Amnestija I Pomilovanje

Biblioteka Pravni INFORMATOR
Amnestija i pomilovanje
AMNESTIJA
I
POMILOVANJE
SADR@AJ
PREDGOVOR..................................................................................................... 6
AMNESTIJA ....................................................................................................... 7
POJAM AMNESTIJE ........................................................................................ 7
SADR@INA AMNESTIJE .............................................................................. 12
AMNESTIJA PREMA ODREDBAMA NOVIH ZAKONA ................... 16
POSTUPAK ZA PRIMENU AMNESTIJE .................................................. 19
AMNESTIJA U UPOREDNOM PRAVU ................................................... 20
ZAKON O AMNESTIJI (Sl. list SRJ, br. 9/2001) ..................................... 23
ZAKON O AMNESTIJI (Sl. list RS, br. 10/2001) .................................... 27
POMILOVANJE ............................................................................................... 31
POJAM POMILOVANJA .............................................................................. 31
ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA POMILOVANJA ........................... 35
OPRAVDANOST PRIMENE INSTITUTA POMILOVANJA .............. 39
PRAVNA PRIRODA INSTITUTA POMILOVANJA ............................. 41
SADR@INA POMILOVANJA ...................................................................... 45
POSTUPAK ZA DAVANJE POMILOVANJA ......................................... 49
ODNOS POMILOVANJA
SA DRUGIM INSTITUTIMA KRIVI^NOG PRAVA ............................ 53
Pomilovanje i vanredno ublaàvanje kazne .................................... 53
Pomilovanje i uslovni otpust ............................................................... 55
Pomilovanje i oslobo|enje od kazne ................................................. 58
Pomilovanje i rehabilitacija.................................................................. 60
POMILOVANJE U UPOREDNOM PRAVU............................................. 62
ZAKON O POMILOVANJU SR JUGOSLAVIJE ..................................... 65
ZAKON O POMILOVANJU REPUBLIKE SRBIJE ................................. 76
ZAKON O POMILOVANJU REPUBLIKE CRNE GORE ...................... 85
PREDGOVOR
Krivi~ne sankcije su mere dru{tvenog reagovanja koje sud u zakonom sprovedenom
postupku izri~e u~iniocima krivi~nih dela radi za{tite najva`nijih dru{tvenih vrednosti od
svih oblika povrede ili ugroàvanja. Op{te je svrha propisivanja, izricanja i izvr{enja
krivi~nih sankcija suzbijanje dru{tveno opasnih delatnosti kojima se povre|uju ili
ugroàvaju vrednosti za{ti}ene krivi~nim zakonodavstvom: osnovne slobode i prava ~oveka
i gra|anina, nezavisnost i bezbednost zemlje i ustavom utvr|eni poredak.
No, iako je op{te prihva}eno na~elo koje u potpunosti odgovara zahtevu ostvarenja
pravde i pravi~nosti da se krivi~na sankcija izvr{ava (primenjuje) prema svakom izvr{iocu
krivi~nog dela, ipak u kriv~no-pravnoj teoriji, sudskoj praksi i zakonodavstvu postoje
odre|ene okolnosti usled ~ijeg postojanja ne dolazi do izricanja ili ne dolazi do izvr{enja
krivi~ne sankcije prema u~iniocu krivi~nog dela.
Ove okolnosti zbog ~ijeg postojanja dràva gubi svoje pravo na ka`njavanje nazivaju
se osnovi ga{enja krivi~ne sankcije. Te okolnosti mogu biti razli~ite. Za sve njih je
zajedni~ko da nastupaju posle izvr{enog krivi~nog dela. One poni{tavaju pravo dràve da
izrekne u tom slu~aju krivi~nu sankciju odnosno da izvr{i krivi~nu sankciju koja je izre~ena
pravosna`nom odlukom suda, ali one same ne uti~u na postojanje krivi~nog dela. Krivi~no
delo postoji, u odre|enim slu~ajevima postoji i krivi~na odgovornost na strani u~inioca
takvog dela, postoje dokazi koji ukazuju da je odre|eno lice upravo u~estvovalo u ostvarenju
posledice tog krivi~nog dela, ali nema izricanja krivi~ne sankcije.
U na{em krivi~nom pravu tri su osnova ga{enja krivi~nih sankcija. To su:
- zastarelost odre|ena u ~lanovima 95-100. Krivi~nog zakona SR Jugoslavije,
- amnestija odre|ena u ~lanovima 101 i 103. KZ SRJ,
- pomilovanje odre|eno u ~lanovima 102-103. KZ SRJ.
Po svom zna~aju, prirodi, sadrìni i dejstvu koju imaju posebno se izdvajaju instituti
amnestije i pomilovanja. Naime, to su ne samo krivi~no-pravni ve} i va`ni krivi~no
procesni, penolo{ki i kriminalno-politi~ki instituti kojima se nastoje ostvariti i odre|eni
politi~ki motivisani ciljevi.
Naime, u osnovi instituta amnestije i pomilovanja nalaze se odgovaraju}e odredbe
najvi{ih akata na{e zemlje. Tako osnovu amnestije ~ine odredbe ~l. 117. ta~. 6. Ustava SR
Jugoslavije, odnosno ~l. 73. ta~. 12. Ustava Republike Srbije i ~l. 81. ta~. 10. Ustava
Republike Crne Gore. I pomilovanje ima jasno definisani ustavno pravni osnov. On se
nalazi u odredbi ~l. 96. ta~. 8. Ustava SR Jugoslavije, ~l. 83. ta~. 9. Ustava Republike Srbije
odnosno u odredbi ~l. 88. st. 1. ta~. 6. Ustava Republike Crne Gore.
6
AMNESTIJA
ABOLITIO EST DELATIO, OBLIVIO ET EXTINCTIO ACCUSATIONS.
(Abolicija je ukidanje, predaja zaboravu, prestanak optu`be i svih posledica optu`be-
(Paulus sen. 5,17)
POJAM AMNESTIJE
Amnestija1) etimolo{ki poti~e iz gr~kog jezika (od re~i amnestia - zaboravljanje).
Ona u stvari ozna~ava predavanje zaboravu neke krivice ili pak opro{taj od
kazne koju takva krivica povla~i. Amnestija kao jedan od zakonskih razloga da
krivi~no odgovoran u~inilac krivi~nog dela izbegne ka`njavanje u potpunosti ili
delimi~no predstavlja izuzetno zna~ajan krivi~no pravni institut. Naime, ona
predstavlja izuzetak od pravila da svaki u~inilac krivi~nog dela mora i da do|e
pod udar krivi~no pravne represije. Pored amnestije kao op{ti osnovi koji isklju~uju ka`njivost u~inilaca krivi~nih dela (ili koji gase pravo dràve na ka`njavanje - ius puniendi) smatraju se u na{em pravu jo{ i pomilovanje i zastarelost.
Sve to ukazuje na vanredno sna`no dejstvo ovih instituta, a posebno amnestije
kao akta milosti najvi{eg predstavni~kog organa - najvi{eg organa kao izraza
narodnog suvereniteta.
Tako amnestija po svom zna~aju, prirodi i karakteru deluje ja~e i od samog
zakona (krivi~nog zakona koji odre|uje pojedina krivi~na dela, krivi~nu odgovornost i sankcije za njihove u~inioce) i od same sudske presude kojom je u~iniocu krivi~nog dela izre~ena krivi~na sankcija. Ovaj se institut sastoji u opra{tanju kazne u~iniocu krivi~nog dela putem akta koji donosi najvi{i predstavni~ki
organ jedne zemlje (skup{tina ili parlament). Ona je op{ti institut, op{ti osnov
za ga{enje krivi~nih sankcija. Odnosi se na sva krivi~na dela bez obzira da li se
ona gone po slu`benoj du`nosti ili po privatnoj tu`bi i na sve u~inioce krivi~nih
1)
Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Beograd, 1980. godine, str. 39
7
dela (sem maloletne u~inioce krivi~nih dela). Primenom ovog instituta ga{enje
kazne moè biti u celini ili delimi~no.
S obzirom na svoj zna~aj i prakti~an domet amnestija moè biti:
- amnestija u uèm smislu - kada se odnosi na opro{taj od kazne koja je
izre~ena pravosna`nom odlukom suda,
- amnestija u {irem smislu - kada se odnosi na oslobo|enje od krivi~nog
gonjenja i ka`njavanja kada se krivi~ni postupak protiv nekog lica za
izvr{eno krivi~no delo uop{te ne vodi ili se zapo~eti postupak obustavlja.
Ina~e, amnestija predstavlja ovla{}enje nadle`nih dràvnih organa (zakonodavnih organa) u smislu ~l. 117. st. 1. ta~. 6. Ustava SRJ i ~l. 73. st. 1. ta~. 12.
Ustava Republike Srbije pod odre|enim zakonskim uslovima. Zato njena primena nije uslovljena pristankom lica na koje se odnosi. Liice protiv koga je pokrenut ili tek treba da se pokrene krivi~ni postupak ne moè odbiti primenu
abolicije ~ak ni u slu~aju da ima opravdani pravni interes da svoju nevinost
dokaè u postupku pred sudom. Ni osu|eno lice niukom slu~aju ne moè odbiti
primenu amnestije, niti se za primenu amnestije uop{te traì saglasnost lica na
koje se njeno dejstvo odnosi.
Amnestijom se u stvari nastoje posti}i ne samo kriminalno politi~ki ve} i
odre|eni politi~ki ciljevi2). Ona predstavlja politi~ki akt milosti koji se dodeljuje
odre|enim licima (u~iniocima krivi~nih dela) u njihovu korist, ali tu korist u
odre|enom smislu uìvaju i politi~ki ~inioci koji su se opredelili za ovakvu
izuzetno krivi~no pravnu situaciju. Tako se isti~e da se primenom amnestije
nastoje re{iti ili bar ublaìti odre|eni dru{tveni i politi~ki problemi.
U su{tini instituta amnestije jeste da ona predstavlja akt koji se samo retko i to
izuzetno primenjuje. To je akt kojim se dejstvo sudske presude u pogledu
izre~ene krivi~ne sankcije menja u potpunosti ili delimi~no ili se pak u potpunosti isklju~uje mogu}nost krivi~nog gonjenja u~inioca krivi~nog dela. S
obzirom da se njenom primenom derogira i primena krivi~nog zakona, ona ne
sme i nije u svim savremenim krivi~no pravnim sistemima {iroko primenjivana.
Njena se zapravo primena svodi na retke izuzetke kojima se ne}e ometati ostvarivanje za{titne funkcije krivi~nog zakonodavstva (koja se sastoji u za{titi
najva`nijih dru{tvenih dobara i vrednosti) kao ni ostvarivanje na~ela pravi~-
2)
Zoran Stojanovi}, Krivi~no pravo, Op{ti deo, Beograd, 2000. godine, str. 327
8
nosti i jednakosti svih pred zakonom. U suprotnom moè do}i do ozbiljnih

poreme}aja ne samo u oblasti krivi~nog pravosu|a ve} i {ire u dru{tvu3).
No, ipak pored ~injenice da se ovaj institut izuzetno rekto primenjuje ipak
mnogobrojni su razlozi koji opravdavaju njenu primenu. Dva poslednja zakona
o amnestiji su doneta poslednjih godina i to:
1) Zakon o amnestiji SR Jugoslavije4) i
2) Zakon o amnestiji Republike Crne Gore5).
Primenom instituta amnestije stvara se mogu}nost da ono {to je pravosna`nom
presudom definitivno i kona~no re{eno moè biti naknadno izmenjeno naravno
ako za to postoje opravdani razozi pri ~emu ta izmena sudske odluke moè biti
samo u korist osu|enog lica, a ne i na njegovu {tetu.
Tako amnestija u izvesnom smislu predstavlja "sigurnosni ventil" kada se drugim pravnim sredstvima ne bi moglo do}i do re{enja konkretne krivi~no pravne
situacije, a koja se u datom trenutku pojavljuje kao pravi~no, opravdano, celishodno i jedino. Tako se putem amnestije6) moè izmeniti situacija osu|enih
lica ako su se izmenile dru{tvene, politi~ke ili ekonomske prilike tako da
izre~ene kazne u~iniocima krivi~nih dela vi{e nisu adekvatne ili ako je izmenjena kaznena politika u odnosu na odre|ena krivi~na dela ili u odnosu na
odre|ene u~inioce takvih dela ili ako postoje kakvi drugi sa dru{tvenog, dràvnog ili politi~koj gledi{ta opravdani razlozi.
Naravno da se institutu amnestije mogu staviti i odre|eni prigovori pored
~injenice da ovaj institut poznaju svi savremeni krivi~no-pravni sistemi. Kao
naj~e{}i prigovor primeni akta amnestije jeste da se njome pojedini u~inioci
krivi~nih dela stavljaju u nejednak pravni poloàj {to moè da vodi arbitrernosti, samovolji pa ~ak i zloupotrebama u pogledu primene i doneta primene
ovog instituta. Niz ovih prigovora otpada kada se ima u vidu izuzetan karakter
primene ovog instituta sa aspekata dru{tvene potrebe zbog kojih se uop{te
amnestija i primenjuje. I prigovor da primena amnestije slabi gneralnu ili op{tu
prevenciju ne stoji jer upravo organi koji su ovla{}eni za njenu primenu pred3)
4)
5)
6)
Franjo Ba~i}, Krivi~no pravo, Op}i dio, Zagreb, 1978. godine, str. 509
Slu`beni list SRJ, broj 28/96
Slu`beni list Republike Crne Gore, broj 44/99
Komentar Krivi~nog zakona SR Jugoslavije u redakciji Nikole Srzenti}a, Beograd, 1995.
godine, str. 396-397
9
stavljaju one organe koji vode, usmeravaju i koordiniraju celokupne napore

svih dru{tvenih subjekata u realizaciji utvr|ene kaznene politike dru{tva koja
treba da bude adekvatna dru{tvenim potrebama aktuelnog trenutka u razvoju
dru{tva-dràve.
Amnestija predstavlja op{ti akt zakonodavnog organa zemlje. Ona se donosi u
formi zakona i objavljuje u slu`benom glasilu kao i svaki drugi zakon. U uslovima podeljene zakonodavne nadle`nosti izme|u federacije i federalnih jedinica u na{oj zemlji, o amnestiji za krivi~na dela predvi|ena saveznim zakonima
(Krivi~nim zakonom SRJ i sporednim ili dopunskim zakonodavstvom saveznog
karaktera) odlu~uje Skup{tina SR Jugoslavije, dok o amnestiji za krivi~na dela
predvi|ena republi~kim krivi~nim ili sporednim zakonodavstvom odlu~uju republi~ke skup{tine.
Dakle, amnestija je akt u formi zakona kojim se poimeni~no neodre|enim licima daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja, oslobo|enje od izvr{enja kazne u
potpunosti ili delimi~no ili se izre~ena kazna zamenjuje blaòm kaznom, odre|uje brisanje osude ili se ukidaju odre|ene pravne posledice osude. To je
op{ti akt gde se u momentu njegovog dono{enja ne moè znati koja }e sva lica
odnosno koji }e sve poimeni~ni u~inioci krivi~nih dela biti obuhva}eni pogodnostima njene primene.
Dono{enjem zakona o amnestiji ne vr{i se izmena krivi~nog ili drugog zakona
kojim se kao sporednim ili dopunskim zakonom odre|uju krivi~na dela za koje
se daje amnestija niti se pak stavljaju van snage odredbe tih zakona kojima se
utvr|uju konkretna krivi~na dela za koja se daje amnestija. Zapravo amnestija
se daje za krivi~na dela u~injena u pro{losti, a ne i za ubudu}e. Ona se moè
odnositi na u~injena odre|ena krivi~na dela ili na odre|ene kazne bez obzira za
koje su krivi~no delo izre~ene. Sam krivi~ni zakon ne predvi|a nikakva ograni~enja u pogledu vrste i teìne krivi~nih dela odnosno visine izre~ene kazne za
krivi~na dela na koje moè da se odnosi primena amnestije. To predstavlja
isklju~ivo stvar ocene zakonodavca7) prilikom dono{enja zakona o amnestiji u
svakom konkretnom slu~aju. To dalje zna~i da amnestijom moè da bude
obuhva}eno bilo koje krivi~no delo ili pak da se amnestiraju bilo koji izvr{ioci
krivi~nih dela bez obzira na vrstu i visinu izre~ene kazne.
Po{to se amnestija odnosi na ve} ranije izvr{ena krivi~na dela to zna~i da se kod
trajnih krivi~nih dela (to su ona krivi~na dela kod kojih se usled preduzete
radnje izvr{enja javlja posledica u vidu protivpravnog stanja koje moè da traje
7)
Zoran Stojanovi}, op. cit. str. 327

10
kra}e ili duè vreme gde se celo vreme trajanja posledice izjedna~ava sa preduzimanjem radnje izvr{enja) amnestijom obuhvata samo ono protivpravno stanje koje je stvoreno izvr{enjem krivi~nog dela koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. U slu~aju da takav izvr{ilac trajnog krivi~nog dela i kasnije, posle stupanja na snagu zakona o amnestiji nastavi da ostvaruje obele`ja
takvog krivi~nog dela odre|enog u zakonu, ono ~ini novo krivi~no delo koje
dakle nije obuhva}eno ranije nastupilom amnestijom.
Amnestija se moè dati svim licima kao izvr{iocima krivi~nih dela pa se stoga i
odnosi na sva lica koja ispunjavaju uslove odre|ene zakonom o amnestiji. To
naravno mogu da budu i lica kojima je ve} ranije bila data amnestija (u vidu
ublaàvanja ranije izre~ene kazne od strane suda) ili ~ak i pomilovanje za isto
krivi~no delo ako se sada datom amnestijom daje jo{ ne{to vi{e od onoga {to je
bilo obuhva}eno ranije datom amnestijom ili pomilovanjem. [ta vi{e jednom
data amnestija se vi{e ne moè opozvati. To zna~i da se amnestijom ne mogu
licima na koje se ona odnosi postavljati uslovi zbog kojih bi (u slua~ju njihovog
neispunjenja) amnestija mogla biti opozvana (npr. da se amnestirano lice dobro
pona{a, da ispunjava druge postavljene obaveze poput onih obaveza koje se
osu|enom licu daju u sklopu za{titnog nadzora uz uslovnu osudu). Naime, akt
amnestije moè da sadrì samo one uslove koje lice treba da ispuni da bi za
njega ili na njegov slu~aj uop{te amnestija mogla da se primeni, ali ne i na
uslove da bi data amnestija uop{te ostala na snazi kako ne bi bila opozvana.
Ovo je veoma va`na karakteristika amnestija koja doprinosi ja~anju pravne
sigurnosti i uop{te principa legaliteta.
Davanjem amnestije ne dira se u prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi (~l.
103. KZ SRJ). U slu~aju abolicije ~ak se ne isklju~uje mogu}nost odnosno pravo
o{te}enog lica izvr{enjem krivi~nog dela da prema u~iniocu krivi~nog dela
ostvaruje svoj imovinsko pravni (od{tetni) zahtev i bez utvr|ivanja njegove
krivi~ne odgovornosti. Tako lice koje je o{te}eno krivi~nim delom za koje je data
amnestija moè zahtevati naknadu {tete prouzrokovane izvr{enjem krivi~nog
dela, naknadu tro{kova u~injenih povodom vo|enja krivi~nog postupka, naknadu za predmete koji su oduzeti primenom mere bezbednosti iz ~l. 69. KZ SRJ
(oduzimanja predmeta krivi~nog dela), bez obzira {to je izvr{ilac krivi~nog dela
amnestiran.
11
SADR@INA AMNESTIJE
Sam je Krivi~ni zakon SRJ u ~l. 101. odredio sadrìnu instituta amnestije. Naime,
amnestija moè da se odnosi na:
- oslobo|enje od krivi~nog gonjenja (abolicija),
- potpuno ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne,
- zamenu izre~ene kazne blaòm kaznom,
- brisanje osude,
- ukidanje pravne posledice osude8).
Oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ili abolicija zna~i da se protiv u~inioca krivi~nog dela ne moè pokrenuti krivi~ni postupak, a ako je postupak u toku, on
se obustavlja bez obzira u kom se stadijumu nalazi. Oslobo|enje od krivi~nog
gonjenja se uvek odnosi na odre|eno krivi~no delo i po pravilu obuhvata sva
lica koja su u bilo kom svojstvu (kao izvr{ioci, saizvr{ioci, podstreka~i, pomaga~i, organizatori ili ~lanovi zlo~ina~nog udruènja) u~estvovala u njegovom
izvr{enju. No, i ovde mogu biti data neka ograni~enja pa se tako abolicija za neke u~esnike u krivi~nom delu moè usloviti i postojanjem odre|enih uslova,
pretpostavki ili okolnosti. Abolicija se moè dati sve do momenta dok krivi~ni
postupak nije okon~an pravosna`nom presudom. Na slu~ajeve koji su pravosna`no okon~ani oslobo|enje od krivi~nog gonjenja nema prakti~an zna~aj.
Amnestijom se osu|eno lice moè u potpunosti osloboditi od izvr{enja izre~ene
kazne. Oslobo|enje od kazne se uvek odnosi na onu kaznu koja je i izre~ena u
pravosna`noj sudskoj odluci. Za ovaj vid amnestije pretpostavka je da je doneta
pravosna`na presuda nadle`nog suda i da kazna u potpunosti nije izvr{ena.
Ono moè da obuhvati sve vrste kazni koje su ina~e i predvi|ene u na{em krivi~nom zakonodavstvu (smrtnu kaznu, zatvor, nov~anu kaznu) pa i kaznu maloletni~kog zatvora (kao posebnu vrstu krivi~nih sankcija koje se izri~u starijim
maloletnim u~iniocima krivi~nih dela). Ako se osu|eno lice primenom amnestije osloba|a od izvr{enja glavne kazne, ono se po pravilu odnosi i na izre~enu
sporednu kaznu (naj~e{}e nov~anu kaznu koja se izri~e uz kaznu zatvora).
Prakti~no posle date amnestije izre~ena kazna se vi{e ne moè uop{te izvr{iti, a
ako je njeno izvr{enje u toku, kazna se obustavlja. Ako se pak osu|eno lice
nalazi na uslovnom otpustu momentom davanja amnestije uslovni otpust se
8)
Dragan Jova{evi}, Leksikon krivi~nog prava, JP "Slu`beni list", Beograd, 1998. godine, str.
13-15
12
ukida i takvo osu|eno lice se osloba|a od daljeg izdràvanja izre~ene kazne u

potpunosti.
Institutom amnestije se odre|eno lice moè i delimi~no osloboditi od izvr{enja
izre~ene kazne. Ono se u ovom slu~aju moè odnositi na oslobo|enje od izvr{enja neke od vi{e kumulativno izre~enih kazni (kada je vi{e kazni kumulativno
izre~eno u~iniocu krivi~nog dela) ili na oslobo|enje od izvr{enja jednog dela
izre~ene kazne, dakle sotatka neizdrànog dela kazne {to je u praksi ~e{}i slu~aj.
Naj~e{}e se u ovom slu~aju radi o smanjenju vremena trajanja pravosna`no izre~ene kazne zatvora. To je dakle poseban oblik ublaàvanja kazne pri ~emu se
organ nadleàn za davanje amnestije mora u svemu pdridràvati propisa o
vrstama kazni i njihovom minimalnom i maksimalnom iznosu. Tako se niukom
slu~aju ne moè desiti da se na ovaj na~in odredi vrsta i mera kazne koji uop{te
nisu predvi|eni u op{tem delu saveznog krivi~nog zakona.
Pravosna`no izre~ena kazna se primenom instituta amnestije moè zameniti
blaòm vrstom kazne. I ova je zamena kazni mogu}a samo u okviru sistema i
mera kazni predvi|enih u saveznom krivi~nom zakonu. Izre~ena kazna zatvora
se moè zameniti nov~anom kaznom u okviru op{teg minimuma i op{teg
maksimuma ove vrste kazne, a izre~ena smrtna kazna se moè zameniti kaznom zatvora od op{teg minimuma do najvi{e 15 godina zatvora odnosno od 20
godina zatvora, ali se ni u kom slu~aju kazna zatvora ne moè zameniti kaznom
maloletni~kog zatvora (zbog specifi~nog karaktera ove maloletni~ke krivi~ne
sankcije) niti nekom drugom vrstom vaspitnih mera. Uostalom amnestija se
uop{te ne moè odnositi na primenu vaspitnih mera. To je i razumljivo jer se
ovde radi o specifi~nim vrstama maloletni~kih krivi~nih sankcija ~ija je prvenstvena svrha i cilj ostvarivanje vaspitanja, prevaspitanja i pravilnog razvoja
maloletnika pa ne bi bilo celishodno niti opravdano da neki vansudski organ
ukida ili menja ovu meru kada je ve} sudsko ve}e na{lo da je njena primena u
konkretnom slu~aju potrebna i neophodna.
Amnestijom se izre~ena kazna ne moè niukom slu~aju zameniti uslovnom
osudom ({to je ina~e mogu}e kod primene instituta pomilovanja) niti se amnestija uop{te moè odnositi na primenu mera bezbednosti. Naime, njena primena je ograni~ena samo na oblasti kazni (njihovog ublaàvanja, oslobo|enja u
potpunosti ili zameni blaòm kaznom). Tako|e zakon izri~ito odre|uje da se
amnestija ne moè odnositi na izre~ene uslovne osude jer je njena primena
ograni~ena samo na kazne, a uslovna osuda sada predstavlja samostalnu vrstu
krivi~nih sankcija. Ipak logi~no bi bilo da amnestija ima pravno dejstvo i na ovu
vrstu krivi~nih sankcija kada se ve} njenom primenom moè dati potpuno ili
13
delimi~no osobo|enje od kazne (kao teè vrste krivi~nih sankcija u odnosu na

uslovnu osudu).
Tako|e amnestija se ne moè odnositi na izre~ene mere bezbednosti (kao {to je
slu~aj kod pomilovanja) jer se i ovde radi o specifi~nim vrstama mera dru{tvenog reagovanja na kriminalitet.
Brisanje osude putem primene amnestije se moè odnositi na sve osude koje se
i ina~e evidentiraju u odgovaraju}oj kaznenoj evidenciji. Pri tome se ne traì
ispunjenje uslova predvi|enih u ~l. 93. KZ SRJ. Brisanje osude putem primene
ovog instituta dakle obuhvata sve osude ~ak i one koje se redovno ne bi mogle
brisati iz kaznene evidencije. To zna~i da brisanje osude primenom amnestije ni
u kom slu~aju nije ograni~eno visinom izre~ene kazne niti vrstom izvr{enog
krivi~nog dela za koje je osuda izre~ena. U svakom slu~aju brisanje osude na
ovaj na~in u potpunosti je u pogledu pravnog dejstva izjedna~eno sa brisanjem
osude po krivi~nom zakonu. Prakti~no brisanjem osude putem amnestije zna~i
istovremeno i prestanak svih pravnih posledica osude koje su i bile vezane za tu
osudu9).
Primenom amnestije moè se ukinuti odre|ena pravna posledica osude. Za
razliku od pomilovanja kod koga je mogu}e ne samo ukidanje pravne posledice
ve} i odre|ivanje njenog kra}eg trajanja kod amnestije se njeno dejstvo odnosi
samo na pravne posledice koje po svojoj prirodi traju odre|eno vreme i koje se
sastoje u zabrani sticanja odre|enih prava posle izdràne, zastarele ili opro{tene
kazne u smislu ~l. 89. KZ SRJ. Po{to se ovde uvek radi o ukidanju odre|ene
pravne posledice osude, to zakon o amnestiji u svakom konkretnom slu~aju mora izri~ito da navede na koju se pravnu posledicu osude odnosi. To moè da
bude jedna ili vi{e pravnih posledica, ali moraju u svakom slu~aju biti izri~ito
navedene.
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Republike Srbije10) u odredbama ~l. 155-158.
ure|uje otpu{tanje osu|enog lica iz zavodske ustanove u kojoj izvr{ava kaznu
zatvora.
Kako se zakon o amnestiji odnosi samo na presude koje su postale pravosna`ne
pre njegovog stupanja na snagu, on se ne moè primeniti na osu|eno lice koje
9)
10)
Dragan Jova{evi}, Zbirka propisa o pomilovanju sa komentarom, Slu`beni glasnik, Beograd,

1990. godine, str. 3-12
Dragan Jova{evi}, Komentar Zakona o izvr{enju krivi~nih sankcija Republike Srbije i Republike Crne Gore sa sudskom praksom, JP "Slu`beni list", Beograd, 2000. godine, str. 121-125
14
je àlbu na presudu uloìlo pre stupanja na snagu ovog zakona, a odustalo od

nje posle stupanja na snagu ovog zakona11).
Odredbama izvr{nog krivi~nog zakona republi~kog karaktera je u potpunosti
ure|eno postupanje nadle`nih dràvnih organa posle date amnestije osu|enom licu. Naime, u slu~aju dono{enja zakona o amnestiji upravnik zavoda u
kome se nalazi osu|eno lice na koje se amnestija odnosi duàn je u roku od 24
~asa od stupanja na snagu ovog zakona da pismeno obavesti sud koji je doneo
prvostepenu presudu da osu|eni podleè amnestiji. Pored upravnika zavoda i
nadle`ni javni tuìlac kao i samo osu|eno lice mogu podneti zahtev za otpu{tanje iz zavoda. I ovaj se zahtev podnosi prvostepenom sudu.
Prvostepeni sud u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje da li postoje uslovi za
otpu{tanje osu|enog lica iz zavoda. Da li }e se osu|eno lice podvesti pod odredbe zakona o amnestiji i u kom obliku ili vidu njene sadrìne moè koristiti pogodnosti date zakonom treba dakle da utvrdi prvostepeni sud koji je doneo presudu u kojoj je izre~ena vrsta i mera kazne. Ovaj sud po podnetom predlogu za
otpu{tanje postupa sa naro~itom pa`njom i hitno{}u. Naime sud je duàn da u
roku od tri dana po prijemu zahteva donese i otpravi re{enje u pismenom obliku. Ovo se re{enje dostavlja osu|enom licu, upravi zavoda u kome se on nalazi,
a po potrebi i nadle`nom javnom tuìocu.
Nadle`ni javni tuìlac i osu|eni mogu u daljem roku od tri dana od prijema
prvostepenog re{enja izjaviti àlbu neposredno vi{em sudu. Ako je nadle`ni
javni tuìlac nezadovoljan odlukom nadle`nog prvostepenog suda kojom je odlu~eno o pu{tanju osu|enog lica zbog date amnestije (bilo da je nezadovoljan u
pogledu lica na koje se amnestija odnosi, u pogledu na~ina ublaàvanja kazne
ili drugim okolnostima) moè uloìti àlbu neposredno vi{em sudu. U svakom
slu~aju podneta àlba zadràva izvr{enje re{enja (ona dakle ima suspenzivno i
devolutivno dejstvo).
Osu|eni se otpu{ta iz zavoda istog dana kada zavod primi re{enje suda o
otpu{tanju zbog date amnestije, a najdocnije u roku od 24 ~asa od prijema tog
re{enja. Ako protiv prvostepenog re{enja nije izjavljena àlba onda se osu|eni
otpu{ta iz zavoda prvog dana posle isteka roka za àlbu. Logi~no je ako je àlba
izjavljena od strane nadle`nog javnog tuìoca i blagovremeno, onda se doneto
prvostepeno re{enje ne izvr{ava ve} osu|eno lice nastavlja sa izdràvanjem
kazne ~ekaju}i odluku drugostepenog suda po àlbi.
11)
Re{enje Vrhovnog suda Srbije K`. II 210/91 od 1. aprila 1991. godine

15
AMNESTIJA PREMA ODREDBAMA

NOVIH ZAKONA
Kao op{ti osnov ga{enja krivi~nih sankcija ili prava dràve na ka`njavanje - ius
puniendi, amnestija se uvek donosi u formi zakona. Njime se neodre|enim licima (ili neodre|enom broju lica) moè dati jedna ili vi{e mogu}nosti koje se
odnose na oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ili oslobo|enje od kazne. Zavisno
od politi~ke odluke najvi{eg predstavni~kog tela u kom pravcu i do kojih granica }e do}i do primene amnestije u odnosu na izvr{ena krivi~na dela i njihove
u~inioce odre|ena je i neposredna sadrìna, dejstvo i obim primene zakona o
amnestiji.
Takav je upravo slu~aj sa Zakonom o amnestiji12) koji je stupio na snagu krajem
februara 2001. godine. Iako se radi o kratkom zakonskom tekstu od svega 9 ~lanova njegova je sadrìna izuzetno sloèna i kompleksna. Tu sadrìnu moèmo
posmatrati sa dva aspekta:
1) u odnosu na obim primene,
2) u odnosu na lica na koja se odnosi.
U pogledu obima primene Zakon o amnestiji Re[ublike Srbije se ne odnosi na
oslobo|enje od krivi~nog gonjenja (ili aboliciju). Dakle njegova je primena ograni~ena samo na pravosna`no izre~ene kazne ~ije je izvr{enje u toku. U odnosu
na ovako izre~ene kazne sam je zakon dao niz ograni~enja. Ta ograni~enja u
pogledu primene mogu da se ogledaju u slede}em:
1) Osloba|aju se od izvr{enja 1/4 izre~ene kazne zatvora ona lica koja se nalaze
na izdràvanju kazne u zavodskim ustanovama u sistemu Uprave za izvr{enje krivi~nih sankcija (bez obzira da li ovu kaznu izvr{avaju u ustanovama
na teritoriji Republike Srbije ili Republike Crne Gore) kao i lica koja jo{ nisu
stupila na izdràvanje kazne. Ovo je pravilo. Od ovog pravila postoji i izuzetak. Naime, izuzetno se lica koja su osu|ena zbog krivi~nih dela: ubistva,
otmice, silovanja, protivprirodnog bluda, rodoskrvnjenja, razbojni~ke kra|e,
razbojni{tva, te{ki slu~ajevi razbojni~ke kra|e i razbojni{tva, iznuda i zlo~ina~no udruìvanje kao i lica koja su tri puta pravosna`no osu|ivana za krivi~na dela (bez obzira na koju vrstu i meru kazne) se osloba|aju od izvr{enja
15% izre~ene kazne, osim lica koja na dan stupanja na snagu zakona imaju
vi{e od 70 godina (za koje oslobo|enje iznosi kao i u prvom slu~aju 25%).
12)
Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 10/2001. godine

16
2) U pogledu lica na koje se odnosi novodonetim zakonom inugurisana amnestija treba re}i slede}e. Od amnestije su izuzeta lica koja su pravosna`no
osu|ena za krivi~na dela difamnog karaktera i to: obljuba ili protivprirodni
blud sa nemo}nim licem, obljuba ili protivprirodni blud sa licem koje nije
navr{ilo 14 godina kao i lica koja su vi{e od tri puta osu|ivana za krivi~na
dela (bez obzira koja su dela izvr{ili i na koju su vrstu i meru kazne osu|eni).
Tako|e pogodnostima date amnestije se ne mogu koristiti ni pravosna`no
osu|ena lica za koja je na dan stupanja na snagu ovog zakona nare|eno
izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdràvanje kazne ili zbog bekstva sa
izdràvanja kazne. Dakle, u ovim slu~ajevima je u potpunosti isklju~ena
primena amnestije.
Iako su i savezni i republi~ki zakoni o amnestiji pripemani u isto vreme, sticajem
okolnosti Zakon o amnestiji saveznog karaktera je usvojen tek krajem februara.
No, bez obzira na to, oba zakona su prakti~no stupili u ìvot gotovo istovremeno
jer savezni zakon stupa na snagu 3. marta 2001. godine (dakle narednog dana
od njegovog objavljivanja u slu`benom glasilu). I ovo je kratak zakonski tekst.
On ima samo 13 ~lanova koji po svojoj sadrìni imaju vanredno zna~ajno pravno dejstvo na u~inioce niza krivi~nih dela predvi|enih saveznim zakonima.
U pogledu karakteristika saveznog Zakona o amnestiji treba ista}i slede}e:
1) amnestija u pogledu svoje sadrìne obuhvata:
a) aboliciju ili oslobo|enje od krivi~nog gonjenja u potpunosti za
sva lica koja su u~inila odre|eno krivi~no delo ili pak postoji
sumnja da su u~inila odre|eno krivi~no delo
b) potpuno oslobo|enje od izvr{enja izre~ene kazne i
c) brisanje osude iz kaznene evidencije.
2) primena amnestije je vremenski ograni~ena. Naime, njeno pravno dejstvo
se odnosi samo na lica koja su odre|ena krivi~na dela izvr{ila do 7. oktobra
2000. godine (bez obzira da li se radi o svr{enom ili poku{anom delu, sticaju ili produènom krivi~nom delu ili trajnom krivi~nom delu).
3) U pogledu krivi~nih dela na koje se amnestija odnosi, zakon je taksativno
naveo krivi~na dela ina~e predvi|ena u saveznom krivi~nom zakonu u
grupi dela protiv ustavnog ure|enja i bezbednosti SRJ i protiv Vojske
Jugoslavije. Kao u~inioci ovih dela mogu se javiti doma}i dràvljani, ali i
stranci. Isto tako ovde se radi o krivi~nim delima za ~ije u~inioce su postupke vodili ne samo sudovi op{te nadle`nosti ve} i vojni sudovi.
17
U pogledu ovih krivi~nih dela na ~ije u~inioce se odnosi primena navedenog

zakona o amnestiji zakon pravi razliku na dve grupe dela.
Potpuna amnestija (abolicija, oslobo|enje od izre~ene kazne u potpunosti i
brisanje osude) se odnosi na u~inioce slede}ih krivi~nih dela: odbijanje prijema i
upotrebe oru`ja (~l. 202), neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne slu`be (~l.
214), izbegavanje vojne slu`be onesposobljenjem ili obmanom (~l. 215), samovoljno udaljenje i bekstvo iz Vojske Jugoslavije (~l. 217), izbegavanje popisa i
pregleda (~l. 218), neizvr{enje materijalne obaveze (~l.219), spre~avanje borbe
protiv neprijatelja (~l. 118), oruàna pobuna (~l. 124), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ure|enja (~l. 133), udruìvanje radi neprijateljske delatnosti (~l.
136), povreda ugleda SRJ (~l. 157).
Drugi vid amnestije se odnosi na izre~ene kazne zatvora za lica koja su do 7. oktobra 2000. godine u~inila krivi~no delo propisano saveznim krivi~nim zakonom. Ovim licima se umanjuje izre~ena kazna (dakle ovde se radi o delimi~nom
oslobo|enju od izvr{enja izre~ene kazne) za jednu ~etvrtinu. Dakle, ovako odre|ena sadrìna amnestije se odnosi na sve u~inioce saveznih krivi~nih dela osim
ovim zakonom izri~ito navedenih dela. Naime, amnestija se ne odnosi na u~inioce krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava (kao {to su npr.
genocid ili ratni zlo~ini), terorizam (~l. 125) i krivi~na dela vezana za opojne
droge i to neovla{}ena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (~l. 245) i
omogu}avanje uìvanje opojnih droga (~l. 246).
Ina~e i savezni zakon na identi~an na~in kao i doneti republi~ki zakon o amnestiji preuzimaju odredbe Zakona o izvr{enju krivi~nih sankcija u pogledu postupanja sudova i zavodskih ustanova po donetim re{enjima o amnestiji. Naime,
da bi neko lice i po odredbama ovog zakona moglo da koristi povlastice
amnestije potrebno je da nadle`ni prvostepeni sud donese posebno re{enje (po
slu`benoj du`nosti ili po zahtevu ovla{}enih lica).
18
POSTUPAK
ZA PRIMENU AMNESTIJE
Amnestija je akt koji se donosi u formi zakona. Da bi se njenim privilegijama
mogla koristiti osu|ena lica, potrebno je ispunjenje nekoliko pretpostavki. Prvo,
potrebno je da zakon donet od strane skup{tine bude objavljen u slu`benom
glasilu i da takav zakon stupi na snagu protekom vremena - vacatio legis.
U svakom konkretnom, pojedina~nom slu~aju po{to se amnestija odnosi na
individualno neodre|eni broj lica pa se u momentu njenog dono{enja ne moè
znati na koja se sve lica ona odnosi, potrebno je da se donese pojedia~no re{enje
o primeni amnestije. Takvo re{enje donosi prvostepeni sud koji je sudio i
izrekao krivi~nu sankciju. Ovaj sud po slu`benoj du`nosti (ex officio) ili na zahtev javnog tuìoca, osu|enog lica ili drugih lica koja su ina~e ovla{}ena da preduzimaju procesne radnje u korist osu|enog donosi navedeno re{enje. U takvom re{enju se konstatuje lice na koje se odnosi amnestija, utvr|uje se novi iznos kazne koji je preostao nakon njenog smanjivanja usled date amnestije), ali i
usled njenog (delimi~nog izdràvanja) i koji se ima izvr{iti, ali se tako|e utvr|uje i iznos kazne od ~ijeg se oslobo|enja osloba|a osu|eno lice. Ukoliko se usled date amnestije osu|eni treba otpustiti sa daljeg izdràvanja izre~ene kazne,
sud istim ovim re{enjem odlu~uje i o otpu{tanju osu|enog iz zavodske ustanove.
Ovako doneto re{enje se bez odlaganja dostavlja zavodskoj ustanovi u kojoj
osu|eno lice izdràva izre~enu kaznu. I sam upravnik ovog zavoda je duàn da
sud obavesti o licima na koja se amnestija odnosi.
Ukoliko se pak radi o osu|enom licu koje jo{ nije stupilo u zavod na izdràvanje kazne postupak je isti s tim {to sud re{enje o primeni amnestije treba da
donese u roku od tri dana od prijema zahteva. U ovom slu~aju se radi o novoutvr|enom iznosu kazne ~iji iznos sada predstavlja osnovu za preduzimanje
drugih procesnih radnji ovog lica (kao {to su: podno{enje zahteva za pomilovanje, zahteva za vanredno ublaàvanje kazne, zahteva za ponavljanje postupka ili pak radi upu}ivanja (eksterna klasifikacija) u odgovaraju}u vrstu i tip
zavodske ustanove shodno odredbama izvr{nog krivi~nog prava.
Interesantno je da Zakon o amnestiji predvi|a i mogu}nost podno{enja àlbe
protiv re{enja o primeni amnestije. Ovu àlbu mogu da podnesu javni tuìlac,
osu|eni, ali i druga lica na strani optuènog. @alba se podnosi neposredno
vi{em sudu u roku od tri dana od prijema re{enja.
19
AMNESTIJA U UPOREDNOM PRAVU

Amnestija kao op{ti osnov ga{enja prava dràve na ka`njavanje predstavlja
univerzalni institut op{teg dela krivi~nog prava poznat jo{ veoma rano u pisanoj pravnoj istoriji. On ima posebno mesto, zna~aj i opravdanje pa je stoga
poznaje i niz savremenih krivi~no pravnih sistema.
Zbog potpunijeg sagledavanja mesta i uloge ovog instituta sa aspekta krivi~nog
prava,kriminalne politike, penologije i dr. potrebno je bar u kratkim crtama
ukazati na pojedina uporedna krivi~na zakonodavstva odnosno njihove odredbe koje se neposredno odnose na pojam, sadrìnu i obim primene instituta
amnestije.
U tom pogledu }emo konsultovati neke krivi~ne zakonike koji su doneti poslednjih godina i to u:
1.
2.
3.
4.
6.
7.
Federaciji Bosne i Hercegovini,

Hrvatskoj,
Makedoniji,
Republici Srpskoj,
Ruskoj federaciji,
Sloveniji.
Tako Krivi~ni zakonik Federacije Bosne i Hercegovine13) u ~l. 127. odre|uje da

se licima koja su obuhva}ena aktom amnestije daje oslobo|enje od krivi~nog
gonjenja, potpuno ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamenjuje se
izre~ena kazna blaòm kaznom, odre|uje se brisanje osude ili se pak ukida odre|ena pravna posledica osude. Naravno da se davanjem amnestije ne dira u
prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi.
Kazneni zakon Republike Hrvatske14) u ~l. 87. isti~e da se amnestijom daje licima
koja su njome obuhva}ena obustava kaznenog postupka ili potpuni ili delimi~ni
oprost od izvr{enja kazne, zamenjuje se izre~ena kazna blaòm kaznom, ukida
se uslovna osuda, daje se prevremena rehabilitacija ili se ukida odre|ena pravna posledica osude.
Krivi~ni zakonik Republike Makedonije15) u ~l. 113. isti~e da se licima na koje se
odnosi akt amnestije daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ili potpuno ili deli13)
14)
15)
Zbirka krivi~nih (kaznenih) propisa Federacije Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1998. godine
Narodne novine Republike Hrvatske, Zagreb, broj 110/97
Slu`beni vesnik na Republika Makedonija, Skopje, broj 37/96
20
mi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne ili se zamenjuje izre~ena kazna blaòm

kaznom ili se bri{e osuda ili se ukida odre|ena pravna posledica osude. Shodno
odredbi ~l. 115. davanjem amnestije osu|enim licima ne dira se u prava lica koja
se zasnivaju na osudi.
Krivi~ni zakonik Republike Srpske16) u ~l. 117. odre|uje da se licima koja su
obuhva}ena aktom amnestije daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja, potpuno
ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamenjuje se izre~ena kazna blaòm kaznom, odre|uje se brisanje osude ili se ukida odre|ena pravna posledica
osude.
Krivi~ni zakonik Ruske federacije17) u ~l. 84. kaè da amnestiju objavljuje
Dràvna Duma Federalnog sobranja Ruske Federacije prema individualno odre|enom krugu lica. Aktom amnestije lica koja su izvr{ila krivi~na dela mogu
biti oslobo|enja od krivi~ne odgovornosti, a osu|ena lica mogu biti oslobo|ena
od kazne ili im odmerena kazna moè biti smanjena ili zamenjena blaòm
vrstom kazne ili takva lica mogu biti oslobo|enja od sporedne vrste kazne, dok
licima koja su ve} izdràla kaznu moè biti brisana osuda.
Kazenski zakonik Republike Slovenije18) u ~l. 117. odre|uje da se lica na koje se
odnosi amnestija osloba|aju od krivi~nog gonjenja, u potpunosti ili delimi~no
osloba|aju od izvr{enja izre~ene kazne, izre~ena kazna se zamenjuje blaòm
vrstom kazne, bri{e se osuda ili se ukidaju odre|ene pravne posledice osude. Pri
tome je izri~ito navedeno da se amnestija moè u svemu dati prema odredbama
op{teg dela krivi~nog zakonika (u pogledu vrsta i mera kazne odnosno drugih
vrsta krivi~nih sankcija).
Upore|uju}i navedene krivi~ne zakonike donete poslednjih godina moèmo
re}i da najve}i broj zakona predvi|a istu sadrìnu pomilovanja. Jedino hrvatski
krivi~ni zakon u odnosu na re{enja poznata u SR Jugoslaviji, Federaciji Bosne i
Hercegovine, Republici Srpskoj, Makedoniji, Sloveniji i Ruskoj Federaciji predvi|a ne{to {iru sadrìnu amnestije koja pored navedenih obuhvata i: uslovnu
osudu, prevremenu rehabilitaciju, ali se ne odnosi na brisanje osude. Ukidanje
pravnih posledica osude putem primene amnestije ne poznaje ni Krivi~ni
16)
Slu`beni glasnik Republike Srpske, Banja Luka, broj 22/2000
17)
J.I.Skuratov-V.M.Lebedov, Kommentarii k Ugolovnomu kodeksu Rossijskoj Federacii,

Moskva, 1996. godine
Kazenski zakonik Republike Slovenije z uvodimi pojasnili Bo{tjana Penka in Klaudija
Stroliga, Ljubljana, 1999. godine
21
18)
zakonik Ruske Federacije s tim {to ovaj zakon poznaje brisanje osude primenom amnestije samo u slu~aju ako je osu|eno lice ve} izdràlo kaznu.
I na kraju, treba ista}i da amnestija kao op{ti osnov ga{enja prava dràve na
ka`njavanje predstavlja u svakom dru{tvu i u svakom vremenu izvanrednu
pravnu ustanovu koja omogu}ava u~iniocima krivi~nih dela da izbegnu krivi~no gonjenje i ka`njavanje. Naravno odre|eni kriminalno politi~ki, ali i politi~ki razlozi nalaù opravdanost i primenu amnestije koju treba samo izuzetno
retko koristiti kada je to zaista opravdano, nu`no i pravi~no.
22
ZAKON
O
AMNESTIJI
"Slu`beni list SRJ"
23
"Slu`beni list SRJ", br. 9/2001
ZAKON
O
AMNESTIJI
^lan 1.
Daje se amnestija licima koja su do 7. oktobra 2000. godine u~inila, odnosno za
koja postoji osnovana sumnja da su u~inila krivi~na dela: odbijanje primanja i
upotrebe oru`ja iz ~lana 202, neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne slu`be iz
~lana 214, izbegavanje vojne slu`be onesposobljenjem ili obmanom iz ~lana 215,
samovoljno udaljenje i bekstvo iz Vojske Jugoslavije iz ~lana 217, izbegavanje
popisa i pregleda iz ~lana 218. i neizvr{avanje materijalne obaveze iz ~lana 219,
propisana Krivi~nim zakonom Savezne Republike Jugoslavije ("Slu`beni list
SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i
"Slu`beni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 37/93 i 24/94).
Ovim zakonom daje se amnestija i licima koja su u periodu od 27. aprila 1992.
godine do 7. oktobra 2000. godine u~inila, odnosno za koje postoji osnovana
sumnja da su u~inila krivi~na dela: spre~avanje borbe protiv neprijatelja iz ~lana
118, oruàna pobuna iz ~lana 124, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog
ure|enja iz ~lana 133, udruìvanje radi neprijateljske delatnosti iz ~lana 136. i
povreda ugleda SRJ iz ~lana 157, propisana Krivi~nim zakonom Savezne
Republike Jugoslavije ("Slu`beni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87,
57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i "Slu`beni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 37/93 i 24/94).
Amnestija iz st. 1. i 2. ovog ~lana obuhvata oslobo|enje od krivi~nog gonjenja,
oslobo|enje od izvr{enja kazne i brisanje osude.
^lan 2.
Osloba|aju se od izvr{enja jedne ~etvrtine pravnosna`nom presudom izre~ene
kazne zatvora lica koja su do 7. oktobra 2000. godine osu|ena za krivi~na dela
propisana Krivi~nim zakonom Savezne Republike Jugoslavije, osim lica
pravnosna`no osu|enih za krivi~no delo terorizam iz ~lana 125, za krivi~na dela
protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava iz glave XVI, za krivi~no delo
24
neovla{}ena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz ~lana 245. i za

krivi~no delo omogu}avanje uìvanja opojnih droga iz ~lana 246. Krivi~nog
zakona Savezne Republike Jugoslavije ("Slu`beni list SFRJ", br. 44/76, 36/77,
34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i "Slu`beni list SRJ", br. 35/92,
16/93, 37/93 i 24/94).
^lan 3.
Ako protiv lica iz ~lana 1. ovog zakona nije pokrenut krivi~ni postupak,
postupak se ne}e pokrenuti, a ako je krivi~ni postupak u toku - obustavi}e se.
Ako je licu iz ~lana 1. ovog zakona pravnosna`no izre~ena kazna zatvora,
oslobodi}e se od izvr{enja te kazne u celini ili u delu koji nije izvr{en.
^lan 4.
Amnestija ne dira u prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi.
^lan 5.
Za lice protiv koga se vodi krivi~ni postupak ili je taj postupak pravnosna`no
okon~an, re{enje o amnestiji donosi nadle`ni sud prvog stepena po slu`benoj
du`nosti.
^lan 6.
Ako lice iz ~lana 1. na koje se odnosi amnestija nalazi u pritvoru, nadle`ni sud
done}e re{enje o ukidanju pritvora.
Za lice iz ~lana 1. koje se nalazi na izdràvanju kazne zatvora re{enje o
oslobo|enju od daljeg izdràvanja kazne done}e prvostepeni sud op{te
nadle`nosti na ~ijem se podru~ju nalazi kazneno-popravna ustanova, a za lice
koje se nalazi na izdràvanju kazne zatvora u vojnoj kazneno-popravnoj
ustanovi - nadle`ni prvostepeni vojni sud.
Re{enja iz st. 1. i 2. ovog ~lana done}e se po slu`benoj du`nosti, u roku od tri
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 7.
U slu~ajevima iz ~lana 2. ovog zakona, nadle`ni prvostepeni sud utvrdi}e
re{enjem deo kazne od ~ijeg izvr{enja je osu|eni oslobo|en i odrediti ostatak
25
kazne koji }e se izvr{iti. Ako je neizdràni deo kazne manji ili jednak delu
umanjene kazne, osu|eni }e se odmah pustiti na slobodu.
^lan 8.
Re{enje iz ~l. 5. do 7. ovog zakona moè se doneti i na zahtev okrivljenog ili
osu|enog lica ili lica koje u korist optuènog moè izjaviti àlbu.
^lan 9.
Protiv re{enja o primeni amnestije àlbu mogu izjaviti tuìlac, okrivljeni i
njegov branilac, osu|eni i lice koje je ovla{}eno da u korist optuènog izjavi
àlbu ako je ono podnelo zahtev.
@alba iz stava 1. ovog ~lana ne zadràva izvr{enje re{enja.
^lan 10.
Ako se lice na koje se odnosi re{enje o primeni amnestije iz ~lana 1. nalazi u
pritvoru ili na izdràvanju kazne zatvora, sud }e odrediti da se odmah pusti na
slobodu.
^lan 11.
Brisanje osude iz kaznene evidencije za krivi~na dela iz ~lana 1. ovog zakona
izvr{i}e po slu`benoj du`nosti organi koji vode kaznenu evidenciju, u roku od
tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Brisanje osude iz stava 1. ovog ~lana izvr{i}e se i na zahtev lica koje moè
podneti zahtev za davanje amnestije po ovom zakonu.
^lan 12.
Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno, postupak o primeni amnestije po
ovom zakonu sprovodi se po odredbama Zakona o krivi~nom postupku.
^lan 13.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanje u "Slu`benom
listu SRJ".
26
ZAKON
O
AMNESTIJI
"Slu`beni list RS"
27
ZAKON
O
AMNESTIJI
^lan 1.
Osloba|aju se od izvr{enja 25% izre~ene kazne zatvora lica pravosna`no osu|ena za krivi~na dela koja su propisana zakonima Republike Srbije, ili su bila propisana zakonima autonomnih pokrajina koji su prestali da vaè, a koja se na
dan stupanja ovog zakona na snagu nalaze na izdràvanju kazne u Republici
Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili jo{ nisu stupila na izdràvanje kazne zatvora.
Izuzetno, lica pravosna`no osu|ena za krivi~na dela: ubistvo, otmica, silovanje,
protivprirodni blud, rodoskrvenje, razbojni~ka kra|a, razbojni{tvo, te{ki slu~ajevi razbojni~ke kra|e i razbojni{tva, iznuda i zlo~ina~no udruìvanje, kao i lica
koja su tri puta pravosna`no osu|ivana za krivi~na dela, osloba|aju se od izvr{enja 15% izre~ene kazne.
Lica iz stava 2. ovog ~lana koja na dan stupanja ovog zakona na snagu imaju
vi{e od 70 godina, osloba|aju se od izvr{enja 25% izre~ene kazne.
Od amnestije se izuzimaju lica pravosna`no osu|ena za krivi~na dela: obljuba
ili protivprirodni blud nad nemo}nim licem i obljuba ili protivprirodni blud sa
licem koje nije navr{ilo 14 godina, kao i lica koja su vi{e od tri puta pravosna`no
osu|ivana za krivi~na dela.
^lan 2.
Pravosna`no osu|ena lica kojima je izre~ena jedinstvena kazna zavora i za
krivi~no delo iz saveznog zakona ili zakona druge republike osloba|aju se od izvr{enja jedinstvene kazne za 25%, odnosno 15% prethodno utvr|ene pojedina~ne kazne za delo obuhva}eno ovom amnestijom.
^lan 3.
Amnestiji ne podleù pravosna`no osu|ena lica za koja je do dana stupanja
ovog zakona na snagu nare|eno izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdràvanje kazne ili zbog bekstva sa izdràvanja.
28
Sud, odnosno zavod za izvr{enje krivi~nih sankcija koji je naloìo izdavanje poternice duàn je da o tome pismeno obavesti sud nadleàn za primenu amnestije, u roku od davadeset ~etiri ~asa od dana stupanja ovog zakona na snagu.
^lan 4.
Amnestija ne dira u prava tre}ih lica zasnovana na osudi.
^lan 5.
Re{enje o primeni amnestije donosi sud koji je sudio u prvom stepenu, po slu`benoj du`nosti ili na zahtev javnog tuìoca, osu|enog ili lica koje u korist optuènog moè podneti àlbu (~lan 360. Zakona o krivi~nom postupku).
Sud }e re{enjem utvrditi deo kazne od ~ijeg je izvr{enja osu|eni oslobo|en i odrediti ostatak kazne koji }e se izvr{iti.
Ako se usled primene amnestije osu|eni ima otpustiti sa izdràvanja kazne zatvora, sud }e istim re{enjem odlu~iti i o otpu{tanju.
^lan 6.
Ako osu|eni izdràva kaznu zatvora, upravnik zavoda duàn je da u roku od
dvadeset ~etiri ~asa od dana stupanja ovog zakona na snagu pismeno obaveti
sud koji je sudio u prvom stepenu da osu|eni podleè anetiji, kao i o datumu
po~etka izvr{enja kazne, a sud }e po slu`benoj du`nosti u roku od tri dana od
dana prijema obave{tenja doneti re{enje o primeni amnestije.
Za osu|enog koji kaznu izddràva u Republici Crnoj Gori, obave{tenje iz stava
1. ovog ~lana sudu dostavlja Ministarstvo pravde i lokalne samouprave.
Za osu|enog koji nije tupio na izdràvanje kazne re{enje o primeni amnetije
sud }e doneti u roku od tri dana od dana prijema zahteva.
^lan 7.
Protiv re{enja o primeni amnestije javni tuìlac, osu|eni i lice koje u korist optuènog moè izjaviti àlbu, ako je ono podnelo zahtev, mogu izjaviti àlbu neposredno vi{em sudu, u roku od tri dana od dana prijema re{enja.
29
^lan 8.
Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno, u postupku primene amnestije
shodno se primenjuju odredbe Zakona o krivi~nom postupku.
^lan 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom
glasniku Republike Srbije".
30
POMILOVANJE
ABOLITIO AUT PUBLICE FIT OB DIEM INSIGNEM AUT PUBLICAM
GRATULATIONEM, AUT PRIVATIM ACTORE POSTULANTE.
(Abolicija nastaje ili zbog javnih razloga kao {to je proslava sve~anog dana ili javne zahvalnosti ili zbog privatnih razloga na traènje tuìoca.
- Papinianus B. 48, 16, 8, 10)
POJAM POMILOVANJA
Pomilovanje kao jedan od zakonskih na~ina da krivi~no-odgovoran u~inilac krivi~nog dela izbegne ka`njavanje u celini ili delimi~no za izvr{eno krivi~no delo
predstavlja posebno zna~ajan krivi~no pravni, ali i kriminalno politi~ki i penolo{ki institut. Naime, on predstavlja izuzetak od pravila da svaki u~inilac krivi~nog dela mora da do|e pod udar krivi~no pravne represije i da dobije zasluènu kaznu {to bi po pravilu i odgovaralo apsolutnom zahtevu pravde i pravi~nosti. Dakle, pomilovanje predstavlja op{ti institut koji isklju~uje ka`njivost i to
ka`njivost u odnosu na svako izvr{eno krivi~no delo i ka`njivost svakog njegovog u~inioca.
Sve to ukazuje na izuzetno sna`no pravno dejstvo instituta pomilovanja kao
akta milosti suverena. Tako pomilovanje po svom zna~aju, karakteru i primeni
deluje ja~e i od same sudske presude kojom je u~iniocu krivi~nog dela izre~ena
krivi~na sankcija, pa ~ak i od samog zakona degoriraju}i (ni{te}i) njegove odredbe o ka`njavanju u~inioca dela u zakonu odre|enog kao krivi~no delo.
U na{em krivi~no pravnom sistemu institut pomilovanja je ure|en propisima
vi{e zakona i podzakonskih akata. To su u prvom redu odredbe ~lanova 102103. Krivi~nog zakona SR Jugoslavije, Zakon o pomilovanju SR Jugoslavije,
Zakon o pomilovanju Republike Srbije i Zakon o pomilovanju Republike Crne
Gore sa pojedina~nim uputstvima za postupanje nadle`nih organa u postupku
davanja pomilovanja.
31
No, bez obzira kojim je propisima ure|ena primena instituta pomilovanja, on se

sastoji u ovla{}enju (aktu) najvi{eg organa vlasti predsednika SR Jugoslavije
odnosno predsednika republika kao federalnih jedinica da poimeni~no odre|enom licu ili poimeni~no odre|enim licima da oslobo|enje od krivi~nog gonjenja, potpuno ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamenu izre~ene
kazne blaòm kaznom ili uslovnom osudom ili se odre|uje brisanje osude ili se
odre|uje ukidanje ili kra}e trajanje odre|ene pravne posledice osude ili odre|ene mere bezbednosti. U svim ovim slu~ajevima predsednik SR Jugoslavije daje
pomilovanje za krivi~na dela predvi|ena saveznim zakonima (i u tom slu~aju se
primenjuju savezni propisi o pomilovanju), a predsednici republika u SR
Jugoslaviji daju pomilovanje za krivi~na dela predvi|ena u zakonima ovih republika (u kom slu~aju dolazi do primene odgovaraju}ih republi~kih propisa o
pomilovanju.
Pomilovanje se pojavljuje kao institut kojim se daje opra{tanje od krivi~nog
gonjenja u potpunosti ili se daje opra{tanje od kazne u~iniocu krivi~nog dela
putem akta koji donosi najvi{i organ vlasti u zemlji. Ono je op{ti osnov ga{enja
svih krivi~nih sankcija. Odnosi se na sva krivi~na dela bez obzira da li se gone
po slu`benoj du`nosti ili po privatnoj tu`bi i na sve u~inioce krivi~nih dela. Primenom ovog instituta ga{enja krivi~ne sankcije moè biti u celini ili delimi~no,
ali ni u kom slu~aju ne moe` biti uslovljeno.
Institut pomilovanja je dakle ovla{}enje nadle`nih dràvnih organa pod odre|enim zakonskim uslovima. Zato njegova primena nije uslovljena pristankom
lica na koje se odnosi. Lice protiv koga je pokrenut ili tek treba da se pokrene
krivi~ni postupak ne moè odbiti primenu abolicije ~ak ni u slu~aju kada bi
imao opravdani pravni interes da svoju nevinost dokaè u postupku. Ni osu|eno lice ne moè odbiti primenu instituta pomilovanja.
Pored sna`nog dejstva instituta pomilovanja u oblasti materijalnog krivi~nog
prava odnosno oblasti izvr{nog krivi~nog prava (penologije), on ima i krivi~no
procesnu ulogu (zna~aj). Naime, upravo o pomilovanju u vidu abolicije govori
Zakon o krivi~nom postupku kada ovaj institut pominje zajedno sa drugim procesnim smetnjama kao razlog za odba~aj krivi~ne prijave odnosno za obustavu
krivi~nog postupka ako je postupak ve} pokrenut odnosno za dono{enje sudske
presude kojom se odbija optu`ni predlog ili optu`nica ovla{}enog tuìoca ako je
do primene pomilovanja do{lo u toku trajanja glavnog pretresa kao faze glavnog krivi~nog postupka.
32
Ali pomilovanje ima jo{ jednu va`nu krivi~no procesnu ulogu. Naime, ako se
radi o pomilovanju koje je dato posle pravosna`no donete sudske odluke o
izre~enoj krivi~noj sankciji za vi{e krivi~nih dela koja su izvr{ena u sticaju, a
samo pomilovanje se odnosi samo na neka krivi~na dela i sankcije za njih, u tom
slu~aju se izre~ena jedinstvena kazna u tom delu presude ne moè izvr{iti pa se
mora preina~iti u posebnom krivi~nom postupku i to primenom posebnog
vanrednog pravnog leka - predloga za ponavljanje krivi~nog postupka.
U svakom slu~aju pomilovanje se pojavljuje kao sredstvo da se otklone eventualne gre{ke i sudske zablude ili da se pak ublaì strogost osuda iz ranijih vremena koje se kao takve pokazuju zbog promene u oceni stepena i intenziteta
njihove dru{tvene opasnosti ili da se nagradi, h onori{e dobro vladanje, pona{anje i rezultati u popravljanju i prevaspitanju (resocijalizaciji) osu|enog lica u
toku izdràvanja kazne u zavodskoj ustanovi.
Pomilovanje se pojavljuje kao jedan od op{tih osnova kojim se gasi pravo
dràve na ka`njavanje u~inioca krivi~nog dela. Time se u stvari gasi samo pravo
(ovla{}enje) dràve, ali se ne dira u postojanje krivi~nog dela niti u prava tre}ih
lica koja se zasnivaju na osudi. Krivi~no delo kao takvo postoji, ali bez kazne koja je trebalo da bude izre~ena odnosno da bude izvr{ena. Pomilovanje se pojavljuje na taj na~in kao institut javno pravne prirode. On je ustanovljen u op{tem,
javnom interesu, u interesu dru{tva kao celine, a ne u interesu u~inioca krivi~nog dela kako bi to na prvi pogled izgledalo.
Na taj na~in se pomilovanje pojavljuje kao veoma zna~ajan i kriminalno-politi~ki institut kojim se kao aktom milosr|a dràva dobrovoljno u ime "vi{ih
ciljeva" odri~e prava na ka`njavanje u~inioca krivi~nog dela.
Pored zakonskog odre|ivanja pojma pomilovanja u krivi~no pravnoj literaturi
se mogu na}i razli~ita pojamna odre|ivanja ovog instituta.
U formalno-pravnom smislu akt pomilovanja je pojedina~ni pravni akt - odluka
o pomilovanju - kojim se menja dejstvo drugog na pravu zasnovanog pojedina~nog pravnog akta odnosno na taj na~in se isklju~uje ili se transformi{e njegovo izvr{enje ili se u slu~aju abolicije njime spre~ava u potpunosti dono{enje
bilo kakvog pojedina~nog pravnog akta koji se odnosi na krivi~nu sankciju ili na
njoj upodobljenu krivi~no pravnu meru (npr. pravnu posledicu osude ili brisanje osude) iako postoje sve pravne pretpostavke za dono{enje ovakvog poje33
dina~nog akta. U tom smislu institut pomilovanja ima neku vrstu korektivne
funkcije u pravnom sistemu.
Iako aktom o pomilovanju nije ugroèn, ne ni{ti se niti se derogira formalni
integritet sudske odluke, ugroàva se ipak, ni{ti ili se pak transformi{e njen
funkcionalni integritet, njeno pravno dejstvo i to upravo ono dejstvo koje se odnosi na krivi~nu sankciju. Zato se kao ta~no pojavljuje tvr|enje da se aktom
pomilovanja menja sudska odluka, ali se time ipak ne dira u njenu pravnu snagu, pravnu mo}, u njenu zakonitost, u njeno tvr|enje da je odre|eno lice u~inilo odre|eno krivi~no delo19).
U svakom slu~aju pomilovanje je institut koji ima vanredno sna`no pravno
dejstvo. Njegovo dejstvo je takvog zna~aja da je u izvesnom smislu ja~e i od
sudske odluke (presude) pa ~ak i od dejstva samog zakona budu}i da ni{ti i derogira njegove odredbe o ka`njavanju u~inioca krivi~nog dela i primeni pravila
o ka`njavanju. Ovde se upravo i rado o jednom pojedina~nom pravnom aktu i
to aktu koji se odnosi na krivi~nu sankciju ili eventualno neku drugu krivi~no
pravnu meru koja formalno istina ne predstavlja sankciju, ali prakti~no, sadrìnski vr{i funkciju sankcije ili poja~ava njeno dejstvo za odre|eno vreme (u
smislu pravnih posledica osude kojima se za odre|eno vreme moè osu|enom
licu zabraniti vr{enje odre|enih prava odnosno sticanje odre|enih prava ili
odobrenja).
Pomilovanje je akt koji se tako odnosi na pojedina odre|ena lica. To je stoga
li~ni, personalni, individualni akt, a ne normativni akt koji stvara situacije za
neodre|eni broj lica unapred20).
U formallnom smislu s obzirom na organ koji ga donosi i formu samoga akta,
pomilovanje se javlja kao upravni akt - re{enje. Ali po sadrìni takav akt koji
ina~e donosi najvi{i organ vlasti se odnosi na krivi~nu sankciju, to se on u
materijalnom smislu smatra sudskim aktom. Tako se pomilovanje moè odrediti
kao pojedina~ni pravni akt kojim se u izvesnom smislu odlu~uje o krivi~noj
sankciji odnosno kojim se prakti~no odlu~uje o dejstvu, ulozi i funkciji drugog,
ranije ve} donetog, pravosna`nog i izvr{nog ili jo{ nedonetog, ali sa postojanjem uslova za njegovo dono{enje sudskog akta i to sudskog akta u potpunosti
u jedinstvu formalnim i materijalnih elemenata.
19)
20)
Franjo Ba~i}, op. cit. str. 509

Janko Tahovi}, Krivi~no pravo, Op{ti deo, Beograd, 1961. godine, str. 379
34
Aktom pomilovanja se "in concreto" odlu~uje o sudbini neposredne primene

krivi~nog zakona na jedan konkretan slu~aj izvr{enja krivi~nog dela od strane
odre|enog konkretnog lica ili konkretnih lica. Stoga se upravo ovim aktom
najvi{eg organa vlasti na odre|eni na~in u odre|enoj meri u konkretnom slu~aju ni{ti i derogira sam zakon koji bi morao biti primenjen ili je ve} primenjen.
To zna~i da se u konkretnom slu~aju (ali samo tom slu~aju) isklju~uje primena
zakona. Stoga se neretko u literaturi mogu na}i i takva tvr|enja da je u ovakvim
slu~ajevima pomilovanje dato u formi upravnog akta (formalna strana), a zakon
(mateirjalna strana) odnosno da je norma sadràna u re{enju (aktu) o pomilovanju samo "specijalna zakonska norma kojom se derogira op{tija zakonska
norma" po principu lex specialis derogat legi generali.
Po svom gramati~kom, ali i istorijsko-geneti~kom zna~enju pomilovanje treba
da predstavlja akt milosr|a, akt milosti, milosr|a dràve koje je predstavljeno u
dràvnom organu koji upravo i odlu~uje o pomilovanju u odnosu na u~inioca
krivi~nog dela koji je ve} sankcionisan ili bi tek trebao da bude sankcionisan
odnosno prema kome je bilo mogu}e primeniti neku drugu krivi~no pravnu
meru koja formalno ne predstavlja krivi~nu sankciju21).
Tako se milosr|e, milost dràve pojavljuje kao idejna i legitimiraju}a osnova
instituta pomilovanja. Na ovaj na~in on uvodi u pravni sistem "vanpravne elemente". Njime se koriguje i ispravlja i samo pravo, dodu{e u odre|enim zakonom ispunjenim uslovima i pretpostavkama. Tako se putem "vanpravnog" menja pravno ~ime se prakti~no na posredan na~in i vr{i korekcija prava. Nema~ki
teoreti~ar Jering je tako pomilovanje sa svojom sadrìnom u vidu milosr|a
smatrao kao "sigurnosti ventil prava".
ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA POMILOVANJA

Pomilovanje spada u veoma stare institute krivi~nog prava. Oduvek je imalo
izuzetan i dalekoseàn zna~aj i u prvom redu je njegova primena zavisila od
dobre volje ili milosti suverena.
Jo{ u rimskom pravu javlja se institut pomilovanja pod razli~itim imenima kao
{to su: abolitio, indulgentia, restitutio in integrum. U doba rimske republike ovaj
21)
Stanko Pihler, Prilog raspravi o pomilovanju, Pravni ìvot, Beograd, broj 6-7/1987. godine,
str. 688
35
institut pod nazivom "restitutio damnatorum" uglavnom je primenjivan prema

licima koja su zbog izvr{enog krivi~nog dela bila proterivana iz zemlje. Ovu
vrstu pomilovanja su davale posebne izabrane komisije sastavljene od rimskih
gra|ana. U doba rimskog carstva pomilovanje daju carevi i to u vidu posebnog
akta koji se zvao "abolitio publica".
U doba srednjovekovnog krivi~nog prava pomilovanje je tako|e institut koji je
{iroko primenjivan od strane kralja (suverena). Ovo je njegovo pravo proizilazilo iz ovla{}enja na osnovu kojih on izri~e pravdu. Po{to je odre|ene funkcije
vr{enja prava i pravde kralj preneo na sudske organe upravo primenom instituta pomilovanja poku{ao je da ograni~i ovo sudsko delovanje pa ~ak i da
menja sudske odluke.
U pogledu primene instituta pomilovanja u periodu srednjeg veka ilustrativne
su nam odredbe najzna~ajnijeg krivi~nog pravnog spomenika toga vremena Du{anovog zakonika koji je donet 1349. i 1354. godine. Du{anov zakonik je
poznavao dva osnova ni{tenja dràvnog prava ka`njavanja. To su azil i pomilovanje. Tako car kao ~uvar zakona, kao "sveti car" ima va`no pravo da ublaàva
surovost zakona, da se odri~e svog prava na ka`njavanje u pojedinim slu~ajevima. Zadatak je cara da u~ini dobro. Stoga caru i pripada pravo na pomilovanje
u naj{irem obimu.
Krivi~no zakonodavstvo Du{anovog vremena poznavalo je dva oblika pomilovanja. To su pomilovanje u uèm smislu i abolicija. Ono je predvi|eno u Vlastarevoj Sintagmi. Prema odredbama iz ove Sintagme nijedna smrtna presuda ne
sme da se izvr{i ranije od 30 dana. Ovaj rok je upravo i ostavljen da se sa~eka o
cara pomilovanje ili konfirmacija presude.
Abolicija ili odricanje prava na istragu u korist krivca od strane vladaoca najvi{e
se primenjuje u vizantijskom pravu za krivce u crkvenom azilu. Svaki od ovih
krivaca dobija "milosnu knjigu" i ne moè da bude su|en od svetovnih vlasti te
ima samo da izdrì duhovnu kaznu za svoj greh.
Zbog ogromne mogu}nosti za zloupotrebe prilikom primene pomilovanja
uop{te i u pogledu obima i {irine njegove primene, nauka krivi~nog prava 18.
veka poznaje mnoge protivnike primene ovog instituta. Tako je Imanuel Kant
smatrao da je institut pomilovanja najosetljivije od svih prava koje suverenu
pripadaju pa ga i treba usko primenjivati i strogo odre|enim slu~ajevima.
êzare Bekarija je bio odre|eniji u svojim kritikama primene ovog instituta.
36
Bore}i se protiv samovolje i arbitrernosti krivi~nog prava svoga vremena

Bekarija se zalagao za striktno i strogo uvaàvanje principa izvesnosti kazne i
ka`njavanja, za izvr{eno krivi~no delo kazna je najefikasnija krivi~noo pravna
mera reagovanja dru{tva, u~inilac krivi~nog dela je impersonalizovano bi}e te
stoga u~iniocima istih krivi~nih dela treba izre}i jednake kazne. Stoga Bekarija i
smatra da milost vladara iako je mogu}a mora izvirati iz zakona, a ne iz pojedina~ne odluke. Zakon je izvor i po~etak svega u krivi~nom pravu. Nema~ki
filozof Jering je smatrao da je pomilovanje sigurnosni ventil prava, dok je Gustav Radbruh smatrao da je ovaj institut simbol toga da na svetu postoje
vrednosti koje se napajaju iz dubljih izvora i uzdiù do ve}ih visina nego {to to
~ini samo pravo.
U na{oj zemlji pre drugog svetskog rata pravo na pomilovanje je pripadalo
kralju. Kralj ima pravo pomilovanja krivaca, on moè dosu|enu kaznu oprostiti,
smanjiti ili ublaìti. Posle rata u prvim godinama su jedinstvenim propisima
ure|ivani instituti amnestije i pomilovanja. Tako je prvi zakon Zakon o davanju
amnestije i pomilovanja donet je 2. novembra 1946. godine.
Prema odredbama ovog zakona postupak za pomilovanje se pokre}e po slu`benoj du`nosti ili po molbi osu|enog lica, njegovog bra~nog druga ili njegovih
bliìh srodnika. Postupak za davanje abolicije se pokre}e samo po slu`benoj
du`nosti. Molba za pomilovanje se upu}uje Saveznom izvr{nom ve}u odnosno
republi~kim izvr{nim ve}ima preko suda koji je u prvom stepenu izrekao presudu.
Prema odredbama Krivi~nog zakonika koji je u me|uvremenu donet u ~lanu 94.
je bilo predvi|eno da se pomilovanje moè sastojati u potpunom ili delimi~nom
oslobo|enju od izvr{enja pravosna`no izre~ene kazne ili zamenom izre~ene
kazne blaòm kaznom u korist jednog ili vi{e lica obuhva}enih aktom o
pomilovanju. Dakle, ovim propisima pomilovanjem nije bilo mogu}e oslobo|enje od pravnih posledica osude niti od izre~enih mera bezbednosti.
Krivi~nim zakonikom FNRJ iz 1951. godine u ~lanu 85. ure|ena je materija pomilovanja. Pored ranijih mogu}nosti davanja pomilovanja, sadrìna ovog instituta je pro{irena i na slu~ajeve oslobo|enja od krivi~nog gonjenja (abolicije) i
ukidanje pravnih posledica osude.
Zakon o pomilovanju SFRJ donet je 1964. godine. Prema odredbama ovog zakona o pomilovanju je odlu~ivao predsednik Republike odnosno predsedni{tvo
37
SFRJ. I republi~kim Zakonom o pomilovanju SR Srbije koji je donet iste godine

odre|ena je procedura i postupanje sudova i Republi~kog sekretarijata za pravosu|e i op{tu upravu u predmetima pomilovanja. Kriterijum za razgrani~enje
nadle`nosti izme|u federacije i republika (u to vreme jo{ uvek u na{oj zemlji
postoji jedinstveno krivi~no zakonodavstvo) jeste teìna izre~ena kazne. U
predmetima osu|enih lica kojima je izre~ena kazna strogog zatvora od pet
godina ili u duèm trajanju ili smrtna kazna odlu~uej organ federacije, a ispod
pet goodina strogog zatvora ili kada je izre~ena kazna zatvora odnosno nov~ana
kazna nadleàn je organ u republici.
Posle dono{enja Ustava SFRJ iz 1974. godine u oblasti krivi~nog prava (materijalnog) usvojen je princip podeljene zakonodavne nadle`nosti koji je zadràn
sve do dana{njih dana. Prema tome, u na{oj zemlji na snazi je Krivi~ni zakon
SRJ (ranije SFRJ) i krivi~ni zakoni republika - federalnih jedinica (Republike
Srbije i Republike Crne Gore) ali i krivi~no pravne odredbe sadràne u nizu
(vi{e od ~etrdeset) saveznih i republi~kih zakona koji ~ine oblast posebnog,
sporednog ili dopunskog krivi~nog prava.
Pored saveznim krivi~nim zakonom u odredbama ~lanova 102. i 103. institut
pomilovanje je bio ure|en i saveznim (Zakonom o pomilovanju iz januara 1977.
godine) i republi~kim zakonima (Zakonom o pomilovanju Republike Srbije iz
decembra 1978. godine i Zakonom o pomilovanju Republike Crne Gore iz 1977.
godine).
Usvajanjem novog Ustava Savezne Republike Jugoslavije nastupio je novi
period u razvoju na{eg krivi~nog zakonodavstva. Posle toga su usledile izmene
Krivi~nog zakona SR Jugoslavije u toku 1993. godine i izmene Krivi~nog zakona
Republike Srbije 1994. i 1998. godine odnosno dono{enje novog Krivi~nog zakona Republike Crne Gore 1993. godine.
I kona~no, posle toga su doneti potpuno novi zakoni o pomilovanju i to kako
savezni tako i oba republi~ka sa odgovaraju}im podzakonskim aktima. Jeidno
na nivou federacije jo{ uvek nije doneto novo Uputstvo o postupanju sudova i
ustanova za izdràvanje kazne po predmetima pomilovanja iako je ~lanom 13.
novog Zakona o pomilovanju SR Jugoslavije bila predvi|ena obaveza nadle`nih
organa - Saveznog ministarstva pravde da donesu novo uputstvo. Tako je ovo
uputstvo koje je doneto jo{ 1980. godine jo{ uvek na snazi.
38
OPRAVDANOST
PRIMENE INSTITUTA POMILOVANJA
Pomilovanje je davna{nji institut krivi~nog prava koji ima {iroku primenu.
Upravo zato {to se ovde radi o diskrecionom ovla{}enju najvi{ih organa vlasti,
dakle o aktu politi~ke prirode kojim se prakti~no izraàva prema u~iniocu krivi~nog dela blaì stav u odnosu na zakonska re{enja, to se pomilovanje pojavljuje i kao specifi~na vrsta dru{tvenog reagovanja na kriminalitet. Zbog osvog
ogromnog zna~aja za utvr|ivanje kaznene politike pomilovanje kao op{ti institut ga{enja krivi~ne sankcije odnosno kao op{ti institut ga{enja prava dràva na
ka`njavanje (ius puniendi) o~igledno je da je on u teoriji krivi~nog pobu|ivao
veliku pa`nju i interesovanje. U teoriji krivi~nog prava su se tako iskristalisala
dva dijametralno suprootna shvatanja - za ili protiv primene ovog instituta.
Naj~e{}e se protiv primene pomilovanja uop{te isti~u slede}i prigovori: {irokom
primenom ovog instituta moè do}i do nejednakog pravnog tretiranja osu|enih
lica (~ak i u~inilaca istog krivi~nog dela) po raznim kriterijumima {to moè odvesti do arbitrernosti i samovolje, mogu}e je da u postupku davanja ovog izuzetno va`nog instituta ovla{}eni organi u~ine niz zloupotreba i prekora~enja
ovla{}enja, zatim da pomilovanje uop{te negativno, pa ~ak i {tetno uti~e na
kaznenu politiku sudova, da se ovaj na~in u krivi~no pravo uvode neki vanpravni, a naj~e{}e politi~ki momenti i sl.
No, i pored svih prigovora treba re}i da je pomilovanje danas {iroko primenjivan institut borbe protiv kriminaliteta sa zna~ajnim uspesima. U literaturi se
kao razlozi za postojanje i primenu ovog osnova ga{enja prava dràve na ka`njavanje naj~e{}e isti~u slede}i razlozi:
pomilovanje predstavlja akt politi~ke mudrosti koji omogu}uje da do|u
do izraàja u konkretnom slu~aju izvr{enja konkretnog krivi~nog dela od
strane konkretnog u~inioca i odre|eni momenti vanpravnog karaktera,
naj~e{}e politi~ki motivisani, {to moè dovesti do menjanja kursa represije uop{te ili u pogledu nekih krivi~nih dela ili u pogledu nekih u~inilaca
ovih dela. To je i opravdano posebno kada se ima u vidu dru{tveni karakter krivi~nog prava kao realne dru{tvene pojave koja je podlo`na stalnim
promenama dok je krivi~no pravo stati~no, te{ko se pristupa izmenama
krivi~nog zakona a i tada su te izmene spore zbog zakonodavne procedure.
39
Stota nije daleko od istine razmi{ljanje prema kome je "pomilovanje sredstvo za uspostavljanje ravnoteè izme|u ~ove~nosti i pravde"22).
i pored svih garantija za za{titu sloboda i prava u~inioca krivi~nog

dela i vi{estepenosti postupka uz u~e{}e vi{e razli~itih dràvnih organa
ipak su jo{ uvek mogu}e situacije u kojima se usled sudske zablude,
pogre{ke ili la`nog iskaza nekog od u~esnika u postupku (li~nih izvora
dokaza) de{a-va dono{enje nezakonitih sudskih odluka pa ~ak i
ka`njavanja nevinih lica te{kim kaznama. U takvim slu~ajevima ako su
iscrpljene sve mogu}-nosti ispravljanja gre{aka putem redovnih ili
vanrednih pravnih lekova osu|enom licu se nepravda moè otkloniti
jedino primenom pomilovanja (i amnestije).
prilikom odre|ivanja pojedinih krivi~nih dela i krivi~nih sankcija za njihove u~inioce zakonodavac je imao u vidu stepen op{te dru{tvene opasnosti. Pri tome je mogu}e da se pod opisom krivi~nog dela u zakonskom
tekstu na|u i takve delatnosti koje u svojim konkretnim ispoljavanjima
nisu vi{e dru{tveno opasne ili pokazuju neznatan stepen dru{tvene opasnosti. Stoga se u ovakvim slu~ajevima sva nepravi~na re{enja koja bi usledila primenom vaè}ih zakonskih propisa mogu otkloniti primenom
instituta pomilovanja.
promenjene dru{tvene, ekonomske, a posebno politi~ke prilike mogu biti
opravdani razlog za primenu instituta pomilovanja. Posebno ako se ima u
vidu ~injenica da se pomilovanje odlukom nadle`nog organa daje
uglavnom povodom nekog zna~ajnog praznika iz dràvne ili nacionalne
istorije {to sve moè da ima pozitivan efekat ~ime se menja odnos dru{tva
prema u~iniocu krivi~nog dela. S promenom dru{tveno-ekonomskih ili
politi~kih prilika tako se moè izre~ena kazna pokazati kao previ{e stroga
pa time i nepravi~na pa je opravdano njeno ukidanje ili ublaàvanje upravo primenom pomilovanja.
primena istituta pomilovanja se tako|e opravdana njegovim pozitivnim
uticajem na rad, pona{anje i vladanje osu|enog lica u zavodskoj ustanovi
u toku izdràvanja i re~ene kazne. Znaju}i da }e svojim aktivnim u~e{}em
u procesu svoga prevaspitanja i resocijalizacije mo}i izdejstvovati ukida22)
Jovan Stefanovi}, Pravna priroda akta o pomilovanju i mogu}nost administrativnog spora

~iji je on objekat, Arhiv, Beograd, broj 4/1925. godine, str. 279
40
nje ili ublaàvanje izre~ene kazne osu|eno lice ima izuzetno snaàn
podstrek ~ime pove}ava {anse da se u potpunosti ili delimi~no oslobodi
daljeg izdràvanja kazne.
- pomilovanje kao i mnogi drugi instituti krivi~nog prava ukazuju na izuzetno humanisti~ki i demokratski karakter krivi~nog prava uop{te i na
human, ~ove~an odnos dru{tva - dràve prema osu|enim licima.
PRAVNA PRIRODA INSTITUTA POMILOVANJA

U krivi~no pravnoj literaturi kao jedno od najspornijih pitanja u vezi sa institutom pomilovanja predstavlja utvr|ivanje pravne prirode ovog instituta odnosno akta kojim se daje pomilovanje.
U formalno pravnom smislu akt o davanju pomilovanja je pojedina~ni pravni
akt (re{enje, odluka ili ukaz) kojim se menja pravno dejstvo drugog na zakonu
zasnovanom i pod zakonskim uslovima donetog pojedina~nog pravnog akta
(sudske odluke) odnosno isklju~uje se ili transformi{e (kod abolicije) pravo dràve na krivi~no gonjenje ~ime se potpuno spre~ava dono{enje pojedina~nog
pravnog akta kojim se izri~e krivi~na sankcija u~iniocu krivi~nog dela. Na taj
na~in se pomilovanje pojavljuje kao neka vrsta korektivne funkcije u pravnom
sistemu. Iako samim aktom o pomilovanju nije ugroèn niti poni{ten formalni
integritet sudske odluke, ipak se ni{ti ili ugroàva delimi~no njen funkcionalni
integritet, njeno pravno dejstvo koje se odnosi na primenu krivi~ne sankcije na
konkretnog u~inioca konkretnog krivi~nog dela23).
Imaju}i prednje navode u vidu moè se re}i da akt o pomilovanju menja ili ni{ti
sudsku odluku. Tako se on stavlja iznad same sudske odluke pa ~ak i iznad
zakona koji precizno odre|uje postupanje suda u postupku utvr|ivanja krivi~ne odgovornosti u~inioca krivi~nog dela i izricanju kazne za takvo delo. Aktom
o pomilovanju se prakti~no menjaju ili ni{te zakonske odredbe o odmeravanju
kazne u konkretnom slu~aju ~ime se on na posredan na~in stavlja iznad samog
krivi~nog zakona.
23)
Franjo Ba~i}, op. cit. str. 509

41
Za akt o pomilovanju se u krivi~no pravnoj literaturi kaè da je to pojedina~ni

pravni akt jer menja sudsku odluku pa i sam zakon, ali u pojedina~nom slu~aju,
ima dejstvo na konkretnog individualno odre|enog u~inioca konkretnog krivi~nog dela. Tako se akt o pomilovanju pojavljuje kao li~ni, individualni akt, a ne
normativni akt koji stvara situacije za neodre|eni broj lica24).
Aktom o pomilovanju se in concreto odlu~uje o sudbini neposredne automatske
primene zakona. Stoga se on uvek odnosi na konkretni slu~aj, pa ~ak derogira i
sam zakon odnosno isklju~uje mogu}nost njegove konkretne primene u onom
delu koji se odnosi na konkretnu pravnu posledicu osude (krivi~nu sankciju,
brisanje osude, pravnu posledicu osude u uèm smislu).
Zato se ~ak moè i tvrditi da je akt o pomilovanju u formalnom smislu upravni
akt, a u materijalnom smislu zakon, te da je norma sadràna u re{enju ili odluci
o pomilovanju u funkciji specijalne zakonske norme kojom se derogira op{tija
pravna norma sadràna u krivi~nom zakonu25).
Isti autor dalje navodi da je pomilovanje samo ispravka prava mimo uobi~ajenih
i op{te prihva}enih principa vaè}ih u pozitivnom pravu, ispravka prava ne
zato {to ono nije valjano i ispravno primenjeno ve} zato {to se njegova konkretna primena protivi nekom drugom sistemu normi ili pak {to je pogre{no primenjeno i sa stanovi{ta vaè}ih normi pozitivnog prava, ali nema vi{e redovnih ili
vanrednih pravnih sredstava da se takva gre{ka ispravi. Upravo zbog ovakve
svoje prirode i karaktera pomilovanje moè da bude generator promena u pravu, da anticipira budu}e pravo ili nagove{taj njegovih promena ili promena u
primeni.
Naj~e{}e se u krivi~no pravnoj literaturi pitanje o pravnoj prirodi akta o pomilovanju svodi na utvr|ivanje da li je to: upravni, sudski, zakonodavni ili politi~ki akt.
Prema jednom shvatanju akt o pomilovanju je upravni (administrativni) akt.
Njega donosi najvi{i organ upravne vlasti - predsednik savezne republike ili republike federalne jedinice u formi re{enja, odluke ili ukaza. Takav akt ima samo
dispozitiv bez obrazloènja. On je rezultat diskrecione vlasti, diskrecione odluke
nadle`nog organa koji svoju odluku ni u jednom slu~aju nije duàn da obraz24)
25)
Janko Tahvi}, op. cit. str. 379

Stanko Pihler, op. cit. str. 688
42
loì. Prakti~no samo dono{enje ovog akta je zasnovano na celishodnosti, principu slobodne procene od strane njegovog donosioca. No, u svakom slu~aju ova
diskreciona ocena se odnosi na konkretan, pojedina~ni slu~aj i daje se isklju~ivo
u javnom interesu {to pomilovanje i ~ini javnopravnim institutom, a ne institutom u korist ili u interesu pojedinca - osu|enog lica.
U tom smislu se pomilovanje defini{e kao sredstvo za uspostavljanje ravnoteè
izme|u ~ove~nosti i pravde. No, premda akt o pomilovanju ima za rezultat
spre~avanje normalnog toka pravosu|a, premda on nije izdat kao svaki drugi
administrativni akt intra legem (unutra zakona) ili secundum legem, ve} contra
legem, on ostaje po svojoj pravnoj prirodi administrativni akt jer one ne dodiruje pravno pitanje krivice ve} jedino izvr{enje kazne time {to ovu ukida,
smanjuje ili je ublaàva26).
Prema drugom shvatanju akt o pomilovanju je po svojoj pravnoj prirodi zakonodavni akt - dodu{e lex specialis koji se odnosi na pojedina~ni, konkretno
odre|eni slu~aj izvr{enja konkretnog krivi~nog dela od strane konkretnog
u~inioca. Smatra se prema ovom shvatanju da se zakon potpuno ili delimi~no
moè izmeniti, ukinuti ili derogirati samo drugim zakonom u ovom slu~aju specijalnom zakonskom normom koja po principu lex specialis derogat legi generali ukida ili ublaàva izre~enu krivi~nu sankcu od strane suda primenom
op{teg zakonskog propisa.
No, iako je prednje tvr|enje u svojoj su{tini u velikoj meri ispravno u pogledu
dejstva akta o pomilovanju, ipak se ne moè re}i da je to zakonodavni akt jer ga
u prvom redu ne donosi zakonodavni organ (ni savezna ni republi~ka skup{tina) ve} drugi - upravni najvi{i organ vlasti. Na taj na~in se pomilovanjem ne
dira i ne menja postoje}i pravni sistem, pozitivno pravni sistem u domenu
krivi~nog prava ostaje neizmenjen, samo se menja njegovo dejstvo u odnosu na
konkretan slu~aj.
U krivi~no pravnoj literaturi se takoo|e mogu na}i i takva shvatanja prema
kojima je akt o pomilovanju sudski akt. Me|utim, i ovde se moè re}i da on nije
sudski akt jer ga ne donosi organ suda iako se njime istina menja sudska odluka.
Sudska odluka se pomilovanjem ne menja u pogledu formalnog dejstva, odluka
suda ostaje i dalje na snazi, samo se menja njeno pravno dejstvo, njeno prouzrokovanje posledice u konkretnom slu~aju. Dalje, aktom o pomilovanju se ne
26)
Jovan Stefanovi}, op. cit. str. 277-278

43
dira u dispozitivni deo sudske odluke. Presuda ostaje osu|uju}a, ostaje odluka
o izvr{enom krivi~nom delu i dokazima za isto, ostaje odluka o krivi~noj odgovornosti, samo se menja deo sudske odluke u pogledu izre~ene kazne i druge
vrste krivi~ne sankcije. Fakti~ki se sudska odluka aktom o pomilovanju menja i
koriguje, ali se time ipak ne dira u samu sudsku presudu niti u prava tre}ih lica
zasnovanih na osudi ({to krivi~ni zakon izri~ito navodi).
I kona~no, u pogledu odre|ivanja pravne prirode akta o pomilovanju u literaturi se mogu na}i i takva shvatanja da je to politi~ki akt, dakle akt politi~ke
prirode. Pravo na davanje pomilovanja pripada najvi{im politi~kim organima predsedniku SR Jugoslavije odnosno predsednicima Republike Srbije i Republike Crne Gore. To je akt milost ili milosr|a dràve prema u~iniocu krivi~nog
dela pa takav akt vi{e predstavlja akt politi~ke volje suverena, posebno ako se
daje povodom nekog zna~ajnog dràvnog praznika nego akt upravne ili administrativno pravne prirode. Predsednik republike slobodno po svojoj diskrecionoj oceni bez ikakvog obrazloènja odlu~uje da li }e i u kom obimu (kojoj
sadrìni) odre|enom osu|enom dati pomilovanje ili odbiti davanje ove izuzetne zakonske mogu}nosti. To je kona~an akt protiv njega nije mogu}e voditi
upravni spor (pokrenuti upravno sudski postupak). Naj~e{}e se pomilovanje ne
daje iz pravnih razloga ve} upravo iz politi~kih, socijalnih i drugih vanpravnih
razloga.
Pravna shvatanja pomilovanja predstavlja neskriveno priznanje da se pod upitnik stavlja celokupno pravo, napetost u samoj ideji prava kao i mogu}nost konflikta izme|u ideja prava i drugih ideja kao {to je eti~ka i religijska27).
U teoriji krivi~nog prava nailazimo i na razli~ita druga razmi{ljanja o pravnoj
prirodi instituta pomilovanja. Tako se pomilovanje smatra i kao odricanje od
prava na kaznu od strane nosioca upravne vlasti. To je osnov ni{tenja prava na
kaznu i mere bezbednosti28).
Pomilovanje29) je naro~iti institut koji se koristi u svrhu vanredne i izuzetne korekture presuda i kao institut srodan pravnim lekovima. To je jednostrano od
27)
28)
29)
Gustav Radbruh, Filozofija prava, Beograd, 1980. godine, str. 224

Toma @ivanovi}, Osnovni problemi krivi~nog prava, Beograd, 1930. godine, str. 196
Metod Dolenc, Sistem celokupnog krivi~nog prava Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1935.
godine, str. 150
44
pristanka pomilovanog u~inioca delikta nezavisno i protiv njegove volje deluju}e odricanje od prava na kaznu.
U {irem smislu pomilovanje30) je neopozivo odricanje dràve od prava da zbog
krivi~nog dela goni ili izvr{i ve} pravosna`no izre~enu kaznu tako da ovde
postoji opra{tanje putem vladao~eve milosti.
SADR@INA POMILOVANJA
Kao osnov ga{enja krivi~nih sankcija pored amnestije, institut pomilovanja je
veoma precizno ure|en postoje}im odredbama Krivi~nog zakona SR Jugoslavije
~iju osnovu predstavljaju odredbe saveznog i republi~kih ustava.
Tako su sadrìna, domet, pravno dejstvo i zna~aj instituta pomilovanja u na{em
krivi~nom pravu ure|eni na jedinstvenim osnovama bez obzira da li se radi o
primeni saveznog ili republi~kog zakona o pomilovanju (a nadle`nost ovih zakona je ure|ena prema zakonu koji propisuje kaznu za izvr{eno krivi~no delo u
konkretnom slu~aju). Na taj na~in je postignuto da se u potpunosti garantuje
jednak krivi~no pravni tretman svih u~inilaca krivi~nih dela pred sudom i
zakonom ~ime se pravna sigurnost uop{te diè na kvaliteno vi{i nivo i u potpunosti obezbe|uje ostvarenje principa pravne dràve.
Pomilovanje je naime akt kojim se poimeni~no odre|enim licima - u~iniocima
krivi~nih dela - daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja, potpuno ili delimi~no
oslobo|enje od izvr{enja kazne, izre~ena kazna se zamenjuje blaòm kaznom ili
uslovnom osudom ili se odre|uje brisanje osude ili se ukida ili odre|uje kra}e
vreme trajanja odre|ene pravne posledice osude ili odre|ene mere bezbednosti31). Predsednik SR Jugoslavije svojom odlukom daje pomilovanje za krivi~na dela predvi|ena saveznim zakonom (krivi~nim ili drugim sporednim ili
posebnim saveznim zakonom), a predsednici Republike Srbije i Republike Crne
Gore daju pomilovanja za krivi~na dela predvi|ena zakonima ovih Republika
kao federalnih jedinica.
30)
31)
Miodrag A}imovi}, Krivi~no pravo, Op{ti deo, Subotica, 1937. godine, str. 172
Dragan Jova{evi}, Zbirka propisa o pomilovanju sa komentarom, op. cit. str. 18
45
Ako je za vi{e krivi~nih dela propisanih saveznim i republi~kim zakonima sud

izrekao jedinstvenu kaznu po pravilima za odmeravanje kazne za krivi~na dela
u sticaju, pomilovanje daje predsednik SRJ samo ako se radi o krivi~nom delu
kojeje u saveznom zakonu predvi|eno u grupi krivi~nih dela protiv ustavnog
ure|enja i bezbednosti SRJ, ~ove~nosti i me|unarodnog prava ili Vojske Jugoslavije. U ostalim slu~ajevima pomilovanje daje predsednik Republike federalne jedinice bez obzira da li se u konkretnom slu~aju radi i o krivi~nom delu
kojeje propisano saveznim zakonom (ali ne u navedenim grupama kri-vi~nih
dela iz KZ SRJ). Ovakvo re{enje je zadràno i u slu~aju kada je za vi{e izvr{enih
krivi~nih dela u sticaju izre~ena smrtna kazna.
Iz odluke Ustavnog suda32) Republike Crne Gore proizilazi da je isklju~ivo
pravo predsednika Republike da daje pomilovanja za krivi~na dela propisana
republi~kim zakonom samo kadaje sud takvog mi{ljenja ili kadaje to predloìo
ministar pravde. Iz odredbe ~l. 88. st. 1. ta~. 6. Ustava Republike Crne Gore proizilazi daje isklju~ivo pravo predsednika Republike da daje pomilovanje za krivi~na dela propisana republi~kim zakonom. Nasuprot tome, odredbom ~l. 12.
Zakona o pomilovanju propisano je da predsednik Republike moè dati pomilovanje samo kadaje sud takvog mi{ljenja ilije to predloìo ministar pravde iz
~ega proizilazi da predsednik ne moè dati pomilovanje bez pozitivnog mi{ljenja suda, odnosno predloga ministra pravde. Prema tome, o pomilovanju u
su{tini odlu~uje sud ili ministar pravde, a predsednik Republike samo kada oni
to predloè. Ovakvim propisivanjem sudu i ministru pravde datoje ovla{}enje
koje im po Ustavu ne pripada, a predsedniku Republike ne samo daje ograni~eno Ustavom utvr|eno pravo da daje pomilovanje ve} muje to pravo i uskra}eno u slu~ajevima kada nije dato pomenuto pozitivno mi{ljenje ili predlog pa
stoga odredba ~l. 12. Zakona o pomilovanju nije saglasna sa Ustavom Republike
Crne Gore.
Oslobodenje od krivi~nog gonjenja ili abolicija (lat. abolitio - ukidanje) zna~i da
se protiv u~inioca krivi~nog dela ne moè pokrenuti krivi~ni postupak, a ako je
postupak u toku, on se obustavlja bez obzira u kom se stadijumu nalazi. Oslobo|enje od krivi~nog gonjenja se uvek odnosi na odre|eno krivi~no delo i
obuhvata sva lica koja su u bilo kom svojstvu u~estvovala u njegovom izvr{enju.
No, i ovde mogu biti data neka ograni~enja pa se tako abolicija za neke u~esnike
u krivi~nom delu moè usloviti postojanjem nekih odre|enih okolnosti.
32)
Odluka Ustavnog suda Republike Crne Gore U.br. 7/99 od 18. maja 1999. godine
46
Pomilovanjem se osu|eno lice moè potpuno osloboditi od izvr{enja izre~ene

kazne. Oslobo|enje od kazne se odnosi na onu kaznu kojaje izre~ena u sudskoj
odluci, pod uslovom daje takva odluka pravosna`na i da kazna nije u potpunosti izvr{ena. Ono moè da obuhvati sve vrste kazni koje su predvi|ene u
na{em krivi~nom zakonodavstvu. Ako se osu|eno lice primenom pomilovanja
osloba|a od izvr{enja glavne kazne, ono se po pravilu odnosi i na izre~enu
sporednu kaznu. Posle datog pomilovanja se izre~ena kazna ne moè uop{te
vi{e izvr{iti, a akoje njeno izvr{enje u toku, kazna se obustavlja. Ako se osu|eno
lice nalazi na uslovnom otpustu sa izdràvanja kazne zatvora, momentom davanja pomilovanja uslovni otpust se ukida i osu|eno lice se osloba|a daljeg
izdràvanja izre~ene kazne u potpunosti.
Institutom pomilovanja se osu|eno lice moè delimi~no osloboditi od izvr{enja
izre~ene kazne. Ono se u ovom slu~aju moè odnositi na oslobo|enje od izvr{enja neke od vi{e izre~enih kazni (kada su kazne kumulativno izre~ene) ili oslobo|enje od izvr{enja jednog dela izre~ene kazne i to ostatka neizdrànog dela
kazne {to se u praksi naj~e{}e i de{ava. Prvi slu~aj je mogu} akoje u~iniocu krivi~nog dela pored glavne kazne izre~ena i sporedna kazna pa se takvo lice
primenom pomilovanja osloba|a od izvr{enja samo jedne od vi{e izre~enih
kazni. Drugi slu~aj postoji ako se smanjuje vreme trajanja pravosna`no izre~ene
kazne zatvora. To je poseban oblik i na~in ublaàvanja kazne pri ~emu ne vaè
op{ta pravila o ublaàvanju kazne odre|ena saveznim krivi~nim zakonom. Ipak
ni na ovaj na~in se pomilovanjem ne moè odrediti vrsta i mera kazne koja
uop{te nije predvi|ena u na{em krivi~nom pravu.
Pravosna`no izre~ena kazna se primenom pomilovanja moè zameniti blaòm
vrstom kazne. 1 ovaje zamena kazni mogu}a samo u okviru vrsta i mera kazni
predvi|enih u KZ SRJ. Izre~ena kazna zatvora se moè zameniti nov~anom
kaznom, ali ne i kaznom maloletni~kog zatvora. Na{a sudska praksa 33) je
zauzela stav da se u slu~aju kada je osu|enom licu u postupku pomilovanja zamenjena izre~ena kazna blaòm kaznom i kada je izre~ena kazna delimi~no
ublaèna u postupku vanrednog ublaàvanja kazne, treba vr{iti sabiranje
vremena za koje je pomilovanjem zamenjena izre~ena kazna blaòm kaznom sa
vremenom za koje muje u postupku vanrednog ublaàvanja kazne delimi~no
ublaèna kazna.
33)
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja Vrhovnog suda Vojvodine odrànoj 29.
marta 1982. godine
47
Pomilovanjem se izre~ena kazna moè zameniti uslovnom osudom ({to ina~e

nije mogu}e kod amnestije). Ova zamena kazne se vr{i u skladu sa pravilima
koja ina~e vaè za izricanje uslovne osude. To zna~i daje ova zamena mogu}a
samo u slu~aju ako je u~iniocu krivi~nog dela izre~ena kazna zatvora do dve
godine ili nov~ana kazna i ako se ne radi o krivi~nom delu za koje se uslovna
osuda uop{te ne moè izre}i (u smislu ~l. 53. st. 3. KZ SRJ) odnosno o delu za
koje je primena ove sankcije uslovljena prethodnim ublaàvanjem kazne. U
ovom slu~aju se uz izre~enu uslovnu osudu odre|uje posebno vreme proveravanja koje ne moè da bude duè od tri godine niti se osu|enom licu moè
odrediti za{titni nadzor ili ispunjenje drugih posebnih obaveza uz uslovnu
osudu. Zakon izri~ito ne odre|uje da se pomilovanjem osu|eno lice moè osloboditi od izvr{enja uslovne osude. Logi~no bi bilo da pomilovanje ima pravno
dejstvo i na ovu vrstu krivi~nih sankcija kada se ono ve} odnosi i na mnogo teè
sankcije kao {to su kazne.
Brisanje osude putem pomilovanja moè se odnositi na sve osude koje se ina~e i
evidentiraju u kaznenoj evidenciji. Pri tome se ne traì ispunjenje posebnih
uslova iz ~l. 93. KZ SRJ, Brisanje osude na ovaj na~in obuhvata sve osude, ~ak i
one koje se redovno ne bi mogle brisati iz kaznene evidencije. To zna~i da brisanje osude nije u ovom slu~aju ograni~eno visinom izre~ene kazne niti vrstom
izvr{enog krivi~nog dela.
Kadaje kazna izre~ena pravosna`nom presudom pomilovanjem zamenjena blaòm kaznom ili uslovnom osudom, pri odlu~ivanju o brisanju osude, osudu na
kaznu u smislu ~l. 93. KZ SRJ predstavlja kazna iz akta o pomilovanju34).
Pomilovanje moè da obuhvati i pravne posledice osude i to one koje se sastoje
u prestanku ili gubitku odre|enih prava ili zabrani sticanja odre|enih prava.
Tako se na ovaj na~in moè ukinutijedna ili vi{e pravnih posledica osude, ali se
u aktu o pomilovanju mora izri~ito nazna~iti na koju se ili na koje se pravne
posledice odnosi. Za razliku od amnestije, pomilovanjem se neka pravna posledica moè ne samo ukinuti ve} i odrediti njeno kra}e trajanje. To je mogu}e kod
onih pravnih posledica osude koje po svojoj prirodi traju odre|eno vreme (dakle koje se sastoje u zabrani sticanja odre|enih prava).
I na kraju pomilovanjem se moè ukinuti ili odrediti kra}e vreme trajanja nekih
mera bezbednosti: zabrane vr{enja poziva, delatnosti ili du`nosti; zabrane up34)
Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. II 320/80 od 9. septembra 1980. godine

48
ravljanja motomim vozilom kadaje mera izre~ena voza~u po profesiji i proterivanje stranaca iz zemlje. U slu~aju da se pomilovanjem skra}uje vreme trajanja izre~ene mere, ona se ne moè odrediti na na~in da traje kra}e od zakonom
predvi|enog minimuma odre|ene mere bezbednosti.
Davanjem pomilovanja se pri tome ne dira u prava tre}ih lica koja se zasnivaju
na osudi. To zna~i da o{te}ena i druga lica mogu u odgovaraju}im postupcima
ostvarivati svoja prava na naknadu {tete pri~injene krivi~nim delom, povra}aj
stvari oduzete izvr{enjem krivi~nog dela, naknadu za predmete oduzete primenom mere bezbednosti oduzimanja predmeta, pla}anje obaveze izdràvanja i sl.
POSTUPAK DAVANJA POMILOVANJA

Prema saveznom Zakonu o pomilovanju postupak za pomilovanje se moè pokrenuti na dva na~ina:
1) po slu`benoj du`npsti i
2) po molbi zakonom ovla{}enih lica.
Naj~e{}e se postupak za pomilovanje pokre}e po molbi ovla{}enih lica, a to su:
osu|eno lice, njegov zakonski zastupnik, bra~ni dmg, srodnik po krvi u pravoj liniji, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac i staralac. Me|utim, interesantno je da branilac osu|enog lica nije svrstan u krug ovla{}enih lica koja
mogu podneti molbu za pomilovanje. U sudskoj praksi se tuma~enjem odredbe ~l. 360. ZKP smatra da je i branilac ovla{}en na ovu mogu}nost ukoliko ima specijalno pu-nomo}je.
Po slu`benoj du`nosti se pokre}e postupak za pomilovanje kojim se daje
oslobo|enje od krivi~nog gonjenja (abolicija). Predsednik Republike moè dati
pomilovanje i kad nije sproveden postupak za davanje pomilovanja. Po slu`benoj du`nosti se pokre}e i postupak za pomilovanje po republi~kim zakonima
ako je izre~ena smrtna kazna, a molba za pomilovanje nije podneta od ovla{}enih lica.
U svakom slu~aju molba za pomilovanje se podnosi od strane ovla{}enih lica sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. Ako je molba podneta drugom nenad49
le`nom organu, sudu ili ustanovi za izdràvanje kazne zatvora, ovi organi su
du`ni da odmah, bez odlaganja ovu molbu dostave nadle`nom sudu. Lice koje
se nalazi u ustanovi za izdràvanje kazne zatvora svoju molbu za pomilovanje
upu}uje preko ustanove u kojoj se nalazi35). Ova zavodska ustanova prilikom
dostavljanja molbe nadle`nom sudu u {to kra}em roku (po republi~kim
zakdnima u roku od 7 dana) prilaè i svoj izve{taj o vladanju i pona{anju osu|enog lica (o njegovom radu, vladanju po ku}nom redu, doprinosu procesu
resocijalizacije, popravljanja i prevaspitavanja) kao i o svim drugim podacima
koji se odnose na u~inioca dela, a koji su od zna~aja za odlu~ivanje nadle`nih
organa po podnetoj molbi za pomilovanje. Ako se osu|eno lice nalazi u ustanovi za izdràvanje kazne zatvora, a molbu za njegovo pomilovanjeje podnelo
drugo ovla{}eno lice, sudje tako|e duàn da od ove ustanove zatraì izve{taj o
njegovom vladanju, radu i pona{anju.
U Republici Srbijije postupanje suda i zavodske ustanove u kojoj se nalazi
osu|eno lice po podnetoj molbi za pomilovanje detaljno ure|eno podzakonskim aktima. Prema ovim aktima zavodje duàn da u roku od 7 dana po prijemu zahteva suda dostavi izve{taj koji sadrì:
1) podatke o tipu zavoda;
2) li~ne podatke o osu|enom;
3) podatke o pravosna`noj presudi;
4) podatke o izvr{enju kazne, o sniènju kazne i odluci kojom je kazna
snièna;
5) podatke o tipu odeljenja u kome boravi osu|eno lice, o njegovom vladanju, zalaganju na radu, o uspehu u u~enju i dodeljenim pogodnostima;
6) podatke o zdravstvenom stanju osu|enog i o njegovom stavu i odnosu
prema izvr{enom delu; i
7) zapaànje zavoda o li~nim osobinama osu|enog i mi{ljenje o uticaju
izdràvane kazne na postizanje svrhe ka`njavanja.
Na osnovu podnete molbe za pomilovanje, spisa celokupnog krivi~nog predmeta i pribavljenih izve{taja, podataka, mi{ljenja i provera, prvostepeni sud
35)
Dragan Jova{evi}, Komentar Zakona o izvr{enju krivi~nih sankcija, op. cit. str. 114-116
50
sastavlja referat koji se u zatvorenom omotu dostavlja ministarstvu pravde. Taj

referat treba da sadrì naro~ito slede}e podatke:
1) podatke o osu|enom;
2) podatke o izre~enoj kazni i drugoj sankciji;
3) podatke o izvr{enju kazne;
4) podatke o tome koji put se molba za pomilovanje podnosi; i
5) mi{ljenje o opravdanosti podnete molbe sa obrazloènjem.
Uz ovakav referat sud prilaè i svu prate}u dokumentaciju, i to:
1) molbu i predloge uz nju;
2) izve{taj ustanove u kojoj osu|eno lice izdràva kaznu, mi{ljenja, podatke, provere koje su pribavljene od drugih dràvnih organa, organa
teritorijalne autonomije, drugih organa i organizacija; i
3) overene prepise presuda i drugih sudskih odluka u toku krivi~nog
postupka.
Na sli~an na~in je ure|eno i postupanje prvostepenog suda kome je podneta
molba za pomilovanje kao i delatnost ustanove u kojoj osu|eno lice izdràva
izre~enu kaznu i u postoje}im propisima u Republici Cmoj Gori.
Pomilovanje kao osnov ga{enja prava dràve na ka`njavanje predstavlja izuzetnu mogu}nost za osu|eno lice. Stoga zakon ne odre|uje rokove u kojima se
molba za pomilovanje moè podneti. To zavisi od odluke osu|enog ili drugog
zakonom ovla{}enog lica. Zakon je samo rekao da se molba za pomilovanje ne
moè podneti pre pravosna`nosti presude {to je i opravdano jer osu|enom licu
stoje na raspolaganju redovni i vanredni pravni lekovi kojima moè pobijati
donetu odluku. Da bi se spre~ile zloupotrebe ovog prava zakonje odredio da se
molba za pomilovanje kojaje odbijena moè podneti tek po isteku godinu dana
od ranije donete odluke o podnetoj molbi za pomilovanje (po saveznom zakonu) odnosno u roku od {est meseci (po republi~kim zakonima). Ako je postupak
za pomilovanje pokrenut po slu`benoj du`nosti, rokovi za ponovno podno{enje
molbe se ra~unaju od dana dono{enja odluke o podnetom zahtevu.
Molbu za pomilovanje kojaje podneta od neovla{}enih lica ili po proteku zakonom predvi|enih rokova sud odbacuje re{enjem. Protiv ovog re{enja nezado51
voljna strana moè podneti àlbu drugostepenom sudu iz svih zakonom

predvi|enih razloga za àlbu.
Po slu`benoj du`nosti postupak za pomilovanje pokre}e ministarstvo pravde. 1
u tom slu~aju postupak za pomilovanje kakoje napred izloèn ima isti tok, faze i
rokove i to bez obzira da li se radi o primeni saveznih ili republi~kih propisa o
pomilovanju. No, za razliku od saveznog zakona i Zakona o pomilovanju Srbije,
Zakon o pomilovanju Crne Gore predvi|a i mogu}nost obustave postupka pomilovanja. Za obustavu ovog postupka potrebno je da se stekne okolnost da je u
toku trajanja postupka za pomilovanje osu|eno lice u potpunosti izdràlo
izre~enu kaznu ili je pak prestala pravna posledica osude ili je prestala izre~ena
mera bezbednosti (~l. 11). Odluku o obustavi postupka za pomilovanje donosi
ministar pravde Republike Crne Gore.
Zakon o pomilovanju Crne Gore tako|e propisuje jo{ jedno interesantno
re{enje. Naime, prema odredbi ~l. 12. ovog zakona predsednik Crne Gore moè
da da pomilovanje ~ak i kada nije uop{te sproveden postupak predvi|en
zakonom. Sam zakon ne precizira okolnosti i uslove za ovu izuzetnu mogu}nost
koju predsednik Republike moè da iskoristi akoje sud takvog mi{ljenja ili je
takvu odluku predloìlo ministarstvo pravde.
I kona~no, po slu`benoj du`nosti se pokre}e i postupak za grupno pomilovanje
osu|enih lica povodom nekog zna~ajnog praznika saveznog ili republi~kog
karaktera (u kom slu~aju odluku donosi predsednik SRJ ih predsednik odnosne
Republike o ~ijem se prazniku radi).
52
ODNOS POMILOVANJA
SA DRUGIM INSTITUTIMA KRIVI^NOG PRAVA
Kao izuzetno zna~ajan krivi~no pravni institut koji ima vanredno dejstvo na
mogu}nost izricanja odnosno mogu}nost izvr{enja izre~ene kazne i druge vrste
krivi~nih sankcija prema u~iniocima krivi~nih dela pomilovanje se mora posmatrati i u odnosu sa drugim institutima krivi~nog prava (materijalnog, procesnog i
izvr{nog) i tek u njihovom me|usobnom uticaju i odnosu se moè u potpunosti
shvatiti dalekose`nost i primenjivost ovog instituta. Imaju}i ovo u vidu potrebno je ukazati na odnos instituta pomilovanja prema drugim institutima koji
imaju sli~no ili identi~no pravno dejstvo odnosno ~ija se dejstva i posledice u
konkretnim slua~jevima mogu smenjivati sukcesivno ili pak mogu da teku istovremeno.
Zbog svega toga potrebno je razmotriti odnos pomilovanja prema slede}im institutima:
1. vanredno ublaàvanje kazne,
2. uslovni otpust,
3. oslobo|enje od kazne,
4. rehabilitacija.
Pomilovanje i vanredno ublaàvanje kazne

Vanredno ublaàvanje kazne predstavlja vrstu vanrednog pravnog leka u krivi~nom postupku predvi|en u ~l. 412-415. Zakona o krivi~nom postupku. Ovo
se pravno sredstvo ulaè protiv pravosna`ne sudske odluke o kazni u cilju da se
dovede do blaè osude zbog pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme izricanja
presude ili sud za njih nije znao iako su postojale, a o~igledno bi dovele do blaèg ka`njavanja.
Ovde se radi o svim olak{avaju}im ili ublaàvaju}im okolnostima koje bi prema
uslovima iz saveznog krivi~nog zakona u konkretnom slu~aju dovele do blaèg
ka`njavanja u~inioca krivi~nog dela. Okolnosti koje su bile poznate sudu ali ih
on nije prihvatio ili ih nije pravilno ocenio ili ih nije uop{te ocenio iako su mu
bile poznate kod izricanja presude ne mogu biti osnov za ulaganje ovog pravnog sredstva.
53
Zaahtev za vanredno ublaàvanje kazne odnosi se samo na kazne kao vrste

krivi~ne sankcije koje su izre~ene pravosna`nom sudskom odlukom (u okviru
kojih je obuhva}ena i specifi~na vrsta kazne maloletni~kog zatvora koja se izri~e
maloletnim u~iniocima krivi~nog dela). Odluke suda o imovinsko pravnom zahtevu, o tro{kovima krivi~nog postupka i o oduzimanju imovinske koristi pribavljene izvr{enim krivi~nim delom ne mogu se menjati u postupku vanrednog
ublaàvanja kazne.
Ovaj vanredni pravni lek mogu podneti javni tuìlac, osu|eni i njegov branilac
kao i sva druga lica koja su po zakonu ovla{}ena da podnesu àlbu u korist
osu|enog lica. Rok za podno{enje zahteva nije zakonom odre|en, ali je potrebno da izre~ena kazna nije u potpunosti izvr{ena niti posle smrti osu|enog lica
jer u tom slu~aju gubi svoj smisao. Podneti zahtev za vanredno ublaàvanje
kazne u pravosna`noj presudi osim u slu~aju kada se ovaj zahtev podnese kod
osude na smrtnu kaznu.
Vanredni pravni lek se podnosi sudu koji je i doneo presudu u prvom stepenu.
On po svojoj sadrìni mora da obuhvati sve okolnosti koje predstavljaju osnov
za vanredno ublaàvanje kazne kao i dokaze za ova tvr|enja. O podnetom zahtevu odlu~uje sud odre|en republi~kim zakonom ili Zakonom o vojnim sudovima i to u ve}u sastavljenom od pet sudija ili Savezni sud kada je on sam potvrdio presudu kojom je izre~ena smrtna kazna za krivi~no delo koje je odre|eno saveznim zakonom ({to posle izmena Saveznog krivi~nog zakona iz 1993.
godine vi{e nije mogu}e ni u jednom slu~aju).
Odlu~uju}i po podnetom zahtevu sud ga moè odbiti kao neosnovan ili usvojiti
s tim {to zakon predvi|a i mogu}nost opozivanja odluke o usvajanju zahteva za
vanredno ublaàvanje kazne ako se dokaè da je re{enje kojim je usvojen podneti zahtev zasnovan na la`noj ispravi ili la`nom iskazu svedoka ili ve{taka.
S obzirom na navedeno moè se ukazati na nekoliko osnovnih razlika izme|u
instituta vanrednog ublaàvanja kazne i instituta pomilovanja. Te razlike se
svode na slede}e:
vanredno ublaàvanje kazne ne moè da se odnosi na aboliciju niti na
druge vrste krivi~nih sankcija ili druge pravne posledice osim na kaznu
i maloletni~ki zatvor. Dakle u pogledu sadrìne primena ovog inst ituta
je znatno suèna,
54
primena ovog instituta je vezana samo na pojavu novih okolnosti ili za

okolnosti koje se nisu znale u vreme dono{enja sudske odluke. Zakon je
izri~ito ograni~io razloge za primenu ovog vanrednog pravnog sredstva,
o podnetom zahtevu odlu~uje sud s tim da je duàn da svoju odluku
obrazloì,
predvi|ena je mogu}nost opoziva odluke o usvajanju zahteva za vanredno ublaàvanje kazne ako su ispunjeni zakonom predvi|eni uslovi.
Pomilovanje i uslovni otpust

Pomilovanje predstavlja jedan od na~ina administrativnog odmeravanja kazne.
Naime, vrsta i visina krivi~ne sankcije koja je izre~ena u pravosna`noj sudskoj
odluci ne mora biti u potpunosti i izvr{ena pod uslovom da su u toku dosada{njeg izvr{enja kazne i druge sankcije postignuti takvi rezultati u popravljanju,
prevaspitanju, resocijalizaciji ili otklanjanju opasnog stanja da je dalji boravak
osu|enog lica u zavodskoj ustanovi institucionalnog tretmana nepotreban.
Prevremeno otpu{tanje osu|enog iz zavodske ustanove sa izdràvanja izre~ene
krivi~ne sankcije moè se posti}i ne samo putem amnestije i pomilovanja ve} i
putem instituta uslovnog otpusta koja tako|e predstavlja odlukom upravnog
(nesudskog organa) izmenu pravosna`ne sudske odluke o efektivnoj duìni
trajanja izre~ene sankcije.
Uslovni otpust je izuzetno zna~ajna krivi~no pravna, kriminalno politi~ka i penolo{ka mera. On se sastoji u otpu{tanju osu|enika sa daljeg izdràvanja izre~ene kazne zatvora pre nego {to je ovaj u potpunosti izdrào i njegovom pu{tanju
na slobodu pod uslovom da do isteka vremena na koje je kazna izre~ena ne
u~ini novo krivi~no delo. Pored kazne zatvora uslovni otpust se pod odre|enim
zakonskim uslovima moè primeniti i u slu~aju izricanja vaspitne mere upu}ivanja u vaspitno popravni dom ili kazne maloletni~kog zatvora maloletnim
u~iniocima krivi~nih dela, ali i u slu~aju izvr{enja mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog le~enja i ~uvanja u zdravstvenoj ustanovi.
Uslovni otpust zapravo predstavlja sna`nu meru podsticaja i stimulisanja osu|enog lica da se dobro i primerno vlada za vreme izdràvanja izre~ene kazne.
On se zapravo i zasniva na ideji popravljanja, prevaspitanja i resocijalizacije u
tolikoj meri da je boravak ovakvog lica u zavodskoj ustanovi nepotreban ~ak i
55
{tetan. Primenom instituta uslovnog otpusta princip individualizacije kazne uz

neposredno aktivno u~e{}e samih osu|enih lica doìvljava svoje puno oìvotvorenje.
Za odre|ivanje uslovnog otpusta potrebno je kumulativno ispunjenje dva zakonom odre|ena uslova i to:
da je osu|eno lice izdràlo polovinu irze~ene kazne zatvora, maloletni~kog zatvora, mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le~enja i ~uvanja u zdravstvenoj ustanovi i vaspitne mere upu}ivanja u vaspitno
popravni dom. Samo izuzetno se moè uslovno otpustiti na slobodu i
osu|eni koji je izdrào samo tre}inu izre~ene kazne ukoliko postoje posebne okolnosti koje se odnose na njegovu li~nost i koje o~igledno ukazuju da je postignuta svrha ka`njavanja.
da se osu|eni u toku izdràvanja izre~ene kazne tako popravio da se sa
osnovom moè o~ekivati da }e se i na slobodi dobro vladati, a naro~ito da
ne}e vr{iti nova krivi~na dela. Do ovog uverenja }e se do}i uzimanjem u
obzir naro~ito onih okolnosti koje se odnose na vladanje osu|enog za
vreme izdràvanja kazne, izvr{avanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost i stepen obrazovanja i druge okolnosti koje ukazuju da je postignuta svrha ka`njavanja.
Smisao uslovnog otpusta se nalazi u prvom redu u ~injenici da se osu|eno lice
stimuli{e za svoje dobro pona{anje, rad i vladanje, za aktivan doprinos u procesu svog prevaspitanja i popravljanja {to zna~i i na svom brèm povratku u
dru{tvenu zajednicu kao zdravog ~lana. No, uslovni otpust samo predstavlja
mogu}nost osu|enog lica, a ne i njegovo pravo. Naime, ako su ispunjeni svi
zakonom odre|eni uslovi osu|eno lice, ali i upravnik zavodske ustanove u kojoj
se nalaze osu|eno lice mogu podneti molbu za uslovni otpust. U molbi se
navodi vrsta i visina izre~ene kazne na koju je osu|eno lice pravosna`no osu|eno, kao i njegovo pona{anje i rezultati koje je postigao u toku njegove resocijalizacije. Molba se upu}uje Komisiji za uslovni otpust koja se sastoji od pet ~lanova
od ~ega su dva sudije Vrhovnog suda Srbije, a koju formira ministar pravde.
Pre dono{enja odluke Komisija za uslovni otpust obavezno pribavlja pismeno
mi{ljenje zavodske ustanove u kojoj se nalazi osu|eno lice koje sadrì detaljnu i
argumentovanu analizu pona{anja, rada, vladanja i zalaganja osu|enog lica za
vreme izdràvanja kazne.
56
No, pored ove vrste uslovnog otpusta koje daje Komisija za uslovni otpust
ministarstva pravde zakon predvi|a i mogu}nost davanja uslovnog otpusta od
strane upravnika zavodske ustanove u kojoj je osu|eno lice izdràvalo izre~enu
kaznu. Naime, upravnik zavoda moè osu|enog koji je izdrào najmanje ~etiri
petine kazne zatvora uslovno otpustiti sa daljeg izdràvanja kazne i to najranije
tri meseca pre isteka kazne ako se osu|eni primerno vladao i zalagao na radu.
Re{enje o uslovnom otpustu se predaje osu|enom licu u roku od tri dana od
njegovog dono{enja. Isto se dostavlja i sudu koji je osu|eno lice uputio na
izdràvanje kazne po pravosna`noj presudi tog ili nekog drugog suda. No, zakon predvi|a i mogu}nost ponovnog razmatranja re{enja o uslovnom otpustu.
Takva mogu}nost je predvi|ena u slu~aju ako se osu|enom od dana dono{enja
re{enja o uslovnom otpustu do dana otpu{tanja sa idzràvanja kazne bezuslov-no izrekne disciplinska mera upu}ivanja u samicu za teù povredu discipline u
zavodskoj ustanovi. U tom slu~aju doneto re{enje ponovno razmatra Komisija
za uslovni otpust ili upravnik zavodske ustanove zavisno od toga koji je organ i
doneo re{enje o uslovnom otpustu.
U slu~aju da do isteka vremena trajanja uslovnog otpusta, a to vreme preostalo
vreme do potpunog izdràvanja izre~ene kazne zatvora osu|eno lice izvr{i
novo krivi~no delo, dolazi do opozivanja uslovnog otpusta, pod uslovom da je
osu|enom licu za to novo ili nova dela izre~ena kazna zatvora preko jedne godine - to je obavezan osnov za opozivanje uslovnog otpusta.
Zakon predvi|a i mogu}nost fakultativnog opozivanja uslovnog otpusta. Ova
mogu}nost postoji ako je osu|enom licu za vreme dok se nalazi na uslovnom
otpustu za u~injeno jedno ili vi{e krivi~nih deala sud izrekao kaznu zatvora do
jedne godine. Pri oceni da li }e u tom slu~aju opozvati uslovni otpust sud }e
naro~ito uzeti u obzir srodnost u~injenih krivi~nih dela, njihov zna~aj, pobude
iz kojih su dela u~injena i drugee okolnosti koje ukazuju na opravdanost
opozivanja uslovnog otpusta. U slu~aju opozivanja uslovnog otpusta sud izri~e
jedinstvenu kaznu s tim da ranije izre~enu kaznu uzima kao utvr|enu, a u svakom slu~aju izdràni deo po ranijoj kazni se ura~unava u novoizre~enu jedinstvenu kaznu po odredbama za odmeravanje kazne za dela u sticaju. Ako uslovno otpu{teni bude osu|en na kaznu zatvora do jedne godine a sud ne opozove dati uslovni otpust, produùje se uslovni otpust za vreme koje je osu|eni
proveo na izdràvanju kazne po toj osudi.
57
I kona~no, uslovni otpust se moè opozvati najkasnije u roku od dve godine od

dana kada je istekao uslovni otpust.
Imaju}i u vidu navedeno mogu se ista}i razlike koje postoje izme|u instituta
uslovnog otpusta i instituta pomilovanja koje u velikoj meri imaju dodirnih
ta~aka. Te razlike se svode na slede}e:
u pogledu sadrìne uslovni otpust se odnosi samo na izre~enu kaznu
zatvora, maloletni~kog zatvora, vaspitnu meru upu}ivanja u vaspitno
popravni dom i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le~enja i ~uvanja u zdravstvenoj ustanovi. To zna~i da se ni u jednom slu~aju uslovni otpust ne moè pro{iriti i na oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ve} je
uvek vezan za pravosna`no izre~enu kaznu sa ~ijim izvr{enjem se otpo~elo u odgovaraju}oj ustanovi.
za primenu instituta uslovnog otpusta potrebno je ispunjenje odre|enih
kumulativno odre|enih zakonskih uslova.
uslovni otpust daje posebno formirani upravni, administrativni organi Komisija za uslovni otpust koju obrazuje ministar pravde a u odre|enim
slu~ajevima uslovni otpust moè da da i sam upravnik zavodske ustanove u kojoj osu|eno lice izdràva izre~enu vrstu krivi~ne sankcije.
jednom dati uslovni otpust se moè ponovo razmatrati u slu~aju izricanja osu|enom licu disciplinske mere upu}ivanja u samicu odnosno moè se opozvati (za to zakon predvi|a obavezne i fakultativne osnove) u
slu~aju izvr{enja novog krivi~nog dela za vreme trajanja uslovnog otpusta.
Pomilovanje i oslobo|enje od kazne

Savezni krivi~ni zakon u odredbi ~l. 44. predvi|a poseban institut odmeravanja
krivi~ne sankcije pod nazivom: oslobo|enje od kazne. To je ovla{}enje suda da
u zakonom predvi|enim slu~ajevima oslobodi od kazne u~inioca krivi~nog dela
koji je u~inio delo, koje je dokazano i kada postoji krivi~na odgovornost takvog
u~inioca. Naime, op{ti je princip da svaki krivi~no odgovoran u~inilac krivi~nog
dela za koga se dokaè da je izvr{io odre|eno delo bude ka`njen u granicama
zakonom propisane kazne.
Primena instituta oslobo|enja od kazne je upravo protivna ovom na~elu pravi~nosti. Naime, oslobo|enje od kazne je jedna izuzetna mera ~ijom se primenom
58
u~inilac krivi~nog dela osloba|a od kazne u potpunosti. Takvom u~iniocu krivi~nog dela sud posle sprovedenog krivi~nog postupka donosi presudu, ogla{ava ga krivi~no odgovornim za u~injeno delo koje je dokazano, ali ga osloba|a
od kazne.
Takva presuda ima karakter osu|uju}e presude, takvo se lice smatra osu|enim
licem i ova se presuda unosi u kaznenu evidenciju. Iz evidencije presuda se bri{e po proteku roka od jedne godine pod uslovom da osu|eno lice u tom roku ne
izvr{i novo krivi~no delo. Oslobo|enje od kazne ne obuhvata mere bezbednosti
niti druge vrste krivi~nih sankcija.
Zbog izuzetnog karaktera i zna~aja primene oslobo|enja od kazne zakonodavac
nije mogao da ovakvo ovla{}enje ostavi sudu bez ikakvih ograni~enja. Stoga je
zakonodavac odredio u kojim se slu~ajevima u~iniocu krivi~nog dela moè dati
oslobo|enje od kazne. Dve su vrste takvih osnova. To su op{ti i posebni osnovi.
Op{ti osnovi za oslobo|enje od kazne se mogu javiti u slu~aju izvr{enja bilo kog
krivi~nog dela i bilo kogu~inioca takvog dela. To su:
1) prekora~enje nu`ne odbrane usled jake razdraènosti ili prepasti izazvane napadom;
2) prekora~enje krajnje nu`de pod osobito olak{avaju}im okolnostima;
3) pravna zabluda iz opravdanih razloga;
4) nepodoban poku{aj krivi~nog dela;
5) dobrovoljni odustanak od krivi~nog dela; i
6) dobrovoljno spre~avanje izvr{enja krivi~nog dela od strane saizvr{ioca,
podstreka~a ili pomaga~a, organizatora ili ~lana zlo~ina~kog udruènja.
Dva su posebna osnova koji mogu dovesti do oslobo|enja od kazne. To su:
1) kada je krivi~no delo izvr{eno iz nehata kao oblika vinosti a posledice
dela tako te{ko poga|aju samo u~inioca dela da je o~igledno da ne bi
odgovaralo svrsi ka`njavanja izricanje bilo kakve kazne i
2) u posebnom delu krivi~nog zakona izri~ito je predvi|ena mogu}nost
kod pojedinih krivi~nih dela da }e se njihovi u~inioci osloboditi od kazne ako su ispunjeni taksativno i izri~ito navedeni uslovi.
59
Oslobo|enje od kazne predstavlja u svakom slu~aju fakultativnu mogu}nost na

strani suda. Naime, zakon ni u jednom slu~aju nije predvideo obavezno oslobo|enje od kazne.
U odnosu na institut pomilovanja ~ijom primenom se tako|e krivi~no odgovorni u~inilac krivi~nog dela osloba|a u potpunosti ili delimi~no od izre~ene kazne,
ali i od drugih krivi~nih sankcija, oslobo|enje od kazne se razlikuje u slede}im
elementima i to:
oslobo|enje od kazne daje uvek nadle`ni sud koji vodi krivi~ni postupak
imaju}i u vidu sve okolnosti slu~aja (objektivne i subjektivne okolnosti),
oslobo|enje od kazne se daje uvek u formi presude koja se smatra
osu|uju}om i ~ak unosi u kaznenu evidenciju,
do primene ovog instituta moè do}i samo u slu~aju da su ispunjeni
zakonom taksativno utvr|eni uslovi. No, ~ak i tada sud nije duàn da
primeni ovu izuzetnu krivi~no pravnu meru,
primenom ovog instituta se krivi~no odgovoran u~inilac krivi~nog dela
osloba|a od kazne u potpunosti (od glavne i sporedne kazne). Dakle
primena ovog instituta je ograni~ena samo na kaznu, a ne i na druge
krivi~no pravne mere odnosno druge vrste krivi~nih sankcija.
davanje oslobo|enja od kazne je bezuslovno. Ni u kom slu~aju ne
postoji mogu}nost naknadnog preispitivanja ovako datog oslobo|enja
(sem u slu~aju po redovnim i vanrednim pravnim lekovima).
Pomilovanje i rehabilitacija
Rehabilitacija kao institut krivi~nog prava shodno re{enjima iz ~l. 91. KZ SRJ
zna~i prestanak svih pravih posledica, svih negativnih, {tetnih dejstava koje
nastupaju u vezi sa izre~enom krivi~nom sankcijom u osu|uju}oj presudi. Do
primene rehabilitacije dolazi posle izdràne glavne kazne. Osnovna je svrha rehabilitacije potpuna reintegracija, readaptacija osu|enog posle izdràne kazne i
njegovo postepeno ali i potpuno uklju~ivanje u ìvot dru{tvene zajednice kao
punopravnog ~lana bez ikakve stigmatizacije i ìgosanja. Time se ovom licu daje
status neosu|ivanosti pa on uìva sva prava kao i svi drugi gra|ani na{e zemlje.
Ovako odre|ena rehabilitacija u svom sadrìnskom smislu obuhvata:

60
1) uspos-tavljanje svih prava osu|enog lica i

2) stvarno brisanje njegove osude. No, prema postoje}im zakonskim re{enjima ona ipak ne dovodi do prestanka mera bezbednosti niti do brisanja osude iz kaznene evidencije. Naime, zakon je samo istakao da
posle izdràne, opro{tene ili zastarele kazne sva osu|ena lica uìvaju
sva prava utvr|ena zakonom.
Dve su vrste rehabilitacija predvi|ene u krivi~nom pravu. To su: zakonska i
sudska rehabilitacija. Zakonska rehabilitacija nastupa automatski po sili zakona
protekom odre|enog vremena posle izdràne kazne. Sudska rehabilitacija pak
nastupa na osnovu donete sudske odluke po zahtevu osu|enog lica po proteku
odre|enog vremena od izdràne kazne.
U odnosu na institut pomilovanja koji u potpunosti osloba|a osu|enog od
daljeg izdràvanja izre~ene kazne moè se re}i da rehabilitacija u odnosu na
ovaj institut ima slede}e elemente po kojima se oni razlikuju:
pomilovanje se moè dati i u toku izdràvanja izre~ene kazne, a rehabilitacija nastupa uvek posle izdràne kazne u potpunosti,
rehabilitacija se uvek odnosi na izre~enu kaznu odnosno ukidanje njenih negativnih posledica, a ne i na druge krivi~no pravne mere ili druge krivi~ne sankcije,
za primenu instituta rehabilitacije potrebno je striktno ispunjenje zakonom kumulativno predvi|enih uslova,
pomilovanje daje najvi{i organ dràvne vlasti u zemlji dok do primene
rehabilitacije dolazi automatski po sili zakona ili odlukom suda,
u pogledu sadrìne rehabilitacije, ona se odnosi na brisanje osude i
ukidanje pravnih posledica osude,
primenom instituta rehabilitacije stvara se frikcija neosu|ivanosti u~inioca krivi~nog dela.
POMILOVANJE U UPOREDNOM PRAVU

61
Institut pomilovanja predstavlja davna{nju ustanovu koja je prisutna u dugoj

istoriji primene krivi~nog prava. Uvek su ovla{}enja na davanje ove izuzetne
mogu}nosti spadale u nadle`nost najvi{ih organa vlasti - suverena.
U cilju potpunijeg sagledavanja pojma, zna~aja, sadrìne i obima primene instituta pomilovanja u na{em krivi~nom pravu potrebno je da ukaèmo na pojedina zakonska re{enja u uporednim krivi~no pravnim sistemima. U tom smislu
}emo konsultovati krivi~na zakonodavstva slede}ih zemalja:
1. Federaciji Bosne i Hercegovine,
2. Hrvatske,
3. Makedonije,
4. Ruskoj federaciji,
5. Sloveniji.
Tako Krivi~ni zakon Federacije Bosne i Hercegovine36) u ~l. 128. i 129. odre|uje
institut pomilovanja. Prema ovim odredbama pomilovanjem se poimeni~no odre|enim licima daje oslobo|enje od gonjenja, potpuno ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamenjuje se izre~ena kazna blaòm kaznom ili uslovnom osudom ili se odre|uje brisanje osude ili se ukida ili odre|uje kra}e trajanje odre|ene pravne posledice osude ili mere bezbenodsti: zabrane vr{enja
poziva, delatnosti ili du`nosti, zabrane upravljanja motornim vozilom ako je
osu|eno lice voza~ po zanimanju ili proterivanjem stranca iz zemlje. No, davanjem pomilovanja se ne dira u prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi.
Kazneni zakon Republike Hrvatske37) u ~l. 88. navodi da se pomilovanjem
prema odre|enom licu obustavlja kazneni postupak, daje potpuni ili delimi~ni
oprost od izvr{enja kazne, zamenjuje se izre~ena kazna blaòm kaznom ili se
primenjuje uslovna osuda, ukida se uslovna osuda, daje prevremena rehabilitacija, ukida se ili odre|uje kra}e trajanje pravne posledice osude, mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ili proterivanja stranaca iz zemlje.
U odnosu na re{enja iz na{eg krivi~nog zakona, hrvatski zakon predvi|a nekoliko razlika:
1) mogu}e je primenom pomilovanja ukinuti uslovnu osudu;
36)
37)
Slu`bene novine Federacije Bosne i Hercegovine, Sarajevo, broj 43/98 i 44/98

Narodne novine Republike Hrvatske, op. cit.
62
2) nije mogu}e brisanje osude, ali je zato dozvoljena prevremena rehabilitacija; i

3) na ovaj na~in nije ogu}e ukinuti ili odrediti kra}e vreme trajanja mere
bezbednosti zabrane vr{enja poziva, delatnosti ili du`nosti.
Krivi~ni zakonik Republike Makedonije38) u ~l. 114. isti~e da se poimeni~no odre|enom licu daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja potpuno ili delimi~no
oslobo|enje od izvr{enja kazne, da se izre~ena kazna zamenjuje blaòm kaznom ili uslovnom osudom, da se odreduje brisanje osude, da se ukida ili odre|uje kra}e vreme trajanja pravnih posledica ili mera bezbednosti: zabrana vr{enja profesije, delatnosti ili du`nosti, zabrana upravljanja motomim vozilom ako
je mera izre~ena voza~u po profesiji i proterivanje stranca iz zemlje. U ~l. 115.
odredenoje da se davanjem pomilovanja ne dira u prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi.
Krivi~ni zakonik Ruske Federacije39) u ~l. 85. odre|uje da pomilovanje daje
predsednik Ruske Federacije individualno odre|enom licu koje na ovaj na~in
moè biti oslobo|eno od daljeg izdràvanja kazne ili se izre~ena kazna moè
skratiti ili zameniti blaòm vrstom kazne. Licu koje je izdràlo kaznu aktom o
pomilovanju moè biti brisana osuda. Iz navedene zakonske odredbe vidimo
daje institut pomilovanja u Ruskoj Federaciji prili~no ograni~ene sadrìne i
pravnog dejstva te da je vezan samo za izre~enu kaznu, a ne i za druge vrste
krivi~nih sankcija: uslovnu osudu, mere bezbednosti, ili druge knvi~no-pravne
rnere.
Krivi~ni zakonik Republike Slovenije40) u ~l. 118. odre|uje da se pomilovanjem
(pomilostitev) poimeni~no odre|eno lice moè osloboditi krivi~nog gonjenja, u
potpunosti ili delimi~no obustaviti izvr{enje kazne, izre~ena kazna zameniti
blaòm kaznom ili uslovnom osudom, odre|uje brisanje osude ili ukida i odre|uje kra}e trajanje pravne posledice osude. No, zakon je izri~ito naveo da u
slu~aju primene odredbe o pomilovanju u svakom slu~aju se primenjuju ograni~enja, uslovi i odredbe sadràni u op{tem delu krivi~nog zakonika. U ~l. 119.
izri~ito je navedeno da se primenom pomilovanja ni u kom slu~aju ne dira u
prava tre}ih lica koja se zasnivaju na osudi.
38)
Slu`ben vesnik na Republika Makedonija, op. cit.
39)
J.I.Skuratov-V.M.Lebedov, op. cit.

Kazenski zakonik Republike Slovenije, op. cit.
63
40)
Pomilovanje je jedan od osnova kojima se gasi pravo dràve na ka`njavanje ius puniendi u~inioca krivi~nog dela. Time se u stvari gasi samo pravo dràve,
ali se ne dira u postojanje krivi~nog dela. Delo kao takvo postoji, ali bez kazne
koja je trebalo da bude izre~ena ili da bude izvr{ena. Pomilovanje se tako javlja
kao institut javno-pravne prirode. Ustanovljenoje u op{tem interesu, u interesu
dru{tva kao celine, a ne u interesu u~inioca krivi~nog dela kako bi to na prvi pogled izgledalo.
Na taj na~in se uz u~e{}e vi{e organa: suda, zavodske ustanove u kojoj se izdràva kazna, javnog tuìla{tva, ministarstva pravde i na kraju najvi{eg organa
vlasti - predsednika, pomilovanje pojavljuje kao vanredno zna~ajan, izuzetan i
dalekoseàn institut i to ne samo krivi~no-pravni ve} i krivi~no-procesno, kriminalno-politi~ki kao i op{te-dru{tveni institut putem koga se u ime "vi{ih
ciljeva" dràva odri~e u konkretnom slu~aju prava na ka`njavanje u~inioca krivi~nog dela.
64
ZAKON
O
POMILOVANJU
SR JUGOSLAVIJE
"Slu`beni list SRJ"
65
Slu`beni list SRJ, broj 90/94)
SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

ZAKON O POMILOVANJU*
^lan 1.
Pomilovanje za krivi~na dela propisana saveznim zakonima (u daljem tekstu:
pomilovanje) daje predsednik Savezne Republike Jugoslavije saglasno odredbama ovog zakona.
^lan 2.
Ako je za vi{e krivi~nih dela, propisanih saveznim zakonom i zakonima republike ~lanice, sud izrekao jednu kaznu, pomilovanje daje predsednik Savezne
Republike Jugoslavije ako je krivi~no delo koje je propisano u saveznom zakonu
upravljeno protiv ustavnog ure|enja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije ili protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava ili protiv Vojske Jugoslavije.
Kad je, u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, po zakonu republike ~lanice izre~ena
smrtna kazna, pomilovanje daje nadle`ni organ u republici ~lanici na osnovu
~ijeg krivi~nog zakona je ta kazna izre~ena.
^lan 3.
Pomilovanjem se:
1) daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ili potpuno ili delimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamenjuje izre~ena kazna blaòm kaznom ili uslovnom osudom ili se odre|uje brisanje osude;
==========================================
* Ovaj zakon je objavljen u "Slu`benom listu SRJ", broj 90/94. Iako je odredbom ~lana
13. ovog zakona bila predvi|ena obaveza dono{enja podzakonskih akata za realizaciju
istog u roku od 30 dana po njegovom stupanju na snagu to nije u~injeno pa je i dalje
na snazi Uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdràvanje kazne po predmetima pomilovanja objavljeno u "Slu`benom listu SFRJ", broj 31/80.
66
2) ukida ili odre|uje kra}e trajanje mera bezbednosti zabrane vr{enja poziva, delatnosti ili du`nosti zabrane upravljanja motornim vozilom u~iniocu
koji je voza~ po zanimanju ili proterivanje stranca iz zemlje;
3) ukidaju odre|ene pravne posledice osude propisane saveznim zakonom
ili odre|uje njihovo kra}e trajanje.
^lan 4.
U slu~aju zamene izre~ene kazne uslovnom osudom primenjuju se odredbe Krivi~nog zakona Savezne Republike Jugoslavije o uslovnoj osudi, s tim {to vreme
proveravanja traje tri godine i {to se uz uslovnu osudu ne odre|uje za{titni nadzor niti se uslovno osu|enom nalaè ispunjenje posebnih obaveza.
^lan 5.
Brisanje osude pomilovanjem nije ograni~eno visinom izre~ene kazne niti vrstom krivi~nog dela za koje je izre~ena osuda.
Brisanje osude pomilovanjem ima isto dejstvo kao i brisanje osude po krivi~nom zakonu.
^lan 6.
Postupak za pomilovanje pokre}e se na molbu osu|enog lica ili po slu`benoj
du`nosti.
Molbu za pomilovanje mogu podneti zakonski zastupnik osu|enog lica, bra~ni
drug osu|enog lica, srodnik osu|enog lica u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac,
usvojenik, hranilac ili staralac.
Postupak za pomilovanje kojim se daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja
pokre}e se samo po slu`benoj du`nosti.
^lan 7.
Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu.
67
Ako je molba podneta drugom organu ili ustanovi za izdràvanje kazne, taj
organ, odnosno ustanova dostavi}e, bez odlaganja, molbu sudu iz stava 1. ovog
~lana.
Lice koje se nalazi na izdràvanju kazne upu}uje molbu sudu preko upravne
ustanove u kojoj izdràva kaznu. Ustanova u kojoj osu|eni izdràva kaznu }e
prilikom dostavljanja molbe za pomilovanje sudu priloìti izve{taj o pona{anju
osu|enog lica i drugim podacima koji su od zna~aja za re{avanje molbe.
Ako se osu|eno lice nalazi na izdràvanju kazne, a molbu za pomilovanje je
podnelo neko od lica iz ~lana 6. stav 2. ovog zakona, sud }e od ustanove u kojoj
osu|eni izdràva kaznu zatraìti izve{taj o njegovom pona{anju i drugim podacima koji su zna~ajni za re{avanje molbe.
^lan 8.
Molba za pomilovanje ne moè se podneti pre pravnosna`nosti presude.
Molba za pomilovanje moè se ponoviti po isteku jedne godine od dana donesene odluke po ranijoj molbi.
Ako je pomilovanje dato povodom postupka pokrenutog po slu`benoj du`nosti,
rok za podno{enje molbe iz stava 2. ovog ~lana te~e od dana dono{enja odluke o
davanju pomilovanja.
^lan 9.
Molbu za pomilovanje koju je podnelo neovla{}eno lice ili koja je podnesena
pre isteka roka predvi|enog u ~lanu 8. ovog zakona sud }.e odbaciti re{enjem.
U pogledu àlbe protiv re{enja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno }e
se primenjivati odredba o àlbi protiv re{enja donesenog u krivi~nom postupku.
^lan 10.
Molbu za pomilovanje sud }e, po pribavljenom mi{ljenju javnog tuìoca, dostaviti saveznom organu nadle`nom za poslove pravde, zajedno sa svojim mi{ljenjem o opravdanosti molbe.
68
Ako se podnosilac molbe poziva na izvesne ~injenice ili okolnosti koje mogu biti
od uticaja na odlu~ivanje, sud }e pre dostavljanja molbe izvr{iti njihovu proveru i izve{taj o tome sa molbom dostaviti saveznom organu nadle`nom za
poslove pravde.
^lan 11.
Savezni organ nadleàn za poslove pravde moè, povodom molbe za pomilovanje, traìti od organa Savezne Republike Jugoslavije, organa republike ~lanice
i organa teritorijalne organizacije i lokalne samouprave, podatke potrebne za
re{avanje molbe.
Savezni organ nadleàn za poslove pravde, kada razmotri i oceni navode u
molbi za pomilovanje dostavi}e molbu, zajedno sa svojim predlogom, predsedniku Savezne Republike Jugoslavije.
^lan 12.
Postupak za pomilovanje po slu`benoj du`nosti pokre}e savezni organ nadleàn za poslove pravde.
^lan 13.
Propisi za izvr{avanje ovog zakona done}e se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 14.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o pomilovanju
("Slu`beni list SFRJ", br. 4/77).
^lan 15.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom
listu SRJ".
69
UPUTSTVO
O POSTUPANJU SUDOVA I USTANOVA
ZA IZDR@AVANJE KAZNE PO PREDMETIMA
POMILOVANJA*
1. Ovim uputstvom ure|uje se postupanje sudova op{te nadle`nosti i vojnih
sudova (u daljem tekstu: sud) i ustanova za izdràvanje kazne po predmetima pomilovanja koje daje Predsedni{tvo Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.
2. Kad sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka pomilovanja,
pribavi}e izve{taje i podatke potrebne za odlu~ivanje po molbi.
Zavisno od sadrìne molbe za pomilovanje, sud }e pribaviti:
1) izve{taj o radu, pona{anju i zdravstvenom stanju osu|enog lica koje se
nalazi na izdràvanju kazne - od uprave ustanove u kojoj izdràva kaznu;
2) podatke o razlozima zbog kojih osu|eno lice nije stupilo na izdràvanje
kazne - od suda nadle`nog za izvr{enje kazne;
3) izve{taj o pona{anju osu|enog lica koje se nalazi na uslovnom otpustu od op{tinskog organa uprave nadle`nog za unutra{nje poslove;
4) izve{taj o pona{anju osu|enog lica i drugim okolnostima od zna~aja za
osu|eno lice za koje se traì brisanje osude, ukidanje ili odre|ivanje kra}eg trajanja izre~ene mere bezbednosti (zabrane vr{enja poziva, delatnosti ili du`nosti, zabrane javnog istupanja, zabrane upravljanja motornim vozilom u~iniocu koji je voza~ po zanimanju ili proterivanja stranca
iz zemlje), ili ukidanje odre|ene pravne posledice osude predvi|ene saveznim zakonom ili odre|ivanje njenog kra}eg trajanja - od op{tinskog
organa uprave nadle`nog za unutra{nje poslove.
======================================================
* Ovo uputstvo je objavljeno u "Slu`benom listu SFRJ", broj 3 1/80.
70
3. Pored podataka iz ta~ke 2. ovog uputstva sud moè, imaju}i u vidu stepen
dru{tvene opasnosti. izvr{enog krivi~nog dela i li~nost izvr{ioca, pribaviti i
druge podatke od zna~aja za re{avanje molbe za pomilovanje.
Podaci iz stava 1. ove ta~ke mogu se pribaviti od mesne zajednice, organizacije
udruènog rada, samoupravne i druge organizacije ili zajednice.
4. Izve{taje i podatke iz ta~. 2. i 3. ovog uputstva za osu|eno vojno lice, koje je
posle osude zadràlo to svojstvo, sud }e pribaviti od vojne ustanove za izdràvanje kazne i od komande nadle`ne armijske oblasti, odnosno od druge
odgovaraju}e komande.
5. Na osnovu prikupljenih izve{taja i podataka iz ta~. 2. do 4. ovog uputstva,
kao i podataka iz spisa krivi~nog predmeta, sud }.e sastaviti referat koji treba
da sadrì:
1) li~ne podatke za osu|eno lice;
2) podatke o izre~enoj kazni i o sniènju kazne (na osnovu pomilovanja ili
vanrednog ublaàvanja kazne);
3) podatke o izvr{enju kazne (gde izdràva kaznu, kad je po~eo da izdràva
kaznu i kad mu isti~e kazna; ako osu|eni nije po~eo da izdràva kaznu,
da li je izdat nalog za izdràvanje kazne; ako je osu|enom odloèn po~etak izdràvanja kazne - po kom osnovu je to u~injeno i do kad je odloèn po~etak izdràvanja kazne; da li je osu|eno lice na uslovnom otpustu i od kada);
4) obrazloèno mi{ljenje suda o opravdanosti ili neopravdanosti molbe za
pomilovanje.
6. Ako je podneseno vi{e molbi za pomilovanje ve}eg broja lica osu|enih jednom presudom, sud }e sastaviti jedan referat, s tim {to }e u njemu posebno
navesti podatke iz ta~ke 5. ovog uputstva za svako osu|eno lice, a na kraju }e
dati i mi{ljenje o opravdanosti ili neopravdanosti svake molbe za pomilovanje.
7. Zapisnik o ve}anju i glasanju sudskog ve}a priklju~uje se referatu u zatvorenom omotu.
71
8. Kad uprava ustanove za izdràvanje kazne primi molbu za pomilovanje,

odnosno zahtev suda za dostavljanje izve{taja iz ta~ke 2. stav 2. odredba pod
1 ovog uputstva, sastavi}e izve{taj koji treba da sadrì:
1) li~ne podatke za osu|enog;
2) podatke o presudi (podatke o sudu koji je izrekao presudu, broj i datum
presude i podatak o izre~enoj kazni);
3) podatke o izvr{enju kazne (od kad se ra~una i kad isti~e kazna, da li je
bilo prekida u izdràvanju kazne, da li je osu|eno lice pu{teno na
uslovni otpust);
4) da li je izre~ena kazna snièna (na osnovu koje odluke);
5) podatke o zalaganju osu|enog lica na radu;
6) podatke o zalaganju i uspehu osu|enog lica u obrazovanju;
7) podatke o pona{anju osu|enog lica (da li se osu|eni pridràva pravila
ku}nog reda i da li izvr{ava naredbe uprave ustanove za izdràvanje
kazne, njegov odnos prema drugim osu|enim licima i radnicima ustanove, da li su odre|enom licu priznate domske pogodnosti, da li je
osu|eno lice disciplinski ka`njavano i dr.);
8) podatke o porodi~nim odnosima osu|enog lica;
9) podatke o zdravstvenom stanju osu|enog lica i njegovoj sposobnosti za
rad;
10) zapaànje uprave ustanove za izdràvanje kazne o osobinama osu|enog lica i mi{ljenje o rezultatu preduzetih mera koje su imale uticaja na
prevaspitanje osu|enog lica.
Izve{taj, sa molbom za pomilovanje, ustanova za izdràvanje kazne dostavlja
sudu koji je osu|enom licu izrekao presudu u prvom stepenu.
9. Po{to pribavi mi{ljenje nadle`nog javnog, odnosno vojnog tuìoca, sud }e
molbu za pomilovanje neposredno dostaviti Saveznom sekretarijatu za pravosu|e i organizaciju savezne uprave. Uz molbu sud dostavlja:
1) sve priloge koje je uz molbu za pomilovanje podnelo osu|eno lice ili
ovla{}eno lice za podno{enje molbe za pomilovanje;
72
2) izve{taj uprave ustanove za izdràvanje kazne;

3) podatke i izve{taje op{tinskog organa uprave nadle`nog za unutra{nje
poslove, kao i podatke i izve{taje, koje sud po svojoj oceni pribavlja od
drugih nadle`nih organa, organizacija i zajednica;
4) overene prepise presuda (prvostepenog, drugostepenog i tre}estepenog
suda);
5)
overen prepis presude kojom je izre~ena jedinstvena àlba (~lan 401.3KP);
6) overen prepis re{enja o vanrednom ublaàvanju kazne ili obave{tenje

da je taj postupak u toku;
7) mi{ljenje nadle`nog javnog, odnosno vojnog tuìoca;
8) referat sa mi{ljenjem suda.
10. Ako je pravnosna`nom presudom izre~ena smrtna kazna, sud }e osu|eno
lice pou~iti o njegovom pravu da podnese molbu za pomilovanje.
Uz molbu za pomilovanje lica osu|enog na smrtnu kaznu sud }e, pored referata
i mi{ljenja, priloìti podatke i izve{taje iz ta~. 2. do 5. ovog uputstva i dostaviti
sve spise krivi~nog predmeta Saveznom sekretarijatu za pravosu|e i organizaciju savezne uprave.
Ako se lice osu|eno pravnosna`nom presudom na smrtnu kaznu izri~ito ili pre}utno odrekne prava da podnese molbu za pomilovanje, a drugo ovla{}eno lice
mije podnelo molbu za pomilovanje, sud }e, uz pribavljene podatke i izve{taje
iz ta~. 3. i 4. ovog uputstva, dostaviti Saveznom sekretarijatu za pravosu|e i organizaciju savezne uprave i spise krivi~nog predmeta sa referatom i mi{ljenjem
radi pokretanja postupka pomilovanja po slu`benoj du`nosti.
11. Posle dono{enja odluke o molbi za pomilovanje, Savezni sekretarijat za
pravosu|e i organizaciju savezne uprave dostavlja obave{tenje sudu i kaznenopopravnoj ustanovi o donesenoj odluci.
Po prijemu obave{tenja iz stava 1. ove ta~ke sud }e, bez odlaganja, pismeno
obavestiti o ishodu pomilovanja osu|eno lice, lice koje je za osu|enog podnelo
molbu za pomilovanje, nadle`nog javnog, odnosno vojnog tuìoca i ustanovu u
kojoj osu|eno lice izdràva kaznu.
73
12. Odredbe ovog uputstva shodno se primenjuju i u postupku pomilovanja po

slu`benoj du`nosti.
13. Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaje da vaì Uputstvo o radu
sudova i kaznenopopravnih ustanova u vezi sa postupkom pomilovanja
("Slu`beni list SFRJ", br. 16/64).
14. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom listu SFRJ".
74
ZAKON
O
POMILOVANJU
REPUBLIKE SRBIJE
"Slu`beni glasnik RS"
75
REPUBLIKA SRBIJA
I. OP[TE ODREDBE O POMILOVANJU
^lan 1.
Pomilovanje za krivi~na dela propisana zakonima Republike Srbije daje predsednik Republike Srbije.
^lan 2.
Kad je za vi{e krivi~nih dela propisanih zakonima Republike Srbije i saveznim
zakonima sud izrekao jedinstvenu kaznu pomilovanje daje predsednik Republike Srbije, ako saveznim zakonom nije druk~ije odre|eno.
^lan 3.
Pomilovanje se daje u skladu sa Krivi~nim zakonom Savezne Republike Jugoslavije.
II. POSTUPAK ZA POMILOVANJE

^lan 4.
Postupak za pomilovanje pokre}e se molbom ili po slu`benoj du`nosti.
Postupak za pomilovanje kojim se daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja pokre}e se samo po slu`benoj du`nosti.
==========================================
* Ovaj zakon je objavljen u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", broj 49/95.

76
Ako je izre~ena smrtna kazna a molba za pomilovanje nije podnesena, postupak

za pomilovanje pokre}e se po slu`benoj du`nosti.
1. Postupak po molbi
^lan 5.
Molbu za pomilovanje podnosi osu|eno lice.
Molbu za pomilovanje mogu podneti i zakonski zastupnik osu|enog lica, bra~ni
drug, srodnik u prvoj liniji i brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac
osu|enog lica.
Molba za pomilovanje ne moè se podneti pre pravosna`nosti presude.
^lan 6.
Ako je izre~ena kazna zatvora preko tri godine, molba za pomilovanje moè se
ponovo podneti po isteku jedne godine od dana kada je doneta odluka po
ranijoj molbi.
Ako je izre~ena kazna zatvora u trajanju do tri godine ili blaà kazna, molba za
pomilovanje moè se ponovo podneti po isteku {est meseci od dana kada je
doneta odluka po ranijoj molbi.
Ako je o pomilovanju doneta odluka u postupku pokrenutom po slu`benoj
du`nosti, rokovi iz st. 1. i 2. ovog ~lana ra~unaju se od dana dono{enja odluke.
^lan 7.
Ako je molba podneta drugom organu ili ustanovi za izdràvanje kazne, taj organ, odnosno ustanova dostavi}e, bez odlaganja, molbu sudu koji je izrekao
presudu u prvom stepenu.
77
Lice koje se nalazi na izdràvanju kazne upu}uje molbu za pomilovanje sudu

preko uprave ustanove u kojoj izdràva kaznu. Ta ustanova prilikom dostavljanja molbe za pomilovanje sudu prilaè izve{taj o pona{anju osu|enog lica i
drugim podacima koji su od zna~aja za re{avanje molbe.
Ako se osu|eno lice nalazi na izdràvanju kazne a molbu za pomilovanje je
podnelo neko od lica navedenih u ~lanu 5. ovog zakona, sud }e od ustanove u
kojoj osu|eni izdràva kaznu zatraìti izve{taj o njegovom pona{anju i o drugim podacima koji su zna~ajni za re{avanje molbe.
^lan 8.
Molbu za pomilovanje koju je podnelo neovla{}eno lice ili koja je podnesena
pre isteka roka odre|enog u ~lanu 6. ovog zakona sud odbacuje re{enjem.
U pogledu àlbe protiv re{enja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno se
primenjuju odredbe o àlbi protiv re{enja donesenog u krivi~nom postupku.
^lan 9.
Molbu za pomilovanje sud }e dostaviti Ministarstvu pravde Republike Srbije (u
daljem tekstu: Ministarstvo pravde), zajedno sa svojim mi{ljenjem o opravdanosti molbe.
Ako se podnosilac molbe pozvao na izvesne ~injenice ili okolnosti koje mogu
biti. od uticaja na odlu~ivanje, sud }e pre dostavljanja molbe izvr{iti njihovu
proveru i izve{taj o tome zajedno s molbom dostaviti Ministarstvu pravde.
Ministarstvo pravde moè zatraìti od dràvnih organa, organa teritorijalnih
jedinica i od drugih organa i organizacija podatke potrebne za odluku po molbi.
^lan 10.
Kad razmotri i oceni navode u molbi ministar pravde dostavlja molbu, zajedno
sa svim spisima i svojim mi{ljenjem predsedniku Republike Srbije.
78
2. Postupak za pomilovanje po slu`benoj du`nosti
^lan 11.
Postupak za pomilovanje po slu`benoj du`nosti pokre}e ministar pravde.
Kad ministar pravde po slu`benoj du`nosti pokrene postupak za pomilovanje,
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pomilovanja pokrenutom molbom.
III. ZAVR[NE ODREDBE

^lan 12.
Uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdràvanje kazne zatvora u postupku pomilovanja done}e ministar pravde u roku od trideset dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 13.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o pomilovanju
("Slu`beni glasnik Socijalisti~ke Republike Srbije", br. 50/78 i 43/89).
^lan 14.
Ova zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom
glasniku Republike Srbije"
79
UPUTSTVO
O POSTUPANJU SUDOVA I ZAVODA
ZA IZVR[ENJE KAZNI ZATVORA U POSTUPKU
POMILOVANJA*
^lan 1.
Ovim uputstvom ure|uje se postupanje sudova i zavoda za izvr{enje kazni zatvora (u daljem tekstu: zavodi) u radnjama koje su im Zakonom o pomilovanju
stavljene u nadle`nost.
^lan 2.
Po{to primi molbu za pomilovanje, sud najpre proverava da li je presuda na
koju se molba odnosi postala pravosna`na i zatim ispituje da li je molbu podnelo ovla{}eno lice, a ako je molba ponovo podneta - i da li je istekao rok u kome se molba ne moè podneti.
Ako ne odbaci molbu za pomilovanje sud nastavlja dalje postupanje.
^lan 3.
Sud od zavoda u kome osu|eni izdràva kaznu pribavlja izve{taj i podatke
zna~ajne za odlu~ivanje o molbi. Kad osu|eni nije stupio na izdràvanje kazne,
sud pribavlja od suda nadle`nog da osu|enog uputi na izdràvanje kazne podatke o razlozima zbog kojih osu|eni nije stupio na izdràvanje kazne, a kad je
osu|eni na uslovnom otpustu od organa uprave nadle`nog za unutra{nje poslove sud pribavlja podatke o pona{anju osu|enog.
Kad se u molbi traì brisanje osude, odre|ivanje ukidanja ili kra}eg trajanja
pravne posledice osude odnosno mere bezbednosti, sud pribavlja izve{taj zavoda o pona{anju osu|enog za vreme izdràvanja kazne, izve{taj organa uprave nadle`nog za unutra{nje poslove o pona{anju osu|enog na slobodi i, po
potrebi, mi{ljenje drugog dràvnog organa, organa teritorijalne jedinice ili drugog organa ili organizacije.
=================================================
*Ovo uputstvo je objavljeno u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", broj 6/98.

80
Kad se u molbi navedu ~injenice ili okolnosti koje mogu biti od uticaja na odlu~ivanje o molbi, sud molbi prilaè izve{taj o ishodu provere tih ~injenica ili
okolnosti.
^lan 4.
Molbu podnetu preko zavoda u kome osu|eni izdràva kaznu, zavod zajedno
sa svojim izve{tajem dostavlja sudu u roku od sedam dana od dana prijema
molbe.
Kad je molba podneta sudu neposredno, zavod na zahtev suda svoj izve{taj
dostavlja u roku od sedam dana od dana prijema zahteva.
^lan 5.
Zavod sastavlja izve{taj koji sadrì:
1. podatke o tipu zavoda u kome osu|eni izdràva kaznu;
2. li~ne podatke o osu|enom;
3. podatke o pravosna`noj presudi - broj i datum presude, naziv suda koji
je presudu izrekao i podatke o izre~enoj kazni i meri bezbednosti;
4. podatke o izvr{enju kazne - datum po~etka izdràvanja kazne i datum
isteka kazne, podatke o prekidu izvr{enja kazne, razlozima za prekid,
trajanju prekida i razlozima za opoziv prekida ako je prekid opozvan;
5. podatke o sniènju kazne i odluci kojom je kazna snièna;
6. podatke o tipu odeljenja zavoda u kome osu|eni boravi, o vladanju
osu|enog, zalaganju na radu, uspehu u u~enju i pogodnostima dodeljenim osu|enom;
7. podatke o preme{taju osu|enog iz jednog zavoda u drugi i podatke o
tome da li je osu|eni preme{ten na svoju molbu, na predlog upravnika
zavoda ili odlukom donetom po slu`benoj du`nosti;
8. podatke o zdravstvenom stanju osu|enog;
9. podatke o stavu osu|enog prema izvr{enom krivi~nom delu;
10. zapaànja zavoda o li~nim osobinama osu|enog i mi{ljenje o uticaju
izdràne kazne na postizanje svrhe ka`njavanja. Izve{taj i molbu za
pomilovanje zavod dostavlja sudu.
81
^lan 6.
Na osnovu molbe za pomilovanje, spisa krivi~nog predmeta i pribavljenih
izve{taja, podataka i mi{ljenja, sud sastavlja referat koji sadrì:
1. podatke o osu|enom - li~no ime osu|enog i njegovih roditelja, zanimanje, datum ro|enja, mesto prebivali{ta i porodi~no stanje osu|enog,
podatke o tome da li je ranije osu|ivan i ako jeste kojom presudom, za
koja krivi~na dela, na koju kaznu i da li je kaznu izdrào;
2. podatke o izre~enoj kazni i meri bezbednosti i sniènju kazne na osnovu
pomilovanja ili re{enja o vanrednom ublaàvnaju kazne;
3. podatke o izvr{enju kazne, i ako osu|eni nije na izdràvanju kazne podatke o tome koji je sud nadleàn da osu|enog uputi na izdràvanje
kazne i da li je izdat nalog da se osu|eni javi na izdràvanje kazne, podatke o odlaganju izvr{enja kazne, razlozima za odlaganje, trajanju odlaganja i podatke o uslovnom otpustu;
4. podatke o tome koji put se molba podnosi i da li je pomilovan neki od
sau~esnika koji je sa osu|enim u~estvovao u izvr{enju krivi~nog dela.
Sud je duàn da u referatu razmotri molbu i da izloì i obrazloì svoje mi{ljenje
o opravdanosti molbe.
^lan 7.
Kad molbe za pomilovanje podnesu lica koja su osu|eni istom presudom, sud
sastavlja jedan referat sa podacima za svakog osu|enog posebno i na kraju
referata izlaè svoje mi{ljenje o opravdanosti svake molbe.
^lan 8.
Uz referat sud prilaè:
1. molbu i sve {to je uz molbu priloèno;
2. izve{taj zavoda i izve{taje, mi{ljenja i podatke pribavljene od dràvnih
organa, organa teritorijalnih jedinica i drugih organa i organizacija;
3. overene prepise; prvostepene, drugostepene i tre}estepene presude, presude kojom je odlu~eno o zahtevu za vanredno preispitivanje pravosna`ne presude, re{enja kojim je odlu~eno o zahtevu za vanredno ubla82
àvanje kazne, svih presuda spojenih u presudi kojom je izre~ena jedinstvena kazna kao i presude kojom je izre~ena jedinstvena kazna prema
~lanu 401. Zakona o krivi~nom postupku i presude kojom je pravosna`na presuda preina~ena povodom zahteva za za{titu zakonitosti.
^lan 9.
Referat, sve {to je priloèno uz referat i zapisnik o ve}anju i glasanju sudskog ve}a,
sud u zatvorenom omotu dostavlja Ministarstvu pravde, u najkra}em roku.
Kad je izre~ena smrtna kazna, sud Ministarstvu pravde dostavlja i krivi~ni spis.
U ostalim slu~ajevima krivi~ni spis dostavlja se samo na zahtev Ministarstva
pravde.
^lan 10.
Ako je izre~ena smrtna kazna, a nije podneta molba za pomilovanje, predsednik
prvostepenog suda o tome bez odlaganja obave{tava ministra pravde i dostavlja
mu kompletan predmet zajedno sa referatom isvim prilozima uz referat.
Neposredno pre dono{enja re{enja kojim utvr|uje nepostojanje razloga koji
spre~avaju izvr{enje smrtne kazne, predsednik prvostepenog suda duàn je da
jo{ jednom pribavi i ministru pravde dostavi izve{taj zavoda o pona{anju i
zdravstvenom stanju osu|enog i o stavu osu|enog prema izvr{enom krivi~nom
delu.
^lan 11.
Odluku donetu po mobli za pomilovanje Ministarstvo pravde dostavlja zavodu
radi predaje osu|enom i o sadrìni odluke obave{tava podnosioca molbe, sud i
zavod.
Ako osu|eni nije na izdràvanju kazne, odluka se dostavlja sudu, koji o sadrìni
odluke obave{tava osu|enog, podnosioca molbe i sud koji je nadleàn da osu|enog uputi na izdràvanje kazne.
^lan 12.
Odredbe ovog uputstva shodno se primenjuju i ako je postupak pomilovanja
pokrenut bez molbe za pomilovanje.
83
^lan 13.
Stupanjem ovog uputstva na snagu prestaje da vaì Uputstvo o radu sudova i
ustanova za izdràvanje kazni u vezi sa postupkom pomilovanja ("Slu`beni
glasnik SRS", broj 25/79).
^lan 14.
Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom
glasniku Republike Srbije".
84
ZAKON
O
POMILOVANJU
REPUBLIKE CRNE GORE
"Slu`beni list RCG"
85
"Slu`beni list Republike Crne Gore", broj 16/95 i 12/98. godine
REPUBLIKA CRNA GORA

^lan 1.
Pomilovanje daje predsjednik Republike Crne Gore, u skladu sa odredbama
ovog zakona, za krivi~na djela:
1) propisana zakonima Republike Crne Gore,
2) propisana saveznim zakonom, ako je sud za njih i za krivi~na djela propisana republi~kim zakonom izrekao jedinstvenu kaznu, osim u slu~ajevima
ako je krivi~no djelo koje je propisano u saveznom zakonu upravljeno
protiv ustavnog ure|enja i bezbjednosti Savezne Republike Jugoslavije ili
protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava ili protiv Vojske Jugoslavije,
3) propisana zakonima druge republike za koja je u prvom stepenu sudio
sud na teritoriji Republike Crne Gore i izrekao kaznu primjenom zakona
druge republike.
^lan 2.
Pomilovanjem se:
1) daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ili potpuno ili djelimi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne, zamjenjuje se izre~ena kazna blaòm kaznom
ili uslovnom osudom, ili se odre|uje brisanje osude,
2) ukida ili odre|uje kra}e trajanje mjera bezbjednosti zabrane vr{enja poziva, djelatnosti ili du`nosti, zabrane upravljanja motornim vozilima
u~iniocu koji je voza~ po zanimanju ili protjerivanje stranaca iz zemlje.
========================================
* Ovaj zakon je objavljen u "Slu`benom listu Republike Crne Gore", broj 16/95 i broj 12/98
86
3) ukidaju odre|ene pravne posljedice osude predvi|ene zakonom ili

odre|uje njihovo kra}e trajanje.
^lan 3.
U slu~aju zamjene izre~ene kazne uslovnom osudom primenjuju se odgovaraju}e odredbe Krivi~nog zakona Savezne Republike Jugoslavije (u daljem
tekstu: Krivi~ni zakon) o uslovnoj osudi, s tim {to se uz uslovnu osudu ne moè
odrediti za{titni nadzor niti se uslovno osu|enom moè naloìti ispunjenje posebnih obaveza.
^lan 4.
Brisanje osude pomilovanjem nije ograni~eno visinom izre~ene kazne niti vrstom krivi~nog djela za koje je izre~ena osuda.
Brisanje osude pomilovanjem ima isto dejstvo kao i brisanje osude po Krivi~nom zakonu.
^lan 5.
Postupak za pomilovanje pokre}e se na molbu osu|enog lica ili po slu`benoj
du`nosti.
Molbu za pomilovanje moè podnijeti bra~ni drug osu|enog lica, srodnik osu|enog lica u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac.
Ako je izre~ena smrtna kazna, a molba za pomilovanje nije podnijeta, postupak
za pomilovanje pokre}e se po slu`benoj du`nosti.
Postupak za pomilovanje kojim se daje oslobo|enje od krivi~nog gonjenja pokre}e se samo po slu`benoj du`nosti.
^lan 6.
87
Ako je molba predata drugom organu ili ustanovi za izdràvanje kazne, taj organ ili ustanova dostavi}e molbu, bez odlaganja, nadle`nom sudu.
Lice koje se nalazi na izdràvanju kazne upu}uje molbu za pomilovanje preko
ustanove u kojoj izdràva kaznu, koja }e prilikom dostavljanja molbe sudu
priloìti izvje{taj o pona{anju osu|enog lica i druge podatke koji su od zna~aja
za rje{avanje molbe.
Ako se osu|eno lice nalazi na izdràvanju kazne, a molbu za pomilovanje je
podnijelo neko od lica navedenih u ~lanu 5. stav 2. ovog zakona, sud }e od ustanove u kojoj osu|eni izdràva kaznu zatraìti izvje{taj o njegovom pona{anju i
druge podatke koji su od zna~aja za rje{avanje molbe.
^lan 7.
Molba za pomilovanje se ne moè podnijeti prije pravosna`nosti presude.
Molba za pomilovanje se moè ponoviti po isteku {est mjeseci od dana donijete
odluke po ranijoj molbi, a ako je izre~ena kazna zatvora preko tri godine, po isteku jedne godine.
Ako je pomilovanje dato povodom postupka pokrenutog po slu`benoj du`nosti,
rok za podno{enje molbe iz stava 2. ovog ~lana te~e od dana dono{enja odluke o
davanju pomilovanja.
^lan 8.
Molbu za pomilovanje koju je podnijelo neovla{}eno lice ili koja je podnijeta
prije isteka roka predvi|enog u ~lanu 7. ovog zakona, sud odbacuje rje{enjem.
U pogledu àlbe protiv rje{enja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno se
primjenjuju odredbe o àlbi protiv rje{enja donijetog u krivi~nom postupku.
^lan 9.
Molbu za pomilovanje sud }e, po pribavljenom mi{ljenju dràvnog tuìoca, zajedno sa svojim mi{ljenjem o opravdanosti molbe za pomilovanje, dostaviti ministarstvu nadle`nom za poslove pravosu|a.
88
Ako se podnosilac poziva na izvjesne ~injenice ili okolnosti koje mogu biti od
uticaja na odlu~ivanje sud }e prije dostavljanja molbe izvr{iti potrebna provjeravanja i izvje{taj o tome priloìti molbi.
^lan 10.
Ministarstvo nadle`no za poslove pravosu|a moè povodom molbe za pomilovanje traìti od dràvnih organa, organa lokalne samouprave, preduze}a i organizacija podatke potrebne za rje{avanje molbe.
Kad razmotri i ocijeni navode u molbi za pomilovanje ministar pravde dostavlja
molbu sa svojim predlogom predsjedniku Republike Crne Gore.
^lan 11.
Ministar pravde }e obustaviti postupak za pomilovanje kad utvrdi da je osu|eno lice izdràlo izre~enu kaznu ili da su prestale mjere bezbjednosti ili pravne
posljedice osude.
^lan 12.
Predsjednik Republike Crne Gore moè dati pomilovanje, samo kada je sud takog mi{ljenja ili je to predloìo ministar pravde.
^lan13.
Postupak za pomilovanje po slu`benoj du`nosti pokre}e ministar pravde.
^lan 14.
Postupak za pomilovanje je hitan.
^lan 15.
Ministar pravde }e ponijeti uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdràvanje kazne po predmetima za pomilovanje, u roku od tri mjeseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
89
^lan 16.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o pomilovanju ("
Slu`beni list SRCG", broj 23/77).
Do dono{enja uputstva iz ~lana 15. ovog zakona primjenjiva}e se Uputstvo o
postupanju sudova i ustanova za izdràvanje kazne po predmetima za pomilovanje (" Slu`beni list SRCG", broj 19/78).
^lan 17.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u " Slu`benom
listu Republike Crne Gore".
90
UPUTSTVO
O POSTUPANJU SUDOVA I USTANOVA
ZA IZDR@AVANJE KAZNE PO PREDMETIMA
ZA POMILOVANJE*
I. POSTUPANJE PO MOLBI
ZA POMILOVANJE PODNIJETE SUDU
1. Po prijemu molbe za pomilovanje (u daljem tekstu: molba) nadle`ni sud (u
daljem tekstu: Sud) utvr|uje da li je:
- presuda pravosna`na;
- molba podnesena od ovla{}enog lica, i
- ako je molba ponovljena, protekao zakonom propisani rok za ponavljanje
molbe.
2. Ukoliko ne odbaci molbu, Sud }e pribaviti podatke potrebne za odlu~ivanje, i to:
a) Ako je osu|enom izre~ena smrtna kazna:
- socijalnu anamnezu porodice osu|enog lica od nadle`nog centra za
socijalni rad,
- o zdravstvenom stanju osu|enog, od Zavoda za izvr{enje krivi~nih
sankcija (u daljem tekstu: Zavod), a ukoliko je to potrebno i od specijalizovane zdravstvene ustanove.
b) Ako osu|eno lice nije stupilo na izdràvanje kazne zatvora:
- da li je upu}ivan na izdràvanje kazne;
- da li mu je odlagano izvr{enje kazne i ako jeste, po kom osnovu i do
kada;
- izvod iz kaznene evidencije za osu|enog;
socijalni rad.
=========================================
*Ovo uputstvo je objavljeno u "Slu`benom listu Republike Crne Gore" broj 1/96 i 31/98
91
c) Ako se osu|eno lice nalazi na izdràvanju kazne zatvora a molbu je

podnijelo neko od drugih zakonom ovla{}enih lica;
- izvje{taj Zavoda o pona{anju, zdravstvenom stanju osu|enog, njegov
odnos prema radu i obrazovanju osu|enog i mi{ljenje o postignutoj
resocijalizaciji;
socijalni rad.
d) Ako je osu|eni uslovno otpu{ten sa izdràvanja kazne zatvora:
- odluku o uslovnom otpustu;
- izvod iz kaznene evidencije i podatke o eventualnom pokretanju prekr{ajnog ili krivi~nog postupka za vrijeme trajanja uslovnog otpusta;
socijalni rad.
e) Ako je osu|enom izre~ena nov~ana kazna:
socijalni rad.
f) Ako se za osu|eno lice traì odre|ivanje brisanja osude:
- izvod iz kaznene evidencije kao i da li je izre~ena i da li traje mjera
bezbjednosti;
- da li je sud odlu~io o molbi osu|enog za brisanje osude. g) Ako se za
osu|eno lice traì ukidanje ili odre|ivanje kra}eg trajanja mjere bezbjednosti:
3. Zabrane vr{enja poziva djelatnosti ili du`nosti:
- uz koju sankciju je mjera izre~ena;
- da li je i kada sankcija izvr{ena, zastarela ili je dato pomilovanje;
- podaci o pona{anju za vrijeme izvr{enja mjere, koji }e se pribaviti od Zavoda;
92
- o tome da li se osu|eni, za vrijeme trajanja mjere bezbjednosti, bavio zabranjenim pozivom, djelatno{}u ili du`no{}u, od nadle`nog inspekcijskog
organa.
2. Zabrane upravljanja motornim vozilima u~iniocu koji je voza~ po zanimanju:
socijalni rad;
- od nadle`nog podru~nog organa ministarstva nadle`nog za unutra{nje poslove, da li je za vrijeme trajanja mjere bezbjednosti upravljao
motornim vozilom.
4. Protjerivanje stranca iz zemlje:
- ukoliko je mjera izre~ena uz kaznu zatvora podatke o pona{anju
tokom izvr{enja kazne od ustanove u kojoj je kaznu izdràvao ili
izdràva;
- od Ministarstva nadle`nog za unutra{nje poslove sve ~injenice i okolnosti koje ukazuju na poèljnost, ili nepoèljnost njegovog boravka u
Saveznoj Republici Jugoslaviji.
g) Ako se za osu|eno lice traì pomilovanje ukidanjem pravne posljedice
osude ili njihovo kra}e trajanje:
- podatke zavisno od vrste pravne posljedice osude od dràvnih organa, organa lokalne samouprave, preduze}a i drugih organizacija.
5. Na osnovu prikupljenih podataka i podataka iz spisa krivi~nog predmeta sud
sastavlja referat koji sadrì naro~ito:
- podatke o osu|enom licu;
- podatke iz kaznene evidencije;
- podatke o izre~enoj kazni, mjeri bezbjednosti ili pravnoj posljedici
osude;
- podatke o izvr{enju kazne (gdje izdràva kaznu, od kada i kada mu
kazna isti~e; ako se osu|eno lice ne nalazi na izdràvanju kazne - da li
je upu}ivan na izdràvanje kazne odnosno da li je odloèn po~etak
izvr{enja kazne; ako je osu|enom licu odloèn po~etak izvr{enja
93
kazne, po kom osnovu je to u~injeno i do kada; ako je osu|enom licu

prekidano izvr{enje kazne, u kojem trajanju i po kom osnovu; da li je
osu|eno lice na uslovnom otpustu i od kada).
Ako je molbu podnijelo vi{e lica osu|enih jednom presudom, sud }e za svako
osu|eno lice sastaviti poseban referat.
6. Uz molbu i referat sud }e Ministarstvu nadle`nom za poslove pravosu|a, dostaviti:
- sve priloge podnesene uz molbu;
- sve prikupljene podatke i izvje{taje iz ta~ke 2. ovog uputstva;
- izvje{taj suda o provjeravanju ~injenica ili okolnosti koje mogu biti od
uticaja na odlu~ivanje, a na koje se podnosilac u molbi pozvao;
- ovjeren prepis pravosna`ne presude;
- ovjeren prepis presude kojom je izre~ena jedinstvena kazna (~lan 401.
Zakona o krivi~nom postupku);
- ovjeren prepis rje{enja o eventualnom vanrednom ublaàvanju kazne;
- mi{ljenje suda o opravdanosti molbe u dva primjerka,
- mi{ljenje Dràvnog tuìoca RCG.
II. POSTUPANJE PO MOLBI

ZA POMILOVANJE PODNIJETE ZAVODU ZA IZVR[ENJE
KRIVI^NIH SANKCIJA
1. Uz molbu osu|enog lica Zavod }e sudu dostaviti izvje{taj o pona{anju i
zdravstvenom stanju osu|enog, njegovom odnosu prema radu i obrazovanju sa mi{ljenjem o postignutoj resocijalizaciji osu|enog.
2. Ako lice osu|eno na smrtnu kaznu podnese molbu, Zavod }e sudu dostaviti
molbu sa izvje{tajem o zdravstvenom stanju osu|enog.
3. Po prijemu molbe sa izvje{tajem sud }e postupiti kao u Poglavlju I ovog uputstva.
94
III. POKRETANJE POSTUPKA

ZA POMILOVANJE PO SLU@BENOJ DU@NOSTI
1. Za oslobo|enje od krivi~nog gonjenja ministar pravde }e od nadle`nog suda
traìti sve podatke na osnovu kojih je utvr|ena osnovana sumnja da je okrivljeni izvr{io krivi~no djelo za koje se traì pomilovanje.
Podatke iz stava 1. ove ta~ke sud je duàn dostaviti odmah po prijemu zahtjeva.
2. Kada je osu|enom izre~ena smrtna kazna, a molba nije podnesena, predsjednik suda }e bez odlaganja o tome izvjestiti ministra pravde i dostaviti mu
odgovaraju}i krivi~ni predmet zajedno sa mi{ljenjem sudskog vije}a (suda).
IV. POSTUPANJE NAKON DONO[ENJA

ODLUKE O POMILOVANJU
Odluku predsjednika Republike Crne Gore po molbi, Ministarstvo nadle`no za
poslove pravosu|a dostavi}e Sudu sa spisima o kojoj Sud bez odlaganja obavje{tava osu|eno lice, odnosno podnosioca molbe i ustanovu u kojoj osu|eni
izdràva kaznu.
V. ZAVR[NE ODREDBE
1. Stupanjem na snagu ovog uputstva prestaje da vaì Uputstvo o postupanju
sudova i ustanova za izdràvanje kazne, po predmetima za pomilovanje
("Slu`beni list RCG", broj 19/78).
2. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom listu Republike Crne Gore".
95
96

Amnestija I Pomilovanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Amnestija I Pomilovanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

(Paulus sen. 5,17)

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

nosti i jednakosti svih pred zakonom. U suprotnom mo`e do}i do ozbiljnih

Biblioteka Pravni INFORMATOR

stavljaju one organe koji vode, usmeravaju i koordiniraju celokupne napore

Zoran Stojanovi}, op. cit. str. 327

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

ukida i takvo osu|eno lice se osloba|a od daljeg izdr`avanja izre~ene kazne u

Biblioteka Pravni INFORMATOR

delimi~no osobo|enje od kazne (kao te`e vrste krivi~nih sankcija u odnosu na

Dragan Jova{evi}, Zbirka propisa o pomilovanju sa komentarom, Slu`beni glasnik, Beograd,

Biblioteka Pravni INFORMATOR

je `albu na presudu ulo`ilo pre stupanja na snagu ovog zakona, a odustalo od

Re{enje Vrhovnog suda Srbije K`. II 210/91 od 1. aprila 1991. godine

Biblioteka Pravni INFORMATOR

AMNESTIJA PREMA ODREDBAMA

Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 10/2001. godine

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

U pogledu ovih krivi~nih dela na ~ije u~inioce se odnosi primena navedenog

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

AMNESTIJA U UPOREDNOM PRAVU

Federaciji Bosne i Hercegovini,

Tako Krivi~ni zakonik Federacije Bosne i Hercegovine13) u ~l. 127. odre|uje da

Biblioteka Pravni INFORMATOR

mi~no oslobo|enje od izvr{enja kazne ili se zamenjuje izre~ena kazna bla`om

Slu`beni glasnik Republike Srpske, Banja Luka, broj 22/2000

J.I.Skuratov-V.M.Lebedov, Kommentarii k Ugolovnomu kodeksu Rossijskoj Federacii,

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

"Slu`beni list SRJ"

Biblioteka Pravni INFORMATOR

"Slu`beni list SRJ", br. 9/2001

Biblioteka Pravni INFORMATOR

neovla{}ena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz ~lana 245. i za

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

"Slu`beni list RS"

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 10/2001. godine

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

No, bez obzira kojim je propisima ure|ena primena instituta pomilovanja, on se

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Franjo Ba~i}, op. cit. str. 509

Biblioteka Pravni INFORMATOR

Aktom pomilovanja se "in concreto" odlu~uje o sudbini neposredne primene

ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA POMILOVANJA

Biblioteka Pravni INFORMATOR

institut pod nazivom "restitutio damnatorum" uglavnom je primenjivan prema

Biblioteka Pravni INFORMATOR