilo i prili o
erazu o, ak apsurd o, sa sta ovita vei e uo iaje ih pogleda a oral u odgovor ost. No ,
kada se sagleda u svetlu Boije ve-
212
likodu osti, popri a drugaiji izgled i postaJe jedi i
o - gui odgovor a takvu lju av.
Ko a o, pre a to e, etika koju preporuuje Isu s zas ova a je a teologiji. Ov a a izgled

s e a oral a e- rila tre a usvojiti da iste ili isti ska de a O a vaeg a e esi a... jer ako
volite o e koji vas vole... ta i ite vie od o oga to i drugi i e?" M t
. .
. Biti alik Bogu
o da postaje pri ar i otiv za ue ike da posluaju Isuso v savet.
Hria sk a do rot a i zajed i a
Sredi ja te a Starog zaveta ilo je verova je da je Bog odlu o astupio u Izrailovoj istoriji i
uspostavio lizak od os sa ji sklapa je Saveza. To je z ailo da Izraila kao jedi ka ikada ije
io sa o pojedi a ve pripad ik aroda Boijeg. Rezultat toga ilo je to to je do ro - tu koju je
Bog traio tre alo ispoljavati e sa o a ivou po- o ih pojedi a a ve i kroz usta ove
a io al og ivota.
Isu s je podjed ako aglasio z aaj zajed i e i sve jegovo ue je o Carstv u i a i pojedi a u i
zajed iku di- e ziju. Odgovarajui a pita je o duhov osti posluio se Po ovljeii zako i a da
potvrdi kako se starao i za samoo- stvare je i za slue je drugi a, i ijed o od ova dva ije davao
prednost (M k 12 28. U Jova ovo eva elju, koje s razlogo stavlja vei aglasak od ostalih a
li i aspekt ue- itva, o svoji sled e i i a daje ovu zapovest" koja je trebalo da postane osno
v postoja ja hria ske zajed i e:
Volite jeda drugoga; o ako kao to sa vas ja voleo, tako i vi volite jeda drugoga. Tak o e svi
z ati da ste oji ue i- ci, ako imate ljubavi jedan za drugog" (13 34-35) .
Ponaa je
ue itvo
Isusov o ue je ilo je za ilje o kao ai ivota sa o o ih koji su podredili svoje ivote Boijoj
vlasti. Upravo ovo je taka u kojoj je Isusov o ue je ajee pogre-
213
Po.isko ives
Ialileji.
o shvatano. On i koji tvrde da mogu prihvatiti Besedu na gori, ali ne i druge tvrdnje o Isus u iznete u
Novo zavetu, isu uspeli da prepoz aju suti ski karakter Isusovo g ue- ja. Ne ogus je izolovati
jegovu teologiju od jegove etike, a ui iti tako eto u itilo i i tegritet i jed e i druge.
U svo uvodu Besedi a gori Matej o avetava svoje itao s da su ue i i ili sluao i esede i da su
njeni ra- z i ele e ti ili upue i izves i posvee i ljudi a, a e svi a do jed og. Prv i hria i
su ovo do r o razu evali. Upravo kao to e o i videti u jed o od ared ih poglavlja ove k jige,
ova eseda sastavlje a u to o liku sada i a svrhu da podui ove o rae ike po rkva a sa koji a
je Matej io poveza u . veku. I u ko tekstu Isusovo g ivota, kao i u ko tekstu ra s Crkve , etiko
ue ju Besede prethodilo je razu eva je i prihvata je hria ske poruke.
K. X. Do d je pokazao da se u Novo zaveu ogu uoiti dve struje ra ohria skog ue ja, a pou o
je primetiti da obe odgovaraju sveukupnom modelu koji smo zapazili na nivou biblijske etike u
aelu. U os ovi svega postoji o a vr -
214
sta ue ja koju je o azvao kerig o , i koja je u suti i ila VID o jave o o o e to je Bog postigao
kroz ivot, s rt i vaskrsenje Isusovo . U pogledu njene uloge u etici novog Saveza, ona bi se mogla
uporediti sa pria je prie o poziva ju L raa a i jegovih poto aka u Jevrejskoj i liji. Sada, kroz
Isusa, Bog ije delovao z og ekakve oral e vred osti koju s u posedovali o i ljudi koji postadoe
jegovi ue i i, ve iz i a ezaslue e lju avi koju su hria i azvali la- godau". Na isti ai
na koji je Izrail pozvan da bude po - slua )ako u a os ovu Boijih dela iz lju avi ui je ih, ra i
hria i a ogli su iti upue i oral i i duhov i podsti aji z og o oga to je Isu s postigao jih radi
za svoga ivota, svojo s ru i vaskrse je .
Ovaj oral i savet prozva je didahi, ili ue je", i vsza iz eu jega i kerig e aroito se jas o vidi
u eki od G avlovih posla i a, koje se esto prvo ave teoloki pita- ji a, a zati upuuju
prakti e pozive hria i a a os ovu tih teolokih argu e ata. No , isti predloak po kome etika sledi ue ju alazi o i u ra i izreka a Besede a gori. Kada Isu s kae svoji ue i i a
pratajte drugi a o o to su va zgreili", to je zato to su i sa i o i pri ali oprotaj od Boga M t
6 14-15) . Kada ih poziva da vole neprijatelje svoje, itala se prirod o prisea s age sa e Boije
lju avi koju pri ao i ikada isu zasluivali M t
, pa ak je i isio arsko delo ue ika tre alo
da se sprovodi a istoj os ovi, jer Isu s i
ee rekao: Pri ili ste e pla- tivi, tako i razdajte e
aplaujui" M t
.
Sloboda
etika
Isusova
Jed o od ajveih iskue ja za itao e Besede a Gori oduvek je ilo da pokuaju da je protu ae
kao niz nravila i propisa ovi zako za hria e, koji e s e iti stari zakon staroga Saveza. Ova
te ja javila se u veo a ra oj istoriji Crkve i eki au i i veruju da je i sa Matej ovo s atrao
ovi zako o " koji je Isu s iz eo a ekoj gori u Galileji, a koji se
zakonom" koji je Mojsej objavio na Sinajskoj gori.
oe porediti sa stari
215
Isusov o etiko ue je,
euti , ikada ije ilo za-
ilje o kao zako " u ilo ko
s islu.
Nai a koji je Isu s izraavao svoje ue je dosta se razlikovao od stila koji

i se for ulisao eki
zakon. Zako - i tre a da se zas ivaju a prorau u o to e kako se od vei e ljudi oe a os ovu
zdravog razu a oekivati da se po aa. )ako koga ije lako pridravati se je lo zako i nema svr he proglaavati zako koji e ljude prisiljavati da udu o o to isu. Pa ipak ovo, razu e se, upravo i
jeste o o to Isu - sovo ue je i i: o o poziva ljude da udu drugaiji ego to i prirod o ili. Stoga
je nepodesno sagledavati ga kao neki
ovi zako ", jer jegovi zahtevi isu takvi da i ih se ilo ko lako
potrudivi".
ogao pridravati sa o se
Toko itavog svog slu ova ja Isu s je io u suko u sa fariseji a, uvari a starih tradi ija svog
naroda. On i su se brinuli za postupke koji a se oe upravljati a os ovu zako a. U to e i e a
ieg loeg: e sa o da je to io vera odraz zahteva starog Saveza, ve je to io i opro a i provere ai da se orga izuje drutvo, kako u staro Izrailu
D a l i j e Isu s ukinu o starozavetn i Zakon ?
S o ziro
a
oge ai e a koje je Isu s jas o e sa o osporio ego i za e ario eke od
osnovnih zahteva starozavetnog Zakona, jedna izjava koja se nalazi u Besedi na Gori stvara nam
izves e potekoe. To je izjava u Mt
- : Ne ojte isliti da sa doao da uki e )ako ili
Proroke; isa doao da ih uki e
ego da ih ispu i . Jer, zaista, kae va , dok e o i ze lja e
prou, i
jota, i taka ee estati iz )ako a, dok se sve e izvri." Predlaga o je ekoliko tu ae ja ove
izjave.
Najjednostavnije predstavlja tvrdnju da ova izreka,
zapravo, e potie od sa og Isusa, ve je u Besedu u ae a kas ije i odraava situa iju u jevrejski
hria ski rkva a za koje je Matej pisao svoje eva elje. Matej je ogao i ati a u u haos koji
je u neki rkva a izazvalo erazu eva je Pavlovog ue ja o slo odi od stega )ako a i oda je
hteo da preduhitri eki slia pokret eu hria i a koje je poz avao. Ov o oe delovati kao
drasti o ree je, o ove su rei toliko ekarakteristi e za ostatak Isusovog ue ja da
ogi
au i i isle da je ovo aj olje ree je tog pro le a.
216
tako i
ogi drugi drutve i okol osti a. No Isu s je i ao sasvi drugaiji pristup ljudsko
po aa ju. Nzegova prva riga ila je za ljude, a taj a do rote , za jega, nije se nalazila u
pokorava ju zako i a ve u spo ta oj delat osti preo rae e li osti: )drav o drvo e oe
do eti rav rod, iti loe drvo raa do ar plod' ' M t
.
Isusov o ue je ije ilo zako ve etika slo ode . Sledstve o to e, Isu s ije opteretio svoje
sledbenike tere- to pravila i propisa, ve i je dao aela i s er i e pre a koji a tre a da urede
svoje ivote. Ov a aela su se vie od - osila a to ta ljudi jesu, ego a o o ta i e, e stoga to
postup i Isus u isu ili va i, ve zato to je shvatao da ai a koji se ljudi po aaju zavisi od
jihove u utra je otiva ije i shvata ja se e sa ih. Naela su ila sasvi jas a i zas ivala su se a
predstava a o Bogu i Carstvu, a iz oe- a su kako u para ola a tako i kroz uda. O a pruaju letiia uvid u ai a koji Bog postupa", za koji s o i predloili da jeste o o do ega zapravo
dosee ko ept Car - stva". Isuso v ai opte ja kroz prie, koji otvara prostor
Bilo je predlaga o takoe i to da je Isus , kada je govorio o ispu java ju )ako a",
i ao a u u eto posve razliito
oda
od o oga to i pod ti podrazu eva o. Carstvo Boije o ko e Isu s govori o i o se opisuje kao
ispu je je jevrejskih svetih spisa i, pre da je starozavet a duhov ost ila preoptereena
legaliz o , aroito eposred o po povratku iz vavilo skog ropstva, sr judaiz a jeste aglaavala
esto )ako a u je u e kao preveliki teret ego kao izvor oduevlje ja i radosti. Da li je, pre a
to e, Isu s ogao upuivati e a o o to je )ako postao za mnoge ljude njegovog vremena
aroito za drutve e otpad ike i ljude ove ze lje" , ve a jegovu prvo it u svrhu, koja je
pozivala ljude da praved o ive pred Bogo : t a Bog zahteva od vas do da i ite pravdu i volite
ljubaznost i da hodite smer o sa vai Bogo ?
(Mi h 6 8)?
Ist o tako, ogue je da o o to Isus kae o traj osti )ako a e tre a shvatiti doslov o. Ov o
i ogao iti pri er pretera e hiper ole kojo se esto sluio a, shvae a ovako, ova izjava i
ogla jed ostav o da z ai da je o svoju isiju i svoju poruku shvatao kao vrsto ute elje e a
starozavetnom otkrivenju.
217
u koji su ljudi pozva i da zau i raz isle sa i ta i ta o ilo ajpogod ije sredstvo za postupa je
a Boiji ai " u ilo koji dati okol osti a, ui ilo je da ude everovat o teko pretvoriti
njegove savete u detaljan niz moralnih pro - pisa. I ovde, kao i u mnogim drugim vidovima svog
ue ja, Isu s svoji ue i i a prua ko pas a os ovu koga ogu da do ijaju s er i e za svoje
po aa je, a e apu koja bi im pruila detalj a uputstva. )a o e koji vole da i se sve is rta do
detalja, Isu s e ostati frustrirajua zago etka, pre da e drugi redov o alaziti da je ovaj pristup sa
otvorenim zavretko
adah jujui i da daje veu slo odu. Kako ilo, jegovo odbijanje da
zakonski uredi ljudsku duhovnost osiguralo je to da su ljudi u njemu pronalazili izvor beskrajnog
oduevlje- ja za protekle dve hiljade godi a, a ta sklo ost se, izgleda, produava.
218
KAKO RAZUMETI EVANELjA
Do sada s o dosta rekli o Isusovo ivotu i je - govo ue ju , ali vrlo alo o izvori a o avete ja
preko kojih se o
oe upoz ati. Prirod o , o o to s o rekli o Isus u uglav o se zas iva a o i
delovima Novog zaveta koji govore o jegovo ivotu i radu - a etiri eva elja, Matejevo ,
Markovo , Luki o i Jova ovo . Slue i se ji a, iz eli s o ekoliko pretpostavki o jihovi
literarnim svojstvima, pretpostavkama koje su neminovno stvo - rile sliku o Isus u kako je ovde
predstavljen. Na primer, pretpostavili sm o da, premda ona imaju neke odlike bio - grafskih spisa ,
isu is rp e hro ike o itavo
jegovo ivotu , ve pre oda ra e predstave o ih vidova jegovog
ivota i ue ja koji su se ljudi a to su ih zapisali i i- li ajva iji . Pretpostavil i s o pri to da
postoj e i obimna podudaranj a i ponavljanja u raznim njihovim izve - taji a, tako da se jed o
eva elje s pravo
oe upotre i- ti da razradi ili pojas i ue je sadra o u eko drugo . )ati
s o , takoe, kao datost prihvatili da je zaista mogu- e saz ati po eto o Isus u prouavajui
eva elja, da je - pre da su eva elja uisti u proizvodi ra e Crkve te, pre a to e, odraavaju rige
i interese svojih pisaca - ipak mo - gue izvui iz jih jezgro pouzda ih informacija o Isus u kakav je on
zaista io . U ovo poglavlju, i u dva ared a, eke od ovih pretpostavki ie detalj o preispita e u
na- stoja ju da razu e o razloge z o g kojih ih se dri

podrazumevaju.
o i da istrai o o o to o e
219
je
eva elje?
Diskusija o ovo pita ju do i irala je auko kroz itav . vek. Vei deo veka eva elja su
smatrana jedinstve- nim dokumentima, posebnom vrstom literature, koje je stvorila rana Crkva u
odree u svrhu da i svoju veru u Isusa podelila sa drugi a, a koja su korie a a hria ski
ogoslue- njima, kao i u misionarskim naporima prizivanja drugih da krenu za njim. Do kraja veka,
euti , iz et je s aa razlog da eva elja tre a shvatiti u ko tekstu drugih k jiev ih o - lika
hele istikog sveta i, pose o, videti ih kao vid grko-ri ske iografske k jiev osti.
Oigled o je da eva elja isu iografije" u oder- o s islu te rei. Jed a savre e a iografija
o i o otpoi- je opiso deti jstva li osti o kojoj govori i astavlja epre- kinuto da pripoveda o
je oj ladosti i odraslo do u, kako i prikazala kako se doti a li ost razvila u zrelu, reagujui a
raz e uti aje s poetka ivota i iz okoli e. Nasuprot to - e, os ov i ak e at u eva elji a e stavlja
se a tok Isusovog ivota, ve a dogaaje iz, otprilike, posled je sed i e jegovog ivota. To e
prethodi uvod sai je od izvetaja o Isu - sovo ue ju i opisi ekoliko dogaaja iz tri godi e koje su
eposred o prethodile jegovoj s rti, prakti o ez ikakvog po e a jegovog detinjstva i mladosti.
Eva elj a i grko-rimsk e biografij e
Pri e jivati da a je sta darde a eva elja ee dovesti do ekog aroitog prosvetlje ja, jer
pita ja o stilu ili a ru jed og dela tre a postavljati u od osu a ko tekst u ko je sastavljeno i u
od osu a to koji su ogui uzori ogli iti aktuel i u to vre e i a to
estu. Pr i pro e jiva ju
a ra odree og spisa, iz eu ostalog, tre a u o zir uzeti i jegovu strukturu i stil koji je pisa ,
izree e a ere o to - me kako ga treba koristiti, kao i jegov sadraj. Ak o z a o kakva je vrsta
spisa u pitanju - ak i u ajgru lji rta a - to oe uti ati a ai a koji e o ga itati.
Mod a e jeda pri er uzet iz sveta koji a
danas za veliki
220
je liskiji po oi da ilustruje o ovo. Televizija je
roj ljudi glav i izvor i for a ija. To sredstvo i for isa ja istu te u oe o raivati a ekoliko
progra a koji pripadaju razliiti a rovi a. Pita je svetskog duga, a pri er, oe se raz atrati u
kratko izvetaju u vesti a, u okviru dokumentar og istraiva ja, ili u dra sko ko adu. U
zavis osti od toga ko od a rova gledao i veruju da odree i progra pripada, razliito e a
jega gledati. a r kratkog izvetaja u vesti a po uuje oekiva ja da e re iti o i je i o opisu
predmeta razgovora, dok, ako neki program smatraju dokumentar- i , gledao i e oekivati da
ude dalekose iji u raz atra ji- a pro le a, istraujui ga iz raz ih uglova, i da iz ese dokaz koji
e od gledala a zahtevati da ofor e ekakav sud o o o e to se tvrdi. M og o ee ego to
odsustvuje, prisut o je i proprat o oekiva je da e autori progra a, a koliko se trudili da budu
nepristrasni, imati sopstveni ugao gledanja i ma- je ili vie voditi krstaki rat u astrja ju da aiu a
ire prihvata je jihovih zakljuaka i preporuka. Jeda dra ski ko- ad, koji i oda prikazivao
uti aj zadue osti a siro a- e ze lje priajui ko trast e prie o ivotu jed e tipi e porodi e a
Zapadu i druge u nekoj od zemalja sveta u razvoju, lako bi mogao kombinovati u sebi karakteristike
kratke vesti i doku e tar a, ali gledao i i i sti ktiv o a jega gledali sa treo vrsto oekiva ja,
a njegova glavna svrha bi se lako mogla sagledati kao za av a, iako o rauje vrlo oz ilj e
pro le e. U svako od ovih sluajeva oekiva ja gledala a u pogledu odre- e og a ra o likovae
ai a koji e o i razu eti i tu a- iti o o to gledaju. Stvari isu uvek tako jas o razgra ie e,
arav o, udui da autori progra a ogu u eti ta a e iz e e u utar os ov og a ra, z u jujui
ti e pu liku u pogledu o oga to gleda. U eki TV progra i a teko je razlikovati stvarne
i je i e od iz ilje ih, jer se jed e s drugi a a er o ko i uju kao u dra ski
doku e tar i a ili kao u sluaju au ofa tasti ih fil ova vizuel i efekti doprinose da i
aj everovat ije ogu osti deluju kao i je i e. No , ael a poe ta ostaje: a r utie a to kako
prilazimo nekom programu i na kom nivou nastojimo da razumemo i reagujemo na njega.
Ist o vai i za literaturu. a r u koji svrsta o o- vozavet a eva elja u z at oj

a koji e itala raz atrati i razu eti o o to u ji a pie. Jo
eri e odrediti ai
221
, K. V. Votau je predloio da se u svetu Ri skog arstva eva elja aj olje ogu razu eti kao
dela koja pripadaju a ru popular e iografije. Sa pojavo kritike o lika, euti , rasprava je
skrenula u drugom pravcu, a dva uvida kritike ob - lika pose o su podrila ogu ost da eva elja
treba razumeti a ovaj ai .
Kritiari o lika su, u aelu, eva elja sagledavali kao z irke preda ja o Isusovo ivotu i
ue ju, koje su astale kao deo ivota ajra ijih hria skih zajed i a, a e kao kreativ a ostvare ja
odree ih autora.
-
Kritiari o lika sagledavali su eva elja i kao
kerig atike" doku e te, apisa e sa ilje da o aroduju prvo it u hria sku poruku
(kegu^ta), a ako su pri tom pruila i ilo kakvu vrstu portreta Isusa, kakav je o
ogao i- ti, to je
io eoekiva i dodatak a e i jihova glav a svrha.
Dalja prouava ja - pose o pojava kritike redak ija o e u se detaljnije govori u narednom
poglavlju) - dovsla su ove pretpostavke u pita je. Naroit o su pis e eva elja eva eliste" posli
da s atraju kreativ i pis i a, a e sa o sakupljai a predatih i preda ja, ljudi a koji su zaista
uo liili ta preda ja i predstavili ih a ai a koji su verovali da e iti ajpodes iji za jihovu
italaku pu liku. U to svetlu, potre a da se defi ie koju vrstu literature su o i sa i s atrali da
stvaraju jo jed o se javila kao klju o pita je. Posl e ekoliko pogre ih poetaka, koji a su eva elja povre e o poree a sa ei to se ispostavilo kao e- postojei a r k jiev osti ri skog
sveta, sada se i i da je popular a iografija o a kategorija u koju se eva elja ajlak- e ogu
uklopiti. Nije teko pro ai sli osti iz eu eva - elja i ovakvih dela.
U eki sluajevi a eva elja i aju odree e stilske karakteristike popular ih grkorimskih biografija. Lu - kin uvo d (L k 1 1- , a pri er, sledi uo iaje i literar i postupak starih spisa,
dok i Matej i Luka do ose rodoslove svog ju aka, a Luka u osi i eke vre e ske odred i e, s etajui Isus a u z iva ja a ire pla u hele istikog sveta
-2; 3 1-2).
222
Nepreki uto pripoveda je u eva elji a, iako a- el o o uhvata sa o kratak vre enski
period, s eta ih eu iografije, za razliku od takozva ih apokrif ih eva elja . veka, koja sadre
epoveza e izreke ili prie ez ikakvog sveo uhvat og okvira.
Iak o su hria i eleli da kau

ogo vie o Isusovo j s rti, ai a koji je eva elja opisuju,
u vidu he- rojskog ue itva, jo jed a je od redov ih karakteristika tradi io al ih iografija tog
vremena.
Eva elja se redov o slue eki k jiev i sredstvi a koja su ila popular a eu
biografima: na pri- er, s eta je klju ih z iva ja ili z aaj ih pouka u ko - tekst obedovanja, ili
opisi privat ih razgovora i rasprava iz eu Isusa uitelja i jegovih ue ika.
Pre da i a izuzetaka, i eva elja i stare iografije ael o e pokazuju za i a je za li i

psiholoki razvoj i sazreva je li osti koju opisuju karakteristika a os ovu koje se lako ogu
razlikovati od moderne biografije).
U isto vre e, eke od karakteristika eva elja do - volj e su da ih razdvoje od grko-rimskih

biografija.
Sva etiri eva elja ila su a o i i spisi (imena Mateja, Marka, Luke i Jovana vezana su za
njih tek kasnije, verovatno da bi se mogla razlikovati jedna od drugih kada su u jednom trenutku
poela kruiti u isto vre e . Ov o je ilo sasvi
euo iaje o eu tradi io al i grki i ri ski
autorima.
Luka jedi i preuzi a eka od z aaj ih stilskih o eleja klasi ih autora, ada jegovo
eva elje, isto tako, otvara i druga pita ja s o ziro
a i je i u da je o o tek prvi deo dvoto og
dela koje o uhvata jo i Dela apostolska. Do k nije ne ogue sagledavati Dela apostolska kao astavak u vidu iografije, to ije i ajoigled iji iti aju- edljiviji od a rova koji i i se ogli
pripisati. Mo e iti i da Luki o eva elje a u eto a joj eri i Mateje- vo) predstavlja fazu u
pisanju eva elja u kojoj su hria i postali sves iji ogu osti preporuiva ja Isusa ue i
mljanima i svesno usvajali literarna pravila svog vremena.
Ri -
223
Sva eva elja u velikoj eri upuuju a Stari zavet kao sredstvo da pojasne svoju temu. To
ih uglav o
e i preporuilo k jiev oj eliti jihovog vre e a, a oda je i spreilo da udu
priznati u tim krugovima, u kojima bi pri- eri iz grkih i ri skih klasika ili s atra i
ogo priklad iji , a i
ogo poz atiji . Istovre e o, to oda ukazuje a to da je olje traiti literar e
prethod ike eva elja u utar jevrejske tradi ije, ako e i u sa o Staro zavetu.
Do k bi tradicionalni biografi prikazivali svoje junake kao primere pojedinih vrlina kojima se
drutvo u e- li i divilo, pis i eva elja kau vrlo alo o Isusovi li- i oso i a a, a kada to i i e,
to ije u slu i potvriva- ja ekih postojeih pretpostavki ego da i predstavili Isusa kao isto ika
potpuno novih vrlina.
Izgleda da eva elja isu pisa a da i u aelu za- dovoljila k jiev o trite, ve a korist
skupi a a hria- a da se ji a slue u svoji
ogoslue ji a i isio are ju.
Jo jeda pro le atia i ila u ovo pokuaju da s esti o eva elja u utar literar og
konteksta heleni- stikog sveta jeste veito eslaga je stru jaka za grko-rimsku k jiev ost o
ta oj eri do koje su autori sledili a- vod o tipi e karakteristike ekog odree og a ra. Postoje
eka svedoa stva da ije u o postojala eka otra gra i- a li ija eu razliiti a rovi a i da
je bilo koji autor, u stvari, mogao da kombinujs raznovrsne stilove u jednom od - ree o spisu,
ukljuujui, pri era radi, u jed o iografsko delo sle e te koji i vie pristajali ro a u, aroito
kada je re o razradi do pojedi osti privat ih razgovora ili o opisi a dogaaja koji su se z ili iza
zatvorenih vrata.
Uzi ajui sve po e uto u o zir , i dalje a se i i da je aj olji zakljuak da eva elja, pre da
ispoljavaju
ogo veu srod os t sa uo iaje i pravili a stare k jiev osti ego to se to ekada
mislilo posebno kada je u pitanju kategorija popularne biografije - poseduju i suvie oso e ih
svojstava da i se u edljivo zakljuilo da su jihovi autori sves o sastavljali k jiev a dela koja i
zauzela esto uz spise klasi ih autora. Verovat ije je da su eva elisti ili
224
svesni stila kojim su drugi pisali o svojim herojima u to vrems i da su bili pod uticajem pravila tog
do a sa o u opte
pslu svesti da su i sa i pripadali hele istikoj kulturi, KVO i to da su ael o
bili upoznati sa nai o k jiev og sg aralatva. Iako jihova dela ez su je isioljavaju eke od
slemenata svojstvenih biografiji, ona su ukorenjena u osobe - po
izu a era, koji je lie poveza
sa potre a a eva elista i hria skih zajed i a za koje su pisali.
Pis i eva elj a o eva elji
Na kraju s o opet doli do toga da tre a e i ov o da se okre e o sa i eva elji a kako is o

utvrdili jihovu prirodu. t a su jihovi autori islili da i e dok su ih pi- ali? Oigled o je da tre a
poeti od Markovog eva elja, za koje se o i o s atra da je ajstarije, i koje je stoga u velikoj sri
po udilo uzor ostali a, aroito Matejevo i Luki- io , koja a raz e ai e ogu iti s atra a
revidiranim ver- VIJa a Markovog. M k
opisuje to delo kao poetak eva elja Isusa Hrista" , to
je izjava koja stoji kao vrsta nekakvog na- slova ili zaglavlja o o e to sledi. Dve rei su ovde va e za
razu eva je svrhe ovog eva elja: rei poetak" i eva elja". gohre je jed ostav o ekvivale t
grke rei eiapeNop kod Marka i prvo it o je oda ra a zato to su ove dve rei i ale isto z ae je
do ra vest" . Mark o je, pre a to e, pisao o
poetku do re vesti" , to ije ilo eto daleko ili stra o Marku i jegovi
moglo predstavljati ai upuiva ja a jihovu li u duhov ost.
itao i a, ve je zapravo
Mark o i ostali pis i eva elja ehu uli do r u vest" o Isus u i ivoti jih sa ih us erili su se u
potpu o drugaije prav u zato to su prihvatili to ovo us ere je i odluili da slede Isusa . )a jih
je jedan od it ih delova ue ikog poziva ila i potre a da se i drugi a o javi poruka da je Isus
pro e io jihove ivote. Nzihovo ue je i propovedi sadrale su, razu e se, i kog itiv i ele e t, u
stilu o ih os ov ih izraza vere koje je oz aio K. X. Do d kao ajraniju kerigmu (poglavlje 5) . No , za
Marka i jegove savre e ike ova poruka z aila je
ogo vie od pukog izri a ja utvre ih isti a o
verova ju hria a: ila je to i va a do ra vest"
225
jihove vere, koja Je ala SVOJ izraz u jihovi ivoti a kada su se otvorili pre a ogu osti
e ja ja vred osti i erila i iskusili ovlae ja koja su i data toko
jihovog astoja ja da slede
Isusa i pretvore u delo Boiji ai postupa ja.
Kada je Mark o opisao svoje eva elje kao poetak do re vesti", o je time rekao da je njegova
a era da opie poetak razvoja poruke a koju su o i drugi odgovorili. Pri - a koju je ispriao ije
ila istorijski kuriozitet, ve sa - stav i i vaa deo jihove li e prie i jihovog li og iskustva kao
hria a. Sli u a eru i ao je i Luka, te u svo uvodu o o avetava itao e da je jegov spis
os ilje tako da i o ogui da saz aju sve to podrazu eva hria ska po - ruka koju su tako esto
i ali prilike da uju L k
. Luka je zapravo osetio jo vei poriv od Mark a da naglasi povezanost
koja postoji iz eu ivota Crkve i ivota Isusovog kada je napisao i drugi tom (Dela apostolska) kako
i priu upotpu io i osavre e io.
Kada, pre a to e, pis e eva elja aziva o eva e- listima", to predstavlja i vrlo preciznu
definiciju njihovih namera, jer su se oni prevashodno starali da svojim savremeni- cima objave
poruku o Isusu , a uo iaje o za i a je jed og i- ografa za jih je i alo drugorazred i z aaj. Ov o
zapaa je i a ar tri va e posledi e za ae razu eva je eva elja koja su o i apisali.
Eva elja se oraju s atrati selektiv i izvetaji a o Isusovo ivotu i ue ju. Dogaaji
iz Isusovo g ivota i pouava ja ogli su povre e o posluiti kao ilustracije koje bi pojasnile
apstrakt ije teoloke pouke, ada oe o iti sigur i u to da su ove prie ile ispria e i jih sa ih
radi, kao zaokrue e predstave hria ske poruke koji a ije potre o ikakvo dodat o o ja je je.
I zaista je Papija, poglavar rkve u Hijerapolju, s poetka . veka, tvr - dio da se Markovo eva elje
sastoji iz rezi ea o ih pria koje ije ispriao iko drugi do sa Petar Papija, kako ga i- tira
Evsevije, Crkvena istorija III . 39 . 15).
i je i a da su i for a ije koje sadre eva elja isprva predstavlje e a ovaj ai pri liava se
o ja je ju oevid e epotpu osti eva elskih izvetaja. Ka d i se sva
226
vtir i sastavila, jedva da i sadrala dovolj o o avete ja da doku e tuju tri godi e ilo ijeg
ivota, a ka oli eijeg KO je io tako aktiva kao Isus . No , kada shvati o da su se o avete ja koja
o a sadre sauvala z og jihove va osti za ivot prvih rkava, od ah a postaje jas o zato je
izosta- lje o toliko toga to is o i eleli da z a. o. Ov o vero- Vat o o ja java zato u Novo
zavetu nema pomena o ra o dsti jstvu Isusovo , ak i ilo kakvog opisa jegovog izgleda nli
jegovih karaktsr ih oso i a. Da su eva elisti pisali samo da bi zadovoljili ljudsku radoznalost o
Isusovoj liti, oda i u eli i ovakve podatke. Ali , to ije ila jihova amera. On i su se
prevashod o starali da eguju veru svoji h hria skih zajed i a i da pozovu i druge ljude da slede
Isusa, a za takve ciljeve pojedinosti poput pomenutih bile
su potpu o eva e.
Ak o su eva elja ilustra ije apostolskih propovedi, z ai da se jihov sadraj e oe

s atrati o i i pri- a a o Isusu . O a oraju iti usko poveza a sa verova ji a sa ih
eva elista. Jed o vre e je ilo oder o pretpostavlja- gp da je ogue da se iz eva elja povrati
slika jed ostav og galilejskog uitelja koju su kas ije Pavle i drugi preo ratili V gsoloku poruku o
Si u Boije . No , da as se uveliko pri- aje da eva elja sa a po se i zauzi aju esto eu
ajva i- j
teoloki doku e ti a ra e Crkve, a da i zapravo i- kada ee o oi da
otkrijemo sliku Isusa kao jednostavnog
| .1 \plejskog uitelja. Koliko god je ogue da se u to pro esu rati atrag, Isu s koga otkriva o a
stranicama Novog zave- i uvek je li ost u sreditu va ih tvrd ji o jegovo z a- aju i koja
izgovara ko a e o jave o od osu ljudi pre a Bogu. I stovo elokup o ue je i svaki dogaaj
za elee u eva e- LjI a i a i pose u teoloku di e ziju.
-- Ak o su autori eva elja, kako i predlae o, oda- irali svoju grau tako da poslui jihovi
namerama u pisanju, to znai da i verovat o oe o otkriti eto o ji a i jihovi itao i a
poredei jihov iz or i upotre u o avete ja o Isusu . U sluaju prva tri eva elja ovo se oe vrlo
\ako ui iti, jer o a pripovedaju, gru o gleda o, istu priu isti
velike delove grae koja
redo , a svako od njih ponaEJlja
227
se alazi i kod ostalih. Poredei razliite ai e a koje su Matej, Mark o i Luka koristili Isusova dela i
ue je u svo - ji spisi a, ogue je saz ati po eto o ji a i prilika a u koji a su iveli i radili.
Pre a to e, razu eti eva elja u potpu osti prili- o je sloe zadatak. Mora o z ati zato su
eva elisti pisali i kada su pisali. )ati
ora o pokuati da razu e o ai a koji su sakupili
svoju grau i zato su je koristili a a tako pose a ai , a e a eki drugi. Pore d toga, ora o
uvek i ati a u u da su eva elja ila za ilje a da poslue tekui iljevi a Crkve, to z ai da,
kada se stvari rala e do kraja, o a isu ila pisa a kao iografije, istorija, ro a i, pa i teoloka
dela u uo iaje o s islu.
Propovedanje i
pisanje
Odakle su eva elisti rpli svoja o avete ja i kako su ih koristili? Ov o pita je je u velikoj eri
zaokupljalo paju au ika otprilike od polovi e . veka. Po ekad i is - traivae, ako
nogo
truda, dovodilo do slepih ulica, pa ipak ovome ne treba dozvoliti da prikrije njegovu korisnost i
va ost za razvija je jed og a raz atra ji a zas ova og razu- eva ja prirode eva elja. Nai a
koji se jihovi autori slue svoji izvori a oe pruiti korisne smernice u po - gledu svrhe njihovog
pisa ja, a z ati ta eki autor radi o - e iti suti ski i ila sagledava ja jegove ili je e po ruke. Meto d i poruka su daleko ue poveza i ego to je toga veliki deo itala a svesta .
Pot o su eva elja astala u ko tekstu isio are ja i ogoslue ja ra e Crkve, oe o oekivati da
agovetaje o jihovo poreklu pro ae o ispitujui poruku Crkve , koja se aroito usredsreivala
a tri os ov e te e: o ea ja iz Starog zaveta, o avete ja o Isus u i jegovo z aaju i a li i
poziv o i a koji su o ovo e sluali i, odgovore oda - ravi, i sa i kre uli za Isuso .
228
Starozavetn i tekstov i
Jed a od glav ih sveproi ajuih pretpostavki verova ja ra e Crkve ila je da su Isusovi ivoto
ispu je a o ea ja data u Staro zavetu. U saeti verzija a poruke Crkve u Novo zavetu ova
izjava esto se iz osi a vrlo uopte ai , ali u stvar o ivotu orala je to iti odre- e ija
o java, ilo u preovlaujue jevrejsko ili preovlauju- e grko ko tekstu. Svako ko je ve io

upoznat sa Starim zavetom ne bi bio zadovoljen samo saznanjem da je, na neki nael i ai , Isu s
io ispu je je o ea ja starih spisa: sigur- o i zahtevali jas o o ja je je koja su to prorotva koja
je trebalo da je Isu s ispunio i na osnovu kojih dokaza se to tvrdilo. U to vreme je jedna od omiljenih
preokupacija nekolici- ne grupa unutar judaizma bilo popisivanje starozavetnih obe - a ja koje e
Mesija ispu iti kada ude doao. Nekoliko takvih spiskova pro ae o je u Kumranu, ali oni nisu bili
jedi i koji su se za to za i ali. Nau i i ove spiskove o i o zovu ezptota, s o ziro
a jihovu
ulogu u o ez eiva ju svedoa stava iz Svetog pis a o dolazee Hristu .
Novi zavet sadri ekoliko pokazatelja koji agovetavaju da su ovakvi pisani spiskovi verovatno bili
u redov oj upotre i i eu hria i a od ajra ijih vre e a. I Matej i Jova upuuju a z ata roj
tekstova iz Starog zaveta, ukazujui a to da su se o i o isti ili eki pose i dogaaje iz
Isusovog ivota. Odlo i koje itiraju esto su prili o e- jasni, a upadljivo je da ih Matej i Jovan
jedva ikad i pominju - oda zato to su se sluili razliiti z irka a ezItota.
Neke od Pavlovih posla i a takoe spajaju staroza- vstne tekstove u povezane odeljke a ai koji
esto deluje roizvolj o, pa se i u ovo sluaju i i da je Pavle jih pro- nalazio zajedno grupisane
pod istim naslovom u zbirkama tek- tova iz Starog zaveta koje su u ile dostup e. Mo e se
ispostaviti da je sabiranje ovih tekstova iz Starog zaveta bilo najraniji oblik literarnog rada unutar
hria ske Cr - kve. On i su sabirani kako bi ih ljudi koji su pronosili hri- a sku poruku lake ogli
koristiti i davati odree e pri ere da podre jihovu tvrd ju da je Isus ispu io tradi i- onalna
oekiva ja u vezi sa Mesijo .
229
Isusov e re i
Sredi ji i ila kert e i io je iz izjava o samom Isusu. Nema sumnje da je u prvim danima
postoja ja Crkve ilo ogue o z a iti poruku sa o uz ovla e upute a Isu - sov ivot i ue je,
naroito u Palesti i, u godi a a eposredno posle smrti samog Isusa, jer se moglo pretpostaviti da
ogi z aju po eto o Isus u i jegovo ue ju iako ga isu li o doiveli. No , edugo posle tog
vre e a, hria ski isio ari rasprili su se daleko izva Palesti e, pro osei svoje ue je sve do
o ih krajeva Ri skog arstva u koji a je Isus io gotovo epoz at. U ovo drugaije okrue ju
ilo je od suti ske va osti za hria sku poruku da o a o uhvati u se i i eku vrstu o avete ja o
samom Isusu , makar samo ko- stur ajva ijih dogaaja poput jegove s rti i vaskrse ja.
Kada i ljudi jed o postali hria i, traili i i dalja uputstva i pouke o svojoj ovoj veri, koja i
verovat o ukljuivala o u vrstu i for a ija o hria ski verova ji a i po aa ju kakve se nalaze i u
mnogim novozavetnim poslani- a a. Jeda oigleda i z aaja izvor ovakvog ue ja orale su iti
uia e e izjave sa og Isusa. Nzih e tre a u o zase o izdvojiti, poistoveujui ih sa
o avete ji a o Isusu , ve su o e ile u ete u predanje crkava koje se razvijalo. Primera radi, u Rim
12 Pavle savetuje, a ai koji toliko podsea a Isusov o ue je iz Besede a gori, da je
najprirod- ije pretpostaviti da i jed o i drugo potie iz istog izvora,
Pavlovo slue je sa o
ali
ako Pavle ikada zapravo e kae da o to avodi od ekuda i tp aludira a Isusovo ue je. Drugi
delovi Pavlovih spisa gakoe pokazuju da su preda ja veza a za Isusov ivot i jegovo us j e ila
poznata prvim nejevrejskim crkvama (1Ko r 7 10-11; II 23 26; 15 3-11).
Stoga je sasvim verovatno da su Isusove izreke bile
sa ra e jo
ogo pre ego to su eva elja ila apisa a u
VOM da a je o liku, kako i pruile os ovu za pouava je po ih preo rae ika u prvoj
Crkvi. Nema sumnje da je postojalo
otvo takvih z irki Isusovo g ue ja koje se ge eral o o u
/o a, to je grka re i z ai izreke" , sastavlje ih u razliite svrhe i za raz e prilike.
Uz ova glav a raz atra ja, i drugi pokazatelji takoe ID U u prilog verova ju da je ovo io jeda od
najra ijih tipova r a skih spisa o Isusu.
- Svakako su postojale poz ije z irke ove vrste, ak i
dugo posle pisa ja ovozavet ih eva elja. Niz frag e ata sauva ih a papirusi a koji datiraju iz
. veka, pro ae ih u ksiri hu u Egiptu, sadre Isusove izreke, od kojih se neke razlikuju od onih na
koje ailazi o u eva elji a, dok se raz a gpostika eva elja takoe, u aelu, sastoje od izreka a
ne iz Povezanog pripovedanja. Sve ove zbirke sastavljene su s razli- i gi
a era a u poree ju sa
novozavet i eva elji a i sadr e Isusove izreke kojih u eva elji a e a, a koje ogu a e
oraju iti aute ti e. Ali, ezavis o od rasprava o jihovoj psrodostoj osti, sa o postoja je takvih
dokumenata vrlo jasno pokazuje da je sabiranje Isusovih izreka bilo svagda prisutna delatnost u
hria ski krugovi a.
Pavlov o
predanje o Isus u ?
Mark o
m?
LR
230
delovima
ue ja
Isusovog
poz atog a os ovu eva elja otvara

ogo pita ja. Meuti , ovaj dijagra istie i je i u da je
utvrditi taa izvor odree og odlo ka ogue jedi o kada se taj odlo ak javlja u vie tekstova. Na
drugi
esti a se Pavle takoe ogao sluiti Isusovi preda je . ali i e a o ai da to
predanje
prepoznamo kao takvo.
- Orga iza ija grae u eva elji a esto agovetava da su Isusove izreke bile grupisane i pre nego
to su posta- vljs e u svoj sada ji ko tekst. Postoji
ogo skupi a izreka koje su vrlo la avo
poveza e i e sai javaju ikakvu vrstu po- stupnog dokaza. Na primer, izreke o soli u Mk 9 49-5 0
kao da pisu eu so o suti ski poveza e po te i osi to se u svi a ji a po i je so: oda
su ve ile sa ra e a jed o e- st o sa o a os ovu toga, pre ego to ih je Marko u eo u svoje
sva elje. Verovat o se isto to oe rei i za dosta due od -
231
lomke poput Besede a gori. Ni ovde e a sasvi oigled e postup osti u iz oe ju dokaza, kroz
itava dva poglavlja M t , i deluje izves o da je esedu u ovo o liku sa rao Matej, udui da
se iste izreke u Luki o eva elju susreu u sasvi razliito ko tekstu. Nema sumnje da je
i je i a da se upravo ove sve Isusov e pouke ave pro le i a hria skog po aa ja presud o
uti ala a to da o e ud u ovako sa ra e kako i ai ile priru ik etikog ue ja koje i ilo lako
dostup o ovoo rae i a.
Jak razlog za pretpostavku da su postojale z irke Isusovi h izreka jo u ajra ijoj istoriji Crkve je
i je i a da kod Mateja i Luk e postoji o i a graa koja je zajed ika jihovi eva elji a, a koje
uopte e a u Markovo eva e- lju. Ov a graa se uglav o sastoji od Isusovih pouka, ali obuhvata i priu o jegovo roe ju i iskue ji a M t
4 11; L k 3 21-22 ; 4 1i priu o jed o
od uda o isceljenju centurionovog sluge (M t 8 5-13 ; L k 7 1. Opteprihvae o o - ja je je
o ovoj zajed ikoj grai jeste da su se i Matej i Luka sluili isto z irko Isusovi h izreka i u eli je
svaki u svoje eva elje.
Ova z irka izreka o i-
oe pozvati kao a S>
. Nekoliko au ika tvrdi da
ije postojao u pisa o o liku ve da je predstavljao e sasvim definisanu zbirku predanja u
usmenoj formi. U to da je postojao u manje-vie utvre o pisa o o liku oe se verovati
ajvie zato to je jegov avod i sadraj po svo rasporedu sasvi slia z irka a prorotava a
koje nailazimo u Starom zavetu. K jige proroka u aelu su sadrale uglav o izgovore e poruke
proroka, koje su sa rali i priredili jihovi ue i i, ali uz koje je iao i opis prorokovog priziva i sa o
jed og ili dva dogaaja iz jegovog ivota. Preda je oz ae o kao < izgleda da je usvojilo isti
literar i odel: tu su opis Isusovog krte ja i jegovog kua ja koji se prihvatljivo ogu izjed aiti
sa njegovim prizivom) i jedan primer njegove najti- pi ije aktiv osti udo is elje ja , ali sa os ov i
aglasko pa jegovo ue ju.
Na os ovu do sada prikuplje ih svedoa stava oe se akljuiti da je od ajra ijih vre e a glav o
za i a je Crkve ilo us ere o a dva tipa k jiev osti: a ezItota i a Isu - sova 1o1a. Oni su,
oda, postigli i dogovor o os ov o toku Isusovog ivota i ue ja, ada je to a je izves o. U
svako sluaju, ije proteklo
ogo vre e a pre ego to je postalo eop- hodno sabrati sav ovaj
aterijal u vidu eeg traj ijeg, oda isprva prepravlja je
oga u svetlu ezptop, uz jeda
okvirni
Marko
Matej Luka
Si optika eva elja
Si optika eva elja i

njihovi izvori
232
o se oz aava slovo
S>", zgod-
o skrae i o
e ake rei OdeIe, koja z ai izvor". Rai- reno je uverenje da je to bio pisani
doku e t, iji je prvo it i raspored u aelu sauvao Luka u osei
njegovu
grau u
svoje eva elje. Iz ovog razloga postalo je uo iaje o da se o oz aava kao S> graa tako
to za slovo sledi roj poglavlja i stiha kod Luke. Tako se, a pri er, a pr- vobitnu priu o
isceljenju centurionovog sluge (za razliku od njenih izdatih verzija koje sadr- e eva elja Matejevo i
Luki-
tekst koji e ih sjedi iti i dati o lik to preduzeu. Teko je iti sigura u to koliko je ovaj pro es
potrajao, ali njegov ko- ia i proizvod ila su etiri dokumenta koja su nam danas poznata kao
Matejevo, Markovo, Luki o i Jova ovo eva elje.
Sastavljanje
eva elja
Prva tri eva elja se o i o azivaju si optiki zato to su euso o veo a sli a: kada se stave
aporedo, kolo a do kolo e, postaje oigled o da je veliki deo jihove grae varija ija a istu te u
koja i je zajed ika, ali, svako od jih je i suvie oso e o po o o e to istie da i se jihov
euso i od os shvatio kao da su u pita ju sa o razliita izdanja iste informacije. To kako se
ta o o a eu so o od ose alazi se u e tru pa je si optikog pro le a .
233
M og e sli osti eu ovi eva elji a ogle i se o jas iti pretpostavko da su se jihovi autori
sluili isti z irka a izreka, koje su kruile u tek eto drugai- jim o li i a eu razliiti
skupi a a hria a, ali jihovo po o ispitiva je pokazuje da i ovo ilo suvie pojed- nostavljeno
ree je. I a toliko
ogo pri era u koji a se sva tri si optika eva elja slue potpu o isti
jeziko , re iko i gra atiki ko strukcijama u istovetnim kontek- stima, tako da je jedini
razu a zakljuak da su orala koristiti iste pisane izvore.
Jo u . veku Avgusti je govorio da je Matejevo eva - elje oralo astati prvo, a zati je Marko
saeo Matejevo delo, da bi, na kraju, doao Luka i apisao svoje eva elje a os ovu Matejevog i
Markovog. Ov o gledite ilo je iroko prihvae o sve do pod kraj . veka, iako su s vre e a a
vreme neki predlagali i neke druge varijacije - aroito J. J. Gris ah
-1812) , koji je prihvatio
Avgusti ovo gledite o Mateje- vo prve stvu, ali je tvrdio da je zati iao Luka, a Marko je a kraju
skratio o e verzije kako i apisao svoje eva elje.
Uz sa o ekoliko izuzetaka, da as iko vie e prihvata ita od toga. Pretpostavke da je prvo
apisa o eva e- lje ilo Matejevo ili Luki o otvaraju vie pita ja ego to i a o ih a koje daju
odgovor.
- )at o i iko eleo da skrati Matejevo i Luki- o eva elje kako i sastavio eva elje poput
Markovog? U poree ju sa dva dua eva elja, Markova kratka povest te - ko da se oe s atrati
sveo uhvat o . U joj uopte e a po e a o Isusovo roe ju ili deti jstvu, sraz er o alo se
kae o eki
ajoso e iji
jegovi ue ji a, a tu je i vrlo skrae izvetaj o vaskrse ju. Pot o su
pis i eva elja oda- irali svoju grau shod o i teresi a i pro le i a svojih itala a, ora o
dozvoliti da u aelu e i oglo iti razloga da e asta e i jed a skrae a verzija Mateji og i Luki og eva elja. Ali , s o ziro
a apsolut o e tral o e- sto koje zauzimaju upravo pobrojani
ele e ti, a kojih kod Marka ili e a ili i je u a je z aaj, prakti o je e o- gue za isliti ijed u
skupi u hria a koja i se zadovolji- la Markovi izvetaje o Isus u a da su ve i ali prilike
234
da vide i Mateje v i Luki . )aist a e i prolo

ogo , a hria i i za e arili Markovo eva elje
radije irajui Matejevo ili Luki o upravo iz tog razloga. Da je Markovo eva elje apisa o posled je,
ilo i teko o jas iti zato je uopte i pisa o.
Markov jezik po mnogo e u avodi a isti zakljuak. Ak o se Mark o sluio izglaa i
opisi a Matejevi i Luki i , zato je tako esto pisao grki koji je prakti o e- razumljiv?
Para ola o goruii o se e u je do ar pri er za to: Matejevo i Luki o eva elê ovde alikuju
jed o drugo i o a su pisa a reiti grki jeziko i prefi je i stilo M t
-32 ; L k 13 1819). Markovo 4 30-32 , nasuprot tome, do - osi vrlo sloe u grku ree i u ez ijed og glagola i
koja, takva kakva jeste, nema mnogo smisla. Ak o je Mark o podraavao Matejev ili Luki opis, o da
izgleda da je skre uo s puta kako i iz egao jihove gra atiki isprav e rei, za e jujui ko struk iju koja je sve se
es isle a. Jako je teko do isliti do ar razlog da se tako ui i.
Skor o da je podjednako teko poverovati i u to da je Luka itao i posluio se Matejevi

eva elje . Ak o i to ilo tako, o da se i ovde i i da su usvoje i eki eoekiva i k jiev i
postup i. Sa sta ovita k jiev osti, Matejevo eva elje sadri jed o od ajveih re ek-dela uzevi u
o zir sva etiri eva elja - Besedu a Gori. Ak o ju je Luka i ao pred so o dok je pisao, zato ju je
rasparao, koristei deo grae za svoju Besedu u rav idi, a ostatak razasuvi u vidu alih odeljaka
po itavo eva elju?
I a
ogo sli ih pro le a i a drugi
esti a u ova tri eva elja, z og ega
ogi au i i daju
prednost drugaiji o ja je ji a jihovih euso ih od osa. Optije prihvae o tu ae je
euso e sli osti si optikih eva e- lja jeste to da su se i Matej i Luka sluili sa dva izvorna
doku e ta piui svoje prikaze Isusovog ivota i ue ja. To su izvori koji su a poz ati kao Markovo
eva elje i hipotetiki doku e t O. Narav o, izves o je da se ar Luka sluio raz ovrs i
doku e ti a sastavljajui svoje eva elje, jsr o izriito kae da je ispitao i dela drugih ljudi,
odabiraju-
235
i o e delove jihovih izvetaja koji su odgovarali egovi

a era a u pisau, a s o ziro
a usku
poveza ost Matejevog eva elja sa Markovi i Luki i , deluje vrlo ogue da se i jegov autor
orao posluiti isti
etodo pri radu.
Pet os ov ih raz atra ja avode a zakljuak da su se Matej i Luka sluili Markovi
eva elje .
Re ik
Poree je rei upotre lje ih u razliiti teksto - vi a lako se utvruje jihova literar a
povezanost. Vie od polovi e Markovog re ika pro alazi o kod Mateja i Luke, a o oji a sadre i
istovetne odeljke kakvih kod Mark a nema. Stoga izgleda da je postojao neki izvorni dokument koji im
je svima bio poznat, a i drugi izvor koji su koristili samo Ma - tej i Luka.
Redosled
Ak o redosled dogaaja u jed oj prii koju sadri vi- e od jed og eva elja isto tako odgovara i o i
delovi a u koji a pro alazi o iste izraze, razu o je otii korak dalje i pretpostaviti da potiu iz
zajed ikog izvora, iji redo - sled, kao i izraze, u velikoj eri reprodukuju sva troji a eva elista. I za
ovo, opet, i a o pu o dokaza. Eva elja po Mateju, Mark u i Luki sva slede ael o isti redosled
dogaaja, otpoi jui sa proroko slu o Jova a Krstitelja, za i sledi vre e kada je Isu s
pouavao u Galileji, sve vre e izazivajui sve vei otpor eu verski vlasti a. Toko ovog perioda
Isu s je prikazan kako putuje u udaljene krajeve na severu kako i privat o poduavao svoje
ue ike, pre ego to ko a o dou u Jerusali , a zati slede Isusov i posled ji da i, sue ja,
raspee i vaskrse je. Nije u pita ju sa o to to se isti ael i arativ i okvir javlja u sva tri si optika
eva elja, ve su i u utar ovog okvira pojedi i dogaaji takoe esto elee i isti redosledo .
Ov u oso i u si optikih eva elja ajlake je o ja- s iti ako su se Mate j i Luka posluili Markovi
eva e- lje , a e o r uto. Nai e, upada u oi da o da kada Matej od - stupi od Markovog
redosleda, Luka donosi isti redosled kao i
236
Marko ; a kada od Markovo g redosleda odstupi Luka, Marka sledi Matej (kao posebne primere
uporediti Mk 3 13-19 sa Mt
10 1-4 i Lk 6 12. Postoji sa o jeda dogaaj koji o oji a s etaju razliito od Marka, a to je
ai e ovae dva aesto- rice apostola. Ponekad Matej i Luka aputaju odel Marko - vog
pripovedaa kako i dodali eto ovo, ali poto to ui- e, o i o se vraaju o o
estu kod Marka
kod kog su apravili prekid. Ov o je jeda od ajjaih argu e ata koji odr - avaju zakljuak da su
Matej i Luka sigurno podraavali Marka, a e o rat o.
Sadraj
A aliza sadraja ovih povesti takoe otkriva upo - tre u razliitih izvora. Ak o jeda autor elei istu
priu isti rei a i redo kao i eki drugi, o da je razu o pretpostaviti ili da su se o oji a sluili
isti izvoro , ili da se jeda od jih sluio delo o og drugog. To se dogaalo u sluaju si optikih
eva elja: od
stiha Markovog eva e- lja, a
ailazi o u Matejevo u prakti o
istovet o o liku, a oko polovi u jih sadri i Luki o eva elje.
Stil
Ov o je vrlo sloe kriteriju da i se upotre io a zadovoljavajui ai , jer stil jed og autora
zavisiti i od situa ije u kojoj o ili o a piu, itala a koje i aju a u u, od toga da li rade sa
sekretarom ili ne, i tako dalje.
oe
Svakako da ima nekih primetnih stilskih razlika iz- eu Markovog eva elja i druga dva si optika a,
u eli i gleda o, Markovo eva elje apisa o je a je lepi grki jezikom od ostalih. Na primer,
o vrlo esto opisuje dogaaje sluei se istorijski preze to koristei preze t da opi- e eto to
se desilo u prolosti . U isti ti odlo i a Matej i Luka uvek koriste eko prolo vre e, to je,
narav- o, isprav ije. Ovaj argu e t za zavis ost Mateja i Luke od Marka ije tako s aa kako se
ponekad misli, jer se oslaa a pretpostavku da i se eva elisti u o sluili svoji izvori a a
prili o krut ai , aprosto kopirajui re za re o o to su i ali pred so o . U stvar osti, ee se
veli-
237
ki roj autora sluiti izvoro toliko podro o da i jegov stil nadvladao sopstveni autorov, a ako
Marko nije pisao do - ri grki , o da i jegova gra atika tei ekorekt osti, ez o zira a to da li
je kopirao neki drugi izvor ili ne. No , sva druga razmatranja ukazuju na to da su se Matej i Luka sluili Markovi izvetaje , a e da je ilo o r uto. Na pri- er, u osa sluajeva kada Mark o elei
Isusov e izreke na aramejskom, ovome nema traga kod Luke , a samo jedan takav primer postoji kod
Mateja. Svakako bi bilo verovatnije da su Matej i Luka izostavili aramejske izreke, nego da ih je Mar ko kas ije prorau ato u eo.
Ideje
teologija
Ak o i se oglo pokazati da jed o od eva elja sadr- i razvije iju teologiju od drugog, oda i ilo
razu o s atrati ga poz iji od tog drugog. Svakako da postoje eke uoljive razlike u to e ta koje
od eva elja aglaava. Na pri er, i i se da su Matej i Luka prei aili ili izostavili izvesne izjave iz
Markovog eva elja za koje i se oglo po isliti da sra ote Isusa . Otvore a izjava u Mk
da u
Nazaretu Isu s ije ogao da ui i ijed o udo" kod Mateja
javlja se kao e ui i o de
Isusovo pitanje u Mk 10 18:
)at o
ogo uda", dok je Luka izo - stavlja u potpu osti. Sli o to e,
e zove do ri ?" , kod Mateja
glasi: )at o
e pita ta je do ro? "
Svakako o da da to je izjava jed ostav ija ora iti i starija. Ov o oe delovati kao jed ostava
test, ali ije ga tako jed ostav o pri e iti u praksi. Nije uvek lako utvrditi da li je oigled a razlika u
stavu prava razlika, niti je sasvim i samo po sebi jasno kako bi se jedan pogled mogao opisati kao
apreda " asuprot drugo koji okarakterie o kao
pri itiva ". ak i ako pretpostavi o da i oglo iti o - gue da usta ovi o takvu razliku sa
izvesnim stepenom pouzda osti, zato i jed a apred a" teologija ila s atra a hro oloki
kas ijo od jed og pri itiv ijeg" pogleda a stvari? Kro z itavu istoriju Crkve - pa i danas jednostav- a verova ja postojala su aporedo sa ista a iji i sloe i- ji , a da li e eko usvojiti
jedno ili drugo jas o je da vie
238
zavisi od li og iz ora i te pera e ta ego to i a ikakve veze sa raz atra je veza i za vre e.
Kada je re o . veku, Pavlova je teologija veo a apred a" po svi
erili a svakako postojala
jo
ogo pre ego to su eva elja apisa- na, a ima i nekih dokaza koji ukazuju na to da je
postojala z at a raz ovrs ost u teoloko izrazu po svi srediti a hria stva u to vre e. Da je
ije ilo, vei deo ostatka No- vog zaveta e i i io apisa ! Pita je teoloke raz ovr- snosti
raz otrie o u jed o od ared ih poglavlja, a ovde je jed ostav o va o pri etiti da je
izjed aava je razlike u te - ologiji sa jed i proire i vre e ski okviro , u aj olje sluaju,
vrlo su jektiv o vie je.
Nis u svih pet po roja ih i ila a jed ako va i, a ije teko i pre iz o odrediti stvar e ili
imaginarne potekoe koje i a o sa eki a od ih. Ali, kada se sagledaju zajed- o, z ir i ui ak
jihovih svedoa stava ajlake je o jas iti ako pretpostavi o da su se Matej i Luka sluili Markovi
spiso , pre ego da je prvo apisa o eva elje Matejevo, a da ga je Marko saeo, a Luka apravio
izbor izvoda iz njega.
Novo
osvetljavanje
starih problema
U prouava ji a Novog zaveta da as se ak e at uglav- o pre eta sa jed e eha i istike

analize eva elja a sveukup o drutve o iskustvo ra ohria skih zajed i a. Pre da je teorija o
dva izvora" o poreklu eva elja i dalje iroko prihvae a, stal o se istrauju ovi uglovi gledaa, od
kojih eki ogu i ati odluujui uti aj a udue razu eva- nje nai a a koji je Novi zavet apisa .
Da li je 0 zaista postojao?
I dalje se postavlja pitanje i o samoj dvoizvornoj hipotezi. Rasprave koje su delovale ael o
oko a i jo pre sto godi a sada se po ovo pokreu, a
oga svedoa stva za dvoizvor u teoriju
po ovo se raz atraju. Da li je Markovo eva e je zaista apisa o prvo? Da li je } ikada postojao e-
239
zavis o kao jo jed o od eva elja"? Ak o jeste, zato je a- pisa o i u e u je ila oso e os t
egove poruke? Da li je za - ista neophod o da pretpostavi o da je SJ utvre a z irka /o ga, a ne samo labavo povezana zbirka predanja koja poznaju i Mate j i Luka ? Iznet o je nekoliko
razloga da se posumnj a u postojanje S*.
Ne a vrsti h dokaz a o jegovo postoja ju . Upr - kos samopouzdau sa koji su au i i
reko struisali S>, pa ak tvrdili i da ogu da daju prikaz jegove literar e isto - rije i razvoja, niko
jega ikada ije video. Ne postoj i ak i frag e t ijed og starog rukopisa doku e ta S>, iti po stoji i jedan jedini pomen njegovog postojanja bilo gde u sta - roj k jiev osti. Nau i i su u . veku
verovali da je Pa -
Dv a izvora ili etiri?
O o to je do sada ree o o ai u a koji su eva elja apisa a iroko je prihvae dogovor eu

prouavao i a Novog zaveta. Iako se, oda, ilje ja o eki pojedi osti a razlikuju, ovo ree je
si optikog pro le a su, u glav i rta a, prihvatili doslov o svi.
Ipak, pored ideje da si optika eva elja uglav o zavise od dva izvora, Markovog eva elja i
dokumenta <3, predlagano je i to da oni nisu i jedini izvori koji se mogu raspoznati u pozadini ovih
eva elja. Mod a klasi u for ula iju ar za e glesko govor o podruje ovog ree ja si optikog
pro le a dao je B. X. Striter u k jizi iz
. godi e etiri eva elja. Ne samo da je izneo teoriju kako
su se Matej i Luka sluili Markovi eva elje i doku e to
< ve je rekao da je ogue ui u trag jo dvo a jihovi izvori a, koje je azvao M i S U stvari, M i
t. su o o to preosta e od Matejevog i Luki og eva elja kada se iz jih odstra i graa iz Markovog i
< . Striterovo prepoz ava je tog ostatka ilo je va o jer je o verovao da su i te dve z irke grae
bile same po sebi posebni i sveobuhvatni izvori nezavisnog porekla, te da se, prema tome, mogu
koristiti naporedo s ostali a kada se govori o istori osti i vred osti jihovih preda ja.
Striter je svoja raz atra ja otpoeo i je i o da su se Matej i Luka Markovi eva elje sluili,
izgleda, a razliite ai e. Matej je dosta ver o sledio Markov raspored i ael i okvir, mada je,
istovre e o, esto preraivao grau iz Markovog eva elja, esto je sai ajui kako i stvorio vie
prostora za
240
pija govorio o Sj u svojoj izjavi da je Mate j sastavljao oga a he rejsko jeziku i svaku od jih
tu aio kako je ogao avede o ko d Evsevija , Crkve a istorija
. . Papija se, euti , slui o
to isto. reju o a i da i opisao e- lokup o Markovo eva elje, tako da e a razloga da
isli o da je ovde upuivao a eku z irku Isusovi h izreka, a e a ve sastavlje o Matejevo
eva elje a jo a je da je Sj o - gla iti ta aroita z irka izreka koju je i ao a u u.
- Ne a starih doku e ata koji izgledaju kao Sj. Iako i se eka g ostika eva elja aroito To i o
evan- elje ogla u izves o s islu porediti sa i a po svo za - nimanju za sabiranje Isusovi h
izreka - ada je to za i a je erazdvoj o veza o za jegove ue ike S? u stvari ne naliku-
dodat a o ja je ja. Rezultat je taj da Matejevo eva elje dosta podsea a eko proire o izda je
Markovog. Luki o se, euti , razlikuje. Nai e, dok se Matej posluio gotovo elokup o grao
koja postoji kod Marka, Luki o eva elje sadri sa o oko polovi e te grae. tavie, Striter je otkrio
da, ako se sva graa koja potie iz Markovog eva elja uklo i iz Matejevog, o o to ostaje ije
poveza o i k jiga se jed ostav o raspada. Ali, pri e i li se isto a Luki o eva elje, ostatak
predstavlja prihvatljivo dosled u i ko ti uira u priu. To se aroito od osi a prie o Isusovoj
s rti i vaskrse ju iz Luki og eva elja, koje u osnovi, izgleda, imaju
drugaiji predloak od istih pria kod Mateja i Marka, i i i se da su pre dopu je e o avete ji a iz
Markovog eva elja ego to se a Markovoj prii zas ivaju.
I ajui u vidu ove pri ed e, Striter je iz eo teoriju da je Luka, jo pre ego to je Markovo eva elje
apisa o, sastavio ko ept svog eva elja, zas ova a izreka a iz z irke } i grai oz ae oj kao V.,
koju je pribavio iz crkve u Kesariji u kojoj je boravio dok je Pavle bio u zatvoru (Dap 23 23 - 27 2). Taj
prvi ko ept Striter je azvao Proto-Luki i " eva elje . )ati se, pre a jegovoj teoriji, kada je
eto kas ije iveo u Ri u, Luka upoz ao sa Markovi eva elje , apisa i u euvre e u, pa
je odlo ke iz jega uklopio u svoje ve postojee Proto-Lukino" eva elje. U isto vre e ogao je
dopisati i uvod (Lk 1 1- , kao i prie o Isusovo roe ju iz prvog i drugog poglavlja.
Svakako da ekoliko stavki i i ovu teoriju do ekle uverljivo . Pri era radi, Luki o eva elje esto
sadri verzije pria drugaije od Markovih. Pria o to e kako Isus ije io
241
je a To i o eva elje jer u izves oj eri sadri i arativ- u grau. Tek o je stoga odrediti pose a
a r ko e i
ogao pripadati. Ov a tvrda e a vred ost zakljuka, jer su ra i hria i, izgleda,
zaista ili izuzet o kreativ i u pogledu ai a a koji su stvarali svoju kiev ost. )a ljude koji su, u
stvari, izu eli ovi tip kige kodeks , povezujui pojedi a e stra i e po jed oj od ivi a
za e ivi ti - e dugake svitke, daleko ka astije za upotrebu to to i se udaljili od ekih
k jiev ih i stilskih or i teko da i io ekakav s eo potez. Pa ipak i dalje iz e auje da postoji
sa o jeda pri erak pisa ja Sj stilo , pose o kada z a o da ra oj Crkvi ije s etalo da sauva
vie raz ovrs ih izvetaja o Isusu , kao, pri era radi, kroz sa a dovre a eva elja.
priznat u Nazaretu dobar je primer za to (M k 6 1-6; Lk 4 16- . Tu je jas o da o oji a eva elista
govore o isto dogaaju, ali Luki izvetaj je toliko potpu iji da se i i da je morao imati neki drugi
izvor i for a ija. Striter je skre uo pa ju i a ai a koji su, kako izgleda, a ji odlo i
Markovog eva elja esto doslov e Markove rei , u a iva i usred druge grae kod Luke, i e se
stvara utisak da su to kasniji doda i. Upadljivo je i to to je kod Luke veliki deo o avete ja koje
Markovo eva elje sadri jed ostav o izostavlje , pa je Striter iz osio hipotezu da i Luka u eo vie
grae iz Markovog eva elja u svoje da je sa ji
io upoz at u vre e kada je pisao sopstveno.
Jo jed o svojstvo Luki og eva elja za koje se i i da ga Striterova teorija o ja java jesu jegova,
avod o, dva poetka. )a predgovoro
- slede prie o Isusovo roe ju, ali o da se tok prie u
prekida, te zvui kao ov poetak, s.a svoji o azrivi datova je poetka Isusove slu e, posle
ega u
- sledi spisak jegovih predaka. Ak o je
io prvo it i poetak Proto-Luke, kome je
Luka kas ije dodao predgovor u vidu dva sada prva poglavlja, o da i ovo ilo uverljivo o ja je je
tog eo i og svojstva.
) aaj Striterove teorije o ai u a koji je Luka apisao svoje eva elje alazi se u i je i i da i
Proto-Luki o eva elje, ako je ikada postojalo, predstavljalo jo jeda ra i i ezavisa izvor podataka
o Isusovo ivotu i ue ju. O a, euti , ikada ije izazvala eko opte saglasje o to pita ju,
mada i danas ima onih koji je zastupaju. Jedna od glavnih slabosti ove teorije jeste Striterova
pretpostavka u vezi sa prirodo eva elskog preda ja u ra oj Crkvi. Striter je pretpostavio da su
eva elja apisa a a
242
U znatnom broju odlomaka Matejevi i Lukini tekstovi podudaraju se, razlikujui se pri to od
Markovog, ilo izrazo ili u redosledu. Ov o se ael o oe o jas iti pretpostavkom da se u
eki taka a Markovo eva elje i S? pre- klapaju, a da je Mateji i Luki vie odgovarala potpu ija
verzija za koju se ge eral o s atra da ju je sadrao Sj. Meuti , eka od tih usaglae osti kod
Mateja i Luke, a suprotno ono - e to alazi o kod Marka, pro alazi o u prii o Isusovoj smrti
(uporedi, na primer, Mt 26 67-6 8 / Lk 22 63-6 4 sa Mk
, a poto se u svako izvetaju o o i u hipotetikog do - ku e ta SJ dolo do zakljuka da o
ije sadrao i priu o strada ju, eki au i i ele da dokau kako i se ova pojava lake objasnila
pretpostavko da se Luka sluio Mateje ,
jas o razgra ie li ear i ai i io sklo to e da eva eliste za ilja kao ekakve ovi ske
ured ike koji sede pred izvetaji a iz ekoliko izvora i izdvajaju raz e odlo ke iz razliitih pisa ih
doku e ata. Ovaj ko ept io je populara poetko
. veka i iroko pri e jiva u studija a
Starog i Novog zaveta, esto u ko i a iji sa evolutiv i pogledo
a literar i razvoj, koji je
pretpostavljao da se predanje razvija od manje-vie pri itiv og o lika ka sloe iji a. Poto ja
istraiva ja pokazala su da je ovo u z at oj eri pojed ostavlje o tu ae je, i to a vie razliitih
ivoa. Lako se oglo desiti da je Luka io upoz at sa Markovo grao , ali e i kroz sa o Markovo
eva elje u jegovo da a je obliku.
Ov o je slabost i drugih hipoteza koje je Striter izneo. Ne samo da je tvrdio da se u pozadini
si optikih eva elja ogu raspoz ati etiri razliita izvora ve i to da je svaki od jih zastupao
preda ja o Isusovo ivotu i jegovo ue ju, kakva su ouva a u etiri ajva ija sredita ra og
hria stva: Markovo eva elje je apisa o u Ri u, < u A tiohiji, M u Jerusali u, a ^ u Kesariji. To
i, kada i oglo da se dokae, io do ar ai da se shvate e sa o eva elska preda ja ve i eki
vidovi ivota ra ohria skih zajed i a. Msuti , zas ova o je a a jkavi pretpostavka a,
ajvie zahvaljujui ideji da o o to je Striter azvao M i I. jesu kohere t i doku e ti. U stvari, teko
da je to ta o: kada se iz Matejevog eva elja odstra e Markova i graa, o o to preosta e uopte
ije kohere t a z irka, to, istovre e o, a je-vie vai i za C koji predstavlja razliku Luki og
eva elja i J i Markove grae.
243
ego upuiva je
a tradi io al i pogled da su se o oji a sluila doku e to
SJ.
Postoja j e doku e ta } dovoe o je u pita je i a os ovu raz atra ja veza ih za ai a koji

su stari autori radili. Tvrdilo se da i eki autor sluei se jed i izvoro poetko da a oda i
popravljao i preo likovao jegova o avete ja, o kako i ga sve vie savlaivao u or, to je sve
vidljivije teio to e da se vrati os ov o
odelu izvora ko - ji god da se sluio a u sluaju
takozva e SJ grae, svedo - a stva uvek ukazuju a to da se Luka okretao Matejevo o liku izraza.
Primera radi, u paraboli o talantima (M t 25 14-30; Lk 19 11-27) kod Mateja postoje trojica slugu, a
kod Lu - ke desetori a, o kako pria tee dalje, Luka po i je prvog",
drugog " i preostalog " slugu

. . , to se da lake razu eti ako je Luka poz avao Matejev
tekst, pre ego da su o oji a koristili hipotetiki Sj. O i koji ele da se ree doku e ta Sj takoe
tvrde i da sama pomisao da se pisci evanelja a ovaj ai slue izvori a predstavlja zaostavti u
prethod e ge era ije koja je usvojila pristup ise i pa ukroj " u k jiev osti, a koji se vie e oe
odrati pa ako bi trsbalo odbaciti posebne pisane izvore M i C onda bi trebalo odbaciti i S.
Uprkos sve u ovo e, i dalje postoji vea saglas ost o hipotezi o dva izvora, pre a kojoj je prvo
napisano Markovo eva elje, a S i ao ae ili vie utvre u for u u kojoj su se i e posluili
Matej i Luka, nezavisano jedan od drugoga. Glavni razlog za ovakav stav je da, iako neke od tvrdnji
ko - je osporavaju postoja je Sj i aju izves u tei u, tradi io al- o gledite i dalje deluje kao
sposo ije da, uopte o gleda o, odgovori a vie pita ja ego sta ovite da se Luka sluio
Matejevi eva elje . S o ziro
a prirodu ovog argu e ta, uvek e iti prostora za eslaga je u
pojedinosti- ma, ali, bar za sada, vei a au ika je i dalje spre a da veruje da se teite
verovat oe alazi u verova ju da je io stvara eva elski izvor, ije postoja je pro le e vie
reava ego to ih stvara.
244
Ko e su eva elja ila a e je a?
Od kako je nastala kritika o lika poetko

. veka au i i su iz eli va u pretpostavku da su etiri
eva elja ila apisa a svako za pose u italaku pu liku i da su a- stala unutar pojedinih
hria skih zajed i a. Postojae e- tiri eva elja, a e sa o jed og, o jaavano je u svetlu razliitosti pro le a sa koji a su se susretali hria i u drugaiji drutve i i verski okol osti a i
potre o da se a ova raz ovrs a pitaa odgovori sluei se Isusovi pria a i pouka a. Ka o to su
Pavle i drugi predvod i i hria a pisali posla i e kako i svoje itao e o avetava- li, adahivali
ihovu veru i odgovorili a jihova pita ja o ai u ivota i verova ji a, tako su i eva elisti, gru o
gleda o, iz istih razloga apisali svoja eva elja. Pre a to - me, ako njihova glav a a era oda i
nije bila da dokumentuju iskustva razliitih zajed i a koji a su pripadali, ipak je ogue, i ajui u
vidu postojee ija se u svako od eva elja, razluiti oso e e i terese rkava za koje su apisa a.
Ov e pretpostavke proizale su iz u ee osti kritike o lika da se drutve a fu k ija oe iitati iz
k jiev og o lika jed- og spisa, to je za uzvrat podstaklo razvoj kritike redak ija kao dis ipli e koja
e pokuati da prui kohere ta izvetaj o zajed i a a koje su stvorile eva elja u ihovo ko a o o liku.
Ovakav ai razu evaa eva elja io je dovoe u pita je iz vie razloga.
Tvrdilo se da su eva elja drugaija k jiev a vr - sta od novozavetnih poslanica, te da
primeniti na njih istu metodologiju da bi se razumela avodi a pogrea zakljuak. Ne - sumnjivo je
da je za razumevanje poslanica neophodno posedovati bar neko znanje o raznim zajednicama kojima
su ile upuiva e, ak i ako i se sa e posla i e ogle zati upotre iti za razvija je jo detalj ijih
uvida o riga a tih istih zajed i a. Ali, u sluaju eva elja, takvo predz a je se e i i potre i .
)a isao pre a kojoj su eva elisti pisali sa o za druge hria e pripisuje se parohijsko
e talitetu, to e potvruju drugi dokazi. Ri sko drutvo u eli i ilo je izuzetno pokretljivo, a
hria ske voe su vrlo
ogo putovale,
-
245
Fra/ s Egero iapirusa prva iolovi a . veka , koji sadri

delis tsksta jed og eka o skog eva elja.
sagledavajui Crkv u kao svetski pokret i podstiui raz e hria ske zajed i e e da osta u
izolova e, ve da redov o euso o opte kako i to delotvor ije s aile veru jed e drugih.
Ist o tako, tvrdilo se da je jedi i razlog to su a- u i i poeleli da eva elja tako lisko
poveu sa odree i zajed i a a io veza za gu itak pouzda ja u jihovu vred ost kao istorijskih
izvora za ivot i ue je sa og Isusa. Ova te- a e iti raz atra a u jed o od ared ih poglavlja.
Tvrdilo se, ipak, da ako a eva elja kau tako alo ili ita o Isusu , o a oraju sadrati
o avete ja o ee u a to eto ora, pre a to e, iti ivot jihovih zajed i a, predstavlje u
kvazialegori oj for i kroz prie o Isusu . Ka d i se takve su je od a ile, e i ilo razloga za
pretpostavku da su eva elja apisa a za druge hria e, i to sa odree ih esta: u esto toga, o a
se ogu shvatiti kao k jiev ost opteg tipa apisa a iz istih razloga iz kojih i ilo ko ogao apisati
k jigu, da i saoptio eku poruku to vee
roju ljudi.
Tvrd e poput ovih izazvale su uz e ire ost u svetu ispitivaa Novog zaveta, pre da i za isao da su
eva elisti
246
videli se e kao k jiev e u et ike koji piu za

neka pitanja.
a koga ko i itao jihove k jige i sa a postavlja
Predlog da su eva elisti videli se e kao tvor e kiev osti za iroki krug ljudi zas iva se, u
izvesnoj meri, a ideji da se jihova eva elja sasvi do r o uklapaju u kategoriju grko-rimske
biografije koja je o i o pisa a za iru pu liku. No , kao to s o ve pri etili, eva elja e
predstavljaju ist o lik ovog a ra. O a se ajta ije ogu opisati kao religioz a dela apisa a
donekle biografskim stilom, ali ne i kao biografije pisane povodom neke religiozne teme. Jedina
dvoji a eva elista koji izriito avode svr - hu svog pisanja sasvim odree o kau da su pisali kako i
o odrili i o razovali hria e u jihovoj ve postojeoj veri L k -4; Jn 2 0 31).
Vei delo jezik eva elja ije takav da i auto- atski io pristupaa ilo ko itao u
koji bi na njih nai- ao. O a pretpostavljaju postojanje jedne zajednice koja ima zajed ika shvata ja
i iji se ai izraava ja po
ogo e u razlikuje od ire pos atra og hele istikog sveta. Na
pri er, o ilato slue je Jevrejsko
i lijo , e sa o u opti rta a ve i kroz pose e itate,
pretpostavlja eko predz a je ita- laca. Mnoge nijanse u opisima Isusa, u kojima se on poredi sa
starozavet i li osti a, da e po i je o upotre ljava je teh- ikih ter i a, upuuju a eku
prvo it u italaku pu liku koja je posedovala z a ja o sve u ovo e. Kada se, kao u Jovano- vom
eva elju, jevrejsko poreklo o ja java, to se i i sves o, ukazujui kako to i ije ilo potre o - i,
zaista, u sluaju Jova- ovo? eva elja to je verovat o i ui je o o da kada je eva elje po ovo
izdava o za eto iru pu liku od prvobitne.
Iak o je i ala reu razgra atu po svetu, iji su

ogi voi redov o putovali po rkva a i
morali, prema tome, znati jedni za druge, rana Crkva bila je u isto vreme i manjina kojoj se pretilo. U
takvi okol osti a je ouva je prie o je- o poreklu radi podrke iz utra oralo iti eto
sasvi prirod o. Verovat o, sa izuzetko Luki og eva elja, ar jed- a od svrha eva elja ila je i
ta da u ire i podre skupi e koje su trpele progo e ili se, a eki ai , oseale ugroe i- ma od
drugih. O e i e ile taj pose a vid podrke koji i

njih, koje bi pokazalo
je
ogao iti upue pisa je
eva elja za
247
a koji ai su upravo jihove eprilike ukore je e u posta - ku ji.hove skupi e, a ta se

odgovoriti podacima iz iskustva jihovog os ivaa, sa og Isusa.
oglo
Bez su je, eva elja, poput druge hria ske literature, kruila su i eu zajed i a a va o ih
kojima su prvobitno bila namenjena. Postoj e dokazi o dopisivanju, premda samo na lokalnom nivou
(Ko l 4 16) , a tek pred kraj 1. veka nastale su vee z irke hria skih spisa. Narav o, ako je teorija
o dva izvora o poreklu si optikih eva elja ta a, to takoe podrazu eva da su eva elisti a ili
dostupni i spisi drugih ljudi. No , va o je zapa titi, iako je putovati po Rimskom carstvu bilo
uglavnom lako, da su se ipak samo pripad i i viih klasa lako kretali, a to je sa o po se i dovoljno
da o jas i kako su Matej i Luka ogli doi do Markovog dela i hipotetikog doku e ta SJ. Vei a
hria a verovat o ije ila pis e a, a za eva elske prie su doz avali kada i ih uli da se itaju u
njihovoj zajednici. Ak o bi ljudi van crkava uli za ove prie, vei o
i to ilo tako to i i za jih i
jihova ita ja ispriali hria i koje su i ali eu svoji prijatelji a ta o gde su iveli, to sa o
sobom isti- e vsrovat ou da su, kako su se prie razvijale, ile pria e a ai koji i i ao lokal i
z aaj.
U prouava ju eva elja ikada e a dugih prekida. Pouzda e rezultate koje da jed a ge era ija
neprestano prove- ravaju i preispituju, ako i e od a uju, o i koji dou posle jih. Da li e pitaa
da a ji e i dalje iti va a o oliko koliko se to sada i i, ostaje da se vidi. Bez su je e se po - javiti
eka ova pita ja, od kojih e
oga iti razliita od onih koja su postavljale ranije generacije. Jedna
od najkrupni- jih promena 20 . veka bilo je priznavanje da, gde god da su evan- elisti doli do svojih
o avete ja, svaki od jih je apisao u suti i origi ala sastav, po svoji va i svojstvi a oso en
u odnosu na radove preostale trojice. Sada se dosta paje us erava a to ta su eva elisti uradili,
a ne toliko na otkrivanje mehanizama po kojima su to uradili. Kao rezultat toga ie potre o
upotre iti teoloke uvide da se ado- pune raniji pronalas i k jiev e kritike.
248
Kritik a oblika
Pot o je teorija o dva izvora aila a opti prije kao ajverovat ije o ja je je eha ike" pisa ja
eva elja, poeo je iskrsavati itav iz ovih pita ja. Nai e, izdvaja je raz ih izvora koji a su se
eva elisti sluili sastavljajui svoje izvetaje o Isusovo ivotu i ue ju odgovorilo je sa o a
pita je odakle su eva elja potekla, ali e i a pita je odakle potiu jihovi izvori. t a se z ivalo sa
preda ji a o Isus u u vre. e u iz eu jegove s rti i vaskrse ja i jihovog ouva ja u vidu

zapisa ih eva elja?
Ova pita ja postavilo je vie au ika u Ne akoj jo pre ego to js B. X. Striter o javio svoje
klasi o delo o poreklu eva elja - etiri eva elja . godi e. U pokuaju da a jih odgovore,
os islili su ov etod a alizira ja i lijske k jiev osti. To je uglav o
ila tvorevi a Her a a
Gunkela
(1862, koji je svoju akade sku karijeru zapoeo kao profesor Novog zaveta, ada je traj i
ugled stekao kao izuavala Starog zaveta. Meuti.m, njegova interesovanja obuhvatala su i
prouava je drugih tradi io al ih k jiev osti, kao i psihologije i drugih drutve ih dis ipli a koje su
tada astajale. Shvatio je da Bi lija ije ila apisa a u kultur o vakuu u i zakljuio da i vredelo
truda uporediti ai a koji su je i autori radili sa o i to se z a o ai u a koji su astali drugi
sli i spisi. Pose o je pri etio da se k jiev ost raz ih a ija i pokreta uvek razvija e a
sa osvesta literar i ai , ve kao prirod i deo svakod ev og ivota. To z ai da ivot i stil da e
po i je o te pera e t i aravi o ih koji tu k jiev ost itaju i piu i a presud u ulogu u je o
stvara ju. Gu kel je prouavao k jiev e o like u adi da e oi da doseg e i o o izva teksta da i
video kako su se te k jige koristile u stvar o ivotu, i da toko toga a ov ai osvetli i istoriju
sa og teksta. Ovaj postupak izrae je ter i o koji se o sa posluio da opie svoj rad,
Rogtêzsse, to doslov o z ai e kritika o lika" ego istorija o lika' .
Gu kelova pri e a ovog etoda a k jigu Psala a ui ila je prvi korak a jo etak uto tere u,
pa su ispitivai Novog zaveta u rzo otpoeli da ga pri e juju a eva elja, a aroito K. L. it ,
Martin Dibelijus i Rudolf Bultman. Dva izuzetno cenje a zakljuka o pisa ju eva elja ui ila su
istraiva je ove ove etodologije potpu o prirod i .
Pre asta ka kritikih studija, eva elja su shvata a jed ostav o kao Isusovi ivotopisi,
apisa i da sauvaju istorijski prikaz jegovih dela i rei. Takvo sta ovite apute o je jo
249
poetko kritikih studija, a s e ilo ga je gledite da su eva elisti pisali iz u suti i prag ati ih
po uda, kako i zadovoljili potre e ra ohria skih zajed i a. Te potre e uglav o su se od osile
na evangelizaciju o javljiva je hria ske poruke drugi a , liturgiju redov o ogoslue je ,
katihezu i para ezu pouke koje su hria i davali drugi a o svojoj veri i razree ja suko a oko
stvari kao to su hria ski stavovi o potova ju jevrejskog )ako a . S ovog sta ovita eva elja isu
sveo uhvat i izvetaji Isusovih dela ili jegovih rei, ve iz or iz sea ja a jega apravlje a
os ovu daleko o i ijeg raspoloivog aterijala a jedi i os ov po ko e su te prie o Isus u
iza ra e i sauva e ila je jihova va ost za z aaj a pita ja i rasprave iz ivota ra ohria skih
zajed i a. Dvoji a eva elista su to i rekli L k
1-4
; Jn 20 30- ;
, ali do tada sve posledi e toga isu ile opaa e.
U ovo ko tekstu pisa je sveo uhvat e prie o Isusovo ivotu, od poetka do kraja, ije
ilo eophod o iti priklad o. U to se s islu oe rei da se ra i hria i isu pose o za i ali za
istorijskog Isusa" . Tvrditi, kao to su eki to i ili, da za jihovu veru ije i ilo va o da li je Isu s
ikada postojao ili ije, to je es. isle o. Eva eliste je, euti , a je za i alo reko struisa je
Isusovo g itija" od saoptava ja eeg to e pokazati jegov z aaj za svakod ev a iskustva

njegovih sledbenika. Ponovo su Luka i Jovan to jasno i kazali, a nema razloga za pretpostavku da su
Matej i Marko radili a eki drugi ai . Ta prakti a a e a odrazila se a ai a koji su
eva elisti aroito si opti i rasporedili svoju grau po kratki pasusi a ili odlo i a
perikopa a , ez uoljivog ko ti uiteta sa og teksta ili argu e ta koji tee od jed og do drugog
odlo ka. Privid o odsustvo veze jed e perikope sa sledeo toliko je pri et o da je
K. L. i t ove pojedi a e odlo ke azvao iseri a a iski". ak i ta o gde se i i da su prie
grupisane u blokove pre u oe ja u eva elja, os ova takvog sa ira ja ila je po pravilu te atska,
re ego istorijska ili iografska. Tak o se, a pri er, graa iz Mk
u potpu osti sastoji iz pria o ko troverzi, dok Mk
predstavlja z irku pria o

udi a, a Mt 5 lok pouka Beseda a Gori . Jedi i ogu izuzetak ogla i iti pria o Isusovoj
s rti, koja poseduje u utra ju raspravu i orga iza iju koja i ogla ukazivati a to da je oduvek i
ila uva a kao elovita pria mada je i ona verovatno imala apologetsku svrhu, odnosno nastala iz
potre e da o jas i kako je jeda tako e je i uitelj
ogao doiveti tako eoekiva i kraj.
250
O lidi
Polazei od ovih provere ih rezultata auke, kritika o lika raz atrala je kako i pojedi a e prie
mogle biti ouva e u razliiti o li i a" u zavis osti od jihovog ko teksta i svrhe. Ova ivot a
situa ija" e aki .
; ip e oe
i zati odredila ai a koji se izraavalo. Ter i o lik"
od osi se a svojstva poput dui e pojedi ih perikopa, jihove strukture, ai a orga izova ja grae
i tako dalje. Ov a etodologija ve je ila opro a a u vezi sa tradi io al o
arod o k jiev ou
sever e Evrope, ali o lik je u ovo s islu i da as poz ati sastojak oder og ivota. Raz islite, a
pri er, o razli i iz eu TV dokumentarca i kviza. Oni se lako mogu baviti istom temom (recimo,
sporto , ali jihov pristup je potpu o drugaiji. )apravo, puki pos atra je strukture svakog od
tih progra a, gledao i s esta ogu apraviti razliku eu ji a, ez potre e da ita znaju o
sa o sportu. Na isti ai je kritika o lika iz ela teoriju da je ogue, sa o a os ovu jihovog
o lika, prepoz ati ko tekst u ko e su se odree i delovi eva elja koristili u ivotu ra e Crkve.
Ak o i se ovo oglo pouzda o ui iti, to i svakako ilo od epro e jive po oi za razu eva je
eva elja, jer ako i ilo ogue z ati za ta su razliita preda ja u utar ra e Crkve korie a, to i
za uzvrat osvetlilo jihov z aaj za ivot Crkve i oda otkrilo ove di e zije jihovog suti skog
smisla. Naalost, kritika o lika ije uspela da se usaglasi oko ove suti ske stvari i pre da je Marti
Di elijus dao
. godi e, kako je kas ije o e je o, klasi u a alizu eva elskog o lika, jegovih
pet o lika ipoto isu aili a opte prihvata je.
Meuti , vredi ih ovde prikazati, jer ilustruju upravo o o za i e kritika o lika traga.
Paradtme
Raz i au i i dali su ovi

Vinsent Tejlor,
pria a razliite pazive. Rudolf Bult a
azvao ih je apofteg a a", a
daleko prozai ije, pria a proglasi a". Kako god da ih zove o, o e svakako i e oso e u skupi u
pria, koju izdvaja ai a koji sve o e kul i iraju poe to . Neke od jih sadre arativ i uvod, ali
klju a za jih jeste jezgrovita izjava koja dolazi a kraju, dok sve ostale pojedi osti i aju
drugostepe u va ost. Nekoliko pri era alazi o u prvi poglavlji a Markovog eva elja vidi
. Ovaj literar i o lik io je svojstve i grkoj i jevrejskog k jiev osti tog do a i opskr io je
hria e eza orav i sloga i a koji opisuju z aaj e aspekte jihovih verovanja. Dibelijus je
verovao
da ovaj o lik vodi poreklo od ajra ije hria ske propovedi u kojoj su takve prie korie e kao
pri eri i ilustra ije. Pored arka t ih izreka korie ih za vrhu a ovih pria, jih je odlikovala i
sklonost ka mini al i slikoviti opisi a, kako i se pa ja usredsredila a aj it iji i ila - Isusov
u izreku. Kada se pria pre osi us e i pute , o i o joj se ogu dogoditi dve stvari. Ili se oe
izlizati esti po avlja je , tako da od je alo ta osta e se
aj it ijih i je i a izrae ih a to
jezgrovitiji i upadljiviji ogui ai ili se oe dogoditi suprot o, pa i se dodaju pojedi osti
kako i ih ai ile stvar iji i za i ljiviji . Vei a kritiara o lika s atrala je paradig e pria a
istroe i do ajogolje ijih i je i a, pre ego pria a koje su predajo razvija e.
Prie
Di elijus ih je defi isao kao prie ispria e radi do re prie, i u tu skupi u ukljuio je
oge prie o
udi a iako e sve . Vi se t Tejlor je i zaista ovu grupu azvao pria a o udi a". K jiev i o li i
sli i ji a postojali su i drugde u svetu . veka, pa ije teko za isliti hria e kako se ji a slue
da istak u oi sa oga Isusa , koristei ih kao sredstvo da jegovu poruku ui e isti itijo . U ovi
pria a Isusova dela su
ogo it ija od jegovih rei. Di elijus je verovao da su o e delo
profesio al ih pripovedaa iz krila ra e Crkve, iji je posao io da iskuju prie o Isus u u isti o lik koji
su i ale o e o grki
ogovi a, kako i se ji a prido ili preo rae i i u hria sku veru tako to
i o e pokazale da je Isu s io ad o iji od ostalih oa stava. Novi zavet igde izriito e po i je
pripovedae u utar
ra ohria skih zajed i a oda zato to je ovaj ai ire ja vere io toliko rasprostra je da se
njegovo postojanje podrazumevalo. Svakako da bi, s obzirom na veliku popularnost pripovedanja u
staro svetu, da e po i je o da je i Isus u ajsvojstve iji etod opte ja io pripoveda je, ilo
iz e aujue da se jegovi sled e i i isu sves o posluili isti pristupom. Pretpostaviti da su
Isusove prie riljivo o likovali profesio al i pripovedai e z ai ti e agovestiti i eko pose o
sta ovite u pogledu pouzda osti jihove slike o Isusu. S o ziro
a i je i u da su sa a eva elja
zapisana za manje od jedne ge era ije poto su se dogaaji koje opisuju desili, tu ije oglo iti
toliko prostora za slo od o stvara je iz ilje ih pojedi osti o je u. No , podjed ako se e oe
su jati i u to da su eva elske prie vei o
ile riljivo sastavlja e kako i zaokupile atu ljudi
spre ih da ih itaju ili uju.
252
Legende
Di elijus je ovaj ter i oda rao z og jegove u jegovo vre e uo iaje e upotre e da se ji e
opiu tradi io al e prie o ivoti a svetih, iji je glav i s isao o i o io da prue oral i primer
koji i drugi sledili. Sluei se ovo ter. i ologijo o ije a eravao da do ese ilo kakav
vred os i sud o istorijskoj pouzda osti ili ee drugo u vezi sa ovi pria a, ada je s atrao da
su o e esto ile iz ilje e. gBihova os ov a fu k ija ila je da veliaju li ost koju opisuju, vie
ego da saopte ilo kakvu i je i u i for a iju o joj. Pri eri za ovaj o lik" u eva elji a ili i
Mt 14 28-33; 16 13-23; 27 3-8; Lk 2 41-49.
Mitovi
)a Di elijusa ovaj ter i oz aava prie u koji a eko ljudsko ie dolazi u dodir sa eki drugi ,
duhov i ili atprirod i sveto . U jih je u rojao sa o tri eva elske prie: Isusov o krte je M k
1 9- i je e paralele , iskuava ja Isusa M t - i paralele kod Luke i priu o preo rae ju M k
9 2-8 i njene paralele).
Podstiiaji
Po d podsti aji a je Di elijus podrazu evao ue je. U eva elji a, arav o, i a
ogo ue ja i
vrlo
ogo jegovih razliitih o lika. No , poto je verovao da se o o u ivotu Crkve uvek
upotrebljavalo u istom kontekstu tj. u pouava ju preo rae ika , Di elijus ga je sakupio a go ilu.
Oigled o je da i ovde spadale i para ole, zajed o sa izreka a.
Kritika kritike oblika

Toko itavog . veka etodologija i zaklju i kritike o lika podvrgava i su podro o.
proce jiva ju, toko ega je etod kritike usavre kako i odgovorio a eke od za erki.
Navee o glav e take te rasprave.
Neki su dovodili u pita je priklad ost itavog etoda. Isti ali su da je poet i razvoj kritike
oblika mnogo dugovao teorijama o sastavljanju severnoevropskog folklora, koji je ne samo vremenski
i prostor o udalje od i lijskih spisa ve je i potekao iz vrlo razliitog kultur og ko teksta koji je, s
pravo se oe rei, stra se itsko
e tal o sklopu. Od kakve va osti oe iti izdvajanje
aela i teorija iz jed e kulture i jihovo pri e jiva je a drugu iz drugog istorijskog razdo lja?
Rudolf Bult a odgovorio je a to skreui pa ju a o o to je s atrao paralela a o li i a
iz Novo? zaveta u delima jevrejskih rabina - ali doslovno su svi
jegovi pri eri patili od iste sla osti udui iz vre e a

ogo kas ijeg od Novog zaveta. Meuti ,
poto ja istraiva ja pokazala su da je ko ept k jiev ih o lika zaista io poz at u hele istiko
spisateljstvu i pre i posle 1. veka i, mada su neke ranije tvrdnje
ogle iti pretera e, ael i uzori koje je po udila kritika o lika i dalje su valja i, pod uslovo
i aju u vidu jihova ogra ie ja.
da se
Ak o i pretpostavi o da su o li i ili uo iaje o sredstvo, ije li kritika o lika po ekad ila i

pretera o e tuzijastiki astroje a u svojoj pretpostav i da su i lijski pis i ili pod tako dosled i i
iskljuivi uti aje ko ve ija i o iaja u ai u a koji su pisali i govorili da i odree i a r ili
Sa/po, e aki ter i uvek i ao istu ter i ologiju, stil i Gt ekep} Iako je ovo uglav o
ez ed o pretpostaviti, kritika o lika ije uvek dovolj o doputala oso e osti i pose osti. U
stvar osti, odlo i koji oigled o i aju isti aela o lik esto se i z at o razlikuju u pojedi osti a,
pa je aglaava je zajed ikih ele e ata odve lako prevideti oso e u a eru odree og
govor ika ili pis a. Jed a od vrlo alo stvari, koje, izgleda, svi izvori ogu posvedoiti, jeste Isusov o
razlikova je od ostalih uitelâ, a e jegova sli ost sa ji a.
O lik i sadri a e ogu se tako lako razdvojiti, kako su to eki kritiari o lika pretpostavljali,
a usredsreiva je sa o a o lik oglo i odvesti a stra puti u. U teoriji, kada se ista" verzija
oblika jednom izdvoji (primera radi, uporednim prouava je grke, ri ske i jevrejske k jiev osti ,
tada i tre alo da ude ogue proveriti do koje ere svaki pojedi i pri er iz Novog zaveta od je
odstupa i a taj ai raspoz ati eke od oso e ih vidova ovozavet e poruke. U praksi uopte ije
lako izdvojiti te iste o like. Di elijus i Bult a su s a o zagovarali korie je istih o lika kao
polazite, ali u praksi jihove kategorije esto uopte isu ile zas ova e a o liku ve a sadraju.
Dibelijusove legende, mitovi i podsticaji razvrstani su po sadraju, a e po o liku, a oe se tvrditi da
je to sluaj i sa pria a sve su to prie o udi a, ada je u ovo ko tekstu sadraj zaista prae
oso e i o liko . Jedi a kategorija koja je edvos isle o zas ova a a k jiev o o liku jeste
paradigma. Da i uzeli u o zir oigled u raz ovrs ost o lika pro ae ih u Novo zavetu, au i i
da as arataju daleko elasti iji defi i ija a o lika od o ih Di elijusovih ili Bult a ovih. No , ovo
pokree drugaiji iz pro le a, jer to je vie prilagodljivosti, to je sveukupna analiza oblika sve
manje korisna.
Kritika o lika poi jala je a

kree ukrug. Prethod o shvata je
o e te da se pretvara u sa ovred ujue prouava je koje se
254
jed og au ika o to e kako se o li i razvijaju utie a egzegetske sudove o pojedinim odlomcima.

Di elijus i Bult a verovali su da o li i vre e o postaju sve sloe iji, dok je Tejlor tvrdio suprot o
da se prie i ue ja
ogo roj i po avlja js troe, tako da o o to od jih preosta e
predstavlja njihov ogoljeni minimum. Da bis o uvideli razlike do kojih ove razliite pretpostavke
ogu dovesti, ogli is o se podsetiti izuava ja para ola. Uglav o se pretpostavljalo da sve
para ole slede isti o raza i da uvek istiu sa o jed u poe tu. Ak o je tako, oigled a stvar je da ilo
kakva dodat a poe ta ili o ja je je s isla eke para ole oraju predstavljati ak ad i dodatak
tekstu. No , kada i postojala raz olikost o lika, ili kada i eva elisti ili kreativ i pis i a e sa o
sakupljai preda ja, o da i ovo shvata je ilo ar dovede o u pita je, a oda i sasvi podrive o.
Sa ovred ujui zaklju i poput ovog isu suti ski lie i vred osti. For ulisa je i provera hipoteze
je dokaza i postupak a
ogi polji a istraiva ja. Nepresta o preispitiva je hipoteze je va o, a
upravo to je esto edostajalo ovozavet i studija a. U svojoj prvo it oj verziji kritika o lika
zavisila je od ta osti itov e za isli da su eva elisti sa o izali isere. Kritika redak ija sada je
pokazala
da je i ta iska a koju su izali z aaj a ar koliko i sami biseri, i to ovaj metod mora preoblikovati.
Kriti i o lika za erali su i to to o raa pre alo pa je a druge vrste dokaza, aroito a
istorijski ko e tar. Pri era radi, ilo je suvie lako doi, od pri ed e da su se opo e e sauvale u
katihetsko ko tekstu u ra oj Crkvi, do zakljuka da su veliki deo Isusovo g ue ja iz islili ra i
hria i kako i odgovorili a sopstve a etika ili teoloka pita ja. Er st Keze a otiao je tako
daleko da proko e tarie kako je kritika o lika
os ilje a da pokae da Isusova poruka, kakvu a je pre ose si opti i, vei delo
ije
verodostoj a, ve ju je iskovala vera prvih hria skih zajed i a kroz raz e stup jeve svog postoja ja
. tavie, ije tako lako, kako to izgleda, ide tifikovati pojedi e o like sa spe ifi i ivot i
ko teksti a. Klaus Berger se pitao da li ivot i uslovi zaista raaju k jiev e o like i i sistirao a
to e da je retko ogue dovesti u vezu pojedi a e perikope sa odree i ivot i situa ija a. Ak
o is o i pruili gara ije da je takav poduhvat ogu, kako oe o iti sigur i da s o
ide tifikovali ajkoris ije paralele? Na pri er, a os ovu ega is o ili sigur i da su prie o
Isusovi udi a i ale istu
fu k iju kao hele istike prie o oa ski udotvor i a koje i aju isti k jievni oblik? Kako znamo
da su o li i iz jevrejskog sveta fu k io isali a isti ai - pose o i ajui u vidu tradi io al o
255
jevrejsko stara je o ta osti u ouva ju ue ja ra i a? U ruka a Birgera Geradso a, ta jevrejska

riga za ta ou u ouva ju ue ja ra i a postala je s aa razlog za potpu o od apiva je kritike
o lika. O je oigled o preterao u for ulisa ju svoje teze: sa a i je i a da je Crkva sauvala etiri
razliita eva elja pokazuje da su ogli zadovolj o da ive uz eto razliitosti u tradicijama o Isusu.
Potragu kritike o lika i dalje je vred o voditi, ali sa veo osetljivou a ija se kultur og ko teksta
ego to je to ekada io sluaj.
Vrednost
kritike oblika
Toko m njenog razvoja kritiku oblika su korigovali pronalasci i stavovi istorijske i literarne
kritike. Bilo je nekih pitanja na koja ovi metodi nisu mogli da odgovore. Nis u mogli konstruisati
k jiev u istoriju NOVOG zaveta, iti da a odgovarajui ai shvate sve razliite o rise
novozavetne vere. Slika koju su naslikale istorijs.ka i k jiev a kritika ispostavila se previe
pojed ostavlje o i pravoli ijsko , delo i zato to su ra u Crkvu prouavale izolova o od ireg
kultur og i verskog ko teksta, a delo i stoga to su teile da a et u krut evolutiv i okvir u ko e
su se teoloke ideje ogle razvijati sa o u jed o prav u, od jed ostav ih ka sloe iji . Kritika
o lika je ar izdvojila prava pita ja koja e o oguiti pristup prek jiev o

se sada i i da je to vre e ilo
ogo krae ego to se nekada mislilo.
periodu eva elja, iako
Kritika o lika istakla je i je i u da oz ilj e studije oraju zapoeti shvata je vrste

literature koju itaju, literar e kategorije kojoj o a pripada i je ih oso e ih svojstava. Ov o je
aroito va o kada se podseti o da je Isu s radio u kultur o okrue ju koje je i alo svoju dugu
k jiev u tradi iju.
Kritika o lika dala se a posao da otkrije fu k ije k jiev ih a rova u ivotu zajed i e ili
pojedinca, kako i kada su se koristili i sa kojom namenom. Ov o je jedno od onih njenih svojstava koje
je i i i sla o i s a o . Svakako da e uvek iti esta za legiti o eslaga je o ovo pita ju, jer
je, upotre i o li aa sada ja shvata ja o o li i a da utvrdi o potre e koje s.u postojale u ra i.
crkvama i onda te potrebe uzmemo kao nai da se shvate i protu ae o li i, posredi rasprava koja
se e i ov o kree ukrug. No , dokle god i a o a u u da su takvi zaklju i esigur i. sve je u
aj olje redu. U svako sluaju, ostatak Novog zaveta prua ar leti. ia uvid u o o to se u
ranoj Crkvi dogaalo, pa ss oe koristiti radi provere.
256
O i koji ele da od a e kritiku o lika suvie su ekstre i. S druge stra e, ako i se kritika o lika
pri e ila kao da je jedi i ogui ai da se shvate eva elja, o da i vodila pepouzda i ak
apsurdnim zaklju i a. Prole ge era ije su pekada pravile tu greku i ije ez razloga to to su
noviji
au i i kritiku o lika dopu ili kritiko redak ija, retorsko kritiko i drugi ka itao u us ere i
metodama razumevanja tekstova. Nijedan metod e oe sa po se i odgovoriti a sva aa iita ja
u vezi sa pisa je eva elja. Ipak, to ije razlog da ga sasvi od a i o. Kritika o lika je vaa deo
slagalice ali, sveukup a slika je o o to je, u kraj je sluaju, va o, a e sa o je i zase i
dslovi. Kada se kombinuju sa drugim metodima ispitivanja, pozitivni rezultati kritike oblika daleko su
prete iji od svih sla osti koje o a oda i a. Razu eti kako je jeda o lik io korie i
preo likova daje va e s er i e o a eri koju je pisa i ao ali, zadovoljavajua a aliza i
pro e a tih s er i a astae tek iz sveo uhvat ije istrage, u kojoj je kritika o lika sa o jeda od
oguih etoda koji se oraju koristiti.
257
ETIRI ISUSOVA PORTRETA
Marko
Markovo eva elje s atra se prvi zato to se da as priz aje za os ov i izvor druta dva si optika
eva elja. Me - uti , tek edav o je Markovo eva elju posvee a potre a paa. Crkva ga je u
ra iji vekovi a uglav o za e arivala, dajui pred ost dui izvetajima Mateja i Luke. Ov o
jsdva da iz e auje, jer o a sadre vei u o avete ja koja daje Mar - ko, i vie od toga, tako da se
a Markovo eva elje u rzo poelo gledati kao a skrae u verziju Matejevog. No , sada je to
izmenjeno, jer je, sa saznanjem da je Markovo eva elje gotovo sigur o prvo koje je apisa o, o o
postalo z aaj ije ego to verovat o jo od vre e a svog sastavlja ja ikada ije ilo.
Star a svedoa stva
Postoje , euti , eka svedoa stva o to e da je o o ilo vred ova o u izves i hria ski
krugovi a gotovo eposred o poto je sastavlje o. Papija ok o -130 ) je u Marku prepoznao
Petrovog tu aa" i saoptio da je o ta- no zapisao, ali ne i po redu, koliko god je mogao da se seti
od o oga to je Hristo s rekao i ui io" avedeno kod Evsevija, Crkvena istorija III.39.15). Irinej
(Protiv jeresi 1.1.1) i Kliment Aleksandrijski (ko d Evsevija, Crkvena istorija
VI. . i dalje takoe su iovezali Markovo eva elje sa Pe - trovom propovedi, a u skorije vreme se
esto s atralo da sadraj ovog eva elja upuuje a to da su Petrove propovedi izvor vei e o oga
to se u je u alazi.
258
Ni z pria je ispria sa tako ivopis i detalji a da je prirod o videti u ji a izvetaje iz prve ruke o
dogaaji a koje opisuju. Pria o pozivau Petra
-20 ) i o Isu - sovoj prvoj suboti u Kapernaumu,
kada je iscelio Petrovu ta- tu
-34) , dobr i su primeri za to. Pr i tom su neki od pomena apostola,
a Petra aroito, vrlo epovolj i. Apostoli se dosled o prikazuju kao ez ali e i priglupi, koji nikako
e uspevaju da shvate o o e u je Isu s pokuavao da ih podui
-41 ; 5 25-34 ; 6 37-38 ; 8 1421, 31-33; 9 2-6.32 ; 10 35-45) . U
Markovo eva elju apostoli uopte isu o a vrsta ljudi kakvima je Crkva kasnije volela da ih vidi, a
alo je verovat o da i ili opisa i u tako epovolj o svetlu da Mark o ije io do r o o avete ,
oda od Petra li o, kako i potkrepio takvu predstavu.
Auto r
Marko ili Markus je ilo vrlo esto i e i ogao je to iti ilo ko. U raz atrau pitaa autorstva ae
polazite ora iti ie i a da ijed o od eva elja, u stvari, e i e u- je svog autora. Jovanovo
eva elje je to e aj lie, ali i tu je re sa o o zago et o upuiva ju a jed og od svedoka
raspea J
, i ada se ova li ost esto poistoveuje sa volje i ue iko ", daleko je od
toga da jas o govori ko je to ogao iti. U to pogledu eva elja se dosta razlikuju od ostatka
Novog zaveta, jer predstavljaju anonimne spiss. Tradicionalno pripi- sivanje Mateju, Marku, Luki i
Jova u ui je o je, arav o, ve vrlo ra o, ali o o predstavlja ilje ja ra e Crkve o autori a
sva elja, a e ekakvu tvrd ju autora li o.
Jas o je, a os ovu svedoa stava, da je autora drugog eva elja ra a Crkva ael o vezivala za
li ost po i e u Jo- van Marko, poznatu iz drugih delova Novog zaveta (Dap 12 12). Prema Delima,
grupa hria a redov o se sastajala u kui jegove ajke u Jerusali u, a sa Jova Mark o i e uje
se kao saputnik Pavla i Varnave na njihovim najranijim misionarskim putovanjima (Dap 12 25; 15 3741) . Premda ih je Mark o napustio, Pavle ga pominje u povoljnom svetlu u dve svoje kasnije
poslanice (Ko l 4 10; Fl m 24) , tako da mora biti da su izgladili nesuglasice koje su imali. O njemu se
takoe govori
259
s ljubavlju i u 1Pt 5 13, i to mesto se (u zavisnosti od toga kako ko gleda na autorstvo Prve Petrove
posla i e oe uzeti kao dokaz Markove poveza osti sa Petro , ali i sa Pavlo .
Te e je iti sigura da je upravo taj Mark o io zaista i autor Markovog eva elja, iako se, u svetlu
te je hri- a a . veka da k jige Novoga zaveta dovode u vezu sa klju- i li osti a ra e Crkve,
lako oe desiti da preda je koje povezuje Marka sa drugi eva elje
ije sasvi
epouzda o.
Jova Marko je io uglav o
ez aaj a li ost, a ne takav pojedinac kome bi se pripisalo
autorstvo eva elja, osi ako i- je ilo do rog razloga da se veruje da je o to zaista ui io.
itao i
Uglav o se isli da je Markovo eva elje apisa o u Ri u za potre e ta o je rkve. Iri ej i

Kliment Alek - sa drijski e slau se sasvi oko okol osti pod koji a je sastavljeno, ali obojica se
slau da je apisa o u Ri u. Ak o je autor ovog eva elja zaista io Jova Marko, o da i ga po eni o njemu u Novom zavetu smestili i u Rim.
Eva elje je svakako ilo apisa o za ejevrejske ita- o e. Ara ejski izrazi kao a, koit ili erra a
prevede- i su a grki za do ro it Markovih itala a
;
. Jev- rejski o iaji se takoe
o jaavaju a ai koji ukazuje a to da isu ili poznati (7 3- . Tu je i vie teh ikih ter i a iz
lati skog, koji upuuju a to da je eva elje poteklo iz o og dela Ri skog arstva gde se govorilo
latinski (4 21; 12 42; 14 65;
15 19) . S obziro m na sve ove dokaze, Rim svakako deluje kao uverljivo mesto nastanka.
Datu m
Datova je eva elja,
euti , ije jed ostav o iz vi- e razloga.
Dokazi rkve ih ota a euso o su protivre i. Kli e t Aleksa drijski kae da je Mark o apisao
eva elje tako to u je Peta r diktirao u pero, i da je Peta r li o odo rio i jegovu ko a u verziju.
Ali , Irinej pisanje evanelja s eta u vre e posle s rti i Petra i Pavla. To z ai
260
Petar diktira eva elje Marku. Sa jed og italija skog reljefa u

slo ovai iz
. veka.
da tre a da pokua o da, a os ovu dokaza iz sa og eva elja, razlui o kada je

apisa o, to ije lak zadatak.
oglo iti
esto se isli da roj a upuivaa a sue ja i progone kod Marka ukazuju na to da su
jegovi itao i trpeli uke z og svoje vere u Hrista
-38 ; 10 33-34; 45 ; 13 8-13). Ak o je tako, to
i eva elje oglo datovati egde iz eu . i . godi- e, u vre e kada je Nero pokuao da
optui hria e za prole e u gradu Ri u. No , progo i su, razu e se, ili uo iaje i u ivotu Crkve
u . veku, te ije od sutipskog z aaja povezi- vae Markovog eva elja sa jed i od poz atijih
progona. Si - gurno je moralo biti mnogo lokalnih progona koji gotovo da nisu ostavili traga u
literarnim izvorima, mada su za one koji su ih morali podneti bili veoma stvarni.
Tu je zati i pita je da li apokaliptiki odeljak u Mk

- pretpostavlja da je Jerusali ve
pao pod ri sku vlast kada je ovo pisa o. Pot o se to dogodilo . godi e, ar jeda odgovor a ovo
pita je i datovao eva elje pre ili posle ovog dogaaja. I ovde su ilje ja podelje a, iako vei- na
au ika s eta sastavlja je eva elja iz eu . i . godi e, ili ak i alo kas ije.
261
Cilj Markovo g pisanja
Markov e a ere u pisa ju otkrivaju se kroz klju e te e koje se javljaju u jegovo
eva elju.
Ak o je eva elje, kao to ra a preda ja agovetavaju, imalo neke veze sa Petrom, jedan
od razloga za egovo sastavlja je lako je ogla iti elja da se za Crkvu sauvaju Pe - trova sea ja u
vidu traj og svedoa stva. Ov o i pose o lako ilo razumeti ako je Marko pisao u vreme
neposredno pre, ili odmah posle, Petrov e smrti. U toj meri Mark o je verovatno imao na umu
ekakvu iografsku a eru. Te a progo a javlja se takoe u ekoliko odlo aka koji se od ose a
prirodu ue ike slu e. Ue i i i jihova vera, ili edostatak je, z aaja su k jiev i otiv u
strukturi Markove ara ije. Prie o ji a koriste se da uvedu ove aspekte Isusove slu e u glav o
delu eva elja
-20 ; 3 13-19 ; 6 7, a u drugoj polovi i dela ue i i su stal o u sreditu
pa je i i aju klju u ulogu, ak i u zavr o zago et o pasusu itavog eva elja
-8) .
Neshvatae ue ika da slediti Isusa podrazu eva i strada je veza o je za ai a koji Marko
predstavlja Isusa kao Mesiju. Uvod a ree i a potvruje vanost mesijanstva za Mar - kovu
predstavu Isusa
, a ova te a se razrauje a razliite ai e u itavo delu, po ekad u vezi sa
titulo Si Boiji"
;
;
; ;
, dok u drugi prilika a istak utije esto zauzi a
terminologija vezana za aziv Si oveiji" i javlja se a a je od tri aest esta iz eu
i
62) . Marko- vo shvata je Isusovog oa skog z aaja hristologija" uvek je veza o za te u
stradanja i temu krsta: na kraju, upravo je preko krsta Isusova prava priroda Mesije i otkrivena.
- U z uzvie e opise Isusa kao Mesije, Si a Boijeg i Si a oveijeg, Marko predstavlja Isusa i kao
stvarno ljudsko ie: o se po ekad oe razljutiti
; ;
;
;
; e oe da ui i
udo ako ije ispu je uslov postoja ja odgovarajue vere
- i fiziki strada a ai koji i se
ogao s atrati espojivi sa jegovi poloaje Si a Boijeg
-33 ; 9 31) . Nek o vreme je ovo
smatrano znacima Markove
pri itiv e" teologije, iako to ije jedi o ogue o ja je je. Moda olje od jega ilo i postaviti
ovo u kontekst rasprava . veka o to e ta je z ailo s atrati Isus a i ljudski i
262
oa ski
ie . Po d uti aje
etafizikog dualiz a asle- e og iz grke filozofije,
ogi hria i
su se s mukom upi- jali da shvate kako je Bog jed o duhov o ie ogao i ati ikakav dodir sa
ovi
aterijal i sveto i reavali svoj prole pretpostavko da je sa o oa ski Hristos-du h
siao u telo oveka Isus a a egovo krteu i apustio ga pre raspea. Lzudi koji su tako mislili
postali su poz ati pod i e o doketisti, zato to su s atrali da se sa o i ilo da je Isu s ovek o d
grkog glagola Lokeo i iti se" . Pisa Prve Jova- nove poslanice svakako se starao da ispravi ove
ljude, a oda je to pokualo i Jova ovo eva elje. No , i Markovo eva elje je oda ilo
za ilje o kao ispravka ovakve ideje: odgovarajui o i a koji su tvrdili da je Isusov a ljudskost ila
iluzor a, Mark o je isti ao je u real ost opisujui ga kao oa skog Mesiju ije su poreklo i z aaj
ili i prikrive i i otkrive i kroz ivot jed e isti ski ljudske li osti.
)avreta k Markovo g eva elja
U aj olji
eu stari rukopisi a Markovo eva e- lje zavrava se stiho koji se sada oz aava
kao 16 8, i koji izgleda kao deo ree i e, pa pre a to e i kao uda ai da se zavri k jiga. Ne a
dokaza da je Markov tekst prvo it o io dui, ada se pretpostavljalo da je posled ja stra i a i- la
istrg uta jo u eko ra o vre e i izgu lje a, to i o ja- snilo trud kasnijih pisaca da nadomeste ono
to edostaje, do - dajui ilo o o to a je poz ato kao dui zavretak", od os o
-20 , ili
jeda eto krai oz ae u fus ota a vei e verzija Bi lije. Mk
je svakako jeda dra atia i
eoekiva zavretak, pose o to oz aava da kod Marka ne- a pria o vaskrse ju - vaskrsenje se
sa o agovetava a aj- uopte iji ogui ai . To svakako ije oglo iti zato to Marko ije
verovao ili oekivao ko a o proslavljae raspetog Isusa, udui da postoji ekoliko odlo aka a
drugim me- sti a koja ukazuju a ta o takav ishod jegove slu e
-8 ;
13 26- ;
. Mo e iti da se o ja jee alazi u otivu taja stve osti koji proi a Markov
tekst, aporedo sa
ogi pria a koje pokazuju kako ue i i e uspevaju da shvate potpuni
s isao svega to je Isu s govorio, ada su eki tvrdili da
263
Da li je Marko bio pod utica- je strukture klasi e grke tragedije dok je pisao svoje eva elje?
Sde a prikaza a a ovoj vazi je iz Eshilove tragedije Hoefore .
je na Marka uti ala klasi a struktura grke tragedije, a ovaj zakljuak je a er o os ilje kao
izuzet o upeatljiv o lik raspleta koji se redov o zavravao taj vid kiev osti, po - to i ju aka
zadesila katastrofa.
Auka
Predaa koja vezuju tree eva elje za li ost po i e u Luka datiraju jo iz . veka. Muratorijev
kanon, anti- arkio ski Prolog Luki o eva elju, kao i Iri ej, Kli - ment Aleksandrijski, Origen i
Tertulija , svi ide tifikuju Luku kao egovog autora. Meuti , prava vred ost ovih preda- a ije
izves a, poto se vei a o oga to sadre lako ogla izvesti i a os ovu sa og Novog zaveta, pa o i
isu u o vred i kao ezavis a svedoa stva. Svedoa stva Novog zaveta su zapravo daleko
koris ija za utvrivae egovog autora.
- Osobenos t Lukinog eva elja je to to o o ije eli a za se e: to je prvi to dvoto e istorije
ranog hri- a stva koji se astavlja Deli a apostolski . Stil i jezik ovih dveju kiga su tako sli i da
e a esta su i da su de - lo istog pis a. O a su upue a istoj li osti, ije i e se a- vodi kao
Teofil (L k 1 1-4; Dap 1 1).
U Deli a postoje odree i odlo
i poz ati kao
i odlo i". Nazva i su ovako zato to se a ti

i" Dap
-17;
264
Deo zbirke instrumenata

kojo
se sluio jeda ri ski lekar.
esti a u esto o i " ili o " koristi za e i a
20 5-15; 21 1-18; 27 1 . Mada se ijed o

e avodi jas o ko su to i", upotre a ove
za e i e jas o upuuje a to da je pisa ovih odlo aka prisustvovao dogaaji a koje opisuje i,
prema tome, bio Pavlov saput ik. Pot o je stil ovih odlo a- ka isti kao stil kige u eli i, deluje
verovat o da se autor sluio sopstve i d ev iko sa putovaa kao izvoro o ave- IJtenja, a
riljivo i detalj o ispitiva je teksta pokazuje da je Luka li ost koja se ajbolje uklapa u dokaze.
Ovog Luku Pavle identifikuje kao lekara, a povremeno se i ukazivalo na to da autor Lukinog
eva elja i Dela pokazuje pose o za i a je za dijag ostikova je olesti ada je ogra ie a
lekarska ter i ologija kojo se slui verovatno bila poznata bilo kojoj inteligentnoj osobi rimskog
sveta. No , postoje jed o ili dva esta u ovo eva elju a koji a Luka kao da ispoljava veu
aklo ost od Marka pre a lekari a. Ov o se aroito iri et o istie u prii o to e kako je Isu s
izleio e u sa eizleivi krvolipta je . Mk
elei da su je leili
ogi doktori i zati
ko e tarie, po alo i i o,
Potroila je sav svoj ova a lekare, ali u esto da joj ude olje, oj je ivalo sve gore i gore", dok
Lk 8 43 daje samo jednostavan ko e tar da iko ije ogao da je izlei .
Luka se u Novo
Pavle kas
zavetu po ie tri puta. Svaki put se kae da je io Pavlov saput ik, a u Kol
265
da nije bio Jevrejin (vidi i Fl m 24 ; 2Ti m 4 11) . To bi zna- ilo i da je io jedi i ejevrejski autor Novog
zaveta. Grki stil Luki ih Dela svakako upuuje a to da je jihov autor ogao iti ovek ko e je grki
bio maternji jezik.
Prema Evseviju (Crkvena istorija II.4.6) , Luka je poreklom bio iz Antiohije u Siriji, a jedan stari rukopis
Dap 11 28 ukazuje na to da je on u Antiohiji bio u trenutku kada je ta o ja rkva pri ila vesti o
gladi koja je pretila. No , opteprihvae i tekst Dela kae da se Luka pridruio Pa - vlu kada je ovaj
prvi put stupio na tle Evrope. On je pratio Pavla i na njegovo poslede putu u Jerusali , a zati i
do sa og Ri a. Pre a Striteru i drugi a, Luka je deo grae za svoje eva elje prikupio oda
tokom ovog perioda iz crkve u Kesariji - ada je ko a u verziju ogao apisati i u Ri u.
Datum
Nije ogue iti sigura u pogledu ta og datu a kada je Luka zavrio pisa je svog eva elja. Pot
o je u eo u svoj tekst i deo grae iz Markovog eva elja, ora iti da je ko a u verziju svoje k jige
apisao poto je Markovo eva e- lje ve ilo apisa o i kruilo, tako da e datu koji ude o
odredili za Auki o eva elje zavisiti, u izves oj eri, od datu a koji se pripisuje asta ku Markovog
eva elja. Ukazi- vano je na to da Lk 21 5- pokazuje o avete ost o padu Jeru- salima u rimske
ruke 70 . godine, pa, ako je tako, ko a u verziju eva elja i tre alo datovati u vre e posle toga.
Cilj Lukinog pisanja
)at o je Luka apisao eva elje? O ovo e je voe a is rp a rasprava, pose

pitanju, tako da se mogu izdvojiti eke klju e te e.
Svoj u nameru Luka izraava u prologu eva elja

li osti po i e u Teofil,
o kada je Luka u
-4) , gde ukazuje na to da je pisao
tako da saz a elu isti u o sve u e u si io pouava ". tavie, avodi da se tog posla
poduhvatio svesta ai a a koji se tako eto pie, prouio je dela koja su o tome napisali drugi
ljudi, a zatim, na osnovu toga, sastavio svoje, koje opisuje
266
kao jeda izvetaj po redu". Iako i teresovaa jed og iogra- fa nisu bila jedini Lukin motiv, svoje
nastojanje da da istorijski izvetaj o istie jas ije od ilo kog drugog eva eliste.
Deli i o iz ovog razloga. Luka epresta o aglaava da su dogaaji koje opisuje deo
ogo krup ijeg oa skog pla a koji o uhvata svu istoriju. )a isao da Bog i a pla po - navlja se
vie puta
-17 , 31-35 , 46-55 , 68-79 ; 2 9-14 , 30-35 ;
4 16-30 ; 13 31-35 ; 2 4 44-49 , i na mnogim drugim mestima).

Svoju priu o Isus u Luka izriito dovodi u vezu sa istorijo judaiz a i pose o se trudi da ukae a
kontinuitet iz eu hria stva i starog Saveza, dok isto tako insi- stira na tome da je Isu s bio
ispue je svih Boijih o ea ja, te je staro ji e ilo prevazie o. Od sa og poetka jas o go - vori
da o i koji slede Isusa e oraju prvo postati Jevreji da i ili hria i, ve da je Isu s doao da ude
svetlost... i over i a"
. U vre e kada je Luka pisao ilo je
ogo vie hria a ejevreja
ego hria a Jevreja, a od os iz eu hria stva i judaiz a postao je z aaj o pitae. Luka prikazuje i jed o i drugo kao delove
ogo vee slike: u jegovo tekstu pria o spase ju koja se esto
aziva e aki ter i- o NeI$e s psp e o uhvata sve vre e, iako su Isuso v i - vot, njegova
smrt i njegovo vaskrsenje predstavljeni kao sredi- ja taka sveukup og vre e a dogaaj a koji
je ukazivao Stari zavet i iz kog e svi poto ji ljudski ivoti rpsti svoj s isao
;
;
;
33 ; 2 3 42-43) .
Luka se posluio ovi zapaa je da pre osti jaz iz eu dogaaja iz Isusovog ivota i riga koje su
zaokupljale hria e za koje je pisao. Pose o je istakao tu poveza ost, aglasivi ulogu Svetog Duha
kao klju og ues ika u sveukup- oj dra i spase ja. Du h Sveti javlja se u z aaj i delovi a prie
(1 35 ; 3 15-18 , 21-22 ; 4 1, 14, 16, a aglaavajui ai a koji je Duh delao, kako u Isusovo
ivotu tako i adalje, u ivotu hria ske zajed i e
, Luka je povezao dva to a svojih spisa i
ti e svoje itao e uverio iako se i i da je Isu s Mesija rtav, te tako i odsuta sa s e e da je o i te
kako prisutan kroz neprestano dejstvo Duha. Mo e iti da je Luka aglaavao epresta o Isusov o
prisustvo eu jegovi sled e i i a kao eku vrstu ispravke ekih od jegovih savremenika koji
su postajali estrpljivi zato to se drugi dolazak
267
Isusov , ragoi$ a, jo e ee dogodio. Podsetio ih je a to da je Isus , iako je egovo ko a o

pojavljiva je u slavi jo deo udu osti, io sa svoji ljudi a a stvara ai posred - stvom
prisustva Svetog Duha u ihovi ivoti a.
Jo jed o pri et o svojstvo Luki og eva elja jeste jegovo isti ae prirode zajednice koju je
Isu s usta ovio, a koja je astavila da postoji i u egovo vre e. Pose o aglaava sveobuhvatnost
prirode te zajed i e ue ika: hria ska poruka a e je a je svi a. Prepriavajui priu o detetu
Isusu, Luka je uneo u nju izjavu da je Isu s i ao postati svetlost za otkrive je Boije volje
i over i a"
. Idui u stari u za Isusovi pre i a, Lk
- stie do Ada a , zajed ikog
pretka svih ljudi, nasuprot Mt 1 1-17, koji pretke Isusove prati samo do Avraama, praoca jevrejskog
aroda. U Luki o opisu esede u si agogi u Nazaretu Isusova poruka tie se i over ih
-30) , a
isto tako Luka pripoveda i o Isusovo pose o za i a ju za Sa arja e, koje su Jevreji rzeli vie i
od Ri - lja a. Kro z itavo ovo eva elje Isu s se karakteristi o opisuje kao prijatelj izopte ih iz
drutva
-56 ; 10 25-37 ;
17 11- . To su ljudi koje e Bog rado pri iti, a takav se stav esto preporuuje i Isusovi ue i i a.
Uvek iz ova istie se srea jed og hria i a z og o oga to ti e jeste. Luki izvetaj otpoie tako
to a eli kazuju lagu vest o velikoj radosti "
, a zavrava se povratko apostola u Jerusali ,
posle vaz esea, sa veliko radou"
. Iz eu ova dva dogaaja, tu su i
oge od
ajprivla ijih Isusovih para ola sa zavretko koji sadri istu otu radosti. Para ole o izgu- bljenim
stvarima (15 1- , i
oge druge, istiu radost poda- re u Isusovi ue i i a, istovre e o ih i
podstiui a to da istu takvu otvore ost, kakvu je Bog pokazao pre a i a dok su ili izva Carstva,
ispolje i oni prema drugima.
Matej
Matejevo eva elje dosta se razlikuje i od Markovog i od Luki og, i i a vie pose ih o eleja koja
treba razmotriti pre ego to kae o ilo ta o jegovo poreklu, datu- mu ili autoru.
268
Struktur a eva elja
Od ah se pri euje da je Matejevo eva elje, u od o- su a druga dva si optika eva elja,
ogo
riljivije ai- je o k jiev o delo. Nzegova struktura pri er je do ro orga- nizovanog rasporeda
grae, koja se uglav o izlae po te a a. U to e se slau svi jegovi tu ai. Meuti , i iz liza
ne- a usaglae osti o to e ta i ovakva struktura ogla iti, iti o sa oj prirodi te a koji a se
posluilo da je o likuju. Iz eto je ekoliko predloga.
Jedan posebno popularan nai da se shvati struktura Matejevog eva elja predloio je poetko
. veka B. V. Bejko , koji je izdvojio pet lokova ili k jiga" grae, raspo- ree ih iz eu prologa pria o roe ju i epiloga - pria o strada ju. Svaka od ovih eva elskih pria zavrava se rei a
kada je Isu s to zavrio...", a svojstve a i je do ro urav ote- e a ko i a ija prie i pouka, za ta
Bejko kae da je tre- alo da predstavi Isusa kao ovog Mojseja, pri e u pet sredi jih delova
odgovara broju od pet knjiga Zakona u Starom zavetu (koji se po jevrejskom predanju pripisuju
Mojseju . Pre a ovo shvata ju, struktura Matejevog eva elja izgledala i a sledei ai .
Uvol
Prva knjiga - Novi zakoi: slediti Pria slu a u Galileji

Pouke (Beseda na gori)
Druga knjiga - Ue i i i redvod i i hria a
Pria
8 1 - 11 1
8 1 - 9 34
Pouke 9 33 - 11 1
Trea k jiga - Otkrivenje Carstva
Pria
11 2 -1 2 zo
Pouke (parabole)
13 1-52
stvrta k jiga - Crkva i njena uprava

Pria
11 2 - 13 53
13 54 - 19 1 a
13 zz - 17 27
Pouke (red, dis ipli a, ogoslue je

Peta knjiga Sud
18 1 - 19 1 a
19 1 g> - 26 2
Pria rasprave u êrusali u
19 1 b - 22 46
Pouke osuda fariseja, apokaliptiko ue je

)akljuak
269
'
23 1 - 26 2
Os ov a sla ost ovog predloga je to pria o Isuso - voj s rti i egovo vaskrse ju ije sredi ji deo
eva elske poruke, ve sa o zaklju i postskriptu , kako proizlazi, glav o delu k jige. Ideja ije
uspela i da uveri druge, iako odgovara o o e to deluje kao prirod a podela Matejevog dela, i
zato to e a u edljivog razloga da ude usvoje a, izuzev i je i e da je, a os ovu je, ogue
doi do jed og uverljivog shvata ja ovog eva elja. Nigd e Mate j e kae da je Isu s
drugi Mojsej" , iti pojedi a i delovi jegovog eva elja a a kako pre iza ai odgovaraju
svaki po jednoj od pet knjiga Petok jija: zaista i je zajed iko jedi o roj pet.
Drugi su iz osili razliite predloge, istiui da se oe doi do razliitih zakljuaka ako se eva elje
a alizira e a os ovu literar og stila, ve a os ovu sadraja. Sluei se izjava a u Mt
i
O d tog vre e a je Isu s otpoeo da..." kao struktural i reperi a, predlaga o je da Matejevo
eva elje e a pet delova, ve sa o tri. C. D. Ki gz eri, u skladu sa ovi , predlae da je Matejeva
glav a riga ila da pokae da je Isu s Si Boiji i Mesija, i da je eva elje ure- dio tematski prema
ovoj te i, a sledei ai :
-
Isusova li ost kao Mesije i Si a Boijeg
Objava Isusovog mesijanstva (4 17 - 16 20 )
Stradanje, smrt i vaskrse je Mesije i Si a Boijeg
- 4 16)
- 2 8 20) .
Pred os t ovoga je u shvata ju pria o strada ju kao sredi jeg i io a Matejevog eva elja, ada
ostaje otvore o pita je da li su izjave u
i
ile za ilje e kao osi- o i struktural e tei e
koja i se ovi
a ee, dok je tu i i je i a da o e isu pose o svojstve e Matejevo eva e- lju,
jer su o e preuzete iz Markovo g izvetaja. U odsustv u drugih dokaza za to da i je Matej pridao
pose a z aaj e proishodi u o da o e odraavaju eka pose a atejevska teita i da isu,
nasuprot tome, samo deo predanja koje je Matej nasledio.
Nai je je iz jo spekulativ ijih pokuaja da se o - jas i struktura ovog eva elja, i to uz po o
jevrejskih z or ika te ija iz Svetog pis a, ili raz oraz ih jezikih i ate atikih for ula. Ta o je,
razu e se, da se uee u ovo eva elju
270
esto grupie u skupi e od po tri ili seda la ova, ali ovo je pre oglo iti za ilje o kao po o o
sredstvo namenjeno hri- a i a koji su eleli da apa et aue Isusove izreke ego to i
predstavljalo ekakav taj i klju rasporeda jegove grae.
Cilj Matejevog pisanja
Dok ta e ija se Matejevog postupka u o likova ju svog spisa oda i jesu euhvatljive, postoji
nekoliko jasnih i nedvosmislenih naglasaka koji su svojstve i ovo eva elju.
Kada se uporedi sa ostali eva elji a, Matejevo pokazuje jas u okre utost ka Staro
zavetu i jegovo od osu pre a hria skoj poru i. Ovo , arav o, u opti rta a va- i za Novi
zavet u eli i, ali Matejevo eva elje predstavlja Isuso v ivot i jegovo ue je kao ispu je je starih
o eaja datih Izrailu, e sa o u ael o s islu, gde je Isus si Davidov" , ve i is rp o i
pose o se pozivajui a starozavet e tekstove. i i se da je Matej eleo da ustvrdi da je Isu s
ispu io svoji iskustvo sve to se dogodilo arodu Izraila, a da to dokae o esto itira esta iz
Svetog pi- s a a ai koji, izgleda, i previe uverava u to. Na pri er, kada Matej izvetava o
povratku ovoroe eta Isusa iz Egipta u svoju domovinu, on citira Osijinu izjavu o Izlasku Izraila iz
Egipta: I z Egipta pozvah si a svoga"
; vidi Os
. Metodologija upotre e Starog zaveta a
ovaj ai
oe delovati ejas o a zapravo odraava tipi u jevrejsku sgzegetsku praksu tog
vremena), o poruka je jas a: sve to je ilo u sreditu Boijeg od osa sa arodo Izraila alo je
sada svoje ispu je je i ko a i izraz u Isusovo ivotu.
Stog a dosta iz e auje otkrie da aporedo sa ovi izrae i za i a je postoji i veliki
akcenat na univerzal osti hria ske poruke. Preko edostataka judaiz a e prelazi se utke.
Naprotiv, Matejevo eva elje, u od osu a ostala eva elja, sadri aj e ilosrd iju kritiku fariseja
(2 3 1-36), a ima i drugih mesta koja ukazuju na to da je Izrai- lovo vreme kao Boijeg aroda sada
prolo
- ;
. Meuti , sve je ovo urav otee o upadljivi
aglasko
a isio arskoj
delat osti Crkve . Najizriitije se to kae u Isusovi
isio arski
ared a a svoji ue i i a u
16-20,
271
ali podrazumeva se i od sa og poetka, u prii o to e kako vladari sa istoka dolaze da odaju

potovae ovoroe o Isus u
-12).
Postoj i ovde i jed o oso e o za i ae za eshatologiju, te je uee povodo toga u Mt i

25 znatno potpuni- je u od osu a odgovarajua esta u druga dva si optika eva - elja. Matejevo
eva elje sadri iz para ola o Drugo dolasku i Poslede sudu, koje drugde e alazi o, a od
kojih vei a astoji da podstak e hria e da ive u stau epre- stane pripravnosti za Isuso v
povratak, jer e z ate i da a i asa"
. Mod a su eki od Matejevih itala a poi- njali da
su aju da e se Isu s vratiti, pa i je para ola a, kao to je o a o deset devojaka, aglae o da
takav stav oe ak i o e koji isle da su ue i i dovesti do toga da eoekiva o udu iskljue i iz
Carstva.
Jo jed a upadljiva karakteristika Matejevog eva elja jeste riga za hria sku zajed i u i
ue ike. Ov o je jedi o eva elje gde se javlja upravo re za Crkvu grki ekk- 1e$1a) (16 18; 18 17),
pa oda ve sa o ova ie i a sadri klju za razu eva je svrhe sveukup og eva elja.
Matej je sa rao Isusov o ue je u o liku koji se ogao eposred o koristiti u ivotu Crkve. Bio je to
priru ik sa autoritativ i saveti a a e je i ovoo rae i a i stari- jim vernicima koji su
pokuavali da svoju hria sku veru pri e e u svakod ev o ivotu. U ovo posled je ilju o o je
esu jivo uspelo, jer je vrlo rzo Matejevo eva elje po - stalo ajvie korie o i veo a
potova o. O o je sadra- valo Isusov o ue je u o liku lako razu ljivo za ovoo rae- ne, koji je
ogao da prui os ovu jihovo pouava ju u hria skoj veri. Ist o tako, prikazivalo je ko ti uitet
iz - eu Isusa i Starog zaveta a ai vrlo eposreda , te je lako oglo posluiti i kao priru ik za
odgovaranje na pita- ja
ogih radoz alih Jevreja, ali i kao po o hria i a je - vrejskog porekla
da svoju ovu veru uklope u svoje aslee. Iako ije i ajdue od eva elja, i alo je i dodat u
pred ost jer je ilo ajsveo uhvat ije od si optikih eva elja sadr- i, ai e, gotovo elo
Markovo, dosta toga od Luki og, pa je tako jegova pozi ija kao ajva ijeg eva elja ra e Crkve ila vrlo brzo osigurana.
272
Auto r
Ne a iroko prihvae e saglas osti o to e ko je a- pisao ovo eva elje i kada. M ogi au i i
danas nemaju nikakvih pro le a da prihvate ra ohria ska predaa koja u Marku i Auk i
prepoz aju druga dva si optiara, ali kada je Matej u pitau, stvari su sasvi drugaije. Nai e,
Matej, za ije i e je ra a Crkva vezala ovo eva elje, io je Isuso v ue- nik, pa prema tome i
oevida opisa ih dogaaja. Nije jed o- stav o uvideti zato i se jeda od dva aestori e ue ika tako
ogo osla jao a Markovo eva elje, koje je apisao eko ko ije io svedok dogaaja iz
Isusovo g ivota, pose o to se pozivae sa og Mateja da se pri i apostolstva prepriava u -13
a ai koji u ogo e podraava esto iz Mk
-17. Drugi razlozi protiv Matejevog autorstva su
manje bit- i. Na pri er, tvrdilo se da Matej ije ogao dovolj o do ro z ati grki da sastavi jedno
tako impresivno delo na tom jeziku. Ali , o je io sakuplja poreza i, pre a to e, lizak sa- radnik
Rimljana a u svako sluaju je
ogo vie ljudi i z alo i govorilo grki, ak i u Palesti i, ego to se
to nekada i ilo verovat i . Drug i su govorili da je Matejevo sva elje sigur o sastavio eki
ejevreji , z og egovog u i- verzaliz a i pregrti oigled og erazu evaa jevrejskih o iaja.
Meuti , pritu e a tradi io al o jevrejske stavove sasvim su u skladu sa izjavama starozavetnih
proroka, dok vrste pogreaka a koje se ovde avod o ailazi pogre o shvatae prirode jevrejske
poezije u 21 5- , ideja iz
da je ue je ilo jevrejska praksa, to ije ilo, i drugo sli o to e
teko da predstavljaju dokaze da je eki ejevrejski autor u pitau.
Iako eki vodei au i i i dalje veruju da je apostol Matej autor ovog eva elja, vredi istai da, kao
i u sluaju svih ostalih eva elja, poz avae ta og ide titeta autora nije presudno za
razumevanje teksta. Knjiga je, sama po se i, a o i a i e izrie ikakvu tvrd ju o svo autoru.
Moe o iti prili o sigur i da je io ukara , ali da li je io poveza sa apostolo Mateje i u
ko tre utku, ili a koji ai , to je e ogue rei sa sigur ou.
273
Datu m
Datum nasta ka ovog eva elja takoe je eizvesa i zavisi od odgovora a
oga druga pita ja.
Ak o je hipoteza o dva izvora si optikih eva elja ta a, o da je Matejevo eva elje

biti napisano posle Markovog i nakon nastanka zbirke izreka poznate kao S).
oralo
Raire o je uveree da je Matejevo eva elje apisa o posle Luki og, zato to se i i da
7 i 24 3- sadre direkt e upute a pad Jerusali a . godi e. Ov a pretpostavka, arav o, zavisi
od uverea da e postoji pravo predskazujue prorokova je, pa ako se i i i da je Isu s prorekao eki
dogaaj iz udu osti, to o da z ai da je ra a Crkva preda je prepra- vila u svetlu kasnijih
dogaa ja. Ak o se i dopusti ogu ost takvog predvia ja, Matej ipak jas o ostaje svesta k jiev i
stilista prili og u ea, te je lako ogao datu frazeologiju for ulisati tako da pojedi osti o oga to
se zbilo pri razara ju Hra a izrazi kao ispue je jed og ra ijeg predskaza ja.
Tvrdil o se i da je tip rkve e orga iza ije koji predvia Matejevo eva elje ve prili o
razvijen te da, pre- a to e, odraava stadiju s kraja . veka. Kao i sve argu e te zas ova e a
razvoju", i ovaj je lake iz eti ego potkrepiti
Dra ati i dogaaji iz

trijumfalnom luku
. G., kada su ri ske vojske razorile Jerusali
i opljakale Hra , prikaza i na
Tita u Rimu.
274
dokazi a. Kada se pojedi osti uea o Crkvi u ovo eva elju u orede sa, re i o, Pavlovi
posla i a a rkvi u Kori tu iz sredi e pedesetih godi a . veka, vrlo je teko uoiti eku suti sku
razliku eu i a.
Vei a ipak s atra da, kada se uz u u o zir svi ovi i io i, Matejevo eva elje tre a datovati egde
iz eu . i
. godi e.
Jovan
Jova ovo eva elje se dosta razlikuje od preostala tri eva elja. Stil koji je apisa o isao iji je u
poree ju sa eposred ou ostalih, a predstava Isusa je oso e a. U e- sto da provodi vei deo
svog ivota u relativ oj opskur osti
alileje, Isu s je redov i posetila praz i ih svea osti u jsrusali sko Hra u gde epresta o vodi
rasprave i diskutu- je sa verskim poglavari a o vrlo delikat i te a a tu ae ja jsvrejskog Svetog
pisma i jevrejske duhovnosti (2 13; 6 4; 7 2;
;
. U esto da govori o svo
ogue ide titetu Me - ~^ sije oklevajui, o iz osi
otvore e esija ske prete zije od sa og poetka; u seriji od seda izreka koje uvodi rei a Ja
sam" izgleda da uzima na sebe tradicionalni autoritet koji je
u Staro zavetu io rezervisa sa o za Boga gde se li o i e Boga Jahve defi ie z ae je Ja
sam koji jesam") . Ume- sto da govori u parabolama o Carstvu Boije , o govori u is rp i
izlaga ji a o ve o ivotu" izlaganjima u koji- a je udui da starogrki ije i ao ekvivale t
oder ih z akova avoda everovat o teko razluiti gde se Isuso v govor zavrava, a odakle i
ogla otpoeti raz ilja ja sa- og eva eliste. Neke poz ate epizode iz si optikih eva e^~ lja,
poput isteriva ja e jaa ov a iz Hra a , postavljaju se u drugaiji ko tekst, a eke druge se i e
po i ju, iako se i i da se upuuje a jihov s isao.
Tako , na primer, Poslednjo veero do i ira to to Isu s pere oge apostoli a

-20) , dok se
ideja da su hle i vi o telo i krv Hrist a proiruje u izlaga je koje sledi za hranjenjem pet hiljada ljudi
(6 25-58) . Preostala tri
275
eva elja, svako u razliitoj eri, stradanje na krstu predstavljaju kao tragia , iako eiz ea ,
dogaaj, a u Jova ovo eva elju o o se opisuje kao ko a o proslavlja je, eto to je vie od
svega prikazalo njegovo jedinstvo sa Bogom i njegovo esto u Boiji pla ovi a za kos os
univerzal i aspekt jegovog z aaja koji je toliko aglae u uvod i pasusi a, gde se Isu s
poistoveuje sa u iverzal i logoso re ili razu grke filozofske isli I .
Struktur a
Sve ovo izlae se u vidu riljivo izgrae e ara i- je, sa tri lako prepoznatljiva odeljka umetnuta
iz eu prologa i epiloga a sledei ai .
Prolog (1
1-18)
Nzi e se postavlja s e a, oda sa uputi a a eku ra

svakako sa aluzija a a priu o stvara ju iz K jige posta
kao posred ika Boijeg prisustva a ze lji i dovoe je
filozofije a pri to je sve za ilje o tako da aglasi u
ohria sku hi u ili ispoved u for ulu, ali

ja, a starozavetnu predstavu Mudrost i
u vezu ovih te a sa ko epti a grke
i- verzal i z aaj Isusove li osti.
Knjiga znakova (1 19 12 50)
U utar je klju i dogaaji Isusove slu e orga izova i su po te a a, aroito aglaavajui

jegove sve vee su - ko e sa verski esta li e to u Jerusali u, i potvrujui toko toga da je
o kao Si Boiji io ispu je je svih oeki- vanja iz Starog zaveta.
Knjiga slave (13 1 20 31)
U njoj Isu s kroz niz privatnih susreta, koji obuhvataju opir a izlagaa, pripre a svoje ue ike da
budu predvod i i ovoroe e Crkve, hra ei ihovu veru i poveravaju- i i s er i e za udui
ivot hria ske zajed i e. Ka o vrhu a svega ovoga, prie o Isusovo stradau i vaskrse ju
okupljaju ostale te e ovog eva elja i dok su u si optiki
270
eva elji a prisut i prizvu i rtvova ja a krstu, ovde o postaje jo jed a o java Isusov e oa ske
prirode.
Epilog (21
1- 25)
Karakte r etvrtog eva elja
Upadljiva priroda razlika iz eu ovog eva elja i ostalih dovela je, i alo iz e aujue, do u ih
rasprava o vred osti opisa Isusovo g ivota i uea u svako od jih. U svojoj o u e tal oj studiji
o poreklu eva elja, B. X. Stri - ter je za Jova ovo eva elje rekao da potie e od prvo it ih
autoriteta, ve iz ive slike... reko struisa e [autorovo ] ato
a os ovu o ovre e e
apologetike". )a ega to vodi jed o jedi o
ogue zakljuku: Jova ovo eva elje ora i- ti
jed o od teolokih tu ae ja Isusovo g ivota astalih u
2. veku eka vrsta proire e atovite esede, zas ova e a jed o z rka o
erazu eva ju
si optikih eva elja, i koje, pre a to e, uopte e a vred ost jed og pouzda og izvetaja o
to e kako je zapravo Isu s ogao iveti i pouavati.
Ovaj zakljuak da as tre a s atrati jed o

razloga.
Stvar o i iz ilje o u preda jski
od aj-
akavijih pro e a ovog dela, i to iz ekoliko
pria a
Pretpostaviti da ako si optika eva elja daju

isti itu" sliku o Isusu , o da Jova ova slika ora iti la- a z ai uspostaviti eu ji a jed u
vetaku podelu koja i, ako je ikada i ila os ova a, vie odgovarala eha i- istiko pogledu u
nauci, koji je popularisala racionali- stiko-materijalistika filozofija evropskog prosvetiteljstva, nego
razu eva ju k jiev ih sastava. Ve s o videli da se ovozavet a eva elja e ogu tek tako
svrstati u kategoriju starih biografija iako Jova ovo, ez su je, poseduje vie svojstava ove
kiev e vrste od preostala tri ali, o a su svakako riljivo os ilje i tekstovi sa ilje da ispriaju
priu o Isusovo ivotu i egovo ueu. Budui da su takva, o i a tre a suditi e po erili a
au og istraiva- a, ve u skladu sa pripovedako prakso kod koje isti i-
277
tost" ispria og tre a pro e iti u od osu a delo u eli i i pod uslovi a koji vae sa o za ju, a e u
od osu a shvata ja o isti ito i la o preuzeta iz eke druge sfere ljudskog preg ua.
Ra ohria ske zajed i e oito isu imale potekoa u prihvatau toga da u utar eva elskog
preda ja oe iti i ta a e ispreplete osti i je i ih sa iz ilje i ele e ti a. Da jesu, svakako
da e i tolerisali postoja je e- tiri eva elja koja se, uprkos svi svoji sli osti a, jed o od
drugoga razlikuju dovolj o da o e ogue svaki pokuaj da se a os ovu jih stvori jed a usaglae a,
ie i a" verzija Isusovog ivota i ue ja. O i su z ali o o to tu ai ovijih vre e a esto
zaboravljaju, a to je da i umetnici i istoriari stvaraju pod sli i ogra ie ji a, udui da astoje
da urav otee gole i je i e sa iz ilje i ela orirae
jih sa ih, kao i da to da li e se ispriati
do ra pria, koja i a ta da kae i sr i a i u ovi a svojih sluala a ili itala- ca, zavisi od
kohere t osti ko i a ije o a ova ele e ta. Iako sva etiri eva elja sadre i ie i e i fiktiv i elee at, etvrti , izgleda vie preovlauje ovo drugo. Mod a i se oglo rei da je i to jeda od
razloga zato je od svih eva elja ovo, izgleda, i alo o da ostavi ajdu lji utisak a ljude razliitih
vre e a i iz razliitih esta jer svoju temu
Neki od velikih ue ih ljudi ra e Crkve koji su pisali o eva elji a:
Irinej, episkop Liona (od 175. do 195), poznat po svojim spisima protiv
Giostiiizma.
Origen (185-
, jeda od otaia Grke urkee.
Tertulijan Kartaginski (oko 160
, iji su
spisi s a o utiiâli a Crkvu u )apad oj Evropi.
sagledava iz vie uglova u od osu a si optika eva elja. Ovo j se te i vraa o u ared o
poglavlju, gde raspravlja o opir ije o pouzda osti eva elskog preda ja.
Jova ovo i si o tika eva ela
Izves o vre e ilo je rasprostra je o iljee da je autor Jova ovog eva elja poz avao si optika
eva elja, z og
ogih pria koje su i zajed ike, kao to je pria o to e kako je Isu s nahranio
pet hiljada ljudi (6 1-15; vidi Mk 6 30- i paralele ili pria o jegovo po aza ju u Vita iji
-8;
vidi Mk 14 3- i paralele . U prvi vekovi a se z og ovoga ak pretpostavljalo da je Jova pisao
eku vrstu teolokog"
.tu aea i je i ih" prIa si optikih eva elja. Kli e t Aleksa drijski, a pri er, okarakterisao
je Jova ovo eva e- lj>e kao duhov o eva elje" u poree ju sa duev i " ili te - lesnim"
prikazi a si optikih avede o kod Evsevija, Cr-
278
kvena istorija VI.14.7) . Ov o je neminovno navodilo na zakljuak da etvrto eva elje
ora iti poz ijeg datu a i
a >e vred osti od si optikih eva elja.
Ov a pretpostavka je, euti , preispitiva a u dve a taka a. Jas o je, s o zirom na novija
prouava ja, da je odve pojed ostavlje o adrediti istoriju" si optikih eva elja
teologiji" Jova ovog, udui da su i sa i si optiari ili teolozi i isu svoja eva elja sastavili iz isto
iografskih razloga, ego zato to su hteli da saopte poruku svoji i- taocima. Ist o tako, danas je
rasprostrae o ada e i op - teprihvae o verovae da etvrto eva elje ije zavis o od ostala tri
i da je sasvi
ogue da je apisa o ez ikakvog saz aa o ji a.
Po ije ispitiva je pria koje se alaze u sva etiri sza elja pokazuje da, pre da i a sli osti,
postoje i
oge razlike, koje se e ogu lako o jas iti a teolokoj ili ideo- lokoj os ovi. Jova ove
varija ije je
ogo lake razu eti pod
279
pretpostavkom da su mu bili dostupni drugaiji izvetaji o dogaaji a koje poz aju i si opti i. Kada
se ova hipoteza proveri a pojedi osti a, e sa o da se oe uvideti da Jova ov izvetaj potie iz
drugog izvora ego i to da u Jova ovo eva elju postoje o avete ja koja ogu dopu iti
infor a ije iz ostalih eva elja a takav ai da sveukup a pria o Isu - sovo ivotu i jegovoj
slu i posta e razu ljivija.
Na primer, Jn 1 35- kae da su eki Isusovi ue i- ci pre toga sledili Jovana Krstitelja, a to je
pri ed a koja po ae da se o jas i prava priroda Krstiteljevog svedoe ja o Isus u u si optiki
eva elji a, a aroito aglasak koji se stavlja a jegovu ulogu u pripre a ju puta za Gospoda".
Jova- ov izvetaj takoe po ae da se odgovori a pita je iji od - govor kod sinoptika nije
oigleda o to e ta je Isu s radio u vre e od svog krtea do hapea Jova a Krstitelja. Si optiari pre ose da je Isu s otpoeo da pouava u Galileji posle Jova ovog hape ja M k
; Mt
4 12; Lk 4 14- . Ov o je jedi a slu a koju elee si optika eva elja, ada je toko svoje
posled je posete Jerusali u, kako elee Matej i Luka S" , Isu s za jegove sta ov ike rekao: Koliko
esto ih sa- irao tvoju de u... " M t
; Lk
. To agovetava da je Isu s ve odlazio u
Jerusalim vie puta. J
- govori o jed oj takvoj poseti, u vre e poetka Isusove slu e, kada
je radio uz Jova a Krstitelja u Judeji, pre povratka u Galileju kada je Jova uhape .
Jn 7 1
upotpu juje si optiku grau u jed o kas ije delu, kada elei jo jed u Isusov u
posetu Jerusa- li u, ekih est ese i pre jegovog ulaska u Jerusali
a Cveti. Jova elei kako je
Isu s apustio Galileju i otiao u Jerusali za praz ik Se i a septe ar i ostao o de sve do praz ika
Posveea de e ar posle ega se, zbog sve ve- e etrpeljivosti, vratio u o last u kojoj je Jova
Krstitelj ekada delao
, sa o a kratko svraajui u Vita iju kada je uo da je Lazar u ro
1- . Malo kas ije, est da a pre Pashe apriLj vratio se da posledi put poseti Jerusa- lim (12 1.12).
Ov o je jedi a poseta koju iole detalj ije elei Marko, iako se druge oda podrazu evaju a
os ovu Markove su ar e izjave: Otiao je [iz Galileje] i zaputio se u o last Judeje i preko Jorda a"
(M k 10 1).
280
Jovanovo eva elje daje i vie sit ijih pojedi osti koje po au da se o jas e i razjas e eka
si optikih tekstova. Na kraju epizode o hra je ju pet hiljada ljudi Mk
esta iz
elei da je Isu s aterao svoje ue ike da po eg u rodi- com, dok je on sam ostao da otpusti
narod, a Jn 6 14- dodaje jo po eki detalj, o ja javajui da je Isu s orao tako da postupi jer je
go ila ila raspoloe a za to da ga ot e i proglasi za svog ara. Ve s o pri etili u jed o od
prethod ih poglavlja kako se prie o Posled joj veeri i sue ji a Isus u u potpu osti ogu razu eti
sa o u svetlu o avete ja koje sadri Jova ovo eva elje.
I ajui u vidu dokaze ove vrste, sada postaje jas o da je Jova ovo eva elje izvor sa o po se i.
O avete ja koja sadri ezavis a su od si optikih eva elja, ali u
ogi klju i
o e ti a
Jova ovo eva elje adopu juje preostala tri.
Poreklo Jovanovog
eva elja
judaizmu
Sada se takoe priz aje da

ogo toga u Jova ovo sva elju i a jevrejsko poreklo, a e iskljuivo
grko. Ra a preda ja esto asta ka ovog eva elja s etaju u Efes, to je ps i ov o
prouzrokovalo da au i i u e u trae iskljuivo hele istiku pozadi u, pose o s o ziro
a
njegov prolog (1 1koji roe je u telu o jaava polazei od Rei ili Logosa. Pore d i jenice da se
sada zna da je helenizam pro - eo sve pore Ri skog arstva, ak i Palesti u, za i ljivo je pri etiti
da, ako i se iz Jova ovog eva elja uklo io prolog, u jegovo ostatku e a gotovo ieg to
ukazuje a grko poreklo. Ne sa o da se kroz itavo eva elje aglaava ispunjenje Starog zaveta
ego eva elista avodi i svoju a eru u izrazito jevrejsko o liku: Ov o je apisa o da verujete da
Isu s jeste Hristo s [Mesija] , Si Boiji"
.
Ovaj utisak potvruje i po ija a aliza sa og jezika eva elja, jer u
ogi taka a grki, koji je
napisano, pokazuje tes u poveza ost sa ara ejski izvori a. Pisa se esto slui ara ejski
rei a - a pri er, Seraz
, Sadaa
, ili KaNjot
, a zati ih, z og grkih itala a,
* U ae
ita ju: Kifa, Gavata, Ravu i. - Prim. irev.
281
o jaava. ak se i za z aee rei Mesija daje riljivo o jae je u

. I a i esta a koji a se
grki jezik eva e- lja rukovodi pravilima aramejskog izraza. Iako se u modernim prevodima ova
razlika uglav o
e pravi, takvi sluajevi javljaju se kada Jova Krstitelj kae za Isusa: Ja isa
dosto - ja da ih ja odreio re e je a jegovi

estu i aju pravila grki izraz da odrei " .
sa dala a"
; a ostala eva elja a ovo
Isusov e izreke u Jova ovo eva elju takoe su po - vre e o izrae e u paraleliz u tipi o za
se itsku poeziju
;
.
, dok se drugi odlo i jegovog ue ja ogu o r uti prevodo
vratiti u ara ejski tako da daju sasvi realistia vid ara ejske poezije (na primer, 3 29-30) . Nije
verovat o da je Jova ovo eva elje eposreda prevod ekog ara ejskog doku e ta, ada su eki
to predlagali. No , ove i- je i e zaista ukazuju a to da ue je iz Jova ovog eva elja i a isto
palestinsko poreklo kao i graa si optikih eva e- lja, dok i eo i a upotre a ara ejske
gra atike u grko tekstu lako ogla ukazati a to da je ara ejski io piev a- ternji jezik.
Nova
otkria
Sada postoji z ata i vaa korpus dokaza, otkrive ih zahvaljujui arheologiji, koji su pokazali da je
predstava o Jova- ovo eva elju kao poz o hele istiko doku e tu eodriva.
Ku ra ski rukopisi su pokazali da je avod o ud- a ko i a ija grkih i jevrejskih ideja a koju
ailazi o u Jova ovo eva elju ila svakod ev a pojava e sa o u grki gradovi a poput Efesa
2. veka nego i u samoj Palestini, u izriito jevrejski krugovi a, u prehria skoj eri. M ogi izrazi
poz ati a os ovu Jova ovog eva elja alaze se i u Ku- ra ski rukopisi a, kao to su, a pri er,
i ei isti u"
, hodei u ta i"
, de a svetlosti"
, ili
Duh isti e"
. IJtavie, ko trasti koji se u Jova ovo eva elju povlae iz eu svetlosti i
ta e, isti e i greke, isto su tako tipi i i za Ku ra ske rukopise i u oba konteksta ova
podvoje ost svetlosti i ta e, isti e i greke, predstavlja etiki dualiza , asuprot etafiziko
akcentu svojstve o vei i grkih i g ostikih filozofija.
282
)a autora Jova ovog eva elja ss z a da je li o poz avao grad Jerusali iz vre e a Isusovog ivota.
Neki su ovo alazite u lizi i irkve Sv. A e poistovetili sa esto
a je Vitezde
(ili Ve1k-2a(ka) koja se pominje u Jn 5 1-18.
Otkrie g ostikih eva elja izvrilo je drugaiji uti aj a prouavae Jova ovog eva elja.
Pre otkria koptske g ostike i lioteke u Nag Ha adiju, u gor je Egiptu, kas ih
283
etrdesetih godi a . veka, z aa o g osti iz u u ogo e su se zas ivala a o avete ji a

ogih rkve ih istoriara i teologa koji su pisali kige da po iju egovo uee, a iz ihovih izjava
ije ilo teko za isliti da je Jova ovo eva elje oglo iti apisa o u . veku kao prilog i i iz eu
g ostiara i
pravoslav ih" hria a. No , z ae stee o a os ovu spisa sa- ih uitelja g osti iz a pokazalo je
sasvi jas o da je postojala velika razlika iz eu sveta Jova ovog eva elja i sveta klasi- nog
gnosticizma.
Arheolok a iskopavaa u Jerusali u takoe su pruila dokaze koji rasvetljavaju predae
Jova ovog eva e- lja. Jed o od eo i ih svojstava ovog eva elja je i u oava- nje imena i opisa
esta, pa se jed o vre e rairilo ilje je da su ova i e a ila uvede a ili kao teoloki i stru e ti
kao si oli , ili da odaju utisak aute ti osti o jed o i ae iz ilje o izvetaju. Sada je,
euti , jas o da vei- a ovih geografskih o avete ja poiva a stvar o poz ava- nju grada
kakav je io pre . godi e. Pot o su Ri lja i u to vre e sasvi razorili Jerusali , eki kas iji
posetila e i ogao da za isli kako je ra ije izgledao sa o pos atrajui ruevi e. Iskopavaa u
Jerusalimu su sada pokazala da su opisi banje Vitezde (Jn 5 1- , pri era radi, ili Plo i - ka" na
kome se Isu s susreo sa Pilatom (Jn 19 13), zasnovana na detaljnom poznavanju grada iz Isusovo g
vremena.
Cilj Jovanovog pisanja
Na eki ai ovo je pita je a koje se lako oe od - govoriti jer

detalj o o ja java taj ilj:
da verujete da Isu s jeste Hristos , Si Boiji, i da verujui i ate ivot u jegovo i e". Mad a se ovo
oe shvatiti kao izjava sa eko eva elsko

a ero , to i z ailo da je ovo eva elje apisa o za ljude izva Crkve, prvi deo ree i e oe se prevesti i kao da astavite da verujete", a i
drugi i io i, izgleda, takoe ukazuju a to da je ilo apisa o i ajui u vidu potre e hria a.
Postoj e opir i uputi a rige i i teresovaa hria a druge ge era ije, koji isu ili svedo i
opisa ih dogaaja
, uz aroito po iae progo a
-25 ;
284
16 1-0 , misije (14 12-14; 15 26-27 ; 17 15-19), potrebe da se ostane veran (15 1-11; 17 11-12), jedinstva i ljubavi unutar zajednice
(15 12-17; 17 20Crkve.
, kao i opir o uee koje proi a poglavlja 14-
o ulozi Svetog Duha u ivotu
Postoji i jak aglasak a razli i iz eu Jevreja" i hria a, koji e predstavlja toliko et iku
koliko versku razliitost Jevreji" se e suprotstavljaju drugi
arodi a . S o ziro
a to da e a
a io alistikih prizvuka iti i - sistiranja na verskim razlikama, OTJNPLO bi se predaleko ako bi se
ovo opisalo kao antisemitizam, iako je jetkost odeljka poput 8 42-4 7 prepoznatljiva, dok 9 22, 12 42 i
16 2 jasno ukazuju a potpu i raskid judaiz a i hria stva, pa eki veruju da ova esta odraavaju
situaciju oko 85- . godi e kada su hria i ili istera i iz si agoga z og olitve protiv jeretika koju
je uo liio ra i Ga aliel II. Ak o je tako, ovo iskustvo je oigled o ilo prolost za vre e kada je
eva elje pisa o, iako su jegovi itao i eu koji a je, izgleda, ilo i drugih aroda pored
Jevreja i dalje iveli sa ol i sea- ji a a takav dogaaj.
Auto r i datum
Pita je autorstva oduvek je ilo prili o ejas o. Ra a preda ja Crkv e po i ju dvoji u Jova a u vezi
sa ovi eva elje : apostola i Jova a koga azivaju stariji ". U sa- o eva elju, volje i
ue ik" se izgleda opisuje kao izvor skih o avetea, ada se igde jas o e kae ko je ila ta
li ost. Iri ej je volje og ue ika poistovetio sa apostolo Jova o Protiv jeresi . . , ada eki
tu ai veruju da je to ogla iti eka ideal a li ost, si ol isti skog Hri - stovog sledbenika, dok su
drugi ukazivali na Lazara kao na osobu za koju se posebno i dosledno govori da ga je Isu s voleo (Jn 11
. . Uz to,
izgleda pravi razliku iz eu ko a- og prireivaa eva elja i volje og ue ika",
ukazujui pri to da je ovaj drugi io izvor vei e o avete ja.
Jeda od ai a da se ovo o jas i jeste da pretpostavi o da je Jova ovo eva elje doivelo dva
izdanja. Izuze v nrologa, ono se-zaista usredsreuje a pita ja u vezi sa jevrejskim poreklom i
aslee hria stva, dok sa prologo o o
285
popri a izgled k jige podes ije za iri grki svet. Da ije oda prolog dodat posle zavretka
prvo it og dela kako i preporuio eva elje ovoj italakoj pu li i suoe oj sa pitanjima odnosa
prema sinagogama, ali daleko van prvobitnog konteksta Palestine?
Ov a
ogu ost
ogla i se potkrepiti staro
vezo
. i . poglavlja. Posledi stih . poglavlja deluje kao lo - gia zavretak kige, ali za ji o da
slede uputstva koja Isu s daje Petr u posle vaskrsenja u poglavlju 21. Ov o poslednje poglavlje je
oda dodato u vre e kada je k jiga prilagoa- vana potrebama nove grupe ljudi, iako su njegov stil
i jezik tako liski jeziku i stilu ostatka eva elja da ih je orala dopisati ista li ost, ili iste li osti.
Najzad, i i se o - gui da je eva elje prvo apisa o u Palesti i, da pokae da
Isu s jeste Hristos "
poput onih karakte-
oda kao odgovor a stavove sektakih Jevreja a koje su uti ale ideje
Kritik a redakcija
Dok kritika izvora i kritika o lika astoje da razotkriju ajra ije zaetke pria o Isus u i prate istoriju
grae pre je og u oe ja u sa a eva elja, kritika redak ija pokuava da razlui kako su zapravo
pojedi i autori koristili grau koja i je ila predata i a os ovu koje su sastavili svoja eva elja. Sve
tvrdnje o ciljevima, svrsi i posebnim interesovanjima Matejevog, Markovog, Lukinog i Jovanovog
eva elja koje s o u ovo poglavlju ski irali zas ivaju se a zaklju i a kritike redak ija.
Kritika redakcija polazi od pretpostavke da je ogue razlikovati preda ja koji a su se eva elisti
sluili i ai e a koji su sa i uo liavali i zapisivali ta preda ja u pro esu sastavlja ja svojih
oso e ih izvetaja o Isusovo ivotu i jegovo ue ju. O , zati , pretpostavlja i da ai a koji
su se pojedi i eva elisti sluili svojo grao
oe otkriti po eto i o jihovi
riga a, uvidi a i
teoloki perspektiva a.
Veti a da se uporede ai i a koje su razliiti eva elisti koristili istu grau oigled o je vaa deo
ovog postupka, z og ega je
ogo lake razaz ati redak ijska aela Matejevog i Luki og eva elja
ego Markovog ili Jova ovog, jer z a o da su Matej i Luka koristili iste izvore Markovo eva elje i
. Prepoz avajui pro e e u re iku i a alizirajui grau koju je
286
risti ih za ku ra sku zajed i u, a zati se uvidelo da je isto to uee z aaj o i za ljude iz drugih
krajeva Ri sko g arstva, te je prerae o, tako da su jevrejski o iaji i izrazi o ja je i, a prolog i
epilog dodati. Savet crkvenim poglavarima iz . poglavlja ukazuje a to da je ko a i o lik eva elja oda io upue hria sko sa ra ju koje su sai javali i Jevreji i nekada inoverni, negde u
hele istiko svetu, oda u Efesu.
Datu eva elja ije lako utvrditi, delo zato to za razliku od Matejevog i Luki og eva elja ovde
e a drugih dokaza a os ovu kojih i se odredilo. Preda ja od . eka aova o sugeriu da ga je
apisao apostol Jova pri kraju dugog ivota, i vei a au ika i dalje ga datuje egde iz eu
85 . i 100. godine, mada se ilje ja razlikuju s o ziro
a o - guu poveza ost sa apostolo
Jovanom. On nije mogao biti nje - gov ko a i autor, jer je to ila skupi a ljudi koji se e ide -
jeda eva elista u eo u svoje delo a koju je izostavio, kao i ured ike delove koji sve to povezuju,
oe o da razlui o redloke, a zati i da zakljui o da su ti predlo i orali odgovarati eko
pose o ilju autora. Na pri er, Luki o eva elje e sa o da sadri vie grae koja govori o
molitvi u odnosu na ostala nego su kod njega umetnuti pomeni molitve i na onim mestima na kojima
je Markovo eva elje e po i je uporedi, pri era radi, Mk -19 sa Lk 6 12-19). Kada se tako
eto stal o javlja, i a s isla pretpostaviti da odraava odree u te u koju je taj sva elista eleo
da naglasi (kao Luka molitvu).
Oevid o je u eke zakljuke lake iti sigur iji ego u druge. Na pri er, uvideti kako su Matej i Luka
koristili Markovo eva elje uvek e iti jed ostav ije ego ui iti to isto kada je re o jihovo
od osu pre a )J, udui da doku e tu , o akvo kako je ogao izgledati, i e oe o
ezavis o da pristupi o, kao to oe o Markovo eva elju. Meuti , to e tre a da dovede u
pita je sa
etod, koji je, razu o pri e jiva , esto dovodio do z aaj ih i kreativ ih saz a ja o
li osti a eva elista i jihovi iljevi a. Daleko od toga da udu prireivai koji su radili po
kruto ise i pa ukrajaj" pri ipu, kako ih je Striter za iljao, sva elisti su, sva etvori a, oigled o
ili kreativ i k jiev i u et i i, koji su' riljivo gradili svoju ara iju tako da ostavi ajjai utisak a
itao e.
287
tifikuju kao ar drugu ge era iju hria a

da je upravo on bio
. Ne a i ilo kakvih drugih pose
ih pokazatelja
volje i ue ik", iako se od toga oe izgraditi uverljiv sluaj. Meuti , e a iroko prihvae og
ilje ja o ide titetu autora, a saglas ost se u ovo tre utku oe aj olje opisati kao otvore za
predloge ag osti iza , udui da je veliki roj au ika volja da dopusti eku eposred u vezu
iz eu apostola Jovana i etvrtog eva elja, ada alo ko eli da u to e ude odree iji.
MOEMO
LI VEROVATI EVLNELjIMA?
U ae prouava ju Isusovog ivota i jegovog ue- nja prihvatili smo kao datost da na osnovu
eva elja Novog zaveta i zaista oe o saz ati po eto o Isusu. Ukazali smo na to da, iako
eva elja poseduju eka od svrjstava starih Isu - sovih iografija, jihova ko a a svrha ije ila da
daju sve- o uhvata prikaz svega to i se o e u oglo z ati ve da, pre svega, prue selektiv u
predstavu aspekata njegovih rei i dela, koja i po ogla hria i a da reavaju glav e pro le e
unutar svojih zajednica, dok bi, istovremeno, obezbedila i iz - vore koji i ih pripre ili za ihovu isiju
iro sveta. Tu i je i u is o uzeli kao razlog da dovede o u pita je sveu- kupnu pouzdanost
jihovih prikaza Isusovo g ivota i ue ja, ego s o radije pretpostavili da se oe verovati da
tradici- o al e prie i izreke, koje su ile predate eva elisti a i a os ovu kojih su o i sastavili svoje
tekstove, pruaju verodo- stojnu sliku o Isusu , onakvom kakav je zaista bio, umesto da ih smatramo
do iljati tvorevi a a koje su iz atali ljudi ko - ji su prvi pisali o Isusu.
Mor a se, euti , otvore o priz ati da je ova pretpostavka dovoe a u pitae iz vie razliitih
pravaca. Pi - sce koji povremeno tvrde da Isu s nije nikada ni postojao nije potrebno ozbiljno shvatiti,
jer postoji
otvo to e opre- nih dokaza u jevrejskim, latinskim i islamskim izvorima. No , kada
ljudi koji su elog ivota prouavali Novi zavet iz e- su tvrdu da eva elja e otkrivaju ita it o o
Isusu , onda moramo te njihove tvrdnje ozbiljno uzeti u obzir. Jedan od najradikalnijih izraza
ovakvog sta ovita vezuje se za i e Rudolfa Bult a a, koji je u kizi, prvi put o javlje oj
.
288
289
godi e, dao jedi stve u izjavu: Ja zaista isli da i sada e oe o z ati gotovo ita u vezi sa
Isusovi ivoto i egovo li ou". Ni egovi ue i i uglav o
isu ili tako odre i, pa se ova
izjava zaista ora suprotstaviti i- njenici da je Bultman, u stvari, na nekim drugim mestima tvr - dio
da su z at i delovi ue ja kakve pro alazi o u eva eljima zaista izvorno Isusovi . No , od sredine
ka kraju . veka itave ge era ije au ika usvojile su uglav o su jiav stav pre a ogu osti i
vrednosti saz a ja o istorijsko Isusu" , i to do te ere da su u pojedi i sluajevi a sa a
eva elja pos atra a a gotov o alegorijski ai , kao da su odista ila za ilje a kao slike iz ivota
ra ohria skih zajed i a, ode ute tako da lie a prikaze Isusovog ivota.
Naa saz a ja o Isus u oigled o e se razlikovati od aih saz a ja o Pavlu, jer jega oe o
upoz ati kroz pis a koja je sa
apisao i koja se ogu porediti, po sli o- sti i razlikama, sa
tekstovima iz Novog zaveta u kojima se govori o njegovo ivotu i jegovo
ai u raz ilja ja. Isus
, euti , ije apisao ikakvu k jigu i proveo je svoj kratki ivot kao putujui uitelj, delajui u
manje-vie za - ae o kutku Ri skog arstva, eu ljudi a koje verovat o ije pose o za i ala
k jiev ost i sve to je u vezi sa o . Iz tog i sli ih razloga Isusov e rei i dela ajverovat ije ikada i
ije zapisao eko od o ih ljudi koji su ga uli kada je govorio.
) a o, dalje, da je Isu s iveo u drutvu iji je jezik svakod evi e verovat o io ara ejski, dok aa
znanja o nje - govo ue ju potiu iz doku e ata apisa ih a grko . Iako je grki, sasvi izves o,
io poz at sta ov itvu Galileje, e a u edljivog razloga za pretpostavku da je Isu s o i o
poduavao a to jeziku, to z ai da su eva elja, u aj olje sluaju, jeda od prevoda Isusovih
rei sa ara ejskog a grki. Jed a od posledi a tog pre oe ja Isusovi h izreka a grki jeste i to to
postoje razlike u prikazi a u os ovi istog preda ja. Sli osti eu si optiki eva elji a su tako
velike da se e oe posu jati u to da su to varija ije a iste te e, iako su razlike suvie upadljive
da bi se obja- s ile varija ta a u prevodu sa ara ejskog a grki. Ov o su os ov a raz atra ja iz
kojih su nastale kritika izvora, kri-
290
tika oblika i kritika redakcija. Bez obzira na to koje se obja- je je euso ih od osa eva elja
usvoji, oigled o je da se preda ji a o Isusovi pouka a i deli a u pro esu jihovog pre oe ja od
jed e skupi e ljudi drugoj eto dogodilo.
Va o je e preuveliati pro le e koji ogu proizai iz svega ovoga. Ge era ija a, ljudi, koji su itali
eva elja i koji ikada i uli isu za si optiki pro le , isu i ali ikakvih potekoa pri
suoava ju sa tako ei . Uprkos svoj razliitosti raz ih pria o Isus u i izvetaja o jegovo ue ju,
u sva elji a kao eli i jas o postoji jed a u utraa kohere t- ost. Nije teko sa rati u jeda
prikaz sve to eva elja, zajed- o, predstavljaju kao Isusov o ue je", a te elj i i io i tog ue ja
isti su u sva etiri eva elja. Meuti , to e tre a da as oslo odi du osti da ovo pita ju
poklo i o pa ju.
Usmena
kultura i
pisana kultura
Moder i itao i eva elja esto se iz e ade kada sa- znaju da nema presudnih dokaza za to da je
ijed o od etiri o- vozavet a eva elja apisao eki eposred i Isuso v ue ik, a za dva Markovo i
Luki o to je i sigur o. Ovo , zajed o sa i je i o da je ajra ije apisa o eva elje apisa o ekih
trideset-etrdeset godi a posle Isusove s rti, oe delovati kao defi itiv a sla ost ljudi a koji ive
u vremenu trenut- ih elektro skih ko u ika ija, ali, izgovore a re je i da as jo glav i ai
opte ja za vei u ljudi u svetu, dok se, ak i a )apadu, po ovo pridaje vred ost traj oj va osti
us e e istorije za pravil o razu eva je prolosti. iro zapad og sveta pokre uti su projekti za
ouva je, u traj ije o liku, e- zapisa ih sea ja starijih ljudi pre ego to ih pa ee izda, a
zadivljujue je kako jed a starija oso a , u kultura a gde je ovaj vid e orisa ja podstrekiva i
genera ija a zagovara , oe i ati tako sveo uhvat o sea je, ak i kada su u pita ju dogaaji iz
daleke i za aglje e prolosti. Us e a sea ja ogu o oguiti i jeda kraj je esprekora vid
elee ja istorije, i o e ljude, ija je istorija ila a er o preki uta dogaaji a poput asil og
porobljavanja Afrikanaca u Americi ili naci- stikog holokausta, redov o je iz e aivalo kako se lako
oe
291
sklopiti pria o jihovi pre i a a os ovu tradi io al ih pria pre oe ih u okviru ihovih porodi a,
ponekad (kao to je sluaj sa Afroa erika i a toko itavih vekova. Na - suprot tome, period
us e og predaa ovozavet ih pria o Isus u ije dui od pedeset godi a, a deli i o je i
ogo
krai. Pri era radi, Pavle po i je eka svedoa stva oevi- daca o Isusovom vaskrseu Ko r
5). Iako je on to zapisao oko . godi e, kae da u je to ilo poz ato otkad je postao hria i ,
to se z ilo e kas ije od godi u ili dve da a posle Isusove s rti.
Do r o je potvre a ie i a da su se ra i i veo a trudili da osiguraju da ihovi sled e i i zaista
aue jihove izreke i usvoje ih od rei do rei. S vre e a a vre e, au i i su iz osili da se isti
ovi
etodo sluio i Isus , te da je svoje ue je for ulisao i ajui u vidu to da e ga jegovi
ue i i uiti apa et, kako i ga ogli pre eti sopstve i sled e i i a u isto to , za pa e je
lakom, obliku, a da su eva elja, pre a to e, zapisi esprekor o predate tradi ije koja potie od
samog Isusa. Apsolutno nema ni jednog jedinog dokaza u prilog ovoj pretpostavci: ne samo da
eva elja istiu koliko se Isu s razlikovao od drugih verskih uitelja M k
, ego e postoji ita
to i agovestilo da su ra i hria i se e ikada s atrali pre osio i a preda- >a pre ego tu ai a
Isusov e poruke za potrebe svog aroda. U isto vre e, ova vrsta teorija skre ula je pa ju a i je iu da Isusov o ue je jeste poteklo iz kultur og ko teksta u ko e je ue je jed og autoritativ og
voe uivalo veliko po - tova je, pa ako prvi ue i i i isu uili Isusov e izreke apamet, svakako su
ih tako visoko cenili da ih ne bi lako iskvarili ili izmenili.
I u ire ko tekstu hele istikog sveta postoji o ilje dokaza o pouzda osti us e og preda ja i
ouva ja pria. ivot Apolo ija iz Tija e esto je sagledava kao ogu k jiev i uzor a ru
eva elja. Apolo ije je io Isuso v savre e ik, ada je doiveo du oku starost i u ro kraje
. veka. Meuti , opis jegovog ivota apisa je tek poetko
. veka. Auto r tog opisa sakupio je prie o jegovo ivotu iz
otva razliitih izvora i svakako nije
io epristrasa i rav odua iograf, ali se e oe oz ilj o su jati u pou-
292
zda ost glav og toka jegovog izlaga ja. U poree ju sa ovi i drugi pisa i izvetaji a o
li osti a i dogaaji a ri - skog sveta, novozavetna eva elja sastavlje a su u vrlo kratko
vre e sko roku u od su a dogaaje koje opisuju, a jo i za ivota ihovih oevida a.
Pretpostavke
Jo jed o it o raz atra je tie se stavova koje ita- o i sa i u ose u eva elja. t a i oekuje o
da pro ae o u ji a? Istoriju ? Biografiju? Hro olok i strukturira d ev ik Isusovo g ivota? Od
rei do rei pre iz o pre et izvetaj o oga to je rekao? Ili, eto drugo? Ovakva ter i- nologija
sa i eva elisti a ila je stra a. O i su se sluili potpuno drugaiji jeziko opisujui svoje
k jige. Jedi o to svi dosled o tvrde jeste da su pisali do r u vest". No , ilo ta opisati kao do ru "
vest z ai izrei o to e jeda vred os i sud preporuiti ga i agovestiti da e o i a koji to udu
itali iti drago to to jesu. Ve s o iz eli is rp a raz atraa o ai u a koji su pis i eva elja
riljivo oda- irali grau koju su u osili kako i ostvarili svoju os ov u a eru. Ov o shvatae e tie
se samo literarnog stila i porekla eva elja. O o i a posledi e i na vrednovanje prirode
isti e" o Isus u kakvo
su je eva elisti predstavili.
U svetlu jasno navedenih namera kod Lk 1 1-4 i Jn 20

koje se podrazu evaju i u ostali eva elji a , e oe se su jati u to da su pis i eva elja
bili pristrasni. Svi su o i verovali u Isusa. Kro z jegovo ue je otkrili su ovu svr - hu svog
svakod ev og postoja ja i eleli su da podele to i sa drugi ljudi a. Bili su u ee i da Isu s ije
rtav ve iv i da je astavio da dela u svo
arodu kroz atprirod u silu Svetog Duha. Eva elisti su
ili sigur i da se apsolut a isti a o s islu ivota alazi u Isusu a da nisu bili sigurni u to, nikada se
e i i potrudili da ita o e u apiu.
Bez su je e eki itao i po isliti da ovo dokazuje eto u ta su dugo su ali: kako, naime, ljudi
toliko pristrasni mogu dati objektivnu sliku? No , misao da samo navod- o epristras i" ljudi ogu
govoriti istinu pripada jednom
293
ai u sagledava ja stvar osti koji vie e odoleva kritikoj ko troli. Na tu filozofsku za isao, koja se
razvila zahvaljujui evropsko prosvetiteljstvu, pre a kojoj je sa i ljudski razu o
ogue
iskoraiti iz aeg ivot og iskustva i su - diti o stvari a a eki o jektiva " ai , u potpu osti
odvoje od aih li ih gledita, sada se gleda kao a pustu elju o ih tvrdoglavih elih zapad jaka
koji su eleli da opravdaju svoje ideje asuprot o o e to su s atrali ira i- o al i " shvatai a
ljudi drugih mesta i vremena. Sada zna- o da ak i a ishod au og eksperi e ta prisustvo ili od sustv o ispitivaa u la oratoriji i a uti aja, a e ora o raz iljati due od jed og tre utka o to e
kako svi mi u svakod ev o ivotu pri a o i for a ije, pa da dovede o u pitanje ne samo
postoja je ve i vred ost isti ski epristra- s e" li osti.
Da is o ita saz ali o dogaaji a koji a is o i- li svedo i, ora o zavisiti od izvetaja o ih koji
to jesu bili, a ti izvetaji su po pravilu pristras i". tavie, kada i a o posla sa ei poput
izvetavaa o vesti a, i zapravo i oekuje o da a ljudi o jas e z aee svog izvetaja. Po to e
se izvetaji o vesti a i prava istorija" i razlikuju od ogolje ih podataka. Sa i poda i ogu sadrati
i je i e", ali a jeda apstrakta i epoveza ai , pa ih zato tre a tu aiti da i i izdaleka
postale za i ljive. To z ai da i tre a postaviti odgovarajua pita ja, prepoz avajui ogua
ilje ja i predstaviti eku vrstu raz otre og vred os og suda, koji e po pravilu iti poveza sa
li i opaa ji a o ih koji su te i for a ije o radili.
Sve se ovo u svakod ev o ivotu esves o podrazu e- va, pa vei a ljudi utlav o vie vred uje
izvetaje o dogaaji- a o ih ljudi koji iz ose i svoje utiske o ji a, te ilje ja o jihovi
ogui
z ae ji a, ego to i vred ovali puko iz- vetavae o goli i je i a a". Narav o, to z ai da se
po- ekad tre a odluiti iz eu dva razliita izvetaja o isto dogaaju. Advokati i sudije to stal o
i e, jer se seaa razliitih pojedi a a o to e ta su videli prirod o razlikuju. Ak o i se opisivao
sao raaj i udes, a pri er, oglo i se javiti
otvo razlika u pojedi osti a opisa koje i dali
svedo i. Od sudija oekuje o da presudu do esu uzevi svet e opise u
294
o zir. Malo je verovat o da i jeda sudija, a os ovu toga to je eki sudar io razliito opisivan,
zakljuio kako se o verovat o ikada ije i desio, ili kako ak i ti auto o ili i putevi - pa ni sam
>trad u kome se incident navodno dogodio - e postrje. A taj koji i tako zakljuio e i jo dugo
ostao u tom poslu, jer bi ovo bili besmisle i zaklju i. Pa ipak je upravo to ta suluda logika koju su
i ae i telige t i ljudi spre i, izgleda, da pri e e kada govore o Novo zavetu. Nzegova etiri
eva elja isu istovet a, jihovi pis i ili su pristras i i iz ose vred os e sudove o o o e o emu
izvetavaju tako da jedi i sigura zakljuak ora iti da se ita od ovoga ikada ije i dogodilo, a
oda Isu s ije i postojao!
Intelektualni
imperijalizam
Jeda od razloga to ovakav sled tvrd ji oe zazvuati s isle o jeste i taj to su zapadni mislioci
esto za i- ljali da jedi o ljudi poput jih sa ih ogu ra io al o da pro e e ovakve stvari. M ogi
moderni teolozi (mada ne i tako
ogo istoriara govore sa toliko o alovaava ja o istoriari a
ri skog sveta da je lako stei utisak kako ovi uopte isu ili upoz ati sa ko epto akri i og
pisaa istorije. Uopte e tre a da as iz e adi pojava ovog o lika i telektual og i perijaliz a
spram starih autora, jer je to sa- o jo jed a verzija et ike aroga ije kakva je u protekli
vekovi a otivisala ele zapad e arode da se e s atraju ad o iji a u od osu a sve ostale
arode sveta. Svakako da je isti a da istoriari starog veka isu i ali a raspolaga ju svu po o koja
bi im mogla biti dostupna danas, ali stari narodi bili su isto toliko svesni potrebe za valjanim istraiva je koliko i jihovi da ai par ja i. O i su se sluili razliiti sredstvi a i postup i a da
provere i potvrde svoja o avetea, ali isu iz iljali stvari. La - ti ski i grki istoriari postavili su sebi
visoka merila u proveravanju i ocenjivanju svojih informacija i razvili sop - stve e sloe e postupke
koji a su to i ili. Naela koja su iz eli autori poput Lukija a i Tukidida jas o stavljaju do z a ja da
su oni stvarali po pravilima koja ni danas ne bi bi-
295
la eu es a. Luka i Jova ukazuju a to da su s atrali da se i sa i slue isti

sve razloge da isli o da je to sluaj i sa drugo dvoji o .
postupko , a i a o
Do a r pri er jihove literar e prefi je osti oe se pro ai u Luki o delu. Nzegovo eva elje
bilo je prvi deo dvotomnog spisa koji je obuhvatao i knjigu Dela svetih apostola, povezujui priu o
Isus u sa prio o jegovi prvi ue i i a. Jed a od upadljivijih odlika k jige Dela svetih apostola
jeste i to to se u joj pripoveda pria o Pavlovo dra ati o preo rae ju, i to tri puta: u Dap 19 , 22 6-16 i 26 9- . Sve tri verzije se razlikuju. Da li je to zato to Luka ije i ao predstavu o to e
ta se zaista z ilo ili zato to je sve to iz islio? Da je to ui io, verovat o bi sastavio samo jedan
opis, a e i sauvao tri razliite verzije. Kak o stvari stoje, ajoigled ije o jaee jeste da je Luka
prilagodio istu priu u razliiti
o e ti a svog izlaga ja kako i predstavio raz e vidove s isla
o oga o e u je izve- tavao. Ak o jeda pisa oe to da ui i u utar jed e jedi e k jige i da e
oseti u to e ikakvu edosled ost, o da e a os ova za pritu u zato to opaa o da su se razliiti
pi- s i sluili isti pria a o Isus u a raz e ai e kako i odgovorili a svoje i potrebe svoje
italake pu like. Ra a Crkva ije i ala ikakav pro le da ovo prihvati, jer vidi- mo da su, sasvim
zadovolj i ti e, sauvali sva etiri ka o ska eva elja jed o aporedo sa drugi a i sve do . veka
nije bilo
296
ijed og pokuaja da se stvori jeda usaglae prikaz a os ovu svih jih.

Ak o je
oder i
itao i a teko da ovo prihvate, to
je zato to ro uju sopstve i predu ee ji a o to e kako je eva elja tre alo da udu apisa a.
Eva eliste ije za i alo da Isusove rei sauvaju kao puke suve ire prolosti: o i i- su bili
prevashod o a alisti, ve ves i i do re vesti i pastiri. )a jih je Isusov o ue je ila iva poruka koja
je imala o da u ese ovu svetlost u ivote o ih koji su je itali i o joj raz iljali. To je ilo eto
i e se tre alo koristiti, a e sa o za eleiti ga. ak i eto toliko va o, kao to je olitva
Gospod ja, korie o je u razliiti o li i a kada i se hria i sastali radi ogosluea - pa tako Ma
- tejeva verzija (M t 6 9-13) nije u potpunosti istovetna Lukinoj (L k 11 2-4) , a njena stalna upotreba u
vre e i a poto su o a ihova eva elja ila apisa a pro e ila ju je jo alo, pri- dodajui
Slavu", i e se da as sve oder e verzije zavravaju. O i koji dovode u pitae pouzda ost
eva elskih izvetaja a os ovu ihove raz ovrs osti a eu epravi a erila logike doslednosti
koja se nikada ne bi mogla primeniti ni na jed- o kiev o delo.
Vrlo poveza sa ovi jeste i optiji filozofski skep- ticizam usmeren ka svakom dokumentu, bilo
starom ili moder- o , koji deluje kao da ukazuje poveree ogu osti javljaa je-
Ser Isak Njutn (1642-1727) postavio je temelje velikom delu evropske nauke.
297
di stve ih ili oigled o udes ih dogaaja. Akade ske studije Bi lije i dalje se uglav o kreu u
okviri a eha i istikog pogleda a svet, pre a ko e se sve ir shvata kao zatvore sistem koji
fu k io ie u skladu sa kruto uo lie i zako i a prirode", o akvi kakve ih je for ulisala
ut ovska auka. Fizika, arav o, e fu k io ie vie po to o ras u, pa je rad ovijih teoretiara
doveo do pojave daleko fleksi il ijeg shvataa o to e ta i oglo iti ogue u okviru fizikog
sve ira. Filozofi i teolozi esto i aju
ogo toga da kau o asta ku takozva e post oder e, ali u
celini oni tek tre a da prihvate je e posledi e, ajvie zato to i to postavilo jihov rad u iri
ko tekst, kao tek jeda od oguih eu
ogi drugi
ai i a da se shvati priroda stvar osti.
Ov o nije mesto za iscrpnije bavljenje ovim uskogrudim filozofskim sta- vom, samo treba primetiti da
je on legat zapadnog imperijali- z a i kolo ijaliz a, koga je ve prevazila aj ovija auka i KOJ I e
orati da od a e i teolozi ako ele da udu sposo i da se kreativ o poza ave iri iskustvo
ljudskog roda. Rei da se jedi stve i dogaaji e ogu z iti, ili da atprirod o e postoji, kada je
vei a aroda vei e et ikih skupi a, u vei i istorijskih tre utaka tvrdila suprot o, predstavlja
puko pona- vljanje intelektualne arogancije prethodnih generacija zapadnih mislilaca i, daleko od
toga da odgovori na pitanja koja postavlja istorija, sa o iz egava jo krup ija i va ija pita ja o
prirodi zapadne intelektualne kulture.
Pozitivni
dokazi
Uz ove opte i io e, do r i razlozi za sveukup u aute ti ost eva elja mogu se dati i s obzirom na
otvo spe ifi ih pozitiv ih i ila a.
Natpis i i iskopine
Eva elske prie pokazuju eposred o i spe ifi o poz ava je ivota u Palesti i Isusovo g vre e a i
daju uglav o isti itu sliku iz ivota te kulture, iako eki od
298
jihovih pisa a sigur o isu ili lie upoz ati sa Pale - sti o , a jeda Luka uopte ije i io
Jevreji . Sv i su o i pisali posle dogaaja koje opisuju, vei a u vre e kada je izgled ove ze ;lje io
nepovratno izmenjen razaranjima velikog rata iz eu Ri a i gerilskih rat ika
70 . g.) , i svoje
knjige su sastavili na mestima geografski veoma udaljenim od pozornice Isusovog delanja. Morali su
se oslanjati na obave- te ja koja su poti ala iz du lje prolosti i ila zas ova a a stvar o
poz ava ju esta i ljudi koji se po i ju, udui da su arheoloki alazi redov o pokazivali kako su
pis i eva elja u pravu, ak i u o i sluajevi a za koje se izves o vre e islilo da su u to e
pogreili.
Jezik
Tu je i i je i a da je u pozadi i Isusovog ue ja u sva elji a za elee og a grko

ogue
uoiti jas e tragove jezika ruralne Palestine ara ejskog. ak i eva elja, pisa a grki jeziko ,
povre e o zadravaju ara ejske izraze poput rei izgovore ih a krstu M t
, poziva
upue og Jairovoj keri M k
, ili aziva za Plo ik" u Jerusa- limu (Jn 19 13). Na nekim drugim
esti a, aroito u Besedi a gori M t -7) , kada se Isusove izreke prevedu unazad tako da se
vrate a ara ejski, o e oituju stilska sredstva koja i samo na tom jeziku imala smisla. Veliki deo
Isusovog ue- ja sauvao se u o liku ara ejske poezije, prepoz atljive kao takve ak i u prevodu a
e gleski, koja se s vre e a a vre e slui alitera ijo i aso a o kakve su ogle i ati odree- ni
smisao samo u ara ejsko . i je i e te vrste e dokazuju, arav o, da je Isu s izgovorio te rei.
Strogo uzevi, ajvie to o e ogu da dokau jeste to da potiu od o lika u ko su ih sauvali

palesti ski hria i koji su govorili ara ejski jezik. No , iz tog razloga, one doprinose verodostojnosti
evan- elskih izvetaja o Isusovo ue ju, jer ih povezuju sa vre e- nom koje je usledilo
eposred o posle dogaaja Isusovo g i - vota, njegove smrti i njegovog vaskrsenja, kada su mnogi
oevi i tih dogaaja orali iti jo ivi i spre i da opo - vrg u svaki opis koji ije pruao isti itu sliku
o e u.
299
Osobenos t
Jo jed a upadljiva ie i a jeste i to da se eva e- lja u svakom pogledu razlikuju od ostatka Novog
zaveta. O a, arav o, pripadaju razliito k jiev o a ru, udui da se preostali deo vei o
sastoji iz pisama koja su pisali ra- z i hria ski poglavari svoji prijatelji a. No , i jihove os ov e
a ere se takoe veo a razlikuju od o oga to se z a o ivotu i prilika a u prvi rkva a hria a
nejevrejskog porekla. Pogre o je za iljati da su eva elja, zato to su apisa a da poslue
iljevi a rkava, tek eto vie od ogledala koje odslikava ivot tih prvih zajed i a, jer ostatak Novog
zaveta pokazuje da je Crkva i ala
oge potre e koje eva elja i izbliza ne zadovoljavaju.
U ji a e a, pri era radi, pravog ue ja o sa oj Cr - kvi, to je tako oz ilja propust da s o
smatrali neophodnim da se u jednom od prethodnih poglavlja zapitamo da li je Isu - sa uopte
za i alo os ivae Crkve . ak i krtee, koje je od sa og poetka predstavljalo o red pristupaahria skoj zajed i i, Isu s ikada e po i je, osi u jed o jedi o sluaju M t
. Sa Isu s
ije krtavao, iti je krte je stavio u sredite svog uea, ipak je o o ilo veo a va o ra oj Crkvi ,
pa ako o i zaista jesu usta ovili kao redov u praksu izdava je Isusovi h izreka", da i zadovoljili
svoje potre e, teko je razu eti zato to e i uradili i kad je u pita ju jed a tako z aaj a te a.
Na isti nedostatak posebnih uputstava nailazi o i kada su u pita ju druge suti ske te e. Vrlo rzo
nakon Isu - sove s rti astala je dalekose a pole ika o od osu iz eu Jevreja i ejevreja u utar
hria ske zajed i e. Ov o je ilo izuzet o va o prakti o pitae, jer su ove dve skupi e o - rale da
se usaglase u utar Crkve, a ihove avike i o iaji su se esto veo a razlikovali. To je, takoe, i
teoloko pita- je, jer ako je Isu s io Mesija , kako se o da to to je eko io egov sled e ik
odnosilo prema onom delu ljudi koji su pripadali narodu Boije po preda ju vere koju svedoi Stari
zavet. Crkve i poglavari orili su se s ti pita je dugo vre e a, i da i je sa o Isu s rekao eto o
to e, e a su e da se
ogo preispitivaa sr a i gori e oglo iz e-
300
i. Mor a da je ilo velikog pritiska na poneke ljude da izmi- sle Isusov u izreku" koja i dala ko aa
odgovor a to, pa ipak e a i traga o to e da se eto tako desilo.
I u Drugi pogledi a eva elja takoe uvaju svoje oso e e te e u poreeu sa ostatko Novog
zaveta. Dok je izraz Si oveiji" ajee upotre ljava aziv za Isus a u eva elji a, drugde se
o gotovo igde e javlja, a isto vai i za Carstvo Boije", koje predstavlja sr Isusovog uea, ali se
doslov o igde e javlja u ostatku Novog zaveta. i je i a je da kada is o pokuali da a os ovu
eva elja reko struie- o ivot u situa iju Crkve, ikada e is o stvorili tu vrstu predstave
kakva je oslika a u ovozavet i posla i a a, jer i a tako
ogo sadraja u eva elski pria a o
Isusu koji se dosta razlikuju u od osu a ivot i rige ra e Crkve.
Sve u sve u, i i se da i je i e poput ovih u aj a- Nj U RU K U sugeriu da dokaze oraju iz eti

o i koji ele da porek u ta ost eva elskih izvetaja o Isusu , a e o i koji ele da prihvate kako
eva elja uvaju uglavnom istinitu sliku Isusa kakav je zaista i io. To e z ai da o a sadre e- to
alik fotografsko zapisu jegovog ivota, ali, s druge stra e, o a igde i e tvrde da je tako; iti se
zahteva da se veruje kako eva elja sadre doslova izvetaj o Isusovo ue ju - ali ona ni na to
ii
e prete duju. Eva elisti isu ili sa o puki zapisivai preda ja, ve i tu ai i jenica koje
su i predate. Eva elja vie alikuju portreti a ego fotografija a, jer predstavljaju Isusa oi a
onih koji su poz avali jegovo ue je i divili se jegovo pri eru. Daleko od toga da o ezvreuje
jihove prie, ova i je i a to to su apisali i i jo lii ivotu i pristupa iji
jihovi itao i a,
jer o oguava ovi tekstovi a da govore jeziko zajed iki elo ovea stvu, reavajui
pro le e koji su uili ljude u potrazi za s islo ivota u svi vre e i a i a svako
estu.
Upravo to svojstvo obezbedilo je prilagodljivost eva elja
ogi razliiti kultura a i predstavlja
jem- stvo i za to da e udui arataji astaviti da se oduevlja- vaju li ou koja je jihov glav i lik.
301
Potraga za istorijskim Isusom
Jeda od velikih pokreta u prouava ju Novog zaveta, koji traje due od jed og veka, ilo je traga je
za pre iz i
ai o da se opie Isu s kakav je zaista io istorijski Isus" , a ai koji i u o zir
uzeo sve ovo astale uvide u prirodu eva elja i eva elskih predstava jegove li osti i ue ja.
Potraga otpoi je
Traga je za istorijski
Isuso
" vodi poreklo iz
evropskog prosvetiteljstva 17. i 18. veka. Sve do tog trenutka Biblija je tradicionalno smatrana
atprirod i daro Boga i, pre a to e, ila va do aaja po og ispitiva ja od stra e ljudskog
razu a. Ist o tako, Isu s je s atra Si o Boiji ; pre a to e, po definiciji, nije mogao biti do kraja
otkrive ili shvae kao ljudska li ost, jer to ije i io. No , kako su aela a razu u zas ova og
ispitiva ja otpoela da se pri e juju a sve vidove ljudskog ivota i iskustva, u astoja ju da se prue
ko a a, o jektiv a saz a ja o s islu svega toga, svetov i istoriari zapitali su se i sledee: ta i se
dogodilo ako i se eva elja podvrgla isto detalj o ispitiva ju koje su poi jali da pri e juju a
klasike stare Grke i Ri a, ili a prie o sredovekov i svecima?
Prva osoba koja je dala jedan odgovor na ovo pitanje bio je Herman Samuel Raimarus (1694-1768) ,
ada o svoje stavove ije o javio, a posle jegove s rti ta pao ih je jegov prijatelj Gothold
Lesi g. Rai arus je poao od toga da se pravi Isu s veoma razlikovao od Isusa opisanog u
eva elji a. Nai e, iako je Isu s io o ia jevrejski uitelj, jegovi ue i i apisali su eva elja
kako bi promovisali sopstvenu novu religiju, koju su sami svesno utemeljili na podvali, jer su ukrali
Isusov o telo i zati tvrdili kako je o i dalje iv. Ov o sta ovite, a aroito ele e t sves e o a e
koju su sproveli ue i i, ipoto ije doivelo opte prihvata je, ali sa a i je i a da se to uopte
oglo izrei ulila je sa opouzda je
drugima da nastave sa postavlja je isto istorijskih pita ja o Isusu . Do
(1808o javio ]e svoJe o u e tal o delo Isusov ivot kritiki istrae
ele e te eva elja od a io kao everovat e i tvrdio da i se eva elja, pos
aj olje razu ela ako i se sagledala kao itoloke prie koje sadre verova
ego istorijske podatke o Isusovo ivotu.
. i David Fridrih trau s

, u ko e je atprirod e
atrana u celini,
ja ra ih hria a, pre
Ak o Isu s ije io o akav kakvi ga eva elja prikazuju, kakav je o da io? U ared i de e ija a
o javlje e su
oge k jige koji a se pokualo odgovoriti a ovo pita je. Vei a Isusovih
102
ivota" pu likova ih u ovo periodu opisivala ga je kao refor atora orala i uitelja etike,
ilo i ekih koji su se to e protivili, eu koji a su se ajvie isti ali Joha es Vajs
ada je
(1863, koji je verovao da je Isu s io apokaliptiarski prorok i iekivao kraj sveta, i Alfred
Edershai , koji u svo delu ivot i vre e Isusa Mesije iz
. tvrdi da eva elja daju pouzda u
sliku o Isusu kakav je uistinu i bio.
Do poetka . veka ova potraga za istorijski Isuso po udila je toliko i teresova ja da je Al ert
vaj er
apisao svoj klasi i prikaz je og razvoja - Potraga za
istorijski Isuso
. Kako se ispostavilo, vaj erova k jiga ne samo da je katalogizovala
dostig ua ove potrage ve je i uzdr ala je u verodostoj ost, jer je o u edljivo pokazao da su
raz i portreti Isusa, koji su u to pro esu astali, zapravo
ogo vie dugovali opti isti o
liberalizmu ljudi koji su ih stvorili ego ilo kakvoj predstavi Isusa kakvi se ogao za iljati.
Nau i i koji su sa tako pu o sa opouzda ja pisali o istorijsko Isusu " opisivali su zapravo sa i
se e. U eri u kojoj je vaj er i ao odree o ilje je o ovo pro le u, o se slagao sa Vajsom da
je Isu s io apokaliptiarski prorok, koji se oigled o prevario. No , tvrdio je i to da ova potraga
zapravo ije i ogua, e sa o usled edostatka o jektiv osti o ih au ika koji su se u ju
upustili ve i stoga to je verovao da eva elja jed ostav o e sadre dovolj o iografskih podataka
na kojima bi se zasnovao bilo kakav valjani sud.
Potraga se obustavlja
Povodei se za vaj erovo is rp o a alizo , vie se ije i ilo vred i truda astaviti sa
trae je te varljive slike istorijskog Isusa. vaj erovo delo, euti , ije ilo i jedi i razlog da se
potraga o ustavi. U isto vre e dok su eki ljudi, pu i sa opouzda ja, pisali svoje ivote Isusa, drugi
su po o ispitivali prirodu eva elja kao k jiev ih dela. Godi e
. Haj rih Hol a 1832-1910
prvi put je detalj o o razloio te elj a aela hipoteze o dva doku e ta od kojih vode poreklo
si optika sva elja, pa su i o i drugi otpoeli rad a zadatku da se usta ovi relativ a istorijska
vred ost raz ih ra ih izvetaja o Isusovo ivotu i ue ju, koje je ova teorija razotkrila. Toko ovog
perioda Markovo eva elju vrae je ugled izvora eoekiva o velike
ired osti, dok je Jova ovo eva elje od ae o kao relativ o ezvreda izvor podataka o Isusu, a
doku e t < je takoe prepoz at kao izvor ezavis ih pre a to e i pouzda ih o avete ja o
Isusu. Ovakvi alazi podstakli su za uzvrat o e koji su pokuavali da opiu istorijskog Isusa da po isle
kako sada raspolau a je-vie
303
Rudolf Bul a
4-1976).
objektivnim kriterijumima na osnovu kojih mogu raspoznati pravog Isusa i izdvojiti ga iz uobrazilja
Crkve o je u: sve to stoji u Markovo eva elju i doku e tu < verovat o je i je i o, dok je
ostatak eva elskog preda ja podlo iji dovoe ju pod su ju. Vilijam Vred (18591906) je,
euti , stavio taku a tu ideju svojo k jigo ta pa o
. godi e, Mesija ska taj a, u
kojoj je tvrdio da je ak i Markovo eva elje eraskidivo veza o za apore
rane Crkve da projektuje svoju veru u Isus a kao Mesiju a preda ja iz vre e a Isusovog ivota. Pot
o je jeda od glav ih izvora za istoriju Isusovog ivota a ovaj ai od ae , potraga se dalje ije
mogla nastaviti.
)a ared ih etrdeset godi a, gru o gleda o do pred kraj Drugog svetskog rata, preovlaivalo je
ilje je da je e ogue razdvojiti Isusa u kog je verovala Crkva od os o kakvog prikazuju
eva elja od istorijskog Isusa iz Nazareta. i ilo se i da su otkria kritike o lika iz tog perioda ovu
istorijsku reko struk iju ui ila jo pro le ati ijo , jer, ako su eva elja ila u os ovi sastavlje a
od i ae epoveza ih delova preda ja, a okvir u koji su ti delovi ukloplje i predstavlja krea iju
eva elista, o da je to z ailo da ak i Markovo eva elje e prua ikakav pouzda hro oloki ili
geografski a kamoli biografski kontekst unutar koga bi se moglo zamisliti kakav je istorijski Isu s
zaista ogao iti. tavie, istovre e o je i Rudolf Bult a
1976) tvrdio da je ova potraga,
etodoloki gleda o, ila e ogua, e sa o z og potekoa da se pro ik e ispod teolokih
predstava koje su
304
a et uli eva elisti ve i stoga to je u teoloko pogledu o a ila esplod a, s o ziro

a to da
se hria stvo zas iva a veri u Hrista, a e a veri u istorijsku li ost Isusa iz Nazareta. Ukljuujui u
svoje sta ovite shvata je hria stva izvede o iz egziste ijalistike filozofije Hajdegera, o je tvrdio
da to kakav je istorijski Isu s ogao iti e a ikakvog z aaja, jer o o to je zapravo zaista va o
jeste e to ta je Isu s iz Nazareta ogao rei ili ui iti za svog ivota, ve o o to je Bog ui io
jegovo s ru a krstu i jegovi vaskrse je .
Potraga se nastavlja
Iro i o, potragu je astavila upravo skupi a ue ika sa oga Bult a a, eu koji a aroito Er st
Kezeman (19061998) svojim predava je odra i u Mar urgu
. Bihov ilj io je
jed ostava . Sluei se orue kritike o lika i dis ipli e koja je tada astajala kritike redakcija,
a eravali su da istrae eva elja kako i uvideli i a li u ji a ekog dalje esvodljivog
minimuma pouzda e tradi ije o Isusu , koji je ogao podstai asta ak razvije ijeg o lika verova ja
o njemu kakav je usvojila rana Crkva. Pretpostavka koja se nalazila u osnovi ovog pristupa bila je to da
su verova ja ra e Crkve teko ogla astati iz vakuu a, dakle i iz ega: pre a to e, oralo je iti
ekih vidova ue ja istorijskog
Isusa koji su, iako e tako sloe i poput kas ijih verova ja Crkve, ogli predstavljati polazite kas ijoj
misli. To je bio kontekst u kome su se razvili razni kriterijumi za raspoznavanje tradicije o istinitom
Isusu. Pre svih, io je tu kriteriju
esli osti, ili oso e osti pretpostavka da se ue je koje je
poteklo od samog Isusa moglo prepoznati jedino ako nije bilo izvedeno iz verovanja rane Crkve ili iz
verovanja judaizma.
O ovi kriteriju i a raspravlja o po aoso i detalj ije, a ovde tre a rei da apor da se Isu s udalji
od judaiz a ije uvek io otivisa stara je oko epristras e o jektiv osti, iti je sluaj ost to to
se ideja o to e da ajaute ti iji Isu s ije Jevrejin rodila u vreme kada je Evropa posebno
Ne aka ila o uhvae a stisko a tise itske ideologije koju su i spirisali a isti. Jo jeda
i ila koji je o likovao o ovlje u potragu za istorijski Isuso
ilo je jed o, takoe du oko
uvree o, ilje je da je sve u Novo zavetu za ta se s atralo da odraava verova ja
Ri okatolike rkve ak ad o u ese a iz e a u isto apostolsku veru, koju je, radikal o
lutera ski re iko izrae o, zastupao avle. Ov i aspekti ue e istrage detalj ije se raz atraju u
kas iji poglavlji a ove k jige, a ovde ih po i je o z og oigled og ideolokog progra a koji je
io klju i razlog da se upravo ova faza
305
potrage za istorijski
vremena.
Isuso
za e i jed i
sasvi
drugaiji
ak e to , koji as dovodi do aeg
Trea potraga
Ovaj period, koji je otpoeo seda desetih godi a . veka, uglav o se s atra i aziva treo
potragom, kako bi se razlikovao od prve (u 19. veku) i druge, ili nove, koju smo upravo pomenuli. Za
razliku od onih koje su joj prethodile, ova potraga ije vodila poreklo iz Ne ake, ve je potekla iz
sveta e gleskog govor og podruja, iz Brita ije i Sever e A erike. )a sada je odlikuju tri os ov a
interesovanja.
I terdisidpli ar ost
Iako svaka generacija misli da su njeni metodi ne samo najnovija ego i ko a a re o ilo e u,
svakako jeste i je i a da da a ji au i i i aju pred so o veu i raz ovrs iju po udu
etodologija i pristupa ego to je to io sluaj sa prethod i ge era ija a. Korie je so iolokih i
a tropolokih uvida u svet
1.
veka, u ko e je Isu s iveo i u ko e su eva elja apisa a, dodalo je ove i va e di e zije
potrazi za istorijski Isuso . Pokuaji da se Isu s postavi u ko tekst svog vre e a i ispitiva ja o oga
to se o jegovo ivotu z a kako i se uvidelo do koje ere dati tekstovi odraavaju verodostoja
prikaz o oga to se z ivalo u palesti sko drutvu, o oguili su da se Isu s uporedi sa hariz ati i
propoved i i a u utar judaiz a i da se usta ovi uverljiv drutve i ko tekst u utar koga je o delao,
a koji je takoe uti ao i a stil jegovih sled e ika iz ra e Crkve.
Isus
judaizam
Isu s je vrae judaiz u i potpu i o rto pristupa druge potrage uspostavlje je jeda od os ov ih
kriteriju a aute ti osti, koji sada zavisi od ere do koje i jegov ai ivota i jegovo ue je
imali smisla u kontekstu jevrejstva, a ne (kao ranije) od mere do koje se on razlikovao od svojih
jevrejskih su arod ika. I ajui u vidu to da se
Novi zavet is rp o slui predstava a Jevrejske i lije da i izrazio z aaj Isusovog ivota i njegovog
ue ja, oe se ui iti ud i to to se ovakvo poree je s atra vred i pa je, jer i delovalo
oigled o da eva elske predstave Isusa tre a proveriti a os ovu ko trasta spra ovakvog porekla.
No , elja prethod ih ge era ija hria skih i to uglav o zapad ih au ika da Isusa udalje od
judaiz a ila je tolika da ovo zaista predstavlja ovo polazite - i to polazite koje, svojo pri e o ,
potvruje eva elske izvetaje kao, ael o gleda o, verodostoj e portrete Isusa.
306
Druga eva elja
Treu potragu odlikuje i priz a je da je ra o hria stvo ilo po sastavu raz ovrsta pokret i da je, u
astoja ju da se slika o istorijsko Isus u ui i to sveo uhvat ijo , potre o posluiti se
elokup i preda je eva elskog tipa koje se oe prepoznati kao takvo. Verovatno je
najprofilisaniji primer ovakvog pristupa dao Isuso v Seminar, koji je 1985 . godine osnovao Robert
Fa k, i koji zastupa sta ovite da su i eka o ska eva elja, poput g ostikog To i og eva elja,
jedan rani i nezavistan pogled a Isusovo ue je i da su, pre a to e, podjed ako vred a kao
si optika i Jova ovo eva elje. U jih se esto u raja i doku e t _ kao dokaz o postoja ju
drugaijeg shvata ja Isusa u utar ati og hria stva, koje oigled o ije osealo potre u da
ukljui u se e i jegovu s rt i vaskrse je. Na os ovu ovoga, predlaga o je da je istorijski Isus io
uitelj udrosti", eka vrsta jevrejskog ki iara, pod uti aje sli ih te ji u utar hele istike
kulture - i da to o ja java jegovo postepe o odvaja je od judaiz a. Meuti , ovo se zas iva a
pose o shvata ju ai a a koji je apisa , pa drugi s atraju da je uverljivije u Isus u videti
apokaliptiarskog uitelja u utar tradi io al ijeg jevrejskog ko teksta. Rezultat tre ut e faze
istraiva ja o istorijskom Isusu " nije tako jasno definisan kao
to su to ile prethod e faze potrage, ada je uprkos odrava ju uglav o su jiavog stava,
aroito kroz Isuso v Se i ar verovat o ovo ipak dovelo do pozitiv ijeg vred ova ja ka o skih
eva elja, aroito eu o i a koji su ih poredili sa jevrejsko duhov ou. i je i a da su
jevrejski au i i i ali glav u ulogu u ovoj treoj potrazi" predstavlja dodat i o us koji je aglasio
jo
ogo vie veza iz eu Isusa i judaiz a ego to su to ra iji veliki delo
e aki au i i
bili spremni da dozvole.
307
Prepoz ava je verodostoj ih Isusovi h rei
Kako oe o iti sigur i da eva elja sadre Isusov o ue je, a e sa o utiske ra e Crkve o je u?
Ov o je ilo jed o od sredi jih pita ja svih faza potrage za istorijskim Isusom , a neke od tehnika
razvije ih u pokuaju da se a jega odgovori dovolj o su z aaj e da a ovo
estu zase o
progovorimo o njima. Posebn o u periodu takozvane druge ili nove potrage (grubo gledano od 1950.
do 1970 ) os ilje o je
otvo kriteriju a za koje se i dalje esto tvrdi da su pouzda a sredstva
raspoz ava ja aute ti og Isusovog ue ja u eva elji a. Ov e kriteriju e izloio je Nor a Peri , i
to a vrlo sveo uhvata ai , u k jizi Po ov o otkriva je Isusovog ue ja, iz
, u kojoj su
ski ira a tri zase a testa, ili kriteriju a, a os ovu kojih se dolo do zakljuka da se u sluaju ar tri
o lasti Isusovo g ue ja u eva elji a oe pokazati da je o o
aute ti o, a re je o: para ola a, ue ju o Carstvu Boijem i temama koje se pominju u Molitvi
Gospodnjoj.
Isus je govorio ara ejski jeziko . a eke ara ejske rei sauva e su i u eva elji a. No, eva elja
su uglav o
apisa a a Grko . Ovo pis o iz . veka, apisa o a Grko , otpoi je re- i a
Proklije pozdravlja svog do rog
prijatelja
Krieriju
Pekisa".
esli osi
ili
oso e osi
Ovaj kriteriju preporuio je jo Rudolf Bult a u k jizi Istorija si optikog preda ja

i zas iva
se a pretpostav i da ilo koji ele e t Isusovog ue ja za koji i se ogla pro ai paralela u
judaizmu ili u teologiji rane Crkve mora biti sumnjiv u pogledu svoje verodostojnosti, jer je u
eva elja ogao dospeti iz a kojeg od ta dva izvora, pa oda i e predstavlja aute ti o sea je
308
na Isusa. Prema to e, esta u pogledu kojih jedi o oe o iti sigur i da as dovode u eposreda
dodir sa sa i Isuso jesu o a a koji a je Isusov o ue je potpu o jedi stve o i oso e o. Tipi i
pri eri za ovo ogli i iti Isusova upotre a rei ava u o raa ju Bogu ili je u svojstve ai
otpoi ja ja va ih izjava reju a i *, to su, koliko a je poz ato, sredstva koji a se e slue i
jevrejski rabini niti rana Crkva.
Tek o da se oe porei da i o avete ja do ije a iz eva elja a ovaj ai predstavljala, prema
Peri ovi rei a, dalje esvodljivi i i u istorijskog z a ja" o Isusu. Ali, ako se stvar po ije
ispita, postaje su jivo oe li se ak i ovako skro a tvrd ja sasvi opravdati a os ovu upravo
ovog metoda. Naime, uspeh njegove primene u potpunosti zavisi od naredne pretpostavke da su
znanja koja trenutno posedujemo o judaizmu i ranoj Crkvi manje-vie potpu a. i je i a je,
euti , da se o o liku judaiz a Isusovog vre e a z a vrlo alo, a sa Novi zavet jeda je iz vrlo
malog broja njemu savremenih opisa jevrejske verske prakse sa poetka . veka.
Novi poda i epresta o se otkrivaju i pro e juju, te je sigur o da e se uporedo sa ti povui i ove
paralele sa Isusovi ue je . Pre a to e, kriteriju oso e osti, u svojstvu etoda, predstavlja
savet oaj ika: sa o je pita je vre e a kada e, ako se pri e i, a et uti kao ishod logia
zakljuak da se o Isus u ita pouzda o e oe z ati. Upravo to , u ko i a iji sa suti sko
euverljivou za isli da se Isu s oe izolovati iz svog okrue ja, i jeste dovelo do tree potrage.
Nekakav Isu s koji je jedi stve , u s islu da je jegovo ue je potpu o odvoje o od judaiz a i Crkve,
verovatno nikada ne bi mogao biti pravi Isus.
Pored toga, postoje i veliki i va i delovi eva elja kod kojih od ovog etoda ema nikakve koristi,
ak i pod sa i
jegovi pretpostavka a. Sve to je oglo da se zakljui a os ovu a alize glav ih
titula pripisiva ih Isus u Mesija" , Si Boiji", Si oveiji" , a alizi pri kojoj se posluilo ji e,
jeste to da Isus nije dao nikakvu pouku o sopstve oj sud i i i li osti, jer se svi
ti titula a posluio eko iz redova ra e Crkve. Isti ishod io i i kada je u pita ju Isusova
eshatologija, jer se i za ju ogu pro ai paralele u jevrejski i ra ohria ski izvori a. ak i
osobe o ue je Besede a Gori tre alo i iz istih razloga od a iti, poto Pavle u Ri
14 jasno
pokazuje da je upoz at sa ji e, upravo kao i Posla ida apostola Jakova. Pre a to e, u os ovi ovog
pristupa oduvek je postojala i jedna mana: i teorijski i prakti o o je
U prevodi a Novo? zivea a srpski jszik a i se u ovakvi

Prev.
sluajevi a prevodi reju zaista. - Prim.
309
eiz e o vodio tvrd ji da se a os ovu eva elja o Isus u ita koris o e
Kriterijum
oe saz ati.
kohere t osti"
Oni koji se i dalje slue ovi kriteriju i a vrlo su sves i pro le a skopa ih sa aelo
Peri je z og toga iz eo jo jeda kriteriju koji i se ogao koristiti zajed o sa ji e
esli osti.
kriteriju kohere t osti. O je zas ova a pretpostav i da se sva graa eva elja, saglas a
sa ue je koje je poloilo test esli osti, takoe oe u rojiti u verodostoj e izjave o o o e to
je Isu s rekao i ui io.
Na izgled, ovaj kriteriju deluje o eavajue, ali, arav o, o izuzet o
ogo zavisi od uspeha u
primeni prvog. Ve s o videli potekoe s ti u vezi, pa ako pri e a prvog kriteriju a e dovede do
pouzda ih rezultata, o da je i ovaj drugi test takoe eskorista . U svako sluaju, vrlo je teko
prosuditi ta je kohere t o" a ta ije: o o to a a izgleda koherentno nije samim tim moralo
delovati tako i ranoj Crkvi.
Kriterijum mnogostruke
potvre osti
Ovaj kriteriju potie iz ajra ijih faza potrage za istorijski Isuso i ji e su se o ilato sluili
au i i vrlo razliitih u ee ja, a e sa o o i koji su usvojili metodologiju kritike oblika. U skladu sa
ovi kriteriju o , ue je koje po i ju eva elja zaista potie od Isusa tek ako ga sadri vie
eva elskih izvora. t o se toga tie, ovo je koris a provera, jer ako Markovo eva elje i doku e t
odaju isti utisak o sadraju Isusovog ue ja, o da je razu o verovati da je takav utisak aute tia .
No , ovaj kriteriju je suoe i sa
ogi potekoa a, iako o e isu tako velike kao pro le i
vezani za primenu prethodna dva.

Ovi se ai o
ita e oe rei o posebnim izjavama koje se pripisuju Isusu , a vrlo malo
pria ili izreka alazi se u vie eva elskih izvora. Ta i je i a i jeste jeda od te elja pristupu
eva elji a zas ova o
a kriti i izvora. Da se isto ue je alazi u svi a, e i ilo potre e i za
kakvi o ja java je
euso ih od osa razliitih eva elja. To z ai da je ajvie to
se ovi
etodo
oe otkriti ael i to Isusovog ue ja, a e i detalj i izvetaj o je u.
O i a jo jed o u utar je ogra ie je, udui da i, kao everodostojne, verovatno

od a io o e delove Isusovog ue ja koji se alaze u sa o jed o eva elsko izvoru. Meuti ,
upravo je to sluaj sa eki a od ajoso e ijih esta Isusovog ue ja. Sluei se ovo provero ,
sasvi
is o iskljuili iz jed og opisa Isusovog ivota i
310
ue ja prie poput o e o do ro Sa arja i u L k

alaze jedi o u Luki o eva elju.
-37) ili izgubljenom sinu (L k 15 11-32), jer se
Da bi se ubedljivo primenio, ovaj kriterijum bi trebalo
da pretpostavi kako eu raz i eva elski izvori a postoji prili o kruta razlika, to je i
predloio Bar et Hil a Striter
u svo klasi o predstavlja ju hipoteze o etiri
doku e ta iz
. godi e. No , skorija izuava ja pokazala su da je pita je od osa iz eu
eva elja i jihovih izvora daleko sloe ije i da su preda ja koja se alaze u os ovi eva elja u
jihovo da a je o liku orala iti razliita i pro e ljiva.
Jedan od osnovnih propusta

Pro le i skopa i sa pri e o ovih kriteriju a radi prepoz ava ja aute ti ih Isusovih rei u
eva elji a istiu u prvi pla jed u jo te elj iju a u elokup og etoda koji ovi kriteriju i
zastupaju. Nai e, svi o i polaze od za jih os ov e pretpostavke da eva elja uglav o sadre
u ee ja ra e Crkve, a sasvi
alo, ako uopte, i po eto od o oga to potie eposred o od Isusa.
Sa Peri iz eo je dva glav a razloga e i li opravdao taj jihov suti ski pesi iza .
Ra a Crkva ije pokuala da uspostavi razliku iz eu
rei koje je izgovorio ze aljski Isu s i o ih koje je izgovorio vaskrsli Gospod kroz nekog od proroka
u utar rkve e zajed i e, iti iz eu origi al og Isusovog ue ja i ovog shvata ja i prefor ula ije
tog ue ja do koje se dolo... u Crkvi pod vostvo Gospoda Crkve." Jeda avod i odel za to
oe se pro ai u prva tri poglavlja k jige Otkrive ja, gde hria ski prorok Jova o javljuje poruku
nebeskog Hrist a za sedam crkava u Maloj Aziji.
Ist o tako, i Pavle pominje proroke koji delaju unutar Crkve
(1Ko r 12 27- , pa se esto tvrdi da je jihova os ov a uloga ila da izdaju Isusov e izreke" kako i
odgovorili a eke od spe ifi ih potre a ivota u Crkvi. Iako je ova tvrd ja ila prili o iroko
prihvae a, protiv je se oe iz eti
otvo z aaj ih prigovora.
Prvo , o a poiva a vrlo esigur i dokazi a. Pre da se esto s puno pouzdanja navodi kako je
uloga jed og hria skog proroka ila da iz isli Isusove izreke, u stvar osti postoji izuzet o alo
vrstih dokaza koji i pokazali da su proro i ra e Crkve upravo to i i ili. Poruke za seda rkava iz
knjige Otkrivenja sasvi su ez aaj e u ovo pogledu, jer je apravlje a jas a razlika iz eu
iskustva i rei pis a po e ute k jige i o oga to se avodi kao poruka vaskrslog Hrista. Jedi a
epizoda u kojoj se proroci prikazuju na delu jeste u Dap 13 1-3, gde oni izdaju uputstva
311
Pavlu i Var avi za jihov isio arski rad. Meuti , i za ta uputstva se e kae da su ila izree a u
Isusovo i e, ve po ovlae ju Svetoga Duha. Svedoa stva ove vrste toliko su ta a a da ogu
pruiti tek vrlo aglovitu atuk i u o o o e to su proro i uglav o i ili u ko tekstu Crkve.
Drugo, pretpostavka da su proro i ogli slo od o iz iljati Isusov e izreke" pretpostavlja i to da prvi
hria i isu pravili jas u razliku iz eu Isusovog ue ja i sopstve og. Jo jed o , i za ovo e a
neo orivih dokaza. Paradoksal o, dokazi kakvi za to postoje uglav o potiu od Pavla, koji je ujed o
i ajee optuiva i ovozavet i pisa za ispoljava je ogluiva ja o Isusov o ue je i koji je vie puta
tvrdio da i a vie lagodat ih sposo osti od vei e svojih savremenika (1Kor 14 18-19; 2Ko r 12 1. Sa o ove dve i je i e su dovolj e da od jega aprave ideal og ka didata za s ilja je
Isusovih izreka", pa i se oglo oekivati i da jegove posla i e vrve od takvih izreka koje je sa
skovao pod dejstvo Svetog Duha, a u svrhu savetova ja svojih itala a. Isti a
je, u stvari, suprot a od ovoga, pa u Kor , a pri er, o ide dotle da razdvaja svoje
Isusovog ue ja.
ilje je od
Tree, jo jeda pro le koji stvara pretpostavka da su Isusove izreke slo od o s ilja e u ra oj
Crkvi jeste to da je o a argu e t koji i a sa oopravdavajuu prirodu. Jedi i dokaz" da su proro i
redov o uo liavali takve izreke jeste ideja pre a kojoj je eva elsko preda je poteklo iz ra e Crkve
a e iz Isusove slu e: hipotetiko okrue je u ko e je iveo os ilje o je radi eva elja, a o o se
zati koristilo da ta eva elja protu ai. Ne iz e auje to se a os ovu ovoga oe pokazati da su
eva elja proizvodi po o e ate ra e Crkve, jer, kao to su i devet aestovekov i ivoti Isusovi"
jega prikazivali kao sliku svojih autora, tako se i ovde dokazi stavljaju u eva elja u esto da iz jih
proizlaze kao rezultat istraiva ja.
Peri ov drugi razlog za su ju vre je zas ova . O tvrdi, dosta isprav o, da os ov i ilj
evanelja ije io da daju istorijska ili iografska o avete ja o Isusu, ve da poue itao e. Sve to
postoji u eva elji a tu je stoga to je posluilo odree oj svrsi veza oj za ivot Crkve - i na toj
os ovi se kae da eva elja verovat o e sadre sea ja na Isusa kakav je zaista bio. Ov o je jedna od
tvrd ji koja se esto iz osi, ali retko potkrepljuje dokazi a. Ne a ikakvog razloga da pria ili pouka
koja izlae prakti u ili teoloku poruku u o ora iti istorijski eta a. To i ilo es isle o.
Teorija po kojoj - stoga to su eva elja i jihov sadraj ili va i za ivot sredi e . veka, o i e ogu
odraavati istorijski ko tekst iz vre e a sa og Isusa - jednostavno nije valjan istorijski dokaz.
L2
Isusov e izreke izvan Novo g zaveta
Na raznim esti a po i jali s o preda ja o Isusovo ivotu i ue ju koja se e alaze u Novo

zavetu. Osi m kod Josifa i rabina, Isu s se pominje i u delima autora koji su pisali na latinskom jeziku,
Svetonija i Tacita, kao i u Kuranu. Ko d nekih crkvenih poglavara iz prvih vekova sauvali su se
alo roj i frag e ti ue ja za koje kau da je poteklo od Isusa, a u drugi delovi a sa og Novog
zaveta povre e o se poziva a Isusove izreke kojih u eva elji a e a vidi, a pri er, Dap
.
No , pa ja se ovde uglav o usredsreuje a jeda roj takozva ih eva elja o deti jstvu"
apisa ih u . veku s a ero da ispriaju priu o Isusovo ra o deti jstvu, kao i a raz a
g ostika eva elja olie a u To i o eva elju.
Graa sauva a u ovi izvori a iz . veka izuzet o je raz ovrs a po svoji o eleji a. Nje veliki
deo, aroito u pria a o deti jstvu, oigled o je lege dara i apisa da i ispu io praz i e koje su
ostavila ovozavet a eva elja. M oge prie iz ovih apokrif ih eva elja o deti jstvu toliko su
nestvarne i besmislene
da se od ah
oe uoiti da se po svo
o eleju razlikuju od izvetaja o Isus u iz Novog zaveta.
Meuti , drugaija pita ja otvaraju z irke Isusovih izreka pro ae e u doku e ti a poput
Filipovog ili To i og eva elja, ili u raz i papirusi a otkrivenim u Oksirinhu, u gornjem Egiptu.
Vei a ovih doku e ata apisa a je iz sektakih po uda i
ogo jih potie iz krugova raz ih
g ostikih skupi a kakve su ile rasprostra je e u . veku i kas ije. To i o eva elje, u svo
da a je o liku, datira, izgleda, iz, otprilike, . veka i ilo je sastavlje o da i podralo opsta ak u
ivotu jed e skupi e ezoterika u utar Crkve, gotovo sigur o g ostiara. U potpu osti se sastoji od
Isusovih izreka, a e i pria o je u. Iako veliki deo jegovog sadraja oevid o potie iz Novog
zaveta, predstavlje je iz g ostikog ugla gleda ja, dok drugi delovi verovat o vode eposred o
poreklo iz ekog drugog g ostikog izvora.
Pored ovih, postoje i neki drugi izvori koji su, izgleda, po poreklu nezavisni. Primera radi, osamdeset
drugi logio To i og eva elja glasi: Isu s je rekao: 'O aj ko je lizu e e, lizu je vatre, a ko je
daleko od mene, daleko je od Carstva'." Upravo ovu izreku poznavao je i Origen (185254), a
ogue je da aluzija a ju i a i kod drugih ra ohria skih autora. O a svakako i a o eleja
ovozavet ih izreka koje se pripisuju Isusu, a pri to i a i o lik ara ejske poezije, to je, opet, jo
jed o od svojstava Isusovog ue ja iz etiri ka o ska eva elja. Postoji
otvo takvih izreka rasutih
113
Fragment
Tominog
eva elja u jed oj koptskoj verziji. pro ae u Nag Ha adiju.
I4
po k jiev osti ra e Crkve. Kada e pouavaju ekakvo sektako ue ju i kada se u aelu slau
sa Isusovi ue je kakvo je u Novo zavetu, tada se i i da e a pravog razloga da se posu ja u
to kako bi i one mogle poticati iz verodostojnog predanja o Isusu . Ako , kao u primeru koji smo
aveli, i aju jo i o lik se itske poezije, to o da dodat o upuuje a jihov prvo it i karakter.
To to su takva o avete ja sauva a izva Novog zaveta saglas o je sve u to je o pisa ju
eva elja poz ato. Auto r Jova ovo?
eva elja, pri era radi, po i je
oge opise Isusovog ivota i ue ja za koje je z ao, ali je odluio
da ih u pisanju sopstve og eva elja e koristi J
- . Ta ue ja su egde orala postojati, i
oda su eka od jih zapisa a u raz i doku e ti a upravo ovde po e uti , ali va o je
pri etiti da, u poree ju sa ogro i
roje va ka o skih preda ja o Isusu , sa o mali deo toga
oe polagati ta u o pravo a svoju verodostoj ost. Ogro a vei a te grae je kao istorijski izvor
za upoznavanje sa Isusom beskorisna, pa je
je a prava vred ost vie u to e to istie kvalitet o avete ja sauva ih u sa i
eva eljima.
pI
UKLAPANjE
1J
SVETSKE
TOKOVE
ka o ski
Posl e Isusovo g vaskrse ja jegovi sled e i i su se suoili sa teki iz oro . Prethod e dve ili tri
godine bi - le su ajuz udljiviji period jihovog ivota. Njegov o ue je ih je osvojilo i o i su sa sve
vei oekiva je pos atrali kako Isusovi postup i jas o o javljuju da Carstvo Boije je - ste stvarno
i odista astupilo. O da se z ilo raspee, a ji- e su, i ilo se , sve jihove ade ile osue e a
propast. ak ih je i vaskrse je ostavilo uplae e i razoara e, pa kada su shvatili da Isu s vie ee
iti fiziki prisuta
eu ji a, orali su se ai pod s a i pritisko da ga aprosto zaborave, ili
ar da te tri godi e doive kao prolaz u pauzu posle koje e se vratiti kua a i pokupiti niti svojih
rad ikih ivota a estu a ko e su ih ostavili poto su se pridruili Isusu . Tak o ui ivi, i dalje i
ili u ogu- osti da govore o svoji uspo e a a a jega, a oda i da po - eto od jegovog
ue ja pri e e u praksi lokal ih si agoga ruralne Palestine - o, o e i vie zauzi ao sredi je
esto u jihovi ivoti a a ai a koji je to ra ije i io.
I to su vie o to e raz iljali, uviali su sve ja- s ije da i takva reak ija ila e ogua. Isu s je, kada
su ga prvi put susreli, zatraio jihovo potpu o i svesrd o poslu- a >e, a posled ja poruka koju i je
uputio ije ila ita a je izazov a ili esko pro is a: Idite , o da, svi
arodi a i ai ite ih
oji ue i i a... iete i svedo i u Jerusali u, po svoj Judeji i Sa ariji i sve do kraja zemlje...' (M
t 2 8 19; Dap 1 8).
115
Povraak
Isusu
Isu s nikada nije pripadao eliti. ljudi koji su ga su - sretali esto su u e u prepoz avali ravija" i to
titulom ga i oslovljavali (npr. Mt 26 25; Mk 9 5; 10 51; Jn 1 49 ; 4 31), ali od sa og poetka svi su z ali
da je drugaiji, a jegova poruka oso e a. U svoj prvi izvetaj o Isusovo j jav oj pou i, Marko u ee
sledei ko e tar: Lzude koji su ga uli zadivio je ai a koji je pouavao, jer ije io kao drugi
uitelji )a- ko a; u esto toga, o je pouavao kao eko ko i a vlast"
.
Ti e se e eli rei da je egovo ue je ilo potpuno novo i jedinstveno. S pravom je istaknuto da
gotovo sve u Isusovo ue ju ve ehu izrekli i jevrejski ra i i. Kako je i o , kao i o i, nastojao da
o jas i z ae je Jevrejskih svetih spisa, svako svojoj ge era iji, teko da as oe iz e aditi to su
raspravljali o isti pita ji a, a povre e o dolazili i do sli ih zakljuaka. No , o o to je Isus a ui ilo
toliko razliiti i to e egove sledbenike korenito odvojiti od judaizma bio je okvir unutar koga
je o izlagao svoje ue- je. Nai e, u pogledu dva klju a pita ja Isu s je usvojio stav iz os ova
drugaiji od stavova drugih verskih uitelja svoga vre e a.
Pridrava j e
Zakona
)ako , ili Tora prvih pet k jiga Starog zaveta , i ao je sredi ji z aaj za judaiza , a pridrava je
)ako a do ajsit ijih pojedi osti io je ai a koji su oda i ver- i i ogli iskazati svoju poslu ost
Bogu i predanost njegovom Savezu sa Izrailom. Jed o
ejevreji u da a ji e esto je teko da
shvati ez alo isti o z ae je )ako a za jed og jevrejskog ver ika Isusovo g do a, pa e a
sumnje da je, bar de - li i o, i to razlog to su eki od ajuti aj ijih prote - stantskih biblista tako
olako i pogre o tu aili jevrejsku duhov ost, svodei je a jeda gru i e ilosrda legalistiki
sistem. Jevrejski vernici Isusovo g vremena sigurno su imali daleko pozitivniji stav prema veri od te
vrste slepog pokoravaa koju i pripisuju eki hria ski pisci novijeg vremena. No , be z obzira na
otiv, pridravati se )ako a i
316
svih jegovih propisa oduvek je ilo glav o aelo judaiz a, pa je ilo eza islivo da i iko
ugoditi Bogu ne pridravajui se pri to
ogo roj ih i detalj ih zahteva Tore.
ogao
Narav o, oduvek je postojalo vie shvata ja o to e ta i sve pridrava je )ako a o uhvatilo. Proro
k Amos , sedam stotina godina pre Isusovo g vremena, osudio je svoje savremenike zbo g njihove
spre osti da se do ajsit iavijih detalja pridravaju rituala i o red ih pravila, za e arujui
istovre e o e tral e oral e postulate koji su takoe izlo- e i u Tori A
. Ist u te ju
oe o opaziti i u Isusov o do a, a jegova osuda fariseja, pu a tekih rei, e razlikuje se tako
mnogo od Amosovi h pritu i: Li e eri! Dajete Bogu desetak u zai i a poput e te, iroije i
ki a, a e arite za poslu ost isti ski va i pouka a )ako a, kao to su o e o pravdi, ilosru i
pote ju " M t
. Verovat o da takvo po aae ije ilo euo iajeno, jer, kada su jednom
upitali Isus a zato se egovi ue i i e pridravaju svakog slova )ako a, svoji zapitkivai a o je
ukazao a li u edosled ost jih sa ih, olie u u iz egava ju o - ralnih obaveza prema
roditelji a, a sve sluei se rupo " u zako u koja i je doputala da svoji
ogatstvo raspolau u
religioz ije" svrhe M k
-13).
Usvaja je dvostrukih ari a, poput ovoga, ipoto, razu e se, ije iskljuivo jevrejski pro le . Ak o
bismo ga etike- tirali kao takvog, u Isusovo ue je is o u eli et iku di e - ziju koje tu nikada nije
bilo. Isus, u stvari, nikada nije doveo u pitanje ispravnost Zakona, niti porekao to da je on bio dat od
Boga, iako je agovetavao da dolasko
jega li o ovaj vie i- je io vaa L k
. I vie od
toga. Nizo jedi stve ih izjava o je suprotstavio svoje ue je ue ju Tore i uzdigao sopstveni
autoritet a vii ra g od Mojsejevog, koji je io tradi- io al i jevrejski tvora )ako a: uli ste da je
ljudima nekada davno kazano [od strane Mojseja], ali ja va sada kae ... " M t
-22, 27-28 ,
^* . Va o je i to da je Isus , pre a Mar - kovo opisu egovog sue ja pred verski vlasti a,
ajpre io optue da huli a Hra M k
. Ta optu a je od ae- a, ali sa sta ovita
verskih vlasti ije ila i eos ova a, kao to se oe v'ideti iz jegove izjave za elee e u Mt
Ja va kae da postoji ovde eto vee od Hra a".
317
Stoga e iz e auje to su verski velikodostoj i i vrlo rzo stavili Isusa va zako a, iako je delovao
kao obi - a ravi. GBegovo radikal o uee o )ako u i Hra u ilo je udara a sa e te elje ihovih
ajvre dra ih u ee ja. I drugi ra i i su ra ije postavljali eprijat a pitaa, ali uglav o u sklopu
uglae ih rasprava o tu ae ju odree ih esta u )ako u. Da se Isu s zadovoljio isti , oda i ga
si - ste lake prihvatio, jer siste
ije io potpu o eprilago- dljiv. Sistem je pretrpeo mnoge
pro e e pre ovoga, a
ogi drugi podlegao je posle Isusovo g vre e a. Meuti , Isu s je iz ad
svega bio aktivista. Nepristras e ue e rasprave isu ile jegov stil.
Nai a koji se po aao i o je, ako ita drugo , jo sa la jiviji od jegovog ue ja. M k
-2 8
kae kako su o i jegovi ue i i trgali klasje idui kroz polja. To je i- lo zabranjeno jer su stru ja i
za Zakon tog vremena to posma- trali kao etvu, pa sa i ti i kao kree zako a o to e da su oto
m ne treba raditi. Isuso v odgovor na njihove kritike ovakvog postupka trebalo je da opravda njegovo
oglue je o )a- ko o javo da je su ota stvorena za ljudski rod, a ne ljudski ro d za subotu" . Drugo
priliko , kada su ga upitali zato jegovi ue i i za e aruju o iaj o red og praa pre jela, o je i
tu kritiku od a io, pozivajui se a uzvie ije aelo:
Nita to u oveka ulazi spolja e oe ga uprljati... prlja o o to izlazi iz oveka... iz utra, iz ljudskog
sr a, dolaze zle a ere koje ago e ljude a i je je e oral ih stvari, a k R a /U > u istvo,
preljubu, gramzivost..." (M k 7 18-22) .
Ne sa o da je Isus , a ovaj ai , osporavao propise )ako a ve je, isto tako, i sistirao i a
pre oe ju svoje po - ruke svi o i ljudi a koji su s atra i eisti a. Leproz i, prostitutke,
sakupljai poreza sarad i i Ri lja a i drugi, redov o se javljaju i zauzi aju istak uto esto u
eva elji a, a sa Isu s opisa je kao izeli a i pija i a, prijatelj saku- pljaa poreza i drugih
otpadnika" (M t 11 19) . Umesto da prijatelje stie eu ko ve io al o religioz i ljudi a, Isu s
je odabrao one prezrene zbog njihove nesposobnosti da se pridravaju Zakona. To je i iskoristio,
podseajui jed o priliko svoje zapitkivae: Ja isa doao da pozove ljude ko - je potuju,
ve o e od ae e" M k
.
Vie pria u eva elji a o ja javaju zato se Isu s tako oseao, ali verovat o ijed a e sai a taj
egov stav je- zgrovitije od para ole o fariseju i sakupljau poreza koji su u isto vre e doli u Hra
da se po ole. Farisej se diio svo - ji
oral i i verski dostig ui a - i to je rekao i Bogu.
Sakuplja poreza, s druge stra e, io je do te ere svesta svoje edostoj osti da se Bog u uopte i
o rati, pa je jedi o uspeo zavapiti: Boe , s iluj se e i, gre iku". Ali" , rekao je Isus , sakuplja
poreza, a e farisej, otide kui opravda pred Bogo " , jer je priz ao svoju gre ost i doao Bogu
bez ikakvih duhovnih pretenzija (L k 18 9-14) . Fariseji su isti ali va ost iskazivaa preda osti Savez
u kroz oda o pridrava je )ako a, a Isu s je verovao da je ogue potovati sve to u )ako u pie pa i vie od toga - i opet ne ugoditi Bogu. I dok su se verski poglavari starali o postupcima koje je bilo
ogue vred ovati i regulisati a os ovu propisa kao to to uvek i jeste sluaj sa verski
poglavarima), Isu - sa je
ogo vie za i alo ta eka li ost jeste od o oga to o ili o a i e.
Paradoksal o oda, o ije otiao tako daleko da po aa je proglasi eva i , ali aglasio je da to
kako se ljudi po aaju zavisi od ihove u utrae prirode, pa je za jega, pre a to e, taj u do rote
tre alo traiti, e u pokor osti pravili a ve u spontanim postupcima preobra- e og karaktera:
)drav o drvo e oe do eti loe plodove, iti loe drvo do osi do ar plod" M t
.
Religija i nacionalnost
Postojao je jo jeda i ila Isusovih suko a sa verskim poglavarima. Mnogi ljudi u Rimskom carstvu
divili su se oral i propisi a Starog zaveta, a aela koja su uva a kao sveti ja pod kapo Deset
Boijih zapovesti i drugih delova Tore izazivala su potova je
ogih as ih Ri lja a i Grka. No ,
diviti se )ako u ije ilo a sasvi isto to i ugoditi Bogu. Judaizam je zahtevao da se pripadnici
inovernih naroda moraju obrezivati i prihvatiti razne detaljne propise Zakona. U stvari, inoverni su
morali postati Jevreji kako bi Bog mogao da ih prihvati: izvan jevrejske nacije nije bilo spasenja. Ov i
strogi zahtevi postavlje i pred preo rae ike isu
319
spreili i fariseje i druge da se upuste u isio are je eu ejevreji a, pa ih je i sa Isu s

pohvalio zbog entuzijazma s ko - ji su to i ili M t
. No , o oigled o ije odobravao i
njihovo uporno nastojanje na tome da ti ljudi treba da prihvate sve detaljne propise Tore kako bi
ugodili Bogu.
Nije sasvi jas o do koje se ere Isu s ta o ukljuio u isio are je eu i over i a. Sigur o je da
ije uloio vei apor da i i propovedao o do roj vesti, iako ga sva e- tiri eva elja prikazuju kako
prihvata i potuje veru takvih ljudi, gde god da ih susret e. Nije io evolja i da po og e jed o
ri sko ofi iru, pri eujui pri to : Nisa
ai- ao i a koga u Izrailu ko ima ovakvu veru" (M t 8
5. Ni z dogaaja pokazuje kako je prihvatao i raz e ejevrejske skupi e u utar palesti skog
drutva M k -20 ; 7 24-30) , a jedna od najpoznatijih njegovih parabola slavi vrline jednog
Samarjanina, pripadnika nacije koju su religioz i Jevreji prezirali oda i vie od a koje druge L k
25-37) .
U svetlu svega ovoga, eki od itala a eva elja uoili su da je Isusova pouka, koju daje svojim
ue i i a i koju e -
lei Mt
- , protivre a ovo e: N e idite a teritoriju inovernih, niti u bilo koji samarjanski grad.
U esto toga vi tre a da odete izgu lje i ov a a, arodu Izraila." Meuti , ovaj savet dat je pred
jeda o i o ogra ie
isio arski po - hod, koji js tre alo da ue i i preduz u u kratko
vremenskom periodu, jo za Isusovo g ivota, i sigur o da i sa Matej ije gledao a to kao a savet
sa iroko pri e o , udui da je o jedi i pisa eva elja koji je za eleio i veliku Isusovu
zapovest i podstrek ue i i a: Idite... svi
arodi a, svuda, i ui ite ih oji ue i i a..."
19) . Drugi odlomci, kao Mt 8 10- i
, istiu istu poe tu, kao i
ogi odlo - ci Lukinog
eva elja. Naj olji ai da se savet za elee u Mt
shvati jeste da se postavi uz jo jed u
zapovest datu, prema Luki, posle vaskrse ja: ... iete i svedo i u Jerusali- mu, po svoj Judeji i
Samariji i sve do kraja zemlje" (Dap 1 8) . 11rirodno je bilo da prvi Isusovi sledbenici prenesu njegovu
poruku najpre jevrejskoj zajednici, jer su i sami bili palestin- ski Jevreji, i da toj jevrejskoj zajednici
potpuno regularno pru- e priliku da a poruku odgovori pre ego to je pre esu i i over i a. U Ri
11 13- i sistira se a to e da za ovaj prioritet postoji i teoloka os ova poveza a sa staro istorijom Izraila, kao naroda koji je primio Zakon i naroda koji ima Savez sa Bogom.
Crkva je
roe a
320
Ri sko arsvo u Isusovo vre e.
Do k su se sastajali iza zatvorenih vrata u Jerusali- mu, u tim prvim danima posle Isusovog vaskrsenja,
ue i i su z ali da je o e ja ju sveta lake govoriti ego izii i to i ui iti. Pa ipak ije proteklo
ogo i dogodilo se eto to e sa o da je iz e ilo jihov ai raz iljaa ego ih je i ohra rilo i
os elilo da svoju veru, koja e zaprepastiti itav ri ski svet, podele sa drugima.
Samo pedeset dana posle Isusov e smrti Petar se na- ao pred veliko go ilo ljudi a uli a a
Jerusalima i neu- straivo o javio da je Carstv o Boije dolo, a da je Isu s egov ar i Mesija. Jerusali
je tada io ispue hodoas i- cima pristiglim iz svih krajeva Carstva zbog praznika Pede -
321
- AZIJ A
pont
iti da udu o o za ta su az ae i Jer

-34) . U Jl 2 28- ova ova ivot a s aga dovede a je
u vezu sa daro Duha Boijeg, i Petar je a taj odlo ak naveo u svom govoru i us - tvrdio da se on
upravo o isti juje u iskustvu Isusovih ue i- ka. Posredstvo m Isusov e smrti i njegovog vaskrsenja
o i i
j~
KAPADOKIJ A
-J
'
PAMFILIJ A
ljudi
ogli su se uzdii a ov ivo li og od osa sa Bogo .
Petar je io spre a da posvedoi to i sopstve i
iskustvo .
)a Petra i ostale taj da otpoeo je kao i svaki drugi.
KRIT %
Kirena ;
LIBIJA
EGIPDT 1
(
Jerusalim
ARABIJ A
MEDIJA PARTIJ A
No , suoe i sa velii o i privid o

eizvodljivou zadatka koji i je Isu s ostavio, iz e adili su se
kada se ova ivotodav a sila izlila u jihove ivote. Bila je to oral a i duhovna sila, koja ih je
opre ila za svedoe je ove vere sila koja e ih ui iti podo i Isusu. Nije ilo lako rei a
opisati to to su doiveli, ali o o to su o i sa i u to e prepoz ali jeste sila Svetog Duha. Ishod toga
to i se dogodilo ilo je i to to je ihova oklevajua i esigur a vera u Isusa i jegova o ea ja
izuzet o ovrsla, pa od tog tre utka adalje isu vie su ali da se Boija o ea ja ra iji
generacijama zaista obi-
Petrova pu lika, koja ga je ula a da Pedeset i e, doputovala je iz dalekih krajeva iro

to ukazuje a to koliki je
Carstva,
bio obim jevrejskog rasejanja po starom svetu.
setnice - i dok je Petar govorio, ne samo da su svi oni razu- eli jegovu poruku ve se tri hiljade
eu ji a, kada ih je Petar pozvao da i sa i posta u Isusovi ue i i, to izazovu odazvalo i
o javilo svoju volju da ive u skladu sa vred osti- a i erili a Carstva Boijeg Dap
-47) .
t a se to dogodilo da izazove takav preo raaj u ivoti a Isusovih sled e ika? Odgovor a ovo
pitanje sadr- a je u uvod o delu Petrovog o raa ja. Nai e, i je stao pred go ilu i poeo da
govori, podsetio je okupljene na jedan odlomak iz Starog zaveta koji novo doba opisuje kao vreme
kada e Duh Boiji, a ov i uz udljiv ai , stupiti a delo u ivoti a ukara a i e a. Kada su se
jevrejski proro i zagledali u udu ost, eki od jih shvatali su da ljudskim ne- prilika a ee doi
kraj sve dok se iz eu ljudi i Boga e za- s uje ovi od os, u ko e Bog ee sa o traiti poslu ost
ve e, zapravo, dati ljudi a ovu oral u s agu koja e i o ogu-
322
sti juju u jihovi ivoti a. Crkva se postup o raala. I vi- e od toga, o i sa i doivljavali su
po ov o roe je jer, pored Petrove ovootkrive e sposo osti da se a oa ai o rati asa a
okupljenim u Jerusalimu, on i ostali otkrili su da su sada osposo lje i i za to da izvre jedi stve a
dela u Isusov o i e. Ak o su ikada gajili ekakvu zaostalu su u, sila koja ih je ose ila ila je tako
eodoljivo s a a da ije ilo potre e i za kakvi dodat i dokazo da se uvere u to da je Isu s iv
i deluje u ihovi ivoti a a jedi stve ai .
Rezultat svega ovoga jeste lju av pre a ivo Isusu , koja je u potpu osti ovladala apostoli a i
ljudi a koje su o i preo ratili, kao i elja da u slue, a a za or e rige svakod ev og ivota,
zahvaljujui joj, i za oravili su. U esto toga, hria i su provodili svoje vre e uei od apostola,
uestvujui u zajed i i, a zajed iki o ro i a i u olitva- ma" (Dap 2 42) . Ka o prvi korak ka
otpoi ja ju ivota o kakvo je Isu s govorio rasprodali su svoja do ra i zdruili ostvare i prihod.
)araiva je ov a ije i vie ilo ajva- ije u ivotu: jedi o to je zaista ilo va o ilo je slue je Bogu i pro oee ove ivotopreo raavajue poruke drugi ljudi a.
323
Crkva se
iri
Otvore o prijateljstvo i jed ostava ai ivota u ra oj Crkvi iz ovih prvih dana u Jerusalimu zaista
su orali delovati kao o zorje ovog do a. Al i ije proteklo
ogo pre ego to su druga sloe ija
pitaa podsetila Petra i ostale da Carstv o Boije jo ije astupilo u svojoj pu oi. gBiho - va
novoosnovana zajednica, zasnovana na uzaja o prihvatau i delje ju, ila je sa a po se i dokaz
da je ovo drutvo otpo - elo svoj ivot, ali kako je vre e prolazilo, apetost iz eu sada josti i
udu osti, koja je ila od tako te elj og z a- aja za Isusov o ue je, i ae uz e irujue posledice
a dalji ivo t za etka hria ske Crkve . ) a Isusov a ivota ovi esija ski pokre t koji je o os ova
o vei o je i o lokal a sekta u utar palesti skog judaiz a. Svi ue i i ili su Je- vreji i, iako su i
logika Isusov e poruke i primeri iz njegove
Da n Pedesetnice
O ta oj prirodi iskustva koje su ue i i doiveli a da Pedeset i e dosta se raspravljalo. Povre e o

je iz oe o kao predlog ilje je da se to ikada ije i z ilo i da je elu priu iz Dap Luka os islio
u a eri da saopti eku teoloku pouku, a e izvetaj o stvar o dogaaju. Jed o tipi o
o ja je je u ovo stilu ilo i potraiti pozadi u ove prie u i je i i da je praz ik Pedeset i e
tradicionalno vezivan za predavanje starozavetnog Zakona na Sinajskoj gori. Prema rabinu Johananu,
s kraja . veka, jeda glas Boiji razdelio se priliko predaje )ako a a seda glasova, koji su zati
progovorili a seda deset razliitih jezika. To , zajed o sa i je i o da su vetar i oga j ili prisut i i
a Si aju kao i u dogaaju koji se zbio o Pedesetnici, zagovarano je kao dovoljno argumenata da
objasne Lukin slikovit jezik.
Ovakvo o ja je je deluje daleko a je uverljivo da as ego to je delovalo u . ili . veku, kada
je jo preovlaivao ra io alistiko- aterijalistiki pogled na svet prosvetitelja, sa svojom temeljnom
pretpostavko da e postoji religioz i doivljaj, pa se, pre a to e, pojave poput progovara ja
jezi i a, vie ja ili druge isti e a ifesta ije ogu o jas iti sa o svoe je
a kategorije
psihologije ili antropologije. No , ideja da je po e uta pria iz Dela apostolskih sa o tu ae je
tradi io al ih jevrejskih verova ja oe
324
Jed a ipi a uli a u saro
Jerusali u.
se osporiti ak i pod je i sopstve i

Sinaj u vezu sa Pedesetnicom pre
uslovi a. Ne a ikakvih dokaza za to da su rabini dovodili
2.
veka, to je
ogo kas ije u od osu a vre e kada je Luka iveo. Ov a pria je realistia
opis o oga to se od ue ika oglo oekivati da ui e u dati okol osti a i savre o je ogue
verovati u to da su se o i, posle eoekiva ih dogaaja i ule Pashe, ogli okupiti a ai kakav
Luka opisuje, za ri uti u pogledu o oga to i oglo da usledi. Mod a ije verovat o da su jihova
oekiva ja o uhvatala i upravo to to se poto zaista dogodilo, i oda su aiv o islili da se ako
Isusove s rti i jegovog vaskrse ja vie e a ta oekivati osi kraja sveta. Ak o je ilo tako, o da ih
je ekalo iz e ae je. Nai e, ovo do a o ko e je Isus govorio zaista je osva ulo, ali, oda, e i a
ai a koji su o i to za iljali, ez o zira to je Petar kas ije to doveo u vezu sa oekiva ji a
proroka Joila u pogledu posled jih da a" Dap
-21).
Kao i svaki isti i doivljaj, jihovo iskustvo opire se jed ostav oj klasifika iji. Svakako da i a eka
od svojstava zajed ikih svi vizija a, udui da su ue i i videli eto to je izgledalo kao pla e i
jezi i" ali isu ili od vatre , i zauli huk sa e a koji je zvuao kao kada duva jak vetar" ali ije io
vetar). No , rezultat ovog iskustva bio je jas o vidljiv i drugi a: Sv i se ispu ie Sveti Duho i
otpoee da govore drugi jezi i a, jer i je Duh o oguio da govore" Dap -4). Najprirodnije
shvatanje ovoga
325
prakse jas o pokazali da i over e e tre a iskljuivati, to pita je jed ostav o ije ire pokreta o.
Inoverni sa kojima se Isu s susretao bili su izolovani pojedinci, sasvim malo- brojni, a, u svakom
sluaju, verovat o ih je dosta ilo iz redova ogo ojaljivih ili stvar ih preo rae ika u judaiza
pa prema tome ne i sasvim van okvira tradicionalne jevrejske duhovnosti (M k 7 24-30 ; Lk 7 1-10).
Meuti , u rz o je doao as kada je Crkva ila pri- ora a da posveti veu pau sveukup o
pitau od osa iz- eu Jevreja i ejevrejskih sled e ika Isusovih . Iako to u prvo tre utku isu
shvatili, dogaaji o Pedeset i i, za e- lee i s poetka k jige Dela apostolskih, postae vododel- nica
a vie ai a. Nai e, kada je Petar istupio kako i asa a okuplje ih u Jerusali u o jas io
hria sku poruku, suoio se sa izrae o kos opolitsko pu liko religioz ih ljudi pridolih iz svih
zemalja sveta" (Da p 2 5). Naravno,
jeste da su o i progovorili jezi i a glosolalija" kako se to po ekad aziva . Ova pojava po i je se i

drugde u Novom zavetu kao jedan od darova Duha (1Ko r 12 10; 14 5-25), a dobro je poznata i
praktikuje se i da as u rkva a
ogih tradi ija. Uglav o se svi slau da ovakvo govore je jezi i a
e predstavlja govor a stra i jezi i a koje govor ik i ae e poz aje, ve eku vrstu ekstati og
govora, koja se po formi i sadraju prili o razlikuje od pravih jezika. Pavle je svakako uoio tu razliku,
jer je govore je o i i jezi i a suprotstavio govoru jezi i a, koje je azvao jeziko a ela"
(1Ko r 13 1).
Neki i dalje tvrde da iskustvo na dan Pedesetnice nije bilo govor jezi i a, ve o raa je a stra i
jezi i a. Ali, ako je to stvar o ilo tako, teko je uvideti zato i eki od o ih koji su to zauli po islili
da su ue i i pija i Dap
, a drugi uli kako i se Bog o raa sasvi jas o, izrazi a koje su ogli
razu eti. Ne a su je da se o ja je je za ovo alazi u i je i i da je Luka pre eo o o to je uo
od drugih koji su o de ili, a iji su se ivoti iz e ili zahvaljujui to e to su tada uli. Kakva god da je
vrsta adah utog govora koji su se apostoli posluili ila posredi, o uzela je o de prisut e o i to
su ue i i azvali silo Duha, a poruka koju su uli postala i je jas a upravo kao da je ila izree a
jeziko koji su se svakod ev o sluili.
326
svi su se orali za i ati za judaiza , jer i ae e bi ni do - putovali u Jerusalim radi verskog

praznika. Ipak, ni svi nejevreji eu ji a isu ili potpu i preo rae i i, iti su u potpu osti
prihvatili )ako , dok su, s druge stra e, i eki od la ova jevrejskih porodi a iz raz ih krajeva Ri skog
carstva sigur o ili drugaijeg odgoja i pogleda a svet u poree- ju sa Jevreji a roe i i
od egova i u sa oj Palesti i. Vei a o ih koji su uli Petrovo o raa je ili su, verovatno, Jevreji
koji su govorili grki jezik, a u Jerusali doli kao hodoasnici da prisustvuju proslavi velikog praznika.
Mnogi od njih Jerusalim su tada posetili prvi put. Iako su njihovi domovi bili daleko odatle, Jevreji iz
raseja ja oduvek su gajili usrd a osea ja pre a Jerusali u i jegovo Hra u . To je ilo glav o
svetilite jihove vere, upravo kao i za jihove su arod ike koji su iveli
ogo lie je u. Petar i
ostali ue i i isu su jali u to da do r u vest o Isus u tre a pre eti i ovi ljudi a, a i ali su i
mnogo toga zajed- ikog. Nai e, i sa i ue i i ili su redov i a slu a a si agoga. Praz ovali su
velike praznike, a povremeno su zati a i kako pouavaju u Hra u Da p
. Ovak o eto Isu s
ije s eo da uradi ez ojaz i od posledi a, i ada su Petra i Jova a kas ije uhapsili i optuili pred
verskim vlasti a, ipak su rzo ili oslo oe i, a jedi o i je ilo aree o da i pod koji uslovo
ne smeju govoriti niti pouavati u i e Isusovo " Da p
. Ak o izuz e o eo i u veru u Isusa ,
ihovo po aa je ilo je sasvi prihvatljivo za jevrejske vlasti.
Poetak
sukoba
U rz o se sve to pro e ilo poto je dolo do spora iz eu ekih Jevreja koji su govorili grki jezik
jeli ista" i o ih iji je prvi jezik io he rejski ili ara ejski he rei- sta") . I jedni i drugi postali su
hria i oda a a sa da Pedeset i e, a eki od tih jeli ista" hria a verovatno su bili samo
u poseti Jerusali u, doavi iz drugih krajeva Rimsko g carstva (Da p 6 1) - mada su i mnogi Jevreji u
Palesti i govorili grki, pri e u su po eki od jih tu i-
327
Hria ski si
ol ureza u stepe ite hele istikog
da a joj
Turskoj.
hra a posvee og Apolo u, u Didi i u
li, oda, i oduvek asta je i. U svako sluaju, o i iji je prvi jezik io grki s atrali su da se
raspodela sredstava u Crkvi vrila a jihovu tetu. Na os ovu jihove al e a- imenovana su
sed ori a lgudi da adgledaju raspodele po oi u i e ovih jeli ista hria a, uz sa e apostole koji
su se starali o ko zervativ iji jevrejski hria i a. Pre da je
Stefano v govor
Stefanovo obraa je Si edrio u Dap jeda je od ajduih govora koje pre osi Novi zavet i a
prvi pogled jedva da delujekao odgovor a optu e podig ute protiv jega. ) o g toga su iz osili
hipoteze da je to to se alazi u Dap zapravo slo oda sastav autora Dela, os ilje kako i pruio
prigod o teoloko o ja je je razloga z og kog su hria i hele istike orije ta ije otpoeli da se
iseljavaju iz Jerusali a i sla e svoju privre ost judaiz u. Narav o da ovo pita je ije svede o sa o
a priu o Stefa u: o o vai i za govore koje su, avod o, izrekli Petar, Pavle i drugi, u kas iji
odlomcima Dela. Da li su ovi govori zasnovani
a doslov i izvetaji a koji su u vidu preda ja doli do autora Dela? Ili je o sledio pri er pisa a
poput Josifa, koji je po svojoj volji u etao govore, pripisujui ih ljudi a ije je podvige opisivao? O
to e se oe iz eti vie ilje ja.
Oigled o je da ijeda od govora pre ese ih u Deli a e oe iti doslova izvetaj.

Prekratki su za to, a s druge strane, ljudi starog sveta nisu ili i alo opsed uti eljo za ta i
itira je koje je da as toliko va o. To se jas o da videti iz
ai a a koji se eki od ovozavet ih pisa a pozivaju a spise Starog zaveta. Iako su ti spisi za jih
ili vrhov i autoritet, o i ih esto itiraju e osla jajui se zapravo i a jed u pisa u verziju
328
vei a i e ova ih i ae epoz ata, jeda od ih - Stefan - u rz o je pokazao da je i teoloki

rasprava a io via ar o oliko koliko i raspodeli po oi Dap -6) .
Pre a Deli a, sve je zapoelo raspravo
su bili ti
u oslo o - e ikoj si agogi" u Jerusali u. Nije izves o ko
oslo oe i i", ali oe o pretpostaviti da je re o Jevreji- a pridoli iz drugih krajeva Ri skog

carstva posle oslobo- e ja iz ekog vida ropstva i koji su zati ofor ili sopstvenu sinagogalnu
zajed i u u Jerusali u. Dela kau da su u ovoj si- agogal oj zajed i i ili i Jevreji iz Kiri e i
Aleksandri- je " i da su se, u sporu sa Stefanom, ovi stavili na stranu drugih i z provi ija Kilikije i
Azije" . Stefan je verovat o i sa
io la ove si agoge i ez su je je pretpostavljao da e, ude li
podelio sa drugi a svoje ove uvide u Sveto pis o, uti ati a jih da u Isus u prepoz aju o ea og
Mesiju. Ali, to se nije dogodilo. Ne samo da nije ubedio svoje prijatelje jeli-
teksta, ve sa o po sea ju, te redov o z og toga u ose eta osti. U sluaju sue ja Stefa u, alo
je verovat o da je iko vodio is rp e eleke o o o e to je o zaista izrekao. Sa tekst odaje utisak
da se itava epizoda z ila u velikoj ur i.
Istovre e o, tre a i ati a u u da i svi stari istoriari isu ili poput Josifa. Grku tradi iju
pisa ja istorije olje i predstavio autor poput Tukidida. I o je, ai e, osetio da i ukljuiva je
govora a odgovarajui
esti a u tekstu po oglo da se va a mesta posebno istaknu, ali nije
i ao o iaj da takve govore jed ostav o iz isli, kao to i o ja java u poetku svoje Istorije
Peloponeskog rata (1.22.1):

eke sa govore li o uo, druge sa do io iz raz ih krajeva; u
svako sluaju, ilo je teko pa titi ih od rei do rei, pa sa uo iajio da govor i i a da da kau
o o to se, pre a o
ilje ju, od jih u raz i prilika a zahtevalo, arav o, drei se to je vie
ilo ogue os ov og s isla o oga to jesu rekli".
Nael o gleda o, Dela i se pre uklopila u tukididovski o raza ego to slede tradi iju
li osti poput Josifa. Iako je jihova pria o ra o hria stvu esu jivo selektiv a, o o to se
oe proveriti poree je sa svedoa stvi a iz drugih izvora uglav o deluje pouzda o.
Svi govori iz Dela bar deluju verodostojno. Razlikuju se jer su temom, jezikom i stilom
uprilie i ljudi a koji su ih izrekli.
329
iste u isti itost hria skih tvrd ji, ve je jedi o uspeo da ih u edi u to da je jeretik, za ta su ga
edugo poto i optuili pred sudom Sinedriona.
Pria iz Dela agovetava da su Stefa ovi tuite - lji orali izrei lai kako i ga uspe o optuili: Ova
j ovek , rekli su , epresta o govori protiv aeg svetog Hra a i Mojsejevo g )ako a. uli s o ga
kako kae da e taj Isu s iz Nazareta razruiti Hra i iz e iti sve o iaje ko - je nam je predao
Mojsej! " (Da p 6 13. I a eto u ovoj op - tu i to zvui poz ato, jer je to , pre a M k
-59
, ila jed a od optu i podig utih i protiv Isus a kada je je u su - e o. Ali , do k tada svedoc i nisu
uspeli da se sloe , pa je tre alo iz ai ove optu e , u Stefa ovo sluaju o je sa se e osudio
sopstve i rei a.
Svoji dugi govoro
optu i koje su pro-
pred Si edrio o
Stefa
e sa o da je priz ao isti itost eodree ih
Svakako da se, kada je o Stefa ovo govoru re, jegov sadraj zadivljujue uklapa u opisa u
prigodu. Kad god se diside ti ilo koje vrste au a sue ju od kojeg i zavisi ivot, esto iraju da
e ra e se e ve ideale za koje se zalau, a upravo to je
ui io i Stefa . Ne a su je da je ovakvu raspravu izlagao i
ogo puta pre toga, u sa oj si agogi, i
da su i drugi, verovat o, po avljali iste argu e te i u
ogi sledei prilika a. U to pogledu
njegov govor bio je ispovedanje vere. Nije nerealno za isliti odlu ost sa kojo
i o pristupio svojoj
poslednjoj prilici da stane pred vrhovni autoritet za verska pitanja i osigura da se njegova poruka i tu
uje. Svakako da je to eto to oe o za isliti da se dogodilo, i u to s islu
tiv njega izneli svedo i ve je otiao i korak dalje, dajui sasvi spe ifi e izjave u vezi sa spor i
temama (Dap 7 1. Pot o je iz eo istoriju Izraila sa riljivo oda ra i poje- dinostima, izjavio je
da Hra m nikada nije ni trebalo da postoji. Ilustrujui to
otvo
avoda iz Jevrejskih svetih spi-
Stefanov a smrt
Nai a koji je sue o Stefa u i jegova s rt pokreu eka od pita ja sa koji a s o se susreli i
priliko osude i raspea
Isusa. Na os ovu toga kako Luka opisuje ove dve epizode i i se da je o sves o a eravao da eu
ji a uspostavi eku vezu, oda kako i podsetio svoje itao e a to da su Isusovi sled e i i, ez
o zira a jihove esu jive uspehe, ogli oekivati da aiu a isto od a iva je od stra e verskih
vlasti kakvo je pretrpeo i sa Isus . No , kakav god k jiev i otiv io u pozadi i ove prie, o a
pokree isto suti sko istorijsko pita je - da li je Si edrio i ao pravo da Stefa a pogu i a ai koji
Luka opisuje ili nije. U to vreme Judeja je bila rimska provincija, a u rimskim provi ija a, u aelu,
pravo da pogu i, ak i o e zloi e koji su ve osue i, i ao je sa o
ri ski upravitelj te provi ije i iko drugi. To se jas o istie u pria a o sue ju i pogu lje ju
Isusovo , koje se alaze u eva elji a, a pre a Jova u
, iste verske voe koje su ile uplete e
u Stefa ovu s rt ile su ra ije pri ora e da priz aju Pilatu: Na a ije dopute o da ikoga
pogubimo".
Ovo , euti , ije ela pria. Izgleda da je postojala jed a okol ost pod kojo je Si edrio u ilo
dopute o da izvri s rt u kaz u ez o raa ja ri ski vlasti a. To je io sluaj kada i eka oso a
oskr avila svetost jerusali skog Hra a, a Josif izvetava da je svako, pa i Ri lja i koji i uao u Hra
m suprotno jevrejskom zakonu, mogao zbog toga biti pogubljen po naree ju Si edrio a Judejski rat
. . . No , sve ovo deluje kao da je izree o kako i aglasilo ejaki status ovog verskog suda, jer da
je ve posedovao jurisdik iju u ovakvi sluajevi a, e i zahtevao ovakav pose a ustupak.
S o ziro
a ai kako je Stefa govorio, uvek ostaje ogu ost da se oglo s atrati da je, a eki
ai , oskr avio Hra i jegova prava, ada se i i verovat iji da jegova s rt ije ila
330
pre Hr.).
dosta se razlikuje od reitih i esto

eva ih govora koje je Josif pripisivao mnogim svojim likovima.
posledi a ekakve zva i e presude, ve li koji je sprovela rulja. Dap

e Nagovetava da je
ila do ese a ikakva prav a presuda, ve da su ga jegovi razg evlje i tuitelji spo ta o ka e ovali.
Postoje dokazi za ar jo jeda pri er takvog po aa ja, a radi se o Jakovljevo pogu lje ju u
Jerusalimu 62 . godine.
331
sa, kao i
otvo aluzija a ih, istakao je da je Mojsej primio uputstva za izgradnju jednostavnog
atora kao esta ogo - slue ja u pusti ji, koji se koristio i dugo posle Mojseja. Do pro e a je dolo
tek kada je Solo o doao a presto, kada su ga uvea o ogatstvo i ovostee a o u
eu arod oj politi i adah uli da podig e e tral o svetilite u Jerusali u Car
5 4-5) . Stari zavet upuuje a to da je Solo o i ao oa - sko odo ree za svoje postupke, ada je
a et uo i stroge verske i oral e uslove da osigura veitost Hra a Car -9). Ci - tirajui Is
2, Stefan je izneo tvrdnju da je Hra m od poetka io greka jer Svevii e o itava u kua a
ai je- i ljudsko ruko " Dap
. )ati je optuio verske voe za sveoptu eposlu ost
sa o )ako u, za koji su la o tvrdili da ga se pridravaju Dap
.
Nije udo to je ovo za ih prevrilo eru, pa kada je Stefa iz eo, kako su je s atrali, ko a u hulu,
tvrdei da je ogao da vidi otvore a e esa i Si a oveijeg gde stoji sa des e stra e Bogu" , teko
da ga je oglo pre eraziti to to su ga izvukli iz so e za veae i ka e ovali do s rti Dap
-60) .
Stefanov govor gotovo je jedinstven u celom Novom zavetu. Sa izuzetkom Poslanice Jevrejima,
nijedna druga novozavet a li ost ili k jiga e govori
ogo o Hra u i jegovi slu a a. Ali ,
izvan Novog zaveta postoje dokazi o drugima koji se nisu slagali sa ti to se o de odigravalo. Dosta
kas ije, Posla i a Var avi a usvaja vrlo slia radi- kalan stav u vezi sa Hramom , a neka od njenih
izrae ih a - tijevrejskih osea ja lako su ogla iti adah uta prio o Stefa u dok o uti aju u
obrnutom smeru ne moe iti govora s o ziro
a to da je Posla i a Var avi a apisa a tek poetko
. veka .
Ipak , eki ispitivai pretpostavili su da su a Stefa ovu isao ogle uti ati dve religioz e skupi e iz
Palesti e, koje su postojale u to isto vre e i koje su takoe odbacivale Hra m u Jerusalimu. To su bili
ljudi iz Ku ra a, autori Ku ra skih rukopisa, i Sa arja i. Ni jed i i drugi isu uestvovali u
ogoslue ju Hra a , ada je svaka skupi a i ala svoje razloge za to, od kojih se ijeda ije
podudarao sa u ee ji a kojih se Stefa oigled o drao.
332
Kumranska zajednica nametnula je sebi prisilnu izo- la iju od Jerusali a. Verujui da su Hra i
jegovo svete - stvo iskvareni, oni su se izdvojili i osnovali sopstvenu mo - aku zajed i u a
obalama Mrtvo g mora. No , vatre o su verovali i u to da je ovakvo sta je sa o privre e o i iekivali da se esija sko do a uskoro pojavi a o zorju i verovali da e, kada se to ude desilo, oi da
se vrate u Jerusali i povrate Hra u i ogoslue ju u je u prvo it u istotu. Za razliku od Stefana,
oni nisu prezirali Hra m kao instituci- ju, ve su du ok o alili z o g o oga to su sagledavali kao
njegovu prolaznu iskvarenost.
Sa arja i takoe isu ogli uestvovati u ogoslue- njima u jerusalimskom Hramu , mada iz dosta
drugaijih razloga, a u vezi sa jihovi statuso otpad ike skupi e u utar jevrejske kulture, koja
je i ala sopstve o svetilite a gori Gerizi i sopstve u verziju Svetog pis a, z at o krau od verzije
kojo su se sluili sa i Jevreji. Oigled o da postoje dodir e take u raz ilja ju Ku ra ske
zajed i e, Sa arja a i Stefa a, a ai a koji je Stefa razloio stari Savez i- je protiva ai u a
koji su to o i o i ile i eke od ovih drugih sekti. Meuti , pretpostavka da je Stefa ikada pripadao jed oj od tih grupa stvara velike pro le e. Da jeste io la eke od jih, teko i ilo
razu eti ta je uopte traio u Jerusali u. Verovat ije je da se jegovo raz ilja je o Hra u ,
izvedeno iz Starog zaveta, spontano razvilo kao rezultat zbivanja koja su o eleila da Pedeset i e i
o o to je usledilo posle toga. Hria ski ver i i oseali su da silom i prisustvom Svetog Duha u Crkvi
sada i aju eposreda pristup Bogu li o, i za jih je to io os ov i razlog da po i- ljaju o
suvi osti Hra a. U aj olje sluaju o je sada ogao da predstavlja sredstvo za posred o
proslavljanje Boga, a po - to su do ili eposreda pristup, Hra i jegovi o redi postali su za
Isusove sled e ike sa o epotre o opteree je.
U Luki o tekstu pria o Stefa ovoj smrti ima zna- aj u ulogu kao jeda od klju ih dogaaja iz
ivota ra e Cr - kve, koji je na Crkvu i njen razvoj ostavio posledice nesvodi- ve samo na Jerusalim, ili
Palesti u, ve uti aj e i a prostor itavog Ri skog arstva.
133
Odlazak
iz
Jerusalima..
Jed a od tre ut ih posledi a Stefa ove s rti io je progo hria a u Jerusali u, i to velikih
razmera. Nema do - kaza za to da su o i vei o usvojili isti radikala stav ko - ji je o Hram u zauzeo
Stefa , ali, oda je ilo e i ov o da e ljudi pretpostaviti kako vei a hria a, ako e i svi, isli
kao i o . Sasvi se oglo predvideti da e se verske vlasti ovakvo ueu usprotiviti, jer je Stefa
ti e udario a sa o jezgro jihove oi. Meuti , progo koji je usledio io je ko traproduktiva s
obzirom na to da je doveo do rase- java ja hria a iz Jerusali a, i to aroito o ih koji su i- li
zapae i kao ajli eral iji. Kesarija, A tiohija i Da ask
da e po ie o druge udalje ije gradove iz kojih su hria- i jeli isti isprva i doli posvedoili su z ata priliv ovih ljudi, koji isu ili sa o prve hria ske iz egli e ve su postali i prvi
hria ski isio ari. Narav o da ihovi protiv i i isu i ali a eru da dovedu do toga, ali pritisak
izvre a rkvu u Jerusali u sa o je podstakao da se je i la ovi raseju po drugi krajevi a
zemlje.
Meuti , isu svi hria i osetili potre u da apuste Jerusali . Teks t Dela agovetava da su o i
koji su nasta-
/)
marija
^
_mt g .
^* ka Alsksa drIJI J^ usa
vili da se dre tradi io al e verske prakse ogli ostati, i pored suoava ja sa tako jako opozi ijo .
Luka po imenu pominje samo apostole, ali sigurno su ostali i drugi, svi kojima je bila svojstvena
posvee ost jevrejskoj veri, u koju su sada uklo- iili i svoju veru u Isusa kao Mesiju. Ov o je eiz e o
dopri- nelo tome da crkva u Jerusalimu postane konzervativnija i kon- ve io al ije jevrejska, to je
vre e o i dovelo do je og esta ka i istre lje ja svih judaistikih o lika hria stva.
U Delima se o crkvi u Jerusali u iz ovog perioda kae vrlo
na podvige raz ih hria skih voa drugde u Palesti i.
alo. U esto toga, pa ja se preus erava
... u Judeju i Samarij u
Filip je jeda od hria skih voa, jeli ista, koji se izdvaja pose i po i ja je u Deli a, a e a
su je da je io tipia predstav ik
ogih je u sli ih. O je u se z a relativ o alo. Oigled o
je io vrlo uspea u saoptava- u hria ske poruke, pose o po hele istiki gradovi a poput
Kesarije. Nekoliko godi a kas ije o i jegove keri ili su vodee li osti ta o je apred e
hria ske zajednice (Dap 21 8- , ali pre asta jiva ja u Kesariji Filip je sproveo uspe u isiju i
eu Sa arja i a. Iz tog perioda Luka pre osi priu o to e kako je Filip susreo i krstio jednog
Afrikanca, etioplja skog drav og slu e ika, koji je verovat o io pristali a judaiz a, udui da se ,
kada ga je Filip susreo u pustii, vraao kui iz posete jerusali sko Hra u . Posl e dugog razgovora
o s islu Jevrejskih svetih spisa, ovaj ovek ispovedio je svoju veru u Isusa kao Mesiju i tu je tada i
krte Dap
-40) .
Filip je, kao i Stefan, pripadao istoj skupini nai- e ova ih da adziru raspodelu po oi hria i a
jelinisti- a i oda je ta jegova liska veza sa Stefa o i ila razlog da apusti Jerusali . Meuti
, uskoro su i eki od prvih Isusovih ue ika kre uli da o ilaze palesti ska sela pro ose- i svoju
poruku. Lud i poput Petra i Jovana verovatno se u Je- rusali u io ako ikada isu oseali kao a
svo e, poto su i sa i ili sa sela i ur a a kultura ila i je stra a. tavie, iako je Isus ' ez su je,
posetio Jerusali vie puta za svog
ire je ra e Crkve.
334
JUDGJA
ivota, glav o sredite jegovog dela ja ije ilo
eu ta o-
335
ji ko ve io al o religioz i ljudi a, ve eu argi a- lizova i arodo ove ze lje",

rural e Palesti e, tako da je prirod o to su preostali ue i i sledili egov pri er.
Luk a govori o Petr u i Jova u kako zajed o o ilaze Sa arja e koji su poverovali u Isus a zahvaljujui
Filipovoj misiji (Da p 8 14-17) . Bilo da su isprva o a o otili kao zva i a delega ija poslata da
proveri rezultate Filipovog rada ili e, orali su jav o priz ati uspeh jegovog delaa. Ne sa o da su
u Sa arja i a koje je preo ratio prepoz ali prave ue ike ve su se i sa i a gaovali u daljem
pouavau Sa arja a Da p
. Nedug o poto Petar kree u putujuu slu u po palesti sko
zaleu i o ilazi Lidu, Jopu, pa ak i Kesariju Dap
-1 0 48) .
ire j e horizo ata
Na ovakvo putovau Petar se i uverio u z aaj ejevrejskih aroda za udu ost hria ske Crkve.
Razume se da verovatno nikada nije bio religiozno konzervativan i tradi- cionalan poput nekih
la ova Crkve koji su ostali u Jerusa- li u. No , i je i a da je io spre a da svoju poruku pre ese
helenizovanijim krajevi a Palesti e to i dokazuje. Va o je i da je toko ovog putova ja Peta r osta
o vie da a u Jopi kod ekog koara po i e u Si o " Dap
a ta jeda strogo ortodoks i
Jevreji ikada e i io spre a , jer su koari uglav o s atra i o red o eisti a, poto su epresta o ili u dodiru sa koo
rtvih ivoti ja Mi a , Kelia . . U ovo sluaju, euti ,
Petar je jednostavno sledio Isuso v primer, a Isu s se nikada nije bavio zabranama te vrste niti pak
plaio da doe u dodir sa ilo kakvim otpad i i a od jevrejskog drutva L k
-2) .
Dok je oravio kod ovog oveka, Petar je doiveo e- to to e
platno puno
u iz e iti ivot. Us io je veliko
svih vrsta ivoti ja, g izava a i divljih pti a", od kojih su

oge ile o red o eiste po merilima
starozavetnih propisa o ishrani (Dap 10 1. Tada u eki glas ree da se poslui i pojede eko od
ovih stvorenja, ali svi njegovi religiozni in- sti kti govorili su u da to e i i, da i ga zati taj glas
koji je sada prepoz ao kao Boiji ukorio govorei: N e s a-
336
Joia, da a ja Jafa,
ila je pozor i a radikal og o ra
prema propovedanju eva elja ejevreji a.
u PeSprovim
stavovima
traj eisti o o to je Bog o javio kao isto" Dap

. Ov o je jo jed a od pouka koju je Pstar
orao uti sa Isusovih usa a M k
-23) , iako je u napetoj atmosferi Jerusalima posle Stefanove
s rti usvojio u es ije potova je uo iaje e prakse tradi io al e kulture. Sada se, euti , aao
nado- ak situa ije u kojoj e se suoiti sa ei daleko vei od rasprava o hra i. To to je usledilo
na kraju je ostavilo dalekose e posledi e a elo jegovo ivot o delo.
Sa o to se Petar pre uo iz s a, a vrati a kue pojavili su se glas i i sa poruko da poe sa i a
ihovo e gospodaru Korneliju (Dap 10 17. Ta j ovek je io ri ski e turio u Kesariji, glav o
gar izo sko gradu i seditu ri skih prokuratora. Petar je sigur o aslutio da e odlazak ta o i ati
oz ilj e posledi e, kako politike tako i verske. No , posle o akve vizije, izbora nije imao, i ne samo da
je otiao da vidi Kor elija ve je i u egov do uao i prihvatio ri sko gostopri stvo to i za
hria e u Jerusali u ilo eza islivo. tavie, dok je Petar razgovarao sa Kor eli-
337
je i la ovi a jegovog do ai stva, ije ogao e uoiti oz ilj ost jihovog duhov og traga ja.
Ne sa o da su to to i je rekao uli ve su a egovu poruku i toplo odgovorili, pa kada su otpoeli
govoriti jezicima, upravo kao apostoli na dan Pedesetnice , Peta r je shvatio da jihovu posvee ost
Hrist u e oe porei. Krsti o ih je i poeleo i do rodo - li u u zajed i u Crkve, te da bi naglasio
koliko ih je i li o prihvatio ostao u jihovo do u jo ekoliko da a, esu jivo da ih jo poui
ihovoj ovoj veri Dap
-28).
Za Petra je ovo bila prekretnica. Po povratku u Je- rusali ko zervativ iji hria i isu ga doekali
pose o oduevlje o i, ada ih je jegov li i izvetaj o dogaaju vie u edio, ostatak Dela pokazuje
da je taj eprijat i dogaaj traj- no i dubok o uticao na Petro v odnos sa crkvom u Jerusalimu (Dap 11
1- . Petar ikada ee postati poglavar jerusali ske rkve, a u rzo ga je potis uo eko ko ikada
ije i io eu prvo it ih dva aest ue ika Jakov, Isuso v brat. Osi m toga, nedugo po Petrovoj
poseti Kesariji Iro d Agripa I, tada ji vladar Palesti e, otpoeo je sa zva i i progo o hria a iz
Jerusali a. Posledi a tog progo a ila je i ue ika s rt Jakova, rata Jova ovog, a sa Petar je
dopao tamnice (Dap 12 1- . Petrova spre ost da izae u susret i over i a do osei i hria sku
poruku ogla je Agripi pruiti priliku kakvu je i traio da i stekao aklo ost i pristali e eu verski
poglavarstvo z og svojih postupaka protiv Crkve; ako je tako, io je to o da dodat i razlog to je
ubrzo zatim Petar izgu- io istak uto esto eu o i hria i a koji su eleli da ouvaju svoje
tradi io al o jevrejsko aslee.
O ta oj prirodi Petrovi h aktiv osti ako ovih dogaaja z a se vrlo alo. O a svedoa stva koja
postoje dovo - de ga u vezu ne sa jevrejski rkva a u Palesti i, ve sa r- kva a ejevreja koje e
uskoro astati iro Ri skog arstva. Pavle svedoi o jed oj prili i kada je Petar posetio A tio - hiju u
Siriji (Gal 2 11-14), a izgleda da je bio u nekakvoj vezi i sa crkvom u Korintu, u Grkoj Ko r . i i
se da je do - sta putovao, esto u prati svoje e e Ko r
. Pre a do - ro potvre o preda ju,
imao je i jake veze sa crkvom u Rimu i upravo tamo je i pogubljen u vreme Neronovog progona hria a oko . g. posle Hr .
338
Crkv a u Galileji
Ak o izuz e o povre e e posete Jerusali u, Isu s je gotovo sav svoj ivot proveo u Galileji. Vei a
jegovih sled e ika ivela je o de
ogo hiljada jih, pre a eva elji a pa ipak jedva da se
Galileja igde pominje u ostatku Novog zaveta. Pria u Deli a avi se iskljuivo podvizi a Isusovih
sled e ika u Jerusali u i po ez a oaki gradovi a Ri skog arstva, dok se ovozavet e
posla i e uglav o od ose a te iste prilike i ijed a od jih e oe se edvos isle o povezati sa
zajed i a a ue ika koje su i dalje postojale u Galileji.
Nije teko uvideti razloge za to. Auk a je jedi i ovozavet i pisa koji je apisao eto alik istoriji
Crkve, a i
sa je poreklo
io ez a oa , to je i opredelilo da jegovo glav o i eteresova je (i glavno
i teresova je jegovih itala a udu Pavlova dela i dela ljudi poput >ega, koji su posluili kao orua
u ire ju eva elja po glav i srediti a hele istikog sta ov itva. )a te ljude Palesti a je ila
malo poznat i dalek kutak Carstva, pa su ale u utra je razlike poput razlika iz eu Galileje i
Judeje orale iti sraz er o ez aaj e za ez a o e koji jedva da su
z ali gde se o e uopte alaze. U svo eva elju Luka ije uvek pravio pre iz u razliku iz eu ove
dve oblasti kako su to ostali eva elisti ui ili, a jedi a prava razlika koju je uspostavio u Deli a jeste
razlika iz eu jevrejskih i ez a oakih hria a. Roe i Palesti a e i a to tako gledao. Judeje
isu za i ali sta ov i i Galileje. O a je ila i suvie otvore a pre a ez a oaki uti aji a da i
i se dopala, a to to je Isu s potekao iz Galileje za
oge ljude io je do ar razlog da a jega e
o rate pa ju J
.
Uprkos i je i i da su ez a oaki hria i ili sklo i da za e aruju Isusove sled e ike u Galileji, a
oni iz Jerusalima da ih preziru, razumno je pretpostaviti da su ovi ipak morali i dalje da se
u oavaju. Narod i pokreti poput o og koji je os ovao Isu s isu iezavali preko oi, aroito e
u seoski o lasti a. Ali, ta se o da z ilo sa hiljada a jegovih sledbenika u Galileji? Neki su iznosili
hipoteze da su se o i jed ostav o rasuli i, a kraju, sasvi iezli. Bar eki od jih su svakako, pratei
Isusa, dospeli u Jerusali , do sa og kraja u ee i u to da e o os ovati ovu a io al u vladu koja
e zbaciti rimsku vlast. Juda Iskariotski je, izgleda, upravo tako mislio. Ali, kada je Isu s umro, prividno
porae , ti ljudi su se verovat o vratili kua a da tragaju za ovi voo . Meuti , isu i svi
Isusovi sled e i i poli sa ji
a jegovo posled je putovanje u Jerusalim, niti su svi njegovu poruku
339
sagledavali a iskljuivo politiki ai . Ov i drugi su verovat o astavili delo koje je Isu s zapoeo u
Galileji, a ogue je da su i sa i os ovali zajed i e jegovih sled e ika koje su astavile da postoje
ezavis o od o oga to se z ivalo u Jerusali u. Neki pokazatelji upuuju a to.
Galileja se oduvek dosta razlikovala od Jerusali a, i ala sopstve e o iaje i versku tradi iju,
koju su verske voe u Jerusali u uglav o prezirale. S o ziro
a sve to nije posebno verovatno da
je rkva u Jerusali u elela da se ea u prilike u Galileji, a jo je a je verovat o da su Isusovi
sledbenici iz Galileje bili spremni
da automatski prihvate autoritet jerusalimske crkve i njenih poglavara.
Sama priroda ovih voa orala je dosta uti ati a razvoj rkve u Galileji. i i se da je, ako
proterivanja jelinista, crkva u Jerusalimu usvojila vrlo konzervativan pravac. Pripadnici nekih skupina,
upravo o ih koje su se tako s a o usprotivile Isusu, uzdigli su se do uti aj ih rkve ih poloaja Dap
6 7; 15 5) , te postoje ubedljivi razlozi da se misli da je Jakov, glavni poglavar crkve u Jerusalimu, i sam
io farisej. Po svoj prili i su, zalaui se za hria ske iljeve, o i priz ali Isus a za Mesiju, ada se e
i i da je to it o iz e ilo jihova ael a gledita i po aa je. I dalje su ili epokole ljivo
posvee i dra ju tradi io al ih
o reda i o iaja, to se
Kor elijevoj kui Dap
oe videti iz ai a a koji su pri ili Petra posle jegovog oravka u

- . Nije oglo iti sluaj o to se Petar i ostali prvi ue i i isu dugo
zadrali u Jerusali u. Progo i koje je orga izovala vlast i otpor jihovi li eral iji stavovi a u utar
Crkve rzo su ih pri orali da apuste grad. Da li se vei a vratila kua a u Galileju?
Pretpostavka da jeste odli o se uklapa u dokaze u vezi sa Petro i prua uverljivo

o ja je je o to e ta je o
ogao raditi u periodu od kada je apustio Jerusali do eto kas ije
faze kada je, pre a svedoa stvi a koja i a o, putovao Ri skim carstvom kao pronositelj
eva elja. Da li je u poz ato okrue ju Galileje razradio svoj pristup pita ji a, to je podstaklo
pri a je ez a oa a u Crkvu? Ak o i a ikakve isti e u preda ji a koja Petra dovode u vezu sa
Markovi eva elje , o da vredi pri etiti da je jed a od os ov ih te a Markovog eva elja opis
aroda Galileje koji toplo doekuje hria sku poruku, dok je sta ov i i Jerusali a dosled o
od a uju. Da li i aglaava je ovoga oglo da odraava Petrova raz ilja ja o razvoju rkve u
Jerusalimu u ovom periodu?
I druge dve k jige Novog zaveta, Posla i a apostola Jakova i Posla i a Jevreji a, dovoe e
su s vre e a a vre e u vezu sa rkvo u Galileji. O e su oigled o veza e za Jevreje i o e je
340
teko poistovetiti sa o i to se z a o verova ji a rkve u Jerusali u. Jakovljeva posla i a sadri

vrlo jed ostav o shvata je hria ske poruke i dosta je, i stilski i sadraj o, poveza a sa poruko
sa og Isusa, o akvo kakvu je pre ose eva elja. Posla i a Jevreji a e sa o da pokazuje
upoznatost sa preda ji a o Isusu, ve pokuava da pokae koliko su eva i Jerusali i jegov Hra
. I jed o i drugo Galilej i i o eruke pri ili. O o e a ovi k jiga a detalj ije raspravlja o u .
poglavlju.
Nik o ikada ee pouzda o z ati ta se ta o z ilo sa Isusovi sled e i i a u Galileji, jer pria o
ji a ije ikada zapisa a. Meuti , i i se da i a dovolj o dokaza koji agovetavaju da pokret
koji je Isu s o de zas ovao ije izu ro, ve se verovat o irio i apredovao, ar za ivota jegovih
prvih ue ika.
341
Del a svetih apostola
K jiga Dela je astavak Luki og eva elja. Ov e dve k jige oigled o i e eli u: o e su apisa e za
istog oveka, Teofila", s ti to je eva elje za ilje o tako da ispria priu o Isusovo ivotu i
jegovo ue ju, a Dela tu priu astavljaju kako i opisala a koji ai grupi a jegovih ue ika
prerasta u hria ski pokret svetskih raz era.
Uprkos svo
aslovu, Dela zapravo e priaju priu o apostoli a. Sa o se eki od ih is rp ije
po i ju, a k jiga ajvie govori o Petru i Pavlu, kao i jo ekoliko dogaaja iz ivota ra ohria skih
voa poput Filipa, Jova a, Isusovog rata Jakova i Stefa a. Pria i a dva dela. Prvi se uglav o
avi
dogaaji a u Jerusali u i drugde u Palesti i, i ovde je Petar glav a li ost poglavlja od . do
.
Drugi deo knjige pripoveda priu o Pavlu poglavlja od . do
, ada pria i a i eka svojstva koja
je povezuju u celinu: Pavle se prvi put javlja prilikom kamenovanja Stefana (Dap
, dok je Petar i dalje jeda od glav ih aktera Luki e prie o Jerusali sko
suti i deo prie o Pavlu Dap
-11).
sa oru, koji je u
Autor
Ko je apisao k jigu Dela? Ili, da pita je postavi o a isprav iji ai - ko je napisao to dvotomno
delo, Luki o eva elje i Dela svetih apostola? Ne a su je u to da su o a apisa a za istu osobu.
O a dela su upue a Teofilu, a i jihov jezik i stil su istovet i. Ostala raz atra ja ve s o iz eli u
prethod oj raspravi o Luki o eva elju, gde se dolo do zakljuka da svi dokazi upuuju a to da je
autor Luka ez a oaki lekar koji je pratio Pavla na nekim od njegovih putovanja.
Datum
Datu
asta ka Dela je sloe ije pita je i iz ete su tri glav e hipoteze o to e.
Drugi vek
Nau i i devet aestovekov e Ti i ge ke kole" verovali su da su Dela orala iti apisa a egde
oko 100. godine. Pre da ovo sta ovite ipoto e sledi vei a, o o ipak i a i svojih pristali a. O i
o se izlau dve glav e pri ed e.
Dap 5 36-37 pominje dva pojedinca po imenu Tevda i Juda, a 21 38 pominje jednog
kavgadiju Egipa i a. Poto izgleda da Josifove Judejske stari e . . opisuju iste dogaaje, a kako
one nisu objavljene pre 93 . godine, tvrdi se da su Dela morala biti
342
apisa a posle toga. Meuti , e a tekstual ih ili stilskih dokaza koji i potkrepili pretpostavku da
se Luka koristio Josifovim opiso kao izvoro za sopstve i izvetaj, a jegov opis ovih li osti se,
zapravo, i z aaj o razlikuje od o oga to Josif kae, to z ai da je povezati ih ogue jedi o

po ou ared e pretpostavke da je Luka pogre o shvatio Josifovu priu kada ju je itao.
Ist o tako, iznosi se i hipoteza da su Dela napisana sredinom 2. veka kako bi napravila
protivteu Markio ovo uti aju. Markio je, iz eu ostalog, islio da su prvi Isusovi ue i i
pogre o shvatili Isusov u poruku i da ju je jedi o Pavle isprav o tu aio. Svakako da je ta o da su
se Dela u Markio ovo vre e itala sa ovi i teresova je , jer jihova pria e a o eleja
erazu eva ja, a e u je Markio i sistirao. No , u Luki i spisi a e a pravih tragova ekakvih
2. veku svojstvenih briga, dok,
s druge strane, ima puno ukazatelja koji ih dovode u vezu sa periodom za koji se izdaju da ga opisuju.
6270. godina
Kao druga kraj ost o o e to istorijski deluje uverljivo alazi se ilje je ekih au ika da su Dela
napisana gotovo u isto vreme kada su se z ivali i dogaaji koje o a opisuju - ili odmah po Pavlovom
dolasku u Rim (62-64 . g.) , ili malo posle njegove smrti (66 . g. . U prilog takvo
ilje ju iz ose
se sledei argu e ti.
Dela se, po svi sta dardi a, zavravaju aglo. Pavle je stigao u Ri i posled je to o je u
saz aje o jeste da o pouava o Gospodu Isusu Hrist u sasvi otvore o i eo eta o" Dap
.
To ije toliko ud o koliko se oe ui iti, jer iz drugog ugla gleda ja, to predstavlja prirod i vrhu a
Lukine povesti. Prolog Dela
ukazuje a to da je Luki a a era ila da o jas i ire je hria ske
poruke od Jerusali a do Ri a, a to o i i i zavravajui k jigu u tre utku kada je Pavle stigao u Ri .
Ne i ov o je ilo da eki itao i udu z atielj i da saz aju ta se sa Pavlom na kraju dogodilo: da li
se pojavio pred arski sudo i kakav je io ishod toga? Evsevije je dopu io Luki u priu
o avete je da je poto se od ra io, apostol po ovo poslat a svoju propoved iku isiju, a
poto je po drugi put doao u ovaj isti grad, ue iki je postradao pod Nero o " Crkve a istorija II
, dok Prva Kli e tova posla i a
apisa a oko . g. agovetava da je Pavle posetio
pa iju toko svog kratkog oravka a slo odi, to je eke u edilo da je toko ovog perioda Pavle
pribeleio pastirske posla i e", Prvu i Drugu posla idu Ti oteju i Posla i u Titu. Bez o zira a to da
li je Pavle bio na tim dodatnim putovanjima ili nije, svi dokazi ukazuju na to da je pogubljen za vreme
Neronovog progona oko 64 . godine.
343
S obzirom na sve to , tvrdi se, ako su Dela napisana posle Pavlove smrti, onda je izjava o tome kako
o pouava slo od o i eo eta o ud a apo e a da se jo e zavri pria o jegovo ivotu.
Ovakav argu e t oe se postaviti o r uto, jer, poto je Pavle oigled o bio Lukin junak, sasvim je
verovat o da je o eleo da prikae jegov ivot sa triju fal i zavretko , a e sa privid i
porazo
ue ikog kraja.
M og o je jai razlog to k jiga Dela usvaja uglav o povolja stav pre a ri ski vlasti a.
Stalno se naglaava da je Pavle i ao prava ri skog graa i a, i to kao da je re o epro e jivoj
pred osti koja u je podarila slo odu da se po itavo Carstvu ir o kree. Kada se susret e sa
ri ski zva i i i a, o i su uvek a jegovoj stra i: Sergije Pavle, proko zul Kipra koji je postao
hria i Dap
-12), Galion, prokonzul u Korintu koji ga
je pravi o sasluao Dap
, ak i ri ski zapoved ik u
344
Jerusali u koji ga je spasao od eprijateljski raspoloe e rulje Dap

21 31^10). Svi su o i s aklo ou gledali a Pavlovu isiju i Dela ostavljaju utisak da, ako Carstvo i
ije a podravalo Crkvu, svakako ije ilo i je zakleti eprijatelj. Sve se to pro e ilo . godi e
sa progo o koji je otpoeo Nero , a zva i i progo , u jednom ili nekom drugom vidu, potrajao je,
sa prekidima, sve do kraja 1. veka. Na toj osnovi se tvrdi da su Dela morala biti napisana pre 64 .
godine. Ka o i drugi, i ovaj predlog, u krajnjoj liniji, zavisi od manje-
-vie su jektiv e pro e e toga ta se od jed og pis a starog do a oe oekivati da ui i u takvi

okol osti a. U stvar osti, e a ai a da se utvrdi da li, i do koje ere, eki autor oe dopustiti
da u svo sagledava ju istorijskih dogaaja potpad e pod uti aj o oga to je poto usledilo, a ako
se Dela mogu smatrati, u razumnoj meri, vernom predstavom razdoblja koje opisuju, onda njihova
avod a prori ska pristras ost oe aprosto odraavati i je i e date
Rimski iarevi ubirali su velike poreze, kako od svog naroda tako i iz

poti je ih provi iija. Na
ovo reljefu iz . veka. iz Ne ake,
sakuplja poreza sedi sa svojo k jigo evide id\e i
go ila a ovia.
345
situa ije. Ist o tako,

graa stva.
oe iti i odraz Luki og li og iskustva kao pripad ika viih slojeva ri skog
i i se da Dela e sadre ikakav agovetaj pada Jerusali a . godi e, pa se tvrdi da

is o ogli oekivati da se ta i je i a po e e u ovo delu, ako je Jerusali razore pre ego to
je ono napisano, jer bi to bio upadljiv dokaz u korist Lukinog gledanja na judaizam, a posebno na
judaistiko hria stvo. Jo jed o , i ovaj argu e t zavisi od pretpostavke da je ogue z ati ta je
ta o ilo a u u jed og starog pis a i ta se od jega ili je oe oekivati da u dati
okol osti a apie.
Jo jed a va a i je i a jeste to to Dela uopte e po i ju posla i e koje je Pavle apisao

svoji rkva a. To gotovo sigur o ukazuje a to da su Dela apisa a pre ego to su ove posla i e
sa ra e i otpoele da krue u iri raz era a, to i svakako datovalo Dela eu spise astale pre,
pri era radi, Druge Petrove posla iie, koja po i je Pavlova pis a kao deo hria skih svetih spisa
(2P t 3 16).
80-85. godina
Opteprihvae stav i glasio da tre a od a iti kako poz iji datu

. veka kao datu
asta ka Dela,
tako i vrlo ra i datu iz ezdesetih godi a . veka. Pre a ovo shvata ju, Dela su verovat o
apisa a egde iz eu . i . godi e. Iz eta su i dva glav a razloga za ovakvo ilje je.
Dap
otpoi je rei a U svojoj prvoj k jizi sa pisao o o o e to je Isu s i io i uio" - a
ova prva k jiga" jeste Auki o eva elje. Kada je apisao eva elje, Luka je u jega u eo Isusove
prie i izreke iz Markovog eva elja, koje je, izgleda, apisa o iz eu . i
65.
. godi e. Pre a ovo rau u, Luki prvi to teko da oe da se s esti u vre e pre,
otprilike, 65- . godi e, to za uzvrat z ai da Dela, drugi to , isu ogla iti apisa a tako ra o
kao to sugerie datova je u -64 . godinu. Ov o je ubedljiv argument, iako ne predstavlja poslednju
re, jer i a ar dve sla e take.
Prvo , zavisi od datova ja koje se pripie Markovo eva elju, a koje je, do izves e ere, stvar
ue og agaa ja, ada se ogu po rojati do ri razlozi koji idu u korist ovo opteprihvae o
sta ovitu.
Drugo, ogue je, isto tako, da su prolozi, kako Auki o eva elju tako i Deli a, kas ije dodati,
kada su ove dve k jige do ile svoj ko a i o lik. Ak o je Auki o eva elje postojalo u eko drugo
o liku pre ego to je do ilo svoj ko a i o lik e z o zira a to da li se taj ra iji o lik oe, ili e
oe, poistovetiti sa Striterovi Proto-Luki i eva elje , o da to oda odraava
346
Luki ai rada, pa su oda i Dela apisa a u ekoliko etapa. Delovi u koji a Luka radije koristi
i" ego o i" ogu iti tek jed o od ekoliko izda ja Luki e prie o ra oj Crkvi, prvo it i izvetaj
koji je kas ije proire tako da ukljui prie o prvoj jerusali skoj rkvi, a koju je Luka oda o ratio
pa ju za vre e svog oravka u Kesariji dok je Pavle o de io zatvore . Pre a to e, ogue je da je
os ov o jezgro Dela apisa o pre eva elja, a da u je kas ije dodat sa o prolog, kako i ilo
preporue o Teofilu.
Postoji,
euti , i
ogo va iji razlog da se Dela datuju
u vre e posle svretka Pavlovog ivota. Luki i spisi, i i se, esto pokazuju o eleja stavova i
verova ja koji su ili uo iaje i u posleapostolsko do u. I zaista su Luki o eva elje i Dela,
zajed o, ili sagledava i kao a ifest o oga to au i i azivaju ra i vaselje stvo ". Ova te a
se podrobnije razmatra u 22 . poglavlju, gde se tvrdi da je pojava takozva og katolia skog
hria stva
predstavljala priroda , gotovo epri eta razvoj ekih i ila a ue ja sa ih apostola. Meuti ,
kakav god ishod ove rasprave io, Luka zaista i a oso e pogled, koji po
ogo e u odgovara
o o o liku rkve og ivota koji je preovlaivao s kraja . veka.
Pri era radi, itajui sa o Dela, ilo i prili o lako stei utisak da je ivot ra e Crkve io uglav o
esprotivrea , dok Pavlove posla i e koje su sve astale z og ko troverz ih okolnosti) daju
drugaiju sliku. Ne a su je da je deo Luki e a ere io da aglasi da je postojala suti ska
usaglae ost eu svi ogra i a ra e Crkve, a do izves e ere je i sa Pavle eleo to da tvrdi, jer
je hteo da naglasi i kontinuitet koji je postojao iz eu jega i prvih ue ika. No , to je sa o jeda
deo slike, a Pavlove posla i e daleko tipi ije slikaju jega kao li ost koju su delila du oka
neslaganja, ne samo od njegovih neprijatelja nego, povremeno, i od njegovih prijatelja. Naravno,
Pavlove posla i e prikazuju ga i kao vrlo i pulsiv u li ost, pa je vrlo ogue da su se eka od
pita ja o koji a je pisao sa toliko strasti kas ije ispostavila a je oz ilj i
ego to je o u to vre e
islio, a Luka je, piui kas ije, ogao sve to da sagleda sa izvesnog odstojanja i vidi u pravom svetlu,
kako u
od osu a Pavlov ivot tako i u od osu a uvek ova iskustva Crkve.
To e u a juje i je i u da je Luka io Pavlov prijatelj i ue ik, jer do ri uitelji e stvaraju ue ike
koji su jihovi klo ovi, ve ih podstiu da razviju sopstve i i ji a oso e ai raz ilja ja. U
svako sluaju, kao to e o videti, pozi ija koju Luka usvaja u Deli a razlikuje se od Pavlove vie u
pojedi osti a ego suti ski.
Pravi iz or kada je re o datova ju Dela jeste vre e iz eu ezdesetih i osa desetih godi a . veka.
Dokazi za prvo su jednako
347
pro le ati i kao i za drugo, ali teite verovat oe, izgleda, agi je ka datu u iz osa desetih
godi a, oda egde oko . godi e.
Vrednost
Dela
Koju vrstu knjige predstavljaju Dela svetih apostola? Povremeno smo se na njih pozivali kao na
istoriju rane Crkve, ali ona svakako nisu jedna sveobuhvatna istorija: ima tako mnogo stvari koje ona
e ukljuuju, da je sasvi jas o da o a isu jed a potpu a pria o ra o hria stvu. Umesto toga,
o a predstavljaju jed u priu koja do osi pro ra u grau, skreui pa ju a o e ljude i pokrete za
koje je Luka verovao da su pose o z aaj i. Piui svoje eva elje, Luka je usvojio upravo isti
postupak, oda irajui o e aspekte Isusovog ivota i ue ja koji i ili ajva iji za rige jegovih
itala a, a Deli a o uhvata o e dogaaje koji su za jega ili olie je te de ije z iva ja u vre e
prve ge era ije hria a. eleo
je da pokae kako se hria stvo proirilo od Jerusali a do Ri a, sve to je u svoju priu ukljuio
i alo je zadatak da rasvetli pro es tog pre oe ja. i ei tako, izostavio je
ogo toga to i
da a ji itao i oda eleli da saz aju. t a se dogodilo Petru? Kako je ilo Jakovu u rkvi u
Jerusali u? t a se dogodilo sa ostali Isusovi ue i i a? Luka jed ostav o za e aruje ova
pita ja, jer o a isu ila va a za jegov ilj.
To z ai da je jegova pria, isto tako, i jed o tu ae je apredova ja ra e Crkve. Svaka istorija je,
razu e se, jed o tu ae je prolih dogaaja, a knjiga Dela, prema tome, postavlja mnoga pitanja o
koji a s o ve raspravljali u vezi sa eva elji a. M og o toga to je ree o u poglavlji a . i .
oe se pri e iti i a shvata je istorijske prirode Dela, pa e a svrhe da o to e po ovo govori o i
a ovo
estu. Vredi, euti , po oviti da ti e to Dela oz aava o kao Luki o tu ae je
istorije ra e Crkve ita e govori o iti a ilo ta ukazuje o to e i vailo i za ilo koje z a je iz
druge ruke koje poseduje o. Ti e, pri era radi, e agovetava o da je Luka iz islio svoje prie,
jer da se zaista ita ije desilo, o e i i i ao ta da tu ai. Dela, euti , odraavaju ai a
koji je Luka, i ajui za polazite sopstve e pretpostavke i poreklo, sagledao istoriju prve Crkve.
Postoji, u stvari,
otvo razloga da se s atra kako je slika koju je prikazao u suti i verodostoj a
reproduk ija ivota iz vre e a koje opisuje.
U prologu svog eva elja L k -4) Luka daje neke naznake u vezi sa svojim postupkom:
proitao je sve to je ogao pro ai, to proverio i zati
apisao sopstve i pro ilje prikaz o oga
to se desilo. Kada je re o jegovo eva elju, ogue je prili o jas o
348
videti kako je to postigao, jer se kraj ji proizvod oe uporediti sa Markovi eva elje , koje je ilo
jedan od jegovih glav ih izvora. ai a koji se sluio Markovi eva elje pokazuje da je Luka
io vrlo o azriv pisa , svesta potre e da svoje izvore reprodukuje ta o, e iskrivljujui ih. Bilo
koje od ostalih izvora koji a se ogao posluiti piui Dela nemamo neposredan pristup uporediv
sa ovi , ada je raire a pretpostavka da se o osla jao a pisa a o avete ja, ar kada je re o
pria a o ra i dogaaji a u Jerusali u i Sa ariji poglavlja -9) . Prirodno je pretpostaviti da bi
bio jednako obazriv sastavljajui i tekst Dela, kako je to pre toga ui io piui eva elje. Pored toga, i
li o je prisustvovao ar eki dogaaji a koje u Deli a opisuje i " odlo i .
Natpis sa jed e od kapija Solu a, koji kao upravitelje grada po i je politarhe" - termin koji je
upotrebljen u opisu Pavlove posete ovom Gradu u Delima. Ovaj natpis pomogao je da se potvrdi
aute ti ost
biblijskog
izvetaja.
Slika koju Luka stvara o ivotu u prvi palesti ski rkva a dosled a je o o e to se oe
oekivati. Veliki deo teologije koju pripisuje ajra iji hria ski ver i i a i a daleko a je
sloe karakter od teologije, ilo Pavlove ili Crkve iz poz ijeg . veka. Na pri er, Isus se aziva
Mesijo " Hristo
u
Dap
,a
oe se azvati i slugo
Boijim" (Dap 3 13.26;
4 25- , ili, jed o priliko , ak i Si o oveiji " titula koju je Isus sa za se e esto koristio, a
koja se e oe pro ai igde drugde u Novo zavetu osi u Dap
. Hria i se azivaju
jed ostav o ue i i a" a pri er, u Dap 6 1-7; 9 1.25-26), a sama
349
Crkva Pute " Dap ;

. ;
. . Nor a Peri , iju s o su jiavost u pogledu
pouzda osti eva elja raz otrili u . poglavlju, opisuje sve ovo kao izva red o realisti o... tekst
Dela pu je i ila a preuzetih eposred o iz ivota i iskustva Crkve".
Isti ovaj realiza

oe se videti u Luki o opisu ri skog sveta i jegovih zva i ika. Uvek se
sluio pravo reju da opie ri ske ad i istratore, a po ekad se sluio i ter i ologijo koja je ila
poznata jedi o ljudi a koji su iveli u odree i gradovi a. Sergije Pavle i Galio su ta o oz ae i
kao
proko zuli" Dap
- ;
. Filipi se ta o opisuju kao ri ska kolo ija kojo vladaju $ ga e
pretori , to je re euo iaje a za k jiev e izvore, ali je otkrivena na natpisima koji pokazuju da je
to io kolokvijal i izraz koji se sluilo u sa i Filipi a Dap
16 12.20- . Jed o vre e se islilo da se Luka prevario kada se posluio izrazo politarsi" da opie
upravitelje Soluna (Dap 17 8) , jer se taj izraz e alazi igde u ostatku k jiev osti a grko i
lati sko jeziku. Meuti , poto ja arheoloka istraiva ja su pokazala da je Luka u potpu osti i ao
pravo da vlasti u Solu u opie a ovaj ai , ada je sa o eko ko je zaista io ta o ogao to
i ui iti, jer je posredi lokal i aziv koji igde drugde ije io uo iaje . I a i
ogo drugih esta a
koji a se oe pokazati da Luki a pria zavisi od eposred og i pouzda og z a ja o ri sko svetu
kakav je o zaista io u vre e koje jegova pria tei da opie.
Ist o stara je za verodostoj ost oe se videti u Luki o predstavlja ju pro le a ra e

Crkve. Jedi o pravo spor o pita je koje se javlja u Deli a tie se od osa jevrejskih i ez a oakih
hria a. Ova rasprava je rzo izgu ila a va osti i posle . godi e ije vie i ala ikakvog z aaja,
osi kao teoloka te a o kojoj se oglo raspravljati. U vre e kada je Luka pisao u prvo pla u su
bile druge teme - apori da se defi iu pravoverje i jeres i raz e or e oko prevlasti iz eu raz ih
frakcija unutar crkve - pa ipak se ti kas iji pro le i e u ose i u jeda deo prie iz Dela.
Postoji sa o jed a rta koja oe, a prvi pogled, delovati kao da podriva povere je u
ael u pouzda ost Luke kao istoriara, a to je ai a koji tretira Pavla. )aista se i i kao
da Pavlove posla i e predstavljaju pogled iz eto drugaijeg ugla a Pavlov ivot i ue je u od osu
na sliku o njemu koju nalazimo u Delima - Dela uopte i e po i ju i je i u da je Pavle pisao
posla i e! Vie stvari je va o da i se o jas ila ova privid a protivre ost.
Prvo , Luki propust u vidu epo i ja ja Pavlovih posla i a uopte ije tako oz ilja . O ih je,
sasvi
ogue, ogao s atrati li i pis i a, pa sa i ti i e od velike va osti za
350
p,ilj njegovog pisanja. Moramo imati na umu i to, iako mi s pravom na Pavlove poslanice gledamo kao
na primarni izvor za njegovu dslatnost, da su one, u izvesnoj meri, dokazi bez ikakvog konteksta, pa
je, pre a to e, lako pre e iti kako i se a jihov z aaj gledalo u ire e kada su pisane.
Va ije je, euti , to se istie da se vrsta pro le a koji su, pre a Deli a, zaokupljali Pavla o i o
z aaj o razlikuje od jegovih uo iaje ih riga a koje ailazi o u posla i a a. Ni ovo, opet,
pose o e iz e auje. Kada je Pavle pisao posla i e, pisao ih je hria i a, a kada se o raa u
Deli a, o raa se o i o pehria i a. Dosta se raz iljalo o sadraju Pavlovih prvih propovedi
Galati a, Kori a i a, Solu ja i a i drugi a, o, e ogue je pouzda o z ati ta i je o o i o
govorio. U jedno oe o iti sigur i - o je svoju poruku predstavljao a jeda ai kako i
privukao pa ju jo epreo rae ih, a a drugi kada i pokuavao da ispravi pogreke o ih koji su
ve ili hria i. Vredi zapaziti da u jedi o sluaju, kada Dela pre ose jed o Pavlovo o raa je
hria i a Dap
- , suti a jegove
poruke se it o e razlikuje od tipi og sadraja jegovih posla i a. ak i jegova poruka
Atinjanima (Dap 17 22ije it o razliita od o oga to je o istoj te i pisao u Ri
2 16.
Trea pri ed a, euti , kae kako se it e razlike javljaju u od osu a o o to je, pre a
verova ju
ogih, io sredi ji i ila Pavlove isli: opravda je vero ". No , ovo ije jak argu e t,
jer zavisi od prethod e pretpostavke da je opravda je", zapravo, ilo sredite Pavlove isli. )a
au ike lutera ske tradi ije aroito za e ake lutera e ova pretpostavka se e dovodi u
pita je. Mada, podjed ako uverljivo se oe tvrditi i da je, daleko od toga da ude sa a sr i jezgro
Pavlove teologije, ova tema popri ila tako veliku va ost u posla i a a Galati a i Ri lja i a sa o
zato to se, ilo stvar o ili pote ijal o, u vidu i ala judaizatorska opozi ija. Kako god ilo, ta o gde
se opravda je" stvar o po i je u Deli a a pri er,
, eseda u si agogi u Antiohiji u Pisidiji),
ai a koji je upotre lje o uopte ije edosleda Pavlovo razlaga ju u posla i a a Galati a ili
Ri lja i a, iako je oda a je sveo uhvat o razrae o. Luka se ael o a je za i ao za
teoloka pita ja od Pavla, pa iako je postalo moderno govoriti o Luki kao o
teologu", o ije io profesio ala , iti se starao oko pojedi osti a ai a koji Pavle esu jivo
jeste. Vrsta teologije koju Luka pripisuje Pavlu je upravo o akva kakvu is o oekivali u ovakvi
okolnostima: on pokazuje da poz aje klju e fraze i ideje koji a se Pavle sluio, Dok istovre e o
ispoljava manje zanimanja za detaljne rasprave koje bi se mogle izneti da te ideje potkrepe.
351
Svrha Dela
Iako na njihove probleme ne daje neposredan odgovor, Auka se sigur o adao da e egovi itao i
auiti po eto iz jegove prie, to e i po oi u jihovo li o raz ilja ju kao hria a. Mora
o je, prema tome, imati na umu bar tri primarna cilja.
Mod a je glav a stvar koja jas o proizlazi iz Dela u ee je da je hria stvo vera koja osi u
se i ogu ost da iz e i svet. I zaista o o, posredstvo Pavlovi i ostalih, i jeste iz e ilo svet, a
tajna njegovog uspeha bila je u daru Svetog Duha koji
je vaskrsli Isu s Hristo s o eao svoji ue i i a. Luka je astojao da ohra ri svoje itao e da slede
pri er o ih koji su ili hria i pre jih i da za svoje pokole je urade o o to je Pavle postigao u
svome.
Luka se, izgleda, dosta potrudio i da istak e kako hria stvo oe iti u do ri od osi a sa
Rimskim carstvom. S druge stra e, i sa o Ri u je preporuio hria e, istiui i je i u da je
njihova vera bila istinski naslednik judaizma, a judaizam je, naravno, bio jedna od priznatih religija u
Carstvu. No , o je i sa e svoje itao e ohra rio da zauz u pozitiva stav prema Carstvu,
aglaavajui da su jegovi zva i i i do ri i pote i ljudi i ti e sugeriui da je a ijak poput
Nerona pre bio izuzetak nego pravilo.
S o ziro
a tvrd ju koju je iz eo a poetku svog eva elja, ora o oz ilj o shvatiti
poloaj Luke kao istoriara hria stva. Njegove dve k jige upue e su Teofilu kako i se o
ogao
o avestiti o i je i a a hria ske vere, a postupak koji je Luka usvojio pri sastavlja ju svoje povesti
ukazuje a to da je posedovao za i a je jed og istoriara za otkriva je prolosti sa og istraiva ja
radi. Kako se Crkva razvijala u va u zajed i u u utar Ri skog arstva, ilo je va o da je i la ovi
poz aju svoje poreklo i istoriju, a Luka je, oda, io prva li ost koja je eto od toga izloila
u siste ati o
obliku.
Neron (3768), rimski

car od 54. g. do samoubistva.
352
Apostol i koji nedostaju
Sva tri si optika eva elja, zajed o sa Deli a, po rajaju dva aestori u pose
Ipak, niko od njih, sem
ih Isusovih ue ika.
1 1etra, Jakova, Jovana i Jude Iskariotskog, e zauzi a istak uto esto u eva elji a, a u ostatku
Novog zaveta uopte se i e po i ju. Mi zapravo e z a o ta se sa ovi ljudi a dogodilo, ali u
ra ohria ski spisi a izva Novog zaveta o ji a postoji
otvo pria.
To a je, avod o, otiao u I diju, gde je u ro s ru hria skog ue ika, ali e pre ego to je
jednog uglednog indijskog vladara i njegovu porodicu ubedio da poveruju u Isusa. Ma r Tomina crkva
u ju oj I diji tvrdi da je o je os iva, ada je verovat ije da su je os ovali drugi misionari, iz
rkve u Edesi a o ali reke Eufrata. Evsevije kae da sa To a jeste otiao u I diju, pa ga oda
z og toga hria i u I diji s atraju svoji svetitelje zatit iko Evsevije, Crkve a istorija
. . .
)a A dreja se kae da je
ogo putovao po Grkoj i Maloj Aziji, ak i da je preao a sever e o ale
Cr og ora. Nzegov ivot su, avod o, o eleila udes a dela, ukljuujui i vaskrsava je
tridesetdevetogodi jeg pre i ulog or ara koji je sko ao posle jed og rodolo a! Meuti ,
kada je e a proko zula grkog grada Patre postala hria ka, je
u se tako razg evio da je
aredio da se A drej rasp e a krstu u o liku slova X. Druge lege de tvrde da je, egde iz eu . i .
veka, Regul od eo u kotsk u kost jegove ruke, te je A drej postao je svetitelj zatit ik, a jegov
krst nacionalna zastava.
Tade]a u Novo zavetu po i ju sa o Matej i Marko. Pre a Evseviju Crkve a istorija .
pod ti i e o se vezuje za os iva je rkve u Edesi. Pria kae kako je Avgar, kralj
, li ost
Edese, napisao Isus u pis o sa ol o da ga is eli od eke olesti, a Isu s u je odgovarajui rekao
da e u, posle svog vaz ese ja, poslati Tadeja da ga is eli. Druga preda ja, euti , Tadeja
dovode u vezu sa Afrikom.
Filip i Vartolo ej javljaju se u pria a o jihovi putova ji a po Maloj Aziji, u prati Filipove sestre
Marija . Dela Filipova priaju o jegovi susreti a sa z ajevi a i zveri a koje su u se o raale,
da i, a kraju, Filip ue iki postradao a Hijerapolju, iako Kli e t Aleksa drijski agovetava
kako je doiveo du oku starost. Vartolo ej se isto vezivao za isiju u I diji.
Matej je, kae se, propovedao u Judeji toko osa godi a posle vaz ese ja, a pre ego to je otiao
u Etiopiju i Ara iju. Pre a Papiju, o je i ao eke veze sa Matejevi eva eljem.
353
Jakov, si Alfejev, po i je se u pa ski preda ji a koja kau kako je Teodor , episkop Irije,
godi e otkrio jegov gro u Sa tjagu, voe , avod o, do tog esta zvezdo .
Si o )ilot putovao je, pre a eki
Arimateje.
Ne
oe o verovati ijed o
pria a, do E gleske, zajedno sa Lazarom i Josifom iz
od ovih preda ja o
epoz ati " apostoli a. Neka od jih se verovat o zas ivaju a agloviti sea ji a a jihove
podvige, ali, gleda o u eli i, jihove prie os ilje e su sa o kako bi popunile praznine u
ovozavet oj prii i e aju ikakvu ezavis u istorijsku vred ost.
354
UPOZNLVLNjE
*\sl PAVLOM
Posl e uvod ih poglavlja Dela pa ja se sa Petra i ostalih Isusovi h ue ika po era i usredsreuje a
jo jed u li ost z aaj u za ivot ra e Crkve Pavla, fariseja. On nije bio jedini farisej koji je postao
hria i Dap
, ali je svakako ajpoz atiji od jih. )a razliku od hria a prve ge era ije, Pavle
ije roe u Palesti i, iako je bio Je- vrejin. Nzegov roditeljski dom nalazio se u gradu Tarsu , u
rimskoj provinciji Kilikiji, te je on istovremeno bio i rimski graa i Dap
. .
Pavlovodeatvo
mladost
Postoje najverovatnije dva jasno odvojena perioda karakteristi a za Pavlov ra i ivot: jegovo
detinjstvo prove- deno u Tarsu i adolescentni period i prve zrele godine prove- dene u Jerusalimu.
Rei prevede e sa odgoje sa " iz Dap
ogle i ukazivati a to da je Pavle, kada se iz Tarsa
preselio u Jerusalim, io jo e a, ada je verovat ije da se te rei od - nose na period njegovog
for al og o razova ja, to i z ailo da je u Jerusali u iveo od svojih deakih godi a, ili oda
alo ra ije. Kako se u Tars vratio poto je postao hria i , i i se da je ovo ajoigled ije z ae je
pomenutog izraza.
Pr e svega, Pavle je bio Jevrejin i veoma ponosan na to kao i a ugled Tarsa, koji je io z aaja
u iverzitetski grad, sedite orga a vlasti i trgovaki e tar. Iak o su s vre e a a vre e ulaga i
napori da se u pozadi i strukture ekih jegovih posla i a otkrije uti aj for al e grke reto-
355
rike, skoro da e a dokaza da ]e i ao ikakvo spe iJalistiko hele istiko o razova je, pa je ael i
kulturni etos gradova ovog tipa verovatno dovoljan da objasni tri uputa a grku k jiev ost koja
sadre Pavlova pis a i esede: to su pozivanja na pes.nike Kpimenidd (Dap 17 28) , Arata (Ti t 1
JJ JUJeda dra Ko r
.{Pot o su Pavlovi roditelji ili ri ski graa i, sigur o su ili i prili o
liberalnih stavova u pogledu nejevrejske kulture, te Pavlove poslanice otkrivaju sli e azore ega
li o/ Iako ije u o s atrao sve o like ivot og stila hele istike kulture podjed ako privla i ,
Pavle je odlu o e io ivot u gradski e tri a Carstva i sa pu o saoseaa razu evao pritiske
kojima su iz - laga i ljudi takvog porekla poto posta u hria i.
Jo dok je io vrlo lad, Pavlovi roditelji odluili su da o tre a da izui jevrejski )ako , a zati
posta e i uitelj )ako a.: Ka o alo dete, u Tarsu , sa tradicijom_sarg naroda upoznavao se redovno
sluajui pouke u lokal oj si a- gogi, iako je njegova prva Biblija, kao Jevrejinalz-crasejanja, verovatno
ila Septuagi ta, a e Jevrejska i lijpj Pavle je izuio i za at pravlje ja atora, zato to se od svih
studena- ta Tore oekivalo da stek u, aporedo sa svoji studija a, i u e ost u eko prakti o
za atu. Ov a veti a odigrala je z aaj u ulogu i u Pavlovoj isio arskoj strategiji, kas ije u ivotu,
jer u je o oguila da ivi fi a sijski ezavis o od rkava koje je os ivao, pruivi u priliku i da.
svoju poruku o javi a tr i a a avei se svoji za ato ./
Ka o ladia Pavla su vrlo ra o poslali iz Tars a u sredite jevrejskog sveta, Jerusali , gde postaje ak
ue og ra i- na Gamadiela, unuka i nasled ika Hilela, jed og od ajveih rabina svih vremena. Hile l
(60_. g. pre Hr.- . g. posle Hr. je poduavao li eral ije i apred ije o liku judaiz a od svog
supar ika a aija, pa
ogi tu ai veruju da je o o to je Isu s rekao o razvodu oglo iti izazvano
raspravo
eu sled e i- cima ove dvojice rabina (M k 10 1-12). Hilel je, naime, smatrao da se
ukara oe razvesti od e e ako i ga o a ilo i e razljutila - ak i ako i joj zagorelo jelo - dok
je a ai zauzeo stav da je razvod opravda sa o u sluaju ekog oz ilj og oral- og sagreea. O
o to je sa Pavle kas ije apisao o to e pokazuje da je pro e io svoje ilje je poto je postao
hria i .
?56
Pavle je stekao ar jed u veliku korist zahvaljujui svo o ra- zovau u Hilelovoj tradi iji. a ai je
od ijao da uvidi da i i over i arodi ogli i ati ikakvo esto u Boiji pla ovi- a, dok ih je egov
suparnik rado prihvatao, pozitivno se anga- ujui da ih pozove a raz atrae jevrejske vere. Ne a
sumnje da je Pavle prvi put posredstvo Ga aliela poeo da uvia ogro i duhov i pote ijal u
upoznavanju inoverne populacije Rimskog carstva sa Bogom Starih svetih spisa.
Pavle je do r o apredovao a studija a u Jerusali u i u svako pogledu io vrlo uspea stude t
(Gal 1 14). Iako se ta o igde jas o e avodi do kog je poloaja u judaiz u stigao, io je dovolj o
uti aja da se a suei a hria i a z og jihove vere ae u pozi iji da svoj glas" da protiv jih,
ilo a skupu u si agogi ili oda i u vrhov o versko ve- u, Si edrionu (Dap 26 10).
Va i
uticaji na
Pavlov ivot
Ka o to iva sa svako
lado li ou, i Pavlov karakter o likovalo je
otvo raz ovrs ih uti aja
sa poetka egovog ivota, pa sloe ost ihovog uzaja og od osa sa aslee o
temperamentnom prirodom i dobijenim verskim
357
odgoje
PAVLO V
Pavle
11rvo
Tree
IVO T
sadre roj e putokaze ka li osti u kakvu se razvio,
possuje
misionarsko misionarsko 1 1av.\e \
i kao Jevreji i kao hria i .
Pavle i judaizam
Pavle sa
igde izriito e po i je hele istike uti aje, ali esto govori o svo
vaspita ju. Naroito je ostao po osa , sve do kraja ivota, a i je i u da
PLVLOV E
roe je
Jeru I !avljovo prso raC js

Isusova
smrt i vaskrsenje
sniv|anje Crkve
jevrejsko
poreklu i
U J<-T->U alimu (11ede< etnica)
putovanje
aoor u
|erusalimu
Drugo ionarsko
/tovanje [ ]
Ri.mljanim<
Rimu'
Rim
I 1av.\( ls u zatvoru
Cezareji
I 1ad Jerusg
je io do ar farisej. Tako i
oga jegova pis a otkrivaju da i kao voa hria a ikada ije
od a io suti u pogleda a svet
110SLLNIP E
Galatima
Prva S( olunjanima
j? 1. Timoteju
? Titu
I? 2. Timoteju!
i verova ja svojih uitelja. Razliita

nekoliko mesta, kako u De~
ilje ja fariseja i sadukeja o pitanjima vere javljaju se na
Druga
olunjanima
? Filip.lfnnma
Koloa i a Fili o u Efes i a
li a tako i u jegovi posla i a a. U svako spor o pita ju gde su se ta

Pavle je uvek usvajao, a e- sto i dalje razvijao, gledite li eral ijih fariseja.
ilje ja razlikovala,
Klju o farisejsko verova je ilo je, izgleda, u ee- nje da istorija ima svoj cilz i svrhu. Fariseji su
verovali da
I rva Kori [ja i a Druga KoriiJ

: H R . 50
? Filipljan|
70
POSLS Hr
goit^ppt^^ Vespazijan
Bog ureuje dogaaje u skladu sa pose i pla o , iji e vr - hu a oz aiti dolazak Mesije za vou
aroda. Pavle je ov o shvata je oduevlje o prihvatio i posluio se ji e u Ri
- da o jas i jed u od stvari koje su ga li o jako olele odbacivanje Isus a kao Mesije od strane
matice jevrejskog sve - ta. Tvrdi o je da Bo g upravlja toko istorije i ajui u vidu ko a o spase je i
i over ih i Jevreja, koji e iti sjedi je i u jed u zajed i u, arod Boiji.
Fg sdji^su, isto tako, i ali svojevrs o verova je i u pogledu udueg ivota, i 1avle ga je isticao u
sopstve u korist kada se aao pred sudo Si edrio a Dap
-10) , zatim ponovo pred Irodo m
Agripom II (Dap 26 6-8) . Ka o hri- a i , Pavle je otiao i korak dalje u elji da doda kako iko e
oe gara tovati da e vaskrse ja iti a da pri tom ne prizna da je Isu s Hristo s vaskrsao iz mrtvih.
Fariseji su verovali u postoja je a ela i de o a, a sadukeji isu. I opet Pavle, i kao hria i ,
zadrava farisejsko verova je, ali ga preo raava u svetlu li og doivljaja Hrista, dovodei ga u vezu
sa krsto
a ko e je, kako je tvrdio, Isu s porazio sile zla. ) o g ovoga je hria e i ogao opisati kao
vee od po ed ika kroz O oga koji as je zavoleo" Ri
. Mada je Pavle i ao razvije u
a gelologiju, a ele je odu -
358
Pavlov ivo i posla ide.
vek shvatao kao e eska ia u slu i Boijih glas ika: o i ikada isu
Hrista u kome se
sva pu oa Boija lagoizvolela asta iti" Ko l
ogli postati supar i i ivoga
Nis u posredi sa o spe ifi a verova ja kada je re o ai u a koji je Pavle astavio da potuje i
proslavlja svoje jevrejsko aslee. Sa
ai a koji je pisao i raz iljao, sluei se Jevrejski sveti
spisi a da dokae" svoje teoloke postavke, eposred o je preuzet iz jegovog o razova ja kao
fariseja. Nik o ko ita jegovu Posla idu Galati a e oe a da se e zaudi, a po ekad i iz e adi,
z og ai a a koji Pavle izvodi, ui ilo i se, veo a eo i a z ae ja iz a izgled sasvi jas ih
starozavetnih odlomaka. Na primer, kada je ustvrdio da su se o ea ja data Avraa u od osila a
jed u jedi u li ost, Isusa Hrista , raspravljao je u a iru je - vrejskog ra i a; grka re za
poto stvo" kao i e gleska jeste z ir a i e i a u jed i i i ez o lika za
oi u Gal
. Popu
t rabina, Pavle je raspravljao a os ovu pojedi a- ih i izdvoje ih tekstova i ogao da povee
tekstove uzete iz sasvi razliitih i epoveza ih delova Starog zavea.
359
Ov e pose e dodir e take iz eu Pavlovog odgoja kao fariseja i verova ja kojih je astavio da se
dri i kao hri- a i , euti , relativ o su trivijal e u poreeu sa o i to je Pavle, izgleda,
s atrao glav i preokreto u od osu a svoja prvo it a uvere ja, a u poreeu sa svoji
u eei a kao hria i a. Posledih godi a vodila se opir a rasprava o prirodi Pavlovog odnosa
pre a judaiz u, usredsree a a jegov stav pre a Tori. Jed ostav o ree o, kada je Pavle
poredio sli osti i razlike iz eu hria stva i judaiz a kao to je to i io pose o u posla i a a
Galatima i Rimljanima da li se pravi o po eo pre a jevrejski verova ji a o )ako u ili je iz eo
pogre u karikaturu, koju je zati sasvi predvidljivo lako mogao odbaciti? Sveukupni utisak koji
Pavle iz - osi jeste da su Jevreji u aelu, a fariseji pose o , ili uskogrudi legalisti koji su uporno
astojali a sit iavo pridrava ju e sa o )ako a Jevrejskih svetih spisa ve i tradi io al ih
zako a i o iaja za koje Bi lija ije autoritet. tavie, ogli is o protu aiti Pavla kao
da_u_kazuje na to da se tvrdilo kako niko od onih koji se e pridravaju svih ovih propisa do poslede
pojedi osti ikada ee oi da ude u potpu osti spase , te da je o sa se e u alo u itio
uzalud pokuavajui da uspeJ' to e.,'
Pro le je u to e to su jevrejski izvori sklo i da prikau dosta_drugaiju _sliku ne sliku ljudi
pritis utih tereto teke or e za to da do kraja ispotuju )ako koji je io va do aaja jihovih
oral ih sposo osti , ve sliku posvee ih ver ika koji se rados o dr e )ako a u sklopu svog
sveukup og odgovora a Boiju lju av kakvu su iskusili. "TMalo due e o se zadrati a ovo e u
jed o od ared ih poglavlja. Ovd e je pak va o apraviti tri ael e pri ed e.
- Neposred a i spe ifi a o avetea o judaiz u . veka vrlo su ogra ie a. Najsveo uhvat iji prikaz
jevrejske teologije potie iz perioda Mi e o d sredi e . veka , ak i kas ije. Posle pada Jerusali a
. g. posle Hr . judaiza je io pri ora da preos isli se e, ovoga puta ez Hra a , i proao je kroz
dug period neizvesnosti i korenitih promena. Sva svedoa stva u vezi sa jevrejsko
ilju potiu iz
ovog doba. Na - rav o, ilo i pretera o za isliti da su ra i i . veka svoje poglede iz islili i iz ega,
pa oe o iti sigur i da je, u
360
velikoj meri, struktura vere koja se potom pojavila umnogome bila siste ati a preraspodela
tradi io al ih verova ja koja potiu iz
ogo ra ijih vre e a. Ipak, edostatak pouzda ih dokaza iz
vremena savremenog Novom zavetu trebalo bi, u naj- au ruku, da uvede otu opreza u raspravu o
ovoj te i, jer Pavlova svedoa stva neosporno jesu iz prve ruke.
Kada istrauje o Pavlo v sveukup i stav pre a egovo jevrejsko
asleu, slika koja se po alja
daleko je sloe ija i riljivije iz ija sira a ego to i se takvo
ogla ai iti a os ovu sa o
nekih od tekstova. Pavle za - pravo igde ije izjavio da judaiza kao isao i siste e u ije
odgovarao; aprotiv, a vie esta je tvrdio kako je veoma zadovoljan njime (Gal 1 14; Fi l 3 b) .
tavie, o ikada ije apustio uvere je da e jevrejski arod, a eki ai , ostati u sreditu Boijih
planova sve do samog kraja i, mada je ispoljio veliki gnev zbo g odbijanja svojih sunarodnika da
priz aju Isusa za Mesiju, to ga ije spreilo da i osta e veran (Da p 21 17i predvia da e a
ko u uestvovati u lagodeti a Carstva Boijeg Ri
. Odve pojed osta- vljeno bi bilo

prikazati Pavla kao oveka koji je apustio judaiza , a i vie od toga za isliti da i se o
ogao
opisati kao a tise ita. O o to je zaista u elo pro e u u jegov i - vot, kao to e o videti u
sledee poglavlju, io je egov li i susret sa ivi Hristo
a putu za Da ask. To je io vrhov i
izvor jegove hria ske vere, pa je ostatak svog i - vota proveo orei se da shvati kako i se
judaizam, ako je za- s ova a otkriveu Boije volje, ogao po iriti sa o i to se je u toga da a
dogodilo.
- Pot o je Pavle i ao i skrive li i i teres da
judaiza
e vidi podrive ego preo rae ovi uvidi a koji su je u li o ili povere i, sa i
ti
ije verovat o da i ga o a er o pogre o tu aio. Bez o zira a to ta su ra i i islili da
judaiza tre a da ude, teko je iz ei zakljuak da je Pavle li o poz avao jevrejske ver ike koji su
ili oralizatorski legalisti. U svakoj religiji zas ova oj a kizi uvek e se javiti pro le uskogrudih i
zadrtih ljudi koji e iskriviti duhov u suti u vere kako i stvorili sop - stve u azu oi. I hria ska
Crkva ije odolela takvi ljudi a: dovolj o je da se sa o priseti o krstakih ratova i
do rog dela o oga to ih je pratilo, pa da shvati o da to to kroz Isusov o ue je jas o izrae a

suti a hria ske vere e doputa a eta je Carstv a Boijeg" voj i pute , ije odvratilo ljude,
koji su tvrdili da slede Isusa, od pokuaja da ui e upravo to . Ak o je ilo Jevreja u . veku koji su a
slia ai iskvarili eke od sredi jih vidova sopstve e vere, to ikako e i s elo da as iz e adi.
Daleko eo i- ije je to da su poto ji ra i i ogli zaustaviti to i iz ova otkriti eto od
velikodu ijeg duha koji je oduvek proi- ao ihove tradi io al e svete spise.
Pavle
filozofi
Meu
ogi filozofski kola a tog vre e a sto - i iza je verovat o Pavlu i o aj lii. Jeda ili
dvoji a velikih stoiara ili su rodo iz Tarsa, pa se Pavle ogao seati po eeg od ihovog ue ja jo
iz mladosti.
Neki au i i su s atrali da je Pavlovo poz ava je stoike filozofije ilo jo podro ije. Pavlov stil
raspravlja ja i voea diskusija po ekad alikuje postupku stoiara: i o i o i slue se retoriki
pitai a, kratki , epoveza- i izjava a, za ilje i protivnikom u zapodenutim ras - pravama i
esti ilustra ija a preuzi a i iz sveta atleti- ke, graditeljstva i ur a og ivota u aelu. Mogue
je ak u Pavlovo ueu pro ai fraze koje isu edosled e stoiko ue ju, ak i ako ga e
podravaju. Na pri er, opis kos ikog Hrist a iz Ko l
- : sve je stvore o kroz jega i za jega.
O je pre svega i u je u se sve dri zajed o". Pore d ostalog, u svo o raa ju Ati ja i a, kako
Luka izvetava, Pavle je ak itirao Arata, do r o poz atog stoiarskog pesnika (Dap
. U eki od Pavlovih posla i a takoe je esta stoi - arska ter i ologija, kao kada opisuje
oral u s islu o oga to prilii" Ko l
; Ef -4) . Nema sumnje da je Pavle poznavao i
si patisao
oge ideale stoiara, ali a jed oj du - ljoj rav i postoje i istak ute i gotovo suti ske
razlike iz - eu Pavlovog pogleda a svet i stoi iz a.
Stoi iza
radilo o jedno-
se zas ivao a filozofsko
raz ilja- nju o prirodi sveta i ljudi. Do mere u kojoj se
362
e, stvar i og " stoiarske isli io je apstrakt i ljudski razu . Nasuprot to e, Pavlova vera vrsto
je ila zas ova a a ideji eposred og otkrive ja Boga ovea stvu, ajuoljivi- je (mada ne i
iskljuivo kroz ivot, s rt i vaskrse je Isusa Hrist a Ko r
-11) .
Stoiarski og " io je jed a edoree a apstrak i- ja, po ekad dovoe a u vezu sa eli o
svemira, ponekad sa razu- o , a po ekad ak sa ele e to vatre: Koji og e z a o, ali eki og
tu pre iva" Se eka, Pis a . , itirajui Vergili- ja . Pavle je, eutim, Boga oduvek smatrao
li os i
ie , defi itiv o ada e i iskljuivo otkrivenim u Hristu.
Stoiari su spase je" pro alazili u sa odovolj o- sti. Teili su ka ovladava ju sa ih so o

kako i ogli iveti u skladu sa prirodo : Ci lj ivota je postupati u skladu sa prirodom, to jest, kao
jedno sa prirodom koja je u nama i sa prirodo kos osa... Pre a to e, ivot u saglasju sa
prirodom jeste estit i lagoslove tok postoja ja, koji oe uivati sa o o aj ko uvek postupa tako
da odri sklad iz eu de o a u utar pojedi a i volje Sile koja upravlja kos oso " Dioge Laertije, ivoti grkih filozofa VII. .
. Pavlovo poi a je spase ja i li og ispu je ja ilo je potpu o
drugaije od ovoga, a pro ai ga je tre alo e u osla ja ju a sa oga se e, ve u i- sti o
poistoveiva ju sa Isuso Hristo : Ja sa sa Hri - sto raspet a krstu. Tako e ivi vie ja, ego
Hristo s i- vi u e i, a to sada ivi u telu, ivi vero u Si a Boijeg, koji e je zavoleo i se e
predao za mene" (Gal 2 20) .
Stoi iza se ije adao i oekivao ita u udu- osti. To je ila filozofija ez aa koja je
vei u ljudi s a- trala nesposobnima da dosegnu bilo koji nivo moralne zrelo- sti, i koji a je sue o
da udu u ite i kao jeda iklus istorije sveta za koji e uslediti drugi, da i se opet rodi- li, ili
reinkarnirali, da bi se ceo ciklus opet ponovio. Pa - vlova teologija sasvim se razlikovala. Naime, on je
verovao da e svet kakav je sada doi svo e odlu o kraju u udu osti, li o i terve ijo
samoga Hrista , posle koje je oekivao da asta e potpu o drugaiji svetski poredak Ko r
-28)
.
Uti aj stoiara a Pavla

izrazima, pa
363
ora se s atrati
i i al- i . Niko e
oe iz ei da se slui rei a i
ak i oii religiJski , koJe su i poz ate iz drugog ko teksta. Ak o se Pavle povre e o i posluio
jeziko stoiara, ui io je to stoga to je taj jezik i ao veu prohod ost u hele istikoj kulturi.
Podario u je svakako i ova z ae ja, jer je jegova poruka o spasenju kroz Hrist a bila veoma
udaljena od poruke stoiara o spase ju sa odis ipli ova je .
Pavl e i misterijsk i kultov i
Postoji ekoliko povri skih sli osti iz eu i- sterijskih religija i hria ske vere: i prve i druga
dospele su u Ri sa istoka, udile spase je " svoji slsd e i i a, sluile se o redi a i i ija ije
hria sko krpggs je i taji ski o roko
hria sko priepe , i, i prve i druga, oslovljavale svog
spasitelja og a gospodo " . Nesu jivo su se esto i preplitale, udui da su preo rae i i iz
misterijskih kultova stupali u Crkv u i, sasvi prirod o, SLUIL I se poz ati kategorija a svojih
misterijskih verovanja kao sredstvom artikulisanja svoje nove vere. [Verovatno je upravp ova
te de ija u ogo e Oila uzrok~ evolja a H J ^J ^KgaR i t U . o e u je Pavle pisao u svoji
posla i a a Kori a i a.
) o g ovih sli osti iz eu hria stva i isterijskih kultova, eki au i i s kraja . i poetka .
veka iz - osili su teorije o to e kako je Pavle pretvorio jed ostav o etiko Isusov o uenje u neku
vrstu isterijske religije. Ov o ilje je je od a ila au a zajed i a jer e a stvar ih do - kaza koji
i ga potkrepili, ada i dalje isplivava povre e o a povri u kroz popular ije prikaze Pavla. Dokaz i
koji po - stoje pokazuju sasvim suprotno stanje.
Misterije su oduvek ile si kretistike .^.spre - e, pa ak i elj e, da se
isko Jj du_â_DJrugi religija a/ Ov o je pak eto to su hria i oduvek od ijali, verujui da se
samo njima_istina u potpunosti otkrila kroz Hrista .
Sada se z a da je vei a dokaza za koje se tvrdilo da pokazuju kako je Pavle io pristali a
misterija bila la - a ili o a jujua. Na pri er, kada se titula gospod " poela koristiti za Isusa ,
svakako da nije bila preuzeta iz misterijskih religija nego iz Splarog zaveta. Hria sk o ispoveda je
vere, eka Gospod a doe" za elee o u Kor
364
Trpezarija ili triklinijum u Mitrinom hramu iz 3. veka. ispod crkve San Klemente u Rimu. Na malom
oltaru u prednjem planu
isklesan je Mitra kako ubija bika.
. u svo ara ejsko Jz l ku, Mag}J^-& Da Je P R " va CrkvaT u Jerusali u, jedi a u kojoj
se govorilo_ara ejski, MORJ ~ ~ IT I ta kogaJe Isus u dodelila tu titulu jo pre ego to se GGavle
pojavio.
- O o to je oduvek ostavljalo utisak a grko-rimski svet ije ila sli ost hria stva i drugih
religija, ve to to se o o razlikovalo od jih. Optu a koja je ajee izri a a protiv hria a
odnosila se naâteizam, jer hri- a i isu hteli da priz aju i ogu osGda i ogli postojati i
drugi bogovi.
Ne a su je da je Pavle z ao za isterijske religije i jihovu sli ost sa hria stvo . O e su

govorile o oa - stvi a koja su dolazila u ovaj svet prerue a u ljude; o spase ju
u ira je " za stari ivot; o ogu koji daje es rta ivot; i
365
o ogu spasitelju aziva o gospod". Mogue da se Pag_le,_koji je io spre a da j;^svi a__ve

" (1Kor^9^2)\~g1o1^^ na- er o_dohluio jihovi jeziko . No , kao i u sluaû stoi i- zma,
verovat ije se ji e sluio esves o, poto je terminologija misterijskih religija bila dobro poznata,
pa se jo e oglo lako i eo avez o sluiti kao to i se da as ljudi ogli sluiti jeziko
ju ejda.
Pavle e poj<azuje ikakvu liu upoz a- tost sa misterijskim religijama, niti se igde jasno poziva na
neki od njihovih obreda.
Pavlovo poreklo obuhvatalo je tri misaona svetame - vrejski, grki i isterijski. Svaki od jih oe, do
izves e ere, rasvetliti jegovu li ost i ue je. Ali, Pavle se e o- e pos atrati sa o kao prirod i
proizvod svog kultur og okrue ja. Sa se e shvatao je prevashodno u svetlu svrg odnosa sa Isuso
Hristo , tako da je, ta god da je iz ovih drugih izvora ogao do iti, svest o pro alasku ovog
us erea a putu za Da ask zauvek ostala preovlaujua jegovo
ilju.
Pavle
najranija
Crkva
t a je sa Pavlovi od oso pre a ostali voa a ra e Crkve? itajui Novi zavet ije teko stei
utisak da su sa o dvoji a ljudi u ra oj Crkvi ila zaista z aaj a: sa Isu s i Pavle. Prie o Isus u u
eva elji a i Pavlovi spisi a, zajed o, i e otprilike tri etvrti e elog NOVOG zaveta i, premda
se a stra i a a Pavlovih posla i a susree o povre e o i sa Petro , Jakovo i drugi
a ji
li osti a poput Sile ili Ti oteja , ak i u k jizi Dela o i ustupaju esto sa o Pavlu. Razu e se da
postoje razlozi za ovo , ez su je poveza i sa svrho u koju su Dela uopte i apisa a. O a su, u
svako sluaju, jed a selektiv a pria o poe i a hria stva. Pri era radi, ako is o sudili sa o
po Deli- a, ogli is o pretpostaviti da je Pavle io prvi hria- ni koji je do eo eva elje u Ri ,
iako li o jegova posla i- a Crkvi u ovo gradu pokazuje da je o de ve postojala velika i apred a
hria ska zajed i a,
ogo pre jegove posete Italiji Ri
- . Pavlovo delo, iako od suti skog
zna- aja, oigled o je sa o dopu javalo rad
ogih drugih li o-
366
sti ra e Crkve, ija i e a i dostig ua uopte isu podro - o za elee a.

No , da li je dopu javalo " pravi izraz da se ji e opie i Pavlov od os sa Petro i ostali
ra ohria ski voa a ili je, umesto toga, on zasnivao jednu potpuno drugaiju vrstu
hria stva, razliitu od prvo it e Crkve u Jeru- sali u, i to e sa o po karakteru ve i po
verova ji a? Ov u teoriju prvi put su, sredi o
. veka, iz eli la ovi Ti i - ge ske kole u
Ne akoj, a u o radi Ferdi a da Kristija a Baura. O i su tvrdili da postoji ogro a razlika iz eu
Pa - vlovog tipa hria stva i hria stva rkava koje su os ovali sa osves iji jevrejski hria i
poput Petra ili Jakova Jerusalimskog. Celokupnu prvu generaciju hria stva doi - veli su kao sukob
iz eu tih supar ikih o lika hria skog verova ja suko koji je razree tek pojavo Sa or e
rkve u . veku. Ov o ije ila ova za isao, pa su , jo u . veku, autori Kli e tovih ho ilija i
Klimentovih priznanja iz - osili ilje je da su postojale epo irljive razlike iz eu Pavla i prvih
apostola.
Da li je ovo prava slika, bilo Pavla ili ostalih? Da li je on zaista bio nezavisan od prvobitne baze crkve u
Jeru- sali u? Ili je to postao jer je io pogoda za do oenje za - kljuaka za au ike . veka jer se,
gleda o u eli i, jegovo otvore ije shvata je eva elja doivljavalo kao lie, ili - kao to je ilo
predlagano - zato to su jihove a tise itske predrasude zahtevale od jih da argi alizuju jevrejski
ini- lac unutar rane Crkve, dok ih je njihova protestantska predrasuda prirod o i ila aklo je iji
od a iva ju svega to i oglo alikovati ri okatoli iz u? I a dosta isti e u ovi predlozi a kao
to e o i videti u kas iji poglavljima kada se budemo vratili ovim temama. Ovd e je prikladno istai da, kada se Novi zavet podro ije istrai, ilo spisi sa oga Pavla ili prie iz Dela, u rzo postaje
jasno da je Pa - vle io
ogo sves iji svog jevrejskog porekla i odgoja ego to je vei a ispitivaa
. veka bila spremna da to prihvati. Na mnogim mestima Pavle je sebi postavio zadatak da us postavi eku vrstu ko ti uiteta iz eu sopstve ih ejevrejskih crkava, s'jedne strane, i prvih
jevrejskih crkava ak i sa og judaiz a s druge.
367
Hrian i i Star i zavet
) aaj o je da je Pavle, kad god je defi isao hria - sku veru, to dosled o i io u od osu a
judaizam. U svojoj Po- sla i i Galati a, a pri er, iju raspravu detalj o sledi i Posla i a Ri lja i a,
tu ae je Starog zaveta je klju i i ila za o o to o govori. Ov o je, a eki ai , i razu- mljivo,
jer su u rkve Galatije uli ljudi koji su tvrdili da e- z a o i koji poveruju u Isusa , tre a da posta u
Jevreji pre prije a u Crkvu. Pavlu se ovo i ilo eprihvatljivi razlogom jer je, kako je tvrdio, ivi
odnos sa Bogom posredstvom Isusa Hrist a zavisio od jednostavnog poverenja (Gal 2 15-21). Pa ipak,
u esto da ovo aprosto i kae, o je jo dovolj o visoko e io Stari zavet da oseti kako je va o
dokazati da je stav koji je zauzeo potpu o saglasa sa ue je starih Svetih spisa. Tvrdi o je da je, jo
ogo pre ego to je starozavet i )ako uopte astao, Izrailov predak Avraa poverovao Bo iji o eai a i zato ga je Bog i prihvatio. Pre a to e, svako ko je sada eleo da posta e la
naroda sa kojim je Bog imao Savez, samo treba da sledi Avraamov primer i veruje Bogu, jer je Zakon,
a eki ai , predstavljao udaljava je od prvo it e jed ostav osti Avraa ovog od osa sa Bogo
(Gal 3 6-9) .
Moder i itao i a se tvrd ja iz Poslanice Gala- ti a oe ui iti do ekle epotre o za re a i
ejas a, ali je to tako sa o z og Pavlovog upor og astojaa a oz ilj- nom shvatanju Starog zaveta.
Iako se ije slagao sa tvrd jo da ovek, kako i ugodio Bogu, ora prihvatiti jevrejski )a- kon i
o iaje, e z pita ja je prihvatio daleko suti skiju pre isu da ovek, kako i ugodio Bogu, ora
postati la a- roda Saveza, koji je svoje istorijsko poreklo vodio jo od starozavet ih pria o
pozivanju Avraama. Ne samo da nije odbacio one koji su govorili da inoverni moraju postati Jevreji
da i postali hria i, ego se sa i a i sloio . No , dok su o i pretpostavljali da je pokor ost )ako u
ila o eleje jed- og isti skog Jevreji a, Pavle je jevrejstvo " redefi isao, stavivi teite a
ko ti uitet sa Avraa o . )a ega je iti dete Boije z ailo iti la Avraa ove porodi e a da i se
oj pridruilo, jedi o to se trailo ila je vera u Boga Gal -25 ; 4 21-31).
368
Ov u argumentaciju nastavlja i njegova poslanica crkvi u Rimu, kojoj je samo dodao komentar da
pravi Jevreji jeste li ost koja je Jevreji iz utra... a to je delo Duha Boi - jeg, a ne pisanog
)ako a" Ri
. Rekavi ovo Pavle se iaao zastup iko o e iste tradi ije kojoj je pripadao i Ste fan, kao i starozavet i proro i pre ovoga, koji su dosled o pokuavali da povrate veru Saveza a
poziciju za koju su verovali da joj je izvor a, ai e, da je vrate poslu osti Boi - joj volji, a ne
nacionalnosti, kao vrednosti koja joj se nalazila u sri . Be z o zira na to kako je starozavetnu veru
redefinisao u odnosu na judaizam svog vremena, Pavle je oduvek oseao kako je va o da hria i,
a kog et ikog porekla ili, sopstve u duhov ost shvate u ko tekstu epresta og delovanja
Boijeg u istoriji, otpoelog sa Avraa o , i koje e svoje posled je ispu je je do iti u eko
eoekiva o tre - putku udu osti Gal
. )a razliku od ekih jegovih ka- s ijih o oavala a,
Pavle ikada ije rekao da Stari zavet pije vaa za hria e, ego je, u esto toga, ak i u hriai a ejevrejskog porekla sagledavao ues ike duge iti vere koja je polazila od sa og Avraa a i
i sistirao a to e da ih je upravo to kvalifikovalo kao ues ike Boijeg Izraila" Gal
.
Crkv a i Izrai l
Jeda od ajteih odlo aka svih Pavlovih spisa ka- e to jo izriitije Ri

11). Nema saglasnosti
o to e kako se ovaj deo Posla i e Ri lja i a od osi pre a svo ko tekstu, pri e u eki
ko e tatori tvrde da je to klju koji se otkljuavaju vrata ostatka ove posla i e, dok drugi veruju
da je posredi jedna naknadna misao koja predstavlja Pa - vlova esigur a raz atraa o veri jevrejskog
aroda, a e i ekakvo riljivo razvije o raz iljae o to e. Koji god da je od ova dva pogleda taa ,
o o to Pavle zaista kae ostaje dovolj o jasno: a to jeste da, prema njegovom shvatanju, biti ro - e
kao Jevreji i dalje i a oso e u pred ost. Ce o arod Bo - iji" stari Izrail i jegovi poto i, zajed o
sa hria i- a ejevreji a oe se uporediti sa jed i
asli ovi drveto ije kore je see
duboko u Jevrejske svete spise, a na
369
Pavle se slui predstavo

asli ovog drveta kako i opisao jevrejsku a iju a koju su
akale lje i" ev a oid.
koje su hria i ejevreji akale lje i poput ove gra e Ri

11 13-24) . Mo e se ui iti da su se, u euvre e u, eke od prvo it ih jevrejskih gra a polo ile i
otpale, ali to je sa o prolaz o stae i o e e se povratiti. Iak o se eki a oe ui iti i to da arod
Boiji" sada o uhvata sa o hria e ejevreje, Bog je i a dopustio da uu u Savez sa o da i ljude koji su ovo e Savezu pripadali po roeu podstakli a da- lju poslu ost: )at o to su greili,
spasee i je dolo posredstvo
ez a oa a, kako i Jevreje ui ilo lju o or i- a a ih...
tvrdoglavost ljudi Izrailovog aroda ije ve a i trajae sa o dotle dok svi i over i e priu Bogu.
Tak o e sav Izrail iti spase " Ri
. -26).
Ov u raspravu Pavle zakljuuje to do ekle zago et- o
oto , pa i a dosta potekoa da se
shvati ta je ta o pod ti podrazu evao. Meuti , o je s atrao da je to sve to tre a postii.
Pavle je oigled o verovao da Jevreji i aju va- u ulogu u sveukup oj istoriji spasea, a to ipoto
ne ukazuje na to da je on bio nekakav neumoljivi anti-Jevrejin kako su neki dokazivali.
Prv o Jevrejima
Pavlova isio arska delat ost otkriva istu te ju. Nai e, kad god i pristigao u eki ovi grad i eki
od krajeva rimskog sveta koji do tada nije posetio , uvek bi prvo
370
otiao u jevrejsku si agogu Dap

;
;
-2). Narav o, ilo je i do rih taktikih razloga za to :
poto se starao da o javi da je Isu s Mesija, prirod o je ilo da se ajpre o rati narodu koji je imao
ekakvu predstavu o to e ko i Mesija ogao iti. To da su se ihova oekivaa dosta razlikovala od
Pavlovih o i o je rzo postajalo sasvi jas o, pa i o io iz a iva iz si agoge, jed e za drugo .
Meuti , to ga ije podstaklo da svoju strategiju apusti jer je o a i ala i drugih prakti ih
pred osti, te je Pavle i ao jake teoloke razloge da ovako postupa: eva elje... je Boija sila kojo
s spasti sve koji veruju, prvo Jevreje, a o da i ez a o e" Ri
.
Jevreji i ez a o i
Uprkos ovome, Pavle je verovao da je bio posebno po - zva da o javi eva elje ejevreji a, ak pre
nego Jevreji a. Pre a egovoj Posla i i Galati a, ovu aroitu o avezu priz aju i jevrejski poglavari
rkve u Jerusali u: Pavle e poi ez a o i a, a o i Jevreji a
- . Ov o oigled o pije ilo eko
vrsto i o avezujue pravilo, jer Pavle se e- sto susretao i razgovarao i sa Jevreji a, dok je aroito
Pe - tar razvio isio arsku delat ost i eu ejevreji a. Meu - tim, kao nekakav grub raspored,
ovakva raspodela posla ila je zadovoljavajua. RBe o poreklo lako je oglo iti u so ijal- nim i
ekonomskim razlozi a pre ego u isto teoloki , jer Pavle je io sa a pa, pre a to e, i slo od iji
da preduz e duga i apor a putovaa ego apostoli Palesti i, koji su i ali porodi e zavis e od
ihovog rada i koji a je ila po - tre a epresta a fi a sijska podrka rkava. Nasuprot to - me,
Pavle je verovatno i od svoje porodice nasledio neko bo - gatstvo, pa je lako mogao na raznim
esti a ostajati dovolj o dugo eo avez o se upoljavajui kako i izdravao se e kada se za to javi
potreba (Dap 18 3; 2So l 3 8) .
Ima mnogo sloe ih pro le a veza ih za razu evae izvetaja o Pavlovi od osi a sa poglavari a
crkve u Jeru- sali u. No , ie i a je da je Pavle oigled o odravao re - dovne i ne neprijateljske
ko takte sa ta oo rkvo .
371
Pavle i Jerusalim
Ali, da li je tu ilo i eto vie od toga? Da li je Pavle, kako su eki tvrdili, io pod adzoro
jerusalimskih poglavara? Da njegove poslanice ne prikrivaju istinu prikazujui ga ezavis iji
ego
to je zaista io? Ov a agaa ja do ila su izves o ute elje je s o ziro
a i je i u da je pod kraj
svog treeg isio arskog putova ja Pavle uloio dosta s age i truda da od hria a ejevreja iz Grke
i Male Azije sakupi prilog za crkvu u Judeji (1Ko r 16 1- . Hele istiki Jevreji iro Carstva slali su
ekakav godinji porez vlasti a u Jerusali u radi odrava ja Hra a i jegovih slu i
da li o da i ovo sakuplja je priloga z ai da je jerusali ska rkva i ala sli u e tral u

ko trolu ad itavi hria - skim pokretom?
Ov o ne deluje verovatno, jer se u Rim 15 26-2 7 ovo sakuplja je priloga opisuje a sledei ai :
rkve u Makedo - iji i Ahaji slo od o odluie da daju prilog kako i po o - gle siro a e eu
Boiji
arodo u Jerusali u. Ta odluka je ihova li a". Pavle je dodao i to da su o i, zapravo, u
o avezi da i po og u. Pot o su Jevreji o javili svoj duhov- i lagoslov ez a o i a, ez a o i
tre a da se poslue svoji
aterijal i
lagosta je da po og u Jevreji a". Dru - gi rei a,
svesta svog velikog duga jevrejskoj hria skoj rkvi, Pavle je ovo sakupljanje priloga organizovao
kao vid iskazivanja zahvalnosti i spontanog izraza ljubavi prema hri- a i a u Jerusali u Ko r 14) . To , naravno, nije spreilo pojedi e hria e u Jerusali u da a ovo drugaije gledaju, pa je
iz oe a teorija da su o i, oda , to s atrali ispu je je starog prorotva Is
, po ko e e
ogatstvo aroda" do eti u Jerusali glas i i ez a oa a kla jajui se da iskau svoje
potova je".
Da je to, euti , i io sluaj, ogli is o o da oekivati da Pavle i jegovi ez a oaki saput i i
udu doeka i iro otvore ih ruku. A zapravo ije sasvi jas o ta se sa prilogo dogodilo poto
je ajzad dospeo u Jerusali , pa je dosta uverljivo pretpostavlja o da su hria i, u stvari, od i- li da
ga prime. Svakako je primetno i to da kada je Pavle ka- s ije uhape u Hra u , isu hria i ili ti
koji su prisko-
372
ili da ga od ra e, ve jeda ri ski ofi ir Dap

. Mod a ta o ji ko zervativ iji hria i e
i otili tako daleko da ga a a e u klopku, ali ije i
ilo i ao da ga vide kako zauvek odlazi. To
isto, euti , e oe se rei i za Pavlov stav pre a ji a, pa sa a i je i a da je uloio apor da
se u ovo vreme vrati u Jerusalim pokazuje njegovo duboko ose- a je traj og duga pre a voa a
prve hria ske Crkve.
Pavle i Isusov o ue je
Ov a zadue ost vidi se i kroz to to Pavlove posla- i e esto pokazuju Pavlovo poz ava je i liskost
sa ue je sa og Isusa. Jed a od oso i a jegovih posla i a koja izaziva pose u z atielju jeste to
to u ji a postoji potpu o odsu - stvo ilo kakvog eposred og uputa a Isuso v ivot i jegovo
ue je. Jed o vre e ila je popular a pretpostavka da Pavle i- je imao vremena za Isusa i da je
jegov li i vid hria stva io zas ova a grko-rimskim postavkama. Ali, postoji sasvim dovoljan
roj poziva ja a Isusa da ovakvu pretpostavku ui e eprihvatljivo .
Pavle povre e o izriito kae da avodi rei Go - spodnje " (1Ko r 7 10; 9 14; 1Sol 4 15) ili se poziva
a jih. Meuti , i a i
ogo drugih esta gde je jegov li i savet toliko slia Isusovo ue ju
kakvo poz aje o a os ovu eva elja pa ora iti da je Pavle upuivao a jega. Pri er i ili
prakti i saveti dati rkvi u Ri u, u koji a se javljaju i eke od klju ih te a eva elja:
Voli neprijatelje svoje Mt 5 43-48
Rim 12 14-21
Voli Boga i svog liljeg Mk 12 29-31
Rim 13 8-10
ista " i eista" hra a
Mk 7 14-23
Rim 14 14
Odgovornost prema
drav i
vlasti a
Mk 12 13-17
Rim 13 1-7
Pavlovo poz ava je Isusovih rei i dela ije prois- teklo iz li og ko takta sa Isuso
su ili Isusovi prvi ue i i - aroito, oda, od Petra, sa koji
, ve od ljudi koji
373
je Pavle proveo dve pu e sed i e posle svog preo rae ja Gal

. Pavle je orao z ati i
ogo
vie o Isusovo ueu ego to se to oe zakljuiti a os ovu jegovih pisama, ali verovatno
postoje i do ri razlozi za jegovo privid o uta je o to e. S jed e stra e, sve jegove posla i e su
prigod i spisi, a e i pro ilje i i riljivo sastavlje i izvetaji sveukup e njegove teologije. Pore d
toga, jihovi itao i su verovat o ve
ogo toga z ali o Isusovo ivotu i jegovo ue ju, jer je
razu o pretpostaviti da su takva o avete- a ila sadra a u prvi o java a hria ske poruke.
Sva - kako je malo verovatno da je Pavle mogao smisleno govoriti o Isus u bilo inovernima ili
hele istiki Jevreji a a da i istovre e o e da i eka o ja je ja o to e ko je Isu s io. Da i to
ubedljivo uradio, bila mu je potrebna saradnja i prijateljstvo Isusovi h prvih jevrejskih ue ika.
Sagleda e zajed o, ovih est taaka ukazuju a to da je Pavle, daleko od toga da ude ekakav
astra i oso eak, io u stvari u potpu osti ukljue u hria ski pokret kakav je otpoeo eu
prvi jevrejski Isusovi ue i i a. Ali , avei se eki od ovih te a, ve s o agovestili tok
veeg dela Pavlovog ivota, pa je zato eophod o da se zaustavi o i, pre ego to kre e o dalje,
raz otri o kako je i zato Pa - vle farisej uopte postao hria i .
374
pavle
progonitelj
Jed o od ajvie egova ih verova ja judaiz a, koje je, e a su je, ilo i Pavlovo, ilo je uvere je
da e Bog uskoro i terve isati u utar istorije kako i spasao iza ra i arod Izraila od prevlasti stra ih
politikih sila. Popular o se oekivalo da e tada Bog po ovo uspostaviti Izrail kao jed u od velikih
a ija sveta; Mesija e doi a dra atia ai , u arirati u Jerusali sa svoji sled e i i a, ui u
Hra i proterati o rae e Ri lja e iz ze lje. Pre a eva elji a, Isu s je sve ovo ispu io, pa i vie
od toga, ada e i sasvi u skladu sa tradi io al i oekivai a. Daleko od kraljevskog, egovo
poreklo bilo je opskurno (L k 1 - ; J
, i vojsku ije i ao, a gajio je i oigleda prezir pre a
fiziko
asi- lju (M t 5 38-42) . Mad a bi se njegov ulazak u Hra m (M k 11 1-19) mogao opisati kao
ispu je je )ahariji og prorotva )a h
, o je oz aio e po edu ad Ri lja i a ve po i- ee i
smrt od njihovih ruku.
Pavle je oseao s aa prezir pre a ovo e raspeto
Mesiji" i, ako ita drugo, jo vie je prezirao aktiv osti sled e ika ovog Pseudo-Hrista, koji su ubrzo
po njegovom poni- avajue pogu lje ju ustvrdili da je ustao iz rtvih i da ga je Bog priz ao za
isti skog Mesiju dodelivi u esto visoke poasti Dap
-24) . Pavle je verovatno mogao do
izves e ere potovati sa og Isusa, jer je ovaj

drugi ra i i ogli sloiti. Ali jegovi sled e i i
to i ih preporuilo Dap
. S koji pravo
pogreili i da isu ita ui ili da spree s rt Si
io uitelj etike i izrekao

oge stvari sa koji a i se i
ili su eo razova e ez ali e i isu posedovali ita
su o i ogli rei verski voa a tog vre e a da su
a sa oga Boga?
375
Gonjenja
Kada se Stefa usudio da jav o kae da su da i Hra - ma i tradicionalne verske prakse proli, Pavle i
drugi verski voi z ali su da je doao as da se dela Dap -53) . Vi- e ije ilo prihvatljivo ove
sled e ike Puta" , kako su sa i se e azivali, sa o od a iti kao do rodu e eks e trike, jer su o i
postajali opas a preta elokup o verskom sistemu. Bez sumnje je upravo ovaj strah i doveo do
toga da rulja u Jeru- salimu kamenuje Stefana do smrti, dok je sam Pavle, prema Dap 7 54 - 8 1, stajao
o de uvajui jihove ogrtae.
Tak o se itala Dela upoz aje sa Pavlo , ali sa raz- vojem prie postaje jas o da je o io vie od
uvara ogrtaa. Kada je video kako hria i poi ju da aputaju Jerusali i odlaze u druga esta,
shvatio je da e sa o da isu reili prole , ego je ai a koji su Stefa i drugi ili progo je i
samo pomogao da se hria i raire po drugi krajevi a Ri - skog carstva, udaljenijim od
Jerusali a, gde e ih, ako se udu odrali, iti sraz er o tee ogra iiti ili adzirati.
Jed o od
esta a ko
su se hria i sa irali io je
-Damask , nezavisan grad Navatejskog kraljevstva. U to vreme Navatejskim kraljevstvom vladao j e

Aret a I V (9 . g . pre Hr .
-40 . g. posle Hr.) , iako nije imao neposrednu vlast i nad samim Damaskom (2Ko r 11 32-33) . Ov o
nije bio prvi put da Da - ask poslui kao utoite verski iz eglicama iz Judeje. Prema Sadokitskim
fragmentima (dokumenti jedne jevrejske sekte koja se povezuje sa Esenima), veliki broj Jevreja
prebe- gao je o a o alo pre
. g. pre Hr . Kak o su ti ljudi ogli iveti ezavis o od vlasti u
Jerusali u, prvi hria i su verovat o islili da i i sa i ogli ui iti isto. Pore d toga, oglo se
oekivati da e se verske zajed i e koje su ofor ili ovi ra iji e igra ti pokazati kao ideal a pu lika
koju e za i ati da uje tvrd je hria a o to e da je Isu s dugo oekiva i Mesija. Da nije bilo
Pavlovog pro i ljivog u a, oda i to tako i prolo. No , o se prisetio da su, u eko ra ije do a
a io al e istorije, Ri lja i dali ovlae- je prvosvete iku u Jerusali u da zahteva da u se izrue
je - vrejski kriminalci iz drugih krajeva Carstva (1Ma k 15 15, te je otiao prvosvete iku da ga
zamoli za pismo ko -
376
ji
i ga ovlastio da progo i hria e do Da aska i vrati ih u Jerusali da i se sudi i izrek e kaz a
(Da p 9 1-2) . I upravo dok je bio na tom zadatku Pavle je doiveo jedi stve o iskustvo koje e
iz e iti dalji tok jegovog ivota.
Put
za
Damask
Ov o iskustvo detalj o se opisuje a tri razliita e- sta u k jizi Dela, to pokazuje koliko je o o ilo
va o, e sa o za Pavlov ivot ve i za sveukup u istoriju hria ske Crkve. U Dap -1 9 imamo
Luki rezi e opisa ovog dogaaja, u
- daje se Pavlov li i izvetaj o to e koji je ispriao
ra ei se pred go ilo Jevreja u Jerusali u, i, ajzad, u
- je jo jeda Pavlov opis, ovoga
puta izree u svoju odbra- nu pred Irodom Agripom II.
Ov a tri izvetaja e podudaraju se u svi
izgradio
pojedi o- sti a i jas o je da se Luka ji a posluio kako i
sloe u sliku, istraujui razliite ija se istog iskustva koje je ilo aroito va o za rige u pogledu
razliitih okol osti prikaza ih u jegovo tekstu.
U svi
ajva iji
pojedi osti a, sva tri prikaza
priaju istu priu. Pavle je iao pute za Da ask u a eri da odo u d iisti hria e, kada ga je
svetlos t sa e a, listavija od su a" Da p 6 13), obasjala, a glas vaskrslog Hrist a izazvao
pita je : )at o e go i?' ' Dap ;
;
. Pavlov ivot io je ado ak kore itog preokreta, po - to u se ukazala ogu ost da taj
svet shvati
ogo drugaije od ai a a koji ga je do tada za iljao. Ne sa o da su pretpostavke
koje je asledio ile dovede e u pitae ve se ispostavilo i da su pogre e kada je shvatio da je to to
u se dogodilo ilo, jegovi rei a, otkrive je Isusa Hrista " Gal
. O , koga je Pavle toliko
prezirao i ije sled e i- ke je a erio da kaz i, stajao je tu pred ji , otkrivajui ti e svoj ide titet
Mesij e i pozivajui Pavla da veruje u jega. Iako tekst ije sasvi jasa povodo pita ja ta og
tre utka Pavlovog preo raea, e ostavlja esta su ji u to da je o postao ova li ost
zahvaljujui to e to u se dogodilo, kako na putu za Damask tako i zatim u Damasku. Od ovog
trenutka, farisej koji je rzeo hria sku veru postae jeda od je- ih ajveih zagovor ika, a
svoju predaku veru postavie u potpu o drugaiju perspektivu, z og o oga to u se dogodilo toga
dana.
Kao i svi va i dogaaji, Pavlovo preo raee ije iz iklo i iz ega. O je, esu ivo, ve z ao
ogo toga o ivotu i ueu Isus a iz Nazareta. I zaista, a os ovu o oga to je kas ije zapisao u Ko r
, eki su zakljuili da je oda i li o upoz ao Isusa dok je jo io iv. To e deluje verovatno, ali
sigur o jeste pokazao z at o za i ae za vr - stu tu ae ja kojoj su jevrejski hria i jeli isti, poput
Stefa a, podvrgavali Sveto pis o. Opisujui ga kao pos a- traa koji je uvao ogrtae dok su Stefana
ka e ovali, Luka je verovat o a eravao da ukae a to kako je jo u to vre e Pa - vle imao
uzdra e si patije pre a o o e to je ovaj govorio. Kako god ilo, teko da se oe posu ati u to
da je takvo raz ilja je ostavilo ogro a i du ok trag a egov ivot, jer je kas ije Pavlovo uee o
mestu starozavetnog Zakona i
378
Saveza u hria sko ivotu po

ogo e u predstavljalo logia astavak ue ja o ih Jevreja
hele ista koji su hria i- ma postali pre njega. Iako Pavlove poslanice pokazuju Pavla kao veoma
zainteresovanog za Zakon kao izvor morala, i sasvim nezainteresovanog za njegove obrede i
ere o ijal e aspekte, dost a toga to je kas ije apisao o privre e oj i prolaz oj prirodi )ako a
ilo je upadljivo sli o Stefa o- vim argumentima o Zakonu i Hram u (Gal 3 1-25).
Kada je Pavle stigao u Damask, nakon svog jedinstve- og iskustva, jed o vre e ee o evideo, i to
ga je dralo tri da a, toko kojih ije i jeo i pio. No , kada je A a ija, hri- a i astae u
Da asku, otiao da ga poseti, Pavlu se vid povratio, krstio se i zati upoz ao sa hria i a u to
Razliit i izvetaj i o Pavlovo

izvetaji a o Pavlovo
preo rae u Postoje tri glav e razlike u pojedi osti a
eu
preo rae ju.
U Dap
Pavlovi saput i i uli su glas vaskrslog Hrista, ali isu videli ikoga. Mod a su videli
letavu svetlost. U
Pavle kae: Videli su svetlost, ali isu uli glas o oga ko i se o ratio." To
to su uli verovat o je io eki zvuk, ali e i razu ljiv glas. Izvetaj iz poglavlja
e kae da su
saput i i ita videli ili uli.
U Dap
i
jedi a oso a za koju se kae da je pala a ze lju jeste Pavle, e tral a
li ost te dra e, ada ti e e tre a iskljuiti ogu ost da su i ostali popadali a ze lju kao u
14.
U Dap 9 6 i 22 1 kae se da je Pavlu ree o da produi za Da ask gde e u se rei ta da

i i, dok u se u
aree je da posta e apostol daje u vre e vizije. Kada je kas ije raz iljao o
to e, Pavle je uglav o poistoveivao itav taj doivljaj sa
prilikom njegovog poziva, a u Gal 1 11- kao da agovetava da
objaviti bio otkriven na putu za Damask.
u je i sa
sadraj poruke koju e
Ov e razlike e aju tako veliku va ost i lako se ogu o jas iti ukaziva je
a tri razliite svrhe
teksta u svako od datih sluajeva. i je i a da je ove varija ije u teiti a sauvao Luka uliva vee
povere je u jegove sposo osti pouzda og istoriara. Da je priu iz islio, verovat o i je ispriao
samo jednom, ili bi se bar potrudio da svaki od opisa po obliku i jeziku bude istovetan preostalima.
379
gradu (Dap 9 10-19; 22 12-16). Poput Petra u Kornelijevom do - u, Pavle je otkrio da e ga, u utar
crkvene zajednice, prihvatiti i ljudi kojih i se, u ilo ko drugo s islu, g uao. Po
ogo e u je
njegovo iskustvo bilo radikal ije od Petrovog, jer su ljudi koji su ga tako velikodu o doekivali ili isti
oni koje je nameravao da goni do smrti. U svetlu ovoga ne izne- auje to je piui hria i a u
Galatiji, da bi ih posavetovao, jer su se orili sa posledi a a et ike razliitosti
aglasio svoje u eee da ljudi razliitog drutve og i verskog porekla mogu da se ujedine
sa o kroz zajed itvo u posve- e osti Isus u Hristu : Ne a razlike iz eu Jevreja i ez a- oa a,
iz eu ro ova i slo od ih ljudi, iz eu ukara a i e a; svi ste jed o u Hrist u Isusu " Gal
.
Upravo je vatre a uvere ost u ovo adah ula Pavla da pro ese hria sku poruku e sa o po
gradovima Palestine - esti a poput sa og Da aska, A tiohije, pa ak i Jerusali a
ve i do ajudalje ijih krajeva sveta koji u je io poz at. i ei to pokazao je jed u udes u
vitalnost, a kro z svoje brojne poslanice ostavio je i neprocenjivu zbirku snimaka to - ga kako je to
izgledalo iti hria i iro ri skog sveta . veka. To ije ilo jed ostav o, ak i za apostole, pa su
Pa - vlova duga putova ja sigur o ila fiziki is rpljujua i veoma opasna. No , Pavle je bio
eustraiv, jer je od tre utka svog preo rae ja io potpu o u ee da ije io sa u svoji
podvizima, jer je Hristos , sa kojim se susreo na putu za Da - ask, iveo u je u i davao u s agu za
ovo delo. Pavlova po - ziva ja a svoj rad u utar judaiz a prikazuju ga kao fa ati- nog vernika, a od
ovog tre utka je sva jegova e ergija ila preus ere a ka slue ju Hristu . Piui ve pred kraj svog
ivota, sa je to ovako rekao: Ja sve s atra kao tetu z og sveprevazilazee vred osti spoz aje
Hrist a Isusa , Gospoda mog" (Fi l 3 8) .
Pavle nije zaboravio prvobitni cilj s kojim je krenuo u Damask da poseti jevrejske sinagoge u tom
gradu. Oti - ao je pravo jevrejskoj zajed i i u kojoj se jegov dolazak, ez su je, oekivao. Ali ,
jegova poruka ije ila poruka koju su oekivali da uju, jer, u esto da osudi hria sku veru, o ju
je objavio kao svoju i obznanio svoju novu odanost Isus u Me - siji (Dap 9 20-25) . U Gal 1 17 Pavle
po ie kratku posetu e-
380
stu koje aziva Ara ijo " verovat o je u pita ju eka o last u lizi i Da aska , pre ego to se
vratio u Damask na tri godine. Iako Luka to nigde ne pominje, to nije u neskladu sa prio iz Dela gde
se avodi da je u Da asku ostao ogo da a"
. Moga o se povui u Ara iju " od ah po
susretu sa A a ije , ili je, oda, otiao ta o poto je iz eo ekoliko uvodnih pouka u
sinagogama.
Na kraju je Pavle osetio da vie e oe ostati u Da asku. I verske i ivil e vlasti elele su da ga se
otara- se , pa su ga jegovi prijatelji taj o spustili preko gradskih zidi a u jed oj koari i Dap
-25
; 2Ko r 11 32-33) .
Pavle
jerusalimski
hria i
- Tad a je Pavle posetio Jerusalim. Verovatno je to ona poseta koju opisuje u Gal 1 18-24. Ne
iz e auje to je je - gov dolazak prestraio ue ike u Jerusali u, sve dok i Var- nava, jedan od
voa ta o je rkve, ije ispriao o Pavlovo preo rae ju i svedoe ju vere u Da asku Dap 9 2630) . Po - sle ovoga Pavle je iziao i svoju ovu poruku s takvo s elo- u pro osio Jerusali o da
su ga apostoli, iz straha za e- govu bezbednost, poslali u Kesariju, a odatle se vratio svome prvom
domu, u Tars . Pavle je kasnije objasnio da je njegov glavni motiv za posetu Jerusalimu u to vreme bio
susret sa Petrom, sa kojim je ostao petnaest dana. Upoznao se tada i sa Jakovom, Isusovim bratom,
ada e i sa jo
ogo drugih hri- a a, a
oge od rkava u to kraju z ale su ga sa o po ugledu (Gal 1 18-24) . Narednih jedanaest godina proveo je u Kili- kiji i Siriji, verovat o jo epoz at
mnogima od prvih vernika u Jerusalimu i njegovoj okolini.
Pre d a su hria i u Jerusali u opravda o ogli za oraviti a Pavla, Var ava ije, pa kada se aao
poslom u poseti crkvi u Antiohiji u rimskoj provinciji Siriji, poslao je po Pavla, da ga dovedu iz Tars a
da mu pomogne (Da p 11 19-26) . Pavle i Varnava radili su zajedno oko godinu dana u crkvi u
Antiohiji, kada je onde prispeo prorok iz Jerusalima po imenu Aga v i objavio kako predstoji velika
glad, koja e tet o uti ati a lagosta je hria a u Jerusali u Dap
381
A tiohija a re i Oro tu ila je trei grad po velii i u Ri - skom carstvu. Bila je prestonica rimske
provincije Sirije i vaa trgovaki ie tar. Crkva u A tiohiji je rzo rasla i ila jaka. Da as se ovaj grad
zove Antakja i nalazi u
jugoisto oj
Turskoj.
27. Preovlaujue ejevrejska rkva u A tiohiji odluila je da poalje po o svojoj rai po veri i
izabrala Var avu i Pavla da li o od esu po o. Luki a povest ovu posetu Jeru- sali u s eta u .
godi u, kada su se progo i hria a u Je- rusali u, koje je . g. otpoeo Iro d Agripa II, jo astavljali. Verovatno se na ovu posetu Pavle osvrnu o u Gal 2 2;
otkrive je" o ko e govori verovat o je ilo Agavov o proro - tvo o gladi. Pavle je dodao i
o avete je da je toko ove po - sete rkve e voe video sa o taj o, to je lako razu eti ako se sve
zbilo u vreme progona.
Pavle
ez a o i
Pavlov li i opis ovih dogaaja jas o pokazuje da je taj egov susret sa poglavari a jerusali ske
crkve odigrao
382
klju u ulogu u asta ku egove slu e, jer su to priliko prvi apostoli pokazali svoju spre ost da
egovu isiju e- z a o i a priz aju kao valja o iree hria ske poruke Gal -10). Ov o je bilo
va o pitae za ra u Crkvu.
Neki Jevreji, uglav o o i iz rasejaa i fariseji iz li eral ije Hilelove kole, pokazali su z at u
isio arsku rev ost u prido ijau preo rae ika za judaiza . Ali , od ihovih preo rae ika
zahtevalo se da se pokoravaju tradici- onalnom zakonu u celosti, kako u obrednom tako i u moralnom
pogledu. Pre da je postojala ogu ost da uestvuju a jevrejsko
ogoslue ju kao
ogo ojaljivi', ez preuzi a ja elo- kupnog tereta jevrejskog )ako a kako je to i io Kor elije ,
e tral i zahtev postavlje pred o e koji su traili potpu i prije u jevrejsku versku zajed i u io je
o red o reza ja za ukar e. Crkve e voe u Jerusali u, koji su svi ili aktiv- ni jevrejski vernici i na
sebe verovatno gledali kao na refor- matorski pokret unutar judaizma, pre nego kao na zasebnu veru, prirod o su prihvatali, zdravo za gotovo , da i svaki ez a oa koji eli postati hria i ajpre
morao postati Jevreji , i to o rezae .
Petrov o iskustvo sa Kor elije u edilo ih je da je ogue da se ez a oa preo rati i pri i silu
Svetog Duha (Dap 10 1 , ali kada su Pavle i Var ava otpoeli i- siju eu ez a o i a u
Antiohiji, ona je otvorila i potpu- o drugaija pitaa. Ka o prvo, Kornelije je bio pristalica judaizma i,
pre da je io ogo ojaljivi" a e i potpu i pro- zelit, egov sluaj je sa i ti
io u ekoliko
drugaiji od sluaja preo rae ika koji isu odra ije i ali veze sa jevrejsko duhov ou. Pored
toga, izgleda da nije ilo ireg hri- a skog pokreta poveza og sa Kor elije u vre e Petrov e
posete, dok je u Antiohiji oformljena crkva nejevrejskih ver- ika. Jerusali ske voe ile su spre e
da priz aju Pavlu i Var avi uee u poduhvatu koji zavreuje pohvalu, ali su od - bile da prime na
sebe ikakvu odgovornost za to.
Kada je, posle toga, Petar posetio A tiohiju, isprva je sledio o iaj koji je usta ovio Pavle i o edovao
sa neznabo- aki preo rae i i a. Petar je i ra ije veerao u do u Kor elijevo , ali to uglav o
ije io prihvatljiv o iaj za jed og ortodoks og jevrejskog ver ika. Kada su ae li eral i
383
hria i prispeli u A tiohiju iz Judeje, lako su u edili Pe - tra da se vie tako e po aa, a pridruio u
se i Varnava. Ta nedoslednost izazvala je Pavlovu otru osudu i oigled a apetost koja proi a ovu
epizodu prua prvi pri er o oga to e uiti Pavla toko itave egove slu e . Iak o je z ao da je
egova pose a isija ila a ee a ez a o i a, Pavle ikada ije ogao da za oravi svoj arod.
Bio je po osa to se rodio u utar jevrejske verske zajed i e i epresta o a- glaavao pred osti
koje je ti e stekao. Ipak, u sr u je verovao da verske voe jegovog aroda gree to e priz aju Isus
a za Mesiju. To je tako stras o oseao da je u Ri
otiao tako daleko da izjavi: ele o ih da ja
sa
ude odlue od Hri - sta za svoj narod, moje srodnike po telu". Ipak se nikada nije
K o s u bil i proroci ?
Kada je Pavle davao savete hria i a u Kori tu o korie ju darova Duha u utar jihove rkve,
posavetovao ih je da zaele sve darove koji su se javili eu ji a, a aroito dar
prorotva" Ko r
-5; 12 4. t a je ilo to prorotvo, koje se e po i je sa o u Prvoj
posla i i Kori a i a, ve se javlja i kroz itavu k jigu Dela?
Jasno je da je u ra oj Crkvi postojala jed a va a skupi a ljudi i e a poz atih kao proro i. O i se
redovno nabrajaju odmah za apostolima (1Ko r 12 28-29 ; Ef 2 20 ; 3 5; 4 11), dok se zadaci
eva elista, pastira i uitelja, koji a su poto ji hria i davali veliku prednost, redovno postavljaju
posle proroka, porea i po z aaju Ko r
-29 ; Ef 4 11; Dap 13 1; Rim 12 6-8) .
Ovi proro i ili su, izgleda, ljudi sa aroito liski pristupo Boijoj volji, to i je o oguavalo e
sa o da predvide odree e spe ifi e dogaaje u udu osti kao Agav , Dap
;
-11; vidi i
Ot k 22 6) nego i da objavljuju ostale autoritativne smernice u situacijama koje su nastajale u crkvi. U
Dap 13 1-4 proroci crkve u Antiohiji, nadahnuti Svetim Duhom, dali su uputstvo da Pavla i Varnavu
tre a izdvojiti... radi dela a koje sa ih pozvao", dok su etiri keri eva eliste Filipa redov o
delale kao proroci u crkvi u Kesariji (Dap 21 8-9) . Prorokovanje je imalo udela i u naimenovanju
Timoteja (1Tim 1 18; 4 14) , dok su se u drugi prilika a proro i ogli zatei kako osuuju le jive
hria e ili odre o e ija je vera ila ugroe a vidi, a pri er, Dap
; Kor
.
384
sasvi po irio sa ero do koje e pita je ez a oa a koji su postajali hria i podeliti Crkvu .
Kada je Pavle poeo da ostvaruje uslove svog poziva, pozivajui ez a o e da slede Isusa, bez
raz atra ja duge istorije verske tradi ije u koju su stupali, delovalo je kao da e se svakoga asa
usamljeni gro- ovi esloge koji su se prvi put zauli u A tiohiji pretvori- Ti u pravi prasak grmljavine.
Uz te prakti e aktiv osti u utar hria ske zajed i e, proro i su i ali i jeda vaa teoloki zadatak.
Prva Kori a i a
izjed aava prorokova je sa razu eva je svih taj i i sveg z a ja", dok Ef 3
5- ukazuje a to da je tre alo da roro i odigraju pose u ulogu u tu ae ju ai a a koji i
sz a o i ogli iti ukljue i u zajed i u Boijeg aroda, koja sioje poetke i a u starozavet i
vre e i a. Meuti , proro i su ogli i pogreiti, pa je Pavle dosta aglaavao potre u za paljivi
ispitiva je prorokih izjava uz po o jo jed og dara, dara rasuiva ja", a os ovu koga se oglo
razaznati istinito od msistinitoga (1Ko r 12 10).
Ipak, proroci su bili visoko cenjeni u crkvama movozavetnog perioda, kao blagodatno nadahnute
li osti koje su raspolagale pose i uvidi a u hria sku poruku i kroz koje je >pija volja ogla
postati poznata Crkvi.
385
t a s e dogodil o posl e Pavlovo g preo rae ja ?
Opisujui ta se dogodilo posle Pavlovog preo rae ja a putu za Da ask, osla jali s o se a
o avete ja iz Dela i Pavlove Posla i e Galati a, a ko i ova je ova dva izvora iz ese a je teorija
da je redosled tih dogaa ja sledei:
Pavlovo preo rae je Da p
-19; 22 6-16; 26 9-18; Gal 1
11-17)
Kratak boravak u Damasku (Dap 9 19b)
Poseta Ara iji" Gal
Rad u Da asku oko tri godi e Gal
Pavlova prva poseta Jerusali u posle preo rae ja Dap
Pavlov boravak u Tars u (Dap 9 30; 11 25; Gal 1 21)
Var ava se pridruuje hria sko
Pavle se pridruuje Var avi u A tiohiji Dap
-18)
Pavle i Var ava poseuju Jerusali

godi a posle Pavlovog preo rae ja Dap
oda i Dap
pokretu
-22)
-30; Gal 1 18-20)
eu ez a o i a u A tiohiji Dap
-24)
-24)
osei po o za ta o ju rkvu z og gladi, etr aest

-30; 12 25; Gal 2 1-10).
Ov o tu ae je je svakako opteprihvae o i postoji sa o jeda

vremenske odrednipe koje daju
ogui ai da se shvate raz e
. I ar<
.ntiohija^.
I
1
-I
|
I
l
1
Dela, s jedne strane, i sam Pavle, sa druge. Vodi se velika rasprava

to e da li se opis Pavlovog ko takta sa apostoli a u Jerusali u, koji daje o li o,
sa Luki o prio u Deli a.
oe po iriti
Na osnovu Gal 2 1- oigled o je da je Pavle a posetu koju tu opisuje gledao kao na apsolutno
suti sku za itavu jegovu slu u eu ez a o i a. U pokuaju da ovo po iri o sa Deli a,
prirod o e o potraiti jeda opis posete koja je i ala istu vrstu dalekose og z aaja za Pavlovu
slu u eu ez a o i a, a prilika koja se i i kao ajpodes ija spra ovih zahteva opisa a je u
Dap 15 1- . Ov a prigoda esto aziva a kao sa or u Jerusali u" kada su se Pavle i Var ava, poslati
u Jerusali kao zva i i izasla i i rkve u A tiohiji, susreli a ekoj vrsti zva i e sednice sa ostalim
apostoli a i rkve i voa a u pokuaju da jed o zasvagda odlue ta e se traiti od hria a
ejevreja u pogledu jevrejskog )ako a. Pre a to e, tradi io al o sta ovite s atralo je Dap
-29
opisom istog susreta koji Pavle opisuje u Gal
2 1-
. Ovakvo poistoveiva je stvara dve velike potekoe.
o i
da
Prema Dap 15 1- , rezultat ove posete ila je podro a i dalekose a ras rava upravo o
pita ji a koji a se Pavle avio piui Galati a, ai e, pita je statusa ejevrejskih hria a:
li od jih tre a oekivati ili traiti da se pridravaju Tore ili e, i, ako tre a, da li tre a da se )ako a
pridravaju u potpu osti ili sa o ekih jegovih aspekata. Dap
elee pojedi osti
sporazu a do koga je sa or doao uz saglas ost Var ave i Pavla, a koji su oigled o prihvatili svi
ues i i kao os ovu priklad u za prije

ez a oa a u hria sku Crkvu. Ipak, u Gal -10, Pavle ne
po i je ikakav dogovor te vrste, iako i o io od suti ske va osti za od ra u jegovog stava. U
Gal 2 6 on sa ouvere o o javljuje da u jerusali ske rkve e voe isu ita dodali", to je dosta
drugaija pria od o e iz Dap
- , gde su o i upor o astojali da se o
ora drati istih pri ipa
kao i svi ostali, sa i e se o oigled o sloio.
Ak o Dap 15 1-
govori o isto
dogaaju o ko e i Gal
, tu je i druga istorijska protivre ost iz eu ova dva opisa. Iz eu Pavlovog preo rae ja i
posete saboru Dela govore i o dve
Pavlova kreta ja u periodu od jegovog preo rae ja do Jerusali skog sabora.
386
;'
I
I*
I
//
II
1|1,
1|U
KesarijgD 1
U jerusalim JUDCL
Damask
ranije posete Jerusalimu (Dap 9 26; 11 30; 12 25), dok Pavle pominje samo jednu (Gal 1 18). Doslovno
je eza islivo da je Pavle ogao apraviti takvu greku, jer itava jegova rasprava u Posla i i
Galatima zavisi u pogledu svoje valjanosti od pretpostavke da je opisao svaki pojedini susret koji je
ikada i ao sa jerusali ski voa a. Da je izostavio i jeda od jih a aroito tako z aaja
podrilo bi sve za ta se zalagao. Pre a to e, ilo i eophod o pretpostaviti da je Luka pogreio u
svojoj prii u Deli a, ilo
387
Sabor iz Dap 15 1io je, izgleda, polujav i, a svakako a i i dogaaj u ko e su

uestvovali apostoli, starei e i ela rkva" Dap
. U Posla i i Galati a, euti , Pavle
pose o aglaava da se po e uti sasta ak odrao taj o Gal
i sa o se Jakov, Kifa Petar i
Jovan pominju po imenu s tim u vezi (Gal 2 9).
Isho d sastanka iz Dap 15 1ila je odluka Apostolska odluka" kojo se ez a oaki

preo rae i i a doputalo da osta u eo reza i, uz istovre e o astoja je da tre a da se
pridravaju izves ih tradi io al ih o iaja o ishra i, to i Jevreji a olakali da o eduju zajed o sa
njima (Dap 15 28-29). Isho d sastanka opisanog u Poslanici Galatima, s druge strane, bilo je
zajed iko priz a je Pavla i Var ave kao apostola ez a oa a, i Petra i ostalih kao apostola Jevreja
(Gal 2 9- , ez ikakvog po e a sloe osti od osa iz eu ovih dveju skupi a u utar Crkve.
A tiohijska rkva poslala je Pavla i Var avu sa prilogo za po o hria i a u Jerusali u. )a ovo
ra oviza tijsko zda je u A tiohiji vrdilo se da predstavlja prvu zgradu jed e
hria ske
crkve.
opisujui isti dogaaj dva puta, ilo iz pukog epoz ava ja o oga to se zaista dogodilo.
Pore d ovih potekoa u poree ju Dap

-29 sa Gal 2 1- , jo ekoliko detalja takoe se ogu
protu aiti kao da agovetavaju alter ativ u ogu ost da, u stvari, ova dva prikaza e opisuju isti
dogaaj.
U Dap 15 2 Pavla i Varnavu je crkva u Antiohiji
odredila da odu u Jerusali i sasta u se sa apostoli a i starei a a". U Posla i i Galati a,

euti , Pavle se sasvi spe ifi o slui drugaiji rei a, govorei da je otiao po otkrive ju"
(Gal 2 2).
388
S o ziro
a ove razlike iz eu Dap
-29 i Gal 2 1- , i i se da je olje pretpostaviti da Gal
elei iste dogaaje kao i Dap
- i
. Bar etiri i io a idu u prilog ovoj tezi.
Tvrd ja da je Pavle otiao u Jerusali

ukae a Agavovo prorotvo
po otkrive ju" Gal
ila i priroda
ai da se
0 gladi, koje je bilo i neposredni povod za posetu Jerusalimu opisanu u Dap 11 28.
Gal
agovetava da je taj sasta ak sa voa a rkve io
tajni, a Dela glad datuju za vreme, ili malo posle, progo a Iroda Agripe II, to i lako oglo da o jas i
potre u za takvo taj ovitou. Odsustv o Jakova i drugih hria skih voa sa sasta ka koji se
po i je u Dap
, a koji se odrao toko ove posete, takoe je dosled o ovakvoj reko struk iji.
Gal
oe se prevesti i tako da glasi: Jedi o to su a traili jeste da se sea o
siro a ih, a ja sa zapravo i istakao da upravo to i i i ." Ovako shvae o, Pavle je oda
direkt o aludirao a eku takvu posetu kakvu elei Dap
, kada je od eo po o za glad
jerusali ski hria i a.
Poto je Pavle oigled o a eravao da prepria sve posete koje je ui io Jerusali u, od

vre e a svog preo rae ja do tre utka kada je to pisao, i, ako se Dap
-30 odnosi na isti
dogaaj kao Gal -10, to onda prua jed ostav o o ja je je jegove ut je o odred a a
Apostolske odluke Apostolski sa or jo ije io odra .
Pre a ovakvo tu ae ju, Pavlova Posla i a Galati a orala je iti apisa a egde iz eu
dogaaja iz Dap
i Dap
-29, iako ovo za uzvrat otvara druga va a pita ja o datu u
Posla i s Galati a, o e u e iti rei u sledee poglavlju.
389
PO
CELOM SVETU
Nedug o po povratku iz Jerusalima u Antiohiju, Pa - vle i Var ava uli su u ovu fazu svog rada, udui
da je ta- oa ejevrejska rkva, sledei uputstva svojih proroka, iz - dvojila ovu dvojicu prijatelja i
poslala ih na njihovo prvo pravo misionarsko putovanje (Dap 13 1-3).
Od
Lntiohije
do
Kipra
Kada su apustili A tiohiju, prvo su otili a Ki - par, koji ee Var avi a do ovi a. Kro z priu o
Pavlovom susretu sa rimskim prokonzulom, Sergijem Pavlom*, u kipar- skoj prestonici Pafosu, Luka
uvodi jed u od e tral ih te a k jige Dela, od os o topli prije
a koji je Pavlova poruka aila
eu predstav i i a Ri skog arstva (Dap 13 6. ) aaj o je i to da od ovog tre utka Luka
prestaje da koristi u svom tekstu JevreJsko ime Sau l i nadalje ga oslovljava iskljuivo egovi
rimskim imenom - Pavle. Ovaj tekst uvodi i jo jed u te u kroz o lije Eli e, ili Bar-Isusa , jednog
heleni- stikog vraa koji je pokuao da osujeti Pavlove apore da u edi Sergija Pavla u isti itost svoje
poruke o Isusu . Ka o to eva elja opisuju da se Isus suprotstavlja sila a alter a- tivne duhovnosti,
tako se i Pavle kroz itavu k jigu Dela su - oava sa isti izazovo .
* Sergius Paulus - Prim. prev.

** Savle - Pri.m. Prev.
*** Varisus kod nas - Prim. prev. 390
Posl e poetka koji je o eavao, Pavle i Var ava a- pustili su Kipar i otplovili do ju e o ale Male
Azije , a ati preli pla i e i zali u Pisidiju, gde su dospeli do jo jed og grada koji se zvao A tiohija
(Dap 13 13-14). Odatle su napredovali ka istoku do oblasti Likaonije, dela rimske provincije Galatije,
te su se , posle uspe og isio arskog rada u ekoliko gradova te oblasti, otprilike istim putem,
vratili u A tiohiju u Siriji, sa o to ovog puta isu po ovo posetili Kipar Dap
-28) . U svakom od
gradova apostoli su svoj rad otpoi jali povezujui se sa jevrejsko si agogo . Vsrovat o su islili
da e u takvoj sredi i ajpre susresti o u vrstu ez a oakih ogo ojaljivih" koja e iti
najotvore- ija za jihovu poruku. U povratku su Pavle i Var ava po ovo posetili sva ova hria ska
sabranja koja su osnovali, hra- rei ih u jihovoj ovoj veri i po aui jihovi voa a da shvate
ta i se od ih oglo zahtevati Dap
-23) .
U toku ovog putova ja Pavle se, izgleda, raz oleo, jer piui Galati a po i je o olje je od koga je
zadobio odbojan izgled u trenutku kada im je pisao (Gal 4 13-15). Pominje, takoe, a drugom
estu, da je patio od tr a u telu" to je o- gla biti ista boljka (2Ko r 12 7) . Prema opisu u Poslanici
Galati a. to je verovat o ila eka vrsta o og o oljea.
Pavlova i Varnavina prva stanica na Kipru bila )s u Salamini. Propoved su otpoeli u si agogi. pre a
strategiji koju su pri e jivali i drugde. Ruevi e a sli i predstavljaju ostatke gimnaziona.
391
Prve
ne]evre]ske
crkve
Isho d Pavlove posete ovi gradovi a io je taj da su

ogi ez a o i poverovali u Isus a Hrista .
Osi m jevrejskih prozelita i ogo ojaljivih, ilo je tu i
ogo drugih koji prethod o isu i ali
ikakve veze sa judaiz o . Pavle je poeo da shvata koliko je pote ijala ilo u o javljivau
eva elja ez a oaki
arodi a i z aaj svog poziva u to - me. Nzegova iskustva sa ovog
putovaa u edila su ga i u to da ez a oake ver ike tre a pri ati u hria sku zajed i u a
os ovu ihove vere u Hrist a i ez ikakve dalje o aveze da se o rezuju ili pridravaju drugih uslova
proisteklih iz jevrejskog Zako a. Jed o od prvih Pavlovih otkria posle jegovog li og preo raea
bilo je to novo shvatanje Isus a Hrista , koje mu je pomoglo da uspostavi nov odnos sa drugim
ljudi a, ukljuujui i o e a koje je ra ije, oda , gledao s
Sredozemno more
Pavlovo irvo misionarsko
putovanje
visi e. Na isti je ai sada shvatio da u je, pre da je a- stavio da potuje svoju praksu jevrejskog
ver ika, zajed ika vera u Isusa o oguila da stupi a ov ivo s isle og od o- sa sa ez a o i a
svih vrsta. Ov o je Pavle i oekivao sledei svoje iskustvo sa puta za Da ask, jer u je tada jas o ree o da tre a da odigra zaista pose u ulogu u ire ju hria ske poruke iro itavog Ri skog
arstva. Kada su se o i Var ava vratili u A tiohiju sirijsku, ta o ja rkva ih je doekala
do rodoli o i sloila se sa jihovo stra- tegijo
eposred og prua ja eva elja ez a oaki
narodi a, te proslavila jihov uspeh u eva eliza iji sta ov ika juga Male Azije.
Judaizatori
Meuti , ova sre a situa ija ije potrajala dugo. Izaslanici drugih crkava uskoro su pristigli u
A tiohiju sa sasvi drugaiji stavo . t o je ilo jo gore iz Pavlovog ugla gleda ja, o i su posetili i
ovu skupi u hria a koju su o i Var ava upravo os ovali toko svog prvog isio arskog
putovanja (Gal 2 11. Nzihov dolazak stvorio je z rku eu ovi hria i a, udui da su i
rekli kako im je Pavle
392
saoptio vrlo akav prikaz hria ske poruke. Pre a Pa - vlu, ako su ez a o i eleli da prihvate
Hristov e tvrde u svoji ivoti a, stekli i o Svetog Duha, koja i delovala u utar jih da ive
ivoto koji je Bogu ugoda . M ogi drugi ko zervativ iji hria i a ova ideja delovala je o gohul o. GBihovo shvata je ilo je da se Boija volja otkrila u staro Savez u i, da i eki ovek
postao delo zajed i e Boijeg aroda, tre a da se o ree i pridrava
ogih drugih propisa. Kak o
je onda Pavle mogao tvrditi da su ovi ne- z a o i pravi hria i kada ikada isu i raz otrili sve
posledi e starijeg Boijeg otkrivea? Kako se usudio da na- govesti da se prihvatljiva merila
hria skog orala ogu doseg uti ikako drugaije do riljivi potova je svih propisa izloe ih
u Tori?
Nov i preo rae i i zapali su u po et ju z o g ovakvog ue ja. Sve to su o i z ali ilo je to da su
prihvatili poruku koju i je Pavle o javio i da se ihov doivljaj Hri - sta poklapao sa o i to se
dogodilo Pavlu na putu za Da - ask, te da ogu oekivati da i Sveti Du h podari s agu da ive a
ai koji i io Bogu ugoda . Vei a ih ikada isu ili sled e i i judaiz a iti su z ali ita o to e
ta pie u Staro zavetu. Pavle i
ije dao ikakav agovetaj da je potre o da to saz aju kako i ih
Bog prihvatio.
393
Kada su ovi ovi hria i otpoeli da itaju Stari zavet po saveti a judaista koji su posetili ihove
crkve, su - oili su se sa
otvo pravila i propisa, od kojih su
ogi delovali eva o za real ost
ivota u jed o prose o hele istiko gradu i koje isu ili sklo i da ispotuju, a- kar bilo i
eophod o da to ui e radi svog spase ja. Neki od jih odluili su da ai e odvaa pokuaj i
otpoeli da po - tuju a at, a ogue i izves e druge tradi io al e praz ike Gal -11) . Neki su
poeli ak oz ilj o da raz iljaju i o o reza ju, kako i ispu ili sve zahteve starog Saveza (Gal 5 2-12)
. No , daleko roj ija vei a jih ije aprosto z ala ta da i i.
U to tre utku su vesti o to e stigle do Pavla i o se razljutio z og o oga to je uo. Nije u ilo
zgodno da po- ovo poseti ove ove preo rae ike a u to vre e, pa je u tre utku uz ue ja
odluio da i
ora apisati pis o. To pismo nama je poznato pod imenom Poslanica Galatima.
Pavle
pisac
poslanica
Kad a je Pavle pisao pis a hria i a o koji a se starao, prirod o je sledio uo iaje i stil tog
vremena. Jedno staro pis o o i o je i alo ae-vie isti o raza , pa Dap
23 26- sadri tipia pri er jed og takvog pis a u o liku poruke koju Klaudije Lisija alje Feliksu u
vreme kada Pa - vlu treba da se sudi. Pavle je uvek preuzimao istu strukturu u poslanicama koje je
pisao crkvama.
)a razliku od oder og pis a, jed o staro pis o uvek je otpoi jalo i e o
dolo i e oso e kojoj je upue o. Pavle se dosled o toga pridravao.
sastavljaa i tek tada i
)ati je sledio pozdrav, o i o u vidu jed e rei. Pavle je esto proirivao ovaj pozdrav kako
i ukljuio tradi io al i jevrejski pozdrav $ka ot ir" ovo e hri- a sko pozdravu
lagodat" a grko vrlo sli o uo i - aje o svakod ev o pozdravu .
Tre i deo jed og grkog pis a io je utiv izraz zahvalnosti za dobr o zdravlje osobe kojoj se
upuuje. Pavle je
394
i ovo o i o proirivao u ael o zahvaljivae Bogu za sve to je vred o hvale kod jegovih itala a.
Potom je sledio glavni deo pisma. U Pavlovim pi- s i a o se esto delio a dva dela:
doktri al o ue je po - ekad u vidu odgovora a pita ja jegovih itala a , za koji
i sledili saveti
o raz i aspekti a hria skog ivota.
Li e ovosti i pozdravi dolazili su zati . U Pavlovo sluaju ee su to ile vesti o rkva a i

istaknu- tim pojedincima u njima, mada je povremeno moglo biti i vesti o samom Pavlu.
esto i se u Pavlovi posla i a a ala i ree- nica podstreka ili blagoslova ispisana
jegovo ruko , kao z ak gara ije isti itosti apisa og i li e prirode datog pis a.
Ko a o, stara pis a esto su se zavravala jed - o jedi o reju otpozdrava, to je Pavle

gotovo uvek pro - irivao u sveo uhvat iji izraz lagosiljaa i olitve za svoje itao e.
Pavle
pie
crkvama
Galatije
Leti ia pogled a Posla i u Galati a otkriva kako je po o Pavle sledio ovaj o raza , ak i kada je
pisao tako hit o pis o. Otpoe o je avoe je svog i e a, Pavle apostol", i svo e pis u
pridruio i svi o i iz Boije porodice koji su sa mnom". Zatim je imenovao ljude kojima je pisao, u
ovo sluaju skupi u rkava rkva a u Galatiji". Sledi pozdrav, lagodat... i ir", koji se
proiruje u kratku ree i u pohvale Bogu
-5).
Tre a pri etiti i jed o izuzet o z aaj o izostavlja- nje. Nigde u Poslanici Galatima Pavle ne
zahvaljuje za du - hov o sta je svojih itala a. Nije i ilo iega a e u i ov - de trebalo da bude
zahvala : o i isu ili hria i dovolj o dugo da i Pavle ogao da se pozove a hvale vred a dela
koja su ui ili u prolosti kao to je to ui io, a pri er, u Po- slanici Filipljanima 1 3-11), a i njihovo
stae u tre utku u ko je pisao svakako ije davalo Pavlu povoda za zahvaljiva je.
Posl e toga, sledi glavni deo pisma, podeljen, grubo gledano, na doktrinalni i teorijski deo (1 6 4 31)
i prakti-
Poslanic a i rasprav a u n>oj
Ov o je opis kostura pis a, ali ta je Pavle i e zaista rekao? Iak o Posla i a Galati a ije aroito
dugo i sloe o pis o , ije uvek i tako jed ostav o razu eti ta I avle isli. To je deli i o stoga
to je pisa o u ur i , usred u e raspre, a pod takvi okol osti a ljudi se e iz - raavaju a ai
kako i to i ae ui ili u eko
ir ije tre utku. No , sloe ost egovog izraza jed i delo je
uslo- lê a i sa o te o , jer Pavle je io a svo tere u kada je re o Staro zavetu, te je
mogao slobodno da ga citira, na- stojei da izloi dvostruko aelo slo ode i jed akosti u u- tar
hria ske zajed i e.
Pavlov o pis o o i o se deli a tri os ov a dela, udui da se redo
avi tri a, kako ih je s atrao,
la i za - mislima koje su predlagali judaistiki uitelji koji su pose - tili crkve u Galatiji.
A tiohija u Pisidiji, u da a joj de tral oj Turskoj, ila je ri ski grad sa izrae o

grko i
hele istiko
jevrejskom kulturom - upravo onakvo mesto kakva je Pavle birao da poseti. Akvadukt koji su nekada
nosili ovi lukovi snabdevao je
Antiohiju
vodom.
i opis hria skog ivota

- 6 10). Ov o pismo se ne zavrava ikakvi li i vesti a ili
pozdravi a, oda z og ur e u kojoj je Pavle pisao, ili zato to ije i ao vre e a za takve utivosti
prema ljudima koji su tako spremno zanema- rili egovo ue je. Ipak je, euti , u a io zaklju i
poziv svojo ruko , koji sadri za i ljivo o avete je da je jegov rukopis
ogo krup iji od
rukopisa njegovog sekretara koji je ispisao vei deo pis a - pri ed a koja, sluaj o, ide u prilog
pretpostavci da je Pavle verovatno bolovao od slabijeg vida (6 11- . Pavle je zati zakljuio svoje
pis o takoe o- litvo za svoje itao e, uveravajui ih da i je sila vea od jihove a
raspolaga ju: Blagodat Gospoda aega Isus a Hrista sa duho vai , rao i sestre, A i "
.
396
Odakl e j e Pavl e crpa o svo j autoritet ?
Prv o to su judaisti rekli ilo je da Pavle ije pravi apostol. Pot o ije jeda od prvo it e
dvanaestorice, piti su mu prvobitni apostoli u Jerusalimu poverili taj za - datak, on nije ni imao pravo
da izdaje ilo kakva uputstva ovi hria i a. )at o o i e tre a da o raaju pa ju a o o to i
je rekao. Pavlov odgovor na sve ovo nalazi se u 1 1 0 - 2 , gde odlu o tvrdi d a u ije potre o
ikakvo ovlae je iz Jerusali a ili ilo odakle, poto se li o susreo sa vaskrsli Hristo
a putu za
Da ask. Ne sa o da ije io ieg ra ga u od osu a ostale, ego se li e u li e susreo sa Isuso i
bio je u istoj situaciji kao Jakov, poglavar jerusali ske rkve, koji je doiveo iskustvo vrlo sli o
Pavlovo
Ko r
. Odatle je do io svoje pu o oje apostola (Gal 1 11-12) i, premda jeste
posetio Jerusalim u nekoliko prilika, nikada nije osetio potre u da do ije dozvolu prvo it ih ue ika
da nastavi svoj rad, niti su oni nagovestili kako bi mu bila potrebna takva dozvola (1 18 - 2 10) .
)apravo, ilo je sasvi suprot o, jer kada su videli da i je povere o eva elje za eo reza e [tj.
ez a o e], kao to je
Petr u povere o eva elje za o reza e [Jevreje].. . i kada su videli lagodat koja i je data [ oji
susretom sa vaskrslim Hristom] , Jakov i Kifa i Jovan.. . dali su meni i Varnavi desnice kao znak
zajed itva, da i tre a da ide o ez a o- i a, a o i o reza i a" Gal - . Poto j i dogaaji u
A tiohiji u edljivo su dokazali da Pavle i a koji ai ije io podree u od osu a Petra Kifu ,
koji je o i o s atra ajvei apostolo . Kada je Petar prestao da o edu - je sa nejevrejskim
hria i a sa o zato to su prispeli eki hria i iz Jerusali a, Pavle ije oklevao da u se suprotstavi u li e" Gal
. Pavle agovetava a i e a o dokaza o suprot o e da je Petar
prihvatio ukor koji u je izrekao to priliko , i e kae da je ovaj preut o priz ao Pavlov
apostolski autoritet.
Hria i i Stari zavet
Pot o se o rau ao sa zajedljivi

apado
a svoje li e preporuke, Pavle je produio, kratko se
pozivajui a li o iskustvo Galata, pre ego to je astavio sa drugi delo o la o ueu koje su
predlagali ovi judaistiki uljezi. O o to su z ali o Hrist u tre alo Je da i pokae da su do - bili Duha
Svetog o eleje isti skog hria i a, Ri
e zato to su se pokoravali starozavet o )ako u,
ve stoga to su i ali veru u Isusa (3 1-5) . Ov o je zatim preraslo u pravi napad na drugi deo njihovog
uea. U Jevrejski sveti spisi a o ea je esija skog arstva ilo je dato Avraa u i jegovi
potomcima (Pos t 17 7-8) , i to je bila osnova na kojoj su judaisti zasnovali svoju tvrdnju da svako ko
eli da ue u esija sko arstvo ajpre ora postati la Avraa ove poro - dice putem obrezanja i
traj e poslu osti starozavet o )a- konu (Pos t 17 9. Pavle je a ovu tvrdu odgovorio a tri
ai a, pozivajui se a sa Stari zavet.
- Istaka o je (3 6da se lagoslovi o ea i Avraa u od ose a sve koji veruju". Avraa je i ao
vere u Boga, i ta vera bila je osnova na kojoj ga je Bo g prihvatio (Pos t 12 1-4; vidi i Jevr 11 8-12, 17. Istovre e o , svi koji se oslanjaju na dela Zakona pod kletvom su" . Lzudsko iskustvo i Sveto
pis o dokazali su da, u praksi, ije ogue
398
opravdati se u Boiji
-
oi a pridrava je
Ali , ije li )ako
)ako a, jer je to ilo teko.
io Boije ajuzvie ije ot -
krivee, koje je prevazilo sve to u je prethodilo? Nije, kae Pavle. Pot o je Tora stupila a s agu
dugo posle Avra - a ovog vre e a, jo e se ikako ije oglo iz e iti o ea je koje u je Bog
eposred o dao. Nasledstvo" o ea o Avraa u e oe se stei i )ako o i o ea je
.
)ako i a drugaiju svrhu u Boiji pla ovi a.
Prvo , o je posluio da prikae greh kao prestup protiv Boije volje
; vidi i Ri
;
. Pr e
ego to je )ako predat, jedi o oral o uputstvo koje je ilo da- to ljudskom rodu io je zako
prirode" koji se izraavao po - sredstvo
jihove li e savesti. No , poto je )ako predat Mojseju,
ljudi su ogli da shvate ta zloi je je stvar o je - ste: protivlje je Boijoj volji.
Drugo, )ako je predat kako i io uitelj dok Hri - stos e doe, kako is o se opravdali vero "
. Pavle kae da su ljudi, dok su se trudili da stek u spase je sopstve- i
apori a drei se
Zakona, shvatili da je to zadatak koji je e ogue izvriti, pa je tako pripre lje put za ov i
Boijeg ilosra kroz Isusa Hrista.
- Pavle zatim nastavlja kako bi svoju raspravu priveo logi o zakljuku
- 4 7) . Starozavetni
)ako io je a s azi sa o dotle do k e doe poto stv o ko e je dato o eae"
, a poto je
ovo poto stvo " dolo u Isus u Hristu , to je e i ov o oz ailo kraj ere )ako a, jer e, o i a koji
veruju u njega, Hristo s podariti slobodu od Zako- na i njegovih zahteva. Pr e toga robovali su
stihijski duho- vima kosmosa" (izraz koji obuhvata i Zakon, ali se ne ograni- ava sa o a jega,
, ali sada su de a i asled i i o ea ja datog Avraa u
-7) .
Slobod a i legaliza m
Stavljajui se pod )ako i potujui tradi io al e jevrejske praz ike Galati su pokuali da po ite o o
to je Bog ve ui o za jih kroz Hrista . Pavle se plaio da je, ui e li to , sa o gu io vre e
isio arei eu ji a
Jevrejski
ili
hria ski
bronzani
peat vizantijskog
porekla,
koji
datira iz . ili . veka, i sadri tradiiio al e predstave: sed okraki
sve jak,
perasti list
palme i
Grozd groa.
8- . O ja javajui zato se upustio u ared u raspravu o tvrdi koju su takoe iz eli judaistiki
uitelji, koji su dali i dokaze a os ovu Svetog pis a" da ak i ez a oaki hria i tre a da se
dre Tore i o rezuju, Pavle je ihove razloge opovrgao a tri ai a.
Pavle se po ovo vratio preispitivau statusa )a- kona (4 21
. Jo jed o se pozvao a
priu o Avraa u, ovoga puta sluei se ei to se dogodilo Sari, slo od oj e i, koja je proterala
Agaru, robinju. Ov o je, rekao je, alegorija o ijeg poloaja koji i a do ra vest u Hrist u ad o i i
protiv o oga to se oe prepoz ati kao legaliza jevrejskog Zakona.
Pavle je odgovorio i na pitanja o obrezanju (5 2, razja javajui da, kako o to vidi,

obrezanje ni na je - da ai e predstavlja eku vred ost za hria e: jed o - stavno nema razlike
da li se hria i o rezuju ili e. Nji - hov poloaj pred Bogo
ora zavisiti e od takvih spolj ih
o eleja ve od vere delotvor e pute lju avi" (5 b) . U sluaju ljudi poput Galata, verovao je,
podvri se o rezau i zapravo predstavljalo odri ae od o oga to je Hristo s za jih ui io

svako sluaju, o reza je je o avezivalo ljude
.U
400
da potuju i sve ostalo to alae jevrejski Zakon (5 3) upravo o o to je Pavle od a io i to je

iskustvo pokazalo kao eizvodljivo. Slo oda koju je do eo Hristo s oigled o se pe oe uskladiti sa
jar o ropstva"
poveziva i sa o reza je i )ako o .
Posl e ovoga Pavle je raspravio pitanje hria - skog po aa ja

6 10). Pojedinost koja
je izdvajala Je- vreje od drugih ljudi starog sveta bila su njihova izuzetno visoka moralna merila,
proistekla iz po og osla ja ja a starozavet i )ako . Judaisti koji su o ili Galatiju tvrdili su da, ako
i hria i od a ili )ako , e i i ali ita pre a e u i uskladili svoje po aae, pa se e i i raz likovali od ostalih ljudi oko se e. Ov o pita je ilo je va o i ije ilo lako odgovoriti a jega.
i i se da je Pavle rekao galatski hria i a da e i , udu li verovali u Hrista , Sveti Du h dati
s age da ive kako je Isu s iveo. Na ovako eto ukazuje u
: Ja sa sa Hristo raspet a krstu,
pa e ivi vie ja ego Hristo s ivi u e i, a ivot koji sada ivi u telu ivi vero u Si a Boijeg,
koji me je zavoleo i sebe predao za me- pe." No , da li i to dalo rezultat? Pavle se, to se toga tie,
razrau ao sa optu a a judaista, dajui etiri va e izjave.
Prv o (5 13, slo od a u Hristu " e podrazu eva slo odu hria a da rade to god poele. To je
sloboda slu- e ja jed ih drugi a sa lju avlju i, kako je svrha Svetog Duha da u hria i a stvori
hristoliku li ost, ihova slo oda oigled o tre a da se projavljuje a ai e dosled e ovo e.
Drugo (5 16, pre da hria sko eva elje e pro- pisuje pojedi a e postupke, o i koji
pripadaju Hrist u Isu - su raspeli su telo sa strasti a i pouda a"
. To z ai da e ivot
hria i a odlikovati plodovi Duha. Hristov i zahtevi su daleko radikal iji od spolja a et utih etikih
propisa: sveukup a li ost hria i a tre a da se preo razi ti e to i se jegovi stavovi i po aae
promenili iznutra. Ist u ovu pouku dao je i Isus : )drav o drvo e oe do - eti lo plod, iti loe
drvo donosi dobar plod" (M t 7 18).
Tree (6 1- , hria i i tre alo da se uvaju da e S UuJU druge. Tre a da shvate da i sa i
nikada ne bi imali moralne snage da ispravno postupaju bez sile Svetog Duha. Do
401
ere do koJe i aJu eku du ost, ta du ost Je da ispu javaJu Hristo v zako ", osei re e a
jeda drugoga"
, a to se dosta razlikuje od pridrava ja ogra ie og roja sa ra ih i spolja
nametnutih pravila i propisa.
etvrto
, Pavle upuuje jo jeda , posled ji poziv svoji itao i a, koji o uhvata jo dve
stvari protiv svojih protiv ika, za koji a slede dve izjave koje ovo dovode u stae rav otee, a
zas ivaju se a jegovo li o verova ju i praksi.
GBegovi protivnici, uprkos svojim visokim pretenzija a, zapravo su duhov o praz i

se telo po-
, i ele da
K o s u bil i Galati ?
U raspravi o redosledu dogaaja koji su usledili posle Pavlovog preo rae ja iz eta je hipoteza da se
Posla i a Galati a oe datovati u, otprilike, . godi u, sa o alo pre Pavlove i Var avi e posete
Jerusalimu radi Apostolskog sa ora. Ve iz ete tvrd je pruaju do re razloge koji idu u prilog
ovakvo datova ju pa, ako su ta i, Posla i a Galati a ila i prva posla i a koju je Pavle ikada
apisao, a verovat o, sa i ti , i prva k jiga Novoga zaveta ikada apisa a. No , to to je ree o do
sada ije potpu a pria.
Adresujui posla i u Pavle kae da pie rkva a Galatije"
, a kas ije svoje itao e aziva
Galati a
. Po e aroda koji se ogu azvati Galati a" ajprirod ije i agovestio da je u
pitanju keltski narod tog i e a koji je iveo u o lasti A kare u da a joj Turskoj i svoje i e podario
jed o ta o je staro kraljevstvu. No , ako to jesu ljudi a koje se ovo od osi, o da Dela
ukazuju a to da ih Pavle ije posetio sve do svog drugog ili treeg isio arskog putovanja (Dap 16 6;
, to z ai da i
ije ogao i pisati pre . godi e. Tvrdilo se i da i, stoga to Pavlovo ue je
iz Posla i e Galati a veo a lii a o o to o kae u Posla i i Ri lja i a, a koja je svakako apisa a
pred kraj jegovog treeg isio arskog putova ja, vie s isla i alo pretpostaviti da je ova posla i a
apisa a za ljude sever e Galatije, i to egde iz eu
56.
. i . godi e. Nau i i su, zapravo, slo i u dava ju pred osti ovo kas ije datu u, pa je
ilje je koje s o i ovde iz eli ilje je a ji e, iako i ilje je koje su o i zastupali, i jo
zastupaju, prihvataju eki veo a istak uti au i i.
402
kau lepi", a upravo to je Pavle osudio u prethod o delu svo - je rasprave

, K o seje u svoju plot
od ploti e eti pogi- ao" . O i su i edosled i, ak i u od osu a sopstve o polazite. Iako
aglaavaju z aaj spoljaeg o eleja, o reza ja, isu volj i da prihvate duhov u dis ipli u koju
podrazu eva pridrava je starozavet og )ako a.
Pavlo je upravljalo u ee je da je o o to u je ot - krio vaskrsli Hristo s imalo vrhovni autoritet,
pa je tako i zakljuio, potvrujui da jedi i stvar i razlog da se eko po - hvali pred Bogo m mora biti
sa o hria i raspet za svet Hristovi krsto . Govoriti o krstu u . veku z ailo je sa o
Ser Vilija Re zi io je prvi z aaj iji au ik koji je zastupao ovo sta ovite. Poetko
. veka o
je sproveo is rp a arheoloka istraiva ja upravo u ti o lasti a Male Azije o koji a ovde
govorimo, tokom kojih je otkrio da je rimska provincija Galatija obuhvatala ne samo staro kraljevstvo
Galata na severu Male Azije
psgo i ju u o last Likao ije ju a Galatija" , u kojoj je Pavle radio toko svoje prve isio arske
ekspedicije i gde je osnovao crkve u Listri, Dervi i Ikonijumu. Ov o ar po itava tvrd ju da Pavle ije
posetio esto koje i se oglo azvati Galatija" pre jed og
dosta kas ijeg datu a i otvara ogu ost da je Posla i a Galati a ogla iti apisa a oko
godine crkvama koje je Pavle posetio nrilikom svog prvog misionarskog putovanja.
Drugi argu e t koji se esto istie kao uporite kas ijeg datova ja ove posla i e, to da je o a sli a
Posla i i Ri lja i a, sla je, tako da se dokazi za to ogu tu aiti a vie ai a. Postoje ta a e
razlike iz eu posla i a Galati a i Ri lja i a, pri e u je Posla i a Ri lja i a svakako sloe iji i
zaokrue iji prikaz ovih, u os ovi istih, tvrd ji. Nepristras iji to Posla i e Ri lja i a ukazuje a to
da je apisa a u vre e i a estu kada i gde je Pavle ogao da strast i ogore ost iz Poslanice
Galati a postavi u jeda iri ko tekst, to i oglo da ukae a to da ih razdvaja dui vre e ski
period, a e i da eu ji a postoji eka eposred a veza.
I a jo dosta pita ja o datu u i pozadi i Posla i e Galati a a koja jo ije ae odgovor, ali, sve
u sve u, ra ije datova je ipak oe dati odgovor a vie pita ja od kas ijeg ukljuujui i eka druga
pita ja ve raspravlja a u vezi sa sjedi java je opisa Pavlovih poseta Jerusali u u Deli a , pa,
pre a to e, oe se uverljivo zastupati kao op ija koja ajvie zadovoljava.
403
Aposolski
sabor
Posle propoveda ja u Pergi Pavle i Var ava su zavrili svoje prvo isio arsko putova je otplovivi iz
Atalije nazad za Antiohi- ju u Siriji. O de su prepriali svoja iskustva ta o joj drkvi koja ih je a to
putovanje poslala. Atalija je danas moderno
letovalite A talija,
u ju oj Turskoj.
jedno - s rt, i a to je Pavle islio kada je pisao o hria- nima koji se raspinju sa Hristo m (Gal 2 20) .
On ih nije pod- sticao na mue itvo, ve je ukazivao a isti iji, u utra- >i s isao toga da
hria i tre a da u ru sa i za se e , odriui se svojih tei a posedovae posled jeg suda ad
sopstve i ivoti a i sud i a a i pri e jujui eva elje i jegove vred osti a sve vidove svojih
ivota. Ov a vrsta o - ve tvorevi e" ie jedi o vred o u Boiji oi a i usta oviti jedi o o eleje
koje nekoga osposobljava da postane deo
Boijeg Izraila" Gal
. Sa og Pavla ogu osuiva- ti da je izdao judaiza , ali, ako je re o
to e da li je osio o eleja isti ske duhov osti pred Bogo , ja a svo e telu osi trag Isusov "
17).
Ovak o se, dakle, Pavle izborio sa problemima crkava u Galatiji. Jedan slogan upotrebljen pri tom
sai a sve to a veo a do ar ai : U Hrist u se e gleda a o reza je ili eo reza je, ve a
s agu ovog roe ja" Gal
.
404
Ne a su je da je a ovaj ai Pavle iz eo svoje tvrd je i a Sa oru u Jerusali u . godi e.

Pre a Deli a, ak se i Jakov, verovat o ajvei tradi io alista eu jerusali ski voa a, orao
sloiti sa glav i delo Pavlovih argu e ata Dap
-21) . Jerusalimski apostoli prihvatili su da u
to e e a ikakvog velikog doktri ar og aela, ada js jo ostao praktia pro le kako da se
ez a o i i Jevre- ji zajedno sastaju i jedu za istim stolom.
Da i to o oguili, jerusali ski voi predloili su da se ez a oaki preo rae i i uzdravaju od
onih aktiv- osti koje i ile aroito uvredljive za jevrejske hria e: od jede ja hra e koja je ila
prineta kao paganska rtva, jedenja mesa iz koga nije istekla sva krv i seksualnih navika koje nisu bile
u skladu sa or a a jevrejskog )ako a i jevrejski o iaji a Dap
-21, 28-29) . Pavle je ovaj
predlog prihvatio, ada je to io ko pro is, i izgleda e a sasvi uspe- a . Nai e, kada se
Pavle po ovo suoio sa isti pro le i- a u Kori tu, o se uopte ije pozvao a uslove Apostolske
odluke, ve jo jed o raspravljao o os ov i
aeli a koja su ila posredi Ko r -13; 10 18 11 1).
Tu je, euti , i drugo pitae koje otvara Luki tekst Apostolske odluke. Ak o e grei o islei da
je Pavle napisao Poslanicu Talatima malo pre odlaska na Sabor , onda ga tekst Dap 15 opisuje kako
prihvata eto to je upravo u o od a io u Posla i i Galati a, ai e, pri e u eke vrste zako a"
za ez a oake hria e.
Mogua su raz a o ja je ja.
Jed o reee jeste pretpostaviti da se Apostolski sa or ikada zapravo ije i dogodio, te da
ga je Luka izmislio kako i pokazao da su se jevrejski i ez a oaki deo Crkv e ujedi ili jo
poetko e e istorije. Ovakv o o ja - je je u ogo e se zas iva a pretpostav i da se tekst Dela
e oe po iriti sa Gal - , dok, prihvati o li drugaiji od os iz eu jih, ta potekoa veliki
delo
iva otkloe- a. Tu je i ael ije raz atra je da to to se Luka uglav o pokazuje kao
pouzda istoriar a esti a gde se jegova po - vest oe proveriti poree je sa drugi
izvorima, u odsu -
405
stvu posebnih pokazatelja u korist suprotnog, nema razloga po - su

pouzdanost u ovom pitanju.
jati u jegovu aelnu
Jo jed a ogu ost jeste pretpostaviti da je Apo - stolska odluka bila namenjena samo
maloj i uglavnom lokalnoj skupini crkava, naime, upravo onima koje se pominju po imenu u Dap 15
36 . Ak o ov o jeste sluaj, e i ilo teko shvatiti zato Pavle ije itirao tekst Odluke u Prvoj
posla i i Kori a i a, jer o a ikada ije i ila a e je a pri e i u ti krajevi a.
Mod a je jo olje o ja je je da je Pavle, u sr u, po irljiva i prag ati a li ost. Pot o je
rekao ta je i islio u Posla i i Galati a i od eo po ed u u teolokoj raspravi u Jerusali u, zadovoljio
se ti e da prihvati da, ez o zira a teoloke potekoe, Jevreji i ez a o i tre a da ive zajed o
unutar lokalne crkve, a prihvatanje ovih uputstava je pravi ai da se to postig e.
- Ak o sada raz otri o Pavlova iskustva u drugi rkva a, pri etie o da se uvek iz ova povlaio
u azad e i li ugodio ljudi a drugaijih pogleda od sopstve ih Ko r
-23) . Shvatio je da bi
razdeljena Crkva bila jada svedok ehria sko svetu, pa je u to stadiju u jegove slu e
Apostolsk a odluka verovat o izgledala kao aj olje ree je gorueg pro le a.
406
J\
Ponovo u
PAVLE MISIONAR
Galaiju
Posl e sastanka sa poglavarima jerusalimske crkve, za njega presudnog, Pavle se ponovo otisnuo u
ez a oaki svet, zahvae ovi ushie je . Toko svog ra ijeg isio are ja shvatio je koliko
hria ska poruka oe iti privla a a- rodi a velikih gradskih sredita Male Azije, a sada je
ogao videti i pote ijal jo du ljeg zalae ja u daleke krajeve radi pozivanja drugih da slede Isusa
Hrista .
Ov u drugu ekspedi iju otpoeo je sa ovi saput i- kom. Varnava mu se ovom prilikom nije
pridruio, jer Pavle ije io volja da da drugu priliku Jovanu Mark u (Varnavi- o roaku koji ih je
a prethod o putova ju oigled o iz - neverio (Dap 15 36. No , Pavle je pro aao or og
po o- nika u Sili, jednom od izaslanika poslatih u Antiohiju da objasne odluke Jerusalimskog sabora
ovda joj crkvi (Dap 15 30. Toko
jihovog putova ja Pavlu su se , pored Sile, pridruila jo
dvoji a po o ika: Ti otej , koji ih je upo - znao u Listr i (Da p 16 1- i Luka , koji i se prikljuio u
Troadi (Dap 16 10-12) .
Prv o to je Pavle eleo da ui i ilo je da po ovo poseti eke od zajed i a koje je os ovao u ju oj
Galatiji to - ko svoje prve ekspedi ije iz A tiohije. Nada o se da e ih po ovo videti jo otkad je uo
za ko ea ja izazva a uplita- njem judaista, pa im je, bez sumnje, tokom ove druge posete objasnio
da i, iako kao hria i isu orali ispotovati sve detalj e propise Tore, ipak ilo poelj o da se
sloe i prihvate odred e os ilje e u Jerusali u, jer i to stvorilo
407
okrue je u ko e i se hria i jevrejskog porekla
ogli slobodno sastajati sa njima (Dap 16 4 ) .
Posl e ovoga su Pavle i Sila kre uli sa Ti oteje , koji i se pridruio u Listri, kroz Frigiju i Galatiju ovo - ga puta oda sever u Galatiju. Pavle je pla irao da ode u ri sku provi iju Aziju , koja je
obuhvatala oblast oko Efesa na zapadu Male Azije, i u Bitiniju, provinciju na severu koja je izlazila na
Crno more (Dap 16 6-7) . Nijedna od ovih namera nije sprovedena, a Luka, zaista, posebno
ko e tarie da i je ovo za ra io Du h Sveti", ada e ukazuje a to kako su takvo uputstvo dobili.
Pavle i jegovi saput i i otidoe odatle u Troadu, staru Troju, u o last Male Azije aj liu Evropi.
^J R
F ILIP I
ulL<
Veliki ri ski putevi i ali su ivot i z aaj za vojsku i trgo vi u. Ka e i plo ik puta Eg aiija istro- io
se od velikog sao- raaja. Pavlova dru- i a ila ]e ovi pute od Filipa do Solu a.
Toko
oi avle je us io sa u ko e ga eki Make - do a zove u po o, to je prepoz ao kao
alog eposred o od Boga da preu Egejsko ore i uu u Evropu (Da p 16 9-10). U kontekstu teksta
Dela, Pavlov ulazak u Evropu u ovom trenutku prikazuje se kao suti a Luki e a ere da
doku e tuje i- rs je eva elja od palesti skih poetaka sve do e tra Carstva
LHLJL; ;
Korin t
-l roada .....
\ZIJ L
GLLLTIJ A g
s\
- 1 !isidijska Antio
. Iko iju
,\! H
Listra* .
Derba t * . ^ d a
^Lntiohij^
u sa o Ri u. Ak o je re o ireu Crkve, euti , svakako da to ije ilo prvi put da su hria ski
isio ari uli u Evropu, jer je Pavle kas ije pisao velikoj i naprednoj crkvi u Rimu, koja nije bila
os ova a jegovi li i
apori a.
Filipi
Sredozemno more
Kesari Jsrusalim'1
[SIRIJA
Prvi grad koji su misionari posetili bio je Filipi (Dap 16 12). To je bila rimska kolonija na severozapadu
Ma - kedo ije, vei ski asta je a pe zio isa i voj i i a ri - ske armije. Iak o je grad imao tako
roj o
ogo oako sta- ov itvo, Pavle je ipak sledio svoj preai o iaj i prvo otiao Jevreji a,
a esto gde su se o i o sastajali, koje je u ovo sluaju ilo esto olitve" pokraj reke. U
Filipima je bilo tako malo Jevreja da nisu imali ni zgradu sinagoge.
Preo rae i i
408
Pavlovo ree
isio arsko iutova je
Me u Pavlovi
Filipima.
sluao i a a ovo
estu
olitve ila je i Lidija, koja je prva postala hria ka u
409
ti, ovaj egov postupak ije do r o pri lje . gBe i vlas i i su se tako razg evili da su Pavla i Silu
optuili da stvaraju po et ju u jav osti, preporuujui o iaje ezako ite za ri ske graa e Dap
16 16-21).
Uta
ie j e
Pavle je poziv da doe u Evropu do io u s u u ko e u se o ratio jeda Makedo a ovek iz

sever e Grke . Na ovo
atpisu a lati sko iz Filipa alazi se i i e ri ske
provincije
Makedonije.
Ak o je Pavla i uila eka zaostala su ja o to e je li ilo udro apustiti prea je pla ove i
u esto toga se zaputiti u Evropu, sa preo rae je ove e e ta su a je orala iez u- ti, jer je
o a ila roe a u Tijatiri, gradu s ete o upravo u o oj o lasti Male Azije u koju je Pavle
prvo it o a eravao otii Dap
. Lako se oe dogoditi da je o a ila i prva koja je zati
od ela hria sku poruku u svoj rod i grad, u ko e je uskor o astala velika zajed i a hria a Ot k
2 18. U svako sluaju, je o otkrie Isusa kao Mesije dovelo je do trenutne i revolucionarne
pro e e u je o ivotu, jer iako je ila e a od ekog uti aja, je do je u rzo otvore za Pavla i
jegove prijatelje i postao je sedite jihovih daljih aktiv osti. Jo jed o je Pavle video kako je
eva elje stvorilo prijateljsku zajed i u iz eu ukara a i e a, sposo o da otklo i sve
uo iaje e drutve e i a io al e arijere.
Jeda dogaaj, koji se z io u Filipi a, do ro ilustruje zato je hria ska vera otpoela da udi
toliko antagoni- zma u
ogi krajevi a Ri skog arstva u ovo vre e. Do k je iao u aokolo avei
se svoji eva gelizatorski poslo , Pavlu je epresta o dosaivala jed a ro i ja koja je ekakvi
prorokovanjem u stanju transa donosila veliki prihod svojim vlasnicima. Ka o i Isu s pre njega, Pavle je
i ao izotre o ulo za drutve u i duhov u epravdu i ije ogao da propu- sti priliku da joj
po og e da se oslo odi ovog vidov jakog duha za kog se verovalo da ju je zaposeo, kao i od
iskoriava- a od ljudi koji su je posedovali. Ka o to se oe predvide-
410
Optu e za uzrokova je jav ih po et ji oduvek su i - le gara t da e ekog ri skog zva i ika

pokre uti da deluje, pa su tako i sada gradske vlasti to rzo ui ile. Pavle i Si - la ii a i su i ae i u
zatvor u kome su proveli o pevaju- i hvale Bogu. Toko
oi dogodio se ze ljotres koji je otvo rio vrata zatvora i, ada su ogli po ei, o i odluie da osta u zajed o sa ostali zatvore i i a.
Lokal i zatvorski uvar ve je io spre a da se i oduz e ivot, pretpostavljajui da su u takvi
okol osti a svi egovi zatvore i i izali, pa kada ih je zatekao u utra, zaudio se i io izazva saz a je da su ovi zatvore i i s ire i o ako kako o ije io. Saz avi taj u jihove oi i sa je
postao hria i sa e - li svoji do o . Posl e preo rae ja ovog zatvorskog stra - ara Pavle je
odluio da apusti zatvor. U stvari, o uopte ije i tre alo da se u je u ae jer je io ri ski
graa i . Pre a to e, pozvao se a svoje graa sko pravo i zatraio iz - vinjenje od posramljenih
gradskih vlasti pre ego to je ko - a o apustio grad Dap
-40) .
Luka je ostao u Filipi a da po og e ovi hria- i a da se uvrste u ovoj veri. O i su ili
sakuplje i iz svih drutve ih slojeva, pa su se eu ji a ali i jedan ugledni lokalni trgovac,
duhov i is elitelj, astrolog, kao i zatvorski uvar sa svojo porodi o . Glas o Pavlu rz o se irio, te
su u jednom od mesta koje su zatim posetili on i nje - govi prijatelji Sila i Ti otej opisa i kao ljudi
koji su preokre uli svet" Dap
. Sledei gradovi koje su posetili ili su Solu i Verija. U svako
od tih esta postojala je z aaj a si agoga i preo ratili su
ogo ljudi. Meuti , u o a esta
usko eala se, u utar jevrejske zajed i e, i oz ilj a opozi ija, koja je, izgleda, bila protiv Pavla, kao
nekada- eg fariseja, li o, pa su sa o Sila i Ti otej ogli ostati o de kada je Pavle otiao u Ati u
(Dap 17 14-15).
411
Ai a
Ati a se vekovi a diila kao i telektual i e tar starog sveta. Do Pavlovog vre e a prestala je da
ude va o politiko sredite, ali je i dalje ila grad auke u koji su
ogi ladi Ri lja i dolazili a
studije filozofije ili da udu uvede i u jed u od
ogih isterijskih religija koje su o de ale svoj
dom.
Saoptavae egove poruke u Ati i iziskivalo je ipak drugaiji pristup od o oga koji se Pavle sluio u
vei- i esta koja je do tada posetio. Lzudi ovde isu i ali ikakvo predz ae u vezi sa Jevreji a ili
Bi lijo pa je, pre a to e, predstaviti Isusa kao Mesiju za ih oglo z aiti vrlo alo ili a ita. Sa
Jevreji a po arod osti, ez a oaki prozeliti a ili ogo ojaljivi a Pavle je ogao poi od /e -
Ai a ;e ila si ol radi ije klasi e ue osti. Akropolj a ko e jesagrae Parte o . kao hra
boginje Atine, bio je Glav i ogoslu e i e ar, ali i Glav o od ra e o uporite.
412
vrsjskih svetih spisa i istai kako su se o eaa iz eta u ji- a ispu ila u ivotu, s rti i vaskrseu
Isusa. U Atini, bio je svestan svog relativnog neznanja u pogledu prirode heleni- stike duhov e
potrage, pa svoju isiju ije otpoeo govorei, ve pos atrajui ta se o de z ivalo i sluajui
rasprave koje su ile u toku. Bilo je sa o pita je vre e a kada e ga pozvati da istupi i o rati se sudu
a Areopagu. Ati ja i su oduvek uivali u do ri rasprava a, a gradski el i i su verovali da je
zanimanje za filozofiju i religiju deo njihovog posla.
Govorei i , Pavle je otpoeo od grkog vie ja Boga kao tvor a, do roi itelja i evidljivog
prisustva u kos osu, priajui o u iverzal o ljudsko traga ju za Bogo koji i- je daleko ni od
jed og od as" i pozivajui se pri to
a izjave grkih pes ika Epi e ida i Arata Dap
.
Ka e i oltar otkrive u Perga u. U Gor je

Nepoz ati
redu pie:
bogovima".
Govorio im je o
otvu svetilita i oltara koji se alaze po itavo gradu. To je ilo tipi o za grke
gradove koji su uglavnom obilovali malim statuama i slikama raspo- ree i
a strateki
esti a
kako i ljudi a pruili priliku da oa stvi a ukau potova je dok su ili u aokolo svojim
svakodnevnim poslom. Status ovih bogova i bogi- ja ae je pod se ku su je kao ishod
pro ilja ja ra ijih ge era ija filozofa, pa je i eto od jezika koji se Pavle posluio ogLo aludirati
a argu e te korie e za prei- spitivae tradi io al e religije jo od vre e a Kse ofa a
413
u 6. v. pre Hr . Pavla nije posebno zanimalo da osudi tradi- io al u duhov ost svojih sluala a, ve se
o e posluio kao uvodo u predstavlja je svoje poruke. Pot o je pri etio oltar eko
epoz ato
ogu" , sa ovi
epoz ati
oa - stvo poistovetio je Isusa i produio o jaavajui
evan- elje iz te perspektive. Pavle je vrsto verovao u duhov ost u ije se sreditu alazilo
stvarae, koju su delili svi ljudi, zahvaljujui svojoj ljudskosti, sasvi
ezavis o od svojih zva i ih
religioznih tradicija (Ri m 1 18 2 10), a to je bi - lo i egovo polazite u Ati i. Razu e se, prihvatao
je o i o e vidove hria skog verova ja koji su ili sasvi jedi - stve i i oso e i, ukljuujui veru u
jed oga Boga, ija se priroda otkrila kroz ivot, s rt i vaskrse je Isus a Hrista .
EBegova poruka aila je a eovit prije . Ati a ije ila jeda od o ih gradova u koji a je Pavle
odmah osnivao uspe e hria ske zajed i e. Ipak, pria o ovo e i a sredie est o u k jizi Dela,
udui da, do k druge prie ogu ostaviti utisak u ekoliko triju fal og apredova ja eva elja, ova
opo i je itao e da ak i Pavlovo isio arsko delo nije imalo zagarantovan trenutni uspeh. Ona
jo a to je i va ije prua odel za ko tekstualiza iju hri - a ske poruke u kultura a u koji a
je istorija spase ja iz starozavet e prie ila epoz ata. i ei to , Pavle je prikazan kako priznaje
duhov o polazite svoje pu like i kako je spre a da putuje sa ji a, dok ih istovremeno izaziva da
stvari sagledaju iz ove perspektive verova ja u Isusa . U to pro esu oslo io se a izvore koji su ve
ili u okviru jegove jevrejske tradi ije, aroito a teologiju usredsree u a stvara je iz k jige
Postanja i njen razvoj u kasnijem judaizmu.
Korint
Posle ovoga Pavle je produio u Kori t, stari grki grad koji je 46 . g. pre Hr . obnovljen kao rimska
kolo ija. Kori t je i ao jedi stve poloaj a ajue delu grkog kop a i tako lako pruao pristup
Egejskom moru na istoku i Jadra sko
a zapadu. Iako su Ri lja i uspostavili iroku reu
po orskih trgovakih puteva, a aviga io i etodi i-
414
li prili o u apree i, or ari starog sveta i dalje su vie voleli da putuju du o ala kad god i ogli,
a Korint je tu (ioju prednost iskoristio i postao jedan od glavnih centara za trgovinu i transport. Iako
je, jo u ovozavet o vre e, ilo pla ova da se od Egejskog do Jadra skog ora izgradi ka al, tsk
mnogo vekova kasnije je taj projekat sproveden u delo. U mreme kada je Pavle posetio ovaj grad, on
je imao dve zasebne luke, po jednu na svakoj obali Leheum i Kenhreju - a iz eu jih se alazila
jed a za re a ko struk ija poput pre os e trake, du koje je ogro a asa ro ova vukla rodove
iz jedne luke u drugu. Korint je postao va o esto tra zita a koje su rodov i ogli prei iz Egeja
u Jadra e z savladava ja ilovid e oko ju og vrha Grke. ) o g svog stratekog polo - aja, gru o
gleda o a pola puta iz eu isto og Sredoze lja p Italije, kroz jega je epresta o proti ala reka
tra zit og sao raaja.
Kori t je postao velika raskrs i a, e sa o trgovakih puteva ve i
ogih kultura u Carstvu. Na
ulicama Ko - ri ta ljudi raz orod og et ikog porekla i razliitih ver - skih u ee ja prirod o su se
eali, pa je grad predstavljao iv ikrokos os ivota elokup og Carstva. Ka o od orite za
or are io je i ste ite veeg roja prostitutki ego to ih je ilo igde u Carstvu, pa je egovo i e
postalo sinonim za seksualne eksperimente svih zamislivih vrsta.
Pavle je svakako uvideo strateki z aaj Kori ta , jer je ostao u je u ared ih osa aest ese i
Dap
, a i posle toga se za i ao za egova je ta oe rkve vie ego to je to o i o i io sa
ostali hria ski skupi a a ko - je je osnivao. U Korintu se Pavle sprijateljio sa Akvilom i
jegovo e o Pris ilo , koji su, poput jega sa og, ili hsle izova i Jevreji i izraivali atore.
Sledio je svoj pre- a ji o raza otpoi ja ja svog rada u si agogi, ali je io pri ue da ga apusti
kada se suoio sa uo iaje o opozici- jom. Zatim se preselio u susedstvo, u dom jednog od svojih
no - vih preo rae ika, Ti ija Justa, koji je postao jegova aza za dalje isio are je po gradu. M ogi
graa i su u to vre e po - stali hria i, ukljuujui i Krispa, jed og od voa si agoge (Da p 18 8) ,
pa'je u gradu poela da se os iva vrlo velika i uti aj a hria ska zajed i a.
415
Pavle
iie
jo
poslanica
Poetko Pavlovog oravka u Kori tu, Sila i Ti o - tej (koji su ostali u Solunu ) pristigli su sa vestima
o tamo- i hria i a. Nzihov izvetaj io je veo a ohra rujui jer, iako je od ihovog preo raea
u hria stvo prolo tek alo vie od est ese i, pri er ihovog iz e je og ivota ostavio je takav
utisak a ihovo okrue je da su i
ogi druti ili privue i hria skoj veri. Meuti , ilo je i ekih
Prv a poslanic a Solunjanim a
Pavlov osa aesto ese i oravak u Kori tu oe o datovati a os ovu ovog atpisa iz Delfa. Iz
njega se vidi da je Galion. koji je bio prokonzul u vreme Pavlove posete, u Korint doao . ili .
Godine.
Pot o je Pavle ta o proveo oko osa aest ese i, si agogal e vlasti odluile su da ga zdrue i
naporom pro - teraju iz grada. Ova j pote z podudario se sa dolaskom novog rimskog magistrata,
prokonzula Galiona, brata poznatog pe - s ika i filozofa Se eke. Pavla su optuili a sledei a- i :
Ova j ovek u euje ljude da Bogu slue a ai koji se protivi )ako u" Da p
. Ka o to se
oe predvideti, to ije uspelo, jer Galio ije hteo da osudi Pavla po jevrejskom zakonu, a u skladu
sa ri ski , o ije ui io ita lo - e. Glav i z aaj ove epizode jeste da je to jedi i dogaaj u
Pavlovo ivotu koji se oe pre iz o datovati. Vre e Ga- lio ove du osti u Kori tu za elee o je
u primerku jednog pisma koje je poslao car, a sauva o je u ka e o
atpisu iz kog se vidi da je o
tamo morao biti prokonzul bilo 5152. ili 52-53 . godine.
416
Posle uo iaje og uvoda, Pavle otpoi je pohvalo svoji itao i a z og jihove oda osti
hria skoj poru i. Postupali su o azrivo, sledei sve e u ih je Pavle auio, a ishod toga ilo je
os iva je jed e jake rkve a to

estu i, i ajui za pri er jihove iz e je e ivote, eva elske
tvrd je pro osile su se ire ko tekstu jihovog drutva. Iz oe a je hipoteza da je Pavlova ioruka o
razree osti od )ako a u Galatiji dovela do s iava ja oral ih erila dok se ovde, i i se, dogodilo
sasvi suprot o, i ajui u vidu da su itava Makedo ija i Ahaja uvidele ai a koji je hria ska
vera iz e ila ivote ovih ver ika Sol
2 10). Nai a koji Pavle opisuje sve ovo otvara eka pita ja o ta oj prirodi jegove isije u Solu u,
udui da o svoje ireo rae ike aziva o i a koji su se okre uli Bogu od idola"
, to i
ukazivalo a to da su to vei o
ili ekada ji ez a o i, dok Dap 17 1-9 pominje samo
preo rae e u utar si agogal e zajed i e. No , kas iji delovi ovog pis a tiu se apokaliptikih
pita ja koja su, verovat ije je, pokre uli upravo ti preo rae i i iz judaiz a, tako da je, oda,
Pavlova isija u stvari privukla irok presek solu skog sta ov itva, ukljuujui tu o e jevrejskog
porekla, kao i ez a o e koji su ve ili veza i za si agogu, ali i o e ez veza sa jo .
Pavle i jegovi preo rae iii

Pavle astavlja raz ilja ji a o strategiji svoje isije posle prvog dolaska sa svojim prijateljima u taj
grad. Podsea svoje itao e da su apostoli pazili da jav o e istiu sa i se e, ve da pa ju skre u a
sa u suti u svoje poruke: iako su ili poslati po Boije li o ovlae ju, i ajui podrku prvih
crkava u svom stavu pre a ovi
ovi ljudi a koji a su sluili sledei Isusov pri er: ... il i s o
lju az i eu va a, kao dadilja koja ri e o
417
pro le a u rkvi. Lzudi iz si agoge stvorili su opozi iju, kojoj su dodali i fiziko asilje, pa je ekoliko
stvari izazivalo suko e i u utar sa e hria ske zajed i e. Tre alo je odgovoriti a pitaa o
seksual i od osi a, o prirodi vostva i o sud i- i hria a koji su u rli. uvi to, Pavle i je pisao
da ih ohrabri i da uputstva u vezi sa ovim posebno izdvojenim problemima. Pismo koje je napisao je
Prva posla ida Solu ja i a.
Meuti , Solu ja i su vrlo rzo otili a stra puti u sledei savete koje i
dao, jer je
je Pavle u ovo
pis u
svojoj de i... ili s o spre i da podeli o sa va a e sa o eva elje Boije ve i sa e se e "

. . Oseali su da je jihov trud io do ro agrae jer su Solu ja i odgovorili a poruku i
prepoz ali je u sposo ost da iz e i ljudske ivote: ...kada ste pri ili re Boiju, koju ste uli od
as, pri ili ste je e kao re ljudsku, ve kao o o to o a zaista jeste, kao re Boiju koja je
delotvor a u va a koji verujete"
. Spoz aja toga, zajed o sa vesti a koje su u saoptili Sila i
Ti otej, pokazala se kao veliko ohra re je za Pavla dok je pod teki uslovi a radio u Korintu (2 17
. Ipak, jihovoj veri je eto i edostajalo

, te se Pavle latio da i da do ar savet o raz i
stvarima o kojima ga je Timotej obavestio.
Kako hria i
treba da
se
po aaju?
Judaisti su ili u pravu rekavi da e ajvee iskue je za ea a oake preo rae ike iti pita je
li og orala. Hele istika kultura ila je uglav o veo a popustljiva; sa o ekoliko o lika
seksual e aktiv osti za ra jiva o je zako o . Pavle se oduvek adao, uzdajui se u silu Svetog Duha,
da e preo rae i i uskladiti svoje ai e ivota sa prihvae i hria ski vred osti a, a to se, u
vei i sluajeva, eu Solu ja i a i dogodilo. No , i dalje je ilo eophod o ojaati o o to i je,
ez su je, rekao os ivajui jihovu rkvu
- , a i ei to Pavle je, prirod o, raz iljao i o o o e
to je ra ije, o isto pita ju, pisao Galati a: pozvani ste da budete slobodni... ali ne koristite svoju
slo odu kao priliku za vaa tela, ve u lju avi sluite jed i drugi a" Gal
. Solu ja i su lek iju
do ro auili: vi ste sa i Bogo poue i da volite jeda drugoga; i zaista i volite svu rau i sestre
u Makedoniji" (1Sol 4 9-10). To je bila pouka koja se nikada nije mogla prenaglasiti. U svetu u kome se
usta ovlje i poredak tako rzo e jao, i u ko e su ljudi fa atino gutali svaku
418
o o to je o rekao o sta ju hria a koji su u rli i ieki- vau Isusov e parusije dalo povoda da se
zabasa u apokaliptika raz ilja ja. )at o ije prolo
ogo vre e a i Pavle je orao da apie jo
jedno pismo kako bi pomogao da se razree potekoe koje su, u izves oj eri, solu ski hria i
sami izmislili na osnovu izvesnih delova njegovog prvog pi- s a, pa je tako pri eleio Drugu posla i u
Solunjanima.
Upravo je u Solu u Pavle i io optue da je preo - krenuo svet", a hria ska zajed i a koju je o de
ostavio za
duhov ost koja i je ila u susret, jed a od ajva ijih stvari koju je rkva ogla da ui i, ila je da
ispolji Hristov u ljubav (4 9- . Isus je i sa pouavao: P o ovo e e svi poz ati da ste oji ue i i,
ako imate ljubavi jedan za drugoga" (Jn 13 35), a taj savet
avle ovde po avlja i potvruje.
ta
je
sa
udu ou?
Jed o je pita je, izgleda, vie od svih ostalih uilo rkvu u Solu u. O i su do r o shvatili kakav
od os tre a da postoji eu la ovi a jihove zajed i e, ali ta je sa o i hria i a koji su u rli
u rz o po Pavlovo odlasku iz jihovog grada? Mod a su pogre o shvatili Pavlovo ue je o
parusiji*, udui da su eki od preo rae ika, izgleda, za iljali kako iko od hria a ee u reti
pre ego to se Hristo s vrati u slavi. avle je ispravio ovo ilje je dajui jas u izjavu kojo je
izrazio svoje uvere je o to pita ju, istiui da e se, iako je Hristov o prisustvo, posredstvo Svetog
Duha, ve ilo delotvor o u Crkvi, Isu s jed og dana vratiti otvoreno i u slavi (4 13-18). U
euvre e u, hria i Solu a e tre a espotre o da ri u o
s voji volje i koji su pre i uli, poto i veruje o da je Isu s u ro i vaskrsao, a tako e Bog,
posredstvom Isusovim , povesti sa njim i one koji su usnuli" (4 14).
Pavle je shvatio ogue za ke isti a ja o oga to e Bog ui iti u udu osti, pa je produio
podseajui solu ske hria e da jihova vera u udui povratak Isusa ije izgovor za edela je u
sada josti. Neki ljudi ee iti spre i za da Gospod ji", ali hria i tre a da udu. Nije jihovo
da rau aju vre e a i asove"
ve da hra re jeda drugoga i euso o se aziuju"
.
* Drugi Hristov dolazak. - Prim. irev.
419
so o ovu aktiv ost je astavila. Do k ita o posla i e koje i je Pavle apisao, lako je zakljuiti da
je solunska crkva zapala u ozbiljne probleme, ali ne smemo dopustiti nekolici- ni trivijalnih kritika da
po rae i je i u da je ovo ila jed a od prvih rkava koje je Pavle tako toplo pohvalio z og njenih
hristolikih svojstava. Ohra re je koje su u ti ljudi dali oralo u je iti od velike po oi do k se
suoavao sa sledei veliki ispito svog ivot og dela.
ivei hria ski
ivoo
Ko a o, Pavle svoji
12-21).
itao i a daje i
oge druge savete, sai ajui sve to je do tada rekao
U rkvi hria i tre a da:
-potuj u o e koji se oko jih trude, od os o jihove voe;

-
udu u
iru jed i sa drugi a po avlja i aglaava o o to je ve rekao u
-12);
-hrabr e jedni druge u pogledu vere u Hrist a (5 14);
U svoji
svakod ev i
da do ri
5 44);
ivoti a hria i i tre alo:
odgovaraju a zlo
da se uvek raduju"
U svo
od osu sa Bogo , hria i
-d a se stalno mole (5 17);
, to je jed o od ajoso e ijih o eleja hria a vidi i Mt
oraju:
da dopuste da jihovi
ivoti a upravlja Sveti Duh
-20).
Pavle se potpisao uo iaje i

lagosilja je i pozdravi a, uz posled ji poziv i o ea je svoji
itao i a. Opo e uo ih je da se taj a uspe og hria skog ivota alazi u delova ju ivog Hrista
koji astavlja da dela kroz svoje sled e ike, a o aj koji vas poziva je vera i to e i ui iti"
.
420
Drug a poslanic a Solunjanim a
U ovo
drugo , krae , pis u Solu ja i a Pavle je ra jas io tri os ov e ideje.
Crkva i
njeni
neprijatelji
Iz o oga to se kae u So l - proizlazi da se rkva u 'olu u suoavala sa sve veo opozi ijo .
O jas io i je da se ovo MOGLO oekivati, jer, to se jihova lju av i hria ska svojstva udu iie
obznanjivali, to e i i jihovi eprijatelji vie oteavati ivot. )a veru koja e z ai ita o i a koji se
je dre iko e i ario, ali prirod o je to je revolu io ar i karakter ivota
olu ske rkve privukao pa ju drugih ljudi a o o to se u joj i ivalo. Ne ogue bi bilo
preokre uti svet, a da se kod tog sveta e p |azove ekakva reak ija. Pavle podsea ove hria e da,
iako tre ut o sta je oda jeste teko, Bog jeste a jihovoj stra i i a kraju e ih osvetiti.
Crkva i
udu ost
Ova rkva ila je izloe a i suptil ije vidu progo a" pojavo krivotvore ih posla i a za koje se
tvrdilo da su Pavlove i njegovih saradnika (2So l 2 1- . Neka vrsta oduevlje ih pristali a apokalipse
okoristila se Pavlovim pomenom Isusove parusije u njegovom prethodnom pismu, i tu priliku je
iskoristila da
iz ese sopstve o ilje je o to e. Pavle je orao upozoriti solu ske hrpa e: N e dajte se rzo
pokole ati u o , ili uz uditi duho ili reju, ili pis o za koje se tvrdi da je od as, kao da je Da
Gospod ji ve tu"
. Ta u ko ota iju tvrd je da je Da Gospod ji ve tu" teko je utvrditi. U
Prvoj posla i i Kori a i a po i ju se ljudi koji su islili da se vaskrse je koje se uglav o vezivalo
za kraj sveta i Hristov u parusiju ve z ilo, i pa os ovu tog uvere ja uputali su se u o o to je Pavle
s atrao sprihvatljivi pol i opte je
Ko r
- . Tek o je uspostaviti ilo kakvu aroitu
poveza ost iz eu ove dve skupi e ljudi, ali Pavle, u svako sluaju, dalje istie da, pre a jegovo
ilje ju, parusija i sve to ide uz ju ije dogaaj koji oe da se z ude evidljivo ili isti o to i
orao iti sluaj da se o a ve dogodila . Naprotiv, o svoja oekiva ja vrsto postavlja u ko tekst
stvar ih dogaaja po i jui izves e istorijske dogaaje koji se vezuju za ezako ika"
koji e
obznaniti Hristo v povratak.
421
Crkva i
druvo
Ishod zai teresova osti za udue dogaaje, koja se javila u Solu u, io je taj da su eki hria i
prestali da vode or ala ivot. Izdvojili su se iz drutva i doko o ekali Hrist a da se vrati, a Pavle je
takav stav otro osudio. Isti ita hria ska duhov ost ije se, pre a jegovo gleda ju a stvari,
pojavljivala vero
otivisa o osa ljiva je , ve je traila od ljudi da u potpu osti uestvuju u
ivotu ire kultur e zajed i e. Azude koji tako isu i ili, a koliko duhov i" jihovi otivi ili, rkva
je orala dis ipli ovati. Pavle ije tako esto savetovao ekoj rkvi da pri e i dis ipli ske ere a
ekog od svojih la ova, ali ovo jeste io takav sluaj. Razu e se, ije tre alo da drugi hria i ovo
ui e u duhu osuiva ja, ego a ai koji je srau ato vodio oporavku: N e gledajte a jih kao a
eprijatelje, ve ih toplo pri ite kao verujue"
.
Meuti , Solu ja i su, i pored svih svojih pro le a, spoz ali isti sku taj u hria skog ai a ivota
koji im je Pavle pokazao. Brzo su prerastali u onu vrstu sabranja kojim se Pavle mogao ponositi:
...vaa vera raste u izo ilju i lju av svakoga od vas pre a drugo e se uveava"
.
D a l i j e Pavl e napisa o Drug u poslanic u Solunjanima ?
A alizirajui Sol i So l pretpostavili s o da ih je Pavle o e apisao, i to drugu kao odgovor a

pro le e koji su se javili kao posledi a jegove prve posla i e. I a esta raspravi o ta o
redosledu kojim su napisane, pa su neki izneli hipotezu da je Druga poslanica Solunjanima, zapravo,
napisana kao prva po redu. Ne samo da deluje kao odgovor na okolnosti neposredno izazvane
progo o , o ko e se Sol izraava kao o dogaaju iz prolosti, ego je i eshatoloka pita ja iz Prve
posla i e Solu ja i a ogue shvatiti kao da su se razvila a os ovu o oga to je ree o u Sol, i to
pre tako nego obrnuto.
Ne a ai a da ude o sigur i u pogledu redosleda ovih posla i a, ali va ija je pri ed a da se ova
dva pis a euso o toliko razlikuju da, ako Pavle jeste napisao jedno od njih, nije mogao napisati i
drugo. S obzirom na to da je Druga poslanica
Solu ja i a kraa i
Drugaija
a je sveo uhvat a, a ju se ee i su
jalo, i to iz vie razloga.
eshatologija
U 1Sol 4 13 - 5 11 Pavle pie o Isusovo dolasku kao o predstojee dogaaju i upozorava hria e
da se ne iznenade kada se bude zbio. No , u 2So l 2 1- Pavle a raja iz dogaaja koji e se z iti pre
parusije, a to joj, tvrdi se, oduzi a svojstvo eposred osti. Teko da je Pavle mogao zastupati oba
ova sta ovita odjed o . No , ovaj argu e t ije toliko i presiva koliko se i i, i to iz dva razloga.
Galerijev luk, impresivna

ri ska graevi a, advija se ad pute
u Solunu.
422
Eg a ija

Iako se z a i kraja" u Sol e a rajaju, o i se podrazu evaju u , gde Pavle pie: Ne a
potre e da va pie , rao i sestre, o vre e i a i prilika a u koji a e se ovo desiti . i i se da
ova izjava agovetava da je Pavle islio kako su o i sa ti ve upoz ati, pa kada astavlja kako bi ih
upozorio da ih to e iz e adi, to je upravo zato to i tre alo da su, od svih ljudi, upravo o i sposo i
da prepoz aju vre e kada e se Isu s vratiti.
Ov e dve posla i e ave se razliiti

o sud i i hria a koji
pita ji a. Pavlu je, pre svega, ilo li o upue o pita je
su umrli - i o je svoj odgovor dao takoe a prigod oj li oj rav i. No , pita je koje se alazi u
pozadi i So l prili o se razlikuje i tie se ljudi koji su govorili da je Da Gospod ji " ve tu. Ov o je
argument sasvi druge vrste i zahtevao je drugu vrstu odgovora, ovog puta e iz li e perspektive,
ve a iroj, kos ikoj rav i.
423
Drugaiji
Kae se da je So l for al ija od Sol. Ni ovde avod e razlike isu tako velike kao to eki, izgleda,
misle. Pisa So l i dalje iskre o ri e za svoje itao e, pa ako su, kao to s o predloili, eki ljudi
svojeglavo pogre o protu aili Sol, o da as e oe iz e aditi to je Pavle drugi put io otriji
pre a ji a. Ista takva pro e a to a oe se zapaziti i u kas ijoj prepis i iz eu Pavla i rkve u
Korintu, i to iz istih razloga.
Previe sli osti
Ov o je gotovo sasvim suprotan dokaz - e, dakle, da se ova dva pis a i suvie razlikuju, ve da su
previe sli a! U o a se koriste eke sli e rei i fraze, pa se to tu ailo kao pokazatelj da je So l
prepria a verzija Sol, koju je prepriao, pretpostavlja se, eko drugi iz vre e a posle Pavlovog. I
ovo je vrlo ta u a os ova za do oe je takvog zakljuka, i to iz tri razloga.
)ato i iko eleo da po ovo apie jed u od Pavlovih posla i a? Jedi a uverljiva ogu ost
ila i da pokua da ospori eku ideju iz Sol, a koju se kas ije gledalo kao a pogre u, ili da je
ispravi. Kad i se eshatoloki pogledi Sol i So l razlikovali, o da i to, oda, oglo da ude jedno
od ree ja. No , ve s o videli da to ije sluaj.
)ato jeda autor e i po ovio o o to je ve apisao? ak se i da as, eko ko vodi dugu

prepisku, esto poziva a prethod a pis a sastavljajui poto ja, pa e a razloga da pretpostavi o
da Pavle ije ogao ui iti isto. Pouzda o z a o da su drugi grki epistolografi i ali taj o iaj.
Pose o kada se daju li i saveti u pogledu situa ije koja traje, esto iva eophod o da se iste
stvari kau vie puta.

Sli osti koje zaista postoje iz eu Sol i So l u korie i rei a isu toliko velike. Bar dve
trei e So l su potpu a ovi a, a vei deo ostatka i i sta dard a ter i ologija koja je i ila deo
stalnih fraza ovog pisca poslanica - to odgovara ae Potova i gospodi e" ili Srda o va".
Svi ovi pro le i vie su privid i ego stvar i. Ovakve razlike ogu se ui iti z aaj i kada se
posmatraju kao predmet izolovane analize, ali takve varijacije i ponavljanja imaju smisla kada se
postave u iri drutve i okvir i predstavljaju o u vrstu stvari koje se svakod ev o dogaaju u
stvar o ivotu, aroito kada je re o situa ija a kakve ove posla i e pretpostavljaju.
424
Pavlov a strategij a evangelizacij e
Pavle je, oda, ajuspe iji hria ski isio ar svih vre e a. U vre e u krae od jedne
ge era ije o je proputovao sredoze i sveto uzdu i popreko, os ivajui, kud god da je
prolazio, hria ske zajed i e koje su se irile i ile delat e.
U e u je ila jegova taj a? Pavle je, arav o, uvek io svesta da je io sa o glas ik, a da je ono
to je zaista u osilo pro e e u ivote ljudi sa koji a se susretao ila sila Boijeg Svetog Duha. Kada
je uzeo u o zir
oge uke koje je orao pod eti, opisao je se e kao o ia ze lja i sud", sa o
privre e u posudu za o avljajuu Boiju silu Ko r 4 7). No , Pavle je bio i prefinjeni strateg.
GBegova arruta ikada ije ila asu i a, a jegovi etodi opte ja zas ivali su se a z at o
uvidu u ai a koji ljudi raz iljaju i do ose odluke.
Pavle je io eva elista za koga isu postojale granice, mada sam nikada nije posetio nijednu
geografsku gra i u! Mogao je provesti ese e, ak godi e, peaei kroz epoz ate o lasti, ili se
u o pro ijajui poljski staza a kako i doao do udalje ih esta, ali o ije radio ita od toga.
Umesto toga, iskoristio je pred osti glav ih puteva koje su Ri lja i izgradili iro Carstva. )ajed o sa
ustalje i po orski prav i a, o i su o oguavali rz pristup svi veliki e tri a, a takva esta
je Pavle i poseivao. ) ao je da e oe li o o javiti eva elje svako oveku i e i iro Carstva,
ali ako i ogao da os uje skupi e oduevlje ih hria a u eki od klju ih gradova, o da i o i za
uzvrat rairili do ru vest i po udalje iji o lasti a. tavie, sta ov i i seoskih o lasti esto su orali
dolaziti u o li je gradove, tako da je a ovaj ai eva elje oglo dopreti i do jih, a o i su do ru
vest zati
ogli pre eti svoji ukua i a i sopstve o
arodu. To se z ilo i a da Pedeset i e u
Jerusali u i Pavle je io svesta velikih ogu osti koje je ovakva strategija pruala. Bar jed a od
crkava kojima je Pavle kasnije pisao - ona u Kolosi os ova a je a ovaj ai .
Pavle je, takoe, io svesta potre e za raz ovrs ou u svo predstavlja ju hria ske poruke.
Velika tajna Isusovog uspeha krila se u njegovoj sposobnosti da se ljudima obrati gde god da ih je
susretao. Kada je bio u poljima, govorio je o gajenju useva (M k 4 1-9); porodicama je govorio o deci
(M t 19 13-15), sa ribarima je razgovarao o ribama (M k 1 14-18). I Pavle je bio takav. Odlazio je
ljudi a gde god su ili volj i da ga sluaju - u jevrejske si agoge, a tr i e, ak i u svetilita
tradi io al ih grkih oa stava. U solu skoj si agogi otpoeo je priu Stari

u Atini sa
epoz ati
ogo " za koji
zaveto
Dap
-3),
su Gr i tragali (Dap 17 22-31), a u
425
Efesu je io spre a da se ukljui u jav u raspravu o s islu hria skog eva elja Dap
itao i Pavlovih posla i a esto su pokuavali da ih razu eju svoe je

jegove poruke a z irku
apstrakt ih stavova o sta ju oveka, ali to ije io Pavlov ai opte ja. O je polazio oda de gde su
se jegovi sluao i alazili, i io je spre a da se potrudi oko jihovih potre a. Po ekad je oglo iti
prigod o da se o rati a zva ia ai , u ekoj drugoj situa iji ovo i io potpu o pogrea pristup.
Pavle i jegovi sarad i i ili su uvek spre i da izau u susret ljudi a i po og u i da pro au ov
prava a svo duhov o putu. Ov o je deo taj e uspeha u Solu u: ... il i s o lju az i sa va a,
kao majka koja se brine o svojoj deci.. . spremni da podelimo sa vama ne samo dobr u vest nego i
sopstve e ivote " So l . .
Ov u osetljivost pre a ljudi a i prilagodljivost u eva geliza iji Pavle je kas ije ogao saeti rei a:
i i se e svaiji ro o kako ih prido io to je vie ljudi ogue... sve sa svi a, kako ih ar
eke od jih spasao a svaki ogui ai " Ko r
. .
PAVLE PASTIR
18
Kada je napustio Korint , Pavle je, nakratko, posetio Efes, a zatim se vratio pravo u Kesariju
Palestinsku, odakle je odmah otiao u A tiohiju u Siriji Da p
- . Posl e kraeg oravka kre uo
je a, kako se esto aziva, svoje tree isio arsko putovae", ada to ije ila isio arska
ekspedicija poput prethodne dve.
o^ '
Filipi
a.;
Solui
,,IL >l ^ g---~:
.h
LL^
LHAJA G
T^da-u-
Lsos * |*
Mitilen>4_. V* A. Z. .I. .J.L
GALATIJ L
LZI1L , -. /
-
**** ^
^JG SIRIJL
Sredozemno more
11tolsmeida(4 ~^
Kssarija j
\ Jerusalim * '
Pavlovo tree
isio arsko puova je
426
427
Ta trea ekspedi ija je, po svojoj prirodi, vie alikovala pastirskoj slu i, a usredsredila se a dva
glavna mesta, Efes i Kori t. Pavle ju je otpoeo kratki putovae kroz Galatiju i Frigiju o lasti u
kojima je bio na svom drugo putovau , ali, umesto da se, kao ranije, potom zaputi na sever ka
Troadi, otiao je pravo u Efes.
Efes
Efes je bio prestonica rimske provincije Azije pa, prema tome, centar iz koga je, kopnom ili morem,
Pavle lako ogao odravati veze sa vei o
ladih rkava koje je osnovao po Maloj Aziji i Evropi. To
je ilo i esto sa koga su se o i jegovi sarad i i ogli zaputiti u a koji deo u utraosti ele
provi ije Azije. Rezultat egovog oravka ovde ilo je os ivae rkava i u takvi
esti a kao to su
bila Kolosa i Laodikeja, u kojima Pavle nije ni bio.
Efes je bio veliki Grad i kulturno sredite. Posle po u a
i protesta
protiv Pavlovog ue ja, graa i su se okupili u pozoritu koje je MOGLO da pri i
25.000 ljudi.
U daljini se vidi luka u kojoj
su se odav o ataloile
naslage mulja.
428
Toko svog trogodieg oravka u Efesu Pavle je, izgleda, posetio akratko i Kori t. Kada je ajzad
otiao iz Efesa, kre uo je da po ovo poseti rkve u Makedo iji - verovatno one u Filipima, Solunu i
Veriji (Dap 20 1- . Ov o i ogla iti ta prilika kojo je otiao i sve do Ilirika", grke o lasti a
dalmatinskoj obali Jadranskog mora (Ri m 15 19). Zatim je naredna tri meseca proboravio u Ahaji
vei delo verovat o u Kori tu , a poto se vratio u Makedo iju Dap 20 3) . Ond e su mu se
pridruili predstav i i ekoliko rkava, eu koji a i Luka, da i dar ez a oakih" rkava
zajedno odneli crkvi u Jerusalimu (Dap 20 4-6 ; up. 24 17).
Uti a j eva elj a
Pavlov dugi oravak u Efesu esu ivo jeste ajva- iji period jegove slu e oda i
ajz aaj ije do a je - govog sveukup og rad og veka. Osi to je Efes geografski io sredite svih
esta koje je Pavle ra ije posetio, io je i istak uti e tar duhov ih tradi ija u ije sr u se alazio
veliki Artemidi Dija i hra , poz at kao jed o od uda starog sveta.
Pavlova slu a u Efesu ila je tako uspe a da su dva glav a oslo a verskog ivota u Efesu o e ila
ozbilj- o uzdr a a. Jed a od stvari po koji a je Efes io uve ilo je
otvo vraeva i astrologa.
Sada su
ogi od ih postali hria i i zaista spalili svoje k jige o agi i i i a. Gradske
kuju dije zapazile su da i prodaja alih replika Arte idi og hra a hodoas i i a opada, to je
Di itrija i eke druge podstaklo da se po u e protiv hriana u ovom gradu (Dap 19 23-41) .
Ope t u zatvor ?
Meuti , i pored takvih uspeha, Pavle je u Efesu pod eo teke uke - a to je i oekivao od o og
tre utka kada je egova slu a poela da daje rezultate u vidu asov ih o rae- a ka Hristu. U Kor
15 32 o avodi da se ovde orio sa divlji zveri a". To i oglo agovestiti da je io ae u
rimsku are u, ada je, verovat o, pre re o stilskoj figuri. U Ko r
429
1 8 Pavle govori o mukama koje je pretrpeo u Aziji, a u Rim 16

7 (napisanoj verovatno upravo po aputa ju Efesa opisuje A dro ika i Ju ija kao zajed o sa
o uta ie e". Opaske poput ovih esto se shvataju kao atuk i e o to e da je Pavle toko
svog oravka u Efesu io ae u zatvor. Dokazi za takvo zatvara je detalj ije se raz atraju u 19.
poglavlju.
Savetuju i rkv e
Ovaj trei period Pavlove slu e za as je ajza i- mljiviji, jer je to vreme u kome su napisane tri
ajva ije Pa - vlove posla i e: Prva i Druga Kori a i a i Posla i a Ri lja i a. O e su esto
tu ae e kao teoloki traktati u o liku pisa a, ali i o e, poput Pavlovih ra ijih posla i a, slede
uo iaje i o raza starih pisa a, a svaka je proistekla iz spe ifi e istorijske situa ije.
Pavle
crkva
Korintu
Posla i e Kori a i a suoavaju as pose o i sa jed o od ajsloe ijih istorijskih zago etki
itavog Novog zaveta. Posla i a Galati a i Prva i Druga posla i a So- lunjanima relativno lako su se
uklopile u sliku o Pavlovo delova ju za elee o u Deli a. Meuti , o Prvoj i Drugoj posla i i
Kori a i a, e a o ikakvih o avete ja u De- li a, pa pri uklapa ju delia istorijskih prilika koje
stoje u pozadini ove prepiske u potpunosti zavisimo od nejasnih nagovetaja i aluzija koje je Pavle
apravio piui ih. Pot o jegova glav a a era ije ila da da ko tinuiran prikaz svo - jih kretanja ili
sta ja kori tske rkve, svaka reko struk ija tih dogaaja ora iti a je ili vie atovita. Vei a
nau- ika se, ipak, uglav o slae da Pavlovi od osi sa rkvo u Kori tu, iz ovog perioda, ogu da
se sa u u est etapa.
L o e vest i i z Kori t a
Toko svog trogodieg oravka u Efesu, Pavle je pri io loe vesti o sta ju u kori tskoj rkvi. Kao
odgovor na
430
njih napisao im je pismo u kome ih upozorava na opasnosti ne- morala. Na to pismo se misli u 1Kor 5
. , gde Pavle kae:
Pisao sa va u svo pis u da se klo ite lud ih ljudi... ali sada va pie ..." . Neki au i i
da je deo tog prethod- og pis a, oda, sauva u o o e to je poz ato kao Ko r
isle
- , poto taj deo e izgleda kao da pripada kontekstu u kome se u okviru 2Ko r nalazi, a uz to
otpoie rei a: N e upu- tajte se u veze sa ever i i a .
Pavl e pi e Prvu
poslanicu
Kori a i a
la ovi Hloji o g do ai stva do eli su vest da je kori tska rkva poela da se deli a raz e partije,
to je uz - dr alo i Pavlov li i autoritet kao apostola Ko r
. Ov e vesti potvrdio je kas ije i
Stefa a, a i jo dvoji a drugih ljudi (1Ko r 16 17) koji su sa sobom doneli i pismo iz Ko - rinta u kome
se trae odgovori a eka pre iz o defi isa a pitaa. Odgovo r a ovo pis o verovat o je ila Prva
posla- i a Kori a i a.
Pavl e obilaz i Korin t
Posle toga Pavle saz aje, oda od Ti oteja koji se vratio iz Kori ta u Efes, da jegova posla i a ije
imala ni- kakvo dejstvo. U tom trenutku Pavle odluuje da akratko poseti Kori t i sa vidi ta se to
zbiva. U Delima se nijedna takva poseta ne pominje, ali se ona svakako podrazumeva u 2Ko r 2 1, 12
i
. U ovu posetu orao je doi, kako je u Kor
i zapretio, sa pruto " , jer se kasnije na
ju i osvre kao a
ol u posetu"
Jo jed o pis
Ko r
Posle povratka u Efes, Pavle je poslao Tita sa mnogo s a iji pis o , apisa i sa
ogo ola i
patnje u sr - u", kako kae u Ko r . Neki isle da je to pis o do da as sauva o kao Ko r , gde Pavle stupa u estok protiv- napad protivonih koji su posumnjali u njegov apostolski autoritet, a to je, gotovo sigur o, ila te a ovog treeg pis a.
431
Dobr e vest i i z Korint a
Potom Pavle odlazi u Makedoniju, primoran da napu- sti Efes (Dap 20 1). U Makedoniji se ponovo
susree sa Tito , koji u do osi do rodolu vest o pro e i stava kori tske r- kve. On je nosio i
poziv Pavlu da doe u Kori t Ko r -16).
Pavl e pi e
Drugu poslanicu
Kori a i a
Pavle je otposlao u Kori t, po Titu, saoseaj ije pismo kojim je izrazio svoju veliku radost. To pismo
je, verovat- o, ovo to a je da as poz ato kao Ko r - . Iskoristio je ovu priliku da i pie i o
eki drugi te a a: o od osu uitelja i sluala a, o adi u ivot posle s rti, o optoj te i
spasea i o prilogu za jerusali sku rkvu, ije je prikuplja je o orga izovao. Ak o Ko r - 13
pripada ovo isto pis u, Pavle je o da, jo dok i je ovo pisao, orao pri iti vest o jo jed oj
po u i protiv egovog autoriteta u Kori tu, to ga je avelo da ra i svoj poloaj pu o o og
apostola Hristovog. Neki au i i isle da je Ko r 13 bilo pismo koje je, u stvari, poslato posle
2Ko r 1 9, kada je Pavlov autoritet bio ponovo podriven, a ne u isto vreme ili pre toga.
Toliko o okolnostima u kojima su ova pisma napisa- a. No , ta je to Pavle zapravo rekao u ji a? U

pokuaju da a ovo pita je odgovori o aj olje e iti da oda ere o izve- s e delove o oga to je
Pavle rekao, a os ovu ega e o oi da steknemo sliku o situciji u korintskoj crkvi. Prva poslai a Kori a i a prua vei u o avete ja o ovo e, pa e- mo se na to pismo posebno i
usredsrediti.
Prva
poslanica
ivo t u H r i s t u
Kori a i a
Ko r
4 21)
Jed a od oso e osti ivota u Korintu bila je raznoli- kost sastava jegovog drutva. To
osiguravao poloaj va- e po orske luke a jed oj od ajpro et ijih trasa u Sredo -
u je
432
zemlju. Na ulicama Korinta rimski vojnici, mistici sa istoka i Jevreji iz Palestine nalazili su se
epresta o u drutvu grkih filozofa. Kada je Pavle o javio do ru vest o Isus u u ovo gradu,
raz oliko sta ov itvo ovog kos opolitskog grada odgovorilo je a tu jegovu poruku i okupilo se da
osnuje hri- a sku rkvu u Kori tu.
Ni alo iz e aujue, ukar i i e e tako razliitog duhovnog i intelektualnog porekla uneli su
so o u rkvu eke dosta drugaije za isli i ideje. Do k je Pavle io tu ovi raz ovrs i delovi ladog
sa ra ja drali su se a okupu, ali, posle jegovog odlaska, ovi hria i su otpoeli sa i da razrauju
posledi e svoje hria ske vere i, prirod o, da daju i razliite odgovore.
Podeljena
crkva
Isho d je io taj da se kori tska rkva, iz prakti ih razloga, podelila a etiri skupi e, koje Pavle
pominje u 1Kor 1 10-17. Prvi su tvrdili da su duhovno odani Pavlu, drugi Apolosu, trei Kifi, dok su
etvrti tvrdili da pripadaju sa o Hrist u
. Ov e etiri frak ije jas o odraavaju raz oliko
poreklo kori tskih hria a.
Pavlovu stra ku" i ili i oslo oe i i. To su ili ljudi koji su uli Pavlovu prvu propoved o
slobodi hri- a a, i a os ovu e zakljuili da, poto su odgovorili a hria sku lagu vest, sada
ogu iveti kako i je volja. Upravo su judaizatori, koji su se suprotstavili Pavlu u Gala- tiji, i rekli da
e se to dogoditi kada hria ska poruka u - de o javlje a ez o avezivaa ljudi da se pokoravaju
starozavetnom Zakonu. Pavle je, zapravo, oduvek i isticao da je njegova poruka, daleko od toga da
razrei hria e oral ih o aveza, te obaveze zapravo dodatno produbila. No , opasnost od be zako ja a ti o ija stvo" ila je epresta o prisut a u je- govim crkvama.
Kifi u partiju" su, ez su je, i ili legalisti. Bili su to ljudi poput judaizatora, koji su verovali
da hri- a ski ivot podrazu eva strogo pridrava je tradi io- al ih jevrejskih o iaja, kako u
pogledu obreda tako u pogledu orala. M ogi od jih su, verovat o, ili la ovi si agoge kada su
uli za Isusa Mesiju.
433
lozofi rekli vekovi a kas ije. Budui o razova i Jevreji iz Aleksa drije, ogue je da je Apolos io
zadu lje u ovu vrstu tu ae ja Svetog pis a. Prirod o, o i kao takav io prihvatljiv uitelj o i
kori tski hria i a koji su ili filozofski o razova i u klasi o-grko duhu.
Hristov u partiju" je, verovat o, i ila skupi a koja je se e s atrala uzvie ijo od ostalih partija
koje su se razvile oko li osti o i ih s rt ika. O i su eleli epo- sredan kontakt sa Hristom , na isti
ai a koji su ra ije iskusili eposred e isti e od ose sa ogovima misterijskih kultova. Ak o se
Serapis ogao azivati gospodo ", o da oe i Hristos . No , Pavle i je jas o rekao da, u stvari,
iko e oe rei 'Isu s je Gospod' osi u Duhu Sveto " Ko r
. O i su zapravo pokuavali da
jednog misterijskog boga za e e drugi . Kako je ova vrsta verovaa u praksi o i o vodila razvratu,
ti ljudi su lako ogli da se svrstaju u red sa Pa - vlovo partijo " u pogledu a eka va a etika
pitaa.
Kori t je io grad s ete a velikoj raskrs iid trgovakih puteva. Meu jegovi
se Apolo ov hra iza koga se uzdie ste a akrokori ta.
ruevi a a istie
Alolosovu stra ku" su, verovat o, i ili privre- i i klasi o-grkog pogleda a svet. Apolos
se u Dap 18 24-2 8 opisuje kao Jevrejin iz Aleksandrije, reit ovek i do ro upu- e u svete spise". U
Aleksa driji, u Egiptu, sta ovao je veliki roj Jevreja, a eu i a je ivela i o de radila ekoli i a vrlo uti aj ih i adare ih uitelja, i pre i posle ovozaveg og perioda. Najpoz atiji od jih io je Filon
(oko 20 . g. pre Hr .
. g. Hr . ere , hele istiki Jevreji koji se usavrio u tu ae- nju Svetog pisma u skladu sa
poi a ji a grke filozofije, kako i pokazao da su Mojsej i drugi ve predvideli o o to su fi-
434
Pometnja
Korintu
Dok iitava o Ko r oe o videti kako je svaka od ovih grupa izgledala a delu, irei svoje ideje i
osnovne po - ruke. Oslo oe i i, koji su tvrdili da slede Pavla, podsti- cali su celu crkvu da ne mari za
moralne norme (5 1-13). Le- galisti, koji su tvrdili da slede Kifin primer, ponovo su pokrenuli staro
pita je o to e kakvu hra u i hria i trebalo da jedu, mada se ovog puta rasprava vodila o hrani
koja se pre puta ja u jav u prodaju pri osila a rtvu tradi io al- i
oa stvi a 9) . Filozofi,
sledbenici Apolosovi, insistirali su na tome da sami poseduju mudrost u obliku su - periornijem u
od osu a ilo ta to je Pavle ikada rekao
-25) . Mistici, koji su za sebe tvrdili da su sledbenici
Hristovi , bili su skloni da tvrde kako su svete taj e Crkve delovale a agia ai , pa, pre a to e,
o i e aju potre e da ri u o ilo kakvi posledi a a svog ai a ivota
- . Vaskrsee se
ve z ilo, tvrdili su, a o i su z ali da jeste jer su sa i ji e ili a istia ai uzdig uti sa Hristo m
(15 12. Tvrdili su da zato sada ive a addu- hovnom nivou postojanja, daleko van pojmovnog
do aaja sledbenika Pavlovih, Kifinih i Apolosovih (vidi i 4 8) .
435
Raz e gra e ovih razliitih vidova ekstre iz a dovele su u . veku do pojave gnosticizma, a ovde, u
Kori tu, oe o videti kreta ja u to prav u. No , u to vre e Pavle se ije ri- nuo za to da ovaj
pokret i e uje. O je jedi o video da su jed u od ajveih rkava koje je os ovao fa ati i koji su
astupali ar iz ova etiri razliita pravca, doveli do znatne pometnje.
Ov o je ilo sasvi suprot o sve u to je o podrazu- evao pod hria sko poruko . Rekao je
Galati a da e vera u Hrist a o razovati ovu zajed i u zas ova u a jed akosti i slo odi za sve
hria e, a to je i sa doiveo kreui se od grada do grada gde je pro alazio prijatelje eu ljudi a
od ko - jih se to e aj ae ogao adati, i to sa o zato to su svi ili sjedi je i u Hristu .
Odgovor
Hristu
) ao je, pre a to e, da se odgovor a sta je u Kori tu ora ai u Hristu . Ni sam Pavle, ni Kifa, ni
Apolos, iti ta vrsta Hrista " koju su sledili eki u Kori tu, isu ogli dati traj e rezultate. Kada je
prvi put posetio Kori t, Pavle je o javio Hristo v krst i jegovo vaskrse je kao ajva ije" za
shvata je hrianske vere (1Ko r 15 3-7 ; 1 18. t a god da su Pavle, Apolo s ili Kifa uradili u svoje
ime, to nije imalo trajne posledice, jer je ovo jedina osnova na kojoj se mukar i i e e raz ih
kultura mogu ponovo ujediniti. Tako je Pavle ponovio svoju osnovnu poruku kao odgovor na
probleme korintske crkve jer iko e oe da postavi drugi te elj se o oga koji je postavlje , a
to je Isu s Hristos " (3 11).
Pot o je iz eo svoje polazite, Pavle je astavio da raz atra eke od pose ih pro le a Crkve u
Korintu, koji su se ticali njihovih stavova prema svetovnim standardima i ustanovama i jednih prema
drugima na crkvenim sabranjima.
i v o t u svet u
Ko r
11 1)
Iak o su hria i uivali izves e privilegije za - hvaljujui svo

ovo ivotu u Hristu , i dalje su morali
da ive u isto drutve o okrueu kao i svi drugi. U Ko - rintu su postojale tri glavne oblasti koje su
stvarale tekoe u vezi sa od osi a hria a sa ehria i a.
436
Hria sko
po aa je
Bar dve partije" u kori tskoj rkvi tvrdile su da i aju teoloki razlog za za e ariva je prihvae ih
hria - skih erila orala pa, u sredie delu svoje posla i e, Pavle po ie tri pose e stvari koje
su u tom smislu privu- kle jegovu pa ju.
Popustljivost . O o to ga je pose o ri ulo io je izvetaj da lud vlada eu va a...

kakvog e a i eu
ogo o i a, da ovek ivi sa oevo e o "
. Pavle ikada ije io
sklo preduzi a ju drasti ih era protiv ljudi sa koji a se ije slagao, ali ovakvo po aa je ilo je
to - liko ozbiljno da je osetio kako nema drugog izbora nego da po- savetuje la ove rkve da ita
e aju sa takvi oveko sve dok o e pokae spre ost da svoj ai ivota pro e i. Rekao i
je: Kada se sakupite vi i oj duh sa silo Gospoda aega Isusa, da se taj preda satani na propast
tela, kako i egov duh ogao iti spase u da Gospoda Isusa "
- . Ta o z aee ovog
uputstva ije sasvi jas o, ali os ov a poe ta je oigled a: ovakav prestup io je, pre a Pavlovo
ilje ju, tako oz ilja da se orao potpu o iskore iti, a ako doti a li ost e i ila spre a da se
pro e i, o da i orala apustiti hria sku zajed i u iako je a ko a- na duhovna sudbina nije
ila stvar es e rkve, ve e se otkriti u da Gospoda Isusa" .
Slo oda . Jo jed om je Pa - vle morao naglasiti da sloboda u Hri - stu e z ai slo odu da se
bude nemora- lan (6 12. Hria i isu slo od i da rade to god i je volja, ve su slobodni da
slue Bogu ko e i pripadaju
-20) .
Brak . Jed o od pitaa koja su Kori a i postavili Pavlu ti alo se raka i razvoda
Odgovaraju- i, Pavle doputa hria i a da stupaju u brak (7 1-9) , iako sam nije bio
oe je , i eli
da svi ljudi udu kao r i
-40).
s k i par iz vie
ja" (7 7) . Razvo d zabranjuje (7 10-11) , drutve e klase.
437
osi u sluaju kada supru ik ehria i apusti supru- ika hria i a

i preporuuje
korintskim hri- a i a da osta u u sta ju u ko su sada, ilo da su u raku ili ez ra i
-24) ,
ada eli at preporuuje kao poe- ljan (7 25-40) .
Ov o je oigled o io savet dat s o ziro

a pose e okol osti koje su astale u Kori tu, a za i ljivo
je primetiti kako Pavle razdvaja svoj li i savet i iljee od o oga to je verovao da je sa o Hristov
o ue je. Oseti o je da i a Hristov o ovlae je da kae kako e tre a da ude razvoda eu
hria i a
, ali o ostali pita ji a a koje odgovara, u jed o sluaju jas o kae da ije
Gospod " koji tako kae
, a u drugo sa o kae: Misli da i a Duha Boijeg" ( 7 40) .
Ovakav odlo ak posluio je kao povod
ogi rasprava a, udui da Pavle izrie a ovo
estu
eke vrlo ud e stvari. )at o se i i da o tako isko vred uje rak? Ne a su e da Pavlovo li o
iskustvo ima udela u tome jer, kao ra- bin, i sam je sigur o jed o
orao iti oe je svi ra i i su
orali iti oe je i , ali u ovo tre utku oigled o da ije io. Ka o ajverovat ije o ja je je
jegovog li og sta ja deluje da je io razvede , a to je oda ila posledi a jegovog prelaska u
hria stvo. No , u pozadi i ovog saveta alazio se i jeda daleko suti skiji razlog, te se o o to
preporuuje zas ivalo a isto prag atiz u: s o ziro
a esigur o i e- sta il o stae u ko e se
kori tska rkva alazila u to vre e
, ilo je
ogo vanijih stvari koje je trebalo uraditi od
ugovaraa rakova.
Isu s je i sa rekao eto to se e razlikuje
ogo od ovoga: Ak o i iko doe ko e rzi svog o a,
i ajku, i e - u, i de u, i rau i sestre, ak i sopstve i ivot, e oe iti oj ue ik" L k 14 26) , a
postoji i upadljiva sli ost ovog esta sa Kor
-31 . Isu s sigurno nije bio protiv braka i
porodi og ivota, a drugi odlo i iz Pavlovog uea pokazuju da je i o visoko e io rak. Ovd e je
ilo posredi pita je prakti ih prioriteta pa je, suoavajui se sa o i to je o e io kao oaj u
situa iju, poseg uo za drasti i
era a.
438
Hria i
graa sko pravo
Nared a stvar koja je ri ula Pavla io je ai a koji su se hria i u Kori tu euso o prepirali i
zatim odlazili u sud i e da ta o rasprave svoje al e. Pavle je ovaj o iaj, koji je iz akao ko troli,
orao osuditi. Kao prvo, ilo je sasvi apsurd o da hria i, koji tvrde da su raa i sestre, uoite
imaju potrebe da idu na svetovni sud. Kada se neko u porodi i posvaa, s tim se ne ide na sud, pa
i, svakako, i eko od la ova rkve tre alo da ude dovolj o udar da razrei te iro le e
-6).
No , Pavla je jo vie uz e iravalo to je do tako u ih svaa uopte i dolazilo. Hria i tre a da
slede primer koji im je dao Hristo s i da trpe epravdu" a e da stvaraju razdore u utar hria ske
zajednice (6 7- . Ak o se uz e u o zir o o to je Bog ui io za jih posredstvo Hrista, jihove sit e
svae lede pred ti do ez aaj osti
-11).
Svakodnevni
ivot
Hria i su ogli iveti ezavis o od svetov ih sudova, ali je ilo tee iz ei druge verski osetljive
vidove ivota u gradu poput Kori ta. )a kori tsku rkvu ovo se usredsreivalo a pitae hra e,
pose o esa. O o je postalo pro le zato to Kori t, kao i ostali hele istiki gradovi, ije i ao
redovne prodavnice mesa. Bez obzira na to odakle je meso poticalo, njegova kupovina je gotovo uvek
imala versku ko- pota iju. Naj olji i ajvei s a devai eso
ili su tradi- io al a grka svetilita u
koji a su ivoti je pri oe e a rtvu u ast oa stava. S druge stra e, u ti se gradovi a, u
koji a je ivelo i roj o jevrejsko sta ov itvo, oglo kupiti i eso ivoti ja zakla ih u skladu sa
o red i propisi a iz Jevrejskih svetih spisa. U o a sluaja eki hria i suoavali su se sa
pro le o . Od osi sa jevrejsko zajed i o esto su ili pro le ati i, tako da jevrejski esari
uglav o
isu eleli da hria e s a devaju eso , iti su pak hria i ejevreji, sa svoje stra e,
hteli kod ovih kupovati, jer bi onda ispalo da prihvataju va ost propisa o ishra i koji su se a- lazili u
Tori. Ali ta sa eso iz grkih hra ova? Dokle su raz atrali ogue verske posledi e kupovi e
mesa iz ovog izvora, vei a hria a je tvrdila da, poto oa stva koja se
439
tamo potuju e postoje, to to su i te ivoti je ile pri e- se e a rtvu e a po jih ikakvih

posledica. Drugi su, meuti , ili u to a je sigur i i oseali su se tako kao da i kupovi o ovog
esa a eki ai podsti ali, a oda i uestvovali u kultu koji je io sa ti u vezi. t a i je, dakle,
valjalo i iti? Ovo pita ju Pavle se posvetio u Kor
, a s ti
u vezi daje sledea etiri glav a saveta.
eso ivoti ja koje se prodavalo, jer je MOGLO iti od ivoti ja pri ese ih a rtvu u paganskim
hra ovi a. Ovaj atpis je sa es e tr i e tasePit u Kori tu.
Hria i su, razu e se, slo od i da jedu hra u pri etu a rtvu grki
oa stvi a jer o a
ne postoje. Ali, ljudi koji ovo shvataju, moraju imati obzira prema zabrinuto- sti onih koji na to
drugaije gledaju. Ovi prosvee i" hria- i tre alo i povre e o da udu spre i da adiu
slobodu jede ja hra e kuplje e u lokal i svetiliti a, iz o zira pre a drugi a koje i takvo
po aae oglo da uvredi
-13).
Ovakav ustupak ui io je i sa Pavle, ali u dru - gom kontekstu. Ka o apostol, Pavle je polagao
pravo a to da ga Boiji arod izdrava, te o ak aludira a Isusov o ue je da to dokae: Gospo d je
zapovedio da oni koji objavljuju evan- elje od eva elja tre a i da ive"
. Meuti , o podsea Kori a e da se tog svog prava da ude izdrava odrekao i da je, u esto toga, io volja
podvrg uti se sa oodri a ji a kako i jegovu poruku prihvatile sve vrste ljudi: Iak o i a
slo odu u pogledu svega, ai io sa od se e ro a svi a, kako ih ih to vie prido io"
.
Hria i i, isto tako, tre alo da shvate da se u usvajau jed og u suti i
prema duhovnosti
agijskog stava
440
skrivaju stvar e opas osti. Oigled o je da su eki Kori a- ni smatrali da su im hria ske svete
taj e davale eku vrstu i u osti a tradi io al e grke o rede, te da su o i sada o - gli u njima
uestvovati e prihvatajui sa i ti sve to se o de z ivalo. Pavle je skre uo pau a ekoliko
epizoda iz istorije Izraila koje pokazuju da ovo ije ta o i tvrdio je kako je aiv o za iljati da se
jed og da a oe uestvovati za Gospod jo trpezo , a ared og ukazivati poast lokal i
oa stvi a, a da se pri to
e dovede u pita je vlastiti i - tegritet (10 1-22).
Opt i pri ip koji tre a slediti u do oe ju prakti ih odluka o svi ovi pita ji a jeste da
e tre a i i- ti ita to i druge odvelo a stra puti u, ak i ako to ije eisprav o, ego tre a
i iti sve u slavu Boga"
11 1).
-
i v o t u rkv i
Ko r
- 1 5 58)
Od Pavla su trae i i odgovori a ekoliko spe i- fi ih pitaa koja su uila rkvu u Kori tu . Neka od
ih ve s o raz otrili, kao pitaa u vezi sa rako i raz- vodo i hra o iz lokal ih svetilita. No ,
bilo je i drugih, koja su se ticala crkvenog ogosluea
14 40 ) i ve rovanja (15 1-58) .
Crkve o ogoslue je
Kor
14 40)
Do k su se hria i sastajali radi ogosluea, po - kuavajui da a delu pri e e o o e u ih je Pavle

auio, javile su se tri potekoe.
Slobod a bogopotova ja . Izgleda da ih je Pavle uglav o pouio isti stvari a koje je
preneo i crkvama u Ga- latiji. Dve osnovne ideje ove poruke bile su da u Hrist u ne treba da se pravi
razlika u pogledu a io al osti, stalea ili pola Gal
, i da je Hristo s hria i a dao ovu sloodu Gal
. Prakti o gleda o, kada je re o ogoslue ju u Crkvi, ovo je z ailo da je Pavle,
protivno jevrejskom obi- aju tog vre e a, dozvolio e a a da u potpu osti uestvuju u hria ski
slu a a. Pre eo je preda ja" korintskoj Cr - kvi Ko r
u tu svrhu, i tih preda ja su se la ovi
rkve i drali. Ali, o i su pogre o shvatili prirodu hria ske
441
slo ode, pa su eke e e, koje su i ale vodee uloge u rkve- i

uradile eto to ne bi uradile pred svojim susedima.
slu a a, u Boije
prisustvu
Nai e , o iaj koji je preovlaivao u drutvu tog vre e a alagao je da se ugled e, od ere e e e
e pojavljuju u jav osti epokrive e glave. Kori tske hria ke su, eutim, tvrdile da su sada
oslo oe e ak i or i kulture kojoj pripadaju, tako da bi tu slobodu pred Bogom trebalo da izraze i
u Crkvi . )a Pavla je ova situa ija ila sli a o oj u vezi sa kupovi o
esa, osi to se u ovo
sluaju isu uvree i ali drugi hria i ve ira drutve a zajed i- a. Pot o je Pavle kao jedan od
glavnih vidova odgovornosti K 0 J U Je Crkva imala sagledavao pozivanje drugih ljudi da slede Hrista ,
o je pozvao Kori a e da usvoje istu strategiju koju je ra ije iz eo: Jevreji a sa
io Jevreji , da
bih pridobio Jevreje... onima koji su bez zakona, bio sam i ja kao bez zakona.. . da bih pridobio one
koji su bez zakona.. . Bio sam sve svima, da svakako neke spasem" (9 20.21.22). Ovak o razmi- ljajui,
savetovao je e a a koje su jav o uestvovale a o - gosluei a u Crkvi da potuju preovlaujui
o iaj u drutvu i pokrivaju glave, ak i ako i to u jed o ideal o svetu delovalo kao
ogra iavae jihove hria ske slo ode
-16) .
Mora l i ogoslue je . Nai a koji je ova r - kva drala veeru Gospodu evharistiju)
takoe je pruao povoda za za ri utost
-34) . Umesto da slede uputstva ko - ja je sam Isu s
dao, a koja im je Pavle ranije objavio (11 23, eki od Kori a a pretvarali su ovu slu u u priliku
za praz ovae i veselje, do osei i svoju hra u i odravajui privat e goz e, kakve je tre alo da prave
po sopstvenim domo - vima (11 22) .
Podele a partije protiv kojih je Pavle i ao
ogo toga po aljale su svoje ru e glave i za
Gospodnjo m trpezom (11 18, poto su ove razliite skupi e ile zadovoljne ti- e to su jeli
razliitu hra u, pri e u su uz to o i ogati- ji i ali pred so o
ogo vie hra e od siro a ih koji
su ili gura i u stra u. Sve ove podele, da e po i je o pratee tereve e je i pija e je,
o eaivale su i ilj jihovog okuplja ja, a i sa e hria e. O i isu raz iljali o to e
442
ta i e, a eki od ih avukli su a se e osudu koju su i zasluili
-32) .
Blagodat i darov i i ogoslue je . Jo jed o it- o svojstvo kori tske rkve ilo je koriee
blagodatnim darovi a. Os ovu hria skog doivljaja u apostolski rkva a i ilo je u eee da
su hria i ljudi os ae i Sveti Du - ho . O i su ili hariz ati i", ljudi koji su posedovali ska- Nzta
grka re koja doslov o z ai darovi ilosti" . Ov i duhov i darovi ukljuivali su govoree
ekstati i jeziko oz o aIa , tu ae je takvog govora, prorokova je kao u Dap
- i uda
koja su i ili apostoli Dap
-12).
Hria i u Kori tu posedovali su sve ove i
ogo drugih darova, u izo ilju, i bili su tako radi da ih
koriste da je po ekoliko jih uestvovalo u ogoslue ju u isto vre- e. Ov o oito ije io dovolj o
do ar ai da i se tako a- stavilo i adalje, pa je Pavle orao da ih podseti da Bo g i- je Bog
nereda nego mira" (1Ko r 1
, to je z ailo da, kada se darovi koriste, oe se uzeti zdravo za
gotovo da e se , ako su zaista Bogo
adah uti, javljati redo koji e voditi izgraivau ele Crkve
(12 7) .
Pavlu nije predstavljalo problem da prizna za valjane sve raznorazne harizmatske pojave koje su se
pojavile u Ko - rintu. On je istakao da je svaka od njih Bogom data te, prema tome, s pravom ima
svoje esto a okuplja ji a sa ra ja. Ka o to i ljudsko telo i e razliiti udovi, i svaki od jih ora
dati svoj mali doprinos da olaka rad tela, tako je i sa r- kvo : svaki od darova koje poseduju razliiti
la ovi tre a da dopri ese sklad o upravlja ju eli o
-31).
Nee se svako hria i u dati jeda od velikih darova poput govora jezicima, ali svi su oni vredni.
Povrh svega, jeda dar tre a da i je svi a zajed iki ljubav, koja je jedini osnov potreban da bi
se ostali lagodat i darovi e - leli ili traili
-2).
Verovanje
crkve
(1Kor
15
1-58)
Na kraju, Pavle se okree o o e to je s atrao sa- o suti o hria skog verovaa koje je,
igro sluaja, ilo jed o od ajspor ijih pita ja koje je zaokupljalo ko - ri tske hria e Isusovom
vaskrseu.
443
Neki la ovi te rkve tvrdili su da su u svoji

i- sti i iskustvi a ve ili podig uti a ov duhov i
ivo iz ad o og koji su dosegli o i iji hria i, a Pavle je verovao da je takva zamisao bila povezana
sa suti ski
erazu- evae Isusovo g vaskrsea. Sa ti se o rau ao dvostruko.
Prvo , podsea Kori a e a vrstu istorijsku os ovu a kojoj se zas ivala hria ska vera u
Isusov o vaskrsenje (15 3- . i ei to, daje i ajstariji ovozavet i prikaz verova ja u Isusov o
vaskrsenje.
- Drugo , produava kako i pokazao da, ako Isusov o vaskrse je jeste ilo aterijal a pojava kao to
su u to on i drugi apostoli verovali , o da to ora gara tovati da e i hria i iti vaskrs uti u
posled ji da a isti ai a koji je i Isu s vaskrsao iz rtvih. Pre a to e, s o ziro
a sredi je
mest o Isusovo g vaskrsenja u okviru celine hri- a skog verovanja, oni koji su poricali njegovu
materijal- ost preos iljavajui ga kao iz isti ih doivljaja poricali su, zapravo, sam osnov
hria ske vere, jer ako rtvi e ivaju vaskrs uti, o da i Hristo s ije vaskrsao. A ako Hri - stos nije
vaskrsao, uzalud je vera vaa, jo ste u svoji greho- vima... jadniji sm o od svih ljudi" (15 16-17.18).
Jo
rasprava
Korintu
Ov o ije i kraj Pavlove prepiske sa hria i a u Kori tu, ada je orao i ati ar deli i og uspeha
u euju- i ih da se predo isle, jer vie ita e uje o o pita ji a o vaskrse ju, raku ili stvari a
poput kupovine mesa u lokal- i svetiliti a. No , pro le a je ilo i dalje, ovoga puta pose o sa
dolasko glas ika koji su tvrdili da su apostoli" poslati iz rkve u Jerusali u Ko r 1 1-15). Pavle je
ve i ao posla sa ovakvi ljudi a u rkva a Galatije, ali ovi to su doli u Kori t isu ili
judaizatori" u strogo s islu rei. O i isu pokuavali da u ede Kori a e da po - stanu Jevreji
prihvativi o reza j e i starozavet i )ako . Vie su pokuavali da ih u ede da svoju oda ost Pavlu
zame- e oda ou eki ko zervativ ije astroje i poglavari a prvo it e jerusali ske rkve.
444
Pavle je oigled o oda rao da poseti rkvu u Kori - tu dok su ti ljudi jo oravili o de. To je ta ol a
poseta' koju po i je u Ko r . Svakako da je ila ol a za Pavla, jer su ga ovi la i apostoli i
jihove tvrd je da je jegov autoritet spora uvredili. Otiao je u ur i, to je kas ije priz ao kao
greku, jer je ispalo kao da ti e potvruje o o to su egovi protiv i i o je u govorili Ko r
. Isho d svega io je taj da su hria i u Kori tu i dalje ili u po et ji. Ko su ili pravi apostoli i
kako da razlikuju la- e od pravih? GVihova oda ost ila je od jed og ka drugi a, pa i je Pavle,
kako i ovaj pro le razjas io, jo jed o pisao. Pism o koje je ovog puta napisao bila je Druga
posla i a Kori a i a.
Do k raspravu u Ko r odlikuje jas a it, od poetka do kraja, Ko r se u to pogledu dosta razlikuje i
ee zvui kao a tologija Pavlovih saveta o razliiti te a a ego kao postup o razvija a rasprava
kakvu pronalazimo u drugim po - sla i a a. ) o g ovoga eki tu ai isle da o a upravo to i jeste:
zbirka dva ili tri pisma koja su prvobitno napisana sasvim nezavisno jedna od drugih, a koje je
kas ije spojio eki prireiva. Ov o e i io postupak eo ia za stari svet i, u aelu, e a razloga
da eki sakuplja Pavlovih pisa a to e uradi. Ipak izgleda da se tok isli u Ko r a ekoliko esta
naglo prekida i preusmerava.
2 14 poprili o se razlikuje od o oga to u prethodi i za ji sledi. tavie ,

se jako
do r o oe razu eti ako se proita kao astavak
. Meuti , ak i u u- tar ovog dela, izgleda,
odeljak 6 14 aruava s isao o o - ga to u prethodi i dolazi posle. Da e i oda ovaj odloak ogao u to sluaju sadrati isprva odvoje a pis a, eu koji a, oda, i eka od o ih za
koja sigur o z a o da ih je Pavle apisao Kori a i a, ali koja se pojedi a o e ogu prepoz ati
nigde u ostatku Novog zaveta?
Poglavlja 8 i 9 bave se, izgleda, istom temom (sa - kupljanjem priloga za crkvu u Jerusalimu),
ali bez ikakve unu- trae poveza osti. Pose o se i i kako oglavlje ovu temu uvodi sasvim
ezavis o od o oga to je o joj ve ree o u prethodnom poglavlju. Da li bi onda 2Ko r 9 1-15 moglo
iti jo jed o zase o pis o, ovoga puta apisa o pre ego to su
445
evolje otpoele, a kako i preporuilo Tita i eke druge r - kvi u Kori tu i podstaklo ta o je
hria e da daju veliko- duan prilog za Jerusalim?
Poglavlja 9 - 1 3 predstavljaju upadljiv kontrast poglavljima 1 - 9 . Na kraju poglavlja 9 Pavle
izraava zadovoljstvo to su Kori a i reili svoje pro le e, da i s poetka poglavlja opet
preao u apad. Da isu, oda, po - glavlja 10 13 isprva napisana kao posebno pismo u vreme
kada je stae ilo ez ade ije?
Sv e ove hipoteze i te kako i aju s isla, aroito kad z a o da je Pavle apisao vie od dva
pis a Kori a i- ma. Glavni razlog protiv pretpostavke da je 2Ko r ovakva vr - sta kompilacije jeste
u ekoliko proizvolja redosled koji su ovi krai odelj i, izgleda, u ese i u sadai tekst. Pri era
radi, zato i ih ovaj sakuplja Pavlovih posla i a sve iz - eao, u eui zase a, kraa pis a, usred
o ih duih, tako da time poremeti smisao i jednih i drugih? Za r ne bi bilo prirodnije da ih je unosio
redo , jed o za drugi ? Iz ovog razloga je vei a ko e tatora u ee a da sa o poglavlja i e pose o pis o, kas ije od o og u poglavlji a , svoj zakljuak zas ivajui a ie i i da
je ovakvo reee pogod ije od jedi og preostalog ogueg o ja jea za pro e u to a koja se javlja
od
do
, ai e, da je do Pavla dolo eko drugaije o avetee upravo kada je piui stigao
do kraja sada jeg poglavlja . Ali , z o g oigled o elogi og apored og poloaja ostale grae, svi
se slau da je oite pro e e u te i iz eu
- 7 4, 8 1-24 i 9 1-15 najbolje shvatiti kao digresije u
sa o Pavlovo raz ilja ju.
ta , dakle, Ko r i a da kae o ovi

ovi
evolja- a sa koji a se Pavle suoio u svoji
sa kori tski hria i a? Ov a posla i a se prirod o deli a etiri glavna dela.
Suoava e s a pro le i
Kor
od osi a
- 2 13)
Pavle je znao da mora objasniti nemirnu prirodu svog odnosa sa korintskom crkvom. No , tu je bilo i
pita je pravih i la ih apostola, pa o razja java svoj poloaj, u od osu a
446
o e te e, u uvodu u ko e iz osi rei zahval osti

-11). Ov - de skree pa ju e sa o a svoju
ljubav prema korintskoj cr - kvi nego i a svoje u ee je da su pat ja i sla osti, a eki ai ,
e i ov i i io i isti ske slu e Bogu. Da i iza- ao a kraj sa progo o , Pavle ora svi sr e
verovati Bo - gu, ali u je potre a i olitve a podrka egovih itala a. )at o o deluje ae
samopouzda o i a je agresiv o od svojih protiv ika, jer od os sa svoji preo rae i i a o e
sagledava kao jednosmeran: njihove molitve njemu su potrebne koliko i ji a jegovo vostvo.
Pavle je, takoe, orao uveriti Kori a e da ogu da u veruju. Nzegove eoekiva e posete i
poslanice, kao i promene planova u poslednjem trenutku, ostavile su na njih utisak o njemu kao o
esta il oj li osti
. )akljuili su da se plai da ih poseti zato to du ok o u se i z a da su
tvrd je la ih apostola" isti ite. Ov e kritike oigled o su du oko pogodile Pavla, te se o ra i
protiv optu e da se u stvari se i o po eo. Nit a ije dalje od isti e ego to je ovo : o i je
apisao posla i u, u esto da ih poseti, zato to se adao da e to iti ae ola ai da ih ispravi Mo j ilj ije io da vas raalosti , ve da vas avede
a to da shvatite koliko vas sve voli "
(2 4) .
Tre alo je izgladiti i li a eprijateljstva i Pa - vle i crkva morali su biti spremni na to da oproste
onima ko - ji su ih posebno uvredili (2 5- . Pavle ovde oigled o i a u vidu eku odree u li ost
pre a eki a, oda oveka po- e utog u Kor , koji je iveo sa svojo
aeho , ali pre e
iti da je re o eko drugo ko je Pavla pose o uvredio.
t a j e apostol ? ( 2 K o r 2 1 4 - 7 4 )
Glavno pitanje o kome se raspravlja bio je Pavlov autoritet kao apostola, pa on uvodi ovu temu,
izraavajui svoju li u zahval ost Bogu za svoje iskustvo ues ika u
Hristovo j po edo os oj povor i"
. Ipak, iako i a tako lizak li i od os sa Hristo , to u e
daje pravo da se po- ed iki hvalie svoji sposo osti a, jer o dare ost Sve - tim Duhom nosi sa
sobo m veliku odgovornost, a Pavle je verovao da ga je upravo spoz aja toga ui ila razliiti od
447
ostalih takozva ih apostola" koji su doli u Kori t: M i is o kao

ogi drugi koji Boijo poruko
arataju kao da je u pitau eka jefti a ro a; ve stoga to as je Bog poslao, govori o iskre o... kao
sluitelji Hristovi "
.
Za razliku od onih koji su doli iz Kori ta, Pavlu isu ila potre a zva i a pis a da i se usta ovilo
jegovo opu o oe je, o se zadovoljavao ti e da se vred ost jegovog dela pro e i a os ovu
jegovih rezultata u iz e je i ivoti a jegovih preo rae ika i kvalitetu jegovog li og ai a
ivota
- . Ak o hria i zaista slue Bogu, o da i Bo - ije prisustvo tre alo da ude svi a
vidljivo: Sv i i.. . od - raava o slavu Gospod ju.. . a ta ista slava, koja dolazi od Go - spoda, koji je
Duh, preo raava as u je u podo e i vodi iz slave u veu slavu"
. Pa i tada ovo e prua
ikakvu gara iju apostoli a da ogu oekivati da e iveti a ekoj drugoj rav i od drugih ljudi, va
do aaja o i ih pro le a svakod ev og ivota
- . Jer, iako je eva elje o a, ivotodav a poruka, Bog je oda rao da je poveri o i i ze lja- i sudovi a", o i a koji se esto
ue... po ekad su u edou- i i... ivaju teko povree i"
. . . Isu s je sa iskusio to isto, ali
posle krsta dolo je vaskrse je, a o o je za Pavla ilo klju hria skog ivota. U Gal
-20 istakao je
da taj- u jegove vere predstavlja prisustvo ivog Hrist a u je u, a ista te a javlja se po ovo i
ovde: uvek a preti opas ost s r- ti z o g Isusa , kako i egov ivot ogao da se vidi u ovom
ae s rt o telu"
. )a Pavla je ovo ilo esto koje je tre alo pravil o aglasiti: ves ike
eva elja e tre a po e- ati sa sa o poruko , a i je i a da je duhov o lago" u
o i i
vrhov a
ze lja i
sudovi a" skree pa ju a i je i u da
o pripada Bogu a e a a"
Raz ilja je o raz i fiziki opas osti a sa ko - ji a se suoio dovelo je Pavla a te u ivota
posle s rti. Ov o je ve ila jed a od glav ih te a Kor, ali ovde se perspektiva promenila i Pavle
postavlja razliita pita ja koja su , esu jivo, posledi a toga to je edav o jedva u akao s rti
verovat o u Efesu, Ko r
. O o to kae u - i i ovo esto jed i od ajsloe ijih u svi
njegovim poslanicama, a dalo je povoda i mnogim spekulacijama o prirodi jegovog raz iljaa o
ovoj temi. No , dve su stvari sasvim ja-
448
s e: o se i dalje suprotstavlja stavovi a o ih Kori a a ko - ji su tvrdili da je vaskrsee " stvar

u utra jeg duhov og doivljaja jed e li osti, i dalje se vrsto drei jevrejskog verovanja u telesno
postojanje posle smrti, radije nego da pri- eg e grko gleditu koje podrazu eva es rt u duu u
telu koje joj je privre e o a raspolaga ju. Meuti , o astavlja da i sistira kao to je to ui io i u
1Kor 15 42-57 ) na tome da je ivot po vaskrse ju astavak ovog ivota, ada u ije istoveta , jer
o predvia da e Bog za e iti ze aljski a- tor u ko e ivi o" jed o kuo koja ije ruka a
sagrae a, ve o , a e esi a"
.
Sve vre e odrava apetost iz eu sada josti i u - du osti koja je toliko do r o z a a iz Isusovog
ue ja, i sistirajui a to e da e ak i ko a o sta je po vaskrse ju iti sa o ko a a razrada
o oga to je Bog ve i io u ivoti a hria a. )at o i ai a koji hria i raz iljaju, ai a koji
se po aaju i ihova erila i vred osti tre alo da odraavaju, jo ovde i sada, real ost Boijeg ve og
prisustva: Vie iko e ee o suditi po ljudski
erili a... Kada se ilo ko prisajedi i Hristu ,
ovo je stvore je; staro je prolo, dolo je ovo" (5 16.17).
Sagleda e u ovo svetlu, Pavlove pate i u ko s islu e ogu protivreiti egovoj tvrd ji da je
bio apostol. Naprotiv, o ih je s atrao ajjas ijo
oguo projavo isti itosti te tvrd je
. Sada je Pavle ve po islio da je rastu aio se e detalj ije ego to je potre o, pa je zavrio
pozivajui svoje itao e da ispolje isti stepe iskre- nosti o sopstvenim motivima (6 11-13).
)ati je astavio da i ih upozorio a to da hria - ski ai ivota tre a u potpu osti da se razlikuje
od svetov- og ivot og stila. Hria i oraju odraavati Boije li e vred osti i erila
7 1),
postavivi se a priklad o odstojae od vred osti koje preovlauju u kulturi u kojoj ive. esto se
pretpostavljalo da je ovim Pavle aludirao na pitanja li og orala, aroito a ra e od ose. O i i
verovat o ili o uhvae i ovi to govori, ali jegov savet je
ogo sve- o uhvat iji, udui da o
podstie svoje itao e da udu spre - ni na to da postave Boga na prvo mesto u svim oblastima svog
ivota, a e sa o ta o gde i se to ui i zgod i .
449
Gledaju i u udu os t
Kor
- 9 15)
Pavle sada prelazi a ui ak svojih ol ih pisa a, koji je oigled o doveo do preu lje ja Kori a a,
o e u ga je o avestio Ti t
-16) . Verovatno je na osnovu toga Pavle po - mislio da je sada
pogoda tre utak da ih pozove da uzu u ue- a u sakuplja ju priloga koje je orga izovao kako i
se finansijski pomogla crkva u Jerusalimu ( 8 1 . Kori a i isu sada prvi put uli za to Ko r
16 ali njihov ura od os sa Pavlo spreio je da se u vezi sa ti ita uradi ra ije.
Pavle ih agovara da se velikodu o po esu, i to e sa o iz osea ja du osti ve da i lju avlju
odgovorili a o o to je Bog ui io za ih. Isuso v dolazak u jihove ivote bio je i Boije do rote,
koji o i isu zasluili, a sada i o i, isto tako astupajui, tre alo da odgovore a potre e drugih:
Va a je poz ata ilost Gospoda aeg Isusa Hrista , ogat, kakav je io, ui io je se e siro a i
vas radi, kako bi svojim siromatvo vas ui io ogati a"

. Ist o tako je verovao da i ovakav
izraz velikodu osti popravio od ose iz eu isto ejevrejskih rkava, koje je o os ovao, i izrazitije jevrejskih sa raa u Palesti i
-15).
Autorite t i harizm a ( 2 K o r 1 0 1 - 1 3 10)
U ovom delu Pavle ponovo prelazi u napad. Ak o ovo nije bilo posebno pismo, neophodno je zamisliti
da je, jo dok je ovo pisao, orao saz ati za dalja osporavaa svog autoriteta. Ovo g puta su,
izgleda, kritikovali egovu li ost. Pa - vlova pis a su stroga i estoka", govorili su jegovi protivnici
u Kori tu, ali, kada se ae sa a a li o, o je sla , a jegove rei isu ikakve!"
. Oigled o
mu je nedostaja- la hariz ati ost la ih apostola" prispelih u Kori t . GBih ije orilo
sa opodozre je, iti progo i, koji su uili jega, ve su se vazda raz etali svoji
isti i
iskustvi- a i duhov o zrelou. Pavle e daje sveo uhvata odgovor a ove optu e. To je ve
ui io u prethod oj raspravi o od - osu sla osti i s age u ivoti a Boijih sluitelja. Ov e te - me se
ovde sa o dotie, e tako siste ati o, agovetavajui da ovi drugi, sa o deluju tako i presiv o i
to zato to sa i
450
sebe mere po sebi i sude sebi po sopstvenim merilima!" (10 12). Zapravo i gori su od toga, udui da
Pavle optuuje Ko - ri a e da prihvataju svakoga ko va doe i propoveda drugaijeg Isusa , a e
o og o ko s o va
i propovedali; a vi pri ate duha i eva elje sasvi razliito od Duha i
eva elja koje ste od as pri ili!"
.
Zatim se uputa u eposred i apad irokog spektra a o e koji su, a ovoj su ivoj os ovi, dovodili
u pitanje njegovo opu o oe je - avei se redo svoji od oso sa kori tsko rkvo
-6),
svoji
ai o ivota
-11) i vrhovnim iz- vorom svog autoriteta (11 12-15). GBegove muke i
progonjenost su, daleko od toga da ga predstave kao drugorazrednog, zapravo pokazale da je
njegov priziv bio stvaran (11 16-33).
La i apostoli" su, izgleda, tvrdili kako poseduju
ogo spektakular ije darove Svetog Duha od
Pavla. O ilje dokaza svedoi kako je ovo io stal i pro le koji se uvek iznova javljao u korintskoj
crkvi (1Ko r 12 14). Pavle je spo - z ao da hvaliti se ti e ije do ro , ali orao je da izrav a rau e
i istak e kako je i o i ao vie ja i otkrive ja koja i je dao Gospod"
. Ipak, vraa se a te u
patnji i sla- osti kao ka e a te elj a svog apostolskog statusa, tvrdei da tek kada ljudi spoz aju
sopstvene slabosti i u potpunosti se pouzdaju u Boga, tek tada mogu govoriti o tome da su istinski
hria i
-10) .
Na kraju ih Pavle podsea a to da e po ovo posetiti Korint i da bi bilo dobr o ako pre tog njegovog
dolaska do - vedu svoje ivote u red. Uprkos o o e to su jegovi protivnici tvrdili, on je spreman
da ih optui u li e, ada i ilo
ogo olje za sve ako i se o i prvo vratili a eva elske os ove i
shvatili da tek o da, kada svako priz a svoje ljudske sla osti, Boija sila
jihovi ivo- tima (13 1-10).
oe. iti delotvor a u
Tak o je Pavle priveo kraju najkomplikovaniju prepisku koju je ikada napisao. Poput Poslanice
Galatima, i posla i e upue e Kori a i a pisa e su u asu kada je pole i- ka bila maksimalno
usija a, to sa o uveava potekoe koje i a o da is o ih shvatili. Pavla su apali i jegovi prijatelji i neprijatelji, a to mu je moralo dati dobar razlog da se malo zaustavi i ponovo porazmisli o svom
eva elju. eleo je
451
da iz eg e za ke iz prolosti, a da i a koji ai e a- pravi kompromis u pogledu svojih osnovnih

stavova o tome da u Hrist u nema razlike u od osu a rasu, pol i drutve i status, pa su svi ukar i
i e e jed aki po slo odi koju i je dao Sveti Duh . Verovat o su ovakve isli diktirale o lik jegove
sledee va e posla i e, koja se dost a razlikuje od svih koje s o do sada raz atrali.
Pogleda
uprtog u
Rim
Pre d kraj svog avlje ja kori tsko rkvo , koje se oduilo, Pavle je posetio o last Kori ta i ostao
onde oko tri meseca. Posl e toga nameravao je da krene u Jerusalim sa delegatima iz
ez a oakih" rkava koji su osili dar je - vrejskoj rkvi. Kas ije, adao se , otii e u Ri , pre
ego to se, oda, zaputi jo dalje a zapad, u pa iju. Bilo je prirod o to je Pavle eleo da poseti
Ri , ali situa ija u kojoj su se hria i alazili ta o razlikovala se od o e u drugi gradovima sa
koji a je Pavle i ao posla, pa je za ju ilo potre o alo riljivije se pripre iti u apred. Ka o
prvo, ri sku rkvu ije os ovao Pavle, to je z ailo da e orati da ude o azriv da e i izgledalo
kao da se ea u eto to ga se ije ti alo. K to e, ri sku rkvu ije i i- lo jedno jedino sabranje,
ve itava rea a jih skupi a, ko - je su se sastajale po do ovi a razliitih ljudi po itavo gradu.
Ov a oso i a ri skog hria stva oe se gotovo si - gur o dovesti u vezu sa ta o jo jevrejskom
zajed i o , koja je ila a slia ai raspara a, sa izo si agoga, od o ih ajko zervativ ijih do
ajli eral ijih. Hria stv o je si - gurno poteklo iz ovih sinagoga, i nema sumnje da je i spektar
hria skih verova ja io podjed ako irok i umnogome de - finisan po istom uzoru , uz dodatak u
vidu pitanja neznabo- akih ver ika i jihove odgovor ost i u pogledu jevrejskog )ako a i preda ja.
Iako su se eki hria i u Ri u divili Pavlu, drugi su orali iti vrlo podozrivi pre a e u, a- roito
u od osu a o o to su z ali o jegovo stavu pre a jevrejski o iaji a. Iz svih ovih razloga,
Pavle je osetio da je pravi tre utak da prefor ulie svoju poruku u o lik koji
452
ee tako lako iti podloa pogre o tu ae ju, ilo od stra e si patizera ili protivnika, pa je
tako odluio da svo - ju posetu presto i i pripre i piui posla i u raz i frak ija a u utar
ta o je hria ske zajed i e, koja je sa- dravala razu u o javu jegovih uvere ja. To je ila
Posla- nica Rimljanima.
Poslanic a Rimljanim a
Iako se na Poslanicu Rimljanima gledalo kao na sveobuhvatan rezime cele Pavlove misli, to je
pogrea i e- korista ai gleda ja a ju. O je svakako io u isao ije raspoloe ju kada je
pisao Poslanicu Rimljanima nego kada je pri eleio Posla i u Galati a ili ilo koju od poslanica
Kori a i a, ali i a ekoliko va ih aspekata Pavlo- ve isli koje se ovde uopte e pojavljuju.
Posebn o nema nikakvog po e a o verova ju u udui Hristo v povratak, ili u ivot posle s rti - a o
o e te e z a o da je i ao
ogo toga va og da kae. O o to kae o prirodi Crkve u Posla i i
Ri lja i a takoe je veo a ogra ie o kada se uporedi sa je - govim potpunijim izlaganjem o istoj
temi u 1Kor.
- 1 - G- ; U
Nije jasno kako je astala hria ska rkva u Ri u. U joj

\s ilo ljudi razliitog et ikog porekla, pa ak i ekih iz arske porodide. Foru
je centar grada.
Rim je u ovo
vre e i ao vie od
ilio sta ov ika.
koji se ovds vidi io
453
Poslanica Rimljanima se najbolje moe razu eti kao riljivije izrae i prikaz ekih od ajva ijih
tema iz posla- i a Galati a i prve i druge Kori a i a pose o Kor . Kao to s o pri etili u
jednom od ranijih poglavlja, poslanice Ri - mljanima i Galatima do te mere se bave istim temama da
se esto pretpostavljalo kako su orale iti sastavlje e otprilike u isto vre e. No , Posla i a
Ri lja i a je o azrivije iz ija sira a od Posla i e Galati a i Pavle ovde vie pazi da jas o iz e- se
svoje argu e te. Verovat o je ta ije opisati Posla icu Ri- lja i a kao raspravu o o o e to se
govori u Poslanici Ga- lati a, kako to izgleda kada se sagleda kroz priz u or e sa kojo se suoio u
Kori tu. Piui je, Pavle je io svesta dvo - jake pu like. Jed u su sasvi oigled o i ili ri ski
hria- ni, kojima ju je poslao kao rezime svojih verovanja, kako bi pripre io put svo oekiva o
dolasku u grad. No , pre toga je iao U Jerusali i z ao je da e ga o de apasti jevrejska vlast, i to
kako oni koji su sledili Isusa kao Mesiju, tako i oni koji nisu. Iako je e ergi o od a io argu e te
judaizatora u Posla i i Galati a, shvatio je da je u eki ihovi tvrd ja a ilo isti e. Pokazalo se
da je ai a koji je o izraavao svoja verova ja i u Galatiji i u Kori tu lako ogao iti pogre o
shva- e i protu ae . Sada je io tre utak da se po ri e za to i ui i razu ljiviji o a gledita iz
svoje poruke koje je tre alo razjas iti, a da pri to e e razvod i suti ske i io e svoje isli o estu
ejevreja u utar hria ske zajed i e i z aaju svega toga u odnosu na tradicionalnu jevrejsku versku
praksu. ) ao je da e po svo dolasku u Jerusali , sa prikuplje i pri- lozi a, orati da poloi
zadovoljavajui rau o svo radu ov - dai rkve i poglavari a, a ovoga puta io je odlua u
to - me da bude pre iz iji ego ra ije u o jaava ju svoje poruke. U to ko tekstu Posla i a
Ri lja i a ila je a rt ekih od stvari koje je a eravao da i kae.
Pot o se Posla i a Ri lja i a tako vrsto zas i- va na Pavlovim ranijim poslanicama, Galatima i
Kori a i- a, e a potre e da je ovde a alizira o do ajsit ijih detalja. Tvrd e o )ako u i
egovo
estu u od osu a stari Save z potpu o su iste u ovoj posla i i o i a iz Posla i e Galati a, pa se ak po avljaju i sve aluzije a priu o Avraa u. Naa rasprava se stoga namerno
ogra iava a o e aspekte
454
rasprave u Posla i i Ri lja i a koji su oso e i ili sa o oj svojstve i. Ov a posla i a i a tri glav a
dela.
Kako
hria i poznajuBoga
Prvi deo Poslanice Rimljanima, poglavlja 1 8, je - ste jed a duga teoloka rasprava koja otpoie
itato iz K jige proroka Avaku a: Praved i i e po veri iveti" Ava k
. Ovd e Pavle iz osi
tvrd je a ai koji je ve poz at iz Posla i e Galati a, a mnoge pouke koje daje su potpuno iste.
Svako se, ilo Jevreji ili ejevreji , alazi u vlasti greha. Va Hrist a e a puta da se iz eg e Boija
osu - da (1 18 , pa ipak, ogue je pri iti pravdu Boiju", to jest, iti oslo oe od Boije
osude i do iti o da se su - deluje u Boijoj do roti . Ov o se

dobrim delima (3 21 - 4 25) .
oe do iti sa o vero
Ka o i u Poslanici Galatima Pavle svoju temu ilustruje Avraa ovi

(51-8
ivoto
u Hrista , a e
-25). Zatim nastavlja
39) kako bi opisao rezultate ovog novog odnosa sa Bogom: oslooe ost od Boijeg suda z og greha, oslo oe ost od ro ova- ja grehu, oslo oe os t od )ako a i
oslo oe os t od s rti posredstvo dejstva Boijeg Duha u Hristu : U sve u ovo e ad o o
po euJe o po ou onoga ko nas Je zavoleo ' (8 37) .
Ov e te e javljale su se i ra ije, ilo u Posla i i Galati a ili posla i a a Kori a i a, ali Posla i a Rilja i a do osi i ekoliko ovih i ila a, astalih a os ovu Pavlovog iskustva o ai u a koji je
njegova poruka ila pogre o shvata a i pri e jiva a u po e uti rkva a. Ovog a puta
neposredno se bavi problemom antinomijanstva (6
1-
, jas o stavljajui do z a ja da, iako hria i jesu
oslo oe i o aveze da se pridravaju for al ih propisa kako i iveli a ai ugoda Bogu, to e

z ai da o i isu odgo - vor i za svoje postupke. Iako su oslo oe i pritiska legali- zma, oni su u
stvari uli u ovi vid slue ja, sada e kao
ro ovi grehu"
ve ro ovi Boiji"
. Hristo s je oslo odio hria e e zato da i o i i ili
to i je volja, ve da i se sao razili liku Si a Boijeg" , a to je delo Sveto g Duha koji i o oguava
da ive a Boiji ai
. Sve se ovo podrazu evalo i u Posla i i Galati a, ali ovde se jas o
izrie a sveo uhvat iji ai , kako i se pri-
455
tu e judaizatora protiv Pavla svele a aj a ju eru. To je zapravo ue je iz Posla i e Galati a

koje je Pavle prefor- mulisao posle svojih iskustava sa korintskom crkvom.
Izrail
i spasenje
U poglavljima 9-1 1 Pavle prelazi na raspravu o drugim aspektima svog trenutnog shvatanja Zakona i
judaizma u optije s islu. Na dosta zao ilaza ai o potvruje da je po osa a svoj arod i
egovo duhov o aslee, dok se istovre- e o ui da shvati zato Isu s eu ji a ije ire prepoz at kao Mesija. Trud i se da pokae da su, iako oe da se ui i da je Bog Jevreje, kao arod,
potpuno odbacio, stvari daleko sloe ije. O , ai e, i dalje veruje stari o eai a, kao i u Boije
osea je za pravdu i pravi ost. Ak o se i i da su Jevreji po stra i Boijih a era, to je zato to su
sami iza- rali da od a e Isusa i put vere" radije irajui da osta u a putu dela". Pa i sada,
euti , to to je Bog od a io Izra - il e predstavlja ko a o stae, jer i dalje postoji ver i ostatak
(verovatno ljudi poput njega, 11 1- , a Boiji kraj ji ilj je da sjedi i ljude svih a ija, ukljuujui i
Jevreje (11 11-36).
Kako i hria i tre alo da se po aaju
Pavle zati
hria a
prelazi sa strogo teolokih izjava a pisae o prakti oj pri e i Boije volje u ivotu
. Ovd e se avi od oso hria a pre a Crkvi
(12 1-8) , prema drugim ljudima (12 9jed u eli u rei a:
i pre a dravi
, sai ajui hria ske du osti u
A u av je ispu je je )ako a"

. Ti e je po ovo pokuao da istak e da erila hria skog
orala e izlae ekakav z ir pravila i propisa a et ut spolja, ve sila Svetog Duha koja deluje u
vernicima iznutra. Paradoksalno, ishod delova- ja Duha ie taj da se )ako Boiji zapravo ispotuje,
a klju a ideja ovog zako a je lju av. Pavle to ilustruje osvru- i se a dva aktuel a pita ja: jede je
povra u esto esa
-1 5 6) - e iz vegetarija skih razloga, ve iz razloga sli ih o i a koje je aglasio u Kori tu povodo
pitanja kupovine mesa iz grkih svetilita, i a opti stav Jevreja i ejevreja, jed ih pre a drugi a,
unutar Crkve (15 7-13).
456
Posled je poglavlje ove posla i e zavrava se roj - nim pozdravima raznim crkvama u Rimu koje su
se okupljale po do ovi a hria a, to sa o po se i prua za i ljiv uvid e sa o u raz ovrs ost
u utar ri ske rkve ve i u ael u pokretljivost hria a . veka. Pavle je oito li o poz avao
oge od o ih koje po ie, susrevi se sa ji a ra ije po drugi gradovi a Carstva.
Pavl e i njegov i jevrejsk i koren i
Posled jih godi a au i i su utroili pu o e ergije pokuavajui da shvate kako je ta o Pavle

sagledavao svoju veru kao hria i u od osu a svoju predaku veru iz okvira jevrejske tradi ije.
Vekovima se zdravo za gotovo uzimalo da je Pavle postao hria i u o o tre utku kada se
razoarao u judaiza . Neki delovi jegovih posla i a deluju tako kao da ogu iti a ovaj ai
protu ae i. Kada su ih postavili uz otre izjave koje Boijoj slo od o darova oj lju avi
suprotstavljaju ljudske napore da se
doseg e spase je, prirod o se dolo do zakljuka da je Pavle govorio kako zavis ost od Boije ilosti
jeste hria ski put, dok je jevrejski put pokuaj da se Boije priz a je zaradi i je je do rih dela,
poistoveiva ih sa deli a )ako a". Ovakvo shvata je Pavlove isli potie ar od Marti a Autera,
e akog o aha koji je postao jeda od voa protesta tske refor a ije. Njega sa og u alo isu
u itili legalistiki zahtevi sred jovekov og katoli iz a, te u se, kada je poeo da ita Pavlove spise
aroito Posla i u Ri lja i a , ui ilo kao da u se Pavle li o o raa. Bilo je uisti u oslo aajue
otkriti shvata je pre a ko e sti a je Boije aklo osti e zavisi od i je ja do rih dela dovolj ih da
se ji a zaslui Boija pa ja, ve je pre re o spoz aji da je Bog, kroz Isuso v ivot, jegovu s rt i
vaskrse je, ve postigao sve to je potre o da i se ljudi spasli. itajui dalje, ui ilo u se kao da
Pavle ije i pisao o svoji duhov i iskustvi a judaiz a . veka, ve da je everovat o ta o
opisao Luterov li i put vere, od
ogo vekova kas ije. Pre a Luteru, sve to je Pavle izrekao o
judaiz u oglo se shvatiti kao detalja ko e tar sred jovekov e rkve, tako da su se Luterova li a
iskustva o ug jete osti e i ov o uitala u Novi zavet, i on je uspostavio neposrednu paralelu
iz eu verova ja rkve i verova ja starih Jevreja. Kao to je rkva poela da veruje u to da je spolj i
o red, sa po se i, klju za dostiza je spase ja, tako se, zdravo za gotovo, uzi alo i da su Jevreji
morali verovati u to da je o reza je, sa o po se i, i koji se ljudi ogu spasti. Kao to su
457
poglavari sred jovekov e rkve u a jili z aaj Boije lju avi i do rote, isto tako to ehu ui ili i
Jevreji, pa su se, umesto da prihvate spasenje kao dar od Boga, radije pouzdali u spolja je stvari
poput o reza ja, pridrava ja pravila i propisa i u izvoe je praz ih rituala. S o ziro
a to da je
Pavle tako s a o odgovorio a Luterove li e potre e, verovat o su i jega uila ista pita ja, ali u
vezi sa starim judaiz o , te se, pre a to e, judaiza koji je poz avao sigur o svodio a alos e i
es isle e apore i je e u pokuaju da se Boija aklo ost zado ije uveava je verskih zasluga
Isklesane
menore iz sinagoge u Korintu.
kroz pridrava je )ako a, o reda itd.

Ne oe se su jati u du i u uti aja koji je ovo izvrilo a Marti a Lutera, a, kroz jega, i a itav
tok poto je hria ske istorije a )apadu. Opaa je pro le a sa koji a se suoavao sred jovekov i
katoli iza
ilo je ta o. No , da li je, istovre e o, ta a ila i slika o Pavlu ili judaiz u koji je o
poznavao? Protestantski - aroito lutera ski - au i i svakako su islili da jeste, jer se ared ih
godi a prihvatalo kao datost da se judaiza zas ivao a izrae o eha iko shvata ju Boga,
koje je verske du osti jed e li osti defi isalo iskljuivo kao pridrava je es isle ih pravila i
propisa. Nasuprot tome, na Pavlovu duhovnost se gledalo kao na spontaniji i neposredniji odgovor
Bogu, iv i vaa jer je raski uo sa po e uti stvari a. O i delovi Bi lije za koje i se ui ilo da
odraavaju strukturira iji pristup veri dovoe i su u pita je, ak od a iva i kao drugorazred a
tu ae ja jezgra isti ite duhov osti. Upravo ovo je avelo Lutera da od a i Jakovljevu posla iiu kao
bezvrednu, a ovije lutera ske au ike adah ulo da povuku tako otru razliku iz eu ivota
isti ski apostolske rkve i o oga to se kas ije dogodilo sa rkvo poto se vie i stitu io alizovala.
Ov o je i u prouava ju Staro? zaveta dovelo dotle da se proro i daleko vie e e od svete ika, za
koje se poelo s atrati da su i uzro i i toga to je )ako postao, kako je to Pavle avod o uvideo,
tako tlaiteljski u jegovo vre e.
Ovakav pogled a judaiza su s vre e a a vre e preispitivali ajvie jevrejski au i i, koje su
poe i hria stva takoe za i ali, ali koji su se trudili da u Pavlovi posla i a a o akvi kako ih je
shvatao Luter prepoz aju sopstve u veru. Nije tako lako, kao to i oglo da zazvui, izvui
siste atia opis judaiz a iz vrlo razliitih spisa raznih starih rabina - kao to e i ilo lako i dati
or ativ i opis eli e hria ske vere a os ovu spisa hria a iz
ogih epoha i sa raz ih stra a.
Kao i sa Novi zavet, spisi ra i a su se o raali razliiti vre e i a i esti a i eu ji a su
zastuplje i raz i k jiev i rodovi, poev od oz ilj ih
458
izlaga ja Jsvrejskih svetih spisa, sve do ala koje su se priale za

trpezo . Ipak, svi dokazi, izgleda, ukazuju a to da su o i i Jevreji, daleko od toga da udu
ugnjeteni Zakonom, gledali na jega kao a dar Boiji, a pridrava je tog )ako a isu s atrali
epotre i tereto ve radou. Kada su ra i ski spisi po o proue i, postalo je oigled o da
ogi au i i koji su iz eli sa opouzda e izjave o prirodi jevrejskog verova ja ikada isu
ko sultovali ijeda zaista jevrejski izvor, ve su aprosto po avljali o o to su uli od drugih, od
ega je vei a ila zas ova a a hria ski
ilje ji a, koja su, sa svoje stra e, ila pod jaki
uti aje Luterovog doivljaja. S poetka . veka, euti , takva zapaa ja isu ila do rodola.
Veliki drutve i i politiki e iri koji su doveli do pojave a iz a, a zati i do
holokausta, ve su ili a putu u Evropi, pa e a spora oko toga da je politiki ilo svrsishod o
nastaviti sa prikazivanjem judaiz a kao pri itiv e i tlaiteljske vere u poree ju sa - i to aroito protesta tski hria stvo .
Sredi o seda desetih godi a . veka stekli su se uslovi da se ova pita ja revidiraju, to se
.i
dogodilo, kada je objavljena knjiga Eda Sandersa pod aslovo Pavle i palesti ski judaiza ". U joj
je Sa ders apravio pregled argu e ata koje su iz eli ra iji au i i, ali je sa i sistirao a to e da
ajkoris iji ai da se uporede, po sli osti i po razlika a, dve verske tradi ije kao to su judaiza i
hria stvo, ije toliko zas ova a postavlja ju apstrakt ih teolokih pita ja o verova ji a, koliko u
prepoz ava ju u utra je di a ike svake od zajed i a kroz istraiva je jihovih religijskih
o raza a". To aroito podrazu eva dva pita ja - kako ljudi stupaju u ovu versku zajed i u" i kako
ostaju u joj?" Posle is rp og prouava ja judaiz a Pavlovog vre e a, Sa ders je iz eo hipotezu da
je, uprkos svoj jegovoj raz ovrs osti, postojala jed a zajed ika it u vidu o oga to je o azvao
ko ve io al i
o iz o ". Ov o je zas ovao a uvere ju da su Boiji lju avlju otivisa i
postup i u korist ljudi ilost" ili ka e -temeljac i startna pozicija, a da je uloga ljudi bila da
459
poslu ou odgovore a ovaj izraz Boije lju avi. Raspravljajui o Isusovo ue ju o oralu u
jed o od prethod ih poglavlja, ve s o pri etili z aaj i udeo koji u Jevrejskoj i liji i a ovaj
o raza pre a ko e za Boiji postup i a sledi ljudski odgovor a jih. Judaiza Pavlovog
vremena u osnovi je bio isti i na osnovu toga je Sa ders tvrdio da i ae polazite u jegovo
razu eva ju tre alo da ude razrada Boije ezaslue e lju avi pa, pre a to e, dra je
dela )ako a" ije ila stvar stupa ja" u ovu versku zajed i u ego je predstavljala deo o oga to je
bilo neophod o da i se u joj ostalo". Ovako gleda o, pretpostavke judaiz a e sa o da isu ile
potpu o suprot e Pavlovoj hria skoj veri ego su ile iste.
Ak o je tako, ta oe o rei o Pavlu? Bar u eki odlo i a zaista deluje da govori kako je
judaizam stvar dela, a ne vere, odnosno da je Izrail aktivno davao prednost prvome u odnosu na
drugo a pri er, Ri
. Ak o ije islio o o to su Luter i
tradi io al o protesta tsko tu ae je s atrali da jeste, ta je zapravo govorio? Predloe o je
nekoliko moguih odgovora a ovo pita je.
Neki au i i traili su odgovor u i je i i da Pavle ije vodio poreklo iz ati og judaiz a,

kakav je postojao u Palesti i, ve iz redova Jevreja u raseja ju. Iz oe a je teza kako su se Jevreji koji
su iveli iro Ri skog arstva suoavali sa razliiti izazovi a, eu koji a i sa uti aje grke
isli, esto u ko i a iji sa is eva je tradi io al ih jevrejskih o reda koje je propisivala Tora. Po
d ovakvi pritisko , Jevreji su ili pri ora i da vie ra e sredi ji z aaj koji su za njih imali obredi
poput o reza ja, potova ja su ote, propisa o ishra i i to e sli o, to je za uzvrat dovelo do
uskogrudog legaliz a u ko e su spolj i o e ti postali prete iji od vere. Ak o i ova teza ogla da
se odri, predstavljala i pogoda ai za razree je ovog pro le a, jer i o oguila da i jevrejski
palesti ski ra i i i hria ski Pavle pisa i izvori udu u pravu, pri e u i se oigled a z rka ogla
pripisati o liku hele istikog judaiz a koji vie e postoji, iti je ikada io deo ati og toka.
Meuti , razlika iz eu palesti skog i hele istikog judaiz a, koja se ovi pretpostavlja, vrlo je
pro le ati a, udui da je Palesti a ila sastav i deo hele istikog sveta, pa i sa Novi zavet
svedoi o uti aju hele istikih Jevreja, ak u Jerusali u.
Sa ders je i sa predloio eto drugaiji pogled a stvari, iz osei da Pavlovo polazite ije
zapravo io judaiza ve hria stvo. Drugi rei a, Pavle je a sva do ra koja je uivao gledao kao
a rezultat svoje hria ske vere, te je, osvrui se u azad ka judaiz u, jega opisao kao suprot ost
ovo e. Pot o je, kao hria i , Pavle z ao da za jega e a spase ja osi posredstvo
460
Ruilevine
sinagoge u Sardu.
Hrista , onda, po definiciji, u judaizmu nije moglo iti spase ja. Sli o to e, ako u je sila Svetog
Duha o oguavala da ivi a ai koji je io zadovolja , a koji je io i Bogu ugoda , o da se oe
pretpostaviti da u judaiza
ije po ogao i u e u od ovoga. I, ako u je Hristo s dao eposreda
pristup Bogu, o da ora iti da )ako ije io u ogu osti da to ui i. Usvajajui ovaj postupak,
Pavle je stvorio sliku koja je, po defi i iji, od judaiz a apravila eposred u a titezu hria stvu
sliku koja je sluila jegovi iljevi a u okviru rasprava u koji a je uestvovao, ali koja je e i ov o
teila pojed ostavljiva ju od osa iz eu ovo dvoje te, a kraju, po ogla da se stvori la a i
pogre a karikatura jevrejske duhov osti. U skladu sa ovi sta ovite Pavle, u stvari, ije
ispoljavao reakciju ni na koji pose a o lik judaiz a, ve je pre a eravao da izrazi svoje shvata je
hria ske vere.
Drugi su prihvatili ovo donekle oportuno sagledavanje Pavlovih namera, ali su tvrdili da je
Pavle, na kraju, imao jedan nedosledan i nepovezan zbir verovanja i stavova. Trei su, opet, pokuali
da iskljue Pavlovu poveza ost sa stvar i jevrejski o iaji a i verova ji a, predlaui da se
jegovo razu eva je )ako a zas ivalo a k jiko ita ju Starog zaveta, koje je lako oglo da
ostavi utisak da je potova je )ako a io kvalitet koji se zasluivalo spase je.
Nekoliko stvari
oe se rei u vezi sa ovo
raspravo .
Jas o je da su pretpostavke au ika i ale glav u ulogu u ovoj raspravi od sa og poetka pa

sve do kraja. I sa Luter je svakako io pod jai uti ajem okolnosti u kojima se nalazio nego
epristras og shvata ja Pavla u ko tekstu . veka u ko e je iveo,
dok su
ogi au i i u . veku esu
faiz o , ako isu ili i jegov
461
jivo ve ili ati ova i u skladu sa a tise itski
neposredan proizvod. Tako je i Sa dersovo sta ovite oigled o otivisala savre o razu ljiva elja
da preos isli Novi zavet i da u o lik koji ee astaviti sa a tise itski i hria ski progo o
Jevreja.
t o se tie Pavla, va o je i ati a u u da su svi jegovi spisi bili prigodni dokumenti,

apisa i da i odgovorili spe ifi i potre a a u odree i okol osti a. Nijed o od jegovih
pisa a ije ilo za ilje o kao refleksiva i sveo uhvata prikaz jegove isli. Svi egativ i osvrti a
jevrejsku praksu i Zakon napisa i su u okviru u ih rasprava sa o i a koji su i sistirali a to e da
ejevrejski ver i i prvo tre a da posta u Jevreji da i ili prihvae i kao pravi hria i. Iako se tvrdilo
da judaiza
ikada e i dao ljude poput ovih judaizatora, teko je u to poverovati, ajvie zato to
je Pavle oigled o islio da ss jegova pis a o raaju skupi i stvar ih ljudi. tavie, o je oekivao
da o i to i a da kae zapravo daje odgovor a tvrd je tih ljudi. I ajui u vidu jegove
prag ati e a ere pri pisa ju, teko je videti zato i o uradio ilo ta drugo do apao upravo
one
stavove koje su iz osili jegovi protiv i i. Nzegov li i ugled zavisio je od toga kako e se razrau ati
sa o i to su ovi zaista tvrdili. Pot o su Pavlova li a pis a, a kraju krajeva, primarna izvorna
graa za rasprave koje je vodio sa svoji protiv i i a, ud a je logika o ih koji i jih od a ili kao
ezvred e, a ipak upor o astojali da jihovi oder i itao i do iju iz jih taa uvid u o o to se
deavalo. Bilo da su ovi ili oda i judaiz u ili e, i je i a je da se Pavle susretao sa ljudi a koji su
ili legalisti u ajstroe s islu rei. to ko tekstu koji aroito do ro predstavlja Posla iia
Galati a, ali u izves i delovi a i Posla i a Ri lja i a , ilo je eiz e o da PavLe u a ji z aaj
)ako a pred o i a koji su eleli da urade suprot o. i je i a je, euti , da isu svi Pavlovi osvrti
na jevrejsku duhovnost negativni, a neki su (na primer, Gal 2 14; Fi l 3 5-6; Rim 9 - 11) veoma
pozitiv i. Mo e iti da pro le
ije toliko u Pavlu, koliko u o i a koji ele da uz u jegove
poslanice i izdvoje iz njih neki
siste raz ilja ja koji i se ogao azvati pavlovsko teologijo ". Da li
dokaza da siste atizuje o Pavlovu isao a ovaj ai ?
i poseduje o dovolj o
Ov u raspravu veliki delo proi a etodoloka pretpostavka koja je su jiava u

pogledu ogu osti religioz og doivljaja. Kada se sve rala i, Pavle je io a je protiv judaiz a
ego za hria stvo. U svo doivljaju a putu za Da ask otkrio je da je jegova tre ut a duhovnost
ila a jkava: pogreio je to je su jao u Isusov o esija stvo, a to otkrie ga je za uzvrat ag alo
da
462
pro isli o drugi aspekti a svog aslee og siste a verova ja. Nzegove poto je izjave o judaiz u i
Starom zavetu nisu bile rezultat pro esa apstrakt og i telektual og raz ilja ja, ve plod jegovog
iskustva. No , samo iskustvo se pokazalo kao problem za teologiju, od vremena prosvetiteljstva, pa je
od tada epresta o prisut a potre a da se sve to alikuje religioz o doivljaju svrsta u neku drugu
kategoriju, o i o iz okrilja drutve ih auka. To eiz e o vodi jed oj iskljuivo spoz aj oj,
a aliti oj per ep iji Pavlove isli, a os ovu koje je e ogue uspostaviti
eposred u vezu iz eu jegovog judaiz a i jegovog hria stva. Ali , ako se duhov o doivljaju
dozvoli pravovaljanost, nema potrebe za tako pravolinijskim povezivanjem i prelaskom iz jednoga u
drugo, a Pavlovi li i opisi svog preo rae ja, kao i prie iz Dela, aglaavaju disko ti uitet iz eu
jegovog prethod og ivota i jegovog rada kao apostola eu ez a o i a.
463
PAVLE STIE
U Ri
RIM
Pavle je dao jed u eo i u izjavu:
Vi e e a prostora za rad u ovi krajevi a". Ne a su - nje da, do ovog trenutka, cela Mala Azij
a i Balkansko po - luostrvo , gde je Pavle radio, ipoto isu ogli iti u potpu osti eva gelizova i, ali
Pavle je svoj isio arski zadatak sagledavao alo drugaije. Svojo odgovor o u s atrao je
os ivae hria skih sa ra ja sa o po strate - ki
esti a iro Ri skog arstva, odakle i u
susedne oblasti mogli da se zapute drugi. U ovom trenutku svoje slu- e osetio je da je u o lasti a
u kojima je do tada radio taj posao obavio, pa se sada preusmerio ka drugim ciljevima. Do tada je
radio gotov o iskljuivo u isto o delu Carstva a, kada i se polo a zapad, tu je, kao sledee
ajoigled ije esto koje i predstavljalo jegov ilj, ila Italija, ako je eleo da ostvari svoj sa i
osigura da se, za jegova ivota, eva elje proiri po svi velikim gradovima sredozemno g sveta. No
, kako su u Italiji po ajz aaj iji e tri a, ukljuujui i Ri , rkve ve postojale, Pavle je kao svoj
sledei ilj video pa iju , ada je i dalje verovao da kao
aposto l ez a o i a " i a ta da dopri es e i rkvi a strateki ajva ije poloaju od svih: u
Ri u, presto i i Carstva . Narav o da je oklevao zai u o last a podruju drugih isio ara, ali u
ovo je sluaju odluio da apravi izuzetak i, pre ego to kre e dalje a zapad, reio da pose - ti Rim
. Meuti , i ao je i hit ija posla koja je tre alo o aviti pre toga.
464
Prilog za
Jerusalim
U Rim 15 31 Pavle je, kako se ispostavilo, dao pro - roku izjavu. )a oli o je svoje itao e da se
po ole da u - dem izbavljen od nevernih u Judeji, a da moju slu u za Jeru- salim prihvate sveti" .
Pavle je z ao da je u Judeji i o o rae iji ego ilo gde drugde i da su ga rzeli ak i e- ki hria i.
U oi a
ogih io je o ia jeretik i izdaji- a jevrejskog aslea. Ka o farisej stekao je drago e u
privilegiju da tu ai starozavet i )ako , ali kao hria i o je tu privilegiju prezreo s atrajui, a
izgled, Zakon ne- priklad i pute za spase je i e o i u svojstvu izvora oral og adah ua. U
stvari, Pavlovo gledite ije ilo tako pravoli ijsko: asuprot o o e to su jegovi protiv i- ci mislili,
o je svoje jevrejsko aslee veo a vred ovao, pa je, piui Posla i u Ri lja i a, svoje osea je da
Bog nije u potpu osti od a io jevrejski arod pretoio u s aa izraz. No , verovao je i da je sav
s isao Starog zaveta sada saet o i to je otkrio o Isus u Hristu , koga ije s atrao sa o Mesijo
ve i isti ski ispuee svega to je u stari Sve i siisi a o ea o.
Sakupljae priloga za dar rkvi u Jerusali u, koje je Pavle orga izovao po ez a oaki sa ra ji a,
ilo je za ilje o kao z ak jegove epresta e rige za svoj arod i kao izraz solidar osti ejevrejskih
ver ika sa jevrejski . Nadao se da e ova velikodu ost pokazati da, kakve god teo - loke razlike
eu jevrejski i ejevrejski hria ski rkva a postojale, te rkve ujedi juje ri ost jed ih
prema drugima.
Tak o je Pavle krenuo ka Jerusalimu u pratnji hri- a a iz Verije, Solu a, Der e i Efesa, zajed o sa
Luko i Ti oteje . Mora o je iti svesta da je, a izvesta ai , i- nio ludo smeo potez, jer se na
putu zaustavio u Miletu i po - slao po starei e efeske rkve, koji a je u razgovoru razja- s io da e u
Judeji, iako se ada da e i se oda de vratiti, ajverovat ije pretrpeti uta iee i uke". No , i
dalje je bio spreman da rizikuje, jer je izraz jedinstva Jevreja sa ne- z a o i a video kao os ov i deo
svoje slu e i eto to
465
je suti ski ilo svedoa stvo eva elja: N e ih s atrao svoj ivot i alo vred i
iti drago e i ,
sa o kada ih ogao da zavri svoj put i slu u, koje sa pri io od Go - spoda Isusa , da
posvedoi eva elje o lagodati Boijoj " Dap
.
Pot o je stigao u Jerusali , Pavlovi strahovi i oekivaa u potpu osti su se o isti ili. Izvetaji o
njemu, koji su pre njega dospeli u Judeju, sadrali su preuvelia e opise Pavlovog raskida sa
judaiz o i isu po i jali o e ustupke koje je o redov o i io jevrejski o iaji a i oekiva ji a. Jakov, koji je tada io poglavar rkve u Jerusali u, o jas io u je situa iju potpu ije: Vidi,
brate, koliko hiljada o ih koji su poverovali i a eu Jevreji a. Svi o i su rev os i u pogledu
)ako a, a ree o i je o te i kako ui sve Jevreje koji se alaze eu ez a o i a da se odrek u

Mojseja, govorei i da e o rezuju svoju de u iti da potuju o iaje" Dap
-21) .
Jakov se, kao i sa Pavle, adao da e prilog koji je Pavle sa svoji prijatelji a do eo u iriti ove
eprijateljski rapoloe e jevrejske hria e. Takoe, savetovao je Pavlu da ui i irolju ivi gest
prema rasprostranjenoj verskoj kulturi i plati trokove veza e za o red zavetova ja kog su se pri ila etvori a jerusali skih hria a i da zajed o sa ji a po - sti (Dap 21 23-24) . Pavle je pristao na to
jer je njegova politika oduvek ila da se prilagodi razliiti ljudi a: Posta o sam sve svima, da
svakako neke spasem ' (1Ko r 9 22) .
Pre d kraj posta, neki Jevreji iz provincije Azij e primetili su Pavla u Hram u i ubedili sebe da je
oskr avio ovo sveto esto ti e to je u u utrae dvorite uveo eke od svojih ejevrejskih
saput ika. To je io oz ilja prestup, i zaista, jeda od retkih koji je za so o povlaio s rt u kaz u,
a za koji su rimske vlasti dozvoljavale jevrejskim da o tome sami sude i izreknu kaznu. Da bi osigurali
da niko ovaj prestup e poi i iz ez a ja, postavili su natpis, nad glavnim vratima Hrama , na kome
je a tri jezika pisalo: Nijeda stra a e s e ui u ograe i prosto r oko Hra a i jegovo
okrue je. Svako ko ude uhvae kako to i i orae sa se - be da krivi za smrtnu kaznu koja mu
sledi". Dva takva natpi- sa, a grko , otkopa a su a lokalitetu Hra a u Jerusali u.
466
Uhape
O i koji su pri etili Pavla u Hra u eleli su da postupe ez odluke suda i u iju ga a li u esta, ali
jeda ri ski zapoved ik u je priskoio u po o i spasao ga ne iz nekakve simpatije prema
je u, ve se, verovat o, adajui da e ti e spreiti da iz ije ekakva po u a Da p
-36) . Ovaj
rimski oficir pretpostavio je da Pavle mora biti nekakav politiki aktivista i hteo je da ga preda da ga
ii aju kako bi izvukao iz njega istinu, ali Pavle se tada pozvao na svoj imunitet u odnosu na takav
postupak, a ta je kao ri ski graa i i ao pravo Dap
. Pot o je Pavlova optu- a oito
ila isto versko pita je, koje se ti alo jevrejskog )ako a, adlea da se ti e poza avi io je
Si edrio . No , kada su se jegovi la ovi sastali da uju ta Pavle i a da kae, Pavle je zavadio dve
glav e skupi e u to veu fariseje i sadukeje) izjavom da je i dalje dobar farisej jer veruje u
vaskrsee rtvih Dap 23 1-10).
U spolja je dvorits Hra a u Jerusli u ogao je ui svako, ali ez a oii a je, pod pret jo
s rt o kaz o , za ra jiva o da prou u u utra je dvorite. Natpisi a grko poput ovog i a
latinskom upozoravali su posetioce na ovu kaznu.
467
Ri lja i se u Jerusali u ikada isu oseali lagod- no, a kada se saznalo da se kuje plan da se Pavle
ubije, sproveli su Pavla pod orua o prat jo u Kesariju, glav i ri ski ta a palesti skoj o ali.
Tu je mogao da se skloni iz neposred e adle osti jevrejskih vlasti i stvar se ogla reiti u skladu sa
rimskim postupkom. Pavlu se ponovo sudilo pred rimskim prokuratorom Feliksom, ali ovoga puta
optu a i- je ila sa o skr avlje je Hra a ve i izaziva je jav ih ereda kud god da se kretao. Tu
i a o jas u paralelu iz eu sue ja Pavlu i ra ijih sue ja Isusu , jer je u o a sluaja o o odakle se
polo ila verska optu a, koja je prei ae a u politiku i reava a pred ri ski sudo . Iak o je
Feliks , poput svakog ri skog zva i ika, iz egavao sve to i oglo prouzro- kovati javne nerede,
io je u ee u to da je Pavle evi . Od - loio je izri a je presude, adajui se deli i o da e iti
pod ie , a deli i o i iz straha da, ako ga i zva i o proglasi evi i , e izazove jo vee nevolje
eu Pavlovi tuitelji a Dap
-26).
U ovo tre utku ok o . g. Feliks iva opozva u Ri da poloi rau za svoje edoli o vladae u
vezi sa nekim drugim stvarima. Novi prokurator, Porcije Fest , ponovo je raz otrio Pavlov sluaj i
predloio da se sprovede o- vo sue je u Jerusali u. Ov o se Pavlu ije dopalo: z ao je da ti e
rizikuje da ude pogu lje , a ogao je predvideti i dalja odlaga ja. Nzegovi ta iki da i ve su se
otegli na dve godine, i sada je bio nestrpljiv da postigne svoj neposredni cilj i poseti Rim. Ak o je
prisilje da o a o ode kao zatvore ik, a i to je olje ego da uopte e ode, odluio je da iskoristi
svo - je pravo na apel vrhovnom sudu Rimskog carstva, samome caru (Dap 25 1-12).
Pavlov a odluka da uputi apel Ri u iz e adila je Festa , jer se pokazao e o i u reava ju
jegovog sluaja i ije z ao ta da apie u izvetaju za ara. Kada je Iro d Agrip a II poseti o Kesariju ,
Pavle je po ov o pozva da se pojavi pred o oji o u adi da e Agripa, koji se bolje razumeo u
jevrejske stvari, oi da predloi eko ovo ree je. O a vladara su, izgleda, ila zadivlje a
Pavlovo poruko , ada su pokuali da je proko e tariu z ijajui ale Dap
-32) .
468
Odredie
Rim
Najzad se Pavlu ostvarila arka elja te je otposlat u Ri , u prati Luke i jo jed og prijatelja,
Aristarha. Pu - tovao je jed i od rodova za zatvore ike koji su tada redov o sao raali od
Palesti e do Ri a. Ri lja i su prihvatali zloi e iz raz ih krajeva Carstva jer su za ih o i ili iz - vor
za ave, poto su, po ri ski a fiteatri a, uestvovali u euso i
or a a ili se orili sa divlji
ivoti ja a. Iak o je ova s rt ila okrut a,
ogi od o ih koji su ovako prevoe i vie su voleli da
u ru herojski", orei se sa gladijatori a ili divlji ivoti ja a, ego da laga o i ol- no umiru na
krstu, to je ila druga ogu ost.
Pavle je oigled o tretira kao pose a sluaj, e- su jivo z og svog statusa ri skog graa i a i
i je i e da je io prili o i ua . Ka o ilo koji drugi ogati Rimljanin, putovao je u pratnji dvojice
saput ika i io povere kapeta u koji se ak savetovao sa ji oko pojedi osti veza ih za putova je. Luki izvetaj o putova ju u Ri Dap
- 28 13), sa slikovitim opisima oluja i brodoloma,
iroko je prihvae kao opis putovaa iz prve ruke, i svakako je jed a od ajza i- ljivijih pria te
vrste u staroj kiev osti.
Zaliv svetog Pavla na Malti, uklapa se u opis mesta Pavlovog brodoloma iz Dap 27 39-41.
Posle mnogo pustolovina na putu, Pavle se a kraju iskr ao kod Puteola u ju oj Italiji, gde su ga
toplo pozdravili lokal i hria i Da p
, a zati su u, kako se pri liavao Ri u, hria i iz
grada pristizali putem u susret. Dv e godi e je Pavle proveo kao zatvore ik, u ku o pritvoru na
imanju koje je sam iznajmio, pod prismotrom rimske strae, koju je takoe sa
orao da plaa.
469
Marrua Pavlovog puova ja u Ri
ak i pod tako eo i i okol osti a, Luka ije iz - gu io iz vida z aaj toga za svoju a eru da
pokae kako se eva elje proirilo sa palesti skog o oda Carstva do jegovog sredita u Ri u. O to
prikazuje kao ispunjenje Pavlove po - svee osti pozivu da ude apostol ez a o i a i priz aje da
je, iako Pavle ije oekivao da e u presto i u doi a ovaj ai , sve to deo Boijeg pla a, kako i
dobio priliku da do - nese poruku u Rim . U skladu sa tim, Pavle je odmah stupio u kontakt sa
ta oi voa a jevrejske zajed i e, koji su kao i u
ogi drugi
esti a uli jegovu poruku,
u koju su neki poverovali, ali vei a ije. Ope t Luka prikazuje Pavla kako se okree ez a o i a i,
uprkos ogra iei a koje u je a- etalo zatoe itvo u ku o pritvoru, ko a a slika koja se
daje o je u jeste o kako propoveda Carstvo Boije i ui o Gospodu Isus u Hrist u sasvim otvoreno
i neometano" (Dap 28
Kad a j e Pavl e umro ?
Luku je vie za i alo da prikae kako se hria ska poruka pro osila od Jerusali a ka Ri u, ego da
prikae sa e glas ike koji su eva elje irili, to, ez su je, o ja java zato se ova pria iz Dela
zavrava u tre utku koji je oko a a. Ipak, sva preda ja ra e Crkve kau da je Pavle postradao
ue iko s ru u Ri u, za vre e progo a koji je aredio Nero
. g. M oe o pretpostaviti da
je Pavle, uprkos dugi odlaga ji a, ko a o ipak io izvede pred sud u Ri u i, oda, od ah
zati i osue a s rt
ada, s o ziro
a Feliksovo i Festov o okleva je da ga pred sud uopte izvedu, e deluje
verovat o da je Pavle io i osue pre a optu i pod kojo je a arski sud upue .
ogo
Poto i tre alo da je do ovog sue ja dolo oko . godi e, Pavle je do ko a og sue ja i s rti
. godine, u vreme Neronove vladavine, verovatno bio zaokupljen drugim aktivnostima. Svakako da je
bar rana Crkva tako na to gledala, pa je, primera radi, Evsevije zabeleio sledee: Pot o se od ra io,
apostol je po ovo vrae svojoj propoved ikoj slu i, a kada je po drugi put doao u isti grad,
ue iki je postradao pod Nero o " Crkve a istorija . . Kada je re o ti
jegovi dalji
aktivnostima, postoje dve mogu osti.
Prva ogu ost je da je Pavle ostvario svoju a eru i otiao u pa iju. Ne a i lijskog
svedoa stva koje i ovu pretpostavku potkrepilo, ada u pa iji postoje lokal a preda ja koja to e
idu u prilog, kao i tvrdnja Prve Klimentove poslaniie 5
471
Poto se Pavle iskr ao u Italiju, hria i su kre uli iz Ri a da se susret u sa ji

na Apijevom putu.
a Apijevo
foru u,
Ovaj uve i put jo je oivie ri ski
spomenicima.
31). Pavle je svoj cilj postigao. Na putu za Damask povereno mu je bilo da postane apostol
ez a o i a, da otvori ihove oi kako i se iz raka o ratili svetlu i od sata i e vlasti Bogu, kako
i do ili oprotaj grehova i esto eu o i a koji su posvee i vero u e e" Dap
te Luka
zavrava pri- u o e u u tre utku u ko je o ispu io to to u je ilo po -
pis o koje je oko . godi e apisao Kli e t Ri ski rkvi u Kori tu , gde se kae da je Pavle to
ui io. Verovat ije je, euti , da su tvor i ovih preda ja svoje izjave zas ovali a o o e to je sa
Pavle rekao u Ri
i pretpostavili da je, poto je eleo da poseti pa iju, to sigur o i ui io.
Druga ogu ost u pogledu toga ta je Pavle ogao ui iti posle avod og puta ja a slo odu
zasniva se na pomenima Pavlovih putovanja u pastirskim poslanicama (poslanice Timoteju, prva i
druga, i Titu . Ove posla i e oda agovetavaju da je Pavle po ovo posetio eka od o ih esta u
Grkoj i Maloj Aziji, u koji a je ra ije io, kao i eka o koji a e a po e a i u Deli a, iti u
ra iji posla i a a, kao to su Kolosa, Krit i Nikopolj.
Nije u o da pretpostavi o kako su se takve posete dogodile pred kraj Pavlovog ivota, jer Dela i u
ko sluaju e daju potpu i prikaz jegovih ra ijih putova ja. U Ko r
-27, na primer, Pavle
po i je dogaaje koji se u Delima ne pominju, ali koji su se verovatno zbili u vreme njegove
pastirske slu e u Efesu i okol i o lasti a. Ipak, ilo i potre o dosta dosetljivosti da se
agovetaji o putova ji a iz pastirskih posla i a uklope u priu
koja postoji u Delima. Svakako je lake pretpostaviti da se o e od ose a kas ije isio arske
podvige, iz vre e a ako prve posete Ri u, ada i tada ije jed ostav o sve te agovetaje
uklopiti tako da se reko struie uverljiva puta ja. I a i drugih tekoa veza ih za razu eva je
pastirskih posla i a, a ta e o se kas ije osvr uti.
472
vere o jer su do ovog tre utka svi strateki e tri iro Isto og arstva i ali po hria sku
zajed i u koja je svoje postojae dugovala Pavlovi istraj i
apori a.
Poslanice
iz
zatvora
U etiri svoje poslanice (izuzev 2Tim ) Pavle o sebi govori kao o zatvoreniku, pa se oduvek
pretpostavljalo da su ile apisa e u vre e jegovog zatvore itva u Ri u 62. godine. Ov o su
posla i e rkva a u Kolosi , Filipi a i Efesu, i li o pis o Fili o u koji je iveo u Kolosi.
Crkv a u Kolos i
Posla i a Koloa i a i Posla i a Fili o u apisa e su u isto vre e, prva po e utoj rkvi, a druga
jed o
je o la u. Ti otej se vezuje za Pavla kao autora o eju, a u o e postoje i pozdravi
upue i od iste petori e ljudi. U oba se pisma pominju i Aristarh, Marko, Dimas, Epafras, Luka i Arhip
iz Kolose, kao i odbegli Filimonov rob Onisim.
Iak o Kolos a nije bila daleko od Efesa, u kome je Pavle radio tri godine, on ovaj grad nikada nije
posetio. Cr - kvu u Kolosi verovatno je osnovao Epafras, koji je mogao biti jedan od Pavlovih
preo rae ika iz Efesa. To to je ve u ovo vre e u Kolosi os ova a jed a tako apred a rkva
upeatljiv je dokaz Pavlove udre isio arske strategije da svoj rad zas uje u glav o sreditu
odakle e ostali hria i lako dospeti u okolne oblasti.
Epafras je posetio Pavla za vre e egovog zatoe i- tva u Ri u i dao u uglav o ohra rujui
izvetaj o rkvi u Kolosi. No , jed o u je ipak zadavalo rige, a to je ila pojava itavog skupa isli i
o iaja esto aziva og koloa sko jeresi". GBi e su, izgleda, ili o uhvae i i eki od o iaja
kojima se Pavle suprotstavio u Poslanici Galatima, kao i verovaa koja su o uhvatala eke
ele e te ilje ja kojih se drala Hristova stra ka" u Kori tu. Vrsta et ike superi- or osti, iji su
pobornici bili ljudi poput judaizatora, iskom- i ovala se sa i telektual o iskljuivou uo iaje o
za
473
oge grko-ri ske religioz e kultove, a praktia ishod svega io je asta ak grupe ljudi u okviru
koloa ske rkve, koji su se e s atrali olji hria i a od ostalih la ova te rkve. Kak o je Pavle to
shvatio, ovi ljudi su tvrdili da potpu o i traj o spasee e oe da se postig e sa o vero u Hrista,
ve iziskuje dodat e uvide u oa ske stvari, do kojih se oe do - i taja stve i z ai a stee i
a istia ai .
Ov o z ae oglo se stei uee u raz i o redi a, poput o rezaa, ejedea odree e hra e i
potova je tradicionalnih jevrejskih praznika i subote. U praksi je dobar deo toga umnogome
alikovao o o e to su judaizatori zahtevali u Galatiji, jer su o i takoe propagirali vred ost
o rezaa i drugih o reda, ada je ideologija koloa skih hria a, a kojoj se sve ovo zasnivalo,
zapravo poivala a potpu o drugaiji te elji a. Pita je koje se postavilo pred ez a o i a

Gala- tije ilo je da li da se pridravaju propisa iz Tore, kao sastav og dela poslu osti verski
Savezima iz Jevrejskih svetih spisa, dok su u Kolos i takvi o iaji pro ovisa i iz drugih razloga. Ov i
ljudi su, izgleda, ili verske askete, i o o za i e su tragali tre alo je da ude eto to e i po oi
da o uzdaju zadovoljstva ploti" Ko l
. GBih isu za i a- le rasprave koje su pokretali ljudi koji
su govorili da je prvo ilo potre o da ez a o i posta u Jevreji kako i postali do ri hria i, a to
to su pokuali da svoju askezu sprovedu usvojivi izves e o iaje i stavove iz starozavet og )ako a,
gotovo da je ila sluaj ost. Ov o postaje vrlo jas o a os ovu odgovora koji i je uputio Pavle, jer
o e po ie ijed o od pita ja koja su ila glav a u jegovoj raspravi u Posla iid Ga- lati a ve i
se, u esto toga, suprotstavlja, istiui suti - ska pita ja orala koja pokree ilo koji vid asketsks
prakse.
Kolosa se nalazila u prostranoj plodnoj ravnici Lika, nadomak Laodikeje. Ovaj stari Grad danas je
zatrpa jed i
reuljko .
474
Crkv a u Efes u
Sasvim jedinstveno za Pavlove poslanice, Poslani- a Koloa i a izriito po i je jo jed o pis o:

Kad a se ova posla i a proita kod vas, postarajte se da se proita i u laodikejskoj rkvi, a i vi da
proitate posla i u iz Laodike- je " Ko l
. Laodikeja je ila grad lizu Kolose, a Pavle je eleo da
ove dve crkve razmene poslanice.
Posla i a Koloa i
U svojoj posla i i koloa skoj rkvi Pavle raspravlja o la o ue ju koje se u joj pojavilo, istiui da
ver i i u Hrist u ogu pro ai sve to i je potre o. Poput poto jih g ostika, eki od Koloa a su
govorili kako su im potrebne druge natprirodne sile, a da je Isu s samo jedna od ekoliko oguih
projava Boga. Suprotstavljajui se ovo e, Pavle je epokole ljivo izjavio da se sva pu oa Boija
asta ila u Hristu " Ko l
. Otiao je i korak dalje podseajui svoje itao e da se u Isus u sva
pu oa oa ska asta ila teles o" (2 9).
Koloa i su tvrdili da i je potre o da doive eko veo a taja stve o iskustvo kako i se u
potpu osti spasli. Pavle se tu sloio sa ji a. GBegov poziv ogao i se u potpu osti opisati kao
predstavlja je taj e" ali, ta taj a" e sa o da ije ila eto daleko i skrive o ego se alazila u
sa o sreditu Pavlove propovedi: re je o jed ostav oj i je i i sa og Hristovog ivota, delat og u
ji a, koji ih je s aio kako i ogli da vre volju Boiju
. t a god i oglo zatre ati
hria i a, u Hrist u se oglo pro ai, jer su u je u skrive a sva ogatstva udrosti i z a ja"
3).
Pavle ih je dalje podsetio a sve to kao hria i i aju, a od ega su po eto o i pokuavali da
pri ave drugi , isti i sredstvi a.
Da li su neki od njih tvrdili da su duhov o ad o i zato to su ili o reza i? Svi hria i su,
rekao je Pavle, o reza i erukotvore i o reza je "
kada su ostvarili pu s isao starog
o reda ostavlja ja plotskog tela", tj. jihove stare, ogrehovlje e ivote, kako i ogli iveti os ae i
Svetim Duhom koga im je darovao Hristos .
Da li su eki tvrdili da ive eki

ovi vido ivota edostup i drugi hria i a?
Tre alo je o da da shvate da je Bog ivot darovao svi hria i a Hristovo s ru a krstu
15).
475
U Novo zavetu, arav o, e postoji posla i a Lao - dikej i a". Pri etiv i ovaj propust , Crkv a
prvih vekova nije gubila vreme, te je takvu poslanicu sastavila, pa u jednoj verziji na latinskom zaista
postoji Poslanica Laodikejci- ma. Ov o pismo je gotov o e ogue ta o datirati i, ada je oda
postojalo i a grko , i a o sve razloge da pretpostavimo da je u pitanju sastav znatno poznijeg
datu a. U e u e-
t a sa o redi a os ilje i kako i plot" drali u pokor osti? Ni o i isu vie i ali pravu
vred ost, ak i u pogledu svoje prvo it e svrhe, ve su prevazie i postavi sa o
se ka o oga to e doi". Pot o je sa Hristo sada dola stvar ost, o i su izgu ili va ost. Mada, i
sasvi
ezavis o od ovakvih teolokih razloga, o i su sa o gu lje je vre e a, jer, iako se oda
i e udri
alaui strogu posvee ost i sa ou ie je i ue je tela... [o i] e ogu savladati
plotska aslaiva ja"
.
Pavle je Koloa i a savetovao da, u esto da svoju pa ju usredsreuju a takve stvari, ive u skladu
sa svoji isti ski poloaje u Hristu . Ko god da su ili i kakva god iskustva tvrdili da i aju, svi su
hria i pred Bogo jed aki, svi se suoavaju sa isti iskue ji a
-11), a samo jedan put postoji
da se ti iskue ji a odoli: Upravite svoje u ove a vi je stvari, a e a o e ze aljske. Vi ste,
ai e, u rli i va ivot je sakrive sa Hristo u Bogu... e a vie Grka, i Jevreji a, o reza ih i
eo reza ih, varvara, Skita, ro ova i slo od ih, ve je Hristo s sve i u sve u"
-3.11).
U esto da se povi uju la i vred osti a, zas ova i
a itoloki spekula ija a, Koloa i tre a
da se prisete da isti ska a i ija hria a ora iti sa o o a da posta u podo i Hrist u
-17):
t o god i ite, reju ili delo , sve i ite u i e Gospoda Isusa Hrista " (3 17).
Svoji upor i
astoja je
a asketiz u i spekula ija a koloa ski hria i koji su se to e
priklo ili zapravo su iz estili hria sku veru iz sfere stvar og ivota. No , Pavle je io u ee , kao i
uvek, da je hria stvo u suti i utelovljeno, te njegova duhovnost nije mogla biti ukorenjena u
eko drugo ezoteriko svetu, ve je tre alo da se te elji a svakod ev o ivotu u ovo e
svetu. Stoga je zavrio svoju posla i u pokazujui kako Hristova o, koja je delat a u hria i a
, oe da se pri e i u utar porodi e
-21), na poslu (3 22 - 4 1), u Crkvi (4
2-4
, i ivotu uopte
-6).
476
a prave te e i sastrji se iz iza delia iz drugih Pavlovih pisa a, a iza ih ez pose og ilja.
Uverljivija hipoteza kada je re o ide titetu pis a iz Laodikeje koje po i je Posla- i a Koloa i a
ila i ta da je re o istoj posla i i koja u Novo zavetu postoji kao Posla i a Efes i a. O a sadr- i
potpu iju i riljivije argu e tova u raspravu o isto ue ju o Hristovo j li osti kao i Poslanica
Koloa i a, ali ez opaski us ere ih pre a lokal i pojedi i a i dogaaji a. Svakako da postrje
pokazatelji koji ukazuju a to da je Posla i a Efes i a ila apisa a za iru pu liku, a e sa o za
hria e u Efesu.
- Rei u Efesu " u Ef 1 1 (jedini pokazatelj da je pismo bilo namenjeno ovome gradu) u najboljim i
najstarijim
Poslanic a Filimon u
Uz pis o rkvi u Kolosi Pavle je poslao i li u poruku jed o od je ih vodeih la ova, Fili o u.
Ovaj je sigur o io prili o i ua , jer su se hria i a svoje redov e sasta ke okupljali u jegovoj
kui stih . Poput svih drugih ljudi sli og poloaja u Ri sko arstvu, i Fili o je i ao
ogo
ro ova, od kojih je jeda , O isi , po egao iz Kolose, po evi sa so o , oda, i eto od
Filimonove imovine (stihovi 18. Beei, susreo se sa Pavlo i postao i sa hria i .
Na ovoj z aki ri skog ro a piile:

Uhvati e ako pokua da po eg e
mom Gospodaru." Onisimov beg bio je vrlo
rizia poduhvat.
i vrati
e atrag
Pavle je znao da u je du ost - graa ska i hria ska - nalagala da Onisima vrati njegovom
gospodaru. Ri sko arstvo je propisivalo stroge kaz e za svakoga ko i pruio utoite od eglo
ro u, a Pavle je shvatio i da i, ako to e ui i, ugrozio svoje veze hria skog priJateljstva sa
O isi o . Iz svih ovih prakti ih razloga Pavle je O isi a poslao atrag u Kolosu uz ovo kratko li o
477
rukopisima ove poslanice ne postoje. Nek e moderne verzije

Novog zaveta rei u Efesu " stavljaju a
argi u.
U ovo m pismu nema li ih pozdrava, to pose o iz e auje s o ziro

verovat o u Efes u i ao vie prijatelja ego igde drugde.
-
Sredinom 2. veka, Markion je Poslanicu Efesci-
a to da je Pavle
a po e uo kao pis o Laodikej i a".
Ima smisla pretpostaviti da Je Poslanica Efesci- a ila kru o pis o upue o

ogi razliiti
sa ra ji a. Rei u Efesu " u Ef
ogle su se ai u pri erku upue- nom u taj grad, do k bi
pri erak a koji se poziva Ko l
u esto toga sadrao rei u Laodikeji".
pisamce. Razume se da ovakav Pavlov postupak pokree druga pita ja o jegovi

ropstvu kao instituciji, pa se moderni
stavovi a pre a
itala s pravo
oe zapitati kako se ova epizoda uklapa u Pavlove kategori e izjave, date a
drugi
esti a, da se slo oda alazi u sri hria skog eva elja pr., Gal
; Kol
.
Ovi i sli i pita ji a avie o se u poglavlju . Ovd e vredi pri etiti da je Pavle jas o izrazio
adu u to da O isi a e vraa a potpu o isti poloaj a ko e je io ra ije, jer ga azad alje
e sa o kao ro a ve kao eto vie od ro a: o je dragi rat u Hristu " stih
. tavie, Fili o u je
dao uputstvo da ga doeka kao to i doekao i e e" stih
. Mogue je da ovaj Pavlov zahtev
podrazu eva i eto vie. Nai e, eki su islili da je Pavle od Fili o a u stvari traio da O isi a
oslo odi jegove dotada je slu e kako i ogao da se vrati u slu u kod Pavla i posta e hria ski
misionar (stihovi 11-14).
Ne oe o rei ta se sa O isi o z ilo poto se vratio u Kolosu, jer se u Novo zavetu vie igde
e po i je. Poetko
. veka Ig jatije po i je li ost po i e u O isi . O je io poglavar rkve u
Efesu i Ig jatije ga opisuje kao oveka eizre ive lju avi" i sjaj og episkopa" Ig jatije, Efea i a
. Ak o je re o istoj li osti, to i oglo o jas iti zato je kratko li o pis o Fili o u sauva o i
ukljue o u zva i u z irku Pavlovih pisa a rkva a. U zavis osti od datu a kada je Pavle apisao
ovo pis o, ovakvo poistoveiva je oglo i iti ogue, ali, u svako sluaju, i a s isla
pretpostaviti da je Fili o ispu io uslove iz Pavlovog zahteva, jer i ovo pisa e i ae rzo palo u
zaborav.
478
Crkv a u Filipim a
Sa izuzetko Posla i e Fili o u, Posla i a Filiplja i a je Pavlovo ajli ije apisa o pis o. Napi sana je da potvrdi prijem dara koji je Pavl u poslala fili- pljanska crkva kako bi finansijski pomogla
jegov oravak u Ri u. Jeda od filiplja skih hria a, ovek po i e u Epa- frodit, doneo je ovaj dar
iz Filipa i pu o po ogao Pavlu za vre e svog kratkog oravka u Ri u, pa se vei deo ovog Pavlo - vog
pis a, koje je u Filipe poslao po Epafroditu, tie li- ih stvari veza ih za ogu ost Pavlovog
oslo oea i izra-
Poslanic a Efescim a
U Posla iii Efes i a Pavle je jo jed o

aglasio sredi je Hristov o esto u Boiji pla ovi a i
ivoti a hria skih ver ika. )apoeo je podseajui itao e a velike privilegije koje i aju u Hristu .
Iako su ljudi koji a je pisao prethod o iveli u strasti a svojih tela" E f
, Bog ih je postavio u
ov poloaj. Oiveo " ih je zajed o sa Hristo ... i sa ji vaskrsao" i jih i postavio a e esi a"
. . Svaki pojedi i hria i postao je deo Boije ove tvorevi e koju je Bog stvorio sa ilje da
ujedi i sve u Hristu , sve to je a e esi a i a ze lji"
.
Neki ljudi a, koji su itali ovo Pavlovo pismo, Pavle je to rekao i ranije, jer se iz toga sastojala
jegova pose a slu a: Da o javi ez a o i a eistraljivo ogatstvo Hristovo "
i da pokae
kako to ogatstvo" ogu pri iti i uivati u je u u
stvar o ivotu. Mod a su a eke od ovih jegovih itala a uti ala zastra je a ue ja koja su
kruila Koloso , ali pravo zadovolje je koje ele o i ogu pro ai sa o ako su volj i da udu
ispu je i
svo
pu oo
Boijo "
, koja se alazi sa o u Hristu .
Pot o je iz eo ovaj sveo uhvat i opis kos ikog Hrista kao Spasitelja sveta i izvora sveukup og
fizikog, u og i duhov og z a ja i dela ja, Pavle je zati skre uo pa ju a prakti e
posledi e toga. Ak o su jegovi itao i zaista delovi Hristovog Tela, ovi ljudi i de a Boija, i svojim
delima moraju pokazati ko su zaista.
U Crkvi tre a da udu volj i da svezo
ira odravaju
jedi stvo Duha

. Kao i u Kor , Pavle po ovo tvrdi da ogu oekivati da se j di stvo u Duhu
pokae kroz dava je lagodat ih darova Telu " kako bi ono raslo i razvijalo se (4 7- . )ahvaljujui
479
ava je jegovih toplih osea ja pre a velikodu osti filiplja skih hria a.
U posla i i, koja je verovat o ila prva koju je apisao, jed o od sredi jih svojstava Pavlove
samospoznaje bilo je
raspet sa sa Hristo , vie e ivi ja, ve Hristo s ivi u e i" Gal
, a dok se suoavao sa
eizves ou ishoda su- ea i oguo s ru, po ovo je kao izraz preovlaujueg raspoloe ja u
Fi l
dao sli u izjavu, u sa o pet rei a gr- kom: Hristo s je za e e ivot". Od poetka do
kraja Pavla je otivisao doivljaj vaskrslog Hrista, udui da je a pri eru
liskosti ver ika u utar hria ske zajed i e, sve loe to jeda je la ui i eiz e o pogaa i
druge a to e raalostiti Svetog Duha Boijeg"
. S o ziro
a o o to je Bog ui io za jih u
Hristu , hria i, jed i pre a drugi a, tre a da udu do ri, ilosrd i, da jeda drugo e prataju
kao to je i Bog ji a oprostio u Hrist u
. Pavle ih je ak savetovao da opo aaju Boga (5 1),
ispoljavajui u svoji
euso i od osi a istu sa oportvova u lju av kakvu je Bog ispoljio
prema njima u Hristu .
U pogledu li og orala hria i e tre a da i aju udela u eplod i deli a ta e"

O o to i u esto toga tre a da ude svojstve o jeste da udu ispu je i Duho "
,a
rezultate toga Pavle je pobrojao u Gal 5 22-23.
U svo drutve o ivotu hria i

ljubavi, kako u porodici (5 21 6
4)
tako i na radnom mestu (6 5-9).
oraju da se vladaju u skladu sa aelo
portvova e
Ko a o, Pavle je svoje itao e podsetio a to da ogu oekivati da aiu a opozi iju avolskog
lukavstva" protiv koga se oraju o ui u sve oruje Boije"
.
To to je Pavle iz eo ilo i e ogue sprovesti da je to sa o etika teorija. Kako bi se iko mogao
adati da se vlada u skladu sa aelo sa oportvova e lju avi iste kakvu je Bog pokazao u Hristu ?
Pavle je iz li og iskustva z ao, a i poz ajui iskustva drugih, da je to ogue a sa o jeda ai :
ako hria i jaa u Gospodu i u sili Boije s age"
. Ov o je ila jed a od stal ih te a svih
Pavlovih spisa: javila se u posla i i koju je, verovat o, apisao prvu, a to to je zati itav ivot radio
za Hrist a sa o je ojaalo jegovu uvere ost u to da ako po Duhu ivi o" , tre a po Duhu i da
hodimo" (Gal 5 25).
480
D a l i j e Pavl e napisa o Poslanic u Efescima ?
U vei i Pavlovih posla i a oe o osetiti kako ku a sr e a ostola, i o i o is o daleko od raspri.

Potre o je sa o alo ate da se za isle u e rasprave koje su ga podstakle da apie, pri era
radi, posla i e Galati a ili Prvu i Drugu Kori a i a. Ali, kada je Posla i a Efes i a u pita ju, stvari
su drugaije. Rasprava u joj daleko je oz ilj ija i staloe ija i deluje kao da se razvija ezavis o od
uticaja ilo kakvih eposred ih protiv ika, ak ez pose e italake ilj e grupe.
Mo e se iz eti jo
otvo argu e ata koji idu u prilog pretpostav i da Pavle li o oda i ije je
autor, ada ilje ja iz ese a u joj o vei i pita ja e protivree Pavlovim poznatim stavovima.
Jezik. M otvo rei iz Posla i e Efes i a e koristi se u drugi Pavlovi spisi a. Meu ji a
su i eke od istak utijih kao po e i e eskog sveta"
;
; ;
;
, koje su ovde klju e
rei, a drugde ih e a.
Stil. I ai a koji je Posla i a Efes i a sastavlje a takoe je oso e . U esto jezika koji tee
bez nekog plana i koji je prili o euzdra Poslanica Efescima smireno prelazi sa teme na temu
i utlav o se pri to slui sloe ijo ree iko ko struk ijo .
Posla i a Koloa i a. Posla i a Efes i a je veo a sli a Posla i i Koloa i a. Vie od

trei e o oga to stoji u Posla i i Koloa i a alazi se i u Posla idi Efes i a. Kako Posla i a
Koloa i a vie odie Pavlovi izrazo ,
ogi isle da je o a jegovo originalno pismo, koje je
zatim autor Poslanice Efescima kopirao i preradio.
Ue je i teologija. Na vie esta Posla i a Efes i a, i i se, odraava te e za koje se z a da

su ile it e oz ake odree og perioda ivota u Crkvi, koji je astupio posle Pavlovog vremena.
ri er za to ila i upotre a izraza Crkva" da se oz ai
u iverzal i pokret koji je o uhvatao sve hria e svuda u svetu
pr. u
1 22- , a to se razlikuje od Pavlove upotre e, koja uglav o

isli a lokal u skupi u hria a
Crkvu u Kori tu" itd. . Tu je zati i poloaj apostola i proroka" kao te elja" ove Crkve
: da li
ovo zajed o sa spisko slu i u Crkvi u

e ukazuje, oda, a vre e kada je Crkva i ala
razvije iju strukturu? Uoljivo je i odsustvo po e a Isusove parusije, kao i te e opravda ja vero ".
Da ije, oda, pre a to e, Posla i u Efss i a, apisao eko od Pavlovih liskih prijatelja ili kas ijih
potovala a, eko
481
Hra Arte ide Dija e u Efesu io je etiri puta vei od Parte o a u Ati i. Ova ri ska statua u
elo
er eru, vea od e e u prirod oj velii i, predstavlja ogi ju Arte idu, a ukras a je
simbolima
polne plodnosti.
ko je eleo da jegovo delo preporui iroj italakoj pu li i? Iz oe a je hipoteza da je Posla i a

Efescima bila priru ik Pavlovog ue ja, apisa kao saet uvod u glav e te e jegovog ogoslovlja,
oda u vre e kada su jegove posla i e sa ira e u z irku. Pro le koji postavlja ovakva hipoteza
jeste u to e to Posla i a Efes i a ije i zaista rezi e itavog Pavlovog ue ja i, upravo odsustvo
nekih njemu svojstvenih tema, baca senku sumnje na njegovo autorstvo. Ista vrsta kritike odnosi se i
na to koliko je Poslanica Efescima sinopsis Pavlovog bogoslovlja.
Predlagano je bilo i to da se, kako razlike tako i
sli osti iz eu Posla i e Efes i a i drugih Pavlovih posla i a, ogu o jas iti ti e to je Pavle ovde
uposlio svog sekretara. Poznato je da je Pavle redovno davao drugima da zapisuju njegove poslanice,
a da se sam jedino potpisivao kako bi potvrdio verodostojnost o oga to je apisa o pr. Gal
,
pa oe iti da je Luka, ili eko drugi, odgovora za ko aa izraz jegovih posla i a. Svakako da
postoji
otvo upadljivih jezikih sli osti iz eu Posla i e Efes i a i Luki ih Dela.
t a god zakljuili o li osti koja je zaista napisala ovu poslanicu, nikako ne treba da nam promakne
a jkavost ostalih dokaza isti a ih protiv Pavlovog autorstva. Velika sli ost iz eu posla i a
Koloa i a i Efes i a e dokazuje, zapravo, ita, udui da autori esto zas ivaju k jige a ee u
to su ve
482
apisali, a Pavle je to svakako i io i ra ije. Do a r pri er za to ruaju a posla i e Galati a i

Ri lja i a, udui da i Posla i a Ri lja i a i Posla i a Efes i a preuzi aju zakljuke iz prethod e
rasprave, usavravaju ih i prerauju kako i ili u iverzal ije pri e ljivi i za potre e ire italake
publike.
Sagleda e u ovo svetlu,
oge od avod ih teolokih razlika iz eu Posla i a Efes i a i ra ijih
posla i a javljaju se u ovoj perspektivi. Nita iz Posla i e Efes i a e protivrei izjava a koje je
Pavle ra ije dao, a vei deo toga je logia razvoj o oga to je drugde rekao. Tako, a pri er, iako se
re Crkva" u drugi posla i a a e koristi da opie sve hria e svuda u svetu, sa a i je i a da je
Pavle izraz Crkva " ogao pri e iti da oz ai hria e u Ri u ili Kori tu, ili a gde drugde, govori o
to e da je postojalo eto to i je svi a ilo zajed iko i to ih je povezivalo. Pavle je svakako
posedovao ista a o osea je solidar osti eu raz i hria ski zajed i a a, to dokazuje i
prioritet koji je dao prikupljanju priloga za Jerusalim a govoriti o svi ovi skupi a a kao o Crkvi
" jed ostav o i dalo teoloki izraz o o e to je real o postojalo.
M oge druge avod e eusaglae osti u ue ju isu tako i presiv e kako se i e. Mod a je ta o
da se parusija ne pominje u Poslanici Efescima (mada se svakako podrazumeva u 4 30 i 5 26-27), ali
ona se ne pominje ni u Poslanici Rimljanima\ Odsustv o teme
opravda ja vero " ilo i va o sa o pod uslovo da predstavlja sr Pavlove isli, ali shod o
raspravi o to e iz jed og od prethod ih poglavlja o o se javlja sa o u odree i situa ija a i
rasprava a, te i je o prisustvo ovde ilo eva o. )apravo, jed a od glav ih te a Posla i e
Efescima jeste delo Svetog Duha u ivoti a hria a, te a koja gotovo sigur o pre oe
predstavljati sr Pavlovog ogoslovlja ego te a opravda ja.
Posla i a Efes i a se esu jivo razlikuje od ostalih, pa e i zaklju i raz ih au ika o je o
autoru odraavati jihova ilje ja povodo drugih pita ja, aroito o shvata ju Pavlovog
te pera e ta da li je o io oso a koja i se upustila u sloe ija raz ilja ja, ili je io i pulsiv i i
oportuni mislilac?) i
jihovo razu eva ju uloge koju su u ra o hria stvu i ali spisi pod pseudo i ima. Koje god
sta ovite da se usvoji, Posla i a Efes i a je z aaj o i zrelo raz ilja je o eki od klju ih te a
Pavlovih drugih posla i a pa, ak i da ju je apisao eki kas iji Pavlov potovala , o a ta o pre osi
misao samog Pavla.
483
sopstvenog ivota video ta je sve ogue o i a koji su ili volj i da posvete svoje vre e i svoje
darove os aujue prisustvu Svetog Duha. Jo jed o je ogro a z aaj iskustva sa puta za
Damask za njegov sveukupan pogled na svet iznet u Poslani- id Filiplja i a, pa Pavle raz ilja o
ai u a koji je jegovo otkrie Isusa kao Mesije ilo revolu io ar o za jegovu karijeru i poziva
svoje preo rae ike da u se pridrue u iz - ri a ju tvrd je da sve urau ava u tetu spra
sve adilazee vred osti poz avaa Hrist a Isusa Gospoda mog" (Fi l 3 8).
Poslanic a Fnlipljanim a
Pavle je oduvek io pose o veza za hria e u Filipi a. To je prva rkva koju je os ovao a
evropsko tlu i, oigled o, jed a od alo roj ih koju isu razdirale raspre o hria skoj veri i
po aau.
Pavlova posla i a otpoi je zahval i o raa je Bogu za sve to su u ovi hria i z aili
-11).
)a razliku od ekih drugih, o i su ili dosled i i po agali i u delu eva elja od prvog da a pa do
da as"
, z og ega je i osetio da s e prihvatiti
jihovu fi a sijsku po o
to e i ilo udro u sluaju
ogih drugih prevrtljivijih sa ra ja
poput onog u Korintu (1Ko r 9 8- . Meuti , z og jihove otvore osti i prijateljskog dra ja, o se
ogao pouzdati u to da e jihov ivot kao hria a iti o elee isti ski do ri oso i a a koje
sa o Isu s Hristo s oe darovati u slavu i hvalu Bogu"
.
Pavle je astavio isti to o , o avetavajui ih o svo poloaju zatvore ika
- . Glav o za ta
se o u ivotu starao ilo je da uvek proslavlja Isusa pa je i jegovo zatoe je ilo u slavu Isusa
. Pot o je u ivotu hria a Isu s Hristo s ve io prisuta , Pavle z a da fizika s rt oe sa o
produ iti to iskustvo
. Mod a je Pavlu s rt ila draa od zatoe ja, ali mogao je da uvidi i
do re razloge zato u je, verovat o, Bog dao jo da poivi: da doda vae
apredova ju i
radosti u veri"
. Pod ositi uke radi hria skog eva elja ije z ak jegovog poraza ve
triju fa, pa i savetuje da e tre a da ale z og jegovih sada jih eprilika iti da se sa i plae
progona (1 27-30).
Meuti , ilo je eto u vezi sa rkvo u Filipi a to je uilo Pavla. Neki od hria a svaali su se
eu so o , a Pavle je kas ije i i e ovao dve pose o svadljive e e, Evodiju i Sintihu (4 2-3),
ada oigled o isu ile jedi e. Nareujui i da se e staraju sa o o svoji i teresi a ego i o
interesima drugih (2 4), Pavle je
484
Timote j i T i t
Prva i Druga poslanica Timoteju i Poslanica Ti- tu poznate su i pod zbirnim imenom kao pastirske
poslani- e" , zato to su upue e lokal i poglavari a ra e Crkve , Ti oteju i Titu . O oji a se
po iu i a drugi
esti a, kao Pavlovi saput i i, ada su radili i ezavis o od Pavla, Ti t a Kritu, a
Timotej u Efesu. Kako po stilu, tako i po sadr - aju, ova tri pis a se dost a razlikuju od ostalih
Pavlovih
itirao jed u staru hi u koja je, ez su je, ila poz ata jegovi itao i a, a oda i hria i a
iz drugih crkava (2 6- . Oigled o je da je ovo esto itat: o o prekida tok Pavlovog jezika, ima stil
hi e sa jas o utvre i rit o , riljivo urav otee i stiho i paraleliz o " svojstve i
jevrejskoj poeziji. Hristova hi a" ila je pred et
ogih ue ih rasprava. Ko ju je apisao? Odakle
ju je Pavle preuzeo? Kako se posluio jo e? t a je o a z aila? Ne a opteprihvae ih odgovora
a ova pita ja, ada je dovolj o jas o zato ju je Pavle ovde u et uo.
Ov o je jedi o esto u svi Pavlovi posla i a a gde se o izriito dri Isusa kao o ras a
hria skog po aa ja, ada je Ko r
esto vrlo sli o ovo e, a upada u oi i da aspekt Isusovog
ivota koji je oda rao ije ilo jegovo saosea je, iti stara je za do ra dela, ego jegovo
odri a je od oa skog poloaja kada je postao ovek. Ova ideja ila je veo a z aaj a za Pavla i
alazi se u os ovi vei e jegovih raz ilja ja. Da i uopte ili hria i, ljudi oraju iti spre i da
se odreknu sopstvenih pretenzija na upravljanje
svojo sud i o i da, u esto toga, sve to jesu pri esu Hristu, kako i ih os aio i preo razio. Ov u
pouku izvukao je li o a putu za
Da ask i o a se kao zlat a it provlai kroz sve jegove posla i e.
Pavle zati o ja java, kroz prakti e pojedi osti, ta to z ai kada se kae da ivot hria a tre a
da ude adah ut ivoto sa og vaskrslog Isusa. )a jegove itao e to tre a da z ai ai ivota
oso e o hria ski, koji lista kao zvezde a o o
e u
- , dok e jega li o to odvesti u
ue iku s rt. Ali, i ue ika s rt je privilegija: Ak o je tako, raduje se i deli svoju radost sa
svima vama" (2 17- . Epafrodit la rkve u Filipi a edav o je osetio to isto jer je i sa stavio
svoj ivot a ko ku i u alo pogi uo za delo Hristovo "
. O i Ti otej uskoro e poi u Filipe da
ohra re ta o je hria e, a oda i da pripre e put za posetu samog Pavla (2 19-30).
485
spisa, ali su euso

glavne teme.
La i
o veo a sli a i verovat o su apisa a u pri li o isto vre e. I aju etiri
uitelji
Mnoge Pavlove poslanice bile su napisane kao odgovor na pretnje raznih protivnika: judaizatora u
Galatiji, asketa u Kolosi, eke vrste jevrejskih g ostika u Kori tu. Ti otej i Tit suoavali su se sa
sli i pro le i a i ili su izloe i pritis i a da apuste eva elsku poruku kakvu i je Pavle
predao.
Sada Pavle skree sa te e i pie o hukai a koji su stvarali pro le e u Filipi a

4 4). Neki su
tvrdili da je ovaj deo prvo it o io zase o pis o, ada, u to sluaju, e vidi o razlog zato i ga
kas iji prireiva u et uo u ovaj Pavlov spis a tako eo i o
estu. I a
ogo primera gde
Pavle pie u a oju, sasvi
eoekiva o prelazei s te e a te u, pa ije teko za isliti da se to
dogodilo i ovde. ljudi o koji a pie su o i koji upor o seku telo"
, to se ifrova o od osilo a
one koji se obrezuju. Pavle ne nabraja razloge zbog kojih oni zahtevaju obrezanje bilo da se ti
razlozi tiu pridrava ja )ako a kao u Galatiji ili su u vezi sa eko asketsko prakso kao u
Kolosi) ada je prvo verovat ije, jer i odgovara, podseajui ih a sopstve a dostig ua u
pridravanju jevrejskog Zakona (3 1- . Ov o ga avodi a raz ilja je o svoji uspesi a kao
fariseja, u e u je io e z a e"
ada je io spre a da sve to urau a u potpu i
gubitak
o oga to je
ogo vred ije, poz a ja Gospoda
oga, Isusa Hrista "
. Ov o poz a je" ije se sastojalo iz prevashod og poz ava ja i je i a o Isus u ve iz uiva ja

liskog, li og od osa sa ji , u ko e je vaskrsli ivot sa og Isusa dao Pavlu ovu i s islo
o ogae u s agu za jegov svakod ev i ivot: Sv e to eli jeste da poz aje Hrist a i da doivi
o jegovog vaskrse ja, da uestvuje u jegovo strada ju i posta e poput jega u s rti"
10).
ak i tada Pavle ije tvrdio da ga je duhov o dostigao", kao to su eki egovi protiv i i u Kori tu i
Kolosi verovali da o i jesu. )a razliku od jih, o je i dalje io a putu kao arato ski trka, sigur o se
kreui ka ilju, a o i koji su eleli da duhov o sazre tre alo je da slede jegov pri er
-21).
Najzad, priveo je kraju ovu najradosniju od svih svojih poslanica savetima o najraznovrsnijim
pita ji a, zavravajui podsea je svojih itala a da i o i, poput jega, ogu i ati s age da se
suoe sa svi prilika a posredstvo sile koju i Hristo s daje
, jer oj Bog e pod iriti sve
vae potre e"
.
486
Kad a j e Pavl e bi o zatvoren ?
Raz atrajui Pavlov ivot i jegove posla i e, pretpostavili s o da su o a pis a koja ukazuju a to
da je Pavle io zatvore dok ih je pisao astala u Ri u iz eu . i . godi e. To je i jedi o jegovo
zatvaranje koje se po i je u Deli a, pa je itao i a Pavlovih posla i a od ajra ijih vre e a do
da as ilo prirod o da pretpostave da su apisa e u ovo vre e. To , euti , ije i jedi o ogue
vre e i esto jihovog sastavlja ja, pa
ogi podravaju pretpostavku da su ar dva od ova etiri
pis a apisa a e u Ri u, ve toko
eza elee og uta ie ja u Efesu, koje se dogodilo za vre e
Pavlovog trogodi jeg oravka o de. Postoji vie svedoa stava koja govore u prilog to
oravku u
zatvoru.
Junije Bas bio je prefekt Ri a kada je krte je postao hria i

godi e. Ovaj reljef Pavlovog hape ja alazio se a
njegovom
sarkofagu.
U zavoru
a svo
sa rt o
odru
Efesu?
Ko r
, apisa a kraje Pavlovog oravka u Efesu, o avetava as o to e da je Pavle, za razliku
od drugih hria skih pregala a, iskusio daleko vee uke, vie uta ie ja, ez roj e ati e, a
esto i lizi u s rti". U Kor
Pavle je apisao da se
orio sa zveri a u Efesu", pri e u ovaj izraz verovat o e tre a doslov o shvatiti ve kao stilsku
figuru koja i lako ogla ukazivati a uta ie je. U Ko r
po ovo govori o uka a koje s o
pod eli u Aziji", ri skoj provi iji ija je presto i a io Efes, dok u Ri
, apisa oj edugo poto
je napustio Efes, Pavle pominje dvoje ljudi kao oje drugove u sua jstvu'.
Druga svedoa stva o to e da je Pavle io u zatvoru u Efesu alaze se u lati ski

Novog zaveta, napisanim u 2.
uvodi a u k jige
487
veku pod uticajem gnostika Markiona. Dela Pavlova iz 2. veka obuhvataju i opis njegovog
uta ie ja u Efesu, za koji sledi susret sa lavovi a u are i, od koga je Pavle iz avlje
atprirod o i terve ijo . Dok se u kvalitet posled jeg svedoa stva oe su jati, ko i a ija
ovih o avete ja, zajed o sa agovetaji a koje daje sa Pavle u svojim spisima, sasvim verovatno
upuuje a to da je Pavle
jed o vre e io zatvore toko
svog trogodi jeg oravka u Efesu.
Da li su ove poslanice napisane u Efesu?

To to je Pavle oda io u zatvoru e z ai, arav o, da ora o verovati u to da je zatvorske
posla i e" apisao u Efesu. No , ogu se iz eti argu e ti koji idu u prilog ovakvo sta ovitu.
Tvrdi se da su prijatelji koje Pavle pominje da su stupili u vezu sa njim dok je bio u zatvoru, to
verovat o ui ili u Efesu, a e u Ri u koji je io daleko od jihovih kua. Nasuprot ovo e, ora se
istai i je i a da se alo ili gotovo ita e z a o ovi Pavlovi sarad i i a, dok je Luka, ija su
delanja najbolje dokumentovana, svakako bio sa Pavlom u Rimu, a ne u Efesu.
Tvrdi se i da je Filimonov rob Onisim verovatnije pobegao u Efes, koji je bio samo 80 milja
udalje od jegovog do a u Kolosi, a e u gotovo
ilja udalje i Ri . Ni ovo, euti , ije
ubedljiv razlog, jer su u to vreme doslovno svi putevi vodili u Rim. S razlogom bi odbegli rob pre
pokuao da esta e u presto i i Carstva ego u provi ijsko gradu velii e Efesa.
Posla i a Filiplja i a odaje utisak da se do i od esta Pavlovog zatoe ja esto putovalo, a

Efes je z at o lii Filipi a ego Ri . esto se s atralo da je upravo ovo vrlo jak razlog da se
pretpostavi kako je bar Poslanica Filipljanima napisana u Efesu.
Najjai argu e t za efesko poreklo ovih pisa a jeste da Pavle u ji a iekuje da ez

potekoa ude pute a slo odu, posle ega je a eravao da poseti svoje prijatelje u Filipima i
Kolosi. U Ri
, euti , jas o kae da, posle posete Jerusali u, e a erava da po ovo
o ilazi rkve koje je ra ije os ovao, ve da se zaputi a zapad, u pa iju.
ta , dakle, oe o zakljuiti a os ovu ovih i je i a? Gotovo je sigurno da je Pavle tokom svog

oravka u Efesu jed o vre e io u zatvoru i vrlo je ogue da je ar Posla i u Filiplja i a, koja
po i je esta putova ja a rela iji Filipi - esto Pavlovog zatoe ja, oda apisao upravo u to
vreme. Ak o je tako, Poslanicu Filipljanima bi trebalo datovati u, otprilike, 55. a ne 62 . godinu.
488
Ov o la o ue je se , izgleda, sastojalo iz ekoliko i ila a sa koji a s o se ve susreli u ra iji

posla i a a. Starozavet i )ako je tu svakako io ukljue , udui da se eki od hukaa
predstavljaju kao preo rae i i iz judaiz a, koji se u e i o auju druge svoji
es isli a a" Ti
t
. i i se da su se ovi ljudi sluili Stari zaveto kako i potkrepili svoje sektake a i ije, jer
Pavle podsea Ti o - teja da je )ako do ar ako se pri euje o ako kako i tre a- lo" (1Tim 1 8).
Posebna rasprava se, izgleda, vodila o pitanjima polnih odnosa i hrane, gde su jedni tvrdili da se
isti sko duhov o prosvetlje je oe dostii jedi o asketski ivoto koji se aterijalno, telesno
postoja je porie koliko
D a l i j e Pavl e napisa o pastirsk e poslanice ?
Ov a tri pis a se dosta razlikuju od ostalih Pavlovih posla i a. O a isu apisa a rkva a ve dvoji i
ljudi koji su radili u edav o os ova i hria ski zajed i ama: Timoteju, u Efes, i Titu, na Krit. Po
o liku, te i i stilu ova tri pis a su euso o vrlo sli a, ali se po sve u to e ujed o i razlikuju od
ostalih Pavlovih pisa a. Te razlike su tako upadljive da je vei a au ika zakljuila da ih Pavle ije
mogao apisati, ar e u o liku u ko su sauva a do da as.
Bavei se ovi
pita je , tre a da uz e o u o zir etiri stvari.
Pavlova kretanja
Pavlova putova ja koja se ovde podrazu evaju ili opisuju teko je uklopiti u priu o jegovi
kretanjima iz Dela. U astoja ju da se o jas e istorijske atuk i e iz ovih pisa a, po ue a su tri
os ov a tu ae ja.
Pavle je pute posle zatvore itva koje se po i je a kraju Dela. Ov o gledite pretpostavlja
da je Pavle, ako aputa ja Ri a gde je io u ku o pritvoru, nastavio svoju misionarsku
delat ost toko dve ared e godi e pre ego to je po ovo doao u Ri i io pogu lje u vre e
Nero ovog progo a. U Deli a se, arav o, e elei takvo oslo aa je, ada to u aelu e
predstavlja problem, jer Lukina namera nije ila da apie Pavlovu iografiju ve da ispria kako se
hria ska poruka rairila od svojih skro ih poetaka u Jerusali u sve do e tra Carstva u Ri u. Ov
o sta ovite, pre a ko e je Pavle io pute a slo odu i astavio svoj rad, tradi io al o je
prihvae o u Crkvi od ajra ijih vre e a, a i da as ga zastupaju eki au i i. Meuti , ak i u utar
489
god je to ogue. Nasuprot ovo e, Pavle u euje Ti oteja da e za oravi da je sve to je Bog
stvorio do ro , ita e tre a od a iti" Ti
.
Ov i ljudi su verovat o agiali jed o jevrejsko o - liku g osti iz a. )aista se pose o i po iu

profa i govor i sulude tvrd je o o o e to eki ljudi pogre o azivaju ') a je ' grki ^pozgz
Ti
. Poput g ostika . veka i kas ijih, o i su eleli da porek u da je ovaj svet zaista Boi - ji
pa tako, to pre uspeju da iz ega po eg u, to olje. Ukaza- telji na to da su Timotejevi protivnici
raspravljali o ito- vi a i eskraj i rodoslovi a to vodi spekulisa ju" i
izgu ili se u praz i
razgovori a" takoe idu u prilog ova-
sopstve og refere ijal og okvira o o e oe da razrei sve pro le e, jer je i dalje vrlo teko
povezati sve natuknice o putovanjima iz pastirskih poslanica kako bi se dobila bilo kakva uverljiva
putanja tih daljih misionarskih ekspedicija.
Ove posla i e su spisi iz . veka. Pre a ovo sta ovitu, popularizova o kraje
. veka,
pastirske posla i e sastavili su ljudi koji su pokuavali da protu ae Pavla u vre e kada je izgu io
naklonost Crkve. Natuknice o putovanjima iz pastirskih poslanica nisu zasnovane na stvarnom
preda ju o Pavlovi putova ji a ve su os ilje e kako i u ele realisti u otu u ova pis a.
Pro le sa ovi sta ovite jeste to su eke od istorijskih refere i u ji a takve da i ih alo ko
mogao
izmisliti. Pri era radi, Ti
sadri uputstvo: Ka d dolazi, do esi ogrta koji sa ostavio kod
Karpa u Troadi, kao i knjige, a pre svega pergamente." Gotovo je nezamislivo da bi kasniji, svesni
Pavlov imitator izmislio ovakve detalje, jer oni nemaju nikakav teoloki sadraj ili ideoloki ilj, iti
saoptavaju ita od suti ske va osti u vezi sa sa i Pavlo . To je vrsta ko e tara koja je daleko
pre potekla iz eke stvar e ivot e situa ije.
Ova pisma sastavljena su od delova pravih Pavlovih pisama. Iako je ove poslanice, u njihovom
da a je o liku, zapisao u
2.
veku eko ko je pokuao da po ovo uspostavi Pavlov autoritet u Crkvi, sluaj o data
o avete ja poput upravo po e utih deluju verodostoj o. Na toj je os ovi iz eta hipoteza da se u
Drugoj posla i i Ti oteju i Posla i i Titu oe otkriti pet origi al ih odlo aka Pavlovih spisa i da je
njih u jedno kasnije delo uneo pisac iz 2. veka.
U pogledu postiza ja saglas osti o ovo pita ju, ovaj pristup s pravo
i on zadaje izves e tekoe. Pri era radi,
oe da ude usvoje ,
ada
490
kvoj ide tifika iji Ti

. . No , arav o, ilo je vie ai a da se teles o postojae pot e i.
Asketiza je io sa o jed a ogu ost, a kraj ja popustljivost druga. Bar deo o ih sa koji a je
Timotej imao posla izabrao je, izgleda, ovu drugu mo - gu ost: O i e se drati spolj ih o lika ae
vere, ali e od a iti je u pravu o" Ti
. )a Pavla je hria - sko eva elje oduvek ilo
veza o za pro e u ai a ivota, a e za pokreta je rasprava.
Istinsko verovanje
U odgovor u na sve ovo , Timote j i Ti t su bili ohra- re i da potvrde os ov e i io e isti ski

hria ske vere,
kako i zato i pet takvih delova opstalo ezavis o jo od Pavlovog vre e a, dakle od sredi e .
veka, do vremena njegovog imitatora, gotovo stotinu godina kasnije? Ko bi to bio zainteresovan da ih
sauva, udui da sadre sa o sit a o avete ja li e prirode, ez ikakvog teolokog ue ja ili
pastirskih saveta?
Crkvena
organizacija
est o se skree pa ja a i je i u da je tip crkvene organizacije koji ova pisma prikazuju daleko
razvije iji od struktura koje su i ala u vidu ra ija Pavlova pis a. Svakako da je ta o da pastirske
posla i e odraavaju sta je
ogo lie Crkvi . veka, kojo su upravljali episkopi i koja je i ala
sloe u orga iza iju, iako tek u za etku. Tre a uzeti u o zir i druga raz atra ja.
Pavlova ra ija pis a e sadre savete upue e eposred o poglavari a rkava, pa je stoga
teko z ati kakve i savete o takvi ljudi a dao, ili, koji ivo orga iza ije je predviao u
ra ohria ski zajed i a a. Kor -13 daje savete koji se odnose na disciplinu u Crkvi i
podrazumeva pri tom nekakvu strukturu koja bi bila
Pavle je svoje posla i e diktirao sekretaru. esto a kraju dodajui svojo ruko li i pozdrav. Ova
drve a per i a potie iz Pavlovog vre e a i sadri pera od trske i jed o udu lje je za astilo dopola
pu o dr og
astila.
491
aroito astavljajui da se suprotstavljaju ideji da Bog e vodi rau a o svetu u ko e ivi o.

i je i a da je sa Isu s io ujed o pravi ovek i isti sko oa stv o oigled o pro - tivrei takvoj
ideji (1Tim 3 14 . Ne sa o da je u ovaj svet Isu s doao kako i u darovao Boiju lju av ve je i
li o uzeo uea u ljudskosti drugih. Suti a spase ja se, pre a to e, ee pro ai u filozofski
spekula ija a, ve u skru- e o prihvatau Boije lju avi i ilosti, kako je to i po - kazano na
pri eru Isusovo g ivota, jegove s rti i vaskrsenja (1Ti m 1 15-17) . On i koji pravilno postave svoje
teoloke prioritete posvedoie ovo svoji
ai o ivota, jer ih e-
odgovorna za to, dok se dobar deo rasprava, koje se nalaze u pozadini drugih odeljaka 1 i 2Kor ,
od ose a tvrd je i protivtvrd je ljudi koji su se, a eki ai , gra ili oko poloaja vlasti u Crkvi.
U pastirski posla i a a se e po i ju ikakve fu k ije ili poloaji kojih e a u Deli a ili

Pavlovim ranijim poslanicama.
Poloaj Ti otejev ili Tito v svakako ije io poloaj kas ijih o arhistikih" ili vladajuih
episkopa. O i su pre ili Pavlovi li i predstav i i i takav autoritet kakav i aju proistie iz i je i e
da je on bio apostol i kao takav ih je poslao.
S vre e a a vre e iz oe a je hipoteza da u pastirski posla i a a postoji eka vrsta

g ostike jeresi koja ih po defi i iji svrstava eu dela astala u . veku. Meuti , asta ak
g osti iz a i odgovori Crkve a jega
ogo su sloe iji od toga. t a god da se z ivalo u
zajednicama u kojima su Timotej i Ti t radili, dosta se razlikovalo od gnosticizma kakav postoji u 2.
veku, a ima mnogo dodirnih taaka sa rasprava a o koji a je re u Prvoj i Drugoj posla i i
Kori a i a i Posla i i Koloa i a.
Doktrinalno
ue je
O lik ue ja sadra og u pastirski

izreka a vere" pr., Ti
posla i a a sasvi
je oso e . Izuzev ekoliko izjava azva ih
1 15), vrlo alo toga dovodi ga u vezu sa ue je svojstve i Pavlu. Ue je o Sveto Duhu, a
primer, jedva da se ovde i javlja, a kada se javi, deluje manje povezano sa Pavlovim harizmatskim
shvata je uloge Duha u upravlja ju svakod ev i ivoto Crkve, a vie uklopljeno u organizacionu
strukturu. Ov o su jaki razlozi da se pastirske poslanice smeste u kasniji stupanj razvoja Crkve, mada
i tu stvari isu tako jas e kako se i i.
492
e otivisati sti ae ov a ili stvarae arstva, ve isti - ite rei Gospoda aeg Isus a Hrista "
6 3-10").
Hria sko
po aa je
Ti
Ov a tema se stalno javlja u ove tri poslanice. Na nekoliko esta se jas ije izrie kako i to hria i
tre alo da se po aaju: porodi i od osi Ti t -5), odnosi unutar cr - kve (1Tim 5 1 - 6 2) i stav
prema svetovnim vlastima (Ti t 3 1-7) - svi zajed o tre a da odraavaju aj olja stre lje ja koja je
stari svet video tako da iko e govori zlo o poru i koja dolazi o d Boga "
.
Pavlovo hariz atsko" ue je esto je predstavljano kao nekakva sloboda za sve u Crkvi, pri
e u je ta slo oda shvata a kao eto suprot o redu. Meuti , kada je Pavle govorio o duhov i
darovi a sapzta u Kor - , jas o je ti e hteo da az ai da tre a da postoje priz ati ai i o
tome kako se ta radi u Crkvi. Nee svaka li ost iti o dare a Duho da izvri isto delo, pa a toj
os ovi eki ogu iti priz ati kao uitelji, drugi kao pastiri itd. Ov o je drugaiji ai da se prepoz a i
ra i vostvo, jer se ji e ljudi e i e uju a odree e du osti" ve ivaju priz ati a os ovu
o oga to ogu do ro o avljati. Ipak, iako je, oda, to ila filozofija vostva koja se alazila u
osnovi, gledano spolja bilo je
ogue, jo u ra i da i a, prepoz ati ljude koji su zauzi ali vodee poloaje. Fi l 1 1 i 1Sol 5 12
pokazuju da je Pavle priz avao te ljude a, pre a Dap
, eke od jih je sa i ai e ovao. To to
ih je vodio Sveti Duh i davao i s agu e z ai da ije ilo for al og iti vidljivog poretka u skladu sa
kojim su delali.
Ne oe se rei da Sveti Duh e a ikakvu ulogu u pastirski posla i a a. Ovd e ailazi o

a isti aglasak kao i drugde kada je re o dejstvu Svetog Duha u ivoti a ver ika Ti
, dok se
za sa og Ti oteja kae da je prorotvo
ai e ova za slugu Boijeg, to je bio jedan od
ajoso e ijih ai a delova ja Duha TTi
.
Stil i re ik
Stvar a zas ova ost hipoteze da Pavle ije apisao pastirske posla i e krije se u stilu i re iku ovih
pisa a. Ovd e postoji oko
rei kojih e a u drugi Pavlovi pis i a, od kojih bi mnoge bile
svojstve ije hria ski pis i a . a e . veka. Uz to,
493
Hria sko
vosvo
S o ziro
a prirodu i svrhu ovih pisa a, u ji a i a i pu o saveta li o upue ih Tit u i Ti oteju
koji se od ose a jihovo li o vlada je. O i treba da budu primer valjanog po- aa ja koji e svi
ostali slediti (1Tim 6 1-21; Ti t 1 5-9) , ali moraju imati i hrabrosti da nepokolebljivo brane istinu (2Ti
m 2 1- , uviajui da eva elje e zavisi od li ih i- ljea ve od Boijih a era Ti
10 - 4 8)
. Moraju se, takoe, po ri uti i za to da o i, koje ai e uju da slue kao poglavari u jihovi
crkvama, poseduju te iste osobine i da budu ljudi koji a e drugi

16) .
oi da se dive
Ti
-13; 4 6-
razlikuje se i stil o oga to i se oglo azvati veziv i tkivo " ovih posla i a, od os o rasporedu
vez ika, parti ipa i sli ih gra atikih o lika. To se dosta razlikuje u od osu a ostala Pavlova pis a,
a 112 njegovih omiljenih predloga i partikula ovde nema.
To su i presiv e i je i e i e tre a ih olako od a iti, iako se ogu tu aiti a vie ai a. Neki
li gvisti isle da su pastirske posla i e prekratke da i pruile dovolj o grae za pouzda u k jiev u
a alizu ove vrste. Pri to i a stil i a re ik esto utie te a o kojoj se raspravlja, pa ak i
argu e t zas ova a upotre i tipi ih vez ih partikula ije sasvi u edljiv, jer ih i posla i e
Koloa i a i Druga Solu ja i a i aju z at o a je od ostalih Pavlovih posla i a.
Iz svih ovih rasprava je proizilo da postoje razlike u jeziku iz eu pastirskih i Pavlovih ra ijih
posla i a. Ov e razlike se oda ogu o jas iti ukaziva je
a razliitost jihovih te a, a to da je
Pavle sada io ve stariji ovek i da razlike potiu od u oe ja tradi io al ih izjava ili avoda iz drugih
izvora - ak i od i je i e da je i ao drugog sekretara. Mogue je i da je pis o koje i Pavle apisao
kas ije oglo iti revidira o kako i u se po oljao stil.
Tre ut o ilje je je prili o urav otee o. Sva svedoa stva ra ih rkve ih ota a potkrepljuju
sta ovite da je Pavle i ao eke veze sa ovi pis i a i svakao da o a e odraavaju ivot u Crkvi iz
razdo lja
ogo kas ijeg od vre e a kada je iveo. Neki su skre uli pa ju a roj e sli osti koje
postoje iz eu pastirskih posla i a i Luki ih Dela, te iz osili hipotezu da ih je u da a je o liku
ogao apisati Luka, Pavlov prijatelj i saput ik, i to posle apostolove s rti, sluei se gru i
a rti a prvo it e Pavlove grae kao polazite .
494
TA
)NAI
1/1
BITI
HRIANIN?
Pria o Pavlovo ivotu je za i ljivo tivo za i- ta je. O je, po sve u, io izuzet a li ost. gBegova
hrabrost i istrajnost bile su izvanredne. Bio je jedan od velikih viziona- ra svog doba, a njegovu
odlu ost da pro ese hria sku poruku eli ri ski sveto prevazilazila je jedino njegova vatrena
posvee ost Hristu . Ka o pisa io je ploda i do ro opaao. Nzegove posla i e pruile su a sliku
jed og li og shvata ja ivot ih radosti i uka u prvi hria ski rkva a.
No , Pavle je io i
ogo vie od rilja t og misio- arskog stratega i oda og Isusovog ue ika. Bio je
i jeda od ajveih teologa Crkve. Nzegov uti aj io je veliki jo za jegova ivota, ali jegovi spisi
adah jivali su velike duhov e pokrete i u svi poto ji
arataji a. Od Avgusti a Hipo - skog u 4.
veku do teologa rkava koje da as rzo apreduju i- ro sveta, ukar i i e e iz raz ih perioda i sa
raznih mesta potvrdili bi da su im Pavlovi spisi davali odgovor u situacijama u kojima su se nalazili, i
to a ov i podsti aja ai . Istorijski Pavle se nalazi na drugom mestu, odmah iza Isusa, kao
i ovativ i islila iz ivota prvih hria skih zajed i a koje su tek zapoiale svoj razvoj.
Od
poslanica
do
teologije
Kako je Pavle shvatao hria sku poruku? Ov o pita- je je lake postaviti nego na njega odgovoriti.
Pavlovi spisi i e gotovo trei u elog Novog zaveta, a ijeda od jih se, sa za se e, e oe
s atrati teoloko k jigo koja o ja-
495
java kako i Pavle izrazio svoja hria ska uvere ja a siste atia ai . Razu ljivo je to eli o
da da o jeda sveo uhvata prikaz Pavlove isli, ali va o je da e s et- nemo s uma da on sam
tako eto ikada ije pokuao ili, ako i jeste, o to e ije ostalo pisa og traga. tavie, k jiev i
a r spisa koje i a o sa o a dodat o oteava taj zadatak. Iak o postoji
ogo pri era slue ja
epistolar i stilo kao k jiev i o liko koji se eli saoptiti eka poruka, Pavlova pis a e
ogu iti svrsta a eu ove kiev e posla i e". O a isu ila sa o zgoda ai da se uo - lie
rasprave o teoloki i filozofski pita ji a, ego su sva, ez izuzetka, ila prava pis a, apisa a
stvarnim ljudi- a i avila se real i ivot i situa ija a. Da se Pavle ije usprotivio judaizatori a
po crkvama Galatije, ne bismo imali Poslanicu Galati a i je o sloe o o jaee od - osa iz eu
hria ske vere i starozavet og )ako a. Da u Kori tu ije ilo stra aka", e is o i ali i
podjed ako va o uee Prve i Druge posla i e Kori a i a. Da Pa - vle ije io u ea u ove
rasprave, oda ikada ne bi napisao Poslanicu Rimljanima onako kako jeste. Pavlove poslanice
isu rezultat refleksiv og pro ilja ja iza zatvore ih vrata, od os o udo o g i relativ o izolova og
prouava ja. Nastala su kao plod jegovog iskustva, jed og od pio ira Cr - kve, pa jihov sadraj
e i ov o odraava to iskustvo.
Kada da as ita o Pavlove posla i e, ora o ispoljiti osetljivost prema svemu ovome. Pavle
nikada nije zami- slio da o e, po aoso ili zajed o, daju sveo uhvata prikaz hria ske vere.
Verovatno ije i oekivao da e ih jed og da a eko sve sa rati, jer je uglav o pretpostavljao da
e ih itati o i koji a su i ile upue e. Neke su ile is rp i odgovori a pis a koja je sa pri io, ali
koja vie e posto - je, pa ih e oe o ko sultovati, tako da itati o o to je Pavle apisao kao
odgovor a ta pis a podsea a sluae eijeg telefo skog razgovora, pri e u uje o sa o
jed og od sagovor ika. U takvi prilika a esto oe o da stek e o optu sliku o o o e o e u
se govori, ali ako ljude koji taj telefonski razgovor vode ne poznajemo dobro, pojedinosti razgovora
ajee a ostaju ejas e. Ak o je tako kada je re o ljudi a iji su ai ivota i kultura kojoj
pripadaju isti
496
kao ai, o da e i tre alo da iz e adi to je tako teko u potpu osti razu eti li ost ija pis a
odraavaju okol osti sveta koji se po
ogo e u razlikovao od aeg.
Da is o do ili jasa i ujed ae prikaz Pavlove isli a os ovu jegovih prigod ih posla i a,
moramo poseb- o da o rati o pa ju a okol osti u kojima su nastajale. U Poslanici Galatima, na
primer, Pavle tvrdi da nije neophod o ajpre postati Jevreji kako i se postalo hria i- nom, iako
doslov o iko od ljudi koji egove posla i e itaju da as e i i po islio da je to potre o, te
egove duge rasprave o Avraamu, Mojseju i starozavetnom Zakonu pre mogu da stvore zabunu
ego da eto razjas e. ak i o e ideje za koje se i i da adilaze vre e ogu stvoriti sli e
probleme. Da - ae ljude re rkva" ajee aso ira a graevi u pose - nog stila ili na versku
orga iza iju, dok je ta ista re za Pa - vla z aila eto potpu o drugaije i ije se od osila i a
zgrade, i a irokratske strukture, ve a kvalitet od osa koji su se ogli uoiti eu odree o
skupinom ljudi.
Ov i problemi su ipak reivi. Uprkos razliiti
i- ljei a o eki pojedi osti a, svi se uglav o
slau u pogledu itala a i ael e podloge za vei u Pavlovih posla i- a. Prav o z aee ekih stvari
koje po ie e i ov o e ostati eo jaivo, ali, uprkos to e, ije teko izdvojiti o e i io e koji su
i ili jezgro Pavlovih hria skih uverea.
Povratak
putu
za
Damask
Ka e te elja Pavlove hria ske vere io je jegov doivljaj vaskrslog Hrist a a putu za Da ask
(Dap 9 1-19; 22 6-16 ; 26 12. Dogaaji toga da a preus erili su jegov i - vot. Ve s o videli ta
je to z ailo za Pavla, udui da se u potpu osti posvetio slue ju O o e koga je tako eoekiva o
susreo . Ova j iz e ad i susret adah uo je Pavla eljo da Isusov u ivot u poruku pre ese i
drugima. No , susret sa vaskrsli Isuso
io je
ogo vie od u utraeg doivljaja koji je uti ao a
egovo li o po aae: postao je izvorite jegove isli kao hria skog eva eliste i teologa.
Preobra- tio se i intelektualno, a ne samo emotivno i duhovno.
497
Kada je Pavle apustio Jerusali go ei hria e iz egle u Da ask, io je u svako pogledu u ee i

farisej, potpu o sigura da se ajva ije ie i e za ivot u svetu ogu pro ai u veri egovog
aroda, opisa oj u Sveto pis u, koje su tu aili egovi uitelji. Pavle je, ez su e, paljivo
sluao argu e te ljudi poput Stefa a, ali verovao je da su pogre i. Tvrda da je Isus , a eki ai ,
prevaziao stari Savez - a jo vie za isao da je, posle svoje sra ot e s rti a krstu, iv bile su
neverovat e i eprihvatljive. U ee da ihova poruka ije isti ita, Pavle se silovito usprotivio
hria i a. t o se jega ti alo, pokorava je staro Savezu i eide je za Isuso
ili su jedi i ai
da se Bogu ugodi, pa je Pavle bio spreman i da istinitost ovoga dokae svi raspolo- ivi sredstvi a.
Pavlovi oral i i duhov i podvizi potkrepljivali su jegov ai raz ilja ja u svako pogledu jer je
kas ije apisao: Bi o sa prvi eu svoji ver ja i a Jevreji a u potova ju jevrejske religije i
ogo posvee iji tradi ija a aih predaka... O olik o koliko eko oe iti praveda pokoravajui
se Zakonu, ja sam u tome bio besprekoran..." Gal
1 14; Fi l 3 6) . Nekada se mislilo da se do trenutka svog susreta sa Hristo Pavle ve razoarao u
judaizam, ali dokaza za to nema. Naprotiv, upravo ga je, na prvom mestu, izraz neu- straivog po osa
a svoju veru i otivisao da go i hria e, za jega, du a e )ako a koji je toliko voleo.
O o to se zati dogodilo ilo je sasvi
eoekiva- o. Nai e, pre prispea u Da ask, Pavle je
pro e io ilje- nje. Posl e susreta sa vaskrslim Isuso m shvatio je da on sam nije bio u pravu, a da
hria i jesu. Teko je poj iti sveukupa uti aj koji je to oralo izvriti a Pavla, ali za ega je ilo
logi o da takav kore iti preokret posta e polazite za dalja raz ilja ja o to e ta z ai iti
hria i . To je jasno kazao u Gal 1 11- , apisavi da eva elje koje va propo- vedam nije od
oveka. Nisa ga pri io od ljudi, iti sa
je u aue , ve sa ga pri io kroz otkrive je Isusa
Hrista... "
U jed o od prethod ih poglavlja je ree o da je Pa - vlovo shvata je ovog eva elja u svi
suti ski va i ele- e ti a ilo dosled o Isusovo j poru i i verova ji a o ih koji su hria i a
postali pre ega. No , svakako da je o to
498
izrazio a origi ala ai , a oe se uoiti i da svi ajoso e iji aspekti jegove
neposredno od njegovog iskustva na putu za Damask.
K o j e Isus ?
isli potiu
Ka o Jevreji i farisej Pavle je iekivao dolazak Carstva Boijeg. Popu t ostalih iz njegove generacije,
olio se za to da doe Mesija i uspostavi ovo do a pravde i ira u ko e e Boija volja iti isti ski
vre a. Bez su je je, zajed o sa drugi a oekivao da e Mesija, kada doe, iti po e- donosni,
svesavlaujui ar, i da e ar eka od njegovih po - stig ua iti i povratak Izrailove ze lje
jevrejsko
arodu i proteriva je ri skih trupa, kao i oslo aa je od jihove okupa ije. Pavle se
stoga nije bavio Isusom . I pored velikih tvrdnji koje je obznanio o sebi, i onih koje su izneli njegovi
sled e i i, dogaaji koji su se z ili sasvi jas o su pokazali da je Isu s io sa o diskreditova i i
ozloglae i esija ski prete de t. Priroda jegove s rti a krstu ovo je dodat o a- glasila, jer je
Stari zavet o javio da svako ko doivi takav kraj avlai Boiju kletvu a tu ze lju" P z
.
Ali, to je sve ilo pre ego to se preo ratio. Nai - me, na putu za Damask Pavle je shvatio da je Isus
io e sa o oekiva i Mesija ve i Si Boiji". To otkrie je tako s a- o uti alo a jegovu isao
da je postalo glav a te a jegove hria ske propovedi u sa o Da asku Dap
. Kada se sa
Pavle kasnije prisetio ovog iskustva, opisao ga je kao Bo - ijeg Si a koji se otkrio u e i" Gal
. Pre toga se ikada ije i avio ilju da i eko ogao stati uz Boga. Ka o hria i i dalje je,
arav o, verovao sa o u jed og Boga, ali u ee da se Bog u potpu osti oe spoz ati sa o kroz
Isusa (2Ko r 4 6) .
I vie od toga, o u svoji spisi a oslovljava Isusa o ako kako je u Staro zavetu oslovljavan
iskljuivo Bog: Isu s je sada io Gospod" . Pavle vie puta aglaava da i- ko e oe iti hria i
ako u to e poveruje Ri
; Kor
;
. i ei to, arav o, sledio Je uverea prvih
hria a iz Jerusali a, koji su takoe izrazili svoja u eea jed ostav i ispovedae Isu s je
Gospod" . Pavle je
499
to otkrio kasnije, a na jednom mestu je citirao aramejski sloga koji su se koristili prvi hria i
Ko r
. No , kada je o u pitau, suti a tog verovaa prvi put u je saopte a kroz iskustvo
na putu za Damask.
t a j e eva elje ?
Kako je Pavle stigao dotle? t a je o to ui io da je Bog ogao a ovaj ai da ue u egov ivot?

Raz iljajui o ti pita ji a, Pavle je doao do odgovora koji je io oigle- dan i jed ostava : ita.
Pavle je postao hria i i iz jed- og drugog razloga do z og Boije, lju avlju otivisa e, rige
pre a je u, koja je i dovela do jegovog eoekiva og susreta sa vaskrsli Isuso : Vidite koliko
nas Bog voli jo dok s o ili gre i i, Hristo s je u ro za as!" Ri
. Na putu za Da ask Pavle
je shvatio da egovo li o spase je ije zavisilo i od jegovog et ikog porekla, kao Jevreji a, i od
jegovih oral ih postig ua. Dogodilo se jedi o z og Boije lju avi ljubavi koju Pavle nikada nije
zasluio. Bio je to i iste lagodati".
Narav o, Pavle je ui io eto kako i odgovorio a Boiju ezaslue u lju av. O je poverovao, a
verovae" i
vera" postali su klju i ko ept za Pavlovo shvata je hri- a skog ivota. No , ta je o
podrazumevao pod tim? Kra - lji a iz Alise u ze lji uda kazala je Alis i da verovae zahteva ve u:
Kad a sa ja ila u tvoji godi a a, ve ala sa to svakod ev o po pola sata. Nekad ih ak
poverovala i u est e oguih stvari pre doruka!" Hria ska vera je e- sto karikira a a ovaj ai ,
kao eto u os ovi ira io al- o, skok u epoz ato". Ali, Pavle o oj ikada ije ogao da raz ilja
a takav ai iz dva razloga.
Pavlova re vera" e podrazu eva slepo verova- je " u e ogue. Vera " ili verova je "
ilo je ai da se opie Pavlo v odgovo r a otkrive je Boije lju avi u svo ivotu. Ta ije i se
opisala ako is o je azvali posvee- ou".
No , to ije ila posvee ost u vakuu u iti u privat osti Pavlove u utrae duhovnosti.
Neki ljudi misle da su isterija i ira io al ost sredi je ko po e te re-
500
ligioz og iskustva: ako Je eto lako shvatiti i deluJe kao da i a s isla, o da o i su jaju u to da
oe iti stvar o! Ali , Pavle ije io takav. GBegov odgovor Bogu zasnivao se na ce - lovitom
opaa ju koje je otpoelo jegovi
eposred i iskustvo , ali je ujedi je o sa i je i a a. Bilo je
ljudi u Pavlo- vo vre e koji su verovali da su osea ja jedi o va o erilo isti skog verova ja. Bez
namere da i na trenutak u a ji jihov z aaj, Pavle je veru video kao eto ra io al o, veza o za
i je i u suti u koja je isti ita, a pre svih za i je i u Isusovo g vaskrse ja iz rtvih Ko R
-8) .
Ov o su, dakle, ila glav a svojstva Pavlovog eva elja: Boija ezaslue a lju av lagodat" otkrive a ove - a stvu kroz Isusa , a koju je priklada
odgovor vera", koja je podrazu evala posvee ost Bogu, zas ova u e a praz i
atarija a ve
a apsolut i ie i a a Isusovog ivota, s rti i vaskrsea i dolaska Carstv a Boijeg. Ov o je ila
poruka koju je Pavle tako uspe o pro eo sredoze i sve - tom. Poreklo njegovog misionarskog
rev ova ja ilo je takoe veza o za jegovo preo rae je, jer je otkrio da Boija lagodat nije bila
namenjena samo njemu samome, ve je tre alo da je podeli sa drugi a, ak i sa o i a koji isu ili
Jevreji. Ta - ko je, e traei savet i od koga, gotovo s esta kre uo u
Ara iju " da pre ese do r u vest o Isus u ez a o i a koji su ta o iveli Gal
-17) .
Drutve o eva elj e
Ka o to je tek pro ae a vera otivisala Pavla da sa drugi a podeli do ru vest govorei o svo
iskustvu, tako u je, a isti ai , dala i ove uvide u prirodu ljudskih od - nosa. Kako se njegova
slu a razvijala, uti aj eva elja a takve odnose prerasTa o je u jednu od osnovnih ideja njegove
poruke. Posvee ost za Pavla ikada ije ila stvar teorije. Bilo je va o da se jegovo verova je
zas uje a epo it i i je- i a a i o o e to je sa doiveo, ali z ao je i da to

ai , iti razrae o i u praksi, u drutve oj i kultur oj real osti ire zajed i e.
Pavle je otkrio va ost ovoga u rzo po svo
ez su e
ora, a eki
dolasku u Da ask. Ta oi hria i z ali su da dolazi i
501
su ga oekivali sa ze jo . No , uprkos reputa iji koju je i ao, primili su ga kao brata u Hrist u i
prijatelja. Toplina sa ko - jom su ga primili osporila je Pavlove predrasude. Stabilnost i opstanak
drutve og tkiva stare kulture, kako u ri sko tako i u jevrejsko ko tekstu, zavisili su od odravaa
pri- kladnih razgra iava ja eu razliiti skupi a a ljudi. Shod o to e, Jevreji su prezirali
ez a o e, ri ski graa- i isu
ogo e ili o e koje su azivali varvari a", gospodari su bili
neumoljivi protivnici robova pa se ak i u okviru porodi e podrazu evalo da e ukar i
iskoriava- ti svoje e e i de u. No , Pavle je otkrio da eva elje i a s agu da sve to pro e i.
Ak o je Bog mogao da prihvati ljude i prizna ih bez ikakvih preduslova, o da o i koji su hria i
moraju pokazati istu otvorenost u svojim odnosima prema drugima. Ov o je postala jedna od glavnih
te a Pavlovog shvata ja hria ske vere. Nije sluaj o to je ogao saeti poruku jed e od svojih
posla i a kroz priz u drutve ih od osa: Ne a vie Jevreja i Grka, e- ma robova i slobodnih ljudi,
nema vie ukog i e skog, jer ste svi jed o u Hrist u Isusu " Gal
. Raz iljajui o to e, Pavle
je razvio svoje oso e o shvata je prirode hria ske zajed i e, o e u detalj ije govori o u
narednom poglavlju. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da razradi sve to iz toga proizlazi, ali
sredi je esto ove ideje ilo je o o to je Pavle prvi put shvatio na putu za Damask i neposredno
posle toga.
t a ui iti sa )ako o
) aaj starozavet og )ako a za hria ske ver ike je velika te a u

ogi Pavlovim poslanicama.
Ka o Jevreji , Pavle je verovao da je riljivo pridravae )ako a sastav- ni deo vernog odgovora na
Boiju lju av. Upravo z o g svoje oda osti )ako u ilo u je tako teko da poveruje u to da Isu s
oe iti Mesija, jer je )ako rekao: Svako o ee a drvo alazi se pod kletvo Boijo " P z
; Gal
. Pot o je Isu s io raspet a krstu, o po defi i iji ije o - gao biti Mesija.
Kada se zaputio u Da ask, Pavle je io
mra pre a
502
otivisa sa o oda ou starozavet o
)ako u. TBegova
Isusovi sled e i i a ije se zas ivala a li oj etrpeljivosti ve a razu ljivoj elji da podri o o
to je poz avao kao Boija erila. Tak o je, kada se susreo sa vaskrsli Hri - stom i otkrio da sam nije
io u pravu, itava struktura duhovnosti dovedena u pitanje.
Od tog trenutka nadalje znao je da starozavetni Za- ko vie ije ai da se ugodi Bogu, jer se
upravo pridravae tog )ako a do ajsit ijih detalja o oigled o aao a suprot oj stra i od
Boga! Pavlov hria ski ivot je, pre a to e, otpoeo shvata je da ai da se ugodi Bogu vie ije
io sadra u riljivo potovau )ako a i da, ako i tako astavio, to e i ilo sa o eva o ve
i zaista oglo iti i protiv o Boijoj volji.
ivet i hria ski
ivoto
Kak o o da tre a iveti hria ski ivot? Sasvi jed ostav o, rekao je Pavle: e pridravae )ako a
kao su - ti skog i io a do rote , ve vero u Isusa . Ra ije je )a- ko io u sreditu Pavlovog ivota,
sada je u sreditu io Isus . Pr e je Pavle s atrao da je pridrava je )ako a su - ti ski i ila do rote
, a sada je z ao da isti ski do a r oe iti sa o ako dopusti Bogu da pro e i jegov ai i - vota.
Ov o je bio tako veliki preokret u motivaciji Pavlovog morala da je mogao o njemu pisati kao o
raspeu i vaskrse ju: tre utku u ko e je sve to je do tada vred ovao postalo es i- sleno s obzirom
a jegov susret sa Bogo koji ga je iz e adio ulivi u ivot u s agu da ude o akva li ost kakva
je du - oko u se i oduvek eleo da ude.
Ov o za Pavla nije ila sa o teoloka teorija. Svu - gde u svoji posla i a a o jas o kae da je io
izuzetno sve - sta
oi prisustva ivog Isusa koji je io a delu u jegovo ivotu, kako i u dao
s agu da po edi edostatke i o ovi svoju li ost: Vie e ivi ja, ve Hristo s ivi u e i" Gal
. Od o e ta kada se susreo sa vaskrsli Hristo
a putu za Da ask, Pavle je z ao da e
itavi
je - govi ivoto upravljati i rukovoditi i da e ga us eravati ivi Gospod, a jegovo
potonje iskustvo je pokazalo da se mo - e verovati da e Isu s to ui iti. Na drugo
estu Pavle
503
opisuje hria ski ivot kao ivot u Hristu " Ko r

. Budui u Hristu" , jed a li ost ogla je
delotvor o u reti " za ovaj grehov i ivot i do iti s agu ovog ivota, pomire a sa Bogo . Biti u
Hristu " z ailo je da je hria i ispue Hristo , tako da u svako tre utku o aj ko veruje oe
rei za e e ivot jeste Hristos.. . poz avati ega i o egovog vaskrsea" Fi l
;
.
Pavle se sluio ovakvi jeziko u doslov o s islu. Tre alo je da hria i posta u kao Si Boiji"
Ri
. Isu s je io jedi i koji je ikada u potpu osti izvrio volju Bo - iju, a hria i su sada ogli
da ui e to isto zahvaljujui prisustvu ivoga Hrist a u se i. Nai da se ovo postigne bio je dejstvom
Svetog Duha, iji je jeda od zadataka io da po og- e hria i a da udu kao Isus . I ovo je Pavle
auio u tre- utku svog preo raea. Osvrui se a to eto kas ije, zapisao je: Svi i
odraava o slavu Gospod ju otkrive a lica; a ta ista slava, koja dolazi od Gospoda, koji je Duh,
preo raava as u sao raz e Bogu, vodei as iz slave u slavu" Ko r
.
O ja javajui veru
Preo rae je je Pavle doao do ovog shvata ja od - osa iz eu Boga i ljudi. Kako je io veliki
mislilac, on je ubrz o osetio potrebu da objasni ova nova verovanja u vezi sa drugim aspektima svog
ivota. t a je ta o ilo to to u se dogodilo a putu za Da ask i ta je ta o podrazu evalo?
Da i odgovorio a ova pita ja, Pavle je, prirod o, poao od sopstvenih korena u judaizmu. Ak o je
Stari zavet uisti u io re Boija, kako se o da ogao razu eti s o zi - ro
a ovo to je Bog sada
i io kroz Isusa? Ov o je ilo va- o pita je za Pavla i za
oge od o ih sa koji a je dolazio u dodir.
Ali , pre osei do r u vest u iri ko tekst ez a o- akog sveta, a ta ista pita ja je orao da
odgovori a drugi ai . Kako je hria sko eva elje uti alo a drutve e i oral e o zire koji su
preovlaivali u religioz oj i filo- zofskoj literaturi rimskog sveta? Pavlovo raz iljae u vezi sa obe
te e jas o odraavaju jegove posla i e.
504
Star i zave t
Stari zavet je Pavlu sigur o zadavao ajvee glavo- olje. Poevi od puta za Da ask z ao je da ga je,
posredstvom Isusa Mesije, Bog prihvatio i promenio u ivot, a da je za uzvrat zatraio sa o Pavlovu
svesrd u posvee ost. No , Sta- ri zavet je oduvek o uhvatao potova je )ako a, koji je io sa- stavni
deo o oga to je tre alo i iti kako i se ugodilo Bogu. Ak o je Isu s io Si Boiji, a Stari zavet Boiji
)ako , ovde je postojala eka protivre ost koju je tre alo razreiti. Razraditi odgovor a ju ilo je
va o pita je, e sa o za Pa - vla ve i za svakog drugog ver og Jevreji a koji je postao hri- a i .
Bilo je to jed o od aj eodlo ijih pita ja u ivotu ra e Crkve, to o jaava zato se tako
ogo
Pavlovih posla i a avi ji e. Raz atrajui posla i e Galati a i Ri lja- i a ve s o ukratko videli
kako se Pavle izborio sa tim.
On je zapravo tvrdio da su i tradicionalni i njegov novi pogled kao hria i a isti iti, ali e
istovremeno. Sta- ri zavet je io Boija re, a Isu s Si Boiji. Meuti ,
Jed o od goruih pita ja, koja su se vrlo hit o
orala reiti u utar ra e Crkve, io je suko
Stari zavet je io sa o privre e a re Boija, a uvar dok e doe Hristos , kako is o ogli da
ude o opravda i pred Bogo posredstvo vere" Gal
. Boija ilosrd a lju- av, prihvae a
u veri, oduvek je ila pravi os ov spasea, jo od Avraa ovog vre e a Gal -9) .
Lzudsko iskustvo je pokazalo da ak i saves o pridrava je )ako a e oe iz aviti ljude od
krivi e, ali Isu s je to ogao i ui io je Gal
- . Kako je to ui io? Ov o ared o pitae odvelo je
Pavla do srediih i je i a itavog Isusovo g postoja ja: krsta i vaskrsenja. Krs t se odu - vek nalazio
u sri Pavlove propovedi, jer za jega krst o ja- java od os iz eu hria ske vere i starozavet og
Zakona (1Ko r 1 18 - 2 5) .
Da i ila opravda a pred Bogo , li ost je orala pripadati Avraa ovoj porodi i koja je imala Savez
sa Bogo , a to je podrazu evalo i pridravae starozavet og )ako a. Ljudsk o iskustvo, euti ,
pokazalo je da potovae verskih o iaja, sa o po se i kakvo god da teoloko o ja je je sto - ji
iza svega toga ije uvek stvaralo osea je lagostanja u ljudsko m duhu. Uprkos svim svojim
prete zija a a ez alo savre ost, Pavle ije io ez a a, pa je, iskre o raz i- ljajui o to e
kakav je, shvatio da ije li ost za kakvu se izdavao. Upravo se sa to kletvo " ljudskog euspeha
Isu s razrau ao svojo s ru a krstu. Uzi ajui uea u otue- ju od Boga, to ije ilo
posledi a jegovih grehova ve zlo - i je ja drugih ljudi, o es aio je posledi e ljudskog greha, a
jegovo poto je vaskrse je lagodeti toga ui ilo je dostup i svako e ko bi mu se posvetio (Gal 3
13- . Pavle ikada ije pokuao da o jas i kako se ovo ta o oe dogoditi. Da je io pri ora ,
verovat o i rekao da se to opire logi o o ja - je ju, jer ga je, u kraj joj li iji, jegovo li o
iskustvo ube - dilo u istinitost toga.
Sve t iskustv a
Takvi argu e ti i ali su z aaja za ljude zadoje e starozavet i )ako o , ali Pavle je hria sku
poruku nosio nejevrejskim narodima, a za njih su postojali pogodniji na- i i da i se o jas i a ta
je uticao Isuso v dolazak.
506
Pavle je zato poao od za isli koja je ila liska i Jevreji a i

ogo o i a. Nae sada je iskustvo
ivota ije jedi o ogue, rekao je. O o svakako ije potpu a predstava ko a e isti e o svetu,
Bogu i ljudi a. Ve s o aili a jed u verziju ove zamisli u verovanjima gnostika, prema ko - jima se
istina otkrivala kroz pravilno razlikovanje dva sve - ta: aterijal og sveta u ko e sada ivi o i
duhov og sveta u ko e je Bog. Pre a ovo gleditu, spase je se alazilo u egu iz jed og sveta u
drugi. Pavle se ponekad koristio njihovim jezikom, ali njegov misaoni okvir bila je daleko tradicionalija jevrejska ideja o dva do a" .
Ova dva do a" po i ju se u
ogi jevrejski apokaliptiki spisi a, kao i u ue ju ekih
ra i a. Meuti , razlika koja je postojala eu ji a je etika, a e kos oloka ili etafizika, kao
o a koja je razdvajala dva sveta g ostiara. Jevrejski islio i govorili su o ivotu u ovo e do u " kao
o prevlasti greha i avola, dok e ivot u udue veku" eposredno us eravati Bog li o, ili
Mesija. U to ko tekstu zlo e iti po ee o, a vrhov a e iti Boija volja. Pavle se po - sluio ovo
za ilju kao koris i polazite da o jas i u kakvo se od osu Bog, posredstvo Isusa, alazi
prema svako- d ev o ivotu.
Iskustvo vei e ljudi agovetavalo je da je ivot kakav poz aje o a eki ai iskvare zli .
Koliko god da su na- i ideali uzvie i, oigled a i je i a jeste da se vei a uglav o
ee po aati
u skladu sa i a. Pravda, pravi ost i jed akost ogu se ui iti poelj i a, ali svet u aelu ije or ga izova a taj ai . Sve u sve u, i i se da svet agie pre ka zlu ego ka do ru. Pavle je to
shvatio i priz ao da hria i, zato to su ljudi, i e deo ovog sadaeg zlog do a" Gal
.
Napored o sa tim, hria sko eva elje je predstavljalo drugu ogu ost. Isu s je sa govorio o
dolasku Carstva Boijeg koje je udilo ogu ost da se postupa a Boiji a- i i odraavalo Boije
vrednosti i merila. Ov o je bio na- i da se stvori drutvo ija i erila bila suprotna od onih koja su,
izgleda, svojstvena svetu kakav imamo danas:
...d a do ese do ru vest siro a i a... da o javi slo odu zatoe i a i povrati vid slepi a; da
oslo odi potlae e... L k
- . U ovo dosta drugaije o liku postojaa treba-
507
lo je da hria i pro au svoju isti sku sud i u: o i su e- eski graa i" Fi l
Sve ovo je ilo pravo jevrejsko raz ilja je, ali Pa - vlova hria ska perspektiva o oguila
ga sagleda u drugom svetlu.
u je da
- )a Jevreje, udu i vek" , ili Carstv o Boije" , ilo je u udu osti, oda ak vrlo dalekoj. No , Isu
s je najavio jegov dolazak i tvrdio da je ve prisut o u jegovo i - votu i jegovoj slu i , udui
da je o li o io Mesij a i Si Boiji. Svoji ue i i a je rekao da i a ekih koji e- e u reti dok
e vide Carstv o Boije koje dolazi u sili" M k
, a prvi hria i su, osvrui se a Isuso v ivot,
njegovu smrt i vaskrsenje, i dolazak Svetog Duha na dan Pede - setnice, bili sigurni da se ovo njegovo
o ea je o isti ilo. Pavle se slagao sa ji a. Iako za jega ije tipi a ter i o- logija Carstva
Boijeg", io je du oko svesta i je i e da je postaja je hria i o podrazu evalo
preus eravae svoje oda osti sa sta darda palog sveta a vred osti Boije ove tvorevi e: Svak o
ko se sjedini sa Hristo m nova je tvar; staro je prolo, dolo je ovo.. . Bog as je iz avio od sila ta e
i ez ed o as preveo u Carstvo Boijeg volje og Si a, iji posredstvo s o oslo oe i... " Ko r
5 17; Kol 1 13-14).
Sasvim sigur o hria i i dalje ive u svetu koji vlada greh, ali preovlaujui uti aj a jihove ivote
mora imati Carstvo Boije i jihovo po aa je i tre alo to da odraava. Ov o je obrazovalo osnovu
Pavlovog etikog saveta jegovi itao i a: N e sao raavajte se erili a ovoga sveta, ego do pustite Bogu da vas preo razi iz utra potpu o pro e o vae- ga u a. Tada ete oi da
spoz ate volju Boiju..." Ri
.
To ije z ailo da su hria i ve savre i. Ka o i Isu s pre jega, Pavle je odravao eshatoloku
napetost izme- u sada jeg delova ja Boije vrhov e vlasti u ivoti a hri- a a i jegovog
potpu og i ko a og otkrive ja u eko tre- utku u udu osti. No , prisustvo Svetog Duha u
ivoti a hria a predstavlja ulazak Carstva Boijeg u ovaj svet i z ai da hria i tre a da ive u
skladu sa njim.
Isu s je jas o ukazao a to proi a je kako svoji ue je tako i svoji
svojih i- tala a oekivao da ui e isto: Dopustite Duhu da us erava
ai o
ivota. Pavle je od
508
vae ivote... Du h stvara lju av, radost,

sa osavlaivae" Gal
ir, strpljee, ljubaznost, dobrotu, vernost, smernost i
5 16.22. Pavle je, takoe, verovao da Boija erila praved osti i pravi osti oraju iti
pri ee a a zajed iki ivot u drutvu, kao i a lini moral. Zat o je mogao izjaviti tako smelo da su
prepreke palog sveta ile ez aaj e u prisustvu Boije ove tvorevi e Gal
; Ef
-22).
Pavle je do r o z ao da i ivot hria a, pre a to - e, io ivot u stal oj apetosti, pri e u i
merila palog sveta epresta o pokuavala da po ite erila Boije ove tvorevi e Ri
-25) , ali,
verovao je da je hria i a o - gue da po ede greh i ive po Boije
az aeu, ako spoz a- ju da
to e ogu ui iti sopstve i
apori a i pokau spre - nost da se povere Bog u kako bi udahnuo u
jih ovi ivot dejstvo Svetog Duha Gal
. Ov o je io pravi s isao hri- a skog krte ja koje
je za Pavla predstavljalo si olia izraz oral e i duhov e pro e e koja se z ivala u ivotu li osti
koja se posveivala Hrist u Ri
-4).
- Pavle je, isto tako, izmenio tradicionalnu jevrejsku she u dva sveta" , agovetavajui da ljudsko
iskustvo stvar o o uhvata e sa o dva ve tri sveta. )a razliku od e- kih egovih kolega ra i a,
Pavle je u potpunosti bio svesta da po aae ljudi va sfere judaiz a oe povre e o iti odraz
Boije volje. M ogi Jevreji otpisivali su ez a o e kao esposo e da ugode Bogu, ali Pavle je
odrastao u heleni- stiko svetu, i to u je pokazalo da je ovo ilje je ilo po - greno. U svojim
aj olji deli a grki i ri ski teoretiari orala govorili su o ajuzvie iji ideali a, a eki od jih
oigled o su sli i aeli a koja je o javio sa Isus .
Ist o to pita je esto ui hria e i da as. Kak o to da everujui ljudi po ekad imaju iste ideale i
vred osti kao hria i? Pavle je pro aao odgovo r pozivajui se a uee iz Starog zaveta da su svi
ljudi stvore i po o liju Boije " Pos t
. Jed o od z ae ja ovog izraza jeste i taj da iti ovek
z ai i auto atsko osposo ljava je date li o- sti za razu eva je Boije volje. Narav o , u palo
svetu ta sposo ost ila je ogra ie a uti aje zla. Ali, uprkos to e, ljudi ago ski oseaju razliku
iz eu do ra i zla, ilo svesno ili na osnovu nekog drugog unutarnjeg moralnog mehanizma.
509
Teolozi su ovo esto azivali prirod i

Pavlovo ue ju Ri -
zako o ". Bez su
je, to je odigralo va u ulogu u
1 18
. O oguilo u je da o jas i od os iz eu sveta kakvim ga je Bog prvobitno stvorio,
sveta u njegovom palom stanju kakav nam je svima poznat, i nove tvorevine koju je Bog predstavio
Isusovi ivoto , s ru i vaskrse je . Hria i razu eju prirodu Boijeg Carstva jer i sa i sudeluju
u je u, dok o i koji jo isu otkrili Isusa Hrist a i aju aglovitiju predstavu o Boiji
erili a, jer
pripadaju palo e svetu koji je sklo to e da spreava ljude u vre ju Boije volje.
Iz ovoga oe o videti da je Pavle i ao sveo u - hvat u defi i iju z ae ja hria skog spase ja.
est o su ga kritikovali kao uskogrudog i zagledanog u sebe. Neki od nje - govih ajveih o oavatelja
ili su i jed o i drugo, ali kada je o sa o Pavlu re, ita ije dalje od isti e od toga.
)a Pavla je itav svet itav sve ir zapravo io pozor i a dra e iskuplje ja. Li o i pojedi a o
spasenje ilo je va o, ali ikada se ije oglo razdvojiti od dru - tve og i kos ikog spase ja. Isuso
v ivot, s rt i vaskrse- je ili su arke oko kojih se okretala itava svetska isto - rija: predstavljali su
poetak Boije ove tvorevi e" . Popu t Isusa , i Pavle je io zagleda u udu ost u kojoj e Carstvo
Boije astupiti u svojoj pu oi. Ali , Pavle ikada hria sku veru ije video sa o kao adu za olju
udu- ost. Na putu za Da ask doiveo je dejstvo o avljajue sile oprotaja Duh a Boijeg i sve one
koji su se posveivali Isus u Hrist u sagledavao je kao prolaz koji se ivot Boi -
Stvoren i svet:
P o o razu Boije
"
(Post 1 26-27)
Savre i od osi: slo oda slue ja Bogu i jed ih drugi a
Savre a tvorevi a
Post 11-24 ;
Kol 1 15-17
Nem a prepreka
Mi r
^ve je zajed iko
Jed akost
ukara a i e a Post
-31; 2 18
Trajnos t braka
Post 1 27; 2 24
Pol i od os je Boij i da r
Pal i svet: u Ada u "

(Rim 5 12-21)
Raskinuti odnosi: robovanje i prepreke
Ekolok a kriza - iskvareni svet:

Rim 8 18-23;
Post 3 17-19
Nesklad : rase stalei polovi
Ra t ~ sukob ~ nepravda bol patnja

Gal 5 19-21
Se i os t nesklad frustracije
Mukar i iskoriavaju e e
Razvod , preljuba, itd .

Pnz 24 1-4; Mk 10 1-12
Poln e nnhibicije n krivica
Nov a tvorevi a / Carstv o Boije :

U Hristu "
(1Kor 15 20-28)
Obnovljeni odnosi: sloboda i jednakost
Obnovleni svet
Kol 1 15-20;
Rim 8 18-23
Slobod a i jednakost
Gal 3 28;
1Kor 12 12-31;
Ef 2 14-18
Mi r i sklad
Rim 12 17-21;
Ef 4 1-6;
Gal 5 22-23
)ajed itv o i lju av
Rim 12 8-13;
2Kor 9 6-15;
Fil 2 4-11;
1Sol 2 1-12;
2Sol 3 15;
1Kor 13
Uzajamn o delen>e
Gal 3 28;
1Kor 7 3-5;
Ef 5 21-33
Be z pore eaja
1Kor 7 10-11;
Mk 10 1-12
Uiva e u pol i
od osi a
jeg Carstva
sada je
o e us eriti ka ivotu kakav a

palo
je poz at u
svetu.
Post 1 28; 2 25
1KoR
7 z-5
Posredstvo po aa ja tih ljudi iz Carstva " Bog oe pokazati s isao isti ske slo ode za kojo
vape i svet prirode i ljudi u njemu (Ri m 8 18. Hria i to oraju pokazati ai o
a koji se
od ose pre a ilj o i ivoti j- sko svetu, kao i svojo li o duhov ou. No , za Pavla je za
prikaziva je real osti o oga to i ivot ogao iti, ako i se postupalo a Boiji ai , ogao da
bude kroz novi od - os koji je zaiveo u Crkvi, pa u sledee poglavlju ora o
P o o razu Boije
"
Post 1 26-27
Rim 1 18-23
Otvoren i odnosi
Post 3 8
Boij e o lije ledi

Rim 1 18-32
Krivic a Zako n sud

Rim 3 9-20
Nov i ivo t u Hristu "

2Kor 5 17;
Gal 2 19-20
Oprotaj , po ire j e i lu av Ri
posvetiti pose
u pa ju to e.
510
Obnavljanje
Boijeg svea.
511
Pavlo v pogle d n a smr t
Pozadina
Pavlovi
ilje je do i irala je, upravo kao i Isusovi ue je pre jega, eshatologija. I Isu s i
Pavle o javljivali su da je Carstvo Boije, koje su ver i Jevreji dugo iekivali, sada astupilo.
)ahvaljujui dogaaji a Isusovog ivota, s rti i vaskrse ja - a pose o svo li o susretu sa
vaskrslim Hristo m na putu za Damask - Pavle je bio siguran da je udu ost prodrla u sada jost i da
hria i zaista ive u Carstvu Boije , ez o zira a to to i dalje pripadaju palo svetu ko e je
spase je ilo tako oaj iki potre o.
Da li je, pre a to e, tre ut o duhov o iskustvo hria a jedi o to je zaista va o? Do tog
zakljuka, kao oigled og, doli su eki od la ova rkve u Kori tu Ko r ;
. Delovalo je to
kao logia ishod Pavlovog ue ja, jer je o ve pisao o hria sko ivotu kao o ekoj vrsti
vaskrse ja" Gal
. No , Pavlu se takva ideja ije svidela, te je airoko o jas io zato isli da je
pogre a. Tre ut o iskustvo hria a, tvrdio je, sa o je predukus
ogo vee slave koja e
preo raziti sve kada se Carstvo Boije ude vaspostavilo u svojoj pu oi. Poput Isusa, Pavle je izjavio
da ovo do a tre a da ude uspostavlje o, ali jo ije astupilo u svo savre o o liku, to z ai
da jegova vera ora uvek i ati eki ilj u udu osti, kao i eto e u eposred o stre i. )a Pavla
je udu ost podrazu evala povratak Isusa, li o, u slavi parusija i ko a o preo rae je hria a
kako bi se u potpunosti saobrazili Hrist u (Fi l 3 20-21) .
Povre e o je iz oe a hipoteza da je sve ovo sa o ekoris o otre je je od Pavlove jevrejske
prolosti i da je o , u svako sluaju, a kraju, takvo sta ovite apustio. Svakako je ta o da je
Pavle, kad je o ovo re, zadrao dovolj o od svoje farisejske teologije kako i se ti e ogao i
okoristiti kada u se prilika za to prui Dap
-9 ; 26 6- . Ali, sli ost je svede a a puku
i je i u da su i Pavle i fariseji za razliku od sadukeja i Grka verovali da posle s rti astupa udui
ivot, koji otpoi je vaskrse je . U stvari, Pavlovo shvata je Carstva Boijeg kao
prisut og, ali koje e tek doi" ver o je sledilo Isusov o ue je - a verova je u ivot posle s rti io je
ua i logia ishod toga.
Dalji
razvoj
Da li se Pavlovo gledite
verovatno da je
e jalo kako je stario? S o ziro
a Pavlovu s a u delotvor ost
alo je
512
jegova isao ila apsolut o stati a za sve vre e jegovog ivota kao hria i a, tako da u aelu
oe o oekivati da aie o a varija ije u jegovi posla i a a. Neki su, euti , tvrdili da
mogu povodom ovog pitanja da prepoznaju ne samo prirodne promene usled njegovog sazrevanja
ve i prili o upadljive protivre osti u jegovi
isli a o hria i a i fizikoj s rti.
Tvrdilo se, za poetak, da je Pavle zastupao izrazito apokaliptiko gledite i oekivao da hria i ive
sve do Isusove parusije. Ovo oekiva ju usprotivili su se solu ski hria i, od kojih su eki i zaista
ili u rli, pa je Pavle, odgovarajui i , o javio da e o i iti vaskrs uti u ivot priliko parusije Sol
4 13. Dodao je, zati , i da e i ivi u to tre utku iti preo rae i Ko r
-54) , da bi samo
alo kas ije ovo preo rae je opisao kao postup u pro e u, koja otpoi je preo rae je , a
zavrava se s ru, koja eposred o vodi ovo postoja ju u duhov o telu", ez potre e da se
prethodno dogodi parusija (2Ko r 3 17-18; 4 16 - 5 4) . Pavle se, prema tome, udaljio od prvobitno
nerazrae og jevrejskog gledita i pri liio sloe ije stavu koji je dosta dugovao uti aju grke
filozofije.
Ovakvo shvata je Pavlovih izjava skree pa ju a eka va a svojstva jegove
oe prihvatiti ovako kako je iz eto.
isli,
ada se e
Pavlovo preobrae je pokazalo u je da su jegova jevrejska verova ja ila pogre a, pa,

pre a to e, ije verovat o da je o ikada i kao hria i gajio isto jevrejska oekiva ja. Bez su je
se, kako i o jas io svoju ovu hria sku veru, sluio ko epti a koje je poz avao iz svoje prolosti,
ali e a o dokaza za to da su ti ko epti ostali eiz e je i jegovi
ovi gledite .
Bavei se sud i o u rlih u Sol, Pavle se svakako poistovetio sa o i a koji e iti ivi u
tre utku parusije, ali to to je Pavle kao i Isus , Mt
; Lk
dodao da e parusija doi kao
lopov koji se prikrada po oi" po defi i iji e ada o teko da oe da as avede a po isao da
je i ao eku odree u vre e sku predstavu o to e kada e se to z iti Sol -11). Ist o tako,
tre a da se seti o da kada su Jevreji raspravljali o udu osti, sredi je te e su uvek opisivali kao
liske", kako i aglasili jihovu va ost, a e da i dali eku vre e sku odred i u.
U svako sluaju, eta o je tvrditi da je Pavle izgu io veru u eposred u Boiju i terve iju
u udu osti i ivot ovog do a sagledavao u isto pojedi a o i duhov o vidu. U Posla iid
Filiplja i a i dalje je ogao da pie o hria i a koji u iru a ai slia o o e iz Prve posla iie
Kori a i a Fi l
-21) , dok je istovre e o jas o oekivao parusiju Fi l
.
513
Kako o da oe o razu eti ovu privid u raz ovrs ost u Pavlovi

u to pogledu pose o va a.
izjava a o s rti? Dva i io a su
Pavle je svakako astavio kreativ o da raz ilja o ovo
pita ju, poto je ve pokre uto, pa oe o oekivati da svedoa stva o to e ae o u jegovi

posla i a a. Sa prolasko vre e a kod
ogih ljudi se ai a koji raz iljaju o sopstve oj s rti
e ja, a Pavle, pored toga, kao da agovetava da je o toj te i pri io i ova otkrivenja od samog
Hrist a (1Ko r 15 51-57).
U i tervalu iz eu pisa ja Prve i Druge posla ide Kori a i a Pavle je doiveo eto to ga
je veo a potreslo. Ne z a o ta je to ilo, ali o pie da se oseao kao da u je ila izree a
smrtna kazna" ( Ko r
. Ak o je zaista io osue a s rt, o da su pita ja o ivotu posle s rti
e i ov o orala postati gorua otuda i jegovo podro ije ue je o toj te i u Ko r .
Pavlovo ue je o glav i pita ji a ikada se ije e jalo. Osta o je u ee da dolazak novog doba
ije sa o u utar ji doivljaj koji su hria i ogli osetiti u svoji ivoti a, ve eto to e se
pojaviti u sili, jer e Bog preo raziti e sa o svet ljudi ve i svet prirode. Pot o je Isu s io Boiji Si i
Mesija, ovaj veliki
da Gospodnji" mora biti i dan Isusovog povratka u slavi.
514
je
Crkva?
Tipi a re ika odred i a rkvu defi ie kao

zgradu za hria sko ogosluee". Takva esta prepoz a- tljiv su ele e t seoskih i varokih
pejzaa iro sveta. Neke su sjaj o ukrae e, druge vrlo jed ostav e, ali jed ako prepo- znatljive.
Svakako da je Crkva da as vie od pukih graevi a. O a je i orga iza ija, zapravo itav iz
orga iza ija, udui da iro sveta postoji a hiljade razliitih rkava" ili hri- a skih veroispovesti.
)a Pavla i ovo ilo pretera o
istifikovae jer,
Crkva " za ega ije ila i zgrada i sekta. Kada se sluio ter i o rkva" islio je a arod
Boiji arod, Isusove sled e ike koji su svoji
ai o ivota pokazivali da su bili sudeonici Carstva
Boijeg koje je Isu s prvi o javio, a za koje je Pavle verovao da je sada astupilo. Crkva" , pre a to e, ije ila plod ljudske ate ve delo Boije, os ova a a da Pedeset i e kada je Sveti Duh
udah uo ov ivot u skupi u razoara ih ue ika. Pavle je i li o iskusio to isto a putu za Da ask.
GBegovo preo raee ulilo u je svest o li- o po ireu sa Bogo , ali uvelo ga je i u ovu
zajednicu lju- avi i radosti, poto se pridruio velikoj grupi Isusovi h sled enika Crkvi.
Teoloki, Crkva je predstavljala ikrokos os preo- raaja koji je Boiji ovi poredak do eo elo
svetu. Biti u Crkvi z ailo je osetiti predukus ivota u Carstvu Boi - je . So ioloki, Crkva je u
Rimskom carstvu predstavljala alternativno drutvo, zas ova o e a se i osti, pohlepi i
515
iskoriavau, ve a ovoj slo od i i zajed itvu koje je Isu s o javio: slo oda lju avi pre a Bogu i
sluea i lju avi pre a drugi a M k
-31) .
) o g toga su prvi hria i doiveli tako veliki uspeh. Kada su ukar i i e e traili doka z za to da je
ov, Boiji ai postupaa zaista astupio, Pavle i ostali apostoli ogli su uprti prsto u Crkvu. ivo t
u Crkvi zaista je i ao kvalitet ovog drutva bio je to kontekst u ko- e su ukar i, e e i de a
razliitog drutve og, a io- al og i verskog porekla ili ujedie i ovi i iz os ova drugaiji
prijateljstvo . Po ire i sa Bogo , iz irili su se i jed i sa drugi a. itav ai ihovog ivota u
potpu osti se preo razio, pa pote i pos atra e i ogao posu jati u to da se zaista z ilo eto
dovoljno veliko da izmeni svet.
Isu s je oduvek odolevao iskue ju da Carstvo Boije opie sa o kao o ea je eeg oljeg to e
astupiti u udu- osti. Od sa og poetka svoje slu e o javljivao je da je ono prisutno sada i nudio
izglede za o ovlje i ivot u sada josti. O ja javajui tu poruku u svo rod o gradu, Nazaretu,
Isu s je njenu socijalnu dimenziju nedvosmisleno razjasnio:
Du h Boiji je a e i... da do ese do ru vest siro a i- ma... da objavim slobodu porobljenima...
povratak vida slepi a, da oslo odi potlae e i o javi da je doao as u koji e Bog iz aviti svoj
narod" (A k 4 18-19). Isu s je i sam sve ovo sproveo u delo udui da su egovi susreti sa ljudi a
pokazali realnost Boije s age da uklo i prepreke koje su tako esto kvarile ljudske odnose , a prvi
ue i i u Jerusali u sledili su jegov pri er.
Glav i razlog za udesa rast z aaja ra e Crkve i- la je jed ostav a i je i a da su hria ske
zajednice nudile ubedljiv alter ativ i ai ivota koji je ogao da ispu i ajvia stre lje ja ljudske
li osti. Posveujui svoje ivote Isus u Hristu , ukar i i e e su oseali kako ivaju slo od i da
slue Bogu i ukljue i u ov od o s sa drugi a koji su u ili posvee i kao i oni.
Pavle je to otkrio a poetku svog hria skog i- vota. Kada je posle svog preo rae ja prispeo u
Da ask, aao se pridrue ovoj zajed i i lju avi i povere ja sa isti o i ljudi a koje se zakleo
da e ih prog ati. Pot o se kr -
516
stio, Pavle je eko vre e oravio sa hria i a u Da asku i shvatio da je hria sko eva elje i alo
u se i o da preo- raava od ose. Kada je kas ije pisao rkva a u Galatiji, a- glasio je kako bi
vera u Hrist a tre alo da do ese ir eu ljudi a i ir sa Bogom (Gal 3 28-29) . U to je mogao biti
sigura sa o stoga to je to iskusio u sopstve o ivotu, udui da su eo razova i ljudi i
ez ali e, koje je io odlua da go i do s rti, postali sada jegovi aj lii prijatelji i du - hovni
saputnici.
Telo
Hrisovo
Jedan od Pavlovih omiljenih izraza kojima je opisivao Crkvu jeste i Tel o Hristovo" . Po ekad ovaj
naziv pri- e juje i a pojedi a u skupi u hria a, kao a rkvu u Kori tu " Ko r
-27 ; Ri m
12 3- , egde a z i r svih hria a irom sveta (E f 1 22, a po ekad opet, i i se, da je pod ti
podrazumevao i jedno i drugo (Ko l 2 18-19; Ef 4 12-16) .
GBegovi itao i e i ili iz e ae i da otkriju da se Pavle ovi jeziko slui da opie pose e
zajednice ljudi. Naroito su se stoiari esto sluili sli i ko epti- a. Pre a jihovo
iljeu, o
u iverzal o
iu se oglo raz iljati kao o telu" ko e je svojstve a velika raz ovr- snost njegovih
razliitih delova, pa ipak svi o i sklad o delaju po ekad us erava i vrhov i
oanstvom kao
svojom
glavo ". Drugi su pisali o ideal oj de okratiji sluei se isti izrazi a, za iljajui zajed i u koja i
mogla da prihvati raz olikost svojih la ova a ivou pojedi a, a da i istovre e o o ogui da svi
zajed o rade u ilju opteg dobra.
Kada je Pavle pisao o Crkvi kao o Telu Hristovo " , o se, pre a to e, sluio predstava a koje i
ogi jegovi itao i lako ogli razu eti. No , isu ga stoiari pouili da o hria skoj Crkvi raz ilja
a ovaj ai . Kao to je sluaj i sa ostali
it i aspekti a egove isli, i ovo je ila pouka koju je
Pavle prvi put pri io priliko svog preo rae- ja. Putujui od Jerusali a ka Da asku go io je
hria e kako i ih zatvorio, ali kada u se glas o ratio, upitao ga je: Sa -
517
vle, Savle ! )at o e go i?" Dap ;

;
. To e" od osilo se i a koga drugog do a
Isusa li o, pa je Pavle pre erae o shvatio da je, go ei hria e, progo io sa og Isusa. I zaista je
bilo tako - povrediti hria e z ailo je a eti ol jihovo Gospodu, jer su o i Tel o Hristovo" , ivi produetak jegove li osti i uti aja a kuda se kretali.
Jed o od Pavlovih ajsveo uhvat ijih o ja je ja svega ovoga nalazi se u njegovoj prepisci sa
rkvo u Kori tu. Ta i izrazi koji a se ova te a izlae
ogo toga, prirodno, duguju i posebnim
pitanjima na koja je on nastojao da odgovori. Nemamo razloga da pretpostavimo da bi se Pavlova
osnovna poruka imalo razlikovala i u nekom drugom manje spornom kontekstu. Zamisao da su
hria i deo Tela Hristovog " o - rala je iti jeda od os ov ih i ila a prvih Pavlovih saopte ja
hria ske poruke, jer o to e su raspravljali Kori - a i. Pavle i se o ratio govorei o Tel u
Hristovo " . Ali , ta je o pod ti ta o podrazu evao i kako je to tre a- lo da se hria i po aaju
kako i pokazali ovu slo odu za koju je Pavle o javio da je i aju u utar zajed itva u Telu" ?
U jednom od prethodnih poglavlja ispitali smo prili o detalj o posla i e Kori a i a. Jeda od
pro le a u Kori t u ilo je pogre o shvatae prirode prave slobode .
Ak o as je Hristo s oslo odio", eki su govorili, o da o - ra o iti slo od i da i i o kako a
je volja, eogra iava- i za ra a a i o ziri a drugih ljudi." Isho d toga io je da je ivoto te
skupi e hria a zavladala se i ost, nesloga, a ne uzajamno deljenje i sklad koji su pravi znaci
prisustva novog doba. Nzihovim redovnim okupljanjima dominirali su pojedinci i male grupe, koji
su astojali da se i i o ako kako je ji a odgovaralo. Bogati su irili esklad u drutvu pri- reujui
goz e a koji a ije ilo esta za siro a e Ko r
11 17, i sa o jihovo ogoslue je postalo je duhov a pusto, udui da su o i koji su i ali
sposo osti da i e sjaj- e stvari govorei jezi i a i sistirali a svojoj slo odi " da to i i e, ak i
kada i se itavo deava je svi a ostali- a i ilo es isle i
Ko r
-4).
Nije ilo ai a da Pavle sve ov o prihvati kao isti sku pri e u svog li og shvata ja o hria skoj
slobo - di. Crkv a u Kori t u postala je ega ija egovog eva elja.
518
GBe o ogoslue j e sa skupovi a za koje je Pavle rekao da

zapravo vie tete ego to do ose do ra " postalo je e- shvatljivo (1Ko r 11 13). GBen
evangelizatorski rad bio je ne- delotvora , jer je takvo po aa je ovu rkvu sa o i ilo predmetom
pods eha o i ih ljudi Ko r
.
Pavla je to to se z ivalo u Kori tu oigled o uz - e irilo, ali, io je u ee i u to da prava slo oda u
Crkvi ne sme biti samo predmet rasprava: ona treba da bude svojstve- a ai u a koji Crkva ivi.
Tak o se dao na posao, ne toliko da se usprotivi Kori a i a koliko da potvrdi o o to su do r o
razu eli i da ospori o a ilje ja za koja je verovao da su pogre a. U to pro esu dao je jedi stve
uvid u neke od osobenijih aspekata svoje misli.
ivo
I elu
Ta o pita je koje je Pavlu ilo postavlje o ti alo se fu k ije duhov ih darova" u Crkvi i,
odgovarajui a jega, o jas io je svoje shvata je o to e kako hria i tre a da se od - nose Jedan
pre a drugo e u ivotu lokal e rkve Kor
-31).
i ei tako, posluio se predstavo Tela " u e o
ajjed ostav ije o liku. ak i sa ai
sloe iji shvata- e fiziologije ije teko shvatiti ta je Pavle i ao a u u. O ljudsko telo za ilja
kao sloe u ai eriju sa de - lovi a razliite velii e, oblika i sastava, koji svi treba da rade zajedno,
a razliiti
esti a i a razliite ai e kako i osigurali da orga iza u eli i fu k io ie ez ikakvih s et ji. Tel o ez oka ili uha ilo i otee o, upravo kao i telo ez ogu ili ruku. Pitati da li je
ruka privla i- ja ili va ija od oka ilo i apsurd o jer su o a dela su - ti ski va a za pravila rad
tela takva kakva jesu. Jedin- stv o u utar razliitosti, koje je klju za zdrav ljudski orga iza , takoe je
i osnovni zahtev za odnose kakvi tre a da postoje u utar Crkve. Hria i kao pojedi i ogu se
uporediti sa ui a, ruka a, oga a ili a koji drugi delo tela. Svi o i su razliite li osti, ali
su svi vital i delovi orga iz a u eli i, pa ako e rade kako tre a, o da e ivot Crkve kao celine biti
oslabljen.
519
Ov a jed ostav a predstava predoava a

la ovi a.
etiri od - luujua aspekta Pavlove
isli o Crkvi i je i
Sv i la ov i s u eophod i
U skladu sa Pavlovim shvatanjem Crkve i njenog de - lanja, svako u njoj ima svoju ulogu. Kada se
hria i sasta u radi ogoslue ja ili da i ili zajed o, svi i aju eto da po ude i ora i se pruiti
prilika da to i ui e Ko r
. Ov o je suprot o od o oga to se zaista dogaalo toko gotovo
itave istorije hria ske Crkve, iz razloga koji ne spadaju u domen ove studije. No , tradicionalne
crkvene strukture su uglav o doputale da u ogoslue ju uestvuje sa o a ji a svete i i ili
eki od glav ih irskih voa , dok se od vei e oekivalo da ude prisut a u vidu nemih posmatraa, ili i i se sa o povre e o dozvoljavalo da uz u ue-
)a Pavla je la stvo u Crkvi predstavljalo posvee ost jed o

ai u ivota, ak i kada je to
podrazu evalo opas ost eprijateljskih pret ji. Kada su hria i u Ri u poeli da se suoavaju sa
progo o . okupili su se u katako a a pod grado i zidove ovih svojih sastajalita ukrasili s e a a
iz Biblije. Ova iz katakombi na Aatinskom putu prikazuje Samsona kako nanosi
poraz Filistejcima.
520
a po pose o pozivu i pod strogi

adzoro predvod ika. Pavle to uopte ije tako oekivao, jer
ako je svaki hrianin bio obdaren Svetim Duhom (Ri m 8 9) i ako je Crkva bila polje na kome je Sveti
Du h delovao kako i pokazao real ost Carstva Boijeg, o da je jedi o logi o ilo pretpostaviti da svi
hria i tre a da i aju eku ulogu u ivotu Crkve . Rezultat je io taj to je Pavle istakao da svaki
hria i i a svoj oso e i dar hariz u , slu u koju e uslovljava i rukopoloee iti eko drugo
posebno iskustvo nego koja se daje svima dejstvo Duha u ivoti a ver ika Ko r
.
Sv i la ov i s u razliit i
Pavlovo shvata je delova ja Svetog Duha u ivoti a hria a ikada e prerasta u isti iza u
ko e pojedi i ivaju o uzeti eko silo izva jih sa ih. Pavle potvruje ajjai
ogui
izrazi a da Bog uvek potuje pojedi a e ljudske li osti, to se jas o vidi iz Pavlovog opisa raz ih
fu k ija koje razliiti ljudi ogu o avljati kako i u apre- dili ivot i duhov i razvoj Crkve. Spisak koji
daje u 1Ko R 12 4ipoto ije is rpa i esu ivo je io odree prirodom rasprave koja se
vodila u Kori tu, udui da a drugi
esti a o a raja razliite fu k ije kao darove Sveto g
Duha" (Ri m 12 6-21) .
Sv i la ov i s u jed ak i
Iako pojedi a o hria i isu istovet e li osti, svi su jed ako va i. Iako eki, kao o i koji govore
jezi i a ili o i koji pouavaju, ogu da se ui e va iji a, o i to i- su - pa ako eki ele da i aju
druge funkcije od onih koje im je Bog poverio, trebalo bi da se prisete da mogu primiti sa o o o to
i Du h podari. Svaki pokuaj da se stek e eki po - se a dar za se e vodi jedi o u ite ju itave
Crkve - razu- e se, stoga to takva aktiv ost podriva os ovu uzaja og po - vere ja i potova ja a
kojoj se zasniva prava duhovna sloboda (1Ko r 12 27-31) .
521
Sv i la ov i s u odgovor i
Pavlov ko ept Crkv e je di a ia , a e statia . O o joj e raz ilja kao o orga iza iji koja se
sastaje s vre- e a a vre e, ego kao o jed oj predstrai Boijeg ai a postupaa Carstvu" .
To znai da hria i e idu u r - kvu" ve, aprotiv, o i jesu Crkva, gde god da se alaze i ta god da
rade. GBihova odgovor ost za sta je hria ske zajed- i e e zavrava se ti e to su oda a
poslu ili kod kue, jer sve to se dogaa ji a i a uti aja na celinu Tela.
Ov o vai i za ljudsko telo, arav o: ako se jeda je - gov deo povredi, eo orga iza e oseati
nelagodnost, ili ne- to jo gore. Pavle je otkrio priliko svog preo rae ja da se Crkva u to pogledu
e razlikuje: kada jeda hria i pati, povreda je a eta eloj Crkvi. No , ta o je i suprot o: ako je
jedan deo pohvaljen, svi ostali delovi sudeluju u njegovoj sre - i" Ko r
. Da hria i
oe da
se povue iz Crkve, za Pavla je ilo eza islivo. )a isao o pridruiva ju Cr - kvi" (ili njenom
aputa ju i a s isla sa o u ko tekstu o - der e rkve, u kojoj je to pridruiva je stvar
ukljuiva ja u odree i vid orga iza ije. Ali , Crkva za Pavla ije ila klu ko e se oe pristupiti ili iz
jega izai: to je z ailo posvee ost odree o
ai u postoja ja pa, pre a to e, o joj se oglo
raz iljati kao o ivo orga iz u u ko e su hria- i ili eiz e o poveza i jed i sa drugi a i
odgovorni jedni za druge zbog svog novog odnosa sa Bogom kroz Hrista .
Vostvo
Telu
Bez obzira a teoriju, svakoj drutve oj skupi i po - tre o je odgovarajue vostvo, te i Crkva ije
u tome izuzetak. Kak o se, dakle, Pavle iz ori o sa potre o postoja ja sposo ih voa, a da se pri
to odre prilagodljivost i slo - boda koje su temelji na koji a je jegovo raz iljae o Crkvi
poivalo?
Jas o je da Pavle ikada ije i po iljao da i Cr - kva ogla da postoji ez odgovarajueg vostva.
Pre a k jizi Dela, gde god je os ivao ovu hria sku zajed i u, egova re-
522
dovna praksa je bila da joj ai e uje i voe Dap

;
, to potvruju i po e i u
jegovi posla i a a episkopa i ako a" u Filipi a Fi l
i o ih koji... su ad va a" u Solu u
(1Sol 5 12). Sam Pavle je jasno verovao da je imao pose a poloaj zahvaljujui to e to je io
apostol (Gal 1 15- ; Ko r

, a io je i prili o spre a da priz a Bogo
sli o poloaju Dap
; Ri
-5).
da i autoritet drugih a
)aista oso e i ila Pavlove isli io je odel vostva koji se sluio da o jas i fu k ije ovih
razliitih ljudi. Istorijski gleda o, Crkva je orga izova a po uzoru a ustrojstvo Ri skog arstva. U
pogledu
ogo toga va og, kada je Carstvo palo, Crkva je preuzela e sa o jegovo ustrojstvo ve i
roj e drutve e fu k ije iro Evrope. Toko vekova to je ostao preovlaujui odel je og
orga izova ja, po alo iz e je posled jih de e ija ukljuiva je ele e ata preuzetih iz
organizacionih strategija razvijenih u kontekstu po - slov og e ad e ta i arketi ga. Rezultat
toga je da moderna crkva u najveoj eri fu k io ie kao hijerarhijsko telo, u ko e se autoritet
pre osi sa jed og irokratskog ivoa a sledei, a opravos auje a vrhu raz i o redi a koji osiguravaju da e o o to se ta o dogodi uvek iti va ije od o o- ga to se desi u struktura a iih
ivoa. Pavle je, euti , vostvo sagledavao a drugaiji ai . O se sluio hari- z ati i "
odelo . ) ae je ovog ter i a u ekoliko je ilo sue o posled jih godi a jegovo ogra ie o
pri e o
a glosolaliju i druge lagodat e darove", ali Pavle se ji e sluio a daleko
sveo uhvat iji ai . )a jega se lagodat- i dar" ije ti ao sa o li og doivljaja pojedi a: to je
bio dar koji je Bog darovao celoj Crkvi, a to je imalo dalekose- ih posledi a a eli u je og ivota i
odnosa u njoj.
Na ovo
odelu, sredii autoritet alazi se izva la ova sveukup e Crkv e i pripada Bog u koji dela
posred - stvom Svetog Duha. On i koji Crkvu predvode nisu ljudi koji su naimenovani na to mesto
glasae rkve og sa ra ja ili tako to su ih a to esto postavili ihovi prethod i i, ve o i koji su
o dare i da vode daro koji i je Bog dao, a koji su ostali la ovi Tela prepoz ali. Pot o Boiji iz or
e zavisi i od ega drugog do slo od o datih lagodat ih darova, svaki hria i pote ijal o
oe preuzeti du ost vo -
523
e. Nekoliko izjava koje je Pavle dao piui Kori a i a dodat o o jaavaju ovu za isao.
Glav a Tel a
Rasprava je do ri delo
ila izazva a ie i o da u Ko r Pavle e pravi razliku iz eu Tela
kao eli e i egove glave. U kas iji posla i a a o jas o poistoveuje Hrist a sa glavo ... od koje
elo telo... raste i adgrauje se u lju avi" E f
- . Ali, ak i u Kor o ikada e raz i- lja o
Hrist u kao sveukup osti svih hria a, jer tu tvrdi da je sveukup a osnova na kojoj postoji Crkva
priz ae da je Isu s Gospod "
, a u drugo odeljku, sluei se drugai- jom metaforom, opisuje
ga kao jeda jedi i te elj" Crkve I - Crkva e pripada arodu, ak i svoji la ovi a. O a
pripada Bogu, a Hristo s je je a glava: Hristo s sa je je isti ski voa i ko a i autoritet pripada
njemu.
Predvoe a Duho
)at o Pavle oe oekivati da se stvari odvijaju a odgovarajui ai i u redu", ak i ez ikakvog

hijerarhijski ustroje og vostva koje i sprovodilo pravila i propise Ko r
. Ak o sve hria e
vodi Duh, s atra o , i ako je po Boijoj volji da sklad i ir" udu o eleja Crkve Ko r
, o da Bog ee sa o osposo iti hria e za razliite slu e ve e i ostali a dati da po
blagodati prepoz aju i prihvate takvo Duho us erava o vostvo, o de gde ga ude. Uo iaje o
iskustvo avodi a po isao da je ovo, oda, savet za savre stvo. Svakako da paloj ljudskoj prirodi
nije lako da se izbori sa tako otvorenim ustrojstvo m i, u najmanju ruku, zahteva izuzetnu osetljivost i
li u dis ipli u. No , Pavle je jed ostav o pri etio da za ljude iji su ivoti ili preo- rae i Boijo
silom to ne bi trebalo da bude problem!
p art er i u slu i
Jeda od razloga to je Pavle u ovo

nikada nije pretpo-
pogledu i ao tako opti isti a oekivaa jeste to to o
524
stavio da e se sa o jed a oso a javiti kao voa itavog rkve- og sa raa. U Crkvi, iro sveta, o
je za islio postojae
otva voa koji i se dopuavali: eki da udu apostoli, drugi proro i, trei
eva elisti, etvrti pastiri i uitelji E f
. No , o je takvu raz olikost vostva video i u okviru
lokalnih sabranja. U savetu koji daje u 1Ko r 12 27- po i je apostole, proroke, uitelje i ekoliko
drugih koji svi rade jedni uz druge kako bi izgradili Crkvu u celini. Nijednog tre- utka ije po iljao
da i jed a li ost ogla i ati o opol ad darovi a Boijeg Duha. Boiju velii u ogla je u
potpu- osti da izrazi sa o ela Crkva. )a Pavla je jedi o to je opredeljivalo fu k iju eke li osti u
Crkvi io dar Boijeg Duha. U Boije
ovo drutvu pol, a io al ost i drutve- ni sloj - sve
prepreke palog sveta - ili su potpu o eva i.
To je Pavle u svo
ajradikal ije izdau. ak i o i koji su jegovo shvata je li og spasenja smatrali
ajsrod iji svo e esto ga isu sledili u jegovo raz iljau o prirodi i fu k io isa ju Crkve . Pa
ipak, to dvoje je za Pavla ilo eodvojivo. Sr eva elja ila je slo oda: slo oda od krivi e, slo oda
od Zakona, sloboda od greha i sloboda od svega to i spreilo razvoj jed e ljudske li osti da
posta e o o to joj je Bog a e io da ude. Biti oslo oe Hristovi posredstvo z ailo je iti
pute u ovi svet u ko e su ljudi ogli pro- ai svoj pravi ide titet, od ositi se euso o
slo od o i sarad iki, jer su svi stajali u isto od osu sa sa i Hri - sto . Ko a o preo rae je jo
je u udu osti, kada slav a slo oda de e Boije " ude u potpu osti ostvare a Ri
-25) . Ali ,
u euvre e u, Crkva stoji kao svedoa stvo toj uduoj nadi i kao kontekst u kome ljudi mogu
sluiti jed i drugi a ajiskre ije, kao to vole Boga i slue je u.
52 5
D a l i j e Pavl e zaist a verova o u slobodu ?
Ak o ije sasvi u e tru Pavlovog eva elja, slo oda" je svakako jeda od njegovih glavnih motiva.
)auzi a istak uto esto u svi
jegovi va iji posla i a a, ilo da se o a teoloki ai avi
prirodo spase ja kao u posla i a a Galati a i Ri lja i a ili je o prakti o razrado
u utar hria ske zajed i e kao u ili Kor . Ali, o kakvoj je slo odi Pavle govorio? U Posla iid
Galati a sasvi kategori o tvrdi da isti sko shvata je hria ske slo ode vodi ukidau glav ih
drutve ih razlika kakve su postojale u staro svetu. Predrasude i diskri i a ije zas ova e a rasi,
drutve o poloaju ili polu ikako se isu uklapale u hria sko
eva elje: Ne a vie Jevreji a ili Grka, ro a ili slo od og, ukog ili e skog, jer ste svi vi jed o u
Hrist u Isusu " Gal
. Pa ipak, kada pogleda o u druge Pavlove spise, aroito onde gde svojim
itao i a daje prakti e savete, i i se da jegova pose a uputstva isu uvek dosled a ael i
izjava a koje daje o to e. Ov o je sasvi ta o u pogledu jegovih izjava o estu e e u Crkvi i
njegovog
odnosa prema ropstvu. No , da bismo sagledali stvari iz odgovarajue perspektive,
postaviti naporedo sa njegovim stavovima o pitanju nacionalne pripadnosti.
Nacionalizam
ora o ih
Neki tu ai tvrdili su da je slo oda o kojoj Pavle govori u Posla i i Galati a eka vrsta duhov e"
slobode bez ikakvih drutve ih posledi a. Ovako gleda o, Gal
od osi se a to kako Bog gleda a
ljude, pre nego na to kako bi ljudi trebalo da vide jedni druge. Ali malo je verovatno da je Pavle mislio
a to. Svuda u svoji spisi a jas o govori da jegova hria ska vera nije odvojena od ostatka
jegovog ivota i, osi ako izriito e kae drugaije, prirod o je pretpostaviti da je o o u ta je po
sopstve i rei a verovao epresta o tre alo da utie i a jegov ai ivota. tavie, eli
jegovi ivoto preovlaivala je apsolut a odlu ost u pogledu toga da u hria skoj zajed i i e
tre a da ude a io alistikih predrasuda. Gotovo da je postao opsed ut svojo eljo da dokae
da su Jevreji i ez a o i jed aki: io je spre a ak i jav o da se spori oko toga sa Petrom (Gal 2 11, a to pita je ilo je i eposreda uzrok jegovo ko a o hape ju i sla ju u Ri Dap
36).
Ne ogue je i za isliti da je Pavle s atrao da e a io aliza
estati sa o u eko ideal o
kada se z a da je vei u svog ivota proveo orei se protiv jegovog prisustva u euljudski
odnosima gde god da se sa njim susreo. Prema tome,
svetu
526
oe o u aelu zakljuiti sa o to da je o hria sku slo odu zaista sagledavao o ako kako ju je i
definisao u poslanicama Galatima i Rimlja i a, kao eto to tre a da utie a euljudske od ose
ovde i sada.
e e
ukar i
Kada pogleda o Pavlove izjave o estu e e u ivotu Crkve, vidi o da se u

ogi odelj i a javlja
ista isao. Opisujui raz e lagodat e darove" u Prvoj posla idi Kori a i a i u Posla i i Efes i a,
o igde e agovetava da e Bog ove darove dati sa o ukar i a. U aelu, sve pozi ije u
pavlovskoj Crkvi ile su dostup e svi hria i a, ez o zira a pol. Pavle, li o, rado je saraivao sa
e a a, od kojih su eke ile jegovi liski prijatelji. Njegova ajdua lista pozdrava upue ih
hria ski voa a o uhvata i
oge e e Ri
-15), a bar jednu od njih pominje kao
apostola" Ju iju, Ri
. tavie, kad daje
e e su esto ile vrlo utiiaj e u u oe ju hria ske poruke u ri ske do ove. Ovaj portret jed e
hria ske porodi e potie iz
Gale Pla idije u Brei.
527
uputstva rkvi u Kori tu o priklad o

ai u po aa ja, s atra da se podrazu eva da i ukar i i
e e tre a da se ole i prorokuju" a jav i
ogoslue ji a Ko r
- . )aista ih podsea da i
je
preda ja o to e o javio i je poeo da ih poduava, upravo kao to i je tada pre eo i vesti o
vaskrsenju (1Ko r 11 2; 15 1-8 sluei se isti grki rei a u o a sluaja .
Svakako da ima ekih sloe ih izjava datih u ovi ko teksti a, ali sveukupa okvir u ko su izree e
odree je Pavlovi
aglaava je da ukar i i e e i aju istu slo odu i priliku da u pu oj eri
uestvuju u ivotu Crkve.
Ist a poruka jasno proizlazi i iz njegovih rasprava o raku. I ovde je po eto od o oga o e u pie
ejas o, ez su je z og spe ifi ih osvrta a pojedi osti veza e za prilike u Kori tu. Ali, os ov o
aelo je jas o: ukar i i e e od ose se jed i pre a drugi a e kroz uku ili e sku prevlast
ve kroz ivot u uzaja oj lju avi i slue ju: Mukara tre a da o avlja svoju du ost... e a tre a
da o avlja svoju du ost... e a ije gospodar svog tela... Mu ije gospodar svog tela..." Ko r 4).
Sve ovo je sa o logia ishod Pavlovog ue ja o slo odi koju eva elje propoveda. Jedi i oigleda
pro le jeste i je i a da u Kor
- Pavle kao da podriva to piui da e e tre a da ute u
rkvi, jer i
ije dozvolje o da govore". Neki su ovu protivre ost razreili iz osei hipotezu da ovi
stihovi isu deo origi al e Pavlove posla i e ve ih je kas ije dodao eko ko je eleo, koristei Pavlov
autoritet, da utia pro le ati e e e. Stari rukopisi Novog zaveta ovo do ekle potkrepljuju
svedoa stvi a, ali e dovolj o da i se ovakav zakljuak i opravdao. Postoji, euti ,
otvo
drugih agovetaja u Pavlovi posla i a a koji e a po oi da uvidi o pravi s isao o oga to se
ovde kae.
Ak o i vidi o protivre ost iz eu Pavlovog saveta u Kor

- i
-35, onda
oe o iti sigur i u to da ona nije promakla ni Pavlu. Verovatno on nije smatrao da tu postoji
protivre ost, ada je oda islio i da je u prvo odlo ku aveo opti pri ip, dok je u drugo
dao ko kreta savet za razree je odree e situa ije. itava prepiska sa Kori a i a proeta je
ovakvo
apetou, jer ju je prevrtljiva priroda ove rkve, izgleda, zahtevala. U ovo ko kret o
sluaju, Kor
- , sa svoji poziva je
a Stvara je, po sve u alikuje a opti pri ip.
U Ko R
e kae se sa o e a a da ute: itavo poglavlje vrvi od saveta raznim ljudima u
rkvi o d kojih su eki sigur o ili ukar i i govori i kada tre a da govore, a kada da ute.
Bogoslue je u Kori tu epresta o su o etale skupi e ljudi
528
koji su se euso o ad etali oko zaokuplja ja pa je ostalih. Nije potre o

ogo ate za
pretpostavku da je eu ji a ila i eka grupi a e a. Pou o je to to i Pavle ovde kae da,
u esto da govore u rkvi, pitaju svoje ueve kod kue. Ov o vrlo jas o agovetava da je govor"
koji se pominje, u stvari, avrlja je lie o ere i potova ja, koje ije i alo ikakve veze sa
ogoslue je u rkvi.
Govorei o rkvi u Kori tu, agovestili s o da se u joj javilo eto to je alikovalo kas ije
g osti iz u. Ak o je tako, i to i a
oglo dati ogu agovetaj o pozadi i i s islu ovog odlo ka.
Jedi a ovozavet a k jiga, koja sadri uputstvo sli o ovo e iz Kor
-35, verovatno je
apisa a z og sli ih pro le a koji su se javili u ivotu Crkve Ti

- . U g ostiki jeresi a .
veka e e su esto i ale zapae e uloge, koje su ekada dosezale i do eke vrste e skog
ovi iz a", pa su eke od skupi a u Kori tu ogle jo u ovako ra o periodu i ati teolokih razloga
za elju da a et u prioritet e ske duhov osti uko
ai u postupa ja. Ak o je tako, sasvim je
dosled o Pavlovo ue ju to to je eleo da se o rau a sa jihovi delat osti a. GBe u je
iskoriava je ukara a ilo podjed ako rsko kao i predrasude protiv e a, jer je i jed o i drugo
pori alo isti ski s isao hria ske slo ode.
Ropstvo
Ali , ta je sa Pavlovi stavo pre a ro ovi a? Da li se Pavle zalagao i za ukida je ropstva?
Ne a o dovolj o raspoloive grae da is o pre iz o odgovorili a ovo pita je jer Pavle, zapravo,
igde e pie o udu osti ropstva kao i stitu ije. Gal
, arav o, predvia kraj ro ova ju kao to
je izrekla i kraj rasizmu i polnoj diskriminaciji. No , u Pavlovim poslanicama postoje samo
jeda ili dva agovetaja o to e kako se tre a po eti u ovo
pita ju.
U Kol 3 22 4 1 i Ef 6 5-9 Pavle savetuje svojim itao i a kako da se ophode u razliiti

porodi i prilika a, od kojih je jed a i od os iz eu gospodara i ro a. O ovde jed ostav o
prihvata kao datost to da e ropstvo i dalje postojati, ada je savet koji daje oso e jer o podsea
gospodare da su li o odgovor i za do ro it svojih ro ova i da stoga tre a velikodu o da se od ose
pre a ji a. Ist o i sistira je a uzaja osti pro alazi o i u jegovo ue ju o raku a u kulturi
tog vremena zamisao o tome da gospodari imaju nekakve obaveze prema svojim robovima
esu jivo je predstavljala apred o gledite.
U Posla ii,i Fili o u ailazi o a li o pis o koje je Pavle poslao po od eglo ro u koga je
vraao jegovo gospodaru. I ovde je jegova prava a era dvojaka, o e u s o ve detalj ije
529
raspravili. S jed e stra e, i i se da oli Fili o a da oslo odi ro a O isi a, pa ipak ovoga,
paradoksal o, istovre e o vraa jegovo gospodaru!
Epizoda sa O isi o
agovetava da Pavle, pre da jeste eleo da ro ude oslo oe , ije io
spre a da prekri zako kako i to postigao, a ovo je, oda, trag koji as dovodi do ai a a koji
je Pavle raz iljao o ovoj te i. Nije opravda o isliti da Pavle ije shvatio da eva elje zahteva
ukida je ropstva. Ali , a jegov stav o to e verovat o su uti ale sledee dve misli.
U Ri sko arstvu ropstvo je ilo te elj a ko e je poivala itava privred a struktura

drutva. Uki uti ropstvo iziskivalo i kore ito razara je sa og ivot og tkiva eto sli o to e
desilo se sa uruava je ko u iz a u Isto oj Evropi. No , i Pavle i drugi hria i isu i ali
politiki jaku pozi iju:
sa ljudskog gledita jako alo vas je udro ili o o ili ugled o" Ko r
. U svako sluaju,
usta i ri skih ro ova u . veku pre Hr . pokazali su da su takvi pokuaji osue i a neuspeh. Pavle je
io pred teki iz oro : ilo da ospori jas o utvre e i terese ri ske drave i da ajverovat ije
astrada i ei to, ili da prihvati situa iju kakva jeste i pokua da utie koliko oe posredstvo
usta ovljava ja opre e kulture u hrianskim zajednicama. Pavle je izabrao ovo drugo i nema
razloga da pretpostavi o da ije pozvao ro ove i jihove gospodare da pokau svoju ovopro ae u
hria sku slo odu u utar hria ske zajed i e, iako je io prisilje da priz a kako e oe
promeniti poredak stvari u ire ko tekstu elog sveta.
Pavlovo li o iskustvo o ri ski ro ovi a verovat o u je po oglo da do ese ovakvu

odluku. Moder i itao i sklo i su da o ropstvu raz iljaju a os ovu a erikog iskustva iz . i .
veka. Bilo je, naravno, mnogo jad ih dua koje su ile izloe e takvoj tira iji u Ri u, vei o stoga
to se a jih gledalo kao a
zloi e ili pripad ike a ija koje su poro ile arske vojske. No , vei u ro ova u ri sko drutvu
i ili su takozva i ku i ro ovi", skupi e slugu koji su iveli u do ovi a svojih gospodara u a jevie sklad oj proire oj porodi i. So ioloki re iko ree o, o i i odgovarali da a ji o i i
rad i i a, s ti to su i
jihovi poslodav i o ez eivali sigur ost u pogledu sta a i zaposle ja.
Gospodari su ih ponekad mogli i usvojiti kao svoju decu, pa je takav ro b mogao da nasledi
gospodarevu i ovi u. O isi je io ta vrsta ro a i verovat o je io tipia predstav ik hiljada ra ih
hria a. Pavle je poz avao ovu vrstu ropstva i esu jivo je uviao da e a ipa ija" ovih ku ih
ro ova ee voditi veoj slo odi, ve a joj, ako je e ude pratila kore ita revizija itavog ri skog
privred og siste a, jer e esku itvo i e ati a iti eiz e a sud i a velikog roja ovih ljudi.
Pavlov stav o svim ovi pita ji a esu jivo je io li eral iji ego to i to oder i hria i oda
eleli, a okol osti koje su se e jale, kao i opaa ja o ljudskoj prirodi i ogu osti a, epresta o su
pokretale pitanja kakvih u Pavlovo vreme nije bilo. Poput drugih aspekata jegovih saveta upue ih
itao i a, i Pavlove preporuke povodo ovih pita ja eposred o su se od osile a prilike u koji a
su se robovi nalazili i ne mogu se, prema tome, primeniti na sva mesta i vremena. Pavle bi to prvi
priznao i zato ga treba shvatiti u jegovo sopstve o ko tekstu. U to s islu jegovo ue je ilo
je radikal o, ali io je to prag atia radikaliza , jer Pavle je shvatio da postoji gra i a do koje oe
da doseg e drutve a refor a koju sopstve i s aga a sprovodi jed a li ost koja politiki ije
uti aj a. GBegovo eva elje zahtevalo je te eljite pro e e prihvae ih or i o euljudski
odnosima i tamo gde je Pavle mogao da ih sprovede u Crkvi to e je i teio. No , kas iji
pokole ji a hria a ostavlje o je da u drugaiji drutve i i politiki okol osti a u potpu osti
shvate z aaj jegovog eva elja slo ode i da s ti u skladu i delaju.
Lanai, za robove iz rimskog vremena.
530
531
DUH
Hariz aska
PISMO
crkva
U prethodnom poglavlju sm o dosta detaljno ispitali Pavlov o shvatanje prirode Crkve . Ov o

shvata je, euti , ije ilo svojstve o sa o je u. Pria o ra oj Crkvi u Jeru- salimu pokazuje da
je i o a sa a u poetku i ala hariz atsko shvata je svog ivota. Ovi prvi Isusovi sled e i i a
upravljao je jihov doivljaj Sveto g Duha koji je delao eu ji a, pa u sa o poetku isu i
raz iljali o pro le i a orga izova ja ovoroe e Crkve. Ni po iljali isu da ai- menuju nekakve
zva i ike ili apiu ustav, iti su s atrali eophod i da uspostave vojsku i ov ika koja i ihovu
misiju iro sveta us eravala rukovoe a uputstvi a iz glav og ta a. Verovali su da u vostvu
Svetog Duha ve i aju jedi u orga izujuu silu koja i je ila potre a.
Du h i je govorio ta da u svoji propovedi a kau i davao im smelosti da to izgovore (Dap 4 8.31;
. Kada su A a ija i Safira pokuali da o a u Crkvu, Petar ije i po islio da i ovaj izazov
ogao iti upue je u li o e- go je, smatrao je, bio usmeren protiv Svetog Duha (Dap 5 9) .
Crkva, naime, ije pripadala apostoli a: astala je silasko Svetog Duha , a je i la ovi su, u
kraj je , ili odgovor i pred Bogo . To se aglaava i u kas iji poglavlji a Dela. Kada je rkva u
A tiohiji u Siriji poslala Pavla i Var avu da isio are, ui ila je to po uputstvima Svetog Duha, koji se
e o sa rau eposred o o ratio kroz izves e Duho ispu- je e pojedi e eu i a Dap

. Ov o oseae zavis o- sti od vostva Duho
oda je glav o o eleje Pavlovog dela,
532
kako u pria a iz Dela tako i u egovim spisima. Insisti- ranje na ovakvom shvatanju u Delima je
zaista tako izrae o da su eki itao i Novog zaveta a jih radije gledali, e toliko kao a Dela svetih
apostola koliko kao na Dela Svetog Duha.
Ovakav pristup i io prili o stra
oder oj za - padnoj kulturi, mada se ne razlikuje toliko od onoga
to se posled jih de e ija z ivalo sa porasto
es ih hria skih rkava u drugi delovi a sveta.
Razliitosti u pristupu isti- u te elj u razliku koja se ora uspostaviti iz eu ivota prve Crkve i
ai a a koji se hria ska Crkva poto razvijala u okviru zapadne kulture.
U poetku iko ije a eravao da apravi pla i po je u os uje Crkvu. Kada je Isu s u ro a krstu,
jegovi ue i- i ili su vei o razoara i i z u je i. To ije ilo o o to su o i oekivali, pa su i
posle vaskrse ja ili i dalje uplae i L k
. Crkva ije ila plod u ova Isusovih ue ika: o a
je ila Boije delo. Na da Pedeset i e Bog se o ratio la ovi a koji su Crkvu os ovali i tako silovito
delovao eu i a da isu ogli ui iti ita drugo o da a to odgovore. U rtvilo jihovog
ez aa Du h je udah uo Boiji ivot, pa su se pojedi a i ue i i, osetivi a se i u edlji- vu o
Svetog Duha, okupili u zajednicu prijateljstva i ljubavi
ljubavi prema Bogu, ljubavi jednih prema drugima i ljubavi prema ostatku sveta. Nzihovo
poreklo, u pogledu o razova ja, drutve og poloaja, i ovi skog sta ja i politikog statusa; ilo je
vrlo razliito i jedi o to i je ilo zajed iko ilo je to to je posredstvo Duha Bog iz e io ihove
ivote.
Okupili su se u grupu e zato to su svi pripadali istoj orga iza iji ve zato to ih je sve adah jivao
isti Sveti Duh. Ov o je o e at u ko
oe o prepoz ati oso e u sa ospoz aju ra e Crkve . )a
razliku od kasnijih generacija hria a, ovi se e ikada isu sagledavali kao ekakvu iro- kratsku
organizaciju nisu zapravo videli sebe ni kao bilo kakvu organizaciju nego su radije svoje zajednice
opisivali kao ive orga iz e. Pavle je tu ideju izrazio ajizriitije sluei se ter i o Tela Hristovog "
(Ri m 12 4-8 ; 1Kor 12 12. O o to je hria e ujedi javalo, pre a jegovo
i- lje ju, ije ila
pripad ost istoj orga iza iji ve i je i a
533
vlju svoJe poslanice kao da podrazumeva da Je onde postoJalo nekoliko skupina hria a koje su se
ezva i o okupljale u do ovi a razliitih pojedi a a. Pavle po i je
otvo ljudi koje poznaje,
zajed o sa i e i a ljudi u iji kua a su se ove do ae rkve sastajale Ri
-15) , ali nema
agovetaja da je iko od ih i ao eku zva i u" fu k iju eu hri- a i a. U esto toga, svi o i
su raa i sestre hria i" - kao to su Isusov i sled e i i to oduvek ili, e sa o od dana
Pedeset i e ve od vre e a Isusove slu e M k
-35) .
Institucionalna crkva
Rana Crkva gledala je a se e pre kao a ivi orga iza , ego kao a orga iza iju. Pavle opisuje
Crkvu kao Telo Hristovo". Isus se i sa sluio sliko ver ika koji iz jega sa og rpu ivot. a isti
ai a koji su gra e vi ove loze pripoje e glav o okotu koji ih hrani. Mozaik sa predstavom
vinove loze iz Kapele San
Priska iz Kapue u Italiji (6. vek).
da svako od jih, dejstvo Svetog Duha u jihovi ivoti a, uestvuje u ivotu i oi sa og Isusa.
Duh je io orga iza- io o aelo" ivota u Crkvi i zato nije bilo potrebe da se vernici i sami
orga izuju. Isti argu e to se sluio i sa Isu s kada je opisao od os iz eu se e i svojih ue ika,
po - sluivi se predstavo
iljke koja iz istog izvora ivota ispu java i daje s agu svi svoji
delovima (Jn 15 1-10).
Ve s o videli kako je ovo shvata je hria skog zajed itva postalo sredi je za Pavlovu isao, a
nema razloga sumnjati u to da su tako gledali na to i drugi apostoli, ukljuujui Petra. Verodostoj a
slika Crkve u Novom zavetu je - ste slika skupi e hria a koji zajed o delaju u duhu uzaja e lju avi
i prijateljstva. Kada je Pavle pisao rkvi u Ri u , dvadesetak godi a posle dogaaja o da u
Pedesetnice, organi- zova e hijerarhije, izgleda, jo ije ilo. U posled je pogla-
534
U ared ih etrdesetak godi a sve se to dra ati o iz e ilo. Sledee va o svedoa stvo o rkvi u
Ri u jeste ra ohria ski doku e t koji se aziva Prvo Kli e to- vom poslanicom. Ov o pismo bilo
je upue o, iz rkve u Ri u, rkvi u Kori tu oko . godi e i pose o je zanimljivo za izuava je
Novog zaveta, jer prua eke uvide u o o to se dogaalo u to vre e u ove dve rkve o koji a u
Novom zavetu po - stoje do r o doku e tova i poda i. Crkva u Kori tu uopte se ije
ogo
promenila. Razdirale su je i dalje raspre i ne- slaga ja ove ili o e vrste. Ali , rkva u Ri u posluila se
sada ovi argu e to u pokuaju da takvo sta je popravi.
O a je agovestila da izves e je e voe i aju pose - a autoritet koji i je pripadao zahvaljujui

poloaju opo u- oe ih zva i ika iz redova rkve e hijerarhije: Apostoli su pri ili eva elje za
nas od Gospoda Isusa Hrista. Hrist a je poslao Bog, a apostole je poslao Hristos . Ob a ova naimenova ja ui je a su po redu, u skladu sa voljo Boijo ... Apo - stoli su naimenovali prve plodove
svojih muka da budu episkopi i ako i o i a koji e poverovati. Ni ovo ije ita ovo jer je o
episkopi a i ako i a apisa o jo u ajra ija vre e a..." Prva Kli e tova posla ida
.
S razlogo
oe o zakljuiti da su do . godi e ove lokal e episkope i ako e" u ri skoj rkvi
poeli s atrati asled i i a apostola - e sa o etafori o ve sasvi do - slov o, udui da su
i ali sa opouzdaa da se vrhov i autoriteto apostola poslue ak i u od osu pre a rkvi u
grko
535
gradu Kori tu. Utisak o to e postaje jo s a iji kada uoi o da se u jed o od prethod ih
poglavlja Prve Klimentove posla i e uspostavlja razlika iz eu dve grupe ljudi u utar hri- a ske
zajed i e. Vie se e s atra da su svi la ovi jed aki ego se o i dele a klir" i laike". i i se i to da
postoje dve vrste klirika i jed i i drugi su ukar i : gBegove slu- e vri prvosvete ik, a jihova
esta predvie a su za svete ike, a jihove aroite slu e predaju se leviti a, dok lai- ci treba da
se povinuju propisima za laike" (1Klim 40) .
Narav o, Prva Kli e tova posla i a oe a po - eto rei sa o o razvoju stvari u ri skoj rkvi.
Nema gara ija da je rkva u Kori tu, poto je pri ila pis o, zaista prihvatila sve ovo, a jo a je
za to da je i sama bila organi- zova a a isti ai . No , ako pogleda o drugu hria sku literaturu iz
tog vre e a, e oe o a da e pri eti o kako je u sa ospoz aji Crkve dolo do va e pro e e. I
dalje je do izvesne mere prisutno divljenje ideji da bi Crkva mogla i tre alo da ude voe a Sveti
Duho , ali hria i sve vie poiu oseati da Crkv u tre a da orga izuju i u i stitu io- nalnom
pogledu.
Igatije, episkop A tiohije u Siriji poetko
. veka, takoe je i ao ta da kae o ovoj te i. Na svo
poslede putova ju u Ri , u ko e je tre alo da se suoi sa pogu ljee , apisao je seda
posla i a razliiti rkva a. Jed a od te a o koji a je u ji a raspravljao io je od os Crkve i
je ih voa - i jas o je da, ar pre a jegovo
ilje ju, voe Crkve uivaju pose a autoritet koji
ih izdvaja od ostalih la ova. U jegovi spisi a razlikuju se tri razliita tipa klirika: starei e ili
prezviteri, ako i i, iz ad jed ih i drugih, episkop. Od rei prezviter" astala je oder a re
svete ik", ada se u to vre e pod ti
isu podrazu evali svete i i koji ogu pri- ositi rtvu u
i e aroda u starozavet o s islu. I episkop i starei e tre alo je da udu visoko potova i, jer se
smatralo da to kako se eka li ost od osi pre a ji a odraava je od os pre a Bogu Ig jatije,
Posla i a Mag ea i a . Ig - njatije je i zaista u drugoj poslanici objavio da je svako ko se
* Engl. rpez1 - Prim. prev.
536
Ig jatije, episkop A tiohije, koji je

poetko
ue iki postradao u Ri u
. veka.
slae sa episkopo prijatelj Boiji, a o i koji se sa ji

e slau da su Boiji eprijatelji: ...koliko ih
god i a Boijih i Isusa Hrista , svi su o i i sa episkopo ... ali, ako iko sledi ekog drugog, ko u osi
podele, ee aslediti Carstvo Boije' Ig jatije, Filadelfljanima 3) .
Da is o razu eli taa s isao ovih rei, va o je da zapa ti o da je Ig jatije govorio u svoje i e i
teko je sa- z ati do koje ere su drugi islili kao o . O je tako opir- o ra io poloaj ovih verskih
slu i da oe o slo od o pretpostaviti da se u to vreme o tome vodila nekakva rasprava. Ipak,
u rzo su hria i iro sveta prihvatili ovo kao ai a koji Crkva tre a da ude ustroje a. U esto
zajed i e Duha , o e u svedoe ra i ovozavet i spisi i posla i e, Crkv a je poela da sagledava
se e kao veliku orga iza iju. U esto sves og oslaa ja a eposred o vostvo Duha, ko tro- lisala
ju je hijerarhija rukopoloe ih ukara a ikada e - a , sledei stroga pravila i propise koji su
pokrivali sve za islive vidove verova ja i po aa ja - a kada bi se Du h pojavio u ovoj shemi,
podrazu eva o je da e voe presuditi o to - e ta je Duh govorio.
Do sredine 2. veka dogodila se potpuna promena. U poetku je jedi i uslov za la stvo u Crkvi io
ivot iz e je silo Svetog Duha. U poetku zaista uopte ije ilo pravog ko epta o la stvu u
Crkvi" , pa su a da Pedeset i e svi koji su verovali u Isus a auto atski postali la ovi Crkve. Nije
bilo potrebe da se, kako bi joj pristupili, nekome prija- ve, iti su je ogli apustiti, ak i da su eleli.
Ali , ve kraje
. veka situa ija se prili o iz e ila. Sada se glav i
531
zahtev za la stvo u Crkvi ije alazio u adah utosti Sve - ti Duho , ve u prihvatagau rkve ih
dog i i dis ipli e. Da i se osiguralo da svi ovi la ovi do r o shvate ta to podrazumeva, samo
krte je prestalo je da ude spo ta i izraz vere u Isusa kakvo je prvobitno bilo (Dap 2 40-42 ) i
postalo je vrhunac manje-vie dugog perioda for al e o uke i pouava ja o s islu hria ske vere
(Didahi 7) . U svemu ovome moe o videti kako je hariz atska ideja o ivotu u Duhu postepe o istiskiva a iz Tela Hristovo g da i je, kao pokretaku silu Crkve, za e io predvidljiviji i a je uz udljiv
pokret orga- izova e rkve e ai erije.
Crkva koja
se
menja
)at o se sve ovo dogodilo? Da li je sve ilo sluaj- no? Ili je to bio deo neke stare antiharizmatske
zavere koju su skovali ruilaki ele e ti u utar Crkve? Ili je, oda, sve sa o do ar pri er ai a a
koji svaki ovi pokret koji os uje jeda di a i i voa a kraju preraste u jo jed u vrstu ustanovu
ve u drugoj ge era iji?
Moe
o uoiti etiri glav a razloga za ovakvu pro- menu stila u ranoj Crkvi.
Crkv a s e uveav a
Jed o od aji presiv ijih svojstava ra e Crkv e je e udesa rast. Od ai e ljudi u ruralnoj
Palesti i, u roku od dvadeset godi a ili a je, o a se proirila itavi ivilizova i sveto . Sve ovo
postig uto je e z postojaa prave orga iza ije, pa opet je sa uspeh ove spo ta e svetske isije
zahtevao nekakvu integrisanu shemu delovanja.
U poetku iko ije
ogo raz iljao o to e. Jedi o ustrojstv o koje i je ilo potre o i ali su,
udui da su o i koji su postali hria i a da Pedeset i e vei o
ili Jevreji ili ez a o i
preo rae i u judaiza , koji su jed ostav o prihvatili i astavili sa o liko
ogoslue ja kakav su ve
poz avali i voleli. Poet a poglavlja Dela go - vore nam kako su se redovno sastajali sa drugima koji
su vero-
538
vali u Isusa , ali to je ilo eto dodat o, jer su astavili da ogoslue u lokal i
u samom Hram u (Dap 2 46) .
si agoga a, pa ak i
Nije, euti , prolo

ogo i pojavila se potre a za eki vido orga iza ije, akar i
ajjed ostav ije. Stefa se prvi istakao kao voa hria a jeli ista u Jerusali u zato to su o i
smatrali da prilikom raspodela iz crkvenih fondova ne dobijaju koliko im je sledovalo (Dap 6 1-6).
Priroda jihove pritu e ukazuje a to da jevrejski hria i isu tr - peli istu epravdu, a to to je
odgovor na nju bio ustanovlje- nje sedmorice koji bi nadzirali raspodelu iz fondova jelini- stima vrlo
jas o agovetava da je sli a skupi a ljudi koja se starala o potre a a jevrejskih hria a ve
postojala.
Mod a e i tre alo da as iz e adi i to to su ovi prvi rkve i zva i i i" ili ai e ova i da i se
po - brinuli za jed u tako prakti u stvar, jer je jedi a slu a" koja a je poz ata iz okvira ale
skupi e Isusovi h prvih ue ika ila zadue je riz iara, slu a koju je o avljao Juda Iskariotski,
po ekad e sasvi pote o J
- ;
. Nije ilo sluaj o to su se prve ure u orga iza iji"
rane Crkv e ticale istog problema, jer je sam Isu s smatrao da je, odmah posle ljubavi prema Bogu,
ajva ija ila lju av pre a li ji a M t
;
; Mk
. ; Lk
. To je svakako bio
jedan od vidova njegove poruke koji je rana Crkva zaista ozbiljno shvatila s obziro m na to da su
je i la ovi rasprodavali ak i svoja do ra i i ovi u i sjsdi javali ostvare e prihode. Bili su ree i da
sa ostali ver i i a e udu ujedi je i sa o duhov o ve i u drugom opipljivijem pogledu. Svi su se
sluili zajed iki
ova i sredstvi a, kao to su sluili isto Gospodu Dap
-45 ; 4 32.34-35) .
Iak o ovakvo zdrue o koriee sredstava ee ostati svojstve o Crkvi kada se ude proirila u
druge krajeve Rimskog arstva, deljee do ara je oduvek, u a joj ili veoj eri, ilo u sri
hria skog eva elja. Ve s o videli velikodu ost rkve u A tiohiji Dap
-30 ) i neznaoakih hria a iz Grke i Male Azije, izrae u darovi- ma poslatim jerusalimskoj crkvi (Ri m 15 26) .
Isusov o astoja je a lju avi pre a li ji a oz ilj o je shvata o i- ro ra ohria skog sveta.
Novi zavet je prepun detaljnih
539
podsti aja kako da se to i i, dok se pred kraj . veka Crkva po aala i kao age ija za zapoljavae
koja je hria i a po agala da pro au posao Didahi
.
Oigled o se, sa uveavae Crkve, i potre a za takvi slu a a z at o uveavala, pa je, kao
rezultat, koordi- ira je po oi poelo da iziskuje izrae iju orga iza iju od dotadae. Razu e se ,
ljudi koji su o avljali ove du osti isu o avljali i posao poto jih klirika". O i isu adzira- li
ogoslue je i sa o jihovo postoja je vie je ilo izraz potre e ego eeg drugog. Neki prevodi
Novog zaveta stvaraju zabunu oko njihove uloge nazivajui ih ako i a", ali o i isu ili ako i"
i u jed o od oder ih z ae ja te rei. Nis u ili i a kakvo autoritativ o poloaju u Cr - kvi
ego su, aprotiv, s atra i sluga a Crkve to je i pravo z aee grke rei iz koje se izvodi i re
akon") .
No , da li je ilo i drugih koji su ili zva i o pri- z ate voe sa odgovor ou za regulisae
ogosluea i verovanja rane Crkve ? Ov o je pitanje o kome bi se moglo raspravljati mada
saglas ost, izgleda, postoji o to e da slue je jeziko poz ijeg crkvenog poretka, kada se govori,
re i o, o Pavlovi rkva a, ije od po oi, jer rkve og poretka", u stvari, u to s islu ije ilo.
Svakako da birokratija kao takva ije postojala, ve je korist od pojedi a u Crkv i ila
predodreiva a je i ili jegovi darovi a od Svetog Duha. itava za isao o ljudi a koji i ili
pose o postavlje i a eki autoritativ i poloaj ila je prili o stra a Pavlovoj isli. U esto toga,
svi koji su pri ili Svetog Duha e z ega ije i ilo ogue iti hria i
ili su a poloaju" u
Crkvi - ada, ako su svi ili a poloaju, o da, u stvari, i- ko nije bio. Izgleda da ni sami apostoli nisu
i ali pose u vlast sa o zato to su ili apostoli, ve je jihov pose a autoritet io izuzeta sa o u
meri kojom ih je Sveti Du h i- nio takvima. Ernst Kezeman, na primer, opisao je Pavla kao naprosto
jed og hariz atika eu
ogi a", dok je i jeda ko zervativ i teolog, poput He drika Berkhofa,
apisao da i oz ilj o shvata je hariz atske strukture Crkve uki ulo klerikalizam i crkvu kojom
vladaju svete a li a".
I a
ogo isti e u sve u ovo e,
vostva ije vodilo
ada, va o je shvatiti da Pavlovo hariz ati o shvata je
540
Crkvi slo od oj za sve. Pavle je sasvi jas o rekao da Duho us erava o vostvo podrazu eva
izves a ogra ie ja u delova- ju ilo kog pojedi a u utar Crkve, jer ije svaki hria i o dare
Duho m za sve zadatke (1Ko r 12) . Ali , kada su hri- a i spre i da zajed o udu poslu i Duhu,
onda mogu verovati u to da e Du h stvoriti prilike u koji a e sve orati da se i i a pravila
ai i po redu ; Ko r
.
Za Pavla nije nedosledno u odnosu na ovo da na drugim mestima govori o posebnim funkcijama
predvodnika unutar raz ih rkava. Crkv a u Filipi a i ala je svoje voe i po o ike (Fi l 11) , dok se
u Sol
takoe po i ju o i koji rade eu va a, koji vas vode i pouavaju hria sko ivotu".
Ipak, izves o je da ti ljudi isu svoj poloaj dugovali eko for al o i u posvee ja kako je to
bivalo ka- s ije ve jed ostav oj obdarenosti Duhom.
Kad a pogleda o rkvu u Jerusali u, pred a a se ukazuje eto drugaija slika. i i se da je Jakov
o de io ovek koji je vodio ajvie rau a o rkvi, ada e a su je u to da su ga us eravali i
po agali u i drugi apostoli i starei e", koji se po iu u Dap
.
. Kas ije hria sko
preda je s atra ga prvi episkopo " Jerusali a i, ada je to verovat o preuvelia opis o oga to
je zaista bio, deluje verovat o da je svoj poloaj dugovao ekoj vrsti hijerarhijskog ustrojstva.
Gotovo ita se e z a o zva i oj orga iza iji drugih rkava ovozavet og perioda. ak i rkva u
Rimu do izve- s e ere predstavlja taj u. Kada joj je Pavle pisao, uopte i- je pomenuo nikakve
voe, ada jegov spisak do aih rkava kao da agovetava da je je a struktura vie podseala a
prve rkve u Jerusali u ego a sa ra je ko e je kas ije a e- lu stajao Jakov. Knjige poput Druge
Petrove, Prve Jova ove i Judi e posla i e uopte e po i ju voe, dok druge eodree- no govore o
voa a", starei a a" ili pastiri a", e o ja- javajui jihove uloge v. , a pri er, Dap
,
Jev 13 7.17.24; Jak 5 14; 1Pt 5 1-5).
Izgleda da su se rkve u razliiti krajevi a Ri - skog arstva razvijale a razliite ai e i razliito
brzi- nom, a to se nesumnjivo odnosi i na vidove njihovog organizo- vanja isto koliko i na njihov
bogoslovSki razvoj. Mog u se,
541
euti , u pogledu ovozavet ih rkava pouzda o izrei dva zakljuka: sve su ile vrlo la avo i
raz ovrs o orga izova e, a ko ept zva i og svete stva ili sluitelja io i je potpuno nepoznat.
Jeresi i
pravoverje
Najz aaj iji i ila koji je doveo do razvoja do r o orga izova e i dis ipli ova e Crkve u . veku ilo
je pokreta je rasprava o hria ski verova ji a, koje su a kraju do - vele do formulisanja vrlo
pre iz ih defi i ija o to e ta i oglo, a ta e i oglo da ude teoloki prihvatljiva for ula ija
tog verovanja.
Harizmatski pogled koji pronalazimo u prvim poglavlji a Dela i kod Pavla oduvek je io podloa
zloupotreba- ma. O je svakako predstavljao veliki deo evolja sa koji a se Pavle orao razrau ati
u kori tskoj rkvi. Dokle god su hria i zaista ili voe i Duho , oglo se oekivati da sve ide
glatko, ali bezobzirni ljudi su lako mogli manipuli- sati ovakvim prilika a radi ostvarea sopstve ih
iljeva. Svak o je vrlo jed ostav o ogao iz eti sopstve e za isli i se i e otive u vidu s er i a
koje su dolazile od Duha , a drugi a je ilo teko da dokau da eki od o ih koji su tvr - dili da su
dobijali uputstva od Duha isu govorili isti u. Pavle je verovao da e Sveti Du h hria e upravljati
sa o a i je je o oga to je podo o ai u a koji je sa Isu s iveo, i e e stvarati plodove
Duha" , a aroito vrhov u hria sku vrli u, lju av Ga l
-26 ; Ri m 13 8-10 ; 1Ko r 13). Ali , ni ovo
ije ilo dovolj o da zaustavi ekstre iste u Kori tu. Sa Pavlov poloaj apostola dovede je u
pita je jer su drugi tvrdili da su silo Duha o i ili ad-apostoli , a njihova otkrivenja bila su
spektakularnija - pa, prema tome, valjanija i uverljivija - od njegovih (2Ko r 1 11-15).
Sli i argu e ti alaze se u pozadi i Jova ovih po - sla i a. Putujui uitelji koji su tvrdili da su
adah uti Sveti Duho
e sa o da su druge hria e zgraavali svo - ji po aae , ve su
iz osili teoloke ideje koje su Crkva i je e voe s atrali eprihvatljivi
J
-21). Kak o su
542
hria i ogli da se od ose pre a takvi ljudi a? U ra o periodu vrhov i autoritet i ali su
apostoli, ali, kada su u rli, pro le je postao sloe iji. Marginalne skupine po - put g ostika jo vie
su apredovale, pa je ljudi a iz ati e Crkve u rzo postalo jas o da vie ije dovolj o da sa o kau
kako su o dare i Sveti Duho , jer su i jihovi protiv i i tvrdili isto. Suoe a sa takvi
problemima, Crkva nije imala drugog iz ora ego da otpo e sa kore iti preos iljava- e svog
poloaja. U ta je o a verovala? Kako je ogla iti sigur a u to da z a odakle oe da do ije
autoritativ o vo - stvo? I, kako se moglo osigurati da Crkva u 2. veku sledi naela koja su iz eli Isu s
i apostoli a sa o poetku? U po - kuaju da pro ae odgovore a ova pita ja, Crkva je otpoela
da preispituje svoj ivot u tri glav e o lasti.
Verovanja
Hria i o koji a ita o u poet i poglavlji a Dela isu se pose o starali da izloe svoja
verovanja na neki siste atia ai . To e z ai da isu i ali ikakvo o - goslovlje: sam Isu s
tvrdio je da je Si oveiji", a u prvi poglavlji a Dela vidi o kako se poistoveuje sa slugo Bo iji "
. ;
.
kao i Mesijo "
. ;
. ;
;
. )ahvaljujui li o doivljaju silaska Svetog Duha, i- su oklevali da Isus a dovedu u vezu sa
Bogom i dodele mu titulu Gospoda" , to je li o i e Boije u Jevrejski sveti spisi a Dap
;
7 59-60 ; 1Kor 1
. Narav o, z ali su i da je Isu s isto tako io stvar a li ost koja je ivela u Galileji i umrla na rimskom krstu, ali nije ih zanimalo da svo - ja verova ja o Isus u pre iz ije defi iu, pa
ona vrsta teoloke isli koja je kas ije dovela do o likovaa dog i o Isusovo j oa skoj " i
ljudskoj " prirodi u ovo vre e ije delovala i it o i eophod o.
Meuti , kada su se pojavili drugi ljudi koji su tvr - dili da je Isu s io sa o deli i o oa ski, ili da
uopte ije io oa ski, Crkva se suoila sa izazovo . Ovaj izazov ije io ov, jer se jo Pavle susreo
sa ei sli i u Ko - ri tu. Mod a je to jeda od razloga zato je apisao Posla- nii,u Rimljanima
edugo posle toga, kao eki vid rezi ea ili izlaga ja svoje hria ske isli. Meuti , posle Pavlove
543
s rti, pro le se zaotrio. Prva Jova ova posla i a api- sana je da bi se suprotstavila ovakvim
glediti a, a i e o ispitati ta u prirodu ovih g ostikih ili doketikih verovanja u poglavlju 24 .
To to su postojali ljudi koji su sebe nazivali Isusovim sledbenicima, ali su se po svojim pogledima
razlikovali od vei e kada je re o jegovo z aaju, z ailo je da svi la ovi Crkv e tre a do r o da
se zamisle i preci- z ije defi iu o o u ta su zaista verovali.
Ali, gde su mogli pro ai svoje verova je? G osti i i ji a sli i i ali su sopstve e k jige od kojih su
mnoge i da- as poz ate To i o eva elje, Filipovo eva elje, Eva elje isti e i
ogi drugi koji su,
avod o, sadrali taj a ue ja koja je Isus poverio eki od svojih ue ika . Do ovog tre utka do ar
deo ue ja Crkve pre osio se us e i pute . Do kraja . veka vei a ovozavet ih k jiga ve je
postojala, ali su doslov- o sve ile apisa e za spe ifi e prilike u pojedi i rkva- a i, sa ogui
izuzetkom Pavlovih poslanica, nisu bile sa- kupljene ni u kakvu trajniju zbirku. Prema Evseviju
Crkve a istorija
. , eki rkve i voi, poput Papija, i dalje su vie e ili izgovore u re od
o oga to se oglo proitati u kiga a. Ali, vei a je osetila da je dolo vre e da se pokua razluiti
u ta su ta o verovali, a u ta isu.
Bogoslue je
U sa o poetku hria i su se svakod ev o sastajali i ihovo ogoslue j e ilo je spo ta o. Ov o

je izgleda smatrano idealom, jer kada Pavle opisuje kako treba da teku okupljanja crkve, on opisuje
Duho us erava o uestvova je u ogoslue j u
ogih, ako e i svih la ova rkve Ko r
. Ov o je, ez su je, io priroda sled deavaa u vreme kada se Crkva uglavnom okupljala u
eije do u. Ali , kako su se crkve uveavale, vie ije ilo ogue da se hria- ni i dalje
okupljaju u ovom neformalnom vidu.
Tu je, zati , ila i i je i a da je svako i ao slo o - du da uestvuje u takvo

ogoslue ju. U
idealnim prilikama, kada je svako zaista bio nadahnut Svetim Duhom, ovo je predstavljalo savre i
izraz hria ske slo ode. Ali , epresta- o je vre ala opas ost da i o i koji se e slau sa verova jima i gledanjima Crkve , isto tako mogli zloupotrebiti ovu
544
slobodu da iskrive veru sabranja. Zbo g toga je postalo neophodno osigurati da se u ljude, koji
predvode ogoslue je r - kve, oe pouzdati kao u ver e hria skoj poru i, o akvoj kakvu su je
predali Isu s i apostoli. Do kraja . veka postojao je utvre i o lik ogoslue ja za proslavlja je
evharistije, a i ostali vidovi hria skog ogoslue ja postajali su sve a je otvore i i spo ta i ego
to su ekada ili. Ov o se ije svi a dopalo, pa ak i Didahi koja je i sa a kiga o po - retku u Crkvi )
istie da slu u Duho
adah utih govor ika e tre a ogra iavati u i teresu for al og poretka u
Crkvi. No , z og suoe osti sa sve veo opas ou od argi al ih grupa u Crkvi , ilo je eiz e o
da do ovoga a kraju doe kako i se sauvao i tegritet hria ske vere.
Autoritet
Ak o je ogoslue je tre alo adzirati tako da se iz jega iskljue svi epoelj i i io i, tre alo je da
se u krilu Crkve ofor e dve skupi e ver ika: o i koji e posedovati autoritet da predvode
ogoslue je i o i ez takvog ovlae- ja. Va o je shvatiti da je kretae ka autoritarnijoj crkvenoj
hijerarhiji poteklo i iz borbe protiv neprihvatljivih verovanja. U vreme kada su gnostici tvrdili da
poseduju poseban autoritet zbo g svoje navodne obdarenosti Duhom , bilo je va- o da ati i tok
Crkv e poseduje svoj jas o odree izvor vlasti. ak i ako je to oglo iti isti a, u praksi je ilo ez
prakti e pri e e da voe Crkve tvrde kako su o i, a e jihovi protivnici, ti koji su zaista nadahnuti
Sveti Duho . Potre o i je ilo eto vie od toga, i pro ali su to u apostolima. U najranijem
razdoblju apostoli su imali vrhovni autoritet. Prema tome, mislili su, svako sa priznatim auto- ritetom
u Crkvi ora iti asled ik poloaja koji su ekada zauzi ali apostoli. O i su ili asled i i apostola
i, kao takvi, mogli su svoju slu u s estiti u iz koji se jas o o - gao pratiti unazad do prvih
vre e a. O i su stajali u apo - stolsko
asleu".
Uveava je Crkve i rasprave o jeresi a i pravoverju ez su je su glav i razlozi za iz e u o ras a
ivota u Cr - kvi krajem 1. veka. Ali , drugi su tvrdili da su otkrili druga-
54 5
ije razloge za ovu pro e u, pa
ora o raz otriti druga dva predloga.
Drutve e
promen e
So iolog Mak s Ve er je tvrdio da e svaka skupi a koju okupi jeda adah jujui voa eiz e o
pretrpeti pro - e e poto e voa u re. Dok sled e i i iz druge ge era i- je pokuavaju da
prvo it i hariz atski ai ivota prila- gode uo iaje i zahtevi a svakod ev og ivota, strukture
koje stvaraju neminovno postaju institucionalizovanije. Ov o se, prema Veberu, dogaa iz vie
razloga, ali ekonomski inte- resi su ajz aaj iji. Sarad i i prvog voe postaju zati
je - govi ili njeni
zva i i zastup i i. O i , pre a to e, i aju utvre jasa i teres da razviju orga iza iju i postave se
na mesto privilegovane hijerarhije, pri e u je glav i zadatak ostalih la ova tog pokreta da ih
podravaju eko o ski i a druge ai e.
Toko ovog pro esa di a i o adah ue prvog voe se gu i i hariz a se pretvara u daleko
opipljivije svojstvo ko - je se oe pre ositi sa jed og osio a du osti a drugog.
Istorijski gleda o, e a su je da se ovo dogodilo i u Crkvi. Ra i tragovi toga ogu se pro ai jo u
samom No- vom zavetu. Primera radi, u 1Tim 4 14 prijem duhovnih da - rova poistoveuje se sa
i o postavlje ja a odree u slu u
to je poto
ilo rasprostragae o u itavoj Crkvi. ud o je sa o to je ilo potre o tako
mnogo vremena da se ovaj nov pomak dogodi. Rana Crkva postala je u potpunosti institucio alizova a e u prvoj ge era iji posle Isusa, ve u drugoj i treoj generaciji.
Do tog tre utka iskustvo Crkv e odvija se suprot o o o e to is o oekivali shod o Ve erovoj
so iolokoj teo - riji. Iak o je Isu s esu gaivo io o o to je Ve e r azvao
hariz ati i voo " , i stitu io aliza ija Crkve ije te - kla jednostavno i pravolinijski.
Paradoksal o, i i se da su ele e ti i stitu io aliza ije postojali u Crkv i od sa og poetka. Na
pri er, Crkva je proslavljala Veeru Gospodgau kao iskljuivo zajed iki o rok, krtavala je
preo rae ike o redo i i ija ije i ila svesna da poseduje tradiciju koju
546
tre a da preda udui pokolegai a. GVe e voe uivale su veliki autoritet i, ar u eki prilika a,
izdravali su ih la ovi Crkve. No , postojalo je i jed o u ee je koje je Crkvu spreavalo da se razvije
u organiza iju koja postoji sa o radi koristi koju od je i aju je e voe, a to je ilo sveopte prihvae o uvere je da Isus , u stvari, ije rtav ve iv i da je astavio da dela eu svoji
sledbenicima posredstvom sile Svetog Duha.
Dokle god Crkva sebe bude sagledavala kao zajed i u koju je os ovao Sveti Duh, ovakvo sta je e se
odravati. Ali , kada jed o posu ja u upotre u lagodat ih darova z og jihovog
zloupotrebljavanja), stvarno Isusov o prisustvo pretvo- rie se vie u dog u ego u ivu real ost, od
ega je sa o a- li korak deli do i stitu io alizova e Crkve. So ioloka a aliza je od esu jive
po oi u razja java ju toka kas ije istorije Crkve , kao i izves ih o lika ivota prvih rkava. No ,
kada traga o za o ja je je
to nalaze se negde drugde.
pretvara ja hariz ati e Crkve u institucionalizovanu, glavni ralozi za
Izjalovlen a nad a
Tvrdil o se i da je gu itak ade u udui dolazak Isuso v parusija doveo do ove pro e e u ustrojstvu
Crkve. Tei a koja e se pripisati ovo
iljegau zavisi od ere do koje svaki pojedi i tu a veruje u
to da su Isu s i njegovi prvi ue i i oekivali dolazak Boijeg udueg Carstva kao lizak. Isu s je
o javio da e o o uskoro doi u sili M k
pa su posle jegovog vaskrse ja ue i i, izgleda, iveli u
svakod ev o iekiva ju povratka sa og Isusa u slavi. Kada se ita od toga ije dogodilo, tvrdi se
dalje, oni su se pomiri- li sa i je i o da e svet astaviti svoji toko , pa se javila potreba za
vidljivom i opipljivom crkvenom organizacijom koja bi se u to uklopila.
Drugi su, naravno, tvrdili da je Isus , kada je govo - rio o dolasku Carstva, islio a duhov i doivljaj
koji e jegovi ue i i iskusiti u ovo tre ut o ivotu. Ve s o ispitali ovo pita je u eli i i detalj o
u poglavlju 6, gde s o iz eli hipotezu da se o a ova ele e ta ogu pro ai u Isuso -
547
vo ue ju: Boije ovo drutvo ve je astupilo kro z li- nost samog Isusa, ali njegovo potpuno
ostvarenje tek je trebalo da se dogodi u udu osti.
Prirod o, razliite grupe u ra oj Crkvi s atrale su pojedi e delove ove poruke privla iji od ekih
drugih. Hria e u grko gradu Solu u toliko je uz udilo to to e se Isu s vratiti da su preki uli sve
aktiv osti kako i se usredsredili a pripre u za ovaj veliki dogaaj. Pavle ih je zbog toga ukorio jer,
ada je i sa
io u to iekiva ju, io je sasvi sigura da iree pa ike i atovito agaa je e
dolikuju ai u a koji hria i tre a da se po aaju So l
4 13 . Podseti o ih je, Isusovi rei a, da e da Go - spodi doi kao lopov to se prikrada po
oi". U euvre- e u hria i tre a da udu doli i graa i - da rade i za - Ra uJU z a ivot i
hra re i po au druge ljude. Na taj ai e se pripre iti i za Hristo v dolazak.
Uprkos Pavlovoj uzdra ost i u izricanju objava o ovom pitanju, mnogi ljudi su i dalje verovali da je on
opsed ut ii drugi do , avod o, predstojei kraje sveta. U stvari, Pavle i druge voe ra e
Crkve u svoji spisi a odraavaju potpu o istu apetost koja postoji iz eu sada josti i
udu osti kakvu pro alazi o i u eva elji a. O i su vero - vali u to da e se Isu s jed og da a
vratiti, ali su isto tako ili sigur i u to da je u jed o va o s islu Isu s ve sa ji a u li osti
Svetog Duha.
Jo u svoji prvi posla i a a Pavle daje uputstva o hria sko po aau toko
ir ih vre e a
ivota Cr - kve. Da je pretpostavljao da e sve u doi kraj iz e ada, takva uputstva e i ila
eophod a. O opisuje sada je iskustvo hria a kao ve i ivot" E f -5; Kol 2 13), a Jovan se
slui isti izrazo . Ve i ivot" ije io sa o ivot ko - ji i trajao esko a o u udu osti, ve je,
podjednako zna- aj o, to io i ivot Boiji kakvi

sada josti J
;
.
ga
ogu doiveti hri- a i ovde i sada, u
Uz ovakav pogled na stvari, nezbivanje drugog dolaska Hristovo g ne bi predstavljalo problem. Ali,
postoji jedan novozavetni spis u kome se on ozbiljnije shvata. To je Druga Pe- trova poslanica, u
kojoj pisa o ja java oigled o eoeki- vano odlaganje Isusovo g dolaska primedbo da e a
razlike u
548
Gospod je vie ju iz eu jed og da a i hiljadu godi a"

. Ipak, i tre a da pri eti o da se
pro le ovde javio zato to su ga pokre uli everujui ljudi is evajui Crkvu rei a:
O je o eao da e doi, zar e? Pa gde je? "
. Mod a to pita je i ae ikada e i ilo
pokrenuto, mada je svakako postalo va o za hria e kas ijih razdo lja. Na kraju su izgledi za
udui Isuso v dolazak u potpu osti iezli, a teolozi su se zadovoljili gledae
a Crkvu kao a to
novo drutvo koje je Isu s o eao. No , sve ovo se desilo dugo posle ovoza- vetnih vremena, a
esta ak ade u udu ost ije io uzrok i - stitu io alizova ju Crkve ve jed a od posledi a toga.
Ko u iza
" ra e Jerusali sk e rkv e
Neki au i i ispitivali su ta ost slike ivota prvih hria a kao zajed i e zas ova e a uzaja o
delje ju do ara. Mo e se istai da se u Dap
i
kae da su ver i i delili eu so o sva svoja
dobra, pa ipak kasnije epizode prikazuju i Varnavu i Ananiju kako i dalje poseduju imovinu koju mogu
prodati (4 36
. Meuti , ovde i e a prave protivre osti, jer je u ra iji odelj i a jas o
ree o da la ovi rkve u Jerusali u isu
raspolagali elokup o i ovi o
zati
i delili stee o sa ostatko
odjed o , ve su i ovi u prodavali kad i se za to javila potreba i

hria ske zajed i e
.
Ne a razloga da su ja o u ael u ta ost Luki og izvetaja o ovo e. Delje je do ara ije ilo
ita ovo i jo grki pis i s atrali su ga idealo , a Jevreji su ili sves i potrebe da se bude
ilosrda . )ajed i a u Ku ra u praktikovala je sli o delje je sredstava, iako u ovo sluaju
i ovi a preo rae ika ije predava a u te svrhe sve dok se e avri godi u da a od jegovog
pristupanja sekti.
Oso e o o eleje hria skog komunizma" bila je spontanost. U Kumranu je takvo deljenje bilo
regulisa o pravili a, kao, u aelu, i ilosre eu Jevreji a. No , Isu s ije uspostavio eku vrstu i
o avezujuu politiku koju su jegovi ue i i tre alo da slede. Isti a, i sa je iveo u relativnom
siro atvu, a jegovi eposred i sled e i i liavali su se svega to su i ali da i u se pridruili.
Kada i eki ogata eleo da posta e ue ik, ilo u je ree o: Id i i prodaj sve to i a i razdaj
novac sirotinji" (M k
, pa je teko e doi do zakljuka da je Isu s verovao kako je ogato e oveku tee da ga sledi
ego siro ahu M t
. No , ak i
549
Na kraju, Crkva je postala i stitu ija e iz u ee ja ve iz prakti ih potre a. Lako je zagledati se u

prolost sa ak ad o pa eu i za isliti kako su pro le i koje je izazvalo rzo ire je Crkve i
pojava razlika u bogoslovlju mo - gli da se ree i a eki drugi ai koji i a je koio je dalji
razvoj. No , e a su je u iskre ost a era voa Crkv e iz . veka, iti u jihovo iskre o alje je za
ti to, z o g prevelikih ispada i zloupotre a, hariz atski ideal vie i- je delovao kao praktia put
napred.
siro asi su ogli postati opsed uti ogatstvo , pa se i od jih oekivalo da daju i posled ji ovi da
i sluili Bogu (M k 12 41-44).
Stoga ije teko shvatiti zato su prvi hria i eleli da dele svoja sredstva jed i sa drugi a. To ak,
izgleda, ije i io sasvi uspea poduhvat, jer o tako ezrezerv o delje ju e uje o posle toga
vie ita i u Jerusali u i drugde. Mo e se tvrditi da je posle svojih skro ih proleterskih poetaka
Crkva uskoro
Sastavljanj e Novo g zavet a
Da i usta ovili svoje pozi ije, hria i su orali odluiti koje k jige sadre autoritativ e izjave o
verova ju Crkve, pa je raz ilja je u tom pravcu na kraju dovelo do sabiranja dvadeset sedam knjiga
Novog zaveta u z irku vrhov og autoriteta. Ova z irka esto se aziva ka o " Novog zaveta. Re
ka o " ovde dolazi od sli e grke rei sa z ae je tap za ere je": Novi zavet je tre alo da
ude ta a era a os ovu koje i se proveravala sva doktri ar a i teoloka gledita.
Nije preteko za isliti da je eko iz ra e Crkve jed ostav o odluio koje k jige tre a da i e deo te
posebne zbirke, ali nije se tako i dogodilo. Knjige Novog zaveta nisu stekle poseban autoritet preko
oi i zapravo je tek u . veku sastavlje pravi spisak. U to pro esu ogu se pratiti etiri faze.

Od ajra ijih vre e a hria i su pridavali pose a z aaj izves i z irka a ue ja. Stari
zavet, na primer, pisci Novoga zaveta smatrali su Svetim pismom, a Isusove izreke imale su posebno
esto u jihovi raz ilja ji a. Meuti , u poetku ije postojalo utvre o i jas o razgra ie o
jezgro tog ue ja. To oe o videti a os ovu i je i e da Novi zavet povre e o po i je
prela u redove sred je klase koji a ideali ivota u ko u iz u vie isu delovali privla o. Ta o je
da su, ire je Crkve po ri sko svetu, eki od je ih preo rae ika poti ali iz viih drutve ih
stalea, ali to, izgleda, ikada ije io sluaj u Palesti i, a sve to a je poz ato o rkvi u Jerusali u
ukazuje a to da je ila siro a a za sve vre e svog postoja ja. Crkva iz A tiohije u Siriji uputila je
Jerusalimskoj poklon (Dap 11 27- , kao to su to ui ile i Pavlove ez a oake rkve Ri
22. Pavle dva puta po i je rkvu u Jerusali u kao siro a u" Ri
; Gal
, a kas iji
hria i u Palesti i azivali su se e
evio iti a", izrazo
koji je, izgleda, z aio jed ostav o
siro a i".
Pre je verovat o da je ovaj ra i pokuaj ivota u zajednici zasnovanoj na deljenju propao jednostavno
zato to je hria i a po estalo ov a. U svo oduevlje ju oda su za oravili da urav otee
delje je do ara sa zajed iki
apori a u radu i rezultat toga je io da su potroili sredstva koji a
su raspolagali, ali isu ogli ai ai a da ih dopu e.
550
Novi zavet kojim

se slui Ri ska
rkva "Muratorijev ka o "
stiri eva ela

Dela apostolska
Pavlove poslanice: Rim
1 i 2Kor
Gal E f Fil Kol
1 i 2Sol
1 i 2Tim Tit
Flm
Jak
Otkrivenje Jovanovo Otkrivenje Pstrovo Premulrosti Solomonove

)a privat u upotre u, ali e i za upotre u a ogoslue >i a: Pasir Jer i
e slui Ori
etiri eva el
Dsla apostols
Pavlove posla. Rim
1 i 2Kor Gal
Ef Fil Kol
1 i 2Sol
1
i 2Tim Tit
Flm
1Pt 1Jn
Sporne:
Jevr
|ak
2Pt
2
i ZJn
Pastir Jer i Var avi a posla i^ Ue je
Novi zavs koji

etir eva
se slui Evsevije
slja Pavlo e posla i e:
apostola Eva slje po Jevreji
Rim
1 i 2KoR Gal
Kf Fil Kol
1 i 2Sol
1 i 2Tim Tnt
Flm
1Pt 1Jn
Otkrivenje Jovanovo
(sumnja u autorstvo)
Sporne ali dobro poznate:

Jak
2Pt
2 i ZJn Jud
Knjige koje treba isk
Pastir Jermin
Eva elje po Jevreji. Otkrive je Petrov Dela Petrova
Novi zavet kojn je

za upotre u a )apadu usta ovio Sa or u Karta
etir eva ela
11avlovs ioslannce:
Rim
i 2KoR
E f Fil Kol
1 i 2Sol
1 i 2Tim Tit
Flm
Jevr
|ak
1 i 2Pt
1. 2 i ZJn
Faze
oblikovanja novovzavetnog
kanona
551
Isusov e izreke kojih u eva elji a e a v . Dap

, kao i a os ovu postoja ja kas ijih z irki
Isusovih izreka, od kojih su eke sasvi sigur o verodostoj e. To to u Novo zavetu i a etiri
eva elja, a e sa o jed o, takoe pokazuje da ije postojala za isao da tre a da ude iskljuivo
jed a utvre a z irka Isusovog ue ja, a J
21 25 pominje i mnoge druge izreke i dela Isusova koja ije u eo u svoje eva elje, ali e a su
da su ih eki jegovi itao i u ovo ili o o o liku poz avali.
je
Sa i apostoli uivali su veliki ugled i jihovi spisi ili su veo a e je i. Iako su sve posla i e upue e
posebnim skupinama ljudi i sa aroiti ilje , o e ipak sadre az ake da su jihovi autori oseali
da jihove rei i aju pose a autoritet v. , pr. Gal -9). Do vremena kada je napisana Druga
Petrova posla i a ar Pavlova pis a ila su dovolj o e je a da udu svrsta a eu svete spise"
(2P t 3 16).
Kada iz . veka produi o u period takozva ih apostolskih ota a ljudi poput Ig jatija,
Kli e ta Ri skog i Polikarpa ailazi o a sli u situa iju. Ov i pis i su oigled o potovali
oge
knjige Novog zaveta, iako ih nisu i zaista s atrali Sveti pis o , a osi ovih k jiga uvaavali su i
oge druge jevrejske i hria ske spise.

Ovakvo stanje dovelo je do ozbiljne krize u vreme Markiona, koji je oko 150. godine napustio
Ri sku rkvu i o javio da je doao do poruke koju je, avod o, Isu s taj o poverio svoji ue i i a.
O i su je, euti , sauvali etak utu, pa je je a taj a kas ije predata Pavlu. Da i potkrepio
svoje tvrd je, Markio je sastavio spisak svetih k jiga a ko e se alo sa o jed o eva elje koje
nije istovet o ijed o
ovozavet o eva elju, ali se e razlikuje pu o od Luki og i deset
Pavlovih poslanica.
Otprilike u isto vre e dolo je do aglog os iva ja i drugih argi al ih skupi a, od kojih su sve i ale
svoje svete knjige. Da bi se oduprli tome, poglavari Crkve poeli su da sastavljaju svoje spiskove, pa je
pred kraj . veka Iri ej, episkop Lio a u Fra uskoj, i ao eku vrstu ka o a" k jiga Novog zaveta. I
o je iz eo ai
da se gru o pro e i vred ost raz ih hria skih k jiga, predlaui da o e ajvrednije treba da budu
veza e za sa e apostole Protiv jeresi III. . . Ov o aelo, koje je Iri ej pri e io i a eva elja,
razrae o je i usavre o u godi a a koje su usledile, pa u . veku istoriar Crkve Evsevije a raja u
svojoj Crkvenoj istoriji
III.25.1 tri razliite kategorije hria skih spisa: o e koji su svakako ili autoritativ i etiri
eva elja, Dela, Pavlove posla i e, Pt, J i Otk , o e koje takav autoritet svakako isu i ali Dela
Pavlova, Pastir Jermin, Apokalipsa Petrova,
552
Var avi a posla i a, Didahi, Eva elje po Jevreji a i o e koje su ile spor e Jak, Jud, P t i )J .
Na kraju, u 4. veku, nailazimo na pravi spisak
autoritativ ih k jiga Svetog pis a, kod Ata asija, u isto o delu Crkve
. godi e , a od Sa ora u
Kartagini i u zapadnom delu (397.godine) . Knjige koje se u njima nabrajaju su dvadeset sedam knjiga
aeg Novog zaveta. No , arav o, ove k jige isu svoj autoritet stekle tada, jer su ve vekovi a ile
u irokoj upotre i i visoko e je e, a odluke koje su do ete u . veku jed ostav o su ozva iile o o
to je u praksi postojalo godi a a pre toga.
553
CRKVL
NjENO
AJ
JEVREJSKO
NOREKLO
Pria o ra oj Crkvi e oe se potpu o razu eti ako se e shvati koliko je hria ski pokret io
du oko ukore je u jevrejskoj veri. Isu s je io Jevreji , kao i svi jegovi prvi ue i i, a ila je to i
vei a preo rae ika, ako e i svi, ko - ji su se preo ratili a da Pedeset i e. ak i u ajra ije vre e
ljudi poput Stefa a pitali su se da li je hria stvo ilo sa o jo jed a od sekti u okviru judaiz a ili je
tre alo da posta e eto oso e o i ovo. Ov a pitaa zahtevala su sve hit iji odgovor od o og asa
kada su Pavle i drugi krenuli u svet da donesu poruku o Isus u ez a o i a koji isu i ali ikakvih
ra ijih veza sa judaiz o . Pavle je sasvi jas o se e s atrao apostolo
ez a o i a" Ri
13), pa ipak je, kud god da je putovao, svoju poruku uvek prvo prenosio mesnoj je - vrejskoj sinagogi
(Dap 13 14; 14 1; 17 1-2). Zat o mnoga pitanja o kojima govore njegove poslanice imaju osoben
jevrejski karakter
pita ja o starozavet o
jevrejskoj tradiciji.
)ako u i prirodi hria skog verovaa i po aa ja asuprot
Ova pita ja postae sve va ija za svaki vid ivota u ra oj Crkvi, udui da su hria i preuzeli
Jevrejske svete spise, pa je Jevrejska i lija o i o grka verzija postala Stari zavet. O i su,
prirodno, morali da znaju kakav bi mo - gao iti od os iz eu aslee e Izrailove vere i jihovog ovog iskustva Isus a i Svetog Duha. Pavlove poslanice se uvek iznova bave ovim pitanjem. Ali , ima i
drugih spisa u Novo zavetu koji pokazuju da su se i drugi hria i doti ali ovih pita ja. Ov e opte
posla i e" su uglav o krae od Pavlo - vih pisama i one su, takoe, vei o z at o a je sloe e.
) o g toga isu, euti , i a je vred e, jer a o oguavaju
5 54
eposreda pristup o i
ne pominju.
o lasti a ivota u Crkvi i je oj
isli koje se igde drugde u Novo
zavetu
aroito su etiri k jige osvetlile razliite vidove jevrejske di e zije u ivotu prvih rkava:
Jakovljeva poslanica, Poslanica Jevrejima, Prva Petrova poslanica i Otkrivenje. Sve one su jasno
usmerene ka interesovanjima Je- vreja, ali im brige nisu istovetne. I zaista ih njihova razno- vrsnost
i i utoliko koris iji , jer a pruaju uvid u ar etiri razliita vida jevrejske duhov osti, koje su prvi
hri- a i usvojili i zati dalje razvijali.
Hria i
jevrejski
moral
Judaizam je oduvek bio duboko zainteresovan za pona- a je. U rimskom svetu jevrejski narod se
esto izdvajao e to - liko po svojoj misli koliko po svojim delima. On i su obrezi- vali svoju uku
de u, potovali su ot u i pridravali se oso e i h propisa o pripre a ju i ko zu ira ju hra e. Ov e
stvari najavile su Ri lja i a da su Jevreji razliiti. Nis u to , euti , ile i jedi e takve stvari.
Naime, jevrejski narod i ao je i sveo uhvata kodeks oral og po aa ja. M oge od stvari koje su
u redov o hele istiko ivot o stilu prihvata e zdravo za gotovo Jevreji su izbegavali ne
sa o zato to su to ile ejevrejske stvari ve i zato to je delovalo da se protive )ako u Boije .
Do k je jevrejski arod u raz i delovi a Ri skog arstva o jaavao veru svojih predaka drugim
ljudi a, uvideo je da su ez a o e esto privlaila jihova oral a erila. Posle uiva ja u vei i
te- kovi a grke i ri ske kulture,
ogi ez a o i s atrali su da je jevrejska vera osveavajue
jednostavna i disciplinova- a. M og i su se zaista preo ratili u jevrsku veru, postajui potpunim
prozeliti a, ali jo vie ih je, poput Kor elija Dap
- , usvojilo verova ja i ai ivota u judaiz u
e preuzi ajui a se e e i ov o i zahtev da se u potpu osti pokoravaju Tori.
Jevrejski moral se utemeljio mnogo vekova ranije u starom Savezu . Osi m staranja o verskim
o redi a, Tora je i ala i jako oral o jezgro u Deset Boijih zapovesti
555
(Iz l 20 1i drugde aroito u k jizi GJo ovlje ih zako- a . Starala se da osigura da e ver i i
starog Izraila svo - ji verova ji a proeti dela je u svakod ev o ivotu . Ideja da i ogla
postojati podela iz eu svetog i profa og ila je prili o stra a judaiz u,je r se itav ivot iveo u
Boije prisustvu. Upravo kako su A o s i drugi starozavetni proroci neumorno isticali, bilo je to
gu lje je vre e a iz ositi visokopar e verske tvrd je u Hra u ako o e i alo isu uti ale a ai
kako su se ljudi po aali kod kue i po trgovi a.
Jakovljev a poslanic a
Isu s je i sam na tome insistirao, a Jakovljeva poslanica nastavlja ovu temu: o a istie da je religioz o
verova je ezvred o ako e utie a ai a koji ljudi ive. Oda os t Bogu e zavrava se a vrati a
rkve ve tu tek poi je:
O o to Bo g s atra isto i isti sko religioz ou je sledee: starati se o siroii a i udovi ama i
ihovoj pati i sauvati se e da te svet e iskvari"
. Sr prave odanosti Bogu jeste voleti svog
li jeg kao sa oga se e

je bezvredna (2 14-26) .
, a ez dela koja e takva osea ja pre eti u praksu religioz a vera
Poput Isusa , i Jakov se slui

ogi ilustra ija a pri o javljiva ju svoje poruke. U jed o odlo ku
o daje ivu i reitu sliku privid og sjaja ekog ogataa. Popu t vea iju lepotu o i pokuavaju da
opo aaju, i ti ljudi e sa o kratko poiveti: Su e izlazi u svojoj listavoj vreli i i saee iljku;
njeni cvetovi otpadnu, a njena lepota biva uni- te a. Ist o tako e i ogati iti u ite i...
-11; 5
1-6; up. Mt 6 28. Jakov, isto tako, us erava svoju pa ju i a opas osti praz og govora. Ka o to
jedno malo kormilo mo - e da us erava ro d koji je
ogo puta vei od jega sa og, tako i jezik
i a uti aj koji daleko pre auje velii u jega samog - pa ako is o paljivi, oe stvoriti eprilike
i nama i drugim ljudima. Kada osoba jednom izgubi kontrolu nad svo - ji jeziko , to oe da stvori
uslove jed ake u sko poa- ru koji zapo e jed o
alo var i o , ali je vrlo teko uga- siti ga
(3 1-12).
556
Jakov preuzima mnoge ilustracije iz sveta bliskog palesti skoj ze ljorad ji. O osuuje se i ost
poslodav a koji od ija da rad i i a isplati pravi u ad i u za jihov d ev- i ui ak
-6). Isu s se
posluio sli o prio kako i doao do sasvi drugaije poe te. O je ispriao priu o po slodavcu koji je najmio radnike za svoj vinograd. On i su otpoeli rad u razliita do a da a, pa kada
je dolo vre e da pri e svoju ad i u, eki od jih radili su tek sat vre e a, dok su drugi radili itav
da . Meuti , svi su pri ili istu platu! Isusovi sluao i orali su trljati svoje oi u everi- ci kada su
to uli, jer jihovo iskustvo je ilo takvo da e po - slodav i pre da ih tretiraju a ai koji je Jakov
opisao. No , naravno, Isu s je govorio o drugoj vrsti poslodavca - o Bogu - ko e se uvek oe verovati
da e sa ljudi a postupati izuzet o velikodu o.
Jakovljeva
posla ida
ne
sadri sasvim povezanu
raspravu", ita vie ego to i Isusov a Beseda a Gori e sadri jed u te u o kojoj se dosled o
raspravlja (M t 5 - . Ipak, itao i ee prevideti je u poruku. Ti ljudi su trpeli upravo takvu
diskriminaciju o kakvoj Jakov govori i ona ih goni da budu strpljivi i da veruju Bogu u pogledu izbavlje ja. O o to je Bog o eao o isti ie se i Boiji arod ie a kraju osvee Jak -20) .
Hria ska
knjiga?
I a ekoliko eree ih pita ja u vezi sa Jakovlje- vom poslanicom, ali dve stvari su potpuno jasne: to
je jedan izrazito jevrejski spis i bavi se, iznad svega ostalog, isprav- i po aae . Neki su s atrali
da je ona do te mere jevrejska da su se pitali da li uopte oe iti hria ska. Mar - tin Luter nije
i ao vre e a za u i od a io ju je kao pravu ez aaj u posla i u, jer u joj uopte e a
eva elskog pristupa" - mada treba da uzmemo u obzir, kada procenjujemo njegovo ilje je,
Luterovo uskogrudo shvatanje judaizma i njegovu sklo ost da ga izjed ai sa edosta i a sopstve e
srednjove- kov e rkve. Drugi su, euti , isti ali kako Jakov Isusov o i e po i je sa o a dva
esta
;
, a kada daje pri ere koje jegovi itar i tre a da slede, o oda ira li osti iz Starog
zaveta poput Avraama (2 21-24) , Jova (5 11), Ilije (5
5 57
, pa ak i prostitutke Rave, pre ego Isusa

va e i je i e o -Isu - su ak i jegova s rt
to druge k jige sli e vrste, ajlake is o ih pro
drugi takozva i kiga a Mudrosti " koje su
o vreme.
. tavi - e, igde u ovoj k jizi se e po i ju

i vaskrse je. Ak o is o, zaista, po - traili koje su
ali eu spisi a poput Pria u Staro zavetu i
ile popular e eu jevrejski itao i a u Isusov
Neki su, prema tome, iznosili hipotezu da Jakovljevu posla i u uopte ije apisao hria i i da su
dva po e a Isusa u ae a kas ije kada je hria i a postalo eprijat o to se ova oevid o
jevrejska k jiga ala u ihovo Sveto pis u. Neki poz iji hria ski prireiva koji i se latio da
iz e i k jigu za koju se pretpostavljalo da je jevrejska, u hria sku i sigur o u eo
ogo vie
poziva ja a izrazito hria ske ideje, a e sa o dva po e a Isusovog i e a.
Sli ost i iz s u Isusovo g ue j a i Jakovljeve posla i e
Bog je izvor i davalac svih dobrih darova
Mt 7 7-1 1 Jak 1 17
Hria i oraju da o raaju pa ju a rs

Mt
primene na delu
Jak
Hria i trs a da dele
Boiju, ali i da ud u spre i da je

ilost Boiju sa drugi a Mt 5 7
Jak 2 13
Hria i tre a da se trude da tvore mir u svetu Mt 5 9
Jak 3 18
Voli li jeg svoga kao se e sa oga" M t 2 2 3 9
Jak 2 8
Ak o se sledi ov o uee, ee iti
da se sakrije praiapriroda hria a
ogue
Jak 3 12
Isusov i sledbenici se mogu moliti Bo1u sa

punom vero
da e i
olitve iti uslie e
Bog je jedini sudija i onaj pred Mt 7 1-2

ki
su hria i odgovor i
Mt 7 16-1 8
Jak 4 11-12
Mt 11 22-2 4
Jak 1 6
Hria i tre a da daju o ea ja koja
Mt 5 33-3 7
e ostali potovati i koji a e verovati, Jak

pokuaju da svoju iskreiost istak u epotre
jer ovi a eravaju da ih se dre , umesto da

o ss zakli jui
558
Jakovljeva
ioslanica
Isus
Sli osti koje Jakovljeva posla i a i a sa jevrejski

ai o raz iljaa e sa o da e i tre alo
shvatiti kao e edostatak ve i, aprotiv, trebalo da ospore zapa- a ja oder ih itala a koji su
uoili otru podelu iz eu ra e Crkv e i e og jevrejskog porekla. Nai e, poruka Jako- vljeve
posla i e zapravo je vrlo usklae a sa Isusovi ue- e . U pita ju je
ogo vie od povr e
sli osti, udui da postoje
oga pojedi a a pita ja u koji a se Jakovljev savet
Jakovljev a poslanic a
Ko je apisao Jakovljevu posla i u? Ko su ili je i prvi itao i? Vei a ovozavet ih k jiga sadri
agovetaje koji a o oguavaju da odgovori o a ovakva pita ja, ali, u sluaju Jakovljeve
posla i e, e raspolae o doslov o i sa i to i a pruilo pose a o avete ja ilo o je o
autoru ili ljudi a koji a je ila upue a. Nije sigur o ak i to da je posredi zaista posla i a, u s islu
pisma koje jedna li ost alje skupi i drugih ljudi.
Ko }e bio Jakov?
Osi po e a li osti po i e u Jakov u prvoj ree i i, ova k jiga dalje e daje ikakve pose e
agovetaje u vezi sa ovi pis e , jegovi itao i a ili ilo koji drugi dogaaje ili li ou.
Nema i aj a jeg agovetaja o to e gde su Jakov i jegovi itao i iveli, iti a se kae ko je
Jakov zapravo io. To i e je ilo vrlo esto u jevrejsko
arodu, a Jakov koji se opisuje kao sluga
Boiji i Gospoda Isusa Hrista " ogao je iti ilo ko od hria a tog i e a. Sli o to e, to kako k jiga
opisuje ljude i njihovo
po aa je oglo i se od ositi a
otvo razliitih situa ija, i to e sa o u staro svetu ve u
vei i drutava, jer se tie os ov ih odlika ljudske prirode koje su iste svuda u svetu. Podjednako je
es isle o tragati za ide titeto
ogataa a koje se Jakov ali
(Jak 2 1- , jer i to alikovalo pokuaju da otkrije o ko je io
ilosrd i Sa arja i
Lk
-37).
Ra a rkve a preda ja e pruaju veliku po o. Preostala hria ska k jievnost, sve do pred kraj 2.
veka, e po i je Jakovljevu posla i u. Evsevije je u rojao eu o e k jige Novog zaveta ija je
vred ost spor a Crkve a istorija III. . . Ali, dodao je i da su takve spor e k jige o javljiva e jav o
sa ostalima u
559
umnogome podudara sa spe ifi i

si optikih eva elja.
aspekti a Isusovo g ue ja kakvo a
je poz ato a os ovu
Jakovljeve rei i Isusov e rei isu istovet e i u jed o od ovih odlo aka, ali jezik koji se slue i
osea ja koja izraavaju su toliko sli i da je oigled o da iz eu jih ora postojati eka veza.
Najverovat ije o ja je je je - ste da je pisac Jakovljeve poslanice poznavao ove Isusov e izreke u
eto drugaije o liku od o og u ko e se sada a- laze u ovozavet i eva elji a. Eva elska
graa je jedn o
vei i rkava" i o da je ovu k jigu doveo u vezu sa Jakovo , rato Isusovi i poglavaro
Jerusali ske rkve Crkve a istorija II. .
. Iako je ova Evsevijeva izjava oigled o
ogo poz ijeg
datu a od svih oguih datova ja Jakovljeve posla i e,
ogi au i i su spre i da joj poveruju,
ajvie zato to je jedi i opipljiv dokaz koji raspolae o, pa tako ovu k jigu s atraju delo Jakova
Jerusalimskog.
Ak o je ovu posla i u eophod o pripisati ekoj li osti po i e u Jakov koja se po i je i drugde u
Novo zavetu, o da ez su je postoje sa o dva ka didata: Jakov, Isuso v ue ik i Jova ov rat, i
Jakov, Isuso v rat. Suoe i sa potre o da oda eru jed og od ove dvoji e, au i i uglav o
iraju
drugoga, zato to je apostol Jakov ue iki postradao 44 . g. (Dap 12 1-3), a pretpostavlja se da bi
ovaj datu
io prera za asta ak ilo koje ovozavet e k jige. Pored toga, taj Jakov se e istie
pose o i u jed oj od pria o ra oj Crkvi iz k jige Dela, dok je Jakov, rat Isusov , postao vrlo
poznat. O se u Deli a javlja kao jed a od glav ih li osti, a po i je se i u Pavlovi spisi a.
Svakako deluje i kao tip li osti koja i ogla pisati drugi hria i a a da pri to
ije potre o
dodat o o ja javati o ko e je re.
Iz eto je,
euti ,
ogo razloga protiv ideje da je Jakov Jerusalimski napisao Jakovljevu poslanicu.
O a je apisa a vrlo lepi grki jeziko i ot e i stilo koji i agovetavao upoz atost
sa grko k jiev ou. Da li je, euti , to verovat o ako je u pita ju ovek iz ekog sela Galileje?
Nau i i ra ijih ge era ija pripisivali su ovo argu e tu veliku va ost jer su zagovarali postoja je
otre razlike iz eu kulture Palesti e za koju su verovali da je uglav o
ila izolova a od grkog
uti aja i kulture ireg hele istikog sveta. Sada se z a da je ovakvo sagledava je sloe ih uzaja ih
od osa u kulturi iz eu
560
vre e, pre ego to je zapisa a, pre oe a us e i pute , pa to to se deo ovog ue ja u

Jakovljevoj posla i i alazi u eto uproe ije o liku ego u Matejevo eva elju o - e sa o
da ukae a to da je o o Jakovu ilo dostup o u e - koj ranijoj fazi u odnosu na onu u kojoj su se
i e poslui - li eva elisti.
Poreklo
Dv a zakljuka izgledaju opravda a. S jed e stra e, dokazi koji ovu k jigu dovode u vezu sa Jakovom
Jerusalimskim
raz ih o lasti Ri skog arstva previe pojed ostavlje o. Svakako da i u o lasti sa vei ski
ejevrejski sta ov itvo , kakva je ila Galileja, li ost poput Jakova lako i dosta do ro ogla
auiti
grki jezik. tavie, a iz
stil semitskih jezika,
esta u ovoj knjizi vidi se da je na stil kojim je pisana uticao osoben izraz i
hebrejskog i aramejskog (2 7; 3 12; 4 13bar jedan ili oba pomenuta jezika.
, to za uzvrat govori o to e da je je autor z ao
Da je ovu knjigu apisao Jakov, Isusov rat, zar e i vie puta pose o po e uo svog
uve og rata? A poto Jakov zaista ije io jeda od Isusovih ue ika za jegova ivota, zar e i
ilo prirod o da u posla i u u ese opis svog preo rae ja a koje Pavle aludira u Kor
? Ovako, i i se da se autor pose o trudi da eposred o e po e e Isusa: pre a to e, ovo
ipoto e oe iti upravo taj Jakov. Ovaj dokaz i a izves u tei u ali se zas iva a preuta o to
vodi sa o agaa ju. Ak o is o sigur i u ide titet ekog starog pisca, onda
su pro e e o to e ta se
vrlo subjektivne.
oe ili e
oe oekivati od jega ili je da apiu, u aj olje
sluaju,
Jak 2 14- je odlo ak koji protivstavlja veru deli a u svojstvu os ove isti ske posvee osti.
Isti kontrast pravi i Pavle, aroito u svoji posla i a a Galati a i Ri lja i a, pa se to to je Jakov
apisao esto s atralo a er i odgovoro
a Pavlovo ilje je i popravlja je Pavlovog
ilje ja. Ak o je tako, o da je Jakovljeva posla i a orala iti apisa a posle Pavlovog vremena,
verovat o poto su jegovi pogledi postali pred et spora. U svako sluaju, to je oralo iti
ogo
posle svih oguih datu a s rti Jakova Jerusali skog. Ne a razloga, euti , da pretpostavi o
kako je Jakov bio upoznat sa Pavlovim spisima ili da je Pavle, kako su neki predlagali, bio upoznat sa
Jakovljevom poslanicom. Svakako se koriste istom terminologijom, ali njihova interesovanja se
razlikuju. Ipak, razlike koje postoje iz eu Pavlovih spisa i Jakovljeve
561
nisu posebn o ubedljivi, ali, s druge strane, postoje jaki ra - zlozi da se ona datuje u vrlo rani period
ivota Crkve . Oda - kle je, dakle, potekla i ta je io e ilj?
Mora o shvatiti da e a o dovolj o o avetea kako is o dali potpu odgovor a ovo pitae.
No , vrsta uea koja se alazi u Jakovljevoj posla i i je toliko sli a ueu sa og Isus a i slui se do te
mere istim predstavama iz seo - skog ivota , da ije erazu o pretpostaviti da i aju isto poreklo.
Nije nezamislivo da je potekla iz redova onih sledbenika Isusovi h koji su ostali u Galileji pot o se
glavno
posla iie i u ko sluaju isu toliko dalekose e koliko su protesta tski

uglavnom pretpostavljali.
aroito lutera ski tu ai
Najjai razlog da se posu ja u autorstvo Jakova Jerusali skog jeste uverenje prisutno u
ovo delu da isti sku veru tre a opisati u isto etiko s islu. Jakov se sa ovi pita je suoio
priliko pri a ja ez a oakih preo rae ika u Crkvu. Da li je tre alo da se o i pokoravaju
starozavetnom Zakonu u celini ili ne? Iako se Jakov ije priklo io ilje ju ekstre ista koji su
i sistirali a to e da ez a oaki hria i prvo tre a da o reza je posta u Jevreji, o se ipak
sloio sa ti da tre a da se pridravaju e sa o oral ih zako a Starog zaveta, ve i ekih propisa o
obredima i ishrani (Dap 15 13-21). Da li, prema tome, deluje verovatno da bi on napisao da se
zako a Carstva" oe pridravati lju avlju pre a li ji a Jak
? Ovd e se o o to o Jakovu
z a o a os ovu Dela i Posla i e Galati a i to saz aje o od Josifa i ostalih istoriara it o
razlikuje od o oga to pie u k jizi koja osi jegovo i e. Pre a ilje ju
ogih, ova razlika je do
te ere presud a da sa o z og je tre a posu jati u avod u vezu koja eu ji a postoji.
Datum
Iako ova k jiga, oda, e a ikakve veze sa Jakovo Jerusali ski , iz i je i a vrlo pouzda o
ukazuje a to da o a potie iz ra og perioda Crkve, a e iz ekog kas ijeg.
U uvod oj ree i i iva adresova a a dva aest ple e a u raseja ju"

. Ak o se to
shvati doslovno, moglo bi, arav o, da z ai da je upue a elo jevrejsko
arodu rasuto iro
sveta. Ali, verovat o i ovu tre a shvatiti a slia ai kao i joj sli e adrese u Pet
ili Pavlovo
oz aava je jegovih galatskih itala a kao
Izraila Boijeg" Gal
. Jo od prvih vre e a hria i su se e shvatali kao deo aroda Boijeg, o
kome govori Stari zavet, i zato su
562
rkve o sredite preselilo u Jerusali . Ov o je, razu e se , e ogue dokazati, jer e z a o gotovo
ita o ti ver i i- ma iz Galileje. No , poruka Jakovljeve poslanice bi svakako bila posebno prigodna
za o e ljude koji su ogosluili po je - vrejskim sinagogama ruralne Palestine, i istovremeno pokuavali da a delu pri e e o o e u ih je Isu s uio. Takv i ljudi su lako ogli pasti u iskue je da
religijsku formal- ost za e e duhov o stvar ou o kojoj je Isu s govorio a, kao sraz er a
manjina, oni bi bili pogodna meta za progone koje Jakovljeva poslanica pominje.
s atrali da je prirod o da o se i govore sluei se izrazi a koji su se ranije upotrebljavali za Izrail.

Narav o, jedi o razdo lje u istoriji Crkve kada je svako ogao a ovaj ai uputiti pis o elo
Boije
arodu kao ko trast, Pet se upuuje sa o izves i o lasti a , io je a sa o poetku
je e istorije kada je Crkva jo ila vidljivo jevrejska, sa sredite u Jerusali u. Ov o upuuje a
period posle Stefa ove s rti, ali pre otpoi ja ja Pavlovih putova ja.
To dalje potkrepljuje i i je i a da igde u Jakovljevoj posla i i e a ikakvog z aka o jazu

iz eu judaiz a i hria stva. Do rostojei tlaitelji siro a ih
-7) su gotovo sigurno bili Jevreji,
ali o i e ivaju osue i iz razloga z og kojih i ili osue i u eko poz ije periodu. Osue i
ivaju z og svoje se i osti, a e z og veroispovesti ili a io al osti. tavie, kae se da je skup, tako
ivo opisa u Jak - , odra u si agogi"
. Ova situa ija je vrlo sli a situa iji opisa oj u Dap
4 kada su jevrejske aristokrate tlaile proleterski hria ski pokret iih klasa.
Vei a predstava iz Jakovljeve posla i e oigled o pripada palesti sko okrue ju. Po e
prole ih i jese jih kia"
u drugi krajevi a Ri skog arstva e i iiJta z aio, dok je
ze ljorad ika praksa koja se po i je u prethod i stihovi a po tipu o a koja je zauvek iezla iz
Palestine posle 70 . godine, ali je u Isusov o vreme bila veoma rasprostranjena.
Nigde u Jakovljevoj posla i i e a svedoa stava kas ije prakse i pro le a u Crkvi. Ne sa o
da joj je epoz at spor hria a Jevreja i hria a ez a oa a" ego e a i pomena o jeresima,
niti se pominju crkvena organizacija ili doktrinarne rasprave bilo koje vrste. Pored toga, ni Jakovljevo
ue je o oralu e po i je kas ije etike pro le e oko usvaja ja eprihvatljivih hele istikih
merila u Crkvi. Umesto toga, ono je gotovo u potpu osti usredsree o a pro le e koji i se javili u
jevrejsko okrue ju.
563
Ak o je ova k jiga potekla iz takvog ko teksta, to i istovre e o oglo da o jas i zato tako dugo
e u vred ost isu priz ali u ire okrilju Crkve . To to je a kraju do - vedena u vezu sa tako
va o li ou kao to je io Jakov Jerusali ski posluilo i, u to sluaju, kao sredstvo da se
opravda e o ukljuiva je u ka o Novog zaveta. O a i o - gla odraavati i ogu ost da je rkva
u Jerusali u ila ukljue a u Boij i arod u raseja ju", ko e je Jakov prvo itno poslat u jednoj
ranoj fazi istorije Crkve .
V e r a " i dela " ko d Pavl a i Jakov a
Kada je Martin Luter nazvao Jakovljevu poslanicu

ez aaj o posla i o ", glav i razlog za to ilo je njegovo uverenje da se Jakovljeva teologija iz
os ova razlikovala od Pavlove. Pot o je Pavle io jegov ju ak, to ga je pri oralo da Jakova postavi
a drugo esto. Ak o uporedi o Jak
sa Ri
, od ah e o videti ta ga je avelo da ovako
zakljui.
Jak
Ri
: Vidite da se ovek opravdava deli a a e sa o vero ."

: S atra o, ai e, da se ovek opravdava vero
ez dela )ako a."
Ov e dve izjave po sve u deluju euso o protivre o. Ne sa o da deluje kako govore suprot o
ve se i ei to slue potpu o isti grki rei a! Ali , kada ih paljivije ispita o, pogotovo kada ih
postavi o u odgovarajui ko tekst, ova avod a protivre ost postaje daleko a je oigled a.
Iako o oji a govore o veri", izgleda da Pavle i Jakov pod ovo reju podrazu evaju prili o
razliite stvari. Ko d Pavla vera gotovo da i a z ae je teh ikog ter i a odnosi se samo na veru
u Isus a i posvee ost Isus u koja se ispoljava kroz hria ski ai ivota. U Jakovljevoj posla i i,
euti , vera" i a
ogo ire z ae je, skoro kao eto poput vere", u s islu verova ja u Boga,
a asuprot ateiz u. )a Jakova je izraz vera" srod iji i telektual o prihvata ju teolokih postavki,
dok se Pavlovo i teresova je za veru vie usredsreuje a ju kao a izraz li e posvee osti.
Sli a razlika oe se uoiti i u ai u a koji se slue izrazo dela". Kada Jakovljeva

posla i a po i je dela", o a govori o po aa ju kakvo prirod o proizlazi iz posvee osti Hrist u
564
Hria i
jevrejski
obred
Generacijama je Hra m u Jerusali u zauzi ao pose o esto u ivotu i raz iljagau jevrejskog
aroda. U pria a o ovoj a iji, izgrad ja prvog Hra a vezivala se za vladavi u ara Solo o a, koji
je visoko e je kao ar koji je zajed o sa svoji o e Davido zaista u eleio stari Izrail na politiku kartu svog vre e a Ca r
- . Iako se ovo arstvo sruilo gotovo preko oi posle
Solo o ove s rti, Hra je ostao kao spo e ik jegovih dostig ua i traj i si ol Davi -
;
. Dela" o koji a Pavle pie su stavovi o samodovoljnosti, ona vrsta postupaka koje
religioz i ljudi i e kako i se Bogu preporuili ili stekli egovo priz a je. Jakovljeva posla i a,
euti , govori o o o e to e eki ovek ui iti zato to ve i a ivi od os sa Bogo
posredstvom Hrista.
Pavle i Jakov su govorili o razliiti prakti i pro le i a, a to je e i ov o uti alo i a

jihovo izraava je. U posla i a a Galati a i Ri lja i a Pavle se orio protiv oralizatorstva ljudi
koji su islili da spolja ji praktikova je vere ogu se e preporuiti Bogu. )at o o takvo
po aa je osuuje i, i ei to , poziva se a Isusov o ue je A k
-14). Jakov se, s druge strane,
orio protiv iskue ja pretpostavke da je jedi o prava vera va a, i to vera ekakve apstrakt e,
teorijske prirode, pa je u skladu sa ti , isti ao da je ue je, edelotvor o ez prakti e pri e e. I o
se poziva a Isusov o ue je M t
-23).
Ova rasprava u potpu osti poiva a pogre o shvata ju judaiz a kao legalistike religije.
To shvatanje, koje je izneo Auter , ponavljale su zati ge era ije protesta tskih au ika sve do
relativno skorijih vremena. No , kada se judaizam sagleda u
sopstve o ko tekstu, kao vera koja o jedi juje li u posvee ost i dela lju avi, avod a
protivre ost Pavla i Jakovljeve posla i e sagledae se o akvo kakva u stvari jeste ne kao
isti ska protivre ost ego kao a eta je stra og, zapad jakog shvata ja jed o staro tekstu.
565
dov e arske di astije. Povre e o u je pridava o i gotovo isti o z ae je. ak i u ra i

danima eposred o pre ego to e ga Navuhodo osor , vavilo ski ar, razoriti, a- rod Jerusalima je
uspeo se e da u edi da e ih, uprkos sve u, sa o prisustvo Hra a u ihovo gradu spasti od ove
i vazije. Prevarili su se, arav o, kao to ih je u rzo a to i opome- uo prorok Jere ija, istiui da su
svoju adu us eravali a isto spolja ji o lik verskog delovaa u esto da oz ilj o shvate oral e i
duhov e zahteve koje je pred ih postavljao jihov od os sa Bogo Jer
- 23 32) .
Gotovo sto pedeset godina ako to je Navuhodo o - sor opljakao Solo o ov Hra , o je ajzad
popravljen i vra- e u redov u fu k iju pod uti aje Jezdre i Ne ije, ije do - ba dokumentuju
starozavet e k jige sa ihovi i e i a. No , do ovozavet ih vre e a, u toku je ilo pretvaranje
Hra a u jo velia stve iju graevi u ego to je ila prvo it a. Go - dine 20 . pre Hr . Iro d Veliki je
odluio da sagradi ovi Hra koji i io velia stve kao ilo koji spo e ih ri - skog sveta. Ali , nije
poiveo da ga vidi zavre og. Poduhvat je bi o tako ambiciozan i skup da su radovi potrajali ok o
osa deset godi a. Do vre e a kada je ovaj ovi Hra zavre ,
Jevreji su se po u ili protiv Ri lja a i edugo zati

godi e, te ikada vie ije io obnovljen.
ri ski vojskovoa Ti t razorio je Hra
Ov o je io Hra koji su Isu s i egovi prvi ue i i poz avali i predstavljao je ogoslu e o sredite
jevrejskih ver ika iz itavog Ri skog arstva. Do ovozavet ih vre e- a u svakoj varoi i i gradu gde
je bilo jevrejskog stanovni- tva u a kolikom broju, osnivane su i sinagoge, ali sinago- galno
ogoslue j e ije ilo isto kao i ogoslue j e u Hra u . Si agoga je astala kao drutve i ustupak
Jevreji a koji su iveli u ze lja a daleko od Palesti e, ali sa o se u jerusali sko Hra u Izrailova
verska prolos t ogla uisti u jas o sagledati. Bogoslue je si agoga oglo je ukljuiti eke od
starih obreda poput obrezanja i propisa o hra- i, ali vei a o reda koje je Stari zavet propisivao
mogli su se sprovesti samo u okviru jerusalimskog Hrama . Ovd e su
Hra u Jerusali u alazio se a estu sa dugo tradi ijo pri oe ja rtava. Bogoslue ja u Hra u
prestala su . godi e, kada su Ri lja i razorili Grad. Kupola Ka e e da ije podig uta
\e a to
isto
esu
-692. G.
567
svete i i i dalje pri osili rtv e kao t o su i ihovi prethod i i to i ili ge era ija a pre toga , i svi
veliki verski praz i i do ijali su pose a z aaj kada su proslavlja i u Hra u . Hodoas i i su
pristizali iz svih krajeva Carstva kako bi se po olili u jegovoj sveti ji, a ilj svakog po o o g
Jevreji a io je da poseti Hra
ar jed o u ivo - tu. Go ila koja se okupila da uje Petra a da
Pedeset i e ije ila eo i o velika, jer se u vre e velikih praz ika ro j sta ov ika u Jerusali u
redov o udesetostruavao , ako ije ivao i vei.
Posla i a Jevreji a : autor , itao i i datu
Autor
Pre a Evseviju, jeda od voa Crkve u . veku, Orige , apisao je o ovoj k jizi sledee: Sa o Bog
zna istinu o tome ko je zaista napisao ovu poslanicu" (Crkvena istorija VI. 25.14) . Neki prevodi i stare
verzije Bi lije daju joj aslov Pavlova posla i a Jevreji a". Ali , ove rei prvo it o isu stajale i vrlo
je malo verovatno da ova knjiga ima ikakve veze sa Pavlom.
Ka o prvo, to uopte ije posla i a. Kada je Pavle pisao pis a, uvek je sledio uo iaje u
praksu grkih epistolografa v . poglavlje
. Takoe, ikada ije ostavljao prostora su ji u to ko su
jegovi itao i i ta ga je avelo da i pie. Ali , Posla i a Jevreji a se iko e e o raa eposred o
i jedi i ogui razlog za pretpostavku da je posredi ekakvo pis o jeste to to sadri li i pozdrav
posle lagosilja ja koji se ova k jiga zavrava
-25). Neki su iznosili hipotezu da je ovaj deo
kasnije pridodat kako bi Poslanicu Jevreji a ui io sli ijo Pavlovi pis i a. Iz oe a je ak i
takva pretpostavka da je sam Pavle dopisao novosti o Timoteju, koje se donose u 13 23, knjizi koju je
prvo it o apisao Ti otej. No , e a iega to i potkrepilo ilo koju od ovih pretpostavki.
Jezik i stil Poslaniie Jevrejima potpuno se razlikuju od jezika i stila Pavlovih spisa. Poslanica
Jevreji a pisa a je u gotovo aj olje grko
a iru u od osu a sve k jige Novog zaveta i dosee
daleko vii literar i ivo od o oga ko e je Pavle teio. Orige je ovo pri etio: Svojstva dik ije ove
posla i e aslovlje e Jevreji a e aju apostolovu eprefi je ost u izraava ju... od os o u stilu. A
to da se ova posla i a slui olji grki u o likova ju svoje dik ije priz ae svako ko u e da uoi
razlike u stilu"
(navedeno kod Evsevija, Crkvena istorija VI. 25.1112) .
568
Kak o se sve ov o od osil o pre a hria skoj veri? Nez a oaki ver i i a, koji ra ije isu i ali
nikakve ve - ze sa jevrejsko vero , ovo pita je delovalo je o i o: jerusa - limski Hra m nikada
ra ije ije io deo jihove duhov osti, pa zato i o da to postao sada? Meuti , za o e koji su ili
ati i i jevrejske tradi ije ov o pitae je i alo suti ski z aaj. tavie , o o je isti alo pravi pro le
za ranu misiju ez a o i a. Nai e, i i se da je ra a Crkva svuda usva - jala jevrejska moralna
erila, o ako kako su ila izloe a u Tori. Ali , u stvar osti, Tora je ila
ogo vie od z irk e
I teresova ja Posla i e Jevreji a takoe se dosta razlikuju od Pavlovih interesovanja. Ak o je

o a, kao to
ogi veruju, ila apisa a prevashod o radi do ro iti jevrejskih hria a, o da je, u
svako sluaju, alo verovat o da ju je Pavle apisao udui da je uglav o slu ovao eu
ez a o i a. No , ak i da je apisa a za sz a o e, je o za i a je za Toru dosta se razlikuje od
Pavlovog. Pre da Pavlov stav o )ako u pokree
oga pita ja, e a su je da se jegov pristup
Zakonu prevashodno ticao
jegovih oral ih zahteva. O re d veza za Ski iju, prvosvete ipi i rtve, koji su toliko va i u
Poslanici Jevrejima, ne javljaju se nigde drugde u Pavlovim spisima.
Pre a to e, oe o iti prili o sigur i u to da Pavle ije apisao Posla i u Jevreji a, ali ije
jed ostav o usta oviti ko jeste. I a tako alo spe ifi ih uputa a ljude i dogaaje da su iz oe e
pretpostavke da su je apisale ajrazliitije li osti, od kojih su sve a je-vie podjed ako uverljive:
Var ava, Apolos , Ti otej , Akvila i Priskila i Luka. Svi su o i i e ova i kao ogui autori. U
stvar osti, is o ita lii ree ju ego to je Orige io. Mada, ogue je izvesti eke it e
i je i e o to
epoz ato autoru ako paljivo iita o tekst te k jige.
Auto r Poslaniie Jevrejima nije pripadao istoj skupini kojoj su pripadali i apostoli.
O ja javajui ai a koji je hria ska poruka dola do jega, ovaj autor ko e tarie: Gospo d
li o prvi je o javio ovo spase je, a o i koji su ga uli dokazali su a da je isti ito"
. Neki
au i i izvukli su iz ovoga az ake o ogue datu u asta ka k jige. Ova izjava, euti , e
ukazuje na to da je autor sigurno pripadao drugoj generaciji od one
kojoj su pripadali apostoli - ve sa o to da o ije io jeda od jih. Li ost poput Stefa a uklopila i
se u ovaj opis podjednako lako kao i neko iz kasnijeg perioda.
569
etikog ue ja. O a je sadrala i detalj e propise za pravil o izvoe je ogoslue ja. Pa kako je o da
hria i tre alo da se od ose pre a o red oj praksi jevrejske religije? I zato usvojiti oral Tore kao
normu, a ne shvatiti ozbiljno i one od - lo ke koji su se vie od osili a for al o ogoslue je?
Kad a se pita je ovako postavi, ti e se sa o istie jegova sloe ost, jer, a kraju krajeva, o pita ju
uloge jerusali skog Hra a se e oe raspravljati ezavis o od pita ja poput o reza ja koje se
ispostavilo kao tako veliki problem u crkvama koje se vezuju za Pavla. U stvari, kako je Crkva sve
Auto r je oigled o io do ro o razova . U eo je da pie a grko i io spreta u

pridrava ju k jiev ih i retorskih pravila hele istikog do a. Posla i a Jevreji a takoe otkriva
li ost do ekle upoz atu sa ideja a uo iaje i u krugovi a grkih islila a. Nai a koji se
nebeski svet, u kome Hristo s boravi, suprotstavlja materijalnom svetu u kome se obavljaju
tradi io al i o redi ogoslue ja, uopte se e razlikuje toliko od Plato ovih za isli o svetu o lika, ili
ideja, koji daje s isao svetu koji spoz aje o uli a.
U isto vre e i i se da je autor zapravo po ikao iz judaiz a. Tvrdilo se da jegovo

poznavanje Platonovog sistema ne proizlazi iz eposred e upoz atosti sa grko
ilju, ve preko
poz ava ja dela hele istikog jevrejskog filozofa poput Filo a, koji je svoj vrhu a dostigao
poetko hria ske ere u Aleksa driji, u Egiptu. i i se, ipak, da je o io upoz at i sa ai o
a
koji su jevrejski uitelji u Palesti i tu aili Stari zavet, pa su eke od jegovih ajpoz atijih predstava
ile vrlo popular e eu raz i grupa a sa argi a judaiz a. Ljudi iz Ku ra a, koji su apisali
Ku ra ske rukopise, iekivali su Mesiju koji i, poput Isusa iz Posla i e Jevreji a, takoe io
prvosvete ik. I o i su se dosta za i ali za starozavet u li ost Melhi edeka i, poput pis a Posla i e
Jevreji a, pose o ili oara i o redi a Da a pokaja ja. Ov o je eke au ike avelo a
pretpostavku da je Poslanica Jevreji a ila apisa a za hria e koji su potpali pod uti aj ku ra ske
zajed i e. Meuti , eke od ovih isli ogu se pro ai i u drugi jevrejski spisi a, poput
)aveta ja dva aestori e patrijaraha, dok su o rede oie ja, poput o ih koje po i je Jevr 6 2,
potovale i
oge skupi e u utar jevrejske zajed i e.
570
vie postajala ez a oaka", to pitae se a kraju razreilo u korist o ih koji su, poput Pavla,
verovali da starozavet i )ako ije i ao eposred u va ost za hria ski i - vot. Ali , u 1. veku bilo
je
ogo jevrejskih hria a koji e sa o da su astavili da praktikuju o reza je i to e sli e o rede ego su gajili i pose u aklo ost pre a starozavet o svete stvu i o redi a. Prvi Isusov i
sledbenici u Jerusa- limu slobodno su uestvovali u ogoslue ji a u Hra u : i- kada im nije palo na
pa et da to e i e, a, u svako sluaju, to je ilo i est o a ko e su ogli susrest i druge koji i
iao i
Pot o ije ogue jas o ide tifikovati autora Posla iie Jevreji a, ije real o po iljati i da
oe o iti sigur i u to ko su ili je i prvi itao i. U sa oj k jizi, euti , postoji
otvo
az aka a os ovu kojih se oe stei ekakav utisak o ljudi a koji su oda ili prvi itao i.
U skorije vre e je, u aelu, pretpostavlja o da i to

to upuuje i aslov
ogli iti jevrejski hria i. i i se da a
Jevreji a". Meuti , ovaj aslov k jizi ije dao je stari pisa : kao i svi aslovi pridodati
ovozavet i k jiga a, i ovaj je dodat u poto ji vekovi a iz prakti ih razloga. Odve o bi nas,
pre a to e, a pogrea trag, a eki isle da je k jiga ila upue a ez a oaki hria i a.
Protiv o to e, teko je razu eti zato i se ejevrejski hria i tako detalj o za i ali za siste
rtvova ja u staro Izrailu, dok su za jevrejske hria e stari Savez i jegovi o redi ili od Boga dati,
pa je oigled o da i o i i ali i eka z aaj a pita ja. Kakav je jegov status io sada? Da li se Bog
Isusovi dolasko
a eki ai predo islio? Ova pita ja i svakako i ala vie s isla za jevrejske
hria e ego za ez a o e. )a jih i se
ogo vie za i ali ljudi koji ive u sa o Jerusali u, u
ko e je Hra predstavljao deo svakod ev og ivota, pa su eki iz osili hipotezu da je Posla i a
Jevreji a ovde i orala astati. M otvo je i jenica protiv ovakve pretpostavke.
Crkva u Jerusali u oduvek je ila siro a a, a itao i Posla i e Jevreji a ili su, kako se i i, prili o
i u i
;
.
Iz e aujue je, s o ziro

a je u te u, da se u Posla i i Jevreji a Hra
igde i e po i je.
U esto toga, autor do detalja opisuje ogoslue je u vezi sa atoro u ko e se ogosluilo
57/
volj o sasluali ihovu ovu poruku o Isus u kao Mesij i Da p

;
. Meuti , kako je vre e
prolazilo, stvari su rz o poele da se e jaju. M og i hria i jeli isti islili su kao i Stefa da su
da i Hra a i jegovih o reda sasvi zavre i. Isusov a s rt esto je tu ae a jeziko rtve koji je
io poz at a os ovu Jevrejske i lije, to je lako dovelo do zakljuka da je Isusov a s rt a krstu a
eki ai , asle- dila po avlja a rtvovaa u jerusali sko Hra u . Istovre - meno, crkva u
Jerusali u astavila je, izgleda, da ogoslui u Hra u , a to joj je ilo dopute o z o g je og
relativno kon-
ski ijo , koji su se sluili Mojsej i Izrail i u pusti ji, putujui iz Egipta u Ha a . Ov o i oglo da
agovesti da je i itao i isu poz avali Hra
eposred o i da su jedi i pristup o redi a poput
rtvova ja ili prvosvete i i a i ali kroz o o to su sa i ogli proitati u k jiga a Levitskoj i
Brojevi a. Ov o i oigled o odgovaralo prilika a hele istikih jevrejskih hria a koji su iveli
negde drugde u Rimskom carstvu.
itao i Posla i e Jevreji a ili su, izgleda, izloe i ekakvo progo u. Nedugo poto su
postali hria i pretrpeli su
ogo toga, pa ipak isu ili porae i u or i... po ekad jav o vrea i i
altretira i, a drugo priliko ... spre i da se pridrue o i a pre a koji a se tako postupalo.
Delili ste uke zatvore ika, a kada je sva vaa i ovi a oduzeta, rado ste prihvatili gu itak" (10
32-34). No , autor zatim nastavlja, kako bi ih ohrabrio, da ne izbegavaju dalja gonjenja. U vreme kada
pie, za razliku od ekih jerusali skih hria a, ovi se jo isu suprotstavili to e da udu u ija i"
, ve je to delovalo kao oigled a ogu ost.
Posla i a Jevreji a odaje utisak da se e o raa jed oj eloj rkvi, ve skupi i u utar eke
crkve. U 5 12- itao i ivaju kritikova i zato to jo isu shvatili svoje Bogo darova e ogu osti
da udu uitelji - to je slu a za koju se ije oekivalo da je ilo koji hria i o avlja. )ati se
oe razu eti kao agovetaj toga da o i isu ili volj i da se sastaju sa drugi hria i a - dok 13
trai od jih da pre esu pozdrave za sve vae starei e i sav arod Boiji". Bilo je hipoteza i da je
Posla i a Jevreji a oda ila upue a ekoj sektakoj grupi koja se po i je egde drugde u
Novom zavetu - oda jereti i a iz Kolose, koji a se suprotstavlja Posla i a Koloa i a. Ov e ljude
je svakako za i ala uloga a ela, kao i eki vidovi jevrejske o red e prakse. Ali, jihov azi i
pogled na svet pokazuje da ih oni nisu
572
zervativ og stava o pita ju ez a oakih hria a. Bilo je i

ogo drugih koji su eleli da i se
pridrue. Na kraju krajeva, prvu ge era iju hria a jeli ista inili su sve sa - i Jevreji roee , i
ikada ije ilo i agovete o da i o i tre alo da se odrek u svog jevrejstva kako i sledili Isusa . Pr
i to su jihovi ze lja i ehria i prirod o e - leli da z aju kakav je io ihov stav o sve u to e.
Da li su podravali i odo ravali jevrejsku praksu, ili su, poput Ste - fana, verovali da je sada i Hra m
suvia ?
shvatali iz perspektive or ativ og judaiz a. )a jih su starozavet a pravila ila korista ai da

postig u potpu o drugaije iljeve, i to i ih, i i se, razlikovalo od o oga za ta se za i a Posla i a
Jevrejima.
Pri ao i Posla i e Jevreji a iveli su u Italiji, oda u Ri u. To se jas o kae u

:
Ver i i iz Italije alju va svoje pozdrave." Auto r je io u prati skupi e italija skih hria a koji su
eleli da ih po e e jihovi prijatelji a kod kue. Ak o je ovo zaista ilo u Ri u, o da su okol osti u
ta o joj rkvi svakako i ale za i ljivih sli osti sa prilika a koje predvia Posla i a Jevreji a.
Poslednje poglavlje Poslanice Rimljanima pokazuje da krajem pedesetih godina rimska crkva nije bila
jedi stve o sa ra je ve
otvo zase ih, iako poveza ih, do aih rkava" Ri
-15). Druga
svedoa stva o jevrejskoj zajed i i u Ri u ukazuju a to da su jevrejske si agoge razliito reagovale
a eva elje koje i je ilo o javljiva o i ofor ljavale hria ska
sa ra ja koja su ila oso e a u od osu a svoja sta ovita o pita ji a veza i
jevrejske o iaje. Takoe z a o da su
za tradi io al e
Jevreji iz Rima bili vrlo zainteresovani za ideje koje su zajed ike

Poslanici Jevrejima i nekim marginalnim sektama unutar judaizma.
Datum
Kada je, dakle, apisa a Posla iia Jevreji a? Predlaga i su raz i datu i, poevi od ra ih ezdesetih
pa sve do kraja . veka. Ni u ko sluaju ije ogla iti apisa a posle . godi e, udui da se a
ju poziva Prva Kli e tova posla i a koja je apisa a u Ri u e posle . godi e. M otvo
argu e ata za utvriva je pre iz ijeg datu a.
Neki/: u ukazivali a izjavu u

uli dokazali su a da je
573
Poslanic a Jevrejim a
: Gospod je li o prvi o javio ovo spasenje, a oni koji su ga
Ov a vrsta pita ja adah ula je ovozavet u k jigu Posla idu Jevreji a. Vrsta ohra re ja i saveta
koje je autor daje kao da agovetava da su je i itao i ili progo- njeni oda z o g svog
opira ja prihvata ju jevrejskih o iaja. Ov o i oglo da o jas i zato je pita je jevrejskog ogo slue ja postalo toliko va o za jih: da su ili spre i da se priklo e tradi io al oj praksi, ivo t i
im bio daleko jednostavniji. Prie iz Dela pokazuju kako su verski fa ati-
isti ito." O i tvrde da ovo pokazuje da je autor pripadao drugoj ili treoj ge era iji hria a, u ko
sluaju i datu koji odgovara ovakvoj pretpostav i ogao iti iz eu . i . godi e. Ali , ve
s o videli da ovaj stih e ora u o da upuuje a tako eto.
Isti a o je i da k jiga aglaava Isusovu ljudsku prirodu. Prirod o je pretpostaviti da je ovo

ogao iti pred et o ko e se u to vre e raspravljalo, to i, za uzvrat, ajoigled ije dovelo do
rasprava o Isusovrj oa stve osti i ljudskosti doketiza " , koje su se javile pred kraj . veka. No ,
kada ovakve atuk i e po lie ispita o, vidi o da se
oge zas ivaju a pregledu Isusovog ivota
koji daju eva elja, a koji a se slui Posla i a Jevrejima da bi posebno podsetila na Isusovo
po aa je i dela kao a pri er i ohra re je
;
; -9; 13 12). Ak o uporedimo ovo sa
ai o koji se Prva Jova ova posla i a suprotstavlja jeresi v. poglavlje
, esu jivo da i a
z aaj ih razlika.
U Posla iid Jevreji a zapravo i a vrlo alo z akova o i teresi a i stitu io alizova e
rkve. Napetost iz eu sada jeg iskustva
;
i udue ade
;
-38), koja je bila tako
svojstve a apostolsko do u, jo je uoljiva i vie e a rkvene hijerarhije u vidu na koji bi
ukazivao eodree i aslov starei e"
.
Pisa Posla i e Jevreji a kao da pretpostavlja da ogoslue je koje se opisuje u Staro

zavetu jo postoji. Ist e rtve pri ose se zauvek, godi u za godi o ... rtve slue iz godine u godinu
da podsete ljude na njihove grehove..." (10 1- . Ov e i sli e izjave ukazuju a to da je jerusali ski
Hra i dalje postojao, a ako je tako, o da se k jiga oe datovati u vre e pre . godi e. Mogl o i
se prigovoriti da Poslanica Jevreji a e govori o Hra u ve o ator u u ko e se ogosluilo u
pustinji. Ali, starozavetni propisi
ili su u o a sluaja isti, a
ogli su zaista iti i istog porekla, ako
574
i ogli z at o da oteaju ivo t hria ski ver i i a Dap

;
. , a eki au i i veruju da
je i ovde u pitau sli a situa ija. S druge stra e, hria i iro Ri - skog carstva morali su oduvek
iti u iskue ju da pokuaju da se poveu sa judaiz o , aroito u vre e i a progo a jer je
judaizam po rimskom zakonu bi o dopute a religija, do k hria stvo u toj fazi ije.
Pisac Poslanice Jevrejima tvrdio je da je i besmisle- o i epotre o da se hria i pridravaju
obrednih zahteva starozavetnog Zakona. Za ovog autora Isusov a poruka bila je
treba verovati rezultati a velikog roja prouavala a Starog zaveta. U da a je o liku Stari zavet
e a propisa o ogoslueu u Hra u poput tih. )a Solo o ov Hra se sa o pretpostavlja da je
preuzeo o raza ogoslue ja u Ski iji kakav izlae Tora. Ak o Hra vie ije postojao u vreme kada
je apisa a Posla i a Jevreji a, e ogue je poverovati u to da je autor e i po e uo tu
i je i u, jer i doslov o razara je starozavet og o reda
70.
. godi e ilo ko a a potvrda itave rasprave u jegovoj k jizi.
Ak o se Posla ida Jevreji a o raala itao i a u Ri u, o da i izjava da jo isu poloili

svoje ivote za eva elje ukazivala a vre e pre Nero ovog progo a koji je io a vrhu u .
godi e. Ra iji progo i koji a su ili izloe i ogli i, u to sluaju, iti dovede i u vezu sa
pometnjama koje su navele Klaudija da protera jevrejski narod iz Rima 48 . godine.
Moe o zasad zakljuiti da je Posla i u Jevreji a apisao epoz ati autor u periodu pre Nero ovog
progo a. Nze i prvi itao i ili su grupa hele istikih jevrejskih hria a u
Ri u, koji su pokuavali da iz eg u politike posledi e zato to su ili poz ati kao hria i,
pridravajui se o reda tradi io al og judaiz a. eleli su zatitu koju je Carstvo dalo Jevreji a, ali su
eleli i da uivaju privilegije hria a. Auto r Poslanice Jevrejima ne odobrava ovaj stav: prema
jegovo
ilje ju, e sa o da su ti e izdavali svoju rau hria e ve je jihovo po ire je sa
jevrejski o redi a zapravo pori alo jihovu veru u Hrista. Ak o su zaista eleli da u slue, orali
su iti spre i da se po svaku e u pokau kao jegovi sled e i i.
575
Boija ko a a re
- . Ra iji proro i u staro Izrailu govorili su u Boije i e arodu svog
vremena, ali sada ih je sve sabrao i zamenio Isus . Isu s se ne poredi samo sa aneli a koje je
jevrejska tradi ija poistoveivala sa dava je Tore
, ve i sa Aro o , arhetipo
Mojseja i Isus a Navina (3 1
svih jevrejskih svete ika i ostalih jevrejskih ju aka poput
, ali ijeda od jih e oe se uporediti sa Isuso . Svi o i ili su o i i s rt i i, a Isu s je io

Si Boiji", pa, pre a to e, iz ad svih jih. Ipak, z og svog iskustva kao ljudskog ia, o je ogao
da razu e kako se ljudi oseaju suoe i sa silo zla
-18; 4 14-15). On je bio ispunjenje svih
nadanja judaiz a, veliki prvosvete ik" koji je o jedi io i asledio sve to je ilo pre jega
10).
Posla i a Jevreji
-5
a i Star i zave t Najprepoz atljivije o eleje Posla i e Jevreji a je ai
a koji se slui Stari
zaveto
da potkrepi svoje argumente.
Preuzi ajui iz Starog zaveta li osti poput Aro a ili Melhi edeka i o rede poput Da a pokaja ja,
autor agovetava da su o i ili eka vrsta si oli e ajave Isusovog dela. Ka o to je Aro
io
prvosvete ik, io je i Isu s mada sa z at o vei ui ko . Nzegov poloaj je eposred o
uporediviji sa poloaje Melhi edeka, a rtva koju je Isu s pri eo i ala je traj iji ui ak od
tradicionalnog obreda Dana pokajanja.
Kad da as i raz ilja o o Staro zavetu, e prilazi o u a ovaj ai . Moe o postavljati pita ja
o oralu ili jegovoj predstavi o Bogu, ali e is o oekivali da pro ae o, skrive e a jegovi
stra i a a, detalj e opise Isusove li osti koji je io roe ar dva veka posle posled jih dogaaja
koje Stari zavet opisuje). Pa ipak je glavno pitanje koje je zbunjivalo autora Poslanice Jevrejima i dalje
va o: ai e, u ko s islu je Stari zavet
hria ska" k jiga? Oigled o ga isu apisali hria i, ali autor Posla i e Jevreji a sledio je
u ee je ra e Crkve i kas ijih hria a da Bog o ko e stari spisi govore jeste isti Bog koga je
Isu s otkrio. Pot o Bog ije pro e ljiv, s pravo
iz eu starog i ovog Saveza.
se
oe, pre a to e, traiti eka vrsta jedi stva
Auto r Posla i e Jevreji a pro aao je ovo jedi stvo pretpostavljajui da, udui da je isti Bog u o a
dela hria ske Bi lije, Boije aktiv osti iz ra ijih faza prie ogu se uzeti kao o raza ili vizuel o
po agalo za o o to Bog i i u kas iji
Nastavljajui da pie o Isus u u predstava a jevrejskog svete stva, Posla i a Jevreji a predlae da
bi se po - god ija starozavet a predstava kao ilustra ija o oga to je Isu s ui io ogla ai u li osti
Melhicedeka (5 11
. U origi al i pria a Jevrejske i lije ovaj Melhi edek je aglovita
li ost o kojoj gotovo ita e z a o. U jed o od psala a, ar u Jerusali u aziva se svete iko
do veka, nasled iko Melhi edekovi " P s
, a kas ije ge era ije hria a pri eivale su
ovaj opis a Isusa . O se akratko pojavljuje i u prii o Avraa u Pos t
-20) , gde se opet o
je u kae vrlo alo. No , pisa Posla i e Jevreji a slui se opskur ou ovih starozavet ih
agovetaja kako i utvr - dio da, poto e a podataka o Melhi edekovo o u ili aj- ci ili bilo kom
od njegovih predaka, niti podataka o njegovom
faza a. I ajui to u vidu, oe o razu eti ai a koji se pisa Posla i e Jevreji a slui Stari
zaveto . O e kae da su ljudi starozavet ih vre e a svoju istoriju i svete ike o rede razu evali
kao vidov jaki uvid u epoz atu udu ost. )a jih su to ile i je i e svakod ev og ivota i vere.
Ali , u Poslanici
Jevreji a se tvrdi da su hria i, osvr uvi se u azad s ogu ou ak ad e pa eti, ogli uvideti
kako se Isuso v ivot, s rt i vaskrse je ogu prigod o opisati kao ispu je je" svega to se ve z ilo.
Petar je, a pri er, opisao Isusa kao slugu Boijeg" Dap
. ;
- , esu jivo aludirajui a
o e odlo ke iz K jige proroka Isaije koji su postali poz ati kao Slugi e pes e" I s
1-4; 49 1-6; 50 4-9; 52 13 - 53 12). Za Isaiju i njegove savremenike
Sluga" je io stvar a li ost ili li osti itava a ija Izraila, ili oda sa prorok. Ali, kada se Petar
osvr uo u azad, uvideo je da ovi odlo i ude predstavu kojo je ajaute ti ije ogao saeti
Isusovu slu u. Posla i a Jevreji a i i isto sa ostali starozavet i li osti a Mojseje , Isuso
Navi i , Aro o , Melhi edeko , dogaaji a Da pokaja ja i pred eti a ato r u ko e se
ogosluilo u pusti ji .
Ovakav ai tu ae ja Jevrejske i lije ije io epoz at judaiz u. Filon Aleksandrijski uzdigao ga
je do u et osti, tvrdei da se privid o istorijski" dogaaji Starog zaveta ogu shvatiti kao si oli
uvida grke filozofije, ar kako ih je o razu eo polazei od svog jevrejskog porekla. M ogi rkve i
oci kasnije su na ovaj ai itali e sa o Stari zavet ve i Iovi zavet, ig oriui real ost jegovih pria
i sagledavajui ih, u esto toga,
576
577
roegau ili s rti", o

ora iti poput Si a Boijeg" koji je a slia ai ezvre e
.O
skree pa ju i a i je- i u da je Avraa priz ao velii u ove svete ike li osti od osei se
pre a e u sa potovae i darujui ga poklo- i a
ogo pre ego to se Aro uopte i rodio. Ak
o je ovaj veliki predak jevrejske a ije sa ukazao poast Melhi ede- ku, onda je to samo po sebi
dovolj o da ukae a superior ost egovog poloaja u od osu a kas iju svete iku lozu koja je
potekla od Aro a . I vie od toga, Aro je, kao jeda iz ara- taja koji e tek doi a svet , i o
potencijalno prisutan u Avraamovom telu kada se ovaj susre o sa Melhicedekom, pa je, tako, na
izvesta ai , i o uze o uea u Avraa ovo uka- zivau poasti ovo oveku. Ak o je potre o
jo dokaza o Isusovo j ad o osti, o da pisa Posla i e Jevreji a opo -
ie svoje itao e i a i je i u da su starozavet i svete- i i u irali i da su ih asleivali drugi, dok

Isus , kao i Melhi edek oigled o, ivi zauvek.
Vei a da a jih itala a a uie se da shvati ta to ta o Posla i a Jevreji a tvrdi. Sa o lik
autorove tvrd je zavisi od ai a raz ilja ja koji je aprosto stra vei i as. )a isa o da se sve
udue ge era ije, a eki a- i , alaze u reproduktiv i orga i a jihovih prvih rodi - telja lako
bi mogla odmah da se odbaci kao besmislena. Al i ovo je logika koja je i te kako imala smisla u
kontekstu preovlaujue psihologije sveta . veka. Va ije je pri etiti za - kljuak do kog autor
dolazi na osnovu ove rasprave, koji je iz - uzetno jednostavan s obziro m na zaobilazni put kojim se do
jega dolo : i i a o takvog prvosvetenika, koji sedi sa
kao sloe e alegorije teolokih isti a. Pisa iz . veka, Hilarije iz Poatjea, opisao je raz ilja je a
ko e se ovo zas iva: Svako delo koje sadri ova sveta k jiga o javljuje reju, o ja java i je i o i
potkrepljuje primerima dolazak Gospoda aeg Isusa Hrista... Od poetka sveta, Hristos , kroz
aute ti e i apsolut e prao raze u li osti a patrijaraha, raa Crkvu, u iva je, osveuje, ira je,
izdvaja i spasava: Adamovim snom, potopom u doba Noja, blagoslovom Melhicedekovim,
Avraa ovi opravda je , Isakovi roe je , Jakovljevi ropstvo ... Svrha ovog dela jeste da
pokae da u svakoj od ovih li osti, u svako do u i u svako delu, slika jegovog dolaska, jegovog
ue ja, jegovog vaskrse ja i ae Crkve i a svoj odraz kao u ogledalu."
)a ljude sa takvi
azori a ije ilo va o da li je iko od ovih ljudi ili dogaaja zaista postojao. Va a
je bila istina koja se nalazila u osnovi svega toga, a za koju se verovalo da su oni njeni simboli.
Posla i a Jevreji a, euti , o raa, u izves oj eri, pa ju a istorijsku stvar ost i e tretira Stari
zavet kao priu ez s isla, osi o og koji su joj poto je ge era ije pripisivale.
kako i ukazao a ai prikaziva ja prolih dogaaja koje tretira ukljuujui ih u sopstve i ko tekst,
dok istovre e o u ji a vidi i o raza koji proi a istoriju i otkriva eku va iju svrhu ili ilj koji u
se alazi u pozadi i. Upotre lje a a ovaj ai ,
tipologija"
oe da se suprotstavi
alegoriji" koju alazi o u delu Filo a i rkve ih ota a, kao i u knjigama poput
Hodoas ikovog apredova ja" Co a Ba ja a, u kojoj je jihova li a poruka ajva ija a istorija je,
u aj olje sluaju, drugostepe a po o u predstavlja ju jihovih uvida. Poruka Posla i e Jevreji a
skree pa ju a sao raz ost Starog i Novog zaveta, s a ero da pokae kako je Boije delo u
jed o vre e sko periodu ostvare o Boiji delo u Isusu.
Ilarije, episkop Poatjea

(315-368).
Naprotiv, o a a sve to saoptava gleda kao a Boija dela u utar prave istorije i, kada Posla i a
Jevreji a uporeuje Stari i Novi zavet, o a usredsreuje pa ju a Boga, istiui da je Bog taj koji
o ez euje eprekid o traja je i poveza ost dugog istorijskog toka, jer o o to je Bog otkrio kroz
Isusa je ared a i ko a a faza otkrive ja iz Starog zaveta.
Ovaj etod tu ae ja esto je oz aava kao tipologija". Ali , da i io korista , ovaj ter i tre a
precizno primenjivati
578
Ovaj metod izlaganja hria ske poruke e alazi se u

eko sveo uhvat o o liku igde drugde u Novo zavetu. Oigled o je da i u prvo redu io
privlaa hria i a veza i za jevrejstvo. O je daleko od pita ja koja oder i hria i postavljaju
u vezi sa Starim zavetom, ali jegova suti ska poruka ije eva a, jer podsea a ver ost i
dosled ost Boije delat osti u od osi a sa ljudi a svih esta i vre e a
.
579
des e stra e prestola Boijeg velia stva a e esi a. Ovaj slui kao prvosvete ik a
ajuzvie ije
estu, odnosno u pravoj skiniji koju je postavio Gospod, a ne ljudi" (8 1- . Sve to je
postig uto o redi a starozavet og ogosluea is - prva u "atoru " ili Ski iji , a zati u Hra u
bilo je sa- o privre e o u laee ljudskog staa, a o o e u se Hra m nadao sada je zauvek
postig uto Isusovi posredstvo . rtve koje pri ose svete i i oraju da se pri ose uvek iz ova jer
se ji a iskupljuju sa o proli prestupi, ali, Isusova rtva ega sa og, a krstu i a
ogo
dalekose ije posledi e. Ne sa o da predstavlja os ovu a kojoj Bog oe da prihvati o - vea stvo
i popravi ga, ve ga oa ska o koja je ti e oslo - oe a oe oslo oditi od eskoris ih o reda,
tako da mo - e o da slui o Bogu ivo e"
.
Sada, Bo g ukida stare rtve i a ihovo mesto po - stavlja Hristov u rtvu"
. ) o g toga, o i koji
su u isku- eu da se okre u i astave sa stari o redi a judaiz a zapravo poriu ui ak o oga to
je Bog uradio posredstvo Isusa. O i preziru Si a Boijeg" i vreaju Svetog Duha
29) . Oni su se
stvar o pridruili o i a koji od a uju Isusa, a Bog e a vre e a za takve ljude. Vratiti se a staro
z ai iti izgu lje , ali o i koji veruju u Boga i prihvataju to to je Isu s postigao pro ai e isti sko i
traj o spasee
.
Sve ovo su s a e izjave koje ogu iti protu ae e i kao oz ilj a a tise itska pole ika. Ali , a
autor insi- stira a to e da to ije ita ovo ve prirod a razrada je - vrejske vere. Daleko od toga
da je postao suvia , judaiza je io eophod i preduslov za potpu i izraz hria ske vere pa tako
Posla i a Jevreji a astavlja a rajajui veliko
otvo svedoka " preuzeto iz Starog zaveta i
jevrejske istorije iji je doivljaj Boga deo povesti koja kul i ira do - laskom Isus a (11 1-38). Ov i ljudi
e iti isto agrae i kao i oda i hria i
, a pria o i a i tre alo da ude traj i podsti aj
za hria e da isprav o utvrde svoje prioritete i svoj pogled dre vrsto uprt sa o u Isusa, kao u svoj
uzor i adah ue
- . Da i to ui ili, oraju i - veti u miru sa drugima i pokazati ljubav prema
drugim hri- a i a, kao i pre a la ovi a sopstve ih porodi a
;
13 1-
. i ei tako ugodie Bogu koji e za uzvrat da vas
580
daruje svaki
Hria i
do ro
koje va
je potre
Savez sa
o kako iste vrili volju Boiju"
Izrailom
Rasprave u ranoj Crkvi o jevrejskom moralu i obredi- a ile su agovetaj te elj ijih pita ja koja su
stajala iza jih i ti ala se ai a a koji su prve hria ske zajed i e razu evale sa e se e. U
starozavet i vre e i a pripad ost arodu Boije
ije ila sa o stvar po aaa a isti ai a
koji su se po aali i drugi isto ilje i i. To je ukljui- valo stupanje u zajednicu zasnovanu na Savezu
koji je Bog ustanovio sa Izrailovim pretkom Avraamom (Pos t 12 1-3; 15 1-21;
17 1-14; 22 16-18) i Mojsejem na Sinajskoj gori (Iz l 19 5-8 ; 20 1
. Ta j od os zapoeo je
Boijo
rigo i stara je za ovaj arod. Avraa je io pozva iz Mesopota ije i pro aao je ovu
do ovi u e zato to je u ilo kom smislu bio moral- o ili duhov o ad oa ve jed ostav o
stoga to se Boija
Si ajska gora, io radiiiji

Izrailie.
eso a ko e je Mojsej iri io Dese Boijih zapovesti i ostale zako e za
567
naklonost usredsredila na njega. EBegovi potomci kasnije su se javili iz razornog iskustva Izlaska ne
z og svog oral og savre stva ve jed ostav o starae
ri og Boga.
Na os ovu ovih ezaslue ih dela do rote, Bog je izneo i izvesne zahteve pred ovaj narod. Avraamu
i egovoj porodi i ila je o ea a sjaj a i svetla udu ost Pos t
- . Da i odgovorio a Boiju
do rotu, Avraa je prihvatio da o i egovi poto i daju opipljiv i traja izraz ovo
o- vom Savezu
koji je astao iz eu jih i Boga: T i i tvoji po - tomci morate pristati da obrezujete svako uko
eu va a... Svaki ukara koji ije o reza ee adalje iti s atra delo
og aroda jer ije
odrao Save z sa
o " Pos t
9-14) .
K o j e napisa o P r v u Petrov u poslanicu ?
Prva Petrova posla i a ila je veo a ita a i do ro poznata u Crkvi od najranijih vremena. Prva
Kli e tova posla iia poziva se a ju
. godi e , a to i i i Polikarp
-155) , dok je Irinej, krajem
. veka, izjavio da ju je apisao li o apostol Petar. Postoje valja i razlozi da se ovakav pogled a
autorstvo prihvati.
Do ar deo je og uea upravo je o o to i se oglo oekivati od jed og Isusovog ue ika.

M ogi je i aspekti predstavljaju odjek Isusovog ue ja, a po ekad u veo a alikuju.
Auto r suprotstavlja itaoevo poz ava je Isusa. koje je posredno, sopstvenom neposrednom znanju
i i i se da je io svedok, kako sue ji a
tako i raspeu Isusovo
. Neki au i i
takoe veruju da izves i odlo i sadre aluzije a eva elske prie u koji a se Petar pose o
pojavljuje. Drugi, euti , tvrde da is o, ako ovo delo jeste Petrovo, oekivali da proita o vie o
Isusu. Ovaj argu e t se, euti , zas iva a pogre oj pretpostav i da e autori apisati sve to
z aju o o o e o e u piu. Tre a se, isto tako, prisetiti da su Petrova sea ja a Isusov ivot i ue je
lako ogla ve iti za elee a a sveo uhvat iji ai u Markovo eva elju.
Postoji i
otvo veza iz eu U ree Petrove posla i e i Petrovih govora u k jizi Dela. Isuso v
krst aziva se drveto " u Petrovo govoru jevrejski vladarima (Dap 5 30), kao i u njegovoj besedi
Kor eliju
, a ista eo i a ter i ologija javlja se i ovde u t
. U Pt
-24 o Isusu se
govori jeziko Slugi ih pesa a" iz K jige proroka Isaije, a pre a k jizi Dela Petar je u
582
Ist i i io i javljaju se i u odnosu zasnovanom na Savezu koji je Bog ustanovio sa Izrailom preko
Mojseja na Sinajskoj gori. Bog je izbavio narod iz ropstva u Egiptu i trebalo je da narod odgovori
pokoravajui se Boiji zako i- ma, koji su obuhvatali moralne propise poput onih koji se nalaze u
Deset Boijih zapovesti Iz l
-8 ; 20 1, kao i o red ih propisa sadra ih u Aevitskoj i
Brojevima.
Kada su hria i tvrdili da je Isu s doao da ispu- i o o to je Bog o eao u Staro zavetu, ovo su
bila obe - a ja kojih i se jevrejski arod e i ov o prisetio. tavi - e, hria i su i sa i verovali da
ih je o o to su doivljavali kroz prisustvo Isus a i sile Svetog Duha ui- nilo naslednicima samog
Avraama. Iz ovog razloga su pitanja
Sli ost i iz e u Isusovo g i Petrovo g uelj a
Hria i tre a da ive u priprav osti i o azrivo Lk 12 35

1Pt 1 13
Hria i i aju privilegiju da Boga zov u O e
"
Lk 11 2
1Pt 1 17
Vlada je hria a trs alo i da podstak e ever ike
Hria i e treba zlim da odgovaraju na zlo
Mt 5 16 da odaju hvalu Bogu
1Pt 2 12
Mt
1Pt 3 14
Lk 6 28
1Pt Z 9
Hria i tre a da se raduju kada ih go e zato to
i e o o to Bog eli
Sv i e o Bogu poloiti rau o se i u Da suda Mt 12 36

1Pt 4 5
Ak o hria i ivaju vrsa i zato to su Isusov i Mt 5 11 sledbenici, treba da im bude drago zbog toga
1Pt 4 14
Hria e trs a da odlikuje po iz ost,
a Bog e ih ui iti vsliki a
1Pt 5 6
Hria i e tre a da ss ri u i stre e

jer se Bog stara o njima 1Pt 5 7
583
Lk 14 11
Mt 6 25 27
poput pridrava ja starozavet og

Zakona i praktikovanja obreda kakvo je obrezanje postala
tako va a za ivot Crkve . Nai e, kada se Stari zavet jed ostav o proita, to su ile stvari koje su
eku oso u ilo da je roe je Jevreji ili e- z a oa i ile pu oprav i la o Boijeg aroda
sa ko - ji je i ao Savez . U poetku to ije io pro le jer su svi prvi hria i ili jevrejski ver i i i,
arav o, ispu javali oekiva ja svoje verske zajed i e u to pogledu. Ali , kada su Pavle i drugi
primili u Crkv u i ez a o e koji se isu o rezivali iti uviali razloge z og kojih i se pridravali
starozavet og )ako a, o o to je pre toga ila za i ljiva te - oloka rasprava iz eu Jevreja koji su
ili hria i i o ih koji isu, odjed o je dolo u iu pro le a prakti e pri-
svojim ranim propovedima (Dap 3 13.26; 4 25dosled o azivao Isusa slugo Boiji ". Petar
Isusa dovodi i u vezu sa kamenom koji se pominje u Ps 118 22 kada se brani pred verskim vlastima i
ponovo u 1Pt 2 4, dok je naglasak na ispunjenju starozavet ih o ea ja u Dap
- vrlo slia
onome u 1Pt 1 10-12.
U Prvoj Petrovoj poslanici nema znakova zainteresovanosti za potonje institucionalizovanje

Crkve. Jo postoji apetost iz eu sada jeg iskustva Boijeg delova ja u ivoti a hria skih
vernika (1
8- .
i o oga to e Bog postii u udu osti sa povratko
Nigde nema
sa og Isus a
-5.7.13; 4 13; 5 4).
dokaza ni o nekakvoj razvijenoj
rode. Tradicionalna jevrejska misao pretpostavljala je da ljudi koji se ne pokoravaju Tori ne mogu
oekivati da Bog dela u jihovi ivoti a. Ali , i ilo se da delat ost Svetog Duha eu ovi
ez a o i a ije ila ita a je izuzet a od o oga to se z ivalo u ivoti a o ih hria a koji su
isto bili verni Jevreji (Dap 10 44-48) .
Pavle je bio jeda od prvih hria skih propoved i- ka koji se suoi o sa ovi pro le o . Na
prakti o
ivou io je sasvi sigura da o rezae i pridrava je )ako a e tre a zahtevati od
ez a oakih hria a. Istovre e o , euti , Stari zavet je jas o govorio da je za sudelovanje u
lagoslovu koji je Bog o eao svako ora postati la Avraa - ove porodi e. Pavle ije eleo da
porekne da je Sveto pi-
Poput Posla ide Jevreji a, Prva Petrova posla i a apisa a je izuzet o lepi grki
k jiev i stilo . Ne i ilo iz e aujue pita je da li je jeda ri ar iz Galileje ogao tako da pie,
aroito ako se pose o opisuje kao eo razova i prost" Dap
. Ve s o videli da i Petrovo galilejsko poreklo pre oglo da ukae a eto drugo, a e da ga

diskvalifikuje kao ekoga ko e i poz avao grki jezik, dok izjava o Petrovoj o razova osti u Deli a
teko oe da se shvati doslov o. O a svakako e ukazuje a to da je Petar io epis e . Sasvi
suprot o, jer taj ko e tar su iz ele verske voe koje su ile zapa je e eoekiva o reitou ljudi
koji su pristigli iz udalje ih za iti Galileje i koji poput Isusa isu ili o ue i zva i o stilu
religioz og govora ili ue ja. Da i uzeli u o zir visok k jiev i kvalitet ove posla i e, eki su prihvatili
sta ovite da Petra tre a dovesti u vezu sa sa i sadraje posla i e, ali e i sa je i pisa i
o liko . Ovako gleda o, prefi je grki stil e i io li o Petrov ve Sili ,
Skulptura iz 4. veka, na kojoj su prikazani Isus i Petar.
hijerarhiji u organizaciji Crkve, a dosled o se istie da su svi hria i

svete i i", dok se a voe Crkve upuuje jed ostav o kao a starije" ili pastire"
koji se pose
o istie kao Petrov sekretar
-4).
. To i, arav o,
ilo ta o u pogledu vei e, ako e i svih, posla i a a grko , koje su uglav o

pisarima koji bi ih zatim zapisali u svom stilu.
)at o i Petar apisao pis o ez a oaki

Gal 2 8, on bio
ile diktira e
hria i a koji ive u Maloj Aziji kada je, pre a
Postoji, prema tome, nekoliko valjanih razloga da prihvatimo stari pogled da je Petar autor ove
posla i e. I a, euti , i ekih i je i a koje i ogle upuivati i u drugo prav u.
58 4
apostol Jevreji a? Ov o pita je se esto pokree, ali jedva da i a z aaja za pita je autorstva. Kao
prvo, u kontekstu Posla i e Talati a Pavlova izjava ije ila izree a s a ero da poslui kao
vrsto aelo. O ga se i sa
ije uvek pridravao kao ekog iskljuivog propisa, jer je propovedao
eva elje i
ogi Jevreji a,
56 5
s o re Boija, a jegovi protiv i i su ga rz o opo e uli da iti la Avraa ov e porodi e

podrazumeva obrezivati se i pokoravati Zakonu.
Kad a se Pavle dotakao ovo g problema u svo m pismu Galatima, tvrdio je da se blagoslovi koje je Bog
o eao Avraa - u isu ostvarili zato to je ovaj potovao )ako Gal
, koji u egovo vre e ije
ni postojao . Umest o toga, tvrdio je Pavle, odnos koji je Avraam imao sa Bogom bio je stvar vere:
Avraa poverova i i lagoslove ; tako su i svi koji veruju lagoslove i kao to je i o io " Gal
. O reza j e je ilo spoljagae o eleje koje je ukazivalo a to da je eka li ost astojala da se
pridrava starozavet og )ako a. Ali , ako je )ako sada suvia , o da je i o reza je izgu ilo svoj
z aaj
iako je se e opisao kao apostola ez a o i a". ) a o pri to da se Petar otis uo u ez a oaki

svet jo relativ o ra o. Pavle po i je duga Petrova putova ja Ko r
, pa e a dovolj o do rog
razloga da pretpostavimo kako nije mogao posetiti i neka od mesta u koja je ova poslanica poslata.
Prema Dap 16 6-10, Pavlu je bilo
za ra je o" da doe u ovu o last, pa eki ko e tatori iz ose hipotezu da je to ilo zato to je Petar
ve delao o de. S druge stra e, Pt
kao da povlai razliku iz eu pis a posla i e i
glas ika koji o javljuju Do r u vest" je i itao i a, agovetavajui ti e da o
prvi do eo hria sku poruku u ovu o last.
ije io taj koji je
Tvrdilo se i da je Prva Petrova posla i a suvie sli a Pavlovi posla i a a da i je apisao

Petar. No , ovo nije ubedljiv dokaz protiv Petrovog autorstva. On pretpostavlja da je Pavle bio
jedi stve u krilu ra e Crkve i govori stvari koje su se u potpu osti razlikovale od o oga to su
govorili ostali. Ve s o avodili da ovakvo gleda je ije real o sagledava je Pavla i istakli s o i
valjane razloge za to da su se o i Petar u potpu osti slagali o vei i pita ja. )at o i se, dakle, Prva
Petrova posla i a u potpu osti razlikovala od Pavlovih spisa? U svako sluaju, o i isu istovet i.
) aaj o je to to zaklju i Petrovog ue ja o Crkvi i Savezi a iz Starog zaveta veo a lie a Pavlove,
ali, argu e tujui ih, Prva Petrova posla i a se slui potpu o drugaiji jeziko i predstava a.
Naj lie paralele eu ji a se sve alaze u o lasti etikih saveta. No , ovi se u sli o o liku ogu
pro ai e sa o u Pavlovi spisi a ego i drugde u Novo zavetu, to agovetava da je uverljivije
o ja je je to da su i Pavle i
586
(Gal 5 2. O o to hria i a tre a da ude va o je ve - ra koja dela lju avlju" Gal

. Ve
smo se bavili ovim Pa - vlovim tvrda a, o to pita je je va o u ovo ko tekstu jer se ista pita ja
javljaju i u Prvoj Petrovoj poslanici.
Prv a Petrov a poslanic a
Ovde nailazimo na mnoge iste teme, ali se one javljaju u osobenom obliku. Avraam se pominje samo
usput i u sasvim drugaije ko tekstu
, dok e a i traga sloe oj teolokoj raspravi kakvu
Pavle vodi u poslanicama Galatima i Rimljani- a. )akljuak je, euti , isti, udui da i Prva
Petrova posla i a saoptava jas o u eegae da su ez a oaki hria i
Petar delili savete o
oralu koji su ili iroko prihvae i u
ogi
delovi a ra e Crkve.
Datum i poreklo
Ak o je Petar zaista apisao ovu posla i u, o da je oigled o ora o datovati pre jegove s rti,
koja se z ila za vre e progo a hria a koji je otpoeo Nero
. godi e. Ali, pre iz ije datova je
od toga zavisi od ai a a koji tu ai o raz e atuk i e o progo u koji se po i je toko itave
posla i e. M otvo pri ed i oe se iz eti u vezi sa ti .
U svi orga izova i progo i a hria a koji su se odigrali pred kraj 1. veka, pokornost
caru - i jegovo o oava je - ili su klju i test hria ske oda osti. Ovo , euti , oigled o ije
io sluaj sa progo i a koje i a u vidu Prva Petrova
Koloseu
u Ri u. Podigao ga je Vespazija iz eu
.i
. G.,
kao mesto za zabavu.

Mnogi hria i ovde su izgu ili ivote u or i sa gladijatori a
ili divlji
ivoti ja a.
587
postali pu oprav i la ovi aroda Boijeg", ija istorija otpoi je sa Savezi a iz Starog zaveta
. Takoe istie da su ovaj poloaj do ili zahvaljujui jihovo odgovoru vero
a o o to je Bog
ui io za jih. Poput a io al e Avraa ove porodi e, ez a oaki hria i svoje poz ae Boga e
duguju sopstve oj po o osti i uvidi a ve ezaslue oj Boijoj ljubavi koju je ispoljio pre a i a.
U sluaju Izraila o a se oi- tovala priliko Izlaska. )a hria e to je ila skupa rtva Hristova , koji je
kao jagnje bez nedostatka i mane" (1 1-19).
Prva Pe rova iosla i a iJe apisa a u isto spor - nom smislu kao Pavlova Poslanica Galatima. To ,
euti , sa o i i s a iji
je o upadljivo astojae a to e da su hria i - ak i ez a oaki sada isti ska porodi a
posla i a. Hria i se odre da potuju ara" i da prihvataju jegovu vlast, iako o a

drugom mestu u od osu a Boiju vlast
-17).
itao i Pt ili su, izgleda, iz e ae i proga ja ji a

is o oekivati da su pat ju prihvatili kao or al u.
ora iti a
. Posle Nero ovog progo a
ogli
Opisi progo a iz
Tvo j eprijatelj, avo, ide u aokolo kao lav koji rei traei da ekoga
prodere" i iz
provera vatro lako i ogli upuivati a dogaaje sa og Nero ovog progo a.
Pre a ri sko istoriaru Ta itu, o rae i hria i prekriva i su koa a divljih zveri i psi su ih
rastrzali na smrt, ili su razapi ja i a krstove i, kada i pao rak, palje i da poslue kao o o
osvetljenje" (Anali 15.44).
Kada sve ove pokazatelje uz e o u o zir, i i se razu i zakljuak da je Prva Petrova posla i a
oda ila apisa a u ra i faza a Nero ovog progo a. Ne a o pouzda ih svedoa stava da se
o poto proirio i a Malu Aziju, ali, ako i ije, zva i i progo u Ri u svakako i ohra rio i ljude a
drugi
esti a da prezru hria e po svoji gradovi a. ) a o da je Petar u to vre e io u Ri u.
Ter i Vavilo ", koji se ova posla i a slui, io je o ilje a ifra za Ri
eu hria i a. Poto je
video ta se o de dogaa, Petar je osetio da je sa o pita je vre e a kada e se tako veliko zlo
proiriti i a ostale krajeve Carstva. eleo je da hria i z aju da isu sa i u svojim mukama. Drugi su
takoe patili. Ali, aj it ije od svega jeste to da ih Bog koji o ji a ri e ee iz everiti, jer su o i
narod Saveza.
588
Avraa ova" ez pri ud og pokorava ja )ako u, jer pokazuje kako je ovo pita je uskoro ree o u
Crkvi na ai slia o o e ko - ji je Pavle zagovarao.
Poloaj hria a
(1
Ov e te e javljaju se jo u prvo
iro provi i-
1-12)
stihu posla i e, u pozdravu Bog u iza ra o
arodu u raseja ju
Te
a krte j a u Prvo j Petrovo j posla i i
Na prvi pogled Prva Petrova posla i a izgleda kao jed o o i o pis o apisa o da o odri
progo je e hria e. Ali , iz oe a je i hipoteza da je o a i vie od toga i da je sredi ji deo
-4
11)
uopte ije pis o ve ga i i graa poreklo iz ogoslue ja, sa liturgija rane Crkve, posebno
slu e krte ja. Tvrdi se da
otvo i ila a potkrepljuje ovakvo shvata je Prve Petrove posla i e.
Ovaj odlo ak deluje kao zaokrue a eli a u utar posla i e. Rei iz

svakako i
predstavljale je pogod iji zakljuak jer sadre potpuniji blagoslov od onoga koji se zaista nalazi na
kraju petog poglavlja. Petar, takoe, u
kae da pie
kratko pis o", a poto Prva Petrova posla i a, pos atra a u eli i, ije kratko pis o, ogue je da
pismo koje je zaista napisao obuhvata samo od 4 12 do 5 14, dok je ostatak ove knjige opis jednog od
ogoslue ja Crkve.
Krte je se po i je sa o u jed o
ez at o
odlo ku
18- . Ov o i se oglo s atrati valja i razlogo da se posu ja u jegovu va ost, ali u to

odlomku se za Nojevo izbavlje je iz velikog potopa u Staro zavetu kae da predstavlja si ol koji
ukazuje a krte je koje vas sada spasava". Naglasak a sada" ukazuje a to da su eki od o ih
koji a se o raa ili tek krte i. Drugi su tvrdili da ogu da razlue ta a e pro e e u jeziku pri
kraju prvog poglavlja i tvrde da se i krte ja zapravo odvija iz eu
i
. Pre a ovakvo
shvata ju, ovaj deo Pt s atra se lita ijo iz slu e krte ja, zajed o sa hi a a, odgovori a,
molitvama, besedom i blagoslovom. Drugi dokazi za ovo izvode se iz poziva Budite kao
ovoroe ad, uvek ed i istog duhov og leka"
. Svedoa stva iz APOSTOLSKOG preda ja,
koje se pripisuje Ipolitu, opisuju kako je pred kraj . veka aa leka sa edo dava a upravo
krte i hria i a kako i ih podsetila a o ea u ze lju Izrailovu ze lju kojo teku ed i
leko" , Izl
. Ali, Pt e po i je i ed i ze lju, a leko se opisuje kao isto i duhov o" to,
takoe,
589
ja Po ta , Galatije, Kapadokije, Azij e i Biti ije". Ovaj uvod je slia uvodu Posla ide apostola Jakova.
Istakli smo da
Boij i arod u raseja ju" oe da oz ai sa o jevrejski a- rod, mada se u ovom kontekstu taj izraz
pre od osi a Crkvu. U sluaju Prve Petrove posla i e e a su je da se o raa svi hria i a i
da su o i vei o , ako e i iskljuivo, e- z a oaki hria i.
ukazuje a to da je isto tako lako oglo iti shvae o pre etafori o ego doslov o. Jo jed a veza
sa Apostolski preda je pro ae a je i u t . Ovde se hria ke podseaju da li ost jed e
oso e e a ita sa ai o
a koji se elja, ili akito koji stavlja ili halji o koju o lai".
Kas iji o iaji pokazuju da su e e uklaale akit i odeu i kvarile frizuru pre krte ja. No , aglasak u
1Pt nije toliko na tome koliko na pozitivnim oral i vrli a a koje tre a da se au u hria a.
I a
ogo esta gde se Petar slui jeziko i predstava a preuzeti iz prie o Pashi u
Staro zavetu. O kae, a pri er, da je Hristo s jag je ez edostatka i a e"
, kao to su
bila i pashalna jag jad Iz l
. Hria i a se kae
opaite u ove svoje"
a isti ai kao to su i Izrail i opasivali svoju odeu toko Pashal e
oi Iz l
. A -10 ima mnogo veza sa starozavetnim knjigama Izlaska, Aevitskom i Brojevima.
Va ost ove poveza osti sa Pasho
alazi se u i je i i da Tertulija , piui poetko
. veka,
ko e tarie da je Vaskrs Pasha ideal o vre e za hria e da udu krte i.
Ovakvo gleda je a sadraj Pt skre ulo je pa ju a eke va e aspekte te e ove posla i e, ali oni
isu u edljivi kada se upotre e kao dokazi za to da je ovaj doku e t u poetku io lita ija sa
krte ja. Ne a u edljivog razloga da se takva tvrd ja prihvati.
Ne a ai a da prepoz a o slu u krte ja iz . veka, jer e a o pravu predstavu o to e

kako se krtavalo u prvi rkva a. Ta o gde Novi zavet po i je krte je o o se, izgleda, odvijalo
istovre e o sa prvi posveiva je
eke oso e hria stvu. Svakako da e a pokazatelja za to da
je krte je ilo vaa dogaaj u sklopu zva i og i orga izova og ogoslue ja, kako je to ilo
kas ije. Hria i su, ez su je, u rzo razvili svoje o ilje e vidove ogoslue ja, ali je alo
verovat o da su se o i pretvorili u stereotipe jo u ovozavet o periodu, kao to su to ili u vre e
Ipolita i Tertulijana.
790
Poet i pozdrav je prae izri a je zahval osti Bo - gu, posle ega posla i a kree podsti aji a.
Petar itao e hra- ri da proslavljaju Boiju do rotu pre a se i, iako ete o - da u rz o orati da
pod osite raz a iskue ja"
. Pisa posla i e i kae da su ta iskue ja ez aaj a aspra
Boi- je sile. Hria i a je ta sila ve do ekle poz ata posredstvo
ovog ivota koji uivaju
zahvaljujui Isusu. O i ogu pogledati i u apred ka Da u u koji e se Isu s Hristo s otkriti",
Ist o tako je teko po iriti ovo gledite sa jas i dokazi a iz Prve Petrove posla i e. Ne a
nikakvih naznaka da je deo 1 3 potekao iz drugaijeg ko teksta od ostatka posla i e. Pisa je
potpu o isti stilo , a i i se da se isti argu e ti pre ose iz jed og dela u drugi.
Ova teorija o krte ju e u e da o jas i kako je to liturgija krte ja rkve u Ri u ogla

dospeti da ude po ea a sa jed i pis o hria i a u Maloj Aziji. Na prvi pogled Pt je pis o
progo je i hria i a i i ga u to svetlu ora o i posmatrati.
Dokazi za koje se tvrdilo da potkrepljuju ovu teoriju ez su je i i ali odree u tei u kada i ilo i
drugih razloga da se t dovede u vezu sa hria ski krte je , ali, sa a po se i ova raz atra ja
jedva da mogu biti dovoljna za uspostavljanje takvih veza. Pri to postoje i va e razlike iz eu
Ipolitovog opisa i opisa koji se alazi u t . Kas ija slu a krte ja o uhvatala je i egzor iza ,
iropo aza je i rukopolaga je, o e u u Pt e a ikakvog agovetaja.
Javlja je te a koje deluju va o za ovokrte e hria e
verovat o je posledi a i je i e da je Petar, poput Pavla, eleo da podseti svoje itao e ta se se
podrazu eva pod iti hria i . Da i to uradio, prirod o ih je podsetio a ta su se o avezali kada
su prvi put poverovali u Hrista. Sasvi verovat o i tada po ovio i po eto od o oga to je o i o
govorio ovopreo rae i a, ali to as e dovodi do zakljuka da je dao iskaz oevi a o sa oj
rkve oj slu i. Neko ko je pro aao delotvora ai da se izrazi uvek tei da po avlja iste ideje u
razliiti ko teksti a, pa je olje pretpostaviti da se autor ove k jige redov o sluio te a a a koje
ailazi o a je i stra i a a kako i ohra rio hria e u jihovoj veri. Moda su o e ile riljivo
o likova e kroz opte je i isu ovde prvi put izrae e a ovaj ai , ali odatle do zakljuka da je
itava ova k jiga eka vrsta priru ika za ogoslue je Crkve tre a ai iti veliki skok.
591
kada e se susresti sa ji
ui iti teko razu ljivi
li e
u li e
. Jed ostav i
e- z a oaki
ver i i a ovo se
oe
to ak i a eli e ogu u potpu osti da shvate ali to to i se sada dogaa i sud i a koja
ih iekuje u udu osti deo su Boijeg pla a koji se prvi put otkrio u Staro zavetu.
Hria ski razvoj
13 2 10)
Pisac zatim podsea svoje itao e da prihvatae do - rih vesti o Isus u a ee i izves u odgovor ost
prema pri- vilegiji koja i je data. Vera u Hrist a ije sa o li i doi -
Peta r i crkv a u Rim u
Posle pria iz prvih poglavlja Dela tok daljeg Petrovog ivota ije a poz at. Izuzev Pavlovog
po e a jegovog isio arskog dela ja Ko r
i o oga to je oda skrive i po e jegove
smrti u Jn 21 18- , Novi zavet a
e govori vie ita o je u. Prva Petrova poslanica je, naravno,
dokaz da je u jed o
ivotu.
tre utku io u Ri u, ali o a e daje ikakve pojedi osti o jegovo
li o
Meuti , ije prolo

ogo vre e a pre ego to su hria i poeli detalj ije da se raspituju o
Petru. Kao to su hteli da saz aju za A dreja, Mateja, Filipa i druge Isusove ue ike, tako su eleli da
z aju i ta se dogodilo sa ue iko koga je Isu s jed o
azvao Ste o " a kojoj e iti podig uta
Crkva (M t 16 17-19).
Petrova dela iz 2. veka kao da tvrde kako je Petar u jed oj ra oj fazi doao u grad Ri i o de os ovao
veliku i apred u hria sku zajed i u. Poput Isusa, i o je ui io
oga uda, ada je jegovo
apredova je epresta o o etao eprijateljski raspoloe vra po i e u Si o koji je, iz eu
ostalog, mogao i da leti. Pre a ovo doku e tu, Petrovu isiju u Ri u preki uli su dogaaji veza i
za progo hria a u vre e Nero a. GBegovi prijatelji hria i savetovali su u da apusti grad i
iz eg e ue iku s rt, kako i slo od o ogao da se upusti u jo vee podvige objavljivanja
hria ske poruke. No , dok se prerue iskradao iz grada, Petar je video Isus a kako ulazi u Ri i
upitao ga kuda ide. A Gospod u je rekao: 'Ide u Ri da e razap u... Tada je Petar doao se i...
Vratio se u Ri , radujui se i hvalei Gospoda." Ishod povratka io je da je Petar raspet, a i sistirao je
da ude razapet aglavake.
Kao i prie o drugi ue i i a, i ova je uglav o iz ilje a. No , kao i druge, i o a verovat o
odraava eke i je i e, jer e a razloga da su ja o u to da je Petar posetio Rim i odigrao
592
vljaj ve eto to tre a deliti sa drugi a, kako delo tako i reju. Hristov a s rt i vaskrsee
oslo odili su vas ez - vred og ai a ivota koji su va ostavili vai pre i"
, a sea je a to
treba da usmerava hria e a poslu ost Bogu i a delje je Boije lju avi sa drugi ljudi a.
O i tre a da uzrastaju i razvijaju se u svo hria - sko iskustvu, elj i duhov e hra e kao odojad
aji og leka. Tre a da uzrastaju kao hria i kako i postali "iv o ka ee i dopustili da udu
uzida i u zgradu duhov og hra a u kojoj ete sluiti kao svete i i i pri ositi i prihvatati
va u ulogu u delat osti ta o je rkve, ili da je pogu lje u vre e progo a koji je otpoeo Nero .
Prva Klimentova poslanica 5 dovodi u vezu sa ovim periodom smrt Petra i Pavla, a pre
kraja 2. veka grobovi ovih apostola postali su mesta
hodoaa Evsevije, Crkva Svetog Petra u Ri u ispod Crkve a istorija koje se alazi Petrov gro ,
I.25.5- . Kas ije, kada je a verova o i Pavlov. ar Konstantin postao
hria i , izgradio je
daleko savre ije svetilite a to
estu verovat o oko
. godi e , a da as se a isto
estu
alazi azilika Svetog Petra. Arheoloka istraiva ja su potvrdila ovaj ael i opis, jer e sa o da je
Konstantinov spo e ik otkrive ego su pro ae i i tragovi graevi e iz . veka. Osta i kostiju i ra i
gro ovi, od kojih eki datiraju iz . veka, takoe su otkopa i, ada se arheolozi e slau oko jihovog
z aaja. Neki tvrde da je otkrive gro sa og Petra, dok drugi tvrde da ovi gro ovi uopte isu
hria ski.
Kakav god da ude rezultat ovih istraiva ja koja su jo u toku, oe o iti sigur i da Petar jeste
u ro ue iko s ru u Ri u u vre e Nero ovog progo a i da je jegov gro egde a estu
bazilike Svetog Petra. Ne a, euti , dokaza za to da je o os ovao rkvu u Ri u, ada je kao i
Pavle i ao eke veze sa jo od ajra ijih vre e a pa, pre a to e, e iz e auje to to je u rzo
postao je svetitelj zatit ik.
593
Ortodoks i Jevreji i da as ogoslue kraj Zapadnog zida, jedinog preostalog dela platforme na kojoj
je Hra
io podig ut. Petar se slui izrazo ivo ka e je" da o jas i kako hria i, zajed o, tvore
ivi hra " koji se te elji a delu Isusa Hrista.
rtve Bogu kroz Isus a Hrista "

-9) . Sazrevajui a ovaj ai , hria i e pokazati kako su
iza ra i arod, arsko svete stvo, sveti arod, sa
arod Boiji".
Ne a dueg odlo ka u Novo zavetu od ovoga, u kome se starozavetne predstave prvobitno
primenjivane na Avra - a a i egove poto ke preuzi aju i pri euju a hria sku Crkvu, tako kao
da je o a sada, a eki ai , ovi Izrail". Ovd e i a i ekih za i ljih veza sa Pavlovo
ilju. Slika
Crkve kao zgrade sagrae e od ivog ka e ja o d kojih je je - da , ugao i", Isu s li o vrlo je sli a
Pavlovo opisu Crkve kao ivog tela koje i e
ogi delovi Hristovo g te - la" (1Ko r 12 12-31) .
Pavlu je, oda , zaista ila poz ata i ovakva predstava, jer u Posla i i Ri lja i a pie o hri- a i a
kako pri ose "ivu rtvu" koja e proslaviti Boga (Ri m 12 1- . Kada Petar opisuje sve hria e kao
svete- ike", o govori isto to i Pavle kada je o javio da su svi hria i Bogo
ili osposo lje i da
uestvuju u Crkvi kao eli i. To to se jih dvoji a slue potpu o drugaiji jezikom sa o istie
koliko je io vaa ovaj ko ept zajed ikog slue ja u prvi hria ski zajed i a a.
594
Hria sko po aa je
4 19)
Petar dalje podsea svoje itao e da, kao arod Bo - iji, i aju razliita erila od ehria a. U
hele istiko svetu, u ko e preovlauje odree i kultur i siste vred osti, o i su do ai isto
koliko i stra i i iz egli e"
. Isti ski oda i tre a da udu jedi o Bogu, pa sve to i e tre a da
ude sa o u a eri da proslave Boga. ak i kada tre- a da pod esu ol ezaslue e pat je"
,
mogu se ugledati a Isuso v pri er. Jer kada je io vrea , ije uzvratio uvredo ; kada je trpeo
muke, nije pretio nego je svoju nadu usmerio ka Bogu, pravednom Sudiji" (2 23) .
Potpu o ista aela tre a da odrede kako e se hri- a i po aati kod kue. e e hria ke tre a da
udu spre e da dele Hristov u lju av sa svoji
uevi a, a u - kar i oraju postupati pre a
svoji e a a sa potova je i razu eva je . Jed o reju, svaki ver ik tre a da sledi Isuso v
savet: Loubite jedan drugoga... i budite dobri i krot- ki jeda pre a drugo e. Ne vraajte zli za zlo
i ne kunite ako vas kunu; umesto toga blagosiljajte" (3 8-9) .
Petar je z ao da ije lako po aati se a ovaj ai , pogotovo kada se trpi ezaslue progo . )a
hria e je to z ailo staviti Boga iz ad svega, tako da ihovi
ai o ivota e upravljaju li i
prohtevi i hirovi ve Boija e- rila i vred osti
. Staviti Boga iz ad svega uvek e se a kraju
pokazati vred i truda. Pata je sa o privre e a i hria i tre a da gledaju preko je ka Sudu
Boije , kada e sve iti postavlje o kako tre a. Pt uverava svoje itao e da ogu poveriti se e
Boijoj rizi, jer Bog uvek odri svoja o ea ja
.
Sluei Hristu (5
1-14)
Na kraju, Petar daje savete onima koji su poput njega

stariji" ili pastiri" u Crkvi. U esto da do i iraju, o i tre a da udu pri er stadu"
, uviajui
da e Crkva a- predovati sa o ako svi je i la ovi opau ke elju po iz o- sti" kako i sluili jeda
drugo e
. i ei to , slede Isuso v primer koji je i sam opasao kecelju roba kako bi oprao svojim
ue i i a oge J
-17). Ali , iznad svega ne treba
595
da gu e svoje povere je u Boga usred progo a. ak i ova uka oe se u svetlu Boijih a era
preobraziti za narod Save- za: Pot o ste patili kratko vre e, Bog ilosti, koji vas po - ziva da
uestvujete u ve oj slavi u jedi stvu sa Hristo , li o e vas usavriti i dati va postoja ost, s agu i
vrste te elje"
.
Nada
za
udu ost
Petar nije bio prvi pisac koji se suoio sa pro le- o

epraved e pate. Bilo je to pitae koje je
postajalo sve va ije u vekovi a eposred o pre Isusovog roe ja, to svedoe
ogi apokaliptiki
spisi sastavlje i iz eu
. g. pre Hr . i
. g. posle Hr . Ve s o istraili osobena svojstva ovih
spisa avei se versko pozadi o Isusovo g ivota u poglavlju . To su uglav o
ila pesi isti a
dela lie a vere da e Bog uspeti da dovede stvari u red u ovo svetu i sadrala su opise vizija i s ova
u koji a se Boiji pla ovi otkrivaju o i a koji tre a da ih z aju. Bekstv o od ivota olie o u ji a
deluje prili o stra o gleditu Novog zaveta, ali, postoji u Novo zavetu jed a kiga koja je oigledo ila pod veliki uti aje jevrejskih apokaliptiara, ako e ilju, o da ar stilom.
Otkrivenj e
Verovat o ijed a kiga u Novo zavetu ije a je ita a i loije shvata a od ove. Svi veliki tu ai u
prolosti i ali su sa jo pro le a. Me u protesta tski refor a- torima Marti n Lute r ju je
smatrao uvredljivim delom, koje vrlo alo govori o Hristu , a a Kalvi je takoe su jao u je u
vred ost. M og i oder i itao i i aju ista osea ja. Ne iz e auje to to se Otkrive je i i teko i
sloe o kigo , jer ljudi da as uglav o
e raz iljaju a isti ai kao jevrejski apokaliptiari, a
jihov taj i jezik i vizije i- e i se es isle i i ud ovati . Pose o hria i oseaju
elagod ost u pogledu apokaliptikog u ee ja da Bog ije vaa za svet u ko e ivi o, i teko i
je da zamisle da je
596
jedi a Boija a era da u iti ljudsko drutvo i uspostavi ekakvo Carstv o od drugog sveta u esto
toga. Istovre e o , i a i o ih za koje je Otkrive je va ije od svih ostalih k jiga Novog zaveta. Tvrdili
su da o o daje uvid u Boije ko a e pla ove za ovea stvo ak do takvih detalja kako e svet doi
svo kraju. ta , dakle, oe o rei o to e? Da li o o i a eki traj i z aaj, ili ga tre a od a iti kao
esre- u o aku ra e Crkve i kigu koja ikada ije tre alo da ue u ka o Novog zaveta?
Hria ska
knjiga?
Ne a su e da su oaja je i pesi iza u pogledu ljudske istorije u ael oj suprot osti sa

pogledo
a svet e sa o Novog ego i Starog zaveta. Bi lijski pis i suoavali su se sa tragi o
stvar ou ljudskog iskustva, ali isu su jali u to da Bog oe da po ae i da zaista po ae ukar i a i e a a u svakod ev i z iva ji a o i og ivota. Ov o se alazi u sri eva elja, uz
verova je da je kroz Isusa Bog li o podelio sa ljudi a iskustvo jihovog postoja- ja, i e je
potvrdio vred ost ivota u ovo svetu kao eto to tre a prigrliti i proslaviti.
Kada detalj o ispita o k jigu Otkrive ja, postaje jas o da je autor i a isti ovaj pozitiv i hria ski
naglasak a Boije ueu u ljudski ivoti a. Mada su jezik i predstave koji a je kiga pisa a po
obliku apokaliptiki, je a poruka i a oso e o hria ski aglasak a pozitiv o stavu pre a svetu.
)a razliku od svih ostalih apokaliptikih kiga, Otkrive je i e uje i svog autora i svoje prve itao e.
Napi- sao ga je ovek po i e u Jova , a ila je poslata o d Jovana za sedam crkava u provinciji Aziji" ,
u gradovima Efesu, Smir - ni, Pergamu, Tijatiri, Sardu , Filadelfiji i Laodikeji (Ot k 1 4). Ov e crkve
oslovljavaju se a pose a ai , a dogaaji i ljudi po iu se poi e e. Ovakvo sa opouzda je
ostali pis i apokalipsi ikada isu i ali. Naprotiv, uglav o su se toliko plaili svojih go ia da i ih
ovakvo identifiko- vae odvelo u sigur u s rt. Narav o, ovakav ishod ekao je i eke od la ova ovih
rkava, ali to oigled o ije io dovoljno jak razlog da se prikrijeprava priroda hria ske vere.
597
Sedam crkava koje pominje knjiga

Otkrivenja
- ak i u o i delovi a k jige koji ajvie alikuju jevrejskim spisima, Jovanove vizije uvek su usko
poveza e sa egovi iskustvo ivota u Crkvi. Nzegova vizija dogodila u se a da Gospodi" ,
oda toko
ogoslue ja, a sadraj vizije i a dosta uputa a ogoslue je Crkve, je o ispovedanje vere, molitve i himne. Treb a pogledati, na primer, 1 5-6 ; 4 8.11; 5 9-10 ; 7 10.12; 11 15.1718; 12 10-12; 15 3-4 ; 19 1-2.5-8;
2 2 13.
- Otkrive je us erava pogled ka uduo j Boijo j i terve iji u z iva ja u ovo svetu. Ali, o o to
shvata drugaije od drugih apokaliptiara, koji su ez izuzetka ovaj svet s atrali eopozivo zli . )a
njih je istorija ila es isle a taj a, pa to pre joj doe kraj to olje. To ije ilo i sta ovite
starozavet ih pisa a. Iako su se eki proro i radovali dolasku Da a Gospod jeg", kada e se Bog
u eati a ko aa i odluujui ai u z iva ja u ovo svetu, verovali su da e to predstavljati
astavak o oga to je Bog ve i io u sada- je poretku stvari I s -22 ; Os 2 14-23; Jl 2 28 - 3
21).
598
Pre a ji a, Bog koji e uvesti ovi svetski poredak u u - du osti io je i Bog koji se
ovde i sada kroz z iva ja u ljudsko ivotu.
oe spoz ati
Apokaliptiki pis i od a ivali su ovakvo gledite jer isu ogli shvatiti s isao svog tre ut og
iskustva. Meu- ti , poput Starog zaveta, k jiga Otkrive ja jas o uspostavlja vezu iz eu o oga to
Bog i i u istoriji sada i o oga to e ui iti u udu osti. Sveukupa s isao Boijeg pla a za u du ost ovea stva tre a pro ai u istorijski dogaaji a, ivotu, s rti i vaskrse ju sa og Isusa ,
jag jeta Boijeg" Ot k . Daleko od toga da pat je hria a predstavljaju be - smislena
euz iva ja, Jova o javljuje kako su o e jeda od aj- o ijih odgovora a sve o like zla Ot k
12 10-12).
Otkrivenje, prema tome, ne sledi ropski obrazac jevrejskih apokaliptikih k jiga. O o predstavlja
osobeno i po - zitivno hria sko o ja je je prisustva zla u z iva ji a u svetu ljudi. GBegova poruka
izrae a je za taj a r uo iaje- i jeziko i ivi predstava a iz Starog zaveta, ali je sadraj
adilazi k jiev i o lik apokaliptikih spisa.
Knjiga i njena poruka
Prva tri poglavlja Otkrive ja sli a su

ogi drugi
ovozavet i spisi a: sadre seda pisa a za
sedam crkava u rimskoj provinciji Aziji. To nisu prava pisma po - put onih koja je pisao Pavle, jer ne
prete duju a to da potiu od sa og vaskrslog Isusa, pa Jova kae da u je jihov sadraj predat
putem vizije, kao i ostatak knjige. No , ona se bave sasvim prizemnim stvarima i ispoljavaju podrobno
poz ava je ovih ljudi i jihovog okrue ja. GBihove rkve ile su u e- a e u sporove ok o
hria skog verova ja, jihova posvee- ost Hrist u je poputala, a rezultat toga je da isu ogli da
se suoe sa izazovo stal ih progo a. Da i to ui ili, orali su iti posvee i svi sr e . Ov o je
poruka koju pronala- zi o vie puta u Novo zavetu, i e razlikuje se itno od poruke iz 1Pt.
Drugi deo knjige (4 , euti , dosta se razlikuje od prvog. Ovd e se li e u li e suoava o sa
jezikom i predstava a apokaliptikih spisa. Vizije se vie e od ose a stvar e dogaaje i ljude, ve
se javljaju udovita i zveri u
rzo sledu zastraujuih dogaaja. itav seg e t uvode po - glavlja 4 i 5 vizijom neba, koje
pripre a s e u za o o to po- to
astupa. Ovd e autor iz osi glav u pretpostavku o svo shvatau
ai a a koji Bog dela u istoriji. Bog je taj koji je
vii i uzvie " u apsolut o velia stvu i svetosti
, a ukar i i e e koje predstavljaju
dvadeset etiri star a a oa sko sudu svoj pravi s isao iz alaze sa o kroz ogoslue je i
slue je Bogu. No , o i e ogu da odraze svaki vid Boije li osti i, kada je zapeae i svitak koji
sadri Boije otkrive je svetu apisa , star i e ogu da ga raspeate i otkriju jegov sadraj. Posl e
uzalud e potrage jed og od a ela po e esi a, ze lji i ispod ze lje, Boiji e es P iz avitelj
stupa na s e u u vidu li osti Jag jeta Bo - ijeg, Isusa Hrist a
-8).
Ov o je s a a i i presiv a predstava sredi jeg z aaja ivota, s rti i vaskrse ja Isusovo g za
hria sko shvatae ivota i jegovog s isla. ) aaj o je da a sa o poetku vizije Jova povezuje
uduu sud i u sveta i jegovih sta ov ika sa Boiji sa ootkrive je u istorijski dogaa- jima
Isusovo g ivota.
Poglavlja koja zati slede su iz vizija koje opisuju kako e pravda iti zadovolje a pre a svi o i
silama koje se neumoljivo suprotstavljaju Boijoj volji. M ogi opisi ovde su pu i uasa i do ar deo
jezika koji se Boiji sud opisuje po - tie iz prie o poasti a u Egiptu iz starozavet e kige Iz- laska
(Iz l 6 28
. Ov o agovetava Jova ovu poe tu, udui da u prii o Izlasku Boija glav a
a era isu ile poasti: o e su sa o predstavljale uvod spase ju koje je Bog is- planirao za narod
Izraila, a kroz jih i za itav svet. Tako je i u Otkrivs ju. Os ov a poruka k jige e alazi se u Boije
sudu ad zli , ve u u ee ju da Bog sada stvara ovi svet iz kog e zlo iti u potpu osti protera o.
U ovo
ovo svetu ljudi e uivati u ovoj i eogra ie oj slo odi spoz aje Boga a eposreda
ai : Bog e sa ji a iti li o... Bog e otr- ti sve suze iz jihovih oiju. Vie ee iti s rti, alosti,
plaka ja ili ola. Staro e estati..."
-4) .
Bilo je
ogo pokuaja da se razvrstaju vizije iz Otkrive ja pre a ekakvoj she i. Jed a od
popularnih hipoteza je ta da je, izuzev poglavlja 4 i 5 i opisa neba i zemlje,
600
itava kiga orga izova a u skladu sa o ras e

Seda
peata
seda
delova od po seda :
8 1)
Sedam truba (8 2 11 19)
Seda
Seda
vizija zveri i e og arstva

sudova Boijeg g eva a zlo
Seda
vizija pada Vavilo a"
Seda
16 21)
vizija dolaska Jageta Boijeg
-20)
19 10)
Sedam vizija kraja (19 11 21 4) .
Kako god ih rasporedili, ove vizije predstavljaju kale- idoskopsku sliku toga kako e Bog a kraju
adjaati sile zla. To ije delo sa osves og teologa ve velikog umetnika, a kao dobar umetnik Jovan
opisuje istu te u iz iza razliitih perspektiva kako i os aio sveukupa utisak koji eli da stvori.
Razumevanje poruke
) o g roj ih aluzija a pose e dogaaje i ljude koji su pis u i egovi itao i a ili poz ati, teko
je da as pro e iti svaku pojedi ost ovih vizija. Ipak, utisak koje su i ale a prvo it e itao e kige
Otkrive ja ije teko za- isliti. Jova je uverio svoje hria ske itao e da su ihove trenutne muke
sa o privre e e
;
, jer e ihov veliki eprijatelj Vavilo " izraz koji se Jova , poput
Petra, sluio da oz ai Ri
a kraju doi pred sud Boiji Ot k
. Jedi o je Bog Gospod istorije koji
se li o za i a za sud i u e sa o aroda ve i o i ih ljudi: ee dopustiti epravdi i zlu da
pobede.
Ov o sta ovite k jige Otkrive ja dosled o je glediti a koja s o pokuali da zapazi o i u drugi
k jiga a Novog zaveta, postavljajui ih u jihov ko tekst i astojei da shvati o ta su ogle z aiti
za ljude koji su ih prvi i- tali. Ovakav pristup u razu evau k jige Otkrive ja po e- kad se naziva
preteristiki " o d lati ske rei rgae egIit, to z ai koji se od osi a prolost" , a i i se ajlogi-
601
Apokaliptiki spisi
ili su pu i ud s i za re e si olike, tajanstve ih stvore ja i a eoskih poruka. Ne aki u et ik Al reht Direr doarao je at osferu ovih prorokih vizija u svo drvorezu
etiri jahaa apokalipse.
iji . Toko vekova je, euti , a izgled taja stve karakter poruke k jige Otkrive ja hrabrio
oge ljude da tragaju za drugi skrive i z ae ji a a je i stra i a a. Toko prvih vekova
hria ske ere esto je s atra a si oli o predstavo
eke va e isti e hria ske vere. Orige i
Av - gusti s atrali su predstave ove kige ivopis i opiso
aela Boijeg dela ja u istoriji i je e
ud e opise ljudi, itaka i zveri e stvar i ve dra ati i predstava a ve- kovnog protivstavljanja
iz eu Boga i sila zla. Ovakav ai da se ova k jiga shvati oe iti od po oi: e sa o da razja java
oga teka esta ve uspeva i da i a odgovori a potre e svojih itala a, koje je tre alo
uveriti u uspea ishod borbe koju su vojevali.
Meuti , kraje
. i poetko
. veka z ata deo jav osti poeo je da a Otkrive je gleda
drugaije. Ov i takozva i futuristi" tvrdili su da je jegov pravi s isao u vezi sa dogaaji a koji su
jo u udu osti, a pravo z ae je posta- e jas o sa o ge era iji koja se zadesi da ivi u
posled ji da i a". Neki su ak pretpostavljali da seda pisa a koji a
602
kiga otpois uopts pisu prava pps a psgo ds o dstalog prorokog uvida koji je Jova u dat, a koji
ss sastoji iz opisa seda uzastop ih do a u istoriji Crkve , poevi od . veka pa do kraja vre e a.
Ovaj oprotaj i" pogled popularizova je u hria ski krugovi a aroito posredstvo Skofildove refere ijal e Bi lije o javlje e
, a tvrdio je da je sada ja ge era ija dostigla fazu sed og i
posledeg pis a Laodikeji , pa je, pre a to e, o a ta koja ivi a sa o kraju istorije sveta. Toko
itavog . veka ovaj pogled io je ve- o a uti aja , ada predstavlja za as potekoe.
Tu je, arav o, puka ie i a da je ekoliko ge e- ra ija verovalo da ivi u posled ji

a eki su ak i datu o oz aavali kraj sveta ali, svi su pogreili.
da i a,
Va ija je i je i a da je sa Isu s jas o upozorio svoje ue ike da se e uputaju u ovakve

spekula ije: Nik o e z a... kada e taj da i as doi - i a eli a e esi a, iti Si ..." M t
.
Prema tome, malo je verovatno da bi Bog to o avetee dao sa o oda ra oj grupi i oder ih
itala a k jige Otkrive ja\
Drugi ozbiljan prigovor ovakvom shvatanju jeste da ono podrazumeva kako je knjiga
Otkrivenja bila potpuno be - s isle a i eva a za ljude za koje je to o e apisa a. Ak o pis a
crkvama u Aziji nisu i zaista bila pisma koja su se od - nosila na brige stvarnih ljudi, onda bi to knjigu
Otkrive ja ui ilo veo a razliito u od osu a sve ostale k jige Bi- lije. O , takoe, deli ael i
pesi iza u pogledu ivota u ovo svetu kakav je io svojstve apokaliptikoj literaturi, ali prili o
stran novozavetnoj misli.
Ne a opravda ja da se k jiga Otkrive ja, ili ilo koja druga k jiga Bi lije, s atra pla o
udueg
toka dogaaja u svetu. To e z ai da hria ska vera e oekuje olji svet u nekom trenutku
udu osti, jer itav Novi zavet izraava jas o uvere je da e astupiti as u koji e se Bog a od luujui ai razrau ati sa sila a zla i u koji e Carstvo ira i pravde, koje je Isu s ajavio, postati
trajna i opipljiva realnost.
K jiga Otkrive ja potvruje to u ee je, uveravajui svoje itao e da ovaj svet pripada Bogu, a e
silama zla. Slu -
603
ei se ivi i o i predstava a, o a aglaava da e Bog dovesti sve u red, a koliko se i ilo da

se taj egov i odlae. Tada ljudi ee oi da zapo u sve iz poetka ve e uzeti uea u ovo
svetu u ko e vie ee iti esta grehu, pati i zlu. O i koji od a e vred osti ovog ovog sveta ee
sudelovati u je u Ot k
, ada Boija a era ije da ilo koga iskljui, ve da svi odgovore a
po udu ovog ai- a postoja ja: Doite vi koji ste ed i: pri ite vodu ivota a dar, svi koji je
elite" Ot k
.
A u t o r i datu m knjig e Otkrivenj a
Otkrivenje je jedina novozavetna knjiga koju neki pisac iz prvih vekova izriito datuje. Iri ej je izjavio
da je Jova svoju viziju i ao e tako dav o, skoro u aoj ge era iji, alo pre Do i ija ove
vladavi e" Protiv jeresi U. . , a ovo ilje je prihvata i itira Evsevije Crkve a istorija III. 20;
U.8.6) .
Ov o se sasvi do ro uklapa sa o i to se oe zakljuiti a os ovu sadraja sa e k jige. Mada
postoji izvesna sumnja u pogledu toga koliko daleko je Domicijan (81
iao traei da ude
potova kao oa stvo, su je e a da je arski kult u aelu io posebno duboko ukorenjen na
prostoru rimske Azije kome se
Otkrive je o raa. Od Avgustovog vre e a aova o ukaziva je potova ja li osti ara ilo je
do ra provera politike ver osti. Hria i isu eleli da udu elojal i graa i, ali isu ili spre i ni
da pri ose rtve aru, pa su z og toga
ogi proga ja i i go je i do s rti kao drav i eprijatelji.
Ma ji roj z aaj ih pojedi a a, euti , tvrdi da je k jiga Otkrive ja apisa a ra ije, u da i a
eposred o posle Nero ovog progo a hria a. Meu razlozi a za ovakvo ilje je alazi se i
i je i a da e a izriitog po e a razara ja Hra a u Jerusali u . godi e, a Ot k
-2, ako se
shvati doslov o, oe z aiti da je pisa a u vre e kada je ko a i apad a Hra ve io
pripre a . Tu je i i je i a da
po i je jed u od glava zveri" Antihrista, koji je smrtno
ra je , ali se vraa u ivot da i zavladao Carstvo ,
a raire o je ilo oekiva je da e se Nero vratiti a ovaj ai . Pored toga, u zavis osti od ai a
na koji analiziramo listu sedam careva u 17 9- , ogue je s estiti sed og i posled jeg u vre e
604
Nerona ili njegovog naslednika Galbe (68 . Ovakva raz ilja ja, euti , pretpostavljaju da je
Jova i ao a u u stvar e istorijske li osti, dok je, u svetlu jegove zaokuplje osti brojem sedam,
podjed ako ogue i da ti arevi ikada isu ili za ilja i kao stvar i ljudi ve su ili ai da se
progovori o sveukupnom zbiru zla koje se protivi Bogu. Sve u svemu, nema ubedljivog razloga da se
odbaci tradicionalni datum nastanka Otkrivenja pri li o . godi a.
Auto r Otkrive ja je li ost po i e u Jova , koga Justi
Mue ik poistoveuje sa jed i od apostola Hristovih " Dijalog sa Jevreji o Trifu o
. Ideja
da je posredi upravo taj Jovan ne deluje verovatno, jer autor Otkrive ja po i je dva aest apostola
Jag jetovih", ez agovetaja da je io jeda od jih
, dok ai a koji se e predstavlja kao
vaeg rata... sled e ika Isusovog... vaeg druga"
teko da ukazuje a to da je re o li osti sa
velikim autoriteto u Crkvi. No , oigled o je do ro poz avao predstave tradi io al ih jevrejskih
apokaliptikih spisa, pa oe o, pre a to e, pretpostaviti da je io Jevreji .
U isto vre e postoji vie eo i ih veza iz eu Otkrive ja i Jova ovog eva elja, to, kako s o
govorili u jed o od ra ijih poglavlja, i a eke eutvre e veze sa Isusovi ue iko tog i e a. I
J i Ot k govore o Isus u kao o Rei Logos Boijoj" J
1-14; 1Jn 1 1-4; Ot k 19 11-16). Obojica
Isusa azivaju Jag jeto Boiji ", iako se pri to slue razliiti grki rei a J
; Ot k
. tavie, izgleda da su i Jova ovo eva elje i Jova ove posla i e i ali eke veze sa grado
Efesom, koji je i sedite jed e od rkava koji a je upue o Otkrive je.
Jed o od uverljivijih o ja je ja svega ovoga jeste da je u Efesu postojala kola" hria skih
islila a koju je usta ovio i adah uo apostol Jova , pa su, oda, raz i la ovi te grupe, ukljuujui
i sa og Jova a, odgovor i za ko a i o lik raz ih k jiga koje su do as dole pod jegovi i e o .
605
Jeda od i ila a koji su ajvie uti ali a pro e e o ras a ivota u utar ra e Crkv e i o je razvoj
rasprava o prirodi hria skog verova ja, a aroito javlja je raz ih skupi a ljudi koje je, u eto
kas ije do u, vei a hria - skih ver ika poela s atrati jereti i a". U izves o s i- slu, oni
koje su oz aili kao jeretike" ili su zapravo ljudi koji su porae i u toj raspravi, dok su pobednici i
dalje i- ili ati u. Bilo i pogre o opisati ove rasprave kao tek eto vie od or i za prevlast ad
sve veo Crkvo . Ras - pravljalo se o z aaj i
oral i i teoloki pita ji a, i- je se poreklo
oe pratiti do o og isao og toka sa koji s o se ve susreli raspravljajui o Pavlovi
posla i a a. Jo
Jed o od pisa a za seda irkava iz k jige Otkrive ja ilo je apisa o za hria e u Efesu. Glav o
Gradu rimske provincije Azije. U Pavlovo vreme Efes je bio
ogoslubeno sredite kulta ogi je
Dijane (Artemide), a kasnije je postao poznat po iarskom kultu. Hadrijanov hram. na sliii,
potie iz . veka.
606
dok je pisao Galatima, Pavle je pomenuo ljude za koje je verovao da o javljuju drugo eva elje"
(Gal 1 b) , dok su u se u Kori tu suprotstavili ljudi koji su oigled o i ali sasvi drugaije shvatae
hria ske poruke Ko r
^ . Verovat- o iko od ovih ljudi ije spadao u jeretike" u kas ije
smislu te rei, a Pavle svakako ije otiao tako daleko kao predvod i i Crkve u . veku da predloi
ihovo iskljue je iz Crkve . Vei a jih su, izgleda, pre ili Pavlovi li i protiv i i, koji su se spo ta o
pojavili u razliiti
esti- ma, a ne mesni predstavnici neke organizovane grupe unutar Crkve u
celini. Do sredine 2. veka kao takve grupe jasno su se mogli prepoznati gnostici, montanisti i drugi.
Meuti , u . veku, apetosti koje su dovele do ko a og stvara ja pose ih sekti tek su poi jale
da iz ijaju a povri u ivota u Cr - kvi, pa su nastojanja koja se ogu pratiti idui ka kraju . veka
bila daleko labavije definisana.
Knjiga Otkrivenja
Ve s o eto rekli o poru i veeg dela k jige O t - krivenja. U svoja prva tri poglavlja ova knjiga
odraava i - votne uslove sedam crkava u Malo j Aziji koji a je upue a. Saveti koje vaskrsli Isu s
daje trima od ovih crkava (crkvama u Efesu, Pergamu i Tijatiri) odnose se na njihov stav prema raznim
la i uitelji a Ot k -7.12-17.18-29).
Crkva u Efesu do ija pohvale jer je proverila o e koji kau da su apostoli a nisu, i otkrila da su
laljiv i"
. Pore d toga, za je e la ove se kae da rze o o to ikolaiti rade"
.U
Perga u su eki pripad i i rkve zaista poli za ue je ovih ikolaita", dok su drugi opisa- ni kao
sled e i i ue ja Valaamovog" (2 14). Crkva u Tija- tiri takoe je potpala pod uti aj la og ue ja, u
ovo sluaju poteklog o d o e e e Jezavelje, koja se e aziva glas iko Boiji "
.
S o ziro
a do ekle taja stve u prirodu ovih uputa, oe se raspravljati o tanom identitetu ovih
raz ih skupi a, ada je verovat ije da su sve o e ile euso o poveza e ego da su ile
odvoje e skupi e po razliiti gradovi a. Nikola-
607
Ruevi e
starog Perga a izdiu se visoko ad grado Berga o u oder oj Turskoj. Perga
je, prema Otkrivenju, bio mesto "gde je Satana stolovao".
Ovo je, oda, aluzija a )evsov
rtve ik koji se alazio iz eu dva drveta vie grada. Perga je, takoe, postao
sredite
zva i og
carskog
kulta.
iti se svakako pominju i u Efes u i u Pergamu, a u poruci Pergamu se ispostavlja da su valaamci bili ti
isti ljudi. Iako se nijedno od ovih imena ne primenjuje na jeretike u Ti - jatiri, aktivnosti
ikolaita/valaa a a u Perga u iste su kao i o ih ljudi iz Tijatire koji su praktikovali Jezavelji o"
ue je i ue je je ih privre ika: svi su o i jeli hra u pri- oe u a rtvu idoli a i praktikovali
stvari koje su sma- trane nemoralnim.
Pavle se o rau ao sa o a ova pro le a u jo ra ije periodu, ada ikada ije agovestio da su
ljudi koji uestvuju u takvi aktiv osti a jereti i" u strogo s islu te rei. O je o javio da je
svejed o da li hria i jedu eso pri ese o idoli a ili e Ko r i ada o i o ije io toliko trpeljiv pre a pitai a e orala, uglav o je o i a raspravljao a taktia i velikodua ai , elei
pre da u edi svoje sluao e ego da i
areuje. U euvre e u, stvari su se o- rale promeniti. U
Pavlovo vre e ovi pro le i su se uglav o ti ali prakti ih pitaa, koja su se prirod o javljala u
nasto- ja ji a ez a oakih preo rae ika da shvate kako i jihova ova vera ogla uti ati a
jihov dotadai ai ivota.
608
Meuti , sada su to postala teoloka i doktri ar a pitaa. Mada kiga Otkrive ja e daje ikakve
stvarne naznake o tome kakva je bila priroda verovanja koja su dovela do ovakvih delanja, mnoga
raz atra ja ukazuju a to da su ove sekte ile ra i o lik o oga to je kas ije postalo poz ato kao
gnosticizam.
Pripad i i jed e od istak utih g ostikih skupina 2. veka zaista su sebe nazivali
ikolaiti a". Oni su svo - je poreklo vodili od oveka po i e u Nikolaos koji je, pre a Dap , io
jedan od Stefanovih kolega jelinista u ranoj jerusalimskoj crkvi. On i verovatno nisu imali nikakve
veze sa ovo li ou, ali eki jihovi o iaji isu se razlikovali od o oga o e u ita o u k jizi
Otkrivenja.
Iako su jeretici kojima se suprotstavlja knjiga Ot - krive ja ili esu jivo a je sloe a i e
tako dobro organi- zovana skupina u odnosu na one kasnije, ima i ovde nekih obe - leja g ostike
terminologije i ideja. Na pri er, Jezavelji o ue je u Tijatiri Jova aziva du oki taj a a
Sata i i " Ot k
, a a ovu frazu ailazi o i kod kas ijih g ostikih grupa kao a opis jihovih
li ih verova ja. Sa a i je i a da je jed a e a ila a tako istak uto mestu u tom pokretu takoe je u ekakvoj vezi sa g osti iz o , jer su u g ostiki pokreti a . veka e e esto i ale va u
i zapae u ulogu. Ov o je i io jeda od razloga zato je Crkva posle ovozavet og vremena
zva i o iskljuila e e iz ilo kog vida jav e slu e.
Svedoa stva iz drugih kiga Iovog zaveta ukazuju a isto. Jova ove posla i e, kao i Judi a
poslanica i Druga Petrova poslanica, potekle su, izgleda, sve iz geografski iste
Verovanja koja su kasnije dovedena u vezu sa gnosticizmom javljaju se u nekoliko novozavetnih spisa.
Ia slici je prikazana amajlija sa izgraviranim
simbolima
gnostika.
609
o lasti a koju upuuje k jiga Otkrive ja, i u svi a ji a se po i ju putujui uitelji koji su radili a
isti ai kao i o i po e uti u k jizi Otkrive ja. Prva Jova ova posla i a o ja java jihovu teologiju
sa dosta pojedi osti, iz ega se o- e videti kako su se lisko ovi ljudi kretali ka klasi o
gnosticizmu.
Jovanove
poslanice
Ka o i Jova ovo eva elje, i Prva Jova ova posla i a sasvi jas o izrie a ere je og autora: Pie
va ovo da iste z ali kako i ate ve i ivot vi koji verujete u Si a Boijeg"
. Jova ovo
eva elje ilo je apisa o da pokae da je Isu s Mesija i Si Boiji i da prido ije ljude za veru u njega
(Jn 20 31). Nasuprot tome, Prva Jovanova poslanica napisa a je za ljude koji su ve hria ski
ver i i, ali koje je tre alo uveriti u isti itost o oga u ta su verovali.
A a i proro i "
Nije teko uvideti zato je ovi ljudi a ilo po - tre o da ih eko a ovaj ai u iri jer je, poput
crkava po- e utih u Otkrive ju, i hria ska zajed i a kojoj su o i pripadali trpela z og delat osti
la ih proroka" J
. Ov i ljudi isprva su pripadali toj hria skoj zajed i i, ali su je apustili, i
sada su pokuavali da je podriju spo - lja
. Narav o , ti la i uitelji isu a to tako gledali. On i
su verovali da su primili posebna otkrivenja ko - ja isu povere a o i i hria i a, pa su govorili
da
poz aju" Boga a prisa ai posredstvo
ekakvih taj ih duhov ih oi koje su i , avod o,
o oguavale da ive a drugoj rav i u od os u a ostale
; ;
. O i su du - hov o ve ili
savre i"
. .
i iveli u potpu osti sves i svetlosti " koja je ila Bo g
; 9) pa se tako
o i a, prize a pravila hria skog orala isu vie od osila i a ih
-12; 4 20) .
Sv e ov o zvui sasvi
zbo g
sli o tvrd ja
a Pavlovi h protiv ika u Kori tu . I o i su , takoe, tvrdili da,
610
svoji h li ih isti i h iskustava , vi e is u sputa i or al i stega a teles og postoja ja Ko r

10 1- , ve da su se posredstvo tih iskustava uzdigli a ov duhov - ni nivo, daleko iznad onoga
a ko e su ili o i i s rt - nici (1Ko r 4 7-8) . T o j e bilo , govorili su , kao d a s e vas - krse j e ve
z ilo : o i jes u delovali kao da ive u ovo svetu , ali s u zaprav o ili potpu o oslo oe i o d jega
, pa tak o vie is u ili opteree i i riga a o je u Ko r
-19) .
ljudi sli ih pogleda po i ju se i u Ti
2 17-18.
Prva Jova ova posla i a igde zapravo e kae da su ovi

la i proro i " takoe verovali u to da se vaskrse je ve z ilo kro z jihova
izgleda verovatno da su i oni tako mislili.
istika iskustva, ali
Doketiza m
Postoji , euti , u Prvoj Jova ovoj posla i i i jeda ovi i ila . Nai e , la i proro i " koji se ovd
e po i ju i ali su oso e o shvata je li osti i z aaja sa og Isusa , pa je, iz o oga to se o ji a
kae, jas o da su ovi Jova ovi protiv i i pori ali da Isu s jeste Mesija i Si OOIJ I
-23 ; 4 2.15; 5
1-5.10- . Nis u o i pori ali da ]e Isu s otkri o Boij u silu, ali ilo i je tek o da shvate kako je jed o
o i o ljudsk o ie oglo da otkrije prirodu ve oga Boga . )at o s u tvrdili d a Isu s uopt e ije i o
isti sko ljudsko ie
-3).
U grkoj isli je oduvek postojalo izrae o u ee - je da je ovaj svet u ko e ivi o potpu o
odvoje od e eskog sveta. Starozavet i proro i oduvek su verovali da se Boi - je delova je o e
primetiti u sferi ljudskog iskustva, ali grki islio i su o i o ivot u ovo svetu s atrali ed - nim
postoja je , a pravu sud i u ljudi i e a sagledavali kao prisustvo e ovde, ve u duhov o svetu u
ko e je iveo i Bog. Kad a se ovako gleda a stvari, isti sko spase je o - e se dostii sa o ego
jed e li osti iz ta i e" ovog sveta u ivo t u atprirod o svetu. Postojala su i roj a o ja je ja
kako se to ta o o e postii, pa je oigled o da je elja za takvi oslo oe je
ila pokreta, kako
Pa -
611
vlovim protivnicima u Kori t u tako i o i a ije

poslanice.
ue ju se suprotstavlja autor Prve Jova ove
U poetku su se hria i za i ali za ovakve za i- sli uglav o privue i o ea ji a da e doivet i

uzbu - dljiva isti a iskustva. No , kada su ovi isti i poeli da raz iljaju o teoloki posledi a a
svojih iskustava, eiz e o su otkrili da i je teko da izau a kraj sa ve - rovanjem Crkv e da je Isu s
li o - kao Isu s iz Nazareta - ogao potei od Boga. Nai e , ako je Bog pripadao ovo
atprirod o , isti o svetu, o da se o Bog u e oe raz i- ljati i kao o stvar o ljudsko
iu,
jer bi to da svemogu- i i tra s e de t i Bo g ud e zatoe u ivot u ljudsko g ia predstavljalo
protivre ost.
Jeda izlaz iz ove dile e alazio se u predlogu da se Isu s sa o i io kao da je i o Mesija i Si Boiji.
Ov o gledite aziva se doketiza " jer grka re sJokeo z ai
i i se da" . Upravo se ee ovakvo suprotstavlja Prva /o - va ova posla i a. Jed a pria koju je
ispriao Iri ej kae kako je apostol Jova jed o otiao u jav o kupatilo u Efesu, ali kada je stigao
onde i prepoznao Kerinta - istaknutog do - ketistu - odbio je da bude u istoj vodi sa njim (Protiv jeresi III.3.4). Zbo g ovoga neki misle da je Prva Jovanova poslanica neposredan odgovo r Kerint u li o.
O je svakako tvrdio da je oa sk a suti a" ili kos iki Hristos " uao u oveka Isus a iz Nazareta
priliko
jegovog krte ja i da ga je apustio pre raspea, a J
se oe tu aiti kao eposreda
odgovor upravo a ovu tvrd ju: Isu s Hristo s je o aj ko je doao vodo svog krte ja i krvlju svoje
s rti. O ije doao sa o vodo
ego i vodo i krvlju." Keri t je, e- uti , i ao i
oge druge
ideje koje se ne pominju ni na jed- o
estu u Prvoj Jova ovoj posla i i i, opte uzev , pro - blemi
koji a se avi ova posla i a deluju a je sloe o i za re o od teologije Keri ta i jegovih
sledbenika. I zaista, sa izuzetko
jihovog spekulisa ja o li osti Hrista , je - retici iz Prve Jovanove
posla i e i aju
ogo vie zajed- ikog sa Pavlovi protiv i i a u Kori tu, pa je verovat o ta ije
s atrati ih prelaz o fazo iz eu kori tskih jeretika i potpu o razvije og g ostikog siste a .
veka.
612
Prv a Jovanov a poslanic a
Auto r Prve Jovanove poslanice nije imao vremena za ove ljude. On je, naime, osudio njihova
verovanja i suprot - stavio se njihovoj praksi u svakoj od svojih poslanica. Vrlo dobr o je uvideo koliki
su pritisak ovi vrili a la ove te hria ske zajed i e, te se dao a posao da je e pripad i- ke uveri
da su oni sami, a ne la i proro i", ti koji z aju isti u.
Jovanov e knjig e
Ne oe o raz atrati Prvu Jova ovu posla i u zase o od ostalih Jova ovih posla i a i Jova ovog
eva elja. J i )J vrlo tes o su poveza e sa J , ada predstavljaju sasvi drugi tip k jiev osti.
)a razliku od J , o e su kratka, li a pis a, jed o upue o rkvi, a drugo eko pojedi u po
i e u Gaj. GBihov autor se e aziva Stariji ", a u J upozorava svoje itao e a putujue uitelje
koji e priz aju da je Isu s Hristo s doao kao ovek"(2Jn
7- . Bri uo se za to da ovi ljudi e udu pri lje i u tu hria sku zajed i u, pa
ogi au i i z og
ovoga s atraju da je J
orala iti apisa a pre J , udui da J predvia situa iju u kojoj su ovi
jereti i ve iskljue i iz Crkve J
.
)J daje savete Gaju u pogledu oveka zva og Diotref, koji je uestvovao u jed oj or i za prevlast
ad upravlja je Crkvo . S ti u vezi, Stariji" kae da a erava doi u kratku posetu da ispravi
uas e stvari koje o govori o a a i lai koje kazuje" (ZJn 9-10).
Situa ija koju i a u vidu )J odraava, izgleda, fazu u kojoj su astajali ovi o ras i uprave ad
Crkvo . Kada su apostoli i jihovi predstav i i u rli, skup o vostvo prvih rkava poelo je da
estaje, a ove voe pokuale su da se a et u u to pro esu koji je do kraja doveo do zva i og
ai e ova ja sa o jed og autoritativ og voe u svakoj po es oj rkvi. Mod a je Stariji" zastupao
stariji o lik rkve e orga iza ije, to i oglo da o jas i jegovu za ri utost z og pojave da sa o
jed a li ost, polae pravo a vostvo u Crkvi. U . veku je svako sa titulo Stariji", pa i o sa
io
deo ustroje e rkve e hijerarhije, ada pisa ovih posla i a oigled o joj e pripada. GBega su
jegovi itao i oito veo a potovali, ali e izgleda da je i ao nekakav apsolutni autoritet nad njima,
jer ih je o jedi o ogao pozvati da ui e o o to je sa
mislio da je ispravno.
613
Va ovoga ije uopt e lako ta o odredit i s isa o Prve Jova ove posla i e. Svakak o da e postoj i
nikakva pravolinijska rasprava koja je proi a , t o je podstakl o eke da ov u posla i u preurede
tako da se njeni razni delo - vi uklop e a, pre a jihovo
ilje ju , logi iji i sled - stve iji ai ,
do k su eki drugi o ja javali o o t o s a - traju nedoslednostima, pretpostavljajui da je ova
posla i a doivela ekoliko izda ja i da je , pre a to e , delo razliitih pisa a. Meuti , ijed o
od ovih o ja jea ije po -
Vei a au ika veruje da je Stariji", koji je apisao J i )J , apisao i J , jer ove tri poslanice
vezuju
oge sli osti u re iku i stilu, a i i se i da izves e izjave iz J i )J pretpostavljaju
upoznatost sa pitanjima o kojima se govori u Prvoj Jovanovoj poslanici. Kada bi, prema tome, bilo
ogue utvrditi ide titet Starijeg", ogli ismo, verovatno, da ustanovimo i pisca sve tri poslanice.
Meuti , ovo je lake rei ego ui iti. Uputstvo je oduvek trae o u jed oj izjavi koja se pripisuje
Papiju, koga itira Evsevije kao autora koji je u svoji Tu ae ji a prorotava gospod jih" apisao:
Ak o i ikad doao eko od sled e ika Starijih, ja ih se raspitivao o to e ta su ti stariji govorili, ta
su Andrej, ili Petar, ili Filip, ili Toma , ili Jakov, ili Jovan, ili Matej, ili bilo ko drugi od Gospodnjih
ue ika, rekli i ta su Aristio i stariji Jova , ue i i Gospoda, govorili." Evsevije zati

je dva puta nabrojao ime Jovan, te prvog Jovana ubraja sa
pri euje da
...ostali apostoli a...ali drugog stavlja sa ostali a izva apostola...Ovo potvruje isti itost prie
onih koji su rekli da su postojala dvojica sa istim imenom u Aziji i da postoje dva groba u Efesu i oba
se jo azivaju Jova ovi " Evsevije, Prkve a istora III . -6) .
1
Ak o je stariji Jova " o ko Evsevije govori ista oso a kao i Stariji" koji je apisao J i )J , o da je
verovat o o aj hria i druge ge era ije io autor J a oda je i ao i eke veze sa pisa je
Jova ovog eva elja . Ali , Papijeva izjava je sa a po se i eodree a da i pruila pouzda o
uputstvo, jer izgleda da o i sa e ue ike aziva stariji a", pa je Evsevije, pre a to e, oda
pogre o zakljuio da je Papije govorio o dva razliita oveka po i e u Jova . Ovaj argu e t, pored
toga, pretpostavlja da su Papiju ila dostup a pouzda a o avete ja. Mi sa ovi izjava a ipak
moramo postupati obazrivo, pogotovo to i a o sa o podatke iz
druge ruke o to e ta je Papije zaista pisao. t o se Jova ovih spisa
614
se o u edljivo . K jig a sadr i e sa o autoro v odgovo r o i a koji su u se suprotstavljali ve i

jegova li a teo - loka raz ilja ja o situa iji sa kojo se suoavao. Nzego - vo raz ilja j e je ,
izgleda , izloe o a iklia ai , tako to se prvo izdvajaju te e, a zati se o ji a govori i po ov
o i se prilazi iz razliitih uglova kako i se iz a- ilo jihov o z ae je i jihov s isao. t o se tie
kompo - zi ije, ov o je vie filozofsk o ego u et iko delo i o e se pogod o uporedit i sa jed o
uziko ko pozi ijo u
tie,
ogo je pouzda ije poi od sa ih doku e ata.
Vodi se izves a rasprava o ta o od osu iz eu J , J i )J i Jova ovog eva elja. Postoje va e

i liske sli osti iz eu eva elja i J . O a se slue isti jeziko
a isti ai i oso e i izrazi a
poput suprot osti iz eu svetla i ta e, ivota i s rti, isti e i greke, i i sistiraju a lju avi da e
po i je o opisiva je Isusa kao Rei ili Logosa - sve se to alazi i u eva elju i u
Prvoj Jova ovoj posla idi. O a spisa se slue i isti
ai o u saoptava ju svoje poruke tako to
prvo iz ose ideju a jed ostava i lako zapa tljiv ai , a zati istrauju je e posledi e iz
ogo
razliitih uglova.
Ali, postoji i vie razlika. Prva Jova ova posla ida i a
skue iji re ik od eva elja i je i aglas i su a izves i
esti a za ija su drugaiji. Na pri er,
dok eva elje ajvie i sistira a postojee iskustvu hria a tzv.ostvare a eshatologija" , J
vie aglaava adu u udu ost. Posla i a, takoe, izrae ije i sistira a Crkvi i je i taj a a,
ada to, arav o, ije u potpu osti izostavlje o iz eva elja.
Iz ese a je hipoteza da je eva elje priredio autor poslanice kako bi ga uskladio sa sopstvenim
raz ilja je o isti te a a. Svakako da i a ekih dokaza da je eva elje priredilo vie oso a, ali
ije verovat o da je prvo it i o lik eva elja preradio eko ko ga je s atrao teoloki eprihvatljivim.
Jedi o privla o o ja je je sloe ih veza iz eu raz ih k jiga koje se vezuju za Jova ovo i e oe
se ai u hipotezi da je u Efesu postojala kola hria ske isli koja se vezivala za, i iz ikla iz, dela
Jova a, Isusovog ue ika. O je posluio kao teoloki e tor itavoj skupi i hria a i io izvor
o avete ja sadra ih u etvrto eva elju vidi J
, ali ovu k jiev ost kakvu je da as z a o
stvorila je ta kola", a e sa o jeda pojedi a .
Kada s o raspravljali o Jova ovo
to is o ogli azvati
eva elju izneli smo hipotezu da je prvo moglo biti napisano ono
615
KOJO J se glav a te a prvo sa o izlae, a zati se jo e avi, o a se razvija i razrauje, dok

ko pozitor prelazi a druge te e i ideje, vraajui se uvek svojoj prvoj isli.
Kaka v god da je oblik njene rasprave, poruka Prve Jovanove poslanice je kristalno jasna. Ka o i svi
drugi pi- s i Novog zaveta, Jova je i o u ee da isti a isku - stva , a koliko ila uzvie a ,
ogu i ati s isla jedi o ak o se og u ukljuit i u hria sk o verova je , s jed e , i hria sko
po aa je, s druge stra e. Govoriti o oslo oe -
Palesti ski izdae " pa, ako je tako, o da i eva elje ilo prva od k jiga koju je priredila i izdala
po e uta kola u Efesu. Mod a su jegovu poruku poto pogre o shvatili i pogre o pri e ili
jegovi ovi itao i. U jevrejsko ko tekstu ko trasti iz eu svetlosti i ta e, isti e i greke, ivota i
s rti ili su iskljuivo etiki ko trasti, dok su iste ter i e grki islio i oduvek koristili da opiu
kosmoloke razlike iz eu oa skog sveta duha, u ko e ivi Bog, i zlog sveta aterije u ko e
ivi o i. Neki grki itao i ovog eva elja ogli su lako iti zavede i ovi izrazi a, a taj
nesporazum ih je na kraju doveo do pozicije koju su usvojili doketisti. Nai a koji eva elje
aglaava tre ut u stvar ost vaskrse ja u ivotu hria skih ver ika takoe je dopri osio koloritu
takvih raz ilja ja.
U odgovoru a ovu sve veu pret ju Stariji" verovat o eki istak uti la Jova ove kole, ako e i
sam Jovan) apisao je J da upozori a ovakva la a ue ja. Meuti , stvari su se pogoravale, la i
uitelji su se ot epili od Crkve i os ovali sopstve u sektu, pa je J apisa a kao izrae ije teoloki
odgovor na ovaj problem. Ne samo da je osporila stavove doketista o Isus u ve
je i istakla kako je ada u Vaskrse je eto vrlo opipljivo i udue, a e sa o deo sada jeg
duhov og iskustva hria a.
Ak o je ita od ove reko struk ije ta o, datu i koje pripisuje o ovi posla i a a zavisie od
datu a koji se pripie eva elju. Vrsta ue ja koje se suprotstavlja J svakako je apred ija od
o og sa koji se susree Pavle u Kori tu. U J postoji eka ideja
jeresi", ali ije tako sloe a ili razvije a kako e iti u . veku. Kako su jereti i koji a se suprotstavlja
J i ali
ogo zajed ikog sa o i a koje po i je Otkrive je, eki datu s kraja . veka oda je
ajpri li iji pokuaj koji oe o da ai i o.
616
ju i prelasku u eki sve t svetlost i e i i alo ikakvu vred ost ako takvo po aa je ije uisti u
nadahnula i upu - tila Boija svetlost, a rei da su zapravo isti a isku - stva ta koja oslo aaju
ukar e i e e od sile zla od a u - je se kao ereal o i eisti ito, jer ljudsko iskustvo ee pokazuje
da oveku ije ogue da se e ui i potpu o savr - e i i oslo oe i od uti aja greha J
.
Prav i hria i oraju iveti kao to je i Isu s Hristo s iveo " ali, isto tako, oraju se suoiti i sa stvarou svog oral og siro atva i prihvatiti oprotaj koji i jedi o Isu s oe dati
- . ivet i kao
Isu s je pri- e ljivo delo: to z ai voleti druge ljude, a s druge stra e, to z ai i da svako ko prezire
druge kao to su to i ili doketisti tek o o e tvrditi d a vri volju Boij u
-14) . U stvari, takvi
ljudi sa o uivaju u vlastitoj se i - nosti (2 15-17).
ie i a da su takvi ljudi uopte ikada i pripadali Crkv i tre alo i da poslui da istak e da da suda ije daleko
-19) . Drugi ne treba da ih se
plae, jer, ta god da ti sektai tvrde , o i koji su ostali u Crkv i jes u istinski primaoci Svetog Duha i oni
su ti koje je Bog prihvatio ( 2 20. Dalek o o d toga d a s u o i uradili eto i e i zasluili tu
lju av, ali poto su sada usvoje i kao Boija de a, tre a da se postaraju da astave da vre volju Boij
u (3 1- . I ajui za pri er Hristov u lju av pre a ji a, o i tako oraju voleti jed i druge
i tek tada ogu iti sigur i da zaista ive u skladu sa Duho Sveti i u li os o jedi stvu sa
Bogom (3 19-24) .
Auto r se stal o vraa a te u da razlikovanje do - rog od zloga ije sa o stvar ljudskog suda ve i
ispit vere koji o e izdvojiti la e prorok e od isti skih ver ika:
Svak o ko priz aje da je Isu s Hristo s doao kao ovek i a Duha o d Boga "
-3) . Imati Duha
Boijeg prirod o vodi ka lju avi, kao to je i sa o Boij e ie lju av
. To vodi i ka poslu osti
zapovesti a Boiji i ko a oj po edi ad svi to se protivi Boije
ai u postupa ja
-5) .
Uvere i u ovo , pravi hria i ogu iti sigur i da e poz ati i razu eti Bog a a ai a koji
doketisti ikada ee oi
-21) .
617
Judina poslanica
Druga Petrova poslanica
Uti aj la ih uitelja pred et je jo dve , uz to i ajtaj ovitije, k jige Novog zaveta: Judi e posla i e i
Dru- ge Petrove poslanice. Ov e dve knjige sasvim jasno idu jedna uz drugu, jer je gotovo cela Judina
poslanica (neznatno preo- likova a sadra a u Drugoj Petrovoj posla i i. Osi toga, ijed a od
ove dve k jige e sadri ikakva o avete ja koja i a po ogla da odredi o jihove prve itaoce.
Nai a koji se Judi a i Druga Petrova posla- i a suprotstavljaj u la i uitelji a agovetava da
su astale u situa iji veo a sli oj o oj sa kojo se razrau- nava u prvim poglavljima knjige
Otkrivenja. Termi n gno - sis z a je" igde se kao takav e po i je, ali ovi uite - lji se opisuj u u
Jud kao fiziki " koji a upravljaj u
Autor i i datum i
Ni Judi a i Druga Petrova posla i a e sadre ikakva o avete ja koja i ih ogla dovesti u vezu sa
eki odree i dogaaje ili ljudi a iz ra e Crkve. Jedi i ai da se razu e jihova pozadi a
jeste pokuaj da se uklope u o o to je o razvoju ra ih rkava poz ato u aelu. i i se da ekoliko
pokazatelja upuuje a to da o e ove k jige pripadaju sa o kraju ovozavet og perioda pre nego
dobu samih apostola.
)a razliku od Pavla i Prve Jova ove posla i e , Juda se e uputa u raspravu sa svoji
protiv i i a. O ih jed ostav o osuuje i istie da je odgovor a jihove pro le e povratak veri
koju je jednom i zauvek Bog dao" (Jud 3). Videli smo, u jednom od prethodnih poglavlja, da je razvoj
standardnog oblika verovanja, poput ovog, jedna od stvari svojstvenih pojavljivanju institucionalne
Crkve krajem 1. veka.
Jud 17 ukazuje i na datum kasniji od apostolskog vremena, kada se njen pisa poziva a o o
to su va u prolosti rekli apostoli Gospoda aeg Isusa Hrista" . Narav o, to se oe od ositi i a
eku priliku kojo su se itao i susreli sa sa i apostoli a, ali isto to e oe se rei i za upuiva je
na Pavla u 2P t 3 14-16, gde se Pavlove poslanice pominju kao priznata i dobro
618
jihovi fiziki porivi" , a z a o da je ov o teh iki ter - i koji su se sluili poto j i g osti i. Ov i
ljudi su si - gur o vie aglaavali svoj e duhov o iskustv o Ju d i tvrdil i d a su , zat o t o s u ili
uzdig uti " a ov ivo duhov o g ivota , ili oslo oe i uo iaje i h stega hri - a skog orala
(Ju d 12- . . . . Meuti , sve ov o ilo je eprihvatljivo za ljude iz ati e Crkve . Judi a poslai a podsea svoje itao e da su jo u starozavet i vre - e i a ljudi trpeli kaz e Boij e za istu
vrst u zloi je ja i da , ako is u spre i da se pokaju, og u oekivati da ih zadesi ista sud i a Jud
8-16) .
Druga Petrova posla i a takoe agovetava da su ovi ljudi odri ali real ost udueg Isusovo g
dolaska (3 1- . Ne a su je da su tvrdili da, poto su sa i ve ili
uzdig uti " a e o , ee iti potre e za tu vrst u doslov e ade u vaskrse je u koju je verovala
vei a ra ih hria a. U svako sluaju, govorili su , ita se ije dogodilo , iako
poz ata z irka spisa i svrstavaju eu svete spise". Pavlove posla i e verovat o isu ile sa ra e u
z irku pre jegove s rti, pa je sigur o ilo potre o da proe jo vre e a da se po u s atrati
sveti
spisi a" u ilo kom autoritativnom smislu.
Ov e i je i e se esto uzi aju da oz ae da se o e k jige oraju datovati egde u . vek, oda

ak i tako kas o kao to je
. godi a, ada postoje pro le i skopa i sa tako kas i datu o .
Deluje verovatno da se Drugom Petrovom poslanicom koristio (naporedo sa ostalim knjigama

Novog zaveta epoz ati autor dela poz atog kao Petrova apokalipsa. No , ova se o i o datuje u
razdo lje iz eu
.i
. godi e, pa tako Druga Petrova posla i a teko da oe poti ati iz
perioda posle ove godine.
Tu je i i je i a da se opis la ih uitelja u Jud i P t dosta razlikuje od svih poz atih jeresi .

veka. Ne a i agovetaja o doketistiko shvata ju Isusa, a ka oli o sloe iji teorija a klasi ih
g ostikih siste a.
Takoe e a i traga vee delu aparata Crkve . veka. Postoji svest o vrsto jezgru
hria skog ue ja, ali e a pokazatelja o postoja ju eke orga izova e slu e u Crkvi. I Jud i P t
apeluju a svoje itao e vie a oral oj os ovi ego a os ovu toga to su jihovi autori zauzimali
eke autoritativ e poloaje.
619
je Crkv a estrpljiv o iekivala Isuso v povratak u slavi. Ova j argu e t prv i pu t s u iz eli Pavlov i
protiv i i u Kori tu , ali P t
a jega daje ov odgovor , tvrdei da Boij a vre e ska skala nije
ista kao ljudsk i kale dar: U Boiji oi a e a razlike iz e u jed o g da a i hiljadu godi a. " T o
t o kraj jo ije astupi o e z ai d a s e Bo - ija o ea ja ee ispu iti. Naprotiv , odlaga je
Isusovo g povratka treb a sagledati kao izraz Boije g strplje ja i da - va ja ljudi a vie vre e a da
iz e e svoj ai ivota .
Judina poslanica ne opisuje tako detaljno verova - j a ovi h jeretika . Juda jed ostav o ka e d a o i
od a uj u Isus a Hrista , aeg jedi og gospodara i Gospoda " (Jud 4) . Deluje verovatno kako ovi
la i uitelji isu otili tako dalek o kao o i iz Prve Jova ove posla i e. O i is u osporavali verova ja
Crkv e a teoloko
ivou izjavljuju- i da Isu s ije Si Boij i koji je doa o kao ovek, ve su se ,
u est o toga popu t jeretika po e utih u Ot k
, po -
) o g toga je a ji roj stru jaka pokuao da o jas i poreklo ovih k jiga shvatajui ih u ko tekstu
nekog mnogo ranijeg vremena. Svakako da obe deluju kao da pretenduju na to da su dela ljudi koji su
ili a vrhu u u do a sa ih apostola. Juda, sluga Isusa Hrist a i rat Jakovljev" Jud jeste opis koji
poziva itao e da po isle kako je to orao iti taj Juda, koji se u eva elji a i e uje kao rat Isuso
v i Jakovljev u Mk 6 3, dok je Si o Petar " jas o upotre lje s a ero da poistoveti autora P t
sa sa i apostolo
Pt
. No , tre a i druge i je i e uzeti u o zir.
Rana Crkva imala je mnogo nedoumica u pogledu obe ove knjige. Judinu poslanicu
ra ohria ski pis i povre e o i pominju, ali Druga Petrova poslanica se pre Origenovih (185-254 )
dela e po i je igde. Te k u . veku o e se s atraju ili la i ili su jive vred osti. Ov o u
aj a ju ruku agovetava da se uglav o
ije s atralo da o e predstavljaju spise poglavara iz prve
ge era ije hria a.
)ajed o sa prethod i je i ael a saglas ost eu au i i a svih ilje ja da ako Prva

Petrova posla i a jeste delo Petra, Isusovog ue ika, o da Druga Petrova posla i a to sigur o ije.
Mnoge pisce rane Crkve zbunjivale su razlike koje iz eu jih postoje, jer se o e toliko razlikuju po
stilu koji su pisa e, po teoloki
aglas i a i opti stavovi a, da je e ogue za isliti da ih je
napisala ista osoba. Ak o smo u pravu kada 1Pt
620
dali gre i koju je Valaa

apravio" (Jud 11; Br 22 1oral i i prakti- ni problem .
. Ka o t o s
o ve videli, to je vie i o
Kak o s u godi e prolazil e Crkv a j e orala d a s e e ja i prilagoava radi o rau ava ja sa ovi
pretnjama, kao i da koristi nove prilike. No , ona nikada nije zabora - vila da e o raz ilja j e i
po aa j e uve k oraju it i vrst o ute elje i u iskustvi a i stavovi a o i h prvi h sled e ika koji
su zaista poz avali Isusa . Da ije ilo te istraj e posvee ost i ale grupe palesti skih seljaka, i - ro
sveta se ikada e i ulo za ov u poruku koja je pro e - ila ivot . Nij e i
il o lako , je r s u
jihov a hra ros t i odva os t redov o prae e progo i a , ak i s ru . No , jiho v li i doivlja j
Isus a bi o j e takav d a nis u n i po - iljali da ustuk u . ) al i su da Isu s ije rtav ve i v i da o
o dela u jihovi ivoti a posredstvo prisut -
vezuje o za sa og Petra, o da
ora o traiti a drugoj stra i o ja je je o autorstvu Pt .
Mod a se a jed o od oguih ree ja ukazuje u Jud , gde pisa Judi e posla i e saoptava da je
upravo pisao jed o pis o svoji itao i a kada je ajed o uvideo
ogo hit iju potre u da i
od ah eto saopti i zato je apisao Judi u posla i u. Koje je o da to prvo it o pis o koje je
upravo pisao? S o ziro
a tes u poveza ost eu ji a, da li je to ogla iti Druga Petrova
poslanica - i dalje, da li oda to ra ije pis o a koje se poziva u P t , u stvari, ije ilo Pt, kako
se uglav o pretpostavljalo, ve Judi a posla i a? Juda je ogao pisati i kao Petrov
predstav ik, jer se u Dap

po ie da su poglavari jevrejske rkve i ali o iaj da Petra
oslovljavaju kao Si o a", to i o da takoe o jas ilo eo i u upotre u ovog i e a u uvod o
delu Druge Petrove
poslanice.
De o tekoa sa ovako preciznim opisivanjem porekla Druge Petrove poslanice i Judine poslanice
jeste u to e da se doslov o ita e z a o delat osti Jude koji je io rat Jakovljev i Isusov . No , ilo
i ogue i da se za isli da Judi e posla i e i Druge Petrove posla i e potiu iz grupe Petrovih
ue ika, a u ogo e slia ai kao to izgleda da Jova ove posla i e potiu iz
kole" Jova ovih ue ika. Ov o i pokrilo i sve sli osti i razlike koje postoje iz eu Prve i Druge
Petrove poslanice, a moglo bi da
621
nog Duha . Ne sam o da je ovo nadahnulo njihove velike pod - vige ve ih je i os ailo da se suoe sa
sue ji a. Mod a i prilii to se jed o od ajupeatljivijih pripisiva ja slave Hrist u u itavo
Novom zavetu nalazi na kraju ovo g najtajnovitijeg novozavet og spisa: O o e ko o e da vas
sauva od pada i da vas eporo e i rados e doved e pred Boije slav o prisustvo - jedinom Bogu
ae Spasitelju, posredstvo Isus a Hrist a Gospoda aeg, eka je slava, ve - lia stvo, sila i vlast
od svih prolih vremena, sada i u vekove vekova!" (Jud 24-25) .
o jas i i zato su izves i delovi Druge Petrove posla i e poput opisa Isusovog preo rae ja u
a
oge itao e ostavili s aa utisak kao da je re o verodostoj i sea ji a sa oga Petra.
Mod a je o o to i a o u o e ove kratke posla i e svea pri e a Petrovog ue ja a rige i
i teresova ja jed og jeli istiko-jevrejskog hria skog sa ra ja, egde u Maloj Aziji, sa kraja . veka.
622
ITANjE
I RAZUMEVANjE NOVOG
ZAVETA
Novi zavet oe podjed ako iti i frustrirajua k jiga koliko i izvor prosvetlje ja. Ka o to s o videli,
to ije sa o jed a k jiga, ve z irka dvadeset seda spisa koje su apisali i sa rali raz i ljudi, u
razliita vre e a i a razliiti
esti a, toko
. veka hria ske ere. Pore d to - ga, svaka od ovih
k jiga i a svojstve a o eleja. Nek e od jih, poput eva elja i Dela, sadre prie, dok su druge u
obliku poslanica - bilo pravih pisama poput onih koje je pisao Pavle, ili k jiev ih epistola kakva je
Posla ida Je- vreji a, koje gotovo da e aju, ili i aju tek po eku aluziju a stvar e li osti. ak i u
okviru pojedi a ih k jiga o - e iti zastuplje o vie k jiev ih stilova. Eva elja, a pri er, sadre
para ole i prie, kao i pouke i li a raz i- ljaa eva elista o traj o z aaju o oga o e u
izvetavaju. tavie, pitae kako tre a razu eti Novi zavet e ti- e se sa o pro le a razliitih
a rova ili k jiev ih stilova koji se alaze a jegovi stra i a a, ego se od osi i a va a
razmatra ja o ideoloki perspektiva a i kul- turnim promenama.
Poetak
na
kom
se
nalazimo
Ov a kiga pisa a je iz hria ske perspektive. Iako su prethod a poglavlja uzi ala u o zir i istorijska i
kiev a pitaa veza a za sastavljagae Novog zaveta, uz jih je ilo istraiva je poruke ovih k jiga,
otivisa o uvere je da je ta poruka i dalje va a za ivot a poetku . veka. U
623
to
refere ijal o
okviru po va osti su se isti ale tri suti ske pretpostavke.
)a hria e Novi zavet ije sa o z irka spisa koji doku e tuju asta ak hria ske Crkve, o
je i Sveto pis o, to jest a izvesta ai predstavlja autoritet za te - kui ivot hria ske zajed i e.
Ov a pretpostavka, pre a to e, u veoj ili aoj eri podrazu eva da e Novi zavet, dok se ita i
tu ai, sluiti kao eka vrsta delotvor og vo - dia ili odela za hria sku veru da a ji e. Ak o je
ovo jed a svrha radi koje i i ita o jegove k jige, o da se e o - e o ogra iiti a to da ih
istrauje o iskljuivo u jihovo k jiev o i istorijsko ko tekstu. Mora o istraiti i jihov
so ioloki, kultur i i od os i ko tekst, udui da o i pripadaju duhov o tragau stvar ih ljudi
unutar stvar- nog sveta, bilo starog ili modernog.
Ov o aelo povlai za so o sledee. Nai e, o - der i hria i oraju, a eki ai ,

odrati ko ti uitet sa svoji kore i a i aslee . Od ositi se pre a Novo zavetu kao prema
Sveto pis u z ai ukazati ti e a vezu ko - ja postoji iz eu da ae Crkve , Isusov e poruke i
ivota ra e Crkve, sa svi duhov i strujai a koja su u ih pro - drla tokom vekova. Upravo ta
poveza ost sa egovo istorijo dozvoljava da a joj Crkvi da eprikos ove o tvrdi da je, u
z at o s islu, hria ska".
Novi zavet e oe o i e tre a da razdvaja o od jegovog sveukup og duhov og konteksta,
pod izgovorom da drugi aspekti hria ske vere i e og praktikovaa to o e vreaju egov
autoritet i s isao. K jige Novog zaveta i e vaa deo hria skog pogleda a svet, ali isu i jegov
jedi- i i ila . O e su deo vee eli e i u ko tekstu hria ske vere ihova poruka se spaja sa
priz a je da, udui da je ovo Boiji svet, Bog deluje i kroz okol osti i prilike udalje e daleko od
otvore o hria skih uti aja, kao to tre a da
Poet e pozi ij e
Prilazei Novo zavetu iz ovog ugla, va o je da u- de o iskre i u pogledu aih pretpostavki.

Postoji mnogo na- i a da se Novi zavet ita i razu e, i hria i e aju o o- pol ad i . Iako se
takozva a espredrasud a egzegeza esto hvalila da je jedi i ai da se razu e jegov tekst, itava
za- isao o potpu o epristras o tu au i a oz ilj ih a a. Ni - je poelj o, iti ogue, e ati
polazite, a pretvarati se da
o jektiv ost" u razu eva ju podrazu eva pristup ez ikakvih u ee ja ili iljea es isle o je i
neubedljivo. Nik o ne oe da se odvoji od o oga to zapravo jeste i o oga to postaje.
Razu eva je ilo kog teksta otpoi je razu eva je
as samih, i u tom kontekstu iskrenost o
aoj prethod oj veri ili e o
eposedova ju i ae sredii z aaj priliko tu a- e ja. Svi
s o i u svoji ivoti a izgradili ekakve filte- re, koji a slue da preus erava o i prerauje o
informacije koje dopiru do nas - ti filteri su stvari poput osnovnih vred- osti i uvere ja o ivotu, aih
li ih iskustava i uea, skup svega u ta veruje o da je isti ito", zajed o sa ai oseai a o ti
verova ji a. Ko i a ija toga je o o to li- ost svakog pojedi a i i jedi stve o . Poz avae i
prepo- z avae aih oso e ih filtera - ihovih sla osti i jihovih do rih stra a osnova je svakog
do rog tu ae ja. Kada au i- i odriu da i aju ovakve predrasude, gu e ugled i u aelu zavre
poseui za eodrivi zaklju i a.
ita je i razu eva je Novog zaveta je, pre a to e, dvos era pro es. Po eto sa i u osi o u
posao, a ada o se da e o eto i do iti. Mi se ovi kiga a o raa o i
uz e u o zir i veru o ih koji se jo ore da kre u za Isuso . Drugi rei a, zaista se pri liavajui
sveobuhvatnom izrazu hria ske vere, ovozavet e prie oraju se dovesti u od - nos sa verom
usredsree o
a stvarae koja priz aje u iverzal o Boije prisustvo, kao i davati povrat u reak iju a
Li e prie
Duhov ost usredsree a a Stvara je
ita je Novog zaveta ije prevashod o ve a iz stare istorije ve je suti ski veza o za Boiju
iskustva hria a. Ov o je ilustrova o dijagra o .
624
Novozavetne
prie
delat ost u svetu i itaoeva

opaa ja u vezi sa jo .
625
oekuje o da progovore s a a. U to s islu tu ae je predstavlja di a ia pro es, e

statia , ali i elovit pro es, jer uspostavlja vezu sa ostali aspekti a itaoevog ivota i iskustva. Ov
o se dosta razlikuje od odela aslee og iz do a prosvetiteljstva i jegove sa ouvere e
pretpostavke da o jektiv ost" podrazu eva potpu u rav odu ost pre a tekstu, o - delu koji je
kao jo
ogo toga, gleda o iz perspektive skorije zapad e kulture eha iki i udalje od
ljudskog iskustva, jer se zas iva a li ear o sagledava ju stvar osti, to tu- au doputa da isli
da se nalazi potpuno izvan procesa interpretacije, kako to prikazuje dijagram.
Ovaj pristup i a i svojih do rih stra a. Pre svega, oe da istak e pro le e starog sveta, iz kog su
kige Novog zaveta potekle. Ali , aglaavajui i terpreta iju kao pro - zo r u stari svet, oe i da
otea razu eva je ai a kako ovaj tekst odgovara prilika a u koji a su ljudi iveli i ive u
vremenima ili na mestima vrlo udaljenim od Rimskog carstva
1.
veka. Odriviji etod ita ja uzee u o zir, od sa og po - etka, savre e e prilike i
pos atrae tekst kao dvos er o ogledalo. Svakako da e iti ogue osvr uti se kroz tekst u svet
jegovog vre e a, ali postojae i sves o prihvata je o -
Tekst
Pro le i/ivot
Istorijsko-kritiki
metod
gu osti da i stvar ost aeg sveta oe ai odraza u e u, a susret ovo dvoje oe se poto uzeti
kao polaz a taka za postavlja je ovih pita ja o tekstu, koja e izai iz okvira i- sto istorijskih
pro le a. Ovaj pristup dosta duguje uvidi a ezapad ih hria a, koji se hvataju u kota sa
stvar ou so ijal e ugroe osti i ekonomskih izazova i nastoje da upo - trebe ova iskustva kao
er i evtiko orue uz po o koga e itati tekst Novog zaveta. Ro ert Me k Af i Brau opisao je ovaj
pro es jezgrovito rekavi: M i svoje iskustvo u osi o u Bi liju, a iz Bi lije izvlai o ove uvide i
vraa o se sop - stve oj situa iji sa Bi lijo sagledavajui je u potpu o o - vo svetlu." o se oe
ilustrovati drugom vrstom dijagrama.
Uticaj i
t a z ai o jektiv ost" u ovo ko tekstu? U velikoj meri filozofija postmodernizma danas tvrdi da
ne postoji eto poput o jektiv osti pa, pre a to e, e a svrhe poku- avati da se o a dostig e.
No , vei a o i ih ljudi i dalje isli da je va o pokuati da se stvari shvate o akvi a kakve zaista
jesu" , sa to je ogue ae uti aja aih pretpostavki koje ogu iti i predrasude . Mod a je
ajvie to u to s islu oe o postii, stojei po stra i od pred eta ko - ji prouava o i udui
to rav odu iji kako is o shvatili o e u se u tekstu uopte govori, da priz a o koje su to ae
poet e pozi ije, da ih uz e o u o zir i ude o provokativ- iji, suoavajui se sa dokazi a kada
opazi o da dolazi o do zakljuaka koji se, po svoj prili i, suvie do r o uklapaju u ae u apred
razrae e ideje. Ak o je to sluaj, potre o je da
Svet o pismo
Raz il.a je
Dogaaji
odravao je pogre o
ilje je da je tekst
ogue tu aiti ez li og za i a ja za jegovu poruku.
626
Doivljaj ivota/Bog a
627
iskustvo
i a o predstavu o to e koji li i i io i ogu uti ati a ai

Postoj i eu ji a ekoliko ajoigled ijih.
a koji ita o eki ovozavet i tekst.
Na drutve i ko tekst je esto o iji ego to shvata o. Kako su se ljudi iz ezapad og

sveta sve masovnije poeli okretati Bi liji, postalo je jas o koliko a sopstve i kulturni kontekst
oe uti ati a ae razu evae. Bogati el i sa )apada sklo i su to e da stvari pos atraju
drugaije od eko o ski ugroe ih ljudi u drugi krajevi a sveta - ili, u stvari, i od siro a ih ljudi u
zapad o drutvu. Pria o do - brom Samarjaninu (L k 10 29i a drugaije z ae je za ljude sa
Zapada - koji je uglav o itaju teei da udu poput Sa ar- jana - ego za druge, koji e se pre
poistovetiti sa oveko osta- vljenim da umre pored puta. Zapadnjaci prihvataju zdravo za gotovo
da, ako o i tre a da se poistovete sa ilo ki iz te prie, oraju iti eko ko i a o i ko trolu pa,
prema tome, ako bi i oklevali da se poistovete sa Samarjaninom, pre bi raspravljali o tome da li su
poput svete ika ili Levita iz te prie ego to i se e za islili u ulozi pretue e oso e. Poveza ost
ovoga sa ovijo istorijo zapad og i perijaliz a i kolo ijaliz a suvie je oigled a da i ilo
potre o dalje je o jaavati.
Nije svejed o i to ko s o u s islu staros og do a i pola. Mukara e priu o Isusovo m
susretu sa e o uhvae o u prelju i J
itati drugaije od e e, iako e se,
verovat o, o oje oriti sa ai o
a koji se Isu s po eo u ovoj situa iji, jer
ogi ukar i i dalje
isle da je doti a e a suvie do r o prola, dok se e e ogu zapitati zato se Isus , suoe sa
e o kojoj je pretila opas ost da s esta ude pogu lje a, pravio ezai teresova i rtajui i
ispisujui rei u pesku. Nek o dete i, oda, videlo eto sasvi drugo u sve u to e - oda i e
shvatajui u e u je pro le , ali uviajui da je, radei eto svojstve o detetu, Isu s izvukao e u iz
vrlo opasne situacije.
I ae sta je duha oe uti ati a to kako razumemo Novi zavet. U prethodnim poglavljima
pri etili s o vie puta kako je hro i a depresija avela Marti a Lutera da za ilja kako je i Pavle
patio od iste sla osti, pa ga je prikazivao kao porae og, skrha og oveka, sputava og usko - grudim
judaiz o , a vrlo slia ai o o e a koji je Luter
628
verovao da ga je sapela sredovekovna crkva. Oni koji u Novi zavet unose sopstveno pomanjkanje
vrednosti lako mogu preuveliati eka od jegovih ue ja o grehu, dok e ljudi koji se ose - aju
elagod o z og sopstve ih osea ja iti sklo i da u a je z aaj s isla ljudskih uzaja ih od osa
kakav opaa o u ra o- hria ski zajed i a a. Trei opet ogu iti u iskue ju da pre aglase
futuristiki aspekt eshatologije preko i rotiv stvar og aspekta stoga to ivot u aterijal o svetu
doi - vljavaju kao prepun tereta i izazova.
Ist o se moe rei i za e tal e stavove. Ge era- ija a su zapad i tu ai argi alizovali
vrlo oigled e atprirod e di e zije Novog zaveta. Hria i su opaali u Pavlovi spisi a prisustvo
harizmatskih sposobnosti, ose - ali da to ije po jihovo ukusu i stoga traili ai da opravdaju
jihov esta ak iz rkve og ivota. Drugi su to redov o radili sa Isusovi udi a, dok iko ije z ao
ta da radi sa Pavlovo tvrd jo o va teles o iskustvu kao delu jegove duhov osti Ko r
10). S obzirom na nastanak nju ejia i sve izrae ije svesti o postoja ju ovakvih stvari u kulturama
iro sveta, da as gotovo iko e i zauzeo takve stavove. Oigled o je da su au i i prethod e
ge era ije ili pod preveliki uti aje u to vre e preovlaujueg ra io ali- zma - a, arav o, oe
se ispostaviti da je to sluaj i sa da- ai ljudi a koji su odve spre i da prihvate stvari pod
kultur i pritis i a vie ego z og ilo ega drugog.
Uti aj ra io alistiko- aterijalistikog pogleda a svet io je aroito

poslednja dva-tri veka.
oa toko
Rene Dekart (15961650). Njegove ideje podsticale su veru u to da bi trebalo da samostalne,

racionalne osobe mogu da se ograde od svojih pretpostavki i stvari sagledavaju objektivno.
629
Stvar ost je doivljava a tako da su jedi o i je i e", de - fi isa e a pose a ai kako i ogle
iti au o potvr- e e, i ale eku va ost. U ruka a skeptika ovo je esto po - stajalo orue koje
se moglo koristiti kako bi se na gotovo sve u Novom zavetu mogao postaviti istorijski ili k jiev i z ak
pita ja, to s o i videli raspravljajui o istorijsko Isusu . Ko d hria a, euti , isti ovaj pogled a
svet redov o je dovodio do zakljuka da je isti a" eto to se, a eki ai , oe logiki i
razlo o dokazati pa, pre a to - e, po defi i iji, ilo koja k jiev a a aliza Novog zaveta koja i
mogla nagovestiti da neki delovi njegovog teksta pripadaju drugaije a ru od arativ e istorije
tre a da ude od ae a. Bilo je ak i o ih koji su i sistirali a to e da su, poto ovako gleda o graa
koja spada pod fik iju e oe iti sredstvo za dostiza je isti e, svi ju a i Isusovih parabola sigurno
ili stvar i ljudi koji jesu ui ili sve to je o ji a za elee o u pria a koje je Isu s ispriao.
Osnovna slabost novijih metoda tu ae ja ila je jihovo ekritiko prihvata je reduk io istikog
pristupa znaju, koji je pretpostavljao da se stvari aj olje ogu razu eti kada se razloe a
sastav e delove. Ov o je poteklo od au og etoda ljudi poput Re ea Dekarta
-1650 ) i
Frensis a Bejkona (1561-1626 ) i naredne pretpostavke da je najbolje mesto za takvo rastavljanje
laboratorija, mesto iz kog se mogu iskljuiti svi spolj i uti aji. Ta au a paradig a da as je od ae a, a raire o je priz a je da, ak i u la oratoriji, prisustvo izuavao a i a uti aja a o o to se
dogaa. Meu - tim, ovaj pristup i dalje je u velikoj meri prisutan u novozavetnoj interpretaciji, pa
ak i hria ski ver i i esto i- sle da je va o ostaviti po stra i sva religioz a uvere ja i
pretpostavke, kako i se dolo do isti e. Prouava je k jiev ih tekstova ire gleda o, dakle e
samo religijskih, pokazalo je da su itae i razu eva je teksta daleko elovitiji posao. Budui da
tekstovi na prvom mestu nastaju kao proizvod ljudskog iskustva, itaoevo li o ivot o iskustvo
ie klju i faktor za jihovo razu eva je. To za uzvrat z ai da itao i stupaju u i terak iju sa
teksto
a slia ai a koji po Belovoj teore i au i i i tereaguju sa aterijalo
630
a ko e eksperi e tiu. O o to eko osea u pogledu datog teksta i a te elj i z aaj, a jihov
pogled na svet (bilo hri- a ski ili eki drugi odigrae svoju ulogu u pro esu i - terpretacije. Vera (ili
su a ije eto to tre a skriva- ti, ve ih tre a priz ati kao va e i io e u pro esu ita ja i
razu eva ja. Po isao da i jeda hria i i ateista - ako bi oboje bili apsolutno objektivni mogli
doi do istih zakljuaka u pogledu z ae ja ekog odlo ka iz Novog zaveta je es isli a.
Klju a pita ja koja, pre a to e, treba postaviti u pogledu svakog novozavetnog odlomka su
sledea:
t a govori tekst, to jest koje su prave rei koje sadre ajpouzda iji stari rukopisi?
Kakav je ko tekst sa og teksta, to jest kakve su istorijske prilike i k jiev i stil?
Kakav je moj ko tekst, to jest ko sa ja kao li ost? Kakva oekiva ja, pretpostavke i
predrasude unosim u razumevanje teksta?
Kakav je a ko tekst? Kakva je ira drutve a grupa kojoj pripada

opaa ja?
i koja utie a
oja
Kontekst
samog teksta
Pisci svih ovih k jiga iveli su u svetu koji se veoma razlikovao od sveta kakav je nama poznat, pa da
is o u potpu osti shvatili Novi zavet, tre a da uz e o u o zi r spe ifi e kultur e prilike u koji a
je nastao. U stvari, po - stoji ekoliko razliitih aspekata samog konteksta novozavetnog teksta koje
treba razmotriti.
So iolok i ko teks t
Ova zbirka spisa je u celini bila sakupljena kao knji- ev o aslee jed e verske zajed i e, kao
svedoa stvo o veri ra e Crkve. Mod a je ogue izdvojiti istorijske podatke iz njenih raznih knjiga,
ali je va o uvek i ati a u u da o e i- su prevashod o pisa e da i pruile takva o avete ja. ta vie, Crkva svakako ije pripadala ati o toku ri ske kul-
631
ture i, u po eki situa iJa a, orala Je oda da dela u taJno- sti. Kako ih Rimsko carstvo nikada
nije u potpunosti prihva- tilo, hria ske zajed i e su se orile da defi iu svoj ide - titet povrh i
protiv drutve og ko teksta svog porekla u judaiz u, te je otud pitae ide titeta i defi isa ja gra i a
Crkve teolokih i kultur ih bilo glavna briga Crkve to - ko itavog . veka. Osi toga, raz e
rkve i ili su ljudi razliitih poloaja u drutvu i razliitih eko o skih ogu o- sti, iako su
oigled o preovlaivali o i iz sred je i viih klasa, posebno u gradskim centrima Male Azije i
zapad og dela Ri skog arstva. Neke od voa o uhvatale su sve ove sfere uticaja. Primera radi,
Petar je otpoeo svoju delat ost u rural oj kulturi Galileje, zati dolazio u dodir sa raz i vrsta a je
- vrejskog drutva u Jerusali u i Judeji, pre ego to se u eao u vie a io al u rkvu u A tiohiji, a
zatim se otisnuo do velikih gradskih centara drugde u rimskom svetu. Da bismo razu- meli kako su to
ovi ljudi opaali i doivljavali Boga, ora o se ar do ekle upoz ati sa iscrpnim rasponom istorijskih
i kultur ih prilika, prepoz ajui da u isto vre e i i u taj poduhvat ulazi o opteree i sopstve o
kulturom.
Pogle d n a sve t
Prvi hria i su iveli dav o pre posta ka oder- e auke i teh ologije i i ali tipi o starovekovno
shvatae ljudskog ivota kao e tra trosprat og sveta. Rava disk ze - lje alazio se u se dviu
iz eu ra og podze og sveta i kupole e eskog svoda, va kojih se alazio ta a i esaz atljiv haos. To je io aro a svet, koji su asta jivala oa - stva i de o i ajrazliitijih vrsta.
Petronije je jednom napisao da je a uli a a Ri a ilo lake susresti ekog oga ego oveka
(Satirikon 17)! U tom su kontekstu religija i svako- d ev i ivot ili ispreplete i i sve je i alo i svoj
duhov i vid. U staro ratarstvu, a pri er, seja je je ilo religioz i i koji je zahtevao da se za to
zadue i
ogovi a oda du o potovae kako i se osiguralo da e usevi do r o roditi. )i - dae
kue, odlazak a put, uspostavlja je ekakvog od osa sve je posedovalo u suti i religijsku
di e ziju ugrae u u jih. Iako je a filozofsko
ivou preovlaujui pogled a
632
svet io velika podvoje ost iz eu aterijal og i duhoiiog, u svakod ev o ivotu o i su jed o s

drugi il p >rgdo, kao dve stra e istog ovia. Lzudi a koji iis u daleKO frag e tar ijoj kulturi
potre a je z ata apor da I hiats kako su ljudi starog sveta ogli raz iljati o pita ji a i- vota,
s rti i s isla i reagovati a ih.
Jedan srednjovekovni misionar govori o tome kako )e pro aao
esto a ko e )e lja dodiruje
Nebo.
Li a zapaa j a
Oekiva ja prose e oso e jedva da su se pro e ila od poetka do kraja i lijske prie. U
eva elji a preovlauju rige o seosko gazdova ju, to prirod o utie a predstave koji a se
Isus sluio da ilustruje svoju poruku. Te predstave su se iz- menile kada su Pavle i drugi preneli svoju
poruku u e tre sa vei

roje sta ov ika, ali i dalje se, kroz itav Novi zavet, osea jak uti aj
rural og ai a raz ilja ja. )a
oge hria- ne grad je predstavljao mesto mnogih opasnosti
mesto na kome je Isu s bio raspet i gde su progo i ili esti i vrlo surovi. Kiga Otkrive ja ovo istie
olje od ilo koje druge svoji kripti i aludira je
a Ri kao a Vavilo " - simbol de struktiv ih gradskih uti aja jo od prie o Vavilo skoj kuli iz Posta ja . Ko a o, Ot k 21 9 22 5
opisuje kako se gradski ivot po oljava, ali ideja da rural i ai ivota tre a radije birati u odnosu
a gradski iz e aujue je upor o istrajava- la toko veeg dela hria ske istorije. Sv e su to
pojaavali oekiva ja i vidi i dostup i vei i ljudi. Malo ljudi je redov-
633
no putovalo - sa Isu s io i tipia pri er: jedva da se po a- kao iz svog zaviaja - pa je,
raz iljajui o opse i Pavlovi putovai a, teko poverovati da ije io upoz at sa tako jed ostavnim prevoz i sredstvo kao to je i ikl. Mod a kao deo kultur og aslea, do i porodi i
ivot oduvek su se alazili u sreditu svega, a do je io u sreditu duhov osti kako je - vrejskog tako
i rimskog konteksta. Po gradovima Rimskog carstva, mnoge crkve su, u stvari, ile sa o deo tipi og
ri skog do ai stva, a ekoliko odlo aka iz Novog zaveta opisuje glave porodi a kako odluuju o
to e hoe li se itavo do ai stvo o ratiti u hria stvo. Koliko du oko je to uti alo a ai a koji
su funkcionisale hria ske zajed i e, toliko je, verovat o, i alo uti aja i a ai a koji su astali
eki delovi Novog zaveta. U ko tekstu skupi a zas ova ih a porodi i, us e a tradi ija pripovedaa
lako je apredovala i ez su e je a ovaj ai o likova o
ogo ovozavet ih pria, aroito
eva elja, i predava o u prvi godi a a.
Istorijsko-kritik i
meto d
Kada s o govorili o eva elji a, po e uli s o raz a sredstva tu ae ja koja su o i o korie a

pri a alizira ju jihove poruke, eu koji a i kritiku izvora, kritiku oblika i kritiku redakcija, zajedno
sa istorijskom kritikom kakvu podrazumeva duga povest o potrazi za istorijskim Isusom . Svi ovi
etodi su relativ o oviji proizvod ovozavet ih studija, ije su postoja je i os ov a aela
zasnovani na filozofski ideja a evropskog prosvetiteljstva. Polazei od sve razvije ije svesti
Evropljana o postojanju drugih kontinenata i kultura, preko razvoja nauke i tehnologije koji je usledio
toko
ared ih etiri-pet vekova, Zapadnjaci su uspeli da ubede sebe u to kako e jihovi ovi
etodi iz aviti ljudski rod od o oga a ta su poeli da gledaju kao a prethod o ro ova je
mitologiji i sujeverju. Dok su se ranije ljudi okretali religiji kako bi im pomogla da objasne smisao
stvari, sada je delovalo kao da snaga ljudskog razu a, ez iije po oi, oe e sa o da otkrije ova
saz a ja o svetu ve i da o ogui ljudi a da ive drugaije, osla jajui se sa o a se e. U ovo
ovo svetu stvari e prvi put iti shvae e o akvi kakve jesu, a e kako i ih tu aili verski
uitelji, koji i svoje ilje je opravdali Bogo kao jihovi izvoro . )ahvaljujui pri e i isto
racionalnih principa u
634
Okriva je
ioruke
Mo e se ui iti da je tu aee Novog zaveta odve zastraujui posao da i o i i ljudi izali a kraj
sa i . Na eki ai ovo je ta o, jer izves a z a ja ora o posedo - vati da is o otpoeli u
potpunosti shvatati ove spise u nji - hovom kontekstu. Zbo g toga je ova knjiga toliko insistirala na
preze ta iji i o ja java ju ovakvih i for a ija. No , kada o ovi k jiga a ra ilja o kao o
hria sko Sveto pis u, stvari postaju ae ez ade e. Tr i i io a a
ogu po o - i u
kreativ o raz iljau o poru i ovozavet ih spisa.
- Mora o itati ove k jige saoseajui do ekle sa ljudima koji su ih pisali. Nemogue je razdvojiti
Novi zavet od isli, iskustva, vere i tu ae ja koji su ga u prvo redu proiz- veli. Nzegovi pisci,
jihova opaa ja i o o to su oekivali od ivota, aporedo sa ihovi li i ivot i pria a, predstavlja suti ski deo te eavi e. Kada hria i itaju Novi
prouava ju sta ja ljudi, postalo je sa o pita je vre e a kada e i sa a religija iti podvrg uta
isto strogo i podro o ispitiva ju. U to ko tekstu zaeta je i potraga za istorijski Isuso , a
istorijsko-kritiki etod tu ae ja Bi lije doiveo je svoj pro vat.
Povodei se za au i
pratiti u uzro o-
opti iz o
svog vre e a, zas ova i
a pretpostav i da se sve
oe
-posledi o sledu, pa, pre a to e, i razreiti po ou ljudskog razu a i logike, prouavao i Novog
zaveta osmislili su postupke za ita je tekstova, koji e, kako se islilo, o oguiti eo eta i pristup
ra oj Crkvi, o akvoj kakva je zaista ila, a e kakvo su je ge era ije poto jih hria a za iljale.
Klju u ulogu u ovo postupku i a postavlja je raz ih k jiga Novog zaveta u njihov originalni
istorijski i k jiev i ko tekst, postavlja je pita ja kako su o e apisa e, zato su apisa e, za koga i
ko ih je apisao i sa koji ilje . Pita ja poput ovih zauzela su va o esto i u ae prouava ju
Novog zaveta, ovde, i e a su je da je, u poree ju sa eki drugi
etodi a tu ae ja kakvi
su postojali ra ije, ovaj etod z aaj o dopri eo razu eva ju. Ra ije ge era ije esto su u
potpu osti za e arivale istorijski ko tekst Novog zaveta, to je jegove k jige ostavljalo otvorenim
za su jektiv a opaa ja o jihovo s islu koja su i
a etali tu ai. Sada, gotovo prvi put, postoji
eko osea je o gra i a a u utar kojih se s pravo
oe raditi,
635
zavet, o i zaista a jegove k jige gledaJu drugaiJe od ostalih ljudi, jer su i sami deo iste verske
zajednice koja je te knjige stvorila. Mnogo toga se, naravno, promenilo u vekovima koji su u
euvre e u prohujali, a po ajvie a pogled a svet. No , da ai itao i tre a da, koliko god
ogu, udu otvore i da uju ta su to ovozavet i pis i govorili u sopstve o kultur- nom miljeu,
uviajui pri to da su sva opaaa o svetu ukljuujui i aa li a sa o privre e a.
Teoloki, poruka Novog zaveta tre a da ude po - stavlje a u iri refere ijal i okvir. Ov i
spisi sami po se - i svedoe o ogu osti da Bog oe iti spoz at a drugi
esti a, aroito
kroz o o to su kas ije ge era ije azvale
prirod o teologijo " ili a stvara je usredsree o du - hov ou". Prie o Isusovo roe ju u
Mt 2 1-12 govore o is- to jaki astrolozi a koji su putovali u potrazi za deteto Hristo , a
os ov u svog shvata ja zvezde koja ih je vodila. Isu s se u svoji para ola a slui predstava a iz
sveta pri-
gra i a a koje se, pre svega, tiu istorijskog ko teksta, a zati i kritikog u s islu o jektiv osti i
a aliti osti raz ilja ja o s islu ovih spisa otuda potie i aziv ovog postupka
istorijsko-kritiki
etod".
Dolo je do velikih po aka zahvaljujui postupku koji je i sistirao a o jektiv osti i istorijsko i
k jiev o ko tekstu, pa e sa o da s o govorili o eki
jegovi dostig ui a ve s o se ji a
koristili u celoj knjizi. No , istorijsko-kritiki etod ije io u potpu osti o o to su jegovi
predstav i i tvrdili da jeste. Pose o ije io lie vred os ih pro e a, ve je zaista uestvovao u
or i u utar evropske kulture da se raski e sa svako po ilju da z a je oe potei iz ilo kog
drugog izvora osim iz ljudskog duha. E.B. Pasi (1800
opisao ga je u to vre e kao edo
neverovanja" i smatrao naporo
e da se vera izgradi ego da se u iti. Neto skorije je Hel ut
Kester potvrdio ideoloku pristras ost ovog etoda i terpreta ije os ilje og kao er i evtiko
orue za oslo aa je od ko zervativ ih predrasuda i vlasti rkve ih i politikih usta ova".
Ov o ikoga e tre a da iz e adi, jer i svi u osi o svoj li i, filozofski teret u sve ega se
poduhvati o. Koliko god da je to zapa jujue oigled o, tek je relativ o edav o uoe o kakve
posledi e to i a a ue u a alizu. Opti isti a at osfera . i
636
rode a ai koji oigled o govori da je o s atrao kako i- vot iljaka i ivoti ja a eki ai
odraava vidove Boije prirode. U jed o od prethod ih poglavlja ukazali s o a Pa - vlovo polazite
u pre oeu svoje vere drugi a i jegovu politiku prihvatanja duhovnosti drugih ljudi kao klinova o
koje je o
ogao okaiti svoje eva elje. Pria, ispria a u Deli a
17 16- , o jegovoj isiji u Ati i predstavlja klasia pri er kada o e okleva da Isusa poistoveti sa
epoz ati
ogo " pod pretpostavko da je, ako ovo jeste Boiji svet, ogue oekivati da Bog u
je u dela i a esti a gde i se to aj a je oekivalo. U Ri
o razrauje ovu isao i

postavlja spoz aju Boga stee u posredstvo prirode i svesti aporedo sa starozavet i )akonom,
kao podjed ako vred o otkrive je oa ske volje. Pogre o je, priliko ita ja Novog zaveta,
iskljuiti krup iji pla o Boijoj delat osti u svetu. U krajnjoj liniji, Novi zavet treba postaviti u
ko tekst Boijeg delova ja koje je
ogo ire od jega samog.
ra og . veka podstakla je ra ije ge era ije da u isle kako zaista ogu izii iz se e i sagledati stvari
o akve kakve zaista jesu". )at o su postup i istorijsko-kritikog etoda tako opteprihvae i i kao
datost je prihvae o da se ji a oe ispitati toliko raz ih stvari koje su ra ije izgledale ree e. Kako
je . vek od i ao, postajalo je sve oigled ije da ljudski razu
e oe da rei sve isterije, iti e
u o ui iti svet olji . Sada se i sa ra io al i etod preispituje, a itava priroda novozavetnih
studija daleko je a je sta il a ego to je ekada ila toliko da je vrlo teko
predvideti kuda e as to odvesti u udu osti. Jed o je sigur o: e tre a da apravi o greke sli o
o i a koji su u prolosti za iljali da sve to se zbilo pre njih treba odbaciti. Istorijsko-kritiki etod i a esu jivo
ogo edostataka od kojih su neki ovde neprestano isticani - ali
va o je da se e izgu e iz vida i jegove pred osti. Ute elje je prouava ja Novog zaveta a
istorijskom i drutve o ko tekstu u koji a je astao, dolo se do velikih rezultata koje e tre a
od a iti sa o zato to prethod i au i i isu ili tako epristras i kao to su islili da jesu. O o
to se da as trai jeste prepoz ava je o oga to su o i do ro uoili i shvatili, iskrenost u pogledu
o oga u e u su pogreili i otvore ost koja ee u iljati da se sa o razu o
oe doi do
odgovora na svaksg ljudsko pitanje.
637
Sinagoga u Galileji.
Novozavetn e knjige ne mogu se razdvojiti od svo g ljudskog porekla. M ogi apori ui je i kako i
se definisa- lo adah uto i adah jujue svojstvo ovih spisa ili su za ti da ih svedu a z irku
racionalnih stavova, koji se mogu postaviti uz druge sli e ideje u o liku stavova o isti i, a koje
proistiu iz filozofskih adrilekova evropskog prosveti - teljstva. Sasvi je or al o to hria i ele
da i lijsko tu ae je ude to ra io al ije ali, priliko razu ljivih apora koji se u to ilju
preduzi aju, ogue je podriti u e - e ja koja su sredi ja hria skoj veri.
Koliko god to paradoksalno delovalo, slabost i ranji- vost su sredi ji vidovi ovozavet e poruke. U
sreditu sve - ga to o a govori alazi se utelovlje je i udes a tvrd ja da je Bog postao poz at ovo
svetu ne kroz neku bogatu i o u li- ost ve kroz li ost o oga koji je doao u svet kao dete i iveo ivot gotovo ezapae . Iz perspektive zapad ih predstava o oi, vlasti i ra io al osti, ovo je
vrlo nejaka poruka. Ali, ako je njen medijum zaista veran poruci, onda ne tre a da as udi to i
Biblija ima to svojstvo snage u slabosti.
638
Ovaj fluida , a li ost usredsree vid Novog zaveta, jed a je i od jegovih ajjaih stra a.
Naroito posla i- e pruaju uvid iz prve ruke u veru, su ju i or e o ih koji su ih pisali i o ih
koji a su se o raale. O e prikazuju stvar e ljude koji prolaze kroz pro es duhov og i li og razvoja, otkrivajui ta i za jih oglo da z ai slediti Isu - sa u
ogi razliiti situa ija a. itao i
svih generacija mogli su da dovedu sebe u vezu sa njima, jer se ljudi vere svih vremena i mesta bore
sa istim pitanjima. Da je Novi zavet bi o uvijeno formulisan kroz stavove i koncepte svojstvene
filozofskim raspravama, odavno bi prestao da se bavi ljudskim stanjem, jer je oduvek postojao samo
ogra ie roj ljudi koji za s islo ivota tragaju, sluei se iskljuivo apstrakt i , a alitiki
izrazi a. No , kao k jiga pria, Hri- a ski ka o se podjed ako s a o o raa ljudi a da a- ji e
kao to je to oduvek i io. Prie o Isusu , zajed o sa pria a o jegovi prvi sled e i i a, stvaraju
most kojim se pre ouju vekovi ljudskih pria sve do da as, ost koji je ute elje u u ee ju koje
se nalazi u njegovim osnovama, da, bu - dui da je ovo Boiji svet, Bog

ekiva iji
esti a.
oe da se otkrije a aj eo-
639
eks t Novo g zavet a
Nijeda od origi al ih doku e ata ovozavet ih k jiga ije sauva . Moder i prevodi zas ivaju se
a kopija a kopija koje datiraju iz prvih vekova hria ske ere. Narataju avik uto
a tre ut u
dostup ost ta pa ih k jiga i digital ih i for a ija ovo se

okol ou, jer kako oe o iti
oe ui iti oso ito oteavajuo
sigur i da o o to su autori prvo it o apisali ije ilo eovlae o e ja o ili, a eki ai ,

iskrivljeno u procesu predaje? Ovakva pitanja treba sagledati iz perspektive i konteksta drugih dela
stare k jiev osti. Pri era radi, Julije Cezar je pisao u
1.
veku pre Hr . Do as je dolo
najstariji nastao oko 800-900 .
a je od dva aestak rukopisa jegovog dela, od kojih je
k
I
Rilandov
iaiirus.
Zakona koji su upotrebljava i u jav o

ogoslue ju ili su ispisa i a koi do ije oj od ivoti ja
oz ae ih kao iste", a ta koa je zati priiva je
astavlja a u duge svitke. Na a isu poz ati
ovozavet i doku e ti pisa i a koi.
Dokumenti pisani na papirusu dobijenom od biljke papirusa koja je rasla po rei a a i ovara a
Egipta. Sr iljke ise a a je u trake, slaga e u dva reda, jeda preko drugog, pod pravi uglo , kako
i vlak a s jed e stra e ila postavlje a vodorav o, a sa druge usprav o. Ov a dva sloja privriva a
su leplje je pod pritisko , kako i se do ili listovi koji i adoveziva je
ogli dati dugaku traku
poto
a otava u. iri u svitka uslovljavala je uo iaje a dui a traka ise a ih iz sri papirusa i
o i o je ila oko i a", ada je tipia svitak mogao biti dug i do trideset pet stopa** - dovoljno
da a je u ude ispisa o i ajdue eva elje. Jo u ajra ije vre e svakako do . veka hria i su
izu eli o lik k jige, koristei se listovi a papirusa presavije i

moderne knjige - kodeksa.
po sredi i i spaja i
da daju izgled
Doku e ti a perga e tu, pisa i su a ivoti jskoj koi, ali drugaijoj od o i e utoliko to ije ila
pota je a. Perga e t je prvo it o io telea koa, ali koristile su se i koe ladu adi drugih
ivoti ja. Pokazao se kao veoma otporan i trajan materijal, pa je do 4. veka zamenio papirus kao
materijal
godi e, to je gotovo hiljadu godi a posle vre e a u ko e je o iveo. Ga it je io ri ski pisa i

iveo je u drugoj polovi i . veka. GBegovo delo je ajvei delo u potpu osti izgubljeno i do nas
su dola sa o dva rukopisa - kopije ai je e u . i . veku! Delo grkog istoriara Tukidida
400 . g. pre Hr. ) nalazi se u manje od deset starih rukopisa, od kojih najstariji datira iz, otprilike, 900 .
godine. Pa ipak, izvetaji ove troji e pisa a i aju klju i z aaj za ae razu eva je grko-rimske
istorije i kulture. Poree ja radi, Novi zavet je izuzet o do ro ouva . Postoji
otvo rukopisa iz
vre e a iz eu
.i
. godi e, zajed o sa delovi a rukopisa koji se ogu datovati u jo ra iji
period: jedan od njih - Rila dov papirus Jova ovog eva elja - potie otprilike iz
. godi e, to je
sigur o a je od pedeset godi a poto je to eva elje apisa o. Pri to postoje i
ogi itati iz
Novog zaveta u deli a ra ohria skih pisa a.
Stari dokumenti
Stare k jige o i o su pisa e a tri razliite vrste
aterijala.
Doku e ti a koi ivoti jskog porekla korie i su u Egiptu jo

primerci jevrejskog
. g. pre Hr . Pre a Tal udu, svi
640
ajee korie za va e k jige, ukljuujui i pri erke Novog

zaveta. Vei a ra ih pri eraka Novog zaveta pisa a je a perga e tu pis o koje se aziva u ijal.
To je io k jiev i stil pisa ja, u upotre i sve do . veka, kada ga je s e io kurziv ili tekue pis o
(poznato pod teh iki ter i o
i uskula , sa a ji slovi a veziva i jed o za drugo. Ov o
pis o korie o je poto i za prepisiva je pri eraka Bi lije sve do izu a ta parije oko
.
godi e. Najstariji rukopisi Novog zaveta apisa i su ez ikakve i terpu k ije, esto i bez razmaka
iz eu rei, to stvara dodat e tekoe pri tu ae ju. I terpu k ija je u eta vre e o i, ada je
ra ije postojala podela a zaala,
da a ja podela a poglavlja potie iz
Novozavetni
Tekstual i
. veka, dok je potpodela a stihove uvede a tek u
tekstovi
studija a Novog zaveta a raspolaga ju je pet tipova izvor e grae.
. veku.
* i = ,
- Prim. irev.
** 1 stopa = 30,5 cm - Prim. Prev.
641
Doku e i
na
iaiirusu
Budui da je ovo aterijal ilj og porekla, papirus se lako raspada u vla i uslovi a, pa vei a
doku e ata a papirusu, pre a to e, potie iz Egipta, gde je suv i topao pesak po ogao da se
ouvaju. O de je pro ae o gotovo seda deset doku e ata a papirusu koji sadre delove Novog
zaveta, a eu ji a i a o ih koji su sa o parii, poput Rila dovog papirusa, koji sadri sa o pet
stihova iz J
, pa sve do o ih, poput papirusa ester Biti II, koji sadri osa deset est skoro
savre ih listova kodeksa, koji je prvo it o i ao
stra e i verovat o sadrao sve Pavlove
posla i e. Ovi doku e ti a papirusu pisa i su iz eu prve polovi e . veka i . veka, a oda i
kas ije. Najvei doku e ti a papirusu su:
Papirus ester Biti II, koji sadri Pavlove posla i e i datira s poetka . veka, to je itav vek
pre doba velikih pergamentnih kodeksa.
Papirus ester Biti I, koji sadri delove eva elja i Dela i astao je u otprilike isto vre e, a
pripada z ir i jeda aest kodeksa hria skih spisa koji potiu iz perioda od . do . veka i koje je
pri avio ester Biti oko
. godine po kome su i dobili ime.
Papirus Bod er i a
stra i a koje sadre e z dela koji edostaje prvih etr aest
poglavlja Jova ovog eva elja i potie, verovat o, s kraja . veka.
Pergamentni
kodeksi
Poz ato ih je vie od
, a sledei su ajz aaj iji:
642
SoAeh $ pasi$, koji se uvek oz aava he rejski slovo alef. O datira iz sredi e . veka i
sadri ko pleta Novi zavet, kao i delove Starog zaveta, Posla i u Var avi u i Pastira Her i og. Ov o
je veliki doku e t, sa stra i a a sa i a i po etiri ispisana stupca na svakoj stranici. Otkriven
je
. godi e, priliko posete Ko sta ti a fo Tie dorfa staro
a astiru Svete Katari e u
pod oju Si aja. O je tada pri etio eke listove o og dela kodeksa koji je sadrao tekst Starog
zaveta ae e u korpu i ostavlje e da se zaloe u a astirskoj pe i i. Posle sloe ih pregovora
uspeo je da dobije kodeks u celini, a na kraju ga je otkupio Britanski muzej u Londonu, gde se i danas
uva.
SoAeh AJehapLjgt koji se oz aava sa A datira iz prve polovi e . veka i takoe je prvo it o
sadrao Bi liju u eli i, uz dve posla i e Kli e ta Ri skog i Psal e Solo o ove. Nzihov vei deo ije
sauva , kao i eki ai delovi Novog zaveta. Mod a je apisa u Aleksa driji, u Egiptu, ali e gleski
kralj arls I do io ga je na poklon iz Konstantinopolja, a u Britanskom muzeju se nalazi od njegovog
os iva ja. Noegov tekst se uglav o s atra a je koris i od tekstova koje sadre kodeksi )tast i
UaIsap.
SoAeh Uapsapt (poznat kao V) datira iz 4. veka i isto je prvobitno sadravao elu Bi liju, iz
koje su nestali Postanje, neki od psalama, deo Poslanice Jevrejima, pastoralne poslanice i Otkrivenje.
Nalazi se u Vatika skoj i liote i u Ri u od
. g. i, uz SoLjh tas, aj e je iji je i
najautoritativniji stari izvor teksta Novog zaveta.
SoJeh Vegae (poznat kao O) verovatno datira iz 5. veka. Noegove stranice su manje nego kod
ostalih kodeksa, sa o sa i a, a suelje e stra i e su pisa e jed a a grko a druga a
lati sko , ada sadri sa o eva elja i Dela, uz ekoliko stihova iz glavnih poslanica. Nzegova rana
istorija nije poznata, no doneo ga je u Lion, u Francuskoj, 1562. Teodo r Beza, koji ga je zatim
poklo io U iverzitetu Ke rid u E gleskoj. Izuzet o je za i ljiv za prouavao e teksta, udui da
sadri, aroito u Deli a, dosta drugaiji tip teksta od o oga koji se alazi u ostali va i
kodeksima.
SoLjh Erkgaetj poz at kao S datira iz . veka. Prvo it o je sadrao elu Bi liju, ali je od
listova Novog zaveta preostalo sa o
, ada o i sadre sve novozavetne knjige izuzev Druge
poslanice Solunjanima i Druge Jovanove poslanice. Ovaj kodeks je palimpsest. Pergament je kao
aterijal za pisa je io izuzet o drago e u staro svetu, pa je postojao o iaj da se origi al o
ispisa i tekst sa jega iz rie i da se isti pergament zatim ponovo upotrebi za novu knjigu. U ovom
sluaju je o o to je
643
ekada ila Bi lija posluilo za prepisiva je dela sv. Jefre a Sirijskog po e u je i do io i e.
Rukopisi
pisani minuskulom
Ima ih gotovo 3.000 i uglavnom su poznijeg datuma. Odlomci iz Svetog pisma nalaze se i u mnogim
stari lek io ari a z or i i a odlo aka ita ih a rkve i
ogoslue ji a . Jed a skupi a ovih
rukopisa pose o je za i ljiva za au ike jer sadri oso e o lik teksta koji je, oda, u vezi sa
preda je rkve u Kesariji, ali
ogi su kas ijeg datu a i oigled o su kopije a je vred ih
rukopisa.
Rane
verzije
Verzije su prevodi Novog zaveta sa grkog origi ala a druge jezike. Najva iji su prevodi a sirijski,
koptski i latinski. Posebn o za i ljiv tekst je Tatija ov O a e iagop, koji predstavlja usaglae u
verziju etiri eva elja, sastavlje u u . veku. Dugo je ovo delo ilo poz ato sa o po po e i a o
je u kod ra ohria skih autora i jed og jer e skog ko e tara iz . veka koji sadri i opir e
avode iz jega. Pro ae e su i arapske i koptske verzije ovog dela, a frag e t a grko jeziku
agovetava da je oda prvo it o ilo apisa o a grko , ada je sa Tatija io Sirija i
svakako je ajpre ilo ita o u Siriji.
Citati
delima ra ohria skihpisaca
M ogi ra ohria ski pis i daju svedoa stva o tekstu Novog zaveta posredstvo itata iz jega koje
su u osili u svoje spise. Naalost, ta o itira je u staro svetu ije ilo e je o koliko da as, to u
sluaju vei e ovih pri era z ai da a
ogu iti sa o deli i o koris i. Najva iji od ovih pisa a
sa aspekta razu eva ja razvoja tekstual og preda ja jeste Orige , koji se, izgleda, sluio jed i
teksto dok je iveo u Aleksa driji, a zati je usvojio drugaiji po preselje ju u Kesariju.
Pisari i prepisivai
Ak o uz e o u o zir da su svi ovi doku e ti ruko pisa i, iz e aujue je koliko se alo i ez at o
eu so o razlikuju. Suti ske razlike javljaju se u z at o a je delu od jed og postotka elog
teksta i vei o su to predvidljive greke kakve prepisivai prave. To su greke u spelova ju po ekad
uzrokova e ti e to pisar zapie re koja u je poz atija od o e koja u je zapravo izdiktira a.
Po ekad je izostavlje a re, ili itav red greka do koje lako dolazi kada dva uzastop a reda poi ju
isto reju. Ista re oe
644
iti apisa a dva puta, ili ree i a esves o iz e je a u skladu sa rei a eke druge, sli e ree i e
sa drugog mesta.
Do ovoga i vrlo lako dolazilo kada se ista pria ili izreka u jed o eva elju javlja eto drugaije
for ulisa a ego u ostali a. Pri ed a koju je itala za eleio a argi i takoe oe iti u eta u
os ov i tekst kao da je jegov sastav i deo. To se verovat o i dogodilo sa J
koji sadri jas u
for ula iju kas ijeg ue ja o Trojici. Ovaj stih je unet u latinsku Vulgatu i neke druge rukopise koje su
koristili prevodio i verzije kralja Dej sa iz
, ali se o e alazi i u jed o od ajstarijih
kodeksa, pa ga zato vie e a i u oviji prevodi a. Veo a retko au i i posu jaju da je neki
tekst alo iz e je kako i se prilagodio teologiji prepisivaa. Pri era radi, u eki lati ski
verzija a J
oi a roe i su" javlja se kao jed i a roe je" , to deluje kao pokuaj da se
uputi a Isusovo roe je od devi e.
Razvrstavanje tekstova
Poree je stvar ih rei razliitih doku e ata o oguilo je da se razvije siste razvrstava ja ovih
tekstova u grupe, pod pretpostavko da, ako odree i stari rukopis sadri eko eo i o ita je,
onda bi svi koji su prepisani sa njegovog predloka tre alo da sadre isto to euo iaje o ita je.
Ko a u klasifika iju tekstova prvi su apravili Bruk Fo s Vestkot i F.D.A . Hor t
. godi e i, ada
su od tada u ete eke iz e e kako i se u apredila, jihov opis etiri tekstual a tipa ostao je
standardni.
Sirijski tekstovi
Ov i tekstovi sadre
oga ita ja koja se e alaze u ajstariji rukopisi a ili verzija a, ali su,
izgleda, ila u irokoj upotre i od . veka adalje, pri e u su se ji a aroito sluili pis i iz okoli e
Antiohije. Vestkot i Hor t izneli su hipotezu po kojoj je revidirani tekst Novog zaveta bio izdat u
Antiohiji krajem
. veka, i da je a os ovu jega ai je veliki roj da as poz atih i uskul ih prepisa. Ov i sirijski
tekstovi e po au
ogo da se ide tifikuje prvo it i tekst raz ih k jiga Novog zaveta, udui da su
jihove varija te, po svoj prili i, delo prireivaa iz A tiohije.
Zapadni
tekstovi
Nzih aj olje zastupa SoAeh Vegae uz jo druga dva, a alaze se i u stari lati ski i sirijski
verzijama. Ov i tekstovi po pravilu ukljuuju z ata roj dodataka kojih e a u drugi tekstovi a.
Kako je ovo predanje teksta Novog zaveta prvo prevedeno na latinski, smatra se da su se
ajverovat ije ji e sluile rkve u
645
zapadnom delu Rimskog carstva. Njegovi dodaci o i o i aju vid usput ih pojedi osti. Tako , a
pri er, u Dap
ukljue o je o avete je da je Petar, po egavi iz ta i e, siao iz seda
stepe ika, dok se u Dap
kae da je Pavle poduavao u odaji za predava ja Tira a od petog do
desetog asa, a u Dap
Di itrije se opisuje kako istrava a uli u" u vre e po u e u Efesu. Ov i
dodaci uglavnom nisu shvatani ozbiljno kao deo prvobitnog teksta, mada, kada ovaj zapadni tekst
izostavi eto a pri er, po e druge ae a Posled joj veeri u Lk 22 20), vrednost toga
verovatno treba ozbiljnije shvatiti, jer ovaj tekst odlikuju pre dodavanja nego izostavljanja.
Aleksandrijski tekstovi
Ovaj tip teksta alazi se u SoAeh A ehaps g pi$ i SoAeh Erkgaetg, kao i u spisi a
ogih hria skih
poglavara koji su iveli u Egiptu. Nzegove oso e osti vie se vezuju za stil ego za sadraj i oda
potiu od razu ljive riljivosti hria skih pisara iz kolova e Aleksa drije, koji su se starali da tekst
Novog zaveta ude dostupa a uzor o grko jeziku. Ak o je to bio razlog njegovog nastanka,
o da aleksa drijski tekstovi oigled o e ogu
ogo, ako ita ogu, dodati ae poz ava ju
prvobitnog teksta kakvim su ga zapisali autori Novog zaveta.
Neutralni
tekstovi
To su tekstovi koji su u ajveoj eri sli i ostalima. Kad god neki rukopis odstupa od ostalih iz iste
grupe, o i o pokazuje sli ost sa ovi
eutral i teksto , koji je zastuplje u dva ajstarija i
ajvea kodeksa, Uapsapt i tas. Kada se ova dva euso o podudaraju to iva gotovo po
pravilu), o da se verovat o pri liavaju prvo it o tekstu Novog zaveta do ajvee ogue ere.
kesarijski tekst Markovog eva elja i eke karakteristike kesarijskog teksta u Luki o i Jova ovo
eva elju, ada je jegov tekst Dela eutrala . Ta e odlike ovog tekstualnog stila nisu tako jasno
defi isa e kao kod drugih, ali kada je Orige apustio Aleksa driju i preao
. godi e u Kesariju,
njegovi citati iz
ovozavet ih spisa pokazuju da je prestao da se slui aleksa drijski
drugaijeg o lika koji je slia ovo e
otuda i razlog z og kog je prozva kesarijski ,
doneo sa sobom iz Aleksandrije u Kesariju.
teksto
i da se sluio teksto
ada ije e ogue da je Orige ovaj tekst
)apad o tekstu ael o je pripisiva a sve vea vred ost kako se apredovalo u
prouava ji a. Izgleda da su se
ogi ra ohria ski pis i sluili ovi zapad i teksto itirajui
Novi zavet, to avodi a zakljuak da je o prili o ra o astao. tavie, dosta dodat e grae koja se
u njemu nalazi delovala bi potpuno besmisleno kad ne bi pripadala originalnom izvoru. Nema
oigled og razloga zato i ilo ko iz islio detalje poput, pri era radi, roja stepe ika iz koje je
Petar siao izlazei iz zatvora. Da li je, oda, Luka zapisao razliite rad e verzije Dela, a ovo
tekstualno predanje jeste odraz jedne od njih? Prisustvo brojnih aramejskih oblika u izrazu zapadnog
teksta dodat o s ai utisak da je ogao astati vrlo ra o.
I pored svega toga, eutral i tekst se i dalje s atra ajautoritativ iji , iako su stru ja i za tekst
uglavnom spremni da razmotre dobro utemeljene varijacije. Kritika teksta je zametan posao i o
vred osti svake pojedi e varija te u tekstu ora se zase o odluivati postavlja je pita ja kao to
su:
Koje ita je i a vie s isla?
)a koje ita je je
a je verovat o da je astalo greko
Tekstual a prouava ja jo traju, a dva apretka su pose
kopiste?
o vred a ko e tara.
i i se da je, isto kao i etiri apred po roja a klasi a teksta, ogue ide tifikovati jo
jednu grupu koja ima neke osobine kako neutralnih tako i zapadnih tekstova. To je takozvani
kesarijski tip teksta. Neki od minuskulnih rukopisa imaju
zajed ike spe ifi osti poput esta a ko e se u ji a alazi pria o e i uhvae oj u prelju i. U
primljenom tekstu (koji je osnova za verziju kralja Dej sa o a se alazi u J
, ali oe da
se ae i posle, kao u Lk
, ili da sasvi
ude izostavlje a. Lk
deluje kao pogod ije esto
za tu priu, jer o a i ae vie prilii Luki o
ego Jova ovo stilu. Papirus ester Biti I sadri
646
Koje ita je je ajverovat ije astalo pod uti aje
kas ije
teologije, poput gnosticizma?
Koje ita je podravaju ajstariji i ajpouzda iji rukopisi, iako se

primercima neutralnog teksta?
647
Siisak skrae i a
Starog i Novog zaveta
knjiga
oda e javlja u aj olji
Sari
zave
Pos t Postanje (Prv a knjiga Mojsejeva) Iz l Izlazak (Druga knjiga Mojsejeva) Le v

Trea k jiga Mojsejeva Br Brojevi etvrta k jiga Mojsejeva
Pn z
Ponovljeni zakoni (Peta knjiga Mojsejeva) INa v Knjiga Isus a Navina
Su d
Knjiga o sudijama
Rut
Knjiga o Ruti
1Sam Prva knjiga Samuilova 2Sam

Druga knjiga Samuilova 1Dn
Druga knjiga dnevnika Jezd Knjiga Jezdrina
Levitska
Prva knjiga dnevnika 2Dn
Nem
Knjiga Nemijina
To v
Knjiga o Toviji
Jdt
Knjiga o Juditi
Jest
Knjiga o Jestiri
Jov
Knjiga o Jovu
Ps
Psalmi
Pr
Prie Solo o ove Prop Knjiga propovednikova Pnp
Prem
Premudrosti Solomonove
Sir
Knjiga premudrosti Isusa sina Sirahova Is
Jer
K jiga proroka Jere ije Pla
PJer
Poslanica Jeremijina
Var
Knjiga proroka Varuha Jez
Knjiga proroka Jezekila
Dan
Knjiga proroka Danila Os
Knjiga proroka Osije
Jl
Knjiga proroka Joila
Am
Knjiga proroka Amosa Ov d

Knjiga proroka Miheja Nm
Knjiga proroka Ovadije Jon

Knjiga proroka Nauma
Knjiga proroka Jone Mi h
Av
Knjiga proroka Avakuma So f
Knjiga proroka Sofonija Ag
Knjiga proroka Ageja
Pesma nad pesmama
Knjiga proroka Isaije
Pla Jere iji
649
Zah
k
Knjiga proroka Zaharija Mal

Druga knjiga makavejska
Novi
zavet
Knjiga proroka Malahije 1Mak P rva knjiga makaveJska 2Ma
Mt Sveto eva elje po Mateju Mk Sveto eva elje po Marku Ak Szeto eva elje po Luki
Jn
Sveto eva elje po Jova u
Dap
Dela apostolska
Rm
Poslanica Rimljanima
1Kor Prva posla i a Kori a i a Ko r

Galatima
Ef
Druga posla i a Kori a i a Gal
Poslanica Efescima Fi l Poslanica Filipljanima Kol
1Sol Pr va poslanica Solunjanima 2So l

Timoteju 2Ti m Druga poslanica Timoteju Ti t
Posla i a Koloa i a
Druga poslanica Solunjanima 1Tim

Poslanica Titu
Fl m
Poslanica Filimonu Jevr Poslanica Jevrejima Jak Poslanica Jakovljeva
1Pt
P oslanica prva Petrova 2P t

Poslanica druga Petrova 1Jn
Posla i a druga Jova ova )J Posla i a trea Jova ova Jud
Ot k
Otkrivenje Jovanovo
650
Indeks
Poslanica
Prva poslanica
Poslanica prva Jovanova 2Jn

Poslanica Judina
Aleksandar Veliki 11 14,

29 , 32 , 33 ,
Aleksandrija 8 , 27 , 29 , 329 ,
434 , 570 , 643 , 644 , 64 6
Amo s 317, 55 6
Andre j 353 , 592 , 61 4
Antio h I V Epifan 333 5 Antiohija u Pisidiji 351,
39 6
Antiohija u Siriji 243 , 266 , 334 , 338 , 380 , 381 ,
382 , 383 , 384 , 385 , 386 ,
387 , 388 , 390 , 391 , 392 ,
398 , 404 , 407 , 427 , 532 ,
539 , 550 , 632 , 64 5
apokaliptiki spisi
-50 ,
150-155 , 421 , 507 ,

596-599 ; vidi i
eshatologija; otkrivenje Apolo s 433 , 434 , 435 , 436 ,
56 9
apostoli, apostolstvo 323 ,
353-354 , 397-398 ,
447-451 , 481 , 552 , 569 ,
60 5
aramejski 59 , 72 , 79 , 146,
238 , 260 , 281-282 , 290 ,
299 , 308 , 365 , 561
Arisejevo
iismo
31
Artemida 18, 26 , 429 , 482 ,

60 6
Atina 14, 15, 351, 412-414 ,
425 , 63 7
Avgus t 11, 53 , 54 , 57 , 110,
111
Avgustin 145, 163, 234 , 495 ,
60 2
Avraam 211, 215, 268 , 359 ,
368-369 , 398-400 , 455 ,
497 , 506 , 557 , 577 , 578 ,
581 , 582 , 583 , 589 , 59 4
psseda na gori 5, 151, 160 ,

169 , 203-210 , 209-218 ,
230 , 232 , 250 , 55 7
Blagodat, blagodatan, vidi Sveti Duh , darovi Svetog Duha; jezici
Bogoslue je i ogopotova je, u grkoj i ri skoJ religiJI
-21 ; u Crkvi 441-443 ,
519-522 , 540 , 565-573 ,

576-579 , 589-591 , 59 8
brak 159, 437-438 , 52 8
651
Varnava 259 , 312, 381-382 ,

383 , 384 , 386 , 387 , 388 ,
389 , 390-392 , 398 , 402 ,
404 , 407 , 532 , 549 , 569 ;
Poslanica
Varnavina
332 , 553 , 64 3
vaskrsenje 40 , 102, 112, 124,
125-142 , 159, 188 , 215,
236 , 263 , 267 , 270 , 276 ,
435 , 436 , 443 , 444 , 448 ,

449 , 467 , 501 , 503 , 504 ,
506 , 510, 533 , 547 , 558 ,
593 , 599 , 600 , 611, 61 9
Vavilon 27-29 , 47 , 205 ,
588 , 63 3
Vitanija 118, 133, 278 ,
Vitlejem 35 , 53 , 5 6
Galatija,
Poslanica Galatima 154, 359 ,
368-369 , 380 , 386-389 ,

395-406 , 407 , 408 , 428 ,
436 , 441 , 448 , 473 , 496 ,

526 , 561 , 60 7
Galileja 8, 38 , 59 , 112, 134,
198, 215, 275 , 280 ,
339-341 , 560 , 563 , 58 5
Galion 344 , 350 , 41 6
gnosticizam, gnostici
17-22 , 473-474 , 486 ,
490 , 507 , 529 , 544 ,
606-609 , 612 , 618-619 ;
g ostika eva elja
-242 , 283-284 ,
313-314 , 54 4
652
Gospod ja veera, vidi

evharistija
Grka, grki
17, 59 ,
272-273 , 281 , 282 , 290 ,

299 , 327 , 338 , 355 , 359 ,
,
; grka religiJa
18-21 , 26 , 32-34 , 108,

412-413 , 439-440 , 456 ;
vidi i helenizam;
Damask 46 , 334 , 376-381 ,

497 , 499 , 516
Dekart, Rene 629 , 63 0 Dela svetih apostola

126-128 , 188-189 ,
264-266 , 296 , 329-330 ,
doketizam, doketisti 263 ,

544 , 574 , 611-612 , 616 ,
619
Domicijan 60 4
Druga poslanica Kori a i a 432 ,
444-452 , 496 , 514
Efes 281 , 408 , 426 , 427 ,

428-430 , 448 , 465 , 473 ,
475 , 485 , 597 , 605 , 606 ,
Emaus 131, 133, 134, 135

Epiktet 14
Epikur, epikurejci 15 16 Eseni, vidi Kumran
eshatologiJa 150-155 ,
195-196 , 267-268 , 423 ,
507-509 , 512-514 ,
547-549 , 601-604 ,
619
; vidi i apokaliptiki spisi; otkrive je
Etika 208-218 , 360-361 ,

392-394 , 398-402 , 420 ,
522-525 , 555-556 ,
564-565 , 60 8
Etiopija, Etiopljani 8, 335 ,
353
Eva elja
-288 ,
551552 ; istori ost
redakciJa 286-287 ;
kritika izvora 230-243 ;
nekanonska 60-61 , 189 ,
241-242 , 551-553 ; vidi
i Matej, Marko , Luka,
Jovan
evharistiJa 82 , 117-124 ,
442 , 54 5
evioniti 55 0
Evsevije 116, 226 , 241 , 258 ,
266 , 278 , 343 , 353 , 471 ,
rtva, u Judaiz u
-105 , 201 , 565-573 , 580 ; u
grkoj i ri skoj religiji
24 ; i Isusov a smrt
100-101 , 572 , 580 , 588 ,

59 0
zakon, JevreJski 197-208 ,

316-319 , 358-362 ,
368-369 , 387 , 398-403 ,
505-506 , 555-556 ,
584586 ; vidi i Stari zavet
Zenon 14
Zev s 18, 26 , 32-3 3
ziloti 39 , 43-45 , 75 , 144
Ignjatije, episkop Antiohije 478 , 536 , 537

Ilarije, episkop Poatjea 578 , 57 9
Irinej 258 , 260 , 264 , 279 ,
285 , 552 , 582 , 604 , 612
Iro d Veliki 3536 , 53 ,
110; Antipa 38 , 94 , 110,
112, 132; Agripa I 338 ;
Agripa I I 377 , 382 , 468 ;
Arhelaj 37 , 38 , 110;
Filip 38 , 110, 112
istorijsko-kritiki
etod
Isu s 52-58 , 69-73 ,

634-
, roe je
226 ; detinjstvo i
-61 ,
-63 7
porodica 64-65 , 233 ;

krte je
2
-68 , 232 ,
; iskuea
; uda ; suee i s rt
125 142 ; vaznesenje

138139; Drugi dolazak
653
(parusija) 82 , 150-152 ,
175-
; ue je
143-149 , 158-180 ,
197-218 , 315-321 ; vidi
i Mesija
Jakov, brat Isuso v 60 , 129,

135, 331, 338 , 340 , 342 ,
348 , 397-398 , 405 , 466 ,
541 , 620-621 ; brat
Jovanov, sin Zavedejev 148, 353 ; sin Alfejev
354 ;
Posla ida
Jakovljeva 309 , 340341 ,

458 , 556-56 5
jeli isti, hria i
Jeres, jeretici 542543 ,
124 ; vaskrsenje
572 , 606-610 , 619-62 1

Jerusalim 28-29 , 33 , 109 ,
113, 116, 117-123 ,
132-133 , 205 , 243 , 283 ,
465 , 632 ; pad 174, 261 ,
274 , 284 , 346 , 360 , 567 ,
327-333 , 329 , 372 , 407 ,

429 , 444 , 445 , 465-466 ,
499 , 532 , 549-550 ;
Sabor u 342 , 386-389 ,
402 , 40 5
Jevreji, judaizam 2425 ,

27-31 , 33-34 , 34-50 ,
35 8
; i hria stvo
266-268 , 271-272 ,
654
281-282 , 284-285 ,
319-321 , 368-371 ,
457-463 , 554-605 ;
dijaspora 2731 ; i Pavle 358-362 ; i Rimljani
34-35 , 110-112 ; vidi i
Hra m
jezici, govoriti jezicima 324-326 , 44 3
Jopa 336 , 337

Jordan, reka 62 , 65 , 74 , 205 ,
28 0
Josif 27 , 38 , 43 , 44 , 45 , 46 ,
47 , 52 , 55 , 62 , 74 , 75 , 93 ,
94 , 111, 115, 116, 186, 187,
313, 328 , 329 , 330 , 331,
342 , 343 , 56 2
Jovan, apostol 336 , 353 , 398 ,
605 , 609 , 612 ; Stariji
287-288 , 613-616 ;
Krstitelj 38 , 52 , 6164 ,
74-76 , 77 , 94 , 193 , 280 ;
poslanice 544 , 553 , 605 ,
610
; Eva elje po
Jovanu 94 , 96 , 121-124 ,
275-288 , 605 , 610 ; autor
lanica
judaizatori (judaisti)
392-394 , 397-401 , 418,
444 , 456 , 473 , 486 , 496 ;
vidi i o reza je, o rezivae
Judeja 37-38 , 56 , 59 , 632 ;
vidi i Jerusalim
Kaligula 57
kanon Novoga zaveta
551-55 3
Kapernaum 25 , 199 , 25 8
kerigma 127, 188 , 215, 222 ,
225 , 23 0
Kerint 611612
Kesarija (Cezareja) 36 , 115,
241 , 243 , 266 , 334 , 335 ,
336 , 337 , 338 , 347 , 381 ,
384 , 427 , 468 , 644 , 64 7
Kifa, vidi Petar Kipar 391 , 39 3
Klaudije
; ivot
Klaudijev 8
Kliment, Aleksandrijski 258 , 260 , 264 , 278 , 353 ;
Rimsk i 472 , 552 , 643 ,
Prva poslanica 343 , 471 ,
535-536 , 573 , 582 , 59 3
Kolosa 473-474 , 479 , 488 ,
572 ,
Poslanica
Koloa i a
22 ,
475-476 , 481 , 529 , 572 ;

vidi i Filimon 473 , 488 ; poslanica 477478 ,
479 , 52 9
Kori t, Kori a i ,
93 , 128, 129, 147, 154,
444 , 454 , 459 , 473 , 496 ,

518, 519, 521 , 535-536 ,
542-543 , 607 , 610 , 612 ,

616 , 62 0
Kornelije 25 , 188 , 337-338 ,
340 , 380 , 383 , 555 , 58 2
krte je
65 , 75 76 , 141,
300 , 364 , 589-591 ;

Isusov o 54 , 64-65 , 233 ,
612
kritika oblika 222 ,
249-25 7
kritika redakciJa 286-28 7
kua je, Isusa
68 , 190,
194, 23 2
Kumran 45-49 , 61-64 ,
74-76 , 88 , 122, 229 ,
282 , 287 , 376 , 549 , 57 0
Kumranski
rukopisi,
Kumran
Kvirinije 5355 , 110
Knjta
proroka Danila
78-82 , 139, 148-149 ,

178
Laodikeja 428 , 475-478 ,

597 , 59 8
Lazar 193 , 280 , 285 , 35 4
Luka, Eva elje po Luki
53-57 , 66-67 , 71-73 ,
85 , 87 , 92 , 143, 161, 169,
vidi
180, 219 , 222 , 223 , 232 ,

264 , 324-326 , 331, 339 ,
342-352 , 379 , 387 , 471 ,
482 , 488 , 489 , 494 , 549 ,
552 , 569 , 646 , 647 ; vidi
i Dela apostolska
Lukijan 29 5
Makedonija 409 , 410 , 417,

418, 429 , 43 2
Marija 52-58 , 6 0
Markion 343 , 478 , 488 , 55 2
655
Mark o
; Eva elje
po Marku 82 , 131-132 ,
156, 219-248 , 258-264 ,
340 , 346 , 353 , 58 2
Matej, Eva elje po Mateju
Melhicedek 570 , 576~57 9
Mesija 34 , 39 , 43 , 49 , 61 ,
63 , 65 , 143-144 , 358 ,
375 , 376 , 570 ; Isu s kao
mesijanska tajna 828 7
misterijski kultovi 2224 ,
364-366 , 412 , 433-44 9
mitraizam 2223 , 36 5
Mojsej 40 , 42 , 43 , 45-49 ,
200 , 215, 269 , 270 , 317,

330 , 399 , 434 , 466 , 497 ,
576 , 577 , 581 , 58 3
Nag Hamadi , vidi i

gnosticizam 283284 ,
314
Nazaret 38 , 58-59 , 63 , 183,
238 , 268 , 516
Neron 261 , 338 , 343 , 345 ,
352 , 471 , 489 , 575 , 588 ,
592-593 , 604-60 5
ez a o i
321 ,
324-327 , 379-381 ,
392-393 , 466 , 526 , 555 ,
562 , 569-573 , 585 , 58 7
nikolaiti 60760 9
Nzutn, Isak 29 7
o rezae
555, 562 , 567 , 581-586 ;

vidi i judaizatori
656
568 , 569 , 602 , 620 , 644 ,

64 7
Otkrivenje 46 , 90 , 149 ,
552 , 596-605 , 607-610 ,
61 6
Palestina 32-51 , 110-112 ,

557 , 563 ; vidi i
Jerusalim; Judeja; Galileja Papija 159, 226 , 240-241 ,
258 , 353 , 544 , 614
Papirus Egerton24 6
parabole 160-180 , 196 Parusija, vidi Isus , Drugi
dolazak
Pasha 104, 117-124 , 280 ,
59 0
Pastirske poslanice 343 ,
355-366 ; i Judaizam
358-362 , 456 , 457-463 ,
497
; preo raee
377-381 , 463 , 497-504 ,

512-514 , 515, 517; i Isu s
230-231 , 311-312 , 374 ;
kontakti sa Jerusalimskom crkvom 366374 ,
381-382 , 386-389 , 397 ,
447-449 ; misionarska
429-430 , 467-473 ,
487-488 , 489 ; smrt
343-346 , 471-472 ;
teologija; 350351 ,
495-514 , 564-565 ,
580-586 , 594 , 608-609 ;
poslanice 350 , 394-395 ,
495-497 , 552-553 , 560 ,
568-570 , 586 , 618 ; vidi
i pod odree i
posla i a a
Pedesetnica, dan 93 , 140 ,

178, 188, 321-327 , 338 ,
425 , 508 , 515, 533 , 534 ,
535 , 537 , 538 , 554 , 56 8
Pergam 413 , 597 , 607-60 8
Petar 83 , 86 , 93 , 101, 106,
135, 140, 189 , 258-260 ,
262 , 321-322 , 324 , 326 ,
Pilat 38 , 93 , 97-99 ,
110-112 , 186, 331
Platon 17, 158, 57 0
Polikarp 552 , 58 2
Poslanica
druga Petrova
346 , 541 , 548 , 552 , 609 ,

618-62 2
Poslanica
druga Solunjanima
Poslanica
prva
421-42 4
Petrova
103, 260 , 550 , 562-563 ,

582-591 , 59 9
Poslanica prva Solunjanima 417 420 ,
512-514 , 541
Posleda Taj a veera
-124 , 275 ; vidi i
evharistija
progon 103, 334 , 345 , 375 ,
376 , 410-411 , 429 , 574 ,
575 , 587 , 588 , 592-596 ,

599 , 604 , 62 1
proro i, prorotva
233 , 311, 381 , 384-385 ,

481 , 576 , 598 , 611, 617
Prva
posla i a Kori a i a
406 , 431 , 432-444 , 479 ,

496 , 514, 517-525 ,
528-52 9
rasejae, vidi Jevreji, dijaspora

Rilandov papirus 640 , 64 2
Rim, Rimljani 10, 243 , 260 ,
261 , 344 , 464 , 488 ,
572-573 , 587 , 632-633 ,
Crkva u 452 , 535-538 ,
541 , 592-593 ; rimski
kalendar 95 ; rimska
religija 1821; Rimsko
657
carstvo 1011, 2731 ,

34-35 , 36-38 , 43-44 ,
56-57 , 110-112 , 352 ,
523 , 555 , 575 , 587 ,
604-605 , poslanica
369-371 , 403 , 453-457 ,
529-53 0
rukopisi, stari, vidi tekst
sadukeji 39-40 , 42 , 50 , 95 ,
97 , 358 , 46 7
Sa arija, Sa arja i Sa aria i
204-207 , 268 , 332 , 335 ,

336 , 34 9
Sard 461 , 59 7
Seneka 14, 363 , 41 6
Septuaginta,
vidi
Stari zavet
Sila 407-411 , 417 , 58 5

Simon, Zilot 45 , 35 4
Si oveiji
82 ,
86-87 , 148, 154, 178,

301 , 349 , 54 3
Si Boiji
-90 , 140,
499 , 505 , 580 , 610 , 611,

62 0
sinagoga 2931 , 199 ,
329-330 , 371 , 391 , 452 ,
554 , 563 , 567 , 57 3
Sinedrion 39 , 97-99 , 111,
113, 120, 331, 357 , 46 7
si optiki pro le
658
; vidi i eva elja
sluga koji podnosi patnju 90-92 , 57 7

; ivot
smrt 484 , 512
posle smrti 141 142,

358 , 419 ; vidi i
vaskrsenje
426 , 429 , 465 , 54 8

Stari zavet; a grko
Septuagi ta ;
stoici, stoicizam 1415, 30 ,

362-363 , 517-51 8
Sveti Du h 65 , 86 , 148, 152,
178, 267-268 , 285 ,
322-323 , 326 , 352 , 393 ,
398 , 408 , 418-420 , 425 ,
475 , 479-480 , 492-493 ,
504 , 508-509 , 515, 521 ,
544-545 , 547 , 580 , 617;
darovi 443 , 451 , 493 ,
519-522 , 532-535 , 540 ,
54 3
Svetonije 8
Tacit 115, 588 , 64 0

Tadej 35 3
Tar s 355-35 6
tekst, kritika teksta 631 , 640-64 7
Tertulijan 264 , 27 9
Tezto a
; vidi i
vidi
i Zakon, jevrejski
eva elja
Timotej 407 , 408 , 411, 417,

431 , 465 , 485-494 , 568 ,
569 ; poslanice 343 , 473 ,

485-494 ; vidi i
pastoralne poslanice Ti t 432 , 491 ; poslanica
343 , 485-494 ; vidi i
pastoralne poslanice
Tukidid 329 , 330 , 64 0

tu ae je
63 9
fariseji 38 , 40-43 , 50 , 60 ,
95 , 190 , 194, 197, 201 ,
Feliks 394 , 468 , 471

Fest , Porcije 468 , 471
Filimon 473 , 488 ;
Filip 353 , 614 apostol;

eva elist
; Eva elje po
Filipu; vidi i g ostika eva elja
Filipi 7, 211, 350 ,

409-411 , 429 , 473 , 479 ,
488 , 523 , 541
Filipljanima,
Poslanica
211, 479-484 , 484-486 ,

513
Filo n 30 , 45 , 115, 434 , 570 ,
577 , 57 9
412-414 , 434 , 513,

576-579 , 611, 615
hebrejski 8, 58 , 59 , 7172 ,
89 , 191, 241 , 327 , 561 ,
64 3
helenizam 11-14 , 32-34 , 59 , 355Hram , u Jerusalimu 28 , 34 ,
49 , 51, 88 , 97 , 201 , 317,
318, 466 , 467 , 468 ,
565-573 , 574 , 575 , 580 ,
59 4
Carstvo Boije
68 , 86 ,
; vidi i Grka, grki
Crkva 481 , 515-525 ; i Isu s

177-179 , 214, 268 , 300 ;
ustrojstvo 272 , 441443 ,
vostvo
-525 ,
545-547 , 593-595 , 613 ;

od osi iz eu
ukara a i e a
526-52 9
itao i, i tekst
180 ,
623-63 9
uda
, 181-196 ,
26 2
Sosgeh )tasiz
O 190,232-233,235 ,
239-244 , 307 ; vidi i
eva elja
659
Posebnila di
-442 ,
Prv o poglavlje
Tradi io al a grka religija
18
Tradi io al a oa stva Grke i Ri a 26

Jevreji i judaizam u Rimsko m carstvu
27
Apokaliptiari 4 4
Dgug o poglavlje
Kada s e Isu s rodio?
Prie o Isusovo
53
roe ju
Jovan Krstite lj i Kumran
69
74
Tre e poglavlje
Si oveiji" z ae je
78
etvrto poglavlje
Palesti ska politika i pravosue pod ri sko
Da li su Jevreji osudili Isusa ?
Pontije Pilat
113
115
Posled j a veera*
117
Pet o poglavlje
)at o se izvetaji razlikuju?
Vaznesenje
138
130
vlau
110
est o poglavlje
Eshatologija" i Carstv o Boije 150
Carstv o Boije i Carstv o e esko
156
Sedm o poglavlje
)at o je Isu s pouavao u para ola a? 174
Da li je Isu s nameravao da osnuje Crkvu ?
177
Osm o poglavlje
Prie o udi a u eva elji a 188
Devet o poglavlje
Isu s se susree sa ljudi a
20 4
Da li je Isu s ukinuo starozavetni Zakon ?
216
Deset o poglavlje
Dva izvora ili etiri?
Kritika oblika
24 0
24 9
Jedanaesto poglavlje
Kritika redakcija
28 6
Dvanaesto poglavlje
Potraga za istorijskim Isuso m 30 2
Prepoz ava je verodostoj ih Isusovi h rei
Isusov e izreke izvan Novo g zaveta
Trinaest o poglavlje
313
30 8
Dan Pedesetnice
32 4
Stefanov govor 32 8
Stefanova smrt 331
Crkva u Galileji 33 9
Dela svetih apostola
34 2
Apostol i koji nedostaju 35 3

Petnaesto poglavlje
Razliiti izvetaji o Pavlovo
K o s u bili proroci?
preo rae ju
37 9
38 4
t a se dogodilo posle Pavlovog preo rae ja? 38 6

es aest o poglavlje
Ko su bili Galati?
40 2
Sedamnaesto poglavlje
Prva poslanica Solunjanima
417
Druga poslanica Solunjanima
42 1
Da li je Pavle napisao Drugu poslanicu Solunjanima?

Pavlova strategija evangelizacije
42 5
Osamnaesto poglavlje
Pavle i njegovi jevrejski koreni 45 7
Devetnaesto poglavlje
Kada je Pavle umro?
47 1
Posla i a Koloa i a 47 5
Poslanica Filimon u
47 7
Poslanica Efescima
47 9
Da li je Pavle napisao Poslanicu Efescima?
48 1
Poslanica Filipljanima 48 4
Kada je Pavle bio zatvoren?
48 7
Da li je Pavle napisao pastirske poslanice?

Dvadeseto poglavlje
Pavlov pogled na smrt 512
48 9
42 3
Dvadeset prvo poglavlje

Da li je Pavle zaista verovao u slobodu ?
52 6
Dvadeset drugo poglavlje

Ko u iza
" ra e Jerusalimske crkve 54 9
Sastavljanje Novo g zaveta
551
Dvadeset tree poglavlje

Jakovljeva poslanica
55 9
Vera " i dela" kod Pavla i Jakova
56 4
Posla i a Jevreji a: autor, itao i i datu
56 8
Poslanica Jevrejima i Stari zavet 57 6

K o j e napisao Prv u Petrov u poslanicu?
58 2
Te
58 9
a krte ja u Prvo j Petrovo j posla i i
Peta r i crkva u Rim u
59 2
Auto r i datum knjige Otkrivenja

Dvadeset etvrto poglavlje
Jovanove knjige61 3
Autor i i datumi 61 8
Dvadeset peto poglavlje
Istorijsko-kritiki
etod 63 4
Teks t Novo g zaveta
Sadraj
64 0
60 4
O E T A K PRI E
Od Isus a iz Nazareta do ra og hria stva

Grko aslee 10
Palestina i njen narod 32
Religiozna odanost
38
. ISUSOV O R O E Nj E I MLLDOS T
52
Isusov o odrastanje
55
Jovan Krstite lj 61
Isu s pri a krte je
64
Isu s odreuje svoje prioritete 6 6
3 . K O J E BI O ISUS ?
77
Si oveiji Mesija
Si Boiji
Sluga
^9 8 2
87
90
4 . P O I M A Nj E ISUSOV E S M R T I
93
Opozicija i suko b
94
Isu s a sue ju
97
Poimanje Isusov e smrti100
5.VASKRSENj E
125
Verovanje rane Crkv e 126
Pavlova svedoa stva 128
Eva elska tradi ija
129
Us i i 131
i je i e i vera o vaskrseu
132
13. UKLAPANj E U SVETSK E T O K O V E

315
t a vaskrse je z ai? 138
. T A J E CARSTV O BOIJE ?
Carstv o Boije
No v ai postoja ja
. ISU S UITEL >
Para ole i jihovo z ae je
Parabole i njihova poruka 167
Para ole i jihovi sluao i
8 . 3 N A M E Nj A CARSTV A 181
Povratak Isus u 316

Crkva je roe a 321
Crkva se iri
32 4
Poetak suko a 32 7
Odlazak iz Jerusalima
33 4
. K L K O RA)UMET I EVANELj A
t a j e eva elje?
22 0
Propovedanj e i pisanje 22 8
Judaizatori
39 2
Pavle pisac poslanica 39 4

Pavle pie rkva a Galatije
Apostolsk i sabo r 40 5
39 5
219
I.ETIR I ISUSOV A P O R T R E T A
25 8
Mark o 25 8
Luk a
26 4
Mate j 26 8
Jovan 27 5
.MOEM O L I VEROVAT I EVANELjIMA ?
Usmena kultura i pisana kultura

Pretpostavke
29 3
Intelektualni imperijalizam
29 5
Pozitivni dokazi 29 8
Ponov o u Galatiju
Filipi
40 9
Atina
412
40 7
Korint 41 4
Pavle pie jo posla i a 417
18.
PAVL E PASTI R 42 7
Efes
42 8
Pavle i crkva u Korint u 43 0

Prva poslanica KorinNanima
Jo rasprava u Kori tu 44 4
Pogleda uprtog u Rim 45 2
19.
PAVL E STI E U RI M
Prilog za Jerusalim 46 5
Uhape
43 2
291
28 9
Odredit e Ri
Poslanice iz zatvora 47 3
Indek s
Pose
i la i
. T A )NA I BIT I H R I A N I N ? 49 5
' O d poslanica d o teologije
49 5
Povratak putu za Damask
49 7
O ja javajui veru
50 4
21 . SLOBOD A I ZAJEDNIC A
515
' t a je Crkva? Tel o Hristov o
515
517
ivo t u Tel u
519
Vostv o u Tel u
52 2
22 . DU H I P I S M O
53 2
Harizmatsk a crkva
53 2
Institucionalna crkva
53 5
Crkv a koja se menja
53 8
Jeresi i pravoverje
54 2
23 . CRKV A I Nj E N O JEVREJSK O POREKL O

55 4
Hria i i jevrejski
oral
55 5
Hria i i jevrejski o re d
56 5
Hria i i Save z sa Izrailo
58 1
Nada za udu ost
59 6
. U N U T R A Nj I NEPRIJATEL. I
60 6
Knjiga Otkrivenja
60 7
Jovanove poslanice
61 0
Judina poslanica i Druga Petrov a poslanica
61 8
.ITANj E I RA)UMEVANj E NOVO G )AVET A

62 3
Poetak a ko
se alazi o
62 3
Konteks t samog teksta 63 1

Otkrivanje poruke
63 5
Spisak skrae i a k jiga Staro g i Novo g zaveta 64 9
UVODUNOVIZAVET
Do Drej
*
Izdavako preduzee S L O
) aja od Noaja
Beograd
za izdavaa
)ora Ha ovi
recenzent
mr Rodoljub Kubat
lektura
Aou i a Marja ovi
korektura Miroslava uri Bilja a K eevi Ra ka Gvozde ovi
likovni urednik
Draga a Ata asovi
dizaj i grafika o rada kori a

Mili a Mii
teh iki
urednik
Mile a Perovi
ta pa A B Ta Beograd
^û.sNo.so.ui sNotgo@ECpeg.u i
S1R - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
27-246-2 7
27-31
DREJN, Do
Uvoe je u Novi zavet / Do Drej ; prevela s e gleskog Bogda a uki. - Beograd : SPo, 2004
Beograd : AB Ta . - 621 str. : ilustr. ; 22 st . - (RoNb / [SPo])
Prevod dsla: p goo!ist e Tez atep / Jo t Ogape. - Napomens uz tekst. - Regpstri.
B\1 86-7102-136- H
a) Novi zavet - Tu ae je
SOV155.5K.-10 117416716
Isus Hristo s

Uvođenje U Novi Zavet

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvođenje U Novi Zavet

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glavni urednik

od or Dua T. Batakovi Dua Kora

S ilja Marja ovi-Dua i ured ik

p gos is p e Me\\ Te Gatep ! u _p RiPzt r s, OhGogs , NpiJaps!

ranog hria stva

jezeru: vei a Isusovih sled e ika ili

su o i i ljudi iz sela Galileje.

Narav o, i a sve ovo gleda o s

udrou ak ad e pa eti. ) a o da je Crkva opstala i proirila

o odgovorili a ova pita ja, prvo

ora o razu eti svet u ko e su o i iveli.

lje ja i postig ua,

u Pal iri Sirija . Hria stvo

oge ljude zaokupile i drugaije rigs.

Parts o u A. l \ti.h filozofa sars Grks. a i dale uitip

O i su predstavljali ared u popular u filozofsku kolu hele istikog do a. Posedovali su a tiki

a z alo avodilo je a po isao da su duhov ije" od ra io- palistikih i aterijalistikih pogleda na

Tradi io al a grka religija

Grka i ri ska religija u

ogo e su nalikovale jedna drugoj. U obsma figuriraju isti bogovi, pod

Arte ida efeska" Dap

Iako su bogovi mogli biti predstavljani u ljudsko

p poti ati, kao p ljudi, od Majke )e lje, o i su ili eroe i. isu

ilje je i odgovarali su a ajrazliitija pita ja, od li og

Nla i a O. p. pre a preda ju

su sve grke. a i mno-

Gs stra e drave. pre

Neposreda e otiva doivljaj Boga i ao je podjed- ako klju u ulogu i u

posvee Mitri, Vol ruk,

nja o njima stoga nemi ov o ogra ie a. Ipak deluje verovat o da su se

Takoe je io veo a populara u hele istiko sve- tu. Bilo je za to i

Gr starog vsrova ja . ss ivsp al

i \ krvi. - Prim. pren.

isio ari pro osili svoju

poruku iro Ri skog arstva, esto su ailazili a odue- vljeii prijs

ogo ai a, ali jed a

uspevali da izau u su - sret potre a a ljudi sa koji a su se sretali. Ne sa o da su

Tradi io al a oa stva Grke i Ri a

Jevreji i judaizam u Rimskom carstvu

rtvi a u Had ; ri ski Merkur. Hefes t

i og vatre i kovakog za ata; ri ski Vulka .

Bog sunca, proricanja, muzike, medicine, poezije; rimski Apolon.

Apolonova sestra bliznakinja; rimska Dijana.

Isusovog vre e a pro es se poeo odvijati u o r uto

Rska Eufrat u blizini Vavilona, domovina velikog broja Jevreja

posle Navuhodonosorovog osvajanja Vavilona 586. g. prs Hr .

Na voda a vavilo ski

sjeas o i plakas. o opo i jui ss Sio a .

pjes u Sio sku" .

Kak o e o pjevati pjes u Gospod u u ze lji tuoj? Ak o za oravi

neka me zaboravi desnica moja.

Jerusali a svrh veselja svojega.*

Jerusalim, u stvari, nisu zaboravili i nedugo zatim izgnanici su otkrili da zaista

ogu pevati pjes u

* Prsvod . Da i a. Prpm. prev.

tuoj", pre da je to izgledalo eza islivo. I ui ili su to u si agogi. U drugaije drutve o

Filon Aleksandrijski (oko 20. g. prs Hr. - oko 50.

spisi a tu aio je jevrejske ete spise sluei se kategorija a grke

Nvi AntiohaIVEpifana (175-164. ?. prs Hr.). koji js vsrovao da \e oa stvo.

vota ajvie izdvajalo sada je za ra je o, ukljuujui i o re - za je, potova je su ote i ita je

izuzetko , ijeda od ovih ije io ita olji od o a.

kilo etara ju o od Jerusali a. Izgradio ju je Irod Veliki iz eu

Podela Carsva pos.i s ri Iroda Ve.kog.