BU&CW

BU&CW

Maj a

ifra Solomon

BU&CW

Naziv originala:
Mai Jia
Jiemi

Preveo
Sran Krsti
Copyright 2002 by Mai Jia

Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje Vulkan izdavatvo

ISBN 9788610012170

BU&CW

NA POETKU

BU&CW

1.

ovek koji je napustio Tungden na malom crnom brodiu 1873. sa namerom da

studira u inostranstvu bio je najmlai lan sedme generacije uvene porodice trgovaca
solju: ungovih iz angnana. Kada je otiao, zvao se ung Cilaj, ali u vreme kada se vratio
ime mu je bilo Don Lili. Oslanjajui se na ono to su ljudi kasnije priali, on je bio prvi u
porodici ung koji se odrekao trgovakog naslea i bavljenja trgovinom i stekao
akademsko zvanje, da ne pominjemo veliki patriotizam. Naravno, ovakav razvoj situacije
bio je neraskidivo vezan s mnotvom godina provedenih u inostranstvu. Meutim, kada
je porodica ung u poetku odabrala da ba on bude taj koji e otii na onu stranu
okeana, oni to nisu uinili da bi napravili neku temeljnu promenu u putevima kojima
srea pohodi njihov klan, ne, oni su to uradili zato to su se ponadali da bi to moglo da
pomogne Baki ung da poivi malo due.
Kao mlada ena, Baka ung se pokazala kao izuzetna majka, donevi na svet
devetoricu sinova i sedam kerki tokom dve decenije; a to je jo vanije, svi oni su
porasli i postali odrasli ljudi. Bila su to upravo ona deca koja su postavila temelje
bogatstva porodice ung, ime je njena pozicija na vrhu hijerarhije klana ungovih
ustanovljena za sva vremena. Zahvaljujui portvovanoj panji svoje dece i unuka, ona je
ivela mnogo due nego to bi inae poivela, ali i pored svega toga nije bila srena ena.
Proganjale su je sve vrste uznemirujuih, sloenih i stranih snova koje mogu da se
zamisle, tako da se esto iz snova budila viui i vritei; ak bi i usred dana umela da
pati od posledica nonih mora koje su je pratile i kada snovi prou. Kada bi ove none
more poele da je mue, njeno brojno potomstvo, a da ne pominjemo ogromno bogatstvo
familije, kao da joj je postajalo nepodnoljiv teret. Plamenovi koji su lizali tamjan u
mangalama esto su podrhtavali, uzdrmani silom njenih vrisaka koji su visokim
tonovima parali no. Svakog jutra je nekoliko uenih ljudi iz mesta dolazilo na poziv
porodice ung u njihovo zdanje da bi protumaili snove stare gospoe, ali kako je vreme
prolazilo, pokazalo se da niko od njih i nije ba od neke naroite koristi.
Od svih tih ljudi koje je porodica pozivala da tumae njene snove, na Baku ung je
najdublji utisak ostavio jedan mladi momak kojeg je nedavno more izbacilo u
Tungdenu, a doao je odnekud s one strane okeana. Ne samo da nije pravio greke
objanjavajui unutarnje znaenje snova stare dame, ve je ponekad izgledalo kao da
poseduje i mo predvianja dogaaja tumaei znaaj pojavljivanja odreenih linosti u
budunosti. Samo su njegove mlade godine zavodile ljude da pomisle kako su njegove
sposobnosti koje vode u tom smeru natprirodne - ili da upotrebimo rei Bake ung:
Nikad nita dobro nije ispalo kada zaposli ljude koji jo ne umeju da obriu ni
sopstveno dupe. Bio je veoma dobar u objanjavanju snova ali njegova vetina
proricanja nije bila na istom nivou. Izgledalo je da, ako tog dana ustane na pogrenu
nogu, onda itavog dana nije sav svoj. Ako emo ba u detalje, bio je izuzetno dobar kada
je trebalo da se nosi sa snovima prvog dela noi, ali je bio potpuno nesposoban da se
nosi sa snovima koje je ona sanjala dok se pribliavalo svanue, a pogotovo sa snovima u
5

BU&CW

okviru snova. Po njegovom sopstvenom priznanju, nikada nije formalno studirao i

uvebavao ovu vrstu tehnike proricanja, ali je uspeo da naui poneto tako to je
jednostavno uvek bio uz svog dedu, paljivo ga sluao i upijao od njega. Budui da se
ovakvim stvarima ranije samo povrno bavio, teko da je mogao da smatra sebe nekim
ekspertom.
Baka ung je pomerila u stranu pokretni panel na zidu i pokazala mu srebrne
poluge koje su tu bile naslagane, molei ga da nekako dovede svog dedu u Kinu. Jedini
odgovor koji je dobila bio je da je to nemogue. Postojala su dva razloga. Prvi je taj to je
njegov deda i sam bio veoma bogat ovek i odavno je izgubio interes da zarauje jo vie
novca. Uz to, njegov deda je bio i veoma star i pomisao da putuje preko okeana u tim
godinama nasmrt bi ga preplaila. Meutim, ovaj mladi ipak je imao i jedan veoma
praktian predlog za staru gospou: zato ne bi ona poslala nekoga preko mora, da ui
od njegovog dede.
Ako ve Muhamed nee do brega, onda e breg nekako morati da doe do
Muhameda.
Sledei zadatak je bio da pronau odgovarajuu osobu u tom mnotvu naslednika
stare gospoe, koja bi mogla da ispuni ovaj zadatak. Postojala su dva osnovna
kriterijuma na osnovu kojih je pravljen odabir. To je trebalo da bude neko sa neobinim
oseajem rodbinske dunosti prema Baki ung, i ko bi bio spreman da trpi i pati zbog
nje. Preko toga, to je trebalo da bude neko veoma inteligentan i zainteresovan za uenje,
neko ko bi mogao da naui komplikovane tehnike tumaenja snova i proricanja, i to u
najkrae vreme, a na najviem nivou. Nakon veoma paljivog i strpljivog procesa nalik
hirurkoj intervenciji, za ovaj zadatak je odabran dvadesetogodinji unuk koji se zvao
ung Cilaj. Tako je ung Cilaj, naoruan pismom sa preporukama koje je napisao mladi
ovek s one strane okeana, i pritisnut obavezom da pronae nain kako da produi ivot
svoje oajne bake, poslat preko okeana u potrazi za znanjem. Mesec dana kasnije, tokom
jedne olujne noi, dok je teretnjak na koji se ung Cilaj ukrcao s mukom krio put kroz
nepregledni okean, njegova baka je sanjala da je tajfun progutao brod i potopio ga,
poslavi tako njenog dragog unuka da nahrani ribe. Taj san je toliko jako epao staru
gospou da je poela oteano da die. Trauma koju je san prouzrokovao dovela je do
sranog udara; stara gospoa umrla je u snu. Zbog duine i svih tekoa njegovog
putovanja preko okeana, u vreme kada je ung Cilaj stao pred svog nesuenog uitelja i
kada mu je predao pismo s preporukama kojim je trebalo da se predstavi, stari ovek je
njemu zauzvrat pruio drugo pismo, u kome je pisalo da je njegova baka preminula.
Informacije uvek bre putuju od ljudi. Kao to i sami znamo iz linog iskustva, najbri
trka je uvek onaj koji prvi proe kroz cilj.
Starac je otrim pogledom gledao u ovog mladia koji je doao izdaleka, a taj
pogled je bio tako prodoran da je mogao da ubije i pticu u letu. Izgledalo je da je iskreno
zainteresovan da preuzme ovog inostranog studenta, koji mu je doao u svojim mladim,
nevinim godinama. Kada je malo razmislio o svemu, a poto je Baka ung ve bila umrla,
nije imalo mnogo smisla u tome da stie odreene ezoterine vetine, pa je, s dubokim
uvaavanjem stareve ponude, mladi ung Cilaj reio da se ipak vrati kui. Meutim, dok
je ekao da doe vreme polaska, na fakultetu je upoznao jo jednog Kineza. Ovaj ovek
ga je poveo na nekoliko asova, posle kojih vie nije imao elju da se vrati, zato to je
otkrio da postoji mnogo toga to bi voleo da zna i da naui. Ostao je s tim drugim
Kinezom - tokom dana su njih dvojica ili na asove matematike i geometrije. Uvee su
ili na koncerte sa jednim starijim studentom iz Praga. Toliko je uivao u svemu da nije
ni primetio kako je vreme brzo prolo; kada je konano shvatio da je dolo vreme da se
6

BU&CW

vrati, ve je bilo proteklo itavih sedam godina. U jesen 1880, ung Cilaj se ukrcao na
brod skupa sa desetak bavi mladog vina, i poao je nazad istim onim dugakim putem
kojim je i doao, ne bi li se vratio kui. U vreme kada je stigao, negde usred zime, vino je
ve uveliko moglo da se pije.
Da u vezi s ovim citiramo ljude koji su iveli u Tungdenu: porodica ung se
uopte nije bila promenila tokom ovih sedam godina - klan ungovih je ostao klan
ungovih, trgovci solju su i dalje trgovali solju, porodica koja je cvetala, cvetala je i dalje,
a novac je nastavio da pristie sa svih strana kao i pre. Jedino to je bilo drugaije bio je
ovaj mladi ovek koji je otiao u inostranstvo i iveo tamo neko vreme - vie i nije bio
ba tako mlad, a stekao je i zaista udno ime: Lili. Don Lili. A tome bi svakako trebalo
dodati da je stekao i neke vie nego udne i neobine navike: kao prvo, nije imao perin,
nosio je nekakvu kratku jaknicu umesto dugake svilene odore, voleo je da pije vino koje
je imalo boju krvi, a govor mu je bio pun nekih rei koje su zvuale kao kretanje ptica, i
jo mnogo toga. Najudnije od svega bilo je da jednostavno nije mogao da podnese miris
soli - kada bi otiao dole u luku ih da neto kupi, taj otri, tipajui miris soli napadao je i
vreao njegove nozdrve, pa ga je to esto teralo na povraanje, a nekad je, teran
nagonom, povraao i u. Izgledalo je posebno zastraujue i neprikladno da sin trgovca
solju ne moe da izdri miris soli; ljudi su se prema njemu ponaah kao da je bolestan od
neke ozbiljne, neizleive bolesti. Kasnije je ung Cilaj objasnio svima ta mu se dogodilo kada je bio na brodu kojim Je prelazio okean, sluajno je pao preko ograde i obreo se u
vodi, a tom prilikom je progutao toliko morske vode da umalo nije od toga i umro. Sve
strahote i uasi ovog dogaaja uvukli su se do same sri njegovih preivelih kostiju.
Nakon toga je sve vreme dok je bio na brodu u ustima drao lie aja, inae jednostavno
ne bi nikako mogao da izdri putovanje.
Naravno, objanjavati ono to se dogodilo je jedno, ali naterati ljude da prihvate
ovu injenicu neto je sasvim drugo. Ako nije mogao da podnese miris soli, kako je onda,
pod milim bogom, mislio da se ukljui u porodini posao? Pa ne moe gazda da ide
uokolo i da zapoveda sa ustima punim lia aja.
Bio je to veoma ozbiljan, razdirui problem.
Na svu sreu, pre nego to je krenuo u daleke zemlje, Baka ung je zapisala da mu
se da sve ono srebro koje je stajalo iza pokretnog panela u njenoj sobi, kao nagrada za
njegovu porodinu odanost prema njoj. Kasnije e on veoma dobro upotrebiti taj novac,
poto je njim platio sve trokove otvaranja kole u prestonici provincije, u S Gradu, koju
je nazvao Lilijeva matematika akademija.
Bila je to prethodnica uvenog N Univerziteta.

BU&CW

2.

N Univerzitet je postao popularan jo u vreme kada je bio Lilijeva matematika

akademija.
Prva osoba koja je proslavila akademiju bio je sam Don Lili. Uprkos svim
otporima, on je sve ljude okirao upornim zahtevom da akademija treba da bude
otvorena i za devojke koje bi elele da studiraju. Tokom prvih nekoliko godina njenog
postojanja, akademiju su mnogi smatrali za neku vrstu vaarske atrakcije. Svako ko bi
nekim poslom doao u glavni grad provincije, odvojio bi malo vremena da razgleda po
akademiji i da uiva u spektaklu. Ponaali su se kao da prolaze kroz ulicu crvenih fenjera.
Sa feudalnim navikama i pogledima na svet koje su ljudi imali u to vreme, sama injenica
da su u akademiji studirale i devojke bila je dovoljna da vlasti ovu ustanovu odmah
zatvore. S vremenom su ljudi ponudili mnoga objanjenja zato je akademija ipak uspela
da opstane - od kojih je ono dato u zvaninoj genealogiji porodice ung verovatno
najpouzdanije. Oni su verovatno izali pred vlasti i rekli: ako mi hoemo da unitimo
sopstvene erke, kakve onda to veze ima sa vama? Zadrati sve u okviru porodice bila je
sasvim dobra ideja. Bio je to jedini razlog i to silna ogovaranja i aputanja u vezi s ovim
nisu mogla da prouzrokuju zatvaranje Lilijeve matematike akademije. Isto kao to
odrastanje dece prati mnogo zavijanja i plaa, sva ta strka oko Lilijeve matematike
akademije jednostavno je pomogla da ova postane izuzetno poznata.
Druga osoba po kojoj se Akademija prepoznavala bila je takoe lan porodice
ung - dete roeno u vreme kada je stariji brat Dona Lilija (koji je tada ve imao vie od
ezdeset godina) uzeo konkubinu. To dete je bila erka i bila je Lilijeva bratanica. Roena
je sa velikom, okruglom glavom, ali osim toga joj nita drugo nije falilo; zapravo, bila je
to izuzetno inteligentna devojka. Jo dok je bila dete postalo je jasno da je devojica
izuzetno pametna, a posebno kada su u pitanju bili matematika i raunanje. Sa jedanaest
godina krenula je na akademiju, a kada je napunila dvanaest, poela je da uestvuje na
takmienjima na kojima su uestvovali majstori raunanja na drvenoj raunaljki,
abakusu. Niko nije mogao da veruje svojim oima kada bi video koliko je brzo radila na
ovoj raunaljki; mogla je da pomnoi dva etvorocifrena broja dok pljune. Ona vrsta
matematikih problema koja je ostale terala da se dobro pomue i munu glavom da bi
ih razreili, za nju je bila deja igra, ali je sve to na neki nain umelo i da razoara ljude
koji su joj postavljali zadatke, pa su oni naglas zamerali da vara tako to sigurno unapred
zna koja e joj pitanja oni sami postaviti.
Slepi ovek koji je iveo od proricanja sudbine ljudima na osnovu oblika njihovih
glava jednom joj je rekao da ona spada u retku vrstu genija, koji se pojavljuju samo
jednom u hiljadu godina.
Kada je napunila sedamnaest godina, krenula je na put i prela pola sveta sa
svojim roakom koji je poao da upie studije na Univerzitetu Kembrid. Kada je brod
utonuo u gustu maglu to se uzdizala iznad londonskih dokova, njen roak (koji je
oboavao da izmilja kratke poeme) bio je inspirisan ovim prizorom da napie:
8

BU&CW

Uz snagu okeanskih talasa,

Stigao sam u Veliku Britaniju.
O Velika Britanijo,
O Velika Britanijo,
Magle ne mogu da sakriju da si velianstvena...

Poto se probudila, jer je njen roak ovu priglupu pesmicu naglas recitovao,
okrenula se mirkajui i pogledala u svoj zlatni sat. Rekla je: Putujemo trideset devet
dana i sedam sati."
Odmah nakon toga, njih dvoje bacili su se na upranjavanje svoje dobro uvebane
igre pitanja i odgovora:
Trideset devet dana i sedam sati je...?"
Devet stotina i etrdeset i tri sata.
Devet stotina i etrdeset i tri sata je...?
Pedeset i est hiljada, pet stotina i osamdeset minuta."
Pedeset i est hiljada, pet stotina i osamdeset minuta je...?
Tri miliona, tri stotine i devedeset i etiri hiljade i osamsto sekundi." Ovakva
vrsta igre odavno je postala deo njenog ivota - ljudi su se ponaali prema njoj kao
prema ivoj raunaljki, abakusu, oekujui da ona u dahu izrauna sve to im je
potrebno. Neprestano uvebavanje ovih njenih sposobnosti dovelo je do toga da je ona
samo jo bre i bolje obavljala ono to se od nje trailo. Sve je to dovelo do trenutka kada
su ljudi jednostavno poeli da je zovu Abakus. Zbog toga to joj je glava bila izuzetno
velika, mnogi su je zvali i Glava Abakusa. injenica je bila da je bolje izraunavala sve to
je potrebno od bilo koga drugog. Izgledalo je i da su se sve matematike vetine, koje su
se generacijama sticale u porodici ung kroz posao kojim su se bavili, sada skupila i
nataloile u njoj; kao da je njihovo kvantitativno iskustvo kroz nju doivelo svoju
kvalitativnu promenu.
Kada je stigla u Kembrid, zadrala je sve svoje ranije matematike vetine, ali se
pokazalo da takoe poseduje jo jednu vetinu - dodue prilino neoekivanu - a to je bio
talenat za uenje jezika. Dok su drugi ljudi morali da stisnu zube i navale na ono to ih
eka, ona kao da je u hodu uila jezike od svojih drugarica iz sobe, a s vremenom je u
tome postajala sve bra i uspenija. Svakog novog semestra bi pronala neku novu
cimerku, i dok bi se semestar zavrio, ve je umela da govori i novi jezik, sa
neverovatnom tenou i potpunim razumevanjem izreka i potapalica. Naravno, u tom
njenom metodu uenja jezika nije bilo nieg posebnog - izgledao je kao savreno
uobiajen nain uenja jezika koji bi mogao da poe za rukom svakom ko bi pokuao da
ga primeni. Zanimljivi su rezultati koje je na ovaj nain postigla. To joj je omoguilo da
naui sedam jezika u samo nekoliko godina, i to ne samo da ih je govorila, ve je mogla i
da ih ita i pie. Jednoga dana je u kolskom dvoritu srela mladu tamnokosu enu i
pokuala je da razgovara sa njom. Kada nisu uspele da ostvare komunikaciju, pokuala je
da upotrebi i neki od ostalih sedam jezika koje je nauila, ali ni to nije dalo rezultata.
Ispalo je da je devojka upravo stigla iz Milana i da je govorila jedino italijanski. Kada je
ovo otkrila, odmah ju je pozvala da joj bude cimerka. Bilo je to upravo onog semestra
kada je poela da radi na svom dizajnu uvenog Njutnovog matematikog mosta.
Njutnov matematiki most je jedna od znamenitosti Univerziteta u Kembridu.
9

BU&CW

Most se sastoji od 7.177 greda, koje su sve do jedne razliite veliine. Ukupno je u most
ugraeno 10.299 ravnih povrina, tako da, ukoliko biste poeleli da ih sve spojite
ekserima, u najmanju ruku bi vam bilo potrebno nekih 10.299 eksera. U svakom sluaju,
prema pre danju, Njutn je sve eksere bacio u reku Kem i sagradio ovaj most tako da ga
na mestu dri jedino gravitacija - to zapravo i ini ovo njegovo delo matematikim
udom. Tokom mnogih godina, studenti matematike na Kembridu sanjali su o tome da
nekako razotkriju tajnu Matematikog mosta - ili da to tanije kaemo, ono to su
pokuavali da naprave bila je replika Matematikog mosta na papiru. Niko u tome nije
uspeo. Nekoliko ljudi je uspelo da napravi repliku ovog mosta ali tako da im je za to
trebalo vie od hiljadu eksera, a samo nekoliko je uspelo da napravi repliku mosta sa
manje od hiljadu eksera. Osoba koja je najvie uspela da se priblii Njutnu bio je jedan
Islananin, koji je napravio dizajn to zahteva 561 ekser. uveni matematiar, profesor
ser Dozef Larmor (u to vreme predsednik Njutnovog matematikog drutva), tada je
obeao svakome ko bude konstruisao most upotrebivi manje eksera od Islananina, ak
i ako je to samo za jedan ekser manje, da e na taj nain stei titulu doktora
matematikih nauka na Univerzitetu u Kembridu. Tako je Glava Abakusa dobila
univerzitetsko zvanje doktora nauka sa Kembrida, jer je napravila model mosta kome je
bilo potrebno samo 388 eksera. Posle ceremonije dodele diplome, askala je sa jednim
od dekana na italijanskom, pokazujui na taj nain da je u meuvremenu usavrila jo
jedan jezik.
Ovo se dogodilo tokom njene pete godine boravka u Kembridu, kada je imala
dvadeset i dve godine.
Sledee godine su dva brata, koja su se nadala da podignu ljudsku rasu u nebo,
dola u Kembrid da je posete; njihova vizija i hrabrost impresionirah su je toliko da je
otila u Ameriku s njima. Dve godine kasnije, u Severnoj Karolini, prvi ikada napravljeni
avion uspeno je poleteo sa peanih dina i podigao se u nebo. Ispod trupa ovog aviona
bila je srebrnim slovima napisana legenda sa imenima najvanijih ljudi koji su
uestvovali U poduhvatu dizajniranja i konstrukcije ove maine. U etvrtom redu stajalo
je:
Dizajner krila: ung Abakus Lili iz S Grada, Kina.
Ime ung Abakus Lili upotrebljavala je kada je bila na zapadu, ali u genealogiji
klana ungovih njeno ime bilo je ung Joujing, lan osme generacije ove bogate porodice.
A dva brata koja su je odvela sa Kem brida bili su pioniri leta na spravama teim od
vazduha: braa Rajt.
Ako je avion brae Rajt podigao njeno ime u nebo, ona je podigla reputaciju
Lilijeve matematike akademije u stratosferu. Posle Sinhajske revolucije 1911, shvatila
je da je sudbina nacije na prekretnici, tako da je prekinula dugogodinje zaruke i
raskinula vezu sa verenikom, da bi se vratila na alma mater i tu zauzela poziciju dekana
Odeljenja za matematiku. Do tada je Lilijeva matematika akademija ve promenila ime
u N Univerzitet. U leto 1913. godine, predsednik Njutnovskog matematikog drutva,
profesor ser Dozef Larmor, posetio je Kinu, nosei sa sobom model njenog dizajna
Matematikog mosta za koji je upotrebljeno 388 eksera, a koji je potom konstruisan na
terenima Univerziteta. Ovaj dogaaj je samo jo vie proneo slavu N Univerziteta; moglo
bi se zato rei da je profesor ser Dozef Larmor postao trea osoba koja je proslavila i
uzdigla ovo mesto.
U oktobru 1943, tokom japanskog bombardovanja, ovo mesto bilo je sravnjeno sa
zemljom i potpuno je izgorelo. Izuzetni poklon koji je profesor ser Dozef Larmor doneo
- model 1:250 Njutnovog matematikog mosta - takoe je progutala vatra. Ali tada je
10

BU&CW

ena koja je osmislila most bila mrtva ve itavih dvadeset i devet godina. Preminula je
godinu dana nakon to je Larmor posetio N Univerzitet, pre nego to je napunila
etrdeset godina.

11

BU&CW

3.

ung Joujing, poznata i kao ung Abakus Lili ili Glava Abakusa, umrla je prilikom
poroaja.
To se dogodilo toliko davno da su odavno preminuli i svi oni koji su prisustvovali
poroaju i mogli da posvedoe o njenim mukama, ali je pria o njenoj uasnoj agoniji i
patnji prenoena generacijama, s jednog kolena na drugo, kao pripovest o svim uasima
jedne bitke za ivot. Poto je bila ispriana i prepriana hiljadu puta, itava pria postala
je rafinisana i u nekoj meri klasina u svojim detaljima, sve dok oni nisu postali neto
poput dogaaja u jednoj velikoj sagi. Kao to moete da zamislite, njene muke i patnje
tokom poroaja bile su uasne - po svemu sudei njeni krici i uzdasi uli su se tokom dva
dana i dve noi, koliko je poroaj trajao, dok je miris krvi prvo ispunio njenu sobu u
bolnici, potom bolnike hodnike, sve dok nije pronaao put da stigne i do glavne ulice.
Doktor je pokuavao da joj pomogne najnaprednijim tehnikama toga vremena, i
najglupljim moguim metodima poroaja, pokuavajui da porodi bebu na svaki mogui
nain, ali detetova glava se nikako nije pojavljivala iz materice. U poetku je hodnik
ispred bolnike sobe u kojoj se poraala bio pun lanova porodice ung - i lanova klana
Lin, iz koga je poticao otac - i svi su ekali da se dete rodi, ali kako je vreme prolazilo,
postepeno su odlazili jedno po jedno, sve dok nije ostalo samo nekoliko najodanijih
slukinja. ak i oni najvri bili su zgroeni duinom i tekoama poroaja; postalo je
jasno da ak ni ona radost zbog raanja novog ivota nee moi da se nosi sa uasom
smrti detetove majke. Ponekad je njena smrt izgledala neizbeno, da bi se potom uinilo
kao da ima anse da se izvue i da preivi, dok je vreme, ipak, neumoljivo mariralo
prema surovom i neminovnom ishodu.
Stari gospodin Lili bio je poslednji koji je stigao u hodnik, ali je takoe bio i
poslednji koji ga je napustio. Pre nego to je otiao, rekao je: Ovo dete e biti ili genije ih
avo.
Postoji ansa od nekih osamdeset do devedeset procenata da se ovo dete nee ni
roditi, odgovorio mu je doktor.
Rodie bebu."
Ne, nee."
Vi ne shvatate da je ona zaista jedna izuzetna ena."
Ali ja veoma dobro poznajem ene, i ako ona bude rodila ovu bebu, to e biti
udo."
Ona i jeste od onih bia kojima se dogaaju uda."
Stari Lili hteo je da ode odmah poto je rekao ono to je imao da kae.
Lekar ga je spreio da ode. Ovo je bolnica i vi morate da sasluate ono to hou
da vam kaem. ta hoete da uradim ako ona zaista ne moe da rodi ovo dete?"
Stari Lili je na trenutak zautao.
12

BU&CW

Lekar je istrajavao: elite li da spasem majku ili dete?"

Stari Lili je bez ijednog trenutka oklevanja rekao: Naravno da ete spasti majku."
Naravno, u svetlu svemonog predodreenja i sudbine koji su imali svoje zamisli,
kako bi neko mogao da shvati ozbiljno rei starog gospodina Lilija? Negde pred jutro je
ena koja se poraala potpuno izgubila snagu posle jo jedne itave noi ispunjene
borbom, tako da je od umora i iscrpljenosti pala u nesvest. Doktor ju je povratio uz
pomo ledene vode, dajui joj i injekciju sa dvostrukom dozom stimulansa da bi je
pripremio za konani pokuaj. Veoma jednostavno joj je objasnio: ako ovaj poslednji
pokuaj ne uspe, morae da rtvuju dete da bi majci spasli ivot. Stvari nisu ba ile po
planu; majci su tokom poslednjeg pokuaja da se porodi otkazali pojedini vitalni organi.
Na kraju je bebi spasen ivot, carskim rezom koji je obavljen po vanrednoj proceduri.
Beba je roena po cenu ivota sopstvene majke, za koju ste mogli da vidite koliko
je patila tokom svega onoga to se dogaalo. Nakon to je beba konano roena, svi su
bili okirani kada su videli kolika joj je glava. Uporeujui je sa glavom sina, glava
preminule majka nije bila nita! Imati prvu bebu s tako ogromnom glavom, da ne
pominjemo da je ena u to vreme imala gotovo etrdeset godina, bila je poprilina
garancija da e poroaj ubiti ovu jadnu enu. Ponekad se ini da su dela sudbine zaista
misteriozna: ena koja je uspela da poalje u nebo nekoliko tona metala zavrila je na
kraju kao rtva jedne od ala majke prirode.
Posle roenja deteta, porodica Lin je pokuavala da mu naene sve vrste imena nadimke, imena sa stilom, formalna imena i ta sve ne - ali su ubrzo otkrili da je sve to
samo besmislen napor - njegova velika glava i uasna pria o nainu na koji je stupio na
ovaj svet osigurali su da ga svi zovu Glavoubica.
,,Glavoubica!
,,Glavoubica!
Bilo je to ime od koga se nikada nisu umorili.
Glavoubica!"
Glavoubica!"
Teko je u to poverovati, ali sasvim je izvesno da su s vremenom svi poeli da ga
zovu jednostavno Ubica, a on je i zasluio ovo ime, poto je uradio neke zaista grozne
stvari. Porodica Lin bila je jedna od najbogatijih porodica u glavnom gradu provincije, a
radnje koje su posedovali ispunjavale su obe strane du dva kilometra jednog od
najveih bulevara u prestonici provincije. Meutim, kada je Ubica porastao, njihova
ogromna imovina poela je naglo da se topi, poto su morali da plaaju njegove
kockarske dugove ili da ga izvlae iz drugih vrsta nevolja. Da nije bilo jedne kurve koja
ga je nasmrt izbola noem, porodica Lin bi na kraju verovatno izgubila i svoju kuu sa
svime to je bilo u njoj. Pria se da je Ubica poeo da se bavi kriminalom jo sa dvanaest
godina, a kada je umro, imao je svega dvadeset i dve. Tokom te decenije uestvovao je u
jo desetak ubistava, a zaveo je i ostavio bezbroj ena. U isto vreme, prokockao je itavu
planinu para i vrednost svih radnji u dugakoj ulici. Ljudima je bilo neverovatno da je
jedna tako izuzetna ena, genijalka koja se raa jednom u hiljadu godina, mogla na svet
da donese tako izopaenog sina.
Porodica Lin je odahnula kada je Ubica umro; no onda se pojavila napast u obliju
nepoznate, misteriozne ene. Dola je iz krajeva izvan provincije i zahtevala je da vidi
prvog oveka porodice Lin. Kada su je primili, niice je pala na zemlju i poela da plae.
Pokazujui svoj, tada ve prilino narasli stomak, kroz pla je ponavljala: Ovo je dete
mladog gospodina Lina! Porodica je znala da biste mogli da popunite palube pet-est
13

BU&CW

brodova kada biste hteli da uputite nekud preko mora sve ene koje je Ubica zaveo; ali
do tog trenutka nijedna od njih nije dola u njihovu kuu, tvrdei da je trudna. Ono to je
bilo jo udnije, ena nije dolazila iz njihove provincije, tako da su samo bili dodatno
sumnjiaviji prema njoj, a ljutnja i bes u njima su rasli. Bukvalno su je iutirali napolje
kroz vrata. ena je pomislila da e udarci barem prouzrokovati pobaaj, to je nije
mnogo brinulo. Meutim, i pored silnih modrica i bola koji je oseala, beba je ostala u
njoj. Onda je sama skupila ake u pesnice i udarila se po stomaku nekoliko puta, ali ni to
nije dalo naroitog efekta. Bila je toliko nesrena da je sela nasred puta i poela da vriti
od muke. Na kraju se oko nje okupilo mnotvo radoznalih, od kojih je jednom oveku
bilo ao pa ju je posavetovao da ode do N Univerziteta i tamo isproba svoju sreu. Pored
svega, i oni su na neki nain bili Ubi ina porodica. ena se nekako odvukla do
Univerziteta, da bi klekla ispred starog Dona Lilija. Stari gospodin Lili bio je veoma
poten ovek visokih principa i strano ga je pogaalo to to se drugi ljudi ponekad tako
loe ponaaju. Bio je veoma saoseajan prema svakome ko je trpeo nepravdu, tako da je
primio mladu enu k sebi. Sledeeg dana je naredio svom sinu, ungu Sjaolaju, koga su
inae svi zvali Mladi Lili - da je odvede na njihovo imanje u Tungdenu.
Imanje s kuama ungovih u Tungdenu prostiralo se na pola sela. Krovovi
razliitih kua bili su podignuti tako blizu jedan drugome da su liili na riblju krljut,
mada se jasno primeivalo da su poeli da stare. Na obojenim stubovima i zidovima kua
boja je poela da se ljuspa i da otpada, to je jasno davalo do znanja da su se vremena
promenila. Nakon to je Stari Lili smestio svoju akademiju u sedite provincije, mnogi
lanovi porodice ung poli su za njim da bi studirali na njegovoj akademiji, to je uticalo
da ovo imanje polako iza sebe ostavi dane svoje najvee slave. Jedan od razloga ovog
postepenog ali sigurnog propadanja bio je i taj to je malo preostalih mladih ljudi bilo
zainteresovano da nastavi s porodinim poslom. Osim toga, ni perspektive ovog posla
nisu bile ba sjajne - nakon to je vlada uvela dravni monopol na so, porodici ung je
bio ukinut glavni izvor prihoda. ivotni stav mnogih lanova porodice ung koji su
studirali kod Starog Lilija bio je oblikovan dubokim uticajem svih ovih dogaaja: bih su
zainteresovani za naunu metodu i razotkrivanje istine; nisu vie svi hteli samo da
zarauju novac i da uivaju u luksuzu. Tako izolovani u svojoj kuli od slonovae, kao da
nisu ni najmanje osetili propast porodinog posla i znaajno smanjivanje sopstvenog
bogatstva. Tokom jedne dekade porodica ung je izgubila gotovo sve to je posedovala,
mada nisu voleli otvoreno da govore o tome kako se sve to i dogodilo. Zapravo, svi su
mogli da vide uzrok ovakvog razvoja dogaaja kako visi iznad glavnog ulaza na
prostrano imanje. Bila je to tabla na kojoj su zlatnom bojom bile ugravirane rei:
Pristalice Severne ekspedicije", vojne akcije koja je dovela do ponovnog ujedinjenja
Kine. Iza ovoga je bila i odreena pria. Navodno, kada je Nacionalna revolucionarna
armija stigla do S Grada, Stari Lili je video kako svi njegovi studenti na ulicama skupljaju
sredstva za ovu kampanju, i bio je toliko ganut da je iste noi otiao u Tungden da
proda dokove i pola radnji koje su predstavljale poslovno carstvo porodice ung, a koje
je ova stvarala generacijama. Upotrebio je novac da bi kupio itav brod pun municije za
Severnu ekspediciju, zbog ega je bio nagraen pomenutom tablom. Zbog svega ovoga,
porodicu ung su svi smatrali velikim patriotama. Na nesreu, nedugo potom je uveni
general, koji je dao da se tabla napravi i ispie posebnom kahgrahjom, postao traeni
kriminalac i sada je beao od iste vlade za koju se borio, to je znaajno uticalo na svu
njegovu zaostavtinu. Zato je neto kasnije vlada napravila istu takvu tablu sa istim
reima i identinom pozlatom, s tim to je kali grafija bila potpuno drugaija. Od
porodice ung su zatraili odobrenje da staru tablu zamene novom, ali je Stari Lili
jednostavno odbio. Od tog trenutka pa nadalje, izgledalo je da je familija ung upala u
14

BU&CW

beskrajne probleme s vladom, tako da je njihov posao poeo da trpi i da propada. Stari
Lili se nije obazirao na to to posao trpi, ve je uporno insistirao na tome da tabla ostane.
Iao je toliko daleko da je govorio kako tu tablu mogu da skinu samo ako preu preko
njega mrtvog.
Porodica ung je morala da prihvati da stalno postaju sve siromaniji.
Imanje ungovih, nekada ispunjeno ivotnom vrevom dok su gospodari i njihove
sluge ili svojim poslovima, sada je bilo prilino pusto i tiho. Kada biste i videli neke
ljude, brzo biste shvatili da su mnogi od njih stari i da je mnogo vie ena nego
mukaraca, mnogo vie slugu nego gospodara. Mesto je oigledno propadalo, kako su se
stvari kretale od loeg ka gorem. Budui da je tu ivelo sve manje ljudi, posebno mladih,
ivahnih ljudi, kue su izgledale ak i vee nego to jesu, i mnogo, mnogo tie. Ptice su
pravile gnezda u granama, paukovi su pleli svoje mree ispred ulaznih vrata, staze meu
kuama su se gubile u travi i nestajale negde u mraku, domae ptice ljubimice odletale su
odatle i gubile se negde na nebu, vetaka planina je postala prava, cvetna bata je
postala divlja livada, a zadnji deo dvorita se pretvorio u ubrite. Ako ste nekada za ovo
mesto mogli da kaete da je bilo kao divna, elegantna i svetlim bojama obojena slika,
sada ste mogli rei da se samo naziru skice nekadanje slike, iako tu i tamo izbija
originalan pigment s platna, to sve skupa zamuuje istou nekadanjeg zavrenog i
punog dela. Ali ako biste eleli negde da sakrijete anonimnu i misterioznu enu prilino
sumnjive prolosti, teko da ste mogli da naete bolje mesto za to.
Mladi Lili je zaista dobro napregnuo mozak da bi smislio kako da na tera
gospodina i gospou Lili da prihvate enu. Svi lanovi sedme generacije klana ungovih
odavno su umrli, sa izuzetkom Starog Lilija, koji je iveo daleko, u glavnom gradu
provincije. Tako su gospodin i gospoa ung nesumnjivo bili voe klana ungovih u
Tungdenu. Gospodin ung je ve dobrano zaao u godine i imao je jedan srani napad
koji ga je ostavio bez mnogih funkcija, te je bio prinuen da provodi vreme u krevetu.
Bio je redukovan na status senke; sva vlast je odavno bila prela u ruke gospoe ung.
Ako je Ubica zaista napravio dete ovoj eni, onda su nesumnjivo gospodin i gospoa
ung bili detetovi ujak i ujna, ali nije izgledalo da im se ta injenica imalo dopadala.
Prisetivi se da je gospoa ung odani budista, Mladi Lili je shvatio da je plan zapoeo da
mu se vrti u glavi. Odveo je enu pravo u odaje za molitvu gospoe ung i tamo je,
okupan mirisima zapaljenih tapia i uz blago tapkanje po drvenoj ribi koja je stajala
ispred nje, Mladi Lili sa gospoom ung zapoeo unapred pripremljeni razgovor.
Gospoa ung je pitala: A ko je ona?
,,ena.
ta god si hteo, bilo bi bolje da mi to kae to pre jer hou da nastavim sa
izgovaranjem svojih sutri.
Ona je u drugom stanju."
Ja nisam lekar, ta hoe da uradim u vezi s tim?"
Ona je odani budista i odrasla je u budistikom domu za naputenu decu. Nije
udata ah je prole godine otila na planinu Putuo da se pomoli tamonjoj statui Bude.
Kada se vratila, otkrila je da je ostala u drugom stanju. Da li joj veruje?"
Da li je zaista bitno da li joj verujem ili ne?"
Ako joj veruje, onda e je primiti u kuu?"
A ta e se dogoditi ako joj ne verujem?"
Ako joj ne veruje, izbaciu je na ulicu."
15

BU&CW

Gospoa ung je provela besanu no, a Buda joj nije nimalo pomogao da se odlui
ta da uradi. Bilo kako bilo, u podne, kada se Mladi Lili pretvarao da se sprema da izbaci
mladu enu iz kue, iznenada je odluila. Rekla je: Moe da ostane. Amitaba Buda, neka
je blagosloveno njegovo sveto ime."

16

BU&CW

SKIDANJE TERETA

17

BU&CW

1.

Tokom dve godine, svaki praznik i odmor provodio sam na eleznicama june
Kine, putujui po zemlji da bih intervjuisao pedeset i jednog sredovenog ili ak i starijeg
svedoka ovih dogaaja; i tek sam nakon skupljanja i uporeivanja hiljada strana
beleaka shvatio da sam u stanju da sednem i da napiem ovu knjigu. Iz iskustva
steenog tokom putovanja po ovom regionu, shvatio sam zato je jug drugaiji. Po mom
sopstvenom uverenju, po dolasku na jug, oseao sam se kao da svaka moja pora iskri,
puna ivota - da diem nekako dublje, uivam u svakom minutu, da mi koa postaje
glatkija i da ak i moja kosa postaje sjajnija i crnja. Onda nije teko shvatiti zato sam
odluio da piem knjigu na jugu - ali je teko shvatiti zato se mojom selidbom na jug
promenio i stil kojim piem. Jasno mogu da osetim kako mi je meki vazduh juga doneo
hrabrost i strpljenje tokom pisanja - to mi je u normalnim uslovima inae izuzetno
teko; u isto vreme, moja pria je krenula putevima novih digresija, ba kao to i juno
drvo buja i raste. Glavni junak moje prie se i dalje nije pojavio na sceni, mada e i on
uskoro pristii. Na neki nain, moe se rei da je on ve sada ovde, samo to ga jo nismo
videli; na isti nain kao to se biljka razvija iz semena, prvi potezi ispod vlane zemlje su
nevidljivi.
Dvadeset tri godine ranije, briljantna ung Joujing prola je kroz uasne muke da
bi podarila ivot Ubici; i svaki bi se ovek ponadao da se neto takvo nee ponovo
dogoditi. Meutim, nekoliko meseci poto je misteriozna ena dola da ivi s ungovima,
istorija se ponovila. Zbog toga to je bila dvostruko mlaa, krici misteriozne ene imah
su dvostruku snagu, kao no koji se prislanja uz brusilicu. Njeni uzvici su plovili tamnim
odajama kua na imanju ungovih, i od njih su vatre u lampama poigravale i gasile se,
zbog ega se ledila krv u ilama ak i obogaljenom i zastraenom gospodinu ungu. Prvo
je dola jedna babica i otila, a onda druga, ponekad su uspevali da promene arav
ispod ene koja se poraa, ali je svaki arav izlazio s tekim mirisom krvi, koji je
prianjao uz njeno telo i raznosio se svuda uokolo, kao da se nalazila u mesari. Krv je
padala sa kreveta na pod, samo da bi se irila po podu i stigla do praga. Kada bi pronala
svoj put, nastavljala bi da curi du pukotina izmeu tamnog kamenja koje je bilo
postavljeno na stazu, sve dok ne bi stigla do korenja nekoliko starih ljiva to su rasle
meu blatom i korovom. Svi su mislili da je pocrnelo drvee ljiva u zaputenoj bati
mrtvo, ali te zime ono je iznenada procvetalo - ljudi kau da je to zato to je bilo
natopljeno ljudskom krvlju. Ali tada, kada su pupoljci ljivinog drveta procvetali u
januaru, misteriozna ena je bila ve odavno mrtva i njena dua je odlebdela i postala
gladan duh koji luta pustim visovima dalekih brda.
Oni koji su u to vreme bih tamo govorili su da je pravo udo to je misteriozna
ena uspela da rodi dete; neki od njih su govorili da bi preivljavanje majke uz roenje
deteta bilo samo jo vee udo, koje bi se nadovezalo na ono prvo. Meutim, udo se nije
dogodilo - dete je roeno, ali je ena suvie iskrvarila i umrla je. Nije lako da se dva uda
dogode jedno za drugim. Mada to nije bio pravi problem - pravi problem je nastao kada
18

BU&CW

je babica oprala dete od krvi i sluzi - svi su bili okirani kada su otkrili da je deak bio
pljunuti Ubica: gust tepih tamne kose, ogromna glava, ista graa tela sve do dole, do
mongolske take iznad deje guze. Njih dvojica bili su isti. Nevina, laka prevara Mladog
Lilija sada je bila razotkrivena kao gadan trik; misteriozna beba roena nakon majinog
hodoaa dok trepne se pretvorila u nelegitimno derite ubijenog nasilnika, proisteklo
iz jedne od njegovih muiteljskih veza sa enama. Da gospoa ung nije u detetu videla
slinosti sa njegovom odavno pokojnom bakom, sveticom gospoicom Lili, ak bi ga i
ona ostavila negde napolju u nenastanjenoj divljini. U sutini, kada se postavilo pitanje
da li i kako da se ree deteta, ivot mu je spasla veza sa njegovom bakom i omoguila mu
da poraste na imanju ungovih.
Beba je preivela, ah to ni u kom sluaju nije bio razlog da ungovi budu ponosni
- nisu ga ak priznavali ni za lana porodice. Dugo ga je svako ko bi ga pomenuo zvao
Smrt koja hoda. Jednoga dana je gospodin Auslender prolazio pored ulaznih vrata jednog
starog para slugu koji su bili zadueni da vode rauna o detetu i oni su ga ljubazno
pozvali da ue, raunajui da bi mogao da izabere detetu neko pristojno ime. Oboje su
bili prilino stari i smatrali su da je izuzetno neprikladno tako govoriti o detetu, koje je
jo beba, kao da je dolo na svet samo da bi ih ubilo. Ve neko vreme su razmiljali o
tome da detetu promene ime. U poetku su sami pokuavali da ga smisle - nekakvo ime
za bebe kakvo su nosila i ostala deca u selu - ali nikako nisu uspeli da nau neto to bi
mu pristajalo; pokuavali su ali ih niko drugi nije podravao. Sluajui kako ga komije
sve vreme zovu Smrt koja hoda, drhtali su od straha i esto su imali none more. Zato su,
u nedostatku bolje ideje, bili prisiljeni da pozovu gospodina Auslendera da smisli neto,
nato to bi svima odgovaralo i to bi svi prihvatili.
Gospodin Auslender je bio onaj stranac koji je godinama unazad bio pozivan u
kuu ungovih da tumai snove Bake ung. Baka ung ga je oboavala, ali on ba i nije
bio miljenik sudbine i nije svakome gledao u olju kako je ovome volja. U jednom
trenutku je na dokovima tumaio snove nekog trgovca kafom iz druge provincije: to
tumaenje ga je kotalo stravinih batina. Polomljene su mu obe ruke i noge, ali to nije
bila ni polovina onoga to ga je zadesilo: tokom tue, izvadili su mu jedno od dva plava
oka koja su ga krasila. Nekako je dopuzao do poseda ungovih, koji su ga primili unutra,
uinivi tako dobro delo jer je svojevremeno on pomogao Baki ung da sklopi oi u miru.
Od trenutka kada je uao u njihovo domainstvo, nikada vie iz njega nije izaao. Na
kraju je ak pronaao i posao koji mu je odgovarao u potpunosti - kao to je i dolikovalo
uglednoj i bogatoj porodici kakva je bila porodica ung, oni su odluili da kompletiraju
svoje genealoko stablo. Kako su godine prolazile, upoznao je odreene grane porodice
bolje od bilo koga drugog. Znao je dobro istoriju itavog klana, sve mukarce i ene, sve
glavne grane i nelegitimne izdanke, koji su u jednom trenutku procvetali da bi se potom i
ugasili; znao je i ko je kuda otiao i ko je ta uradio: sve je bilo paljivo sloeno u
njegovim belekama. Zato, kada je ova beba bila u pitanju, sigurno bi gotovo svi ljudi
bludeli u mraku, ali gospodin Auslender je znao tano iz koje je grane porodice malian
potekao i kakvi su sve skandali okruivali njegovo roenje. A to je sve bilo zbog toga to
je tano znao ko je dete bilo, pa je odabir pravog imena za njega bio maji kaalj.
Gospodin Auslender je razmislio malo o itavom problemu i shvatio je da se pre
odabira pravog, pristojnog imena za dete treba pozabaviti odgovarajuim prezimenom.
Kako se ova beba preivala? Naravno, po svim pravilima je trebalo da se preziva Lin, ali
dodeliti tako olako detetu to prezime u tom trenutku nije bilo dobro ni za koga. Mogao je
da uzme i prezime ung, ali bi bilo izuzetno neobino da neko uzme prezime svoje babe
po majinoj liniji - to jednostavno nikako nije delovalo prikladno. Naravno, potpuno bi
bilo u redu da je dete ponelo prezime svoje majke, ali kako se misteriozna ena
19

BU&CW

preivala? ak da su nekako i znali, teko da bi u ovom sluaju bilo u redu i da ga

upotrebe: to bi uzburkalo kosture u porodinom ormanu i potaklo ih na osvetu!
Razmiljajui paljivo o svemu, gospodin Auslender je odluio da na neko vreme ostavi
po strani odabir odgovarajueg imena i prezimena za dete i da se koncentrie na
odgovarajue ime odmila za bebu. Gospodin Auslender je razmiljao o detetovoj velikoj
glavi i mukama na koje je osueno jer je tako malo izgubilo i oca i majku, i kako e
morati da se probija kroz ivot bez pomoi porodice, pa je u njegovom umu iznenada
zasjala jedna jasna ideja. Odluio je da bebu prozove ,,Pae.
Kada je ovo predoeno gospoi ung u njenoj sobi za molitve, ona je meditativno
pomirisala tamjan dok je odgovarala: Iako su ljudi njegovog oca takoe nazivali
uasnim imenima, Ubica je zaista bio kriv za smrt svoje majke, predivne ene i velikog
ponosa porodice ung. Za njega ne biste mogli da pronaete bolje ime ni da ste ga traili
mesec dana. S druge strane, ovo dete je odgovorno za smrt jedne besramne kurve. Ta
ena se usudila da bogohuli na Budu, to je zloin koji zasluuje hiljadu bolnih smrti!
Njeno ubistvo ne moe da se shvati kao zloin: to je delo koje zasluuje pohvalu. Zato je
nazivanje ovog malog stvorenja Smrt koja hoda po meni pomalo nefer. U budunosti
moemo slobodno da ga zovemo Pae, mada je malo verovatno da e to pae ikada
izrasti u labuda."
Pae!"
Pae!"
Nikoga nije bilo briga odakle ono potie i ko su mu roditelji.
Pae!"
Pae!"
Nikoga nije bilo briga da li ono ivi ili e umreti.
U itavom velikom skupu kua na imanju ungovih, jedina osoba koja se prema
Paetu ponaala kao prema ljudskom biu - i koja se prema njemu ponaala kao to bi se
ponaala prema svakom drugom detetu - bio je gospodin Auslender, koji je ovamo
doplovio s druge strane okeana. Svakoga dana, poto bi zavrio svoje jutarnje zadatke i
odmorio se tokom sijeste preko dana, proetao bi du male, kamene staze iznad koje se
nadvijalo cvee, do kue u kojoj su ivele stare sluge. Seo bi obino pored drvene
ogradice u kojoj se Pae igrao i popuio cigaretu, govorei svojim maternjim jezikom o
snovima koje je sanjao prethodne noi. Izgledalo je kao da neto govori Paetu, a u stvari
je govorio samom sebi, zato to je Pae bio suvie mali da bi ga shvatio. S vremena na
vreme bi doneo detetu neku zveku ili igraku od grnarije, i malo-pomalo je Pae poeo
da oboava starca. Kasnije, kada je Pae nauio da hoda, ili, da budemo precizniji, kada je
nauio da puzi, prvo mesto na koje je sam uspeo da ode jeste kancelarija gospodina
Auslendera u Krukinoj bati.
Krukina bata, kao to joj ime govori, dobila je ime po drveu kruke: bilo je to
dvesta godina staro drvee. U samom sreditu bate nalazila se mala drvena kua, a njeni
tremovi sluili su porodici ung da na njima uvaju svoje zalihe opijuma i ostalih
medicinskih biljaka. Jedne godine je neka od slukinja nestala pod veoma udnim
okolnostima - u poetku su mislili da je pobegla s nekim mukarcem; kasnije su otkrili
njeno telo, ve poprilino raspadnuto, unutar ove zgrade. eninu smrt nikako nije bilo
mogue sakriti: uskoro je svaki lan porodice ung, kao i itava njihova posluga, znao
sve o tome. Zbog itavog dogaaja, Krukina bata je postala tema pria o duhovima i
ljudi su se veoma plaili da tamo idu; esto se dogaalo i da promene boju lica kada se
govorilo o bati, a kada bi deca bila nedokazana, roditelji bi tuneli da im zaprete: Ako
20

BU&CW

smesta ne prestane s tim, odveu te i ostaviti u Krukinoj bati!" Gospodin Auslender

je iskoristio strah koji su ljudi imali od tog mesta da bi na njemu mogao da ivi mirno i
bez mnogo uplitanja sa strane. Svake godine, kada je cvetalo drvee kruke, gospodin
Auslender bi pogledao magliaste oblake pupoljaka i pomirisao njihov jako sladak miris,
sa oseajem da je to mesto bilo upravo ono to je traio svih tih godina. Kada bi cvetovi
kruke pootpadali, skupljao bi latice i suio ih na suncu, pre nego to bi ih uneo u kuu
kako bi mogao da uiva u mirisu pupoljaka tokom itave godine - to je bila neka vrsta
venog prolea. Kada se nije oseao dobro, od suenih cvetova je pravio aj. Shvatio je da
mu ovaj aj izuzetno prija stomaku; od njega se oseao mnogo bolje.
Nakon to je doao prvi put, Pae je dolazio svaki dan. Nita nije govorio, ali
obino bi stao ispod drveta kruke i gledao gospodina Auslendera u tiini, bojaljivo, kao
preplaeno lane. Budui da je dugo stajao u svojoj drvenoj ogradici, i to od kada je bio
veoma mali, ranije je prohodao od mnoge druge dece. S druge strane, dosta je kasnio
kada je u pitanju bilo uenje govora. Nakon to je napunio dve godine,' u vreme kada su
ostala deca uveliko sastavljala itave reenice, on je proizvodio samo jedan zvuk - a...
a. Ovo je zbunjivalo ljude i mnogi su se pitah da U je moda mutav. Meutim, kada je
gospodin Auslender jednog dana prilegao po podne posle ruka na lealjku od ratana,
iznenada je uo kako ga neko doziva nesigurnim glasom.
Tat... ice!
Tat... ice!
Tat... ice!
Gospodin Auslender je shvatio da neko pokuava da ga nazove tata. Otvorio je
oi i video da Pae stoji pored njega, i vue ga svojim malim ruicama, oiju punih suza.
Bilo je to prvi put da je Pae glasno nazvao nekoga, a mislio je da je gospodin Auslender
njegov otac. Poto mu se uinilo da mu je otac mrtav, poeo je da vie, a kada se
zaplakao, vratio je oca u ivot. Tog istog dana, gospodin iz inostranstva uzeo je Pae i
doveo ga u Krukinu batu da ivi s njim. Nekoliko dana kasnije, osam desetogodinji
gospodin Auslender popeo se na krukino drvo da na njega okai ljuljaku, to je bio
njegov poklon malom Paetu povodom njegovog treeg roendana.
Pae je odrastao okruen cvetovima kruke.
Osam godina kasnije, kada su cvetovi kruke poeli svoj godinji ples na drveu,
gospodin Auslender je pogledao vrtloge latica kako se penju prema nebu. etajui se po
bati klimavim koracima, paljivo je odmeravao svaku re koju je nameravao da
upotrebi. Svako vee bi onda paljivo zapisivao reenice koje je uspeo da sastavi tokom
dana. Tokom nekoliko dana sastavio je pismo koje je poslao Mladom Liliju - sinu Starog
Lilija - u glavni grad provincije. Pismo je prelealo dobrih godinu dana u njegovom
ormariu, a kada je starac shvatio da mu nije ostalo jo mnogo od ivota, ponovo ga je
izvadio i rekao Paetu da ga odnese na potu. S obzirom na to da je rat bio u punom jeku,
Mladi Lili nije imao stalno prebivalite i esto je putovao po okolini, tako da je pismo
stiglo do njega tek nakon nekoliko meseci.
U pismu je stajalo:
Za: prorektora Univerziteta

Dragi gospodine,
Ne znam da li e ovo pismo koje vam upuujem biti poslednja greka koju sam

21

BU&CW

ikada napravio. Zbog toga to moda inim greku i zato to elim da jo malo vremena
provedem sa Paetom, neu ovo pismo odmah odneti u potu. Kada pismo bude stiglo do
vas, vero vatno vie neu biti iv; a u tom sluaju - ak da ovo i jeste greka - vie neu
mnogo brinuti zbog toga. Mogu da upotrebim posebne moi koje pripadaju onima koji
umiru i da odbijem da nosim svaki dodatni teret koji bi ivot eleo da mi natovari. Ovog
tereta je, ako tako mogu da kaem, bilo sasvim dovoljno i bio je izuzetno teak. Meutim, ja
takoe nameravam da upotrebim i svevidee oi kojima navodno umirui raspolau da bih
proverio koliko ozbiljno vi uzimate sve ono to sam ja ovde naveo i ta predlaete da
uinite u vezi s tim. Na mnogo naina bi se moglo rei da je ovo moja poslednja volja i
testament. Dugo ivim na ovoj napornoj i opasnoj planeti gotovo itav jedan vek. I znam
kako se dobro i lepo ponaate prema mrtvima u ovoj zemlji, da ne pominjem sada kako se
loe ponaate prema ivima. Prvo je u potpunosti za svaku pohvalu; ovo drugo nije. To je
razlog zbog koga sam siguran da neete odbiti da usliite moju poslednju molbu.
Jedino zbog ega alim je Pae. Dugi niz godina ja sam njegov uvar, faute de
mieux, ali sada ujem kako zvona zvone i pozivaju me i shvatam da mi je preostalo jo
samo nekoliko dana. Dolo je vreme da neko drugi vodi rauna o njemu. Molim vas da vi
dalje preuzmete mesto njegovog uvara. Postoje tri razloga zbog kojih ste vi savren izbor:
1. Zahvaljujui vaoj hrabrosti i velikodunosti - vas i vaeg oca (Starog Lilija) - ovaj
deak je uopte i roen.
2. Priznali vi to ili ne, on je lan porodice ung i njegova baka je osoba koju je va
otac voleo i potovao vie od bilo koga drugog na svetu.
3. Ovo dete je veoma pametno. Poslednjih nekoliko godina on je moja novootkrivena
zemlja. Svakog dana sam zaista duboko iznenaen i impresioniran njegovom izuzetnom
inteligencijom. Ne dajte da vas zavede njegova ponekad mizantropska i hladna linost;
verujem da je pametan bar onoliko koliko je bila pametna i njegova baka, da ne pominjem
injenicu da su nalik jedno drugom kao jaje jajetu. Ona je bila izuzetno pametna i mudra,
neverovatno kreativna; jedna zadivljujue snana linost. Arhimed je govorio: Dajte mi
vrsto mesto na koje mogu da stanem i ja u pomeriti svet. Verujem da je on upravo
ovakva vrsta linosti. U svakom sluaju, sada ste mu vi potrebni, zato to jo nema ni
dvanaest godina.
Verujte u ono to vam govorim i odvedite ovo dete odavde. Podignite ga u svom
domu zato to ste mu potrebni, zato to mu je potrebna vaa ljubav, i potrebno mu je
obrazovanje. Moda je vie od bilo ega drugog potrebno da mu date ime.
Molim vas!
Molim vas!
Ovo je prvi i poslednji put da sam ikada ikoga molio za neto.
Umirui R. D.
Tungden, 8. jun 1944.

22

BU&CW

2.

Godina 1944. najgora je godina koju su prestonica provincije, S Grad i N

Univerzitet u njegovom sreditu ikada iskusili. Prvo su bili izloeni iskustvu grada na
liniji fronta; onda su bili pod izmom marionetske vlade iz Naninga. Sve je to donelo
ogromne promene, ne samo u izgledu grada ve i u srcima ljudi koji su ga naseljavali.
Kada je Mladi Lili primio Auslenderovo pismo, najgore bitke su ve bile prole, ali haos
koji je nastao pod rukom privremene vlade dostigao je taku s koje nema povratka. U to
vreme je stari Lili bio mrtav ve nekoliko godina, a pozicija Mladog Lilija na N
Univerzitetu bila je prilino pogoena naglim topljenjem oevog bogatstva, da ne
pominjemo tu jo i krut stav marionetske vlade prema njemu. Meutim, marionetska
vlada je u poetku imala visoko miljenje o Mladom Liliju. Pre svega, on je bio poznat, to
znai da im je bio od koristi, na nain na koji ne bi mogao da im koristi neki obian
ovek; drugo, porodica ung je pretrpela mnogo toga pod prethodnom vladom, te su se
nadali da e biti podloan njihovom uticaju. Tako su, kada je oformljena marionetska
vlada, velikoduno ponudili Mladom Liliju (u tom asu samo jednom od prorektora
Univerziteta) mesto rektora, zakljuujui da je to dovoljno da ga kupe. Nisu oekivali da
e on dopis o unapreenju pocepati pred svima i da e snanim glasom izjaviti: Mi
ungovi bismo radije umrli nego izdali svoju domovinu!"
Kao to moete i da zamislite, odgovor Mladog Lilija bio je veoma popularan
meu ljudima, ah mu je isto tako zagarantovao da nee nai posla na nekoj javnoj
funkciji. On je inae ve razmiljao o tome da nekako izbegne ogavne poteze
marionetske vlade (i pratee estoke sukobe na Univerzitetu povodom toga) tako to e
se na neko vreme povui u Tungden, a pismo gospodina Auslendera bez sumnje je samo
ubrzalo njegov odlazak. Razmiljajui i dalje o pismu, siao je sa parobroda kojim je
stigao. Ve na prvi pogled prepoznao je vozaa s imanja ungovih u gomili koja se
skupila drhtei na vetru i kii. Voza ga je utivo pitao da li je dobro putovao. Umesto
odgovora, naglo je upitao: Kako je gospodin Auslender?
Gospodin Auslender je mrtav", kazao je voza. Preminuo je pre nekoliko
nedelja."
Mladi Lili je osetio kako mu srce udara u grudima. Onda je pitao: ,,A gde je dete?
Na koga mislite?"
Na Paeta."
On je i dalje u Krukinoj bati."
Pae je iveo u Krukinoj bati, to je bila istina, ali niko nije znao ta radi tamo,
poto je retko izlazio a mali broj ljudi se trudio uopte i da ue u nju. Svi su znali da ivi
negde na imanju, ali je izgledalo da se pomera s jednog mesta na drugo kao neka
izgubljena dua, pri emu jedva da ga je iko i primeivao. Prema vozaevim reima, Pae
gotovo da je bio nem.
Ja ne shvatam nita od onoga to on ponekad kae", rekao je voza. Ne govori
23

BU&CW

esto, a kada neto i kae, to nije mnogo bitno, zato to ga uglavnom niko ne razume."
Voza je takoe rekao da su mu sluge sa glavnog dela imanja rekle da je deko
ostao tu samo zato to je stari gospodin iz inostranstva pao niice na sve etiri ispred
Treeg Gospodara i tri puta se poklonio kada se ovaj sloio da dopusti Paetu da i dalje
ivi u Krukinoj bati nakon njegove smrti. U suprotnom bi ga odmah izbacili na ulicu. U
nastavku je rekao da je gospodin Auslender svoju dugogodinju uteevinu ostavio
Paetu i da je ovaj iveo od nje poto porodica ung u svakom sluaju ne bi mogla sebi
da dopusti da mu kupuje i plaa hranu.
Sledeeg dana u vreme ruka Mladi Lili je otiao do Krukine bate. Dotle je kia
ve bila stala, ali poto je padala nekoliko dana, sprala je svu prljavtinu sa zgrada i zbog
toga je pod nogama mogao da se oseti tanak sloj blata. Njegovi koraci su ostavili duboke
tragove u blatu; na nekim mestima su tragovi bili toliko duboki da su mogli da prekriju
ka ljae koje je nosio. Po onome to je Mladi Lili mogao da vidi, uokolo nije bilo drugih
tragova - mree paukova u kronjama drvea bile su prazne, sami paukovi su se povukli
ispod lia da izbegnu kiu. Neki od njih su sada bili zauzeti pravljenjem nove mree
ispred ulaznih vrata. Da nije bilo dima koji se podizao iz dimnjaka i zvuka koji je
ukazivao da neko neto ee unutra, pomislio bi da je mesto bilo naputeno.
Pae je sekao sladak krompir. U posudi na vatri vrila je voda u kojoj su poigravala
zrna pirina. Nije se mnogo uzbudio kada je video gospodina Lilija, koji se iznenada
pojavio na vratima, a nije bio ni ljut zbog toga. Samo je na trenutak pogledao u njega, a
onda se vratio svom poslu, kao da je to bio njegov deda koji se ponovo vratio nakon to
je bio odsutan neko vreme - njegov deda, a moda i njegov pas? Bio je nii nego to je
Mladi Lili oekivao, a glava mu nije bila onoliko velika kako su ljudi priali o njoj.
Lobanja mu je bila dolikocefalna i udno skupljena na vrhu; gotovo kao da je nosio
cilindar - moda je zbog toga izgledalo da mu glava nije tako nenormalno velika. Mladi
Lili nije pronaao nita lepo ih vredno pomena u itavoj njegovoj pojavi; meutim
njegovo hladno, odmereno ponaanje ostavljalo je dubok utisak: ponaao se kao mali
starac. Jedini pristojni komadi nametaja u sobi bili su medicinski ormari (preostao
verovatno iz prvobitne namene ove zgrade), sto i udobna, gospodarska stolica. Na stolu
je leala otvorena velika knjiga, a sa njenih listova dopirao je ustajali miris. Mladi Lili
zatvorio je knjigu da bi video njen naslov - Prvi tom Enciklopedije Britanika. Mladi Lili je
spustio knjigu i detetu uputio upitan pogled. Onda je upitao: Da li ti ita ovo?
Pae je klimnuo glavom.
Moe li to i da shvati?"
Pae je ponovo klimnuo glavom.
Da li te je to gospodin Auslender nauio?"
On je opet samo klimnuo.
Nita mi ne odgovara, da U je to zbog toga to si nem?" Dok je govorio, Mladi Lili
je shvatio da mu je ton glasa agresivniji nego to je nameravao da bude, kao da je dete
optuivao za neto. Ako si nem, onda dva puta klimni glavom. Ako nisi, onda mi to i
reci." Zbog toga to se bojao da dete moda i ne razume kineski, Mladi Lili je sve ono to
je rekao ponovio i na engleskom.
Pae je otiao do penice, stavio slatki krompir koji je upravo isekao u vrelu vodu
i na engleskom je odgovorio da nije mutav.
Mladi Lili ga je opet pitao da li moe da pria na kineskom, a Pae je odgovorio na kineskom - da moe.
Mladi Lili se nasmejao i rekao: Tvoj kineski je jednako lo kao i moj engleski. Da
24

BU&CW

li si jezik nauio od gospodina Auslendera?

Pae je ponovo klimnuo glavom.
Mladi Lili je rekao: Nemoj samo da klima glavom."
Pae je odgovorio: U redu."
Mladi Lili je priao stolu, seo u veliku stolicu i upalio cigaretu. Pitao je: Koliko ti
je godina?"
Dvanaest."
Osim toga to ti je dao ove knjige da ita, da li te je gospodin Auslender jo
neemu nauio?"
Nije."
Hoe da mi kae da te gospodin Auslender nikada nije obuavao kako da
tumai snove? On je bio uven po tome."
To me je nauio."
Jesi li dobar u tome?"
Jesam."
Noas sam sanjao jedan san, Da li bi mogao da mi ga protumai?"
Ne.
Zato ne?"
Zato to ja tumaim samo svoje snove."
Pa, zato mi onda ne kae ta ti to sanja..."
Ja sanjam sve."
Jesi li me nekada video u svojim snovima?"
Jesam."
Da li onda zna ko sam ja?"
Da."
Ko?"
Ti si pripadnik osme generacije porodice ung, koja ivi ovde, i roen si 1883. Ti
si dvadeset i prvi u svojoj generaciji. Zove se ung Sja olaj i tvoje stilsko ime je Dungen,
a nadimak Cei. Ljudi te zovu Mladi Lili. Ti si sin osnivaa N Univerziteta, Starog Lilija.
Diplomirao si na Odeljenju za matematiku N Univerziteta 1906. godine; 1912. si otiao u
Sjedinjene Amerike Drave da nastavi studije i da stekne titulu magistra na MIT-u.
Godine 1926. vratio si se u domovinu da poduava i predaje i tu si od onda. Sada si
prorektor na N Univerzitetu i redovni profesor na Odeljenju za matematiku."
Dosta toga zna o meni."
Znam dosta o svim lanovima porodice ung."
Da li te je gospodin Auslender tome nauio?"
Jeste."
Da li te je nauio jo neemu?"
Nije."
Da li ide u kolu?"
Ne."
Da li bi voleo da ide u kolu?"
25

BU&CW

Ne znam, nisam nikada razmiljao o tome."

Voda u posudi je ponovo provrela i napunila prostoriju svojom toplo tom toplotom i mirisom kuvanja. Starac je ustao, sa namerom da izae u batu. Dete je
pomislilo da odlazi i kazalo mu je da saeka na trenutak. Reklo je da je gospodin
Auslender ostavio neto za njega. Dok je govorio, krenuo je u pravcu kreveta. Ispod njega
je izvukao paket od papira i pruio mu ga, rekavi: Tatica mi je rekao da ti dam ovo kada
bude doao."
Tatica?" Starac je razmiljao nekoliko trenutaka. Misli gospodin Auslender?"
Da."
ta je ovo?" Starac je uzeo paket.
Kada ga budete otvorili, gospodine, videete."
ta god da je bilo unutra, bilo je uvijeno u nekoliko slojeva smeeg papira i
izgledalo je prilino veliko. Meutim, ovo se ispostavilo kao pogrena pretpostavka, jer
kada su sklonili sav taj papir, otkrili su malu statuu Bodisatve Guanjina, koju moete da
drite na dlanu ruke. Bila je uraena od belog ada i imala je jedan taman safir kao ukras
izmeu oiju, poput urne, budistikog Treeg oka". Drei je paljivo u rukama, starac ju
je pomno pregledao; odmah je osetio nekakvu ledenu iste aure koja mu se irila iz dlana
po itavom telu - to je bilo svojevrsna potvrda visokog kvaliteta ada. Delo samog
majstora bilo je izuzetno; kombinacija ova dva faktora govorila je o tome koliko statua
ima dugaku i sloenu istoriju. Bio je siguran da ovo izuzetno blago vredi poprilinu
svotu novca. Starac je razmiljao o ovome dok je posmatrao dete pred sobom. Onda je
rekao uzdahnuvi: Ja sam jedva i poznavao gospodina Auslendera. Zato bi mi on onda
ostavljao bilo kakvo zavetanje?
Ne znam.
Zna, ova mala statua vredi dosta novca. Trebalo bi da je zadri."
Ne."
Gospodin Auslender te je uzeo k sebi jo dok si bio beba i voleo te je kao
sopstvenog sina; trebalo bi da uzme ovo."
Ne."
Potrebno ti je mnogo vie nego meni."
Ne."
Ili je, moda, gospodin Auslender brinuo da e te moda prevariti ako ti pokua
ovo da proda, pa je hteo da ja to uradim umesto tebe?"
Ne."
Dok je razgovarao s detetom, stareve oi su se zadrale na papiru u koji je statua
bila umotana i video je da je papir prekriven ciframa, itavim redovima izraunavanja,
kao da je neko pokuavao da doe do veoma komplikovanog zbira. Kada je rairio papire
i paljivo ih pregledao, shvatio je da su svi redovi puni matematikih izraunavanja.
Menjajui u potpunosti temu razgovora, starac je sada pitao deaka: Da li te je gospodin
Auslender uio matematiku?"
Nije."
Pa ko je onda ovo napisao?"
Ja sam napisao."
Zato?"
Pokuavao sam da izraunam koliko je dana tatica iveo..."
26

BU&CW

27

BU&CW

3.

Bolest koja je na kraju ubila gospodina Auslendera prvo se pojavila na njegovom

grlu. Moda je to bila neka vrsta karmike osvete za sve godine koje je proveo tumaei
snove drugih ljudi - sve to je stekao u ivotu dolo mu je zahvaljujui njegovom
elegantnom, uspenom govoru; isto tako su i sve tete koje je pretrpeo dolazile od ljudi
kojima se ba i nije mnogo sviao njegov izbor rei. Jo pre nego to e poeti da
sastavlja svoje poslednje pismo, upueno Mladom Liliju, poprilino je izgubio mo
govora. To ga je i nateralo da pomisli kako mu se primie smrt i kako bi trebalo da pone
da pravi ozbiljne planove za Paetovu budunost. Svakog jutra tokom tih tihih dana, Pae
bi stavio aku osuenih latica krukinog cveta u posudu s vrelom vodom kraj starevog
kreveta i ovaj bi se budio uz svoj omiljeni parfem, da bi zatim posmatrao kako se cvetovi
odvijaju i oslobaaju u vreloj tenosti. Zahvaljujui tome, bio je miran i oputen. Cvetovi
kruke kao da su uklanjali bol koji je oseao u kostima, prilino loe nametenim nakon
preloma; poeo je da razmilja o njima kao o neemu to mu je i omoguilo da doivi
tako duboku starost. Kada je prvi put poeo da skuplja ove cvetove, to je radio zato to
mu je bilo dosadno. Nakon izvesnog vremena, poeo je da ceni zapanjujuu istotu
njihove boje, da ne pominjemo i njihovu delikatnu teksturu. Poeo je da skuplja cvetove i
da ih sui na suncu pod strehom. Kada su cvetovi bili potpuno suvi, on bi ih stavio pod
jastuk ih na sto. S vremena na vreme bi ih po mirisao, a to to ih je uvao, kao da je
produilo njihovu sezonu cvetanja.
Budui da je imao samo jedno oko i da mu se noge nakon lomljenja nikada vie
nisu oporavile, bilo mu je teko da se kree. Kao rezultat svega toga, vei deo svog
kasnijeg ivota proveo je u stolici. Kako je vreme prolazilo, zbog toga je poeo da pati i
od zatvora; a to je jo gore, nije video nikakvu svrhu svog daljeg ivota. Jedne godine,
poetkom zime, zatvor mu se vratio. Poeo je da upranjava uobiajene metode: svakog
jutra kada se probudi popio bi veliku au hladne vode, onda bi nastavio da pije, nadajui
se da e tako uspeti da iziritira stomak. Meutim, ovoga puta se taj zatvor pokazao kao
posebno uporan - nekoliko dana je ispijao au za aom, ali njegova creva uopte nisu
reagovala. Uspeo je jedino u tome da se osea jo bolesnije; bilo mu je jako loe i oseao
se beznadeno. Jedne veeri se vratio iz grada i dohvatio se svoje terapije - tumarajui po
mraku, uzeo je posudu s hladnom vodom koja ga je ekala pred vratima i ispio je do dna.
Zato to je brzo pio, tek na kraju je shvatio da voda ima udan ukus - a u isto vreme je
osetio i da mu neto meko klizi niz grlo skupa s ledenom tenou - to je bilo zaista
grozno iskustvo. Kada je upalio uljanu lampu, otkrio je da je posuda bila puna
natopljenih suenih latica krukinog cveta. Moda ih je tamo oduvao vetar ili ih je
rasturila neka ivuljka. Nikada nije uo da cvetovi kruke mogu da se upotrebljavaju za
spravljanje pia i zato je prilino nespokojno ekao da vidi ta e se sledee dogoditi spreman ak i da ga ovo cvee ubije. Pre nego to je uspeo da zavri spremanje leka koji
je na brzinu poeo da pravi, osetio je bol duboko u stomaku. Uskoro je shvatio da je ba
to bio bol kome se nadao po ceo dan i no. Znao je da e sada sve biti u redu. Nakon
28

BU&CW

dugog i glasnog prdea uputio se prema toaletu. Kada se vratio, bio je potpuno smiren i
oputen.
Ranije, kada je imao zatvor, svako olakanje bilo je praeno odreenim periodom
ozbiljnih stomanih zapaljenja. Ovo zaustavljanje pranjenja bilo je praeno uasnim
prolivima, kao da je morao da proe oba ekstrema da bi se oporavio. Meutim, ovog
puta je izgledao kao da je uspeo da izbegne taj zaarani krug - zatvor je proao, a on se
oporavio bez ikakvih propratnih simptoma ili problema. Sada se ozbiljno zainteresovao
za medicinska svojstva vode u kojoj se rastapaju cvetovi kruke. Ono to je zapoelo kao
ista sluajnost sada mu je izgledalo kao delo dubokog boanskog provienja. Od tog
trenutka pa nadalje, kuvao je sebi olju krukinih cvetova na nain na koji su drugi ljudi
sebi pripremali olju aja - i to je vie pio, to je vie uivao. Svake godine kada je drvee
kruke cvetalo, osetio bi neverovatnu radost i zadovoljstvo. Dok je skupljao mirisne i
delikatne pupoljke, inilo mu se da mu se davno izgubljeno zdravlje polako vraa. Pod
stresom usled bola koji je dugo trpeo, svake je veeri sanjao pupoljke krukinog drveta
koji se otvaraju na suncu i lebde kroz vetar i kiu. Bio je to znak da se nada da e mu se
Bog na kraju smilovati i pustiti ga da umre, i da e mu dopustiti da od lebdi sa cvetovima
kruke.
Rano jednog jutra starac je pozvao Pae da doe do njegovog kreveta i pokazao
mu da eli pare papira i olovku. Zapisao je sledeu poruku: Kada budem mrtav, voleo
bih da u moj sanduk stavi cvetove kruke." Te veeri je ponovo pozvao Pae do svog
kreveta i ponovo je traio papir i olovku, da bi mu dao detaljnija uputstva: Imam
osamdeset i devet godina i voleo bih da osamdeset i devet cvetova bude sahranjeno sa
mnom." Sledeeg jutra je jo jednom pozvao Pae da doe i da mu jo jednom donese
papir i pero, da bi svoju elju jo preciznije zapisao: Pronai koliko ima dana u
osamdeset i devet godina i onda me sahrani s tim brojem krukinih cvetova." Moda je
starac bio izgubljen i prestraen, gledajui u lice smrti koja mu se primie, jer je u
trenutku kada je zapisivao te, sve zahtevnije elje, potpuno bio smetnuo s uma da on
Pae nikada nije nauio nita od matematike.
Iako, formalno gledajui, Pae nikada nije uio matematiku, bio je potpuno
sposoban da jednostavno sabira brojeve. Bio je to deo ivota, neto uobiajeno: svako
proseno pametno dete, iako ga zvanino ne uite ovim vetinama, uradie to bez veih
problema. Ako tako gledate na stvari, onda je Pae zaista i dobio svu potrebnu nastavu
za jednostavno sabiranje i oduzimanje, i to svake godine kada bi cvetovi poeli da
opadaju sa drvea kruke, kada ih je gospodin Auslender skupljao i davao Paetu da ih
prebroji. Kada bi ih Pae sve savesno izbrojao, broj bi bio zapisan na zidu. Kasnije se
dogaalo da ga gospodin Auslender natera da ih ponovo prebroji, i zbir svih cvetova bio
bi napisan na zidu po drugi put. Tako je, dok svi cvetovi ne bi opali s drvea, Pae imao
priliku da dobro uveba sabiranje i oduzimanje, da ne pominjemo razumevanje brojeva i
decimalnih mesta. U svakom sluaju, to je bilo sve to je nauio. Sada je morao da se
osloni na to usko iskustvo koje je posedovao da bi mogao da izrauna koliko je dana
njegov tatica iveo, a sve na osnovu informacija koje je gospodin Auslender pripremio za
svoju nadgrobnu plou, ukljuujui mesto i vreme roenja. Zbog tako ogranienog i u
sutini ogranienog matematikog iskustva, njegovo raunanje trajalo je sto godina trebao mu je itav jedan dan da bi dobio rezultat. Ve je padalo vee kada je Pae doao
do kreveta i pokazao tatici rezultat svog dugotrajnog raunanja, koji je dotle ve izgubio
snagu potrebnu da bar klimne glavom. Samo je neno dodirnuo deakovu ruku i
poslednji put sklopio oi. Zato Pae nije znao da li je rezultat bio ispravan ili nije. Kada je
shvatio da Mladi Lili paljivo zagleda njegov rad, prvi put je razumeo da odnos sa ovim
ovekom moe da bude izuzetno vaan za njega, tako da se unervozio i postalo mu je
29

BU&CW

pomalo neprijatno.
Pae je upotrebio tri lista papira da bi izraunao ono to je hteo. Iako papiri nisu
bili numerisani, kada je Mladi Lili pogledao prvu stranu koja mu je pala pod ruku,
shvatio je ujedno da to i jeste prva strana. Ona je poinjala ovako:
Jedna godina: 365 dana.

Dve godine: 365 + 365 = 730 dana.

Tri godine: 730 + 365 = 1.095 dana.

etiri godine: 1.095 + 365 = 1.460 dana.

Pet godina: 1.490 + 365 = 1.825 dana.

Preavi pogledom redove, shvatio je da Pae nije znao da mnoi. Poto nije znao
mnoenje, nije imao drugog izbora do da upotrebi ovaj prilino glomazan metod.
Dodavao je godinu za godinom, sve dok nije stigao do zbira od osamdeset i devet godina,
tako da je izraunao da je to 32.485 dana. Od ove cifre je oduzeo 253 dana, to je dovelo
do zbira od 32.232 dana.
Pae je pitao: Da li sam dobro izraunao?"
Mladi Lili je shvatio da je Pae pogreio, zato to se, naravno, ne sastoji svaka
godina od 365 dana. S druge strane, takoe je shvatio da nije lako detetu od dvanaest
godina da napravi jedno tako dugako i zamorno izraunavanje a da ne napravi neku
greku. Nije hteo da ga oneraspoloi, pa mu je rekao da je njegov rezultat taan i
pohvalio ga je za trud koji je uloio da bi reio sve probleme koji su bili pred njim:
Apsolutno si u pravu kada je jedno u pitanju. A to je injenica da si itav raun
bazirao na broju dana u godini, ime si sebe potedeo mnogih neprilika tokom
raunanja. Kada malo porazmisli o tome, da si raun zapoeo od prvog januara, to bi te
na kraju ostavilo sa dve nepotpune godine na poetku i na kraju ivota gospodina
Auslendera, koje bi morao da ukljui u svoj konaan raun, dok si na ovaj nain morao
da razmilja samo o broju dana koje je preiveo posle svoga roendana. To te je spasio
veih napora."
Ali sada sam pronaao i laki nain da sve to uradim", kazao je Pae.
Kako?"
Ne znam kako se zove, ali to ovako izgleda."
Dok je govorio, Pae je izvukao jo nekoliko papira koji su stajali ispod njegovog
kreveta da ih starac pogleda.
Papiri su bili potpuno razliite veliine i teksture od prethodnih, a Paetov
rukopis je takoe bio donekle unapreen, to pokazuje da je ovo pisao nekom drugom
prilikom. Pae je rekao da je to pisao i izraunavao nakon tatine smrti. Mladi Lili je
pogledao papire i shvatio da se leva kolona sastoji od sabiranja kao i pre, dok je sada
desna kolona sadrala metodu raunanja kojoj nije znao ime:
30

BU&CW

Jedna godina: 365 dana. 365 x 1 = 365

Dve godine: 365 + 365 = 730 dana. 365 x 2 = 730

Tri godine: 730 + 365 = 1.095 dana. 365 x 3 = 1.095

Siguran sam da ste shvatili kako je Pae upotrebljavao taku da bi oznaio
mnoenje - nije znao pravi znak i zato je morao da izmisli sopstveni. Upotrebljavajui
ovaj dvostruki metod raunanja, izraunao je zbir za prvih dvadeset godina. Ali od
dvadeset i prve godine, promenio je red ova dva metoda, stavljajui svoj sistem
mnoenja sa takom na prvo mesto, a sabiranje na drugo.
Dvadeset i jedna godina: 366 x 21 = 7.665 dana.
7.300 + 365 = 7.665 dana.

Mladi Lili je primetio da je cifra 7.665 dobijena mnoenjem bila ispravljena;

poetni odgovor je bio, inilo se, 6.565. Posle toga je zbir za svaku godinu dobijen na isti
nain. Prvo je bio primenjivan metod sa takom a sabiranje je dolazilo posle, da bi s
vremena na vreme rezultat dobijen sabiranjem bio ispravljan kako bi se sloio s cifrom
dobijenom sabiranjem. Meutim, cifre dobijene mnoenjem za prvih dvadeset godina
ivota gospodina Auslendera nisu bile ispravljane. To je znailo dve stvari:
1. Za izraunavanje prvih dvadeset godina, Pae je upotrebljavao sabiranje kao
osnovni metod, dok mu je princip s takom bio samo ukras, za koji je mislio da ne bi
trebalo da stoji posebno negde sa strane. U drugom sluaju, od dvadeset i prve godine pa
nagore, upotrebljavao je jedino mnoenje, koristei sabiranje samo kao matematiki
dokaz.
2. Na poetku ovakvog naina rada jasno se vidi da nije u potpunosti savladao
mnoenje i da je zato pravio greke, pa su u njegovom radu mogle da se pronau i neke
ispravke. Meutim, kasnije, kada je u potpunosti savladao mnoenje, ispravke su polako
nestajale.
Nastavio je sa mnoenjem, godinu po godinu, dok nije stigao do etrdeset, a onda
je iznenada skoio na osamdeset i devet, to je po njegovom metodu raunanja bilo
32.486 dana, cifra od koje je oduzeo 253 dana da bi tako stigao do rezultata od 32.232
dana, isto kao i pre. Oko ovog broja je nacrtao krug, kako bi bio siguran da cifra privlai
panju i stoji izdvojena od ostalih.
Bila je tu i jedna finalna strana radova, koja je izgledala veoma konfuzno, ali je
Mladi Lili na prvi pogled shvatio da je Pae pokuavao da izrazi principe mnoenja. Na
samom dnu strane jasno su navedena pravila. I dok je starac gledao ovaj deo strane, nije
mogao a da ne proita naglas:

31

BU&CW

Jednom jedan je jedan.

Jednom dva je dva.
Jednom tri je tri...
Dve dvojke su etiri.
Dve trojke su est.
Dve etvorke su osam...
Tri trojke su devet.
Tri etvorke su dvanaest.
Tri petice su petnaest.
Tri estice su osamnaest...

Kada je zavrio, Mladi Lili je tiho pogledao u dete, kao da je odjednom na njega
pao neki udan i nepoznat oseaj nesigurnosti. Tiha, mala soba kao da je i dalje
odjekivala od rei koje je proitao s papira; kada se duboko koncentrisao, oseao se
toplo i zadovoljno. Bio je to trenutak u kome je odluio da dete povede sa sobom. Rekao
je sebi, rat ve godinama traje i ne vidi mu se kraj; u svakom trenutku, moda i iz
najboljih moguih namera, neka nepromiljena akcija mogla bi da donese nesreu i meni
i onima koji su mi najdrai. Ali ovo dete je genije, i ako ga odmah ne povedem sa sobom,
aliu do kraja ivota.
Pre nego to se zavrio letnji odmor, Mladi Lili je dobio telegram iz glavnog grada
provincije u kome je bilo navedeno da e Univerzitet ponovo poeti s nastavom te jeseni.
Nadaju se i da e se on vratiti to je pre mogue da bi mogao da zapone pripreme za
predavanja. Kada je primio telegram, Mladi Lili je pomislio da se moda i ne bi vratio
samo da bi primio nove dunosti, ali da e morati da doe da bi im doveo novog
studenta. Pozvao je upravitelja imanja i rekao mu da ide. Kada je zavrio, oveku je dao
pozamaan sveanj novanica. Upravitelj mu je zahvalio, pomislivi da je u pitanju
napojnica.
Mladi Lili je rekao: Ovo nije napojnica. Hou da uradi neto za mene."
,,A ta to?", pitao je upravnik.
Odvedi Pae u selo i kupi mu dva kompleta odee."
Upravnik imanja je samo stajao i gledao, mislei u poetku da ga je loe uo.
Kada to bude uradio, onda u ti zaista dati napojnicu", rekao je Mladi Lili.
Nekoliko dana kasnije, kada je upravnik imanja doao po svoju napojnicu, Mladi
Lili je rekao: Bilo bi dobro kada bi pomogao Paetu da se spakuje: sutra idemo odavde."
Kao to samo moete da zamislite, ponovo je upravnik imanja stajao kao ukopan
u mestu jer mu se ponovo inilo da je loe uo.
Mladi Lili je morao nekoliko puta da ponovi ono to je rekao.
Sledeeg jutra, tek to se nebo obojilo svetlou, svi psi na imanju ungovih
odjednom su poeli da laju. Prvo je jedan poeo da laje, a onda su mu se ubrzo pridruili
i ostali, sve dok kakofonija nije postala nepodnoljiva i dok buka nije trgla iz sna sve
lanove domainstva - gospodare i sluge jednako - i dok ih nije izvukla iz kreveta da
izau i provire kroz odkrinuta vrata, ne bi li videli ta se dogaa. Zahvaljujui lampi
koju je drao upravnik imanja, njegovi stanovnici su bili u prilici da vide tako
neverovatnu sliku da nisu mogli da poveruju svojim oima. Videli su Pae u novom
32

BU&CW

odelu, kako nosi veliki koni kofer s kojim je gospodin Auslender doao mnogo godina
pre, koraajui tiho iza gospodina Lilija i pokuavajui da sa njim odri korak. Izgledao je
uplaeno, i kretao se kao zbunjeni mali duh. Zato to je sve ovo bilo tako neverovatno,
niko od njih se nije usuivao da poveruje svojim oima. Kada se upravnik imanja vratio
sa dokova, gde ih je otpratio, od njega su saznali da je sve to su videli zapravo bila
istina.
Bilo je mnogo pitanja koja su postavljali. Kuda ga je to Mladi Lili odveo? Zato ga
je uopte odveo? Da li e se Pae ikada vratiti? Zato je Mladi Lili bio toliko dobar i
ljubazan prema njemu? I tako dalje. Upravnik imanja je imao samo dva odgovora na ovo
pitanje.
Svojim gospodarima je rekao: Zaista ne znam."
Slugama mlaim od sebe kazao je: ,,Ko bi to, jebem li ga, mogao da zna!"

33

BU&CW

4.

Ako su konji uinili svet manjim a putovanje brodom uinilo svet veim, onda je
motor sa unutranjim sagorevanjem napravio od ovog sveta arobno mesto. Nekoliko
meseci kasnije, kada je japanska armija napredovala od prestonice provincije u pravcu
Tungdena, prethodnica divizije na motociklima stigla je u selo za nekoliko sati. Bili su to
prvi motori koji su ikada bili vieni na putu izmeu sedita provincije i Tungdena i ljudi
su se pitali da se nisu nebesa moda konano smilovala na onog Ludog Starca koji je hteo
da pomeri planinu, pa su nekako sklonila sav taj put preko planina koji je stajao izmeu
grada i njih. Sve do tog asa, najkrai nain da se pree razdaljina izmeu grada i
Tungdena bilo je putovanje konjem. Ako ste mogli da pronaete dovoljno brzog konja i
ako ste umeli da primenite bi na njemu kada je to bilo potrebno, bilo je mogue da
putovanje potraje sedam ili osam sati. Nekoliko decenija ranije, Mladi Lili je na ovo
putovanje uvek iao u koiji koju su vukli konji: mada je to, naravno, bilo sporije nego
jahati na konju, ali uz dobrog koijaa, bilo je potpuno mogue stii do grada negde u
sumrak, ako se krene u zoru. Meutim, sada kada su ga malo stigle godine, Mladi Lili nije
vie mogao da se nosi s tolikim drmusanjem i truckanjem, te je morao da putuje brodom.
Putovanje za Tungden obino je trajalo dva dana i dve noi, ali ukoliko su se kretali
nasuprot struji. Povratak nije ni izdaleka toliko dugo trajao, mada je i dalje trajao ceo
dan i elu no.
Sedei na brodu, mladi Lili je poeo da brine zbog deakovog imena i da razmilja
o njemu. ak i kada je brod stigao do poslednje etape puta, pre nego to e stii do
prestonice provincije, on i dalje nije uspevao da donese nikakvu odluku. Kada je poeo
da razmilja o svemu tome, shvatio je da se radi o jednom poprilino nezgodnom
problemu. U stvari, Mladi Lili se sada suoavao sa istim problemima sa kojim se
suoavao i stari gospodin Auslender kada su ga zamolili da odabere ime za bebu: to nije
bio jedan od onih problema koji se s vremenom rese sami od sebe. Razmiljajui paljivo
o svemu, Mladi Lili je reio da sve drugo ostavi po strani i da Paetu da ime koje
odgovara nekome ko je roen i odrastao u Tungdenu, i na taj nain je doao do dva
imena, mada su mu se oba inila pomalo nategnuta: inden, sa znaenjem zlatna
iskrenost", i Tungden, sa znaenjem deja iskrenost". Odluio je da detetu prepusti da
odlui koje mu se vie svia.
Svejedno mi je", rekao je Pae.
,,U tom sluaju", kazao je Mladi Lili, ja u odabrati ime za tebe. Da li misli da je
inden u redu?"
,,U redu je", odgovorio je Pae. ,,U tom sluaju u se zvati inden."
Nadam se da e u budunosti iveti u skladu sa svojim imenom", rekao je Mladi
Lili.
,,U redu", odgovorio je Pae. Pokuau da ivim u skladu sa svojim imenom."
To znai da se nadam da e u budunosti sijati kao zlato", rekao je Mladi Lili.
34

BU&CW

,,U redu", odgovorio je Pae. Pokuau da sijam kao zlato."

Nakon nekoliko trenutaka tiine, Mladi Lili postavio mu je jo jedno pitanje: Da li
ti se svia ime?"
,,Da, rekao je Pae.
Voleo bih da promenim samo jedan znak u tvom imenu", rekao je Mladi Lili. Da
li bi ti to bilo u redu?"
,,U redu je", rekao je Pae.
Nisam ti ak ni rekao ta bih da promenim", kazao je Mladi Lili. Zato si se onda
ve sloio sa mnom?"
A koji znak bi promenio?", pitao je Pae.
Hteo bih da promenim znak den koji oznaava iskrenost u znak den koji
oznaava biser", rekao je Mladi Lili. Da li je to tebi u redu?"
,,U redu je", odgovorio je Pae. Dakle, den koje oznaava biser."
Da li zna zato sam promenio taj znak u tvom imenu?", pitao je Mladi Lili.
,,Ne, rekao je Pae.
Da li bi voleo da zna?"
Pa... Ne znam..."
Ako emo pravo, razlog zbog koga je Mladi Lili hteo da promeni znak u njegovom
imenu bilo je isto sujeverje. U Tungdenu, kao i u ostatku regije angnan, bila je
popularna izreka: ak se i avo boji feminiziranog oveka." To znai da kada mukarac
ima neke enske osobine, on u svojoj prirodi ima i jin i jang, a ove dve osobine
upotpunjavaju jedna drugu. Mislili su da je to nain da se stvori najbolja vrsta oveka zaista izuzetna individua. Bilo je to zato to su se ljudi koji su iveli u tim krajevima na
milion naina trudili da nekako izbalansiraju jin i jang, to je ukljuivalo i imena njihovih
sinova. Otac koji se nadao da e njegov sin postii velike stvari u ivotu esto je namerno
birao ensko ime za njega, sa nadom da e mu to obezbediti blistavu budunost. Mladi
Lili je hteo sve ovo da kae Paetu, ah je shvatio da to ba i ne bi bilo u redu. Nakon
kratkog oklevanja, odluio je da bi bilo najbolje da itavo promiljanje sauva za sebe.
Tako da je na kraju samo rekao: ,,U redu, onda smo se odluili. Ti e se zvati inden,
gde den znai biser."
U to vreme se nebo iznad S Grada pojavilo na horizontu.
Kada su stigli na dokove, Mladi Lili je uzeo riku, ali ih ona nije od vezla do
njegove kue. Umesto toga su otili pravo u osnovnu kolu na dobrom glasu, koja se
nalazila blizu Zapadne kapije, da pronau njenog direktora. Direktor je bio ovek koji se
zvao eng. On je nekada bio uenik srednje kole pri N Univerzitetu, i kada je Mladi Lili
bio student - a kasnije i mlai asistent na Univerzitetu - esto je predavao u toj srednjoj
koli. eng je veoma ivahan i uenici s kojima je zajedno pohaao kolu izuzetno su ga
izuzetno cenili; ostavio je dubok utisak na Mladog Lilija. Kada je zavrio srednju kolu,
njegovi ispisnici su svi bili uvereni da e nastaviti kolovanje na Univerzitetu, ali eng je
ve u to vreme bio u uniformi Nacionalne revolucionarne armije. Kada je doao da se
pozdravi s Mladim Lilijem, ve je nosio pitolj. Negde usred zime, dve godine kasnije,
eng se vratio i ponovo se video s Mladim Lilijem. I dalje je nosio uniformu Nacionalne
revolucionarne armije, ah ovoga puta nije nosio i pitolj. Zagledajui ga paljivije, Mladi
Lili je shvatio da pitolj nije jedino to mu nedostaje, ve da nema ni ruke koja bi taj
pitolj drala, i da sada umesto nje visi samo prazan rukav. Kada se eng prilino
trapavo smestio u stolicu ispred njega, Mladom Liliju je bilo i pomalo neprijatno.
35

BU&CW

Natenane je pogledao onu njegovu zdravu, preostalu ruku - levu - i shvatio je da je ta

ruka i dalje snana i potpuno itava. Pitao ga je da li moe da pie tom rukom i eng mu
je odgovorio da moe. Mladi Lili mu je onda napisao pismo sa preporukama za novu
kolu koju su otvorili u blizini Zapadne kapije, gde bi mogao da radi kao uitelj. Ovo je
nesrenom oveku dalo novi smisao ivota. Kada je postao uitelj, zbog hendikepa koji je
imao, svi su ga zvali Jednoruki. Sada kada je bio direktor, opet su ga zvali Jednoruki, zato
to je tako s jednom rukom napravio kolu kakva je tada bila.
Nekoliko meseci ranije, Mladi Lili i njegova ena skrivali su se u koli kada su
borbe oko grada bile na vrhuncu - iveli su u upi koja je bila leima oslonjena na zid
stolarske radnje. Danas je, istog asa kada je ugledao Jednorukog, pitao: Da li je prazna
ona upa u kojoj sam neko vreme iveo?"
Jeste", odgovorio je Jednoruki. Tamo je samo nekoliko sportskih lopti."
Voleo bih da ovaj mladi ostane tu neko vreme", rekao je Mladi Lili. Pokazao je
na Pae.
,,A ko je on?, upitao je Jednoruki.
inden, tvoj novi uenik", kazao je Mladi Lili.
Od tog dana pa nadalje, niko ga vie nije zvao Pae; svi su ga zvali inden.
inden!"
inden!"
Ovo novo ime oznailo je poetak Paetovog ivota u gradu i sve ono to mu se
posle toga dogodilo; takoe, ono je bilo i njegova poslednja veza sa Tungdenom.
A o onome to se dogaalo sledeih nekoliko godina najbolje je mogla da
posvedoi najstarija erka Mladog Lilija, ung Jinji.

36

BU&CW

5.

Na N Univerzitetu svi su zvali gospoicu ung Gazdarica; Gazdarica ung, mada

ne znam da li je to bio rezultat njihovih toplih uspomena na njenog oca, ili su joj to ime
nadenuli zbog njene neobine pozicije. Nikada se nije udavala, ah ne zato to se nikada
nije zaljubila. Naprotiv, zaljubila se suvie duboko, suvie bolno. Kada je bila mlada,
imala je momka, briljantnog studenta sa Odeljenja za fiziku N Univerziteta,
specijalizovanog za beinu tehnologiju. Navodno je od starih beskorisnih stvari koje bi
pronaao u vaoj sobi, za nekoliko sati mogao da napravi radio koji prima signale tri
vrste talasa. Kada je zapoeo rat protiv okupatora, budui da je N Univerzitet bio
rasadnik patriotizma u S Gradu, nikoga nije mnogo iznenaivalo to su svakog meseca
gomile studenata naputale studije da bi otili u vojsku, jurei glavom bez obzira da
budu to blie frontu. Jedan od ovih studenata koji su otili bio je i momak Gazdarice
ung. Prvih nekoliko godina nakon to se pridruio vojsci, on i Gazdarica ung mogli su
nekako da budu u vezi, ali su kasnije postepeno izgubili svaki kontakt. Poslednje pismo
koje je dobila od njega bilo je iz grada po imenu anga u provinciji Huenan, u prolee
1941. U pismu je objasnio da je sada angaovan na vrhunskom istraivakom projektu
za vojsku, koji se uva u strogoj tajnosti, i da e zbog toga morati na neko vreme da
prekine sve odnose sa porodicom i prijateljima. Neprestano je ponavljao koliko je voli i
da se nada da e ga ona ekati. Najdirljivije su bile poslednje rei u pismu: Draga, ekaj
me da ti se vratim. Dan kada budemo pobedili Japance bie ujedno i dan naeg
venanja!" Gazdarica ung je ekala dok Japanci nisu bili poraeni, a onda je ekala i do
osloboenja, ali se on i dalje nije vraao - ak nije prostrujala nijedna re o tome da je
umro. Nita nije ula o njemu sve do 1953, kada se neko vratio iz Hong Konga donosei
joj vest da je on nekoliko godina pre toga izbegao na Tajvan i da je sada oenjen i ima
decu. Poruio joj je da pronae nekog drugog.
Bio je to krajnji rezultat decenija odanosti i ekanja Gazdarice ung. Ne treba
valjda pominjati kakav i koliki je ok ovo bio za nju i da ga zapravo nikada nije ni
prevazila. Pre deset godina, kada sam otiao na N Univerzitet da je upoznam, ona se
upravo bila penzionisala na mestu rukovodioca Odeljenja za matematiku. Na razgovor
poeo je diskusijom o porodinoj fotografiji koja je visila u njenoj dnevnoj sobi. Na
fotografiji je bilo petoro ljudi. Mladi Lili i njegova ena bili su u prednjem redu, sedefi su,
a iza njih je stajala Gazdarica ung, tada u svojim dvadesetim godinama, sa kratkom
kosom koja joj je jedva dopirala do ramena. Pored nje je s leve strane stajao njen mlai
brat, koji je nosio naoare, a sa desne strane mlaa sestra, sa kosom skupljenom u
konjski rep, koja je tada imala moda sedam ili osam godina. Ova fotografija je
napravljena 1936. godine, upravo pred polazak mlaeg brata Gazdarice ung na studije
u inostranstvo. Slika je napravljena da bi se obeleio taj dogaaj. Zbog rata se njen brat
nee vratiti sve do 1945. Tokom tog vremena porodica je prvo izgubila a onda stekla
jednog lana. Osoba koju je porodica izgubila bila je mala sestrica, koja je umrla prilikom
epidemije godinu dana ranije; osoba koju su dobili bio je inden, koji se tog leta
37

BU&CW

prikljuio porodici, samo nekoliko nedelja nakon to je ona umrla. Kao to je Gazdarica
ung objasnila:

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Moja mala sestra umrla je tokom letnjeg raspusta, kada je imala samo
sedamnaest godina.
Majka i ja nismo ni znali da inden postoji sve dok ona nije umrla. Tata gaje
skrivao u kui gospodina enga, direktora osnovne kole u blizini Zapadne kapije. Nismo
esto bili u dodiru s gospodinom engom, tako da se tata nadao da e to uspeti da sauva
kao tajnu, pa gospodina enga nije posebno upozorio da ga ne pominje. Jednog dana je
gospodin eng doao kod nas u kuu. Ne znam gde je uo da je moja sestra umrla, ali
doao je da nam izjavi sauee.
Otac i ja smo u tom trenutku oboje bili van kue, tako da je majka jedina bila tu da
ga saeka, pa je tatina tajna iskoila dok su razgovarali. Kada se otac vratio, majka ga je
pitala ta se dogaa, i on joj je ispriao sve to je znao o nesrenom ivotu jadnog deaka
koji se ve dovoljno napatio u svom kratkom ivotu, ispriao joj je i o njegovoj
neverovatnoj inteligenciji, i zahtevu koji mu je uputio stari gospodin iz inostranstva.
Moda zbog toga to je majka bila tako duboko pogoena smru moje sestre, briznula je
u pla kada je ula ovu ne srenu priu. Rekla je tati: Jindi (tako se zvala moja sestrica)
nam je otila, a ovom deaku je potrebna porodica. Dovedi ga da ivi ovde.
Tako nam se pridruio moj mali brat Dendi - vidite, Dendi je bio indenov
nadimak.
Moja majka i ja smo ga zvali Dendi, samo ga je tata zvao inden. Dendi je
majku zvao ,,mama, ali tatu je zvao ,,profesore a mene ,,sejo, tako da je sve bilo
cile-mile. Naravno, ako pogledate na rodoslov, ja sam jednu generaciju starija od njega,
tako da je trebalo da me zove ,,tetka.
Da vam pravo kaem, ja nimalo nisam volela Dendija kada se pojavio. Uopte se
nije smejao i nije govorio ni sa kim. Kretao se po kui u potpunoj tiini, kao da je neki
duh. Ispalo je da ima razne odvratne navike, kao to je ta da podriguje dok jede. Higijena
mu je takoe bila uasna: uvee nije prao noge nego bi samo izuo cipele i bacio ih niz
stepenice, ispunjavajui tako trpezariju i hodnik uasnim smradom. iveli smo u kui
koju je moj otac nasledio od dede, u nekoj vrsti vile u zapadnjakom stilu. U prizemlju su
bile kuhinja i trpezarija, a sve spavae sobe bile su gore, na spratu. Svaki put kada bih
silazila iz sobe i ila da jedem, videla bih njegove buave, smrdljive stare cipeletine i
razmiljala sam o tome kako sve vreme podriguje dok jede, pa bi mi se od svega toga
smuilo i onda nisam htela vie ni da jedem. Naravno, problem sa njegovim cipelama
sreen je gotovo istog asa: mama mu je rekla da bi trebalo na to da obrati panju i da
svako vee opere noge pred spavanje, a da svako jutro navue iste arape - posle ega
su njegove arape bile istije od bilo ijih. Bio je veoma sposoban deki: umeo je da
kuva, da pere svoju odeu, da razgori vatru od briketa napravljenih od ugljene praine;
ak je znao i da ije zapravo, u svemu tome bio je mnogo bolji od mene. Naravno, sve je
to imalo veze s nainom na koji je podignut: nauio je brzo da radi sve to treba.
Podrigivanje i prde su ve bile navike koje nismo uspevali tako lako da iskorenimo.
Navike mogu lako da se promene, ali u ovom sluaju je ispalo da on zapravo ima veoma
ozbiljne stomane probleme, koji su, takoe, bili i razlog zato je tako mrav. Tata mi je
rekao da su njegovi stomani problemi rezultat toga to je i danju i nou pio aj od cveta
kruke, koji je gospodin Auslender toliko voleo: taj napitak bio je veoma dobar i koristan
za starog oveka, ali ostaje nejasno kako je neko mogao i da pomisli da je pogodan za
38

BU&CW

odgajanje jednog deteta! Ako emo pravo, otkad smo otkrili da ima stomane probleme,
on je u kui popio vie lekova nego to je pojeo hrane. Tokom obroka je mogao da pojede
samo jednu malu zdelu pirina, manje od make, pa ak je i onda nakon zalogaja ili dva
poinjao da podriguje.
Jednoga dana je Dendi zaboravio da zakljua vrata kupatila i ja sam ula unutra,
ne shvatajui da je kupatilo ve zauzeto. To zaista nije bilo u redu. to se mene tie, to je
bila poslednja kap koja je prelila au i sada sam elela da ode iz kue. Rekla sam mami i
tati da ja to vie ne mogu da izdrim i htela sam da ga poalju u internat. Rekla sam im da
nema nikakvog razloga da ivi s nama iako nam je roak i da mnogi drugi deaci stari
koliko i on ive u internatu. Tata nije rekao ni re - pustio je mamu da govori. Mama je
rekla da ne bi bilo u redu da ga teramo da ide kada je tek stigao; rekla je da moe da
pree u internat moda kada polugodite pone. Tata je onda uskoio i kazao: ,,U redu,
kada pone polugodite, moe da ostane u internatu pri koli."
Mama je kazala: Trebalo bi da mu sredimo da ovde moe da provede svaki
vikend, zato to treba da oseti da je ovo i dalje njegova kua."
Tata se sloio s tim. Tako je sve odlueno.
Meutim, to nije bilo ono to se desilo na kraju...
(Nastavie se)
Jedno vee, negde pred kraj letnjeg raspusta, Gazdarica ung je za vee rom
pomenula neto to je ranije tog dana proitala u novinama: prethodnog leta su mnogi
delovi zemlje trpeli suu kakva se ne pamti jo otkad su vremenske prilike poele da se
belee, zbog ega je u tim gradovima esto bilo vie prosjaka nego vojnika. Njena majka
je uzdahnula i rekla da je prethodna godina bila dvostruka prestupna - a tim godinama
se uvek dogaaju uasne prirodne nepogode. U konanom zbiru, ispadalo je uvek da su
obini seljaci najvie trpeli zbog svega. inden nije ba esto otvarao usta, tako da se
gospoa Lili uvek trudila da ga nekako uvue u razgovor. Zbog toga gaje pitala da li zna
ta je dvostruka prestupna godina. Kada je zavrteo glavom, gospoa Lili je objasnila da
do toga dolazi kada se prestupna godina u solarnom kalendaru poklopi sa onom u
lunarnom kalendaru; kada dve prestupne godine zajedno nastupe. Videvi da ne shvata
o emu ona govori, gospoa Lili ga je pitala: Da li ti zna uopte ta je to prestupna
godina?"
On je ponovo zavrteo glavom, pri emu nije napravio nikakav zvuk. Bio je takva
osoba: ako je bilo mogue izraziti se na bilo koji drugi nain, nije otvarao usta. Gospoa
Lili je odmah poela da mu objanjava ta je prestupna godina i kako se ona rauna u
solarnom, a kako u lunarnom kalendaru, i tako dalje. Kada je zavrila, on je samo gledao
u Mladog Li lija, kao da je ekao da on potvrdi ono to je njegova ena upravo rekla.
Mladi Lili je kazao: Tano. Sve to upravo tako funkcionie."
Misli da su moji prorauni bili pogreni?" inden je jako pocrveneo u licu, a
izgledao je kao da e svakoga asa zaplakati.
Tvoji prorauni?" Mladi Lili u trenutku nije mogao da se seti o emu deak
govori.
Tatini dani - mislio sam da svaka godina ima 365 dana."
To ba i nije potpuno tano..." Pre nego to je Mladi Lili prestao da govori,
inden je briznuo u pla.
Bilo je nemogue uteiti ga. Bez obzira na to ta su mu govorili i ma kako
39

BU&CW

pokuavali da ga oraspoloe, nita nije pomagalo. Na kraju je Mladom Liliju prekipelo i

ljutito je udario pesnicom o sto u trpezariji, povikavi mu da se kontrolie. Iako je u tom
asu prestao da plae, bilo je jasno da je veoma uzbuen. Drao se za butine i zabadao
nokte u njih kao da mu ivot zavisi od toga. Mladi Lili mu je naredio da ruke stavi na sto.
Nakon toga je sa njim veoma strogo razgovarao, mada je veoma paljivo upotrebljavao
rei, ne bi li mu nekako polo za rukom da utei deaka. Zapoeo je: ,,I zbog ega si ti
zapoeo svu tu dreku i vrisku? Ja nisam ni prestao da priam. Kada prestanem, onda e
videti da li e i dalje plakati ili nee."
Nastavio je: Kada sam rekao da si pogreio, govorio sam teoretski - a injenica je
da nisi obratio panju na prestupne godine. S druge strane, ako na to gleda sa
matematike strane, bilo bi nemogue da se kae da si pogreio, zato to u svakom
izraunavanju postoje i prihvatljive greke.
Onoliko koliko ja znam, vreme koje je potrebno da Zemlja zavri jednu svoju
orbitu oko Sunca iznosi tri stotine ezdeset i pet dana, pet sati, etrdeset osam minuta i
etrdeset i est sekundi. Zato onda imamo prestupne godine? Postoji jedan jednostavan
razlog: prema solarnom kalendaru, svake godine postoji skoro est sati vika, zbog ega
nam je potrebno da svake etiri godine ta godina ima trista ezdeset i est dana.
Meutim, siguran sam da e shvatiti, ako o tome promisli, da ukoliko bude raunao da
obina godina ima trista ezdeset i pet dana a da svaka prestupna godina ima trista
ezdeset i est dana, i dalje nee moi da doe do potpuno tane raunice. Uobiajeno
je da se prilikom razliitih, svakodnevnih izraunavanja dopusti i odreena greka;
zapravo, bilo bi i nemogue voditi sunev kalendar bez ove prihvatljive greke. Ono to
pokuavam da ti kaem jeste da bi tvoj raun verovatno bio pogrean sve i da si ubacio
prestupne godine.
Sada slobodno moe da ode i da izrauna koliko je prestupnih godina gospodin
Auslender proiveo tokom svojih osamdeset i devet godina i onda moe da doda taj
broj dana svojim izraunavanjima. Nakon toga moe da izrauna kolika je razlika
izmeu tvoje stare i tvoje nove raunice. U izraunavanjima u kojima cifre imaju vie od
etiri decimalna mesta prihvatljiva margina greke je oko 0,01 posto; ako je greka vea
od toga, pogreio si u raunanju. U redu: a sada mi reci da li je tvoja greka u
prihvatljivoj margini greke?"
Gospodin Auslender je umro tokom prestupne godine u osamdeset i devetoj
godini, to znai da je iveo tokom dvadeset i dve prestupne godine; to ne zvui kao
mnogo, ali takoe nije ni malo. Dodajui po jedan dan svakoj prestupnoj godini, to znai
da za dvadeset i dve godine treba dodati dvadeset i dva dana. Dodajui taj broj cifri koja
je vea od 30.000 dana, koliko je gospodin Auslender proveo na ovome svetu, moe se
zakljuiti da je ova greka sasvim u okviru prihvatljive margine za greku. Razlog zbog
kojeg je Mladi Lili doao do ovakvog zakljuka bila je elja da inden nekako pronae
nain da oprosti samom sebi zbog greke koju je napravio. Zahvaljujui tome to je Mladi
Lili prvo povikao na njega a onda ga uteio, inden se konano smirio.

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Kasnije nam je tata objasnio kako je gospodin Auslender zamolio Dendija da
izrauna broj dana koje je proiveo. Razmiljajui o tome koliko je bio tuan, shvatila
sam da me je duboko dirnula njegova ogromna privrenost tom starom gospodinu iz
inostranstva. S druge strane, takoe sam shvatila da on ima i jednu opsesivnu crtu
karaktera - da ne pominjem potpunu nespremnost za suoavanje sa sopstvenim
grekama. Kasnije smo shvatili da Dendi u odreenim prilikama ume da bude izuzetno
40

BU&CW

tvrdoglav i da pada u vatru; najvei deo vremena bio je potpuno tih i uvao je sve u sebi.
Umeo je da se izbori sa svime i jednostavno je nastavljao dalje kao da se nita nije
dogodilo - zapravo, mogao je da tolerie odreene vrste problema koje bi veina ljudi
smatrala nepodnoljivim. Ali kada bi preao tu nevidljivu liniju, kada bi neto dotaklo
najdelikatnije delove njegove psihe, veoma bi lako izgubio kontrolu. Ovaj njegov gubitak
kontrole obino bi bio izraen nekim ekstremnim inom. Mogu da vam dam mnogo
primera za ovu vrstu situacija. Na primer, on je zaista voleo moju majku i tako je jednoga
dana u potpunoj tajnosti napisao poruku svojom krvlju. U toj poruci je pisalo: Tatica je
mrtav. Ostatak mog ivota bie posveen brizi o mamici."
Kada je imao sedamnaest godina, jako se razboleo i proveo je mnogo vremena u
bolnici. Mama je tada otkrila ovu poruku, zato to je svaki as svraala kod njega u sobu
da bi potraila ovo ili ono to mu je bilo potrebno. Poruka je bila umetnuta s unutranje
strane poveza njegovog dnevnika i bila je napisana velikim slovima. Izgledalo je kao da je
upotrebio vrh prsta da bi je napisao, ali na njoj nije bilo datuma, tako da nismo znali
kada je poruka napisana. Bilo je oigledno da to nije bilo skoro, tako da pretpostavljam
da je napisana tokom prve ili druge godine otkako je poeo da ivi s nama. Istroenost
papira i bledilo znakova jasno su ukazivali da je napisana prilino davno.
Moja majka je bila veoma draga i nena ena, prijateljski raspoloena prema
svima. Ostala je takva tokom itavog ivota. Kada razmiljate o njenom odnosu sa
Dendijem, zaista izgleda kao da im je bilo sueno da se zblie, jer su se njih dvoje sjajno
slagali od samog poetka. Imali su ono tiho razumevanje koje ponekad moete da vidite
smo kod najbliih lanova porodice. Od prvog dana kada je doao da ivi s nama, mama
ga je zvala Dendi. Ne znam zato gaje zvala tako, moda je zbog toga to je moja sestrica
upravo bila preminula pa je naklonost prema erki koje vie nije bilo prebacila na njega.
Posle smrti moje sestre, mama dugo nije izlazila iz kue; sedela je u etiri zida i tugovala
za erkom. esto je imala none more, a tokom dana joj se neretko inilo da je viala
moju mrtvu sestru. Kada je Dendi doao kod nas, postepeno se oporavila. Moda to i ne
znate, ah Dendi je znao da tumai snove. Bio je neverovatno dobar u tome i imali ste
utisak kao da ste otili kod profesionalnog amana. Bio je hrianin i svakoga dana je
itao Bibliju na engleskom, ali je i pored toga mnoge citate iz Biblije znao napamet.
Mislim da je razlog zbog koga se mama tako brzo oporavila nakon njegovog dolaska i to
su se njene tegobe umanjile upravo u tome to joj je Dendi tumaio snove i priao joj
prie iz Biblije. Teko je tano objasniti zato su se njih dvoje tako dobro slagali.
Naravno, mama je volela Dendija; uvek ga je smatrala lanom porodice, potovala ga je i
brinula o njemu. Niko tada nije znao koliko je Dendiju sve ovo znailo i koliko je
njegova odlunost da joj sve to vrati bila velika. Zato je i napisao tajnu poruku svojom
krvlju. Po mom miljenju, Dendiju je u prethodnom ivotu nedostajala panja;
majinska ljubav posebno, jer on je nikada pre nije iskusio. Sve to je mama radila za
njega - spremanje tri jela dnevno, pranje i peglanje odee, redovna briga o tome da li mu
je suvie hladno ili suvie vrue - to mu je sve bilo novo i sve je to duboko oseao. Kako
je vreme prolazilo i to mu je vie inila, sve manje je bio u stanju da se nosi sa svojim
oseanjima, pa je pronaao ovaj nain da izrazi svoju zahvalnost. Naravno, nain koji je
odabrao bio je vie nego melodramatian, ali on je bio takav momak. Ako mi dopustite
da budem i donekle neoprezna, mislim da bi u dananje vreme rekli da je Dendi bio
autistian.
Mogla bih da navedem jo mnogo drugih primera slinog naina ponaanja, i
verovatno u vam kasnije sve to i ispriati. Meutim, sada moramo da se vratimo na to
vee kada je imao histerini napad, zato to se pria nije tu zavrila...
41

BU&CW

(Nastavie se)
Sledee veeri, tokom veere, inden se ponovo vratio na temu o kojoj smo
razgovarali prethodnog dana. Rekao je da je gospodin Auslender iveo oko dvadeset i
dve prestupne godine, to bi znailo da je pogreio u raunu za dvadeset i dva dana, ali je
zapravo pogreio za dvadeset i jedan dan. To je zvualo potpuno glupo! Ako ste iveli
tokom dvadeset i dve prestupne godine, onda bi dodatak od jednog dana po prestupnoj
godini trebalo da bude dvadeset i dva dana. Zato je onda rekao da je to samo dvadeset i
jedan dan? U trenutku su svi, ukljuujui i gospou Lili, pomislili da mora da je skrenuo s
uma. Ali kada je inden objasnio ta je mislio, svi prisutni su shvatili da je bio u pravu.
Vidite, Mladi Lili je objasnio da su prestupne godine uvedene zato to svaka
godina ima zapravo 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi, i zato se svake etiri godine
dodaju jo dvadeset i etiri sata. Ali oigledno da to nije tano 24 sata koje treba
nadoknaditi, jer bi to znailo da je Zemlji potrebno tano 365 dana i 6 sati da jednom
proputuje svojom putanjom oko Sunca. O kolikoj zanemarivoj greci se ovde radi? Svake
godine, to jeli minuta i 14 sekundi, tako da se tokom etiri godine nakupi itavih 44
minuta i 56 sekundi. to znai da se tokom prestupnog ciklusa svake godine dodaje
odreena koliina vremena: 44 minuta i 56 sekundi. oveanstvo na taj nain krade ovo
vreme od Zemlje. Gospodin Auslender je iveo tokom dvadeset i dve prestupne godine,
tako da je njegovom ivotu bilo pridodato 16 sati, 28 minuta i 32 sekunde nepostojeeg
vremena.
U svakom sluaju, kao to je inden naglasio, prema poetnoj cifri, gospodin
Auslender je iveo 32.232 dana, to je broj koji je dobio ne tako to je raunao koliko je
dana u osamdeset i osam godina, ve koliko dana ima u osamdeset i osam godina plus
sto dvanaest dana. I kao to je savreno tano da, kada je raunao dodatnih 112 dana,
nije uraunao prestupne godine, takoe je tano i da jedan dan nije dug tano dvadeset i
etiri sata. Dan zapravo ima dvadeset i etiri sata, ali i jo gotovo itav jedan minut - to
bi, kada je u pitanju 112 dana, iznosilo 6.421 sekundu, ili drugim reima, jedan sat i
etrdeset i sedam minuta. Tako da od one cifre koja iznosi 16 sati, 28 minuta i 32
sekunde treba oduzeti sat i etrdeset i sedam minuta, to da je novi zbir od 14 sati, 41
minut i 32 sekunde. To da je novu cifru nepostojeeg vremena koje je dodato ivotu
gospodina Auslendera, zahvaljujui upotrebi novog kalendara.
inden je nastavio, kazavi da u skladu s ovom informacijom, a s obzirom na to
da je gospodin Auslender bio roen u podne a umro u devet sati uvee, treba odbiti jo
barem deset sati nepostojeeg vremena, imajui u vidu as roenja i as smrti, to sve
treba dodati uz onih 14 sati,41 minut i 32 sekunde koje su mu se nakupile tokom ivota.
Bez obzira na to kako to krenete da raunate, gospodin Auslender je imao jedan dan
nepostojeeg vremena koje mu je bilo dodato. Bilo je oigledno da je inden proveo
dosta vremena razmiljajui o tome ta znai prestupna godina. Moglo bi se rei da je
uvoenjem u igru prestupnih godina gospodin Auslender proveo na ovoj planeti
dvadeset i dva dana vie no to se to ranije mislilo, ah mu je ta silna raunica na kraju
ipak oduzela jedan dan.
Prema Gazdarici ung, ona i njen otac su bih zapanjeni ovim preciznim otkriem.
Oboje su bili vie nego impresionirani i jako ih je dirnuo ovaj nesvakidanji dokaz
kristalno istog intelekta deteta. Meutim, ne verovatno je tek sledilo. Nekoliko dana
kasnije, kada se Gazdarica ung tog popodneva vratila kui, majka (koja je kuvala u
prizemlju zgrade) joj je rekla da je otac u Dendijevoj sobi i da bi ona takoe trebalo da
se popne i pridrui im se. Kada je Gazdarica ung pitala zbog ega, majka joj je rekla da
42

BU&CW

je Dendi izgleda smislio matematiku teoremu i da je njen otac apsolutno zapanjen.

Kao to je ranije reeno, poslednjih 112 dana ivota staroga gospodina
Auslendera nije bilo kalibrisano tako da prihvate raunicu prestupnih godina; ako
prihvatite da se svaki dan sastoji samo od dvadeset i etiri sata, ostavljate itav sat i 47
minuta ili 6.421 sekundu svake godine kao neobraunato vreme. Greka na godinjem
nivou je 6.421 sekunda. U ciklusu od jedne prestupne godine, moete da oduzmete
vreme koje nije raunato od nepostojeeg vremena: 6.421 + 2.696 sekundi, gde 2.696
predstavlja broj sekundi u 44 minuta i 56 sekundi. U drugom ciklusu prestupne godine,
vrednost nepostojeeg vremena je (6.421 + 2 x 2.696) sekundi, i tako dalje sve dok ne
stignete do izraunavanja vrednosti za poslednju prestupnu godinu: (6.421 + 222 x
2.696) sekundi.
inden je izraunao nedostajue vreme, koje nije bilo sadrano u njegovom
prvobitnom rezultatu, u kome su bili iskazani dani koje je gospodin Auslender proiveo,
a koje je on sabrao samo kao 88 godina i 112 dana, ili 32.232 dana, i to u dvadeset i tri
linije elegantne kalkulacije, koja je ovako izgledala:
(6.421)
(6.421 + 2.696)
(6.421 + 2 x 2.696)
(6.421 + 3 x 2.696)
(6.421 + 4 x 2.696)
(6.421 + 5 x 2.696)
(6.421 + 6 x 2.696)
...
(6.421 + 22 x 2.696)

Ispod ovoga je, bez iijih instrukcija, sam napravio matematiku formulu:
X = [(prva vrednost + poslednja vrednost) x broj 1

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Matematike formule nisu tako bizarne i apstraktne da obini ljudi ne bi mogli da
i sami dou do njih. injenica je da bi svako sa dobrim poznavanjem matematike mogao
da prikae svoje znanje u obliku formule - podrazumevajui da pre svega zna ta bi ta
formula trebalo da predstavlja. Mogu da vas zatvorim u mranu sobu kada vam prilino
detaljno objasnim ta se u njoj nalazi. Ako bih onda zatraila da mi naete ovu ili onu
stvar, iako je soba u potpunom mraku, vi biste verovatno uspeli tu stvar da pronaete.
Ako upotrebljavate svoju inteligenciju, ako paljivo pokreete stopala i pipate ispred
sebe rukama, postepeno uei ta se sve nalazi u sobi, biete u stanju da pronaete ono
to od vas traim. S druge strane, ako vam u poetku ne kaem ta se nalazi u sobi i onda
od vas ipak traim da odete i naete mi neki odreeni predmet, velike su anse da to
neete moi da uradite.
Pa, da se on suoio sa jednostavnom listom brojeva, kao to je recimo 1,3,5,7,9,11
1

Konvencionalno bi ova formula bila napisana kao: S = [(A1 + An) x n] / 2

43

BU&CW

(nita komplikovano i teko) i da je za to pronaao matematiku formulu, to bi bilo

mnogo lake shvatiti i mi ne bismo bili tako iznenaeni. Ovo biste mogli da uporedite sa
nekim ko uspe od otpadaka da napravi lep komad nametaja bez ijedne stolarske lekcije.
Nije uopte bitno to su neki drugi ljudi ranije napravili isti takav komad nametaja: mi
bismo se i dalje divili njegovim dostignuima. Ako alat i materijal koji je imao pri ruci ne
bi bili dobrog kvaliteta, ako bi alat bio zarao, drvo grubo, a on bi i pored svega toga
uspeo da napravi pristojan komad nametaja, bili bismo dvostruko impresionirani. Ono
to je Dendi uradio bilo je i vee: on je uzeo kamenu runu sekiru i drvo koje je raslo u
umi njom pretvorio u divan komad nametaja. Tada smo bili zaista zadivljeni, nismo
sopstvenim oima mogli da poverujemo u dokaze koji su bili ispred nas. To to smo
videli bilo je potpuno neverovatno.
Posle toga smo shvatili da uopte nije dobra ideja da ga aljemo u osnovnu kolu,
tako da je tata odluio da ga upiemo u srednju kolu koja se nalazila pored N
Univerziteta. kola je bila udaljena svega nekoliko vrata od nae kue, tako da bi njegov
odlazak u njihov internat verovatno naneo Dendijevoj osetljivoj psihi vie tete nego da
ga izbacimo na ulicu. Tako je, u isto vreme kada je odluio da Dendija upie u prvu
godinu srednje kole, tata odluio i da e on dalje iveti s nama. Dendi je tako doao da
ivi s nama tog leta i nije otiao sve dok nije dobio svoj prvi posao...
(Nastavie se)
Deca vole da jedni drugima daju nadimke; svako dete koje je i najmanje udno
doivee da od vrnjaka dobije ovakav ili onakav nadimak. Kada su ostali uenici prvi
put videli indenovu veliku glavu, nazvali su ga Glavonja. Kasnije su shvatili da on ima
itav niz neobinih i udnih navika - uivao je da broji horde mrava koji su marirali
gore-dole po kolskom dvoritu i bio je potpuno iskljuen za sve drugo dok je to radio, ili
je itave zime nosio uzan, stari al opiven krznom (oigledno je to bio poklon starog
gospodina Auslendera), ili je prdeo i podrigivao u odeljenju, bez imalo stida ili gaenja,
putajui da sve lebdi u vazduhu oko njega kao da se nita nije dogodilo. Ljudi zaista nisu
znali kako da ga prihvate. Jo neto: uvek je pisao domai zadatak u duplikatu - jedan na
kineskom, drugi na engleskom. Malopomalo, i ljudi su osetili da neto nije u redu s njim i
mislili su da mora da je glup. Ali u isto vreme, imao je fantastine ocene, toliko dobre i
izuzetne da su bile bolje od onoga to je imao ostatak itavog razreda zajedno. Tako su
mu smislili novi nadimak, Kretenik, to je znailo kretenski naunik". Ovaj nadimak mu
je bio posebno prikladan zato to je obuhvatao njegovo ponaanje i unutar uionice i
izvan nje. Poput mnogih drugih nadimaka, izgledalo je kao da u sutini omalovaava
onoga koji ga poseduje, ah on je u isti mah imao u sebi i deo pohvale - savrena meavina
prezira i potovanja: svi su smatrali da je to pravo ime za njega. Svi su ga tako zvali.
Kretenik!"
Kretenik!"
Pedeset godina kasnije, kada sam bio u poseti Univerzitetu, bilo je mnogo ljudi
koji nisu imali pojma o kome govorim kad bih pomenuo indena, ali im bih rekao
Kretenik, bilo je to kao da sam pokrenuo lokomotivu seanja u njihovim glavama - ovaj
nadimak je donosio pregrt pria u njihovu svest. Jedan od ljudi sa kojima sam
razgovarao, stari gospodin koji je svojevremeno bio indenov razredni stareina, bio je
srean to moe sa mnom da podeli ova seanja:

Seam se neeg interesantnog. Tokom odmora je jedan od uenika primetio liniju

44

BU&CW

mrava koji su mileli du hodnika i pozvao ga je da doe. Rekao je indenu: Znam da ti

voli da broji mrave, zar ne, pa se pitam zato onda ne izbroji koliko mi to imamo
mrava ovde?" Video sam to sopstvenim oima - on je doao i izbrojao nekoliko stotina
mrava hodajui pored njih - tek tako. Drugom prilikom je od mene pozajmio knjigu,
renik izreka i aforizama, da bi mi je vratio nakon nekoliko dana. Rekao sam mu da moe
da je zadri ali mi je on odgovorio da mu ne treba, budui da je zapamtio sve iz nje.
Kasnije sam se uverio da moe da citira elu tu prokletinju bez greke. Kaem vam, od
svih uenika, a bilo ih je mnogo, zaista mnogo onih koje sam uio tokom karijere, nema
nikoga ko bi mogao da mu prie makar i blizu u pogledu osnovne inteligencije ili
akademskih sposobnosti. Njegova memorija, kreativne mogunosti, shvatanje, njegova
vetina izraunavanja, izdvajanja podataka iz grupe, izvlaenje zakljuaka, donoenje
odluka... Na mnogo, mnogo naina, on je imao neverovatne sposobnosti; obini ljudi ne
mogu ni da zamisle ta je sve bio u stanju da uini. Po mom miljenju, nije trebalo da
gubi vreme u srednjoj koli i mogao je da ode pravo na Univerzitet, ali je dekan to odbio rekao je da stari gospodin ung nije eleo da stvari idu tim putem.

Stari gospodin ung o kome je govorio ovaj dentlmen bio je Mladi Lili.
Mladi Lili je imao dva razloga da ovo odbije. Prvo, bio je zabrinut zbog injenice
da je inden proveo vei deo detinjstva potpuno odseen od drugih ljudi, tako da je
sada morao da naui kako da izgradi normalne drutvene odnose, provodei vreme s
drugom decom svojih godina, rastui kao i svi ostali. Staviti ga u poloaj da bude
potpuno okruen samo ljudima starijim od njega bilo bi izuzetno tetno za jednu teku
osobu okrenutu iskljuivo sebi i svom unutarnjem svetu. Drugo, otkrio je da je inden
esto postupao glupo: pokuavao je da, krijui to od Mladog Lilija i svojih uitelja,
proveri stvari koje su mu bile objanjene, navodei druge ljude da mu ih demonstriraju moda je ipak bio dovoljno bistar da to ne uradi sam. Mladi Lili je bio uveren da neko bez
iskustva u svetu oko sebe, ali s tako velikom i monom inteligencijom, mora da se razvija
korak po korak, jer u suprotnom moe da se dogodi da svoju genijalnost potroi kako bi
pronaao neke stvari koje ljudi ve znaju.
Kasnije je ipak postalo jasno da e morati da mu dopuste da preskoi itave
razrede jer uitelji jednostavno nisu mogli to da podnesu: ispaljivao je baranu vatru
opskurnih pitanja na koja oni jednostavno nisu imali nikakav odgovor. Tu ve nita nije
moglo da se uradi: Mladi Lili je morao da poslua savete deakovih uitelja i da mu
dopusti da preskoi razred. Poto je ve jednom napravio presedan, preskakao je razred
za razredom, tako da je u asu kada su uenici s kojima je upisao prvi razred srednje
kole stigli do poslednjeg, on ve uveliko bio otiao odatle. Proao je ispite za ulazak na
Univerzitet sa neverovatnim rezultatima: 100 odsto uspeha iz matematike i sedmo
mesto u itavoj provinciji. Naravno, upisao se na matematiko odeljenje N Univerziteta.

45

BU&CW

6.

Matematiko odeljenje N Univerziteta bilo je uveno: zapravo, esto se govorilo

da je ono bilo kolevka najboljih matematiara u zemlji. Pre petnaest godina je uveni
pisac iz S Grada nauo da neki ljudi govore runo o njegovom gradu. Njegov odgovor bio
je izuzetan. Rekao je: ak i da je S Grad dvostruko vie oronuo nego to je sad, mi bismo
i dalje imali sjajni N Univerzitet. Ako bi i Univerzitet poeo da propada, oni bi i dalje
imali matematiko odeljenje koje spada meu najbolja na svetu. Kako se usuujete da
govorite runo o nama!
To je bila ala, ali injenica je da je matematiko odeljenje N Univerziteta oduvek
bilo izuzetno cenjeno.
Kada je inden krenuo na Univerzitet, Mladi Lili mu je dao dnevnik. Napisao je
poruku na prvom listu, u kojoj je stajalo:
Ako hoe da postane matematiar, doao si na najbolje mesto u zemlji na kome
moe da razvija svoj talenat. Ako ne eli da postane matematiar, onda ti nije potrebno
da ide na Univerzitet, jer ve zna dovoljno od matematike da bi mogao da je koristi
itavog ivota.

Verovatno nije postojao niko svesniji od Mladog Lilija kakav se redak i

zadivljujui matematiki genije krije ispod indenove odbojne spoljanjosti. Upravo
zbog toga niko se nije vie nadao od Mladog Lilija da e inden postati matematiar.
Kao to ste shvatili, poruka koju je napisao na stranici indenovog dnevnika upravo je
bila dokaz za to.
Mladi Lili bio je potpuno siguran da e u budunosti postojati veliki broj ljudi koji
e ii njegovim tragom, shvatajui da je inden izuzetan genije za matematiku.
Meutim, u isto vreme se brinuo da, ako to prepoznavanje usledi sad, ono moe da bude
tetno - pokuavao je da to nekako zaustavi bar jo godinu ili dve, i da pusti indena da
se koncentrie na studije, jer je bio siguran da e indenov matematiki genije pre ili
kasnije zasijati.
Ispalo je da je Mladi Lili moda bio i previe konzervativan. Samo nakon nekoliko
nedelja nastave, profesor Jan Lisejvi pridruio se listi ljudi koji su videli deakov
talenat. Kao to je profesor rekao: Vidim da je N Univerzitet proizveo jo jednog
izvrsnog matematiara, a on e ve rovatno biti jedan od najveih matematiara naeg
vremena. U najmanju ruku, bie to najbolji matematiar koga emo vi i ja ikada videti."
Govorio je o indenu.
Jan Lisejvi bio je star gotovo kao i taj vek. Roen je u poljskoj aristokratskoj
porodici 1901. godine. Majka mu je bila Jevrejka i podarila mu je ono to su ljudi tog
vremena smatrali tipinim jevrejskim licem: visoko elo, povijen ptiji nos i crnu
46

BU&CW

kovrdavu kosu. Bio je, takoe, izuzetno inteligentan: ljudi su se divili njegovom
pamenju; na Bine-Simonovom testu postigao je rezultat koji nije postojao na skali
rezultata. Ve sa etiri godine mladi Lisejvi je bio opsednut igrama u kojima su
takmiari sukobljavali svoje inteligencije - u to vreme je poeo da igra ah i da reava
ahovske probleme. Do njegove este godine niko iz porodice ili kruga prijatelja vie se
nije usuivao da igra s njim. Svi koji su videli kako igra ah govorili su: on je genije kakav
se pojavljuje moda jednom u veku. Drugi su udeljivali komplimente njegovoj majci:
Roen je jo jedan veliki jevrejski matematiar!"
Sa etrnaest godina, Jan Lisejvi pratio je svoje roake na prijem prireen u ast
venanja u okviru jedne prijateljske aristokratske porodice; ovom prilikom je takoe
bila prisutna i porodica Mihaela tajnrodera, u to vreme jednog od najpoznatijih
matematiara na svetu. U asu kada se odigrao ovaj susret, Mihael tajnroder bio je
direktor Instituta za matematiku na Univerzitetu u Kembridu i ahovski velemajstor.
Gospodin Lisejvi stariji je matematiaru objasnio da se nada da e njegov sin moi da
studira na Kembridu. tajnroder je arogantno rekao: Postoje samo dva naina da se
takva ambicija ispuni. Mora da proe standardne prijemne ispite koji se svake godine
odravaju na Univerzitetu u Kem bridu ili mora da osvoji Njutnovu nagradu za
matematiku ili fiziku, koju svake druge godine dodeljuje Kraljevsko drutvo."
(Nagrada za matematiku dodeljivana je neparnim godinama, a za fiziku parnim
godinama. Prvih pet visoko pohvaljenih pojedinaca moglo je da se upie na Univerzitet u
Kembridu bez polaganja prijemnih ispita i bez plaanja kolarine.)
Mladi Jan Lisejvi se onda ukljuio u razgovor: uo sam da vas smatraju
najboljim amaterskim igraem aha na svetu. ta kaete da odigramo jednu partiju? Ako
budem pobedio, trebalo bi da mogu da se upiem na fakultet bez polaganja prijemnih
ispita?"
tajnroder je grubo odgovorio: Bio bih srean da sa tobom odigram jednu
partiju, ali da odmah razjasnimo - traio si od mene veliku nagradu u sluaju da pobedi.
I biu srean da ti takvu nagradu obezbedim, ali zauzvrat u traiti neto od tebe u
sluaju da izgubi. Na taj nain e igra biti fer. Ako se ne slae s tim, onda neu ni da
igram."
Recite mi ta biste eleli da ja uradim", odgovorio je Jan.
Ako izgubi", rekao je matematiar, nikada se nee prijaviti za studije na
Kembridu."
Nadao se da e na ovaj nain uplaiti Jana i odgovoriti ga od ovoga, ali jedina
osoba koja se uplaila bio je deakov otac. Oluja protesta gospodina Lisejvia starijeg
donekle je pokolebala njegovog sina, ah na kraju je deko samouvereno rekao: ,,U redu!"
Okrueni posmatraima, njih dvojica su poeli da pokreu ahovske figure, ah za
manje od pola sata, tajnroder je ustao od stola i sa osmehom na licu rekao gospodinu
Lisejviu: Dovedite sina sledee godine u Kembrid."
Gospodin Lisejvi je kazao: Pa jo niste zavrili partiju."
Matematiar mu je odgovorio: Da li zaista mislite da ja ne mogu da procenim
kada sam pobeen?" Okrenuvi se ponovo ka stolu, pitao je mladog Jana: Da li misli da
moe da me pobedi?"
Deak je odgovorio: Trenutno imam nekih trideset posto anse za pobedu; vi
imate sedamdeset posto anse."
Matematiar je rekao: Potpuno si u pravu. S druge strane, upravo zato to si to
shvatio, postoji ezdeset do sedamdeset posto anse da me prinudi da napravim greku.
47

BU&CW

Ovu partiju si veoma dobro odigrao i nadam se da emo skupa odigrati jo mnogo partija
kada bude doao u Kembrid."
Deset godina kasnije, Jan Lisejvi (koji je tada imao samo dvadeset i etiri godine)
bio je proglaen u austrijskom asopisu Monatshefte fr Mathematik za zvezdu u usponu
u svetu matematike. Sledee godine je osvojio i najvie priznanje u svetu matematike:
Fildsovu medalju. Mnogi ovu nagradu smatraju jednaku Nobelovoj, ali je u stvari mnogo
tee dobiti ovu nagradu, jer se Nobelova dodeljuje svake godine, dok se Fildsova medalja
dodeljuje tek svake etvrte.
Jedna od Lisejvievih koleginica na Kembridu bila je mlada ena koja je
pripadala jednoj od daljih grana austrijske carske porodice. Ona se do uiju zaljubila u
ovog dobitnika Fildsove medalje, ali je on bio potpuno ravnoduan prema njoj. Jednoga
dana je otac ove mlade ene doao da vidi Lisejvia - prirodno, to nije bilo s namerom da
to pre uda svoju erku, ve zato to je hteo da razgovaraju o njegovim idejama za
poboljanje matematikih znanja u Austriji. Pitao je mladia da li je voljan da mu
pomogne u ovom ambicioznom poduhvatu. Lisejvi ga je pitao ta tano ima na umu, a
on je rekao: Ja u uloiti novac. Ti e pronai odgovarajue ljude. Trebalo bi zajedno da
napravimo jedan lep i dobar istraivaki institut."
Koliko para ste spremni da investirate?", pitao je Lisejvi.
Kai mi samo koliko ti novca treba."
Lisejvi je razmiljao o tome pune dve nedelje i doao je do matematike formule
kojom je izraunao koristi za svoju buduu karijeru kao i koristi za itavo ovo polje rada.
Rezultat je bio takav da je odlazak u Austriju prevagnuo u odnosu na ostanak u
Kembridu, bez obzira na to koju cifru formule je pogledao. Tako je on otiao u Austriju.
Mnogi su mislili da je otiao u Austriju zbog dvoje ljudi - zbog bogatog oca i
zaluene erke. Neki su mislili da e se ovaj sreni mladi ovek oeniti devojkom i da e
zahvaljujui tome brzo i naglo napredovati u karijeri. Upotrebio je nepresune izvore
habzburkog princa da bi stvorio najbolji matematiki institut u Austriji i pod svojim
stegom je okupio mnoge sjajne matematiare - ak je i mlada ena koja je oajniki elela
da se uda za njega nala za sebe utehu kao deo ovog jata. U to vreme se mnogo govorkalo
da je on homoseksualac i neki njegovi postupci davali su opravdanje ovakvim glasinama:
na primer, nikada nije zaposlio nijednu enu u svom istraivakom institutu - ak su i
sekretari i ostalo osoblje bili mukarci. Urednici novina su veoma brzo nauili da
iskljuivo alju reportere mukarce kada ele da dobiju intervju od njega. Zapravo,
mnogo vie novinarki je bilo kod njega da ga intervjuie, ali su se sve vraale praznih
ruku; mada je uzrok tome svemu pre bila njegova tajanstvena priroda nego neto drugo.
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)
Jan Lisejvi je doao na N Univerzitet kao inostrani strunjak jo u prolee 1938.
godine - pretpostavljam da je bio u potrazi za mladim talentima. Naravno, tada nije
oekivao da e se u sledeih nekoliko nedelja dogoditi sve ono to je potreslo svet. Kada
je do njega stigla vest da je Hitler osvojio Austriju, nije imao drugog izbora nego da
ostane na N Univerzitetu, barem dok se situacija u Evropi donekle ne raisti. Dok je
ekao na to, dobio je pismo od prijatelja iz Sjedinjenih Amerikih Drava, u kome ga je
ovaj obavetavao da je situacija u Evropi uasna. Nacistika zastava ve je marirala kroz
Austriju, ehoslovaku, Maarsku, Poljsku, a Jevreji su morali da bee iz tih zemalja. Oni
koji nisu uspeli da pobegnu na vreme bih su zarobljeni i iveli su ili u getu ili su bili
odvoeni u logore. Tada je shvatio da zapravo nema kuda da ode i da je sada zaglibio

48

BU&CW

ovde s nama u doglednoj budunosti. Prihvatio je poloaj profesora matematike, ali je

ekao da mu se ukae prilika da ode u Ameriku. Tokom tog vremena je njegova linost
(ili je to moda bilo i njegovo telo) pretrpela misteriozne i neoekivane promene gotovo preko noi je iskusio neverovatnu privlanost prema mladim damama sa
Univerziteta. To mu se, po svoj prilici, nije dogaalo nikada ranije. Izgledao je kao neko
udno drvo koje prua razliite izdanke kada ga posade na razliitim mestima, a ti
izdanci posle postanu razliito voe. Njegova odluka da ode u Ameriku bila je odloena
ovim novim interesovanjem za suprotan pol, a dve godine kasnije oenio se mladom
asistentkinjom sa Odeljenja za fiziku - u to vreme on je imao etrdeset godina dok je ona
bila etrnaest godina mlaa. Ovo je ponovo pomerilo njegov plan da ode u Ameriku, i
ovoj ideji se nije vratio itavu jednu deceniju.
Svi koji su se nalazili u matematikom svetu shvatili su da se Jan Lisejvi mnogo
promenio kada je otiao u Kinu, i da je postao divan otac i mu, ali je zato bio sve manje i
manje originalan i kreativan matematiar. Moda je njegov izuzetan talenat oseao neku
posebnu teskobu u novom, nepoznatom okruenju; a kada se oenio, njegova genijalnost
kao da je iezla. Zapravo, da ga je to iko ikada pitao, njemu bi bilo veoma teko da
odgovori da li su njegova dela unitila njegov talenat ili je ovaj sam nestao, za svoj raun.
Kao to bi svaki matematiar mogao da vam kae, pre nego to je Jan Lisejvi otiao u
Kinu, napisao je dvadeset i sedam radova koji su dobili meunarodno priznanje, ali posle
svog odlaska nije napisao nijedan. S druge strane, bio je to i period u kome su mu se
raali sinovi i erke. Izgledalo je kao da je njegova genijalnost jednostavno isparila u
enskom zagrljaju, samo da bi se tako transformisala u obliku predivnih beba. Gledajui
ono to mu se dogodilo, ljudi su poeli da veruju da moda ima neega u staroj izreci da
je Istok-istok a Zapad-zapad, i da se to dvoje nikada nee spojiti. Bilo je potpuno
neverovatno da se jedan tako udan ovek tako misteriozno promeni na tako dubok
nain. U to vreme niko nije shvatao ta se dogaa, ah smo svi jasno videli rezultate.
Naravno, iako je moda i izgubio jedan deo svoje genijalnosti, Jan Lisejvi je i dalje
ostao izuzetno dobar profesor. Moglo bi se rei da je u isto vreme dok je postajao sve
manje originalan i kreativan matematiar izrastao u izuzetno profesionalnog i veoma
potovanog predavaa. Lisejvi je jedanaest godina predavao na Odeljenju za
matematiku na N Univerzitetu i prilika da neko bude njegov student bez sumnje je bila
velika ast i divan poetak svake matematike karijere. Da vam dam samo jedan primer:
od aice studenata s ovog univerziteta, koji su se proslavili radom na svom polju i stekli
meunarodno priznanje, vie od polovine su bili njegovi studenti tokom jedanaest
godina koliko je on proveo tamo. Naravno, biti jedan od njegovih studenata nije znailo
opustiti se i ne raditi nita. Prvo, morah ste teno da govorite engleski (posle Hitlerove
invazije na Austriju, odbio je da vie ikada govori nemaki). Drugo, nikome na svojim
predavanjima nije doputao da hvata beleke. Da situacija bude jo gora, kad god je
postavljao neki problem koji je trebalo resiti, esto bi napisao samo polovinu problema,
ili bi jedan deo postavljenog pitanja namerno pogreno formulisao. Kada bi ga pogreno
postavio, nije ga ispravljao, ili ga bar nije ispravljao tom prilikom. Ako bi se desilo da se
toga seti nekoliko dana kasnije, onda bi umeo ispravno da postavi taj problem, ali ako to
ne bi uradio, nije mnogo mario zbog svega toga. Bio je to samo jedan u nizu trikova koji
su mnoge njegove manje inteligentne studente naterali da prekinu studije napola i da se
prebace na neko drugo odeljenje. Njegova itava teorija obrazovanja mogla je da se
same u jednoj jedinoj reenici: Interesantna ali pogrena teorija uvek je bolja od
dosadnog ali savrenog rezultata. Kada se malo bolje zamislite, razlog zbog koga je on
upotrebljavao sve ove trikove bio je da svoje studente prisili da razmiljaju, da razvijaju
imaginaciju i njene kreativne mogunosti. Na samom poetku svake nove akademske
49

BU&CW

godine, prilikom prvog susreta sa brucoima, svoj bi prvi as zapoinjao istom porukom,
koju je izgovarao na veoma udnoj meavini kineskog i engleskog: Ja sam divlja
ivotinja, ne krotitelj ivotinja. Progoniu vas duboko u ume i planine i moraete da
uloite poslednje zrno snage da biste uspeli da mi umaknete. to vi bre budete trali, ja
u vas bre juriti. Ako budete trati sporo, ja u sporo ii za vama. ta god da se dogodi,
morate da trite, nikada ne smete da stanete, bez obzira na tekoe sa kojima se
suoavate. Onoga dana kada prestanete da trite, na odnos se zavrava. Onoga dana
kada otrite duboko u umu i u njoj mi nestanete s vidika, na odnos je takoe zavren. U
prvom sluaju, ja odustajem od vas, u drugom se vi sami oslobaate. U redu: sada je
dolo vreme da ponemo s tranjem i da vidimo ko od koga moe da pobegne.
Naravno, bilo je veoma teko osloboditi ga se, ali nain na koji je to moglo da se
uradi bio je veoma jednostavan. Na poetku svakog semestra, na prvom predavanju,
Lisejvi bi ispisao neku problematinu jednainu u gornjem desnom uglu table. Kad god
bi neko pronaao pravi odgovor, dobio bi sto poena kao konanu ocenu i do kraja
semestra je mogao da dolazi na predavanja kada je hteo. Mogli biste da kaete da ste se
za taj semestar oslobodili. Kada se to dogodi, Lisejvi napie novo pitanje na istom mestu
na tabli i eka da jo neko pronae pravi odgovor. Ako resite tri jednaine u nizu, on bi
onda napravio poseban problem samo za vas, koji bi bio neka vrsta vaeg diplomskog
rada. Ako biste i to reili, bez obzira na to kada se to dogodi, makar bili na Univerzitetu
tek nekoliko dana, diplomirali biste sa vrhunskim ocenama i time zavrili studije.
Naravno, tokom gotovo deset godina, koliko je on predavao, nije bilo nikoga ko je
postigao ni neto priblino ovome - ak je i reavanje jedne ili dve njegove jednaine bilo
izvanredno dostignue.
(Nastavie se)
inden je sada sedeo na Lisejvievim predavanjima, i zato to je bio suvie
malen (budui da je imao tek esnaest godina), sedeo je u prvom redu. Mogao je da vidi
otar sjaj i iskre u svetlim, plavim oima Jana Lisejvia mnogo jasnije od svojih kolega.
Lisejvi je bio visok ovek, a poto je stajao na podijumu za predavae, delovalo je kao da
je jo vii. Oi su mu bile prikovane za poslednji red u kome su sedeli studenti. inden
je mogao da oseti kako na njega s vremena na vreme padaju kapi pljuvake kada bi se
profesor uzbudio zbog neega, ali i iznenadni udar vazduha kada bi ovaj podigao glas.
Govorio je o suvoparnim, apstraktnim matematikim pojmovima glasom punim jakih
emocija. Ponekad je mahao rukama i vikao; ponekad je lagano hodao gore-dole i
predavao. Lisejvi je ispred podijuma za profesore delovao kao pesnik, moda ak i kao
general. Na kraju predavanja, bez rei bi izaao iz uionice. Meutim, ovom prilikom,
upravo dok je iao prema izlazu, pogled Jana Lisejvia pao je na mravog mladog deaka
koji je sedeo u prvom redu. Glavu je savio nad listom papira na kome je neto raunao.
Izgledao je potpuno predan poslu, kao student koji se nalazi u sali za ispite. Dva dana
kasnije, Lisejvi je odrao i drugi as. Kada je zauzeo svoje mesto na podijumu, pitao je
uopteno: Da li se ovde nalazi neko ko se zove inden? Ako je ovde, molim ga da
podigne ruku.
Lisejvi je shvatio da je student koji je podigao ruku bio upravo onaj mladi deak
u prednjem redu koga je primetio kada je naputao prvi as. Mahnuo je sa nekoliko
listova papira koje je drao u ruci i pitao: Da li si ti ovo stavio pod moja vrata?"
inden je klimnuo glavom.
Lisejvi je rekao: Da ti kaem neto, ovog semestra ne mora da dolazi na
predavanja."
50

BU&CW

Zauo se iznenadni amor.

Izgledalo je da Lisejvi uiva u neemu jer mu je na licu igrao osmeh, dok je ekao
da se buka stia. Kada su se svi smirili, ponovo je napisao jednainu na tabli - ovoga puta
ne u gornjem desnom uglu, ve na vrhu s leve strane - a onda je rekao: Hajde da vidimo
kako je inden reio ovaj problem. Ovo nije neka revolucionarna, vannastavna novina.
Njegovo reenje bie naa dananja tema predavanja."
Poeo je da ispisuje indenov odgovor na tabli i ispisao je itav rad,
objanjavajui ga od poetka do kraja. Onda je upotrebio tri razliita metoda da bi dobio
tri alternativna reenja, tako da oni koji sede u uionici osete da su nauili neto kroz
ova poreenja, okusivi udno zadovoljstvo postizanja istog cilja tako to su putovali
razliitim rutama. Tema ovog novog predanja razvijala se korak po korak kako je on
objanjavao svaki od metoda. Kada je zavrio, napisao je novo pitanje na gornjem
desnom uglu table i rekao: Bio bih zaista veoma zadovoljan kada bi neko mogao da
odgovori na ovo pre poetka sledeeg asa. Tako e dalje ii. Ja vam na jednom asu
postavim pitanje a vi na sledeem odgovarate na njega."
Tako je rekao, ali Lisejvi je dobro znao da su anse da se to i dogodi bile izuzetno
male. Ako biste to hteli matematiki da izrazite, trebalo bi da uzmete u obzir jedan
veoma mali deo procenta, a ak i onda biste morali da to zaokruite na manju cifru.
Kalkulacija se obino pokazuje kao prilino nesiguran nain da se predvidi budunost ona pokazuje ono mogue kao nemogue. Ljudi obino ne funkcioniu tako uredno i
jasno kao u matematikim izraunavanjima: oni mogu nemogue da naprave moguim;
oni mogu zemlju da pretvoren nebesa. To znai da u stvari i ne postoji tako veliki rascep
izmeu zemlje i nebesa: jedan deli i zemlja postaje nebo, jedan deli manje i nebesa se
menjaju, postaju zemlja. Lisejvi zapravo nije imao predstavu da e ga ovaj tihi,
nenametljivi deak toliko zbuniti da mu pokae i dokae da je ono to on prirodno
smatra da je zemlja, i zna to jer gleda u nju, zapravo nebo. Drugim reima, inden je
odmah reio drugi problem koji mu je profesor postavio.
Budui da je sada i ovaj problem bio reen, morao je da bude postavljen novi.
Kada je Lisejvi napisao i tree pitanje u gornjem desnom uglu table, okrenuo se i,
umesto da govori itavom razredu, sve to je imao da kae uputio je indenu: Ako
moe da resi i ovu jednainu, onda u ti postaviti jedan lini zadatak." Govorio jeo
zadatku koji bi bio osnova njegovog diplomskog rada.
inden je bio na tri predavanja profesora Lisejvia, to je trajalo neto vie od
nedelju dana.
inden nije mogao da rei tree pitanje ba tako brzo kao prethodna dva, te
tokom sledeeg predavanja nije uspeo da ponudi nikakvo reenje. Kada je profesor
Lisejvi zavrio etvrto predavanje tog semestra, siao je s podijuma za predavae i
rekao je indenu: Ve sam razmiljao o pitanju za tvoj diplomski rad. Moe da doe i
da ga uzme im zavri reavanje prethodnog problema." Rekao je to i otiao.
Kada se oenio, Jan Lisejvi je iznajmio kuu u Sanjuen Lejnu, blizu Univerziteta.
Zvanino je tu iveo, ali u sutini je mnogo vremena provodio u sobama pri fakultetu u
kojima je boravio jo kao neenja. Ove njegove prostorije bile su na treem spratu:
nekoliko spojenih soba sa kupatilom odmah uz njih. Ovde je itao ili se bavio
istraivanjima - bila je to njegova biblioteka-salon-kancelarija. To popodne se profesor
Lisejvi odmarao i sluao radio. Zvuk stopala koja se penju stepenicama ukrug prekinuo
je njegovo sluanje muzike. Teki koraci zaustavili su se ispred njegovih vrata, ali
umesto da se zauje kucanje, uo se itav zvuk, kao kada se zmija kree izmeu lia,
dok je taj nepoznati gurnuo neto ispod vrata. Bilo je to nekoliko listova papira. Lisejvi
51

BU&CW

je otiao do vrata i pokupio papire, prepoznavi odmah poznati rukopis: inden.

Preleteo je kroz strane, sve dok nije stigao do konanog odgovora: bio je taan. Kao da ga
je neko udario biem, hteo je odmah da otvori vrata i da pozove indena da se vrati.
Meutim, kada je ve stigao do vrata, poeo je da okleva na trenutak i onda se vratio na
sofu. Poeo je da gleda prvu stranu prorauna. Kada je itavu stvar paljivo proitao,
Lisejvi je osetio isti onaj impuls koji ga je gurao prema vratima. Ovoga puta je odleteo
do prozora, sa koga je mogao da vidi indena koji je polako odlazio. Lisejvi je proturio
glavu kroz prozor, nagao se i povikao prema leima koja su odlazila od zgrade. inden
se okrenuo da bi otkrio da je inostrani profesor pokazivao prema njemu i vikao mu da se
popne.
inden je seo ispred inostranog profesora.
Ko si ti?"
inden."
,,Ne, smejao se Lisejvi. Mislim, iz koje si porodice? Odakle dolazi? Gde si iao u
kolu? Ne mogu da se otmem utisku da sam te upoznao negde ranije - ko su ti roditelji?"
inden je oklevao. Nije znao kako da odgovori na ova pitanja.
Iznenada je Lisejvi povikao: Ah! Sada sam se setio. Pa ti izgleda isto kao ena
ija statua stoji ispred glavne zgrade - gospoica Lili - da, ung Abakus Lili, zar ne? Reci
mi, jesi li u nekom rodu s njom? Sin... ne, unuk?"
inden je pokazao na papire koji su leali na sofi i pitao, kao da Lisejvi nije
nita govorio pre toga: Jesam li dobro uradio?"
Lisejvi mu je rekao: ,,I dalje mi nita nisi odgovorio iako sam ti postavio pitanje.
Jesi li u rodu sa gospoicom Lili?"
inden nije priznao, ali nije ni negirao. Samo je drveno rekao: ,,Moraete da
popriate sa profesorom ungom - on je moj staratelj. Ja nita ne znam o svojim
roditeljima."
inden je jednostavno pokuavao da izbegne diskusiju o svojim odnosima sa
gospoicom Lili, jer nije rado govorio na tu temu, ali nije ni sanjao da e to samo
podstai Lisejvia na jo goru vrstu istrage. Gledajui sumnjiavo u indena, rekao je:
,,Oh, zaista... Pa, reci mi onda, da li si zaista sam reio moje jednaine ili ti je neko
pomagao?"
inden se isprsio i rekao: Naravno da sam sve sm uradio."
Te veeri je Jan Lisejvi otiao da poseti Mladog Lilija. Kada ga je inden video
na vratima, pomislio je da inostrani profesor i dalje misli da je imao neiju pomo dok je
reavao zadatke. Zapravo, iako je Lisejvi ranije tokom dana izrazio takvu mogunost,
odmah ju je i odbacio. Razmiljao je: da su moda profesor ili njegova erka na neki
nain sugerisali reenje problema, nikada to ne bi uradili na ovaj nain i ne uz pomo
ovih termina. Nakon to je inden otiao, Lisejvi je paljivije pregledao papire i
ponovo je bio impresioniran njegovim metodom rada. Otkrio je da je metod dokazivanja
koji je upotrebljen bio izuzetno neobian i impresivan: jeste bio naivan ali je opet jasno
pokazivao i sjajnu logiku i inteligenciju mladog studenta koji je sve to uspeo da uradi.
Lisejviu je bilo teko da sve ovo objasni reima. U razgovoru sa Mladim Lilijem, uspeo je
da postepeno pronae nain da izrazi ono to je mislio.
Lisejvi je rekao: Evo kako ja gledam na ovo: to je kao da mu kaemo da ode
nekud i uzme neto to je zakopano duboko u spletu tunela, u kojima je takav mrak da ne
vidi prst pred okom, a preko toga su tuneli puni raskrsnica, ispusta, ravanja i zamki.
52

BU&CW

Ako nemate izvor svetlosti, ne moete da se pomerite ni korak od poetne pozicije. Ako
elite da proete kroz ovaj splet tunela, prvo morate da obezbedite sebi izvor svetlosti.
Postoji mnogo moguih izvora svetlosti. Moete da uzmete baklju ili uljanu lampu,
ugarak ili naramak drva za potpalu. Ovaj deko je toliko neuk da nita ne zna o ovim
alatima, a ak i da zna neto o njima, nigde ne bi mogao da ih pronae. Zato im on i ne
prilazi - umesto toga upotrebljava ogledalo, postavljajui ga pod takvim uglom da sunce
obasjava tunel u kome kopa. Kada u tunelu doe do krivine, postavi drugo ogledalo da
mu osvetli put. Ide svojim putem zahvaljujui jednom tanunom zraku svetlosti koji mu
omoguava da zaobie sve opasnosti i zamke. Meni je ovde najzagonetnije to to, kad
god naie na neko ravanje na putu, neko esto ulo mu kae kojim putem bi trebalo da
ide.
Tokom gotovo itave decenije koju su proveli kao kolege, Mladi Lili nikada nije
uo da je Jan Lisejvi rekao neto tako pohvalno o bilo kome. Bilo je veoma teko
naterati osobu poput Lisejvia da prizna neije matematike sposobnosti, ah je sada, evo,
hvalio indena na sav glas, ne suzdravajui se nimalo. Bilo je to prijatno iznenaenje
za Mladog Lilija, ali se on zbog toga oseao veoma udno. Pomislio je: Ja sam prvi otkrio
da deko ima izuzetne matematike mogunosti, a Lisejvi je drugi, ali on je zapravo
samo potvrdio moje prvobitno otkrie." S druge strane, ta je moglo da bude bolje od
potvrde njegovog otkria od strane oveka kao to je Lisejvi? Dva oveka su sve
radosnije nastavljala razgovor.
Meutim, u pogledu indenovih buduih studija, oni su bili na dijametralno
suprotnim pozicijama. Po Lisejvievom miljenju, deko je ve imao dovoljno znanja i
pokazivao je znake tako izuzetne sposobnosti da mu nisu bili potrebna predavanja o
osnovama. Mislio je da inden moe da preskoi predavanja i da krene pravo na
zavravanje i odbranu diplomskog rada.
Mladi Lili se nije slagao s tim.
Kao to smo ve videli, inden se ophodio prema ljudima s neuobiajenim
stepenom hladnoe - voleo ja da provodi vreme u samoi. Imao je veoma malo iskustva u
odnosima s vrnjacima. To je bila slaba taka njegove linosti i neto to e mu stvarati
mnogo neprilika u budunosti. Mladi Lili se trudio da uradi sve to zna i ume da popravi
tetu nainjenu u vreme kada je inden odrastao. Na mnoge naine bi indenovi
socijalni problemi i njegov nestabilni karakter, da ne pominjemo njegov neizrecivi
animozitet prema ljudina, bili ublaeni kada bi provodio vie vremena s drugom decom to bi za njega bilo oputajue. On je i ovako bio najmlai student na Odeljenju za
matematiku i Mladi Lili je bio miljenja da je deko ve opasno udaljen i izolovan od
ostale dece svojih godina. Kada bi bio prinuen da proiri svoj socijalni krug na jo vei
broj odraslih, to bi moglo da ima pogubne posledice na njegov budui razvoj. Mladi Lili
to u ovom asu nije mogao da objasni; to zaista nije bilo neto o emu bi eleo da
razgovara s drugima. Sve je bilo suvie komplikovano, a i deak je imao prava na malo
privatnosti. Sve to je mogao da uradi bilo je da kae da se ne slae s profesorovom
takom gledita: ,,U Kini imamo jednu izreku: Potrebno je vremena i napora da gvoe
postane elik. Deak je neobino pametan, to je istina, ali mu takoe nedostaju i neka
uobiajena znanja. Kao to ste i sami rekli, ima dosta sredstava kojima moete sebi da
osvetlite put, ali on nee upotrebiti nijedno od njih - on e pronai neki uvrnut i neobian
put da bi postigao neto sasvim jednostavno. Po mom miljenju, on to ne radi namerno,
ve zato to nema drugog izbora - nedostatak osnovnih znanja prisiljava ga da sam
pronalazi odgovore. Divno je to se u takvim uslovima priseti da upotrebi ogledalo kako
bi sebi osvetlio put, ali ako ostatak ivota provede upotrebljavajui svoj genij na isti
53

BU&CW

nain, troei vreme da bi pronaao neobine naine da rei ono to moe da se rei
jednostavnim sredstvima, moda e nahraniti svoju intelektualnu radoznalost, ali ostaje
pitanje emu onda sve to? Zbog dobrobiti koju to donosi za njegovo obrazovanje, mislim
da inden treba da provede neko vreme studirajui i uei ono to drugi studenti ve
odavno znaju. Tek kada bude imao dobra i vrsta saznanja o ivotnim osnovama kao i
drugi studenti, moi e valjano i kako treba da istrauje velike nepoznanice. uo sam da
ste, kada ste se vratili sa putovanja prole godine, doneli sa sobom i izuzetno dobru
biblioteku. Poslednji put kada sam vas posetio kod kue, nadao sam se da u moi da
pozajmim nekoliko vaih knjiga. Meutim, kada sam video poruku zakaenu za policu na
kojoj je pisalo: Ne trudite se ni da pitate, shvatio sam da to nema smisla. Ali razmiljao
sam da li biste bili voljni da ipak napravite jedan izuzetak. Bio bih vam veoma zahvalan
kada biste indenu dopustili da proita vae knjige. Siguran sam da bi mu to bilo od
velike pomoi. I kao to se kae, u knjigama je izvor znanja."
Sada je na Jana Lisejvia doao red da se ne sloi.
Ako emo pravo, u to vreme se dosta govorilo o dve lujke na odelje nju
matematike. Jedna lujka je bila profesorka ung Jinji (to je Gazdarica ung), koja je
uvala itavu hrpu pisama, vraajui im se uvek kada je mogla da se uda za nekog od
svojih brojnih oboavalaca. Druga lujka je bio inostrani profesor Jan Lisejvi, koji je vie
brinuo za nekoliko polica sa knjigama iz matematike nego za svoju roenu enu - nikako
nije doputao nikom drugom pristup knjigama. Mladi Lili je mogao da kae ta god je
hteo, ali to ne bi znailo da e se Lisejvi predomisliti.
Bio je svestan da su anse da se takvo neto dogodi zanemarljivo male. Ako biste
to eleli da izrazite u matematikom obliku, morali biste da uzmete jedan mah deo
procenta, a ak i onda biste bih daleko od pravog broja. Meutim, raunanje se esto
pokazuje kao nesiguran metod predvianja budunosti - ono esto mogue prikazuje
kao nemogue.
Te veeri, kada je inden za stolom tokom veere pomenuo da mu je profesor
Lisejvi ve pozajmio nekoliko knjiga i da mu je rekao da ubudue moe da uzme od
njega knjigu koju hoe, Mladi Lili je osetio tup bol u srcu. Tada je shvatio da gaje, uprkos
uverenju da je ispred svih ostalih, Lisejvi ostavio daleko iza sebe. No bitnije od svega
ostalog jeste to to je Mladi Lili shvatio koliko je inden bio vaan u Lisejvievim oima:
bio je nezamenljiv. Lisejvi se nadao da e inden moi da ostvari velike rezultate,
mnogo vee nego to je Mladi Lili poeo da nasluuje.

54

BU&CW

7.

Kada smo ve kod dve prie o lujkama sa matematikog odeljenja, pria

Gazdarice ung bila je veoma tuna i ljudi su je zbog toga potovali. S druge strane,
izgledalo je kao da profesor Lisejvi pravi od muve magarca, a to je uvek bio predmet
govorkanja. U normalnim uslovima, tamo gde je mnogo govorkanja, sve se zavri
beskrajnim traarenjem. Iz svega toga proizilazi da je, kada je re o ove dve lujke, bilo
mnogo vie glasina o profesoru Lisejviu nego o Gazdarici ung. Gotovo svi na
Univerzitetu o tome su imali poneto da kau. Kao to su svi znali da nee nikome da
pozajmi bilo koju od svojih knjiga, tako su sada svi znali da je poeo da pozajmljuje
knjige jednoj osobi - to se desi kada neko poznat i slavan uradi neto neobino. Kao
matematika konverzija mase u energiju. Ljudi su ga neprekidno ogovarali, pitajui se
zato je profesor Lisejvi odjednom toliko ljubazan i dobar prema inenu, i to jedino
prema njemu? Bilo je to maltene kao da mu je dopustio da spava s njegovom enom.
Jedno objanjenje je bilo to da ovaj inostrani profesor samo izuzetno ceni inteligenciju
mladog oveka i da od njega oekuje velike rezultate u budunosti - ali teorija da on sve
to ini iz prijateljskih motiva nije bila naroito popularna. Oni koji su tvrdili da na neki
poseban nain profesor Lisejvi zloupotrebljava i koristi indenovu genijalnost ubrzo
su uutkali sve ostale. ak je i Gazdarica ung pomenula ovo u intervjuu koji mi je dala.

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Prve zime posle zavretka Drugog svetskog rata, Jan Lisejvi je otiao natrag u
Evropu. Bilo je veoma hladno i pretpostavljam
da je tada u Evropi bilo jo gore, budui da sa sobom nije poveo nikoga iz svoje
porodice, ve je otiao sam. Kada se vratio, tata je uzeo ford sa univerziteta i rekao mi da
odem dole na dokove i da ga tamo doekam. Kada sam stigla na dokove, zapanjila sam
videvi profesora Lisejvi kako sedi na ogromnom drvenom sanduku za pakovanje, koji
je bio veliki kao neki koveg, a na njemu su bili njegovo ime i adresa na N Univerzitetu,
napisani na kineskom i na engleskom. Zbog veliine i teine sanduka za pakovanje bilo je
nemogue da ih stavim u automobil. Trebala su mi posebna kolica i etiri nosaa da bih
ove kovege mogla da prebacim na Odeljenje. Na putu do Univerziteta, pitala sam
Lisejvia zato je pod milim bogom dovukao toliko knjiga sa sobom, a on je uzbueno
rekao: Imam novo polje istraivanja i sve ove knjige su mi potrebne."
Oigledno da je na putu po Evropi Lisejvi povratio svoja interesovanja za
istraivanjem, koja su bila uspavana prethodnih godina: bio je inspirisan i spremao se za
nov poetak. Odluio je da zapone istraivanja jedne potpuno nove oblasti: vetake
inteligencije. U dananje vreme svi znaju za ovaj predmet izuavanja, ali u to doba je tek
bio konstruisan prvi kompjuter na svetu. 2 Upravo to mu je dalo ideju - on je bio daleko
ispred mnogih ljudi tog doba u razumevanju potencijala koje ima to polje ljudske

Prvi kompjuter na svetu, ENIAC, napravljen je 1946. (Prim. prev.)

55

BU&CW

delatnosti. Imajui u vidu veliki obim istraivakog projekta koji je imao na vunu, knjige
koje je doneo ovamo iz Evrope bile su tek mali deo itave celine; ali nikoga nije
iznenadilo to nije bio spreman da knjige pozajmljuje drugima.
Problem je bio to je ova lepa zabrana vaila za sve osim za Dendija, tako da su
ljudi imali najrazliitije pretpostavke o tome ta se tu zapravo zbiva. Najrazliitije prie
kruile su Odeljenjem za matematiku i o tome kakav je to Dendi genije - kako je za dve
nedelje zavrio etvorogodinje studije i kako hladan znoj oblije lice profesora Lisejvia
samo kada ga vidi; i dok ste se okrenuli, ljudi koji ne znaju nita o svemu ovome poeli su
da govore kako inostrani profesor upotrebljava Dendijevu inteligenciju da bi
napredovao u sopstvenim istraivanjima. Ta vrsta ogovaranja stalno je prisutna na
akademijama - zahvaljujui takvim govorkanjima, profesori izgledaju loe i ljudi uivaju
u ideji da su dospeli tamo gde jesu zahvaljujui neijem tuem radu - i to je neizbeno.
Kada sam ula ova govorkanja, otila sam pravo do Dendija da bih ga pitala, i on je
rekao da je to samo gomila lai. Tata ga je takoe pitao, a on je i dalje tvrdio da je to
glupost.
Tata je rekao: ujem da provodi svako popodne kod njega kui. Da li je to
tano?
Jeste", rekao je Dendi.
ta radi tamo?, pitao je tata.
Ponekad itam knjige, ponekad igramo ah, rekao je Dendi.
Dendi je bio veoma odsean i jasan, ali smo oseali da tamo gde ima dima mora
biti i vatre - zato smo strahovali da Dendi moda lae. Naposletku, on je imao samo
esnaest godina i nije imao predstavu kako ovaj svet moe da bude komplikovan; bilo je
sasvim mogue da je bio zaveden. Tako sam ja nekoliko puta pronalazila razliite
izgovore da odem do mesta na kome je iveo Lisejvi i da vidim ta oni tamo rade, i svaki
put sam mogla da vidim da su igrali ah: standardnu internacionalnu igru. Dendi je
esto kod kue igrao go sa mojim ocem i bio je veoma dobar igra - njih dvojica su bili
prilino izjednaeni. Ponekad je slinu igru igrao sa mamom, ali to je bilo samo zabave
radi. Kada sam videla da njih dvojica igraju ah, pomislila sam da je Lisejvi to radio da
bi mu pravio drutvo, zato to su svi znali da on ah igra na velemajstorskom nivou.
Meutim, dogaalo se neto potpuno drugaije.
Prema onome to mi je Dendi sam govorio, on i Lisejvi su igrali razliite vrste
aha - standardni ah, go, ah s topovima, jedi-jedi ah i tako dalje. Ponekad je uspevao
da pobedi u jedi-jedi ahu, ah ni u jednoj drugoj vrsti aha nije uspeo da pobedi Lisejvia.
Dendi je rekao da je Lisejvi igrao sve ove vrste aha na zapanjujue visokom nivou,
tako da je jedini razlog zbog kojeg je on ponekad mogao da pobedi igrajui jedi-jedi ah
bio taj to pobeda u toj igri ne zavisi jedino od vetine igraa; najmanje pola ishoda svih
partija zavisi od iste sree. Ako porazmislite, ak je i deja igra etonima koju je igrao s
mojom majkom, a koja je bila mnogo prostija od standardnog aha, mnogo vie zavisila
od vetine onoga koji je igra jer je u njoj rezultat mnogo manje zavisio od sree. Po
Dendijevom miljenju, jedi-jedi ah ne bi, striktno uzevi, trebalo da bude igra za
odrasle, niti bi trebalo da se smatra vrstom aha; ili bar ne bi trebalo da se smatra
vrstom aha za odrasle.
Moda bi na ovom mestu s pravom mogli da se zapitate zato su on i Dendi
neprestano igrali ah, kada Dendi nije mogao Lisejviu da prui neku ozbiljniju partiju?
Da vam objasnim. Poto je to samo igra, lako je nauiti da igrate sve vrste aha, i
to na nain koji ne trai od igraa da razvije bilo koju posebnu vetinu: moete da
56

BU&CW

nauite samo osnovna pravila i da zaponete igru. Problem je to, kada jednom ponete
da igrate, ah zahteva sasvim drugaije atribute od onih koje zahteva bilo koja igra u vezi
sa fizikom spretnou, gde ste vi sve bolji to vie vebate; od poetnika veoma brzo
postajete uvebani igra, onda postajete vet igra a na kraju ste izvanredni. A ah, to ga
vie igrate, postaje sve komplikovaniji. Razlog je u tome to, kada postajete bolji, uite
vie o moguim kombinacijama, a onda se otvaraju itave avenije koje sada treba
istraiti i isprobati - kao da ulazite u lavirint. Na ulazu postoji samo jedan put napred, ali
to dublje stupate unutra, nailazite na vie raskrsnica; susreete se sa vie mogunosti.
To je jedan razlog zbog kojeg je ova igra tako sloena; drugi je, kao to moda i
pretpostavljate, to to dva igraa prolaze kroz lavirint u isto vreme, i dok jedan
napreduje, istovremeno pokuava da sprei napredak onog drugog, koji pokuava da
uradi to isto - napreduj i zaustavi, napreduj i zaustavi - to dodaje jo jedan nivo teine
ve krajnje sloenoj igri. Takav je ah: imate standardna otvaranja i zavrnice,
napadake i odbrambene poteze, oigledno i tajne manevre, figure koje su vam nadohvat
ruke i one koje aljete na drugi kraj table, pokrivajui protivnika izmaglicom
neizvesnosti. U normalnim okolnostima onaj ko zna najvie ahovskih kombinacija ima
najvie prostora za manevar, i moe da napravi najveu misteriju oko svojih buduih
poteza. Kada se njegov protivnik zbuni i vie ne moe da odredi pravac napada, on je
stvorio najpovoljniju situaciju da dobije partiju. Ako hoete da odigrate dobru partiju
aha, morate da nauite ahovske kombinacije, ali to nije dovoljno. itav tos u vezi sa
ovim kombinacijama jeste u tome to svi znaju za njih.
ta je ahovska kombinacija?
ahovska kombinacija najbolje moe da se uporedi sa putem koji su kroz dunglu
prokrila mnoga stopala koja su njime prola - s jedne strane moete da budete sigurni
da ta staza ide od take A to take B, s druge strane svako moe da je upotrebi. Moete
da krenete i da idete stazom, ali njom moe da se kree i svako drugi. Ili da uzmemo jo
jedan primer: ahovske kombinacije su kao konvencionalno oruje. Ako njime ratujete
protiv ljudi koji ga ne poseduju, vae oruje e ih odmah ubiti. S druge strane, ako va
protivnik ima isto takvo konvencionalno oruje, vi ete moda negde na terenu postaviti
nagazne mine, ah e on poslati istae mina da proiste prolaz, tako da samo gubite
vreme; vi poaljete avione, ah on moe da ih vidi jasno i isto na radaru i moe da ih
uniti na nebu. U tim situacijama potrebno vam je tajno oruje da biste odneli pobedu na
bojnom polju. ah ima mnoga tajna oruja.
Razlog zbog kojeg je Lisejvi bio spreman da unedogled igra ah sa Dendijem je
bio taj to je Lisejvi shvatio da Dendi ima mnoga tajna oruja. Izgledalo je kao da je
mogao da upotrebi beskrajnu seriju bizarnih, zavaravajuih poteza, gotovo ni iz ega,
stvarajui kod svog protivnika oseaj da neko prokopava tunel ispod njegovih nogu dok
hoda. Zaista je umeo da vas zbuni jer bi se pare neega, za ta ste vi mislili da je odavno
mrtvo - u njegovim rukama - iznenada pretvorilo u stvar koja je odluujua za sledei
potez. Dendi nije dugo igrao ah, nije imao neko veliko iskustvo i znao je toliko
kombinacija da ga je bilo lako zbuniti konvencionalnim orujem koje ste posedovali. Ili
da to kaemo nekako drugaije, zato to nije znao neke osnovne kombinacije, vai
standardni potezi su za njega bili misterija. Naravno, svaki od ovih poteza upotrebljavale
su desetine hiljada ljudi - i ti potezi su pouzdani, oni su neprestano to i dokazivali - tako
da, koji god da je udesan potez izmislio, nije mogao da se nosi sa ve isprobanim i
proverenim potezima protivnika, pa bi na kraju najee gubio partiju.
Lisejvi mi je jednom rekao da Dendi ne gubi zbog inteligencije, ve zbog
iskustva, zbog nepoznavanja kombinacija, i zbog nedostatka igrake vetine. Lisejvi je
57

BU&CW

kazao: Igrao sam sve vrste aha, i to od svoje etvrte godine, i tokom meseci i godina
igre nauio sam sve vrste poznatih ahovskih kombinacija za svaku vrste igre tako da ih
sada poznajem kao svoj dlan. Zato je, naravno, indenu teko da me pobedi. injenica je
da ne znam nikoga u svojoj blizini ko bi mogao da me pobedi u ahu. Mogu bez straha da
ispadnem kontradiktoran i da kaem da sam, kad je re o ahu, pravi genije. tavie,
igrajui ovoliko dugo, doveo sam svoje vetine do savrenstva. Ukoliko se Dendi
sledeih godina ne bude bavio samo usavravanjem ahovskih vetina, nikada nee moi
da me pobeuje. Meutim, kada mi sukobimo nae sile jednu naspram druge, ja esto
imam osveavajui oseaj iznenaenja, u emu izuzetno uivam - zbog toga ne prestajem
da igram s njim.
To je bilo ono to je rekao.
Jo jedna partija aha!
I jo jedna partija aha!
Zato to su igrali ah zajedno, Dendi i Lisejvi su postali bliski prijatelji - brzo su
prevazili uobiajen odnos uitelja i uenika i postali su veoma dobri prijatelji, pa su
izlazili u zajednike etnje i jeli zajedno. Zato to su njih dvojica zajedno igrali ah,
Dendi je sve manje i manje vremena provodio kod kue. Do tada, tokom zimskog i
letnjeg raspusta, Dendi gotovo da ne bi promolio nos iz kue - mama je esto morala
praktino da ga izbaci iz kue da bi se nadisao malo sveeg vazduha. Meutim, te zime je
Dendi retko bio kod kue preko dana; u poetku smo mislili da igra ah s Lisejviem, ali
smo kasnije shvatili da nije to bilo u pitanju. Oni nisu igrali ah - razvijali su novu vrstu
drutvene igre.
Sigurna sam da je u to prilino teko poverovati, ali razvijali su sopstvenu vrstu
aha - Dendi ga je zvao matematiki ah. Kasnije sam ih videla da esto igraju tu igru i
to je bilo zaista prilino uvrnuto - tabla je bila gotovo iste veliine kao i povrina stola i
na njoj su bila dva vojna logora - jedan je bio oblika ta rabe #, dok je drugi imao oblik
koptskog krsta. Ovu igru su radije igrali sa pravougaonim ploicama kojima se igrala
kineska igra madong nego ahovskim figurama. Du table su bile etiri rute i svaki igra
je drao po dve od njih, koje su se protezale od logora oblika tarabe do logora u obliku
koptskog krsta. Figure poreane u logoru tarabe imale su odreene poetne pozicije i
bile su poreane po vrstom rasporedu kao i u topovskom ahu, ali figure u logoru
koptskog krsta mogle su zato da krenu s bilo koje pozicije - njihov poloaj odreivao je
va protivnik. Kada vam protivnik sloi figure, on naravno razmilja pre svega o
sopstvenoj kampanji, stavljajui ih na najbolje pozicije koje mogu da poslue njegovim
namerama i ciljevima. Kada igra pone, vi preuzimate kontrolu nad ovim figurama i na
vama je da ih pokreete. Prirodno, prioritet je da ove figure pomerite sa poloaja koji
odgovaraju vaem protivniku na one poloaje koji mnogo vie odgovaraju vama, i to to
pre moete.
Tokom igre, figura moe da se pomera izmeu logora tarabe i logora koptskog
krsta, i to manje prepreka imate prilikom napredovanja vaih figura do neprijateljskog
logora, vee su anse da pobedite. Meutim, pravila koja ureuju okolnosti pod kojima
moete da stignete do neprijateljskog kampa veoma su otra i potrebno vam je mnogo
paljivog planiranja i priprema. Uz to, kada jedna figura uspe da ue u protivniki logor,
menja se nain na koji moe da se kree. Najvea razlika u vrsti i nainu pokreta figura je
u tome to one u taraba-logoru ne mogu da se kreu dijagonalno i ne mogu da preskau
ostale figure. Oba ovakva naina kretanja doputena su u logoru koptskog krsta. Ako
uporedimo ovu igru sa standardnim ahom, najvea razlika je ta to, kada igrate, morate
da razmiljate kako da pokreete figure du rute koja je pod vaom kontrolom: vodei
58

BU&CW

rauna o tome da ih postavite u skladu sa pokretima figura koje nameravate da izvedete,

dok u isto vreme vodite rauna da figure koje su najmanje napredovale to je pre
mogue postavite na to bolje pozicije da biste, kada doe vreme, i vi i va protivnik u
istom trenutku mogli da uvedete svoje figure u neprijateljski logor. Moglo bi da se kae
da ovaj ah igrate protiv svog protivnika, ali takoe i da ga igrate i protiv sebe - izgleda
kao da u isto vreme igrate protiv dva razliita protivnika odjednom. To jeste jedna igra,
ali su istovremeno i tri igre, zato to svaki od dva igraa tokom igre igra i protiv samog
sebe, isto kao i protiv svog protivnika.
Bila je to veoma komplikovana, udna igra. Najbolje poreenje koje mi pada na
pamet je da je to kao da se nas dvoje sukobimo u bici samo da bismo otkrili da su moje
trupe pod vaom komandom dok su vae trupe pod mojom komandom. Samo pomislite
koliko bi bilo bizarno i komplikovano voditi bitku sa protivnikom armijom koja je pod
vaom komandom - a takva bizarnost u nekim sluajevima moe da bude i posebna vrsta
sloenosti. Zato to je ova igra bila toliko komplikovana, veina ljudi je jednostavno nije
ni igrala. Lisejvi je rekao da je ona osmiljena i napravljena iskljuivo za matematiare i
da se zbog toga zove matematiki ah. Jednom prilikom je Lisejvi sa mnom askao o igri
i trijumfalno je rekao: Ova igra je rezultat velikog istraivanja na polju iste
matematike: potreban je prilian nivo matematikih znanja da bi se izalo na kraj s
njenim sloenim zahtevima, da ne pominjem njena prilino zapetljana pravila, suptilan
nain na koji subjektivna uloga igraa transformie njenu strukturnu organizaciju - to
moe da se uporedi jedino s ljudskom inteligencijom. Pronalazak ove vrste aha je nain
da se iskuaju krajnji dometi nae inteligencije.
Istog asa kada je to rekao, prisetila sam se njegovog trenutnog polja istraivanja
- vetake inteligencije. Iznenada sam se osetila neprijatno i u meni se oglasilo zvono za
uzbunu, jer sam se pitala nije li ovaj matematiki ah moda sastavni deo njegovog
istraivanja. Ako je to bila istina, onda je Dendi oigledno bio zloupotrebljen - Lisejvi je
skrivao ono to zaista radi, pretvarajui se da sve to se dogaa ima veze iskljuivo s
osmiljavanjem nove igre. Onda sam jednom prilikom namerno pitala Dendija zato su
odluili da izmisle matematiki ah i kako se to sve razvijalo.
Dendi je rekao da su obojica uivah u tome da zajedno ue ah, ali je Lisejvi bio
tako dobar igra da jednostavno nije bilo nade da e ikada uspeti da ga pobedi, to je
imalo za posledicu da je postao depresivan i da vie nije eleo da igra. Njih dvojica su
nakon izvesnog vremena poela da razmiljaju o razvijanju nove vrste ahovske igre, u
kojoj bi obojica startovala sa istog nivoa, bez prednosti jednoga od njih, koji poznaje
mnogo vie ahovskih kombinacija. Ova igra trebalo je da ima takvu strukturu da pobeda
u njoj zavisi iskljuivo od inteligencije. Kada su dizajnirali igru, Dendi je rekao da je on
pre svega bio odgovoran za dizajniranje table, dok je Lisejvi razraivao pravila kretanja
figura. Po Dendijevom miljenju, ako biste od njega traili da kae koliki deo igre je
njegovo delo, rekao bi da je to oko 10 procenata. Ako je ova igra zaista bila deo
Lisejvievih istraivanja, onda je Dendi dao znaajan doprinos i zasluio je odreeno
priznanje za sve to. Zato sam ga pitala za Lisejviev rad na vetakoj inteligenciji. Dendi
mi je rekao da on o tome nita ne zna i da zasad, koliko zna, Lisejvi ne radi na bilo
kakvom istraivanju te vrste.
Pitala sam ga: Zato misli da on ne radi na bilo kakvom istraivanju te vrste?"
Dendi je rekao: Nikada mi to nije pomenuo."
To mi je bilo najudnije.
Pomislila sam, istog onog asa kada me je Lisejvi ugledao, izbrbljao se o
novostima u vezi sa svojim planom istraivanja, a sada Dendi provodi s njim gotovo po
59

BU&CW

ceo dan i on mu o tome nije rekao ni re? Bila sam sigurna da se ipak neto dogaa.
Kasnije sam za to pitala i samog Lisejvia, i on mi je odgovorio da mi nemamo
odgovarajue uslove i opremu, da nije mogao da nastavi istraivanja i da je zato na kraju
i odustao.
Odustao?
Da li je zaista odustao ili je samo tako rekao?
Da budem iskrena, bila sam veoma nesrena zbog svega toga. Ne moram da vam
naglaavam da bismo, u sluaju da nije odustao od istraivanja i da se samo pretvarao,
imali ozbiljan problem, zato to samo neko ko je umean u neku neetiku (ako ne i
kriminalnu aktivnost) osea potrebu da od oiju ljudi skriva takvo neto. Mislila sam da,
u sluaju da je Lisejvi umean u neto neetiko, postoji jedna jedina osoba koju moe da
zloupotrebi, a to je bio jadni mali Dendi. itavo odeljenje je brujalo od glasina, to me je
nateralo da ve ozbiljnije porazmislim o neobinoj vezi koja se razvila izmeu Lisejvia i
Dendija - bila sam zabrinuta da profesor zaista obmanjuje Dendija i da ga koristi. U to
vreme on je jo bio dete, potpuno nesvesno kako drugi ljudi mogu da budu loi, dete koje
je bilo emocionalno nezrelo i veoma naivno. Kada bi neko traio rtveno jagnje, takvu bi
osobu odabrao: nevinu, izolovanu, prestraenu, osobu koja e utati ako je maltretirate,
osobu koja pati u tiini.
Na sreu, nedugo nakon toga Lisejvi je uradio neto zaista neoekivano, to je u
potpunosti umirilo sve moje strahove.
(Nastavie se)

60

BU&CW

8.

Jan Lisejvi i inden zavrili su pravila matematikog aha u prolee 1949.

Nedugo potom, ne mnogo pre no to je prestonica provincije S Grad bila osloboena,
Lisejvi je dobio poziv od asopisa Anali matematike da prisustvuje jednom skupu koji
e se odrati na Univerzitetu UCLA. Da bi mogli da se srede svi putni aranmani za
posetioce iz Azije, koriena je kontakt adresa u Hong Kongu. Tamo su se svi sreli i
odatle su krenuh na putovanje u Kaliforniju, to je bio poslednji deo putovanja. Lisejvi
nije proveo mnogo vremena u Americi, moda je ukupno bio odsutan jedan i po mesec, i
tako brzo se vratio na Univerzitet na posao da je ljudima bilo teko da poveruju da je
uopte mogao za to vreme da ode do Amerike i da se vrati. Meutim, on je imao mnoge
dokaze za svoje putovanje: bile su to ponude za posao sa univerziteta i istraivakih
instituta u Poljskoj, Austriji i Americi; njegove fotografije u drutvu Dona fon Nojmana,
Lojda aplija, Irvina Koena i ostalih poznatih matematiara. Povrh svega, doneo je sa
sobom i pitanja za Patnamovo matematiko takmienje odrano te godine.
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)
Patnam je ime jednog matematiara: njegovo puno ime bilo je Vilijam Louel
Patnam i bio je Amerikanac - ljudi su ga zvali drugi Gaus. Godine 1921, Drutvo
amerikih matematiara je, u dogovoru s mnogim univerzitetima, osnovalo godinje
Patnamovo matematiko takmienje - to je privuklo prilino interesovanje univerziteta
i matematikih drutava i postalo veoma vaan nain pronalaenja novih talenata meu
mladim neafirmisanim matematiarima na odeljenjima za matematiku i na institutima.
Takmienje je bilo tako oblikovano da testira osnovne principe koje su studenti nauili
na univerzitetu, ali su pitanja bila tako teka da su zahtevala veoma visok nivo
matematikih sposobnosti. Iako su svake godine studenti koji su uestvovali bili upravo
najbolji sa svojih univerziteta, s obzirom na neverovatno teka pitanja i zadatke na testu,
veina onih koji su na testu uestvovali imali su rezultate oko nule.
Prvih trideset takmiara je svake godine imalo mesta na najboljim univerzitetima
u Americi pa i u svetu - na primer, Harvard je nudio za tri najbolja takmiara najbolje i
najizdanije stipendije koje su postojale na itavom univerzitetu. Te godine je na testu
bilo petnaest pitanja, tako da je maksimalan broj poena bio 150, sa etrdeset i pet
minuta vremena, koliko su kandidati imali na raspolaganju da test ree. Najvea ocena
koju je neko dobio bila je 76,5 a da biste dospeli u prvih deset, morali ste da imate vie
od 37,5 poena.
Lisejvi je doneo ove testove iz Amerike da bi mogao da testira Dendija. Zapravo,
jedina osoba koju je eleo da testira bio je Dendi - svi ostali (ukljuujui i druge
profesore na univerzitetu) bili bi izloeni samo nepotrebnim problemima i stresu
pokuavajui da ree ove testove, zato je bilo bolje da ih ostavi na miru. Pre nego to je
testirao Dendija, zatvorio se u svojoj kancelariji na etrdeset i pet minuta i testirao je
samog sebe. Posle toga je ocenio sopstveni rad. Procenio je da je njegov rezultat ispod
61

BU&CW

najboljeg rezultata te godine, zato to je korektno odgovorio samo na prvih osam pitanja
- deveto je ostalo nedovreno. Naravno, da je imao jo nekoliko minuta na raspolaganju,
bio bi u stanju da ispravno odgovori i na ova pitanja, ali vremensko ogranienje na ovom
testu bilo je surovo. Meutim, svrha Patnamovog matematikog takmienja bila je u
tome da naznai dve veoma vane stavke:
1. Matematika je najvie nauka od svih nauka.
2. Matematika je nauka vremena.

Robert Openhajmer, koga esto nazivaju ocem atomske bombe, ima jednu
poznatu izreku: U nauci je vreme prava prepreka. Kada bi postojalo neogranieno vreme,
svako bi mogao da sazna sve tajne univerzuma. Neki kau da je pronalaskom prve
atomske bombe na svetu pronaao najbolji nain da rei problem zavretka Drugog
svetskog rata. Ali ako malo bolje promislite o tome, da je Hitler uspeo da konstruie
atomsku bombu, da li bi rezultat tog otkria bilo suoavanje oveanstva sa mnogo
veim problemima?
Dendi je uspeo da odgovori na est pitanja za etrdeset i pet minuta, koliko
vremena je imao. U reenju koje je ponudio za jedno od svojih pitanja, Lisejvi je
presudio da je napravio greku manipulisanja originalnim pitanjem i samim tim nije
dobio nijedan poen. Poslednje pitanje je bilo logiki problem i Dendi je imao samo
minut i po vremena da ga pogleda. Nije bilo vremena ni da pone da razrauje ovaj
problem, tako da nita nije napisao, samo je razmiljao o tome i onda je u poslednjih
nekoliko sekundi ispita zapisao ispravan odgovor. Bilo je to izuzetno dostignue i jo
jednom se pokazalo da Dendi ima neverovatno udnu inteligenciju. Ocenjivanje ovakvih
pitanja zavisi iskljuivo od onoga koji ih ocenjuje - neko bi mogao za ovaj odgovor da mu
da pun broj poena, s druge strane, neko bi mogao i da smanji odreeni broj poena: to sve
zavisi od miljenja koje ima ocenjiva u odnosu na studenta i njegove sposobnosti. U
najgorem sluaju, njemu bi moglo da se dodeli 2,5 poena za ovaj odgovor, tako da je
nakon malo razmiljanja Lisejvi odluio da bude strog i dao mu upravo ovaj broj
bodova. Dendi je tako ukupno imao 42,5 boda u godini u kojoj je za ulazak meu prvih
deset na Patnamovom takmienju iz matematike bilo potrebno da osvojite 37,55 poena.
To je znailo da bi Dendi, da je mogao nekako da uestvuje na takmienju, bio
meu prvih deset, to bi mu pruilo priliku da studira na nekom od vrhunskih
univerziteta, sa punom stipendijom i svom slavom u svetu matematike koja pripada
onima koji prou Patnama. Ali zato to Dendi formalno nije uestvovao na ovom
takmienju, ako bi on sad uzeo njegove papire i pokazao ih nekome, ovi bi mu se smejali
u lice. Niko ne bi poverovao da tamo neki klinac iz Kine, iz kraja za koji niko nikada nije
uo, moe da osvoji toliki broj poena - mislili bi da ih neko zavitlava. Bio bi to glup
pokuaj da nekoga zainteresuje. ak se i Lisejvi, gledajui na papire sa ispisanim
odgovorima koji su stajali ispred njega, oseao kao da je na neki nain prevaren.
Naravno, to je bio samo oseaj. Zato to je Lisejvi znao da to nije istina - znao je da
Dendi ni na koji nain nije varao - on je neto to je poelo kao igra pretvorio u neto
zaista veoma ozbiljno.
(Nastavie se)
Prvo to je Lisejvi uradio bilo je da ode do Mladog Lilija da bi mu objasnio nain
na koji je testirao indena na Patnamovom matematikom takmienju. Posle toga ga je
62

BU&CW

upoznao i sa svojim miljenjem o ovome: Mislim da je inden najbolji student koga je

ovaj univerzitet ikada imao, kao to u budunosti moe da bude najbolji student na
Harvardu, MIT-u, Prinstonu, Stanfordu ili na bilo kom univerzitetu svetske klase. Mladi
Lili je utao.
Lisejvi je nastavio: Trebalo bi da verujete u njegove mogunosti i da mu date
priliku da to i ostvari.
Mladi Lili je zavrteo glavom: Bojim se da je to nemogue."
Zato?"
Lisejvi je razrogaio oi.
Nemamo para", rekao je otvoreno Mladi Lili.
Trebae vam novac samo za prvi semestar", rekao je Lisejvi. Siguran sam da e
imati stipendiju kada zapone drugi semestar."
Nije problem taj prvi semestar", rekao je Mladi Lili sa gorkim osmehom na
usnama. ,,U situaciji u kojoj smo mi ne moemo da mu platimo ni za kartu."
Lisejvi je bio razoaran.
Deo razoaranja koje je Lisejvi osetio ticao se tuge to san koji je sanjao za svog
studenta nee moi da se ispuni, ali sve ostalo bilo je pomraeno sumnjom. On i Mladi
Lili nikada se nisu sloili u vezi s inde novom akademskom budunosti. Sada nije znao
da li Mladi Lili govori istinu ili je to samo izgovor zato to se ovaj ovek u sutini nije
slagao s njegovim planovima. I uinilo mu se da je verovatno tako, zato to mu je bilo
teko da poveruje da bogata porodica kao ungovi zaista moe da bude u finansijskim
neprilikama.
Meutim, sve to je Mladi Lili rekao bila je istina. Jan Lisejvi nije znao da im je
nekoliko meseci ranije sav ostatak porodinog imanja u Tungdenu bio oduzet prilikom
zemljine reforme, i da je jedino to je ostalo u njihovom posedu bilo nekoliko tronih
zgrada na starom imanju. Imali su i jedan posed za izdavanje u prestonici provincije, ali
je nekoliko dana ranije, na sveanosti povodom imenovanja novog gradonaelnika,
Mladi Lili (kao lan nadaleko poznate patriotske porodice) poklonio i taj posed narodnoj
vlasti S Grada kao znak podrke novoformiranoj Narodnoj republici Kini. Odluka da
odabere tako javnu manifestaciju da bi obnarodovao poklon delovala je kao da je iz
svega eleo da izvue neku korist, ali u sutini to nije bio sluaj - oni koji su primali
poklon eleli su da tako bude. U skladu s tim, sloio se sa njihovim rezonovanjem da bi
bio dobar primer za ohrabrenje ostalih lanova bogatih i drutveno priznatih porodica
da podre novu vladu. Ovde mogu kategoriki da tvrdim da su pripadnici porodice ung
bili velike patriote i da Mladi Lili nije bio izuzetak u tom pogledu - doveo je sebe do
prosjakog tapa da bi pokazao privrenost Narodnoj republici. Njegova podrka bila je
odreena to sagledavanjem ire slike, to njegovim linim iskustvom loeg odnosa koji
je prema njemu imala prethodna vlada. U svakom sluaju, imovina koju je Stari Lili
nasledio od svojih predaka, prelaskom u njegove ruke i ruke njegovog sina, ili je bila
poklonjena, ili potroena, mada je neto od toga i propalo, a poneto bilo i podeljeno,
tako da je sada sve to nestalo. Lina uteevina Mladog Lilija nestala je tokom bitke za
ivot njegove mlae erke. Plata mu nije rasla da bi njom mogao da pokrije sve vee
trokove svakodnevnog ivota, a sve ostale izvore prihoda je izgubio. Sada je inden
eleo da nastavi studije u inostranstvu, ali iako ga je Mladi Lili u tome podravao iz sveg
srca, nita nije mogao da uradi da bi mu pomogao.
Na kraju je i Lisejvi shvatio ta se dogaa. To se desilo samo nekoliko meseci
kasnije, kada je Lisejvi dobio pismo od doktora Gabora ega, tada dekana Matematikog
63

BU&CW

fakulteta na Univerzitetu u Stanfordu, koji je prihvatio da se indenu dodeli stipendija,

a svemu tome je prikljuio i iznos od 110 dolara, koji je trebalo da pokrije putne
trokove. Sve je bilo obezbeeno iz fondova fakulteta zahvaljujui Lisejvievom
ubedljivom lobiranju. Napisao je doktoru egu pismo od tri hiljade rei i sada se te tri
hiljade rei vratilo u obliku potpuno stipendiranog mesta na postdiplomskim studijama
na Stanfordu i para koje su bile vie nego dovoljne za brodsku kartu. Kada je vest
saoptio Mladom Liliju, Lisejviu je bilo drago to je jasno mogao da vidi koliko je stari
ovek bio srean.
Upravo kada se inden spremao da provede svoje poslednje leto na
Univerzitetu, pre nego to bude krenuo za Stanford, strano se razboleo. Ovo je zauvek
odredilo da ostatak svog ivota provede u Kini.

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Imao je bubrenu insuficijenciju.
Dendi umalo nije umro!
Kada se razboleo, doktor nam je rekao da e verovatno umreti - u najboljem
sluaju mu je ostalo jo pet-est meseci ivota. Tokom tog perioda sve vreme je bio blizu
smrti: gledali smo mladog oveka koji je uvek bio mrav kako otie, sve dok nije izgledao
potpuno naduveno, mada mu je za to vreme telesna teina stalno padala.
Patio je od edema. Bubrena insuficijencija je toliko uticala na njega da je
izgledalo kao da je Dendijevo telo napravljeno od testa, stalno je oticalo, naduvavalo se,
svetio i mekano poput pamuka; izgledalo je da e pui samo ako ga dotaknete prstom.
Doktori su rekli da je udo to je Dendi uopte preiveo - zapravo, u njegovom sluaju
se praktino podigao iz mrtvih. Bio je u bolnici gotovo dve godine i sve to vreme mu nije
bilo doputeno da koristi so, koja je u tom asu za njega bila otrov. Borba za ivot ga je
potpuno iscrpla, i to u svakom smislu. Novac koji su ljudi sa Stanforda poslali za putne
trokove sada je bio korien u medicinske svrhe, a njegova stipendija, diploma, njegov
ivot studenta, njegova sopstvena budunost postajali su sve blei i blei snovi. Sav
Lisejviev silan trud bio je uzaludan - hteo je da stvori briljantnu budunost za svog
studenta, ali je sada morao da se suoi sa dve nepobitne injenice. Jedna je da novca vie
nije bilo i da nije bilo naina da porodica ung, u stanju u kome se nalazila, ikada vie
nadoknadi tih 110 dolara. Druga je da su ljudi na koje se oslanjao u pogledu sopstvene
budunosti i sigurnosti (ukljuujui i mene) sumnjali u njega, i to sa najgorim moguim
motivima.
Lisejvieva dela jasno su pokazala istotu njegovih namera i bez sumnje su
pokazala da je zaista izuzetno naklonjen Dendiju. Samo razmislite o tome - da je Lisejvi
zaista koristio Dendija da bi postigao rezultate u okviru svog istraivanja, nema anse
da bi ga ohrabrivao da ide na Stanford. Na ovom svetu nema mnogo pravih tajni - s
vremenom se sve tajne razotkriju. Lisejvieva tajna je bila da je on - vie od bilo koga
drugog - postao uveren da je Dendi zaista redak matematiki genije. Moda je u
Dendiju video odraz samog sebe kao mladog deaka - voleo ga je istom vrstom
nesebine ljubavi kojom je voleo i sopstveno detinjstvo - bio je potpuno ozbiljan i
apsolutno nevin u svemu ovome.
Ako je Lisejvi ikada ispao nepravedan prema Dendiju, to je dolo mnogo kasnije
i imalo je veze sa matematikim ahom koji su njih dvojica izmislili. Ispalo je da je ova
igra bila veoma popularna u matematikim krugovima u Evropi i Americi - mnogi
matematiari su je igrali. Meutim, nije se zvala matematiki ah jer je ime dobila po
64

BU&CW

Janu Lisejviu: Lisejviev ah. Sticajem prilika, tokom godina sam proitala dosta lanaka
o Lisejvievom ahu i ljudi su nesumnjivo o ovoj igri imali izuzetno povoljno miljenje.
Ponekad je znaaj tog aha bio poreen sa Fon Nojmanovom teorijom po kojoj je ah
igra dve osobe sa zbirom nula. Kao to znate, Fon Nojmanov koncept je od prilino
velikog znaaja u ekonomskim teorijama, dok je Lisejviev ah zauzeo svoje mesto u
izuavanju vojne strategije. Iako na praktinu primenu obe igre treba jo saekati,
njihova teorijska vanost trebalo je ogromna. Ljudi su esto ukazivali na to da je Lisejvi
najmlai ovek koji je ikada osvojio Fildsovu medalju, i govorili su da je on ornament u
svetu matematike - meutim, kada je napustio Kinu, nije imao nijedno originalno
istraivanje od bilo kakvog znaaja, sa izuzetkom Lisejvievog aha - to je bilo i
poslednje dostignue na zalasku njegove karijere.
Kao to sam i ranije rekla, Lisejviev ah bio je poznat kao matematiki ah i
razvili su ga Jan Lisejvi i Dendi zajedno - tako da i Dendi zasluuje deo priznanja. No
kada je Lisejvi nazvao igru po sebi, nije bilo anse da neko tu vidi i Dendijevu ulogu: on
je eliminisan iz itave prie i Jan Lisejvi je sebi pripisao sve zasluge. Moglo bi se rei da
to nije bilo fer prema Dendiju, ali takoe moete i da su ova dvojica zaista bila
naklonjena jedan drugome i da je Lisejvi uinio sve to je mogao za deaka.
(Nastavie se)

65

BU&CW

9.

U rano leto 1950, jedne je veeri lila kia kao iz kabla i nastavila je da pada itave
noi bez prestanka. Ogromne kapi su padale na krov, ponekad zvuei kao udarci ekia,
dok se ee ulo samo prigueno dobovanje po crepovima. Od tog zvuka kie u sudaru s
krovom mogli ste stei utisak da je gore neka dinovska stonoga koja se bori za ivot.
Pro mene u zvuku bile su rezultat vetra koji se podizao - kada bi vetar jae dunuo, i zvuk
je postajao otriji. U isto vreme ste mogli uti udare vetra o prozorska okna. Zahvaljujui
svoj toj buci, Mladi Lili te noi nije mogao oka da sklopi. Od besane noi je obino dobijao
glavobolju, a oi bi mu natekle. Sluao je zvuke vetra i kie, shvatajui da su i on i njegova
kua ostarili. Negde pred zoru je konano zaspao, meutim, ubrzo se opet probudio - kao
da ga je neto probudilo. Gospoa Lili je rekla da je to verovatno bio zvuk automobila.
Izgledalo je kao da su se kola zaustavila na naim stepenicama", rekla je. Stajala
su tako samo trenutak, a onda su otila."
Znao je da nee moi opet da zaspi, ali Mladi Lili je i pored toga ostao u krevetu.
Kada je svanulo, ustao je kao to svaki stariji ovek ustaje iz kreveta, poznajui put
napamet, kreui se lagano, gotovo bez zvuka, kao senka. Nakon to je ustao, nije ak
otiao ni do kupatila - otiao je pravo niz stepenice. ena ga je pitala zato je otiao dole.
Nije znao ta da joj odgovori. Samo je nastavio da hoda, sapliui se u mraku, a kada je
stigao dole, otvorio je ulazna vrata. Ulazna vrata su se sastojala od dva dela. Unutranja
ulazna vrata su se otvarala ka kui; spoljna su se otvarala prema dvoritu. Izgledalo je
kao da je spoljanja vrata neto blokiralo, zato to ste mogli samo da ih odkrinete,
moda nekih tridesetak centimetara. Budui da je bilo letnje doba, spoljna vrata su bila u
upotrebi - preko okvira bi se prebacilo pare tkanine tako da su preko dana mogla da
ostanu otvorena ali ljudi nisu mogli da vide ta se dogaa imutar kue. Starac nije mogao
da vidi ta ih to blokira, tako da se okrenuo na stranu i provukao se kroz otvor. Otkrio je
da u malom dvoritu stoje dva ogromna sanduka. Prvi je blokirao vrata, spreavajui ga
da izae, a drugi je ve bio mokar od kie i vetra. Starac je pokuao nekako da skloni
sanduk, ali mu nije polazilo za rukom. Nije mogao ni da ga pomeri - inilo mu se da
sadraj nije mogao da bude tei sve i da su ga napunili ciglama. Uvukao se nekako natrag
u kuu i tu je pronaao neto masnog papira da bi mogao da pokrije sanduk. Kada je to
uradio, primetio je pismo na vrhu sanduka, privreno kamenom koji su oni obino
upotrebljavali da bi pridrali ulazna vrata.
Starac je uzeo pismo - bilo je od Jana Lisejvia.
Evo ta je pisalo u tom pismu:
Dragi Lili,
Odlazim, a poto ne bih voleo nikome da pravim probleme, odluio sam da se
pozdravim putem ovog pisma - nadam se da e mi oprostiti.
Voleo bih da ti kaem nekoliko rei o indenu - zapravo, ne bih mogao da se

66

BU&CW

smirim kada ti ne bih rekao ono to imam da kaem. Prvo je da se nadam da e mu uskoro
biti bolje. Drugo je da se nadam da e uraditi najbolje to zna za njegovu budunost, tako
da mi (pod tim mislim na oveanstvo u celini) moemo da uivamo najvee blagodeti
njegovog genija.
Da ti kaem istinu, po mom miljenju, pustiti indena da uroni u more ogromnih i
sloenih matematikih istraivanja bila bi najbolja upotreba njegovih izuzetnih talenata.
To zauzvrat pravi samo po sebi novi problem. Svet se promenio, ljudi sve manje i manje
gledaju stvari dugorono i sve vie su orijentisani ka sticanju profita; hoe da vide
konkretnu korist, to pre, i sve manje su zainteresovani za teme koje imaju isto teorijski
znaaj. To je potpuno glupo. Nita manje glupo od potpunog potinjavanja zadovoljstava
uma zadovoljstvima tela. Meutim, mi ovu injenicu ne moemo da promenimo, kao to ne
moemo da budemo sigurni ni da e poast rata zauvek biti uklonjena iz naeg drutva.
Zbog toga sam i poeo da se pitam da li bi moda bilo bolje da ga ohrabrimo da se posveti
tehnikim naukama i temama, koje bi mogle da donesu konkretnu, praktinu korist.
Smisao takve vrste istraivanja jeste da od njega moete da dobijete i odreeno
ohrabrenje: svaki rezultat vas gura ka onom sledeem a to moe da ispuni oveka. Loa
strana takvog bavljenja naukom jeste da, jednom kada zavrite ono to ste radili, gubite
kontrolu nad svojim projektom - vae sopstvene elje i lini stavovi u vezi s projektom
najee e biti ignorisani. Vae delo e moda doneti veliku korist svetu, ali e mu moda
naneti i veliku tetu - u svakom sluaju, nemate drugog izbora do da stojite po strani.
Govori se da Openhajmer sada duboko ali zbog svog rada na prvoj atomskoj bombi i da bi
voleo da moe da poniti svoje delo - kada bi mogao da ga uniti jednim udarcem maljem,
kao da je statua, siguran sam da bi to i uinio. Ali da lije takvo neto mogue? Kada pustite
genija iz flae, vie unutra ne moete da ga vratite.
Ako odluite da on ipak pokua da nastavi bavljenje naunim istraivanjima,
predloio bih vam da se onda bavi istraivanjem vetake inteligencije. Kada jednog dana
budemo reili tu misteriju, moi emo da napravimo mainu koja oponaa ljudski um, a
sledei korak e biti razvitak robota - neivih ljudskih bia. Nauka je ve poela da otkriva
tajne drugih organa, oiju, nosa, uiju - sada smo ak u prilici da napravimo i vetaka
krila. Zato onda ne bismo mogli da ponemo da radimo na vetakoj inteligenciji?
injenica je da pronalazak i razvoj kompjutera ukljuuje i stvaranje odreene vrste
vetake inteligencije, iako je sve to iskljuivo povezano sa izraunavanjima. Budui da ve
moemo da stvorimo mainu sposobnu da izae na kraj sa tom vrstom operacija, sigurno
ni drugi aspekti inteligencije nisu daleko. Razmislite o tome na trenutak: ako imamo ovu
vrstu neivih ljudskih bia - stvorenja napravljena od metala, robote koje pokree struja koliko oni mogu da imaju razliitih naina upotrebe! U ovoj generaciji smo preko glave
preturili mnogo ratova - u vremenu kraem od pola veka bili smo prinueni da proemo
dva svetska rata. Ono u ta sada jo i vie sumnjam (s obzirom na to da sam i video neke
dokaze koji potkrepljuju moje sumnje) jeste da emo uskoro moda imati jo jedan rat kako je to samo grozno! Po mom miljenju, oveanstvo sada moe da vodi rat na
zastraujui nain, uasnije i gore nego ikada u istoriji. Sada je mogue ubiti zaista
enorman broj ljudi na istom bojnom polju, koji e svi umreti u isto vreme, i to svi odjednom,
u asu, u trenutku kada eksplodira bomba. Izgleda da se nikada neemo reiti ratovanja, a
opet se nada da emo jednoga dana osloboditi svet ove napasti prenosi s generacije na
generaciju. oveanstvo je suoeno s mnogim stranim problemima ove vrste, to zahteva
ogroman rad; esto zahteva i eksploataciju u veoma opasnim okolnostima... oveanstvo
kao da nije u stanju da se izvue iz tekoa kojega dre u okovima.
Ako naunici budu uspeli da naprave vetako ljudsko bie - robota, kreaturu
napravljenu od metala, bie bez krvi i mesa - mi emo im onda dodeliti poslove koji se

67

BU&CW

trenutno obavljaju u izuzetno tekim, nehumanim uslovima, ispunjavajui tako neke od

naih najperverznijih potreba. Siguran sam da niko tome ne bi nita prigovorio. To znai
da bi ova grana naunih istraivanja, jednoga dana u potpunosti objavljena javnosti, imala
neprocenjivu praktinu vrednost i predivnu budunost. Prvi korak potreban da bi se to
ostvarilo jeste reiti misteriju inteligencije. A to se moe uraditi jedino tako to emo
kreirati vetaku inteligenciju, to je predu slov da napravimo sledei korak i da stvorimo
robota koji bi onda na sebe mogao da preuzme neke zadatke koje trenutno izvravaju ljudi.
U jednom trenutku sam odluio da e ostatak mog ivota biti posveen reavanju problema
u vezi s vetakom inteligencijom, ali pre no to sam i poeo time da se bavim, bio sam
prinuen da napustim ovu ideju. Nikada nikome nisam rekao zato sam odustao - recimo
da to uopte nije bilo usled nekog odreenog problema ili nedostatka mogunosti ili
sposobnosti, ve zbog iznenadne komande jevrejskog naroda. Poslednjih nekoliko godina
radio sam na neemu veoma vanom za njih - muke sa kojima su se suoili i njihova nada u
svetliju budunost duboko su me dirnute; zbog njih sam se odrekao dugo negovane
ambicije. Ovo sam rekao u nadi da u time zadovoljiti vau radoznalost.
Da vas podsetim: bez indena, vi ne moete da uradite nita od ovoga. Ono to sam
mislio jeste da, ukoliko inden nekim sluajem umre od ove uasne bolesti, trebalo bi da
odustanete od razvijanja
ovog projekta zato to ste suvie stari za to. Ako inden preivi, verovatno ete u
svom ivotnom veku videti jednu od poslednjih velikih misterija sa kojima se susree
oveanstvo, reenu stvaranjem vetake inteligencije. Verujte mi, inden je najbolja
osoba koju moete da pronaete za reavanje ovog problema - on je roen za to, Bog ga je
odabrao. Kao to ste mi ranije i pomenuli, snovi su najmisterioznija manifestacija ljudskog
duha, a on se s tim suoava i danju i nou, jo od vremena kada je bio deak. Tokom
vremena, razvio je zaista izuzetne sposobnosti u tumaenju znaenja snova. Iako on to ne
shvata, od samog poetka njegovog svesnog ivota, poeo je pripreme za istraivanja
ljudske inteligencije. To je ono za ta je predodreen!
Dopustite mi da zavrim tako to u rei da, ukoliko se Bog i vi sporazumete da je
inden na ovom svetu da bi razvijao nauku o vetakoj inteligenciji, onda ovo pismo moe
da bude od pomoi.
U suprotnom, ako ste ili vi ili Bog odluili da ga spreite u daljem istraivanju, onda
poklonite ovo pismo univerzitetskoj biblioteci, gde moe da poslui kao uspomena i
svedoanstvo o dvanaest srenih godina koje sam proveo radei ovde.
Nadam se da e se inden uskoro oporaviti.
Jan Lisejvi
Napisano u vee pred odlazak
Mladi Lili je proitao ovo pismo u jednom dahu, sedei na velikoj drvenoj kutiji.
Vetar je okretao listove, kine kapi uhvaene na vetru ukoso su padale, kao da su i one
elele da proitaju ono to je pisalo u pismu. Moda zbog toga to tu no nije dobro
spavao, moda i zato to je pismo dotaklo neke skrivene delove njegovog uma - stari
ovek je tiho sedeo dugo nakon to je prestao da ita. Sedeo je tiho i gledao uprazno.
Posle nekog vremena, kao da je konano doao sebi. Okrenuvi se prema vetru i kii,
iznenada je izgovorio sledee rei: Zbogom, Jane. Nadam se da e dobro putovati...
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

68

BU&CW

Jan Lisejvi je odluio da napusti Kinu nakon to njegovog tasta umalo nisu
pogubili kao ratnog zloinca.
Uverena sam da ste svesni kako je Lisejvi imao mnogo prilika da ode, posebno
pri kraju Drugog svetskog rata. Mnogi univerziteti i istraivaki instituti na Zapadu su ga
zvali da im se pridrui, a fioke su mu bile pune ovih ili onih inovacija. Meutim, bilo je
potpuno jasno da nije imao nameru nikud da ide - na primer, iz inostranstva je doneo taj
ogroman drveni sanduk s knjigama, a onda je neto kasnije kupio ne samo kuu u
Sanjuen Lejnu, u kojoj je iveo godinama, nego je kupio i itavu okunicu i dvorite.
Naporno je radio da bi usavrio svoj kineski i sada je jezik govorio bolje nego ikada. Na
kraju je najavljivao da e traiti i kinesko dravljanstvo (to se nikada nije dogodilo).
Verujem da su Lisejvi i njegov tast bili veoma bliski. Taj ovek je bio sin upravnika
provincije i pripadao je veoma bogatoj porodici - daleko najuticajnijoj i najznaajnijoj
vlastelinskoj porodici u itavom regionu. Kada mu je erka najavila da hoe da se uda za
stranca, u poetku se jako protivio ovoj ideji. Kada mu je rekla da e se udati za njega i
pored svega toga, on je pred par postavio izriite zahteve. Lisejviu je rekao da nikada
nee moi da povede svoju enu u inostranstvo da ive tamo, da nikada nee moi da se
razvede od nje, i da e morati da naui da govori kineski, da e sva deca morati da
preuzmu majino prezime i tako dalje. Iz svega ovoga moete da vidite da, iako je ovaj
ovek bio iz vlastelinske kue, nije bio ni obrazovan, a nije bio ni dentlmen. Bio je od
onih neljubaznih ljudi koji su koristili svoje bogatstvo i mo da bi maltretirali sve ostale.
Kada neko ko se tako ophodi s drugima ima i visoku poziciju, lako je pretpostaviti da s
vremenom proizvede i dosta netrpeljivosti kod drugih ljudi. tavie, tokom trajanja
marionetske vlade on je imao vaan poloaj u oblasnoj administraciji i bio je umean u
veoma problematine poslove s Japancima. Nakon osloboenja, narodna vlast je bila
odluna da se obrauna s njim, i on je uhapen, sueno mu je i osuen je na smrt. U
vreme o kome govorim, on je bio u zatvoru i ekao je na egzekuciju.
Kako se taj dan pribliavao, Lisejvi je obilazio sve profesore i studente kojih je
mogao da se seti, ukljuujui mene i tatu, u nadi da bismo mogli da napiemo jedno
zajedniko pismo vladi i da na taj nain spasemo ivot njegovom tastu. Svi su ga odbili.
Sigurna sam da je to duboko povredilo Lisejvia, ali nije imao izbora. Ako emo pravo,
nije da mi nismo hteli da pomognemo; zaista nismo mogli nita da uradimo. Situacija nije
tih dana bila takva da bi sada neka grupica ljudi mogla da pravi halabuku ili
demonstracije koje bi neto mogle da promene. Tata je zapravo i otiao da razgovara sa
gradonaelnikom u njegovu korist, ali je jedini odgovor koji je dobio bio: Jedino
predsednik Mao lino sada moe da spase tog oveka. Hteo je da kae da je Lisejviev
tast osuen na propast!
injenica je da su tih dana ljudi iz narodne vlasti ciljali na osobe kao to je bio on na siledije koje su upotrebljavale svoju poziciju da bi jo vie zagorali ivot ve ionako
socijalno ugroenom stanovnitvu. Bilo je to pitanje dravne politike i niko tu nije mogao
nita da uradi. Lisejvi to nije shvatao: bio je suvie naivan tokom svih tih dogaaja.
Nismo mogli nita da uradimo, tako da smo jednostavno prestali da mu nanosimo bol.
Niko nije mogao ni da zamisli da je Lisejvi na kraju uspeo da upotrebi vladu X
zemlje da bi svog tasta spasao od streljanja. Bilo je to potpuno neverovatno! Kada se
sada osvrnete na to vreme, nae dve zemlje su bile neprijatelji - moete samo da
zamislite koliko je bilo teko da neko postigne ono to je on postigao. Navodno je X
zemlja poslala specijalnog izaslanika u Peking da bi s naom vladom razmotrio ovaj
problem - da bi na kraju itav sluaj zavrio na stolu predsednika Maoa - ili na stolu
Doua Enlaja. Konanu odluku mora da je doneo neko sa vrha politbiroa. To je zaista bilo
69

BU&CW

potpuno neverovatno.
Kao krajnji rezultat ovih pregovora, Lisejvievog tasta su oslobodili, a X zemlja je
dvojici naih naunika, kojima su to branili, dopustila da se vrate u domovinu. Kao da je
taj uasni starac - koji je, uzgred budi reeno, u potpunosti zasluio sve to su mu
namenili - iznenada postao nacionalno blago. Naravno, on lino nita nije znaio X zemlji,
njima je trebao Lisejvi. Izgledalo je da nijedna cena nije suvie velika za njega. Ostaje
prilino nejasan odgovor na pitanje zato je X zemlja bila toliko odluna da se doepa
Lisejvia? Da li zbog toga to je bio svetski poznati matematiar? Izgledalo je kao da tu
ima jo neega, ali ko zna ta je zapravo bilo posredi, a ja nemam ni najblau predstavu o
tome.
Ubrzo nakon to je njegov tast puten iz zatvora, Lisejvi i itava njegova
porodica otili su u X zemlju.
(Nastavie se)
U vreme kada je Lisejvi napustio zemlju, inden je i dalje bio u bolnici, mada je
sada izgledalo da vie nije u opasnosti. U bolnici su bili zabrinuti zbog sve veih
bolnikih rauna, tako da su zduno prihvatili predlog pacijenta da leenje nastavi kod
kue. Onog dana kada je trebalo da napusti bolnicu, Gazdarica ung i njena majka otile
su da ga preuzmu. Doktor koji ih je saekao prirodno je pomislio da je jedna od njih dve
pacijentova majka. U svakom sluaju, kada bi se sudilo po njihovim godinama, jedna je
bila previe stara, a druga previe mlada, tako da je morao hrabro da upita: Koja od vas
dve je njegova majka?
Gazdarica ung je taman htela da objasni o emu je ovde re, meutim, njena
majka je ve glasno i jasno rekla: Ja sam.
Doktor je objasnio gospoi ung da je indenova bolest sada pod kontrolom i da
je njegovo stanje stabilno, ali da e mu trebati vie od godinu dana posebne nege da bi se
potpuno oporavio. Tokom slede ih dvanaest meseci moraete da pazite na njega kao na
bebu, ili e se bolest vratiti."
Kada joj je lekar sastavio i predao detaljnu listu svega to mora da uradi, gospoa
ung je shvatila da je ovo poreenje potpuno opravdano. Bile su tu tri kljune take
njegovog tretmana:
1. Njegova ishrana je predmet ekstremno surovih restrikcija.
2. Tokom noi moraju da ga bude u tano odreenim intervalima da bi ispraznio
beiku.
3. Svakoga dana moraju da mu daju lekove, to ukljuuje injekcije u tano
odreeno vreme.

Gospoa ung je stavila naoare na glavu i zabeleila sve to je doktor rekao;

onda je prola kroz sve to je zapisala i pitala ga je ono to joj nije bilo jasno, da bi bila
sigurna da je shvatila sve to treba. Kada se vratila kui, zamolila je erku da donese
tablu i krede sa univerziteta, pa je na tabli napisala sve to joj je doktor rekao. Onda je
tablu stavila na stepenite, tako da moe da je vidi svaki put kada se penje ih silazi
tokom dana. Poto je stalno morala da se budi tokom noi da bi inden ispraznio
beiku, ona i Mladi Lili poeli su da spavaju u odvojenim sobama. Imala je dva budilnika
koja su joj stajala pored uzglavlja kreveta, jedan podeen da zvoni neposredno posle

70

BU&CW

ponoi, drugi u ranim jutarnjim asovima. Nakon to bi je sat rano ujutro probudio zbog
indenovog pranjenja creva, inden bi nastavio da spava, ali gospoa ung bi
ostajala budna da bi mogla da pripremi prvo od pet jela koja je morao da pojede u toku
dana. Iako je bila dobra kuvarica, ovo je bila do sada najtea i najdua priprema jela koju
je ikada morala da uradi. Poreenja radi, poto je provela itav ivot buei rupe u
debelim slojevima filca da bi napravila platnene cipele, davanje injekcija joj nije posebno
teko palo - samo je prvih nekoliko dana bila nervozna i neodluna. Ali spravljanje
hrane, tako da ona ne bude bezukusna i bljutava, bilo je nepresuan izvor briga. Osnovni
princip bio je jednostavan: u to vreme je inden bio abnormalno osetljiv na so, a opet,
ivot mu je zavisio od toga da unese soli koliko treba: dajte mu previe soli i dobie
recidiv bolesti; dajte mu premalo i trebae mu mnogo vie vremena za oporavak no to
bi to bilo normalno. Instrukcije doktora u vezi s ovim bile su ekstremno precizne: tokom
perioda oporavka pacijenta, on e zapoeti bukvalno sa mikrogramima soli koji e mu
biti dozvoljeni, ali kako vreme bude prolazilo, koliina soli moe postepeno da se
poveava.
Naravno, kada se neiji unos soli moe meriti u gramima ili uncama, to i nije teko
reiv problem - u tom sluaju je potrebno kupiti dobru, kvalitetnu i preciznu vagu:
Problem sa kojim se suoavala porodica ung nije ni izdaleka bilo tako lako reiti, jer
gospoa ung nije mogla da nae dovoljno pouzdanu vagu, tako da je u poetku morala
da koristi svoju sopstvenu i strpljivu procenu. Kasnije bi gospoa ung odnela mnogo
razliitih sudova s hranom u bolnicu i terala doktore da presude da li su jela
odgovarajua ili ne. Ve je uveliko beleila koliko soli je stavila u koje jelo - raunajui
svako pojedino zrno - i kada bi doktori presudili koje je jelo na odgovarajui nain
neslano, pet puta dnevno bi stavljala naoare i brojala bela i sjajna zrna soli, raunajui
ih jedno po jedno, kao da su to pilule koje e indenu spasti ivot.
Bila je izuzetno oprezna i paljiva kada mu je stavljala so u hranu.
Solila je njegova jela kao da izvodi nauni eksperiment.
Tako je jedan dan pratio drugi, kao to je i svaka no pratila onu drugu, i mesec
iao jedan za drugim, pa su njena posveenost i njeno strpljenje bili na testu, kao da
zaista vodi rauna o nekoj bebi. Ponekad, u trenucima odmora izmeu napada ovog
iscrpljujueg posla, ona bi uzela poruku koju je inden napisao sopstvenom krvlju i
pogledala bi je - bila je to indenova sluajno otkrivena tajna, a ona ju je uvala i ne
znajui zato. Sada, svaki put kada bi pogledala u pare papira, bila je jo sigurnija da sve
ono to radi vredi: to bi je ohrabrilo da se vrati poslu s udvostruenom energijom. Vie
od svega ostalog, to je bilo neto to je indena sigurno povuklo nazad s ivice groba.
Sledeeg prolea, inden se vratio na predavanja.

71

BU&CW

10.

Lisejvi je otiao, ali deo njega je ipak ostao.

Dok su indena tetoili kao novoroene, Lisejvi je tri puta kontaktirao s
Mladim Lilijem. Prvi put nedugo nakon to je stigao u X zemlju: poslao je razglednicu sa
predivnim pejzaem - sa zadnje strane je bio jednostavan pozdrav i njegova adresa. Bila
je to njegova kuna adresa, tako da na osnovu nje nije moglo da se zakljui gde radi.
Drugi kontakt usledio je ubrzo nakon prvog. Bio je to odgovor na pitanje Mladog Lilija.
Rekao je da je veoma srean to uje da je inden sada bolje. Dao je neke neodreene
odgovore na pitanja u vezi s poslom koje mu je Mladi Lili postavio; rekao je da radi u
istraivakom institutu ali nije govorio u kom institutu kao ni ta radi tamo - kao da mu
nije bilo doputeno da o tome razgovara s nama. Tree pismo koje je bilo upueno
Mladom Liliju stiglo je neposredno pred kinesku Novu godinu - Lisejvi ga je pisao na
Badnje vee. Marka na koverti je prikazivala boino drvo. U svom pismu Lisejvi je
pomenuo da je nedavno primio izuzetne vesti od jednog svog prijatelja: Univerzitet
Prinston je spojio nekoliko svojih nezavisnih istraivakih timova u jedan - a njegovim
radom e upravljati poznati matematiar Pol Samjuelson, to je bio osnov za stvaranje
instituta koji bi se bavio problematikom vetake inteligencije. Napisao je: Ovo znai da
nisam samo ja shvatio vrednost i znaaj ovog polja istraivanja... Koliko znam, ovo je
prva grupa naunika koja radi na ovom predmetu bilo gde na svetu.
Pretpostavljajui da je indenu zaista bolje (a u to vreme se zapravo gotovo
potpuno oporavio), nadao se da e i on zapoeti svoj rad na ovom polju. Jasno je dao do
znanja da misli kako, ako inden ne bude mogao da sprovede istraivanja na polju
vetake inteligencije u Kini, treba da ode odatle i da pronae neko bolje mesto na kome
bi mogao da radi. Rekao je Mladom Liliju da ne bi trebalo dopustiti da neka kratkorona
korist ili problemi spree indena da napravi velika dostignua za koja je sposoban.
Verovatno se bojao da e Mladi Lili insistirati na tome da inden ostane s njim i radi na
ovom problemu, sve u skladu s kineskom poslovicom koja glasi: Dobrim maem ne
treba sei drva".
,,U svakom sluaju", napisao je, razlog zbog koga sam i ranije insistirao da
inden treba da studira u Americi, kao i razlog zbog kog i sada mislim da bi trebalo da
studira u Americi, jeste to to tu postoji oprema koja moe da podri njegov rad - ako
doe ovamo, sve e mu biti mnogo lake."
Zavrio je sledeim pasusom:
Kao to sam i ranije rekao, nama je Bog poslao indena da bi istraivao ovu
materiju. U prolosti sam brinuo da Bog nee moi da mu obezbedi okruenje koje mu je
potrebno, da ne pominjem podrku koja e mu pomoi da proe sve tekoe koje e se nai
pred njim. U svakom sluaju, sad verujem da moemo da mu obezbedimo prave uslove u
kojima moe da nastavi s poslom i prostor u kome moe da die: Univerzitet Prinston. U

72

BU&CW

vaoj zemlji postoji ala o devojci koja ije venanicu da bije nosila druga mlada - moda e
jednog dana ljudi otkriti da sav rad grupe Pola Samjuelsona nije bio nita drugo do
pravljenje odee za kinesku mladu...
Mladi Lili je proitao ovo pismo na odmoru izmeu predavanja koja je drao
studentima. Dok ga je itao, na zvunicima s druge strane prozora ula se popularna
pesma, koju su pustili najglasnije to su mogli:
Visoko podignutog ela,
Smejui se opasnosti,
Mi prelazimo reku Jalu.

Novine koje je prelistavao i koje su sada leale na stolu ispred njega imale su na
naslovnoj strani politiki slogan dana: Ameriki imperijalizam je papirni tigar".
Sluajui uspavljujue rei pesme i gledajui debelo, crno mastilo kojim je ispisan naslov,
osetio se potpuno bespomono. Nije imao ideju ta da odgovori svom dalekom kolegi bio je vie nego uplaen, kao da postoji neka druga osoba, skrivena u senkama, koja eka
da on odgovori. U to vreme bio je prodekan na N Univerzitetu, ali je takoe bio i zamenik
gradonaelnika S Grada. To je bila nagrada koju je Narodna Republika Kina dodelila
porodici ung, za njihovu dugogodinju posveenost nauci i obrazovanju, kao i za
patriotizam koji su pokazivali generacijama. Bio je to najsreniji dan u njegovom ivotu on nije bio osoba koja brine samo za sopstvenu dobrobit, eljna hvale i velianja, ali ne bi
bio ovek da u tome nije uivao. Porodica ung prola je dug period pada, ali sada su se
dobri dani ponovo vratili - i on ih je paljivo uvao i uivao u svakom od njih. Jedino je
injenica da su ga odavno smatrali intelektualcem koji ivi u kuli od slonovae imala
uticaja na to da ljudi misle kako on nije cenio svoju sadanju veliku sreu.
Na kraju Mladi Lili nita nije ni odgovorio Janu Lisejviu. Uzeo je Lisejvievo
pismo i dva primerka novina koja su bila puna izvetaja o krvavim bitkama izmeu
amerike armije i dobrovoljake kineske armije u Koreji, pa ih je odneo indenu i rekao
mu da odgovori oveku.
Kazao mu je: Zahvali mu se, ali mu reci da ne moe da ode odavde zbog rata u
Koreji. Siguran sam da e biti veoma tuan to e se sve ovako zavriti: i ja sam tuan
zbog toga, ali osoba koja najvie gubi u svemu ovome si ti. Mislim da u ovom sluaju Bog
nije bio na tvojoj strani."
Kasnije, kada mu je inden doneo skicu pisma i zamolio ga da je pogleda,
izgledalo je kao da je starac zaboravio svoj prethodni savet, pa je precrtao skoro
polovinu teksta, u kome se iskazivalo aljenje i razoaranje - napisao je i poruku
indenu sa sledeim instrukcijama: Bilo bi dobro da isee i neke izvetaje s ratita i
da mu ih poalje skupa s pismom."
Bilo je to u prolee 1951.
Nakon kineske Nove godine, inden se vratio na predavanja. Naravno, nije
otiao na Stanford ili Prinston, ve se vratio na N Univerzitet. Kada je inden spustio u
potansko sandue svoje paljivo sroeno pismo, zauvek je zatvorio jedan od puteva
kojim je njegov ivot mogao da ue u istoriju. Kao to je Gazdarica ung rekla, neka
pisma belee istoriju, dok je druga stvaraju: ovo je pismo promenilo itav ivot jedne
osobe.
73

BU&CW

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Pre nego to se Dendi vratio na predavanja, tata i ja smo razgovarali o tome da li
bi trebalo da se vrati na predavanja zajedno s klasom s kojom je i otpoeo da ih slua ili
bi trebalo da pone sve od poetka kao da je bruco. Znala sam da je Dendi imao
fantastine ocene kao student, ali je proveo samo tri nedelje na predavanjima; povrh
toga, tek se bio oporavio od bolesti koja je pretila da mu ugrozi ivot - sigurno je da ne bi
mogao da se izbori s nekim napornijim zadacima. Uplaila sam se da bi bio preveliki
pritisak za njega kada bismo ga poslali da se prikljui studentima na treoj godini, tako
da sam ja predloila da se upie kao bruco. Meutim, na kraju nije morao ponovo da
poinje od poetka; univerzitet mu je dopustio da se ponovo pridrui svojoj klasi
studenata. Dendi je inae i sam to hteo. I danas se seam onoga to je tada rekao: Bog
je eleo da se razbolim da bi me prinudio da neko vreme ne budem uz naune knjige bio je zabrinut da u moda postati njihov zarobljenik i da u izgubiti svoj put
kreativnosti - a u tom sluaju nikada nita ne bih postigao."
Uvrnuta izjava, zar ne? Toliko bizarna da zvui gotovo luaki?
injenica je da Dendi u periodu pre ovoga nije imao visoko miljenje o sebi i nije
imao nikakvo samopotovanje. U sutini, ono to ga je promenilo bile su knjige koje je
proitao, ogroman broj knjiga koje nisu imale nikakve veze s matematikom. Dok se
oporavljao kod kue, proitao je sve moje i sve tatine knjige, posebno lepu knjievnost.
itao ih je veoma brzo i na neki udan nain - neke knjige bi samo uzeo u ruku, prelistao
nekoliko strana, a onda bi ih ostavljao po strani. Neki ljudi su umiljali da on te knjige
zapravo ita od korice do korice tako da su ga zvali Mali Tak, po junaku H. K. Andersena
koji je uio tako to je nou stavljao knjige ispod kreveta. To je, naravno, bilo potpuno
besmisleno. On jeste brzo itao, to je istina - veina knjiga koje je uzimao sa naih polica
vraana je na mesto samo dvadeset i etiri sata poto su bile uzete. injenica je da je
brzo itanje povezano sa mnogo itanja; to vie itate - to vie znate, a onda sledeu
knjigu bre proitate. Kako je itao sve vie i vie knjiga kojima je tema bila van njegovog
polja interesovanja i studija na univerzitetu, bio je sve manje zainteresovan za svoje
udbenike. Tako je poeo da smanjuje i svoje dolaske na asove, ponekad nije dolazio ni
na moje asove. Na kraju prvog semestra, nakon to je nastavio studije, panju su poele
da privlae i njegove ocene ali i njegovi izostanci s nastave: bio je ubedljivo prvi u klasi.
Jo neto po emu je bio daleko ispred svojih kolega bio je roj knjiga koje je pozajmljivao
iz univerzitetske biblioteke - tokom samo jednog semestra pozajmio je vie od dvesta
knjiga sa temama koje su ile od filozofije, preko knjievnosti, ekonomije, umetnosti, pa
do vojnih nauka - bilo je tu potpuno razliitih stvari. Zbog toga ga je tata tokom letnjeg
raspusta odveo na tavan i otvorio tamonje prostorije u kojima smo uvali stvari.
Pokazujui na dva sanduka s knjigama koja je Lisejvi ostavio za sobom, rekao je: Ovo
nisu obini udbenici. Lisejvi ih je ostavio. Ubudue, kada nema ta da radi, zato ih
ne bi pregledao i proitao? Mada se bojim da ih nee ba sve i shvatiti."
Proao je jo jedan semestar, a onda su tokom marta i aprila sledee akademske
godine Dendijeve kolege poele da rade na tezama za svoje diplomske radove. Otprilike
u to vreme je nekoliko profesora iz istog odeljenja dolo da me vidi, zato to su mislili da
postoji problem sa temom koju je Dendi odabrao. Nadali su se da mogu da razgovaram
s njim i da u pronai nain da ga ubedim da odabere neto drugo. U suprotnom, niko od
njih nee moi da mu bude mentor i nee moi da isprati njegov diplomski rad. Pitala
sam ih koju je temu odabrao i samo su mi rekli da je to bio politiki problem.
Dendi je odluio da napie tezu baziranu na teoriji koju je promovisao slavni
74

BU&CW

matematiar Georg Vajnaht, a koja se ticala binarne prirode odreenih konstanti. Tema
je trebalo da bude strukturirana oko matematikog dokaza ove teorije. Problem je bio u
tome to je Georg Vajnaht u to vreme bio poznat u matematikim krugovima a i ire po
svojim antikomunistikim stavovima - govorilo se da je imao poruku na vratima svoje
kancelarije na kojoj je pisalo: Komunisti i njihovi simpatizeri nepoeljni su iza ovih
vrata." U vreme najveih krvoprolia tokom rata u Koreji, vatreno je podravao
ameriku armiju da pree reku Jalu. Znam da je nauka internacionalna kategorija i da ne
zna za granice, i da na nju ne bi trebalo da utie nijedan ,,izam, ali Vajnahtovi estoki
antikomunistiki stavovi i zalaganja nekako su pomraili njegove matematike teorije i
dali su mu politiku dimenziju. U to vreme je bilo dosta komunistikih zemalja,
predvoenih Sovjetskim Savezom, gde nije bila priznata vrednost njegovih teorija, a
njegov rad se ak nije ni pominjao - ako su i govorili o njemu, bio je samo predmet
kritika. Ako je Dendi hteo da dokae neku od njegovih teorija, to bi bilo dolivanje ulja na
vatru. Bila je to veoma osetljiva materija i takav rad bi sigurno bio protumaen kao
opasna politika provokacija.
Ne znam kakve je intelektualne bubice moj otac imao u glavi - moda ga je u to
ubedio i Dendijev elini oklop, otporan na sve - samo znam da u to vreme, kada su svi
izbegavali ovu temu i kada su se nadali da e on ozbiljno porazgovarati s Dendijem o
svemu i naterati ga da promeni tezu, on nije uradio nita slino, ve je otiao u drugu
krajnost i stao je na Dendijevu stranu, pa je ak pristao da mu bude i mentor. Tata je
neprestano ohrabrivao Dendija da nastavi sa svojim odabranim predmetom rada.
Na kraju je naslov Dendijevog diplomskog rada bio: Konstanta kao definisan
ali iracionalan broj". To je bilo neto izuzetno daleko od svega to je on ikada studirao na
fakultetu - tema koju biste pre oekivali kao doktorsku disertaciju. Nije bilo sumnje da je
njegov izbor oblasti koju obrauje bio pod velikim uticajem knjiga koje je itao na
tavanu...
(Nastavie se)
Kada je proitao prvu skicu indenovog diplomskog rada, Mladi Lili je bio
ispunjeniji entuzijazmom vie nego ikada. Bio je zadivljen zadivljujue preciznim i
logikim razmiljanjem koje je tu bilo predstavljeno, ali je mislio da su neki matematiki
dokazi bespotrebno komplikovani i da im je neophodno poboljanje. Poboljanja su bila
usmerena ka pojednostavljenju ove prezentacije i izbacivanju nepotrebnih elemenata
matematikih dokaza. Meutim, da bi razvio osnovne dokaze (koji su u nekim
sluajevima bili izuzetno sloeni), morao je da upotrebljava relativno prefinjena i
direktna sredstva, pokazujui da njegovo shvatanje materije nije iskljuivo vezano za
polje matematike. Prva ruka Dendijeve teze imala je oko 20.000 rei. Nakon nekoliko
revizija, finalna verzija je imala neto preko 10.000 rei. Kasnije je ovaj rad objavljen u
magazinu Popularna matematika i nije imao mali odjek u matematikim krugovima u
Kini. Meutim, izgleda da nije bilo nikoga ko je bio spreman da poveruje da je Dendi to
sve uradio sam, budui da je rad imao nekoliko revizija, ime je njegov kvalitet bio
podignut na jedan ozbiljan nivo. Zaista nije izgledao kao teza nekog apsolventa, ve kao
revolucionarni esej etabliranog akademca.
Kada ve o tome govorimo, i dobre i loe strane Dendijeve teze bile su oigledne:
kada govorimo o dobrim stranama, poevi od same matematike konstante, Dendi je
razvio binarnu teoriju Georga Vajnahta do istog matematikog reenja za jedan od
najveih problema s kojima se susreu ueni ljudi koji rade na problemima vezanim za
vetaku inteligenciju. Ovo itaocu da je oseaj da vidi nevidljivi vetar uhvaen u ljudskoj
75

BU&CW

ruci koja ga dri. Loa strana teze bila je ta to je sagraena na pretpostavci po kojoj se
smatra da je broj konstanta - i svi dokazi koji su ovde razvijeni bazirani su upravo na
ovoj teoriji, tako da je itaocu bilo nemogue da ne oseti kako je ovaj itav zamak
sagraen na peskovitoj plai. Ako biste eleli da sagradite zamak na nekom vrem tlu,
ako biste eleli da demonstrirate akademsku vrednost ove teze, morah biste prvo da
dokaete da je zaista prava konstanta. to se tie problema da li je broj zaista
konstanta ili nije, iako su ovo pitanje matematiari potegli jo pre vie decenija, on i dalje
nije u potpunosti dokazan. Danas najvei broj matematiara veruje da jeste konstanta,
ali ostaje injenica da za to nedostaje dokaza, te sve ostaje u carstvu pretpostavki - ne
moete da traite od svih da se jednostavno slau s vama. Na isti nain, sve dok Njutn
nije primetio da e jabuka uvek prirodno pasti na zemlju i dok to nije izrazio u
terminima svoje univerzalne teorije gravitacije, svi su imah prava da izraze svoje sumnje
u postojanje gravitacije.
Naravno, ukoliko ne verujete da je zaista konstanta, onda je indenova teza
potpuno neupotrebljiva - teorija na kojoj je ona bazirana pokazuje se kao pogrena. S
druge strane, ako prihvatite da je konstanta, onda ete biti zadivljeni onim to je uspeo
da postigne - to je neto kao savijanje eline ipke dok ne dostigne oblik cveta. U svojoj
tezi inden je sugerisao da ljudska inteligencija treba da se posmatra kao matematika
konstanta i iracionalni broj koji nema kraja. Ako prihvatite ovaj koncept, onda aktivan
postaje drugi deo binarne teorije Georga Vajnahta, koji moe da poslui da bi se razreio
jedan od najveih problema vetake inteligencije. Ljudska inteligencija takoe ukljuuje
elemente konfuzije. Konfuzija je neizbena: ona predstavlja neto to ovek ne moe u
potpunosti da zna; to je takoe i neto emu ne moe da se napravi replika. Na osnovu
toga, on je sugerisao da je u trenutnim uslovima nemogue biti optimista kada je u
pitanju mogunost potpune replike ljudske inteligencije vetakim sredstvima, budui
da je najblie to moete da postignete odreena aproksimacija.
Trebalo bi ovde da pomenem da postoji mnogo matematiara koji se u potpunosti
slau s Dendijevom pozicijom, ukljuujui mnoge koji rade i danas. Moe se rei da u
vezi s njegovim zakljukom ne postoji nita novo: ono interesantno poinje od smele
hipoteze o binarnoj prirodi matematike konstante , a on je nastavio da razvija dokaz
za ovo izvlaei ga iz iste matematike. U najmanju ruku, pokuao je da razvije dokaz;
problem je bio u tome to materijal koji je on pritom upotrebljavao (temelji njegove
kue) nije bio dokazan sam po sebi.
Drugim reima, ako jednog dana neko uspe da dokae da je konstantna, onda je
vrednost ove teze jasna. Problem je to taj dan jo nije svanuo, tako da, striktno govorei,
njegov rad nema smisla - njegov jedini uspeh je u demonstraciji sopstvene inteligencije i
smelosti. Ali zahvaljujui njegovoj vezi sa Mladim Lilijem, mnogim ljudima je bilo teko
da poveruju da je sve to njegov samostalan rad, pa je stoga automatski njegov genij bio
pod znakom pitanja. injenica je i da ova teza nije donela nita dobro indenu: nije mu
promenila ivot ni na koji nain, ali je promenila poslednje godine ivota Mladog Lilija...
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)
Mogu apsolutno kategoriki da tvrdim: Dendi je potpuno sam napisao tu tezu.
Tata mi je rekao da, osim to mu je preporuio nekoliko knjiga i to je napisao uvod, nije
imao nita sa ostatkom sadraja - sve je to bio naporan, samostalan Dendijev rad.
Seam se dobro ta je tata napisao u predgovoru. Rekao je: Najbolji nain da izaete na
kraj sa svojim demonima jeste da izaete napolje i da se borite s njima - treba avolima
dati do znanja koliko smo jaki. Georg Vajnaht je demon koji je zagadio sveta zdanja

76

BU&CW

naunih istraivanja, i dugo je uspevao da se izvue s ubistvom. Sada je vreme da

ostavimo tog demona da se odmori. Ova teza e posluiti da zauvek postavi Vajnahtove
opake teorije na njihovo me sto; iako su neke napomene koje je teza doticala bile
zamagljene i priguene, sve ostalo je delovalo istinito."
Nedugo poto je teza objavljena, tata je otiao na put u Peking. Niko nije znao
zato je otiao tamo; otiao je iznenada jednog dana i nikome nije rekao ta radi. Oko
mesec dana kasnije, kada je neki ovek doao na N Univerzitet i doneo tri odluke od
strane centralnih vlasti, konano smo shvatili da je to verovatno bio motiv tatinog
prethodnog puta u Peking. Te tri odluke su bile:

1. Tati su dali doputenje da d ostavku na mesto prorektora.

2. Vlada je dala novac neophodan da bi se napravio kompjuterski istraivaki
odsek na univerzitetu.
3. Tata e biti odgovoran za osnivanje i zapoinjanje rada ovog odseka.

U to vreme se mnogo ljudi nadalo da e biti regrutovano u ovaj novi istraivaki

odsek, ali kada je tata razgovarao s njima, shvatio je da niko od njih nije na Dendijevom
nivou. Dendi je bio prvi primljen u ovaj istraivaki odsek i, kako je na kraju ispalo, i
jedina osoba koja je to zaista mogla da radi - ostatak zaposlenih bili su uglavnom njegovi
asistenti, koji su mu pomagali pri svakodnevnim zadacima. Ovo je na mnoge ostavilo
veoma lo utisak, sugeriui da je standardno internacionalnim istraivakim odsekom u
osnovi manipulisala porodica ung, i bilo je mnogo glasina na tu temu.
injenica je da je tata bio vladin slubenik, i da je bio veoma odluan u tome da
pokae koliko je nepristrastan, posebno kada je u pitanju angaovanje osoblja - paljivo
je izbegavao da d posao bilo kome ko je imao i najdalju vezu sa porodicom, sve do nivoa
kada je izgledalo da je potpuno bezduan. Mi iz porodice ung smo osnovali N
Univerzitet, i ako biste skupih zajedno sve lanove ovog klana koji su tokom generacija
radili ovde, u najmanju ruku biste imali dovoljno ljudi da napunite nekoliko velikih
stolova za ruavanje. Kada je deda (Stari Lili) bio iv, on je vodio rauna o porodici,
nalazio im je poslove u vladi i pruao je priliku onima s akademskim ambicijama da
razvijaju svoje talente, da poseuju ostale institucije i da neto naue od njih... Ali kada je
sve to prelo na tatu, on jeste imao zvanian poloaj u poetku, ali nije imao i stvarnu
mo, tako da, i ako je eleo da pomogne, nije to mogao da uradi. Kasnije, kada je imao i
zvanian poloaj i stvarnu vlast, mogao je da pomogne, ali nije hteo. Tokom tih godina
kada je bio dekan univerziteta, tata nije zaposlio nijednog lana porodice ung, bez
obzira na to koliko su bili kvalifikovani. ak i u mom sluaju, kada je Odeljenje za
matematiku nekoliko puta predloilo da me unaprede i da me promoviu u prodekana,
svaki put je odbio. Jednostavno je to precrtavao, kao kada pronaete greku na ispitnom
listu nekog studenta. Ono to se dogodilo mom bratu bilo je zaista uasavajue - vratio se
kui iz inostranstva sa doktorskom diplomom iz fizike i zaista je trebalo da bude
primljen na N Univerzitet, ali mu je tata rekao da ode nekud drugde. Samo razmislite o
tome. Kuda je mogao da ode, na koje drugo mesto u S Gradu? Zavrio je na Normalnom
univerzitetu, ah su tamo uslovi rada i nivo samih studenata bih daleko slabiji - sledee
godine se zaposlio na Univerzitetu u angaju. Mama je zaista bila besna na tatu zbog
toga. Rekla je da namerno hoe da pocepa porodicu.
Meutim, kada je trebalo da primi Dendija u novi istraivaki odsek, svi tatini
principi o nezapoljavanju lanova porodice izleteli su kroz prozor. Ignorisao je sve
77

BU&CW

glasine i ogovaranja i radio je samo ono to je hteo. Niko nije shvatao ta je to promenilo
tatin odnos prema ovome; ali ja sam znala, zato to mi je jednog dana pokazao pismo
koje je Jan Lisejvi napisao neposredno poto je otiao. Rekao je: Lisejvievo pismo bilo
je izazov za mene, ali pravi okida je bio onaj trenutak kada sam video indenovu tezu.
Sve do tog trenutka sam mislio da e itava stvar biti nemogua, ali kada sam video tu
tezu, shvatio sam da treba neto da uradim. Kada sam bio mlad, zaista sam se nadao da
u jednoga dana moi da dam pravi doprinos nauci. Moda je zaista kasno da sada
ponem, ali inden mi je dao snage da pokuam. Zna,
Lisejvi je apsolutno u pravu: bez indena ne bih imao nikakvu nadu; ali sa
indenom, ko zna ta sve moemo da postignemo?
U prolosti sam uvek pomalo potcenjivao deakovu genijalnost; sada u mu
pruiti pravu ansu da pokae ta moe da uradi..."
(Nastavie se)
Tako se sve to dogodilo. Kao to je Gazdarica ung rekla, njenog oca je inden
inspirisao da radi na ovom projektu i zato - koga drugog bi mogao da uzme za taj posao?
Nastavila je da objanjava da inden nije promenio samo poslednje godine ivota
njenog oca, ve je promenio i jedan od njegovih starih principa - moe se rei da je
promenio njegovu veru u ljudski rod. Tokom poslednjih godina ivota, stari gospodin se
vratio snovima iz svoje mladosti - odluio je da prui pravi doprinos razvoju ovog polja,
do take u kojoj je bio spreman da sve to je uradio tokom veeg dela ivota pone da
smatra kao bezvredno; sve to je uradio, uradio je tokom svog drutvenog angamana.
To je uvek bio jedan od problema sa kojima su se suoavali kineski intelektualci: oni su
akademsku karijeru smatrali fundamentalno nekompatibilnom sa svojim zvaninim
poloajem. Sada je stari gospodin ponovo poeo da radi; hoe li to biti tragedija ili izvor
ogromnog zadovoljstva, samo e vreme pokazati.
Tokom sledeih nekoliko godina, njih dvojica su u potpunosti bih posveeni svom
poslu u istraivakom centru - veoma su malo kontaktirali sa spoljnim svetom.
Poseivali su povremeno matematike konferencije i izdali su nekoliko lanaka - i to je
bilo to. Od estog lanka koji su zajedno objavili a koji se pojavio u akademskim
asopisima, jasno se videlo da njihov rad napreduje korak po korak - bilo je izvesno da je
njihovo istraivanje mnogo bolje napredovalo od bilo kog drugog istraivanja u zemlji, i
nisu bili daleko od vrhunskih naunih dostignua u toj oblasti u svetu. Nakon njihova
prva dva lanka objavljena u Kini, radovi su im objavljivani u tri razliita meunarodna
asopisa - to je pokazivalo vanost rezultata koje su postigli. U to vreme je glavni
urednik amerikog magazina Tajm, Roj Aleksander, upozorio ameriku vladu: sledei
kompjuter e napraviti Kinezi! indenovo ime je sada postalo vest.
Naravno, sve je to bilo preuveliavanje medija. Ko god je paljivije proitao ove
lanke, mogao je odmah da vidi da su se suoavali sa veoma realnim problemima tokom
svojih istraivanja. To je bilo savreno normalno - naposletku, kompjuter nije isto to i
ljudski mozak; kada su ljudi u pitanju, jedino to ti treba jeste da mukarac spava sa
enom i, gle uda! Imate stvoren novi primerak ljudske inteligencije. Meutim, i u
pojedinim sluajevima kreiranja nove ljudske inteligencije neke stvari krenu pogreno kao rezultat, rodi se neko sa mentalnim hendikepom.
Na mnogo naina, pri stvaranju vetake inteligencije, ono to pokuavate da
uradite moe da se poredi sa pretvaranjem mentalno hendikepirane osobe u bistru i
pametnu - to ume da bude veoma teak zadatak. S obzirom na prirodu ovog zadatka i
njegovu teinu, frustracije i neuspesi su neto sasvim oekivano - tako da u tom pogledu
78

BU&CW

nema iznenaenja. Zapravo, jedino iznenaenje bi bilo kada bi vas te frustracije i porazi
naterali da se povuete. Kasnije, kada je Mladi Lili odluio da pusti indena da ode, niko
nije verovao ni re od onoga to je ponudio kao objanjenje. Rekao je: Suoili smo se sa
nepremostivim preprekama i problemima tokom istraivanja, i ako budemo nastavili
ovako, ja zaista ne vidim nikakav napredak i mogunost uspeha. Ne elim da vidim tako
talentovanog i pametnog mladog oveka kako me prati du ovog veoma problematinog
puta, rizikujui da uniti sopstvenu budunost. Voleo bih da budem siguran da e on
uraditi neto to zaista ima smisla."
Bilo je to u leto 1956.
Tog istog leta, svi su na Univerzitetu govorili o oveku koji je doao da odvede
indena. Ljudi su mislili da je sve to izuzetno misteriozno. Zato je Mladi Lili bio
spreman da pusti indena da ode bilo je pitanje o kome se mnogo raspravljalo, ali niko
nije uspeo da pronae pravi odgovor - to je takoe bio deo misterije.
ovek je hodao epajui.
To je takoe bio deo misterije.

79

BU&CW

PRVI OKRET

80

BU&CW

1.

Prezime ovog oveka bilo je Deng, i on je hodao epajui. Verovatno zbog ove
upeatljive karakteristike, izgledalo je kao da mu ne treba neko lino ime - da je ono
samo nepotreban ukras, kao komad nakita koji nosite. On e se pojavljivati tokom
razliitih bitnih dogaaja u ovoj prii - neko vreme e biti anoniman, a neko vreme e biti
prisutan u ovoj prii kao opavi Deng.
opavi Deng!"
opavi Deng!"
Sama injenica da su ga ljudi tako zvali bez grie savesti govori vam neto veoma
vano o ovom oveku - njegov ivot nije bio odreen njegovim fizikim nedostatkom.
Ako razmislite o tome, videete da postoje dva mogua razloga za takvu reakciju. Jedan
je da je opavi Deng postao takav jer je zadobio asnu ranu - bio je to dokaz daje
nekada nosio puku i borio se rame uz rame sa svojim drugovima. Drugi je da noga
opavog Denga i nije bila u tako loem stanju - zapravo je njegova leva noga bila samo
neto kraa od desne. Kada je bio mlai, takva razlika je mogla da se prikrije i koriguje
noenjem cipele sa debljim onom na levoj nozi, ali kada je preao pedesetu godinu, bio
je ve prinuen da hoda sa tapom. Kada sam ga upoznao, hodao je uz pomo tapa, ali je
bio ona vrsta starog oveka koga ste morali da primetite. Bilo je to ranih devedesetih
godina dvadesetog veka.
Tog leta, leta 1956, opavi Deng je i dalje bio u svojim tridesetim - jak i zdrav
mlad ovek. Zahvaljujui debljem onu na levoj cipeli, niko nije video da ima bilo kakav
fiziki problem - njegovo epanje je nestalo, a za nekoga ko ga je posmatrao sa strane,
izgledao je kao i svi ostali. Bila je ista sluajnost to su ljudi na Univerzitetu otkrili da
neto s njim nije u redu.
Evo kako se sve to dogodilo. Tog popodneva kada je opavi Deng doao na
Univerzitet, svi studenti su bili u glavnom auditorijumu, gde su sluali o zadivljujuim
junakim podvizima koje su ostvarili heroji Kineske narodne dobrovoljake armije.
Univerzitetsko naselje bilo je veoma mirno a vreme je bilo divno. Nije bilo vrelo tog dana
i duvao je lak povetarac, raznosei lie du avenije francuskih platana koji su rasli s obe
strane puta. To lagano utanje lia uticalo je da Univerzitet deluje tie nego to je
zaista bio. Njemu je ovaj mir bio toliko upeatljiv da je naredio da dip tu stane - pri
emu je vozau zapovedio da se vrati za tri dana i da ga pokupi iz univerzitetskog
smetaja za goste. Izaao je iz automobila i hodao sam preko praznog terena. Nekih
petnaest godina ranije, proveo je tri godine u srednjoj koli pri Univerzitetu, i jednu
godinu na samom Univerzitetu, kao bruco. Nakon toliko dugog odsustva, bio je i te kako
svestan promena koje su zadesile ovo mesto iz njegove mladosti i obuzeo ga je neki
udan oseaj nostalgije - mnoga seanja iz prolosti kao da su se tiskala oko njega dok je
polako koraao, kao da ih je budio svojim koracima. Kada se zavrila prezentacija za
studente, stajao je ba ispred auditorijuma. Gomila je nagrnula iz velike sale, irei se na
sve strane kao poplava. U jednom asu je shvatio da je opkoljen, okruen sa svih strana.
81

BU&CW

Nervozno je krenuo za tom rekom, zabrinuvi se da e neko u toj guvi naleteti na njega;
to bi zahvaljujui njegovoj kraoj nozi znailo da nee moi da ustane ako se desi da
sluajno padne. Studenti su nastavili da pristiu i ubrzo je bio negde na kraju ove gomile
mladih ljudi, ali oni koji su zaostajali su ga pokupili i marirali rame uz rame s njim.
Mada su ovi mladi ljudi, istini za volju, bili veoma paljivi; svaki put kada je izgledalo da
e ga neko oboriti, oni bi se sklonili u stranu i na taj nain bi spreili sudar. Niko nije
gledao unazad, izgledalo je kao da ga niko i ne primeuje; oigledno da je njegova
specijalna cipela uspela da ga zatiti od pogleda neobaveznih posmatraa. Moda mu je
to to je znao tu injenicu dalo dosta samopouzdanja; u svakom sluaju, poeo je da
osea izvesnu naklonost prema ovoj rei studenata, mukaraca i ena, tako radosnih i
ivahnih, koji su askali jedni s drugima: kao bistri potok koji ubori i nosi ga sa sobom.
Osetio se podmlaen - kao da se vreme vratilo petnaest godina unazad.
Kada su stigli na igralite, gomila se razila kao kada talas udari o peanu obalu.
Sada vie nije bio u opasnosti da ga neko obori. Upravo u tom asu je osetio da mu je
neto palo pozadi za vrat. Pre nego to je imao vremena da reaguje, gomila je gotovo
uglas poela da vie: Kia!" Da li je to poela kia?" Kada se ovaj uzvik zauo prvi put,
studenti se nisu pokrenuli, samo su stajali i gledali u nebo. Trenutak kasnije poele su da
padaju prve krupne kine kapi, koje je pratio jak blesak munje, a onda je kia zaista
poela da ekia, kao da je neko pustio vodu kroz crevo pod visokim pritiskom.
Odjednom se gomila razbeala kao stado uplaenih ovaca - neki su trali napred, drugi
su se okrenuli nazad prema auditorijumu, neki su krenuli prema najbliim zgradama, a
neki do mesta na kojima su bili parkirani bicikli. Kako su ljudi trali uokolo i vikali jedan
na drugoga, igralite se brzo pretvorilo u haos. On je sada zaista imao problem - nije
mogao da tri a nije mogao ni da ne tri: ako bi potrao, ljudi bi shvatili da ima jednu
krau nogu; ako ne bude trao, pokisnue do gole koe. Moda ak i nije eleo da tri suoavao se s punom snagom neprijateljske vatre. Pa zato bi se sada, onda, plaio
obine kie? Naravno, njega nije brinula mogunost da e biti mokar. Ali stopala su mu
se pokoravala komandama nekog drugog dela njegovog mozga - i poeo je da skakue
napred: jedna noga bila mu je daleko ispruena, a druga se vukla za njom pozadi. Morao
je da tri na taj nain, onako kako tre hromi ljudi, jedan po jedan iskorak, kao da mu se
komad otrog stakla zabio u cipelu.
Kada je poeo da tri, svi ostali su takoe bili zauzeti tranjem pa niko nije ni
obratio panju na njega. Kasnije, kada su nali utoite u oblinjim zgradama, on je bio
na sredini igralita. U poetku nije ni hteo da tri, kraa noga mu je oteavala kretanje, a
nosio je i kofer - nije udo to je bio toliko spor! Nije udo to su svi ostali nestali! Sada je
na tom itavom velikom terenu bio jedina osoba koju ste mogli da vidite - trao je tu
kao usamljeni nadgrobni spomenik u ravnici. Kada je to shvatio, reio je da napusti
igralite to je pre mogue, ali to je samo znailo da e morati jae da pocupkuje. Bilo je
to odvano, bilo je komino; za one koji su gledali sve je izgledalo kao deo nekog
spektakla. Neki ljudi su ak poeli i da viu da bi ga ohrabrili.
Bre!"
Bre!"
Kada se jednom zauo taj povik Bre!" privukao je panju veeg broja ljudi.
Izgledalo je kao da su sada sve oi na njemu. Oseao se kao da su ga njihovi pogledi
zakucali u mestu. Odmah je odluio da se zaustavi, veselo maui rukama po vazduhu:
bio je to gest priznanja ljudima koji su ga ohrabrivali. Posle toga je poeo da hoda, sa
osmehom na licu, kao glumac koji naputa scenu. U tom trenutku, kada su videli da
normalno hoda, izgledalo je kao da je ono njegovo skakutanje bilo nameteno: kao da je
82

BU&CW

to bila predstava. U stvari, neto to je pokuao da sakrije, sada je bilo otkriveno svima.
Moglo bi se rei da ga je ovaj iznenadni pljusak naterao da igra ulogu u kojoj je morao da
otkrije tajnu svoje krae noge - u neku ruku, zbog toga ga je bilo sramota, a s druge
strane, tako je mogao da bude siguran da e ga svi znati kao opavka, kao opu! Kao
zabavnog i prijateljski raspoloenog opavka. injenica je da pre petnaest godina, kada
je naputao ovo mesto, niko nije primetio da je otiao. Meutim, ovog puta, u roku od
svega nekoliko minuta, postao je poznat na itavom univerzitetu. Nekoliko dana kasnije,
kada je odveo indena u sklopu svoje tajnovite misije, svi su rekli: Njega je odveo onaj
bogalj koji je igrao na kii."

83

BU&CW

2.

On je doao da odvede nekoga.

Neko poput njega dolazio je na N Univerzitet svake godine u leto, sa namerom da
neke ljude odvede odatle. Ko god da je dolazio, bilo koje godine, imao je odreena,
posebna obeleja, bez obzira na to kako je u sutini izgledao. inilo se da su ti ljudi mogli
da angauju ozbiljne resurse; izgledali su veoma tajnovito; a istog asa kada bi stigli,
otili bi pravo u kancelariju rektora univerziteta. Ovom prilikom je rektorova kancelarija
bila prazna, tako da je on otiao u kancelariju koja se nalazila odmah pored nje, a
pripadala je sekretaru Univerziteta. Desilo se da je rektor bio upravo u toj kancelariji, i
da je sa sekretarom raspravljao o neemu. Istog trena kada je uao, kazao je da trai
rektora. Sekretar ga je pitao ko je on. Sa osmehom je odgovorio: Ja sam trgovac konjima
i traim rasna grla."
Sekretar je rekao. Onda bi trebalo da odete u Studentski centar: nalazi se na
prvom spratu."
Potrebno je da prvo razgovaram s rektorom", kazao je.
Zato?", pitao ga je sekretar.
Imam ovde neto to bi rektor verovatno eleo da vidi."
ta je to? Dajte mi to slobodno."
Da li ste vi rektor? To je iskljuivo za njega", rekao je agresivno.
Sekretar je pogledao u rektora. Rektor je kazao: Dajte mi to da pogledam, ta god
da je."
Kada se uverio da je osoba sa kojom razgovara zaista rektor Univerziteta, otvorio
je svoj kofer i iz njega izvukao fasciklu. Fascikla je bila potpuno obina, kartonska poput fascikli koje su u to vreme upotrebljavali uitelji. Uzeo je dokument iz fascikle
odtampan na jednoj stranici i dodao ga je rektoru, zamolivi ga da ga proita.
Kada je uzeo dokument u ruke, rektor se povukao korak-dva unazad i proitao ga.
Sekretar je mogao da vidi samo poleinu dokumenta. Onoliko koliko je mogao da
primeti, papir i nije bio naroito veliki, niti naroito debeo, a na njemu nije bilo ni nekih
posebnih peata ni znakova. Izgledao je kao svako drugo pismo preporuke. Meutim,
sudei po reakciji rektora, bilo je jo toga. On je posebno primetio da je rektor samo
preao oima preko papira - moda je paljivije pogledao samo zaglavlje pisma - pre
nego to je postao mnogo ozbiljniji i zabrinutiji.
Jeste li vi upravnik sektora Deng?
Jesam."
Izvinjavam se zbog ovakvog prijema, gospodine." Rektor se sav pretvorio u
osmeh kada je pozvao oveka u svoju kancelariju.
Niko nije imao ni najblau predstavu o tome koja bi to organizacija mogla da
sastavi pismo koje bi imalo takav uticaj da se rektor primiri kao bubica. Sekretar je u
84

BU&CW

prvi mah pomislio da e to ionako saznati: prema pravilima Univerziteta, sva pisma
preporuke koja dolaze od spoljnih slubi moraju da prou kroz njegovu kancelariju i da
budu zavedena. Kasnije, kada je shvatio da mu rektor nije predao dokument kao to je
trebalo, usudio se da mu ga zatrai. Nije oekivao da e mu rektor odgovoriti kako je
pismo spalio. Rektor je objasnio da je prva reenica pisma glasila da pismo treba spaliti
odmah nakon to bude proitano. Sekretar je bio zapanjen i odmah je uzviknuo:
Dravna tajna!" Rektor mu je veoma ozbiljno i strogo naredio da mora da zaboravi sve
to se tog dana dogodilo i da nikome ne treba nita da govori o tome.
Zapravo, u trenutku kada je rektor pokazao oveku da ue u njegovu kancelariju,
ve je imao kutiju ibica u ruci. Kada je rektor zavrio s itanjem pisma, protresao je
ibice i rekao: Treba li sada ovo da spalim?"
Zato da ne?"
Tako je pismo spaljeno.
Dva oveka su stajala u tiini, nijedan od njih nije progovorio ni re dok je papir
nestajao u plamenu.
Nakon toga je rektor pitao: Koliko ljudi vam treba?"
On je podigao prst i kazao: Jedan."
Onda je rektor upitao: Koje polje?
Ponovo je otvorio fajl i uzeo je jo jedan papir. Kazao je: Ovo je lista zahteva koju
taj kandidat mora da ispuni - verovatno nije potpuna ali imate dovoljno u njoj da biste
mogli da steknete predstavu."
Papir koji je drao u ruci bio je iste veliine kao i prethodno pismo, takozvani
ekstodecimo. Na ovom papiru nije bilo odtampanih slova, ve je bio ispisan rukom.
Rektor je pregledao listu, a onda je pitao: Da li i ovo treba da spalim im ga proitam?"
,,Ne, nasmejao se. Mislite da je i ovo dravna tajna?"
Jo nisam proitao kako treba", rekao je rektor, tako da ne znam da li je dravna
tajna ili nije."
Nije", rekao je on. Moete to da pokaete kome god hoete, ak i samim
studentima. Svako ko misli da ispunjava ove zahteve moe da doe i da me nae. Ja sam
odseo u sobi 302 u gostinskoj kui pri vaem univerzitetu - i vi ste dobrodoli kada to
poelite."
Te veeri je rektor Univerziteta doveo dva studenta poslednje godine sa prilino
visokim ocenama u sobu 302. Posle toga je pristizala nepregledna reka posetilaca. Do
popodneva treeg dana, dvadeset i dva studenta su otila u sobu 302 da se sretnu sa
tajanstvenim ovekom koji epa: neke od njih su doveli njihovi profesori; neki su doli
poterani svojom voljom i ambicijom. Veina njih su bili studenti sa Odeljenja za
matematiku. Bilo je devet apsolvenata i sedam diplomiranih studenata s tog odeljenja;
svi ljudi koji su dolazili s drugih odeljenja specijalizovali su i matematiku. Matematika
sposobnost je bila prvi zahtev koji je opavi Deng postavio kao uslov za osobu koju
trai - zapravo, to je bio i jedini zahtev. Stvar je u tome to su svi ljudi koji su otili da ga
vide imali potpuno razliite prie o tome ta se dogaalo u sobi kada su izali iz nje - svi
su tvrdili da je to bilo jedno potpuno bizarno iskustvo. Nekako su svi poeli da veruju da
je u pitanju ala, ili da itava situacija nije ni izdaleka toliko ozbiljna kao to su ih naterali
da poveruju. to se tie opavog Denga - ako biste ih sluali, sigurno biste pomislih da
je luak, psihopata s kraom nogom. Neki su rekli da uopte nije obraao panju na njih
kada su uli u sobu. Stajali su tamo ili su sedeli neko vreme, oseajui se kao kompletni
85

BU&CW

idioti, a onda bi im opavi Deng samo mahnuo rukom i dao znak da mogu da odu. Neki
od profesora sa matematikog odeljenja bih su toliko uznemireni time to su im studenti
govorili da su odlazili do univerzitetskog smetaja da bi se lino alili epavom oveku,
pitajui ta on pod milim bogom misli da postigne time to radi? Zato je vraao ljude a
da im ne postavi nijedno pitanje? Jedini odgovor koji su dobijali bio je da je to nain na
koji on radi.
opavi Deng je govorio: Svaka disciplina ima svoje zahteve, zar ne? Kada je u
pitanju fizika edukacija, biraju atlete tako to im opipavaju kosti i miie. Osoba koju ja
traim mora da ima potpuno nezavisan misaoni aparat. Neki ljudi se zaista nisu dobro
oseali zato to nisam obraao panju na njih - ak nisu mogli ni da sede mirno, niti su
mogli da stoje uspravno a da se ne pomeraju. Za njih je to sve skupa bilo ekstremno
neprijatno iskustvo. To nije vrsta linosti za kojom tragam." To je zvualo veoma dobro,
ali je samo opavi Deng znao da li je govorio istinu ili ne.
Tokom treeg popodneva njegovog boravka, opavi Deng je pozvao rektora
Univerziteta da ga poseti u gostinskoj sobi, da bi prodiskutovali njegovu potragu. Nije
bio naroito srean ali je ipak izvukao neto iz svega toga. Dao je rektoru pet imena sa
liste od dvadeset i dvoje koje je intervjuisao i zatraio je dozvolu da pregleda njihov lini
dosije - mislio je da e osoba koju trai verovatno moi da se pronae izmeu tih petoro.
Kada je rektor shvatio daje ela stvar u finalnoj fazi i da opavi Deng zapravo predlae
da poe sledeeg dana, ostao je u menzi iza kue za goste i veerao s njim. Dok su bili za
stolom, opavi Deng se iznenada prisetio neega. Pitao je rektora ta se dogaa s
Mladim Lilijem, i rektor mu je objasnio. Rekao je: Ako biste eleli da vidite naeg
rektora u penziji, rei u mu da doe."
Deng je rekao s osmehom: Kako bih ja mogao da traim da on doe i da me
poseti? Trebalo bi da ja odem i posetim njega!"
I ba kao to je i rekao, te iste veeri opavi Deng je otiao da vidi Mladog Lilija...

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Ja sam bila ta koja je otila i otvorila mu vrata. Nisam ga prepoznala i nisam znala
da je on taj misteriozni ovek koji je bio predmet tolikih pria na odeljenju poslednjih
dana. U poetku tata uopte nije znao o emu se radi, ali su neki ljudi s odeljenja na silu
vukli studente da se sretnu s tajnovitim ovekom, i ja sam mu to jednom prilikom i
pomenula. Kada je tata shvatio da je Deng taj misteriozni ovek o kome svi govore,
pozvao me je i upoznao me je s njim. Bila sam veoma radoznala i pitala sam ga zbog ega
mu treba neko poseban. Nije direktno odgovorio na moje pitanje; samo je rekao daje u
pitanju veoma znaajan posao. Kada sam ga pitala koliko je taj posao o kome govorimo
vaan - za oveanstvo ili za razvoj nae domovine i ta ve - rekao je da je to pitanje
nacionalne bezbednosti. Pitala sam ga i kako je protekao proces selekcije, ali on nije
izgledao zadovoljno - promrmljao je neto u vezi s odabirom najvieg iz grupe sitnih
patuljaka.
Mora da je u nekom trenutku u prolosti o svemu tome razgovarao i s tatom, zato
to mi je izgledalo da tata tano zna kakvu vrstu osobe on trai. Videvi koliko je
nezadovoljan rezultatima potrage, tata je aljivim tonom rekao: Zapravo, ja znam
nekoga ko bi vam veoma odgovarao.
,,Ko? ovek je odmah naulio ui.
Tata je i dalje aljivim glasom govorio: Neko ko bi vam odgovarao moda bi
mogao da se nalazi i s druge strane zemljine kugle; a opet, mogao bi da bude i ovde, pod
86

BU&CW

istim krovom s vama... ovek je pomislio da tata govori o meni i odmah je poeo da se
raspituje o mom poslu. Tata je samo pokazao na Dendijevu fotografiju koja je bila
zakaena za okvir ogledala na zidu i rekao: ,,On.
Ko je on?, pitao je ovek.
Tata je onda pokazao na fotografiju moje tetke ung Lili i rekao: Zar ne lie?"
ovek je otiao do ogledala i paljivo je pogledao; onda je rekao: Zaista lie."
To je njen unuk", rekao je tata.
Koliko se seam, tata nije esto ljudima predstavljao Dendija na taj nain praktino je to bio prvi put da uradi tako neto. Ne znam zato je sa ovim ovekom
razgovarao tako; verovatno zato jer ovaj nije bio lokalac - nije znao nita vie od bledih
naznaka ele prie tako da to i nije bilo mnogo vano. S druge strane, ovek je ipak bio
student naeg univerziteta, tako daje sigurno znao ko je bila moja tetka. Kada je tata to
rekao, on je uzbueno poeo da nam postavlja pitanja o Dendiju. Tata mu je sa
neskrivenim zadovoljstvom ispriao sve to je imao o Dendiju, sve o tome kako je on
pametan i inteligentan. Bilo kako bilo, na kraju njihovog razgovora, tata mu je rekao da i
ne pomilja da odvede Dendija. Kada ga je pitao zato, tata je rekao: Potreban je
istraivakom institutu."
On se nasmejao i nita nije rekao. Nije se ponovo vratio ovoj temi, tako da smo
imali utisak da je pitanje Dendija ostavio po strani.
Sledeeg jutra je Dendi doao kui na doruak. Rekao nam je da je prethodne
noi neko doao da ga vidi prilino kasno. Poto su prostorije u istraivakom institutu
bile izuzetno dobro i lepo opremljene, Dendi je esto tamo provodio i ele noi,
spavajui u kancelariji, a kui je dolazio samo da bi jeo. U trenutku kada je progovorio,
tata je znao ko ga je to traio. Slatko se nasmejao i rekao: Oigledno se ovek jo nije
predao."
,,Ko je on?, pitao je Dendi.
Ne obraaj panju na njega", kazao je tata.
Mislim da bi voleo da poem sa njim i da se prikljuim njegovoj radnoj jedinici",
kazao je Dendi.
Da li bi eleo da ide?", upitao je tata.
To zavisi od tebe", rekao je Dendi.
Onda ga ignorii", kazao je tata.
Upravo dok su oni razgovarali, na vratima se zaulo kucanje i Deng je uao. Kada
ga je tata video, veoma ljubazno ga je upitao da li je ve dorukovao - ovek je rekao da je
jeo u gostinskoj kui. Tata ga je onda zamolio da se popne i da ga saeka, te da e uskoro
zavriti s jelom. Kada je zavrio s jelom, tata je rekao Dendiju da ide. Rekao je isto ono
to je govorio i ranije: Ne obraaj panju na njega."
Kada je Dendi otiao, tata i ja smo se zajedno popeli na sprat. Deng je ekao u
dnevnoj sobi, puei cigaretu. Tata je moda izgledao kulturno i ljubazno ali namere su
mu bile oigledne. Pitao da li je doao samo da se pozdravi ili mu treba neko od nas. Ako
ste doli ovamo zato to vam on treba, onda vam, naalost, u tome ne mogu pomoi. Kao
to sam vam rekao sino, ne elim da ga odvedete - to nema nikakvog smisla."
Ako ne moete da pomognete, onda ne moete", rekao je on.
Ja bih se samo pozdravio s vama."
Tata ga je zamolio da ue u njegovu radnu sobu.
87

BU&CW

Tog popodneva sam imala predavanja, tako da sam nakon nekoliko razmenjenih
ljubaznih reenica otila do svoje sobe da pokupim stvari koje su mi bile potrebne. Kada
sam izlazila, neto kasnije, pomislila sam da bi moda trebalo da se vratim i da se
pozdravim. Meutim, vrata tatine radne sobe bila su zatvorena, a to se retko dogaalo.
Odluila sam da im ne smetam i onda sam izala. Kada sam se vratila posle asova, mama
mi je tuno saoptila da e nas Dendi napustiti. Pitala sam kuda ide, a mama je morala
da obrie suze s lica pre nego to je mogla da odgovori. Ide sa tim ovekom. Tvoj otac se
sloio..."
(Nastavie se)
Niko ne zna ta je opavi Deng rekao Mladom Liliju u njegovoj radnoj sobi tog
dana iza zatvorenih vrata. Gazdarica ung mi je ispriala da je sve do smrti njen otac
odbijao da odgovori na ovo pitanje - kada bi ga neko i pomenuo, on bi se obino naljutio.
Bio je odluan da ovu tajnu ponese sa sobom u grob. Jedno je savreno jasno, a to je da je
opavi Deng uspeo da promeni miljenje Mladog Lilija u periodu od samo pola sata. ta
god da je rekao, Mladi Lili je samo izaao iz radne sobe i otiao pravo do svoje ene da joj
kae da inden odlazi.
Ovi dogaaji su opavog Denga obavili jo guim velovima tajni, a sada je ta
izmaglica tajnovitosti poela da pada i na indena.

88

BU&CW

3.

inden je postao tajnovit jo tog prvog popodneva - istog onog po podneva kada
su se opavi Deng i Mladi Lili zatvorili u Lilijevu radnu sobu da bi na miru mogli da
razgovaraju. Bilo je to onog popodneva kada ga je opavi Deng pokupio dipom i kada
ga je odveo - nije se vratio kui sve do veeri. Vratili su ga obinim kolima. Kada je doao
kui, ve je imao taj tajnoviti izraz oiju. Suoen sa upitnim pogledima lanova svoje
porodice, izdrao je dugo a da ne progovori. Sve to je sada radio izgledalo je kao da je
dodirnuto tajnom. Poto je otiao sa opavim Dengom na nekoliko sati, kao da se ve
otvorila neka pukotina izmeu njega i ostatka porodice. Nakon prilino mnogo vremena
i nekoliko puta postavljenog pitanja koje je ponovio Mladi Lili, duboko je udahnuo i onda
neodluno rekao, upotrebivi isti ton, pun potovanja kao i obino: Profesore, poslali ste
me nekud gde mi stvarno ne odgovara." Govorio je tiho, ali su rei koje su imale i svoje
skriveno znaenje prestravile sve prisutne: Mladog Lilija, njegovu enu i Gazdaricu ung.
Nisu imali pojma ta bi sledee mogli da kau.
Gospoa Lili je rekla: Ako ne eli da ide, onda nemoj - nije obavezno."
Moram da idem", kazao je inden.
O emu ti to govori? On..., pokazala je na Mladog Lilija, ... on je on, a ti si ti: ako
on eli da ti uradi neto, to ne znai automatski da ti sa tim mora da se sloi. Sluaj
me. Odlui ta ti eli da uradi za sebe. Ako eli da ide, onda idi; ako ne eli da ide,
onda nemoj otii - ja u razgovarati s njima umesto tebe."
To nee moi", rekao je inden.
Kako to misli?"
Ako oni ele da idem, ja nemam prava da to odbijem."
Kakva je to vrsta radne jedinice? Ko poseduje toliku mo?"
Nije mi dozvoljeno da ti to kaem."
Nije ti dozvoljeno da kae sopstvenoj majci?"
Nije mi dozvoljeno nikome da kaem. Morao sam da se zakunem..."
U tom asu je Mladi Lili pljesnuo rukama i ustao. Ozbiljno je rekao: U redu, u tom
sluaju ne bi vie trebalo da kae ni re. Kada odlazi? Da li je to ve odlueno? Trebalo
bi da ti spakujemo stvari."
Odlazim pre zore sutra ujutro", rekao je inden.
Te noi niko nije spavao, zato to su svi bili zauzeti pakovanjem indenovih
stvari. Oko etiri sata ujutru, stvari su mu bile ve gotovo po pakovane - njegove knjige i
zimska odea bili su spakovani u dve odvojene kartonske kutije. Nakon toga je trebalo
samo pokupiti svakodnevne sitnice: iako su i inden i Mladi Lili rekli da on moe da
kupi sve ono to mu bude bilo potrebno kada stigne tamo, dve ene su bile u dobrom
raspoloenju za pakovanje i trale su uz stepenice i niz njih, razbijajui glavu
razmiljanjem o svemu to e mu moda trebati. Prvo su stavile radio i nekoliko kutija
89

BU&CW

cigareta, onda aj i medicinski komplet za prvu pomo - veoma brzo su uspele da napune
kofer plodovima svog truda. Negde oko pet sati ujutro, svi su se ponovo skupili u donjem
delu kue. Gospoa Lili je bila gotovo histerina - nije mogla da napravi ni doruak za
indena tog jutra, pa je zato zamolila erku da to uradi umesto nje. Otila je s njom do
kuhinje i tu je sela, objanjavajui tano ta bi ova trebalo da uradi. To nije bilo zbog toga
to Gazdarica ung nije umela da kuva, ve zato to je to trebalo da bude posebno jelo na taj nain su se pozdravljale sa indenom. Gospoica Lili je odluila da jelo mora u
sebi da sadri etiri vana elementa.

1. Glavno jelo mora da bude inija s rezancima i to onakvim kakvi se obino

spremaju za roendan i koji simbolizuju sreu.
2. Rezanci moraju da budu od heljdinog brana. Rezanci od heljdinog brana su
mnogo meki od obinih rezanaca. Ovo bi trebalo da simbolino prikae da ljudi moraju
vie da prataju i da budu elastiniji kada ive meu strancima.
3. Zaini koje treba dodati ovoj upi trebalo bi da ukljuuju vinsko sire, ljute
papriice i orahe. Orasi su gorki. Ovo bi oznaavalo da od etiri postojea ukusa ono sve
gorko, kiselo i ljuto ostavlja za sobom u kui; a kada bude otiao, sve to bude radio bie
mu slatko.
4. Ne treba napraviti mnogo supe, zato to, kada doe vreme, inden bi trebalo
da popije sve do poslednje kapi, to simbolizuje celovitost i uspeh.

To je bila samo inija supe, ali predstavljala je najiskrenije elje i nade stare
dame. Kada je ova inija supe puna znaenja jo vrela donesena u trpezariju, gospoa Lili
je pozvala indena da sedne za sto. Izvadila je privezak od ada u obliku pritajenog
tigra iz depa i stavila ga indenu u ruku, rekavi mu da pojede supu, a onda da
privezak stavi na svoj kai, gde e mu sigurno doneti mnogo sree. Upravo u tom asu
uli su zvuk automobila koji je stao ispred kue. Nedugo zatim, opavi Deng je uao
unutra sa svojim oferom. Svima je poeleo dobro jutro i naredio oferu da utovari stvari
u kola.
inden je tiho sedeo i jeo svoje rezance. Kada je poeo da jede, vie nita nije
govorio, ali to je bila vrsta tiine koju dobijete kada neko eli da kae mnogo toga a nema
ideju odakle da pone. ak i kada je zavrio s rezancima, sedeo je na istom mestu bez
rei. Oigledno nije imao nameru da ustane.
opavi Deng je uao i potapao ga po ramenu, kao da ima potpunu kontrolu nad
situacijom. Rekao mu je: Vreme je da se pozdravi sa svojima. ekau te u kolima."
Pozdravio se sa Mladim Lilijem, njegovom enom i Gazdaricom ung, a onda je otiao.
U sobi je zavladala tiina. Svi su se gledali bez rei; njihovi pogledi bili su
koncentrisani, fiksirani. inden je i dalje drao svog tigra od ada i vrteo ga u jednoj
ruci. Bio je to jedini pokret u sobi.
Gospoa Lili je rekla: Zavei ga za pojas. Donee ti sreu."
inden je podigao figuricu od ada do usana i poljubio je, da bi posle toga poeo
da je vezuje za pojas.
U tom trenutku mu je Mladi Lili uzeo figuricu iz ruku i rekao: Samo budala
oekuje da e mu neki predmet doneti sreu. Ti si genije i ti sam stvara sopstvenu
sreu." Izvadio je voterman penkalu koju je koristio gotovo pola veka i stavio je
indenu u ruke, govorei: Ovo e ti vie biti od koristi. Moe da je upotrebljava da
90

BU&CW

zapisuje svoje ideje. Ako im ne dopusti da pobegnu od tebe, videe da niko ne moe
da ti prie ni blizu."
inden je s penkalom uradio potpuno isto. Poljubio je penkalu u tiini i stavio je
u dep na grudima. U tom trenutku su uli jak, kratak zvuk koji je dolazio od sirene
automobila spolja - veoma kratak. inden kao da ga nije ni primetio; sedeo je i nije se
pomerao.
Mladi Lili je rekao: Pokuavaju da ti daju znak da pouri. Trebalo bi da poe."
inden je i dalje sedeo i nije se pomerao.
Mladi Lili je rekao: Ova kua je tvoj dom. Kada ode iz ove kue, ti si u svojoj
zemlji. Ako nema svoju zemlju, nema ni dom. Kreni. ekaju na tebe.
inden je sedeo tamo i nije se pomerao. Izgledalo je kao da ga je tuga usled
rastanka prikovala za stolicu. Nije mogao da se pokrene.
Jo jednom se zaula sirena kola koja su ekala. Ovog puta je to bilo mnogo due.
Mladi Lili je shvatio da inden i dalje ne nameravajui da poe, tako daje bacio pogled
na svoju enu, dajui joj znak da neto uini.
Gospoa Lili je istupila napred, spustivi lagano svoje ruke na indenova
ramena. Rekla je: Kreni, Dendi. Mora da poe. ekau na tvoja pisma."
Izgledalo je kao da je dodir ruku stare gospoe probudio indena iz sna.
Pokrenuvi se kao kamena planina, ustao je, kreui se kao u transu. Kada je stigao do
vrata, inden se iznenada okrenuo i pao na kolena uz tup udarac. Poklonio se ispred
starog para, udarajui glasno elom o pod. Glasom koji se guio od suza, rekao je: Mama,
ja sada odlazim. Ali ak i ako odem na kraj sveta, ja sam i dalje tvoj sin..."
Bilo je pet sati ujutro, 11. juna 1956. godine. inden, zvezda matematikog
odeljenja poslednjih deset godina, ovek koji je tiho postao deo inventara N Univerziteta,
spakovao se i otiao na misteriozno putovanje sa koga se nikada nee vratiti. Pre nego
to je otiao, zatraio je od starog para da promeni ime - hteo je da ga ubudue svi zovu
ung inden. Pozdravio se sa svojom porodicom i krenuo u novi ivot s novim imenom
- rastanak koji je ve bio natopljen suzama postao je sada jo tuniji, kao da su obe
strane shvatile da ovo nije uobiajen rastanak. injenica je da, kada je otiao, niko nije
znao kuda to ung inden ide. Uao je u dip u trenutku kada je zora svanula i onda se
odvezao - nestao je negde u drugom svetu. Jednostavno je nestao. Kao da su njegovo
novo ime i novi identitet udarili po ivotu kao sekira, odvajajui prolost od budunosti,
obeleavajui njegov odlazak u svet. Samo su znali daje otiao nekud drugde - jedina
kontakt adresa koju su imali bila je upravo ovde, u glavnom gradu provincije: post
restant broj 36.
Izgledalo je kao da je zaista blizu, tu odmah pored njih.
Ali u sutini niko nije znao kuda je otiao...
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)
Pitala sam nekoliko svojih bivih studenata koji su se zaposlili u poti koja radna
jedinica ima post restant broj 36 i gde se ona nalazi? Svi do jednoga su odgovarali da ne
znaju - izgleda da je to bila adresa za neko mesto van ljudskog domaaja. U poetku smo
mislili daje ova adresa vezana za neko mesto negde u gradu, ali kada smo dobili prvo
pismo od Dendija, vreme od asa kada je pismo napisano i poslato do trenutka kada
smo ga mi primili jasno nam je ukazivalo da je adresa samo paravan, osmiljen da
zavede ljude. Moda je veoma daleko od nas, moda dalje no to je iko mogao da zamisli.

91

BU&CW

Prvo pismo nam je napisao tri dana poto je otiao, ali smo ga primili dvanaest
dana kasnije. Na koverti nije bilo nikakvog traga adresi poiljaoca - tamo gde bi inae
trebalo da bude napisana ta adresa bio je jedan od slogana predsednika Maoa: ,,Ko se
usuuje da uini da sunce i mesec sijaju na novom nebu? Rei su bile odtampane
kaligrafijom predsednika Maoa, i to crvenim mastilom. Najudnije je to nije bilo peata
iz pote iz koje je pismo poslato, ve samo iz odeljenja za sortiranje pote koje je primilo
ovo pismo. Sva pisma koja smo kasnije primali bila su ista: ista vrsta koverta, bez
potanskog peata, i otprilike isto vreme koje je pismo provelo na putu - oko osam ili
devet dana. U poetku Kulturne revolucije, citati predsednika Maoa bili su zamenjeni
stihom iz optepoznate pesme tog vremena: Plovei preko okeana, oslanjamo se uvek
na kormilara/4 Sve ostalo je bilo isto.
ta je to znailo, da on radi za nacionalnu bezbednost? Trebalo je da znam barem
neto o tome na osnovu pisama koja je Dendi slao kui.
U zimu te godine kada je Dendi otiao, tanije, u decembru, jedne veeri je bila
uasna oluja i temperatura je iznenada pala. Posle veere nam je tata rekao da ga boli
glava - verovatno zbog promene vremena - i tako je, nakon to je uzeo nekoliko aspirina,
otiao gore u krevet, iako je bilo prilino rano. Nekoliko sati kasnije, kada je mama
krenula da spava, videla je da je prestao da die, iako mu je telo jo bilo toplo. Nain na
koji je tata umro... izgledalo je kao da je tih nekoliko aspirina koje je popio pre polaska u
krevet bilo kao da je popio arsenik; sad kad je Dendi otiao, znao je da e se njegov
Institut za istraivanje vetake inteligencije uruiti, tako da je pronaao nain da izae
iz svega toga.
Naravno, nita od toga nije bilo stvarno - tata je umro od izliva krvi u mozak.
Razgovarali smo o tome da li bi trebalo ili ne da zovemo Dendija da se vrati i
doe na sahranu - naposletku, on i nije bio toliko dugo odsutan a sada je bio vezan za
veoma misterioznu i monu radnu jedinicu - da ne pominjemo injenicu i da je bio
veoma daleko - ve smo shvatili po duini putovanja pisama da Dendi nije u prestonici
provincije. Na kraju je mama odluila da ga pozove da doe. Rekla je: Poto se preziva
ung i poto me zove majkom, on je na sin - njegov otac je umro, zato, naravno, treba da
ga pozovemo da doe na sahranu/4 Tako smo Dendiju poslali telegram i pozvali smo ga
da doe na sahranu.
Osoba koja je dola bila je potpuni stranac. On je doneo ogroman venac koji je
poloio u ime unga indena. Bio je to najvei venac na sahrani, ali nam to nije bila
neka naroita uteha. Sve ovo nas je prilino pogodilo. Vidite, s obzirom na to koliko smo
dobro poznavali Dendija, znali smo da bi on sigurno vie od svega voleo da je mogao da
bude prisutan. On je bio veoma principijelna osoba: ako je za neto mislio daje ispravno,
pronaao bi nain da to i uradi - nije bio neko koga bi zaustavila neka neprijatnost ili
tekoa. Mnogo smo razmiljali o tome zato nije mogao da doe na sahranu. Ne znam
zato - moda zbog toga to je ovek koji je doao sve vreme vrdao i govorio neke
dvosmislene stvari - stekla sam utisak da nije mnogo verovatno da e se Dendi ikada
vie vratiti, bez obzira na to ta se dogodi s nama ostalima. Rekao je neto o tome kako je
veoma blizak Dendijev prijatelj i da je ovde u njegovo ime. S druge strane, bilo je dosta
toga u vezi s ovim pitanjem na ta on nije mogao da odgovori, ili se ispostavljalo daje to
tema o kojoj ne moe da razgovara s nama i tako u krug. Sve je bilo veoma udno;
ponekad sam se pitala da se Dendiju moda nije neto dogodilo - moda je ak bio i
mrtav. Do ovoga sam dola posebno imajui u vidu da su pisma koja su kasnije dolazila
bila sve kraa i da su pristizala sve rede. To se dogaalo iz godine u godinu - pisma su
dolazila, ali mi nikako nismo uspevale da ga vidimo. Bila sam sve sigurnija da je Dendi
92

BU&CW

mrtav. Rad u tajnoj organizaciji koja je bila posveena ouvanju sigurnosti nacije bila je
velika odgovornost, velika ast, ali bi za njih bilo savreno mogue da porodici umrlog
stvaraju utisak da je on iv - bio bi to ujedno i jedan od naina da pokau koliko su moni
i jaki i koliko je poseban posao koji rade. U svakom sluaju, budui da Dendi iz godine u
godinu nije dolazio kui i s obzirom na to da nikako nismo uspevale da ga vidimo, niti
smo mogle da mu ujemo glas - bila sam sve uverenija da se nikada nee vratiti. Pisma
nisu mogla da me uvere u suprotno,
Godine 1966. izbila je Kulturna revolucija. U isto vreme je eksplodirala i nagazna
mina koju je sudbina stavila pod moja stopala nekoliko decenija ranije. Ispisan je i
podignut transparent, i to upadljivo velikim znacima, na kome je pisalo da sam i dalje
zaljubljena u njega (ovo se odnosi na biveg deka Gazdarice ung), a posle toga su
nastavili sa uasnim priama i optubama. Govorili su da se nikada nisam udala zato to
nikada nisam prestala da ga ekam i da to to volim njega znai da volim i reakcionarni
Kuomintang, da sam ja kurva Kuomitanga i da sam pijun Kuomitanga, nacionalistike
partije koja vlada na Tajvanu. Izgovorili su gomilu uasnih stvari o meni, i sve su one bile
predstavljene ogoljeno, kao neosporne injenice.
Na dan kada je okaen taj transparent ispisan velikim slovima, desetak studenata
je prilino smueno pokualo da opkoli kuu. Moda zahvaljujui tatinoj reputaciji, iako
su mnogo galamili, ipak nisu uli u kuu i nisu me odvukli - u tom asu je pristigao i
rektor Univerziteta i naterao ih je da odu. To je bio prvi put da sam upala u bilo kakvu
nevolju. Mislila sam da e se sve zavriti na tome. Naposletku, oni se i nisu ponaali ba
toliko loe.
Vratili su se za neto manje od mesec dana. Ovoga puta je bilo nekoliko stotina
ljudi. Do tada su ve pohapsili mnogo znaajnih linosti sa univerziteta, ukljuujui i
rektora. Ovoga puta su upali u kuu, zgrabili me i odvukli napolje. Stavili su mi na glavu
kapu dvorske lude sa natpisom Kuomintang kurva i ubaena sam u grupu onih protiv
kojih se treba boriti. Vodali su nas po itavom gradu kao kriminalce i primer za ostatak
populacije. Kada se to zavrilo, bila sam zatvorena u enskom klozetu, zajedno sa
profesorkom sa odeljenja za herniju koja je bila optuena za nemoralnu praksu i
buroasku korupciju. Preko dana su nas izvodili napolje i tukli, a nou su nas vraali u
na improvizovani zatvor da piemo samokritike. Nakon izvesnog vremena obrijali su
nam pola glave u jin-jang stilu, tako da nismo liile ni na ta. Jednoga dana je mama
videla kada su me tukli i bila je toliko uasnuta da se istog asa onesvestila, na tom istom
mestu.
Mama je bila u bolnici - nisam znala da li je iva ili mrtva. I sama sam bila na
korak od smrti. Te veeri sam napisala tajnu poruku Dendiju - samo jedan red: Ako si
jo iv, doi i spasi me! Potpisala sam se imenom svoje majke. Sledeeg dana mi je jedan
od mojih studenata, koji se saalio na mene, pomogao daje i poaljem. Kada je telegram
otiao, razmiljala sam o razliitim mogunostima. Izgledalo je najverovatnije da
jednostavno neu dobiti nikakav odgovor. Sledei najverovatniji rezultat je bio - kao i
kada je tata umro - da e doi neki stranac. Nisam mogla da zamislim da je Dendi u
mogunosti da sam doe, da ni ne pominjem to kako se brzo pojavio...
(Nastavie se)
Tog dana su Gazdarica ung i njena koleginica bile izvedene na javno poniavanje
u okviru ispitivanja izdajnika" ispred zgrade hemijskog odeljenja. Njih dve su stajale na
stepenicama ispred glavne zgrade, nosei visoke kape luda na glavama, sa velikim
plakatima koji su im viih oko vratova. Crvene zastave i plakati visili su sa svih strana,
93

BU&CW

dok je masa okupljenih ispred njih bila sastavljena od studenata i profesora sa

Hemijskog fakulteta - oko dvesta ljudi ukupno. Sedeli su na podmetaima na zemlji. Oni
koji su bili odabrani da govore su stajali. Izgledalo je kao da je sve veoma paljivo
organizovano.
U deset sati ujutro poeli su sa iznoenjem zlih dela koja je poinio ovaj par
profesorki. Sredinom dana su ruali (ruak im je donet). Gazdarica ung i druga
profesorka morale su da recituju izreke predsednika Maoa. Do etiri sata po podne
nijedna od njih vie nije mogla da ustane. Poto nisu mogle nita drugo, kleale su na
zemlji. Negde u to vreme je stigao i dip sa vojnim tablicama. Zaustavio se ispred zgrade
Hemijskog fakulteta, privukavi poglede svih prisutnih. Iz dipa su izala tri oveka.
Dvojica su bili veoma visoki i ili su sa obe strane niskog oveka, titei ga. Doli su pravo
do sredita ovog ispitivanja izdajnika". Kada su prili stepenicama, nekoliko pripadnika
Crvene garde, koji su bili tog dana na dunosti, pokualo je da ih zaustavi, pitajui ih ko
su. Mali ovek u sredini agresivno je rekao: Doli smo da odvedemo ung Jinji!"
,,Ko ste vi?
Mi smo ljudi koji e je odvesti odavde!"
Jedan od gardista, iznerviran ponaanjem maloga, glasno gaje opomenuo: Ona je
kurva Kuomintanga i zasad ta kurva ostaje ovde!"
Mali ovek ga je pogledao. Iznenada je pljunuo na zemlju i poeo da psuje: Jebem
li ti! Ako je ona Kuomintang, ta sam onda ja? Da li ti uopte zna sa kim razgovara?
Kaem ti, ona ide sa mnom! Mii mi se s puta!"
Dok je govorio, gurao je ljude koji su mu stajali na putu i iao prema platformi.
Upravo u tom trenutku neko je otpozadi povikao: Kako se usuuje da pljuje
Crvenu gardu! Hajde da ga prebijemo!"
I dok si trepnuo okom, svi su ustali i navalili divlje da udaraju maleckog. Da niko
nije intervenisao, sigurno bi ga i ubili. Na svu sreu, ljudi koji su bili s njim pokrenuli su
se da ga zatite. Obojica su bili visoki i jaki - na prvi pogled si mogao da vidi da su bili
obueni u borilakim vetinama. Gurajui, blokirajui i vukui, njih dvojica su se uspeno
borila protiv napadaa. ovek je sada stajao u sredini kruga, a druga dvojica su ga titila
s obe strane kao da su mu telohranitelji. U isti glas su povikali: Mi smo u slubi
predsednika Maoa - svako ko nas udari je protiv predsednika Maoa, protiv Crvene garde!
Mi smo garda predsednika Maoa - odbij! Odbij!"
Zahvaljujui njihovoj hrabrosti i upornosti, uspeli su nekako da otmu i izvuku
malog oveka iz gomile. Jedan od njih ga je titio dok je trao s njim. Drugi je takoe
trao, ali se iznenada okrenuo i izvadio pitolj. Usmeravajui ga prema vazduhu, opalio je
jedan metak. Povikao je: Ne mrdajte! Predsednik Mao nas alje ovamo!
Svi su se paralisali kada su uli zvuk pucnja. Pogledali su oveka u udu. U
pozadini je moglo da se uje kako ljudi viu da se Crvena garda ne plai da pogine, da tu
ne postoji nita ega se treba bojati. Izgledalo je kao da e se situacija ponovo pogorati
kada je ovek izvadio svoja dokumenta, podigao ih je visoko, tako da je svako mogao da
ih vidi. Gledajte, mi dolazimo od predsednika Maoa! Predsednik nam je lino poverio
ovu misiju! Ako nam iko vie bude pravio bilo kakve probleme, predsednik Mao e
poslati ljude da ga uhapse! Budui da svi radimo za predsednika Maoa, zato onda ne
bismo seli i o svemu ovome porazgovarali kako valja? Neka drugovi koji su ovde
nadleni istupe, tako da moete da ujete nareenja koja smo primili od predsednika
Maoa!"
Dvoje ljudi je izalo iz gomile. ovek je sklonio pitolj i odveo ih na stranu da
94

BU&CW

mogu da razgovaraju na miru. Oigledno su prihvatili sve to im je ovek rekao, s

obzirom na to da su, kada su se vratili, rekli da ovi ljudi zaista rade za predsednika Maoa
i da bi sada svi ponovo trebalo da sednu na svoje podmetae. Neto kasnije, kada se
povratio mir, druga dvojica su se vratili, budui da su prilino daleko i otrali. Jedan od
voa Crvene garde otiao je toliko daleko da je izaao pred njih da ih doeka, a onda se i
rukovao sa sitnim ovekom. Drugi voa Crvene garde predstavio ga je okupljenima kao
heroja revolucije i zamolio ih da ga pozdrave jednim gromkim aplauzom. ulo se
sporadino, lenjo tapanje, to je jasno pokazivalo da ljudi i nisu ba mnogo
impresionirani ovim herojem. Moda zato to se plaio daljih problema, ovek koji je
pucao iz pitolja odluio je da ne dopusti heroju da prilazi blie okupljenima. Izaao mu
je u susret i apnuo mu je nekoliko rei na uvo, rekavi mu da ue u auto. Povikao je
vozau da ga odveze, dok je sam ostao iza njih.
Upravo u trenutku kada je auto polazio heroj je proturio glavu kroz prozor i
povikao: Seko, ne boj se, seko. Nai u nekoga ko e te izvui odatle!"
Bio je to inden!
ung inden!
Zvuk glasa unga indena lebdeo je iznad okupljene mase. Dok su poslednji
tonovi visili u vazduhu, jo jedan dip sa vojnim tablicama dovezao se uz kripu guma,
zaustavljajui se ispred auta unga indena.
Tri oveka su izala iz dipa. Dvojica su nosila uniforme Narodne armije, to je
jasno pokazivalo da su vojni kadar. Otili su pravo do oveka s pitoljem i apnuli mu
nekoliko rei na uvo, a onda su mu predstavili treeg oveka. On je bio voa Crvene
garde na univerzitetu - ljudi su ga zvali Maral Jang.
Odrali su jedan prilino tih sastanak pored kola. Posle toga je Maral Jang sam
otiao do ostalih pripadnika Crvene garde, sa veoma ozbiljnim izrazom lica. Nita im nije
rekao - samo je podigao pesnicu i po vikao: iveo predsednik Mao! Drugi ljudi su
prihvatili ovo, povikavi vie puta uglas tako glasno da su i zgrade zadrhtale. Kada su se
uzvici stiali, okrenuo se i potrao uz stepenice da bi skinuo kapu lude s glave Gazdarice
ung i sklonio plakat koji joj je visio oko vrata. Rekao je okupljenima: Kunem se u
predsednika Maoa da ova ena nije kurva Kuomitanga, ve sestra narodnog heroja,
naeg revolucionarnog druga." Podigao je pesnicu i stao da uzvikuje: iveo predsednik
Mao. ivela Crvena garda! iveli nai revolucionarni drugovi!"
Ponavljajui svaki od ovih slogana po nekoliko puta, uzeo je traku Crvene garde
koja mu je bila vezana oko ruke i privezao je na ruku Gazdarice ung. Kada je to uradio, i
drugi ljudi su poeli da uzvikuju iste slogane, kao daje to bio gest poasti koju odaju
Gazdarici ung ili neto tome slino. Moda su pokuavali daje zatite; moda su
uzvikujui ove slogane pokuavali da ljudima skrenu panju. ta god da je bio razlog,
Gazdarica ung je stigla do kraja svoje karijere kontrarevolucionara uz zvuk uzvika koji
su dolazili u talasima.
(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)
Ako emo pravo, ja uopte nisam prepoznala Dendija kada sam ga videla - prolo
je ve deset godina otkako je otiao od nas. Bio je mnogo mraviji nego ranije i nosio je
staromodne naoare, sa soivima debelim kao dno ae - izgledao je kao starac. Prosto
nisam verovala da je to on, sve dok me nije nazvao ,,seko, a onda sam izgleda dola sebi.
Sve mi je to i dalje bilo pomalo nestvarno.
ak i danas se pitam da li je ono to se dogaalo tog dana u stvari bio samo san.

95

BU&CW

Doao je samo dan nakon to je poslat moj telegram. Da bi mogao da doe tako
brzo, morao je u svakom sluaju da bude u prestonici provincije. Kada se vratio, na
mnogo naina je bio i moan i veoma zagonetan: mora daje postao veoma vana osoba.
Kada je doao kod nas kui, ovek sa pitoljem je neprekidno bio pored njega - izgledalo
je kao da mu je to telohranitelj, ili moda samo uvar. Izgledalo je kao da Dendi nita ne
moe da uradi bez njegovog doputenja. Kada smo razgovarali, upadao je u razgovor na
svakih pet-est minuta - nije nam bilo dozvoljeno da pitamo za to i to, ili je sad ova tema
bila van granica dozvoljenog. Te veeri je stigla i veera koju su dovezli automobilom rekli su nam da su hteli da nas potede kuvanja, ali mi je izgledalo kao da se brinu da mi
ne stavimo neto u hranu. Posle veere je poeo da pouruje i da gnjavi Dendija da pou
i to je bio trenutak kada su se mama i Dendi estoko pobunili i toliko protestovali da se
ovek na kraju sloio da to vee prenoe kod nas. To mu je oigledno delovalo kao neto
izuzetno opasno, zato to je pozvao dvoja vojna kola koja su bila parkirana ispred nae
kue, sa sedmoro-osmoro ljudi unutra. Neki od njih su bili u vojnim uniformama, a neki u
civilnom odelu. On je preko noi spavao u istoj sobi u kojoj je spavao i Dendi, ali pre
nego to su njih dvojica otili u krevet, pretraio je itavu kuu od vrha do dna. Sledeeg
dana, kada je Dendi zatraio da poseti tatin grob, ovaj je glatko odbio.
Sve je to izgledalo potpuno nerealno - Dendi je doao, ostao preko noi, a onda je
ponovo otiao - kao da je sve bilo san.
Iako je ovom prilikom mogao da doe i da nas poseti, ivot koji je Dendi vodio
prethodne decenije ostao je potpuna misterija za nas - jo vea misterija nam je bila to
sada odjednom moemo da ga vidimo uivo. U sutini, jedine dve stvari koje smo uspeli
da saznamo bile su daje iv i da se oenio. Oigledno da nije bio dugo oenjen - njegova
ena je radila u istoj radnoj jedinici. Iako nismo imali pojma ta ona radi i ime se bavi,
saznali smo da je njeno prezime Di i daje poreklom sa severa. Pokazao nam je nekoliko
fotografija koje je imao uz sebe; mogli smo da vidimo da je dosta via od Dendija i da je
veoma zgodna, pristala i lepa ena, ali je imala neku tugu u pogledu. Kao i Dendi,
izgledalo je da nije tako uspena i dobra u izraavanju emocija. Pre nego to e otii,
Dendi je mami dao poprilino debeo koverat za koji je rekao da je od njegove ene.
Rekao nam je da saekamo i da ga otvorimo tek kada on bude otiao. Kada smo ga
otvorili, unutra je bilo 200 juena i pismo njegove ene. U pismu je objanjavala da je
partija odbila njen zahtev da poe sa Dendijem u ovu posetu i da joj je iskreno ao zbog
toga. Mamu je nazvala majko", draga majko".
Tri dana poto je Dendi otiao, pojavio se ovek koji je predstavljao njegovu
radnu jedinicu. On je i ranije bio u naoj kui, kada je dolazio u Dendijevo ime na
ceremonije povodom godinjica tatine smrti. Dao nam je pismo generaltaba vojne
oblasti Narodne oslobodilake armije i Revolucionarnog komiteta provincije, napisano
debelim crvenim znacima na papiru. U njemu je pisalo da je ung inden proglaen za
heroja revolucije od strane Centralnog politbiroa, Dravnog saveta i Centralne vojne
komisije, i da smo na osnovu toga mi sada revolucionarna porodica. U budunosti,
nijedna radna jedinica, nijedan pripadnik Komunistike partije, ili privatno lice, nee
moi da nam ue u kuu bez dozvole. Ono to je jo vanije, ubudue niko nee moi da
kleveta revolucionarne zasluge herojske porodice. Na samom vrhu ovog papira bilo je
napisano i rukom sastavljeno obavetenje - Svako ko se bude opirao ovoj naredbi bie
smatran za kontrarevolucionara i bie kanjen u skladu s tim!" To je lino napisao
komandant lokalne vojne oblasti. Mi smo paljivo uvale pismo. Zahvaljujui njemu,
kasnije nismo imale nikakvih problema. Zahvaljujui tom istom pismu, moj brat je
mogao iz angaja da se vrati na N Univerzitet, a kasnije, kada je odluio da ode u
inostranstvo, to pismo mu je omoguilo da dobije dozvolu za odlazak. Moj brat je radio
96

BU&CW

na istraivanjima super-provodnika; u to vreme nije bilo uslova da nastavi posao u ovoj

zemlji! Morao je da ode. Ali samo razmislite malo o tome - razmislite koliko je teko bilo
tih dana otii u inostranstvo. Na mnoge naine to je bilo jedno veoma posebno vreme, a
opet, Dendi je uspeo da nam obezbedi da ga normalno proivimo.
Nismo imali predstavu kakav je to izuzetan zadatak Dendi obavio za svoju
zemlju da bi zauzvrat dobio tako veliku mo; bio je u stanju da jednim pokretom ruke
promeni nae ivote. Kasnije, nedugo poto se Dendi vratio da mi spase ivot, ljudi na
Hemijskom fakultetu su priali da je Dendi verovatno odigrao kljunu ulogu u naem
programu nuklearnog naoruanja. Od toga su napravili prilino dobru priu. Kada sam
ula ova govorkanja, pomislila sam da u tome moda i ima istine, zato to su se datumi
zaista lepo poklapali - Kina je zapoela svoj program nuklearnog naoruanja 1964.
godine, nedugo poto je Dendi otiao od nas. Ono to je imalo jo vie smisla: ako hoete
da napravite nuklearno oruje, definitivno su vam za to potrebni izuzetno dobri
matematiari. Mislila sam da je to jedina vrsta posla koji moe da bude tako tajnovit,
tako vaan, i da bi jedino takav posao mogao da mu obezbedi status kakav je oigledno
imao. Ali 1980. godine je drava objavila listu s imenima naunika koji su radili na prvoj i
drugoj generaciji kineskog nuklearnog programa i Dendijevog imena nije bilo meu
njima. Moda je promenio ime, ili je moda itava ta pria od poetka bila samo glasina...
(Nastavie se)

97

BU&CW

4.

Kao i Gazdarica ung, opavi Deng je igrao vanu ulogu u mom pisanju ove
knjige. Njega sam intervjuisao mnogo pre no to sam intervjuisao Gazdaricu ung, i
postali smo veoma dobri prijatelji. U to vreme je ve imao vie od ezdeset godina, i kako
mu je koa izgubila elastinost, koske su mu se kroz nju jasno videle. Uz to, problemi s
njegovom kraom nogom samo su se s vremenom pogorali - to vie nije mogao da rei
tako to e imati deblji on na jednoj cipeli; sada je ve bio prinuen da hoda sa tapom.
Ljudi su govorili da je izgledao izuzetno, tako dok je iao uokolo oslanjajui se na tap, ali
u sutini, mislim da je sam ovek bio impresivan i da to nije imalo nikakve veze sa
tapom. Kada sam ga upoznao, bio je najvaniji lan Jedinice 701 - bio je direktor itavog
tog mesta. S obzirom na poziciju koju je imao, niko se nije usuivao da ga zove opavi
Deng - ak i kada bi vam on traio da ga tako zovete, ne verujem da biste se usudili da to
i uinite. S obzirom na njegov poloaj, na njegove godine, bilo je mnogo drugih naina na
koje ste mogli da mu se obratite: direktore", efe", gazda".
Sve su to bili termini koje su ljudi upotrebljavali kada su mu se obraali. S druge
strane, on je sebe esto nazivao obogaljenim direktorom. Ako emo pravo, ja ni
dan-danas ne znam njegovo puno ime zato to ima mnogo drugih imena pod kojima je
poznat; neka od njih su vulgarna, neka iskazuju potovanje, neka su opis njegove titule
na poslu, druga su njegova lana imena, potom njegova kodna imena - ne zna se koliko ih
je! Izgledalo je kao da mu je pravo ime bilo suvino, a bilo je oigledno da ga nije koristio
godinama - kao da je odluio da ga se otarasi, poto je postalo nepotrebno. Naravno, s
obzirom na moj poloaj, trudio sam se da mu se uvek obraam s potovanjem. Zvao sam
ga Direktor Deng.
Direktor Deng.
Direktor Deng...
Da vam otkrijem jednu tajnu Direktora Denga - on je imao sedam telefonskih
brojeva. Imao je onoliko telefonskih brojeva koliko je imao imena! Dao mi je svoja dva
telefonska broja, to je, ako emo poteno, bilo vie nego dovoljno - jedan broj je bio broj
njegove sekretarice i na taj broj se odmah neko i javljao. U osnovi je to znailo da sam
Direktoru Dengu uvek mogao da dam do znanja da bih voleo s njim da razgovaram, ali
to nije znailo i da e on podii telefonsku slualicu i da e mi se odmah javiti - to je esto
bila ista srea.
Nakon to sam intervjuisao Gazdaricu ung, pozvao sam oba broja koja mi je dao
Direktor Deng. Kada sam pozvao prvi broj, niko mi nije odgovorio, a kada sam pozvao
drugi, rekli su mi da saekam trenutak - to je znailo da sam tog dana imao sree. Kada je
Direktor Deng doao na telefon, pitao me je ta hou. Rekao sam mu da ak i danas ljudi
na univerzitetu misle daje ung inden odigrao kljunu ulogu u graenju nae prve
atomske bombe. Pitao je o emu ja to pod milim bogom govorim. Rekao sam mu da
govorim o injenici daje ung inden postigao ogromne rezultate sluei svoju zemlju,
a zato to je njegov rad bio obavijen velom tajne, on je osuen da ostane neznani junak.
98

BU&CW

Meutim, ba zato to je njegov posao bio tajna, ljudi zamiljaju da je uradio i vee stvari
od onih koje je zaista uinio - dodeljena mu je kljuna uloga u naem nuklearnom
programu. U tom trenutku me je besno prekinuo. O emu vi to govorite, pod milim
bogom?, povikao je. Da li vi zaista mislite da moete da dobijete rat samo s nuklearnom
bombom? Sa ungom indenom mogli smo da dobijemo gotovo bilo koji rat koji bismo
vodili! Nuklearni program je bio samo nain da se pokae naa snaga; neto kao kada
ena stavi cvet u kosu da bi privukla panju. Ono to je ung inden radio jeste
nadgledanje drugih ljudi - on je mogao da uje zvuk otkucaja srca drugih ljudi na vetru,
mogao je da vidi njihove najvie uvane tajne. Ako poznajete neprijatelja i ako poznajete
sami sebe, pobediete u svakoj bici koju budete vodili. Zato vam kaem da, iz vojne
perspektive, ono to je ung inden uradio ima za nas mnogo vei praktian znaaj od
bilo kakvog nuklearnog oruja."
ung inden je bio kriptograf.
(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)
Kriptografija podrazumeva da jedan genije pokuava da otkrije ono to su uradili
drugi genijalci - a rezultat toga su najjeziviji pokolji. Da bi uspeo neto da uradi u ovom
tajnovitom i opasnom poslu, mora da ima na raspolaganju najistananije umove koji
postoje. U sutini je ono to pokuava da uradi veoma jednostavno: pokuava da
proita tajne skrivene u nizu arapskih brojeva. To donekle zvui zabavno, kao igra; ali
upravo je ta igra unitila ivote mnogih ljudi i ena koji su imah zaista zadivljujuu
inteligenciju ... i to je ono to kod kriptografije ostavlja najjai utisak.
To je takoe i tragedija kriptografije. U istoriji ljudskih napora, najvei broj genija
je sahranjen unutar granica kriptografije. Ili da to kaemo na drugaiji nain:
unitavajui genije, jednog za drugim, unitavajui generacije genija jednu za drugom,
sve to nam je nakon toga ostalo su - ifre. Tu su skupljeni mnogi najvei umovi
oveanstva - ne da bi pokazali ta zaista mogu da urade, ve da bi ih naterali da se
mue, da bi ih ubili. Nije ni udo to ljudi kau da je kriptografija najtunija profesija na
svetu.
(Nastavie se)
Kada se ung inden nekako uspentrao u kola, jo pospan i tek napola budan, i
kada su ga odvezli sa Univerziteta u zoru tog letnjeg dana 1956. godine, nije mogao ni da
pretpostavi da e ga taj arogantni ovek koji sedi pored njega naterati da ostatak ivota
provede radei upravo na tom tunom i tekom, tajnovitom polju kriptografije. On
takoe nije znao da je njegov saputnik, koga su studenti nazvali opavkom koji igra na
kii, bio zapravo veoma vaan (i misteriozan) ovek, rukovodilac kriptografskog dela
Specijalne jedinice 701. Ili da to kaemo i drugaije, od ovog asa pa nadalje, on e biti
neposredni pretpostavljeni unga indena. Nakon to su kola ila neko vreme, ef je
odluio da porazgovara sa svojim novim potinjenim; ali verovatno usred bola
prouzrokovanog rastankom, od njega nije mogao da izvue ni re. Jasna svetla farova
sijala su kroz mrak ispred njih i osvetljavala su put; obmotalo ih je neko udno i
nesreno oseanje.
Upravo kada je zora svanula, automobil je stigao do izlaza iz grada i poao na
Nacionalni put broj XX. Ovo je prilino uzbudilo unga
indena, i poeo je da klati glavom s jedne na drugu stranu. Pomislio je: Zar ne
bi trebalo da ostanemo u istom gradu - adresa je bila post restant 36 u lokalnoj poti 99

BU&CW

zato sada izlazimo na nacionalni auto-put?" Kada ga je opavi Deng prethodnog dana
po podne poveo da zavre svu potrebnu papirologiju u vezi s njegovim zapoljavanjem,
kola su neprestano skretala u razliite uliice, da ne pominjemo to to su punih deset
minuta traili od njega da nosi tamne naoare tako da ne moe da vidi kuda idu - ali onda
je mogao da se zakune da tom prilikom nisu izlazili iz grada. Sada su kola klizila
auto-putem, i on je shvatio da su se verovatno uputili nekud veoma daleko.
Zainteresovan, zapitao je: Kuda sad idemo?
,,U jedinicu."
,,A gde je to?
Ne znam."
Da li je daleko?"
Ne znam."
Zar ne idemo na isto mesto na koje smo ili jue?"
Da li ti zna gde smo ili jue?"
Siguran sam da je bilo negde u gradu."
Ve si prekrio zakletvu koju si dao..."
Ali..."
Nema mnogo ali. Ponovi prvi deo zakletve koju si dao."
Kud god da poem, ta god da Vidim ili ujem, smatra se poverljivom
informacijom."
Kada je palo vee, kola su i dalje bila na putu. U daljini su mogla da se vide
razbacana svetla, to je ukazivalo na to da su u blizini grada srednje veliine. ung
inden je drao oi irom otvorene - hteo je da zna gde se nalazi. opavi Deng je traio
da stavi naoare. U asu kada mu je bilo dozvoljeno da skine naoare, oni su se ve
nalazili na planinskom putu prepunom krivina. S obe strane puta bila je uma i videli su
se planinski pejzai, ali nije bilo nikakvog znaka ih table koji bi ukazivali na to gde se
nalaze. Put je bio prepun rupa i uzan, a ispred njih je bio neproziran mrak. Farovi
automobila su osvetljavali tminu - snop svetlosti je izgledao koncentrisan, usmeren na
put - tako jasan i svetao kao da su ukljueni reflektori. U pojedinim trenucima mu se
inilo da kola vie ne pokree motor, ve da ih svetlost vue dalje. Tako su nastavili dalje
jo oko sat vremena. Negde u daljini, ung inden je mogao da vidi nekoliko bledih
taaka svetlosti koje su sijale na pozadini crne planine - oigledno je to bila njihova
destinacija.
Na kapiji nije bilo nikakvog znaka. ovek koji je otvorio nije imao jednu ruku, a
preko lica je imao prilino veliki oiljak, koji mu je poinjao od levog uva, pa je prelazei
preko mosta nosa, zavravao na kraju desne jagodine kosti. Kada ga je ung inden
video, odmah se setio pria o gusarima koje je itao kao dete. Zgrade oko njih bile su u
potpunoj tiini, i jedva su se nazirale u tami. Ovo ga je takoe podsealo na
srednjovekovne zamkove koji su se esto pojavljivali u inostranim bajkama koje je itao.
Dvoje ljudi je izalo iz tmine - izgledali su kao duhovi. Kada su prili blie, postalo je
jasno da je jedno od njih dvoje - ena. Prila je da se rukuje sa opavim Dengom, dok je
mukarac otiao do kola i uzeo prtljag unga indena.
opavi Deng je predstavio eni unga indena. Uplaen i duboko nesrean,
ung inden nije uspeo da uje njeno ime - samo je uo da je ef Odeljenja za
ovo-ili-ono i da je ona ovde direktor. opavi Deng mu je rekao da je ovo trenani kamp
Jedinice 701. Svi novi drugovi moraju da dou ovamo i da dobiju politiku edukaciju, kao
100

BU&CW

i profesionalni trening, da bi mogli da se prikljue Jedinici 701. Rekao mu je: Kada

bude zavrio osnovni trening, poslau nekoga da te pokupi. Nadam se da e brzo
zavriti ono to mora i da e postati punopravan lan Jedinice 701. Kada je zavrio
ovaj kratak govor, uao je u kola i odvezao se. Izgledalo je kao da je neki trgovac ljudima
- kada je pokupio robu u nekom drugom delu zemlje, isporuio ju je kupcu, a sada pere
ruke od svega, nimalo ne oklevajui.
Jednog jutra, tri meseca kasnije, tek to je ung inden ustao iz kreveta, uo je
zvuk motocikla koji se zaustavio odmah pored njegove spavae sobe. Ubrzo potom je uo
da mu neko kuca na vrata. Kada je otvorio vrata, video je mladog oveka kako stoji
napolju. ovek je rekao: ef odeljenja Deng me je poslao da doem i da te pokupim.
Bilo bi ti bolje da se spremi."
Motor gaje povezao, ali nisu poli prema glavnoj kapiji. Umesto toga, okrenuli su
se na drugu stranu i uli dublje u kompleks, pravo prema peinama u dubini planine. Tu
je zapravo bio ogroman peinski kompleks, koji se irio u svim pravcima; jedna peina se
prelivala u drugu, tako da je sve izgledalo kao lavirint. Motor je nastavio dalje, da bi se
nakon desetak minuta zaustavio ispred okruglih elinih vrata. Voza je siao s motora,
otiao unutra, a onda se ubrzo nakon toga vratio; potom su nastavili dalje motorom.
Posle kratke vonje, motocikl se obreo na drugom kraju podzemnog kompleksa i niza
zgrada koje su bile mnogo vee od zgrada trening-centra koje su se pojavljivale pred
indenovim oima. Tu je bila stacionirana misteriozna i tajnovita Specijalna jedinica
701, i tu e ung inden provesti ostatak svog ivota. Njegov posao e se odvijati na
suprotnom kraju od okruglih elinih vrata pred kojima se motor zaustavio koji minut
ranije. Ljudi su ovde taj niz zgrada zvali Se verni kompleks; trening-centar je bio poznat
kao Juni kompleks. Juni kompleks je bio kapija Sevemog kompleksa - ujedno i njegov
kontrolni punkt: neto kao citadela opkoljena ancem sa svih strana, do koje je moglo da
se doe samo preko jednog pokretnog mosta. Osoba koja ne bi prola inspekcije i
preglede u Junom kompleksu nikada nije mogla ni da baci pogled na Severni kompleks taj pokretni most se za nju nikada nije sputao.
Motocikl je nastavio svojim putem, pre nego to je na kraju stigao ispred zgrade
od crvene cigle, potpuno prekrivene puzavicama. Predivan miris kuvanog jela koji je
dolazio odatle ukazao je ungu indenu da se verovatno radi o kantini. opavi Deng je
jeo unutra, i kada je spazio indena kroz prozor, ustao je i izaao napolje, drei i dalje
zemiku u ruci.
Trpezarija je bila puna svih vrsta ljudi - tu su bili i mukarci i ene; mladi i stari.
Bilo je onih koji su nosili vojne uniforme, neki su imali obina odela, a neki od njih su ak
nosili i policijske uniforme. Tokom vremena koje je proveo u trening-centru, ung
inden je pokuavao da shvati o kakvoj jedinici se radi. Kako je bila organizovana? Da li
je u pitanju bila vojna jedinica ili jedinica lokalne vlade? Dok je gledao prizor pred
sobom, bio je potpuno zbunjen. Pomislio je: Ovo mora da je neka od specifinosti
Specijalne jedinice. Zapravo, u svakoj specijalnoj jedinici, u svakoj tajnoj organizaciji,
normalno je da bude mnogo neobinih dogaanja. Tajnost je ovde u samom sreditu.
Ona je sveprisutna, kao muzika koja se uje u vazduhu."
opavi Deng ga je proveo kroz glavnu trpezariju, a onda gaje odveo u odvojenu
sobu. Tu je ve bio postavljen sto za doruak. Bilo je tu mleka, jaja, punjenih zemiki,
obinih zemiki, a bilo je i neto od priloga.
Sedi, rekao je opavi Deng.
inden je seo i poeo da jede.
Pogledaj napolje", rekao je opavi Deng. Oni nisu dobili tako kvalitetnu hranu
101

BU&CW

kao ti; a za pie imaju jedino pirinanu vodu."

inden je podigao glavu i pogledao. Svi ljudi van sobe su imali zdele u rukama, a
on je imao olju. U njegovoj olji je bilo mleko.
Da li zna zato je to tako?", pitao je opavi Deng.
Da li je to neka vrsta posebne dobrodolice?"
Ne, nije. To je zato to je tvoj posao mnogo vaniji od njihovog."
Kada je zavrio doruak, ung inden je poeo da radi ono emu e posvetiti
ostatak ivota: kriptografiju. Meutim, u asu o kome govorimo, nije znao da e mu biti
namenjeno da se bavi ovom tajnom i tunom profesijom. U trening-centru je dobijao
neobine instrukcije - na primer, njegovi instruktori su traili od njega da se upozna sa
istorijom, geografijom, spoljnopolitikim odnosima, sa nosiocima vlasti u najvanijim
dravnim institucijama, vojnom moi, vojnim instalacijama, odbrambenim kapacitetima
i sa mnogim drugim osobenostima X zemlje - morao je ak da ita i biografije izvesnog
broja vanih vladinih i vojnih figura te zemlje. Zbog svega toga je bio veoma radoznao
kakav e mu biti posao. Prva pomisao mu je bila da e istraivati tajno oruje koje je X
zemlja razvila za neke posebne vojne ciljeve. Kasnije je razmiljao da e se moda
prikljuiti nekom misleem delu Narodne oslobodilake armije, recimo kao sekretar
nekog vieg vojnog oficira. Posle toga, mislio je, postae moda nekakav vojni ekspert.
Potom je razmiljao o mnogo drugih profesija i sve su one bile ekstremno neprijatne:
vojni instruktor koga e poslati s one strane okeana; vojni atae pri nekoj ambasadi u
inostranstvu; pijun, i tako dalje. Razmiljao je o svim vrstama vanih i neobinih
zanimanja koja bi mogli da mu namene, ali nikada nije ni pomislio na mogunost da
postane kriptograf.
To zaista i nije posao, to je konspiracija: to je zamka postavljena unutar
konspiracije.

102

BU&CW

5.

Ako emo pravo, u poetku ni ljudi koji su bili u Jedinici 701, onda baziranoj u
podnoju planine nedaleko od predgraa izvesnog grada u Kini, nisu shvatali kakva
velika budunost eka unga indena. Ili moete slobodno da kaete da ba i nisu bili
naroito impresionirani njegovim poslom. Radio je na usamljenikom i prilino tekom
poslu - na dekripciji ifara, za koju vam osim treninga, iskustva i genijalnosti treba i
srea koja dolazi daleko iza zvezda. Ljudi u Jedinici 701 govorili su da je savreno
mogue da nekako uhvatite tu sreu koja dolazi daleko iza zvezda, ali da za to morate
visoko da podignete ruke svako jutro i svako vee tano u ono vreme kada crni dim
poinje da kulja iz grobova vaih predaka.
Kada je doao, ung inden nije ovo shvatao; ili ga jednostavno nije bilo briga.
itave dane je provodio itajui gomile knjiga koje nisu imale veze ni sa im - na primer,
gurnuo bi nos u primerak Kompleta matematikih zagonetki na engleskom ili u neku
hrpu pranjavih starih knjiga spojenih kanapom, kojima se nisu videli naslovi. inilo se
da mu dani prolaze u potpunoj tiini. Oigledno je bio usamljen (nije bio snob i nije bio
arogantan), ali nije rekao nita znaajno, sugestivno ili na neki nain izuzetno
inteligentno (zapravo, on je vrlo malo govorio), a nije pokazivao ni znake velike
genijalnosti ni velikih stvaralakih moi. Ljudi su zaista poeli da sumnjaju u njegove
sposobnosti i u njegovu sreu. to je jo gore, niko nije dovodio u pitanje njegovu
potpunu nezainteresovanost za sam posao - kao to smo ve i pomenuli, obino su ga
viali sa nosom zabijenim u neku knjigu koja nije imala nikakve veze s onim to je
navodno trebalo da radi.
To je bio samo poetak, prvi znak da nije priljean na poslu, a drugi znak nije bio
mnogo daleko. Jednog popodneva je ung inden napustio trpezariju posle ruka i po
obiaju je uzeo knjigu i otiao u etnju umom. On se po podne nije odmarao ali takoe
nije ni radio prekovremeno - sve slobodno vreme koje je imao provodio je obino
itajui u tiini, u nekom uglu gde nikome nije smetao.
Severno krilo kompleksa bilo je podignuto na obroncima planine. irom
kompleksa je tu i tamo bilo nedirnutih delova ume i on je esto iao do jednog od tih
poteza borove ume, koji je bio zgodno lociran udesno od glavnog ulaza u peine u
kojima je radio. Nezavisno od toga, drugi razlog zbog kog je odabrao ovaj umarak kao
svoje omiljeno etalite jeste taj to je voleo miris borovine koji ga je; podseao na miris
medicinskog sapuna. Neki ljudi nisu voleli taj smolasti miris, ah on je uivao u njemu.
Njegova naklonost i ljubav prema ovom mirisu kao da su bili usko vezani s njegovom
zavisnou od duvana, poto je mnogo manje puio otkad je etao tom borovom
umicom.
Tog dana, im je uao u umu, uo je zvuk granica na zemlji koje se lome, to je
bio znak da neko prilazi. Bio je to neki ovek u pedesetim godinama. Izgledao je veoma
skromno kada je pitao da li zna da igra topovski ah, a iskren pozivajui osmeh zaigrao
mu je na licu. ung inden je klimnuo glavom a ovek je izvukao tablu i figure i pitao ga
103

BU&CW

da li bi sada voleo da odigra jednu partiju. ung inden nije eleo da igra - hteo je da
ita svoju knjigu, ali mislio je da bi bilo runo da to kae oveku u lice; bilo bi nepristojno
da ga odbije, tako da je opet klimnuo glavom. Iako je prolo ve nekoliko godina kako
nije igrao, stekao je izvesno iskustvo u ovim igrama sa Janom Lisejviem - veina ljudi ne
bi mogla da ga pobedi u ovoj igri. Ovaj ovek nije bio veina ljudi - njih dvojica su ubrzo
shvatih da je onaj drugi dobar igra i da e i jednom i drugom biti veoma teko da poraze
protivnika. Posle toga je ovek esto dolazio da igraju ah. Dolazio je po podne, dolazio je
uvee - ponekad je sa ahovskim priborom ekao pored ulaza u peinu ili ispred vrata
trpezarije, da bi bio siguran da e ga uhvatiti kada ovaj bude prolazio. Izgledalo je gotovo
kao da ga proganja. Ovo je osiguralo da sada svi znaju da je igrao ah sa luakom.
U jedinici 701 svi su znali za luaka koji je voleo da igra ah. Pre osloboenja bio
je najbolji student na matematikom fakultetu Univerziteta
Suen Jatsen, a onda ga je, nakon to je diplomirao, regrutovala vojska
Kuomintanga i poslala u Indokinu, gde je radio u njihovoj kriptografskoj jedinici koja se
tamo nalazila. Uspeo je da probije veoma sofisticiranu vrhunsku japansku ifru, to ga je
proslavilo u svetu kriptografije. Kasnije je, nezadovoljan time to je ang Kaj-ek reio da
zemlju uvede u drugi graanski rat, uspeo tajno da napusti vojsku i da se zaposli kao
nadzornik u elektrodistribuciji u angaju, ali pod drugim imenom. Posle osloboenja,
Jedinici 701 je trebalo mnogo vremena i muke da shvate ta se dogodilo s njim i da ga
pronau; pozvali su ga da se vrati. Uspeo je da probije izvestan broj amerikih ifara
srednjeg nivoa, to gaje proizvelo u daleko najboljeg kriptografa koga su ikada imali. Pre
dve godine, kod njega se na nesreu razvila izofrenija - preko noi se od heroja koga su
svi potovali pretvorio u luaka koga su se svi plaili. Kada bi ugledao nekoga, odmah je
poinjao da ga psuje, vikao je i vritao; ponekad je i udarao ljude. Ovaj vid akutne
izofrenije, posebno kada je povezana sa nasilnom reakcijom kod pacijenta (a koja se
inae zove paranoidna izofrenija), ima prilino visok stepen uspenog leenja. Meutim,
zbog toga to je znao suvie vanih tajni, niko se nije usuivao da potpie naredbu da ga
poalju u bolnicu. Umesto toga, njega su leili na klinici koja je bila uz Jedinicu 701.
Lekari koji su tu radih bili su hirurzi; imali su jedan kratak seminar o razliitim
terapeutskim metodima, koji su im odrali eksperti sa strane, i itava stvar nije tekla ba
najbolje. Priueni hirurzi uspeli su nekako da ga smire, ah je ve sve bilo otilo predaleko
- osim opsesije igranja aha, izgledalo je da on ne razmilja ni o emu drugom. Zapravo,
nije ni mogao da razmilja o neem drugom. Jednostavno je od paranoidnog izofrenika
postao katatonini izofrenik.
Zapravo, nije ni znao da igra topovski ah sve dok se nije razboleo, ali kada je
napustio bolnicu, postao je veoma dobar igra. Igru je nauio od jednog lekara. Prema
onome to su kasnije rekli strunjaci, itav problem se stvorio kao rezultat injenice da
gaje doktor nauio da igra topovski ah u ranoj fazi oporavka. I kao to su strunjaci
rekli, kada neko dugo gladuje, ne moe odmah da mu da potpun obrok Kada je u
pitanju ovakva bolest i kada pacijent poinje da se oporavlja, ne bi trebalo da svoju punu
inteligenciju koncentrie na jedan objekat - a ako se to dogodi, verovatno kasnije nee
moi da skrene panju i koncentraciju s tog objekta. Naravno, ne postoji nijedan valjani
razlog koji bi naterao hirurga da ovako detaljno poznaje leenje psiholokih problema;
on je voleo da igra topovski ah i esto je igrao ovu igru sa svojim pacijentima. Jednoga
dana, kada je video da izofrenik izgleda shvata poteze i kretanje figura na tabli, pomislio
je da je to sigurno znak da mu je bolje i da poinje da se opravlja, tako da je poeo i s
njim da igra ovu igru. Mislio je da na taj nain samo jo vie pomae ovekov oporavak,
ali u sutini se sve to katastrofalno zavrilo: pretvorio je velikog kriptografa, koji bi se
moda u potpunosti oporavio od nervnog sloma koji je imao, u luaka koji bi samo da
104

BU&CW

igra ah.
Ukratko, ovo je bio neuspeh medicinske nege u Jedinici 701, ali se postavlja
pitanje da b su oni uopte imali drugog izbora? Ljudi ovako ili onako moraju da se
probijaju kroz ivot - ako stvari idu dobro, to je zato to imate sree; ako stvari idu loe,
koga za to da optuite? Nikoga ne moete da optuite. Ako biste u ovom sluaju nekoga
da krivite, trebalo bi kriviti taj prokleti posao kojim se ovek bavio; krivica je u injenici
da je ovaj ovek znao suvie tajni. Zaista je znao previe najstroe uvanih informacija,
to je dovelo dotle da e ostatak ivota provesti u ovom podnoju planine, sa zauvek
oteenim umom. Ljudi su govorili da se i dalje videlo koliko je bio pametan pre nego to
se razboleo samo ako odigrate koju partiju topovskog aha s njim, ali sve ostalo vreme
njegova inteligencija je bila kao inteligencija nekog psa. Ako ponete da viete na njega,
on e pobei; ako mu se nasmeite, on e posluno izvriti svaku vau komandu. Nije
imao ta da radi, pa je svakoga dana lutao po Jedinici 701 kao sirota mala izgubljena
dua.
A sada je ta dua pronala unga indena.
ung inden nije pokuavao da ga otera, kao to su to radili neki drugi ljudi.
Bilo je veoma lako primorati ga da vas ostavi na miru; samo je trebalo da povisite
glas i strogo mu naredite nekoliko puta ta treba da uradi. ung inden to nije radio; on
ga nije izbegavao, nije vikao na njega, ak nije ni gledao u njega. Odnosio se prema njemu
kao i prema svima ostalima - ni toplo ni hladno; veoma jednostavno, kao da ga uopte
nije bilo briga. Zbog toga je luak neprestano dolazio da ga trai, i nije ga ostavljao na
miru; hteo je uvek da odigraju jo jednu partiju aha.
Jo jedna partija aha!
I jo jedna partija aha!
Ljudi nisu bili sigurni da li je ungu indenu ao luaka i da li zbog toga zajedno
igraju ah, ili je to bilo zbog toga to on potuje vetine ovog drugog. to u sutini uopte
i nije bilo vano - poenta je u tome to kriptograf uopte ne bi trebalo da ima vremena da
igra ah. injenica je da je luak postao takav zato to je bio suvie opsednut iframa one su ga izludele na isti nain kao to e balon u koji neprestano upumpavate vazduh u
jednom asu eksplodirati. Kada su ljudi videli da ung inden gubi vreme igrajui ah
umesto da se koncentrie na kriptografiju, pomislili su da ili nije hteo da radi ovu vrstu
posla, ili da je i on bio samo jo jedan luak, koji je zamislio da e deifrovati sve tajne
kodove na svetu tako to e pomerati figure na ahovskoj tabli.
Da li nije hteo da radi ovaj posao ili jednostavno nije mogao da ga radi? Uskoro e
sve neverne tome dobiti neoboriv dokaz da je ung inden upravo u ovoj drugoj
kategoriji. A taj dokaz je u formi pisma stigao od Jana Lisejvia.

105

BU&CW

6.

Sedam godina ranije, kada je profesor Jan Lisejvi uspeo da izvede iz zemlje
porodicu svoje ene i da ih odvede u X zemlju, gde su mogli da zaponu nov ivot,
sigurno nije ni pomiljao da e te proklete ljude morati ponovo da vraa nazad. A nije
imao drugog izbora: nikako nije mogao da se izvue iz toga pregovorima ili ubeivanjem.
Njegova tata je po prirodi bila jedna veoma zdrava ena, ali zbog preseljenja u potpuno
drugaiju, stranu zemlju i rastue nostalgije za rodnim krajem, njeno zdravlje se brzo
uruavalo. Kada je shvatila da se sve izvesnije suoava sa ozbiljnom mogunou da e
umreti daleko od domovine, ona je svom snagom Kineskinje koja umire zahtevala da ode
kui i da tamo umre.
A gde je bila kua?
U Kini!
Pola oruja koje je imala X zemlja bilo je okrenuto prema Kini.
Kao to ste verovatno i sami shvatili, nije mu ba bilo lako da zadovolji zahteve
svoje tate. Zapravo, to je bilo toliko teko da je Jan Lisejvi u poetku jednostavno odbio
da uopte razgovara o toj ideji. Meutim, njegov tast je otkrio jo jednu samoubilaku
crtu svog karaktera - proti vrenu zavidnoj reputaciji svoje porodice - poto je stavio no
pod vrat i poeo da preti da e izvriti samoubistvo. U tom trenutku je Lisejvi shvatio da
je uhvaen u uasnu zamku; nije imao izbora do da ispuni zahteve starog nasilnika. Bilo
je takoe savreno jasno da je njegov tast pribegao ovakvom ekstremnom potezu prilikom kog je bio spreman da rizikuje i sopstveni ivot - zato to je zahtev njegove ene
bio isti kao onaj koji je on planirao da iznese jednog dana. No koji je stavio pod vrat bio
je tu da bi svom zetu rekao da e, ako preivljavanje znai da je osuen da umre u
inostranstvu, radije sebe odmah ubiti, tako da moe da bude sahranjen sa svojom enom
u Kini.
Istinu govorei, Janu Lisejviu je bilo veoma teko da shvati ovu udnu odlunost
starog kineskog dentlmena, ali injenica da on to nije shvatao uopte nije bila vana.
Kada je no pod grlom i kada deluje da e se scena krvoprolia odigrati svakog asa, da li
je uopte bitno shvatate li vi neto ili ne? Nemate izbora nego da uradite ono to ta osoba
eli; ako ne shvatate da to morate da uradite, to opet morate da uradite; ako mislite da je
to uasno, opet morate to da uradite; i ono to je jo vanije, to morate lino da uradite. S
obzirom na neprekidnu baranu vatru propagande pod kojom su iveli, njegova
porodica (ukljuujui i enu) bila je veoma zabrinuta da se on moda nee iv vratiti
odande. Bez obzira na sve, tog prolea je Jan Lisejvi poveo avionom svoju tatu do
njenog rodnog grada, a onda su preli na voz da bi konano zavrili u automobilu.
Pria dalje tee tako to je njegova stara tata bila ubaena u kola iznajmljena da
je odvedu u rodni grad, i tu je irom otvorila oi kada je ula da voza govori akcentom
njenog rodnog kraja, da bi onda mirno zatvorila oi zauvek. ta to znai kada ljudi kau
da ivot visi o koncu? Da ivot visi o koncu. Glas vozaa koji je govorio dijalektom njenog
106

BU&CW

rodnog kraja bio je za nju poput noa. No je zasekao i konac o kome je visio njen ivot
odlebdeo je noen vetrom.
Na svom putu, Jan Lisejvi je morao da proe kroz S Grad. To nije znailo da e
mu biti doputeno da poseti i N Univerzitet. Sve vreme puta bio je pod strogim okom
uvara i imao je velike restrikcije - ne znam da li je njih uvela kineska vlada ili X zemlja,
ah u svakom sluaju, njega su svuda pratila dva pratioca: jedan je bio Kinez, a drugi je bio
iz X zemlje. Izgledalo je kao da je ovaj trio bio uvezan - vukli su ga uokolo uvek izmeu
sebe. Kuda e ii i koliko brzo e tamo stii zavisilo je u potpunosti samo od njih - kao
daje bio robot, ih neka vrsta nacionalnog blaga. injenica je daje on bio samo
matematiar, ili je bar tako stajalo u njegovom pasou. Ovakvi uslovi su, ako paljivo
posluamo ono to ima da kae Gazdarica ung, bili posledica istorijskih okolnosti...

(Transkript intervjua sa Gazdaricom ung)

Dobro znate kakvi su bili nai odnosi sa X zemljom u to vreme: nije ba bilo nekog
naroitog poverenja - da ne kaem da smo bili neprijatelji. Najmanji pokret bilo koje od
dveju strana smatrao se dokazom agresivnih namera. Nikada nisam ni pomiljala da bi
Janu Lisejviu mogli da dozvole da se vrati, pa se zato ne bih mnogo obazirala na to to
mu nije bilo doputeno da prie ni blizu N Univerziteta. To je znailo da sam morala da
odem i da ga posetim u hotelu. Kada smo se sreli tamo, bilo je kao da poseujem nekog
kriminalca u eliji - nas dvoje smo sedeli i razgovarali i svako od nas dvoje je imalo po
dva oveka pored sebe, sa svake strane po jednog, koji su sluali ta govorimo i pravili
zabeleke o svemu to smo govorili - svaka reenica je morala da bude jasno izgovorena
tako da sva etvorica mogu da je uju. Hvala bogu pa su sva etvorica govorila oba jezika
ili bi u suprotnom bilo nemogue da otvorimo usta - odmah bi nas optuili da smo
pijuni ili tajni agenti; sve to bismo govorili bilo bi protumaeno kao obavetajni rad.
Bilo je to veoma posebno vreme, u kome su Kinezi koji bi se susreli sa ljudima iz X zemlje
ove tretirali kao da nisu ljudska bia: oni su bili avoli, nai najomraeniji neprijatelji - i
najmanja sitnica je mogla da bude dokaz zlih namera i da se protumai kao dokaz zlih
namera, trcanje otrova, pokuaj da se drugi ljudi poalju u smrt.
Zapravo, Jan Lisejvi nije hteo da se vidi sa mnom nego sa Dendijem. Kao to ve
znate, u to vreme je Dendi ve bio napustio Univerzitet i otiao ko zna kud. Ni ja nisam
mogla da ga vidim, a kamoli profesor Lisejvi. Kada je ovo uo, Lisejvi je po eleo da se
vidi sa mnom; ne sumnjam daje razlog tome bio taj to se nadao da e od mene dobiti
vie informacija u vezi s onim to se dogodilo Dendiju. Bilo je to veoma jednostavno i
oigledno: on je prestao da radi na problemu vetake inteligencije i otiao je da radi
neto drugo. Bila sam iznenaena Lisejvievom reakcijom kada sam mu ovo saoptila
izgledao je potpuno uasnuto. U poetku nije mogao nita smisleno da kae, a onda je
nakon podue tiine rekao: Uasno!" Bio je toliko ljut da mu je lice postalo jarkocrveno;
jednostavno nije mogao da sedi na stolici. Poeo je da eta gore-dole po sobi,
ponavljajui neprestano koliko su bili impresivni rezultati Dendijevog istraivanja
vetake inteligencije i kako bi sigurno postigao i vee prodore da mu je bilo doputeno
da nastavi sa svojim radom.
Rekao je: Video sam nekoliko radova u kojima je bio jedan od autora. I mogu da
vam kaem da su na ovom polju oni ve dostigli standarde internacionalnih istraivanja.
Prekinuti neto takvo usred posla... kako je to tuno i poraavajue!
Ponekad stvari ne funkcioniu onako kako bismo eleli...
Da li to znai da je inden regrutovan u neku vladinu jedinicu...?
107

BU&CW

Veoma je verovatno."
I ta tamo radi?
Ne znam."
Nastavljao je da postavlja pitanja, a ja sam nastavljala da odgovaram da ne znam.
Na kraju je rekao: Ako su moje pretpostavke tane, inden verovatno trenutno radi u
nekoj ustanovi koja je na vrhunskom bezbednosnom nivou?"
Ja sam opet ponovila ono to sam ve rekla: Ne znam." I to je bila istina - zaista
nisam znala. Zapravo, ak ni danas ne znam u kojoj je i kakvoj jedinici zapravo radio, gde
je bio i ta je tamo bio njegov posao. Moda vi to znate, ali sad i ne oekujem da mi to
kaete. Za mene je to bila Dendijeva tajna, ali preko toga i iznad toga, tajna nae zemlje.
Svaka zemlja i svaka vojska imaju svoje tajne: tajne organizacije, tajno oruje, tajne...
toliko ih je da im je teko uvek dati pravo ime. Kako neka zemlja moe da preivi bez
svojih tajni? Moda i ne moe. Kao neki ledeni breg: da nema onaj deo koji je sakriven
pod vodom, kako bi mogao da preivi?
Ponekad pomislim da nije u redu traiti od nekoga da decenijama uva tajnu od
svojih najbliih roaka i najboljih prijatelja - ih moda da neto krije itavog ivota. Ah
da nije tako, moda vaa zemlja ne bi preivela, ili bi bar bila u ozbiljnoj opasnosti. Ni to,
takoe, ne bi bilo u redu. Po meni, izgleda kao da jedna strana ipak pretee u korist
druge. Godinama sam razmiljala na ovaj nain. Mislim da je jedino takvo razmiljanje
moglo da me dovede dotle da oseam kako mogu da shvatim odluke koje je Dendi
doneo. U suprotnom bi moj ivot s Dendijem izgledao kao san, kao budno sanjanje,
mesearenje, san u snu, dug i neobian san, koji bi ak i on, koji je dobar u tumaenju
onoga to drugi ljudi vide sklopljenih oiju u pomrini noi, teko mogao da shvati...
(Kraj)
Tokom ovog susreta sa Gazdaricom ung, Jan Lisejvi je neprestano ponavljao da
je trebalo da kae Dendiju da ignorie, koliko god je to mogue, sve druge izazove
ispred sebe i da se vrati radu na izuavanju vetake inteligencije. Nakon to su se
pozdravili, Lisejvi je gledao kako Gazdarica ung odlazi. Iznenada je odluio da sam
napie pismo indenu. Shvatio je da nema naina da direktno stupi u vezu s
indenom, tako da je povikao za Gazdaricom ung i od nje zatraio indenovu adresu.
Gazdarica ung je pitala svog pratioca da U srne da mu da adresu, a on je dao odobrenje,
tako da je ona profesoru saoptila indenovu adresu. Te veeri je Lisejvi napisao
kratko pismo indenu. Poto ga je prvo pokazao svom pratiocu, a onda Kinezu, i poto
je od obojice dobio doputenje da ga poalje, spustio je pismo u potansko sandue.
Pismo je uobiajenim putem stiglo u Jedinicu 701. Da li e inden moi da ga
proita ili ne zavisilo je iskljuivo od sadrine pisma. Budui da je u pitanju bila ustanova
pod javnim reimom bezbednosti, partija je kontrolisala i pregledala ak i lina pisma bila je to samo jo jedna od stvari zbog koje je ovo bila specijalna jedinica. U svakom
sluaju, kada su ljudi u timu zaduenom za bezbednost otvorili Lisejvievo pismo, u
poetku su bih potpuno zbunjeni, s obzirom na to da je pismo bilo u potpunosti napisano
na engleskom. Bilo je to potpuno dovoljno da ih razbudi i da ovu prepisku shvate veoma
ozbiljno. O pismu je odmah obaveten voa tima, koji je od zvaninih vlasti traio da mu
obezbede to taniji prevod.
Originalni tekst bio je napisan na itavom listu papira, ali kada je preveden na
kineski, nije bio dui od par redova. Tekst je glasio:
108

BU&CW

Dragi indene,
Vratio sam se u Kinu po zahtevu svoje tate, tako da se u ovom trenutku nalazim u
prestonici provincije. Reeno mije da si napustio Univerzitet i da si sada angaovan na
drugoj vrsti posla. Ne znam ta ti to sada radi, ali po nivou tajnovitosti koja te okruuje
(ukljuujui i ovu adresu koju su mi dali) siguran sam da si angaovan na nekom veoma
vanom poslu za neku bezbednosnu, tajnu ustanovu, kao to sam i ja bio pre nekih
dvadesetak godina. Iz saoseanja i ljubavi prema svom narodu, pre dvadeset godina sam
napravio uasnu greku i prihvatio misiju koju mi je poverila odreena zemlja [budui daje
Lisejvi bio Jevrejin, ovo mora da se odnosi na dravu Izrael]. Moe se slobodno rei da mi
je ta misija unitila ivot. S obzirom na sopstveno iskustvo i na to koliko te poznajem,
veoma sam zabrinut zbog situacije u kojoj se nalazi. Poseduje izuzetno otru
inteligenciju, ali ona je takoe i veoma nena i krhka; za tebe bi bilo katastrofalno kada bi
se nalazio u situaciji u kojoj bi bio pod pritiskom i kontrolom. Ve si postigao zadivljujue
rezultate u svom istraivanju vetake inteligencije; kada bi nastavio, siguran sam da bi te
na tom putu ekala velika slava! Ne bi smeo da dopusti da te odvedu na neki drugi put.
Ako je to uopte mogue, nadam se da e posluati moj savet i da e se vratiti svom
izvornom poslu!
Jan Lisejvi
13. mart 1957.
Hotel Prijateljstvo" u glavnom gradu provincije.
Bilo je potpuno jasno da se sadraj ovog pisma direktno odnosio na nain na koji
je ung inden reagovao kada su ga regrutovali u Jedinicu 710. Upravo tada su ljudi (ili
bar odgovorni direktori ovog projekta) uspeli da shvate zato je ung inden izgledao
kao da se kloni posla zbog koga su ga doveli; neko ga je nagovarao da se vrati svom
prvobitnom polju istraivanja. Inostrani profesor Jan Lisejvi!

109

BU&CW

7.

Na kraju je ispalo da, zbog nezdravog sadraja" ovog pisma, ungu indenu nije
bilo dozvoljeno da ga proita. U Jedinici 701 postojalo je jedno pravilo: ne postavljajte
zabranjena pitanja, ne razgovarajte o zabranjenim temama, ne pokuavajte da saznate
neto o zabranjenim stvarima. U meri u kojoj se to ticalo partije, to manje ovakvih
pisama, to bolje - ona ionako samo izazivaju nevolje. Partija je svakako morala ve suvie
mnogo stvari da krije od sopstvenog naroda.
Na kraju se pokazalo da ovaj jednostavan nain reavanja problema trpanjem pod
tepih nije funkcionisao kada je u pitanju bio ung inden. Mesec dana kasnije tim za
nadgledanje dobio je jo jedno pismo od Lisejvia. Ovoga puta, ono je stiglo ak iz X
zemlje. X zemlja, kako je to sve bilo osetljivo! Kada su ga otvorili, ispostavilo se da je i
ovo pismo napisano na engleskom. Pogledavi potpis, odmah su shvatili da je to jo
jedna poruka koja stie od Jana Lisejvia. Ovo pismo je bilo dosta due od prethodnog. U
njemu je jo jednom Lisejvi pokuao da ubedi indena da se vrati svojim prvobitnim
istraivanjima, i u njemu je izrazio jo vee aljenje od onoga koje je imao u prethodnom
pismu. Pismo je poeo diskusijom o razliitim radovima koje je proitao u matematikim
asopisima, a koji su se ticali najnovijih istraivanja na polju vetake inteligencije, ali
onda je (kao da se vraa na glavni predmet razgovora) rekao:
San me je naterao da ti napiem ovo pismo. Da budem iskren, poslednjih nekoliko
dana pitao sam se ta sad radi i kakvu su ti nagradu ponudili za to (ili pod kakvim si
pritiskom) da si morao da donese takvu zapanjujuu odluku. Sino si se pojavio u mojim
snovima da bi mi rekao da radi u tajnoj ustanovi u svojoj zemlji i da si postao kriptograf
Uopte ne znam zato sam sanjao ovaj san; niti imam dovoljno znanja ni iskustva da bih
mogao da interpretiram ono to sam iskusio u snovima i vezu onoga to sanjam sa
stvarnim dogaajima - moda je to bio samo san koji nita ne znai. Nadam se da je samo
to u pitanju; daje sve to samo san. Meutim, verujem da ovaj san u isti mah predstavlja i
moja nadanja, ali i strahove koje imam za tebe - zabrinut sam daje tvoj genij zaokupljen
pogrenom vrstom panje i da e te prinuditi da se bavi ovim poslom. ta god da se
dogodif ne bi smeo na ovo da pristane. Zato sve ovo govorim? Postoje dva razloga.
1. Priroda kriptografije
U dananje vreme se mnogi matematiari nalaze u svetu kriptografije, te mnogi
ljudi poinju da tvrde daje ona postala posebna nauka; kao rezultat svega toga mnogi su se
prikljuili ovom polju, a neki od njih su zavrili tako to su mu rtvovali i sopstveni ivot.
Nita od onoga to su svi oni uinili nije uticalo da promenim svoje miljenje o iframa; na
osnovu mog iskustva, bez obzira na to da li govorimo o konstrukciji ifara ili njihovom
razbijanju, one su fundamentalno antinaune, antiintelektualne; one su otrov koji je
oveanstvo izmislilo da bi unitilo nauku; ifre su zavera protiv ljudi koji rade na njima.

110

BU&CW

Da bi radio u kriptografiji, potrebna ti je inteligencija, ali to je avolja inteligencija; svaki

uspeh koji postigne na tom polju prisiljava druge ljude da dostignu vei nivo zla, da
postanu jo suroviji i nemilosrdniji. ifre su neka vrsta skrivenog ratovanja, ali je u ovoj bici
besmisleno pobeivati, zato to se time nita ne dobija.
2. Tvoj karakter
Kao to sam ranije rekao, ti ima veoma otru ali i osetljivu, krhku inteligenciju, kao
to ima i opsesivnu linost - to su klasini znaci koji ukazuju na izuzetnog naunika, ali oni
istovremeno govore i da si fundamentalno neprikladan da se bavi kriptografijom. Rad u
potpunoj tajnosti podrazumeva i dosta pritiska; to znai da mora da potisne sopstvenu
linost i da se u potpunosti posveti poslu - da li misli da to moe da uradi? Siguran sam
da ne moe, zato to ume odjednom da bude suvie povredljiv i suvie tvrdoglav jednostavno, nisi dovoljno izdrljiv i otporan. Ako nisi veoma oprezan, ovaj posao moe da
te slomi! Mora, zbog sebe samog, da zna pod kojim okolnostima ljudi razvijaju svoje ideje.
To se dogaa kada su oputeni, kada njihove misli slobodno lutaju, kada pred njih nisu
postavljeni nikakvi zahtevi. Ali od trenutka kada prvi put bude zaronio u kriptografiju,
bie estoko ogranien; tvoje aktivnosti te biti kontrolisane sa svih strana u interesu
dravne bezbednosti - bie pod velikim pritiskom. Ovde je od posebne vanosti da
razmisli o tome ta je to tvoja zemlja. Ja sam se esto pitao ta je moja zemlja?
Da lije to Poljska? Ilije to Izrael? Je li, moda, Engleska? Ili vajcarska? Ili je to Kina?
Ili je X zemlja?
Sada sam konano shvatio da, kada ljudi govore o svojoj zemlji, oni misle na svoje
roake, prijatelje, na svoj jezik, na most koji prelaze kada idu na posao, na potok koji tee
pored njihove kue, na ume, staze i puteve, na onaj blagi vetar koji duva sa zapada, na
cvrkut ptica, na svie koji svetle nou, i na sve ostalo tome slino - ne misle na odreeni
komad zemlje odreen granicama, ali ni na objekat rada neke nacionalistike partije, kao
ni na grupu demagoga koji upravljaju. Iskreno govorei, ja dosta potujem zemlju u kojoj
ivi, zato to sam tu proveo najsrenije trenutke svog ivota. Govorim kineski; tu imam
mnogo prijatelja i mnogi lanovi moje porodice su tu, ukljuujui i one za koje s tugom
mogu da kaem da su mrtvi. Zahvaljujui mojoj porodici i prijateljima koji su tamo - i
onima koji su ivi i onima koji su umrli - imam pregrt seanja koja su neraskidivo vezana
za tu zemlju. Na mnogo naina bi moglo da se kae daje ta zemlja - Kina - takoe i moja
zemlja, ali to ne znai da elim da zavaravam sebe ili da tebe laem. Da ti nisam rekao sve
ovo, da ti nisam predoio ogranienja tvog trenutnog poloaja i opasnosti s kojima e
morati da se suoi, onda bih te zaista lagao.
Iako je izgledalo da je ovim pismom Lisejvi poruio za sobom sve mostove, za
manje od mesec dana stiglo je i tree pismo. Ovog puta je bio izuzetno ljut i jasno i glasno
se alio to mu inden ne odgovara; oigledno je imao sopstveno miljenje o tome
zato se to dogaa:
Ako mi ne odgovori, to samo jasno pokazuje da si duboko upleten u ovaj posao - u
deifrovanje ifara.

Bilo je sasvim lako shvatiti njegov nain zakljuivanja: utnja = slaganje =

prihvatanje.
Kasnije u pismu on pokuava da kontrolie emocije, i zato detaljnije objanjava
111

BU&CW

svoje rezone. Evo ta je rekao:

Ne znam zato, ali svaki put kada pomislim na tebe, oseam kao da mi srce prolazi
kroz mainu za mlevenje mesa - oseam se potpuno bespomono. Svako u ivotu za neim
ali; moda si ti ono zbog ega ja alim. indene, dragi moj indene, ta se to dogodilo
pa toliko brinem za tebe? Molim te, reci mi samo da nisi upleten u kriptografiju - toliko me
to brine da zbog toga imam none more.
Sa tvojom genijalnou, sa oblasti istraivanja koju si odabrao, sa tvojim dugim
utanjem - sve vie sam zabrinut daje moj san taan. ifre su prokleta stvar. One su vrlo
osetljive, ljude koji ih samo dotaknu odmah primaknu sebi i dre ih u zagrljaju - to je neto
poput zatvorske kazne; one mogu da te bace na dno mrane rupe i da tamo zaborave na
tebe! Dragi indene, ako je to istina, onda mora bar u jednom da me poslua; ako ima
mogunosti da ode: bei! Ako ti je ponuena i najmanja mogunost da se izvue, ne
oklevaj ni asa: bei! A ako ipak nema mogunosti da se vrati, onda bar mora da
zapamti sledei savet: moe da radi na bilo kojoj ifri koju treba da provali, ali ne sme
nikada, nikada ne sme da radi na PURPURU.
PURPUR je bila najtea ifra koju je Jedinica 701 trebalo da razbije. Kolale su
glasine da je jedna verska organizacija potroila mnogo novca (da ne pominjemo
gangsterske metode) da bi laskanjem i pretnjama uspela da pridobije jednog vrsnog
matematiara da za njih napravi ovu ifru. Nakon to je razvio ovu ifru, a zato to je
podrazumevala mnogo proceduralnih koraka, zato to je bila toliko teka, zato to je bilo
mnogo internih ifara ukljuenih u glavni metod enkripcije, zato to je bila toliko
prokleto komplikovana, zato to je bila toliko tajanstvena i volebna, njeni novi vlasnici
nisu imah ideju kako i za ta daje koriste, pa su je na kraju prodali X zemlji.
U jednom trenutku, to je bila najvia vieslojna ifra koju su upotrebljavali u
vojsci X zemlje, pa je samim tim to postala i ifra koju je Jedinica 701 najpre htela da
razbije. Tokom poslednjih nekoliko godina, genijalci u kriptografskom odeljenju Jedinice
701 razbijali su glavu oko toga; radili su toliko naporno, toliko su patili, razmiljali o njoj
i danju i nou, i budni i dok spavaju, da je jedini rezultat bio da su se svi samo sve vie i
vie plaili ove ifre, da nisu vie hteli ni da je dotaknu. injenica je da je luak i poludeo
radei na PURPURU. Ili da to kaemo drugaije, ludaka je izludeo taj anonimni
matematiar koji je izmislio i razvio PURPUR.
Oni koji su izbegli ovu sudbinu nisu to uspeli zato to su bili ne znam kako
mentalno stabilni i jaki, ve zato to su bili kukavice - a moda i zato to su bili suvie
mudri - da makar i dodirnu PURPUR. Bili su dovoljno mudri da od poetka znaju kakav
e rezultat doneti rad na ovoj ifri, tako da se moe rei kako je njihovo odbijanje da je i
dotaknu bilo samo dokaz njihove zdrave pameti. Ona je bila zamka, crna rupa; svako
razuman bi je izbegao kao da je kuga. Jedina osoba koja je svojski prionula na posao je
poludela, a zbog toga su ljudi postali samo jo oprezniji, ak i odluniji da ifru obilaze u
irokom luku. S obzirom na to ta je sve Jedinica 701 uradila da pokua da deifruje
PURPUR, oni su se nalazili u poloaju da i dalje oajniki pokuavaju da razbiju ovu ifru,
ali su bili potpuno nesposobni da to i urade.
A sada evo i posebnog upozorenja Jana Lisejvia upuenog ungu indenu da ne
dotie PURPUR. Sa jedne strane to ukazuje na injenicu da je PURPUR zaista teko
deifrovati i da, ako on to bude pokuao, nee uspeti nita da uradi; ali s druge strane, to
je takoe jasno pokazivalo da Lisejvi mora da zna neto o tome kako PURPUR
funkcionie. Iz pisama koje je do sada poslao, bilo je jasno da su on i inden veoma
112

BU&CW

bliski. Ako bi mogli da upotrebe nekako tu profesorovu naklonost, moda bi uspeli

nekako da navedu profesora da podeli s njima neke korisne informacije. Tako je Janu
Lisejviu poslato pismo u indenovo ime.
Pismo je bilo otkucano na pisaoj maini; samo je potpis pri dnu bio napisan
rukom. Izgledao je identino kao potpis unga indena, ali je bio falsifikat. Prosto
reeno - bar u ovom sluaju, unga indena je partija zloupotrebila. Cilj slanja ovog
pisma Lisejviu bila je pomo oko deifrovanja PURPURA - zato bi indena
obavetavali o onome to se dogaa kada on ionako po itav dan ita knjige i igra ah sa
luakom umesto da radi svoj posao? Pored toga, da su mu dopustili da sam napie
pismo, moda i ne bi uradio sve kako treba i kako su oni uradili to - prvu verziju pisma
pripremila su petorica strunjaka, a pre nego to je poslato, odobrila su ga trojica
direktora. Glavni smisao ovog pisma, uvijen u najiskrenije rei pune potovanja, bio je:
Zato ja ne mogu da deifrujem PURPUR?"
Oigledno su sva ta iskrenost i potovanje imali efekta poto je Lisejvi izuzetno
brzo odgovorio; pismo je bilo puno iskrenih saveta. Poeo je iskreno alei to je njegov
san bio taan, prekorevajui indena u isti mah to je bio tako glup pa je krenuo tim
putem. Izgledalo je da to vidi kao jasan znak toga koliko je sudbina nepravedna. Posle
toga je napisao:
Oseam neodoljiv impuls da ti otkrijem svoju tajnu - zaista mi nije jasno zato.
Moda u kada napiem ovo pismo i poaljem ga i zaaliti zbog onoga to sam uradio.
Zakleo sam se da nikada nikome neu otkriti ovu tajnu, ali zbog tebe moram da
progovorim...

Kakva tajna?
U pismu je Lisejvi objasnio da je u zimu one godine kada je sa svog puta doneo
dva puna sanduka knjiga na univerzitet zaista planirao da zapone istraivanja vetake
inteligencije. Meutim, sledeeg prolea je kod njega doao u posetu ovek koji je inae
bio na visokoj funkciji u novonastaloj dravi Izrael. ovek je rekao: San svih Jevreja
oduvek je bio da imaju svoju sopstvenu domovinu. Meutim, sada se susreemo sa
ogromnim problemima. Da li biste vi mogli da gledate svoj narod kako pati i vie od
onoga to je ve propatio?"
Lisejvi je odgovorio: Naravno da ne bih."
Onda se nadam da ete uiniti neto za nas", rekao je njegov posetilac.
,,ta?
Lisejvi je objasnio u svom pismu: Hteli su da u korist izraelske vlade deifrujem
nekoliko vojnih ifara koje su upotrebljavale neke okolne zemlje. Ovaj posao sam
obavljao nekoliko narednih godina." To mora da je bilo ono o emu je Lisejvi govorio u
pismu koje je ostavio Mladom Liliju kada su on i njegova porodica otili u X zemlju:
Nekoliko poslednjih godina radio sam neto veoma vano za njih - problemi sa kojima
su se suoavali i njihove nade u svetlu budunost ostavili su na mene izuzetno dubok
utisak; zbog njih sam se odrekao svojih najveih ambicija." Lisejvi je nastavio da pie:
Bio sam veoma srean. Nakon to su me angaovali na ovom poslu, uspeo sam da
deifrujem nekoliko srednjih i nekoliko ifara na veoma visokom nivou koje su
upotrebljavale susedne zemlje, bez nekih veih problema. Veoma brzo sam postao
poznat u svetu kriptografije kao to nikada nisam bio u svetu matematike."
Ovo je sada mnogo bolje objanjavalo sve to e uslediti. To je objanjavalo i zato
113

BU&CW

je X zemlja bila odluna da mu pomogne bez obzira na cenu, zato su prihvatili i njega i
njegovu porodicu - to je sve bilo ostvareno u nadi da e moi da koriste njegove
kriptografske mogunosti. Ali kada je doao u X zemlju, stvari su poele da se odvijaju
potpuno drugaije od bilo ega to je Lisejvi mogao da zamisli. Tako je dalje pisao:

Ni u svojim najluim snovima nisam mogao da zamislim da su oni eleli da doem,

ne zato to su se nadali da bih mogao da deifrujem neprijateljske ifre, ve zato to su hteli
da razbijem njihovu sopstvenu ifru: PURPUR! Siguran sam da ne moram da ti
objanjavam da bi se onog trenutka kada bih uspeo da razbijem ovu ifru - moda i u asu
kada bih se tome samo pribliio - ifra pokazala kao zastarela. Moj posao je bio da
presudim da li e PURPUR iveti ili umreti. Ja sam bio signal koji X zemlju obavetava da je
verovatno i njihov neprijatelj veoma blizu da provali PURPUR. Moda bi zbog toga trebalo
da budem ponosan; oni su mislili da ukoliko ja ne mogu da deifrujem PURPUR to onda
niko ne moe da uradi. Ne znam zato; moda zbog toga to mi se nije svidela uloga koja
mije dodeljena, moda zato to mi se nisu sviali ljudi koji su tvrdili da PURPUR ne moe da
se razbije - u svakom sluaju, koji god razlog da je u pitanju, ja sam postao posebno
odluan da je deifrujem. Ali do ovog asa nisam uspeo da nazrem ni put do metoda kojim
bih to mogao da uinim - zato ti i govorim da i ne pomilja da sam kree na PURPUR...
Ljudi koji su itali ove redove primetili su nekoliko znaajnih detalja u vezi s
pismom - rukopis i adresa poiljaoca bili su potpuno razliiti u odnosu na prethodna
pisma, to je znailo da je Lisejvi bio veoma svestan toga koliko je opasna ova njegova
prepiska - zbog slanja jednog ovakvog pisma on je lako mogao da bude optuen za
izdaju. Ono je takoe pokazivalo i koliko je zaista bio naklonjen indenu. Izgledalo je u
potpunosti mogue upotrebiti ovu njegovu privrenost tako da je u X zemlju poslato jo
jedno pismo koje je navodno potpisao inden. U ovom pismo je lani inden jasno
pokuavao da upotrebi profesorovu naklonost prema svom bivem studentu da bi ga
naterao da na neki nain obelodani tajne koje zna.

Izgubio sam svoju slobodu. Ako elim da je povratim, moram da deifrujem

PURPUR... Siguran sam da posle tolikih godina rada na PURPURU moete da mi date
nekoliko putokaza koji e me provesti kroz lavirint... Nemam nikakvog iskustva u ovoj vrsti
posla, potreban mije savet; bilo kakav savet moe da mi koristi... Dragi profesore Lisejviu,
kunite me ako elite, pljujte me, udarite me, oseam se kao Juda...

Naravno, pismo ovakve sadrine bilo je nemogue poslati direktno Janu Lisejviu.
Na kraju je odlueno da se prvo poalje jednom od naih drugova u X zemlji, koji bi onda
sredili da pismo bude lino urueno. Iako su bili prilino sigurni da e pismo stii
bezbedno, nisu bili uvereni i da e Lisejvi na njega odgovoriti. Nakon svega, ovaj
inden - lani inden - zaista je i bio Juda; veina profesora ne bi pridavala ni
najmanju panju takvom studentu. Da to kaemo i drugaije, ovaj lani inden je bio
pozicioniran negde izmeu jadnika i oveka koga treba prezirati. Pridobiti nekoga kao
to je Lisejvi da ignorie ono to treba prezirati i da se koncentrie na jadnika bilo je
jednako teko kao i probijanje ifre PURPURA. Slanje ovog pisma zaista je bilo
iskuavanje sree; to vam samo govori daje kriptografsko odeljenje Jedinice 701 bilo
oajno u tolikoj meri da su bili spremni da pokuaju sve.
Pa, udo se ipak dogodilo i Lisejvi je odgovorio! Tokom sledeih est meseci
114

BU&CW

Lisejvi je rizikovao da bude osuen na smrt kao izdajnik da bi kontaktirao s naim

drugovima, dajui tako dragom indenu" veliku koliinu materijala o PURPURU i
predlaui mu puteve kojima bi trebalo da se kree da bi ga deifrovao. Kao rezultat
toga, glavni tab je odluio da privremeno kreira Radnu grupu za deifrovanje
PURPURA, obezbedivi ujedno i veinu kriptografa. Reeno im je da probiju ovu teko
oklopljenu ifru to je pre mogue. Tada niko nije imao predstavu da e ung inden
biti daleko ispred svih ostalih! Zapravo, u to vreme je Lisejvi strpljivo pisao indenu
tokom veeg dela te godine a da sam ung inden nije primio nijedno pismo - on ak
nije znao ni ta se dogaa. To znai da mu ova pisma nita nisu znaila - ako su ona
nekako uticala na njega, to je bilo jedino zbog toga to je zahvaljujui njima donekle bio
smanjen pritisak na njega. Na kraju krajeva, kada su direktori shvatili da inden ne radi
naporno na svojim iframa (zapravo je bio jo gori nego ranije), uvideli su da mogu lako
da ga se otarase, poto je bio potpuno gubljenje vremena i novca - ali injenica je da je
partija odluila da ga ostavi na miru. Nije im bio potreban nikakav njegov upliv u stvari.
On e ostati mamac koji e im omoguiti da deifruju PURPUR.
Kada su govorili da se on ponaa gore nego ranije, pod tim su mislili daje sve vie
i vie vremena troio igrajui ah i itajui romane; kasnije je zapao u probleme jer je
ljudima tumaio snove. Kada su shvatih da ume da tumai snove, privukao je horde
radoznalih koje su ga spopadale da im kae ono to zna o tim udnim stvarima koje im se
motaju po glavi preko noi i da im otkrije ta sve one znae. Kao i kada je u pitanju bilo
igranje aha, ung inden zapravo i nije znao mnogo o ovom predmetu, ali mu je bilo
teko da ljudima kae ne u lice. Moda jednostavno nije imao dovoljno socijalnih vetina
da bi mogao ljubazno da ih odbije. U svakom sluaju, nije imao drugog izbora nego da
pristane. Uzeo bi njihove zamrene none misli i ispravio ih u neto to je izgledalo kao
da ima smisla.
Svakog etvrtka uvee odravao se politiki sastanak za sve koji su radili u
Jedinici 701. Na tim sastancima su radili razliite stvari: ponekad je trebalo objanjavati
nov smer u politici, ponekad su tu itane vesti iz novina, a ponekad bi bila voena i
slobodna diskusija. Tokom pauze su ljudi esto odvlaili unga indena negde u stranu
i terali ga da im tumai snove. Jednom prilikom, dok je bio usred objanjavanja neijeg
sna, to je zapazio tadanji zamenik naelnika odeljenja (jedan od kadrova angaovanih
na podizanju politike svesti) koji je bio zaduen da prati ovaj sastanak. Ovaj zamenik
naelnika odeljenja bio je zapaljeni leviar, a voleo je i od komarca da pravi magarca spadao je u onu vrstu ljudi koji za sve ivo izvode najgori mogui zakljuak. Zakljuio je
da ono to ung inden radi spada u feudalno sujeverje. indena su prilino otro
kritikovali i traili su mu da napie podrobnu samokritiku.
Zamenik naelnika odeljenja nije imao mnogo prijatelja meu potinjenima. Ljudi
u odeljenju za kriptografiju su ga prezirali, pa su ungu indenu rekli da ne obraa
panju na njega - nego da napie nekoliko redova teksta i time podvue crtu pod celim
sluajem.
ung inden je pokuao da poslua savet, ali njegova ideja o podvlaenju crte
ispod itavog sluaja nije se poklapala s idejama ostalih. Kada je isporuio svoju
samokritiku, ona je imala samo jedan red: Sve tajne ovoga sveta skrivene su u snovima,
a to ukljuuje i ifre.
To ba i nije neka teza koja bi mogla da vas izvue iz ovakve neprilike. On je
oigledno pokuavao da izvrda samokritiku, pokuavajui da kae kako je tumaenje
snova na neki nain usko vezano s kriptografijom. A tu je bio jo i arogantni ton ove
izjave, koji je ukazivao da je on ujedno i jedina osoba koja shvata tu veoma vanu
115

BU&CW

injenicu. Iako zamenik naelnika odeljenja nije nita znao o kriptografiji, smatrao je da
je sama ideja da neto tako individualno kao to je san moe da proe bez provere i
preusmeravanja duboko ogavna. Gledao je u ovu samokritiku i oseao kao da je svaka
re tu napisana zapravo direktan amar koji mu je neko udarao, da su mu se podrugivali,
poniavali ga, bacali kamenje na njega... kako je ovo uopte moglo da bude prihvaeno?
On to nee trpeti! Zato je skoio, zgrabio papiri na kome je bila napisana samokritika i
besno je izleteo iz kancelarije. Skoivi na sedite svog motocikla, besno se odvezao
pravo do peine u planini. utnuo je elina vrata kriptografskog odeljenja kada je ulazio
i tu je pred svima poeo da urla na unga indena, upotrebljavajui ton glasa kao daje
na daleko viem poloaju od onoga na kome je bio. Upirui prstom na indena, ispalio
je i svoj poslednji, ubojiti metak: Ti si izrazio svoje miljenje; sada me pusti da ja kaem
moje: svaka aba krastaa u bari misli da e se pre ili kasnije najesti mesa labuda!"
Zamenik naelnika odeljenja nije imao predstavu da e za ono to je rekao ovom
prilikom platiti uasnu cenu; zapravo, zavrio je tako i toliko je bio ponien da je morao
podvijenog repa da napusti Jedinicu 701. injenica je s druge strane da su, iako je
zamenik naelnika odeljenja bio pomalo nagao i grub, svi ostali u kriptografskom
odeljenju delili njegovo miljenje - i u tom trenutku nisu smatrali da je ovaj rekao neto
pogreno; zapravo, na osnovu onoga to su mogli da vide svojim oima, ovek je bio
potpuno u pravu. Kao to sam i rekao ranije, u sluaju da ovek uspe u ovoj
usamljenikoj, tekoj i opasnoj profesiji, osim velike inteligencije i neophodnog znanja i
iskustva, potrebna je i velika koliina sree koja dolazi daleko iza zvezda. Utisak koji je
ung inden ostavljao na sve ostale jeste da jednostavno nije imao dovoljno prirodne
inteligencije potrebne za ovaj posao. Osim toga, nije odavao ni utisak da ima sree ili da
se trudi da sam stvori svoju sreu. Izgledalo je da je zamenik naelnika odeljenja bio
potpuno u pravu.
Postoji jedna kineska izreka koju bi ovi ljudi trebalo da znaju: Ne moe okean
da izmeri veslom; ne moe da kae ta je neko sposoban da uradi tako to e samo
da ga pogleda."
Naravno, konaan odgovor su njegovi kritiari dobili godinu dana kasnije, kada je
ung inden razbio PURPUR.
Jedna godina!
On je deifrovao PURPUR!
Ko bi se nadao da e ba u vreme kada su svi ostali izbegavali PURPUR kao da je
zarazna bolest, ova takozvana runa aba krastaa uspeti da zavri zadatak! Da je iko
uopte znao ta se sprema da uradi, svi bi mu se smejali. Ponekad se kae da su
neznalice neustraive. Pa, u ovom sluaju, kako je ispalo, surova realnost je pokazala da
ova aba krastaa nije bila samo genije, ve je bila i sreni genije. Njega je pratila srea
koja dolazi tamo daleko iza zvezda. Njega je pratila ona srea koju imate jedino kada
podignete ruke u tano onom trenutku u kome se dim pojavljuje iznad grobova vaih
predaka.
Srea unga indena bila je za nevericu. Takvo neto ne moete da zahtevate.
Neki ljudi kau da je deifrovao PURPUR u snu - ih je to moda bio rezultat tumaenja
neijeg tueg sna. Neki opet tvrde da je inspiraciju naao u mnogobrojnim partijama
aha koje je igrao s luakom. Neki ljudi misle da je klju za reenje ovog problema
pronaao u romanima koje je itao. ta god da je istina, izgleda da je uspeo da deifruje
PURPUR gotovo bez ikakvog napora - to je zaista zadivilo mnoge ljude, onoliko koliko ih
je uinilo ljubomornim i uzbuenim zbog toga. Ljubomora je bila posebno rezervisana za
strunjake poslate iz glavnog taba. Oni su zaista mislili da e uz pomo putokaza koje im
116

BU&CW

je Lisejvi slao upravo oni biti srena grupa ljudi koji su uspeli da deifruju PURPUR.
Bila je to zima 1957. ung inden je proveo tek neto vie od godinu dana u
Jedinici 701.

117

BU&CW

8.

Dvadeset i pet godina kasnije, obogaljeni direktor Jedinice 701 sedeo je u sreditu
svoje veoma naglaene sobe za prijeme i govorio mi o tome da je u trenutku kada su svi
drugi upotrebljavali veslo da bi usmerili potencijal mora unga indena, on bio jedan
od retkih ljudi koji su i dalje gajili nadu da on ipak moe neto da postigne. Kada ga
ujete da to kae, jasno vam je da u tom trenutku niko ni izdaleka nije shvatao indena.
Ne znam da li je ovo bila zakasnela reakcija koju sada on predstavlja kao pravovremenu,
ili su se stvari zaista tako i odvijale. Sve to mogu da vam kaem jeste ono to mi je on
tada ispriao:

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Ako emo pravo, proveo sam itav ivot radei u kriptografiji i nikada nisam
video nekoga sa tako izuzetno razvijenim estim ulom kada su ifre u pitanju, kao to je
bio on (ung inden). Izgleda da je uspeo da pronae nekakvu povezanost sa iframa
na kojima je radio, neto slino onome kako su majka i beba povezane pupanom
vrpcom - gde velika koliina informacija prolazi direktno izmeu njih dvoje kroz krv
koja ih spaja. To je bio jedan impresivan detalj u vezi s nainom na koji je prilazio
iframa. Druga zadivljujua pojedinost bila je njegova neverovatna sposobnost
koncentracije i njegova ledena, smirena inteligencija - to vie ljudi je odustajalo od ovog
problema kao beznadenog, on je bio sve odluniji da to izgura. Zaista ga nije bilo mnogo
briga ta drugi ljudi misle o njemu. Njegove kreativne sposobnosti bile su u potpunosti
jednake sa njegovom inteligencijom - to su bili kljuni delovi njegove linosti. Kada
otkrijete koliko su bila velianstvena njegova tiha otkria, to je neto to uvek moe da
vas inspirie; ali moe i da vas natera da shvatite koliko ste slabani i nesposobni u
poreenju s njim.
Seam se da sam, nedugo nakon to se on pridruio kriptografskom odeljenju,
otiao u Y zemlju da bih tamo uestvovao u tromesenom profesionalnom zadatku - a on
je takoe bio povezan s PURPUROM. U to vreme Y zemlja je takoe radila na tome da
deifruje PURPUR i oni su napredovali daleko vie od nas - glavni tab je odluio da nas
poalje tamo da bi video ta bismo mogli da nauimo. Odabrano je troje ljudi, a to smo
bili ja i jedan od kriptografa iz mog sektora, plus zamenik naelnika odeljenja iz glavnog
taba - ovek koji je nadgledao na rad u ime centralnih vlasti.
Kada sam se vratio, uo sam dosta zamerki na indenov raun od strane
direktora naeg odeljenja i od mojih saradnika; govorili su da nije koncentrisan na svoj
posao, da ne shvata sutinski duh ovih problema, kao i da ne zahteva dovoljno od sebe, i
sve ostalo u tom istom maniru. Bio sam veoma uznemiren kada sam to uo, naravno,
zato to sam ga upravo ja doveo ovamo - trebalo je da dovedem nekog strunjaka, a po
svoj prilici sam regrutovao klovna. Sledee veeri sam otiao do njegove sobe da ga
naem. Vrata su bila odkrinuta. Pokucao sam i, poto nije bilo odgovora, uao unutra. U
glavnoj sobi nikoga nije bilo, tako da sam otiao do spavae sobe. Tu sam video da se
118

BU&CW

skupio na krevetu i nakratko zaspao. Nakaljao sam se i uao u spavau sobu, upalivi
svetio. Kada se svetio upalilo, bio sam iznenaen to vidim da su zidovi bili potpuno
oblepljeni dijagramima. Neki od njih su liili na logaritamske tablice, pokriveni linijama
koje su se uvrtale i okretale preko svakog lista papira; drugi su bili poput
trigonometrijskih tabela, a cifre su bile ispisane u bojama duge; izgledali su kao me huri
sapunice uhvaeni zrakom svetlosti. itava soba delovala je kao magini zamak u
vazduhu.
Kada sam pogledao beleke koje je napravio na svakom dijagramu, odmah sam
shvatio da je na svojevrstan nain prepisao Istoriju kriptografije, samo u daleko
konciznijoj formi od originala. Istorija kriptografije bila je jedna velika i debela knjiga tri miliona kineskih znakova - a on je uspeo da je kondenzuje u ove jednostavne beleke,
upotrebljavajui samo nekoliko redova brojeva - to me je zaista izuzetno impresioniralo.
Biti sposoban da gleda u telo i da vidi kosti ispod mesa i koe, i da ih zatim tano
prikae na papiru - to je rad genija. Ali njemu ak nije ni bio potreban kostur - on je
samo izvadio jednu kost prsta! Samo razmislite o tome: pomislite ta znai kada moete
da stvorite itav organizam na osnovu samo jedne kosti prsta koju imate!
injenica je da je ung inden bio genije - postoji mnogo toga u vezi s njim to
obina osoba ne bi mogla da razume. On je mogao mesecima, a moda i itavu godinu, da
ne progovori ni re - to mu izgleda uopte nije smetalo, ali kada bi na kraju otvorio usta,
rekao bi neto to je verovatno bilo vanije nego to je bilo ko od nas rekao u svom
ivotu i to kada se sabere sve to smo rekli. ta god da je radio, izgledalo je kao da uopte
ne vodi rauna o samom procesu rada: jedino to mu je bilo vano bio je rezultat.
Rezultati onoga to je radio uvek su bili savreni - to je bilo neverovatno! Izgledalo je kao
da ima gotovo neprirodnu sposobnost da se koncentrie na samu sr onoga to
obrauje, ali nain na koji je prilazio bilo kom problemu bio je jedinstven, osoben,
razliit, a vi i ja ga se ne bismo dosetili ni za milion godina. Da okai Istoriju kriptografije
u svojoj sobi - ko bi pomislio na to? Niko drugi se nije tako ponaao. Dopustite mi da
napravim jedno poreenje. Ako kaemo daje ifra kao planina, a daje de ifrovanje ili
dekripcija te ifre kao pronalaenje tajne skrivene u planini, onda bi prvo to bi veina
ljudi uradila bilo da se nekako popnu na tu planinu, a kada stignu na vrh, onda bi poeli
da tragaju za tajnom. On nikada ne bi uradio takvo neto. On bi otiao i popeo se na neku
drugu planinu, a kada bi se popeo na njen vrh, upalio bi reflektore i poeo da trai tajnu
planine upotrebljavajui teleskop. Bio je veoma udna osoba sa zaista izuzetnim darom.
Nema sumnje da je u asu kada je odluio da postavi Istoriju kriptografije u svojoj
sobi na ovaj udan nain osigurao sebi daje svaki njegov pokret, dok se budi, koraa ili
spava, na neki nain povezan sa dekripcijom - moete samo da zamislite koliko je svaka
ifra zabeleena u toj knjizi bila udahnuta njegovim pluima kao kiseonik, koliko je
prolazila kroz njegov krvotok sve dok nije stigla do samog srca...
Prvi ok je bio od onoga to sam video. Meutim, odmah sam doiveo i drugi ok,
zbog onoga to mi je rekao.
Pitao sam ga zato troi vreme na istoriju. Po mom miljenju, kriptografi nisu
istoriari; to to e se jedan kriptograf baviti istorijom opasno je glupo. Da li znate ta mi
je rekao?
Rekao je: Mislim da su sve ifre kao ivi organizmi - zato to su ive, postoji
nevidljiva veza izmeu ifara koje su upotrebljavane tokom istorije i onih koje mi
upotrebljavamo danas; tavie, sve ifre koje su razvijene u istom periodu imaju jednu
intimnu vezu. Koju god da ifru sada pokuamo da deifrujemo, reenje e moda biti
skriveno u nekoj ranijoj ifri."
119

BU&CW

Kada ljudi kreiraju ifre", rekao sam, moraju da eliminiu svaki mogui trag
njihove preanje istorije; u suprotnom, kada razbije jednu od ifara, razbio si sve njih."
To ne utie na moj osnovni zakljuak", rekao je. Ako pokuava da ukloni svaki
trag istorije iz svih svojih ifara, to takoe stvara neku vrstu veze meu njima."
To mi je zaista otvorilo oi!
Nastavio je: Menjanje jedne ifre moe da se uporedi sa menjanjem lica - ono je
oblikovano trendovima evolucije. Razlika je u tome to su promene ljudskog lica uvek
predodreene istim osnovnim naelima - bez obzira na to ta vi uradili, lice ostaje lice,
sve i da ste ga usavrili da bude jo vie lice no to je bilo, da bude perfektno. Promene
koje unosite u jednu ifru potpuno su razliite - danas je to ljudsko lice, ali sutra to
moete da promenite i napravite neto drugo - konjsku ili pseu njuku umesto lica, ili
moda lice neeg potpuno drugog i drugaijeg. ifra nema fiksirane parametre. Ali bez
obzira na to koliko sve to menjate, unutranje karakteristike su sada prefinjene,
pojanjene, unapreene, usavrene - to je evolucioni razvoj koji ne moete da izbegnete.
Zadato je da se sve ini kako bi se promenilo lice, ali je takoe zadato da istovremeno
pokuavate da usavrite unutranju strukturu - ove dve zadatosti ine dve sestrinske
staze koje idu pravo u srce svake ifre. Ako moete da pronaete ove dve staze u umi
koja predstavlja istoriju kriptografije, onda e vam one pomoi u dekripciji.
Dok je ovo objanjavao, prelazio je prstom po redovima cifara koje su bile
napisane po zidovima sobe kao da su horde mrava. Ponekad se njegov prst pomerao,
ponekad je mirovao, kao da se polako probijao sve do samog sredita ove prie.
Iskreno da vam priznam, bio sam zapanjen idejom o dve staze. Odmah sam
shvatio da, iako princip dve staze mora da postoji, u sutini same dve staze uopte ne
moraju da postoje.
Moda to niko drugi nije shvatio, ali ako te staze i puteve po smatra kao nekakve
strune ili ice i ako pone da ih vue, osoba koja bi to uradila na kraju bi mogla da bude
zadavljena...
Naravno, objasniu ta mislim. Recite mi, ta ovek osea kada prilazi sve blie i
blie lomai?
Tano. Osetiete toplinu i poee da vas pee. Posle toga se vie neete usuivati
da priete tako blizu; eleete da sauvate odreenu distancu da se ne biste ponovo
opekli. Iste principe moete da primenite i kada se pribliavate nekoj osobi - uticaj koji
ta dotina osoba ima na vas zavisi od toga koliko je lino atraktivna, zavisi od njenog
karaktera i kapaciteta. Mogu kategoriki da utvrdim, bez obzira na to da U se radi o
osobi koja kreira ifre ili o osobi koja ih deifruje, kriptografi su izuzetni ljudi, sa zaista
nesvakidanjim kapacitetom - njihovi umovi su kao crne rupe. Svako od njih je sposoban
da izvri neverovatan uticaj na svoje saradnike. Kada uete u umu koja se zove ifra, to
je kao da idete kroz dunglu u kojoj se nalaze nebrojene zamke - pri svakom koraku
rizikujete da upadnete u neku od tih zamki iz kojih vie nikada neete moi da se
iupate. Zato se oni koji kreiraju ifre (ba kao i oni koji ih razbijaju) ne usuuju da
mnogo razmiljaju o istoriji enkripcije, zato to svaki koncept, svaka teorija u istoriji
ovog polja moe da vas privue kao magnet; moe da vas uniti. Onog trenutka kada
vau panju privue jedan od ovih koncepata, postajete potpuno bezvredni kao
kriptograf, zato to ifre nikako ne smeju sutinski da lie jedna na drugu, jer to spreava
da budu lako provaljene. Svaka slinost bi od obe ifre napravila ubre - ifre su u sutini
bezdune, misteriozne.
Pa, sada vidite zato sam bio toliko zadivljen - teorija o dve staze koju je razvio
120

BU&CW

ung inden znaila je da se ogluio o jedno od osnovnih pravila kriptografije. Ne znam

da li je bio neznalica, ili je znao za ovo pravilo ali je, bez obzira na sve, jednostavno
odluio da krene svojim putem. Pokuavajui da prevaziem prvi ok koji me je zadesio,
shvatio sam da je znao za ovo pravilo i da je odluio da nastavi dalje bez obzira na sve namerno je prekrio jedno od naih osnovnih pravila. Kada je okaio na zidove ove
dijagrame koje je izvukao iz istorije kriptografije, pokazao je da nije ovek prosene
inteligencije.
Krio je pravila ne zato to je glup i zato to nita ne zna, ve zato to je tano
znao ta radi i bio dovoljno hrabar da to nastavi.
Kada sam uo njegovu teoriju o dve staze, nisam ga kritikovao u meri u kojoj je to
moda trebalo da uradim - bio sam i dalje u stanju tihog divljenja, za koje se ne moe rei
da nije bilo pomeano s ljubomorom, zato to je bilo oigledno daje ispred svih nas.
U to vreme, on jo nije proveo ni punih est meseci u jedinici za kriptografiju.
Bio sam veoma zabrinut zbog njega, zato to mi je izgledalo da se nalazi u
paklenoj situaciji. Kao to sigurno shvatate, ung inden je hteo da povue jednu od
dve strune koje je pronaao - to je znailo da je predlagao da reenje bude ukorenjeno
van svakog koncepta i teorije u istoriji kriptografije, probijajui se kroz sve nebrojene
slojeve evolucije da bi otkrio osnovne principe koji stoje u temeljima. Svaki pojedini sloj
predstavljae beskrajno atraktivne teorije i koncepte, od kojih svaki moe da poloi
svoje mrtve ruke na njegov um i preokrene sve ono to je uradio u beskorisno ubre.
Zato je toliko godina unazad postojalo to nepisano pravilo kriptografije: izbegavaj
istoriju! Svi su bili savreno svesni injenice da tu - u istoriji samog predmeta - bez
sumnje postoji ogroman broj mogunosti i putokaza koji bi mogli da pomognu pri
dekripciji bilo koje moderne ifre. Ali strah od ulaska bez mogunosti da se odatle
pronae izlaz obino je bio vei od ostalih razmiljanja - i to je bilo mnogo vanije od bilo
koje informacije koja bi tu mogla da se pronae.
Ako bih to mogao ovako da kaem, uma koja predstavlja isto riju kriptografije
veoma je tiha i u njoj vlada velika usamljenost. U njoj nema ljudi koje biste mogli da
pitate za izlaz; niko se ne usuuje da pita za pravac ih smer! Ovo je jedna od tragedija
kriptografije - oni su izgubih ogledalo istorije, izgubili su oseaj one zajednice koja se
stvara kada sejete isto seme i berete iste plodove. Njihov posao je toliko teak i tajnovit;
njihove due su tako usamljene i otuene - da oni ak ne mogu ni da se popnu na tela
onih koji su pali dok su koraali ispred njih. Na svakom nivou se suoavaju sa
zatvorenim vratima i zamkama, koje ih teraju da putuju sporednim putevima, i da
izbegavaju svaku stazu na otvorenom. To da istorija postane problematian teret
kasnijim generacijama... to je jedna veoma nesrena okolnost. Zato je toliko mnogo
genija bilo pokopano u granicama kriptografije - broj je neverovatno veliki!...
U redu, da pokuam da vam ovo objasnim jednostavnim reima. Uobiajen nain
na koji kriptografija funkcionie jeste put laganog procesa eliminacije: prvo obavetajni
agenti skupljaju gomile vanih informacija a vi potom pokuavate da te informacije
upotrebite i da na osnovu njih razvijete odreene hipoteze - kao da upotrebljavate
bezbroj kljueva da biste otvorili bezbroj vrata. Morate sami da napravite i kljueve i
vrata - koliko dugo traje ovaj proces u praksi zavisi od toga sa koliko materijala morate
da radite; to je takoe odreeno i time koliko ste osetljivi na ifru s kojom radite. Ovde bi
trebalo da kaem da je to veoma jednostavan i glup nain obavljanja posla, ali je takoe
najsigurniji, naj bezbedniji i daje najvie efekta. To je posebno sluaj onda kada elite da
deifrujete vrhunske ifre. Budui da ima prilino visoku stopu uspeha, ovaj metod je i
danas u upotrebi.
121

BU&CW

Ali ung inden, kao to ste to do sada mogli da vidite, nije bio zainteresovan da
stvari radi na tradicionalan nain. Odmah je potrao na zabranjenu teritoriju - uprkos
injenici da je bio kriptograf, uronio je u istoriju ovog polja, stojei na ramenima dinova
prethodnih generacija, i jedini rezultat koji ste mogli da oekujete bio je teak i
zastraujui. Naravno, da to kojim sluajem uspe, da on moe da proe pored svih onih
zamki koje su postavljali kriptografi od davnina, to bi bilo zaista originalno, ne
verovatno, impresivno dostignue. U najmanju ruku bi bar mogao da suzi fokus svojih
istraivanja. Recimo, ukoliko je bilo 10.000 sporednih puteva, on ovim procesom tu
koliinu moe sigurno da prepolovi - a moda i vie od toga. Broj sporednih puteva koje
bi mogao da eliminie odredio bi budui uspeh njegovog prilaza. To bi presudilo koliko
je uopte uputno koristiti njegovu teoriju o dve staze u praksi. Ako emo pravo, procenat
uspenosti ovakvih poduhvata toliko je nizak da je samo nekoliko ljudi to pokualo, a oni
koju su u tome uspeli, retki su kao jutarnje zvezde. U svetu kriptografije, postoje samo
dve vrste ljudi koji su spremni da preuzmu tako velik rizik. Jedna od tih vrsta je genije,
pravi genije, a druga vrsta bi bio luak. Luak se niega ne boji zato to ne shvata kada je
neto zaista opasno. Genije se niega ne boji jer zna da je naoruan nesvakidanjim
orujem. Kada on svoj um posveti odreenom zadatku, svaka tekoa ili opasna
prepreka mogu da budu prevaziene.
Da budem iskren, u to vreme nisam bio siguran da li je ung inden bio genije ili
luak, ali u jedno sam bio apsolutno siguran - neu se iznenaditi ako uspe da uradi
izuzetne stvari ili ne uspe da uradi nita; on e ili postati heroj ili e se sve zavriti
tragino. Kada je deifrovao PURPUR a da nikome nije ni rekao da radi na njemu, uopte
nisam bio iznenaen - bilo mi je samo izuzetno drago zbog njega. U isto vreme sam bio
toliko impresioniran da sam zaista osetio potrebu da padnem na kolena i da mu se
poklonim.
Trebalo bi takoe da kaem i da smo, nakon to je inden provalio PURPUR,
otkrili da su sve sugestije Jana Lisejvia, koje mu je slao da bi mu pomogao u
deifrovanju, bile potpuno pogrene. To znai da smo imah mnogo sree od samog
poetka, poto je tim koji je radio na deifrovanju PURPURA odluio da ga uopte ne
upozna s onim to se dogaalo - u suprotnom je mogao da zavri na nekom sporednom
putu i da ode u pogrenom pravcu, a u tom sluaju nikada ne bi bio u stanju da deifruje
PURPUR.
Postoje pojave kod kojih je veoma teko razlikovati dobro od loeg; u poetku se
inilo da je veoma runo i da nije fer to smo krili od njega pisma koja mu je Lisejvi slao,
ali na kraju je ispalo da je tako za sve najbolje - kao da ste posejali susamovo seme a
skupljali bisere koji iz njega isklijaju. A to se tie Lisejvievih pogrenih uputstava, za to
postoje dva objanjenja. Jedno je da je to uradio namerno: pokuavao je da nam uniti
posao. Drugo je da je to uradio nenamerno: pravio je iste greke kao u svom pristupu
dekripciji PURPURA. S obzirom na situaciju i na ono to smo tada znali, bilo nam je
verovatnije da je u pitanju druga opcija jer nam je neprestano govorio da PURPUR nije
mogue deifrovati...
(Nastavie se)
PURPUR je razbijen!
ung inden je to uradio.
Ne treba valjda isticati da je u nedeljama i mesecima koji su usledili ovaj
misteriozni mladi ovek dobio velike nagrade zbog onoga to je postigao. Nije bilo vano
to je i dalje bio usamljenik kao i ranije - iveo je sam radio sam; nije bilo vano to je
122

BU&CW

nastavio da ita svoje romane i da igra ah s ljudima, da im tumai snove, govorei malo,
ravnoduan u drutvu, ne marei uopte s kim razgovara - apsolutno je bio isti kakav je
oduvek i bio. Razlika je bila jedino u tome ta su svi ostali oseali prema njemu, a to polje
je doivelo potpunu revoluciju - sada su svi verovali u njegovu genijalnost, u njegove
sposobnosti i u njegovu sreu.
Nije bilo mukarca ili ene u celoj Jedinici 701 koji ga nisu poznavali i potovali. I
dok je iao gore-dole, sam kao i obino, inilo se da ga ak i psi prepoznaju. Svi su shvatili
da e i u sluaju da sa neba padnu sve zvezde, njegova zvezda uvek sijati - dostigao je
veu slavu nego to e iko uspeti da dostigne u ivotu. Kako su godine pratile jedna
drugu, ljudi su gledah kako napreduje: bio je voa tima, zamenik voe grupe, voa
grupe, zamenik naelnika sekcije... on je sve to primao mirno, sa savrenom skromnou.
I kao to kau - tiha voda breg roni.
Tako su se ljudi oseali u vezi s njim - potovah su ga bez ljubomore, uzdisali su,
ah u tim uzdisajima nije bilo tuge. Svi su morah da prihvate da je bio jedinstven, da nema
nikoga kao to je on i da nema smisla da pokuavaju da se takmie s njim. Deset godina
kasnije, godine 1966, postao je naelnik kriptografske sekcije - pozicija za koju bi
svakom drugom bilo potrebno bar duplo vie vremena da je dostigne. Meutim, u
njegovom sluaju je izgledalo kao da su ovo svi oekivali od njega; niko se nije iznenadio
njegovim brzim usponom. Svi su bili ubeeni da e pre ili kasnije upravljati itavom
Jedinicom 701 - titula direktora samo je ekala na pravi trenutak pre nego to njom bude
ovenana glava ovog mladog oveka.
Bilo je savreno razumljivo to su svi oekivali da se neto tako dogodi, zato to u
Jedinici 701, kao i u svakoj drugoj tajnoj organizaciji, veem delu ljudi na visokim
poloajima nije bilo nimalo lako da prihvate veliku odgovornost koju sa sobom nosi
jedan ovakav posao. tavie, zbog ravnodune i ledeno vrste linosti, ung inden je
delovao kao pravi izbor za prvog oveka jedne tajne jedinice.
Meutim, u toku samo nekoliko dana krajem 1969, neto se dogodilo. ak i danas
mali broj ljudi zna ta se odvijalo tokom tih nekoliko izuzetno vanih sati, a to objanjava
sled dogaaja u sledeem delu ove knjige.

123

BU&CW

DRUGI PREOKRET

124

BU&CW

1.

Sve je poelo istraivakim simpozijumom o CRNOM.

CRNO, kao to ime verovatno nagovetava, bilo je naslednik PURPURA, ali mnogo
napredniji, prefinjeniji i bolji, kao to je crna boja dublja od purpurne. Tri godine ranije ung inden e se uvek seati tog uasnog dana, bio je prvi septembar 1966. godine
(nedugo poto je otiao da spase Gazdaricu ung) - videli su se prvi tragovi CRNOG. Bilo
je to slino ptici koja nekako uspeva da predvidi da se iza gomile oblaka nalazi planina
od snega koja joj preseca put ka svemu ostalom to se iza nje nalazi. Od njegovog prvog
susreta sa CRNIM, ung inden je imao predoseaj da e ga svaki pokuaj da razbije
ovu ifru dovesti pakleno blizu unitenja.
Ono to se kasnije dogaalo bilo je upravo to: pipci CRNOG su se kontinuirano
probijali kroz PURPUR, irei se, rastui, kao da su zraci tame prodirali svetlost. Prema
lanovima Jedinice 701, vratili su se oni mrani dani od pre deset godina i gotovo svi su
svoje nade za reenje ovog problema oslanjali na ramena unga indena, zvezdu
kriptografije Jedinice 701. Tri godine od tada, dan za danom i jednu no za drugom,
inden je i dalje traio makar i najmanji zrak svetlosti, ali nije mogao da ga nae: tama
je pokrivala sve. Usred te situacije, Jedinica 701 i Glavni tab armije zajedno su
organizovali istraivaki simpozijum o CRNOM - neveliku konferenciju od ogromnog
znaaja.
Konferencija se odravala u tabu jedinice.
Kao i veina drugih vladinih ustanova, glavni tab Jedinice 701 nalazio se u
Pekingu. Vozom je od A Grada trebalo tri dana i dve noi; bilo je i avionskih letova
izmeu A Grada i prestonice, ali nije bilo mogue ove ljude prebaciti avionom jer je uvek
postojala opasnost od otmice. Sad, ako emo pravo, anse da avion bude otet izuzetno su
male, ali ako bi takav avion prevozio kriptografa iz Jedinice 701, onda bi verovatnoa
otmice dramatino porasla, moda i sto puta. A kada bi taj kriptograf bio ung inden,
ovek odgovoran za razbijanje PURPURA i koji je sada bio u sreditu deifrovanja
CRNOG, onda bi anse za pokuaj otmice porasle iznad svake mere. Moe se ak rei da
bi u sluaju da je ung inden na tom letu, za sve ostale bilo mnogo sigurnije da taj
avion nikada ne poleti. Razlog jer taj to bi, u sluaju da obavetajna sluba X zemlje
dobije dojavu da je ung inden u avionu, njihovi agenti odmah preplavili letelicu i
nestrpljivo ekali da sprovedu sve svoje sulude i drske akcije. Ovo nije bila ala, ve
neto naueno tekim iskustvom. Svi su u jedinici 701 dobro znah za prolee 1958. Bilo
je to upravo poto je ung inden provalio PURPUR: jednog kriptografa niskog ranga iz
Y zemlje upravo su na ovaj nain oteli agenti iz X zemlje. opavi Deng je bio dobro
upoznat sa ovim sluajem; uo je za to gotovo u istom asu kada se dogodilo; ak je
nekoliko puta i veerao s pomenutim kriptografom. A sad, ko zna gde je taj ovek i da li
je uopte iv ili je mrtav? Ovo je verovatno jedna od surovosti kriptografske profesije.
S druge strane, putovanje vozom ili kolima mnogo je pouzdanije i sigurnije - iako i
tu mogu da se dogode neki neoekivani incidenti, ali zauzvrat uvek postoje i neke
125

BU&CW

kontramere; uvek postoje. Nepotrebno je rei da, kada neko sedi u automobilu - za
razliku od aviona - ne mora da sedi i da eka da bude kidnapovan. Meutim, teko je
izdrati tako dug put automobilom, tako daje ungu indenu praktino ostao samo
jedan izbor: voz. Zbog svog posebnog statusa i zato jer je nosio tajna dokumenta, mogao
je da dobije spavaa kola; sve to je bilo potrebno jeste da se osigura da e nakon
odlaska zvaninika na eleznikoj stanici obrisati podatke o njihovim kartama. Naravno,
izvoenje takve operacije bila je izuzetno retka pojava, to nije nimalo pomoglo ungu
indenu da se lepo osea.
U pratnji unga indena bio je ovek izuzetno ozbiljne pojave, veoma visok,
tamne puti, ogromnih usta i trouglastih oiju. Kao ukras na njegovom licu mogli su da se
primete prilino dugi brkovi koji su se sami uvijali kao svinjske kljove. Njegovo kruto
ponaanje nateralo je ljude da pomisle da je od eline ice, emu je doprinosila i
njegova odlunost u pristupu svemu to je radio. Na mnoge naine oko sebe je imao ono
to je delovalo kao aura smrti. Kada kaete da je ovaj ovek projektovao smrtonosan duh
i da je imao surov izgled, jo niste rekli dovoljno o njemu. injenica je da je u okviru
Jedinice 701 ovaj veoma ozbiljan ovek uivao i veliko potovanje; uvek je posedovao
izvesnu mo i bio na prestinim pozicijama. Ali kao to takoe govore, njegova mo nije
bila kao ona koju je posedovao ung inden, ija je vanost leala u njegovoj
inteligenciji. Meutim, ovaj ovek je imao posebnu ulogu: kad god je neki po rangu vii
lan jedinice 701 morao da putuje van kompleksa, uvek je eleo da ga ima kraj sebe na
putovanju. Zbog ovoga su ga svi zvali Vasilij, po Lenjinovom telohranitelju Vasiliju iz
ruskog filma Lenjin 1918, snimljenog 1939. godine. On je bio Vasilij Jedinice 701.
Veina e rei da nikada nisu videli Vasilija da nosi neto drugo osim moderno
prevelike vindjakne. Ruke su mu uvek bile u depovima. Koraao je krupnim koracima,
pun energije - figura koja uliva strahopotovanje, kao to biste i mogli da oekujete od
jednog telohranitelja. Meu mlaim lanovima Jedinice 701 nije bilo nikoga ko u sebi
nije krio meavinu zavisti i potovanja prema Vasiliju. esto su se skupljali i puni
entuzijazma govorili o njemu - o njegovoj energiji, njegovim razliitim demonstracijama
hrabrosti. Mada su mu ruke uvek bile u depovima, to je ljude teralo da spekuliu i
fantaziraju o tome ta se nalazi u tim depovima, govorei da je u njegovom desnom
depu nemaki pitolj B7, spreman da bude izvuen u svakom trenutku. U njegovom
levom depu nalazila se posebna dozvola, koju je napisao prvi ovek obavetajne slube
- neki slavni vojni komandant s visokim inom: sve to je trebalo da uradi bilo je da
izvadi tu dozvolu kad god mu je potrebno da ode nekud; ak se ni nebeski princ ne bi
usudio da ga zaustavi.
Drugi su se pak kleli da je pod njegovom levom mikom bio jo jedan pitolj. Ali
da budemo iskreni, niko taj pitolj nikada nije video. Opet, to to ga niko nije video ne
znai da taj pitolj nije bio tamo. Naposletku, ko bi se pa usudio da onako neobavezno
pogleda ta on ima pod mikom? ak i da se neko uverio da tamo nema pitolja, mlai
lanovi Jedinice 701 nikada ne bi to priznali, ve bi umesto toga rekli sa velikim
strahopotovanjem da je on taj pitolj nosio jedino kada je na zadatku.
Naravno, to i jeste najverovatnije.
Veina profesionalnih telohranitelja nosi vie od jednog pitolja, kao i itav
arsenal ostalog skrivenog oruja, kao to je, uostalom, i ung inden upotrebljavao i
nosio vie od jedne penkale i olovke, i vie od jedne knjige. Da pojednostavimo, u svemu
tome nema nieg udnog; to je sve onako kako bi trebalo da bude, kao to i ljudi moraju
da jedu.
Meutim, iako je unga indena pratio ovaj ovek izuzetnih mogunosti, on se i
126

BU&CW

dalje nije oseao sigurno i oputeno. Nakon odlaska iz kompleksa, nije mogao a da ne
oseti kako ga mui neki neopisiv predoseaj. Oseao je kao da svi u vozu bulje u njega,
kao da je neki car bez odela. Mnogo se znojio; bio je nervozan, bilo mu je neprijatno, na
neki nain je bio potpuno van sebe i nije imao predstavu ta uopte da radi sa sobom da
bi se oseao bolje. Zapravo, stanje njegovog uma u velikoj je meri bilo pod uticajem
neprestane brige o sopstvenoj budunosti i vanosti zadatka koji je bio pred njim...

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Ve sam rekao ovo, ali kriptograf male vanosti iz Y zemlje, koga su oteli agenti X
zemlje, nije mogao ni da se uporedi s ungom indenom: razlika izmeu njih dvojice
bila je kao izmeu neba i zemlje. Mi nismo bili bespotrebno oprezni, i nije se ung
inden plaio svoje senke. Misija na koju su se uputili nosila je sa sobom izvesnu dozu
rizika. ak i na samom poetku osetili smo da je tu neto udno. Nakon to je ung
inden razbio PURPUR, a bez obzira na to to smo mi utali o ovom uspehu, nivoi
tajnosti u de lovima slubi X zemlje ostali su netaknuti, kao da su oni ve znali da je ifra
provaljena. Naravno, bilo je jasno da e pre ili kasnije i saznati da je PURPUR razbijen;
pojedinosti ovolikih razmera ne mogu zauvek da ostanu tajna, iako mi nismo upotrebili
nijedan od tajnih dokumenata do kojih smo preko ifre doli. Ali oni su znali, iako nije
trebalo da znaju. Zapravo, ne samo da su znali da je ung inden razbio PURPUR, ve su
bili izuzetno dobro upueni u njegov celokupan rad. Shvativi ovu situaciju, sve
relevantne sekcije slube i strunjaci poeli su da istrauju ovaj upad, stigavi tako do
izvesnih sumnji i moguih razvojnih puteva itave prie.
Svi tragovi vodili su do Lisejvia. Bio je to i osnovni razlog zbog kojeg smo poeli
da sumnjamo u njegov pravi identitet, ali u to vreme to su bile samo sumnje - nije bilo
nikakvog konkretnog dokaza za takvo neto.
Godinu dana kasnije, primili smo jedan izuzetno kvalitetan izvetaj u kome se do
detalja pokazivalo da su notorni antikomunista Georg Vajnaht i Jan Lisejvi zapravo
jedna te ista osoba. Tada smo shvatili duboko odvratnu prirodu Jana Lisejvia. Pitali smo
se i kako se dogodilo da je Lisejvi od naunika postao gorljivi antikomunista, i zato je
napadao komunizam na jedan tako neobian nain (ak je promenio i ime). To je,
pretpostavljam, tajna koju e poneti sa sobom u grob. Ali kada mu je ovaj veo bio strgnut
s lica, njegovi pokuaji da radi protiv nas postali su nam jasni. Verovatno niko drugi,
osim Lisejvia, nije zaista tako dobro razumeo izuzetan talenat unga indena naposletku, i sam je radio u kriptografiji, i imao je nekoliko zapaenih pokuaja da
provali PURPUR. Lisejvi je izgleda uspeo da predvidi da e i ung inden krenuti istim
putem prema kriptografiji, osetivi da e ovaj sigurno postati vrhunski ekspert na tom
polju. Jednostavno se nametalo daje dekripcija PURPURA potpuno izvesna. Znajui ovo,
Lisejvi je u poetku uloio mnogo truda da bi spreio unga indena da uopte pone
da se bavi ovom tematikom, ali kada je shvatio daje ung inden ve bio kriptograf,
usmerio je svoje napore prema spreavanju razbijanja PURPURA. Kada je shvatio da je
ifra ipak provaljena, ponovo je pokuavao da sve okrene u dugom pravcu, pokrenuvi
tajnu strategiju koja je bila usmerena ka hvatanju unga indena u zamku. Mislim da je
vei deo onoga to je Lisejvi uradio bilo vezano za politiki interes, neto oko ega on
nije imao veliki izbor. Razmislite samo, na primer, da je ung inden odmah uspeo da
razbije PURPUR, Lisejvi bi pao u nemilost - to bi bilo gore nego da su mu uzeli sve to
ima. Ali alarm se nije nikada oglasio. U to vreme je imao ulogu ranog sistema za
upozorenje. Kako bi drugaije mogli da otkriju daje ung inden bio ovek koji je uspeo
da razbije PURPUR? Mora da je Lisejvi sabrao dva i dva. I bio je u pravu! Meutim,
127

BU&CW

postoji neto na ta nije mislio kada je pravio zamku u koju je ung inden trebalo da
upadne: sve to nee imati nikakvog uticaja na njega! Moe se rei da je u ovom pogledu
Bog bio na strani unga indena.
Osim toga, neprijateljska radio-propaganda nekoliko je puta u sledeih par
nedelja uvredljivo govorila o svemu ovome, nudei velike svote novca da ,,kupi nae
kriptografe; taj i taj po toj i toj ceni. Jasno se seam da je prva ponuda za glavu unga
indena bila deset puta vea nego za vou tima: 100.000 juena.
Moete li to da poverujete? Sto hiljada!
Prema raunici samog unga indena, ovakva ponuda gaje uzdigla do neba, ali,
istovremeno, pribliila ga je na korak od pakla. Shvatio je da e oni koji su eleli da mu
uine neto naao, s obzirom na ovoliku koliinu novca ponuenog za njegovu glavu,
imati sada jo vie razloga da se trude; a ovolika koliina novca e privui i mnoge druge.
Zbog svega ovoga, on se oseao prilino bespomono. To je bila njegova greka, budui
da su nae bezbednosne pripreme bile toliko opsene da su daleko nadilazile svaku
opasnost u koju je mogao da upadne. Pored odanog Vasilija, bio je tu i izvestan broj ljudi
u civilu koji su ga neprestano pratili tokom putovanja, ukljuujui i one istrenirane za
napredne tehnike ratovanja. Svi su bili spremni za neoekivani razvoj dogaaja. On za to
nije znao, tako da se oseao kao da je stenjen izmeu dve reke ljudi koji su ulazili u voz i
izlazili iz njega, i zbog toga je bio veoma nervozan.
ung inden je oigledno posedovao osobine koje su ga terale da troi vreme na
beznaajne stvari. A opet su njegova izuzetna inteligencija i boanska srea verovatno
poivale na tom njegovom neukrotivom duhu da ide i nastavlja dalje, bez obzira na to
koliko puta morao da udari glavom o zid. tavie, bio je to duh koji gaje nesumnjivo
podario odreenom sublimiranom promiljenou. Bio je to jednostavno ung inden.
Mada je proitao nebrojeno mnogo knjiga i posedovao neuporedivu koliinu znanja,
kada se stvari svedu na nivo svakodnevnog ivota, bio je potpuno izgubljen, nesvestan
onoga to se dogaa oko njega; a to ga je uinilo suvie opreznim i glupim u isti mah. U to
je zaista bilo nemogue verovati. Tokom svih tih godina, samo je jednom napustio
kompleks, a to je bilo da spase svoju sestru, Gazdaricu ung. Ovaj put u Peking bio je tek
njegov drugi izlazak. Istinu govorei, u godinama koje su sledile nakon to je probio
PURPUR, njegov ivot i nije bio neto posebno stresan i imao je sasvim dovoljno
vremena da ode kui i da poseti svoje, da je to eleo. Zapravo, mi bismo mu odmah to
sredili samo da je zatraio. Ali on je uvek glatko odbijao svaki predlog da napusti
kompleks. Ponaao se kao da je kriminalac koga nadgledaju u zatvoru: govorio je
obazrivo, a i pokreti su mu bili takvi. Pomisao da radi ono to hoe za njega jednostavno
nije imala nikakav smisao. Ali ono to je moda bilo i vanije - bojao se da neto moe da
se dogodi ako ode, ak i nakratko. Kao oni koji se plae da e biti zakljuani kod kue i
uskraeni za kontakt s ljudima, on se bojao da izae kroz vrata; bojao se susreta s
ljudima. Njegova reputacija i posao bili su kao neki stakleni omota oko njega, providan i
lomljiv. Ovakvoj osobi nema pomoi, a ona sama pogorava situaciju tako to hrani
emocije koje je guraju u povuenost, bolno ih gajei i negujui u sebi. Mi tu jednostavno
nita nismo mogli da uinimo.
(Nastavie se)
S obzirom na svoju profesiju s jedne strane, i na svoju preterano opreznu prirodu
s druge, zbog toga to nikome nije govorio o svojim strahovima da neto loe moe da se
dogodi, ung inden je bio zarobljen u kandama tajni. Dani i noi su prolazili u istom
maniru; od poetka do kraja je bio kao ivotinja zatvorena u toru. Njegov pristup ivotu
128

BU&CW

u Jedinici 701 ubrzo je svima bio poznat: imao je usamljeniko ponaanje - bio je krut,
umalo se nije uguio od sopstvene krutosti. Jedino zadovoljstvo bilo mu je da provodi
sate u svetu imaginacije. Ali sada je bio na putu za Peking. Bio je to drugi put da naputa
kompleks i ujedno e biti i poslednji.
Kao to su mu navike diktirale, Vasilij je nosio svoju preveliku vindjaknu - bila je
od materijala be boje, veoma moderna, sa podignutom kragnom. Izgledao je
neverovatno tajnovito. Danas mu, meutim, leva ruka nije bila u depu; umesto toga,
njom je drao koni kofer. Kofer nije bio ni mali ni veliki. Bio je braon boje, napravljen od
govee koe, ah je imao vrstu konstrukciju; savreno uobiajeni putni sef. Unutra su
bila dokumenta o CRNOM, prava tempirana bomba. Vasilijeva desna ruka, kako je to
ung inden primetio, neprestano je vrtela neto u njegovom depu, kao daje imao
neki tik koji nije primeivao i uopte ga nije bio svestan. ung inden je, naravno,
shvatao da Vasilij nema nervozni tik: u depu mu je bio pitolj. inden je jednom
prilikom nenamerno bacio pogled na oruje i prisetio se ta su ljudi govorili o tome.
ung inden je morao da oseti izvesno gaenje i zebnju: to vrsto dranje za oruje
postalo je neka vrsta navike, potrebe koju je Vasilij imao; on vie nije mogao bez toga.
Razvijajui dalje tu misao, ung inden je osetio i neku dozu neprijateljstva ili bolje
reeno, uasa. U misli mu je dola reenica: Pitolj je kao i novac u neijem depu;
svakog asa moe da se izvadi i upotrebi."
Razmiljajui o tome da je pored njega ne jedan pitolj, ve moda i dva, ung
inden je postao uznemiren. Moda e ti pitolji biti iznenada izvueni da bi se razreila
neka neprilika, kao to se voda upotrebljava da bi se njome gasila vatra. Ali ponekad
voda ne moe da ugasi vatru. Ako bi se to dogodilo... on nije nimalo sumnjao u sled
dogaaja. U tom trenutku, snaan zvuk pucnja odjeknuo mu je u uima.
Naravno, ung inden je shvatao da, ukoliko se dogodi da budu beznadeno
nadjaani, Vasilij nijednog trenutka ne bi oklevao da okrene pitolj prema njemu i da
puca. Smrt pre razotkrivanja tajni." ung inden je u tiini ponavljao ovu maksimu u
sebi. Zvuk pucnja koji je poeo da bledi u njegovoj uobrazilji ponovo je poeo da mu
odjekuje u uima. Ovo oseanje predstojeeg neuspeha, oseaj da katastrofa samo eka
da se dogodi, pratila je unga indena sve vreme tokom puta do prestonice. Bez obzira
na to koliko je pokuavao da suspregne ovaj oseaj ili da mu se odupre, nije mogao da se
otme utisku da je put predug, a voz prespor. Oseaj ga je drao sve dok nije stigao u tab,
kada je oseaj poeo da se menja, a nemir u njegovom srcu se povukao pred toplim
oseanjem spokoja. U tom trenutku je hrabro pomislio da nema ega da se boji u
budunosti.
ta moe da se dogodi? Nita. Napokon, ko uopte zna ko si ti; niko ne zna da
nosi sa sobom tajna dokumenta", mrmljao je sebi u bradu, kao da se prekoreva za to to
je pre toga bio toliko luckast.

129

BU&CW

2.

Konferencija je poela dan nakon to je doao.

Zapoela je velikom uvodnom sednicom, kojoj su prisustvovala etiri zamenika
rukovodioca slube bezbednosti. Jedan stariji, sedokosi vii zvaninik bio je domain.
Prema dokumentima koje su dobili, taj stariji ovek bio je prvi direktor istraivakog
odeljenja. Privatno, meutim, svi su govorili da je on zapravo prvi sekretar i vojni
savetnik visokog zvaninika XX. Naravno, ung inden nije mnogo mario za sve ove
titule. Jedino je razmiljao o onome to je ovaj stari direktor rekao: Moramo da
deifrujemo CRNO; bezbednost nae zemlje zavisi od toga.
Ono o emu ovde govorimo", rekao je, jeste dekripcija; ali nemaju svi pokuaji
deifrovanja isto objektivno znaenje. Neke ifre se razbiju da bi se time osigurala
pobeda na bojnom polju; druge se razbijaju da bi se pokazala vojna superiornost. Neke
ifre se provaljuju da bi se obezbedila sigurnost narodnog voe, a neke zbog isto
diplomatskih razloga. Neke ifre se razbijaju da bi se zadovoljio profesionalni ponos.
Naravno, postoji jo nebrojeno mnogo razloga za dekripciju, a opet, nijedan od njih ne
ukljuuje bezbednost i sigurnost itave nacije. Da budem otvoren, ova ekstremno
prefinjena ifra, koju sada upotrebljava X zemlja, preti samom integritetu nae nacije.
Postoji jedan jedini nain na koji moemo da reimo ovu situaciju prepunu opasnosti, a
to je - da razbijemo CRNO. Neki ljudi kau, dajte mi uporite i ja u pomeriti zemlju;
dekripcija CRNOG je nae uporite. Ako kaemo da je trenutno sigurnost nae nacije na
kritinom nivou, da smo pod pritiskom, onda je dekripcija CRNOG jedini klju uspene
borbe protiv takve pretnje."
Ovaj uvodni govor nabijen emocijama, koji je izgovorio mirni visoki zvaninik
prema kome su svi imali potovanja, izmamio je gromoglasan aplauz. Kada je govorio,
njegova siva kosa se pomerala, pratei njegove gestove, ako tako moe da se kae.
Po podne je doao red na profesionalce da izloe svoja predavanja. ung inden
je trebalo da odri prvi govor, i on je izneo opsean izvetaj o svom napretku u pogledu
deifrovanja CRNOG, koji je trajao vie od sat vremena. Na nesreu, uopte nije
napredovao. Kasnije, na povratku u Jedinicu 701, zaalio je to je javno podelio svoju
zbunjenost sa ostalima na konferenciji. Tokom sledeih nekoliko dana proveo je sate i
sate sluajui miljenja ostalih kriptografa, da bi se sve zavrilo sa dve ceremonije
zatvaranja. Uzevi sve u obzir, ung inden je bio miljenja da je itava konferencija
bila jedna velika diskusija, a ne rigorozni istraivaki simpozijum. Sve je bilo frivolno i
plitko. Predavanja su vie bila neka vrsta ideolokih govora, kliea i slogana bez ikakve
ozbiljnije sadrine. Nije bilo ozbiljnih, korisnih debata, ni bilo kakvih hladnih,
nepristrasnih razmiljanja. Od poetka do kraja izgledalo je kao da konferencija pluta na
mirnom moru i da sve to ung inden moe da uradi jeste da pravi balonie i duva u
vazduh - uspavanost, mirnoa i monotonija guili su svakog razumnog oveka.
Moe se rei daje na neki nain ung inden duboko prezirao i ovaj simpozijum,
i sve koji su bili na njemu. Kasnije je, meutim, shvatio da za ovakvo oseanje nema
130

BU&CW

razloga; i to je vanije, ono je bilo nepotrebno. CRNO je, shvatio je na kraju, kancer koji
izjeda njegovo telo. Godinama je pokuavao da dopre do njega, a i dalje mu nije bio ni
blizu. Smrt je bacila svoju senku na njega, poevi ozbiljno da mu preti. Oni koji su
pokuavali da pomognu nisu bili ni geniji ni mudraci, bili su samo traare. Pomisliti da bi
oni mogli da pronau lek za ovaj rak, da bi mogli da budu spasioci, bila je potpuno
apsurdna; bio je to san, potpuna besmislica.

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Usamljen i iscrpljen, ung inden potroie dane i dane pokuavajui da
apsorbuje ovu pomisao, ili da moda kaemo, fantaziju. Svake je noi svrhovito i
namerno sanjao. Koliko ja shvatam sve ovo, ohrabrivao je sebe da sanja svake noi, i to iz
sledeih razloga: prvo, ve je odavno tvrdio da mu izvesna lucidnost dolazi u snovima
(neki su inae govorili daje sanjajui uspeo da deifruje PURPUR). Drugi, poeo je da
sumnja da je tvorac CRNOG bio monstrum kome je bila dodeljena forma inteligencije
potpuno strana ljudskom rodu, a poto je on bio samo ovek, jedini nain da se tome
prie blizu bilo je putem snova.
Kada je prvi put doao na tu ideju, ona mu je izrazito podigla moral; izgledalo je
kao da je uspeo da pronae izlaz. uo sam da je tada terao sebe da sanja svake noi.
Sanjanje je postalo jedna od njegovih odgovornosti. Njegovo uroeno preterivanje,
meutim, dovelo ga je do ivice mentalnog kolapsa. Jedan pogled na njega i mogli ste da
vidite da se itava ta stvar sa snovima i sanjanjem brzo prenela na njega sa svom svojom
gustinom i beskrajem. Snovi su pojava bez ikakvog reda, bez koherentnih misli; jedino
to su postigli bio je potpuni poremeaj njegovog normalnog spavanja. Da bi povratio
red u svoje noi, nije imao izbora do da potpuno razmontira obrasce snevanja u koje se
upleo. Poeo je da ita romane i da ide u etnje pre nego to legne da spava. To mu je
pomagalo da se opusti, posebno s obzirom na stres koji je imao preko dana. Drugi ljudi
su ga umarali. Rezultati su bili pozitivni. Da upotrebim njegove rei: itanje i etnja pre
kreveta bili su njegove pilule za spavanje.
I pored toga, ung inden je i dalje mnogo sanjao. On je sve od ovoga sveta
iskusio i u svojim snovima. Na neki nain, iveo je u dva sveta: jedan je bio stvaran, a
drugi je bio san. Ljudi kau da je sve to je na kopnu takoe i u moru, ali sve to je u
moru nije i na kopnu. Situacija u kojoj se nalazio ung inden bila je u velikoj meri
slina ovome: ono to je sanjao nije nuno postojalo u pravom svetu, ah se sve iz pravog
sveta moglo nai i u njegovim snovima. Moglo bi se rei da je za unga indena sve
posedovalo jedan odreeni dualitet: s jedne strane je bila realnost - realnost stvari, ivog
sveta; s druge strane je bio san, virtuelnost, haos. Kao to idiom neosnovane
pretpostavke" sugerie, mi postojei svet prihvatamo samo kao dokaz. Ah za unga
indena je uvek postojao odreeni dualitet: stvarnost i san, a jedino je on poznavao ovo
potonje. Ne bi trebalo valjda mnogo isticati daje njegov svet snova bio mnogo apsurdniji,
mnogo manje koherentan od realnosti.
(Nastavie se)
Sada je mnogo smireniji ung inden shvatio da je nada u to da e neko drugi
ponuditi savet za deifrovanje CRNOG, nada da e ga neko drugi izvesti na pravi put besmislica proistekla iz njegovih snova, samo apsurd unutar apsurda. Da bi se uteio,
neprestano je ponavljao sebi: Ne raunaj ni na koga drugog osim na sebe, ne nadaj se da
e ti bilo ko drugi pomoi; oni ne mogu da ti pokau pravi put, to nije mogue, nije
mogue... Neprestano je ovo ponavljao sebi, verujui moda da e ga takva mantra
131

BU&CW

naterati da zaboravi na sva razoaranja konferencije.

Kao to se pokazalo, neprestano ponavljanje ove mantre mu i jeste pomoglo da se
osea bolje; nije bila bez ikakve koristi. ung inden je u tome mogao da pronae i neka
uverenja; etiri, da budemo precizni.

1. Prisustvo na konferenciji dovelo gaje do zakljuka daje ovek na elu

obavetajnih agencija neizmerno zabrinut zbog napretka u razbijanju ifre CRNOG i dalje
budunosti. Zbog ovoga se ung inden oseao nekako nespokojno, ali gaje to takoe i
ohrabrilo, nateravi ga da pojaa svoje napore u vezi s dekripcijom ifre.
2. Prisustvo na konferenciji takoe mu je omoguilo da vidi koliko mu se ulaguju
sve ostale kolege, bilo obinim govorom ih onim to su radili (na primer, tako to su mu
sa velikim pijetetom stezah ruku dok su se rukovali, to su se duboko klanjali umesto da
samo klimnu glavom, ili to su se smejali od uva do uva kada bi on neto rekao i tako
dalje). ung inden je shvatio daje zvezda obavetajnog sveta, i da ga tu svi vole. Pre
ovoga je bio svestan ove injenice na neki nain, ali nikada u to nije bio potpuno siguran.
Sada kada je video svojim oima, to ga je pomalo razveselilo.
3. Na prvom prijemu koji je odran na konferenciji, stariji dravnik je na brzu
ruku obeao da e ungu indenu obezbediti nevero vatno napredan raunar,
sposoban da obavi vie od 40.000 operacija u sekundi. Takav poklon bio bi jednak
onome kada bi indenu mogli da obezbede najboljeg, meunarodno priznatog
asistenta!
4. Pre polaska je u knjiari-antikvarnici kupio dve knjige koje je ve dugo eleo da
ima, a jedna od njih je bila Zagonetka (prevod knjige Zapisi Boga slavnog
kriptoanalitiara Klausa Johanesa).
Kada se sve to sabere, ovaj put je vredeo.
Za unga indena je vredeo zbog svega pomenutog. ung je mogao da se vrati u
Jedinicu 701 srean i zadovoljan. Putovanje vozom kui protei e bez problema i bez
ljudi koji se skrivaju u senkama. Vasilij nije imao problema da rezervie spavaa kola za
put. Kada se ukrcao, ung inden se oseao dobro i lagodno, to je bilo u potpunoj
suprotnosti sa putovanjem od pre est dana.
Zaista je bio prilino srean to naputa prestonicu. Jo jedan razlog ovolikoj srei
bio je taj to je grad uvee, pre no to e poi, dobio svoj prvi sneni pokriva, kao
unapred isplaniran, poseban pozdrav ovom oveku sa juga. Sneg je jako padao i
prekrivao zemlju, prosvetljavajui tminu. U ovom zimskom okruenju, ung inden je
ekao da krene voz. Tiina snega koji pada i miris vlage koji je sneg sa sobom nosio
ispunili su njegovo srce mirom; bio je to predivan san na javi.
Takav poetak putovanja zadovoljio bi i one koji se uvek na neto ale, i to je
uverilo unga indena da e ovo biti jedno veoma oputeno putovanje kui.
Ali ono to se dogodilo nije bilo ni nalik tome.

132

BU&CW

3.

Povratak kui bio je potpuno drugaiji. Zbog jedne stvari, u povratku je putovanje
trajalo dva dana i tri noi, dok je u smeru ka Pekingu to bilo tri dana i dve noi. Dve noi
su ve bile prole, a i drugi dan je ve bio blizu svog zavretka. Osim to je spavao, ung
inden je provodio vreme itajui nove knjige koje je kupio. Bilo je oigledno da ne
osea onu teskobu ni strah koji su obeleili njegovo prethodno putovanje vozom. To to
je mogao lepo da spava i da uiva u itanju bio je dovoljan dokaz. Putovanje kui imalo je
nekih prednosti. U prilog im je ilo to to su dobili spavaa kola sa sopstvenim grejanjem,
to je donekle odvajalo njihov vagon od ostatka kompozicije, inei ga sigurnijom
lokacijom. ung inden je morao da bude zadovoljan zbog sree koju su imali kada su
uspeli da nabave takva kola.
Niko ne moe da porekne da ovek koji nema mnogo hrabrosti, koji je uz to i
preterano osetljiv i prilino hladan i udaljen, neizmerno eli da bude udaljen od drugih
ljudi. U Jedinici 701, ung inden je uvek bio uzdran i nekomunikativan, uvek daleko
od sveta koji ga okruuje. To je bio nain da odri svoju distancu prema ljudima, da se
odvoji od gomile. Kako god vi gledali na to, njegova motivacija da se sprijatelji sa
luakom jednostavno je osigurala samovoljni ostrakizam od svih ostalih. Zbliavanje s
luakom je znailo da e ga svi ostali ostaviti na miru. On nije imao prijatelje i niko nije
pokuavao da mu bude prijatelj: potovali su ga, divili su mu se, ali nisu oseali
naklonost prema njemu. iveo je usamljeniki ivot (ak je i luak koji je igrao ah
napustio Jedinicu 701 kada je poeo da kontrolie svoju demenciju). Veina je govorila
da ga svet oko njega ne dotie: nikada nije blizak s ljudima, uvek je bio sam i najee je
izgledao depresivno. Ali njemu usamljenost i depresija nisu smetale; vee muenje bilo
je stupanje u bezbroj idiosinkrazija s drugim ljudima. S ove take gledita, njemu nije bio
vaan poloaj efa sektora, pa ak ni zvanje supruga...

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

ung inden se oenio prvog avgusta 1966. Prezime njegove ene bilo je Di; ona
je bila siroe koje je dolo da radi za nas jo dok je bila veoma mlada. U poetku je radila
kao operator na telefonskoj centrali. Godine 1964, prebaena je na kriptografsko ode
ljenje kao oficir za bezbednost. Bila je poreklom sa severa, prilino visoka - via za pola
glave od indena - i imala je zaista velike oi. Govorila je izuzetno pravilan mandarinski
kineski, mada nikada nije govorila mnogo. Kada je govorila, to je uvek bilo tiho. Moda je
to bilo u uskoj vezi sa njenom pozicijom uvara tajni.
Kada govorimo o venanju unga indena - pa, oduvek sam mislio da je to
izuzetno udno, kao da ga je sudbina zadirkivala na neki nain. Zato to kaem? Zato to
je u poetku bilo mnogo onih koji su se brinuli da li e ikada uspeti da se oeni. Neke od
tih zabrinutih ak su mislile da bi moda mogle i da ga zaprose, u pokuaju da nekako i
same uivaju plodove njegove slave, pretpostavljam. A moda i nije tako, moda je to bila
njegova nezainteresovanost, ili neki drugi razlog. Ali ta god bio uzrok, kad god bi se
133

BU&CW

pojavila mogunost za brak, on bi zalupio vrata. Izgledalo je da ga ene i brak uopte ne

interesuju. AH onda se kasnije, ne znam kako, uz veoma malo pompe, oenio
gospoicom Di. U to vreme je imao trideset i etiri godine. Naravno, njegove godine nisu
bile problem, mislim, bio je pomalo prestareo, ali ako je neka elela da se uda za njega, u
emu je problem? Problema nije bilo. Problem je stigao kada su se uzeli: dola je ifra
CRNO i ukrala ga. Ne treba valjda rei kako se, da se tada nije oenio gospoicom Di,
verovatno nikada ne bi ni oenio: CRNO bi to sigurno spreilo. Njihovo venanje je kod
ljudi stvorilo udan oseaj, kao kada elite da zatvorite prozor, a ptica iznenada uleti u
sobu: to je pomalo udno, a opet gotovo da izgleda kao sudbina, i vi zaista ne znate ta da
radite - da li je to dobar ili lo znak, neto ispravno ili pogreno?
Iskreno govorei, bio je uasan mu, potpuno nerazuman. esto se danima nje
vraao kui, ponekad je ostajao van kue i vei deo nedelje ili ak po nekoliko nedelja; a
onda, kada bi se vratio kui, gotovo da nije razgovarao sa svojom enom: samo bi jeo i
ponovo otiao, ili bi jeo, spavao i otiao kada bi se probudio. To je bio njihov ivot u
braku. iveli su zajedno, ali ga je ona retko viala, a jo rede je s njim razgovarala. Kao
naelnik sekcije, i administrativni voa, ung inden nije uopte bio dorastao zadatku.
Obino bi se pojavio u svojoj kancelariji sat vremena pre zavretka radnog dana; ostatak
dana je provodio tumarajui po svojoj kriptografskoj sobi. ak je iskljuivao i telefon da
ga niko ne bi uznemiravao. Na ovaj nain je izbegavao odgovornost i svu muku poloaja
naelnika sekcije, to je radio i kao suprug. On je, bez obzira na sve, paljivo uvao i
negovao svoje ustaljene navike, stil ivota za kojim je eznuo: usamljeniku egzistenciju iveti sam, raditi sam, bez elje da mu iko pravi probleme ili da mu pomogne. tavie,
sve je postalo samo jo izraenije kada se pojavilo CRNO. Izgledalo je kao da mora da se
krije, i da jedino to moe da mu pomogne da nae tajne ove ifre...
(Nastavie se)
ung inden je bio zavaljen u prilino udobnom krevetu za spavanje, oseajui
da je konano pronaao sigurno mesto na koje je mogao da se skrije. Zaista su imali
sree to je Vasilij uspeo da rezervie dva mesta u spavaim kolima. Njihovi saputnici u
kabini bili su profesor u penziji i njegova devetogodinja unuka. Profesor mora da je
imao ezdesetak godina. Ranije je bio zaposlen kao prorektor na G Univerzitetu, ali zbog
bolesti oiju odavno je morao dati ostavku. Ponaao se s autoritetom, voleo je da pije i da
pui cigarete pegaz - na taj je nain prekraivao sebi vreme na putu. Njegova unuka, koja
je elela da postane pevaica kada odraste, provodila je vreme pevajui, koristei njihov
prtljag kao pozornicu. Njih dvoje, stari ovek i devojica, delovali su kao nekakvo
sredstvo za smirenje na unga indena. U ovom jednostavnom i nimalo sofisticiranom
prostoru, osetio se lien bilo kakvih slutnji. Drugim reima, bio je u stanju da zaboravi na
svoju stidljivost, i posvetio je vreme svojim dvema najvanijim aktivnostima: itanju i
spavanju. Spavanje je uspevalo da same duge, tamne noi u san; itanje je sa sobom
odnosilo dosadu obdanice. Ponekad je leao u mraku, poto nije mogao da spava, nije
mogao da ita, pa bi vreme troio tako to je putao matu da luduje. Tako je provodio
vreme na povratku kui - zauzet spavanjem, itanjem i uzletima mate. Sati su prolazili
jedan za drugim, dok se on postepeno primicao poslednjem delu putovanja kui, nazad u
Jedinicu 701.
Zavravao se drugi dan putovanja. Voz se ustro probijao kroz iroko otvoreno
polje. Na obzorju je zalazee sunce sijalo jarkocrveno; njegovi poslednji zraci svetlosti i
rumenila imali su divne, blage nijanse. Sunce na zalasku kupalo je voz toplom,
smirujuom svetlou, pa je sve liilo na prizor iz snova ili nenu sliku pejzaa.
134

BU&CW

Tokom veere su Vasilij i profesor zapoeli razgovor koji je ung inden sluao
samo s pola panje. Tako je bilo sve dok profesor nije rekao sa zaviu: Ah, upravo smo
uli u G provinciju - do sutra ujutro vas dvojica ete biti kod kue.
Ovo to je uo bila je muzika za ui unga indena, i on je upitao: ,,A kada vi
stiete do vaeg odredita?"
Sutra u tri po podne."
To je bila poslednja stanica ovog voza. ung inden se naalio: Vas dvoje ste
zaista verni putnici: vi pratite ovaj voz od poetka do kraja."
Dok ste vi dezerteri", smejao se profesor od srca. Bilo je oigledno da je srean
to je uspeo da nae ljude s kojima je mogao da razgovara u vozu. Ali njegova srea
ubrzo je iilela. Nakon nekoliko razmenjenih rei, ung inden se opet vratio
Johanesovoj Zagotieci, ne obraajui vie panju na profesora. Sve to je ovaj potonji
mogao da uradi bilo je da bulji u njega radoznalo i da se pita da li se moda ovek loe
osea.
Naravno, ung inden nije bio bolestan; to je jednostavno bilo njegovo
uobiajeno ponaanje. Kada je zavrio ono to je hteo da kae, onda je zavrio. Nije
izvlaio i pronalazio teme za razgovor, nije menjao temu, nije bio ni ljubazan; kod njega
nije bilo uvoda, ali ni post-skriptuma: govorio je kada je imao neto da kae, utao je
kada nije imao o emu da govori - kao da govori u neijem snu, navodio je i svoje
sagovornike da se oseaju kao da i oni sanjaju.
Kada ve pominjemo Johanesovu Zagonetku, ona je bila odtampana u jednoj
kineskoj izdavakoj kui pre revolucije, a preveo ju je evroazijski autor Han Sujin. Bila je
to prilino tanka knjiica, vie pamflet nego ozbiljna knjiga. Na naslovnoj strani se
nalazio sledei epigraf:
Genije je dua ovog sveta, ima ih malo ali su oni ono najbolje od oveanstva, oni su
uzvieni, oni su blago. I kao svako drugo blago na ovom svetu, oni su delikatni, neni i krhki
kao tek zasaen pupoljak; kada ih udarite, napuknu; kada napuknu, oni se prelome.
Ove rei pogodile su unga indena kao metak...

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Geniji lako pucaju. Ovo i nije bila neka novost za unga indena, niti mu je to
bila neprijatna tema; esto smo pre toga nas dvojica o tome razgovarali. On je govorio:
Upravo je ta krhkost ono to ini genija genijem. To je ono to im doputa da prevaziu
sva ogranienja, da postanu jo prefinjeniji, kao najfinija svila; da postanu gotovo
providni, ali nesposobni da izdre bilo kakav udarac.
Na izvestan nain, inteligencija jedne osobe moe da prevazie sve granice, i iz
izvesne perspektive znanje moe da se shvati kao bezgranino. Ali s druge strane,
moemo da kaemo da se do erudicije stie putem rtvovanja jasnog saznanja o svetu
kao takvom. Stoga je, u neku ruku, velika veina genija izuzetno osetljiva i obrazovana,
ali su pritom esto glupavi i nespretni, nepopravljivo tvrdoglavi, nimalo nalik obinim
ljudima. Primer jedne ovakve osobe bio je i profesor Klaus Johanes, legenda na polju
kriptografije, i lini heroj unga indena. Zagonetka je bila njegovo delo.
Niko nee porei da je bilo neeg gotovo boanskog u Johanesovim
sposobnostima; on je bio nedodirljiv, zaista bog lino. Nita nije moglo da ga omete. On
135

BU&CW

je znao ifre iza ifara! Ali u stvarnom svetu, u ivotu, bio je budala, budala koja ak nije
znala ni put do kue. Bio je kao kuni ljubimac - ako bi ga ostavili napolju bez ogrlice,
moda se ne bi ni vratio. Pria se daje bio takav zato to se njegova majka toliko bojala
da ga ne izgubi da ga nije putala iz vida, pratei svaki njegov pokret i brinui se da se
uvek vrati kui.
Valjda ovde ne treba rei da je iz perspektive njegove majke on bez sumnje bio
jedno uasno dete.
tavie, u prvoj polovini prolog veka, u faistikom logoru, ovaj je ovek - ovo
paljivo negovano i drutveno nesposobno dete - bilo poznato kao Smrt: od samog
pomena njegovog imena Hitler je mogao da se upia u gae. Johanes je zapravo i bio iz
istog kraja kao i Hitler, roen je na ostrvu koje se zvalo Tars (poznato inae po svojim
rezervama zlata). Ako je istina da svaki ovek mora da ima zemlju svojih predaka, onda
je njegova zemlja bila Nemaka, a u to vreme Hitler je bio glavnokomandujui. Mogli
biste da kaete daje onda trebalo da slui Nemakoj, Hitlerovom Rajhu. Ali on to nije
uradio, barem ne od poetka do kraja (sluio je neko vreme). Nije bio neprijatelj nijednoj
zemlji i nijednom oveku - njegovi jedini neprijatelji bile su ifre. U svako vreme je
mogao da bude neprijatelj ovoj ili onoj naciji, ili nekom drugom oveku: to je sve zavisilo
od toga ko je - koja zemlja, koja osoba - stvorio i upotrebljavao najkomplikovaniju tajnu
ifru. Ko god da je posedovao takvo neto, bio je njegov protivnik.
etrdesetih godina prolog veka, poto su se na Hitlerovom stolu pojavili
dokumenti ifrovani upotrebljavajui ifru ORAO, Johanes je odluio da izda svoju
zemlju, pa je dezertirao iz ne make vojske i prikljuio se saveznicima. Njegova izdaja
nije imala nita zajedniko s njegovim politikim uverenjima, a ni sa novcem. Jedini
razlog njegovog odlaska bio je ORAO, ifra koja je svakog kriptografa bacala u oajanje.
Govorilo se da je ORLA razvio jedan irski matematiar, genije koji je
svojevremeno iveo u Berlinu. Po predanju mu je tokom posete jednoj jevrejskoj
sinagogi u stvaranju ove ifre pomogao sam bog; bila je to tako sofisticirana ifra da nije
bila provaljena itavih trideset godina. ORAO je desetostruko nadmaio sve ostale ifre
tog vremena - bila je neverovatna, neto do tada nevieno; zaista, to je bilo neto
potpuno neverovatno.
Slobodno moe da se kae da je sudbina koja eka sve kriptografe ovog sveta - da
uvek tee ka neemu to e im ostati van dometa, uvek s one strane stakla. Kao to su
anse da se jedno odreeno zrno peska iz okeana sudari sa zrnom peska sa kopna
jednake milionima miliona prema jedan: potpuno nemogue. Takva su i njihova
stremljenja. Pa ak i onda kriptografi jure za tom gargantuovskom nemogunou. U
procesu pisanja ifara, kriptografi, ili same ifre, neizbeno e se susresti sa izvesnim,
neizbenim nezgodama - kao to ljudi nasumino i instinktivno kijaju: to mora da se
dogodi ali nema naina da se izrauna brojana verovatnoa trenutka kada e se to
dogoditi. Problem je u tome to, kada mnogo nade polaete u mogue greke drugih, ne
moete a da se ne oseate poprilino apsurdno i tuno. Ovo gomilanje jednog apsurda
preko drugog, tuge preko tuge, postalo je sudbina mnogih kriptografa: mnogo njih - a svi
su bih elita - proveli su ivote ivei na ovaj nain, kao opskurni nepoznati ljudi, koji
proivljavaju mrane i tragine ivote.
Zahvaljujui svom geniju ih pak istoj srei, profesoru Klausu Johanesu bilo je
potrebno samo sedam meseci da razbije ifru ORAO. Moglo bi da se kae da u istoriji
kriptografije nije bilo slinog dostignua i da je ono bilo jedinstveno, te da se nikada nee
ponoviti: bio je to jedan neverovatan dogaaj, kao da sunce izae na zapadu, ili da kina
kap rei da ne pada dole ve gore u pljusak.
136

BU&CW

(Nastavie se)
Svaki put kada bi pomislio na svoju sudbinu, ung inden je imao neobjanjivo
oseanje stida i nelagode, uasan oseaj daje sve to nestvarno. esto je gledao u
Johanesovu fotografiju i ponavljao u sebi: Svako ima svog heroja, a ti si moj heroj: sve
moje znanje i snaga proistiu iz tvog primera i tvoje hrabrosti. Ti si moje sunce: moj sjaj
nikada ne moe da bude razdvojen od tvog, nikada ne moe biti jai...
Ova vrsta samoomalovaavanja nije bila posledica nezadovoljstva unga
indena samim sobom; ne, ona je bila posledica ogromnog potovanja koje je oseao
prema profesoru Johanesu.
Zapravo, osim Klausa Johanesa, on nije nikoga drugoga potovao kao to je
potovao sebe; nije verovao da bi iko drugi iz Jedinice 701 mogao da provali CRNO, ako
on to ne uradi. Nije imao poverenja u svoje kolege; ili je bar razlog ovakvog njegovog
razmiljanja bio potpuno jasan: niko drugi u Jedinici 701 nije pokazivao iskreno divljenje
prema Klausu Johanesu. Izmeu kloparanja tokova po spojevima pruge, jasno je mogao
da uje sebe kako govori svom heroju: Oni ne vide tvoju intelektualnu veliinu, a i kada
bi je videli, samo bi je se bojali. Ali ja ne mogu da shvatim njihovo razmiljanje, niti mogu
da u njega poverujem. Potovati neto to je zaista divno zahteva hrabrost i talenat; bez
toga lepota moe jedino da zastrauje.''
ung inden je verovao da njegov genije moe da bude vrednovan samo oima
drugih genija. U oima obinog oveka, geniji su esto bili vieni kao budale ili
izoptenjaci. To je zato to su oni sa superiornim mozgom ostavljali obinog oveka
daleko za sobom, zato to su hrabro marirali ka novim granicama, toliko daleko da ak i
u sluaju da obian ovek podigne pogled i zagleda se u daljinu, ne bi mogao da ih vidi,
zakljuivi onda pogreno da genije zaostaje za njima. Ovo je bio plebejski nain
razmiljanja. I sve to im je preostajalo jeste da se iskljue - da se plae - genije je za
obinog oveka nekomunikativan i on nikada nee shvatiti da je genijeva utnja
posledica straha, a ne prezira.
ung inden je verovao da upravo u tome lei razlog njegove udaljenosti od
kolega: on je umeo da ceni i potuje Johanesove sposobnosti i mogunosti.
Mogao je i umeo da uiva u intelektualnom sjaju ovog velikana - taj sjaj se
razlivao po njemu, sijao kroz njega kao da je od stakla - ali to niko drugi nije mogao da
vidi: oni su bili kao kamen i Johanesov sjaj nije mogao da proe kroz njih.
Nastavljajui dalje ovaj niz misli, ung inden je osetio daje poreenje genija sa
staklom i obinih ljudi s kamenom posebno prikladno. Geniji naposletku imaju mnoge
kvalitete stakla: delikatni su, lako se polome, veoma su krhki; ni izdaleka nisu kao
kamen. ak i kada se polomi, kamen nikada ne pukne i ne razbije se kao staklo; moda e
otpasti neki ugao ili e se oljutiti malo povrine, ali kamen e i dalje ostati kamen i moi
e da se upotrebljava kao kamen. Staklo, meutim, ne poseduje ovakvu izdrljivost:
njegov uroeni kvalitet jeste njegova ranjivost: kada je polomljeno, ono je razbijeno, a
krhotine stakla, svaka za sebe, neupotrebljive su. Geniji su ovakvi: sve to je potrebno
jeste da im skinete uzdignutu glavu, kao to se poluga lomi na dva dela. Delovi koji
preostanu bie neupotrebljivi. Opet je pomislio na svog heroja: kada ne bi postojale ifre
koje treba deifrovati, kakva bi bila njegova vrednost! Nikakva!
S druge strane prozora, no se polako pretvarala u dan.

137

BU&CW

4.

realno.

Sve to dogodilo posle ovoga bilo je potpuno nerealno zato to je bilo suvie

Evo kako se odvijalo: kada neto izgleda previe realno ono postaje nerealno;
ljudi imaju problem da poveruju u to - kao to veina ljudi ne veruje da u bilo kojoj
planinskoj regiji Guangsija moete elinu iglu za ivenje razmeniti za kravu, ili ak za
sablju od istog srebra. Niko meutim ne moe da porekne da se pre deset godina, dok je
sanjao o Dmitriju Ivanoviu Mendeljejevu (18341907) - koji je i sam dobio ideju o
periodinom skupu elemenata u snu - ungu indenu takoe u snu pojavila tajna kako
da razbije PURPUR.
Usred noi, unga indena probudio je zvuk voza koji staje na stanicu. Kao to je
i imao naviku svaki put kada se probudi, odmah je pruio ruku da dodirne prenosni sef
koji se nalazio ispod njegovog kreveta.
Bio je tu! I dalje je bio privezan za nogu stola koji su imali u kupeu. Osetivi
olakanje, ponovo je legao, pokuavajui da razdvoji zvuke koraka koji su ili na sve
strane i buke koja je dolazila sa razglasa eleznike stanice.
Sa razglasa su ga obavestili da je voz stigao u B Grad.
Sledea stanica e biti A Grad.
Putovaemo jo tri sata... A onda kui... Kui... Ostalo je jo samo sto osamdeset
minuta... Spavaj jo malo, a onda kua..." Jo oamuen, nastavio, je da spava.
U sledeem trenutku, meutim, voz je otro zapitao, dajui signal da polazi sa
stanice, to ga je jo jednom probudilo. Kloparanje ina postalo je sve jae, i kao to
muzika polako podie nivo uzbuenja onoga ko slua, njega je ovaj zvuk spreio da
ponovo zaspi. U svakom sluaju, nikada nije mogao da zaspi kada je buka; kako bi i
mogao uopte da izdri takvo zvuno nasilje? Zvukovi voza su preli preko njega i sada
su ga potpuno razbudili. Meseeva svetlost je ulazila u kupe i padala pravo na njegov
krevet. Senke su igrale po kupeu, stvarajui otre oblike, izazivajui njegove pospane oi.
I upravo tad, krajikom oka primetio je neto neobino. ta je to bilo, ta je bilo
pogreno? U lenjom pokuaju da dokui ta se to dogodilo, prebirajui po uspavanom
umu, konano je shvatio da nedostaje njegova kona aktentana koja je visila na iviluku
na zidu - veoma slina uiteljskoj crnoj torbi - sada nije bila na svom mestu. Naglo je
ustao, traei svoju tanu po krevetu na kom je bio. Nije se nalazila tamo. Onda je siao i
pogledao po podu, pregledao je i stoi, pogledao je ispod svog jastuka. Tane nigde nije
bilo.
Odmah je viui probudio Vasilija i profesora, a ovaj mu je rekao da je pre jedno
sat vremena, kada je ustao i otiao u toalet (molim vas samo da zapamtite daje to bilo sat
vremena ranije), video mladia u vojnikom odelu na platformi izmeu dva vagona, kako
pui cigaretu naslonjen na okvir vrata. Kada je profesor izaao iz toaleta, mladi je ve
odlazio, da bi potom nestao bez traga. U rukama je drao aktentanu koja je izgledala
138

BU&CW

veoma slino kao ona koju je ung inden upravo opisao.

Profesor je rekao: ,,U tom asu sam pomislio na to da je tana ista, ali shvatio sam
da je njegova zato to je stajao tamo i puio, tako da nisam paljivije zagledao ta dri u
rukama, pogotovo poto mi nije delovalo kao da uri, ve da hoe na miru da popui
cigaretu pa da ode, ali sad - ah, shvatam da je trebalo da obratim panju." Profesorov
glas bio je pun saoseanja.
ung inden je pomislio da je najverovatnije taj momak u vojnikom odelu
ukrao njegovu tanu. Iako je samo izgledalo da stoji tu, on je zapravo markirao teritoriju.
Profesorov odlazak u kupatilo pruio mu je priliku, kao da su se pred njim stvorili
tragovi u snegu - ako nastavi da ih prati, odvee ga do tigrove peine. Moglo bi da se
pretpostavi da je ovek tokom profesorovog boravka u kupatilu uradio ono to je
smerao, iskoristio je svaki tren, svaki centimetar".
Prevrui neprestano sve ovo po glavi, ung inden nita nije mogao da uradi do
da se gorko nasmeje.

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Uistinu, kriptografija i jeste neto kao korienje svakog trena i svakog
centimetra.
ifre su neto poput ogromnih, savrenih mrea, tako da izgledaju gotovo
nerealno. Ali kada je ifra samo jednom upotrebljena, ona postaje kao neija usta: teko
je izbei povremene greke u govoru. Ove greke su kao potoci krvi - delei se, otvaraju
prostor meu njima, i tako ostavljaju traak nade onima koji pokuavaju da provale ifre.
I kao to sevanje munje otvara nebo, otar um uspeva da se zabode u prazan prostor i da
proe do unutranjeg lavirinta ifre kao da je to normalan prolaz i da ponekad ak
pronae i put do neba. Ovih poslednjih nekoliko godina, ung inden je imao ogromno
strpljenje ekajui ove pukotine u nebu koje bi trebalo da se otvore; ekao je tokom
bezbrojnih dana i noi, a ipak jo nije uspeo da deifruje CRNO.
To je bilo potpuno van svih pravila. Bilo je vie nego udno.
Pokuavajui da shvatamo ta se tu dogaa, mi iz Jedinice 701 razmiljali smo o
dve stvari:

1. Razbijanje PURPURA je prinudilo naeg protivnika da stisne zube i otrpi bol, i

da bude jo oprezniji kada bude otvarao usta, da bude izuzetno obazriv i odluan i da ne
dopusti da se prolije ni jedna jedina kap. To je u nama stvaralo oseaj da smo neranjivi.
2. ung inden nije uspeo da otkrije nijednu greku unutar CRNOG. Kapi vode su
mu prolazile kroz ruke. A ono to je bilo i vanije jeste da su anse da se tako neto
dogodi bile veoma velike. Razmislite o ovome: Lisejvi je zaista razumeo unga
indena; on je lako mogao da upozori tvorce CRNOG na vetine unga indena u
dekripciji i pomagao im je da razviju kontramere. Iskreno govorei, oni su u jednom
periodu bih kao otac i sin, ali sada, zbog razliitih politikih poloaja i verovanja,
duhovni zazor meu njima bio je vei od geografske razdaljine. I sada se jasno seam
trenutka kada smo shvatih daje Lisejvi zapravo Vajnaht - svi su u naoj organizaciji hteli
da otvore karte pred ungom indenom, da mu kau za Lisejvievo mudro
manevrisanje, i da ga mole da bude oprezan. I pogodite ta je on rekao o ovome? Rekao
je: Poruite mu neka ide u tri lepe, tom avolu u svetom hramu nauke! 3
3

Ovo podsea na predgovor koji je napisao Mladi Lili za indenov diplomski rad.

139

BU&CW

Da ponovim, na protivnik je bio sve paljiviji, i pravio je sve manje i manje

greaka, to je uticalo na to da nama olako promiu neke stvari. Iako nismo bili naroito
marljivi, bilo je i dalje oigledno da je na protivnik poeo da pravi sve manje i manje
greaka. Mi smo udarali ko u klin ko u plou, ponavljali smo ono to bi neko rekao, tipali
se i bockali, ali se nikada nismo povezali; zbog toga nismo videli savrenstvo mree lai
u kojoj smo se koprcali.
Ali to savrenstvo bilo je udno i zastraujue. ung inden je svaki dan i svaku
no doekivao sa oseanjem hladnog uasa. Niko osim njegove ene nije znao kroz ta
prolazi; zato to joj je rekao sve o problemima koje je iskusio u svojim snovima, o putu
kojim je iao da bi razbio ovu ifru; ve je bio suvie umoran da bi sve to uvao za sebe.
Njegova vera, njegov unutarnji mir, ve su se susreli sa opasnou od oaja; bio je
bolestan i umoran od pokreta koje je pravio i odbijanja kontra-pokreta koji bi usledili s
druge strane.
(Nastavie se)
Sada, dok je razmiljao o onome to se dogodilo, dok je razmiljao o tome kako je
lopov motrio na njih, razmiljajui ujedno o svojoj ukradenoj konoj aktentani, misli su
mu se okrenule i fokusirale na budnost i oaj koji je oseao. Korio je samog sebe:
Razmiljao sam o drugim ljudima - o kriptografima koji su konstruisali CRNO, o onima
koji su ga upotrebljavali i o tome koliko je teko prii im. A opet, meni je bilo tako lako
ukrasti tanu, bio je to zadatak za koji je bilo dovoljno i pola cigarete." Rugao se samom
sebi i jo jednom se samo gorko nasmejao.
Zapravo, u tom trenutku ung inden jo nije shvatao svu teinu ove situacije, i
tek e poeti da razmilja o svoj ozbiljnosti situacije u kojoj se naao. Razmiljajui o
onome to se nalazilo unutra, sve ega je mogao da se seti bila je povratna vozna karta i
raim za smetaj u Pekingu, kao i bonovi za hranu u vrednosti od 200 juena i itav niz
akreditiva. Unutra je bila i Johanesova knjiga; on ju je ubacio pre nego to je poao u
krevet. Shvativi da je izgubio ovu dragocenu stvar, strela bola probila mu je srce. Opet,
uporeujui ove stvari s onim to je bilo zakljuano u prenosnom sefu, mogao je samo da
kae da je imao dosta sree to je izbegao teu nesreu.
Ne treba valjda pominjati da je lopov i hteo da ukrade prenosni sef. To bi zaista
bila katastrofa. Sada je izgledalo kao da nema o emu da brine: ono to se dogodilo bilo
je za aljenje i to je sve: teta jeste, ah nije strano.
Deset minuta kasnije u kupeu je opet bilo mirno. Vasilij i profesor su se svojski
potrudili da ga utee i emocionalni stres nastao zbog gubljenja tane sada se polako
stiavao. Smirio se. Meutim, kada se vratio u mrak svog odeljka, mir koji je osetio pre
minut, kao da je progutala no; bio je raspren kloparanjem voza preko ina. Poeo je da
tone u more aljenja.
aljenje je okvir uma; prisetiti se svega znai upotrebiti svoj mozak na samom
sebi.
Da li se jo neto, moda, nalazilo u konoj aktentani?
Prevrtao je to po svom umu.
Budui da je sve to je imao bila sada samo imaginarna torba, trebala mu je snaga
imaginacije da bi otvorio njen patent-zatvara. Ali ubrzo, kada je zapoeo ovaj niz misli,
um su mu osvojila i spopala oseanja aljenja i tuge, od ega mu se um ispraznio, i to mu
je omoguilo da otvori patent-zatvara na torbi. Pred oima mu je bilo samo
140

BU&CW

nepregledno prostranstvo mraka. To je bilo izvan njegove kone aktentane, ne unutar

nje. Postepeno je oseanje aljenja poelo da se stiava i misli su mu se vratile na ono to
se nalazilo unutra. Razmiljanje mu je bilo gorljivo, fokusirano; veoma nalik snazi vode
koja otapa sneg - podie se, skuplja, ponovo podie i ponovo se skuplja. Konano je
otvorio taj patent-zatvara i eksplozija plave svetlosti blesnula mu je pred oima. Kao da
je ruka ubice zaigrala pred njim, nateravi ga da se saplete i da padne nazad u svoj
odeljak. Poeo je da vie: Moj boe, Vasiliju!"
ta se dogodilo?" Vasilij je skoio iz svog odeljka: u mraku je mogao da vidi kako
ung inden drhti.
Moja belenica! Moja belenica!", ponavljao je ung inden.
Kao to se ispostavilo na kraju, on je svoju belenicu stavio u akten tanu.

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Razmislite o sledeem: kada ivi ivot usamljenika, ovek obino zapada u
duboku kontemplaciju o neemu, a ung inden je odavao utisak da esto uje
fantastine, zapanjujue zvuke. Ovi odjeci zvuali su kao da su lebdei dolazili izdaleka,
sa nekog veoma, veoma dalekog mesta; kao da su dolazili iz nekog duhovnog carstva. Ali
oni se nikada nisu manifestovali u potpunosti, nikada nisu ekali na njega, i uvek su
donosili manje od onoga emu se nadao, a opet, bez ikakvog upozorenja, nailazio je na
njih negde na periferiji percepcije. Dolazili su nenajavljeni, pojavljivali su mu se u
snovima, u snovima unutar snova, iza rei u knjigama koje je itao - ifrovani, uvek u
nekoj novoj formi, tajnoviti po prirodi. Ono to bih ja voleo da kaem jeste da je izgledalo
kao da su ti zvuci - zapravo, inspiracije - iskakali negde sa razmee zemlje i neba, ali oni
su zapravo dolazili od unga indena; oni su bivali izbaeni iz njegove due, irili su se
iz njegovog bia, da bi samo jednom blesnuli, a onda se ugasili. Morao je odmah da ih
zapisuje ili bi bili zauvek izgubljeni. Jednako brzo kao to su dolazili, oni su i nestajali,
ak su i njihove senke odlazile skupa s njima. Zbog svega ovoga ung inden je s
vremenom stekao naviku da sa sobom uvek nosi belenicu, kud god da je iao, u svako
vreme; izgledalo je kao da je ta belenica neka vrsta njegove senke, koja se tiho kree
usput pored njega.
Znao sam da je to plava kona belenica koja ima 64 strane; na naslovnoj strani je
bio tajni broj, kao i lini serijski broj unga indena; unutra su bile njegove beleke i
zapaanja, koja je napravio poslednjih nekoliko godina, dok je radio na CRNOM.
Uobiajeno bi ung inden stavio belenicu u svoj gornji levi dep, ali ovog puta, poto
je morao da nosi i vei broj zvaninih dokumenata i akreditacija, odluio je da ponese
konu tanu i da belenicu ostavi u njoj. Tu konu torbu dao mu je jedan od naih
direktora kada se vratio sa puta po inostranstvu. Bila je napravljena od veoma fine telee
koe, izuzetno delikatna i lagana, sa dugakim elastinim kaiem kojim ste mogli da
drite torbu u ruci, ali ste mogli i da je okaite oko pojasa i da od nje napravite dodatak
svojoj garderobi. Njegova belenica bila je unutra. Sasvim sigurno, ung inden nikada
nije ni pomislio da neto moe da se dogodi - nije verovao da bi mogao da je izgubi;
najverovatnije je mislio da e uvek biti uz njega.
(Nastavie se)
Tokom proteklih nekoliko dana ung inden je koristio dve belenice.
etiri dana ranije popunio je prvu belenicu. Tog dana je ranije otiao sa
konferencije i vratio se u svoju sobu, osetivi poprilian bes zbog posebno idiotske i

141

BU&CW

glupave prezentacije kojoj je prisustvovao. Kuvajui od besa, seo je na krevet i zagledao

se kroz prozor. Od prvog trena je video da je nebo s one strane prozora nagnuto;
trepnuo je, ali nebo se i dalje naginjalo. Shvatio je da njegovo vidno polje postaje
zamueno: prozor, nebo, grad, sunce na zalasku, sve je polako nestajalo, a umesto toga se
pojavila plutajua atmosfera sa zvukom zalazeeg sunca koje pri nebo - video je svod
kao bezoblinu vrtlonu masu koja je sa vrelim arom lebdela ka nitavilu. Nebesa su
gorela i tama ih je gutala, obuhvativi ga na kraju. U tom trenutku je shvatio i osetio kako
se njegovo telo pretvara u elektrinu struju. Svetleo je, itavo telo mu je lebdelo, postalo
neki oblik energije. Poeo je da gori i izgara kao plamen, da drhti, da isparava, da se gubi
u nitavilu. Onda se zauo jasan zvuk, kao graciozna rezonanca mahanja leptirovih krila...
bio je to zvuk njegove sudbine, zvuk prirode, blesak, buktanje, arobna mladica - morao
je to da zapie.
Bio je to trenutak u kome je iskoristio itavu belenicu, a kasnije je bio veoma
zadovoljan onim to je napisao.
Gnev ga je obuzeo, zapalio i pokrenuo, inspirisao ga je bes zbog besmislene
prezentacije. Drugu belenicu je popunio u sitne sate prethodnog jutra. Dok je sanjao i
ljuljao se napred-nazad u skladu s kretanjem voza, ung inden je sanjao profesora
Johanesa. Dugo su razgovarali u njegovom snu, a kada se probudio, ung inden je
odmah posegnuo za svojom belenicom da bi zabeleio njihov razgovor.
Moe se rei da na tragu deifrovanja jedne ih druge tajne ifre, prolazei tajnim
prolazima dostupnim genijima, inden nikada nije kukao da ima problema, niti se
naprezao da trai pomo. Umesto toga, od poetka do kraja, sam je krio svoj put
potapajui se s dva tapa: jedan je bio marljivost, drugi samoa. Od usamljenosti su
njegov um i dua postajali vri, a posveenost mu je omoguavala da dosegne zvezde i
da iskoristi sreu koja ga je pratila. Srea je lukava i ne moete da je vidite, ne moete da
je dodirnete, niti moete da budete sigurni ta je ona. Ne moete da je shvatite, niti ona
eka na vas. Ako se molite za nju, nee vam doi. Srea je uzviena i tajnovita, verovatno
najmisterioznija pojava na ovom svetu. Ali srea koja je pratila unga indena nije bila
misteriozna - bila je veoma realna, bila je dobro sakrivena izmeu redova njegove
belenice.
Ali sada je ta belenica nestala!
Shvativi ta se dogodilo, Vasilij se uzrujao, i poeo je nervozno da se etka. Prvo
je otiao do glavnog oveka zaduenog za sigurnost u vozu da bi uzbunio i njega i
njegovo osoblje da pre svega spree da bilo ko izae iz voza; onda je upotrebio telegraf u
vozu da bi se javio Jedinici 701 i da bi podneo izvetaj o situaciji. Jedinica 701 je odmah
podnela izvetaj svom glavnom tabu, a ovi su podneli raport nadreenima - to je sve u
lancu komande dovelo do rukovodioca najvieg po rangu. On je onda izdao sledeu
direktivu: Dokumenta koja su nestala imaju velik uticaj na nacionalnu bezbednost; svi
ogranci slube duni su da obezbede svu pomo koja je potrebna. Dokumenti o kojima se
radi moraju biti pronaeni to je pre mogue!"
Kako su izgubljeni ovi dokumenti unga indena? U njima se nalaze osetljive
dravne tajne i sadre eksplicitne informacije o problemima sa kojima su se susretali
tokom pokuaja da deifruju CRNO. ung inden je upotrebljavao ove belenice da bi u
njima zapisao svoje misli - najvanija promiljanja o zamrenosti CRNOG. Kako je to
moglo da bude izgubljeno?
Izgubljeno!
Mora da bude vraeno!
142

BU&CW

Voz je ubrzao. urio je na sledeu stanicu. Svi su znali da je sledea stanica A

Grad. Moe se rei da se ung inden susreo s ovom poasti upravo ispred svojih
ulaznih vrata, kao da je to bilo odavno predodreeno, uklesano u kamenu. Niko nije
mogao da zamisli da toliko vremena moe da proe i da se nita ne dogodi - a sada ovo!
To je bilo potpuno neoekivano, prei sav taj put do kue samo da bi izgubio aktentanu
(ak nije izgubio ni prenosni sef). Krivac najverovatnije nije bio neki opasan zloinac, pre
je to bio bezazleni lopov. Sve je bilo kao san. ung inden je bio slab i potpuno zbunjen,
patetina mrana mrea intrige obavila se oko njega i poela da ga mui. I dok se voz
probijao napred, on se oseao sve gore i gore. Voz nije iao u A Grad, iao je u pakao.
Kada je voz konano stigao na odredite, sva vrata su bila zatvorena. Nareenja
su stigla sat vremena ranije od obavetajne slube. Ali zdrav razum je svima govorio da
lopov o kome se radi sigurno vie nije u vozu. Nestao je odmah poto je uzeo tanu, a to
je bilo u B Gradu.
Dobro je poznato da, ako elite da sakrijete list, to najbolje moete da uradite u
umi. Ako odreena osoba hoe da se sakrije, najbolje me sto da to uini jeste ili u guvi
ili u gradu. Reavanje ovog sluaja nee ' biti nimalo lako. Sklopiti delie ove slagalice
bie tee od tekog. Da bih vam dao primer, i da biste stekli makar uoptenu ideju o
onome o emu se ovde radi, izneu sledee.
Prema sauvanim podacima Specijalnog istranog tima koji je radio na sluaju u
to vreme, u ovoj operaciji, direktno ili indirektno, uestvovale su sledee slube:

1. Jedinica 701
2. Policijske snage A Grada
3. Stacionirane trupe Narodne oslobodilake armije i vojna rezerva A Grada
4. Uprava eleznice A Grada
5. Ujedinjena gradska ministarstva A Grada
6. Policijske snage B Grada
7. Stacionirane trupe Narodne oslobodilake armije i vojna rezerva B Grada
8. Uprava eleznice B Grada
9. Zdravstvena sluba B Grada
10. Administrativni biro B Grada
11. Graevinski administrativni biro B Grada
12. Komunikacioni biro B Grada
13. Reporterski klub B Grada
14. Potanske vlasti B Grada
15. Sva pridruena odeljenja uprave B Grada; i bezbroj drugih malih radnih
jedinica i odeljenja
Teren koji je trebalo pokriti ukljuivao je:

1. elezniku stanicu A Grada

2. elezniku stanicu B Grada
3. 220 kilometara pruge izmeu A Grada i B Grada
4. 72 registrovana hotelska smetaja u B Gradu
143

BU&CW

5. 637 lokacija za odlaganje smea B Grada

6. Pedeset i est javnih toaleta B Grada
7. etrdeset i tri kilometra kanalizacije B Grada
8. Devet gradskih deponija B Grada
9. Kue i stanove svih stanovnika B Grada

Vie od 3.700 mukaraca i ena bilo je direktno angaovano na ovim poslovima,

ukljuujui unga indena i Vasilija.
Svi putnici, njih 2.141, koji su se zatekli u vozu bih su pretreseni, kao i 43
zaposlena koja su radila u vozu i vie od 600 ljudi koji su nosili obine vojne uniforme u
B Gradu. Voz je bio zaustavljen pet i po sati.
Obavetajne slube u B Gradu utroile su 484 sati na ovaj sluaj, to je dvadeset
dana i etiri sata.
Prema onome to su ljudi govorili, bio je ovo najvei i najmisteriozniji sluaj u G
provinciji: uznemireno je na desetine hiljada ljudi, itavi gradovi su okrenuti naglavake.
Nikada ranije nije viena operacija takvog obima i tolike dubine.

144

BU&CW

5.

Da se ipak vratimo na nau glavnu priu (napokon, ovo i jeste pria o ungu
indenu, koja jo nije gotova ali moe se rei da ulazi u novu fazu). im je ung inden
izaao iz voza i stao na peron eleznike stanice u A Gradu, primetio je delegaciju iz
Jedinice 701 koja je ila prema njemu - na elu se nalazio prilino ogoren direktor
Jedinice 701, koji je u tom asu delovao prilino zastraujue (to nije bio opavi Deng,
koji e tek kasnije stei to zvanje, ve je prethodnik njegovog prethodnika). Tako je kao
to treba da bude, pomislio je ung inden. Dok mu je prilazio, bilo je jasno da je
direktor izgubio sve potovanje koje je nekada imao prema ungu indenu. Gledao ga
je hladnim, preteim pogledom.
Ispunjen uasom, ung inden je sklonio pogled pred tim stranim oima, ali
nije mogao da pobegne i od direktorovog glasa: Zato nisi tako vana i tajna dokumenta
stavio u prenosni sef?
Svi na peronu su paljivo posmatrali ovu scenu i videli su ta se dogaa. U oima
unga indena blesnulo je neto to se gotovo odmah i ugasilo, kao to vlakna volframa
pregore u kunoj sijalici; tako se odjednom sve zaustavilo kada se ung inden ukoio i
pao na zemlju.
Kada se rano jutarnje svetio probilo kroz prozorska okna, ung inden se vratio
u svet svesnih, a prvo to je ugledao bilo je bledo lice njegove ene. Na jedan kratak
momenat, on je sreom zaboravio sve to se dogodilo. Pomislio je da je kod kue, u svom
krevetu i da ga ena budi jer je loe sanjao, zabrinutog lica (verovatno zato to je esto
obavljala ovaj posao). Ali beli zidovi i miris lekova brzo su ga vratili u realnost; shvatio je
da se nalazi u bolnici. okantno seanje na ono to se dogodilo odmah mu se vratilo i on
je uo strogi glas direktora: Zato nisi tako vana i tajna dokumenta stavio u prenosi
sef?
Zato?"
Zato..."

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Morali biste da shvatite da ung inden u svakom sluaju nije namerno izgubio
svoju aktentanu. Zapravo, on je uvek bio veoma paljiv i oprezan. Zato, ako biste hteli
da ustvrdite kako je itava ova zbrka bila rezultat njegovog sputanja garda, toga to je
sve olako shvatio, ili zbog toga to je zanemario svoje dunosti, to uopte ne bi bilo fer
prema njemu. Ali to to nije stavio belenicu u pokretni sef bila je njegova greka u
proceni: sigurno mu je budnost popustila u tom trenutku.
Jasno se seam da smo pre polaska na ovo putovanje Vasilij i ja nekoliko puta
zahtevali od njega - neprestano smo ga podseali na to - da sve tajne dokumente
(ukljuujui bilo ta to bi moglo da ga identifikuje kao lana obavetajne slube) stavi u
prenosni sef. A on nas je uveravao da e to i uraditi. Kada su se vraali, prema Vasiliju,

145

BU&CW

ung inden je bio veoma paljiv, i sve osetljive materijale uredno je stavljao u
pokretni sef, ukljuujui i knjigu poslovica koju mu je poklonio prvi ovek obavetajne
slube, da bi tako osigurao sve to moe da otkrije njegov identitet, a posebno mesto
koje on zauzima i ono ime se bavi. Doslovce je sve stavljao u prenosni sef, osim svoje
belenice. Zato je belenicu ostavio napolju, to e zauvek ostati misterija. Verujem bez
zadrke da to nije bilo zato to je hteo neto da upie u belenicu, pa ju je zbog toga
drao uz sebe; to nikako nije mogue. On nije nikada toliko rizikovao, nije imao hrabrosti
za takvo neto. Kada se sada pogleda na to, u sutini nije imao nikakvog razloga da
belenicu ostavi napolju, a kasnije, kada je pokuavao da dokui zato je ukradena, ni za
to nije uspevao da nae valjani razlog. Meutim, ono to je udno jeste da pre nestanka
te belenice on uopte nije bio svestan da je ona uz njega (a ak i kada je nestala, nije se
odmah setio da se nalazila u torbi). Kao to ni ena nekada ne primeti da je igla posle
krojaice ostala zakaena u naborima njene haljine sve dok je ta igla ne ubode; normalno
je da o takvim stvarima ne razmiljate.
Ali za unga indena njegova belenica svakako nije bila igla koju nije primetio on o ovome nikako nije mogao da razmilja kao o nekoj bezvrednoj stvari ili sitnici. Bez
sumnje se dobro se ao ove belenice, mnogo je razmiljao o njoj, trudio se da je nikako
ne zaboravi, da je usadi u samo svoje bie. To je zato to je za unga indena njegova
belenica bila najvanija i najvrednija stvar koju poseduje. Da upotrebim njegove
sopstvene rei: njegova belenica bila je splav za njegovu duu.
Ako je ve tako, kako je mogao tako nepaljivo da skloni sa strane svoju
najvredniju stvar?
To je ostala nedokuiva tajna...
(Nastavie se)
Zbog onoga to se dogodilo, ung inden je veoma brzo poeo gorko da se kaje,
a po glavi je panino krenuo da trai odgovor na pitanje zato je bio tako nepaljiv, kao
da se zaglavio u nekom komplikovanom i tajnovitom lavirintu. U poetku je tama koja
mu je leala u umu bila gotovo neprozirna i od nje je imao vrtoglavicu, ali se postepeno
privikao na tu tamu i ona je postala njegov put otkrivanja svetlosti. Na taj nain je doao
do najvanije misli: Verovatno zato to sam joj suvie pridavao znaaja, zakopao sam je
duboko u srcu svog srca, tako da nisam uspeo da vidim... Moda sam podsvesno doao
do zakljuka da moja belenica nije vie moj usamljeni pratilac, nije konkretna stvar, kao
to su to moje naoare... Neto tako vano i potrebno moe tako lako da bude izgubljeno!
Veoma dugo su belenice sastavni deo mog ivota, postale su sastavni deo moje krvi,
telesni organ... Nikada ih nisam svesno osetio, kao to ovek nikada nije u potpunosti
svestan svog srca ili svoje krvi... Jedino kada se razboli, svako od nas postaje svestan
svog fizikog tela; samo kada nemate naoare znate da su vam one potrebne: to se
dogodilo sa mojom belenicom..."
ung inden je skoio iz kreveta kao da gaje udarila struja. Obukao se i spremio
se da to pre napusti bolnicu. Bio je kao vatra koja sagoreva svoje gorivo, ovek koji je
oajniki eleo da ode. Njegova supruga, mlada ena, za pola glave via od njega, nikada
nije videla da se njen mu ovako ponaa: bila je okirana, zapanjena; sve to je mogla
bilo je da pojuri za njim.
Zbog toga to mu oi nisu bile naviknute na tamu stepenita, sapleo se ve na
prvom stepeniku, i sasuljao se nekako sve do donjeg sprata. Spale su mu naoare, ali nisu
se polomile, to je ipak njegovoj supruzi dalo dovoljno vremena da ga sustigne. Upravo
to je stigla u bolnicu iz Jedinice 701, gde su je neposredno pre toga informisali da se
146

BU&CW

njen suprug osea loe usled stresa prouzrokovanog putovanjem i da je prebaen u

bolnicu, te da mu je potrebna nega. To je bio razlog zbog koga je pourila da stigne to
pre, ali nije imala predstavu ta se zapravo dogaa. Molila je mua da se vrati u krevet i
da se odmori, ali on je to odluno odbio.
Kada je izaao napolje, bio je prijatno iznenaen to vidi svoj dip parkiran u
bolnikom dvoritu. Priavi mu brzo, video je da ak i voza spava na prednjem seditu,
naslonjen na volan. Izgledalo je da su dip dovezli da bi on mogao da ga upotrebljava.
Laui tako to je govorio istinu, rekao je eni da je ostavio tanu na stanici i da mora da
ide da je nae. Ali on nije otiao na stanicu; umesto toga je otiao u B Grad.
ung inden je shvatio da lopov mora da je ili u vozu ili u B Gradu - drugih
mogunosti nije bilo. Da je ostao u vozu, ne bi imao kuda da pobegne. To znai daje ung
inden morao da pouri iz sve snage i da to pre stigne u B Grad. U A Gradu im nije bio
potreban, ali u B Gradu - u B Gradu je trebalo prekontrolisati celokupno stanovnitvo!
Tri sata kasnije, ung inden je zaustavio kola u dvoritu gradskog garnizona.
Tu je saznao da bi trebalo da ode u Specijalnu jedinicu za incidentne situacije, koja se
nalazila u pansionu za goste u okviru garnizona. Zapovednik je bio zamenik ministra,
poslat iz glavnog taba; ali tek je trebalo da doe. Pod njim je bilo pet zamenika ija je
odgovornost bila podeljena izmeu relevantnih odeljenja vojske u A Gradu i B Gradu.
Ova grupa je ukljuivala i jednog zamenika glavnog zapovednika, koji e kasnije postati
direktor Jedinice 701: opavog Denga. Kada je stigao do pansiona, zamenik
zapovednika Deng doneo je ungu indenu loe vesti: voz je bio pretraen od krova
do tokova, ali lopova u njemu nisu nali.
Ovo je znailo samo jedno: da je lopov siao s voza u B Gradu!
Bez odlaganja su svi koji su radili na sluaju bili prebaeni u B Grad. Uvee je
doao i sam Vasilij, u poetku po nareenju naelnika Fenga, da bi otpratio unga
indena natrag u bolnicu; ali shvativi da e ung inden verovatno odbiti da se vrati,
naelnik Feng je prvobitnoj naredbi dodao i nove instrukcije: ako ne bude poputao u
elji da ostane u B Gradu, Vasilij mora da ga prati kud god da krene i da osigura njegovu
bezbednost.
Manje-vie, tako je i bilo.
Niko nije znao da e Vasilij potencijalno kompromitovati sigurnost itave Jedinice
701 i da e ih skoro sve upropastiti.

147

BU&CW

6.

Sledeih nekoliko dana, ung inden je tumarao ulicama i prolazima B Grada

kao lutajua, izgubljena dua. Tokom dugih, beskrajnih noi - noi koje bi izludele i
najodlunije ljude - on je satima razmiljao o stvarima koje su bile daleko od svega.
Proao je kroz vreme nade i sada je bio obuzet najgorim oajem, svaka no je postala
muenje. Svake veeri mu je njegova alosna sudbina vanjkala na uvo, muei ga i
kradui mu snove, a opet, jutra su sluila tome da ga samo jo vie pritiskaju, kao da mu
neko pali uareno ugljevlje po koi. Zaronio je duboko u svoj um, u pokuaju da nekako
prizove taj dan i to vee, da nekako oceni samog sebe, i da pokua da shvati kako je
uspeo da napravi tako uasnu greku. Ali uistinu, njemu je izgledalo da je sve ono to je
uradio bilo greka, a da opet nigde nije pogreio: sve je to bio san, fantazija. Upleten u
ovoj zbunjujuoj, promeanoj kai razliitih i sramotnih neprilika, niz njegove obraze
tekle su suze jada i bede, davei ga svim ovim mukama. ung inden se oseao kao
uveli cvet, latice su mu otpadale. Bio je kao jagnje koje je izgubilo put, i ije tuno
oglaavanje postaje sve slabije i slabije, to je jo vie cepalo srca onih koji su mogli da ga
uju.
Bilo je vee estog dana od dana kada se dogodio incident. Ovo najvanije, a na
neki nain i najtunije vee, poelo je pljuskom koji se pretvorio u bujicu. Kia je natopila
unga indena i Vasilija do kostiju, to je kod kriptografa dovelo do nekontrolisanog
kalja, i nateralo ih da se vrate ranije iz potrage. Opruili su se na krevetima koje su im
obezbedili; umor koji su oseali u kostima nije bio potpuno nepodnoljiv, ah kia koja je
napolju neprestano padala bila je muna.
Kia je unga indena naterala da razmilja o uasnoj mogunosti.

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Kao neko ko je lino bio umean u ovu situaciju, ung inden je imao
jedinstvenu taku gledita u poreenju s ostalim istraiteljima koji su radili na sluaju.
Na primer, on je verovao da je glavni motiv za krau bio novac i da e se lopov, kada
bude uzeo sve stvari od finansijske vrednosti, otarasiti ostalog, ukljuujui i
najdragoceniju stvar unga indena, njegovu belenicu. Ovakva perspektiva nije bila
bez rezona, i kada ju je ung inden izneo, svi koji su radili na sluaju obratili su panju
na nju. U skladu s tim, ljude su poslali da pretrae sva gradska ubrita i deponije.
Naravno, i ung inden je otiao da eprka po gradskom ubretu, esto predvodei
ostale na mnogim lokacijama, troei energiju na detalje u kojima je bio posebno
pedantan; ak je iao i tako daleko da je pregledao mesta koja su ve pregledali neki
drugi ljudi.
Ali u predvee estog dana, grad je zahvatio pljusak koji nikako nije prestajao;
zavijao je po nebu i udarao na zemlju, a svi kanali, uglovi i udubljenja u tlu bili su puni
vode. Zbog kie se ung inden oseao gore od svih ostalih u Jedinici 701 koji su doli

148

BU&CW

da trae njegovu belenicu, to najdragocenije skladite njegovih misli koje e kia sada
da pretvori u neitljive mrlje od mastila. Kia je na tlu prerasla u bujicu, koja e odneti
belenicu i oteae potragu za njom. Jaka kia je sve natopila oseanjem akutnog bola i
velike muke. Ali za unga indena mora da je sve to bilo samo jo gore i jo vie ga
obeshrabrilo. Istinu govorei, ova kia nije bila drugaija od bilo kog drugog pljuska: nije
nosila u sebi nekakve zle namere, i sasvim je izvesno da nije imala nikakve veze sa onim
to je uradio taj lopov; ah sa izvesne take gledita, izgledalo je kao da je kia samo
daleki eho lopova, kao da su njih dvoje bili u nekakvom tihom dosluhu, i da ona sada
nastavlja sa zlom koje je lopov zapoeo, negujui ga, osiguravajui da nesrea bude
intenzivnija, pojaavajui njen uticaj i snagu.
Kia je potopila sve preostale nade unga indena.
(Nastavie se)
gajio.

Dok je sluao ta su ostali govori, kia je potopila sve nade koje je ung inden

Uz bujini pljusak, bilo je lako videti kako je ova katastrofa uticala na unga
indena. Kao da je neki nepoznati, spoljni entitet manipulisao situacijom, iznosei na
svetlost dana sve loe i neoekivano, da bi formirao neku uvrnutu kombinaciju i sled
dogaaja; sve u svemu, gnusna situacija. Zbog kie koja je neprestano padala, ung
inden se osvrnuo na poslednjih dvanaest godina, na njihove tajne i skrivene dubine:
prisetio se kako je inspiracija za deifrovanje PURPURA dola iz sna o Mendeljejevu, da
bi ga u jednom danu pretvorila u nekoga ko je sjajan i slavan. Razmiljao je da je to neka
vrsta uda, vrsta bojeg privienja, koje vie nije posedovao zato to je ono bilo neto
izuzetno: takvo udo znai da se ljudi ne usuuju da tragaju za njim. Ali sada se oseao
kao da se ta nebeska intervencija ponovo vratila, mada ne u istoj formi kao ranije. Sada
je to bila svetlost skupa s tamom, duga skupa sa tamnim, preteim oblacima; bilo je to
suprotno onoj stvari" - mada je svih ovih godina on kruio oko te stvari", ali je video
samo njenu dobru" stranu. Meutim, sada je bilo neizbeno da iskusi i ono suprotno.
Ali ta je bila ta stvar"?
Za ovog biveg uenika gospodina Auslendera, uenika ije je srce bilo pod
uticajem Isusovih uenja, ova stvar" nije mogla da bude nita drugo ve Bog, svemogui
Sveti duh. Zato to je oseao da ova stvar" mora da bude Bog, ona je posedovala
komplikovanu i apsolutnu prirodu. I dok je imala svoju divnu stranu, takoe je
neophodno posedovala i onu lou; bila je i dobronamerna i zla. Iako je izgledalo da je
iskljuivo duhovna, posedovala je i ogromnu snagu i sposobnost, prisiljavajui te da se
zauvek vrti oko nje, da se okree i okree; dozvoljavajui ti da sve iskusi: sve to je
srea i bol, sve to je nada i oaj, sve to je nebo i pakao, sve to je velianstveno i to je u
ruevinama, sve to je asno i neasno, sve to je radost i tuga, sve to je dobro i zlo, sve
to je dan i no, sve to je svetlost i tama, sve to je pravilno i nepravilno, sve to je jin i
jang, sve to je gore i to je dole, sve to je unutra i napolju, sve to je ovo ili ono, sve to
je sve...
Blistava i uzviena pojava Boga na sceni potpuno je i odluno umirila srce unga
indena. Pomislio je: Ako je ovako kako je, onda mora da je to boji plan: kako ja mogu
da mu se suprotstavim? Otpor nema smisla. Boji zakoni su takvi. Bog ih nee promeniti
samo da bi zadovoljio elje bilo kog oveka. Konaan boji plan je da svakome bude jasna
lepota svih njegovih kreacija." Bog je ungu indenu pokazao prirodu svega kroz
PURPUR i CRNO.
149

BU&CW

Sve to je srea i bol.

Sve to je nada i oaj.
Sve to je nebo i pakao.
Sve to je velianstveno i to je u ruevinama.
Sve to je asno i neasno.
Sve to je radost i tuga.
Sve to je dobro i zlo.
Sve to je dan i no.
Sve to je svetlost i tama.
Sve to je pravilno i nepravilno.
Sve to je jin i jang.
Sve to je gore i to je dole.
Sve to je unutra i napolju.
Sve to je ovo ili ono.
Sve to je sve...
Kada je uo ove paralelne izreke koje su izvikivane negde iz dubine, ung
inden je mirno i spokojno skrenuo pogled sa pljuska koji je i dalje besneo napolju. Da
li e kia prestati ili ne, to kao da mu vie nije bilo vano: zvuk kie vie nije bio
nepodnoljiv. Kada je legao, zvuk kie je bio blag, ist i neuprljan, tako blag i nean, bio je
opinjen njime, ose ao je da se rastvara u njemu. Spavao je i sanjao. Unutar svog sna uo
je udaljeni poziv: ,,I dalje ima tu sujevernu veru u Boga... Bog je kukavica... Bog nikada
nije poklonio savren ivot Johanesu... I nemoj mi rei da su boji zakoni pravedni... Boji
zakoni su potpuno nepravedni..."
Poslednju frazu je njegov um neprestano ponavljao, glas je postajao sve jai i jai;
naposletku je zvuao kao da mu gromovi udaraju u uima, terajui ga da se probudi - i
opet je uo glas koji mu je ponavljao u uima: Nepravedni - nepravedni - nepravedni..."
Nije mogao da prepozna ko to ili ta to izgovara rei, i sigurno nije znao zato mu
je uopte neko ponavljao ove misteriozne rei: Boji zakoni su nepravedni." U redu,
recimo da jesu nepravedni, i ta onda? Poeo je da razmilja. Ali, da li od te silne buke
koja se ula u njegovoj glavi ili usled neke podsvesne brige ili nepoznatog straha koji se u
njemu rodio, misli su mu bile nekoordinisane i nije mogao da se usredsredi. Svaka
polazna taka bi mu se izmakla pod nogama i odletela van domaaja, kao bezglavi zmaj
koji ne zna kuda ide. U glavi mu je besnela svaalaka kakofonija; um mu je bio kao
uzavreli lonac. Ali kad biste uklonili poklopac, otkrili biste da unutra nema nieg vanog.
Njegov um se jednostavno kretao napred; u njemu se nije dogaalo nita od sutinske
vanosti. Trenutak kasnije, to mentalno talasanje je prestalo - kao da je u posudu
stavljena hrana koju treba skuvati. Onda su se vratila sea nja na voz, na lopova, na
njegovu konu aktentanu. Jedna za drugom, oluje su prelazile preko njega, neprestano
dovodei u prvi plan njegovu propast. Ah ovoga puta ung inden nije shvatao vanost
ovih seanja - kao da hrana treba da bude potpuno skuvana. Kasnije su mu se ova
seanja jo jednom pojavila - kao da je lonac polako ponovo poeo da vri. Ali sada
posuda nije bila prazna. Njegov um se uzbudio kao mornar koji posle dugog putovanja
morem konano vidi kopno. Krenuvi pod punim gasom prema svom cilju, u trenutku
kada mu se pribliio, ung inden je jo jednom uo misteriozni glas koji mu je rekao:
Kako je mogue da si dopustio da ovaj nesreni sluaj bude glasnik katastrofe koja
dolazi, da te tako lako pobedi?
150

BU&CW

Neeeeee..., urliknuo je ung inden i proleteo kroz vrata pravo na pljusak,

ruei tminu pogrdnim reima: Boe, bio si nepravedan prema meni! Boe, hou da me
CRNO pobedi! Samo ako dopustim da me CRNO pobedi, tu moe biti pravde! Gospode
Boe, samo najgori ljudi moraju da trpe ovakvu nepravdu! Boe, samo bi najgore
boanstvo moglo da me natera da trpim ovoliku krivicu! Oh, zli moj Gospode, nije
trebalo da uradi ovo! Oh, zli Boe moj, boriu se protiv tebe do samoga kraja!
Nakon ovog izliva besa, ung inden je osetio da ga ledena kia pee, i krv mu je
uzavrela i poela da juri kroz telo, nateravi ga da shvati da kia luaki pada po njemu.
Kada mu se ova misao pojavila u umu, osetio je da njegovo telo itavo poinje da tee
napred, da postaje jedno sa nebom i zemljom, da se kap po kap topi u njima, kao vazduh
kada se stapa s oblakom, kao san koji postaje jedno s fantazijom. Tada je jo jednom uo
taj slabi, neprimetni glas koji je dolazio odnekud pozadi. Izgledalo je kao da taj
najnesreniji mogui glas dolazi od njegove izgubljene belenice, koja je sada u
prljavtini i blatu, jadna i oajna, pojavljuje se i nestaje, povremeno viui: Sluaj... voda
nadire sa svih strana i pretvara zemlju u itku masu... ak i onda voda moe da podigne
tvoju belenicu i nanese je nekud, moe i da ti je vrati... da ti je vrati... i posle svega to se
dogodilo, zato se onda i ovo ne bi dogodilo... iako e voda moda odneti tvoju belenicu
nekuda, ona moe i da ti je vrati... da ti je vrati... da ti je vrati...
Ovo je bila poslednja udna misao unga indena.
Bila je to jeziva i zla no.
Zvuk kie iza prozora bio je nesavladiv, neprestan.

151

BU&CW

7.

Ovaj deo prie inspirisae i rastuiti mnoge ljude. Inspirisae mnoge zato to e
belenica unga indena na kraju biti naena, rastuie ih zato to e ung inden
nestati bez traga i glasa. Kad se uzme sve u obzir, ovakav rezultat je ono o emu je ung
inden govorio: Bog nam poklanja sreu, a takoe i patnju; Bog otkriva sve pred nama.
ung inden je nestao iste veeri kada je pljutalo kao iz kabla. Niko ne zna kuda
je otiao iz svoje sobe, da li je bilo rano ili kasno doba noi, tokom najgoreg pljuska ili
kasnije. Ali svi su znali da se nee vratiti - kao to ptica zauvek naputa materinsko
gnezdo, ili kao to je lutajua zvezda zauvek izbaena iz svoje orbite.
Zbog nestanka unga indena itav ovaj sluaj postao je samo jo
komplikovaniji i konfuzniji. Jedna osoba je odmah iznela teoriju da je njegov nestanak
sledea stepenica u sluaju nestale belenice, i da je to u stvari bila operacija iz dva
koraka. Identitet lopova je sada postao i misteriozan i zlokoban u isto vreme. Meutim,
veina je verovala da je nestanak unga indena vezan za to to ga je srea napustila, i
da nije mogao da izdri strah i bol nastale usled onoga to mu se dogodilo. Svi su znali da
su ifre bile ivot unga indena, a to se onda odnosilo i na njegove belenice. Sada je
nada da e pronai njegovu belenicu polako ah sigurno sve vie bledela - ak i kada bi je
pronali, verovatno ne bi bila nita vie od gomile mokrog papira po kome se razliva
mastilo. Nije bilo naina da on na ovo gleda nekako drugaije ih lake; samoubistvo vie
nije izgledalo neverovatno.
Ono to se kasnije dogaalo samo je potvrdilo da su svi bili u zabludi. Jednog
popodneva, du istone obale reke koja je proticala kroz B Grad, blizu rafinerije nafte,
pronaena je kona cipela. Vasilij je odmah prepoznao cipelu koja je pripadala ungu
indenu, jer joj je bio zinuo on, to je bila posledica nedavne jurnjave u potrazi za
belenicom.
U to vreme je Vasilij poeo da veruje da njihovi napori da pronau unga
indena nee uroditi plodom. Tako potiten, imao je i oseaj da ni belenicu nee uspeti
da pronau. Verovatno je sve to e uspeti da pronau le unga indena koji pliva
noen mutnom maticom reke.
Ako sve ispadne ovako kako ja mislim, shvatao je Vasilij, onda bi zaista bilo bolje
da sam odmah vratio unga indena kui. Izgledalo mu je da itava situacija visi iznad
njegove glave kao Damoklov ma.
Jebi ti sve to!, drei cipelu unga indena u ruci, nije imao naroitog izbora do
da je besno baci to dalje moe, kao da tako hoe da udalji od sebe svu lou sreu koja
mu je prethodnih dana visila nad glavom.
Sve se ovo dogaalo devetog dana istrage. Na svetlost dana nije izlazila nikakva
informacija u vezi s nestalom belenicom koja bi mogla da pomogne, pa su ljudi ve
polako gubili energiju; senka oaja poela je da pada na sve koji su radili na sluaju;
rastui i irei se, krenula je da guta svaku nadu. Zbog svega ovoga glavni tab se sloio
152

BU&CW

sa istraiteljima i odluio je da objavi ono to se dogodilo, umesto da sve dri u tajnosti.

Sledeeg dana u Dnevnim novinama B Grada odtampano je obavetenje o
izgubljenoj imovini i iroko je distribuirano. Osoba koja je navodno traila izgubljenu
stvar bila je imenovana kao naunik, a belenica koja je izgubljena sadrala je
informacije o odreenim tehnolokim inovacijama na kojoj je radila ova zemlja.
Trebalo bi da napomenemo da je preduzimanje ovakve akcije bilo izuzetno
riskantno, s obzirom na injenicu da bi lopov nakon ovog javnog poziva mogao jo bolje
da sakrije belenicu ili bi ak mogao u strahu i da je uniti, ime bi sav trud istraitelja
postao besmislen. Meutim, nasuprot ovim pesimistikim oekivanjima, te veeri, tano
u 22.03, zazvonio je telefon na specijalnoj vruoj liniji istraivakog tima. Tri ruke su se
odmah ispruile da dohvate slualicu, ali je Vasilij, budui daje bio izuzetno okretan, prvi
stigao do slualice: Halo, ovde kancelarija Specijalnog istraivakog odeljenja, molim
vas, prosledite svoju informaciju.
...
Halo, halo, ima li nekoga? Molim vas, kaite.
Ah, ah, ah...
Telefon je zanemeo.
Pokunjen, Vasilij je vratio slualicu na mesto, pomislivi da moda samo pravi od
muve magarca.
Minut kasnije, telefon je ponovo zazvonio.
Vasilij je ponovo prvi zgrabio slualicu. Kada je ponovo rekao halo, odmah je uo
uurban, uzbuen glas koji je dopirao iz telefonske slualice: Bele... belenica... je u
potanskom pregratku..."
Potanski pregradak? Gde? Halo, kakav potanski pregradak?"
Ah, ah, ah...
Telefon je ponovo zamro.
To je bio lopov; patetian, a opet zadivljujui, mali lopov. Zato to je bio tako
uasno zaplaen, kao to moete i da zamislite, nije mogao tano da im kae u kom
potanskom pregratku se nalazi belenica. Ah bez obzira na to, i ovo je bilo dovoljno,
sasvim dovoljno. B Grad je posedovao samo nekoliko stotina potanskih pregradaka, i
kakve je to sad uopte imalo veze? Srea ih je konano pogledala, poto je u prvom
potanskom pregratku koji je otvorio Vasilij otkrio...
Pod zvezdanim nebom, belenica je zraila plavim, spokojnim sjajem, u dubokoj
tiini od koje biste se i pomalo uplaili. Ali ta tiina je bila savrena, inspirativna, kao
smrznuti okean koji poinje da se otapa, kao veno vredan safir.
Belenica je bila gotovo neoteena, osim nekoliko strana pozadi koje su bile
otcepljene. Jedan zvaninik u glavnom tabu nije mogao a da duhovito ne primeti preko
telefona: Moda ih je lopov upotrebio da obrie usrano dupe."
Kasnije je drugi, vii slubenik u tabu, nadovezujui se na ovo to je uo, rekao:
Ako ikada budete nali tog malog seronju, dajte mu pravi toalet-papir, a nadam se da ga
imate u Jedinici 701, zar ne?"
Ah nikome nije dodeljen zadatak da pronae lopova.
Zato to, bez obzira na sve, on nije bio izdajnik.
I zato to i dalje nisu pronali unga indena.
Sledeeg dana je u Dnevnim novinama B Grada, u glavnom izdanju, objavljena
153

BU&CW

informacija o nestaloj osobi. Bilo je to u okviru potrage za ungom indenom:

ung inden, mukarac, star trideset i sedam godina, visok 1,65 metara, mrav,
blede koe. Poslednji put kada je vien imao je na sebi smee naoare, plavozelenu san
atsen bluzu i svetlosive pantalone. U depu na grudima nosi penkalu (uvoznu). Na ruci
ima dungan sat. Govori mandarinski kineski i engleski, voli da igra ah, pokreti su mu
uvek spori i precizni, a mogue je da mu nedostaje jedna cipela.
Prvog dana nakon objavljivanja ove informacije, nije bilo nikakvih vesti; isto je
bilo i drugog dana.
Treeg dana su Dnevne novine G provincije takoe objavile informaciju o nestaloj
osobi; no ni tog dana nije bilo nikakvih vesti.
Prema Vasiliju, moglo se i oekivati da nee biti vesti; sve u svemu, oekivati neke
vesti od mrtvog oveka bilo je veoma optimistino. Ali Vasilij je ve duboko u sebi
predoseao da e verovatno vratiti ivog unga indena u Jedinicu 701 - to je bila
njegova dunost - a bio je to i izuzetno hitan zadatak.
Dva dana kasnije, u popodnevnim asovima, Specijalna istrana kancelarija
informisala ga je da je ovek iz M okruga upravo telefonirao i rekao im da je video
oveka koji odgovara opisu unga indena kako se muva uokolo i da bi trebalo da
poure i da dou da ga vide to pre.
ovek koji odgovara opisu unga indena? Vasilij je pomislio da e se njegovo
predoseanje ispuniti. Pre nego to su poli, uobiajeno vrsti i surovi Vasilij prepukao je
i kao poslednja kukavica poeo da plae.
Glavni grad M okruga bio je udaljen nekih 100 kilometara ka severu od B Grada.
Ljudima je bilo posebno udno kako je ung inden uspeo da prevali toliku razdaljinu
da bi tu traio svoju belenicu. Dok je bio na putu, Vasilij je pokuavao da sabere u glavi
ta se sve dogaalo: srce mu je postalo tromo, a od alosti koju je oseao nije znao ta da
misli.
Kada je stigao u M okrug, nije odmah otiao do oveka koji ih je pozvao; umesto
toga, dok su prolazili pored fabrike papira, Vasilij je spazio oveka koji je neto traio na
otpadu iza fabrike i on mu je odmah bio interesantan. ovek je bio neobino upadljiv, a
nakon blieg ispitivanja jasno ste mogli da vidite da taj ovek ima problema i da nije
normalan. Telo mu je bilo pokriveno prljavtinom. Stopala su mu bila bosa i na njima je
imao plavocrne tragove. Obe ruke su mu bile krvave, ali je ovek i dalje kopao po
ubretu, prevrui gomile jednu za drugom. Svaka po cepana i pokidana knjiga koju bi
otkrio prolazila je kroz pedantnu i strpljivu proveru. Oi su mu bile mutne, neprestano je
mumlao, izgledao je kao da mu je nesrea sela na ramena, a delovao je i pobono - kao
taoista koji je proao kroz nekakav uas i sada uspravno stoji usamljen meu
ruevinama svog hrama i tragino trai svoje preostale svete spise.
Sve se ovo dogaalo posle podne, po zimskom suncu, dok su sunevi zraci padali
na ovog jadnog oveka vrednog saaljenja.
Kada se zanemare njegove krvave ruke.
Kada se zanemare njegova savijena kolena.
Kada se zanemari njegov iskrivljeni struk.
Kada se zanemare njegovi deformisani obrazi.
Njegova usta.
154

BU&CW

Njegov nos.
Njegove naoare.
Njegove oi.
Gledajui u ovog oveka, u njegove crne ruke koje se tresu, Vasilijeve oi su se
rairile, a u isto vreme su ga noge svom snagom povele napred. Prepoznao je da je ovaj
jadni ovek zapravo ung inden.
ung inden.
Vasilij ga je pronaao esnaestog dana poto je belenica nestala, 3. januara 1970,
u etiri sata po podne.
Dana 14. januara 1970, kasno po podne, ung inden, sada kao slomljen i
izmuen ovek, u pratnji Vasilija i pod njegovim budnim okom, vraen je u prostorije
Jedinice 701, okruene visokim zidovima, to nas dovodi do zavretka ovog dela prie.

155

BU&CW

NA KRAJU

156

BU&CW

1.

Krajevi su takoe i poeci.

U ovom, petom delu - koji je neka vrsta dodatka - eleo bih da vam prikaem neke
dodatne detalje o ivotu unga indena.
Po meni, ovaj tekui deo ima ulogu para ruku koje se nalaze iza scene: jedna
dodiruje vreme negde iza prie, druga se prostire prema budunosti. I obe ruke su
veoma vredne, ire se veoma daleko i veoma iroko. I one su veoma srene, dodiruju
neto zaista realno, veoma uzbudljivo - kao kada se konano doepate dugo traenog
odgovora na neku veoma teku i problematinu zagonetku. Zapravo, sve razliite
misterije i tajne ukljuene u prethodna etiri dela otkrie sav pravi sjaj u onome to
sledi.
Ono to je jo vanije, u ovom odeljku namerno se ne potuje radnja i narativna
konverzacija; on ne potuje literarne zahteve. Ja nemam nameru da ovde ispriam
jedinstvenu koherentnu priu. Moja namera prilino ispada iz koloseka i drugaija je.
Izgleda kao da se ovo poglavlje trudi da izazove tradicionalne literarne norme, ali
uistinu, samo se predajem promenama u okviru prie o ungu indenu. Meutim, ono
to je udno jeste to to kada sam odluio da se predam ovoj prii, da se prepustim
njenoj milosti, osetio sam se izuzetno oputeno, strahovito zadovoljno, kao da sam
pobedio u nekoj bici.
Ali predaja nije isto to i odustajanje! Kada budete proitali ovaj itav deo, nadam
se da ete shvatiti da je otkria koja su tu predstavljena obezbedio tvorac CRNOG. Ah, ali
verovatno sam vam sada isuvie toga i otkrio. Da budem poten: stranice koje slede
vukle su me na ovu ili onu stranu - a verujem da e to isto i vama uiniti. Izgledalo mi je
da, iako sam svedoio inu kada je ung inden poludeo, i sam postajem lud.
Sad nazad na posao...
Zapravo, postoje neki koji sumnjaju u istinitost ove prie. Njihove sumnje su me
naterale da napiem ovaj poslednji odeljak.
Mislio sam da uveravanje itaoca da poveruje daje pria zaista istinita nije
najvaniji zadatak knjievnosti; to je neto bez ega se zaista moe. Ali ova pria, ba ova
pripovest, pa ona zahteva da joj se veruje, udi da veruju u njenu istinitost. A to je zato
to je, na kraju, u pitanju nepobitno istinita pria. Da bih zadrao njenu originalnu
sutinu, morao sam da preuzmem mnoge rizike, pre svega u vezi sa zapletom i radnjom.
Oh, mogao sam slobodno da se oslonim na svoju matu i da jednoj prilino dosadnoj
prii veem sve labave krajeve ili da ubacim neki odgovarajui spisateljski trik da bih
uspeno zavrio sa svim. Ali jedna intenzivna elja - pasija - da zatitim duh ove prie,
spreila me je da krenem ovim putem. Zato mogu da kaem da, iako izgleda da ova pria
pati od neke hronine malaksalosti, koreni ove bolesti ne potiu od loeg naratora, ve
od likova i ivota koji su oni iveli. Ovo delo, naravno, nije potpuno izvan domena
imaginacije. Na kraju krajeva, logino govorei - ili da kaemo, govorei iz iskustva 157

BU&CW

mogunost da se ovek susretne s nekom hroninom boleu veoma je realna. I tu nita

ne moe da se uini.
Stoga moram da naglasim da je ova pria istorijska; to nije neka zamiljena bajka.
Ono o emu piem skinuto je sa snimljenih razgovora. Uspeo sam da injenino jezgro
prie ouvam netaknutim. Moete da shvatite - i nadam se da mi oprostite - da sam
morao da dodam i odreeni knjievni okvir i dodatne elemente fikcije, kao to su lina
imena i mesta i naravno, opisi neba i pejzaa. Moe da se desi da tu ima greaka, s
obzirom na vreme u kom su se odvijali ovi dogaaji; naravno, odreene delove prie koji
su i dalje dravna tajna ovde sam zaobiao; moda sam negde i preterao kada je re o
unutarnjim razmiljanjima likova. Ali u ovom pogledu nisam imao izbora. Napokon,
ung inden je bio ovek potpuno apsorbovan svetom fantazije: on nije radio nita
drugo osim to je razbijao razliite ifre, a zato to je taj posao bio dravna tajna, javnost
o njemu nita nije znala. Tako stoje stvari.
Moram da dodam da nije Vasilij zaista otkrio unga indena na ubritu fabrike
papira, ili neke tamparije, ili ega god, tamo u M okrugu.
Zapravo je direktor Jedinice 701 lino uestvovao u svemu: on je doveo unga
indena kui. Vasilij se, usled napora koje je tih dana imao i pod uticajem minulih
dogaaja, uasno razboleo, i malo je toga mogao da uini. Direktor je, meutim, umro
pre deset godina. ak i pre nego to e umreti, on je, prema mnogim navodima, esto u
prvi plan stavljao pitanje ta se tada dogaalo; gotovo kao da mu je bilo ao unga
indena. Neki kau da je to zato to je oseao krivicu zbog naina na koji se odnosio
prema ludilu unga indena, a kako se smrt pribliavala, sebe je zbog toga sve vie
krivio. Nisam siguran da li je trebalo da osea krivicu ili ne; sve to znam jeste da sam
zbog tog samooptuivanja oseao samo jo veu tugu i alost to se sve odvijalo tako
kako se odvijalo kada je u pitanju ung inden.
Kada se vratimo naoj prii, videemo da je tada postojala jo jedna osoba koja je
pratila direktora tog sudbonosnog dana: njegov ofer. Ljudi kau daje bio izuzetan voza,
mada je bio gotovo nepismen. S obzirom na to, ne moemo da budemo sigurni da li je
mesto na kome su nali unga indena bilo ,,tamparija ili fabrika papira". Spolja
izgledaju gotovo isto, i za jednu nepismenu osobu koja vidi jedino stvari u prolazu,
mogunost da nee razlikovati ove dve kategorije veoma je realna. Kada sam razgovarao
s njim, imao sam velikih problema da mu pomognem da shvati razlike izmeu fabrike
papira i tamparije. Na primer, fabrika papira bi imala nekoliko dimnjaka, za razliku od
tamparije. A to se tie mirisa, tamparija oko sebe iri dobro poznati miris tamparske
boje koja lebdi u vazduhu, dok fabrika papira jednostavno samo izbacuje mutnu vodu iz
svojih pogona i oko nje nema nikakvog specifinog mirisa. Meutim, bez obzira na ovo
objanjenje, voza nije mogao da mi prui precizan odgovor. Umesto toga, ono to je
govorio i dalje je bilo samo izvrdavanje i pruanje nejasnih odgovora. Ponekad sam
zaista pomiljao da su ova njegova dvosmislenost i zbunjenost posledice razlike izmeu
onih koji su obrazovani i onih koji to nisu. Za one manje obrazovane, presuivanje o
onome ta je realno a ta nije, ta je ispravno a ta nije, verovatno je proces pun tekoa i
prepreka. A za ovog drhtavog, senilnog starca, ija je ljubav prema duvanu i piu odavno
pojela njegovo pamenje - oronulost koja bi uasnula i najvru osobu - govoriti o
neemu to se dogodilo nekoliko decenija ranije bilo je izuzetno teko. Ali bio je vrsto
uveren da se incident dogodio 1967. a ne 1969. Nije potrebno da kaem da me je ova
njegova greka navela da samo jo vie sumnjam u njega. Kao rezultat svega toga, dao
sam sebi slobodu da imenujem Vasilija kao onoga koji e otii u M okrug da pronae
unga indena i da ga dovede kui.
158

BU&CW

Ispriao sam vam sve ove detalje zato to mislim da itava ta epizoda iziskuje
odreena objanjenja.
Moram da priznam da je kraj ove prie ujedno i njen najmanje realan deo.
Ponekad i sam oseam aljenje to sam ga ovako isfabrikovao.
Drugi razlog zbog koga piem ovaj poslednji deo jeste to to su neki ljudi bili
veoma zainteresovani da saznaju ta se dogaalo sa ungom indenom kada se vratio u
Jedinicu 701. Ovo je za mene bilo ohrabrujue.
Ova briga o junaku takoe u sebe ukljuuje pomisao da biste vi, dragi moj itaoe,
voleli da vam predoim kako ja to shvatam itavu storiju o ivotu unga indena. Kako
ja tumaim ovu njegovu priu.
Ne mogu da vam iskaem svoju radost to u to i uiniti.
Iskreno govorei, ja sam u sve ovo upao zbog zdravstvenog stanja mog oca. U
prolee 1990, moj tada sedamdesetpetogodinji otac doiveo je modani udar i morao je
da bude primljen u bolnicu. Zbog toga to tamo nisu imali odgovarajuu negu, prebaen
je u staraki dom u okrugu Lingan u Guangsiju. Moglo bi se rei da to i nije ba pravi
staraki dom, ve nekakav dom za obolele i nemone, gde je jedina briga za pacijente to
da im se omogui da tiho i mirno umru.
Te zime sam otiao u posetu svom jadnom ocu i video sam da su ga bol i muka
usled stanja u kome se nalazio poslednjih godina potpuno smekali. Bio je mnogo
ljubazniji i osealo se da gaji mnogo vie ljubavi prema meni, a bio je i daleko
raspoloeniji za razgovor. Bilo je jasno da se nadao da e me ovakva promena ubediti u
njegovu oinsku naklonost. Ako emo pravo, nije ba morao da se ponaa na ovakav
nain. Obojica smo znali da je vreme u kome je trebalo da pokazuje naklonost odavno
prolo. Kada mi je bio potreban, nije bio tu - verovatno nikada nije razmiljao da e doi
ovaj dan, ili je moda u pitanju bio i neki drugi razlog: ta god da se dogaalo, moram da
priznam da me nikada nije voleo kao to bi otac trebalo da voli sina. Mada to sad i nije
vano. Neu sada to da upotrebljavam protiv njega i da pokuavam da mu se svetim.
Neu da dopustim da to utie na moje oseanje dunosti kako bi trebalo da ga volim i
potujem poslednjih dana njegovog ivota.
Da budem poten, ja sam se u poetku jako protivio da ga poalju u ovaj staraki
dom, ali je moj otac glasno i jasno bio za to. Jednostavno, nisam mogao da ga nateram da
se predomisli. Shvatio sam, takoe, i zato je bio toliko odluan da doe ovamo. Bio je
zabrinut to emo i moja ena i ja brzo poeti da mrzimo to to moramo da vodimo
rauna o njemu i da ga negujemo dan i no, ako bude bio negde blie naoj kui. Bilo je to
ponienje koje je hteo da izbegne po svaku cenu. Naravno, mogunost da se takvo neto
desi i nije bila ba mala - dugotrajna bolest moe da oslabi reenost ak i najodanijih
sinova. Bez obzira na sve, mislio sam da mogu da postoje i druge mogunosti; ako bih ga
video prikovanog za krevet, moda bismo se vie srodili. Ali poteno govorei, bilo je
teko izdrati brbljanja mog oca o njegovim nekadanjim sramoenjima i aljenjima.
Samo kada bi se razgovor pomerio na neke bizarne, udne prie koje je uo od ostalih
pacijenata, ja sam s vie volje uestvovao u razgovoru, postajui paljiviji, sa eljom da
ujem i saznam to vie. Posebno me je interesovala pria o ungu indenu. Do tog
vremena kada sam mu doao u posetu, moj otac je ve dosta saznao o ovome. Napokon,
njih dvojica su delili isti hodnik - praktino su bili susedi.
Otac mije ispriao daje ung inden bio u ovom starakom domu u oblasti
Lingan ve nekoliko decenija. Svi su ga, bez izuzetka, poznavali, ali su dobro znali i ko je
on. Kada pristigne, svaki novi pacijent dobije specijalan poklon za dobrodolicu: priu o
159

BU&CW

ungu indenu. Rasprava o njegovom ogromnom talentu i usponima i padovima u

ivotu postala je obavezni deo svakodnevice. Svi su uivali da priaju o njemu, pre svega
iz potovanja, ali i zato to je bio izuzetna osoba. Uskoro sam shvatio da svi pacijenti u
starakom domu izuzetno potuju unga indena. Na svakom mestu na kome bi se
pojavio, nije vano gde, ljudi koji bi ga videli odmah su prestajali sa onim to su radili, a
pogledi su se zaustavljali na njemu. Ako je bilo neophodno, nali bi nain da mu iskau
potovanje toplim osmehom ili ve neim slinim. Ali uprkos svemu, bilo je gotovo
izvesno daje bio nesvestan onoga to se dogaa oko njega. Kada su doktori i sestre bili s
njim, ostali pacijenti nisu mogli a da ne primete da su se prema njemu ponaali kao
prema lanu sopstvene porodice, ili kao prema nekom visokom funkcioneru. I tako je, uz
obilje potovanja, ovaj oigledno mentalno hendikepirani ovek iveo svoje dane. U
ivotu nisam video nita slino. Samo sam jednom na televiziji video neto takvo, a to je
bila panja koju su poklanjali nasledniku Alberta Ajntajna - Stivenu Hokingu.
U domu za stare proveo sam tri dana. Dok sam bio tamo, otkrio sam da tokom
dana pacijenti imaju slobodno vreme kada mogu da rade ta im je volja. Neki su se
skupljali i igrali ah ili karte. Drugi su samo etali uokolo ili meusobno avrljali. Doktori
ili sestre bi se samo povremeno pojavljivali, a isti sluaj je bio i sa administrativnim
osobljem. Na kraju bi, po pravilu, otro dunuli u pitaljku da bi pacijentima dali do
znanja da je dolo vreme da se vrate u sobe. Jedino je ung inden uvek ostajao u svojoj
sobi, tih, bez moi govora, potpuno nekomunikativan. ak je i u vreme jela ili vebi neko
morao da ide i da ga pozove, inae nikada ne bi sam proao kroz svoja vrata. Ponaao se
tano onako kako se ponaao kada je tek doao u Jedinicu 701, krijui se u kriptografskoj
sobi. Iz tog razloga su sestre u dnevnoj smeni imale i jo jednu dodatnu odgovornost:
morale su da budu sigurne da e otii i pokupiti unga indena za svako od njegova tri
jela u toku dana, a onda e mu praviti drutvo tokom poluasovne etnje nakon jela. Otac
mi je rekao da u poetku, kada je ung inden tek stigao u staraki dom, niko nije znao
za njegovu prolost, tako da su sestre odbijale da mu ukau ovaj specijalan tretman. Kao
rezultat tog njihovog odbijanja, deavalo se da esto ne izvre svoju dunost pa je ung
inden uvek bio gladan. Kasnije je jedan veoma ugledan i vaan zvaninik posetio ovaj
dom za stare i video kako se loe ophode prema ungu indenu. Pozvao je sve doktore i
sestre na zajedniki sastanak i upozorio ih: Ako kod kue imate stare roditelje, onda
ete se prema njemu ponaati i negovati ga kao to biste negovali njih; ako nemate
porodicu, onda ete njega negovati kao to biste negovali mene.
Posle toga se proulo za slavne zasluge i nesreu unga indena, pa je polako i
pria njegovog ivota isplivala na povrinu, a u isto vreme se promenio i nain na koji su
se odnosili prema njemu. Sada su ga negovali kao da je blago; niko se nije usuivao da ga
omalovaava - svi su se brinuli o njemu sa velikom panjom i potovanjem. Moj otac je
bio siguran kako bi, da priroda posla koju je on obavljao nije bila kakva je bila, ovo mesto
nosilo ime po njemu, heroju. Njegova neverovatna dostignua slavila bi se generacijama.
Odgovorio sam: Ali zato bi njegova nekadanja profesija uticala na to kako e se
prema njemu ponaati u bolnici? On bi takvu negu trebalo da dobije u svakom sluaju,
zar ne?
Tu si u pravu", rekao je moj otac, ali kako se polako otkrivala njegova izuzetna
portvovanost za naciju, svi su poeli da mu ukazuju vee potovanje. Svi su poeli da za
njega odvajaju sve vie mesta u svojim srcima: ovek koga su videli u poetku je nestao;
on je sada bio neto mnogo vie od toga.
Uprkos svemu ovome - uprkos tome to su svi radili sve to znaju i umeju da bi
uspeno vodili rauna o njemu - mislio sam daje njegov ivot nepodnoljivo teak,
160

BU&CW

nepodnoljivo tuan. Ponekad bih ga video kroz prozor, kako sedi savijenih nogu na sofi,
potpuno bezizraajnog izgleda lica, s oima u kojima nema ni traka svetlosti - potpuno
nepokretan, kao statua. Osim njegovih ruku: one nikada nisu prestale da se tresu, kao da
ih je pokretala neka nepoznata sila. U veernjim satima, kroz mirne bele zidove doma,
esto bih uo njegovo starako, teko disanje. Izgledalo je kao da neko neprestano udara
po njemu. A onda su dolazile noi kada je tiinu ljudi koji su spavali ponekad prekidao
zvuk slian tunom plau kineske oboe, zvuk koji je lebdeo kroz zidove. Otac mije rekao
da inden pravi taj srceparajui zvuk bunog naricanja kada sanja.
Jedne veeri, u kantini sam sluajno naleteo na unga indena. Sedeo je na
stolici nasuprot mene: lea su mu bila savijena, glava oborena, uopte se nije pomerao,
sedeo je kao... kako bih to rekao, gomila odee, punjena lutka? Izgledao je jadno; izraz na
njegovom licu pokazao je neizbean i nemilosrdan protok vremena. Kriom sam ga
pogledao i pomislio sam na ono to je moj otac rekao; razmiljao sam o ovom oveku,
koji je nekada bio mlad i toliko obeavao, o specijalnom operativcu Jedinice 701 koji se
izdvojio od ostalih svojim zaslugama, jer je dao izuzetan doprinos Jedinici. Ali sada
izgleda tako staro, tako mentalno odsutno. Protok vremena nema samilosti - i njega je
samleo, pretvorio ga u koljku od oveka. Sve to je ostalo od njega bile su kosti. Kao
kada voda izglaa kamen, ili pojedina fraza postane kristalizovana i rafinirana
zahvaljujui protoku vremena. I dok se primicao sumrak, on je izgledao neverovatno
staro: zaista sablastan prizor, kao stogodinjak koji e moda svakog asa napustiti ovaj
svet.
U poetku, poto je sedeo pognute glave, nije shvatao da ga posmatram, ali posle
jela, kada je ustao da poe, oi su nam se susrele. U tom asu se u njegovim oima
pojavila neka iskra, kao da se na tren ivot vratio u njega. Okrenuvi se prema meni,
primakao mi se blie, i to nekom vrstom robotskih pokreta; senka bola prela mu je
licem, kao kada se prosjak kree ka oveku koga je odmerio. Kada je stao ispred mene,
pogledao me je oima zlatne ribice, pruajui obe ruke kao da moli za neto. Sa velikom
tekoom, njegove drhtave usne izgovorile su sledee rei: Belenica, belenica,
belenica..."
Uplaio sam se i nisam znao ta da radim. Na sreu, sestra koja je bila na dunosti
primetila je ta se dogaa i pourila je da me izvue iz neprilike. Odmah je poela da ga
tei - a onda je, obgrlivi ga jednom rukom, krenula polako, korak po korak, ka njegovoj
sobi, uavi u mrak hodnika. On je neprestano gledao as u nju, as u mene.
Posle mi je otac objasnio, da bez obzira na to o kome se radilo, ako uhvati tvoj
pogled, on e krenuti ka tebi i traiti da mu vrati odavno izgubljenu belenicu, kao daje
negde iza tvojih oiju uhvatio njen odraz.
To znai da je i dalje trai, onda?, pitao sam.
Da, i dalje je trai, odgovorio je moj otac.
Pa zar nisi rekao da su je pronali?"
Jesu, pronali su je, rekao je moj otac, ali kako on to moe da zna?
Nisam mogao nita drugo nego da zinem od uda.
Pomislio sam da je kao mentalno poremeena osoba potpuno poniten kao ovek,
i da je verovatno izgubio seanja. Ali u svemu tome bilo je i neeg veoma udnog: seanje
na njegovu izgubljenu belenicu je ostalo zakaeno negde u njegovom umu, uklesano u
kamen, a on je bdeo nad njim kao kvoka. Nije znao da su belenicu pronali, nije bio
svestan kako ga je vreme surovo zaobilo. Nita nije preostalo - nita osim ovog
poslednjeg priseanja, ove belenice. Kako su godine prolazile, on se i dalje odluno
161

BU&CW

drao za to, nastavljajui da trai svoju belenicu - sada ve vie od dvadeset godina.
A potraga se nastavlja. ak i danas.
A ta e biti sutra?
Moda e se dogoditi neto neoekivano?
Tuno, mislim: moda... moda.
Trei razlog zbog kog piem ovo zakljuno poglavlje ima veze iskljuivo sa
zahtevima mojih italaca. Postoje oni koji su skloni da veruju u sile tame i zavere zla. Oni
veruju u tajne, skrivene susrete iza scene.
Veruju da je sve jedna velika zavera. Ovi se ljudi, naravno, nadaju da u ja sada
uzeti svoje pero i da u napisati neto u tom maniru. Problem je to takoe postoji i
mnogo ljudi, a to je veina, koji su ekstremno praktini - oni vole da stignu do sutine
stvari, ele sve jasno da shvate; i ne mogu da prestanu da po glavi prevru misli. Tako se
oni pitaju, ta se desilo posle CRNOG? Zaista, ovakvi tipovi ljudi umeju da budu i
zlopamtila ako ostanu nezadovoljeni. Oni moraju da znaju. Za tu vrstu ljudi odluio sam
da napiem ovo poslednje poglavlje.
Tako sam u leto sledee godine jo jednom posetio Jedinicu 701.

162

BU&CW

2.

Kao to je vreme pojelo boju navratima kompleksa Jedinice 701, ono je takoe
okrunilo i neto od misterije koja je okruivala itavo ovo mesto, kao to je okrunilo i
neto od njegove zadivljujue i smirujue prirode. Shvatio sam da je dobijanje dozvole za
prolazak kroz ta vrata bolan, zamoran i komplikovan proces. Ali ovoga puta je straar na
dunosti jednostavno pregledao moje propusnice (moju nacionalnu linu kartu i
reportersku propusnicu), kazao mi je da upiem svoje ime u prilino obian, monotoni
registrator, i to je bilo to. Bilo je toliko lako da nisam mogao a da ne pomislim da neto
nedostaje, kao da straar zanemaruje svoje dunosti ili ve takvo neto. Ali kada sam
zaao dublje u kompleks, ti nedostaci kao da su nestali. Ispred mene su u velikom
dvoritu prodavci istovarivali svoju robu, radnici na privremenom radu ili su unaokolo;
svi su izgledali bezbrino i niko nije bio zabrinut, kao da su bili u nekom nenastanjenom
sektoru. Bila je to verna slika bukolike jednostavnosti.
Nije mi se dopadao nekadanji izgled Jedinice 701, ali mi se nije svi delo ni ono
to je ona postala: oseao sam se kao da sam stupio u neto nematerijalno, poput
vazduha. Meutim, kada sam se malo raspitao uokolo, shvatio sam da postoji jo jedno
unutranje dvorite u okviru kompleksa Jedinice 701, i ja sam jednostavno uao u
novoizgraenu zonu. Ovo dvorite u okviru dvorita bilo je kao peina unutar vee
peine. Ne samo da nije bilo lako pronai ga ve, kada biste ga pronali, ne biste ak ni
primetili da ste uli u njega. uvari koji su ovde bili na strai bili su kao utvare. Iznenada
bi se pojavili ispred vas, bez ikakvog upozorenja, zauzimajui preteu, ledenu pozu, kao
da je neko pred vas postavio figuru od leda. Zabranili bi vam da im se pribliite. Zapravo,
izgledali su kao da se plae da ete im prii blie, kao da bi toplota vaeg tela mogla da ih
istopi; kao da su zaista bili napravljeni od snega i leda.
Proveo sam deset dana u Jedinici 701. Kao to moete i da zamislite, video sam
Vasilija, ije je pravo ime Dao iung. Takoe sam video i ne vie mladu suprugu unga
indena, ije je puno ime Di Li. Njena visoka figura bila je donekle umanjena protokom
godina, ali je i dalje bila mnogo via od veine ljudi. Nije imala dece, nije imala roditelje;
sve to je imala bio je ung inden, koga je smatrala i detetom i roditeljem u isto vreme.
Rekla mi je da je njena najvea nevolja danas to to ne moe da prestane sa aktivnom
slubom, s obzirom na prirodu svog poloaja. Meutim, kada budu prihvatili njenu
ostavku, planirala je da odmah ode u dom za stare Lingan, gde e provoditi dane sedei
pored svog unga indena. Sve dok ne doe to vreme, ona jedino moe, kao i do sada, s
njim da provodi svoje godinje odmore, to je mesec ili dva u toku godine. Ne znam da li
je to bilo zbog toga to je dugo radila kao oficir bezbednosti, ili zbog toga to je mnogo
vremena provodila sama, ali na mene je ostavila utisak nekoga ko je jo vie udaljen i
uzdran od unga indena. Da budem iskren, iako bi i Vasilij i Di Li trebalo da budu
oznaeni kao dobri ljudi, oni uopte nisu mnogo pomogli; niti bilo ko drugi, osim jedne
osobe. Izgledalo je kao da veina ljudi iz Jedinice 701 ne eli da izvlai na svetlost dana
traginu priu o ungu indenu, a ak i kada su bili raspoloeni, njihova seanja bila su
163

BU&CW

puna greaka i suprotnosti, kao da ih je sama tragedija naterala da zaborave ono ega je
trebalo da se seaju. Sve se to dogaalo ne zato to oni nisu hteli da govore o njemu, ve
jednostavno nisu mogli. To je veoma efikasan nain da pria ostane pokopana u
prolosti.
Jedno vee, tokom prvih dana mog boravka ovde, posetio sam suprugu unga
indena, ah ona nije bila kod kue i izgledalo mi je da nee uskoro ni doi, pa sam se
brzo vratio u deo za goste. Stigavi u svoju sobu, poeo sam da pregledam beleke koje
sam imao, kada je u moju sobu upao stranac koji verovatno nije imao vie od trideset
godina. Predstavljajui se kao slubenik iz centra za bezbednost Lina, poeo je da me
bombarduje pitanjima. Moram da kaem da je bio poprilino neprijatan, ak je pretraio
moje stvari i sobu a da mu ja za to nisam dao dozvolu.
Naravno, znao sam da e rezultat njegove potrage biti to da u mene ste kne
poverenje i da pone da mi veruje - bio sam ovde da odam poast i da istaknem jednoga
od njihovih, heroja unga indena - tako da sam mu dopustio da pretura, ne pravei
mnogo buke oko toga. Problem je bio u tome to mi on nije verovao ni kada je sve
pretraio. Poeo je ponovo da me ispituje, stvarajui veoma napetu atmosferu, da bi na
kraju rekao da e konfiskovati moju reportersku propusnicu, moju radnu dozvolu, linu
kartu i lansku kartu Udruenja pisaca, kao i moj kasetofon i beleke. Sve to je rekao
bilo je da mora dalje da me istrai. Pitao sam ga kada mogu da oekujem da mi vrate
dokumenta, ali mi je rekao da e to zavisiti od toga koliko e trajati njegova istraga.
Proveo sam besanu no.
Tokom jutra, sledeeg dana, isti ovek, taj slubenik Lin, doao je opet do mene.
Meutim, ovoga puta je njegovo grubo i drsko ponaanje jednostavno nestalo. Videlo se
da mu je teko to to radi, ali mi se naj ljubaznije izvinio zbog svoje ranije
pretencioznosti i kulturno mi vratio sva dokumenta i beleke. Bilo je jasno da su
rezultati njegove istrage bili zadovoljavajui, kako sam i oekivao. Ono to me je jo vie
iznenadilo bilo je da je doneo i dobre vesti: neko na daleko viem poloaju od njega hteo
je da razgovara sa mnom.
Uz njegovu pratnju, proao sam kroz tri kontrolna punkta usput, da bih na kraju
uao u najuvaniji deo kompleksa.
Na prvom kontrolnom punktu bio je naoruani policajac sa dva stra ara na
dunosti. Obojica su imali pitolje i prsluke. Drugi kontrolni punkt su drali ljudi
Narodne oslobodilake armije. Tu su takoe na strai bila dva oveka, ali oni su imali
poluatomatske puke, crne kao gavranovi. Njihovo straarsko mesto bilo je okrueno
bodljikavom icom a na rampi na ulazu bio je betonski vojniki kamen u obliku cilindra.
Unutra je bio telefon i oruje koje je liilo na mainke. Na treem kontrolnom punktu
saekao nas je samo jedan ovek u odelu koji je neprestano hodao gore-dole. On nije
nosio oruje, samo voki-toki.
Iskreno da vam kaem, ja do dana dananjeg nisam shvatio kom ministarstvu ili
sektoru pripada Jedinica 701: da li je to vojska, policija ili lokalna vlada? Onoliko koliko
sam uspeo da vidim, tamo su se svi normalno oblaili, osim nekoliko ljudi koje sam video
u uniformama. Parkirani automobili su imah i lokalne i vojne tablice, mada je vojnih bilo
mnogo manje. Iz odgovora na pitanja koja sam postavljao razliitim ljudima, uvek sam
dobijao isti odgovor: to je pitanje koje ne bi trebalo da se postavlja, a to je jo gore, ni
oni sami nisu znali odgovor. U svakom sluaju, nije mnogo ni vano da li je to civilna ili
vojna jedinica, vano je da je ta jedinica od vitalnog znaaja za dobrobit zemlje i njenu
sigurnost - napokon, i vojni i civilni sektor jednako pripadaju ovoj zemlji. Naravno, to je
istina. ta jo ovde ima da se kae? Svim nacijama je potreban ovakav tip agencije, kao
164

BU&CW

to svako domainstvo ima svoj pribor za prvu pomo. To je osnovno. Na kraju krajeva, u
tome nema niega udnog. Zapravo, bilo bi udno da jedna zemlja nema takvu agenciju.
Ali sada ve zapadam u digresiju.
Poto smo proli kroz tri kontrolna punkta, doli smo do savreno ravnog, uskog
puta, oivienog s obe strane ogromnim drveem bujnog lia. Neprekidni cvrkut ptica u
kronjama odjekivao je sve do nas, stvarajui utisak da se nalazite u nekom umskom
rezervatu. Kada smo nastavili napred, izgledalo je da nikoga neemo sresti, ali onda su se
moje oi iznenada zaustavile na zapanjujuoj estospratnici koja se uzdizala iznad
drvea. Spoljna fasada zgrade bila je ukraena keramikim ploicama boje cigle, dajui
joj svean i uverljiv izgled. Ispred nje se nalazio veliki otvoreni prostor, veliine polovine
fudbalskog igralita. Na obe strane su bili pravougaoni travnjaci. U sredini je bila
kockasta cvetna bata puna boja; meu svim tim cveem, u samom sreditu, nalazila se
kamena statua - skulptura koja je oblikom i bojom podseala na Rode novog Mislioca. Na
prvi pogled mi se uinilo da ova statua zaista i jeste reprodukcija Rodenovog rada, ali
nakon neto paljivijeg zagledanja, mogli ste da primetite da figura koja sedi nosi
naoare, dok je ispod uklesan znak za ,,duu. Iz daljine to jeste bio Mislilac. Kasnije, kada
sam je veoma paljivo analizirao, nisam mogao a da ne primetim da mi statua deluje
poznato. Nisam ba jasno mogao da se prisetim. Kada sam pitao slubenika Lina,
konano sam shvatio kome je bila posveena: bio je to ung inden.
Dugo sam stajao ispred nje. I dok ju je sunce obasjavalo, a obraz unga indena
podupirala njegova leva ruka, izgledalo je kao da su oi statue uperene u mene; blistavo
su sijale. Statua je zaista liila na unga indena, koji sada obitava u starakom domu
Lingan. Bilo je to kao da vidite oveka u naponu snage, a onda ga vidite kao starca.
Kada smo statuu ostavili za sobom, slubenik Lin me je - nasuprot oekivanjima poveo nazad, do male dvospratnice u zapadnjakom stilu od zelenocrne cigle. Uskoro
sam otkrio da ova zgrada ima izuzetan spartanski salon koji je bio upotrebljavan za
prijem gostiju. Reeno mi je da saekam u salonu i vrlo brzo sam mogao da ujem jasan
zvuk metala kako u pravilnim razmacima udara o tlo puta koji je vodio do kue. Ubrzo
potom je u sobu uao jedan stariji ovek koji se oslanjao na tap. Pogledao me je i rekao:
Ah, dobar vam dan, drue reporteru. Rukujmo se, molim vas.
Ustao sam brzo i rukovao sam se s njim, a onda sam ga pozvao da sedne na sofu.
Sedajui, rekao je: Trebalo je da ja doem do vas, budui da sam ja taj koji je hteo
vas da vidi. Ali kao to moete da primetite, ne kreem se uokolo ba tako lako kao
nekada, pa sam vas zamolio da vi doete ovamo.
Odgovorio sam: Ako se ne varam, vi mora da ste onaj ovek koji je regrutovao
unga indena na N Univerzitetu: gospodin Deng.
On je prasnuo u smeh. Pokazujui na svoj tap i na krau nogu, rekao je: Ovo me
je odalo, zar ne? Vi reporteri niste ba svi isti, a? Ah, nije loe, ovo zaista nije loe. Da, ja
sam taj ovek, a mogu li ja da pitam ko ste zapravo vi?
Pomislio sam: verovatno si video sva moja dokumenta. Da li i dalje ba mora da
pita? Ali iz potovanja prema njemu, na brzinu sam se predstavio.
Nakon to je sasluao moj uvod, mahnuo je hrpom fotokopiranih strana ispred
mene, kazavi: Kako ste doli do svega ovoga?
Ono ime je mahao bile su fotokopije mojih beleaka!
Morao sam da zapitam: Znam da nisam dao svoj pristanak, pa me interesuje
kako ste dospeli do toga bez mog odobrenja?"
Molim vas, nemojte da se ljutite; zaista nismo imali drugu opciju. Bilo je petoro
165

BU&CW

ljudi koji su svi do jednog hteli da pregledaju vae beleke i morali smo da ih odnesemo
svakome od njih, u suprotnom, bojim se da bi nam trebalo mnogo vie vremena da vam
ih vratimo. Sada je sve u redu, sve zainteresovane strane su proitale i nema spornih
detalja - moe se rei da vae beleke ne sadre nita to bi moglo da se smatra
poverljivom informacijom od velikog znaaja, tako da smo vam ih vratili. Da to nije
sluaj, bojim se da bi onda morale da ostanu u mom posedu."
Smejao se nekoliko trenutaka, a onda je nastavio: Imam jedno pitanje koje me
iskreno mui jo od sino. Kako ste uopte saznali za ovo? Molim vas, drue reporteru,
da li biste to mogli nekako da mi razjasnite?"
Na najjednostavniji mogui nain, preneo sam mu svoje iskustvo iz prve ruke iz
doma za stare Lingan.
On me je sasluao, znaajno se nasmeio i rekao: A, dakle, to je to. Vi ste dete
nekoga iz nae organizacije."
To nije mogue", odgovorio sam. Moj otac je bio mainski inenjer."
Kako je to mogue? Kai mi, ko je tvoj otac? Moda ga i poznajem."
Rekao sam mu ko je moj otac, a onda sam ga pitao da li ga moda poznaje.
Ne, ne poznajem ga", odgovorio je.
Upravo tako", rekao sam. Kako biste i mogli da ga poznajete kada moj otac nije
deo vae organizacije."
Ah, ali svaki, bukvalno svaki pacijent u domu za stare Lingan je neko od naih",
rekao je on.
Zaista sam ostao bez rei kada sam ovo uo. Moj otac je bio blizu smrti, a ja
odjednom nisam ni znao ko je on. Ne treba rei da, da Direktor Deng nije ovo sluajno
pomenuo, nikada ne bih nita saznao o pravom identitetu svoga oca - kao to Gazdarica
ung nije imala predstavu ta se dogaalo sa ungom indenom. Sada mogu da
shvatim zato moj otac nikada nije mojoj majci i meni ukazivao ljubav kakva nam je
oboma bila potrebna - zato je moja majka htela da se razvede. Tada mi je izgledalo da se
ona nepravedno ponaa prema njemu. Ali problem oigledno nije bio u tome. Pre bih
rekao da je problem bio u tome to je otac prihvatio ovaj nepoteni odnos pre nego da
pokua da kae neto u svoju odbranu. ta mogu da kaem u vezi s tim? Da li je to snaga
uvere nja ili je u pitanju smanjena fleksibilnost? Da li je vredno potovanja ili je izvor
tuge? Iznenada sam osetio da me neto gui oko srca. Proi e est meseci, kada u u
razgovoru sa Gazdaricom ung o ovim dogaajima konano shvatiti da stoicizam mog
oca treba potovati, a ne aliti.
Gazdarica ung mi je rekla da skrivati istinu od najbliih dugo, ak i itav ivot,
nije u redu. Ali da oni nisu bili spremni da zadre sve tajne za sebe, mogue je da naa
zemlja ne bi danas ni postojala, ili bi vero vatno bila pod pretnjom unitenja. Nije u redu,
ali injenica je da tako mora da bude.
Na taj nain mi je Gazdarica ung omoguila da ocu priem na jedan potpuno nov
nain, da dozvolim da ljubav i potovanje koje imam prema njemu rastu.
Da se vratimo naoj prii: bilo sam zadovoljan to je direktor smatrao da moje
beleke nisu sadrale nikakve tajne, posebno to ih u suprotnom vie ne bih imao. Ali
njegova druga opaska delovala je na mene kao da me je neko gurnuo u Hladnu palatu,
onaj deo Zabranjenog grada u kojem su bili zatvarani lanovi carske porodice kada bi
naljutili cara. Rekao je: Bojim se da je pola detalja koje ste naveli u knjizi zapravo isto
rekla kazala. To je zaista za aljenje."
166

BU&CW

Hoete li da mi kaete da ti detalji nisu tani?", pitao sam uznemireno.

,,Ne, zavrteo je glavom, ono to je stvarno, stvarno je... hm, kako bih to rekao,
imam oseaj da vi u sutini ne shvatate unga indena. Da, to je to: vae razumevanje je
prilino manjkavo."
Kada je stigao do ove take, napravio je pauzu i zapalio cigaretu. Poto je povukao
jedan dug dim, izgledalo je kao da razmilja o svemu; onda je podigao glavu i ozbiljnim
glasom rekao: Gledajui ove vae beleke, mogu samo da kaem da su one bez reda i
prilino fragmentarne, pri emu je vie od polovine sadraja bazirano na neijim
priama. Ali istovremeno, one su u meni probudile i mnoga seanja na unga indena.
Ja sam ga najbolje shvatao, ili barem - najbolje od svih nas ovde. Da li biste bili
zainteresovani da ujete ta ja imam da kaem o njemu?"
Bio sam potpuno zbunjen. Ovo je jednostavno bilo suvie dobro da bi bilo istinito.
Nisam mogao da traim neto bolje!
Na taj nain je moja knjiga stekla novu vitalnost.
Sa direktorom sam se esto sretao dok sam boravio u Jedinici 701. Moje shvatanje
i pogled na istoriju unga indena bitno su se proirili, a to mi je obezbedilo i delove za
Transkript intervjua sa Direktorom Dengom" u prethodnim poglavljima. Naravno,
njegova namera nije bila da mi samo obezbedi materijal za ovaj rad; to nije bio njegov
pravi cilj. Pre nego to sam upoznao Direktora Denga, ung inden je za mene bio
neka vrsta misterije, legenda. Ali sada kada sam razgovarao sa Direktorom Dengom, on
mi je postao realan, nesumnjivo deo istorije. Ono to je jo vanije, ovek koji je u osnovi
bio odgovoran to je ung inden krenuo ovim putem, koji je odgovoran za promenu
smera njegovog ivota, bio je niko drugi nego Direktor Deng. Ne samo da nije mario to
deli sa mnom svoja seanja ve mi je takoe obezbedio dugu listu imena ljudi koji su
takoe poznavali unga indena u prolosti, mada su neki od njih u meuvremenu i
umrli.
Kada pomislim na vreme provedeno u Jedinici 701, postoji samo jedno za im
zaista alim. Sve vreme dok sam bio tamo, obraao sam mu se sa direktore". Nikada
nisam ni pomislio da ga pitam za ime, pa ga ak ni sada ne znam. Kao i za svakog
pripadnika tajne organizacije, pravo ime, po pravilu, nema neku naroitu vrednost; ono
je obino skriveno iza serijskog broja i zvanine oznake. Za Direktora Denga, njegov
poloaj u istoriji bio je otro odreen njegovom kraom nogom. Ali skrivanje neijeg
imena ne znai i da je to ime uistinu nestalo; to samo znai da je zakopano. Zaista
verujem da bi u sluaju da sam ga pitao - u okviru profesionalne zainteresovanosti kako se zove, on to i rekao, ali ja sam bio toliko bio zanesen slikom koju je on
projektovao da sam zaboravio i da ga pitam. Kao rezultat svega toga, i dalje sam u
nedoumici kako da ga zovem - opa, opavi Deng, ef sekcije Deng, Obogaljeni
direktor, Direktor Deng, Gospodin i tako dalje. Veina ljudi sa N Univerziteta o njemu je
govorila kao o opi ili o efu sekcije Dengu. On je sebe obino zvao Obogaljeni direktor.
Ja sam mu se uglavnom obraao sa gospodine" ili Direktore Deng".

167

BU&CW

3.

Direktor Deng mi je rekao sledee.

Njegova veza sa ungom indenom poinje jo od njegovog dede po majci.
Druge godine nakon Sinhajske revolucije, njegov otac po majci upoznao je Starog Lilija u
pozoritu i njih dvojica su posle toga postali prilino bliski poznanici. Budui da je
Direktor Deng odrastao u kui svog dede po majci, poznavao je Starog Lilija jo od
najranijeg detinjstva. Kasnije, kada je Stari Lili umro, njegov deda po majci ga je odveo
na N Univerzitet na komemoraciju i da upozna Mladog Lilija. U to vreme je imao
etrnaest godina, iao je u drugi razred srednje kole, a lepota Univerziteta i kampusa na
njega je ostavila snaan utisak Kada je zavrio srednju kolu, uzeo je kolske ocene u
ruke i otiao da vidi Mladog Lilija i da ga zamoli da mu ovaj dopusti da se upie u viu
kolu pri Univerzitetu. I to je bilo to, kao to kau. Dok je pohaao ovu viu kolu, imao je
nastavnika engleskog jezika koji je bio lan komunistike partije i koji e ga kasnije
regrutovati. Kada je zapoeo pokret otpora protiv Japana, nastavnik i student su
napustili kolu i uputili su u Japan. Ovo je bio poetak njegove duge revolucionarne
karijere.
Trebalo bi da kaem da je u asu kada je kroio na N Univerzitet bio poloen
temelj njegovog susreta sa ungom indenom. Ali kao to je i sam rekao, sled dogaaja
koji su omoguili da se oni sretnu nije odmah stupio na snagu. Proi e itavih petnaest
godina pre nego to bude poslat na N Univerzitet da regrutuje talentovanog polaznika za
Jedinicu 701. Bila je ista sluajnost to je tokom posete bivem rektoru govorio o svom
zadatku da nae talentovane studente i da je potonji preporuio unga indena.
Direktor je rekao: Iako Mladom Liliju nisam rekao kakvu e vrstu posla ta osoba
morati da radi - ve sam mu napomenuo samo da e ona morati da poseduje odreene
sposobnosti - meni je bilo potpuno jasno kakve sposobnosti traimo. Zato sam bio
veoma iznenaen i srean kada mi je stari ovek rekao za unga indena, posebno to
sam imao puno poverenje u njegovu sposobnost da proceni karakter druge osobe. Bivi
rektor nije bio neko ko bi pravio besmislene doskoice, tako da sam u trenutku kada se
naalio bio siguran da je ung inden upravo ona vrsta osobe kakvu sam i traio."
Ispalo je da je to istina. Kada je Direktor Deng upoznao unga indena, shvatio
je daje upravo on ovek kakav mu treba.
Kada razmisli o tome", rekao je Direktor, matematiki genije, ovek koji je od
malih nogu imao blizak kontakt sa tumaenjem snova, koji je izuavao i kinesku i
zapadnjaku misao, koji je istraivao sve udnovatosti ljudskog uma - on mora da je
poslat na ovu zemaljsku kuglu da bi bio kriptograf. Da li sam mogao da budem ita drugo
nego zapanjen?"
E sad, na koji nain i kako su se Direktor Deng i Mladi Lih dogovorili da Deng
odvede unga indena, ostae zauvek tajna izmeu njega i Mladog Lilija, tajna koju
nee nikome otkriti. Sve u svemu, mislim da je ovo verovatno istina, jer je u tom asu bio
168

BU&CW

tako i toliko reen da preuzme starevog tienika, daje gotovo izvesno prekrio pravila
svoje profesije i rekao mu istinu zato mu je trebao ung inden. Inae, zato bi i dalje
u tom pogledu drao jezik za zubima?
Nekoliko puta tokom naih intervjua, ponavljao je daje otkrie unga indena
njegov najvei doprinos radu Jedinice 701. Ali nikada nije ni pomislio da sve moe da se
zavri onako kako se zavrilo; nikada nije ni slutio da e se dogoditi onakva nesrea
kakva se dogodila ungu. Svaki put kada bi se to pomenulo, on bi sa tugom sagao glavu,
duboko uzdahnuo, a onda bi nekoliko puta uzviknuo ime unga indena: ung
inden! ung inden! ung inden!"

(Transkript intervjua sa Direktorom Dengom)

Ako sada govorimo o vremenu pre nego to je razbio PURPUR, onda je lik unga
indena u mom seanju prilino bled, nije jasan - lebdi negde izmeu genija i luaka.
Ah ve kada je deifrovao PURPUR, njegov lik mi jasnije dolazi u fokus: graciozan je, a
opet i zastraujui u isti mah, kao tigar koji se tiho sprema na skok. Iskreno govorei, ja
Sam mu se i divio i potovao sam ga, ali nikada nisam eleo da budem blizak s njim.
Plaio sam se da e me dodir s njim oprljiti; bojao sam ga se, kao to biste se i vi bojali da
gledate tigra koji lovi. On je kidao meso sa problema kao to je tigar kidao jo krvavo
meso sa kostiju svog nedavnog ulova: u njemu je bilo neke ivotinjske surovosti,
proraunatog pristupa - ponovo kao tigar koji motri svoj plen, eka taan trenutak kada
e skoiti.
Tigar!
Gospodar ivotinja!
Gospodar kriptografije!
Da budem iskren, iako sam bio dosta stariji od njega i smatrali su me za starog
oveka u obavetajnoj slubi (zaista, u vreme kada je on doao ja sam ve bio naelnik
odeljenja), duboko u srcu sam na njega gledao kao na nekog starijeg od sebe. Bez obzira
na to o kakvom bi se problemu radilo, ja sam njega pitao da mi pomogne. to sam ga vie
shvatao, to sam mu se vie pribliavao, vie sam postajao rob njegove inteligencije,
njegovog prisustva; mogao sam da kleim ispred njega i nikada ne bih zaalio to sam
uradio takvo neto...
Kao to sam ve pomenuo, svet kriptografije ne doputa postojanje dve sline
ifre - kada bi se takvo neto i dogodilo, obe bi zavrile na ubritu. U skladu s tim, svet
kriptografije ima jedno nepisano pravilo, praktino zakon vrst kao elik: jedan ovek
moe ili da pie ifre ili da ih razbija. ung inden je bio opinjen sopstvenim umom
zato to je mogao da stvara ifre i da razbija ifre. Meutim, takav zanos je na kraju imao
ishodite u injenici daje izgubio taj um i potpuno poludeo. U principu, ungu indenu
nije trebalo dodeliti odgovornost za deifrovanje CRNOG. Njegov um je ve pripadao
PURPURU. On je trebalo da dobije takav zadatak samo ako je mogao ponovo da
uspostavi neizbenu fragmentaciju sopstvenog uma.
Ali za unga indena, za takvu vrstu osobe, niko se ne bi usudio da primeni
pravila o kojima govorim. Mi smo se odluili za to da verujemo u njegov talenat. Da to
kaem i drugaije, verovali smo u njegovu sposobnost da e ponovo moi da izgradi svoj
um - verovali smo da to moe, iako smo znali da takvo neto nije mogue. Moda nismo
dovoljno verovali u sebe, moda nismo verovali u nepristrasnost pravila, ali nije bilo
naina da odbijemo da verujemo u unga indena. Za nas je itavo njegovo bie bilo
sagraeno na onim stvarima za koje smo verovali da su nemogue: on je sve to inio
169

BU&CW

realnim: uspevao je da od svega napravi delo same realnosti. U njegovom maniru je bilo
da taj ogroman teret razbijanja CRNOG padne na njegova lea.
Ovo je zahtevalo da se on ponovo vrati u zabranjenu zonu.
Ali za razliku od prvog puta, ovoga puta je prisiljen da to uradi jer su ga
primoravali - a primoravala ga je i sopstvena slava kao i ugled - da ue u zabranjenu
zonu. To uopte nije liilo na situaciju u vreme deifrovanja PURPURA. Tamo je prodirao
u istorijske ume kriptografije; na sopstvenu inicijativu se stutio u ovu zabranjenu
zonu. Ali ovek ne moe uvek da bude izuzetan. Kada se budete suvie pribliili svojim
drugovima i kolegama, otkriete da vaa slavna reputacija nije ni od kakve koristi.
Zapravo, ak je i suprotno tome: ona vam samo pribliava sopstveno unitenje.
Nikada nisam istraivao stanje uma unga indena u vreme kada je na sebe
preuzeo odgovornost za deifrovanje CRNOG, ali sva patnja koju je pretrpeo zbog toga je
nepravedna - to sam jasno mogao da vidim. Ako govorimo o tome kako je on provalio
PURPUR, onda mogu da kaem da je to za njega bilo izuzetno stresno: neprestano je bio
u stanju kao da ide u bitku; dolazio je na posao na vreme i odlazio kada se zavri radni
dan. Oni oko njega primetili su mu sve to izgleda kao neka igra. Ali kada smo stigli do
CRNOG, pa, ta njegova preanja laka oputenost kao da je potpuno nestala. Teret koji ga
je pritiskao bio je ogroman, uvijao se pod njim. Tokom vremena koje je proveo na
CRNOM mogao sam iz prve ruke da vidim kako je zift crna kosa unga indena poela
da sedi, kako mu se telo skupilo; izgledalo je kao da ga je situacija terala da ue u lavirint
CRNOG, lavirint iz koga nije mogao da pobegne. Kao to moete da zamislite, CRNO je
vuklo indena za sobom sve dublje - bio je opsednut time da ga po cepa, makar morao
zbog toga da rasturi i svoj um u delie. Muka i bol su, kao dve avolje ruke, poele da mu
pritiskaju ramena. Ovaj ovek, koji u poetku nije imao nikakve veze sa CRNIM (zato to
je razbio PURPUR), sada je iskusio punu teinu toga: bila je to njegova sramota, njegova
alost, pa ak i bol i sramota zbog itave Jedinice 701. Govorei otvoreno, nikada nisam
sumnjao u talenat i posveenost unga indena, ali da e jo jednom izvui udo iz svog
eira, da e deifrovati CRNO, da e zbaciti elini zakon sveta kriptografije, tu sam ve
imao odreenih sumnji. Ja verujem daje genije i dalje samo ovek, ovek koji moe da se
zbuni, ovek koji moe da napravi greke; ali kada ovek tolikog kapaciteta napravi
greku, ona mora da je kolosalna, mora da je okantna. Uistinu, u svetu kriptografije
postoji jedinstveno uverenje da CRNO i nije neka ifra visokog nivoa ili izuzetne
rigoroznosti, da nije ni od nekog naroitog znaaja. Na kraju je i bilo tako: nain na koji je
razbijena bio je svima okantan zbog svoje jednostavnosti. Iz tog razloga, nedugo nakon
mentalnog kolapsa unga indena, ifra CRNO brzo je demontirana. U smislu talenta,
ovi kriptografi jednostavno nisu mogli da se porede sa ungom indenom, ali kada je
zadatak postao manje vaan, bilo je isto kao i onda kada je ung inden provalio
PURPUR: trebalo je samo tri meseca i oni su to uradili potpuno neobavezno i
relaksirano...
(Nastavie se)
Jeste li uli? Neko je deifrovao CRNO!
Ko?
Da li je on (ili ona) i dalje iv? Direktor Deng mi je rekao njegovo ime: Jen i. Ono
to je jo vanije, kazao mi je i da je ovek i dalje iv. Predloio mi je da odem i da sa njim
takoe napravim jedan intervju, a kada taj intervju zavrim, da se vratim i da se ponovo
vidimo; oigledno, Direktor Deng je imao jo informacija za mene. Dva dana kasnije,
ponovo sam se sreo sa Direktorom Dengom, i prvo to me je pitao bilo je: I, ta misli o
170

BU&CW

tom matorom jarcu?" Govorio je o Jenu iju, oveku koji je deifrovao CRNO. Njegove
rei su me na trenutak ostavile bez teksta.
Nemoj da to prima k srcu", nastavio je. Uistinu, niko ovde ne mari mnogo za
Jena ija."
Zato?", pitao sam, shvativi da je to prilino udno.
Zato to je izvukao mnogo iz toga to je uradio: da ne kaem i previe."
Ali on je provalio CRNO - zar za to ne zasluuje neku nagradu?"
Zna, ovde svi veruju da je njegovo dostignue bilo mogue samo zbog toga to je
imao belenicu unga indena, na osnovu koje je radio; i da je njegova inspiracija dola
iskljuivo iz rada koji je zapoeo ung inden."
To je istina; to mi je i priznao", rekao sam.
Zaista? Nema anse - on nikada ne bi rekao neto takvo."
Eh? Pa, uo sam sopstvenim uima."
I, ta je on to rekao, onda?", pitao je Direktor Deng.
Rekao je da je zapravo ung inden deifrovao CRNO i da je reputacija koju on
ima nezasluena."
Oh, to su velike novosti." Iznenaeno me je gledao. Ranije je uvek zaobilazio oko
teme unga indena, izbegavao je odgovore na pitanja kako mu je palo na pamet da
deifruje CRNO. Kako to da nije isto ponovio i sa vama? Hm... moda zato to vi niste lan
ove organizacije, vi ste neko spolja. Pitam se da li je to razlog, moda?" Direktor Deng je
na trenutak napravio pauzu, a onda je nastavio: Ranije nikada nije pominjao unga
indena, namerno ga gurajui u stranu, pokuavajui da stvori utisak da je deifrovanje
CRNOG u potpunosti njegova zasluga. Ali kako bi to bilo mogue? Svi smo ovde bili
zajedno tako mnogo vremena i ko tu koga nije dobro poznavao? Opet, izgledalo je i kao
da se on preko noi pretvorio u genija; e, sad mi recite, ko bi jo u to poverovao? Niko,
eto ko! Kada smo videli daje sebi prigrabio svu slavu za razbijanje CRNOG, to
jednostavno nismo mogli da prihvatimo. Bilo je mnogo ogovaranja i albi - svi smo bili
besni zbog nepravde koja je naneta ungu indenu."
Duboko sam se zamislio. Pitao sam se da li bi trebalo da mu iznesem sve ono to
mi je Jen i rekao. Ako emo pravo, Jen i mi nijednog trenutka nije kazao da ne delim sa
ostalima ono to mi on otkriva, ali nije ni napomenuo da je sasvim u redu da ostalima
kaem sve to je rekao.
Trenutak tiine je proao. Direktor Deng me je pogledao, a onda je nastavio da
pria: ,,U stvari, njegova inspiracija za deifrovanje CRNOG mogla je da doe jedino iz
belenice unga indena, ovu injenicu je teko pobiti; svi su inae s vremenom doli
do takvog zakljuka, a vi ste mi upravo rekli da je to priznao i sam Jen i. Onda, zato to
nije raistio sa nama, zato nam to nije priznao? Upravo je u pitanju ono to sam rekao:
njegov jedini cilj bio je da gurne unga indena u stranu, da bi mogao za sebe da zadri
svu slavu zbog deifrovanja CRNOG. Svi su to znali. I zato to su svi znali, on je
tvrdoglavo odbijao da to prizna, to je kao posledicu imalo da su ga ljudi sve vie
prezirali i uopte mu vie nisu verovali. Ali mislim da on i nije bio ba toliko pametan sa
svim tim svojim sebinim, malim mahinacijama. Ah, ali to je sasvim druga tema,
ostavimo to zasad po strani...
,,A sada bih neto eleo da vas pitam - a vi moete slobodno i due da razmislite
pa da mi odgovorite - kako to da je on mogao da dobije inspiraciju iz belenice unga
indena, kada ung inden nije mogao sam da doe do nje? Sasvim je razumno
171

BU&CW

ustvrditi da, ta god da je shvatio i dobio iz te belenice, ung inden je morao do toga
da doe mnogo pre njega. Zar se ne slaete? Napokon, to i jeste bila belenica unga
indena, njegove misli, njegove ideje. Da upotrebim analogiju, moglo bi da se kae da je
belenica neto kao soba, a da je unutar te sobe klju kojim moe da se otkljua CRNO.
Kako onda osoba ija je to soba nije uspela da pronae klju? Kako je neko ko je doao sa
strane mogao jednostavno da ue u sobu i da ga odmah otkrije? Sad ja vas pitam, zar to
nije pomalo udno?"
Njegova analogija imala je jasan smisao. Ona je jednostavno iznosila sve njegove
unutranje dileme i razmiljanja o ovom pitanju kao na tanjiru; bilo je to veoma britko.
Ali ja sam hteo da mu kaem da se u stvari nije dogodilo nita od onoga to je on mislio.
To je... zapravo je njegova analogija bila sasvim ispravna; pre bi moglo da se kae da je
problem leao u onome to je on mislio da se dogodilo. Razmiljajui o svemu ovome
dok sam ga sluao, odluio sam da mu kaem i otkrijem sve to mi je Jen i rekao; to e
samo po sebi raistiti situaciju i jednom zasvagda pokazati ta se zapravo desilo. Ali on
mi nije davao da doem do rei, ve je nastavio u dahu: Tada sam poeo da verujem da
je ung inden, dok je pokuavao da razbije CRNO, napravio neoprostiv greh, a to je
jo gore, ova greka je pronala put do njegove glave i pretvorila genija u idiota. Ova
greka, na kraju krajeva, moe da se dogodi jedino nekom ko je hteo da prekri elini
zakon kriptografije: bio je to zaostali efekat razbijanja PURPURA koji se krio u senkama i
samo ekao kada e izai i izazvati neko zlo."
Kada je izneo ovaj zakljuak, Direktor Deng je prestao da govori i dugo je utao.
Izgledao je kao da je zapao u stanje neke melanholije i oplakivanja. I dok sam ekao da
ponovo progovori, postalo je jasno da nee nastaviti svoju priu, ve e gledati kako da
me isprati. Iako sam hteo da mu ispriam ono to sam saznao od Jena ija, nikada za to
nisam imao prilike. Ali to mi je bilo sasvim po volji. Pomislio sam; Budui da nisam bio
siguran da li da mu ovo kaem ili ne, to to nisam imao ni prilike da mu kaem u
potpunosti ide samo meni u prilog, i doputa mi da izbegnem sav onaj teret koji bi rei
mogle da prouzrokuju.
Pre nego to smo se rastali, morao sam da ga podsetim: Zar niste rekli da imate i
neke dodatne informacije za mene?"
Bio je pomalo iznenaen, ali je onda krenuo ka metalnom kabinetu za dokumenta
i izvukao jednu od fioka. Uzevi jednu od mnogobrojnih fascikli, pitao je: Da li znate da
je ung inden na N Univerzitetu bio student jednog inostranog profesora, oveka po
imenu Jan Lisejvi?"
Ne, nisam to uo.
Ovaj ovek je uloio velike napore da bi spreio unga indena da deifruje
PURPUR. Ova fascikla je dokaz. Pogledajte, a ako vam bude bilo potrebno, moi emo da
vam napravimo i kopije."
Tada sam prvi put uo za Lisejvia.
Direktor Deng je rekao da on ne poznaje Lisejvia i da je preko glasina doao do
svojih saznanja. Rekao je: Kada je kontaktirao ovde s nama, ja sam bio u inostranstvu u
Y zemlji, gde su me upuivali u njihova iskustva u vezi s deifrovanjem PURPURA. ak i
kada sam se vratio, nisam bio u kontaktu s korespondencijom koju su ovde imali sa
Lisejviem; samo je specijalno oformljena jedinica, koja nam je dodeljena da bismo
razbili PURPUR, imala saznanja iz prve ruke o ovim pismima. U to vreme, tab je
direktno vodio rauna o svemu tome - verovatno su se bojali da emo se svaati i da
emo se boriti da bismo videli ko moe da napravi eljeni rezultat. Zbog toga su nas
drali u potpunom mraku u ovom pogledu. Mnogo kasnije sam sreo jednog starijeg
172

BU&CW

funkcionera iz Glavnog taba koji je bio spreman da mi pokae ova pisma. Sva su bila na
engleskom, ali ih je pratio i kineski prevod."
Kada smo ve stigli do ove take, iznenada mu je na pamet pala jedna ideja:
originalna engleska pisma trebalo bi da ostanu u njegovom po sedu. Zato sam otvorio
fasciklu i poeo da odvajam engleske originale od kineskih prevoda. Tada sam video i
zapis telefonskog razgovora koji je bio na vrhu papira u fascikli - telefonirao je inae
neko ko se zvao en Cungnan. Beleka je izgleda sluila kao uvod u dokumentaciju o
ovom sluaju. Tu je bilo samo nekoliko reenica:
Lisejvi je bio zaposlen kao vojni analitiar najvieg ranga za X zemlju. Video sam
ga etiri puta, poslednji put u leto 1970. Kasnije sam saznao da su Lisejvi i Fan Lili bili
stavljeni u kuni pritvor u PP vojnoj bazi, iz nepoznatog razloga. Lisejvi je umro 1978. u
PP bazi. Godine 1981. vojne vlasti X zemlje oslobodile su Fan (Lili) iz kunog pritvora.
Godine 1983. Fan (Lili) dola je u Hong Kong i potraila me, nadajui se da u joj pomoi u
pravljenju odreenih aranmana radi njenog povratka u Kinu. Saradnja s njom je odbijena.
Godine 1986. podnesen je izvetaj da se Fan (Lili) nalazi u svojoj kui u oblasti Linuej, u C
Gradu, pomaui skupljanje sredstava kojima je podravala jedan inenjerski projekat. Po
svim podacima, ona je i dalje stanovnik oblasti Linuej.
Direktor Deng mi je rekao da je ova osoba, en Cungnan, u to vreme bio dounik,
drug zaduen da motri na Lisejvia.u X zemlji. Kada sam vratio fasciklu, pomislio sam da
bi ovaj ovek mogao da bude od krucijalne pomoi da bolje shvatim ulogu koju je Jan
Lisejvi imao u ovim dogaajima. Zato sam bio veoma tuan kada su mi rekli daje umro
prethodne godine. Ipak, ova zabeleka pominjala je i Fan Lili, Lisejvievu enu,
Kineskinju. Ako elim da shvatim ulogu tog oveka, onda je bez sumnje ona najbolja
osoba za to.
Bio sam presrean.

173

BU&CW

4.

Poto nisam imao njenu pravu adresu, u poetku sam mislio da u morati dobro
da se potrudim ne bih li pronaao Fan Lili i da e taj posao biti pun komplikacija i
neuspeha; meutim, imao sam sasvim drugaije iskustvo. Ve prilikom prvih
raspitivanja u Obrazovnom birou okruga Linuej, izgledalo je kao da je svi u zgradi
poznaju. Kao to je ispalo na kraju, pre nekoliko godina ne samo da je uspela da osnuje
tri osnovne kole nade, koje su bogate drutvene organizacije iz Hong Konga i sa Tajvana
osnivale u ruralnim delovima Kine, ve je i donirala udbenike u vrednosti od po
nekoliko desetina hiljada juena lokalnim srednjim kolama. Moe slobodno da se kae da
su oni koji su u Linueju bili na braniku obrazovanja, svi do jednog, znali ko je ona i
izuzetno su je potovali. Meutim, kada sam je pronaao u bolnici inhe u C Gradu, moja
izvorna ambicija se ohladila, jer je ena leala u krevetu poto su joj upravo hirurkim
putem uklonili dunik. Oko vrata joj je bila gaza, a glava joj je bila u udnom poloaju,
tako da je izgledalo kao da ima dve lobanje. Imala je rak grla. Lekar je rekao da, iako je
operacija bila uspena, nije bilo naina da govori, osim ako nije ranije vebala da pluima
proizvodi zvukove. Poto je operacija bila nedavno obavljena, bila je u veoma loem
stanju. Bilo je nemogue da je intervjuiem. Stoga nita nisam rekao i pretvarao sam se
da sam samo jo jedan od bezbroj starijih ljudi iz Linuej okruga koji su doli da joj odaju
potovanje. Ostavio sam joj cvee i poeleo joj sve najbolje, a onda sam otiao. Kasnije,
tokom sledeih nekoliko dana, po setio sam je u bolnici jo tri puta. Prilikom svake od
ovih poseta napisala je odgovore na moja pitanja. Sve u svemu, napisala je nekoliko
strana i svaka od njih me je zapanjila.
Ako emo pravo, da ona nije napisala ove odgovore, niko nikada ne bi saznao
istinu o Lisejviu, i mi nikada ne bismo shvatili njegov pravi identitet i poziciju koju je
zauzimao, njegove iskrene elje i stid koji je oseao. U pravom smislu te rei, Lisejviev
odlazak u X zemlju usko je vezan za ovu priu, Jer kada se bolje pogleda, sve ovo je zaista
veoma sloeno i predstavlja uvrnutu kombinaciju niza razliitih dogaaja.
Da budem poten, ono to je napisala Fan Lih zahteva strpljenje da bi moglo da
bude shvaeno i vrednovano.
Prenosim vam ono to je napisala od rei do rei. Prvi put:
1. On (Lisejvi) nije bio razbija ifara.
2. Poto ve znate da je pisao ona pisma da bi vas na neki nain zaveo i da bi vas
skrenuo na pogrean kolosek, zato i dalje verujete u ono to je tamo govorio? Sve to to
je napisao su lai - on, razbija ifara? On je stvarao ifre; on je bio neprijatelj ljudima
koji su pokuavali da ih deifruju.
3. PURPUR je bio njegova tvorevina!
4. Ovo zahteva odreeno objanjenje. Bilo je leto 1946. ovek je doao i potraio
Lisejvia; bio je to njegov kolega, student iz Kembrida. U to vreme je izgledalo da se taj

174

BU&CW

ovek sprema da uestvuje u veoma vanom poslu za vladu Izraela. Odveo Lisejvia u
crkvu u Ulici Gulou, i pred bogom, a u ime jevrejskih sunarodnika, zatraio mu da razvije
ifru za dravu Izrael. Lisejviu je trebalo vie od godinu dana da konstruie ifru, ah je
izgledalo kao da njegovi naruioci u sutini i ne mare mnogo za to; uvek su bili veoma
zadovoljni njegovim radom. Budui da je jo od najranijeg detinjstva Lisejvi odrastao uz
mnogobrojna ponizna laskanja: njegov ego je bio izuzetno jak i nije mu doputao
neuspehe. Ali poto nije imao dovoljno vremena da radi na ovoj ifri, ona je nekako bila
zbrzana - barem po njemu - i poeo je da misli da u njoj ima mnogo propusta; tako je
preuzeo na sebe da razvije novu ifru koja bi zamenila prethodnu. Ovo se dogodilo kada
je poeo beznadeno da tone sve dublje i dublje u zbunjujui svet kriptografije. Konano,
posle tri godine rada, uspeo je da osmisli ifru kojom je bio zadovoljan. Ta ifra je bila
PURPUR. Onda je od izraelskih vlasti zatraio da njegovu staru ifru zamene ovom
novom. Oni su odluili da eksperimentiu s njom, ali rezultat nije bio onakav kakav je on
oekivao: PURPUR je ispao suvie teak; nikako nisu mogli daje upotrebljavaju. U to
vreme je uveni kriptoanalitiar Klaus Johanes jo bio iv. Kruila je pria da je, kada je
video telegram ifrovan uz pomo PURPURA rekao: Voleo bih da vidim tri hiljade slino
ifrovanih telegrama na svom stolu, ali u ovoj situaciji 4, verovatno u videti samo
hiljadu." 5 Znaenje ove izjave bilo je veoma jasno - bez obzira na to koliko mu je godina
ivota preostalo, on ovu ifru ne moe da razbije. Kada je X zemlja u potpunosti shvatila
znaaj svega toga, odmah su poeli da razmiljaju da kupe PURPUR, ali u to vreme mi jo
nismo odluili da napustimo N Univerzitet. Ono to je jo vanije, uzimajui u obzir
veoma zategnute odnose izmeu X zemlje i Kine, odluili smo i da je najbolje da uopte
ne odgovaramo na njihovu ponudu. Ono to se kasnije dogaalo bilo je upravo onako
kako ste vi i opisali: da bismo spasli mog oca, upotrebili smo PURPUR, kako bismo mogli
da napravimo sporazum sa X zemljom.
5. Da, on je verovao da e ung inden pre ili kasnije deifrovati PURPUR, tako
da je uinio sve da bi zaustavio njegov napredak na tom polju.
6. Postojala je jedna jedina osoba na ovom svetu koju je potovao, a to je bio ung
inden. Verovao je da je u indenu koncentrisan zbir svih zapadnih znanja i mudrosti,
neto to se via jednom u sto godina.
7. Umorna sam, nastaviemo neki drugi dan.
Drugi put:

1. Korienje terminologije vojnog obavetajnog analitiara je za spoljnu

upotrebu i irenje informacija. Zapravo je on (Lisejvi) bio i dalje angaovan u okviru
razvoja ifara.
2. Svaka ifra visokog ranga je kao glavni glumac u predstavi: mora da ima
dublera. Kada se razvija ifra visokog ranga, uopteno govorei, prave se dve ifre: jedna
za upotrebu, druga u rezervi. Ali sutina PURPURA izvuena je iz samog Lisejvievog
karaktera; njemu je bilo nemogue da simultano stvara dve ifre. Ono to je jo vanije,
kada je pravio PURPUR, nikada nije ni pomiljao da e to biti vrhunska ifra. Kada ju je
stvarao, to je bilo kao da je istraivao i razvijao jedan potpuno nov jezik, jezik koji je
zahtevao pozamanu preciznost. Ali kada je X zemlja odluila da upotrebi PURPUR kao

U to vreme se zavrio Drugi svetski rat i nije bilo konflikata velikog intenziteta.
To to trenutno nije bilo rata znailo je da u tom momentu nije bilo mnogo ifrovanih telegrama koji su ili na sve
strane

175

BU&CW

vrhunsku ifru, istog asa su odluili da mora da bude kreirana i rezervna ifra; ovaj
dubler nije bilo nita drugo nego CRNO.
3. Tano, im je stigao u X zemlju, prionuo je na razvoj CRNOG. Ali da budemo
precizni, on je samo nadgledao posao.
4. Strogo govorei, jedan ovek moe da napravi samo jednu vrhunsku ifru.
Njegovo uee kao posmatraa u razvijanju CRNOG znailo je da nije direktno
angaovan u okviru istraivanja. Uloga mu je bila da jasno osvetli posebne karakteristike
PURPURA, da radi u tandemu sa istraivaima i da ih to vie udalji od pravljenja
jednostavne replike PURPURA. Neto kao kormilar. Na primer, ako PURPUR ima
usmeren pogled prema nebu, onda e on osigurati da CRNO usmeri svoju panju ne bi li
nekako izrovalo rupu u zemlji. Kako e se ono zakopati u zemlju, odreivali su ve sami
istraivai.
5. Pre nego to su shvatili da je inden razbio PURPUR, osnovna struktura
CRNOG ve je bila konstruisana - dve ifre bile su otprilike na istom nivou teine.
Osnovni cilj kreiranja vrhunskih ifara jeste da budu teke za deifrovanje; zato bi inae
polje kriptografije okupljalo najtalentovanije i najobrazovanije ljude, ako ne da bi se
zbunili i posramili protivnici? Ali poto su shvatili da je inden deifrovao PURPUR, bio
je nepopustljiv kada je u pitanju bilo revidiranje CRNOG. Imao je neverovatno jasan
oseaj da bi inden, koji je uspeo da provali PURPUR, mogao da provali i CRNO. To je
znao zato to je dobro poznavao indena: znao je kakva je osoba, i potovao je njegov
uroeni talenat, talenat koji se budio i rastao kada bi se suoio sa nekim tekim, naizgled
nereivim problemom - reen onda jo vie da taj problem razrei. Nita nije moglo da ga
zaustavi, ak ni smrt. Ako ga ni smrt ne bi zaustavila, onda je jedina preostala opcija bila
da razvije neka sredstva koja e ga zavesti i zbuniti, da napravi odreene manevre koji
e biti izazov itavom njegovom nainu razmiljanja: bio je to jedini nain da ga porazi.
Kao rezultat svega toga, CRNO je revidirano, ali ne na tradicionalan nain. Pre bi se
moglo rei da je ifra postala gotovo apsurdna; izvesni delovi su bili gotovo neprobojni,
dok su neki drugi bili neverovatno laki; nije to bila ni riba ni akvarijum, ve neto to se
nije moglo opisati. Da upotrebim Lisejvieve rei, CRNO je bilo kao ovek koji se
pojavljuje u javnosti kao apsolutno rafiniran i izuzetan, dok ispod te fasade nema ni gae
ni arape.
6. Vi ste potpuno u pravu 6, ali inden je suvie dobro poznavao um Jana
Lisejvia. Moglo bi da se kae daje razbijanje PURPURA za njega bilo nalik onome kada
su on i Lisejvi sedefi i igrali ah; Lisejvi nije nikako mogao da ga omete. Budui da nije
mogao da bude ometen, bilo je mogue da nastavi i da razbija druge ifre. Ali CRNO nije
bilo provaljeno na taj nain.
7. Ne slaem se s onim to ste rekli: 7 naposletku, sve i da takva osoba postoji,
nema naina da bi sve mogla sama da postigne, morala bi bar da se osloni na ono to je
inden napisao u svojoj belenici.
8. Ako moete, hoete li mi, molim vas, tano rei ta se dogodilo sa indenom?
9. Pretpostavljam da je tano ono to je Lisejvi rekao.
10. On je rekao: inden je unitio nae ivote, ali na kraju e unititi i samog
sebe.
6

Svet kriptografije ima jedno nepisano pravilo: pojedinac moe ili da stvara ifre ili da ih razbija! Ovo je zbog
toga to, bez obzira na to koji put ta osoba odabere, bilo da stvara i!i deifruje ifre, njeno srce i njen um u
potpunosti su predani poslu koji obavljaju. Meutim, svet ne doputa da postoje dve sline ifre.
7
Rekao sam joj da na kraju CRNO nije deiffovao ung inden

176

BU&CW

11. inden - ili ovakva vrsta osobe - moe jedino sama sebe da uniti; niko drugi
to ne bi mogao da uradi. Zapravo su obojica, i Lisejvi i ung inden, nosili prokletstvo
svojih sudbina: sudbina ih je ubila. Jedina razlika je bila u tome to indenova sudbina
nije bila nezavisna: njegova sudbina bila je usko vezana s Lisejvievom. Ali iz
indenove perspektive, Lisejvi je bio samo njegov nadareni nastavnik i to je sve.
12. Hajde da neki drugi dan razgovaramo o tome. Kada budete dolazili, molim
vas, ponesite i pisma koja je Lisejvi pisao indenu. Volela bih da ih vidim.
Trei put:

1. Da, Lisejvi je bio Vajnaht.

2. To mora da bude jasno. U to vreme, bio je lan Tajne slube; kako bi onda
mogao da upotrebljava svoje sopstveno ime za ulogu matematiara koju je imao?
Matematiar je neko ko je pred oima javnosti, ali priroda njegovog pravog posla to nije
doputala. Pored toga, govorei iz perspektive profesionalne etike, to ne bi bilo ni
doputeno. Koja bi to organizacija dopustila da uzmete svoju veliku i dobru platu, a onda
da nastavite da radite svoj posao.
3. Zato to je bio samo posmatra i koordinator tima koji je razvijao CRNO, imao
je vremena i energije da se angauje i na drugim istraivanjima. Uistinu, on je oduvek
sanjao da radi na vetakoj inteligenciji i moram da kaem da je njegova teorija o
binarnoj prirodi matematikih konstanti bila od velike vanosti za razvitak
kompjuterske tehnologije. Zato se on nadao da e ubediti indena da napusti Kinu? To
nije bilo zato to je radio u korist izvesnih ljudi koji su imali izvesne politike ambicije.
Ne, on se nadao da e inden iveti u inostranstvu zato da bi njih dvojica mogli skupa
da rade na projektu vetake inteligencije.
4. O ovom problemu moraete sami da razmislite. 8 Ja ne mogu da vam dam
odgovor na to pitanje. Ukratko, Lisejvi je bio naunik: govorei politikim jezikom, bio
je strano naivan, tako da ga je bilo lako povrediti; takoe je bilo lako i zloupotrebiti ga.
A to se tie onoga to ste pomenuli - da je on bio zagrieni antikomunista - to je potpuna
neistina; sigurna sam da on nikada nije gajio takva oseanja.
5. Neke od ovih okolnosti bile su sasvim jasne. 9 Obe njegove ifre (PURPUR i
CRNO) bile su razbijene jedna za drugom. Prvu je on (Lisejvi) sam napravio, a u
stvaranju druge je uestvovao. Ono to je jo vanije, osoba koja je bila odgovorna za
deifrova nje obe ifre bila je njegov uenik. Bila sam tamo. On je napisao mnoga pisma moda su na prvi pogled delovala kao itav asortiman lukavstava u cilju obmane i
zavoenja italaca, ali kada se pogleda s druge strane, ko zna da li su te zagonetke u sebi
krile moda i neke druge, tajne i skrivene informacije? Verovatnoa deifrovanja
sofisticiranih ifara ekstremno je niska, a sad kada vidite da je jedna ista osoba razbila
dve ovakve ifre zaredom, i to neverovatno brzo - svakome je jasno da to regularnim
putem nije mogue. Jedini nain da se to dogodi jeste da neko odaje tajne. Ali ko? Najvie
su sumnjali u njega, u Lisejvia.
6. Bili smo stavljeni u strog kuni pritvor kada je otkrio da je CRNO provaljeno; a
to je bilo u drugoj polovini 1970. Ali ak i pre toga, poevi od vremena kada je razbijen
PURPUR, motrili su na nas kud god bismo poli. Prislukivali su nam i telefon a bilo je i
Ovo je izlaganje o tome kako se Lisejvi upleo u ekstremistiku politiku.
Ovo je izlaganje o tome kako su sve okolnosti dovele do toga da X zemlja stavi Lisjevia i njegovu enu u kuni
pritvor.

8
9

177

BU&CW

mnogo restrikcija. Da budemo iskreni, izgledalo je kao da smo delimino ve bili u

kunom pritvoru.
7. Godine 1979, Lisejvi je umro od bolesti.
8. A da, to je bilo dok smo i dalje bili u kunom pritvoru. Svaki dan smo bili
zajedno, svaki dan smo morali da pronaemo neto o emu emo razgovarati. Tako sam i
saznala ovoliko detalja o svemu; bilo je to tokom perioda kunog pritvora, kada mi je o
svemu ovome govorio. Pre toga sam veoma malo znala o svemu.
9. Pitam se: Zato me je bog prokleo ovom boleu? Moda zato to znam previe
tajni. To je zaista smeno - sada kada nemam usta, mogu da govorim o svemu tome.
Ranije, kada sam imala usta, nisam to mogla.
10. Ne elim da ponesem ove tajne u grob: hou da umrem mirna. U sledeem
ivotu volela bih da budem normalna, prosena osoba. Ne elim slavu, ne elim tajne. Ne
elim ni prijatelje ni neprijatelje.
11. Nemojte da me laete, jer dobro znam koliko sam bolesna. Rak se ve rairio:
moda mi je ostalo jo nekoliko meseci.
12. Ne bi trebalo da se pozdravljate sa osobom koja umire, to donosi nesreu.
Idite, elim vam srean i miran ivot!

Nekoliko meseci kasnije uo sam da je imala operaciju na otvorenom mozgu, a

ubrzo nakon toga sam uo da je umrla. Po svoj prilici me je pomenula i u svom
testamentu - ponadavi se da neu upotrebiti njihova prava imena u knjizi koju piem;
elela je da ona i njen suprug poivaju u miru. Imena Fan Lili i Lisejvi su pseudonimi.
Iako se to protivi kriterijumima koje sam postavio za svoje pisanje - ta sam drugo
mogao da uinim? Stara ena, sa sudbinom punom frustracija i izneverenih nadanja, koja
je tako duboko i strasno volela, a ija je poslednja elja bila da je ostave na miru - zato
to je njihov zajedniki ivot bio tako teak, pa kako da onda ne ispotujem njihove elje!

178

BU&CW

5.

Ovde bi trebalo da kaem neto o Jenu iju.

Verovatno je istina da je Jen i u poetku pokuavao da gurne unga indena u
stranu; namerno je pokuavao da napravi jaz izmeu sebe i svih ostalih u Jedinici 701.
Kada je otiao u penziju, vie nije iveo u smetaju u okviru Jedinice; umesto toga se sa
erkom preselio u prestonicu G provincije. Ekspresni voz koji je saobraao brzom
prugom na liniji od A Grada do prestonice G provincije mnogo je skratio ovo putovanje,
tako da mi je trebalo samo tri sata do njega nakon to sam napustio Jedinicu 701. Srea
me je poterala pa nisam imao problema da pronaem kuu njegove erke i da tako
konano upoznam Jena ija.
Bio je onakav kakvog sam ga zamiljao. Nosio je naoare za blizinu, debelih
stakala, ve je imao vie od sedamdeset godina; zapravo, bio je mnogo blii osamdesetoj.
Kosa mu je bila svetlosrebrna, a u oima su se skrivale prevare i tajne. Ukratko, bio je
potpuno lien dobrote i milosti koja se oekuje od jednog starca. Poto sam doao
nenajavljen, zatekao sam ga kako sedi ispred table za tradicionalnu kinesku igru go;
desnom rukom je veto manevrisao sjajnim kuglicama u brojanici koju je drao, dok je
levom posegao za belim go kameniem; bio je duboko zamiljen. Ali ispred njega nije
sedeo i njegov protivnik - igrao je sam protiv sebe. Da, igranje protiv sebe je kao i
razgovor sa samim sobom; kao neka tragina i usamljena stara budala koja i dalje ima
velike aspiracije. Njegova unuka, petnaestogodinja devojica koja je pohaala srednju
kolu, rekla mi je da je od vremena kada se penzionisao bilo strano teko da ga odvoje
od ove igre. Svakoga dana je provodio sata i sate ili igrajui go ih itajui knjige o ovoj
igri. Postao je veoma vest u tome, toliko dobar da mu je sada bilo teko da pronae iole
ravnopravnog protivnika. Sve to je mogao bilo je da se osloni na knjige ne bi li
zadovoljio svoju zavisnost.
Zar niste uli? Igranje aha protiv samog sebe zapravo je isto to i igra sa slavnim
protivnikom.
Puna tabla goa pokrenula je na razgovor. Ispunjen ponosom, govorio mije o
prednostima goa. Kako on moe da odagna samou, kako veba mozak, neguje duu i
produava ivot. Nakon to je izneo mnoge prednosti igranja goa, sve to je sabrao,
rekavi da je ova njegova ljubav prema igri zapravo rizik posla kojim se bavio. Uz sve
potovanje prema onima koji rade u kriptografiji, naa kolektivna sudbina prirodno je
vezana za razliite vrste aha - posebno kada je re o onima koji vode svakodnevne,
uobiajene ivote. Konano e svi oni biti zavedeni umetnou aha, kao to su pirati ili
dileri zavedeni sopstvenom robom. To je isto kao to su neki ljudi postali zainteresovani
za dobra dela kada su ostarili.
On je to tako objasnio. Njegova analogija mi je omoguila da predstavim sebi neku
vrstu realnosti, ali... Zato ste pomenuli svakodnevni, obian ivot?, pitao sam ga.
Razmiljajui o tome na trenutak, rekao je: ,,U sluaju veoma talentovanih
179

BU&CW

kriptoanalitiara, moglo bi da se kae da se njihov intelekt izraava kroz njihov posao.

Drugim reima, njihovu genijalnost koriste oni sami i njihov posao. Dua koja ivot
provede na tako eksplozivan nain ima tenju ka miru, ka kontemplaciji; ona se odrie
potrebe da pritiska samu sebe; ona ne strepi zbog laganog primicanja smrti. Bez takvog
pritiska, prirodno je da ovek nema elju da zbaci kamen sa srca. Takvi ljudi ne ude
ustreptalo za novim ivotom. Stoga su veini genija te kasnije godine ivota ispunjene
seanjima; oni tada paljivo sluaju lepotu sopstvenog glasa. Ali za one koji ive obine
ivote, sve je to drugaije. Oni talentovani ljudi, lanovi tog unutranjeg kruga, odnosili
bi se prema nama kao prema pravinijem polu. To znai da mi posedujemo pojedine
elemente genija, ali nikada ne bismo mogli da obavimo takav zadatak. Mi provodimo
svoje godine traei, oseajui se sputano - ispunjeni smo talentom ali nikada nismo bili
u stanju da ga zaista prikaemo, da ga ostvarimo. Ovakve osobe u svom poznom dobu ne
poseduju seanje na slavu; ne postoji nita to bi moglo da se sabere i da se napravi zbir.
I ta oni onda treba da rade, u tim svojim takozvanim zlatnim godinama? Samo ono to
su i inae radili itavog ivota; oni uzalud nastavljaju da trae neto to bi mogli da rade,
podsvesno pokuavajui da pronau nain da upotrebe svoje sposobnosti; uestvujui
tako u konanoj i poslednjoj bici. To je znaenje ove moje zaljubljenosti u ah, bar prvo
znaenje. Drugo znaenje, pa, ako gledate na to s nekog drugog stanovita, geniji utroe
ogromnu koliinu vremena marljivo uei, dua im izae na nos, a sve sa ciljem da prou
neverovatno uskom stazom i ispnu se do vrha, a ak i kada njihova srca imaju i neku
drugu elju ili udnju, elju da rade neto drugo, oni to ne mogu: put kojim njihovi umovi
moraju da idu ve je trasiran, i niko ne moe odatle da ih iupa (njegova upotreba
glagola ,,iupati ispunila me je oseanjem uasa, kao da je moj itav duh uzaptila neka
nepoznata sila). Njihovi umovi, njihove mentalne snage, ni pre toga nisu mogli da se
kreu mirno i bez ogranienja: oni su mogli da idu jedino napred, marirajui sve dalje
tom istom uskom stazom. Da li znate ta su uzroci ludila? Pitanja genijalnosti i ludila
dolaze nam sa istog koloseka, a oba su potaknuta magijom. Da li biste voleli da odigrate
pariju aha s njima kada zau u pozno doba? Nemogue, zato to oni to ne mogu da
urade!"
Glasom sa neto manje ara, nastavio je: Uvek sam verovao da su geniji i luaci
dve strane istog novia: oni su kao vaa leva i desna ruka: obe tre iz vaeg ljudskog
tela, samo to idu razliitim putevima. U matematici postoje pozitivna i negativna
beskonanost; na neki nain moete da kaete da su geniji pozitivna beskonanost, dok
ludi ljudi ili budale predstavljaju negativnu beskonanost. Ali u matematici su obe ove
beskonanosti, i pozitivna i negativna, i dalje beskonanosti: brojevi bez kraja. Stoga sam
esto pomiljao da e jednoga dana, kada ova naa ljudska rasa dostigne vii stepen
razvoja, moda luak postati neto poput genija: ovek izuzetnog talenta, mudra i
sposobna individua koja je u stanju da prui zadivljujui doprinos drutvu; Naravno, ne
smem da govorim ni o emu drugom, ovde priam iskljuivo o iframa. Zamislite na
trenutak kada bismo mogli da mariramo istim putem kao i luak (putem koji zapravo
uopte i nije put) i da razvijemo odreenu ifru; ne treba onda valjda rei da ne postoji
niko ko bi mogao daje deifruje. Zapravo, razvijanje ifara je neka vrsta luakog posla, i
on vas odvlai sve do ludila i do genijalnosti. Ili to moete da kaete sasvim drugaije:
iskazano reima potrebnim da se neto sastavi, genijalnost i ludilo su napravljeni od iste
materije. To je zaista iznenaujue! Stoga ja nikada nisam omalovaavao ludake.
Verujem da u njima lei neto vredno, iako je ono duboko zakopano u njihovom ludilu,
neto do ega ipak moemo da doemo, makar i na trenutak. Oni su kao tajna rezerva
mineralnih resursa koji ekaju na nas da ih izvadimo."
Sluajui ovog starog oveka dok pria, osetio sam kao da se moj duh oistio; um
180

BU&CW

mi nikada ranije nije bio tako proien. Izgledalo mije kao da mi je um bio ogrezao u
praini i prljavtini i da su njegove rei bile kao neka bujina struja vode koja ih je
isprala, dopustivi tako mom izgubljenom umu da zasija novim sjajem. Osetio sam
olakanje i bio sam zaista srean! Paljivo sam ga sluao i umeo sam da cenim taj
suptilan ukus njegove logike. Ispio sam ga i oslobodio sam se otrova. Izgledalo mi je kao
da sam izgubio nit svojih misli; oi su mi dugo poivale na crnim i belim kameniima
koji su stajali na tabli za go, a onda sam doao sebi, pitajui konano: ,,I kako ste se vi
onda zaljubili u go?
Pomerio se u svojoj stolici od ratana. Onda je tonom, koji je odjednom u sebi imao
notu zadirkivanja i veselosti, rekao: Ja sam samo jedan od onih koji ive obine ivote."
Niste", odgovorio sam ja. Vi ste deifrovali CRNO: kako onda moete da budete
obian ovek?"
Pogled mu je odlutao u daljinu; uspravio se, a stolica od ratana je poela da kripi
pod njim kao da pokuava da odmeri da li mu se teina poveala ili nije. Trenutak tiine
je proao, a onda je podigao oi i pogledao me. Ozbiljnim tonom je rekao: Da li znate
kako sam deifrovao CRNO?"
Zamiljeno sam zavrteo glavom.
Da li biste eleli da znate?"
Naravno", odgovorio sam.
Onda u vam rei. ung inden mi je pomogao da to uradim!" Izgledalo je kao
da ga je prizivao. Ah, ne, ne. Trebalo bi da vam kaem da je ung inden deifrovao
CRNO: moja slava je nezasluena."
ung inden..." Bio sam zapanjen. Zar nije on... zar se njemu nije neto
dogodilo?" Nisam rekao da je poludeo.
Da, u pravu ste. Neto mu se i dogodilo: poludeo je." Stari ovek je nastavio: Ali
nikada ne biste pogodili: usred te njegove destrukcije, u njegovim ruevinama, ja sam
pronaao skrivenu tajnu CRNOG."
Osetio sam da mi se srce epa napola. Kako to mislite?"
Ah... to je duga pria!" On je lenjo izdahnuo, sklonio pogled od mene, da bi
utonuo u seanja na neko prolo vreme...

181

BU&CW

6.

(Transkript intervjua sa Jenom ijem)

Ne seam se tano kada je to bilo - verovatno 1969, ili moda 1970 - ali u svakom
sluaju bila je zima kada je ung inden izgubio pamet. Pre toga je bio na mestu naeg
efa sekcije, a ja sam bio njegov neposredan potinjeni. Bilo je to prilino veliko
odeljenje - bili smo na vrhuncu: mora da je bilo bezbroj ljudi u naoj sekciji. Sada je ona
manja, mnogo manja. U to vreme je bio jo jedan ef druge sekcije, ovek koji se zvao
Deng. On je i dalje tamo. uo sam da je sada direktor. On je takoe bio neverovatna
individua. Dobio je nekoliko metaka u nogu, to je prouzrokovalo da opa, ali to ga nije
spreilo da se uzdigne do eelona elite. On je i otkrio unga indena; obojica su
studirali matematiku na N Univerzitetu. Njihova veza je bila sasvim dobra; govorilo se da
imaju i neke porodine veze. Pre njega je tu bio jo jedan ef sekcije, sa starog Centralnog
nacionalnog univerziteta; student visokog renomea, koji je tokom otpora prema
Japancima razbio mnoge ifre koje su ovi upotrebljavali. Posle revolucije se pridruio
Jedinici 701 i nastavio da radi na specijalnim zadacima. Tuno, ali zbog PURPURA je
poludeo. Sve u svemu, imali smo sree da nam njih trojica budu efovi sekcija; oni su
nam omoguili da postignemo velianstvene rezultate. I to zaista velianstvene, uopte
ne preterujem. Naravno, da ung inden nije otiao s one strane pameti, usuujem se
da kaem da bismo postigli ak i vie od toga; ali ah, pa, ta bi bilo... to nikada ne znate,
zar ne? Ponekad se dogode stvari koje najmanje oekujete.
Da se vratim na ono o emu sam govorio, nakon indenovog pada... u bolest,
odlueno je da ja prihvatim njegove odgovornosti, to znai deifrovanje CRNOG. A ta
belenica, belenica unga indena, bila je najvaniji deo informacija koje smo imali,
tako da je po prirodi stvari dospela u moje ruke. Ta belenica - vi to ne moete da znate,
ali ta belenica je u osnovi bila posuda za sva njegova razmiljanja, skladite njegovih
misli i razmiljanja o CRNOM; sadrala je sve njegove zrele promisli o ifri, kao i njegove
divlje, luake spekulacije. I dok sam ja paljivo iitavao svaku re, svaku reenicu,
svaku stranu, poeo sam da shvatam da svaka pojedina re neto znai; svaka re je bila
vana. To me je protre slo do sri: svaka re imala je poseban kvalitet, uzbuivala me je,
provocirala. Nikada ranije nisam otkrio takvu vrstu sposobnosti u sebi, ali nije mi
preostalo nita drugo do da se divim onome to je on napisao. tavie, ova belenica mije
otkrila daje ung inden ve bio zavrio devedeset i pet posto posla. Sve to je
preostalo bilo je da ja sada nainim poslednji korak.
Taj poslednji korak proizaao je iz svega to je bilo pre toga - a to je bilo
pronalaenje kljua za otkljuavanje CRNOG.
Koncept koji stoji iza kriptografskog kljua je sledei: recimo da je CRNO bilo
kua koju bi trebalo zapaliti - onda je prvo to vam je potrebno da prikupite drvo za
potpalu, i u dovoljnoj koliini da biste mogli da upalite vatru. Pa, koliina drveta za
potpalu koju je ung inden skupio bila je dovoljna da kuu napuni od podruma do
tavanice. Samo je trebalo da zapali vatru. Pronalaenje ibice bio je klju za deifrovanje
182

BU&CW

CRNOG.
Kada paljivo prouite njegovu belenicu, moete da primetite da je ung
inden trasirao put za nalaenje ovog kljua jo godinu dana ranije. To znai da je za
svih ostalih devedeset i devet procenata njemu bilo potrebno dve godine, ali nije mogao
da napravi poslednji korak. To mi je bilo veoma udno. Kada na to pogledate na bilo koji
nain, ako mu je bilo potrebno dve godine da zavri devedeset i devet odsto posla, onda
nije vano koliko moe da bude teak taj poslednji procenat mogao je da potroi jo
godinu dana da bi shvatio ta treba da uradi i da opet ne stigne do reenja. To je bilo
veoma udno.
Jo neto je bilo neobino, ali nisam siguran da li biste to mogli da shvatite ili ne.
CRNO je bila ifra visokog nivoa i mi smo proveli godine pokuavajui da je provalimo,
ali nismo postigli nikakav napredak. Bilo je to kao da je neka razumna osoba preuzela
renik luaka da bi mogla da govori. Tokom tri godine nije bilo nijedne greke s kojom
bismo mogli da radimo; ni kap vode nije umakla. U istoriji kriptografije, ovo je bio
ekstremno redak fenomen. ung inden je o ovome ve razgovarao sa mnom, ve rujui
da je izuzetno neobino. Neprestano je iznosio neke sumnje u vezi s CRNIM, ak je i
sugerisao da je to moda plagijat ranije kreirane ifre koju je napravila i koristila ova ili
ona agencija. Sve u svemu, kad pone da se upotrebljava, ifra e uvek biti i
modifikovana, poboljana; to je jedini nain da se dostigne savrenstvo. U suprotnom bi
osoba koja stvara ifru morala da bude Bog, i da poseduje genijalnost koja je daleko
iznad onoga to mi moemo da zamislimo.
Ova dva udna fenomena takoe su i dva glavna problema s kojima smo bili
prinueni da se suoimo. Gledajui u belenicu, mogao sam da vidim da je ung inden
intenzivno razmiljao, detaljno, strogo o ova dva problema. Belenica me je jo jednom
dovela u vezu sa duhom unga indena, u vezu s njegovim velianstvom: to je bilo
toliko lepo da je bilo zastraujue. Kada sam prvi put dobio njegovu belenicu, mislio
sam da u tako stajati na njegovim ramenima i da u upotrebiti svu svoju energiju da bih
nastavio napred putem koji je on sagradio. Ah kada sam uao dublje u materiju, shvatio
sam da nema anse da ja koraam u tandemu s takvim genijem; ak i najblai kontakt s
takvom duom veoma me je estoko tresao - napadao me je.
Njegov um je pokuavao da me uzme pod svoje.
U svakom trenutku je mogao itavog da me proguta!
Moe slobodno da se kae da ta belenica i jeste bila ung inden. Pribliavao
sam mu se sve vie (mada preko belenice): neto me je guralo ka njemu; poeo sam da
oseam sve vie i vie koliko je on veliki i znaajan, koliko je dubok, koliko je sve u vezi s
njim neobino. Istovremeno, poeo sam da oseam sopstvenu slabost, to koliko sam
nevaan - kao da sam se smeurao, skupio. Tih dana, upijajui svaku re i reenicu iz
belenice, poeo sam da shvatam, da u potpunosti razumevam, koliko je ung inden
bio jedinstven i poseban, koliko je samo talenta posedovao. Poeo sam da vidim koliko
su njegova razmiljanja bila luda i bizarna, koliko je bio lukav i bridak. Bio je otar,
pronicljiv; posedovao je preteu energinost; bio je divalj. Sve ovo ukljuuje i izvesnu
nevaljalost u njemu, zlo koje je pohranjeno duboko unutra, spremno da te proguta u tren
oka. I dok sam prolazio kroz belenicu, kao da sam itao neto o itavom oveanstvu:
stvaranje i ubistvo bili su spojeni u velikim brojevima; opet, na kraju, sve je to u sebi
imalo neku neobinu vrstu lepote, otkrivajui ovekov izuzetan intelekt i strast.
Iskreno govorei, belenica je stvorila ovakvu osobu u mojim oima - on je bio
kao bog, stvorio je sve; bio je takoe i avo, unitilac svih stvari, ukljuujui i moj
sopstveni um. Stojei ispred ovog oveka, oseao sam kao da sam mu posveen, ali
183

BU&CW

oseao sam i strahopotovanje i bio prestravljen u isti mah; svaki put bih osetio potrebu
da kleknem ispred njega i da mu se poklonim. Tri meseca su prola i ja i dalje nisam
stajao na njegovim ramenima - jednostavno nisam mogao: nisam mogao da ustanem. Sve
to sam mogao bilo je da stojim krotko pored njega, kao odavno izgubljeno dete koje se
konano nalo u zagrljaju majke i kome nije padalo na pamet da je ponovo napusti; kao
usamljena kap kie koja konano pada na zemlju i duboko se ukopava u njoj.
Kao to verovatno shvatate, to je bilo sve to sam mogao da uradim; najbolje
emu sam mogao da se nadam bilo je da uradim isto ono to je uradio i ung inden: i
ja bih se kao i on zaglavio na devedeset i devetom koraku; taj poslednji korak uvek bi
ostao u tami. Moda bi vreme u nekom trenutku dopustilo ungu indenu da napravi
taj poslednji korak, ali ne i meni, zato to sam ja, kao to malopre rekoh, samo detence
koje koraa pored njega - i budui da je on pao, pao bih i ja. Tada sam shvatio da je ova
belenica koju su mi dali ispunjena iskljuivo tugom. To mi je omoguilo da dostignem
sam vrh pobede, omoguilo mi je da ga osmatram iz daljine, ali je tu istu pobedu ostavilo
van mog domaaja. Kako je to samo tuno i jadno! Osetio sam kako me je, na moju
nevolju, preplavio uas, osetio sam se potpuno bespomono.
Meutim, upravo u tom trenutku, ung inden se vratio iz bolnice.
Istina je, bio je otputen iz bolnice: ali ne zato to se imalo oporavio, pre bi moglo
da se kae... kako to da sroim? Nije bilo nade u njegovo izleenje, tako da dalji ostanak u
bolnici vie nije imao smisla - te se vratio.
Voleo bih ovde da istaknem da je to bila volja nebesa, ali ja vie nikada nisam
razgovarao sa ungom indenom. Kada se sve to dogaalo, ja sam bio u bolnici, a u
vreme kada sam puten, ung inden je ve bio u prestonici provincije, gde je primao
terapiju. Odlazak u bolnicu u posetu ne bi bio na mestu, a osim toga, im sam doao iz
bolnice, dali su mi CRNO da se nosim s njim. Jednostavno nije bilo vremena da se vidim s
njim. A pored svega toga, imao sam i njegovu belenicu. Prvi put kada sam ga video bilo
je kada je doao iz bolnice, nakon to je poludeo. Ali mi nikada nismo razgovarali.
To je bila volja nebesa.
Trebalo bi ovde da kaem kako se, da sam otiao moda mesec dana ranije da ga
vidim, moda ne bi dogodilo nita od onoga to je bilo kasnije. Zato ovo kaem? Imam
dva razloga: prvi je taj to sam, dok je ung inden bio u bolnici, bio potpuno okupiran
itanjem njegovih beleaka. U mom unutarnjem oku, ung inden je doiveo
metamorfozu i postao je jo vei, jo krupniji, bio je lik neustraivog karaktera, istinski
gigant; drugo, dok sam prelistavao belenicu i prevrtao po glavi ono to sam u njoj
nalazio, sve tekoe deifrovanja su nestale, suzile se u jednu taku. Bila je postavljena
neka vrsta osnove koja e posluiti kao temelj svega onoga to e kasnije uslediti.
Jednog popodneva sam uo da se ung inden vraa. Kada sam to saznao, otiao
sam da ga doekam, ali oigledno sam stigao pre vremena, jer on jo nije bio stigao kui,
te sam ekao u dvoritu ispred njegovog stana. Ubrzo sam video dip koji je ulazio u
dvorite da bi ubrzo stao ispred ulaza. Dvoje ljudi je skoilo iz njega: prvi je bio jedan
slubenik iz naeg odeljenja, zvao se Huang, a uz njega je bila i supruga unga indena,
Di Li. Priao sam da se pozdravim s njima. Pogledali su me, primetili da se polako
primiem, a onda su se okrenuli prema dipu da bi pomogli ungu indenu da izae.
Izgledalo je kao da on ne eli da napusti kola, kao da je neto krhko, neto to se lako
moe polomiti; nije mogao samo da izae iz dipa, morao je da spusti noge oprezno i
polako, veoma paljivo.
Posle nekoliko trenutaka je na kraju uspeo da izae iz vozila. Ali ovek koga sam
video nije bio ung inden - on nije imao nikakve slinosti sa onim ovekom koga sam
184

BU&CW

ja poznavao. Ovaj ovek je bio poguren, drhtao je itavim telom. Izgledalo je kao da mu je
glava tek nedavno bila prikaena na trup - nekako je udno stajala, i delovalo je kao da
nije u ravnotei. Oi su mu bile irom otvorene, loptaste, ispunjene nekim nepoznatim
uasom, a ipak u njima nije bilo ni traka svetlosti; usta su mu bila otvorena kao neka
naprslina ili jama, kao da ne mogu da se zatvore, a s vremena na vreme iz njih bi iscurila
tanka linija pljuvake...
Da li to moe da bude ung inden?
Osetio sam da me neto stee oko srca, kao da ga neko pritiska; osetio sam
potpunu konfuziju, nered u sebi. Izgledalo je kao da je ta njegova belenica izvukla svu
snagu iz mene, da je od mene napravila plaljivka; a sada kada sam video unga
indena, tu ljuturu od oveka, oseao sam se isto. Stajao sam tamo kao budala,
potpuno zbunjen, ne usuujui se da odem i da se pozdravim s njim, kao da me je ung
inden nekako opario, spalio mi kou i meso. I dok gaje ena vie nosila nego to gaje
pridravala, ung inden je, kao neka uasna misao, nestao ispred mene. Ali nema
naina da seanje na ono to sam video ikada u meni izbledi.
Kada sam se vratio u kancelariju, bacio sam se na sofu; noge su mi bile teke,
nisam uopte imao energije, um mije bio prazan. Nita nisam oseao, bio sam le
opruen na kauu. Ne treba valjda isticati da je ok koji sam doiveo bio prevelik; ni u
kom sluaju manji od oka koji sam doiveo itajui njegove beleke. Polako, postepeno,
moj duh je poeo da se vraa, ali slika unga indena koji izlazi iz dipa igrala mi je
pred oima. Bilo je to kao retka i uasna ideja koja se surovo i bezrazlono igra s mojim
umom. To nisam mogao da izgovorim, nikako nisam mogao da izrazim - ali nikako nisam
mogao ni da to ne prepoznam i ne priznam samom sebi. Tako sam bio zarobljen slikom
poremeenog unga indena. Ova slika me je muila, i to sam vie razmiljao o njoj,
vie sam ga saaljevao - kako je postao tako oajan, kako je postao toliko zastraujui.
Pitam samog sebe: ko gaje doveo u takvo stanje? Ko gaje unitio? Onda sam se zamislio
nad onim to se dogodilo, nad tom katastrofom koja se dogodila, razmiljao sam o osobi
koja je bila odgovorna za to, o tom zloinakom umu...
Taj prokleti lopov!
Ako emo poteno, niko nije mogao ni da pretpostavi ta e se dogoditi, da e tako
talentovana osoba, tako izvrstan i zastraujui ovek (takav utisak sam stekao kada sam
itao njegove beleke), tako jedan uzvien i dubok ovek, crme de la crme oveanstva,
heroj na polju kriptografije, biti toliko ponien od strane obinog ulinog lopova; da e
takvog oveka bukvalno unititi jedan obian ulini kriminalac. Nisam mogao a da ne
budem okiran i uasnut itavim tim apsurdom.
Sva oseanja poseduju sposobnost da iznenade, terajui vas da razmiljate o
svemu. Ponekad se ova razmiljanja odigravaju u vaoj podsvesti, tako da je potpuno
mogue da to nee imati nikakvog efekta; moda toga neete biti ni svesni. U ivotu, mi
iznenada i potpuno neoekivano dolazimo do sutine problema, u naem umu se
formiraju ideje; i mi im se onda divimo, pitamo se da li su nam dole ili nisu, zahvaljujui
bojem provienju. Ali uistinu, te misli su ve sa nama, jednostavno zakopane duboko u
naem podsvesnom umu; samo iznenada izau na povrinu, kao ribe koje iskoe iz
plavetnila i poremete povrinu vode.
Meutim, u to vreme sam bio potpuno svestan onoga o emu sam razmiljao:
slike tog malog, pokvarenog lopova i neverovatnog unga indena - i ogromna razlika
meu njima - promenili su pravac mojih misli, obezbedivi mi jasan smer koji u pratiti.
Bez sumnje, kada stavite ove odraze jedan pored drugog, pri emu treba apstrahovati
njihovu energiju i masu, ono to ostaje jeste ponor izmeu dobrog i loeg, izmeu teine
185

BU&CW

i lakoe, vanosti i nevanosti. Razmiljao sam o ungu indenu, oveku koga nisu
uspele da obore ni najsloenije ifre ni najmudriji kriptografi, a koji je sada oboren
neplaniranom akcijom jednog sitnog lopova. Izdrao je duge dane muke i bola,
pokuavajui da deifruje PURPUR i CRNO, ali kada se suoio licem u lice sa delovanjem
jedne beznaajne propalice, jedva je izdrao nekoliko dana da ne kolabira.
Kako to da je oduvan nakon prvog daka vetra?
Da li je mogue da je taj lopov posedovao neku nepoznatu silu, neku nepoznatu
snagu?
Naravno da nije.
Da li je to zbog toga to je ung inden slab, krhak?
Upravo tako!
Sve se to dogodilo zato to je taj sitni kriminalac otrao sa neim to je ung
inden smatrao svetim i tajnim u isto vreme: sa belenicom! Ova stvar mu je bila od
najvee vanosti a ipak tako slabana: kao osoba ije srce ne moe da preivi nijedan
udar - ak i najmanji moe da dovede do smrti.
Sada sam siguran da shvatate. U normalnim situacijama, vae najvrednije
svetinje, stvari koje najvie cenite, moraju da budu uvane na najsigurnijem,
najbezbednijem moguem mestu. U sluaju unga indena i njegove belenice, ona je
trebalo da stoji u prenosnom sefu; stavljanje ove belenice u konu akten tanu bila je
greka, samo trenutak nepanje. Ali gledajui to na drugi nain, ako zamislite daje lopov
zapravo neprijateljski agent, lan tajne slube X zemlje ija je misija i bila da ukrade
belenicu unga indena, onda taj tajni agent nikada ne bi ni pomislio da bi ung
inden mogao da stavi tu tako vanu belenicu, u kojoj su bile informacije koje je
trebalo tititi sa maksimalnom budnou, u konu tanu koja nije imala nikakvu zatitu.
Shodno tome, njegova meta nikada ne bi bila aktentana; to je mogao da bude samo
prenosni sef. U sutini, kada bi se pretpostavilo daje lopov zapravo neki strani agent koji
eli da ukrade beleke, onda je to to je ung inden beleke stavio u konu tanu bio
genijalan nain da se izbegne katastrofa.
Kasnije sam esto razvijao hipotezu da ono to je ung inden uradio - to je
stavio konu belenicu u konu aktentanu nije bilo sluajno, ve da je on to namerno
uradio, a onda je zaista bio uvuen u komplikovanu specijalnu operaciju, to znai da
nije bio samo rtva obinog lopova. Razmislite o ovome na trenutak. Lukavstvo
stavljanja belenice u torbu ne moe da bude vee: cilj je da se specijalni operativac
uvue u veoma sofisticiranu zamku? Ovaj sled misli me je vratio natrag na CRNO.
Pomislio sam, a ta ako je tvorac CRNOG uzeo najhitnija sredstva potrebna za
deifrovanje - klju ifre - i umesto da ga sakrije negde, on ga je ostavio u samoj ifri, na
otvorenom; on ga namerno nije stavio u prenosni sef, ve u konu aktentanu. U tom
sluaju ung inden, ovek koji je traio ifru za CRNO tako istrajno i uporno, bio je kao
taj tajni agent koji trai belenicu na pogrenom mestu.
Kada mi je ta misao prola kroz um, nisam mogao a da se ne uzbudim.
E sad, ako emo pravo, s aspekta logikog razmiljanja, moja ideja je bila potpuno
apsurdna; ali njena apsurdnost vue koren iz dva udna fenomena koja sam pomenuo
ranije. Od ova dva, onaj prvi izgleda da sugerie da je CRNO bilo izuzetno teko
razumljivo - ovo bi bio razlog zbog koga ung inden nije mogao da naini poslednji
korak da ga deifruje; drugi opet sugerie da je CRNO bilo ekstremno jednostavno - ovo
bi objasnilo zato tokom tri godine nije otkrivena nijedna greka. Vidite? Samo ono
najjednostavnije moe da rauna na neometano kretanje; samo takve pojave mogu da
186

BU&CW

dostignu lepotu.
Striktno govorei, postoje dve vrste jednostavnosti koje su mogue u ovim
okolnostima. Jedna vrsta je vetaka jednostavnost. Skot koji je stvorio CRNO posedovao
je retku genijalnost: bio je sposoban da stvori bilo koju staru ifru koju je eleo, ifru
koja za njega nije bila uopte komplikovana, ali je za mene bila ekstremno sofisticirana,
neprobojna. Druga vrsta jednostavnosti je originalna i ona koristi lukavstvo kao zamenu
za sofisticiranost: ona vas zbunjuje svojom jednostavnou; ona kuje zaveru protiv vas,
zarobljava vas, ostavlja klju vama pred nosom, u konoj aktentani.
Moete samo da zamislite ta se dogaalo posle toga. Ako CRNO poseduje tu
vetaku vrstu jednostavnosti, onda ja ne bih mogao da ga deifrujem zato to je ta
osoba protiv koje se borimo - osoba odgovorna za njeno stvaranje - genije kakvog
neemo vi deti moda sledeih hiljadu godina. Kasnije sam shvatio daje ung inden
bio uhvaen u zamku ove simulirane, uporne vrste jednostavnosti; ili da to kaemo
drugaije, bio je zarobljen ovim lanim minimalizmom, bio je zaaran i prevaren tim
minimalizmom. Da kaemo da je zapravo potpuno logino to to e on biti prevaren: to
je praktino neizbeno. U neku ruku... kako to da kaem? Hm... ovako moda. Zamislite
da vi i ja uestvujemo u bokserskom meu i da me vi nokautirate i oborite na pod. Onda
iz mog ugla iskae druga osoba, pravo ispred vas. Vi ste bolji bokser od ove osobe na
svaki mogui nain, ali ona e biti bar malo bolja od mene, zar ne? Pa, ung inden je
bio u takvoj situaciji. On je deifrovao PURPUR, bio je pobednik u ringu, dokazao je
koliko je velianstven; u svojoj uobrazilji on je ve bio iznad protivnika koji je stajao na
drugoj strani, i bio je spreman za sledeeg. S druge strane, govorei logikim terminima,
Samo je vetaka jednostavnost mogla uspeno da spoji i ujedini dva udna fenomena
koja su mogla da se pronau u ovoj ifri; u suprotnom bi oni bili kontradiktorni,
sueljeni. Upravo ovde, u ovom trenutku je ung inden napravio greku koju prave svi
geniji, zato to, sa njegove take gledita, tako napredna i komplikovana ifra, koja bi u
sebi sadrala takvu oiglednu kontradikciju, nije spadala u domen mogueg; bilo je to
neto nezamislivo. On je razbio PURPUR, bio je u potpunosti svestan promiljanja i
preciznosti koje su bile potrebne za njeno stvaranje. Tako da, kada se susreo licem u lice
sa ovako kontradiktornom ifrom, njegov um nije mogao da analizira dva elementa, nije
mogao da ih otvori; ni uz najvee napore nije mogao da uradi nita drugo sem da
dotakne krajeve. To je snaga vetake jednostavnosti: sve to jedan genije moe da uradi
jeste da dotakne njene ivice.
Kada sve saberemo, to je polje na kome je ung inden napravio najveu tetu
svom intelektu: bio je beznadeno zatoen sintetikom jednostavnou i nije bio
sposoban da se uzdigne iz nje. Ovo takoe tano demonstrira snagu unga indena i
hrabrost u suoavanju sa stranim suparnikom. Njegov um je udeo da se susretne s
ovim genijem u borbi prsa u prsa i to negde u bliskom komiluku.
Ja nisam kao ung inden. Za mene je takva vetaka jednostavnost
zastraujua; zbog nje sam bio oajan. Tako je ovaj jedan put za deifrovanje CRNOG bio
blokiran. Ali budui da je jedan put bio blokiran, drugi mi je prirodno leao pod nogama.
Tako da je prava jednostavnost - u kojoj je bio klju deifrovanja CRNOG i koja je bila
zapravo sakrivena u konoj aktentani - bljesnula ispred mene. U tom trenutku sam bio
neverovatno srean, kao da sam konano pronaao izlaz iz svih svojih nevolja; kao da se
neka ruka pojavila niotkuda da podigne zavesu pred mojim oima i baci je na zemlju, gde
e poeti da je gazi...
Da, da, bio sam vie nego radostan, tako uzbuen - kad god pomislim na to, ne
mogu da se izuzetno ne uzbudim. Mogu slobodno da kaem da je to bio najvei trenutak
187

BU&CW

u mom ivotu i zbog toga je moj ivot sada lagodan, miran, nita ga ne remeti i dug je.
Bilo je to kao da su nebesa skupila svu sreu ovog sveta i iz saaljenja je prosula po meni.
Osetio sam koliko sam mali; bio sam tek polusvestan, kao da sam se vratio pod zatitu
majine utrobe. Bio je to pravi blagoslov, kao i sve ostalo to dobije od nekog drugog:
nisi morao to da trai i ne mora da uzvraa; kao drvo koje jednostavno poklanja svoje
voe.
Ah, ali oseanje tog predivnog momenta je izbledelo - nisam due mogao da ga
odrim. Pokuavam da se prisetim jo neega, ah mi ne polazi za rukom. Jedino uspevam
da se prisetim da u to vreme nisam nikako mogao da proverim ove svoje pretpostavke.
Jedan od razloga je verovatno taj to sam se bojao da ih izloim; drugi je to sam bio
sujeveran u vezi s dobom dana: tri sata ujutro. uo sam da posle tri ujutro svet pripada i
duhovima i ljudima - to je doba kada su dua i duh najsnaniji. Tako je i bilo: usred noi,
u mojoj tihoj kancelariji, liio sam na osuenika koji eta gore-dole, sluajui odjednom
uzbuene otkucaje srca dok pokuavam da se smirim - sve do tog zastraujueg
vremena, sve do tri ujutro. Posle toga sam konano izvukao kalkulator (onaj koji su iz
glavnog taba poklonili ungu indenu i koji je bio sposoban za 40.000 kalkulacija) i
poeo sam da proveravam moje apsurdne i bizarne pretpostavke. Ne znam koliko mi je
vremena trebalo, seam se samo da sam, kada sam deifrovao CRNO, pomamno izleteo iz
peine (u to vreme su nae kancelarije i dalje bile pod zemljom, u peini ispod planine),
pao na zemlju i zavapio glasno, klanjajui se zemlji i nebesima. Napolju je i dalje bio
mrak, tek to nije bilo svanulo.
Brzo? Naravno da je bilo brzo! Zar ne shvatate, pa kriptografski klju za crno bio
je u konoj aktentani!
Ah, ko bi to mogao da zamisli: CRNO nije na sebi imalo nikakvu bravu.
Kriptografski klju bio je broj nula.
To je bilo nita.
Apsolutno nita!
Hm, ne znam zato ovo sve pokuavam tako detaljno da objasnim. Dopustite mi
da napravim jednu analogiju. Recimo da je CRNO neka kua sakrivena daleko, daleko na
prostranstvima neba. Postoji bezbroj vrata kojima moe da se uu u tu kuu. Sva su ona
identina do najsitnijeg detalja i sva su zakljuana. A samo jedna od tih vrata mogu zaista
da se otvore. Moete da provedete venost meu svim tim vratima, od kojih nijedna ne
biste mogli da otvorite i koja sva izgledaju isto kao prava vrata. Ako elite da uete u ovu
zgradu, prvo morate da pretraite beskrajni univerzum da biste pronali gde je kua
skrivena a tek onda morate da pronaete kroz koja vrata moete da uete u nju, budui
da ima bezbroj lanih vrata koja se ne otvaraju. E sad, kada konano pronaete prava, i
dalje morate da tragate za kljuem koji moe da ih otvori. U tom trenutku ung inden
nije jo bio pronaao klju. On je pronaao kuu, pronaao je prava vrata, ali nije naao
klju.
Kada govorim o pronalaenju kljua, kao to sam rekao, to podrazumeva da ete
jedan po jedan klju probati u kljuaonici i videti da li moe da radi i da otkljua vrata.
Uopteno gledajui, da bi uspeli da falsifikuju neki takav klju, kriptoanalitiari se
oslanjaju na svoj intelekt i imaginaciju; oni ga naprave i onda pokuaju; ako ne radi, oni
onda naprave neki drugi i onda pokuaju s tim i tako sve dok ne dou do reenja, ako
ikada uspeju. Tako je ung inden proveo godinu dana pre nego to je izgubio svoju
belenicu. Moete samo da zamislite koliko je samo kljueva isprobao. Meutim, da bi
stigao do reenja, kao to ste ve shvatili, uspenom kriptoanalitiaru nije potreban
jedino genij koji poseduje - potrebna mu je i ona srea koja dolazi od boanskog. Moe se
188

BU&CW

rei da talentovani kriptoanalitiar ima bezbroj kljueva u svom umu, i tu mora da bude i
taj jedan koji e obaviti posao. Problem je to nikada ne znate sigurno kada ete naleteti
na ba taj klju: da li e to biti prvi put kada probate, usred posla ili u njegovim
poslednjim fazama? Sve je to pitanje toga koliko si talian.
To koliko si talian toliko je opasno da sve moe da uniti!
To koliko si talian toliko je udesno da moe sve da stvori!
Ali po mom miljenju, opasnost i srea koji su navodno vezani za ovakvu vrstu
talije ne postoje, zato to u mom umu ne postoje kljuevi, ja ne mogu da ih napravim.
Kao rezultat toga ja nisam osetio ni bol ni radost traenja takvih kljueva. U to vreme, da
su vrata zaista bila vrsto zakljuana, i da im je zaista bio neophodan klju, moete samo
da zamislite kakav bi bio rezultat - nikada ne bih uspeo da ih otvorim. To uopte ne
prilii datim okolnostima, ali je ispalo da vrata izgledaju kao vrsto zakljuana, a u stvari
nisu zakljuana uopte; bila je to samo lana fasada, sve to je trebalo da uradim bilo je
da ih lagano gurnem i ona su se sama otvorila. I to je bilo sve. Klju za razbijanje CRNOG
bio je tako bizaran da ljudi u to jednostavno nisu mogli da poveruju; nisu verovali
roenim oima, a ak ni kada sam irom otvorio vrata i kada sam video ta se sve nalazi
unutra, ni sam nisam mogao u to da poverujem. Pomislio sam da je nerealno fatamorgana, iluzija, san.
Ah, ova ifra je zaista bila avolovo delo!
Samo avo poseduje tako varvarsku hrabrost i izdajniki bezo brazluk!
Samo avo poseduje tako apsurdno zli intelekt!
avo je veto izbegavao napade unga indena, ali za moj napad nije imao
spreman odgovor - za mene, obinog oveka iz naroda. Samo nebo i ja znamo da nita od
ovoga ne bi bilo mogue bez unga indena; zahvaljujui njegovoj belenici, mogao
sam da se podignem visoko u etar, da proem kroz katastrofu koja nas je zadesila i
otkrijem skrivene tajne CRNOG. Moda biste mogli da kaete da je to bilo sluajno, ali
samo mi recite - u ovom svetu, koje to ifre nisu deifrovane upravo putem meavine
napornog posla i sree? Sve su deifrovane upravo zahvaljujui ovoj smesi, a ako nije
tako, zato se onda govori da je za razbijanje ifara potrebna srea koja dolazi daleko iza
zvezda? Zato kaemo da je neophodno da se povoljan dim podie sa grobova predaka?
Zaista, na ovom svetu ne postoji ni jedna jedina ifra koja nije deifrovana s
jednakom koliinom genijalnosti i dobre sree!
Haha, mladi moj prijatelju: nikada nisi pomislio da e danas otkriti moje tajne, a?
Trebalo bi da ti objasnim da je sve ovo to sam ti danas rekao zapravo moja tajna, moja
lina tajna: i nikada je nikome nisam ispriao. Mora da se udi zato ba tebi sada
govorim sve ovo to nisam rekao nikome drugom. Zato tebi otkrivam svoje nedostatke?
Rei u ti. Sad imam blizu osamdeset godina: ko zna kada e mi smrt uputiti poslednji
poziv, i vie mi ne treba da ivim sa svom tom nezasluenom slavom...
(Kraj intervjua)
Na kraju mi je starac rekao da je razlog zbog koga je neprijatelj stvorio CRNO ifru bez kljua - bio taj to su bili toliko utueni posle deifrovanja PURPURA, da su
shvatili da su doli do kraja slepe ulice sa svojim poslom. Shvatili su, ve posle prvog
susreta s ungom indenom, da on poseduje talenat sa kojim treba raunati. Ako
nastave tvrdoglavo da insistiraju na tome da ga izazivaju, samo e sebi osigurati potpuno
unitenje. Kao rezultat svega toga, rizikovali su da ne dobiju pohvale sa svih strana, ve
su dopustili da ih ludilo odvede do ove jedinstveno izopaene i maliciozne ifre CRNO.
189

BU&CW

Meutim, nisu sanjali da je ung inden imao ve spreman kontrapotez za njih i

da ih je samo ekao. Da upotrebim rei starca: ung inden je proao kroz katastrofu
koja ih je zadesila - zadivljujue, ali on je ve bio prineo svojim kolegama tajnu nakaznog
raanja CRNOG, znaenjima koja je u potpunosti nosila njegova belenica. U istoriji
kriptografije on je bio jedan i jedinstven.
Kada se osvrnem na sve to se dogaalo, i kada pomislim na prolost i sadanjost
unga indena, kada pomislim na njegovu tajnovitost i genijalnost, ne mogu a da ne
osetim ogromno potovanje prema ovom oveku, ali istovremeno i beskrajnu pusto,
beskrajnu misteriju.

190

BU&CW

BELENICA UNGA INDENA

191

BU&CW

Kao to ime samo govori, ovaj poslednji deo sastoji se od jedne od belenica
unga indena, ili bar od iseaka iz nje. Sledee strane su neto kao indeks; potpuno su
nezavisne od prethodnih pet delova. Ove strane ne otkrivaju nikakve nove informacije,
niti imaju bilo kakvu tajnu vezu sa onim to je ve napisano. Moete da odaberete da
itate ovaj deo ili ne. Ako ga ipak proitate, verovatno e dodati neke nove detalje itavoj
prii, ali to zaista nije mnogo vano - rei koje slede ne utiu mnogo na to kako smo mi
uspeli da shvatimo unga indena. Drugim reima, ovaj deo je kao i neki nai sopstveni
dodaci; zaista nije mnogo bitno da li ih imamo ili ne. Iz ovog razloga - a ovo bih voleo da
naglasim - ovaj deo smatram dodatkom". Njegova sutina je da je to neka vrsta
pogovora; nita vie i nita manje.
U redu. Mogu da vam kaem da je prema mojim informacijama, tokom perioda u
kome je ung inden radio u Jedinici 701 (od 1956. do 1979), iskoristio dvadeset i pet
belenica, koje su sada sve pod patronatom njegove ene Di Li. Di Li je samo jednom
upotrebila poziciju supruge unga indena, i to da bi uzela jednu od ovih belenica.
Preostalih 24 je pod njenim patronatom zato to je ona oficir bezbednosti i one su
zakljuane u neprobojnom elinom ormariu, osigurane dvostrukom bravom za koju su
potrebna dva kljua da bi mogla da se otvori. Jedan klju ima ona, drugi klju dri njen
ef odeljenja. U sutini, iako su ove belenice pod njenim patronatom, njoj nije
doputeno da ih pregleda, da ne pominjemo da bi prema njima mogla da se odnosi kao
da su njene.
Prema Di Li, to ba i ne mora da bude tako. Verovatno e sa nekih od tih svezaka
biti skinuta oznaka poverljivosti za nekoliko godina; drugima e se to desiti tek za
nekoliko decenija. To je zato to je svaka od ovih belenica bila klasifikovana razliitim
stepenima poverljivosti, a sve u skladu s nacionalnom bezbednou. Ne treba onda
mnogo objanjavati da tih dvadesetak belenica, to se nas tie, kao da i ne postoje; kao
to i ovek koji je trenutno smeten u starakom domu Lingan u sutini ne postoji vie.
Mislim, on jeste tamo, mi moemo da odemo i da ga vidimo, ali je pravi ung inden
odavno otiao; nestao je. U skladu s tim, arko sam eleo da vidim tu jednu svesku koja je
bila u posedu njegove ene. Na osnovu onoga to sam uspeo da saznam, niko zapravo
nije video belenicu, ah su svi znah da je ona poseduje. To je zato to je morala da
potpie da je preuzela belenicu onda kada su joj je dali, a oni takve podatke inae
veoma paljivo uvaju. Tako da sam, bez obzira na to koliko je ona elela da me zavlai,
znao da ona ima tu svesku i to e na kraju morati da prizna. Meutim, svaki put kada bih
pomenuo da bih voleo da pogledam belenicu, ona bi izgovorila samo dve rei: Izai
napolje!" Tako bi me svaki put izbacila iz kue. S njene strane nije bilo oklevanja, nikada
nije bilo nijednog objanjenja; nije bilo mesta za rasprave. Pre nekoliko meseci, kada
sam zavrio prva poglavlja u rukopisu, morao sam da odem do Jedinice 701 jo jednom
da bi vlasti mogle da pregledaju moj rad i da se uvere da nisam kojim sluajem otkrio
neke osetljive informacije. Prirodno, Di Li je bila jedan od cenzora koji su bili zadueni
da proitaju rukopis i daju svoje miljenje o njemu. Onda me je iznenada pitala da li i
dalje elim da vidim belenicu? Odgovorio sam: Da, naravno." Rekla mi je da doem i da
je vidim narednog dana; ali pre nego to je taj dan doao, ona je sama dola u smetaj za
goste i dala mi belenicu. Kao to ste mogli i da oekujete, bila je to fotokopija originala.
Ovde bi trebalo da objasnim tri stvari:

1. Kopija koju mi je Di Li obezbedila bila je nepotpuna.

Zato ovo kaem? Pa, kako ja shvatam stvari, svaka osoba u Jedinici 701, bez
izuzetka, upotrebljava iskljuivo belenice koje im obezbeuje sama Jedinica. Postoje tri
192

BU&CW

veliine ovih svezaka: najvea je 142 mm sa 210 mm, srednja veliina je 130 mm sa 184
mm, a najmanja 90 mm sa 100 mm. Korice su ili od plastike ili od tvrde koe. Plastine
korice bile su u dve boje, u crvenoj ili u plavoj. Budui da je ung inden voleo plavu
boju, sve belenice koje je upotrebljavao bile su iste: plave, srednje veliine.
Video sam originalni primerak ovakve belenice (prazne, naravno), tako da znam
kako su izgledale. Na vrhu i na dnu korica bile su istaknute rei Dravna tajna",
odtampane crvenim mastilom. Na sredini korica bilo je odtampano:
Serijski broj: __________
Kodni broj: __________
Datum: __________

Serijski broj je oznaavao broj serije; datum je pokazivao datum od kada do kada
je belenica bila upotrebljavana; kodni broj je ukazivao na ime agenta o kome se radi. Na
primer, kodni broj unga indena bio je 5603K. Niko van Jedinice 701 ne bi mogao da
prepozna o kome se radi, ali su svi unutar jedinice to znali; godina u kojoj je on poeo da
radi u Jedinici 701 - 1956, sekcija u kojoj je radio - kriptografija; 03 u sredini je
pokazivalo da je tokom prethodno oznaene godine on bio trea po redu osoba
regrutovana u Jedinicu 701. Konano, na svakoj stranici je u gornjem desnom uglu pisalo
Dravna tajna", a u donjem desnom uglu bio je odtampan broj stranice, i sve to
tamnocrvenom bojom.
Gledajui u kopiju koju mi je dala Di Li, odmah sam primetio da je neko brljao po
njoj, poto su oznake Dravna tajna" u gornjem desnom uglu kao i brojevi strana bili
uklonjeni. Pomislio sam: Mogu jo i da shvatim zato je pomerena oznaka Dravna
tajna, budui da ovaj materijal vie ne nosi oznaku poverljivosti. Ali zato su obrisani
brojevi strana? U poetku to nisam mogao da shvatim. Prebrajao sam strane. Bilo ih je
sedamdeset i dve. Onda sam poeo da shvatam. Tokom istraivanja koje sam obavio,
saznao sam da ovakva vrsta belenice ima devedeset i devet strana, tako da je bilo jasno
da fotokopija koju mi je Di Li donela nije kompletna. Ona mi je ponudila dva objanjenja:
prvo, ung inden nije upotrebio itavu belenicu i zato su mnoge strane bile prazne i
nije ih trebalo kopirati; drugo: pojedine strane sadre njihove line tajne - tajne koje
postoje izmeu mua i ene - a ona nije htela da ja to vidim.
Stoga su mi te strane uskraene. S moje take gledita, te uskraene strane
upravo su ono to sam najvie eleo da vidim.
2. Gledajui na datume i sadraj, prve strane ove belenice tiu se vremena
kada se ung inden razboleo.
Jednoga dana, sredinom juna 1966, nakon to je dorukovao i izaao iz kantine,
ung inden je odjednom izgubio svest i pao na pod nasred hodnika. Jednom stranom
glave udario je o ivicu drvene klupe - i krv je poela da mu curi. Odveli su ga u bolnicu,
gde su otkrili da krv koja mu tee niz lice nije nita uporeujui sa krvarenjem iz
njegovog stomaka. Problem sa stomakom zapravo je prouzrokovao da se onesvesti.
Rezultat ove dijagnoze, kombinovan sa miljenjem doktora da je u pitanju veoma
ozbiljno oboljenje, znaio je da e ung inden ostati u bolnici na leenju.
Ova bolnica je bila upravo ona u kojoj je bio i ludak-koji-igra-ah mnogo godina
ranije - i bila je vezana za Jedinicu 701. Bila je locirana odmah pored trening-centra u

193

BU&CW

Junom kompleksu, imala je kvalitetnu opremu i veto osoblje, pa bolnica sve u svemu
nije nita zaostajala za onom u velikom gradu. Uz sve potovanje oboljenja koje je ung
inden imao - pa, nije bilo niega zaista tekog u leenju takvog uobiajenog stanja, i to
sigurno ne bi napravilo onolike probleme koje im je napravilo leenje luaka. Mada je
ova bolnica bila u okviru Jedinice 701, problem je u tome to je bila locirana u Junom
kompleksu, i kao to moete da zamislite, nivo uvanja informacija nije mogao da se
uporedi s onim u Severnom kompleksu. Da ovde sada upotrebim jednu neprimerenu
analogiju: veza izmeu severnog i junog dela bila je kao veza izmeu gospodara i sluge.
Sluga je uvek zauzet ispunjavanjem elja svog gospodara, ah ime se gospodar zaista
bavi? Vidite, sluga ne bi trebalo da zna takve informacije. Ako ih ak nekako i dozna, nije
mu dozvoljeno da razgovara o njima, bar ne otvoreno. Striktno govorei, pravi identitet
unga indena nije trebalo da bude otkriven dok se on nalazio u bolnici. Naravno, to je
lake rei nego uiniti, posebno od kada je on postao dobro poznata osoba; veina ljudi
je ve bila ula za njega i to kroz formalne ili neformalne kanale i svi su shvatili da je on
zaista veoma vaan ovek. Naravno, ako neiji identitet postane javan, onda je on javan;
moglo bi da se kae da su svi u Jedinici 701 bili deo iste porodice, tako da nije bilo bitno
da li znaju ko je on ili ne. Meutim, kada je u pitanju posao ili druge profesionalne stvari
- pa, to nije smelo da bude otkriveno ni po koju cenu.
Kao to svi ve dobro znamo, ung inden je uvek sa sobom nosio i svoju
belenicu. Ali kada se razboleo, kada mu je krv ila niz lice, nije bio ba u stanju da
mnogo razgovara sa ostalima i da im kae bilo ta, tako da je belenica skupa s njim
preneta na kliniku. Naravno, takvo neto bilo je najstroe zabranjeno. Meutim, iako je
njegovo lino obezbeenje znalo da je primljen u bolnicu (da je, drugim reima, sada van
Severnog kompleksa), ta ena nije odmah dojurila da uzme belenicu. Shodno tome, nije
to uradila sve do veeri tog istog dana, kada se on razboleo i dok nije sam predao
belenicu. Kada su vlasti u okviru biroa za bezbednost Jedinice otkrile ta se dogodilo,
odmah su uklonili osobu iz njegove line pratnje, skinuli su tu enu sa pozicije koju je
imala i poeli su da prave aranmane da zaposle novog oficira za bezbednost koji e se
brinuti za unga indena. Taj novi bezbednjak nije bio niko drugi do njegova budua
ena. Kada se paljivije pogleda ova belenica, sve u njoj opisano moralo je da se dogaa
tri ili etiri dana poto ju je ung inden preuzeo - etvrtog ili petog dana poto je
primljen u bolnicu.
Ova belenica definitivno nije ona belenica.
I zaista, kada je ung inden sam predao svoju belenicu, nije zaboravio da
zatrai novu, zato to je suvie dobro znao svoje navike - i bio je vie nego svestan svoje
potrebe da belenicu uvek ima kraj sebe. To je bio deo njegovog ivota. Moglo bi da se
kae da je tu naviku poeo da stie onoga dana kada mu je Mladi Lili dao onu voterman
penkalu; i mada je bio bolestan, navika je navika, a navike se teko menjaju. Naravno, s
obzirom na njegovo okruenje u to vreme, bilo je nemogue da zapisuje bilo ta u vezi sa
poslom, i to je razlog to je sa knjige skinuta oznaka poverljivosti i to je doputeno da je
Di Li dri kod sebe. Po mom miljenju, ova belenica sadri nasumine misli i impresije o
vremenu koje je proveo u bolnici.
3. Osobe pomenute u belenici su nejasne.
Osobe o kojima on ovde pie jednostavno su nazvane ,,ti, ,,vi, ,,on i ,,ona.
Izgleda mi da svim ovim ljudima nedostaje jasno odreenje; zamenice ne ukazuju ni na
jednu osobu posebno. Da upotrebimo lingvistiki renik, rekli bismo da su u igri
,,oznaitelji. To znai da se nekada ove zamenice odnose na njega, drugi put na Lisejvia,

194

BU&CW

ili na Mladog Lilija, ili njegovu majku, ili Gazdaricu ung. Opet, esto se dogaa da se
zamenice odnose na njegovu enu, ili ludaka-koji-igra-ah, ili na hrianskog boga.
Ponekad izgleda kao da ukazuju na drvo ili na psa. U svakom sluaju, sve je veoma
konfuzno, i verovatno ni on sam nije znao o kome govori i ta govori, tako da je itava
ova stvar potpuna zbrka. Da biste je shvatili, ponekad ete morati da sve tumaite po
oseaju. Zato onda ja mislim da vi, dragi moji itaoci, treba sami da odredite da li ete
itati ovaj deo ili ne? Pa, ovo je moje razmiljanje: nema naina da budemo sigurni da
shvatamo ta zaista pie u ovoj belenici, nikako ne moemo u to da se uverimo, nema
naina da odredimo tano znaenje; sve to moemo jeste da se oslonimo na na oseaj i
da tako i itamo - prihvatajui ono to proitamo onakvim kakvo jeste. Tako stoje stvari,
sve ono to je pred vama i to ete proitati zavisi od vas. Ako hoete da nastavite, onda
sam, da bih vam bar donekle pomogao u tome, dodao brojeve za svaku stavku, pomaui
bar nekako da se sve to organizuje. Takoe, sve to je napisano na engleskom je
prevedeno.

1
On nastavlja da zahteva da ivim svoj ivot kao peurka, da rastem i cvetam na
suncu i na zemlji, sa oblacima i kiom, i da moda ak i umrem od njihovih ruku. Ali
neto mi izgleda da to ne mogu da uradim. A sada, na primer, on se pretvorio u kunog
ljubimca!

2
On se osea ovako: on se uasava bolnica.
Kada ih prime u bolnicu, ak i oni najjai ljudi se pretvaraju u jadne kreature. Mali
i slabani. Kao deca. Ih stari ljudi. Drugi ljudi e neizbeno voditi rauna o njima... kao to
vode rauna i o kunim ljubimcima.

3
Sve to postoji je razumno ali to ne znai nuno i da je pametno - uo sam ga da to
kae. Dobro reeno!

4
U prozoru vidi odraz svoje glave umotane u zavoje; izgleda kao ranjeni vojnik
koji se tek vratio sa linije fronta.

5
Pretpostavimo da je krv u mom stomaku tip A, da je krv na mom elu B, ozbiljna
bolest je X, onda sasvim oigledno, prostor izmeu A i B poseduje viesmeran odnos sa
X, A je unutra, B je izvan, ili je moda A tama, B svetlost. Da bismo nastavili, takoe
moramo da shvatimo da je A na vrhu, ili pozitivno ili ovo, B je suprotnost tome, B je na
dnu, ili negativno, ili to, ukratko, to je homologni viesmerni odnos. Ovakva vrsta
viesmernog odnosa ne mora da bude konstruisana na vrstim temeljima, ona je pre
nasumina. Ali kada se ova nasuminost pojavi, ona postaje potreba, tako da, ukoliko
nema A, ne moe da bude B, B je neophodan odgovarajui pratilac A. Konkretne
karakteristike ovog viesmernog odnosa jednake su teoriji binarne prirode matematike
konstante koju je predstavio Georg Vajnaht. - Da li je onda mogue da je Vajnaht takoe

195

BU&CW

iskusio neto slino onome to si ti imao, i onda to upotrebio kao inspiraciju za svoju
teoriju?

6
Postoji objanjenje za moju ranu na ivici ela...
Pavle je rekao: Ovo godinje doba podstie ljude da obrauju zemlju, zato ti
sedi ovde i plae?"
Seljak je rekao: Malopre se magarac ritnuo i jednim kopitom mi je izbio dva
prednja zuba."
Pavle je rekao: Onda bi trebalo da se smeje, zato plae?a Seljak je rekao:
Plaem zato to imam bolove i jako me boli, kai mi, zato bi trebalo da se smejem?"
Pavle je rekao: Gospod je rekao da je za mladog oveka dobro kada polomi zube i
udari glavu, i da je to boji znak i da znai da e te uskoro srea obasjati."
Seljak je rekao: Onda, molim te, zamoli Gospoda da mi podari sina."
I te godine seljak je zaista dobio sina. 10
Sada se i na tvom elu otvorila rana, da li e srea i tebi doi uskoro? Neto e se
zaista i dogoditi, samo to ti je teko da kae da li e biti dobro ili loe. To je zbog toga
to ne zna ta je dobro za tebe.
7
Videh sve to biva pod suncem, i gle, sve je tatina i muka duhu. ta je krivo ne
moe se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati. Ja rekoh u srcu svom govorei: evo, ja
postah velik, i pretekoh mudrou sve koji bie pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide
mnogo mudrosti i znanja. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje
i ludost; pa doznah da je i to muka duhu. Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko
umnoava znanje umnoava muku. 11
8
On je veoma bogat, ak i bogatiji.
On je u oskudici, ak je i siromaniji.
On je on.
On je takoe on.

9
Doktor kae daje dobar stomak gladak spolja a grub iznutra: ako ga izvrnete, tako
da gruba strana bude spolja, onda bi dobar stomak izgledao kao tek izlegnuto pile,
pokriveno mekim perjem. Perje bi bilo jednako rasporeeno. Ali kod mog stomaka je
suprotno, on izgleda kao neko ko pati od bolesti koe glave sa koje cure krv i gnoj.
Doktor je takoe rekao da veina ljudi pretpostavlja da stomane bolesti nastaju
konzumacijom nezdrave hrane, ali u stvari, glavni razlog oteenja stomaka jeste
opsesivna briga. Bolest ne dolazi od hrane i pia koji mogu da te povrede, ve od

Ovo je biblijska pria. Apostol Pavle bio je na putu za Jerusalim, gde je krenuo da propoveda. Jednoga dana je
sreo seljaka kako kuka kleei na kolenima. Vodili su razgovor opisan gore
11
Ovaj pasus je izveden iz Knjige propovednikove 1
10

196

BU&CW

utopijske patnje i uzleta preteranog raspoloenja.

Kada sam ja konzumirao lou hranu i pie?
Moj stomak izgleda kao strana supstanca u mom telu, neprijatelj (pijun); nikad
mi se ne smeje.

10
Trebalo bi da se gadi svog stomaka.
Ali ne moe.
Tatin peat je poloen na njega.
Onaj starac je iskovao ovaj moj stomak: loe je nameten, izuzetno nean, kao
krukin cvet. Da li tvoj stomak zna koliko je krukinih cvetova konzumirao?
Kada te boli stomak, razmilja o krukinim cvetovima, razmilja o tom starcu.
Tatice, ti nisi mrtav, ne samo da ivi u mom srcu, ti takoe ivi u mom stomaku.
11
Uvek ti je potrebna velika energija da bi hodao napred; ne voli da gleda iza
sebe. Zato to ne voli da gleda iza sebe, postavlja pred sebe zahteve koji crpe vie
energije da bi hodao napred.

12
Sve to je pod nebom isplanirao je Bog.
Ako ti je doputeno da pravi sopstvene planove, moda e od sebe napraviti
pustinjaka koji e napustiti ovaj svet, a moda i zatvorenika. Najbolje je biti nevin
zatvorenik, ili zatvorenik koga nita ne moe da spase; u svakom sluaju, ovek
osloboen krivice.
U sadanjosti, boji plan se podudara s tvojim eljama.
13
Senka te se doepala.
Zato to si stao.

14
Jo jedna senka te se doepala!

15
Klaus Johanes je rekao da spavanje najvie iscrpljuje zato to morate da sanjate.
Kaem da najvie iscrpljuje kada ne radite, zato to vam je um onda prazan. To je
veoma slino sanjanju; prolost moe da iskoristi vau slabost i da upadne unutra.
Rad je sredstvo kojim prolost moe biti zaboravljena, pa ak i razlog da bude
odbaena.
16

197

BU&CW

Kao kada ptica naputa svoje gnezdo. Kao kada pobegne...

17
Ti, nezahvalni skote, kuda to bei?"
Ja sam s tvoje zapadne strane... u dolini kilometrima daleko." Zato se ne vrati
da nas vidi?"
Ne mogu..."
Samo kriminalac ne moe da se vrati kui."
Ja skoro da sam kriminalac..."
On je svoj sopstveni kriminalac!

18
Dao si mu previe! Sa toliko mnogo on se jednostavno nee usuditi da se sea,
neprijatno mu je da razmilja, osea kajanje, ponien je, pomislie daje sve to je
postigao zapravo ista srea, a to bi bilo depresivno, kao da je svoje jadno mesto u ivotu
dostigao molei se tvojoj dobronamernosti. Stari su govorili ni manje ni vie, ni
zadovoljstvo ni patnja.
Bog je rekao, nita pod nebom nije kako treba...
19
Neki ljudi koji su voljeni postaju blagosloveni; drugi postaju prokleti. Zbog takve
blagoslovenosti, on je hteo da se vrati.
Zbog takvog prokletstva on je hteo da ode.
Nije otiao zato to je ovo otkrio, a to je zato to bi otiao da je ovo znao.

20
Neznalica ne zna za strah.
Strah je kao useeni gajtan koji se obmotao oko njega i povlai ga nazad; izgleda
kao da visi oko njega i govori ljudima da on nije onaj u koga treba imati poverenja.
21
Mamice, kako si?
Majko, majko, moja draga majko!

22
Pre nego to si odlebdeo u san prethodne noi, ti si namerno ohrabrivao sebe da
sanja. Ah nije ostao nikakav trag od onoga to si sanjao. Najverovatnije si sanjao o poslu
zato to je to tvoj cilj, eli sebe da oslobodi od brige zato to ne radi".
23
Uperivi kaiprstom u mene, Klaus Johanes mije rekao daje on najvei u ovoj

198

BU&CW

profesiji, ja sam odmah posle njega. 12 Ali on me je takoe i kriti kovao, poto je rekao da
sam napravio dve fatalne greke: prva je ta to sam postao deo sistema; druga, poeo
sam da deifrujem ifre srednjeg i niskog nivoa, koje bi i drugi lako mogli da razbiju druga greka je proizala iz prve. 13 Ishod ove dve greke, rekao mi je Johanes, gurao me
je sve dalje i dalje od njega; nije me pribliavao. Rekao sam mu da trenutno na protivnik
ne upotrebljava nijednu novu ifru visokog nivoa, a da nisam to radio, ne znam ta bih
onda radio. Klaus Johanes je rekao da je nedavno zavrio pisanje knjige, rad koji
predstavlja vrhunac kriptografije. Poto je uporeivanje najviih i najniih nivoa tajni
teko, onda e onaj koji deifruje njegovu knjigu, ko god shvati njen sadraj, moi tokom
sledeih trideset godina deifrovati najsofisticiranije ifre na svetu. Predloio mi je da
pokuam da deifrujem njegovu knjigu i u isto vreme me je pritisnuo palcem, rekavi da
ako mogu da razbijem ifru u njegovoj knjizi, onda e me njegov palac predstavljati.
Nasuprot onome to bi mnogi oekivali, to je zapravo bila dobra vest.
Ali gde je ova knjiga?
U mom snu.
Ne, onda je bila u snu u okviru mog sna, u umu mog imaginarnog Klausa Johanesa.
24
Ako ovaj svet zaista poseduje takvu knjigu, ona zaista moe jedino da doe iz
ruku Klausa Johanesa.
Nikoga vie!
Ako emo poteno, njegov um je upravo kao ova knjiga.

25
Tokom svog ivotnog veka, Klaus Johanes napisao je jednu knjigu; zvala se Zapisi
Boga. 14 Neko je jednom rekao da je video knjigu u knjiari. Ali to je malo verovatno,
budui da sam ve angaovao sve one koje sam mogao da potrae knjigu i jo je nismo
pronali.
Na ovom svetu ne postoji nita to moji ljudi ne mogu da lociraju, osim ako ne
postoji nita od ega bi moglo da se pone.
26
Ti si pacov.
eka napolju u ambaru.
Ali ne moe da jede proso.
Svako zrno prosa premazano je zatitnim slojem da bi tvoji zubi bili spreeni da
se zariju u njega.
To je kriptografija.

12

Karl Johanes, poreklom Nemac, bio je poznat kriptograf tokom Drugog svetskog rata.
Ovo je gotovo sigurno, poto je postao ef sekcije, on je uestvovao i u deifrovanju svake ifre s kojom su se
suoili.
14
Zapisi Boga: uenghva buk kompani, 1945; prevod je dobio ime Zagonetka. Oigledno je ung inden bio
Ijut jer je tajna sluba traila ovu knjigu ali nisu mogli da je nau
13

199

BU&CW

27
ifre u neku ruku mogu da uine da ti inteligencija, koja ti treba, nestane pred
oima - prua ruku, ali ne moe da je dohvati. S druge stane, one te zaslepe tako da
nia ne moe da vidi.

28
Kada je Daglas Makartur pristao na Korejsko poluostrvo, podigao je ruku prema
nebu kao da e zahvatiti itav svod, a onda se okrenuo prema svojim kriptografima i
rekao: ovo su podaci koje hou da imam, hou da znam sve, sve stvari koje su oko mene,
stvari koje ne mogu da vidim jer sam lep. Na tebi je da povrati moj vid.
Nekoliko godina kasnije, u svojim seanjima, napisao je: Moji kriptografi mi
nikada nisu dopustili da otvorim oi, nijednom. Bio sam veoma srean to sam se kui
vratio iv.

29
Moete i vi da ponovite ono to je uradio Makartur i da ruke pruite ka nebu,
hvatajui vazduh. Ali va cilj nije da zahvatite vazduh, ve da uhvatite pticu. Uvek je neka
ptica na nebu, ali verovatnoa da ete je uhvatiti golim rukama strahovito je mala. Ta
mala verovatnoa nije isto to i rei da je neto nemogue, budui da neki ljudi udom
uspeju rukom da zgrabe pticu na nebu. To je deifrovanje.
Meutim, veina ljudi e uspeti da zgrabi jedino par ptijih pera, makar se itavog
ivota trudili.

30
Kakva to osoba moe zaista da uhvati pticu?
Moda bi Don Ne mogao. 15 Ali Lisejvi ne bi, iako ne mora da znai da je on
manji genije od Dona Nea.

31
Mada bi Ne mogao da uhvati pticu u letu, u mom unutranjem oku ja ne mogu da
budem siguran kada bi on to mogao da uradi. Meutim, sve dok Lisejvi bude motrio na
Neov vidik, na taan trenutak kada e ovaj poeti da pokree ruku - ako bude obraao
panju na njegovo ponaanje, njegovu okretnost, spremnost, mogunost da skoi, i tako
dalje; ako on ponovo podigne ruku da prebroji ptice na njemu, da odredi brzinu kojom
lete, njihovu putanju, posebne karakteristike njihovog kretanja i promene u njemu, i
tako dalje - onda bi on moda mogao da proceni kada e Ne posegnuti rukom i uhvatiti
pticu.
Posedujui isti nivo sposobnosti, Lisejviev genije je bio stroi, oprezniji, i daleko
lepi, kao um anela, kao um boga. Neov genije, meutim, predstavlja neto nepoznato,
a to to je tako stran ini da izgleda uvrnuto i necivilizovano, kao da su ga zaposeli zli
duhovi. ifre su avolji posao; one svedoe kao dokaz prepredenosti i ljudskog zla, nae
Don Ne, ameriki matematiar, igrao je odluujuu ulogu u razvoju teorije igre, zbog koje je 1994. godine
dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Njegova dostignua na polju iste matematike jednako su zapanjujua: bio
je jedan od pronalazaa moderne parcijalne diferencijalne matematike. Na nesreu, u trideset i etvrtoj godini mu
se razvila paranoidna izofrenija. To je ovog izuzetnog genija dovelo do preranog gaenja

15

200

BU&CW

prevrtljive naravi, naih nepotenih tenji, naih avolskih mogunosti, mada je Ne,
ovek koji se beskrajno razlikuje od avola, uspeo da im prie tako blizu.

32
Spavanje i smrt imaju isto ime, ali nemaju isto prezime.
Spavanje priprema oveka za smrt; snovi su neka vrsta pakla.
Ljudi kau da duh prolazi kroz vae truplo da bi postao mali, va um prolazi kroz
va le da bi postao tanak - ovo je fundamentalna karakteristika demona i bauka.
Ljudi takoe kau da, ukoliko imate posla sa svetom snova jo otkad ste dete, vi
ste zagaeni porokom i zlom koje se tamo moe pronai; zato moete da uhvatite pticu u
letu.
33
Sve tajne ovog sveta sadrane su u snovima.

34
Potrebno je samo da se dokaete.
Kada to uradite, va protivnik e vam pomoi.
Kada to ne moete, va protivnik e dokazati sebe.

35
udite da istupi neka druga osoba puna talenta i da vam omogui da za utite. Ali
da bi to moglo da se dogodi, vi morate da nastavite da govorite.

36
Opet su mi promenili lino obezbeenje; razlog zbog koga su ovog puta otpustili
mog bezbednjaka bila je njena greka to nije odmah dola i uzela moju belenicu.
Ona nije bila prva koja je otputena, a nee biti ni poslednja.
37
Moj novi lini bezbednjak definitivno e biti ena... 16

16
Tokom sredine sedamdesetih godina prolog veka lanovi Jedinice 701 morali su da prate striktna pravila. Na primer,
drugaricama je bilo zabranjeno da imaju romantine veze sa mukarcima izvan jeinice. Ako je muskarac eleo da zapone
romantinu vezu sa nekim spolja - mada je jednakost meu poiovima bila zvanino promovisana, u stvarnosti su mukarci
uivali vee privilegije od ena - oni su o ovome morali da obaveste nadlene vlasti. Kada bi primili takvo obavetenjev
nad-leni su slali na teren agente koji su ispitivali enino poreklo. Ako bi bio dat pristanak, bilo je dozvoljeno podnosiocu
obavetenja da ova veza stupi na sledei nivo. Kasnije, ako se deavalo da se ta osoba predomisli, ili postoji neki drugi
,,problem koji je teko razreiti, onda su mogli da trae da partija uskoi i da im rei taj problem. Pitanje braka unga indena
napravilo je prilino muan problem s kojim je trebalo da se vlasti uhvate ukotac zato to je on postajao sve stariji i stariji, a
nije nita radio da bi se oenio. Niti je sam imao ikakvu inicijativu, niti se vlastima obraao za pomo. Kada je preao tridesetu,
partija je preuzela na sebe da mu skriveno i lukavo uredi enidbu. Prvo su odabrali odgovarajuu osobu, a onda su sredili da ta
osoba slui kao lina zatita unga indena. Ne samo da je ova ena imala potpuno poverenje partije ve je bila odluna da
bude kraj njega i nadala se da e moi da se uda za njega. Da to nije mogla da uradi, ona bi morala da ode da bi nekom drugom
pruila priliku - moda bi sledea osoba imala vi sree. U skladu s ovim zamrenim planom, lino obezbeenje unga
indena neprestano se menjalo: trenutno je etvrta po redu ena bila zaduena za njegovu bezbednost.

201

BU&CW

38
Ko je ona?
Da li je poznaje?
Da li se nada da je neko koga poznaje ili ne?
Da li volontira, ili su je nagovorili da radi ovakvu vrstu posla?
Da li e sutra doi u bolnicu da me vidi?
Hriste! Ovo mi zaista zadaje glavobolju!

39
avo neprestano na svet dovodi decu i odgaja ih zato to hoe sve da ih pojede.

40
Doktor mi je rekao da mi stomak i dalje krvari pomalo. udno mu je to mi je
prepisao tako dobar lek, a opet ne vidi rezultate kojima se nadao. Rekao sam mu koji je
razlog tome: od svojih ranih tinejderskih godina pijem lekove za stomak kao da su mi
hrana; jednostavno sam popio suvie lekova; postao sam otporan na njihovo dejstvo.
Odluio je onda da mi prepie neto novo. Rekao sam mu da nije bitno da li je u pitanju
novi lek koji jo nisam probao; sutina je bila u tome to je trebalo poveati dozu leka.
Kazao mi je da je to suvie rizino i da se on ne usuuje da to uradi. S moje take gledita,
bilo bi bolje da se pripremim da ovde ostanem neto due.
41
Taj gnusni mezimac!

42
Ona dolazi.
Oni uvek hrabro koraaju napred, spremni da pate zarad tebe.

43
Kada je ona ovde, bolnika soba kao da je puna ljudi.
Kada ode, gledajui joj lea, gotovo da zaboravi da je ena.
Bilo joj je potrebno sedam kolaa da utoli svoju glad.

44
Nije dobra u skrivanju - kakvu bi ona samo uasnu ifru napravila! Ne moe a da
ne primeti da u kontaktu s ljudima nije razliita od tebe i da joj je potrebna vea
pribranost. Ako je to ve sluaj, zato je dovela sebe u ovu poziciju? Morate da shvatite
da je ovo samo poetak. Ovo je odredilo da svaki dan morate da provedete oseajui se
zbunjeno i bespomono; u svakom sluaju, znao sam da on nee da saosea s nekim ko je
krenuo pogrenim putem.
45
Pokuaj da mi pomogne u sledu misli je vrsta bolesti, samo odmor u krevetu

202

BU&CW

moe da mi pomogne da se potpuno oporavim.

46
Mnogo razmiljanja takoe je bolest.

47
Plavo nebo, beli oblaci, vrhovi drvea, povetarac, neto se ljuljuka, prozor, ptica
prolee, kao san... novi dan, vetar isti kao vreme, voda ista kao ivot... neka seanja, neki
uzdasi, neke zbunjenosti, neki nezaboravni dogaaji, neto nepredvieno, neto
smeno... vidite dve take; prva je svemir, druga je vreme ili moda moete da kaete,
prva je dan, druga je no...
48
Doktor mi je rekao da spavanje unitava vae zdravlje, to je bolest.

49
Donela mi je boks daenmen cigareta, plavo mastilo marke guoguang, junan uti
aj, metronom, umirujui melem, radio, ventilator s perima, i primerak romana Romansa
triju kraljevstava. Izgleda kao da me je prouavala... ali nije u pravu. Ja neu da sluam
radio. Moja dua je moj radio, svakoga dana mi neprestano apue, kao daje moj
metronom, vibracije koraka mogu daje nateraju da se neprekidno ljulja naprednazad.
Tvoja dua se izvija u vazduhu, ba kao klatno.
50
On je prvo u snu video sebe da pui, a onda je posle toga i poeo da pui.

51
Puenje daenmen cigareta bila je navika koju mi je usadila gospoica ang. 17
Ona je bila iz angaja. Jednom prilikom, kada se vratila nakon posete kui, donela je sa
sobom i ove cigarete. Rekla je da su dobre i da e joj svakog meseca porodica slati po
jedan boks. On je voleo kada uje njen angajski govor, zvuao je kao cvrkutanje ptice,
melodian, otar i ist, kompleksan; moete da zamislite da joj je jezik bio prav i tanak
Izgledalo je kao da mu se ona svia, ali nije imao vremena da se u to i uveri. Njen
problem bio je to pravi previe buke dok hoda, previe galame. Kasnije je izgledalo kao
da ima potkovice koje su joj zakovane za tabane, bilo je to jednostavno vie od onoga to
je on mogao da podnese. Zapravo, to i nije bio problem s bukom; pre je oznaavao da
njegova dua moe u svakom trenutku da odlebdi - dok lebdi, uobiajeno je da se vrsto
uhvati za kraj neije odee, a onda da padne odozgo iz vazduha.
52
Kada bi mogao da bira izmeu dana i noi, on bi onda odabrao no. Kada bi
mogao da bira izmeu planine i reke, on bi odabrao planinu. Kada bi mogao da bira
izmeu cveta i trave, on bi odabrao travu. Kada bi mogao da bira izmeu oveka i duha,

17

Gospoica ang je njegova prva ena bezbednjak.

203

BU&CW

on bi odabrao duha. Kada bi mogao da bira izmeu ivog oveka i mrtvog oveka, on bi
odabrao mrtvog oveka.
Kada bi mogao da odabere izmeu toga da bude lep i da bude gluv, on bi
odabrao gluvou.
Da podvuemo crtu, on je prezirao buku i bilo ta to ju je pravilo. Ovo je takoe
vrsta bolesti, kao slepilo za boje, postoji takoe vea ili manja prirodna sklonost da neko
oboli od nje.
53
arobnjak koji ne moe da postigne svoj cilj...

54
Kakva strana stvar zlokobnog izgleda!
Rekla mi je da je to kiton. 18 U narodnim legendama se govori da su nastali
neprirodnim parenjem abe krastae i zmije i da su izuzetno efikasni u leenju
stomanih oboljenja. Evo u ta ja verujem: jedan razlog je zato to se oni inae
upotrebljavaju kao narodni lek za neizleive bolesti; drugi je to je moje stomano
oboljenje izgleda isto kao i ova zastraujua ivotinja, i mogu moda jedino da se
oslonim na to da e ga jedno takvo strano i opasno stvorenje dovesti u red.
Pretpostavljam da je itavog dana lutala po planinama da bi ih skupila, to mora da joj je
bilo veoma teko. Dok dan zahladi i senke otidu ii u ka gori smirnovoj i ka humu
tamjanovu. 19

55
uma izgleda kao da die na meseini, onda se skuplja, formira gustu masu,
postaje mala, vrhovi drvea i dalje stoje uspravno, onda se u trenutku otkriva, pratei
padinu brda, irei se po njoj, postaje niska, sve manje je boje, toliko da postaje
izmaglica, daleka slika...
56
Iznenada oseam da mi je stomak prazan, smiren, kao da nije tu - nisam se ovako
oseao godinama! Dugo se ve oseam kao da mi je stomak septika jama, puna gorueg,
zlog smrada; sada izgleda kao da je sve to iz njega iscurilo, smanjio se, postao meki,
opustio se. Obino se kae da je potrebno dvadeset i etiri sata da bi se osetio efekat
kineske medicine, ali samo je nekoliko sati prolo, ovo je jednostavno neverovatno!
Moe li ovo da bude udesno izleenje?

57
Prvi put sam je video da se smeje.
Bio je to neverovatno suzdran osmeh, veoma neprirodan, apsolutno tih i veoma
kratak, trajao je samo jedan trenutak, kao da se neko smeje na slici. Njen osmeh je

Kitoni su vodeni mekuci: oni preivljavaju u vodi izmeu stena i kamenja i neka su vrsta kornjaa u svetu
mekuaca. Poredei ih sa ostalim mekucima spolja, koa im je mnogo grublja i zastraujua. Izuzetno su retki a
imaju mnotvo lekovitih osobina
19
Preuzeto iz Pesme nad pesmama 4:6
18

204

BU&CW

dokazao da ne voli da se smeje.

Da li zaista ne voli da se smeje? Ili...

58
On je potovao poslovicu starog ribara kada je reavao ono to ga je muilo, a
osnovni smisao ove poslovice bio je: meso inteligentne ribe mnogo je vre od mesa
glupe ribe, a opet su obe tetne, zato to glupa riba ne vodi rauna ta jede, dok
inteligentna riba po svom izboru jede glupu ribu...

59
U pokuaju da nekako nastavi moje leenje, vodei doktor mije dao listu hrane
koju smem da jedem: vrua kaa, barene lepinje, surutka mladog pasulja. Jasno mi je
stavio do znanja da je to sve to bi trebalo da jedem, i niko ne bi trebalo da mi dodaje
neke druge sastojke ili da menja koliine. Meutim, prema mom iskustvu, u ovo vreme bi
trebalo da jedem rezance, a oni ne bi trebalo da su prekuvani.

60
Nai ivoti su puni ideja koje smo stvorili za sebe, a ovo je mnogo realnije od
pravih ideja koje su izdrale probu vremena.
Ovo je zbog toga to se nae pogrene ideje pojavljuju pred nama, poznate i
mone.
to se tie ifara, ti si doktor, oni su pacijenti.
61
Vodi ih istim putem sa sobom. Put kojim ti ide moda vodi do neba, ali e njih
odvesti do pakla. Manje je onoga to si postigao od onoga to si unitio...
62
Srea i propast zavise jedno od drugog, dobro moe da proizae iz loeg, loe
moe da proizae iz dobrog.
63
Kao sat, ona uvek dolazi na vreme; jednako je tana kada se radi o odlasku.
Pojavljuje se bez zvuka, odlazi u tiini.
Da li to radi zato to te shvata, eli da ti se prilagodi, ili je ona uvek takva?
Razmiljam... Ne znam...

64
Neoekivano se nada da ona moda nee doi danas, ali se zapravo brine da
nee da doe.

65
Vie radi nego to govori i sve ono to radi uradi u tiini, kao taj metro nom. Ali
205

BU&CW

postupajui na ovaj nain, ona sebi omoguava da stekne autoritet nad tobom.
Njeno utanje moe da se pretopi u zlato.

66
Jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo rei tvojih. Jer san dolazi
od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih rei... Jer kao to u mnotvu snova ima
tatine, tako ima i u mnogim reima. 20
67
Da li je ona itala Bibliju?

68
Ona je siroe!
Nesrenija je od tebe!
Podignuta je na hrani za mase.
Ona je pravo siroe.
Siroe - re na koju sam najosetljiviji!

69
Reenje zagonetke je odjednom jasno.
Ona je siroe, i to je odgovor.
ta je siroe? Siroe ima svoje gornje i donje zube, ali mu je jezik nepotpun. Siroe
uvek koristi svoj pogled da bi govorilo. Siroe je roeno na zemlji (svi ostali su roeni na
vodi). Srce siroeta je uvek uplaeno...

70
Kai joj da si ti takoe siroe... ne, zato to da joj kae? Da li se nada da e joj
prii blie? Zato hoe da joj bude blie? Da li je to zato to je iona siroe? Ili je zato
to... to... kako to da odjednom ima toliko problema? Problemi su senke onoga to
elimo... geniji i budale nemaju problema, oni imaju samo zahteve.
71
Oklevanje je takoe vrsta moi, ali to je mo pojedinca.
Obini ljudi vole da komplikuju, oni koji kreiraju ifre imaju mo da ovo vide, ali
oni koji razbijaju ifre nemaju je.

72
Danas je ostala pola sata due zato to mi je itala o Pavlu Koraginu, glavnom
liku romana Kako se kalio elik. Rekla mi je da je to njena omiljena knjiga. Nosila ju je sa
sobom kud god da poe i, kad god je imala slobodnog vremena, vadila ju je i itala. Danas
sam je preleteo. Pitala me je da li sam je proitao, a kada sam ja rekao da nisam, pitala mi

20

Preuzeto iz Knjige prorokove 5

206

BU&CW

je da li hou da mi ita. Govorila je veoma dobro mandarinski kineski. Rekla mi je da je

radila kao telefonski operater u glavnom tabu. Pre nekoliko godina je zapravo ula moj
glas preko telefona...

73
Ovde lei razlika, neki ljudi su spremni na svaku eventualnost dok drugi nisu;
niko sebe ne bi trebalo da kritikuje zbog toga.

74
Video je sebe u snovima kako gaa kroz vodu do struka dok ita knjigu. U knjizi
nije bilo rei... onda je voda poela da se talasa i komea, on je stavio knjigu na glavu da
se ne bi pokvasila. Kada je nadolazea, nemirna voda prola, shvatio je da je ona s njega
strgla odeu i odnela je. Bio je go u reci...
75
Na ovom svetu, sve snove su ve sanjali svi drugi!

76/77
On je simultano sanjao dva sna, jedan je ovaj gore, drugi ovaj dole... 21 Od onoga
to je sanjao probudio se slab i iscrpljen, izgledalo je kao da ga je san navukao u mulj.
78
Strahovita greka moe da uniti i najvei trijumf. Ah to nije sigurno.

79
Razmilja o stvarima za koje nikada ne bi ni pomislio da je o njima mogue
razmiljati.
oima.

80
Postoji samo jedan nain da te se otarasim; da te pogledam tvojim sopstvenim

81
Sluaj ...................................... jedan ................................. ti
.......................................................................... oi ...............
... najvie ................................................................................
......................................... na ..................................................
............... ti ............... 22
82

21
22

Ova stranica je ispunjena, ali naredna nema zaglavlje. Sumnjam da su neki delovi te stranice namerno uklonjeni.
ta god da je ovde napisao, sam je to i izbrisao; bilo je jedino mogue izdvojiti pokoju re.

207

BU&CW

Postoje dva tipa bolesti: preanji prouzrokuje uglavnom bol, potonji vas tera da
sanjate. Preanji moe da se lei lekovima, potonji takoe. Ali taj lek je u snovima. Ljudi
mogu brzo da se oporave od preanje bolesti, ova potonja vas sagori.
83
Snovi! Probudi se, probudi se!
Snovi! Nemoj da se budi!

84/85
Sluaj, ovog puta on nee da napie neto a onda to da brie, on... 23 Kao ljubiica
u trnju, kao drvo jabuke meu drveem u umi... 24
86
Simbol tvog ivota umire, kao to insekti prodiru jedan drugog.

87
Kavez oekuje pticu... 25

88
Ovo je put kojim svim koraaju, tako da je lako prepoznati ga.
89
Ptica!

90
Da li je mogue da se on nije dovoljno opirao? Kavez oekuje pticu, mada... 26

Gledajui ovu belenicu, lako je rei da je njen sadraj u potpunom haosu, a u

pojedinim trenucima je i izuzetno opskuran. Ali moete da vidite kako ljubav prema
gospoici Di raste, moete da vidite kako se razvijaju njegova oseanja. Posebno u
kasnijim delovima, njegova duboka oseanja prema njoj postaju oigledna.
Pretpostavljam da su svi oni delovi koje je gospoica Di uklonila verovatno bili intimne
prirode, u vezi s oseanjima, i oni su verovatno bili opskurniji od ostalog. To je zato to
sam je jednom prilikom pitao da li je ung inden nekada izraavao svoju ljubav prema
njoj na neposredan nain, a ona mi je rekla da nije. Meutim, takoe je rekla da moda i
jeste, budui da su njegove rei imale to znaenje.
Nekoliko puta sam je pitao koje su to rei bile, ali je ona neprestano oklevala. Na
kraju mi je rekla da to nisu bile njegove rei, i da su to bili citati iz Pesme nad pesmama,
posebno etvrta pesma, zavrni stihovi. Kasnije sam to pogledao, da bih tano video ta
je napisao. To mora da je ovo: Ustani, severe, i hodi, jue, i duni po vrtu mom da kaplju

23
24
25
26

Sumnjam da su ovde neki delovi obrisani.

Preuzeto iz Pesme nad pesmama.
Nepoznati izvor.
Ova strana je zavrena i kompletna je, ali nedostaju strane koje slede. Ne znam koliko strana nedostaje.

208

BU&CW

mirisi njegovi; neka doe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voe svoje."
Budui da ova belenica sadri intimne detalje njihove veze, nije u redu da je
kritikujem zato to je uklonila te delove; samo mi je tee da shvatim njihov odnos zato
to se odreeni detalji sakrivaju, ostavljaju po strani: one su i dalje tajne. Zato, verujem
da se moe rei da ova belenica moe da poslui kao ifra koja kodira njihov odnos,
zatvoren za sve one spolja.
Mogu slobodno da kaem, uz puno potovanje onoga to je ung inden bio,
daje bio genije i neverovatan kriptoanalitiar, i to sam jasno prikazao; shvatio sam ko je
bio. Ali kada su oseanja u pitanju, kada je u pitanju ljubav, kada su u pitanju oseanja
koja razmenjuju mu i ena,
onda u uvek biti u mraku, ne uspevajui da sagledam itavu sliku. Informacije
koje posedujem i koje bi mogle da bace svetlost na ovu stranu unga indena nisu
kompletne; nedostaju odreeni delovi. Imam oseaj da postoje ljudi koji ne ele da ova
strana unga indena bude otkrivena spoljnom svetu, kao da bi to moglo da ukloni
neto sjaja s njegovog lika. Moda neko kao ung inden, uz sve potovanje njegove
linosti, kada su u pitanju lina oseanja, emocije intimne prirode, oseanja prijateljstva ne treba da ih poseduje. Zato to ne treba da ima ovu vrstu unutarnjih oseanja, moda
ih je odmah i iupao iz sebe. ak i ako je to za njega bilo teko, moda se neko drugi
setio naina da ih iupa.
Prema onome to je rekla njegova ena, doao je u njenu kancelariju posle podne
treeg dana posle izlaska iz bolnice da bi joj lino predao svoju belenicu. Kao zaposlena
u obezbeenju, morala je da pregleda sve belenice koje su joj bile vraene, da odredi da
li nedostaju neke strane, ili su neke ostavljene prazne: to je bilo njeno zaduenje. Tako je,
kada joj je ung inden doneo belenicu, obavila svoju dunost i pregledala je. On je
napomenuo: Belenica sadri neke tajne koje nemaju veze s poslom, ve predstavljaju
moje line tajne. Ako vas interesuje neto u vezi sa mnom, moete slobodno da ih
pogledate. I nadam se da hoete; takoe se nadam i da u dobiti odgovor od vas.
Di Li mi je rekla da je sunce ve bilo zalo kada je prestala da ita njegove beleke
i daje onda morala da se vraa u svoj smetaj po mraku. Izgledalo je kao da je neki zao
duh uao u sobu unga indena. Zapravo, Di Li je ivela u zgradi broj trideset i osam,
dok je ung inden iveo u zgradi za specijaliste: bili su u razliitim smerovima. Obe
zgrade su i dalje tamo: prva je napravljena od crvene cigle i ima tri sprata; druga ima dva
sprata i sagraena je od plavozelene cigle. Jednom prilikom sam stajao ispred
plavozelene zgrade; sada gledam u njenu fotografiju i u glavi mogu da ujem njen glas:
Kada sam stigla do moje zgrade, on je bio ispred i gledao me je. Nita nije govorio i,
mada je sedeo, nije me pozvao da mu se pridruim. Stajala sam ispred njega i rekla mu
da sam zavrila s itanjem njegovih beleaka. Zamolio me je da govorim, a on e me
sluati. Pitala sam ga da li e mi dopustiti da mu budem ena. On je odgovorio: Da. Tri
dana kasnije bili smo u braku.
Kako neverovatno lako, kao neka pria iz legendi - praktino neverovatno!
Ako emo iskreno, kada mi je sve ovo govorila, nije otkrila nijednu emociju, ni
tugu ni sreu, ni iznenaenje, ni uenje; izgledalo je da su odsutne ak i emocionalne
veze koje ljudi imaju prema seanjima, kao da je govorila o dogaajima iz nekog sna po
ko zna koji put. Verovatno sam je isuvie drsko pitao da li je ona volela ili nije volela
unga indena. Ovo je bio njen odgovor: Volim ga kao to volim svoju zemlju.
Posle toga sam je ponovo pitao: uo sam da je va protivnik veoma brzo nakon
vaeg venanja poeo da upotrebljava CRNO, zar ne?
209

BU&CW

Da, jeste."
,,I posle toga se retko vraao kui?"
Da. "
Da li mislite da je zaalio to se oenio vama?"
Da.
A ta je sa vama, da li ste vi zaalili to ste se udali za njega?"
Tada sam primetio da ju je ovo moje pitanje iznenadilo; irom je otvorila oi,
buljei u mene, a onda je uzbueno odgovorila: Zaalila? Kada volite svoju domovinu,
kako onda moete da zaalite zbog toga? Ne! Moj odgovor e uvek biti ne...!
Oi su joj se odmah napunile suzama i poela je da mrke kao da e se svakog
asa rasplakati.
Zapoeto jula 1991. u Pekingu, Hajdjen, Vejgungcuen.

Zavreno u avgustu 2002, u engduu, ingjang, Luoanjan.

Kraj

210

BU&CW

O autoru

MAJ A je roen 1964. Jedan je od najuspenijih i najplaenijih kineskih pisaca

dananjice. Diplomirao je na Vojnoj akademiji. Posle 17 godina politikog iskustva, svoje
impesije preneo je u romane koji se ubrajaju u vrhunske bestselere sa vie od tri miliona
prodatih primeraka. Sva njegova knjievna ostvarenja doivela su uspeh i na filmskom
platnu, a za neke od njih je i sam pisac scenarija. Proslavio se kao tvorac jedinstvenog
anra koji kombinuje dramu i istorijski roman sa nijansama pijunskog trilera. Dobitnik
je svih najznaajnijih knjievnih nagrada u Kini, ukljuujui i Mao Dun Literature Prize.

211