Prvi deo

Alonso Kihano,sredoveni idalgo (p. hidalgo), ivi dosadnim ivotom u

nekom malom mestu u Mani, sa svojom neakom i domaicom. Vreme krati
itajui viteke romane i veruje da je svaka re u njima istinita, iako su dani
vitetva odavno proli, a mnogi dogaaji opisani u njima realno nemogui.
itao je mnogo, po ceo dan i no i od malo spavanja i mnogo itanja
osui mu se mozak, te izgubi pamet (del poco dormir y del mucho leer se le
sec el cerebro, de manera que vino a perder el juicio) te odlui da se
proglasi lutajuim vitezom i da krene da trai avanture. Tako izvue iz nekog
budaka oruje i oklop svojih pradedova i, poto ih je oistio i uglancao,
proglasi sebe za viteza Don Kihota od Mane, svom konju nadenu
ime Rosinante (p. Rocinante), odabra Aldonsu Lorenzo (p. Aldonsa
Lorenzo), seljanicu iz susednog sela, za svoju damu kojoj e posveivati
svoja junatva i dobra dela i prekrsti je u Dulsineja od Toboza (p. Dulcinea
de Tobozo), te krenu na put u potrazi za avanturama. Prvi odlazak od
kue Don Kihota poinje u ranu zoru i traje ceo dan, da bi na kraju dana
potraio prenoite u nekoj krmi za koju veruje da je zaarani dvorac. Tu e
dobiti prve batine i savet da potrai titonou. Odlazi iz krme, na putu sree
neke trgovce iz Toleda koji ismevaju i vreaju njegovu uzvienu
damu, Dulsineju od Toboza, gde on ustaje u njenu odbranu i napadne
trgovce, a ovi skoe, pa ga dobro izmlate. Svog premlaenog, nalazi ga
njegov sused Pedro Krespo (p. Pedro Crespo) i vraa ga kui. Dok se on
oporavlja u krevetu, neaka i domaica sa Don Kihotovim prijateljima, lokalnim
berberinom i upnikom, spale sve viteke knjige koje su po njihovom
miljenju, krive za njegovo ludilo, sobu sa knjigama zazidaju, a njega ubede
da je sobu odneo neki volebni arobnjak. Don Kihot se, meutim, ne predaje
tako lako i dalje razmilja kako da ostvari svoj naum, te prvo poslua savet
krmara, to jest, vlasnika zaaranog zamka te pozove svog suseda,
priprostog i dobrodunog Sana Pansu (p. Sancho Panza), da mu se
pridrui u avanturama kao titonoa, a za uzvrat mu obea mesto guvernera
na ostrvu. Sano pristaje, te se njih dvojica iskradoe u zoru iz sela i tako Don
Kihot po drugi put poe od kue u susret avanturama lutajueg viteza. Od
tog momenta niu se dogodovtineveleumnog viteza Don Kihota od
Mane i njegovog titonoe Sana Panse, poevi sa uvenim napadom na
vetrenjae u kojima je samo on video grdne i surove divove.
Drugi deo
Za razliku od prvog dela gde je Don Kihot potpuno zaluen i u nekom svom
svetu vitezova, nenih devica i platonskih ljubavi, u drugom delu je lucidan,
sasvim bistre pameti i vidi stvarnost onakvom kakva jeste. Sad su drugi ti koji
stvaraju privid vitekog sveta i volebnih magova ne bi li privoleli Don
Kihota da jednom za svagda odustane od ivota lutajueg viteza. ak je i
nesreni Sanoprinuen da uestvuje u toj arenoj lai, te dovodi Don Kihotu
tri seljanice rekavi mu da su to Dulsinejine dame pratilje. Meutim, kada
Don Kihot prepozna devojke kao samo tri sirote seljanke, Sano se zgraava i
pokuava da ga ubedi da je to opet maija nekog zlog arobnjaka koja mu ne
dozvoljava da vidi realnost. Takoe su veoma zanimljivi razgovori izmeu

viteza i njegovog titonoe, u kojima se vidi kako Don Kihot polako i

postepeno gubi svoje ideale, pod uticajem Sana Panse. Ta transformacija se
vidi i u postepenom menjanju imena - od Don Kihota,postaje Vitez od
Lavova, a zatim se pretvara u Viteza Tunoga Lika. S druge
strane, Sano polako prihvata ideale svog gospodara, koji se polako u
samom Sanu koncentriu u jednu fiks ideju - da postane guverner
ostrva. Sano uspeva da postane guverner i pokazuje se kao veoma mudar i
praktian vladar. Meutim, njegova vladavina e ipak na kraju zavriti kao
potpuna propast. Kao to smo ve napomenuli, sada su drugi koji stvaraju
svet privida za Don Kihota.Sanson Karasko (p. Sansn Carrasco), mladi
nauniki, Don Kihotov prijatelj, svojevoljno kree Don Kihotovim stopama i
pretvara se uViteza od Belog Meseca, a s jedinim ciljem da po vitekim
pravilima natera Don Kihota da izbije iz glave ideje o ivotu i avanturama
lutajuih vitezova. Iako je u prvom delu to isto pokuao kao Vitez od
Ogledala, bio je poraen, ali ovaj put kao Vitez od Belog Meseca uspeva u
svojoj nameri i pobeuje Don Kihota u vitekom dvoboju, nateravi ga da se
vrati kui i obea da nee pokuavati da opet polazi na put barem godinu
dana. Roman se zavrava Don Kihotovim potpunim ozdravljenjem, meutim,
potpuno razoaran stvarnou, odrie se vitetva, priznaje svoju zabludu i
umire. Zanimljivo je da postoje pretpostavke da su neki delovi ovog drugog
dela apokrifni, konkretno epizoda dogaaja u Montesinesovoj
peini, opisana u 22. i 23. poglavlju.
Struktura i tematika
Kao to je ve pomenuto, veruje se da je prvo poglavlje isprva bilo zamiljeno
kao posebna literarna celina, kao kratka pria. Kasnije je Servantes razvio
roman poevi od te prve prie. Pria je zamiljena kao itanje rukopisa Sida
Ameta Benandelije>(p. Cide Hamete Benangeli) arapskog hroniara koji
se zapravo pojavljuje tek u 9. poglavlju i koji se pominje svega etiri puta u
celom romanu, da bi na kraju potpuno nestao u prvom delu nakon 27.
poglavlja. Na prvi pogled, pripovedanje se odvija bez reda, meutim, struktura
romana je kompleksna i paljivo graena. Sam roman poseduje osobine
razliitih knjievnih rodova, od vitekih romana i ubaenih novela, do literarnih
rasprava pisanih u dijalogu, kako je to bilo uobiajeno u ono vreme. Roman
takoe sadri komine delove, ozbiljne besede, poslovice i anegdote
narodnog karaktera. Ono to izdvaja ovaj roman je vetina kojom Servantes
sve te elemente potinjava i uklapa u nit glavne radnje.
Idi na vrh stranice
Bogatstvo tematike dela je nepresuno. Meutim, mogue je skicirati neke od
osnovnih tema ovog dela. Glavna tema krui oko pitanja da li je mogue nai
ideal u realnosti, to jest, da li realnost pobeuje fikciju ili fikcija pobeuje
realnost. Ova tema je usko povezana i sa konceptom ljudske slobode. Kako
ovek treba da shvati slobodu? Kakve zakljuke moe da izvede o slobodi,
nakon to je iskusio? Moemo li promeniti svet ili svet menja nas? ta je
uopte razumnost a ta je ludost? Da li je moralno pokuati promeniti svet? Iz

te glavne teme, usko vezane za erazmovsku temu ludila i baroknu ideju

privida i realnosti, proizilaze ostale sekundarne teme: Da li je mogue iznai
knjievni ideal? Tema knjievne kritike je veoma karakteristina za celokupno
Servantesovo delo. U delu postoje kritike vitekih i pastoralnih romana, kao i
kritika nove komedije Lopea de Vege. Da li je mogue pronai ideal u ljubavi?
U romanu se pojavljuju razliite ljubavne prie. Neke su nesrene zbog samog
ivotnog koncepta vezanog za slobodu, kao to je sluaj sa Marselom i
Grizostomom, druge zbog patoloke nesigurnosti, kao to je ubaena
novela Nestrpljivi radoznalac, ili, pak, zbog previe idealizovanih dama, kao
to je samaDulsineja, ili previe prozaina kao to je Aldonsa
Lorenzo. Takoe se pojavljuje i motiv ljubomore, veoma vaan za
Servantesa. Da li je mogue pronai politiki ideal? U romanu se pojavljuje
tema utopije u obliku Sanove vladavine ostrvomBaratrarijom, privianjima
koje ima Don Kihot u Montesinovoj peini, itd. Da li je mogue pronai ideal
pravde? Ovu temu vidimo u epizodama sa galeotima, momkom koji dobija
batine, itd.
Ubaene novele

Jedna od novina u anru je ubacivanje posebnih pria u nit glavne radnje u

obliku kratkih pria - novela. Neki smatraju da ove novele ne remete i nemaju
nikakav uticaj na glavnu radnju romana, i da ak i ako bi se izbacile, to ne bi
mnogo poremetilo glavnu priu, dok drugi smatraju da te novele nisu tek tako
ubaene i da ine deo opte kritike, estetske i tematske strukture romana. U
prvom delu romanaubaene novele samo podvlae Don Kihotov osnovni etiki
motor: elju da privoli druge da se povinuju njegovom apsurdnom
idealistikom pogledu na svet. Problemi koje on pokuava da rei nisu
zasnovani na realnosti nego na idealizmu sveta mate koji on pokuava da
oivi. U sluajima istinske moralne nepravde, Don Kihot sesvodi na obinog
posmatraa. Ubaene novele predstavljaju prave socijalne probleme
Servantesovog doba, kao recimo, proterivanje moriskosa (p:moriscos)
1502. godine. "Moriskosi" su muslimani koji su bili nasilno pokrteni nakon
pada poslednjeg mavarskog bastiona, Granade i konane pobede Katolikih
kraljeva, Izabele od Kastilje i Fernanda od Aragona i zavretka Rekonkiste
1492. godine. U elji za ostvarenjem to monolitnije drave na verskom planu,
1492. godine proteruju sve Jevreje, a 1502. sve Mavre i "moriskose", jer su
smatrali da njihova predanost novoj religiji nije iskrena i da u tajnosti i dalje
praktikuju svoju staru veru, islam. Epizoda u kojoj uestvuje Rikote sa svojom
kerkomAnom Feliks, opisuje te dogaaje sa svom svojom propratnom
religioznom, meuljudskom, ekonomskom i etikom tragikom.

Glavni likovi
Don Kihot i Sano Pansa

Ludilo je najkarakteristinija osobina Don Kihota. Trezvenost i ludilo se

kombinuju u njegovom liku koji evoluira tokom romana. Don Kihot nije
statian, konaan lik, ve se njegova egzistencija razvija i definie samu sebe
kroz proces samoostvarenja. Don Kihota i Sana Pansu definiu pre svega
njihova dela i ono to govore, a ne opisi njihovih duevnih, psihikih i fizikih
stanja. Ludilo Don Kihota je presudno za pravilno razumevanje ovog lika, jer
se radi o specifinoj vrsti. U tom ludilu, njegova mata je ta koja je
poremeena, ne njegove sposobnosti. U samom naslovu, Don Kihot se
naziva veleumnim iliotroumnim (p:ingenioso), terminom koji bi se mogao
protumaiti kao matovit, ime se jasno ukazuje na hiperaktivnu matu
glavnog lika. Zapravo, u najnovijem prevodu prevodilac se odluuje ba za
re matoglavi Postoje tri osnovna aspekta Don Kihotovog ludila: Prvi
aspekt je da on vrsto veruje da dogaaji opisani u vitekim romanima imaju
vrstu istorijsku podlogu. To je sutina njegovog ludila. Drugi aspekt proizilazi
direktno iz prvog: ako su te prie istinite, sasvim je logino pretvoriti se u
lutajueg viteza. Trei aspektpokazuje se tek u drugom poglavlju - mata
namee stvarnosti slike sveta vitekih romana i pretvara krme u dvorce,
seljanke u princeze, vetrenjae u divove, a stada ovaca u vojske. To su tri
osnovna elementa Don Kihotovog ludila koje uspostavlja Servantes na
samom poetku knjige, voena njegovom opsesijom vitekim romanima. Kada
izae iz opsesivnog stanja, Don Kihot je razborit i mudar i njegovi postupci ne
razlikuju se od postupaka bilo koga zdrave pameti. Takva vrsta ludila se
definie kao ludilo sa momentima lucidnosti. Meutim, jedna osobina je
zajednika i ludom i lucidnom Don Kihotu - neverovatna plemenitost i
spremnost na rtve za dobrobit oveanstva.
Sano Pansa

Sano Pansa je Don Kihotova potpuna suprotnost, kako duhovno, tako i

fiziki. Dok je njegov gospodar visok i mrav on je nizak i debeo. Tipian
primer prostodunog oveka iz naroda koji je nauen da potuje autoritete, ali
ne i da razmilja o umnim temama. Zdrave je i bistre pameti i, za razliku od
svog gospodara, vrsto stoji sa obe noge na zemlji, a kad zatreba, ume da
bude i lukav. Njegova mudrost ne dolazi iz knjiga i visokih kola, ve direktno
iz ivota i predstavlja nepresuni izvor prave narodne mudrosti. Na svaku
ludoriju svog gospodara uvek ima spreman odgovor ili komentar u obliku neke
narodne umotvorine - bilo poslovice, bilo izreke ili verovanja. Svestan je ludila

svog gospodara, ali svejedno ga ne naputa u nevolji, u poetku zato to

poseduje veliki oseaj odanosti ali i praktinosti, jer mu je sve vreme u glavi
Don Kihotovo obeanje da e ga uiniti guvernerom ostrva, zbog ega je,
uostalom, i poao u avanture. Meutim, u drugom delu, Sano zaboravlja na
to obeanje i ponovo polazi na put, pre svega iz velike ljubavi i prijateljstva
koje osea prema svom nesrenom gospodaru.