Seminarski rad Predmet: Psihopatologija

razvojnog doba Tema: izofrenija

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Sadraj

Rezime.......................................................................................................
2
Uvod...........................................................................................................
3
izofrenija..................................................................................................
4
Epidemiologija izofrenije.........................................................................
4
Etiopatogeneza izofranije.........................................................................
4
Klinika slika izofranije...........................................................................
6
Kliniki oblici izofranije..........................................................................
7
Poetak bolesti...........................................................................................
8
Razvoj i prognoza izofrenije....................................................................
8
Terapija izofrenije....................................................................................
9
Zakljuak...................................................................................................
10

Literatura..................................................................................................
11

Rezime
Re Shizofrenija potie od grkih rijei shisis (cijepanje, rascijep) iphrenos (dua). Ime
je prvi put upotrijebio Eugen Bleuler 1911. godine oznaavajui time posebnu grupu
sindroma psihikih poremeaja. Poznati su njegovi opisi shizofrenije pod
nazivom"Blojlerova 4 A", koja bi obuhvatala primarni opis bolesti sa poremeajima u
sferi afekta, asocijacija, zatim ambivalencija i autizam shizofrenih bolesnika. Naziv ove
teke duevne bolesti oznaava sutinu i ukazuje na rascep i nesklad (disocijacija)
izmeu psihikih funkcija, pre svega procesa miljenja i afekta, nazvanaideoafektivna
disocijacija. Ovakva vrsta disocijacije je prisutnajedino kod shizofrenije i ne sree se
kod nijednog duevnog oboljenja. Karakterieje dakle, nesklad izmeu miljenja,
odnosno sadraja miljenja, afekta i volje. Normalno, sve ono to se doivljava i to je
trenutno u toku procesa miljenja odraava se i afektom: ako se osjea ljutnja, to je
iskazano ponaanjem i mimikom, ili ako se doivljava radost to se vidi i na licu.
Meutim, toga nema kod shizofrenije.
Prema MKB-10 shizofrenija se definie kao teki duevni poremeaj koji se karakterie
poremeajem miljenja i panje (percepcije), a afekat je neadekvatan (neskladan) i
otupljen. Svest shizofrenog pacijenta je bistra, jasna, tako da je svestan svega onoga to
se deava sa njim i oko njega. Intelektualne funkcije su takoe, ouvane, ali nakog niz
godina bolesti moe doi do njihovog propadanja.
Bolest ima hronini tok sa pogoranjima i remisijama, ali nikad ne dolazi do konanog
izleenja, to ima veliki socijalno-medicinski znaaj, jer predstavlja optereenje kako za
porodicu pacijenta, tako i za drutvenu zajednicu.
Pripada grupi psihoza, a pod pojmom psihoza se najee podrazumijeva psihiko
stanje osobe sa prisutnim sumanutim idejama i halucinacijama uz nepostojanje uvida u
njihovu patoloku prirodu, zatim poremeaj ocjene realnosti i gubitka veze sa
realnou, gubitak granica "Ega".Postoji vie oblika izofranije.

Kljune rei: izofrenija, detinjstvo, razvoj, tok, manifestacija, prognoza,

dijagnostikovanje, terapija

Uvod

Mladost ja razdoblje ivota u kome dolazi do prolaznih nazadovanja, neminovnih

sukoba sa sobom i svetom oko sebe, nesklada izmeu razuma i oseanja, zbrke u
poistoveivanju i stvaranju identiteta, prolaznih otuenja od sebe, otuenja od stvari i
razgradnji neurofiziolokih i psihikih sklopova i funkcija koje se moraju razlikovati od

psihikih i predpsihotinih pojava. I pored ovako burnih promena mladalako doba ne

treba shvatati kao patogenetski inilac nego samo kao razdoblje ivota u kome su
plastinost i spremnost za izgradnju povieni. Nepovoljna iskustva
(stres,povrede,posebne okolnosti) lake izazivaju prolazne ili trajne razgradnje.
Predpsihotini,odnosno psihotini simptomi predstavljaju poslednji pokuaj da se
obnovi ili sprei konani raspad i psihika smrt i obnovi psihika ravnotea koliko je to
mogue. Psihoza u maldosti je pokazatelj slabosti neurofiziolokih i psihikoh sklopova
i funkcija, u prvom redu odbrana da se preinae ulni odgovori na drai i stres nesvesne
detinjaste elje i objektni odnosi, sukobi i prvobitne odbrane i preuzme identitet
odraslih sa svim njegovim sastavnim delovima ( telesnim, polnim, oseajinim,
saznajnim, moralnim i drutvenim).
Nain ispoljavanja, uzroci, poetak, tok i ishod psihoza u mladosti razliiti su kod
pojedinih omladinaca i u razliitim dobima ivota. Psihoze poinju naglo sa burnim
simptomima straha, depresije, smetenosti, depersonalizacojom, smetnajma identiteta,
ree sa grubljim poremeajima miljenja i opaanja, pa i sumanutim mislima. Ovo
moe biti uvod u izofraniju ali i nezavosno od nje, povezano sa upotrebom droge,
alkohola, stresom, moe biti histerinog ili drugog porekla.
Merila za procenu poetne psihoze i predpsihoze neodreena su. Koriste se sva ve
navedena merila i metode otkrivanja i dijagnostikovanja. Potreba za sociopsihijatrijskim praenjem predpsihoza i prolaznih kriza identiteta u mladalakom
dobuje velika kako bi se pratio njihov dalji razvoj i mogue psihotine organizacije i
razgradnje.

izofrenija
Najea psihoza u detinjstvu tj.mladalakom dobu je izofranija ija se klinika
slika,ako je ve izraena ili ako se javlja polagano i podmukloje priblina ili je ista kao
ona u odraslom dobu. Mnoge psihoze u mladosti su poele ve u detinjstvu i u tom
sluaju se tee prepoznaju.

Epidemiologija izofrenije
Rauna se da 0,5 do 1% stanovnitva boluje od izofrenije, to ima i odgovarajui
epidemioloki znaaj. U urbanim sredinama kod rizine populacije sa aspekta herediteta
mnogo je vie oboljevanja nego u ruralnim sredinama, pa se stres svakodnevnog
urbanog ivota moe smatrati kao nepovoljan inilac u razvoju ovog oboljenja.
Bolest poinje rano; 9 od 10 mukaraca,ali 2 od 3 ene,imaju pojavu bolesti pre 30-te
godine ivota. Prosek godina za poetak prve psihotine epizode su srednje dvadesete
za mukarce i kraj dvadesetih za ene (neretko bolest pone i u ranim dvadesetim, a
prvi znaci se zapaze i ranije, pa otuda u narodu i naziv " Mladalako ludilo").
Predpostavlja se da odvajanje od roditelja moe da deklanira psihotine crte koje su
bile prisutnejo od detinjstva.

Etiopatogeneza izofrenije
U etiologiji izofrenije stoje bioloki, socijalni faktori i faktori individualnog ivotnoog
iskustva. Bioloki faktori koji mogu da imaju znaaja u nastanku izofrenije su:
1. Genetska predispozicija- Na sadanjem nivou znanja genetski pritup izofreniji
glasi: Ne nasleuje se izofrenija,ve se nasleem prenose neke osobine,
poseban kvalitet linosti koji moe da pree u izofreno, zavisno od konstelacije
zahvaenog gena i uticaja faktora sredine u kojoj osoba ivi. Najee se
predpostavljaju dva modela nasleivanja: Model pojedinanog znaajnog
lokusa i multifaktorski model. Ovi modeli predstavljaju genetske extreme od
monogenskog do poligenskog nasleivanja.

2. Konstitucionalna predispozicija- Odavno se smatra da se u porodicama

izofrenih bolesnika esto nalaze i odreene fizike strukture i odgovarajue
crte linosti. Protagonisti ovog pravca opisuju kod izofrenije tzv. Astenini tip
(nalazi se kod izofrenije u preko 50% sluajeva), koji se fiziki odlikuje: uskim
grudnim koem,duim rukama,mravou ,veim nosem, ptiijim oblikom lica.
3. Metaboliki faktori- Brojne teorije podravaju tezu o oteenju neurohumoralne
transmisije u mozgu izofrenih bolesnika (pre svega u limbikom sistemu,
odgovornom za emocije i vitalnu energiju). U ovom smislu je i teza da je sutina
izofrenije u defektu transformacije opte energije metabolizma u energiju
hormikog integriteta. To je pretpostavka o konverziji energije i uoenom
defektu na tom nivou kod izofrenije.
Kada su u pitanju socijalni i kulturni faktori u nastanku izofrenije mogu da igraju
znaajnu ulogu,ali jo vie u modeliranju izofrenije. Interesantna su zapaanja da se
izofrenija znaajno vie pojavljuje u niim socioekonomskim klasama. Ovo doputa
razne interpretacije. Siromatvo onemoguava majke da se brinu o svojoj deci. Kasnije,
u adolescenciji, moe da se pojavi jaka stresna situacija kao izraz sukobljavanja sa
neprijateljskim svetom koji ne daje dobru ansu takvoj jedinki. To dovodi do
razoaranja, gubitka ambicija, to dalje moe da vodi u socijalno povlaenje i izolaciju,
odnosno u regresivne oblike izofrenije.
Faktori individualnog ivotnog iskustva su faktori usled kojih se javlja izofrenija kao
posledica pogrenog progresivnog prilagoavanjajedinke sredini u kojoj ivi a to
pogreno prilagoavanje se javlja tokom detinjstva i adolescencije. U faktore
individualnog ivotnog iskustva spadaju:

1.
2.
3.
4.
5.

Deprivacija od strane majke i neadekvatno materinstvo;

Obrnuta roditeljska uloga;
Ponovljana ekspozicija duplih poruka";
Patogena porodica kao celina;
Tekoe tokom falusnog stadijuma razvoja sa reaktivacijom seksualnog straha u
periodu adolescencije.

Klinika slika izofrenije

Osnovni znaci izofrenije odnose se na poremeaje: emocija, miljenja, volje, opaanja,
vitalnih dinamizama i dezintegraciju celokupnog funkcionisanja linosti. Meu
simptomima u poetku se viaju depresivni simptomi ( snienje raspoloenja), oseajno

otupljenje, poviena strepnja, uporne dismorfofobije, hipohondrinos, prolazne

depersonalizacije, mrzovolja, gubitak volje i radosti u odnosima sa drugim osobama,
povlaenje, drutvena neprilagoenost, gubitak preduzimljivosti i zanimanja, neobina
ponaanja i misli kao i precenjene misli i poremeaji pokreta (grimase). Svi ovi
simpromi mogu biti protumaeni i shvaeni i kao mladalaka kriza, i kao predpsihoza,
ili ako su ispoljeni u blaem obliku i kao prolazne smetnje prilagoavanja.
U daljem toku bolesti neki od ovih simptoma se mogu povui ili zadrati i meati sa
novim koji postaju uoljiviji, kao to su poremeaji miljenja:
> Po obliku koji se najee ispoljavaju u gubitku asocijacija,bloku misli, raspadu
pojmova, oskudnosti govora
> Poremeaj miljenja po sadraju koji se odnosi na nain formiranja misaonog
toka, mogu se javiti eho misli ili doivljaj da su misli obolelog emitovane iz
njegove glave u spoljni svet i da drugi mogu da ih uju. Moe se javiti oseaj da
su mu misli ubaene iz spolja iz okoline, pa verovanje da su se misli izgubile iz
njegove glave, da su pod uticajem spoljne sile itd.
Dalji simptomi izofrenije su poremeaj govora, zatim smetnje opaanja
(halucinacijekoje se javljaju kod polovine do dve treine izofrenih bolesnika, ee
slune i kinestetike nego vidne, koje se ne mogu dovesti u vezu sa afektivnim
sadrajima), katatoni simptomi (motorni pokreti bolesnika gube jedinstvenost i
oseajnost, gubi se harmonija i gracija dranja. Psihomotorno izraavanje kao posledica
volje moe se javiti u vidu miine ukoenosti, votane savitljivosti i katatonog
stupora), samopovreivanje, opadanje intelektualnih delatnosti, slabost panje, praznina
u glavi, ravnodunost, i zvrnutst oseanja, autoerotske i homoseksualne tenje i obino
prisilne pojave. Slabljenje socijalnih nagona, nagona za ishranom jedan je od
karakteristinih znakova izofrenog oboljenja. Vrsta i broj simptoma mogu biti razliiti
to zavisi od vrste izofrenije.

Kliniki oblici izofrenije

Grupa izofrenih psihoza se obino deli na nekoiko podtipova. Podela donekle ima
smisla s obzirom na razliitu prognozu i varijacije terapeutskog tretmana. Podtipovi
izofrenije su:

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Paranoidna izofrenija ( Schizophrenia paranoides)

Obina izofrenija (Schizophrenia simplex)
Hebefrana izofrenija (Schizophrenia hebephrenica)
Katatoni tip izofrenije (Schizophrenia catatonica)
Rezidualni oblik izofrenije (Schizophrenia residualis)
Akutna izofrena epizoda, akutno duevno oboljenje slino izofreniji
(Psychosis acuta schizophreniae similis)
7. Postizofrena depresija ( Depressio postschizophrenica)
8. Duga izofrenija, Proph-izofrenija (Schizophrenia alia)
9. izoafektivno duevno oboljenje (Psychosis schizoaffectiva)
10. izotipalni poremeaj (Disordo schizotypicus)
Za deiji uzrast je svojstveno meanje pojedinih oblika izofrenije kao i meanje sa
afektivnim i neurotinim sindromima. Osim ovih izofrenija moe imati i
pseudoneurotini izgled u kome prividno preovlauju neurotino simptomi kao to su
histerini, fobini i prisilni. Moe biti i pseudopsihopatska ukljuujui pojavu
prestupnikog ponaanja. Ako su prisutni depresivno-manini simptomi potrebno je
znati razlikovati da nije re o afektivnoj psihozi, koje su ree, ili o meanom
izoafektivnom obliku psihoze. Sumanute misli su u maldalatvu neto postojanije,

organizovanije i uoblienije nego u detinjstvu ali jo uvek manje nego u odraslom dobu
kao, uostalom i druge psihotine pojave.
Sem pravih izofrenih psihoza, koje predstavljaju dugotrajni proces, postoje i
izofreniformna stanja i odgovori na naglu psihiku pojavu koji se razlikuju od
procesnih psihoza iako neki od njih, tokom vremena prelaze u hroninu psihozu.

Poetak bolesti
Poetak izofrenije moe biti nagao ili polagan i podmukao, tako najee
poinjejednistavni oblik. Neke izofrene psihoze u mladosti vuku poreklo iz detinjstva i
nastavak su ranijih psihoza ili predpsihiza, a neke su sejavile tek u pubertetu ili odmah
nakon puberteta. Do tada uspene odbrane su se slomile pod uticajem telesnih,
oseajnih i drutvenih pritisaka kojima je izloena mlada osoba.
Od roditelja ili mladia-devojke mogu se dobiti podaci o izmenama linosti i pre
poetka bolesti ili informacije o odstupanjima u oseajnom, vsaznajnom i drutvenom
razvoju,nkao to su drutvena izdvojenost, emocionalno siromatvo, neobina
zanimanja i ponaanja. Manje osetljivi i obrazovani roditelji dugo ne primete
poetak,pa ak ni razvijeni tok bolesti.

Razvoj i prognoza izofrenije (izofrenih psihoza) u mladosti

Tok bolesti zavisi od blagovremenog dijagnostikovanja, odgovarajue terapije,
razumevanja i prihvaenosti u socijalnom okruenju obolele osobe. On moe biti:
kontinuiran, epizodian sa progredirajuim ili postojanim oteenjem, epizodini
remitirajui sa nepotpunom ili potpunom remisijom, ili neki drugi.
izofrenija se javlja u remisijama i ubovima. U stadijumu remisije osoba moe da se
vrati u socijalnu sredinu: ub znai novi atak bolesti. ei ubovi znak su loe
prognoze i brze demencije. Primer bolesnika u stanjima pogoravanja bolesti: (tekst
kojije napisao bolesnik)
"Avans prohtev"
"Jesenjeg prohladnog dana, ba kad sam se vraao iz konzerve, zauvek sam je
bacio, kroz praktian prizor travnjaka. Nije toliko vano koliko je bitno da je ta ista
konzerva napunjena odozgo temperom i zamagljenom fasciklom. Gledajui
zapanjujuim pogledom nisam imao mogunosti i prilike da oduzmem sebi odgovornost
i poverenje. Nakon toga, potpuno sam izgoreo zajedno sa apartmanom. Sva je poutela,
sve do Mramornog mora. Gluma je propala, nije vano, znaajno je to da su
profesionalne lai okupane u smoli od kravuljica, pa niko nije bio zadovoljan
sadanjim tretmanom terminoligije koje golicava svakog u pupak. Stoj! Padam u
nesvest, sva vrata su bila zakljuana, te ih niko nije ponovo zakljuavao, meutim pao
je mrak. Jao, uhvatlio me je kokoije slepilo u korpi za ve. Veina spavaa zahrkalo je
ispod buba rusa, koje su milele po lobanjama i spavaicama.
Seljaci mirisali su na buavo mleko i truo kajamak. Ustajte ludaci, vreme je
zakucavanju eksera, sa ajbnama po sred tumora. Nije vano, glavno je to da smo
prolazei kraj trafike osetili miris kvasca i to pre smo pobegli da ne bismo nadoli.
Beali smo iz sve snage i petnih ila. Patio sam od tabana. Jo, kia je padala na levo i

nagore. Nije bilo vremena da se popije bikarbona soda. Gorile upropastile su flaice od
brabonjaka. Najzad, propao sam kroz afolj, uvek je to najbolje reenje, na glavu mije
pala sfevica sa bubuljiavim genzlicama.

Terapija izofrenije
Leenje izofrenih bolesnika je naporan i dugotrajan posao i za pacijenta i za lekara i za
porodicu. U terapijskoj doktrini najpre traba odluiti da li treba hospitalizovati
bolesnika ili se opredeliti za ambulantni tretman. Indikacija za hospitalizaciju su:
suicidalni rizik, agresivno ponaanje, ekstremna uznemirenost, dezoraganizovano
ponaanje, nesposobnost da se uspostavi jasna dijagnoza, stabilizacija
psihofarmakoterapije. Ponekad je potrebno hospitalizovati bolesnika i kadaje
nesposoban da brine sam o sebi.
Smatra se da psihoterapija izofrenije postavlja posebne zahteve pred linost terapeuta,
pa se posebno ukazuje na probleme kontratransvera. Stav terapeuta, naroito u prvoj
fazi, kada su regresivne potrebe pacijenata velike, moe da bude "materinski", tj.
Uspostavljanje klime aktivne, paljive i stalne nenosti, koja karakterie materinsko
oseanje. Drugi stav, gde se prema bolesniku odnosimo kao prema odreslom koga treba
jo voditi ipodravati, kao prema "velikom" detetu, naziva se "oinaska podrka". To je
stav dobrodunog i liberalnog autoriteta, koji klasino karakterie dobrog oca.
Postoji i grupna psihoterapija izofrenih bolesnika. Ona razreava unutranje konfilkte
linosti, poboljava socijalizaciju kroz interpersonalne kontakte I stvaranje grupnog
identiteta, koji ohrabruje samoizraavanje polesnika. Ovde se savetuje neprastana
aktivnosta terapeuta, davanje jednostavnih interpretacija, zadovoljenje oralnih poterba
bolesnika. Posebna vrasta grupnog rada je rad sa lanovima porodice., to zahteva
intezivan rad sa roditeljima, posebno sa majkom. U simbolikoj vezi pacijenta sa
majkom problem je da majka prihvati autonomiju svog deteta, to se esto postie
usmeravanjem njenih konfliktogenih potreba na drugi objekat ili na spoljnu aktivnost.
Psihosocijalne intervencije podrazumevaju sustematsku i kontinuiranu proveru stanja
pacijenta ukljuujui medicinske zanake bolesti, socijalne potrebe i organizaciju ivota
za duim vremenski period. U tom smislu vano je napraviti individualni plan
rehabilitacije za svakog pojedinog pacijenta.

Zakljuak
Neki naunici koji istrauju teoriju haosa kau da ne postoji pojam poput besmislenosti,
jer u svakom neredu postoji odreen stepen ureenosti. Nasumini brojevi, broj Pi,
ahovske figure baene na pod, iako predstavljaju pojmove koji nemaju reda u svojoj
osnovi, posjeduju odreen stepen ureenosti koji povrnim razmatranjem nije oit. Tako
shizofreniari imaju pristup drugoj dimenziji koju mi ne moemo videti jer smo
prihvatili da je svet onakav kakvim ga vidimo.
U modernim interdisciplinarnim strujanjima mnogi strunjaci povezuju psihologiju,
neuropsihologiju i parapsihologiju s kvantnom fizikom. Ipak, manji broj naunika
uzima u obzir injenicu da tek sada slede najvanija otkria u oblasti oveanstva i da
treba odbaciti neka utvrena stajalita, posebno na podruju psihijatrije, s obzirom da su
ljudski mozak i mogunosti njegova korienja tako slabo istraeni. Upravo bi

shizofrenija mogla objasniti neke stvari poput naina funkcionisanja mozga, moda ak
i potvrditi najnovija teorijska strujanja prema kojima je mozak hologram upravo zbog
svojstva da nae misli i seanja nisu koncentrisane na jednom mestu nego, kao i kod
hologramske slike, manji deo slike (mozga) sadri svojstva celine.
Prema tom modelu sve to vidimo nije stvarno ve produkt naih misli, a sve stvari u
svetu su povezane i nedeljive. Vizije, snovi, halucinacije, lucidna stanja svesti su stanja
kada gledamo van ovog materijalnog sveta u drugu i viu dimenziju. Moda
halucinacije i glasovi koje uju osobe sa shizofrenijom jesu upravo nesvesna posezanja
za svetom koji je on kraj nae svakidanje iluzije u kojoj ivimo. Shizofrenija
bolesnicima onemoguuje razluiti subjektivni doivljaj od objektivne stvarnosti, ali
ako se uzme u obzir daje stvarnost iluzija menja se i pogled na ovu bolest. Vrlo se malo
zna o tome to je uopte shizofrenija. Moda se jednog dana ne bude klasifkovala kao
teka duevna bolest ve kao pukotina u iluziji stvarnosti a oboleli kao deo oveanstva
koji vidi svet oko sebe onakvim kakav on zaista jeste.

Literatura

Mari, Jovan: Klinika psihijatrija ,Beograd, 2005.

Tadi, Nevenka: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Beograd, 2003.
http://www.hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id
685: shizofrenija-rak-due&catid=3 8 :zdravlj e&Itemid= 141

http://www.besplatniseminarskiradovi.com