Harold Robins OGANJ STRASTI

Harold Robins
Direktor Darko Ribnikar
Glavni i odgovorni urednik Milan Mii
Ureduju Radivoje Miki Vasa Pavkovi
Dizajn korica Natalija Petrovi
Tehniki urednik Jasmina ivkovid
OGANJ STRASTI
(lOJlHTHO
NARODNA KNJICA 2004
Naslov originala:
Harold Robbins
THE HEAT OF PASSION
Preveo Yladimir D. Jankovi
Copyright 2003 by Jann Robbins
Translation copyright za SCG KLUB ITALACA. 2004,
Za izdavaa Miliko Mijovi
Sva prava zadrana
ISBN 86-331-1536-0
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoavati, pretampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredsWom bez dozvole autora ili izdavaa,
niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili
umnoavana bez odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju
autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima.
,,Pogledajte!", ponovi on, promuklim glasom, drei lampu po-nad otvorenog kovega.
Mi pogledasmo i, u prvi mah, nikome ne bee jasno gde se nalazimo. Taj fijuk srebrne
svetlosti odnese nam, u trenu, i vid i svest. A kad nam se oi, najzad, privikoe na
prizor, shvatismo da su tri etvrtine kovega pune nebruenih dijamanata, od kojih je
veina bila sasvim pstojne veliine. Sa-gnuvi se, podigoh nekoliko komada. Da, nema
greke, tako su glatki na dodir...
,,Mi smo najbogatiji Ijudi na svetu", rekoh.
,,Hi, hi, hi", zau se otpozadi matora Gagul, koja je lelujala naokolo poput vampirice.
,,Eto tog svetlucavog kamenja koje vi toliko volite, jata, vl, beli Ijudi, i ima ih, a-ha,
kol'ko vam dua ite. Uzmite ih, muljajte ih po prstima, jedite ih, hi, hi, hi... Pijte ih,
jata..."
,,Rudnici kraja Solomona"
Deo prvi SRCE SYETA
1
Vin Liberte, Beverli Hils, /997. godine
Zazvonio je telefon kraj kreveta, a Doni se privue uz mene, pre-bacivi mi golu, toplu
nogu preko butine, i kolenom prionu uz moje utihnule prepone. U ruci sam drao Srce
sveta i nije mi bilo ba od bog-zna kakvog znaaja da skaem na slualicu. Pretrgoh
se... Znao sam, uo-stalom, ko zove. Iz kancelarije su me cimali jer mi je neko doao u
po-setu.
Drao sam dijamant veliine oraha izmedu palca i kaiprsta, da vi-dim kako e se
ponaati kad uhvati jutarnju svetlost sa prozora. ta ti je dijamant - pare zvezde,
najtvrda supstanca na planeti, sa ognjem, railijardu godina starim, to plamti u srcu
kamnom znaju' da dragulj je kavez u kom on plamom silnim sja... A nije, da znate, bilo
dijamanta sa takvom vatrom u sebi, stvarno nije bilo, od onog koji sam ja toga jutra
drao u ruci - oganj vru etrdeset i jedan karat, krv da uzavri. Ne ,,krv" po kojoj
dijamante iz ratnih zona nazivaju ,,krvavim", one di-jamante to podgrevaju gradanske
ratove po Africi. Ne, re je o dija-mantu to u sebi krije crveni plamen. 0 dragulju koji

ima svoju povest. Ubistvo, pouda, pohlepa - najgori gresi smrtni - gola su sutina njegovoga pedigrea.
Nije takvog dijamanta bilo u belom svetu.
Tatina i pohlepa. Na tome, kau, poiva industrija dijamanata. Do-daju, jo, da je
Ijudska rasa takve naravi da e zacelo obezbediti neisHarold Robins
crpne resurse i jednoga i drugoga. I tatine i pohlepe. Kamen koji sam drao u ruci imao
je tu mo da rasplamsa oboje.
Poseta nije bila tek takva - ta to je dola htela je upravo dijamant. Da, ona je bila deo
istorije tog kamena. Ne, istina, iz one epohe kada su kraljevi koji su ga posedovali gubili
prestole, nego iz etape rata, ubi-stava i beskrajne poude - tako je ta ena doprinela
krvavom istorijatu ovog dijamanta.
Telefon je ponovo zvonio. Doni jae pritisnu koleno uz moje pre-pone, i sada me
preplavi talas udnje,
,,Javi se", ree ona.
,,To je tvoja majka."
,,Jebe nju."
I jesam - jebao sam je.
,,Neka ude", rekoh u slualicu.
Doni se prevrnu i utonu u svoju polovinu kreveta. Na portugalskom njeno se ime
izgovaralo uana, ali je na Akademiji prosveenoga srca, na Beverli Hilsu, bila znana
kao - Doni. Osamnaestogodinjakinja tela kao strune, zategnute zlatno-smede koe,
obljubljene zracima izdanog lisabonskog sunca. Grudi joj behu male i vrste, nalik
dinjicama ukra-enim ruiastim bradavicama koje kao da su uvek odavale uzbudenost.
Mlada, lepa, divlja. Podseala me je na mlado ensko mladune lava ko-je jednom
bejah video u Africi, dovoljno irokih eljusti i jakih zuba da te pocepa, a opet udno za
majinskim okriljem.
Taman htedoh da ustanem, kad me Doni uwati za kitu i povue na-trag.
,,Tucaj me pre nego to se ona popne. Hou da oseti miris raoje pi-ce na tebi."
Odgurnuh malu. ,,Doni, ne mogu ja taj tempo da izdrim, zna? Me-ni je, u stvari,
potrebna jedna odrasla ena koja mi nee stalno titrati na stojku."
Bilo mi je ao tih klinaca, klinaca koji su odrastali svetlosnim godi-nama daleki od svojih
roditelja i svih ostalih iznad tridesete. Stariji Iju-di su nostalgini, eznu za starim,
dobrim vremenima, ali tih starih, doOganj strasti
brih vremena nema u ivotima onih koji su stasavali u kulturi seksa i droge. 0 emu li
oni razgovaraju kad se sretnu sa starim drugarima? 0 tome kako su se prvi put zajedno
naduvali? Ili o onome kad su se pr-vi put kresnuli? Ili, moda, o prvom rejvu na koji su
ili? Odrasla u eri u kojoj je plastina seksualnost ,,uvara plae"1 brkana sa
senzualnou, Doni je pripadala generaciji u kojoj je poljubac za laku no najee
poinjao tako to bi tip otkopao lic, generaciji koja nije verovala u Deda Mraza, koja je
sanjala iskljuivo digitalne snove.
Sino mi je dola, pritisnuta bremenom mladosti. Boli to. Uukao sara je na kauu.
Usred noi, uvukla mi se u sobu i uunjala u krevet, ude-i za toplim mesom uz koje e
se priviti. I negde tako, jo ne bee sva-nulo, zaroni mala pod ebe i skliznu mi izmedu
nogu, pa poe da mi dra-ka ud, onako usnuo, dok ga ustima nije razbudila, sisajui
predano.
Nabacih na sebe bade-mantil i predoh u dnevnu sobu apartmana. Od-krinuh vrata koja
su vodila ka hodniku. Prethodno sam naruio kafu. A onda Simona grunu na vrata
Stajala je tu, asak-dva, gledali smo jedno drugo u oi. Za tri godi-ne, koliko bee prolo
od naeg poslednjeg susreta, nimalo se nije pro-raenila. A ni ja. I dalje mi je krv kljuala
kad je vidim. Jata.

Za razliku od Doninog tankog, tvrdnjikavog telaca, Simonino telo bee mesnato, sa

izdanim prelivima, da ovek stvarno ima neto da pre-zalogaji. Nema spora da me ova
ena uzbudivala beskrajno vie nego njena kerka. Simonino je telo bilo kao fino vino,
to se pijucka, sa ui-vanjem, satima i satima. Budila je u meni fantazije kakve Doni ne
bi mogla ni za milion godina. Kad bi mi se Donino zategnuto telo, sa pi-com na gotovs,
zgrilo oko kite, oseao bih se kao da sam, unezveriv-i se od pustinjatva, u nekoj
vukojebini privrljio lasicu. Jeste mala bi-la uzbudljiva, ali je seks sa njenom majkom bio
neuporedivo izazovniji i due se pamtio - pod uslovom, naravno, da preivi predigru.
Dok bi se Zuana mogla opisati kao starmalo mae, njena je majka nesumnjivo bila
lavica u punoj snazi, kadra da ulovi i prikolje, sama da
Poznata amerika TV serija koja je ,,glumicu" Pamelu Anderson proizvela u silikonski ,,seks-simbol" devede>tih nrim nrrv
10
Harold Robins
se prehrani. Bila je nekoliko godina starija od mene, u poznim tridese-tim, kad ene,
inae, bivaju najpoeljnije; to je ona faza kad tanuno blistavilo mladosti prerasta u
raskonu senzualnost zrelosti.
0, njena latinska krv bila je dovoljno mona da pokrene vozila na trkama ,,Indi 500",
moda i ,,Formule jedan". Opasna je bila, nego ta, ali ne u onom ludakom smislu.
Njena su zlodela vazda bivala izvede-na pri istoj svesti, osmiljena i trezveno
realizovana. Kad bi neto hte-la - to bi i uzimala. A tebi ostane da prebroji i prste, da
proveri da li ih ima isto onoliko koliko ih je bilo pre nego to si sa njom imao posla.
,,Dobro izgleda", ree mi ona ulazei, a onda zatvori za sobom vra-ta. ,,Bogat,
uspean, nimalo nalik deaku koga sam svqjevremeno zavela."
,,Pa, ivot me je malo mazio. Imam para, zdrav sam, ne oskudevam ni u onima koji mi
zavide... Jedino mi fali dobra ena. ene koje su dobre, a pri tom i voljne mene da
podnose - prava su retkost."
,,Mora da si traio na pogrenim mestima", uzvrati Simona. ,,Po ovim tabloidima te
nazivaju holivudskim plejbojem."
Nasmejah se. ,,Valjda bi morao da postane filmska zvezda ili barem zvezda studija pre
nego to te ufuraju u drutvu holivudskih plejboja."
,,Zaboravio si onomad da se oprosti sa mnom", ree ona dok je pro-lazila kraj mene,
zaputivi se ka balkonu.
,,Bio sam prezauzet. Trebalo je zbrisati od portugalske mafije, zna."
Kroz otvorena vrata Simona iskorai na balkon. Moje apartmane u hotelu ,,Bel er"
gledalo je na nabujalu tropsku batu, ba kako i doliku-je klimi June Kalifornije. Sunce
se probijalo kroz Simoninu belu halji-nu, naglaavajui linije njenoga tela.
,,Belo je varljivo. Barem na tebi", rekoh.
,,Mogu i da skinem haljinu, ako bi ti vie odgovaralo."
Dobro me je poznavala, nema ta. To ti je glavna frka kad si muko - ene znaju da kroz
ono to se naziva mukim mislima tee mnogo vi-e testosterona nego supstanci koje
bi zasluile etiketu modanih sokova.
,,Poslednji put kad smo se ufurali u tu emu, ti si skinula sve sem pitolia."
Oganj strasti
II
Pribliila rai se, dovoljno da osetim vrelinu te podatne puti. Parfera joj je mirisao na
seks. ene i inae ne stavljaju parfem da bi lepo mi-risale, nego da prodrmaju seksualni
nagon u mukarcu. Zar nije onog ti-pa to ga zvahu Odisejem u ropstvu drala neko
ene slatkastog miri-sa? Nije on bio ni prvi ni poslednji dasa koji je pao na aromu.
Znao sam, i te kako sam znao, da je ova ena otelotvorenje nevolje. Jedared j'e, nije li
to dovoljno, pokuala da me ubije. Ali, to ti je kao ona opinjenost koju vidimo u

zanesenjacima to uvek iznova jure zrai-je otrovnice - ta je uzbudljivije od smrtne

opasnosti?
,,Nedostajao si mi, Vine", ree ona.
,,Sve vreme si znala gde moe da me nade. A ti si se drala Lisa-bona."
,,Ti ne shvata pojam odanosti, Vine", ree Simona. ,,0drastao si kao jedinac, onda si
postao siroe; nikada i nisi imao nikoga kome bi bio odan. Mene je oao pokupio sa
ulice, spasao me od prodaje tela za hra-nu i drogu, i to u vreme dok sam bila mlada
nego Doni sada."
,,0n je dovoljno mator deda da ti bude. A jebala si se sa svima oko njega, od onog
advokata do ofera, drugare da ne pominjem."
,,Imam ja enske potrebe, ali sam mu uvek bila pri ruci kad bih mu zatrebala. Kad
jednoga dana umre, plakau mu na grobu. On to zna."
0, pa ti si prava Majka Tereza! estitam. I, dobro, ta sad hoe?"
,Je l' tu, kod tebe? Yoela bih da ga vidim, da vidim oko ega sva ta halabuka."
Oklevao sam. Oekivao sam da e do ovoga doi, bilo mi je to na pameti od onog asa
kad me je pozvala. Nije me morila bojazan da e ga Simona zgrabiti i dati se u bekstvo.
Ona nije bila ni gluperda ni ama-ter - pre bi joj pristajao da izvadi pitolj iz brushaltera i
strefi me pra-vo medu oi. Neto drugo me je kopkalo; nije mi se mililo da sa bilo kim
delim uitak u tom kamenu iz sasvim proste pobude - dobre, sta-re, obine pohlepe.
Moda je taj dragulj sobom nosio virus pohlepe, i liko ko ga dotakne ne bi toj poasti
mogao da umakne. ta god to bi-'o, vatreni dijamant je na svakoga tako uticao. Nalik
veevom kamenu, nesluena magija tog dragulja potinila bi oveka.
12
Harold Robins
Ko ne veruje, neka pita sve one koji su zarad njega ubili - ili zbog njega umrli. Izvadih
Srce sveta iz depa bade-mantila i dadoh joj ga.
Ona ga die, da ga na svetlu dobro osmotri. ,,Boe mili, pa ovo je vatra sama!"
,,Vatra bogova, sa zvezde uhvaena. Stara maltene kao Zemlja sama. Bilo je potrebno
milijardu godina da ovako neto nastane, i jo milijar-du da ga ovek pronade."
,,Nikada ranije nisam videla rubin-dijamant", ree ona.
,,Retki su. Jedan su nasadili blizu Dijamanta nade kod 'Smitsonija-na', ali taj je manji i
ne blista kao Srce. Jedno je Srce."
,,ula sam da ti je onaj kompjuterski milijarder to je kupio jedno havajsko ostrvo nudio
pravo bogatstvo za njega. Hoe li ga prodati?"
Krila se ispod plata nevinosti, kao da i ona i ja nismo znaii da je u Los Andeles dola
iskljuivo zbog kamena. A ako je ona u gradu, i oao je tu. A taj nee odustati, sve dok
ne preuzme yatreni dijamant -ili dok jedan od nas dvojice ne padne mrtav.
,,Ne znam", odgovorih.
A znao sam, naravno da sam znao. Nisam raogao da ga prodam, isto kao to nisam bio
kadar da si odseem ruku ili nogu i odnesem je na pijacu da se proda. Nije taj kamen
bio kao novac; pare slue da se tro-e, bez njih sam ve bio i mogao bih bez njih
ponovo. Dijamanti su, pak, kao seks: nikada ne zaboravlja dobru jebainu i nikada ne
presta-je da ali za njom, ako od dotine osobe digne ruke. A imati ovaj kamen bilo
je kao posedovati ,,Mona Lizu". Ima neto sa ime se ni-ta ne moe porediti.
,,oao je u tebi video sina, a ti si ga tako duboko povredio", progo-vori Simona.
,,alim sluaj, mora da su meci koji su leteli iz oaovih cevki na-pravili od mene ovako
drskog nezahvalnika."
,,Ne razurae ti to, nikada i nisi razumeo... oao je pokuavao da te zatiti. On i danas
eli da ti uini."
,,Pa, i mogao bi da mi uini. Mogao bi to pre da umre. To bi nam obojici pomoglo, zar
ne?"
Oganj strasti

13
Uzeh joj dijamant, i ona mi se priblii. Odveza pojas na bade-man-tilu i hladnim prstima
obujmi mi kitu. Krv mi uzavre. Onda se usnama oea o moje. Sad je u meni kljualo, i
osetih kako se moja, za piska-ranje vazda spremna, olovica podie u stanje pune
pripravnosti. Htedoh da odgurnem Simonu, ali sam bio preslab za to.
,,Nedostajao si mi", aputala je.
,,Zdravo, majko."
Doni je stajala na vratima spavae sobe, kao od Simone rodena.
Simonina se ponovo okrenu meni.
Slegnuh ramenima. ,,Vraalo se dete iz kole pa svratilo kod mene na raleko i keksie."
SIMONA I DONI ODOE, prepirui se, gadajui jedna drugu do-setkama i pojmovima
koji meni ama ba nita nisu znaili. Dijamant, razurae se, nisu ponele. Ali, igra je
upravo bila poela - jo jednom. Yratie se Simona, znao sam. Umela je ta da ugodi
mukarcu, umela je sa kitorn da se drui kao da joj je najbolja drugarica. Sve dok,
narav-no, ne dobije ono to trai. A onda bi mogla i da je odgrize.
Stie ona kafa. Stajao sam na balkonu i srkutao vru napitak koji se puio, i razmiljao o
vremenu prolom. 0 Njujorku, Lisabonu, Africi.
Bilo je neeg stranog u tim yremenima i mestima, neeg nalik onim ,,prolim ivotima" o
kojima govore budisti. I, uz to, moja su seanja imala neko nadrealno svojstvo.
Boe blagi, ako ta pria o prolim ivotima ima veze sa istinom, mo-ra da sam u nekom
od prethodnih ivota bio hladnokrvni ubica kad sam zasluio sve ovo to me je snalo
sada.
Prode neka ena skockana za tenis i dobro me odmeri. Ja, medutim, toga dana nisam
bio u fazonu da jurim ene u belom.
IYOT JE KURYA, A ONDA UMRE - proitao sam jednom u ne-kom stripu, valjda.
Nikada o ivotu nisam razmiljao kao o borbi, ak ni kad bi lade poele da tonu, a nada
da u se izvui ozbiljno je ble-dela. Ali, nauio sam neto o sebi, neto to e zvuati
udno Ijudima
14
Harold Robins
koji su imali prilike da mi budu blizu u raznim situacijama. Vei deo ivota proveo sam plaei se. Zato sam uvek berietno prolazio u sva-kom naumu, zato sam uvek iao na
sve ili nita, i jedino tako; Vin' ni-je bilo samo moje ime, bio mi je to nain ivota.
Citav sam vek proveo kao da sutra ne postoji
Moda i ne postoji.
Win, eng. - Pobediti, osvojiti - prim. prev.
Deo drugi Njujork
Vin Liberte, Long Ajlend, 1971.
Kad sam bio klinac, aktuelna je bila ta zakoljica u vezi sa ubistvom Dona Ficderalda
Kenedija. Svi, ali doslovce svi Ijudi, tano su znali gde su se nalazili i ta su radili u
trenutku kad su uli da je Kenedi ubijen. Otac mi je priao kako se ba neto nadnosio
nad neki dijamant u svojoj kancelariji na oku etrdeset sedme ulice i Pete avenije na
Menhetnu, sa juvelirskom lupom u ruci, kad neki kolega ulete u prosto-riju i ree mu da
su pucali na Kenedija. Stric Berni je tvrdio da je se-deo na WC olji i itao neku dobru
vest sa hipodroma - kako je Po-slednja ansa napravila pivajz u Belmontu - kad je
sekretarica prova-lila kroz vrata i, vritei, saoptila da je predsednik preminuo.
Meni je, u svakom sluaju, najlake da se setim tog ambijenta. Tog 22. novembra 1963.
godine bio sam u taksiju, negde na Brodveju, i tu sam ugledao svet. Majka bee uzela
taksi od porodinog stana na Do-njem Ist sajdu, i zaputila se ka oevoj kancelariji, da
mu kae kako je vreme da je odbaci do porodilita. Imao sam tu nesreu da stignem na
tokovima, u eoj frci, sa taksimetrom koji otkucava li otkucava - taj momenat pratie
me, kao karakterna crta, celoga ivota.

Kenedijeva smrt pratila me je, nekako, celoga detinjstva. Izgledalo je kao da nee biti
predsednika koji e ga dostii, koji e u Ijudima pro-buditi takvo poverenje. Mora da sam
oca sto puta uo kako, u vreme
16
Harold Robins
Donsonove i, potom, Niksonove administracije, izgovara nostalginu mantru: ,,Eh, da
je Kenedi iv..."
to se mene lino tie, politika me nikada nije interesovala, pa ni dan-danas ne znam
da li je Kenedi bio zaista veliki predsednik, ili sa-mo velika narodna nada. Jedno sam,
medutirn, imao zajedniko sa svim tim Ijudima iji su snovi o velikoj Americi umrli sa
njim - i moji su snovi malaksavali i gasili se, neoekivano i muno.
Kad mi je bilo osam godina, otac me je, jednoga dana, izveo iz krca-te dnevne sobe bejasmo se ve preselili na Long Ajlend - i odveo u malu kunu kancelariju, radni
prostor koji je sebi aranirao u kunom mi-Ijeu. Bavio se dijamantima. Bio je, u stvari,
dijamanter, kako Ijudi u tom poslu nazivaju trgovce dijamantima, te medunarodne
spodobe iz zabitih sobiaka koji raspolau znanjem i informacijama iz prve ruke, koji
kupu-ju i prodaju dijamante na pet-est, ne vie, pijaca dijamanata u svetu.
Otac je uglavnom trgovao neobradenim dijamantima - nebruenim draguljima pristiglim
iz rudnika, to se moglo videti, bukvalno, po pr-ljavtini to zaklanja njihove svetlucave
obrise. Teak je to bio posao, jedan od najteih na svetu, gde jedan pogrean potez
moe da te odve-de do vrha zgrade, u po noi, gde e stati, zagledan u nigdinu pod
so-bom, pitajui se kako li to izgleda kad poljubi plonik pri brzini od stopedeset
kilometara na sat.
Otac je dobro vodio posao, oslanjajui se na svoju tihu snagu i ne-nametljivu energiju.
Nije bio od onih koji se u toku poslovnih razgovo-ra preputaju uzbudenju ili Ijutnji - vie
je tom oveku radio kliker ne-go veini trgovaca koje sam imao prilike da vidim na delu.
Maltene si mogao da vidi zupanike kako se okreu u toj glavi dok bi procenji-vao
vrednost predmetne robe. Ispriao mi je jednom da ga je njegov otac, moj deda, nauio
da gleda pravo u kupeve oi; kad kupac vidi neto to mu se stvarno dopada, zenice
mu se proire. To objanjava po-slovne rezultate moga oca, koji je bio dovoljno suptilan
da najkrupnije odluke utemelji na jedva vidljivoj promeni u sabesednikovom oku.
I, dok bih tako pratio oca kroz dnevnu sobu, razgovor oko nas bi se pritiao; ne bi to bili
onaj smeh i amor koji bi obino ovladali kuom
Oganj strasti
kad bi moji roditelji imali goste. Majka je bila Portugalka, a otac, ime-nom Yiktor, sebe je
nazivao Ciganinom, budui da je u Ameriku doao i ameriki dravljanin postao poto je
roden u Varavi, odrastao u Mar-seju i oenio se u Lisabonu. Prezime Liberte1 uzeo je
moj deda, bora-vei u Francuskoj poto je napustio varavski geto, a jevrejsko-poljsko
ime od pola kilometra samo mu je smetalo. Potom e se moj otac od-rei tog
otvorenog ,,e" na kraju prezimena, kad dode u Ameriku. Jes', to se zove asimilacija...
Pa ipak, uprkos iskazanoj volji da se i posled-njim slovom prilagodi novoj sredini, otac je
zadrao u izgovoru tu oteg-nutu varijantu, pa si od njega mogao da uje da se preziva
Liber-tai.
Majka je bila lepa, meke ride kose, toplih smedih oiju, biserno-be-le puti. Od nje sam
nasledio boju i oblik oiju, kao i ridkast ton u sme-doj kosi. Seam je se kao tihe,
delikatne osobe. Nikada nije podigla glas, ali je domainstvo vodila olovnom voljom,
barunom optoenom. Otac joj se nikada nije suprotstavljao, ili to barem nije inio u
mom prisu-stvu, i nikada ga nisam uo da vie na nju.
Klinci, u stvari, ne razumeju ljubav koju njihovi roditelji gaje jedno prema drugome. Tek
kad sam odrastao i zavoleo enu, shvatio sam ko-liko je raajka znaila ocu. Tada, kad
sam bio deak, jasno mi je i bli-sko bilo jedino koliko majka znai meni. To je bilo
dovoljno.

Otac se prema majci uvek odnosio sa staromodnom uvidavnou i potovanjem, kao da

mu je ona, maltene, ne samo ena nego i neto vi-e od toga. Moda ju je tako tretirao
zato to je bio znatno stariji od nje. Yodio je o njoj rauna kao da je majka neni cvetak
koji e krat-ko cvetati, a posle pognuti glavicu. Ni njih dvoje nisu znali da ona ima
sranu manu, sve dok nije zatrudnela sa mnom, kada joj je doktor re-kao da bi druga
trudnoa predstavljala preveliki rizik. A ona je vazda bila tako krhka. Smiren i analitian
kakav je bio, otac je, zacelo, pred-oseao da e je jednoga dana izgubiti.
Kad udosmo, toga dana, u oevu kancelariju, on otvorio stari sef na ijim je vratancima
pisalo ACME SAFE COMPANY i izvadi neku ku-tiju za cigare. Iz kutije uze pare hartije,
presavijeno na sedmine, da
Sloboda, fr.
18
Harold Robins
skui dragulj. Okrenu se onda ka stolu, ukljui stonu lampu, posadi me na koleno i
otvori hartiju, iz koje se pomoli dijamant od dva karata. Svetlucao je i blistao, iskrilo je tih
pedeset osam fino bruenih stranica dragog kamena. Dijamant ima tu mo da prikupi,
prelomi i zrai sve-tlost u bojama. Yaljano izbrueni, perfektan dijamant toliko je iv, toliko vrca od svetlosti i boje, da sluti na vatru to suklja iz dubina. Zato, pretpostavljam,
'ljudi dijamante nazivaju ,,plamenom ljubavi". I, jata, ako ste cinini, primetiete da to
ima veze sa ljubavlju taman toliko ko-liko je mukarac, koji enu poasti dijamantom,
siguran da e dobiti ne-to zauzvrat.
,,Tvoju majku sam upoznao u Li.sabonu pedeset sedrae", ree otac. ,,Se-dela je u bati
nekog kafea na Rosiju, centralnom skveru, u samom srcu grada. Nisam dolazio u
Lisabon od kraja rata. U ratnim godinama bee to zanimljiy, uzbudljiv grad. Portugal je u
to vreme bio neutralan, pa je samim tim postao stecite hiljada i hiljada izbeglica, ba
kao i ja to sam bio, Ijudi koji su beali pred navalom nacista i pribeite pronalazili u
gra-dovima kao to su Lisabon, Istanbul, Tangers, nadajui se da e se tu do-kopati
putnih isprava sa kojima e, nekako, stii do Amerike."
,,Jednoga u ti dana pustiti stari film koji se zove 'Kazablanka'", na-stavi otac.
,,Shvatie, onda, kako je bilo u Lisabonu za vrerae rata, ka-kvo je oajanje obuzimalo
Ijude bez novca i dokumenata u ratnoj Evro-pi. Strepeli smo da e se Salazar, glavni u
zemlji, svaki as okrenuti na-cistima i izruiti nas Himlerovim koljaima."
,,Najzad sam, nekako, uspeo da se izvuem iz zemlje. Stigao sam u Englesku sa
krivotvorenim papirima, a onda i u Sjedinjene Drave. U potonjim godinama samo sam
jednom otiao do Lisabona, da prisustvu-jem sahrani starog prijatelja, oveka koji mi je
pomogao u vreme rata, kad sam bio vorc i izgladneo. On je bio draguljar, i dao mi je
nekoli-ko kamenova na otplatu, pa sam, iako izbeglica bunih depova, mogao da
obrnem neto novca i preivim u Lisabonu. unjala, tako su nas zva-li, nas, prodavce
dijamanata bez prodavnice, koji robu nosaju naokolo po depovima i poslove sklapaju
po kafanama, restoranima, ak i na ulinim okovima."
/9
,,Posle njegove sahrane, lutao sam gradom i lovio uspomene. A on-da sam ugledao nju."
Dok mi je priao, otac je neprestano dirkao lupu. Uvek je tu lupu nosio sa sobom, bez
obzira gde bismo ili. Podseao me je na doktora, koji svuda vue onu torbu - kao da
nikada ne zna ko e ga zamoliti za strunu procenu, ili poeleti sebi da priuti neki
dragulj, pa mora svu aparaturu da tegli sa sobom. A ono, stvarno je tako i bilo dijamante-ri su poslove sklapali na bar-micvama, na venanjima, sahranama, ak i na
prekookeanskim putovanjima kad brod tone.
,,Tvoja majka je upravo bila na nekom recitalu, studirala je muziku, bila violinistkinja, i
ba je bila zavrila taj nastup sa drugim studenti-ma", nastavi otac priu dodavi mi lupu
i makazice. ,,Gledni, de, ovaj dijamant, i kai mi ta vidi."

Uhvatih dijamant makazicama i prislonih lupu, da ga dobro ispitam na pozadini od bele

hartije. Ve to bejah radio, nije mi bio prvi put. Neki klinci odrastaju sa lopticom za
bejzbol, ja sam rastao sa juvelir-skom lupom.
,,Besprekoran je", rekoh.
,,Jeste, besprekoran je, nema pukotinica, nema ogrebotina, nita ne umanjuje njegovu
krasotu. Kao da gleda u zvezdu... E, to sam i ja vi-deo kad sam prvi put ugledao tvoju
majku. Hodao sam ulicom kad je Ele-na podigla pogled i osmehom reagovala na neto
to joj je drugarica ka-zala. Pogledao sam je u oi, zagledao se, osmotrio njeno srce i u
trenu bio naisto sa sobom da je to ena koju u voleti do kraja svoga ivota."
,,Vine", ree jo otac, ,,mi Jevreji enama dajemo besprekorne dija-mante kad ih
uzimamo za ene, da bi nam i brakovi bili savreni, bes-prekorni. Moj je brak, medutim,
savren iskljuivo zbog toga to je e-na kojom sam se oenio - dragulj kakvog drugde
nema."
Poto je izrekao to, ocu se ovlaie oi, i on spusti pogled. Ostavio sam ga takvog,
pognutog nad stolom, i zagledao se u dijamant, matom prizivajui tu lisabonsku no
kad je otac prvi put ugledao majku. Tiho otvorih vrata i vratih se u dnevnu sobu. Iao
sam sve uza zid, da me rodaci ne skole i ne ponu sa grljenjem i Ijubljenjem. Bee tu
jedan sve20
Harold Robins
tenik, koji se obraao portugalskoj rodbini moje majke, i rabin, koga su sluali oevi
prijatelji. U uglu sobe ugledah dvojicu njegovih pozna-nika kako ispituju neki dijamant.
Njihovo ponaanje nije smatrano bog-zna kako nedolinim u takvoj situaciji - nije to bilo
nita manje nepri-stojno nego da se, u istoj zgodi, u po glasa pria o bejzbolu. U naoj
kui, to je bio posao. To je bio nain ivota.
Predoh u drugu Sobu, tamo gde je leala majka. Otkada se vratila ku-c'i iz bolnice, otac
joj je namestio krevet ba u ovu prostoriju zato to je majka volela pogled na ulicu.
Svetlarnik, na koji je pucao pogled iz spavae sobe, nije joj bio tako drag. Kad je srce
poelo da malaksava, majka je odbila da ostane u bolnici.
Stadoh kraj kreveta.
Bila je bela, bleda no ikada, toliko bleda da je njena rida kosa iz-gledala kao griva u
plamenu. Uzeh je za ruku i zagledah se u dijamant koji je nosila na prstu, prsten koji joj
je otac dao kad su se venali.
Na dodir njene hladne ake, zaplakah.
3
Menhetn, 1974,
,,Koliko si teak, Vine?", upita me ika Berni.
Berni je bio relativno blizak rodak moga oca. Njegov deda i otac mo-ga oca bili su
rodena braa. Berni je bio mnogo stariji od mene, pa sam mu se obraao kao stricu. Bio
je dobar tip, pokadto buan, usporen i zamanije zadnjice - tvrdio je da je to od
pojaanog dejstva sile gravi-tacije, budui da je povazdan sedeo, a ne od naina
ishrane.
Sedeli smo u kancelariji moga oca u Zapadnoj etrdeset sedmoj uli-ci, u njujorkom
Dijamantskom okrugu, kako su ga zvali. Kua Liberte i jo hiljadu drugih trgovaca imali
su svoje prostorije u tom delu etr-deset sedme, od Pete do Amerike avenije. Tako je
funkcionisala indu-strija dijamanata - svi naikani na malom prostoru, dok su se poslovi
sklapali po hodnicima, na ulici, na stanicama metroa ili, onako usput, uz sendvi,
izmedu dva zalogaja.
Oeanj strasti
21
Takvog posla na svetu nije bilo - trgovina dijamantima temeljila se na apsolutnom
poverenju. Trgovev ulog bila je, pre i posle svega, nje-gova re. Drago kamenje

basnoslovne vrednosti ilo je od ruke do ru-ke, cirkuliui medu Ijudima koji da su jedva
jedni druge poznavali. Je-dino to bi onaj koji prodaje u prvi mah dobio od kupca bilo je
obea-nje da e biti isplaen. Biio je to, u isti raah, i permanentno poslovanje sa
neastivim - robu kupuje na vlastiti rizik, pa ta ti Bog da. Tu, na etrdeset sedmoj,
mogao si da nabavi jedan te isti dijamant po dvo-struko nioj ceni nego u prestinim
prodavnicama na Petoj aveniji - kod ,,Tifanija", ,,Bulgarija", ,,Harija Yinstona", ,,Kartijea".
Da, ali bi i dobio ono to si traio, pa si, po.to se rukuje sa prodavcem u
Dijamantskom okrugu, morao, plus, da prebroji prste na ruci, da vidi da l' su na bro-ju.
Nikada taj kraj nije oskudevao u dilerima koji su ,,napumpavali" vrednost dijamanata,
prsei se ,,potvrdama o vrednosti", taman toliko merodavnim kao i one licence za
propovednike-samozvance koje su e-zdesetih deljene akom i kapom, da poreznicima
zavaraju trag.
A bila je to, istovremeno, najnepretencioznija brana na svetu. Trgov-ci su se oblaili to
je skromnije mogue, kancelarije su bile oskudno opremljene, pa sam se ponekad pitao
da nije, kojim sluajem, u toku neko nezvanino takmienje ko e izgledati siromanije.
Moe biti da je to imalo veze sa strepnjom od lopova i ubica, ko bi ga znao. Ljudi u
crnim odelima ili kapicama na temenu stalno su se etkali od zgrade do zgrade, nosei
crne tane u kojima najee nije bilo nita sem prostog ruka, ali su im zato u
depovima kaputa blistali dragulji vredni milio-na i miliona dolara.
I te su zgrade, elem, bile jednako nepretenciozne kao i Ijudi koji su ih nastanjivali i
ophodili. Kancelarija moga oca nije bila luksuzna; na-protiv, izgledala je sivo, sasvim
obino, klasina dosadna kancelarija ka-kva bi dolikovala osrednjem raunovodi. Opti
utisak remetila su samo elina vrata i sef skoro dva metra visok, pravi kolos. Mada bi
se, tu i tamo, radila i maloprodaja, kad bi se pojavio neki jai kupac, uglavnom se ilo na
veleprodaju, tako to bi se skupljali dijamanti sa svih strana sveta i prodavali dalje,
drugim nakupcima, koji bi ih, opet, prodavali,
22
Harold Robins
sve dok dragulj ne zablista u aci neke srene dame u Palm Biu ili Palm Springsu. A
ovako je funkcionisala svetska dijamantska mrea: ne-brueni dijamanti iskopani u
rudnicima negde u Africi, ili u Brazilu, re-cimo, prodavani su i brueni u Antverpenu, Tel
Avivu, Bombaju i, u neto manjem obimu, u Njujorku. Dijamanti bi esto proli kroz svu
si-lu ruku pre nego to ih trgovac u maloprodaji ne iznese na pult i roba konano ne
dospe na kaiprst neke ene.
Gadan je to posao bio. Teak. Da bi u njemu uspeo, tvrdio je Ber-ni, morao si da ima tu
sposobnost da ogladnelu dukelu odvrati od pareta mesa.
U grad smo se vratili posle majine smrti. Maltene svakodnevno na-vraao sam u oevu
kancelariju posle kole, i tu bi mi otac i Berni pre-nosili znanja iz posla sa dijamantima.
Otac je umeo da kae: ,,Ne elim da mi poraste u akyarijumu, jer jednoga e dana
morati da pliva sa ajkulama." Zato me je upisao u multirasnu, multikulturalnu javnu
kolu, takvu vrstu ustanove u kojoj se nikome ne otkriva da ti je otac u bizni-su sa
dijamantima, iz prostog razloga to bi se lako naao neko ko c te istresti iz gaa.
,,Ne znam, moda pedeset kilograma, moda neto vie", odgovorih na ono ikaBernijevo pitanje.
,,Grei! Teak si dve stotine pedeset pet hiljada karata. Zapamti to, prijatelju moj, ne
rauna u kilogramima, nego u karatima."
,,Ljudi e misliti da sam nastran ako im, kad me pitaju kol'ko sam teak, odgovaram u
karatima", pobunih se.
,,Ma, 'oe, ta te briga! A nee biti prvi, zna. Bio je jednom neki indijski princ koji je
svake godine, ba na svoj rodendan, merio koiiko je teak u dijamantima... Ili to bee
zlato?"

Ostavih Bemija da sam rei fantomsku dilemu ,,dijamanti ili zlato", pitajui se da nije,
kojim sluajem, princ pre nego to e stati na vagu gutao ogrlice i narukvice, pa udoh u
oevu kancelariju. Kosa mu bee prerano posedela otkako je majka umrla, a lice se
usukalo - bee osla-bio - pa je sada izgledao znatno starije od svoje pedeset etiri
godine. Mojom se majkom oenio u svojim poznim tridesetim. Govorio je da je
23
toliko dugo odlagao enidbu zato to je traio savren dragulj. Onda ga je naao, pa
izgubio. Sada je liio na oveka koji se, poput breze na no-vembarskoj vetrutini,
preputa tiaku starosti.
Dve godine posle majine smrti, otac se ponovo oenio, ne iz Ijuba-vi, ve iz oseanja
odgovornosti. Morao je da podigne sina, bio je za-uzet poslom i nedvosmisleno
uvstvovao da je meni potrebna mati. Mo-ja maeha, Rebeka, takode je imala sina; bio
je pet godina stariji i sve-tlosnim godmama udaljen od mene. to se mene tie, ja bih se
redov-no odazivao oevim pozivima i dolazio u Dijamantsku oblast, ali sam voleo i
devojice i zezanje. Leove strasti bili su dijamanti i novac. Ima klince koji hoe da
postanu vatrogasci ili doktori kad porastu. A Leo je od malih nogu hteo da bude
organizator aukcije. Jedna od caka u dija-mantskoj industriji bila je u tome da je
,,Sindikat", De Bersov afriki dijamantski kartel, diktirao, praktino, celokupan opseg
posla, diljem glo-busa, kontroliui puls ponude i potranje kako bi se cene odravale
na poeljnom nivou. A oni su dijamante prodavali samo odabranoj nekoli-cini, sve u
svemu - na njihovoj listi poverljivih bilo je manje od dve-sta Ijudi u celom svetu koji su
mogli da raunaju na tu privilegiju da dobiju pozivnicu na veliku aukciju i kupe dijamante
neposredno od kar-tela. Aukcije su odravane u Londonu, a za njih nije bilo zelenog
sve-tla u Sjedinjenim Dravama, zato to je ameriko ministarstvo pravde verifikovalo
De Bersov monopol. Preostala gomila trgovaca dijamanta kupovala je i prodavala
mrvice to preteknu sa trpeze.
Otac izvadi nebrueni kamen iz papira u koji dijamant bee umotan, i stavi ga na
sto: ,,Reci mi ta misli."
Roditelji, veinom, vode rauna da im deca naue da itaju i piu.
Moj otac je imao druge prioritete: njemu je bilo vano da nauim sve
bistrini, boji, bruenosti i karatima, da bih mogao da procenjujem vrednost obradenog dragog kamena. Svi navedeni parametri bili su od klju'g znaaja i kada u jo nebruenom kamenom cenite vrednost budueg
Iragulja. A to je bila ua specijalnost moga oca. On je kupovao nebrune, brusio ih u dragulje, a onda ih prodavao trgovcima koji su robu
prodavali na malo.
24
Harold Robins
Najbolji nain da odredite vrednost dijamanta jeste da radite pod do-brim osvetljenjem i,
po mogustvu, na beloj podlozi. Ako je re o brue-nom dijamantu, bolje da ga izvadite i
procenjujete bez ,,pratnje", budui da zlatni ili srebrni prsten ili ogrlica mogu znaajno
da oteaju procenu.
Poeo sam, dakle, od bistrine, da bih nauio da odredim koliko je odredeni kamen
,,ist", golim okom proveravajui njegovu povrinu i unutranjost.\,Besprekoran" je
arobna re u ovom poslu, i tu i proce-na poinje. Odatle skala klizi nadole, od
oteenja koje su toliko sitna i, naizgled, zanemarljiva da ih oko laika nikada nee
opaziti, do onih tako gadnih da ih i neznalica moe videti bez uveliavajueg stakla.
U tom konkretnorn sluaju, oteenja su bila vidljiva i golim okom. I nova iskrsnue, im
kamen osmotrih kroz lupu. Nije bitno kako je ka-men seen, nije tu nainjena teta;
kamen je bio defektan, oteenja su mogla da se vide i golim okom.

Potom sam proverio boju, propustivi kamen kroz snop svetlosti, spram belog papira
kao idealne pozadine. Ima trgovaca koji izvade vi-zit-kartu iz depa, presaviju je, pa
stave dijamant na beli kunstdruk da mu provere boju.
Kod veine dragulja - rubina, safira, smaragda - vai pravilo da, to vie boje ima,
utoliko bolje. Dijamanti su suta suprotnost. Oni najredi i najskuplji su, upravo, bezbojni,
to znai da e blistati najsjajnije za-to to nita ne blokira svetlost koja u njih prodire.
Skala vrhuni onim potpuno bezbojnim, nie su rangirani oni sa razliitim nijansama ute,
to zavisi od prisustva azota, a na dnu su industrijski dijamanti. to je uta boja
naglaenija, to je vrednost dragulja nia.
Apsolutno bezbojni dragulj nosi oznaku ,,D" (ne ,,A", kako bi se na prvu loptu moglo
pretpostaviti). Sputamo li se tom lestvicom, recimo da jedan ,,D" dijamant od jednog
karata moe da kota i etiri-pet pu-ta vie od jednokaratnog ,,M" dijamanta (taj je
bledoute boje). A i taj ,,M" od jednog karata moe vas stajati hiljade i hiljade dolara!
Dijamant iju sam vrednost upravo procenjivao bio je negde na dnu te kolorne skale,
turobno-ut, mutan,
,,Kai mi jo neto o bojama", ree mi otac.
Oeanj strasti
25
,,Ima neto zanimljivo u vezi sa bojom uopte", primetih. ,,Ako sa-mo malo provejava
uta boja, vrednost pada. Ali, ako ima puno boje, yrednost skae."
Ukoliko bi dragulj bio dobrano zasien bojom, vrednost bi mu uisti-nu rasla. Jarkoute,
zelene, plave i ruiaste kamenove nazivaju ,,fensi" dijamantiraa, rekoh i to ocu. Retki
su i dragoceni. Yeliki ,,fensi" dija-manti mogu se kod ,,Kristija" ili ,,Sotbija" prodati za
milione, kao plat-na velikih majstora.
,,A ta je sa onim crvenim dijamantima? Je l' su i oni dragoceni?", upita otac.
,,Nikada nisam video crveni dijamant."
,,Vrlo ih je malo uopte i videlo crveni dijamant. Kau da i nema mnogo pravih rubincrvenih dijamanata, samo onih crveno-smedih i tam-noroze. Ali, ja sam jednom imao
rubin-crveni dijamant, da, dijamant naj-eeg crvenog plamena ikada videnog, kao da
dri komad vatre u a-ci, kao da ti je zvezda na ruku sletela... Davno je to, medutim,
bilo, dav-no, pre nego to si se ti rodio, pre nego to sam upoznao tvoju majku."
1, ta se s njim dogodilo?"
,,Ukrali su ga u Lisabonu. Ali, nikad ga neu zaboraviti. Kao i tvo-ja majka, bio je,
jednostavno, neuporediv, jedinstven. I, dobro, kakva je tvoja procena tog dijamanta?"
,,Dubre", rekoh. ,,Slaba boja, takvi da mogu da ih vidim bez lupe."
,,Ne, nije to dubre. Svaki dijamant ima vrednost, stvar je u tome da
ovaj nije vredan onoliko koliko su vredni neki drugi. ak i oni dijamani koji nemaju kvalitet dragulja - lepo mogu da se iskoriste u industrijsvrhe. Nemoj da ti se kriterijumi uvote pa da misli da svi dijamanti moraju da budu bistri kao oni 'D' klase, i isto tako savreni. Na
aite izbacujemo irok dijapazon proizvoda, za razne ukuse i razne de Poznata je ona juvelirska da bi svaki ovek na venani prsten treo da potroi dvomesenu zaradu. E, je l' moe sad ti da zamisli ko bi to prstenje bilo
siuno kad bi se rabila samo klasa 'D'?"
"Ali, dijamanti klase 'D' ubedljivo su najbolja investicija. Pa sam si
rckao da ogromna veina dijamanata prodatih u ovoj zemlji oskude-vaju u istoti."
26
Harold Robins
,,Istina, nema ta. Ali, Amerikanci vole velike dragulje, makar oni bi-li slabijeg kvaliteta,
dok Japanci vie cene visokokvalitetne dragulje, bi-li oni vei ili sasvim mali. Zato je,
moda, kod nas u Americi tako vi-soka stopa razvoda. Nego, hajde, kai mi jo neto o
tom kamenu. Ko-je je veliine?"

Stavio sam kamen na specijalne terazije za dijamante. Dijamanti se ne vrednuju po

teini, cena im se ne utvrduje po dimenzijama. Postoji jedinstven merni sistem, to je
jo jedna osobenost dijamanata. Re ,,ka-rat" izvedena je iz prvobitne ,,karob", rei koja
je oznaavala jedan su-rogat za okoladu. U Indiji i u mediteranskim zemljama,
dijamanti su prvobitno mereni tako to bi na jedan tas vage stavili seme karoba, a na
drugi dijamante. Ne znam zbog ega je izabrano ba semenje karo-ba; moda je bilo
ujednaenije mase od bilo kog drugog semena, pa se nametnulo kao idealno za ovu
namenu. U dananje se vreme, pak, ispo-stavlja da to i nije naroito praktian metod,
pa su se Ijudi u dijamant-skoj industriji usaglasili da ,,karat" bude standardizovan na
masi od 200 miligrama. Berniju nije bilo teko da proceni moju teinu u karatima, s
obzirom na to da je dobro znao da u jedan kilogram ide oko pet hilja-da karata.
Po toj raunici, karati se dalje dele na ,,bodove", pri emu jedan ka-rat meri stotinu
bodova. Dijamant od 50 bodova imao je pola karata, onaj od 75 bodova - tri etvrti
karata, i tako dalje.
,,Sto dvanaest bodova, malo preko jednog karata", rekoh.
,,Dobro, ali to je masa nebruenog kamena. Na nama je da proceni-mo koliko e biti
teak kad bude izbruen. Kako bi ga ti sekao?"
To je ve bilo ozbiljno pitanje. ta e jedan jedanaestogodinji kli-nac znati o bruenju
dijamanata?"
Odnevi kamen na drugi sto, poeh da ga ispitujem pod jakim sve-tlom. Procedura mi je
bila poznata, znao sam kako se radi sa lupom. kako se trai vlakno kamena, gde je
pravi ugao za seenje. Ono kad uzmete gotov dijamant, pojma nemate iz kakvog je
bezoblinog kame-na - ba takvo kamene sam drao u ruci - izbruen i nainjen
takvim kakav ieste.
*
Oganj strasti
27
Ono najvanije kod bruenja jeste da unapred zamislite kako e iz-gledati finalni
proizvod. Otac me je nauio da ovek koji odlui da ob-radi dijamant, onako kako e to
prirodi materijala odgovarati, mora una-pred da vidi gotov kamen, pre nego to prvi put
zasee.
,,Zamisli da si zrak svetlosti", rekao bi otac, dodajui mi kamen ko-ji valja izbrusiti. Da, u
tome je bila cela stvar: kako putuje svetlo. Ako moe tano da predvidi kako e svetlo
reagovati unutar dijamanta, zna-e i kako da, bruei kamen, izvue iz njega
maksimum sjaja.
Prvo to mora da zna jeste da sav taj blesak, to zraenje koje na-zivamo
dijamantskom vatrom, te svetlosne iskre, ne potiu od svetlosti koje reflektuje dijamant,
ve od svetla koje ulazi u kamen i biva obra-deno u njegovoj unutranjosti. Sam rez
vaan je za boju i bistrinu. To dijamantu daje mo da zaslepi, da obnevidi kad ga
gleda.
Svaki dijamant izdeljen je na tri dela - onaj iroki u sredini, gde pri-anja uz prsten,
naziva se ,,tiganj". Gornji deo je ,,kruna", dok se onaj deo ispod ,,tiganja" obino
zove ,,baza". I tako unapred mora da vizu-elizuje zrak svetlosti koji prodire u
dijamant, odbijajui se od stola, i gore, kroz stranice dijamantske krune, pa onda dolazi
na ,,preradu" kroz stranice baze, gde se svetlost deli na razliite boje, ba kao da
promie kroz prizmu. Svetlost koja se odrazi na bazi - to je onaj divlji plamen koji ti
uzbudi oko.
Ne moe da krene da secka dok ne prizove poznati, prihvaeni
oblik dijamanta. Premda se dragulji mahom bruse tako da imaju pedest osam stranica - trideset tri u kruni i dvadeset pet u bazi, iliti osno- svaki je kamen jedinstven, i bruenje dijamanta poslovino zaha prethodno briljivo prouavanje. I, na kraju ne izade uvek onako

o je izvoda radova planirao. Zato neki dijamanti ne dostignu cenu

i, sudei po specifikaciji, mogli da dostignu. Dva kamena, recidentino procenjena to se tie teine, bistrine i boje, mogu se oddrastino razliitom prosvetljenou, a sve zavisi od naina na
J'je dragulj izvuen iz kamena.
; moe da krene da see dok ne dobije uobiajeni oblik dijaman-o se uglavnom
bruse tako da imaju pedeset osam stranica, trideset
28
Harold Robins
tri u kruni i dvadeset pet u bazi, svaki kamen je jedinstven i neponovljiv, i oblikovanje
dragulja od nebruenog predloka zahteva briljivo izuava-nje. I ne ispadne uvek sve
na kraju onako kako si planirao. Zato neki di-jamanti nikada ne dobiju na tritu onakvu
cenu kakva bi im, na prvi po-gled, po specifikaciji, pripadala. Dva kamena, primera radi,
sa identinom masom, bistrinom i bojom, mogu se znaajno razlikovati po trinoj vrednosti iskljuivo zbog sjaja, koji zavisi od toga kako su brueni. Strogo kolski, dobije
prvo trikaratni kamen iz kojega treba da izvue dijamant od jednog karata. Moe ti se
dogoditi da izbrusi jednokaratni iz manjeg kamena, dvokaratnog recimo, ali ti se,
takode, lako moe desiti da pro-dukt tvog pregnua nema isti onaj plamen kao neki
izvuen iz manjeg ka-mena, uprkos injenici da su im, da kaemo, identine
specifikacije. Ne-retko oblik i veliinu kamena odreduje nain na koji je tretiran tokorn
pro-cesa ekskavacije i sve ono to se sa njitn dogadalo dok nije isporuen.
Ja, pravo da kaem, nikada i nisam nameravao da ivim od bruenja dijamanata. Ali,
ako bi me zadesilo da krenem oevim stopama i posta-nem trgovac dijamantima, svaki
put kad bih uzeo da ispitam kamen ko-ji u, eventualno, kupiti - panju bih obratio
prevashodno na cenu. Mo-rao bih paljivo da razgledam robu u nebruenom izdanju
pre nego to procenim koliko za nju vredi platiti - i koliko e onaj kome je budem
prodavao biti voljan da plati.
I, eto, tako sam bio nauen. Uvek, dakle, da ponem od toga da dra-gulj sa svih strana
osmotrom u sirovom stanju, dok je jo u utrobi ka-mena, da vizuelizujem zrake koji e
isijavati iz njega kad jednom bude obraden, da prepoznam reflektivnu mo stranica
budueg dijamanta i. pre nego to moda prionem na posao, svaki rez izvedem u glavi,
pa tek onda, ako su se sve kockice sklopile, pristupim realizaciji.
Poto se odredi gde e kamen biti seen, tkivo se obelei mastilom, da bi znao gde da
brusi. Za rad se koriste mali ilet i seivo. Ne sme da se pogrei, najsitnija
nepreciznost nije dozvoljena. Malo sklizne sa zacrtane linije, i cela struktura uzdrhti, a
posledice ostaju trajno vidljive i, samim tim, rebnu te po depu. To je taj paradoks u vezi
sa dijaman-tima - tvrdi su. ali ne i izdrljivi. Dijamant je natvrdi oblik materije na
Oganj strasti
29
planeti; jedino dijamant moe da presee dijamant. Moe da stavi di-jamant na
nakovanj i da ga tue ekiem, ali on e se razbiti tek ako dobro naniani i udari po
liniji bruenja. Moe, inae, da istrpi bog te pita kakvu silu.
,,Dijamanti su prvo brueni u Indiji, odatle to umee potie", bee mi ika-Berni rekao na
jednom od ranih asova. ,,Indusi su znali da su dija-manti tvrdi, dovoljno tvrdi da
opstanu na nakovnju, pod silinom ekia. Oni su, medutim, provalili naine kako da
razbije dijamant. Samo treba da ga udara i udara, istrajno, dok ne pogodi ilu. Tako
bi zamotali ka-men u tanak pleh i tukli, tukli, iz sve snage. Uzimali bi, potom, otre komadie od polomljenog kamena i ubacivali ih u gvode od kojeg se ka-le maevi. Tako
bi nastajala seiva koja i elik mogu da iseku."

Odneo sam kamen u drugu prostoriju i prouavao ga, skoro itav sat, to golim okom,
to lupom. Kad sam, otprilike, procenio kako bi ga tre-balo sei, mastilom sam obeleio
linije. Onda sam se javio ocu.
,,Idem na ovalni rez od etrdeset punktova. Izgubiu skoro dve tre-ine kamena, istina,
ali e biti i peska." Taj ,,pesak" su, u stvari, mali dijamanti, sia, uglavnom komadii od
deset punktova. Sve ispod sto punktova, odnosno jednog karata, smatra se
siom. ,,0vde je mala pu-kotina. Izbrusiu je, i tu e da ode otprilike etvrtina kamena.
Ako bih je ostavio, verovatno bi podelila kamen tokom obrade", rekoh.
Razdvajanje po obodima pukotine izvodi se rezanjem. Za to je po-treban juvelirski
ekii i seivo, kojima odbacujete deo dijamanta; taj proces mnogi Ijudi brkaju sa
bruenjem dijamanata. Tako se, u stvari, radi u filmovima; u stvarnom ivotu,
oblikovanje dragulja zahteva sate i sate predanog piljenja i lajfovanja. Tui ekiem je
riskantno, kamen moe da se rasprsne.
Ostatak tog popodneva i veeri, kao i sve slobodno vreme koje bi mi
J toku naredne nedelje ukazalo izmedu kole i spavanja, proveo sam
ispitujui dijamant i pripremajui se da ga obradim. 0 dijamantu sam
arao sa tatom, sa Bernijem, kao i sa Emilom, rezbarom koji je
moga oca. Stavio sam kamen u spravu koju su zvali ,,dop" i
:bio drugi dijamant da bih usekao leb u njemu. Budui da dija30
Harold Robins
mant ne moete da seete niim drugim nego samim dijamantom, upra-vo je naotreni
dijamant sluio za to da se usee leb koji ete koristi-ti za dalju obradu finim noem. To
mi je bilo - da brusim industrijske dijamante, svu siiu njih, jata, sve dok se dobro ne
uvebam i doekam taj dan kad u brusiti neto dragocenije.
Otac je gledao. I, kucnu as da se prione na rad. Zasekoh, sa drve-nim ekiem u
jednoj i noiem u drugoj ruci. Dijamant se rascepi, i ja se spremih da opalim. Pre nego
to u to uiniti, pogledah oca.
,,ta ako prsne?", upitah ga.
,,Dok se ne oproba, nee znati ukus neuspeha. A uspeh nee spo-znati dok ne
stekne iskustvo neuspeha."
,,to znai da nije bitno ako mi prsne?", ponovo upitah.
,,Bitno je, nego ta nego da je bitno. Ovaj dijamant vredi koliko ne-ija godinja plata.
Ako ga razbije, morae, bogami, svakoga dana po-sle kole da dolazi ovamo,
godinu dana. Da isplati tetu."
,,To nije fer."
,,Takav je ivot. Shvatie to kad poraste. Jedina pravda na koju u ovom svetu moe
da rauna uvek e biti samo ona pravda za koju si se krvavo izborio."
,,Zato moram da uim kako se bruse dijamanti?", bee mi dolo da pitam, iako sam
znao odgovor; ali, ta e - kad si klinac, stalno ispi-tuje teren, uvek bi neki odgovor da
dobije... ,,Ja... ne elim da se ba-vim bruenjem dijamanata kad porastem", dodadoh.
,,Mora, u svakom sluaju, da zna kako se radi. Do detalja. Ako ne bude znao, Ijudi
e umeti da te iskoriste, ak i da te iznevere, kad vi-de da nisi kompetentan."
I tako me je svemu i nauio. Ba tako, do detalja. Isto je bilo i sa biciklom. Hteo sam da
se trkam. Pre nego to me je pustio da se tak-miim, razmontirao mi je bicikl i naterao
me da opet sklopim sve, do poslednjeg rafa. I ne samo jednom; terao me je drugi, trei
put, sve dok nisam uspeo da sklopim povezanih oiju. ,,Tako je vqjnicima na obuci",
rekao mi je. ,,0ni sa pukama provode i no i dan, sve dok ne budu kadri u DO noi da
ih rastave i sastave, u potpunom mraku."
Oganj strasti
31

Ostavio sam tada radni pribor - ba bejah zanesen nad nekim kame-nom - i obrisao
ruke. Znojave su bile.
,,Moe li da zamisli kako se oseao onaj to je brusio dijamante u davna vremena,
kad si vrednou njegovoga rada mogao kralja da otku-pi iz ropstva? Oni su, koliko se
zna, i po godinu dana, pa i vie, pro-uavali dijamant pre nego to ponu da ga
obraduju, a i doktor bi sta-jao uz njih, za sluaj da kamen prsne."
,,to? Je l' bi doktor popravio kamen, ako prsne?"
,,Ne. Doktor je bio tu da se pobrine za onoga ko kamen brusi."
Priao mi je o Jozefu Aeru, amsterdamskom proizvodau dijamana-ta koji je izbrusio
uveni dijamant ,,Kalinan", najvei na svetu, a name-njen Edvardu Sedmom. Bee to
1907. godine. Dijamant je imao 3.106 karata, teio je bezmalo pola kilograma i bio
veliine pesnice odrasloga mukarca. U kraljevskoj kui eleli su da se razbije na manje
dijaman-te, od kojih bi neki ukrasili krunu i skiptar. Uz Aera su, dok je podi-zao eki,
nadnosei se nad rascvetalim dijamantom, stajali doktor i me-dicinska sestra. Kad je
posao, bez greke, obavio - pao je u nesvest.
Najvie mi se dopadao onaj deo prie o transportu dragocenosti u Britaniju. ,,Kalinan" je
pronaden u Junoj Africi i, kad je odlueno da bude prenesen u London, da ga tamo
izbruse za potrebe Njegovoga ve-lianstva, vlasnici rudnika rastrubili su opsean plan
kako e ga tran-sportovati u gvozdenoj kutiji, pod nevidenom straom, da bi ga, naposletku, u Britaniji poslali u malenoj potanskoj poiljci, sa peatom pre-ko marke od tri
ilinga.
Trgovci dijamantima i danas izvode sline trikove kad svoje drago-cenosti alju na duga
putovanja po belom svetu.
Namestih dletance, podigoh eki i - udarih.
Dijamant prsnu. Dok sam buljio u razbacane komadie, srce htede da mi pukne. Oevo
lice bee bezizraajno.
,,Daj mi drugi", rekoh. ,,Hou jo jedan da izbrusim."
Usne mu se iskrivie u slabani osmeh. ,,U redu, ali ima da ide bos ako i njega
razbuca."
32
Harold Robins
Long Ajlend, 1991.
Ima ena koje vole brzinu. Neto u njih ude i raspali u njima silni-ju udnju od one koju
im pod pupkom budi muki dodir. ena tog ban-kara, investitora, bila je upravo jedna od
takvih. Sedela je prekoputa me-ne u kokpitu jahfe, i videlo se kako joj se gaice vlae
dok smo razbi-jali opojnu zavesu vetra i mora. Jahte obino ne idu bogzna kako brzo pre bi se reklo da najee gmiu - ali kad uhvati cug, mora, bo-gami, za dupe da se
uhvati ako ne eli da preleti preko ograde. I pri tom doivljava neto to nije
neumesno uporediti sa oseanjem da stre-lovito pada, a zemlja se pribliava...
,,Tako sam uzbudena!", vikala je.
Nego ta nego uzbudena, videlo se to iz aviona. Kako nagazim am-e, ona sve iri
noge. Ruiaste gaice od bikinija i linijica stidnih dla-ka nisu trpele stegu oskudnih
bermudica. Usta joj behu otvorena, kao da prizivaju... Neto je htela, samo nisam bio
siguran ta je htela prvo.
Jezivo stenjanje zau se odozdo, iz kabine. A potom i brektanje i gr-gotanje. Njen mu
je obilato povraao.
Kau da postoje dve sorte mornara: oni koji su iskusili morsku bo-lest i oni koji e je tek
iskusiti. Ali, eto, bio je tu njen mu, Barni, ko-ji je, oito, bio primerak od neke tree vrste
- njemu je pripala muka im je seo u brod, jo se ne bejasmo od doka otisnuli. Kad mu
se u glavi sve uzmutilo od nezaustavljivog povraanja, smestio sam ga dole, na uzani
brodski krevet, sa etiri sigurnosna kaia, da ga primire i olak-aju mu muke. A poslednji

put kad sam bacio pogled u kabinu, Berni bee na podu, uvaljan u povraku k'o nicla u
prezle.
,,Bre, bre", vriskala je ena, ,,ovi nas stiu!"
,,0vi" se odnosilo na ,,0siguravajui fond", petnaestmetarski gliser sa kojim smo se
trkali. Taj je, svakako, mogao da razbije moje dvanaest-metarsko eljade. Teoretski. Pri
istom vetru i matici, brzinu jahte odre-duje duina trupa. Ali, to je kao da kae da
karakteristike i kvalitet ta-pa za golf zavise iskljuivo od renomea proizvodaa. Dva
kapetana razOganj strasti
33
liite vetine i sposobnosti izvui e, naravno, razliite perforraanse iz istog plovila, ba
kao to e onaj bolji igra golfa nadgornjati svog sla-bijeg kolegu, makar i sto puta
koristili isti tap. Za kormilom ,,Fonda" stajao je Nolan Riards, ovek koji nije imao ni
muda ni trkaki instinkt da bi mene ostavio za sobom. Pola sata ranije, Riards se, u
duhu pro-tokola, drao svoje trkake iinije i ekao da vetar ojaa. To je standard-na,
pametna varijanta, da se dri povetarca, pa kakav je - da je, to je mnogo bolje nego
da see vodu traei bolji vetar, poto e tako iz-gubiti vreme i zaostati za
suparnikom. Iskusni pomorci znaju, medutim, da svaki vetar ima svoje osobenosti, svoju
duu. Ba nalik enama, ne-ki vam se, jednostavno, pojave na putu, a drugi, tek onako,
zaikavaju sa strane. Meni je moje znanje vazda sugerisalo da se trke ne dobijaju tako
to ete pratiti udbenike naznake i striktno se drati knjige - mo-rate da se prilagodite
konkretnim uslovima u kojima se trkate. Iskustvo rai je goYorilo da e moj ,,Zvuk"
uskoro morati da rauna na jugoza-padni vetar, odmah posle ovog istonjaka, i odmah
kree plima. Pa sam malo nagazio, da stignem vetar. I ,,Fond" je, donekle, uhyatio
priklju-ak^ali prekasno, pa su ispali iz igre.
,,Sta dobijem ako pobedimo?", doviknuh joj. Ona na to klimnu glavom i obliza usne.
Lice joj bee toplo, rume-no, usne izdano crvene i mesnate, kao napaljene usmine.
Poruka je bila jasna. Bee mi samo preostalo da trku rutinski privedem kraju, bez improvizacija. U jednom trenutku, huku nadjaa Barnistenjanje i kuknjava. Bee mi ao tog jadnika, stvarno. Ko nij'e iso morsku bolest, pojma nema kakva je to muka. Neu da kaem da
bilo bogzna kako stalo do tog tipa, ovo jedrenje bilo je biznis i
> biznis. Katarina, moja devojka, zamolila me da Barnija i njegovu
suprugu malo provozam, da se zabavimo. I Katarina je trebalo da bude
1 nama, ali je morala na snimanje za ,,Vog".
tarina je, mae, supermodel, sa blagom intencijom da jednoga daholivudska zvezda. A Barni mu dode potpredsednik neke
koja, pored ostalog, investira u filmske poduhvate. Sa KatarinifflOYita, bila je ovo prava zgoda da se spoji lepo i korisno. to
34
Harold Robins
se mene tie, Barnija sam doiveo kao dosadnu budaletinu koji me isu-vie podseao
na mog polubrata Lea. Kad su mi otac i maeha poginu-li u saobraajnoj nesrei pre
petnaest godina, nasledio sam posao sa di-jamantima koji, u stvari, uopte nisam eleo
da vodim. Sve sam prepu-stio Leu i ika-Berniju. Oni bi se alili da ja, oigledno, mislim
da sam vlasnik ,,Gradske banke", jer je to pisalo na ekovima koji su mi ured-no stizali
svakog meseca i zahvaljujui kojima sam vozio brza kola, ga-njao jahtu i stanovao u
apartmanu u zgradi ,,Dakota" na Gornjem vest sajdu.
Neka tama uunjala se u mene kad sam izgubio oca, samo nekoliko godina posle smrti
moje majke. Da, bee to crv zvani - fatalizam. Ni-kada ne zna kad e te ta sila mraka
cimnuti za lanke i povui metar i po ispod zemlje, pa je, kad to ima u vidu, bolje da
iscedi i posled-nju sonu kap i iz onoga to ti ivot nudi. Uza sve to, ja sam bio od onih

koje piljiva boba ne daju za bilo ta drugo sem za lud provod i zabavu. To je bilo jedino
to me je interesovalo. Provod nad provodi-ma, u stvari - lud provod bio je rezervisan za
mranu volju koja e me jednom odvui u nevidi rake.
Dogadalo mi se, gdegde, kad se probudim posle neke besne urke, u rane popodnevne
sate, da se zapitam ta li bi otac rekao o mom ivot-nom stilu. Ni otac ni majka nisu
poiveli dovoljno dugo da iskuse sve radosti ovozemaljskoga trajanja. Ali, im bi me
skolile takve misli, ja bih bre-bolje odgurnuo oseanje krivice - nije mi padalo na pamet
da sebi priutim taj luksuz da jednoga dana, na samrtnoj postelji, u agoni-ji prebiram po
beskrajnom spisku neispunjenih elja.
Bankarova ena je liskala palac i smejala se. Njihov je brak bio pra-vi raj. On bogat i
dosadan - ona zahtevna i smorena. Bee to jedna me-snata plavojka, napupela i sona,
vrele pike. A bankar je bio od onih koje bi, zacelo, strefila srka ako bi yaljano objahao
enku. ,,0na vodi rauna o njegovom zdravlju", prisetih se Katarinine duebrinike
napo-mene, ,,tako to se jebe sa drugima, da njega ne premori."
Jahta se nagnu u stranu, voda nas sve isprska, a plavua se kikotala kao iparica kad
je zvekne ekstazi. U gornjem delu kokpita, rairila je
Oganj strasti
35
noge, da lake odri ravnoteu. A onda je krenula da obraduje kliu, kao ja menja na
svom ,,bugatiju".
A onda se pustila i pala na mene. Sedeo sam iza glomaznog kormi-la, i ona se
prizemljila tako to je kolenima zaribala po podu kokpita, dok su joj dojkc, zavrile kod
mene u krilu. Odgurnula se malko i ot-kopala mi orts. Ruka joj je nakratko lutala po
nutrini, a onda je pro-nala budu. Oslobodila je ustreptalo meso i, sekund kasnije,
suoila se sa dugakim, crvenim, brektavim falusom.
,,Zato ovo i zovu 'kokpit'1", rekoh.
Uzela ga je u usta, iz cuga, ne bez grgljanja. Usta joj behu topla i vlana. Zapenio sam,
pa joj ga nagnah do krajnika.
0, Boe blagi, riknuu..."
Njen pozeleneli mu se pojavi na stepenicama, na jedvite jade se iz-vlaei iz kabine.
Buljio je u nas, posrui, muenikog pogleda. Oi mu behu suzne, a lice se grilo dok
mu je iz utrobe jo jednom poku-Ijala kisela masa, izlivajui se na palubu kroz izbeena
usta.
Katarina nas j'e ekala na doku. Drala je kesu sa njihovim dnevnim 'otreptinama dok
sam ja pomagao rascvetaloj plavui da ugura banka-"a na zadnje sedite automobila
kojim su se dovezli. Katarina je sve re-kla frknuvi tipu preko glave dok mu je ena
pokuavala da upali kola. ad je motor kresnuo, uputila mi je onaj pohotan pogled. Sta
si to uradio? Jeb'o enu i 'teo da ubije mua?", upita me Ka-tarina.
Pred nekim si enama, stvarno, providan kao najlon. Moe biti da
annma rida kosa u tome igra presudnu ulogu. U pravu je bio Brus
pnngstin to se crvenokosih tie - ona ina ia svaku tvoju prljavtinu.
-Berni, pak, tvrdi da me ride enske privlae zato to sam vrlo ra'stao bez svoje prelepe crvenokose majke. Meni je, opet, drae da o
Cockpit - igra rei: rm-t - v>r36
Harold Robins
tom pitanju razmiljam u Tuluz-Lotrekovom maniru. Tuluz-Lotrek je bio uverenja da
ridue odaju jedinstven miris, miris koji je u njemu budio elju nesravnjivo jau od one
koje bi oseao u drutvu plavua ili bri-neta. A to to su tom liku noge bile prekratke, ne
znai da na drugim mestima nije bio izdano darivan - kita mu je bila tako velika da su
ga prostitutke koje je objahao nazivale ,,termosom" u konkurenciji sa ra-znim dezvama
i oljicama.

To parence istorije umetnosti bilo je sve to sam uspeo da upamtim od Jstorije

umetnosti 101" pre nego to u odleprati sa koleda. A i to sam saznao blisko optei
sa profesorkom, kiselkastom drebicom ko-ja nas je posetila kao specijalni predava sa
Sorbone.
,,Nisam primetio tvoju slatku guzu dok sam ti zabavljao goste", na-tuknuh Katarini.
,,Kasnilo snimanje. Ali, ovee, imam strava vesti. Idem u Holivud, na probu za film.
Uzbudljivo, a?"
,,Ma, haos." Zagrlih je i odigoh od tla. A onda masno poljubih.
,,U ustima ti je ukus kite", ree ona. ,,Tvoje kite. Je l' to plavuan-ka ostavila za
'dovidenja'?"
Oblizah usne. Meni je to mirisalo na plavuin lipstik od vianja. Ka-tarina me testirala,
nego ta, htela je da vidi da 11 u da priznam greh. ,,Nema anse", rekoh, ,,zeza me.
Pojeo sam tamo neku bombonicu sa vinjom."
,,A-ha. Znam kako je izgledala folijica."
,,'Ajde, bre. Ako hoe, da te odvezem?"
,,Dola sam svojim autom..."
,,Srediu da ga dovezu u grad."
Tih nekoliko stotina dolara, koliko je kotalo da ti kola doteraju u grad, meni ama ba
nita nije predstavljalo. Meni j'e bilo vano to to novac moe da mi priuti jo neki
asak zadovoljstva, eto, samo to. Ni jednog jedinog dana u svom ivotu nisam radio,
zaradivao, i na tu sam injenicu bio ponosan. ekovi su mi stizali svakog meseca iz
Kude Li-berte, u dan, tano kao sat. Berni svakako nije bio genije kad je o bo-gaenju
re, mada je bio dobar i pouzdan; imao je, medutim, Lea uza
Oganj strasti
37
sebe. Tocilo to slae paru na paru i u taj novac gleda k'o u smisao svog sitnog, bednog
postojanja - Leo je zaista bio sve ono to ja ni u snu nisam eleo da postanem.
Bla-bla-bla... Dok smo se vozili, Katarina je nastavila o svojoj holi-vudskoj probi. Da se
razumemo, ne krivim ja nju. Njeno pie se mre-kalo na naslwnim stranicama svih
najjaih magazina i asopisa u ze-mlji, da ne pommjem duplerice nekih magazina koji
se prodaju u navla-kama od smedeg papira. U Ameriku je dola iz Praga, traei
najlaki nain da se izvue iz istonoevropske bede, najlaki nain, svakako, ko-ji bi
jednom lepom enskom eljadetu mogao da padne na pamet. Za-pela je iz petnih ila,
ozbiljno shvatila svoju karijeru, i radila sve to je morala e da bi jednoga dana uspela.
Sa prezirom se odnosila prema mom radnom moralu. A to i ne bi, na kraju krajeva - ni
ja sam se njime nikada ne bih ponosio.
,,Ne znam da li sam talenat, da li imam taj dar. Pokuavale su i dru-ge manekenke, pa
bi se ispostavilo da nemaju to to je potrebno za ve-liko platno. Filmska kamera je
pokretna, nije to isto kao kad sedne, po-zira, i fotografiu te. Ta kamera, to ti je
ivotinja koj'a te prosto pro-dere ako joj se ne dopadne."
,,Uspee ti, uspee. Talentovana si ti", uveravao sam j'e.
,,Trebalo bi i ti da dode u Holivud, to da ne. Naao bi se neki po-sao na filmu i za
tebe", ree ona. ,,Nisi zgodan, ali ima te zavodnike
V ,
&
i, kao oni glumci u pageti vesternima."
Morao sam, jedno minut, da promukam glavom pre nego to sam
dokonao da je glumac na koga Katarina misli - Pol Njumen. ta e ok nego da bude srean ako ga porede sa Njumenom, ma po emu,
ida su mi ve negde rekli da podseam na jednog starovremskog
1UmCa:.za koga danas niko ne zna- Dona Garfilda. S tim to sam ja
'iljak posred brade, uspomenu na prvu vonju motociklom koj'a
okonala bliskim susretom sa nekim drvetom.

Ako se ona stvarno odlui, spakuje kofere i ode u Holivud, delie

koro pet hiljada kilometara. A opet, Katarina mi je pre bila ortai za dobru evu nego srodna dua. Sem toga, nj'en boravak u Holi38
Harold Robim
vudu dae mi valjano opravdanje da svako malo skoknem do Zapadne obale, da vidim
ta ima novo. Moda i kupim neku kuicu u Malibuu, na plai.
Moj ,,bugati" imao je motor snage 553 konja. Od nula do sto na sat ubrzali smo za 3,8
sekundi. Kad je makina jurnula, Katarina se zalepi-la za sedite. A kad joj se puls tela
uskladio sa tempom razularenog vo-zila, pribliila mi se i protrljala me izmedu
nogu. ,,'Ajd' se jebemo kad dodemo kui", ree. ,,Uskoro u da dobijem i ba sam
napaljena."
Sta ono rekoh o enama koje vole brzinu?
Kad smo stigli do longajlendskog autoputa, okrenuo sam kuni broj, da presluam
sekretaricu. ,,Sta je ovo, majku mu?", ote mi se poto sam uo jedinu ostavljenu
poruku.
,,Sta?", upita Katarina.
,,Zove Yelika Berta, Bernijeva sekretarica. Zvuala mi je neto histe-rino. Kae da joj
se smesta javim."
Nazvao sam Bertu i - ona nije okoliala.
,,Mrtav je. Ubio se."
Nisam tu vest, nekako, uspeo odmah da progutam. A ni u glavu mi nije ulazilo. Berni
mrtav? Samoubistvo?
,,Je l' ti rekla zbog ega se ubio?", upita Katarina kad sam spustio slualicu.
,,Nije. Skroz je pohisterisala."
Pokuao sam da dobijem Lea, mog polubrata, da vidim da on sluaj-no ne zna neto
vie. Ali, nisam mogao da ga nadem. Teko mi je bi-lo zbog Bernija. Bio je okej tip, ne
od onih sa kojima sam bio u bli-skim porodinim odnosima, ve pre kao neki tipini stric
ili ujak sa ko-jim se povremeno, o praznicima, rado sreete i druite. Otkad mi je otac
umro, Bemi je umnogome preuzeo breme glave dijamantske kompanije koju je otac
utemeljio. Nije mi smetao njegov uticaj, sve dok su mi sva-kog meseca uredno stizali
ekovi, i povremene ekstra doznake, to je, sve u svemu, bilo jedino to je Bernija i
mene dralo u koliko-toliko redovnoj vezi.
,,Je l' Berni imao problema sa enama?", raspitivala se Katarina.
Oeani strastl
39
,Ne, bio je razveden. Imao je neku curu koja ivi tamo, na Stejten ajlendu, ali to nije bilo
nita ozbiljno. Zajedno su bili od pamtiveka, i tako se vukli."
,JRak?"
,,Nijf rak, bar koliko ja znam. Yazda se hvalio da je zdrav kao konj."
,,ta - sranje?"
,,Zar mi ne ree onomad da Berni kontrolie posao, tvoju ostavtinu i to?"
,,Nema tu problema, neko e drugi voditi posao, verovatno Leo. Leu se ja ne svidam
ba naroito, ali budui da je Berni imao pozamaan honorar, nee ni Leo dozvoliti da
mu promakne fina para za vodenje posla. Ne bi se taj odrekao dolara ak i da ruku
mora krokodilu u e-Ijust da zavue."
,,Ne brine mene to. Ljubav, novac i... ono sa velikim R."
,,Ljubav, novac i rak. To su, praktino, jedini razlozi zbog kojih o-vek digne ruku na
sebe. A ako je on imao problema sa novcem, a bri-ne, konkretno, o tvom novcu... Vine,
moe se lako desiti da ti sad ima neke finansijske tekoe."
Finansijske tekoe? Za boga miloga, pa ja o takvim problemima poj-ma nisam imao.
Pravo da kaem, jedini stvarni problem s novcem sa kojim sam se poslovino suoavao

bilo je ono kako da nadem noi za otvaranje koverte kad mi stigne ek, svakog
meseca, sa adresom ,,Grad-ske banke" na mestu gde se upisuje naziv poiljaoca.
,,Boe blagi! Vine, pa ti izgleda jezivo!"
S mukom sam zadravao suze. ,,Jebe ga, mnogo sam smrti preturio preko glave u
ovom svom ivotu. Neu da alim za Bernijem. Ni za ki-me vie ne elim da alim."
Prekidoh priu sa Katarinom i pozvah Bertu. Ona mi dade ime i broj telefona pandura
koji je sprovodio istragu povodom Bernijeve smrti. Be40
Harold Robins
e to neki detektiv Leonard. Nazvao sara ga dok sam vozio kui. Poto zavrismo sa
uobiajenim uvodom, isto ono - ko sam ja i koliko sam blizak sa Bernijem bio - upitao
sam detektiva kako je Berni umro.
,,Izaao kroz prozor svog stana", ree on. ,,Na petom spratu."
,,Kroz prozor, kaete. A tamo nema balkona."
,,Ma ni simsa estitog, da na neto ovek stane. Samo je izgmizao napolje i - pustio se.
Padao je glavom nadole."
Isuse. Glavom nadole. Koliko ubrzanje dobije ovek kad pada sa pe-tog sprata? Sto
ezdeset, sto sedamdeset kilometara na sat? Trista?
,,Sigurni ste da je samoubistvo? Zar ne postoji mogunost da je bio nesreni sluaj?"
,,Va rodak - ne znam sad tano ta vam je bio - nije bio sitan o-vek. A prozori mu nisu
bogzna kako veliki. Sem toga, podiu se, a ne klizaju u stranu. Morao bi bukvalno da
ispuzi kroz prozor i onda pad-ne dole. Ne postoje, praktino, izgledi da bi on, recimo,
posegnuo za neim, a onda se okliznuo i poleteo u dubinu."
U pravu je bio Leonard. Berni je voleo ruku, lepo je, po starinski, voleo da otvori prozor,
i da ima pri tom za ta da se uhvati rukom. A prozori u njegovom stanu behu stari i mali.
Ako emo iskreno, sumnjam da ih je ikada i otvarao... Nije bio od onih to vapiju za
istim vazdu-hom.
Detektiv me je nadalje ispitivao, u slinom tonu kao Katarina, o Ber-nijevom zdravlju,
finansijama i ljubavnom ivotu. A onda, kad je zavr-io, nastade, nakratko, tiina, koju
sam ja ispunio jednom jedinom mi-lju.
,,Prosto ne mogu da shvatim", rekoh.
,,Znam na ta mislite. Nikome od nas nije lako da pronikne u tajnu samoubistva. Ali, tu
imate Ijude koji su, jednostavno, priterani uza zid. Oni u tim trenucima, tono se kae,
ne vide umu od drva. Jedino to im je na umu jeste taj problem sa kojim se suoavaju.
Nama samoubi-stvo izgleda nasilno i runo. Oni u samoubistvu vide olakanje."
,,Ne, nije to ono to ne mogu da shvatim. Berni nije bio taj tip o-veka koji c'e ispuzati
kroz prozor."
Oganj strasti
-II
,,Drue, nikad ovek ne zna dok mu se ne desi."
,,Ne govorim o njegovom karakteru, govorirn, prosto, o njegovim me-todama, o tome
kako je u ivotu postupao. On je bio od onih koji bi pre uskoili u punu kadu sa
elektrinim fenom u ruci, a jo je verovat-nije da bi se ubio prekomernom dozom pilula.
Taj trenutak, kad je otvo-rio prozor i pogledao dole, na ulicu - mora da se usro od
straha, mo-da i ispovraao."
Zastadoh, pustivi da mi misao optri krug po glavi dok je ne izba-cim kroz usta:
,,Berni se, znate, plaio visine."
EKALA ME JE PORUKA na telefonu kad sam se vratio kui. Zvao je advokat i zamolio
da ga sutradan posetim. U kratkoj poruci napome-nuo je samo da ima loe vesti. Uinilo
mi se da je hteo da mi saopti da je Berni preminuo.
,,vorc si."
Buljio sam u svog advokata kao da je lik iznebuha iskoraio iz ne-

e horor priice Dona Ferisa. Sa okrvavljenim noem u ruci, pride. Bismo u njegovoj kancelariji, na etrnaestom spratu zgrade ,,Flatiron",
[a u obliku krike sira u vrevi Pete avenije. ,,Svorc? Ja sam milioner!"
? Sl milioner", ree advokat pucnuvi usnama. Podseao me je na
a pogrebnog zavoda koga sam sreo opratajui se sa zemnim
a svoga oca. Krvoednik koji nastoji da ostavi utisak saoseajne
ali, sve u svemu, uiva to saobraa sa Ijudima ophrvanim jaje to moglo da se dogodi?"
Sa S' prebacio na Bernarda, eto kako. A on je nerazborito
42
Harold Robins
,,Kurac sarn mu ja prebacio. Moj otac ga je imenovao za svog pu-nomonika."
,,Da, ali to je vailo do tvoje dvadeset i prve godine. Onda si nad-rastao predanji status
i mogao si da preuzme biznis. Ali, eto, odluio si da sve ostane u Bernijevim rukama."
U pravu je bio. Nisam eleo da vodim rauna o novcu. To bi me odvuklo od disko scene,
koja me je u to vreme okupirala. Sem toga, Berni je bio ovek u koga si mogao da ima
poverenja. lan porodice. Na ovek.
,,Kako da taj novac...?"
,,Vrati? Je I' na to misli?", ree on, gricnuvi se za usnu, a onda zavrte glavom.
Mogao sam da se kladim da uiva u ovom munom ske-u. ,,Bernard za sobom, bojim
se, nita nije ostavio. Sem svega to si ti posedovao, on je prodao, ili straio, i sve to je
on sam imao. Takva ti je situacija, da zna na ta da rauna. Ne moe sad od
vampira da oekuje da ode u zavod za transfuziju, zasue rukav i kae: 'Izvol'te,
cevite'."
Ba je ova krvopija slikovita, pomislih.
,,Koliko bih mogao da dobijem ukoliko reim da prodam posao?"
,,Koji posao?"
,,Kuu Liberte. uli ste, sigurno, ta kua vam godinama isplauje do-bar deo mesenih
prihoda."
,,Vine, ti mene, izgleda, ne uje dobro. Rekoh ti da si vorc. Kua Liberte je prodata
prole godine."
,,ta? Kako? Kako je, dozlaboga, prodata?"
,,Tvoj brat Leo je kupio Kuu Liberte."
,,Kao prvo, Leo mi nije brat nego polubrat. I, drugo, on nema prava na Kuu Liberte, on
je od svog oca nasledio posao sa dijamantima."
,,Ima on prava, nego ta nego da ima. Ja sam, tavie, obavio tu tran-sakciju, i znam da
je sve regularno. Bernardu je bilo potrebno neto go-tovine kada su se investicije
izjalovile, pa mu je Leo dao, zauzvrat tra-ec'i neke poslovne aranmane, razume?
Firma se sada zove Kua var-covih."
Oganj strasti
,,To j'e suludo, jeb'o te! Kae mi da je Berni spiskao celokupno mo-je nasledstvo, a sad
ga je, plus, Leo dokusurio?! Sranje! Koliko pozna-jem Lea, verovatno je pomogao
Berniju da kalira. Reci mi tano: ta je meni, konkretno, ostalo?"
,,Misli, sem sie u depoviraa?"
Primetio je da sam se zajapurio i ve, oigledno, nameravao da zbri-e pod asta, jer ne
bee taj advokat zaboravio na poslednji susret, kad me je takode neto, kao, zastupao.
Tada sam zglajzao zato to sam ne-kom tipu razbio flau ampanjca o glavu u
diskoteci. Sudija je zatakao sluaj budui impresioniran injenicom da sam za taj akt
agresije upo-trebio flau ,,Perije uea, vrednu hiljadu dolara, koju sam uredno platio.
Advokat proisti grlo i krenu da razmeta papire po stolu. ,,Koliko u ovom trenutku
raogu da sagledam tvoju aktuelnu situaciju, raspolae 'bugatijem' i rudnikom. Stan,

jahta, avion, 'korveta', 'harli' i sav novac, izuzev onoga to ima na linom raunu,
otuduju se i idu na raun kre-ditora."
,,Koji rudnik, bre?"
,,Rudnik u Angoli."
,,A gde mu je pa ta Angola?!"
,,Kol'ko znam, na zapadnoafrikoj obali. Nekad je to bila portugal-ska kolonija, bogata
dijamantima i naftom. A i u komunistima, da zna. Mislim da Kastro i danas tamo dri
neke kubanske trupe."
,,Pojma nemam o tom rudniku."
,,Koliko ti uopte zna o tome kako je Berni vodio poslove?"
Bee to uistinu dobro pitanje. Obojica smo znali odgovor, ali ja ni-sam^ bio u dovoljno
lepravom raspoloenju da se upliem u diskusije. ,J, ta ima s tim rudnikom? Yredi li to
ita?"
,,Ne bih sa sigurnou mogao da kaem da iko sa sigurnou moe
da odgoYori na to pitanje", uzvrati advokat. ,,Kad je Berniju posao posao nizbrdo, prvo to je pokuao da proda, ili ga se na neki drugi nai otarasi - bio je upravo taj rudnik. Ali, niko nije bio voljan paru za
;a da da. Angola je u zoni ratnih dejstava, i nikome nije do rizika.
Onoga tO se moe videti i llti n yp.sfima Anonla ip stfllnn n harrai
44
Harold Robins
Rat, revolucija. Sudei po mojoj prepisci sa upravnikom rudnika - rud-nik e biti
zatvoren za nekoliko meseci ukoliko ne stigne finansijska in-jekcija koja bi ga odrala u
ivotu.
,,Pomislio bi ovek da je rudnik dijamanata pravi novac, a ne da ga prodire."
,,Da, ali, koliko ujem, ti dijamanti, to ih tamo izvlae, nisu, ocito, vrhunskoga kvaliteta."
1 kako smo, majku mu, pali na taj govnjivi rudnik?"
,,Bernard ga je kupio za pet miliona dolara. Tvojim novcem."
,,Pet miliona dolaral Uzeo je moje nasledstvo da kupi rudnik dija-manata u zoni ratnih
dejstava! Je l' on lud bio, ta li?!"
On zavrte glavom i, opet, cmoknu usnama. Dolo mi da se izvijem preko stola i
odrafim mu tu glavudu.
,,Vine, kao neko ko je vei deo svog profesionalnog ivota proveo sa Ijudima koji se
bave dijamantima, mogu ti rei da je ta linija izmedu ve-likog uspeha i velikog
neuspeha, u svakom poslu, a naroito sa dragim kamenjem - tanka, stvarno tanka. Kad
trgovac kupi neki veliki kamen i da ga na bruenje, nikad ne moe biti siguran da li e
na kraju dobiti skupocene dragulje ili aku praine i bezvrednih kamiaka. Bernard se
okuao sa tim rudnikom. Moda je platio deset centi na dolar, tako ot-prilike. Da mu je
hazard upalio, ti bi sad bio ne zna se koliko bogat."
,,Berni se kockao i izgubio moj novac, ne svoj. Kapiram da je svoj odavno potroio. Pa,
reci mi, je l' mogu ja taj rudnik lepo da prodam?"
,,Ako nade kupca. Niko pri istoj svesti ne bi platio jau sumu za rudnik u Angoli, sem
ako nije re o kupcu koji bi imao petlju da ode tamo i sam vodi taj rudnik. To ti je, cenim,
posao do bola - ono, ruke do lakata. I, jo, da gleda da ti neko ruke do lakata ne
odsee u toj Angoli, ovee, a to ti je ba takvo mesto."
,,Sta je, za ime Boije, moglo Bernija da navede da kupi tu prokle-tinju?"
,,Mislili su da e on uspeti da zaobide kontrolu De Bersa u industri-ji dijamanata, tako su
kontali, zna. Kua Liberte nikada nije bila u toj grupici trgovaca dijamanata koji
kontroliu glavninu svetskog trita.
Oganj strasti
45

Tvoj otac je imao valjan izvor dijamanata, zahvaljujui starom prijatelju iz Lisabona, i
Berni je tu vezu nasledio. A onda je taj izvor, oigledno, presuio pa su doli na ideju da
nadu svoj sopstveni izvor tako to e kupiti rudnik. Sad mi se ini da su oni o sebi
razmiljali kao o nekim tipoviipfi a la Sesil Rouds, onaj to je osnovao imperiju De
Bersa."
,,Rudiiik dijamanata u Africi", vrteo sam glavom. Berni teko da je za ivota mrdnuo
dalje od tri savezne amerike drave, bar koliko je meni bilo poznato. Da se ibne do
Ketskilsa, vikendom, na pecanje i u tamonji yeernji klub - to je bilo dovoljno da
zadovolji njegovu ud-nju za izazovima ove planete. to se Bernija tie, taj rudnik je
'ladno mogao da bude i na Marsu.
,,Ako smem da dodam, rudnik je kupljen uz jednu izrazito pozitivnu geoloku studiju. Ne
znam da li su prilike u tom rudniku bile takve da realni potencijali nikada do kraja nisu
bili iskorieni, ili je, moda, za-raenim stranama odgovaralo da se posao ne razvije do
maksimuma. Bi-lo kako bilo, oni su uloili u taj rudnik, a docnije, kad su stvari poe-le
da izmiu kontroli, Bernard je posegao za tvojim fondovima, da ne-kako izvue svoj
ulog."
To, da se kupi rudnik, ba je nekako liilo na Bernija. Jeste to ego trip, da igra valcer
oko Dijamantskog kluba, da zaobide sve prepreke, i onda tritu ponudi dijamante iz
svog vlastitog rudnika. A Berni je-ste imao jak ego, ba jak, kao odliku onog perolakog
mentaliteta to snatri o danu kada e dohakati tim nedodirljivim, svemonim igraima
koji drugaije teko da bi ikada uli za njega.
,,Ali, ti stalno govori 'oni', pa 'oni'. Ko je u tome bio sa Bernijem?"
,,Tvoj bra... pardon, polubrat, Leo. On je od poetka bio partner u kupovini tog rudnika,
ali je kasnije prodao svoj deo Berniju."
,,Leo je bio, znai, u tom poslu, a onda se iskljuio, pre nego to e rudnik presuiti, da
bi, evo, zavrio kao vlasnik moje kompanije. Je l' to hoe da mi kae?"
On slegnu ramenima. ,,Leo je imao taj dil sa Bernijem i..."
A ti si im dodao penkalo da potpiu, pretpostavljam."
,,Vine, mislim da..."
46
Harold Roblns
,,Leo je baraba koja bi pzdu sopstvene majke prodala vojsci babu-na, samo ako bi na
tome dolar mogao da zaradi. Nego, kad smo krenu-li, da idemo do kraja. Ja sad, dakle,
imam rudnik dijamanata u zoni rat-nih dejstava, i taj rudnik guta pare, umesto da ih
sere. Imam, uz to, 'bu-gati' - za koji bi, moda, moglo da se dobije nekih sto hiljada - i,
po-vrh svega, ovu siu to mi zvecka u depu, je l' tako?
,,Brat bratu, Vine, a teko mi je, i ao, to tako moram da ti kaem - to je sve to ima. I
bolje da si se ve otarasio tog 'bugatija', jer e kreditori i po njega, vrlo mogue, da
dodu."
Ustadoh. Da se ide.
,,Bernard nije imao nikoga u krvnom srodstvu, izuzev tebe. Jesi li razmiljao neto oko
sahrane?"
,,Je l' jo postoje ona sirotinjska groblja?"
Bejah ve na vratima kad mi je rekao: ,,Vine, ti toga oito nisi sve-stan, ali Bernard je
napabirio poprilian raun kod advokata. Stariji partner mi se, evo da ti se poalim,
tako nakaio na grbau da ne znam ta u s njim... Uveravam ga da si ti astan ovek i
da e, van svake sumnje, uiniti sve da Bernijev dug bude izmiren."
Sraejao sam se idui hodnikom, sve do liftova. Ima neke pravde na ovom svetu.
7
Lea sam pronaao u kafeu Dijamantskog kluba, u zgradi na uglu e-trdeset sedme
ulice i Pete avenije. Dane je provodio lunjajui po kan-celarijama trgovaca dijamantima,
priajui sa njima, tono kau, sa po-la usta, dok je istovremeno mobilnim telefonom

vodio razgovor sa ne-kira drugim, uvek na dve stolice, uvek u nekoj kombinaciji. Seo bi
sa-mo kad valja pojesti neto, a i tada bi u jednoj ruci drao mobilni, a u drugoj viljuku.
Kad nije jeo, piao ili spavao - sklapao je poslove.
Leo je bio graden kao gomila automobilskih guma, pri emu su one pri vrhu bile manje,
kao za ,,mini morisa", a one dole kamionske. KraOsanj strasti
47
tak i irok, krupne, okrugle glave koja je liila na koarkaku loptu, de-belih usana i
karakternih crta koje bi se jedva nekako uklopile u perso-nalni sklop muice to oblee
po kantama za dubre. Barni Povraka, Ka-tarinina potonja veza sa filmskim svetom, bio
je prava cveka u odno-su na Lea. A to se tie njegovog odnosa prema meni, znao
sam da se Leu odavno ne dopadam. Kad mi je bilo petnaest godina, Leo je doveo kui
neku devqjku, nameran da je upozna sa svojom majkom, mojom maehom. Pozvao
sam devojku, mesnatu ridovanku, u garau, da vidi moju novu makinu. I, bi ta bi - ja na
motoretu, ona na meni. A Leo - na vrata. I zatekao nas, naravno.
Gledajui unatrag, uinio sam oveku uslugu. Te mesnate su duu da-le za seks, ali svi
ti Lei i Barniji ovoga sveta, Ijudi koji nemaju vreme-na, a ni elje, da razmiljaju o
enskim potrebama, ionako se bolje sna-laze sa enama koje se radije bave svojim
noktima nego muevima. Ove raspomamljene sa njima bi se prvo dosadiva)e, a potom
se dale u vr-Ijanje.
Uprkos tom mom dobrom delu, Leo me je zbog ovoga sa crvenoko-som jos vie
omrzao. A ipak, pravi izvor te mrnje meni je vazda ostao nedokuiy. Ostalo mi je da
verujem da me Leo ne gotivi iskljuivo zbog toga to sam ja od onih koji vole da se
zabavljaju. A Leo mrzi zaba-vu. On voli da radi. I voli novac. Nije mu, naprosto, jasno
kako je to mogue da ima onih koji ne vole posao i novac. Meni to, da se razu-tnemo,
nimalo ne smeta; koliko Ijudi, toliko udi; to je jednome blago, drugom nije drago, i
slina govanca... Leo je, medutim, terao bar korak dalje. Njemu se gadi kad je neko
srean, muka mu je od toga, a nije, pn tom, dozvoljavao da bilo ta, ma kakva sitnica,
narui bedni sklad njegovog proraunatog ivota u kojem se novac sarao zaraduje, i
zara-duje, a nikada ne troi.
Trgovac sa kojim je neto uorio ustade i ode, a ja sam sedeo na drugom kraju stola.
Tu je bila i Karen, Leova pomonica. Leo me ovla pogleda pre nego to e poeti da
okree neki broj na mobilnom, ta ga bnga. Ono, nije da mi nije klimnuo glavom - toliko
sam, ak i po nje-govim merilima, ipak zasluio. Skinuh mu taj mobilni sa uha.
48
Harold Robins
,,Sta radi to?", pobuni se on.
,,ta radim? U dupe ima da te karam."
,,... ta?"
Glavom dadoh znak onoj Karen. ,,Bei odavde. Ovo je porodino sra-nje."
Ona ode. Brzo.
Leo pocrvene kao rak. ,,Nema ti prava da..."
,,Zajeb'o si me, polubrate slatki, a sad u ja tebe u bulju malo da zajebem, zna? K'o u
zatvoru! Onaj mali dole ga dobije u bulju, zna? Ne mora ak ni na tuiranje da ode, a
bie karan."
,,More, ti si poludeo."
,,Jok, bre. Nego sam bez kinte ostao. vorc sam! Zna ono, pare -doka! Prejeb'o si
Bernija, jesi, budalu si izvozao, gurnuo si ga u to sra-nje sa rudnikom, a onda ga
poistio do poslednje pare, ti... Ne bih re-kao da si se uopte zamarao oko Bernija, ma
kakvi. Mene si hteo da slomi, mene! Oni ekovi koji su mi stizali i moj ivot, sve to
ludova-nje i zabavljanje - previe je to bilo za tvoj stomak, a? Ti, Leo, jedno-stavno ne
moe da podnese da neko bude srean, to je! I, mora da plati za Bernija. Mora!

Nisam ni ja bio lud za Bernijem, ali nije o-vek zasluio da padne na nos sa prozora,
majkoviu!"
,,Jebi se. Bio si previe zauzet zabadanjem kite u sve to hoda da bi se makar ponekad
zainteresovao za posao, i kako idu stvari. Bolelo je tebe... Ono to sam od Bernija dobio
- dobio sam poteno, sve je isto k'o suza. I nita ti tu ne moe da uini."
,,Grei, bato, gadno grei. Kad te neki stranac opeljei, ti stane, slegne ramenima i
kae: Zasluio sam, ta je - tu je, nisam vodio ra-una... Ali, ti si... porodica."
,,Kakva crna porodica! Nisam ja tebi nikakav rod. Tvoj stari je..." ,,ta je moj otac?" Tu
mi ve bee udarila krv u glavu. ,,Nismo nas dvojica iste krvi", promrmlja on. ,,U pravu
si, nisi ti ni rod ni pomoz' Bog. Ali, da ti a'nem neto." Tu se nagnuh ka njemu i apnuh:
,,ekau te ja, brajko, ekau. Znam kako da te povredim, i bogami u te povrediti, da
zna! Ne danas, moOeani strasti
49
da ni sutra. Ali, ekau te, smradu jedan, i kad najmanje oekuje, ima
da te sredim."
Poto sam napustio to mesto, oitah kadi za Lea. Jevrejin oita ka-di za mrtve. Od
ovoga asa, o Leu u razmiljati samo u prolom vre-menu, rekao sam sebi.
,,Gde je, bre, ta Angola?", upita Katarina.
,,C-c-c", coknuh jezikom. ,,Kakvo neznanje, Katarina. Angola ti je ze-mlja na zapadnoj
obali Afrike. I mala deca to znaju." Bio sam malo pri-pit. Pokupio sam Katarinu sa
snimanja i odveo je kod ,,Verdija" u Se-damdeset petoj ulici. Predano sam radio na
petoj ili estoj turi votka-martinija. Moda je bila i deseta tura, jebe ga, izgubio sam
raun.
Ona me tipnu za butinu. ,,Stvarno mi je drago to se to sa Berni-jem nije desilo zbog
novca. Boe, nisam mogla, ako mi veruje, da za-spim od brige da sada, sluajno, nisi
dekintiran."
Nisam imao srca - ili petlje - da joj kaem da je sve to u tom a-su posedujem ,,bugati"
i neki rudnik koji je vie gutao nego to je da-vao. Priu sam tako konstruisao kao da je
Berni, apsolutno finansijski genije, iznenada provalio da ima rak, i odluio da skona.
Ona se pri-mila. Nije ni udo, ako se ima u vidu da je tih dana bila potpuno oku-pirana
Holivudom.
,,Nedostajae mi", ree ona i ulepa mi vee jednim dugim. vlanim poljupcem; more,
u usta me je jebala tim jezikom.
,,Ne brini nita, trkarau ja sa ove na onu obalu."
,,Kupie onu kuu u Malibuu, zna ono o emu smo priali?", upi-ta ona.
,,Hou, nego ta u, i lanac bioskopa pride, i to da u njima putaju samo tvoje filmove,
duo."
Ona se zakikota i nastavi da me Ijubi.
50
,,Zna ta mi se dopada kod tebe?", ree Katarina. ,,Ti si jedini bo-gat tip koga
poznajem a da je u isto vreme i zabavan i, ono, stvaran, pravi. Hou da kaem, bogati
tipovi, bar u ovom gradu, svi hoe da bu-de videni sa nekim supermodelima po ariji,
zna, i to ih pali. Ali, svi su kreteni. Ne moe medu njima da nade nijednoga koji pria
o bilo emu drugome sem o tome kako je zaradio neke pare ili kako je pogo-dio rupu na
golfu. A ti si mi drugaiji, nisi takav. Ti ume sa enom." Ona pomeri ruku i lati se moje
palice, pa stisnu dobro, i zverka po-divlja. Od nekoga sam svojevremeno uo da ovek
krvi iraa dovoljno ili za mozak, ili za doku. Ne moe i jedno i drugo. Ba kao to malo
dete ne moe u isto vreme da vae vaku i hoda. E, to je bila moja muka - nikada
nisam imao dovoljno krvi da se, barabar, pozabavim e-norn i obavim prostu
matematiku operaciju, u stilu toliko novca smem, a onoliko ne bih smeo da potroim.

,,Moj holivudski agent je bio stvarno oduevljen kad sam mu rekla da moj momak ima
stan u zgradi 'Dakota'. Zanimalo ga je da li je to ona zgrada u kojoj je Polanski snimao
'Rozmerinu bebu'. Rekla sam mu da su ti Loren Bekol i Joko Ono bile kominice."
,,Kai ti njemu da navrati do merie, upoznau ga sa duhom Dona Lenona."
Da, bato, faca sam ti ja u ovom gradu! ,,Dakota" u Sedamdeset dru-goj ulici, kod
Central parka, bila je nesumnjivo najbolja adresa u gra-du. U poredenju sa ,,Dakotom",
Trampova kula bila je projekt za neki jadni geto. Nisam joj, naravno, rekao da sam na
vratima svog stana na-ao dopis, zalepljen na vrata, iz kancelarije svog advokata.
Osoblje zgra-de klonilo me se kao da nosim ono zvonce to su morali da nose le-prozni.
Gore nego da me isteraju i osude na izgnanstvo, bilo je to suo-avanje sa njihovim
licima - svi su izgledali kao da im je neto poto-nulo, kao da su neto ili nekoga izgubili.
I to nije neobino, s obzirom na injenicu da sam ja bio najvelikoduniji stanar u boine
dane.
,,Holivud je gadno mesto, mnogo je tamo tee nego u Njujorku", re-e ona. ,,Tamo
mora da namontira fasadu i gura napred. Ovde su Iju-di, ipak, pravi; nikoga, brat
bratu, ne zanima koja kola vozi ili gde staOganj strasti
51
nuje. Nema, u stvari, mnogo njih koji voze svoja kola, i svi ivimo ov-de kao mravi,
Lbijeni u istoj rupi, pa kud koji... A na Zapadnoj obali ti je sve ista fasada. Voze skuplja
kola nego to mogu da priute, iznajm-Ijuju stanove sa monim pogledom koje ne mogu
sebi da priute, nose odeu koju sebi ne mogu da priute." Ubacih joj kljueve
,,Bugatija" u krilo. ,,ta to radi?"
,,0d toga e moi da kupi stan na plai, ee krpice, kabriolet bo-je trule vinje, sve
to ti treba za tu losandelesku fasadu. Papiri su u kolima, prepisau sve na tebe. Sutra
uzima 'bugati', pa onda lepo oti-di do prodavca egzotinih automobila, tamo gde sam
ga, uostalom, ja kupio, i Ijudi e ti napisati ek na sto hiljada dolara."
,,Boe mili, toliko sara se sekirala da li u tamo ostaviti dobar uti-sak! A ta e ti kupie novi?"
,,Pa, naravno, kai ti sutra njima u salonu da dolazim ovih dana." ,,0oooo, Vine, tako si
dobar prema meni! Kako da ti se oduim?" ,,Kako? Ima da se jebe sa mnom do
besvesti kad stignemo kui. To e da rau dode kao neki poklon za dovidenja." ,,A to da
ekamo?"
Ona skliznu pod sto. Rairih noge, kad ona poe da mi rastavlja ko-lena. Lupila je
glavom o sto i skiknula: ,,Uh!", a onda se zakikotala. Na brzinu preleteh pogledom
prostoriju. ,,Verdi" je imao taj prepoznatljiv tamni ambijent; bilo je toliko mrano da nisu
mogli lako da te prepo-znaju, to je odgovaralo onima koji izlaze u enskom drutvu a
supru-ge ostavljaju kod kue. Nije, ipak, bilo crno ko crna no. Katarina je, pak, nosila
crvenu, dreavu haljinu koja je bukvalno blistala u tami, ali sam ja, nekako, doao do
zakljuka da drugima nee biti lako da je vi-de - morao bi znatieljnik dobro da se sagne
i zaviri pod sto pa da je opazi. I, tako reih da se prepustim uivanju.
Poto se zbunila pred enigmom sapetog lica, izdigoh se malo u se-distu, da joj
pripomognem. I, im je rajsferlus skliznuo, njene ruke pro-drese u uzavrelu nutrinu,
traei prorez na gaama. Kad ga je nala, fa-lus suknu, k'o tane.
Harold Robins
,,Mmmmmm", ulo se odozdo. ,,nadoh dijamant, nebruen, a-ha." Igrala se njim kao
okoladnim dojstikom. Jezikom mi je plevila gla-vi, ba k'o da me zmija obraduje.
Katarina je, u stvari, imala, nekako, maiji jezik, ne kao mi ostali; umesto da ga oblizuje
kao sladoled, ona mi se jezikom lepila za kitu i isisavala, cedila je. Svaki liz bio je izvor
neopisanoga zadovoljstva.
,,Vine, zdravo!", zacvrkuta odjednom neki enski glas. Usrah se, maltene, u gae. Stolu
se pribliavala gospoda Ginsberg, majka jednog tipa s kojim sam iao u kolu. Ta ena

nije izgovarala re-i - ona ih je ispevavala, i bee to ba smarajua navika, kao da je ptica a ne od Ijudske sorte. Jo dvoje Ijudi bilo je tu sa njom.
,,ao", izbacih jedva iz sebe, dok je maji jezik lizao halapljivo. ,,elela bih da upozna
moje prijatelje, Vine. Ovo je otac Pol Dej-vis, a ovo je njegova gospoda supruga Meri
Dejvis. U grad su doli da prikupe novac za potrebe njihove misionarske kole u
Indoneziji."
Umesto Ijudskog odgovora, zagrgotah neto, ne mogadoh glasa iz se-be da izvuem.
Ovaj brani tip misionara liio mi je na superednu Ke-trin Hepbern i njenog brata
misionara u filmu ,,Afrika kraljica".
Maji jezik obrnu jo jednu turu, od vrha glavia, pa lagano nadole, po ivici to razdvaja
glans od tela penisa. Bee mi dolo da odskoim od stola, u plafon da se zalepim kad je
prestala da lie, da bi oblapor-nim usnama obujmila moj penis i progutala ga kao Had
Orfeja...
,,0rganizujemo skup na kojem e biti sakupljani prilozi za tu kolu", ree gospoda
Ginsberg. ,,Bilo bi nam drago da i ti prisustvuje."
Radije bih seo u kadu punu tople vode i prerezao vene nego to bih proveo tri minuta u
istoj prostoriji sa tom enom.
,,Zauzet sam", bubnuh, smejui se k'o zubato sunce na zalasku. Ka-tarina je sad drljala
gore-dole, nemilice, pumpajui do ludila. Nisam mo-gao da priam, nema govora; jedino
mi bee preostalo da sedim tu, s tim zaledenim osmehom na uvotenom licu. Svakog
sekunda u eksplo-dirati, oseao sam to. Ako ne svrim, doi e do spontane implozije.
De-love mog tela skupljae sa nametaja, patosa i zidova.
,,Mora da nade malo vremena", ree gospoda Ginsberg. ,,Vredi, za-ista vredi. Toj deci
je sWarno potrebna pomo..."
Ne izdrah vie - zastenjao sam, tiho, ali ujno, dok je Katarina is-trajno dejstvovala pod
stolom.
,,Jesi li mi ti dobro, Vine? Izgleda mi kao da te dobrano trese groznica."
Klimnuh glavom potvrdno, re preko usana vie definitivno ne bih mogao da prevalim.
Katarinina usta bila su vrela i vlana; moj penis je u njima bubreo kao kukuruz kokiar u
pokrivenom loncu. Uskoro se i na povrini stola videlo da se neto deava - sve se
zatreslo kad je Ka-tarina poela glavom da udara odozdo. Gospoda Ginsberg i
misionarski par buljili su u sto kao da se istoga trena mora pristupiti egzorcistikom
ritualu.
Kaiica pade sa stola i prizemlji se kraj nogu oca Dejvisa.
,,Uuuups", ote mu se. A kad se sagnuo da dohvati kaiicu, sledi se od prizora. Zenice
mu se rairie, donja usna oklembesi.
U jedan tira Biblije mogao bih da se zakunem da sam mogao da vidim odsjaj
Katarinine crvene haljine u njegovim razrogaenim oima.
Probudio sam se u praskozorje u svom stanu u zgradi ,,Dakota". Katarina se upravo izvlaila iz kreveta.
,,Imam neko snimanje, rano je zakazano", ree Katanna.
Sela je na krevet i poljubila me. Raskopah joj bluzu i poceh da Iju
bim te bradavice koje su liile na jagode. Ona me odgurnu :
ni, zakasniu. Jesi li stvarno mislio ono za kola?"
,,Prepisao sam registraciju na tvoje ime. Samo je ti nosi.' Ustadoh iz kreveta, go, i odoh
u kupatilo da se pomoknir Katarina se iznenada pojay, na vratima kupatila. ,,Neki lju<
dnevnoj sobi. Neka ena sa oganj-crvenom kosom koja tvrdi da ji
let O'Hara.
Harold Robi,
nns

,,Idi ti na snimanje, sad u ja." Znao sam ko j'e ta ena vatrene kose i slavnog imena.
Skarlet O'Ha-ra j'e bila vlasnica umetnike galerij'e i nabav)jala mi je umetnika dela. 0
umetnosti, iskren da budem, jedva da sam pojma imao. 0 opusima znamenitih
stvaralaca znao sam koJiko i Henri Ford. Prirodno je, stoga, to sam pronaao Skarlet i
njoj prepustio ukraavanje zidova.
A ta sad ona radi tu, u mom stanu, i kako je uopte uJa - bila je za mene potpuna
misterija.
Zatekoh j'e okrenutu ledima kad sam, pomokrivi se, uao u sobu. Davala j'e instrukcij'e
dvojici radnika koji su skidali mog Pikasa sa zida. ,,Sta je ovo, j'ebote?"
Skarlet se hitro okrenu, uznemirena. Buljila je u mene. Bolelo me jc uvo da sad uzmem
jo i da se oblaim. Rida kosa koju je Katarina po-menula bila j'e zatitni znak te ene.
Koja se, naravno, redovno farbala. ,,Vine, ja... ja... mi smo doli da ti uzmemo
umetnike vrednosti. Onaj ek koji je tvoj poverenik potpisao... Cuia sam da si, uh...
,,vorc. Pukao. Kako si ula?" ,,Ja sam je uveo."
Glas je stigao iz grla policajca u civilu koji je stajao na drugom kra-ju sobe kad sam
uao, pa nisam stigao da ga primetim. ,,Imam sudski nalog", ree on, zurei u mene.
,,Vi ste nagi."
,,Ma idi! Pa ti si moan naunik! A sad, svi mar odavde!"
POTO JE LEINARSKA EKIPA OTILA, leao sam na krevetu i buljio u plafon. Jebalo
mi se ba za le umetnike dragocenosti. Da mi je stvarno stalo do toga, sam bih birao
ta u kupiti - ne bih taj posao prepustio Skarlet O'Hari. I nabavio sam ih iskljuivo zbog
toga to zi-dove mora neim da pokrije, da ne zjape prazni. Mnogo sam vie bio
vezan za kola, buduc'i da sam ih lino birao, ali to to sam ih dao Ka-tarini nije bio tek
gest pijane budale - imalo je to veze sa mojim ludi-lom, da ostane kao podsetnik na
bezgraninu moju glupost to sam Ber-niju prepustio punu odgovornost za vodenje
mojih finansija. Istinu da velim, nikada za novac nisam ni mario - novac je sluio samo
da mi
Oganj strasti
55
pribavi ono to mu je u datom trenutku potrebno. A i lova je gadna kur-yetija koju dupe
nij'e bolelo za mene. I, eto - iskoristila je prvu prili-ku da otperja.
ta e biti kad odraste? - vrtelo mi se po glavi. Dobro sam se seao tog pitanja; bee
to jedino pitanje na koje je, kao na temu, moralo da se odgovori u pisanom zadatku, kad
sam bio u osmom razredu. Otac mi bee umro nekoliko meseci pre toga, i ja sam,
umesto standardno dugakog sastava, napisao samo jednu kratku reeni-cu i bacio list
na katedru dok sam izlazio iz uionice. Pisalo je: ,,To se nikada nee dogoditi."
Jedno je izvesno - ambiciju sam ostvario. Nisam pojma imao ta u raditi, ime u se
baviti. Obrazovanje nisam stekao, zanimanje nisam imao, talenta takode. Ne bih, ak,
bio ni dobro drutvo nekoj usamlje-noj bogataici, poto nisarn bio dovoljno naoit i
usluan.
Jo neto zapanjujue otkrio sam u vezi sa sobom. Nisam imao pra-vih prijatelja. Nisam
imao drugara sa koleda, nisam imao poslovnih kontakata. To mi nikada i nije palo na
parnet, sve do ovog trena, kad sam ostao sam samcijat. Mnoge su ene ulazile u moj
ivot i izlazile iz njega; nijedna se nije zadrala. Jes', imao sam Katarinu, ali ona je ivela na nekoj dnigoj planeti. Ono ime sam mogao da se ,,pohvalim" Wlo j'e pregrt
poznanstava, raznih likova sa kojima sam se trkao u jaht klubu, pa onda roehaniar koji
je vodio rauna o mom avionu, proda-vac koji me j'e snabdevao brzim automobilima, pa
svi oni kelneri i an-keri. Ali, pravih pnjatelja nisam imao. Nisam imao drugara koji e mi
se nai u nevolji, Coveka koji e zalei za mene kad je frka. A sad je upravo tako bilo -
frka na kub. Berni je, tavie, podigao sav ke sa mojjh kreditnih hrtica, to je iznelo
nekoliko stotina hiljada. Sta e biti kad odraste?

Pitao sam se, kako li bi to izgledalo kad bih sada skoknuo do pro-davca polovnjaka,
uzeo neka kola i izaao na autoput, pa zapucao dve-sta pedeset na sat. Da li bih osetio
bol kad bih od auta napravio har-moniku? Nij'e li to jedini izlaz za nekoga kome je, eto,
polo za rukom da totalno sjebe svj ivot, a da kap znoja maltene nije prolio? ta mi
Pa drugo Dreostaip?
56
Harold Robin
Jebi se i ti i to tvoje kljuse! U se i u svoje kljuse, bato! Pre u da pljakam banke nego
da se predam samo zato to sam bankrotirao. A prvo ima da ubijem onog malog
zajebanta Lea.
Postojao je, u stvari, samo jedan izlaz za mene. I to sam vie o toj varijanti razmiljao,
sve mi se vie dopadala. Nikada nisam dokonao da u dugo iveti. A taj plan e,
jednostavno, ubrzati proces.
Zazvonio je telefon. Katarina je skenjala kola - bee prvo to mi je palo na pamet. Za
ime Boga, pomislih onda, pa ja se i ne seam da li ona uopte ume da vozi, Isuse
Hriste, moda se zabila u neku zgradu ako je poteno nagazila gas.
Oeanj strasti
57
,,Vine?"
Muki glas. Sa stranim akcentom. Nije to bio istonoevropski nagla-sak, kao Katarinin
to je; bee to neto toplije, francuski moebiti, ili panski, portugalski moda.
,,Vin Liberte?"
,,A koga zanima?", ve sam se nervirao. Zar je mogue da e ovi le-inari do kostiju da
me oglodu?
,,oao ovde. Zna li ko sam ja?"
Razmislih na asak. ,,Znam, naravno da znam, ti si mi kupio prvo motore, onu 'hondu',
super makine, kad sam imao trinaest godina. Ka-ko da ne znam."
Bilo je to posle oeve smrti. oao Karmona je bio lisabonski trgo-vac dijamantima. Bio
je kolega mog oca, tip sa kojim se otac upoznao u toku Drugog svetskog rata, dok je
boravio u Portugalu. Seam se da ga je i Berni pominjao. Veza je, po svemu sudei,
odravana.
S druge strane ice zau se kikot. ,,Nisam ni mislio da e grobno cvee znaiti neto
detetu, ali je taj motori, oigledno, bio pravi po-godak."
,,Samo sam ga jednorn vozio. I zakuc'o se u drvo. Ali, to se ne za-boravlja", rekoh i
poeah oiljak na bradi. ,,Jesam li se ikada zahva-lio?"
,,Nisi, ali bi mogao sada. Navrati do mene kad krene za Angolu."
Sledih se, sve sa slualicom u ruci. Odluku da odern u Afriku doneo sam nekih
tridesetak sekundi pre ovog razgovora.
,,Ti mora da si neki vidovnjak", rekoh.
,,Pa, moda."
111 zna vie o meni nego to bi trebalo da zna."
Opet se zakikota. Nije to bilo Ijupko za sluati; pre je odavalo uti-sak oveka iji se
smisao za humor granii sa makabrinim cinizmom.
,,Ja sam bio glavni izvor dijamanata tvom ocu, u toku veeg dela nje-govog ivota, a
potom i Bernijev izvor, dok Leo nije poeo da ga mo-ta oko malog prsta. Leo je, zna,
nagovorio Bernija da se upusti u taj posao sa radnikom i, kad je stvar presuila, on se
iskrcao i ostavio Ber-nija da se udavi."
Da, to i sam bejah shvatio. Ono to, medutim, jo nisam mogao da shvatim bilo je kakvu
igru oao igra. Nije on bio stari porodini prija-telj koji me zove da bi pruio pomo. Sem
oko onog zlehudog motora, od tog tipa ni jedno jedino slovo nisam uo otkad mi je otac
umro, a bee tome ve skoro dvadeset godina. Seam se da je otac, kad bi go-vorio o
njemu, upotrebljavao re ladrdo, to e rei - lopov, ili bi upo-trebljavao termin crime

organizado, a to mu dode portugalski pandan mafiji. Siguran sam, medutim, da je to,

donekle, bila hiperbola, budui da je otac, sveudilj, negovao saradnju sa oaom. To, da
jedan trgovac dijamantima druge trgovce dijamantima naziva lopovima - bilo je neto
sasvim uobiajeno u poslu. Kompetitivnost, borba uza profit i poslova-nje pod najguim
moguim velom tajne - to su odvajkada bile glavne odlike biznisa sa dijamantima.
Moj je, pak, utisak bio da su otac i oao bili neka vrsta saboraca, ortaka, do izvesne
granice. Dotle da sve lepo funkcionie, s tim to je-dan drugome nikada, iz
predostronosti, ne okreu leda. Ni moj stari ni-' bio andeo, apsolutno, kao to to niko u
poslu sa dijamantima i ne moze biti. Ali, to to je o oau govorio sa maksimalnim
oprezom, sig-nahzovalo je da je re o oveku koji je, sem toga to bubri od pohle-P6oigledno i opasan.
>J, tako... Ti, dakle, zna da sam vorc, i da mi preostaje ono - An-gola ili propast... Jesi
l' ti nekad bio tamo?"
58
Harold Robins
,,Vie puta. Navrati do Lisabona kad krene u Afriku i dau ti neke savete, kako da dole
preivi. Uz moju pomoc', moda i poivi dovolj-no dugo da stekne svoje sopstveno
bogatstvo. Najbolja vazduna veza sa Angolorn ti je upravo Lisabon, u svakom sluaju.
Samo nekoliko avi-okompanija imaju direktne letove za Angolu. To je biva portugalska
ko-lonija, zvanini jezik i danas je portugalski, pa su i veze sa Portugalom ostale vrste.
A ja tamo imam neke kontakte za koje e ustanoviti da su od izvanredne pomoi kad
sleti u tu afriku zemlju."
Rekao mi je jo da e poslati nekoga da me saeka na lisabonskorn aerodromu, ukoliko
mu blagovremeno javim podatke o letu. Pre nego to emo zavriti razgovor, ostavio mi
je svoj broj telefona. Mozak mi je prosto kipeo od pitanja i svakojakih scenarija. oao je
mnogo znao za nekog tipa koji dedi hiljadama kilometara i dve decenije daleko. Sem
toga, nekako je pronaao moj broj, kojeg nije bilo u imeniku.
oao. Leo. Berni. Rudnik dijamanata u Angoli. ,,Vie puta", rekao je oao kad sam ga
pitao da li je putovao u Angolu.
Poeo sam da kapiram otkud to da se Berni upustio u taj posao sa rudnikom.
oao je znao da sam krahirao. I, kakve je on vajde video u tome da me navue da
odem u Angolu? ta sam ja to imao to on trai? Sigur-no ne taj rudnik koji guta pare
usred zone ratnih dejstava.
Pitao sam se ta li bi mi otac, da je jo iv, rekao o oau.
Deo trei Lisabon
10 Yiktor Liberte, Lisabon, 1946.
Yiktor je sedeo sam za stolom, na terasi kafea prekoputa estorilskog kazina. Pijuckao je
garoto, espreso sa mlekom, i ignorisao ane sa slat-kira pastelarijama koje je konobar
stavio na stoi, za sluaj da se gost polakomi, pa da moe i grickalicu da mu naplati.
Pravio se da ita no-vine, ali ga je mnogo vie interesovao ovek koji je sedeo za
stolom na drugom kraju kafea.
A taj ovek neprestano je, nervoznim prstima, lupkao po oljici za kafu. Njegova
izguvana bela linena koulja bila je vidno poutelih man-etni, znojna kruna tugaljivo je
krasila obod njegovog panama eira. Put mu je bila anemino siva, nalik ribljem
stomaku. Zlehudo ukomponova-ne crte lica, prasti nosi, nejaka brada i vodenkaste
smede oi dodat-no je optereivao gadan osip po desnoj strani vrata, koji je, svako malo, ostavljajui naas oljicu na miru, ekao nervoznim prstima.
Po Viktorovoj proceni, ovaj ovek je mirisao na nacistu. Ne na one jurinike iz hordi koje
su terorisale Evropu i pobile milione u svojim blic-krigovima i logorima smrti, nego na
one uplaene, pacovske tipove, to gmiu u potrazi za novim podrumora u koji e se
uunjati poto su ih saveznike snage isprepucale. Ni godina jo ne bee prola od
kraja rata, s tim to su pacovi bili poeli da naputaju havarisani nacistiki brod jo pre

konanog sloma. I dalje su pokuavali da ouvaju to ose-canje uzvienosti i nadmoi,

iako njihov suludi voda nije postigao nita
60
Harold Robins
drugo sem to je pobio milione nedunih i, naposletku, skonao kuka-viki, oduzevi
sebi ivot da izbegne delata i omu.
Lisabon, neutralna luka u kojoj su u ratnim godinama svi mogli da se ukotve, sada je bio
pribeite polovini evropskih kraljevskih glava ko-je su pogubile svoje prestole, ali je kao
utoite sluio i bivim nacisti-ma, koji su pristizali u lisabonsku luku kao na odskonu
dasku za da-leka spasonosna odredita, poput Argentine i nekih drugih latinoameri-kih
zemalja, gde se nacistika halucinacija ne bee rasprila pod silinom Ajzenhauerove
izme.
Yiktor uzdahnu i pokua da se koncentrie na novine, koje, inae, ve bee iitao.
Casak kasnije, pridrui mu se oao Karmona. Yiktor narui jo jedan espreso za sebe i
vinho verde za oaoa. Jo je bilo rano, jutro se jo u prepodne nije estito pretoilo, ali
oao je imao tu seljaku naviku da umae 'lebac u zeleno vino za do-ruak. oao je bio
niskoga rasta, mrav, ilav, tamnomaslinaste boje ko-e, ivih oiju, irokoga nosa,
kratke, guste crne kose. Ne ba istokrv-ni Portugalac; imao je u sebi mulatske krvi sa
Zelenortskih ostrva, sme-tenih u okeana, nedaleko od zapadnoafrike obale. Mali, ali
opasan -tako ga je Yiktor video. Opasan i brz na potezu, kakav je bio, oao je vazda sa
sobom nosio dva noa; jedan pod mantilom, a drugi u izmi. Kico, obino je nosio bele
koulje sa uzdignutom kragnom, rukom osli-kane svilene kravate i blistavosivo odelo od
materijala zvanog ,,ajkulina koa". Puio je tanke, crne, aromatine ,,havane".
U oau je Yiktor prepoznavao solidno ivine sa krestom, idealno za borbe petlova, dok
je o sebi samome razrniljao kao o opreznom psu. Premda je bio petnaestak
santimetara vii i otprilike isto toliko kilogra-ma tei od oaoa, Yiktor se sa njim nije
mogao meriti ni po snazi ni po brzini. U Lisabonu ga je ivot raazio, to se videlo po
Viktorovim izdanirn zalihama oko struka. Bio je to inteligentan ovek, sa izrae-nim
poslovnim nervom, oprezan, ali spreman na rizik kad dobro razmo-tri situaciju, za
razliku od oaoa, koji se oslanjao na kockarske instink-te i - veto manipulisanje
otricom noa, u sluajevima kad verbalna koZeleno vino, port.
Oeanj strasti
munikacija ne urodi plodom. I oao je imao smisla za posao, ali je nje-gova inteligencija
bila drugaije fele - one uline. Njegov instinkt sa-moodranja bee od onih tipinih za
lopove i cigane. Bio je spreman na rizik a da prethodno i ne osmotri problem sa svih
strana. I vazda pri-pravan da, ne birajui sredstva, pobegne iz oka ako ga u njega
satelaju.
Yiktoru je, za posao sa dijamantima, bio potreban upravo ovek kao oao. Nekoliko
godina mladi od dvadesetestogodinjeg Yiktora, oao je, po ulinim standardima, bio
stvor ve omatorele due. Odrastao u kvartu Alfama, uz majku koja je bila pevaica
fada i kurva, oao je pr-ve samostalne korake u ovom svetu inio peljeei Ijude po
zabitim uli-icama i depario po Skveru Rosio. U dijamantski biznis uao je kao
dvadesetdvogodinjak, na krajnje staromodan nain - otimajui od pija-naca satove,
prstenje i novac.
Yiktor je u posao sa dijamantima uao na krvava vrata. Posle Prvog svetskog rata,
njegovi su iz poljske oblasti u Ukrajini emigrirali u Fran-cusku, beei od crvenog
pogroma. Majka mu je umrla kad je imao pet godina. DetinjsWo i deatvo proveo je
radei u oevoj juvelirnici. Stu-pio je u francusku armiju 1939. godine, prikrivi svoje
jevrejsko pore-klo. Obreo se u sektoru Yiija posle pada Francuske. Otac, koji bee
ostao u Parizu, izvro je samoubistvo, odabravi taj in kao prihvatlji-vije reenje nego

da ga pokupe i interniraju zajedno sa ostalim Jevreji-ma. Posle iskrcavanja saveznika

na tle severne Afrike i nemake oku-pacije Yiija 1942. godine, kada je poelo masovno
odvodenje Jevreja
koncentracione logore, Yiktor je pobegao ukrcavi se na portugalski nbarski brodi sa
kojega se iskrcao u Faru, na junoj obali Portugala.
ahvaljujui lanim dokumentima, stigao je do Lisabona, gde je ipucen u tajne juvelirskog zanata - uspeo nekako da preivi; u prvo vrene, nakratko, matinom profesijom bavio se uz pomo hladnog oruja,
kao oao. Nije, stoga, nikada pitao oaoa odakle mu roba. oao je,
sstalom, bio jedan od prvih sa kojima je, svojevremeno, kad se upu u nabavku nakita sumnjive provenijencije, obavio posao sedei u
mljenom kafeu na Aveniji slobode.
62
Harold Robins
Yiktor, sa snanim instinktom kad je draguljima re, i oao, sa svo-jim ulinim manirom i
pedigreom, funkcionisali su kao bogomdani tan-dem. Posle poetnog napipavanja, brzo
su poeli da saraduju svakodnev-no. A ipak, operisanje kradenom robom nije
imponovalo Yiktoru, koji c'e njihovu radnu energiju usmeriti ka legalnim vodama. Ili,
barem, ka trgovanju draguljima koji imaju kakvu-takvu potvrdu o poreklu. Povre-meno bi
se postavljalo pitanje kome je ovaj ili onaj dragulj pripadao ra-nije, ali dijamanti, i drugo
drago kamenje, prevashodno su bili interna-cionalna, svesvetska moneta, koju su kao
takvu tretirale i nepresune re-ke izbeglica koje su se sa lisabonskog konaita
otiskivale u novu neiz-vesnost. Ukljuujui i one koji su, i po okonanju rata, imali
razloga da jo nekuda, od nekoga, bee.
Nauio je oaoa kako da procenjuje vrednost dijamanata, i Portuga-lac je brzo kapirao.
Yiktor je sa dijamantima radio zato to je to bilo jedino to ume da radi. oao je, u
sutini, dragulje voleo kao takve, na-roito dijamante, pa je i sam nosio prsten sa
velikim dijamantom, kao i dijamantsku pribadau za kravatu. Bio je enskaro, videlo se
to iz avi-ona, ali je Yiktor, ipak, sumnjao da su dijamanti oaova najvea strast. ,,Kako ti
se ini ovaj na prijatelj iz vajcarske to tamo sedi?", upi-ta oao.
Yiktor krajikom oka pokaza na nacistu u uglu. ,,Jedino vajcarsko u vezi sa njim su sat
i paso. A i oni su verovatno ukradeni. ta tip pro-daj'e?"
,,Neki veliki dijamant, to je sve to znam. Iznad etrdeset karata, ta-ko bar tvrdi."
,,etrdeset karata. To je k'o orah. Osim ako nije gadno oteen, ta-kav dijamant kota
pravo malo bogatstvo. Ovaj, izgleda, ima mnogo buj-niju matu nego to bi ovek
mogao da pretpostavi za jednog nacistu."
,,Pedro mu, bogami, veruje. Nije video dijamant, ali, sudei po opi-su, Pedro misli da je
re o neem stvarno posebnom."
Sa Pedrom, zlatarom, njih dvojica su ve neko vrerae saradivali. Be-e to starac u
kolicima, usmeravao je posao ka Viktorovoj vodenici, i tako je veza funkcionisala. Nije
stari bio budala, imao je lifa za draOeanj strasti
6.?
gulje, pa je Yiktor mogao malo i da se osloni na njegovu procenu. On opet osmotri
nacistu.
,,Koliko trai za taj kamen?" Pitanje je bilo, manje-vie, irelevantno. Nisu jo, objektivno,
pojma imali o kakvom je kamenu re, ali se ve moglo proceniti koliko je Yiktor realno
zainteresovan.
,,Trai amerike dolare. Sto hiljada."
,,Vd para o infernol' Ako ima dragulje iz kraljevske krune, onda ta suma stoji."
oao slegnu ramenima. ,,Kakav ti je danas ovaj svet, moda ih i ima. Evo ti ga - koliko
se ovde, po Lisabonu, proetalo i eta bivih kralje-va, a koliko je tek visokog plemstva

u egzilu? Kladim se da je i ovaj na kelner pre onog tamo rata bio neki ruski grof.
Pitanje je - sad, kad ste videli oveka, da li vas zanima taj biznis? Yama, ponekad, kao
da smeta da imate bilo ta sa Nemcima."
,,A tebi, oigledno, ne smeta. Ima moralne uzuse ovara koji, kad ogladni, 'ladno
prikolje ovcu, oao."
oao se cerio. Zubi su mu se blistali, beli, savreni. ,,Poslednjih est godina ivimo u
svetu u kojem su milioni Ijudi pobili milione drugih Ijudi, a razloge za sva ta ubistva niko
nikad nema anse da mi objasni. I, u celom tom pokolju, jednom ne ba umnom
austrijskom kaplaru do-zvoljeno je da osvoji skoro celu Evropu i ubija kako hoe i koga
hoe, pre nego to e i samoga sebe liiti ivota. Reci mi, amigo, ta se, ma i najmanja
sitnica, dogodilo ovom svetu, a da je bilo moralno? ta?"
,,Pozovi ga da nam se pridrui", ree na to Yiktor.
,,Pedro kae da ovaj nee da se sastaje i razgovara na javnim mesti-ma. Ako se
poee po nozi novinama kad budemo naputali kafe, on e krenuti za nama.
Odveemo se negde gde moe na miru da se pria."
,Je l' tip govori portugalski? Moj nemaki je jeziv."
,,Govori francuski, pomalo."
Yiktor pomazi nogu izlazei iz kafea, i ovek krenu za njima do par-kinga gde je stajao
oaov predratni, crni ,,hispano suza" iz 1934. godiDavo te odneo, port. Prijatelju, port.
64
Harold Robin;
ne. Taj automobil, konstruisan u Barseloni, bio je oau na ponos i diku. Tvrdio je da su
mu ta kola navukla vie ena od njegovog 27 sentime-tara dugakog stojka. Sto se
ovoga o autu tie, Yiktor je jo i mogao da poveruje. S obzirom na injenicu da je
proizvodnja automobila u itavom svetu obustavljena 1939. godine, imati danas bilo ta
to se kotrlja na e-tiri toka neminovno je pulsiralo aristokratskim mekom. Yiktoru,
pak, kola i nisu bila potrebna. Nikada nije nauio da vozi; taksi je smatrao prikladnijom
opcijom nego da se uvlai u vlasnike obaveze.
ekali su oveka bledoga lica da ih pristigne na parkingu.
,,Idemo negde na miru da porazgovaramo", ree mu Yiktor na fran-cuskom.
,,Nita nemam sa sobom, ni novca ni pasoa. Nema vajde da me pljakate."
,,Ja sam Yiktor. Ovo je oao." ,,Ja sam Yarte."
To nije bilo nemako ime, a Yiktor je, do neki asak pre toga, mo-gao glavu na panj da
stavi da je tip Nemac. A opet, to to se tako zo-ve ne znai da nije nacista.
Rukom pokaza oveku da sedne na prednje sedite, a da e on sesti pozadi, ali Yarte
zavrte glavom i sede pozadi. Yiktor se nasmeja sebi u brk dok je sedao napred.
Pametan ova, nema ta. Sta je lake nego do-hvatiti odozada onoga to sedi napred i
udaviti ga k'o maku? Ne mo-e se rei da je tip paranoian. Tu je moralo da se odigra
poteno. ,,Dijamant nije kod mene."
,,Naravno da nije", ree Yiktor. ,,Ali, mi emo svakako morati da ga pogledamo pre nego
to sklopimo posao."
,,Prvo da razgovaramo. Vi, dakle, garantujete da imate traenu sumu. I da niste lopovi."
,,Woher sind SieT', upita ga Yiktor na Nemakom, da sazna odakle je. ,,Nein Sprechen
Deutsch", ree Yarte.
Yiktor mu poverova. Nemaki mu je, uistinu, bio gori nego samom Yiktoru. Bilo je u tom
naglasku neke balkanske primese. ,,Rumun?", upita Yiktor, nasumice.
Oganj strasti
65
ovek ga pogleda iznenadeno. ,,Ne", ree ia francu^om. ,,Ja sam Finac."
Finac, do mojega, mislio je Yiktor. Rumun P, more, ^jgo ta je ne-go Rumun. Verovatno
pripadnik Gvozdene gjrde, nimijiske imitacije SS-a. Kralj Karol, prognani rumunski

raonarh, iiveo je n^Jaleko od ka-zina u Estorilu. Jedno je bilo sigurno: kralj nena nikak\s
veze sa tim draguljem, kao ni sa ovim niim predstavnikoffl Ijudske yrste koji tvr-di da
ga poseduje. Da ga je kralj imao, i eleo da ga pia, uinio bi to u Londonu, Parizu ili
Antverpenu, i dobio zakamen p\uu cenu, a ne bi se, ovako, muvao sa lopovima.
oao ih je odvezao do mora, pa du obale, sre do Boke do Inferno, Paklenog drela, u
Kaskaisu. Iz kola su izali naparkingu jonda se pro-etali podno visokih litica,
razgledajui to udoprirode. 'Ogroman usek i peine koje je iskopala neobuzdana silina
okeaa oduve j su fascinira-li Yiktora.
Yarte, nespokojan na toj uzanoj stazici kraj sena, srakjas je pogle-dao Yiktora i oaoa,
kao da oekuje da mu pcnognu dc^ se ne izvu-ku odatle.
,,0vo rai je omiljeno mesto", ree oao, osfflhujudi s^ u lice nervo-znom oveku.
,,Prelepo i dramatino, zar ne? Ja kao ^ja koja e, u jednom asu, pristati da vodi
ljubav sa tobom.a onda, Cj trenu, poeti da vriti i iskopati ti oi." oaov francuski bioje
jo gojji od Yarteo-vg, sa portugalskim koji provejava.
,,Dragulj je kod mene", ree im Yarte. 1 to jdan stvan>o poseban, je-Qinstven. Re je o
dijamantu koji tei bar etrdest karata, ^oda i vie."
,,Ima dijamanata od etrdeset karata koji nevrede ni oljice kafe", Primeti oao.
0vaj vredi vie od plantae kafe."
A ta li ga ini tako dragocenim?"
"To je crveni dijamant."
..Retkost, nego ta", ree Yiktor, ,,ali, ipak, sko je to neki dobrano Wazdani crveni
dijamant, on oau nee biti dc'oljan da plati sebi o-!ju kafe kad sedne u kafanu."
66
Hawld Rob;
ins
Osani strasti
,,Ne, ovo je jedan besprekoran crveni dijamant. Nema ogrebotine."
,,Budalatina", ree Yiktor. ,,Ili lae, ili nema pojma o emu govo-ri. Takav dijamant
vie ne postoji. Da postoji, znalo bi se to. A i on bi, verovatno, krasio krunu nekog kralja,
a ne bi u tvom depu bio.'1
,,to bi se znalo? Ko bi znao? Evropljani? Ima stotine i stotine g0-dina kako je ovaj
dragulj bio na Paunovom tronu u Persiji. U prolora veku, bio je u skiptru Kediva u
Egiptu. Otuda je stigao u riznicu tur-skoga sultana. Kad je sultan pao, dvadeset drage,
skiptar je dospeo u ruke rumunskog kralja. To je problem sa Evropljanima - oni nikako
da shvate da nisu ceo svet."
,,Je l' dragulj jo u tom skiptru?" ,,Ne."
,,Ima ih jo?"
,,Vie ne."
Drugim reima, koristio je te dijamante da bi nabavio lana doku-menta i domogao se
Lisabona. Yiktor je mogao da nasluti celu priu. Rumunski kralj je otiao u izgnanstvo,
ne tek tako, uz opasne tekoe - ili je, moda, izgubio skiptar, koji su uzeli lopovi,
verovatno njegova dvorska garda. Bilo kako bilo, dragi kamen j'e prelazio iz ruke u ruku
dok nije legao u dlan ovog nervoznog oveuljka u belom lanenom ode-lu, sa panama
eirom na glavi. Yiktora je ba zanimalo ta li se sve dogadalo sa draguljem otkad je
izmakao ruci rumunskoga kralja, ali ni-je eleo da prestravi ovog oveuljka raspitujui
se o poreklu robe.
Yiktor je, tako, zdravo za gotovo prihvatio priu oveka koji tvrdi da poseduje crveni
dijamant. ak i da nije ba savren kao to ovaj pria. bie skupocen, veoma. A ako je
sasvim ist - ne, to je nemogue... NeO" krnjen crveni dijamant vredeo bi koliko
ostavtina jednog kralja, tolika je to vrednost.
,,Kako emo da se organizujemo pa da pogledamo, je li, taj dij0" mant?", upita Yiktor.

Yarte pogledom prostreli jednog, pa drugog sabesednika. ,,OrganizO" vaemo kad

vidim novac."
,,Koliko trai?", upita ponovo Yiktor.
,,Dve stotine hiljada amerikih dolara."
Nijedna crta na Yiktorom licu se ne pomeri, ali oao zviznu. ,,Ne-ma oveka u Lisabonu
sa toliko para! A i da ima, nee dati novac za ukradeni dijaraant. A kraden je, zar ne?"
,,0dbacite me do kasina. Ima dragih koji e mi dati koliko traim." Dok su stigli do
parkinga kod kasina, ugovorili su cenu od pedeset hiljada dolara. I to je bila ogromna
suma. Ali, Yiktor je bio oduevljen. Ako j'e dijamant stvarno takav kako ga je ovek
opisao, vredee mno-go vie. Nije, dodue, Yiktor sam mogao da obezbedi toliki novac,
ali e se prikljuiti Pedro i ostali. oao je, takode, tu, mada oao uvek tra-i povlasticu
samim tim to je on taj koji donosi posao.
Kad izadoe iz automobila, Yiktor ree: ,,Potrebno nam je nekoliko dana da prikupimo
novac, ali pre nego to to uinimo - trebalo bi jo jednom da se sretnemo, da vidim taj
dijamant."
Yarte pogleda oaoa i ree: ,,Ti ostani ovde. Ti dodi", ree onda Yiktoru. Odveo ga je na drugi kraj parkinga, do ,,peoa" u kojem je, za volanom, sedeo neki ovek. Yiktor ga odmah prepoznade - bee to Hajnnh, kratko podiani nemaki kolja etvrtastoga lica i prastog nosa.
Yiktora je podseao na divljeg vepra. Bee negde uo da je taj Hajnrih
bio narednik u nekoj SS jedinici u vreme rata. Poto nije imao dovoljnovca da se izvue iz Lisabona, skitarao je po gradu, izigravajui tehramtelja i spoljnog momka za koliko-toliko dobrostojee emigrante.
to jedan zamoran, glup i, samim tim, opasan tip. A toga je danaroito bio opasan - na seditu kraj njega bio je nemaki Juger"
:ao vatrena podrka za svaki sluaj.
ktor, zajedno sa Yarteom, sede pozadi. ,,Znai, u kolima je." kad sam i ja tu", ree Yarte,
isceri se i skinu eir. ,,Niko ne eire, ak ni na graninim prelazima." On odignu traku
u i eira, zamulja prstima po nutrini i - kamen mu se obre u
Osmotnvi kamen, Yiktor jedva zadra dah. Reakciju, ipak, nije 'Peoda pnkrije.
Oteano je disao.
o si da laem, zar ne?", zau tad Varteov glas.
68
Harola Robins
Oganj strasti
69
ak i pri tom priguenom osvetljenju, kakvo je bilo u tom parkira-nom vozilu, taj
dijamant, bruen po starom evropskom fazonu, jarosno je plamteo crvenom vatrom. Bio
je izvanredan, nema ta. A i Warte ni-je lagao o karatiraa. Yiktor proceni da je, tu negde,
oko etrdeset, mo-da i karat-dva vie.
,,Vredi mnogo vie nego to traim za njega", ree Yarte. ,,Ne znam da li je tako, mora
da ide na procenu. Mnogo je mrano u ovim kolima, nisu pravi uslovi." ak i sa nekoliko
sitnih brazzgotina, taj dijamant je, nesumnjivo, imao ogromnu vrednost. Neokrnjem,
dosti-gao bi cenu koja je, praktino, nezamisliva... Kamen je, u svakcom slu-aju, bio
apsolutno jedinstven. Jedan jedini. Yarte nije lagao - b:io je to pravi rubin-crveni. Yiktor
posumnja da je Yarte uopte svestan ta rau je u rukama. Jeste Yarte znao da je kamen
vredan, ali izgleda da nije kapirao koliko... ili je, moebiti, jednostavno oajan, pa hoe
da ^ga pro-da. A ono to bi za taj dijamant mogao da uzme, obezbedilo bi rmu, svakako, miran ivot i lagodnu starost negde u Junoj Americi.
,,Je l' ima to neki naziv?", upita Yiktor. Kao i vetrovi, neki diijaman-ti su, zahvaljujui
svojoj jedinstvenosti, dobijali vlastita imena poput indigo plavog dijamanta Nada, pa
Koh-i-Nura sa ,,Planine svetlla", pa 530-karatne Zvezde Afrike, plavog ,,Velikog

mogula", velike ruuiaste Darje-i-Nur, ili, takode impresivne, kanarinsko-ute Tifani...

Ime; je tu, naravno, imalo uticaja, kako na opti utisak, tako i na cenu.
,,Zove se Srce sveta", ree Yarte. ,,Tako ga zovu u muslimajnskom svetu. Ti moe da
ga zove kako ti drago." Srce sveta. Da, ba odgovara.
,,Pre nego to sam ovo video, nisam uopte znao da crveni dijjaman-ti postoje. Mislio
sam da su svi providni."
,,Dijamanti se pojavljuju u mnogim bojama - utoj, ruiastoj-, zele-noj, plavoj."
Propustio je da doda da nikada nije uo za rubin-crveni, mada tu ima i svetlijih i tamnijih
nijansi. A i sam rubin ne moe :se po-rediti sa tim ognjenim dijamantom koji je Yarte
prodavao, zato to u ru-binu nema tog titrajueg plamena, kao u ovom dijamantu koji
je pritu-Ijenim iskricama osvetljavao kabinu automobila na parkingu ispresd kasina. Yiktor izvadi lupu iz gornjeg depa i uze kamen u ruku. ,,Pri ovoj svetlosti zaista ne
mogu da mu procenim vrednost", ree.
Yarte mu predloi da uzme baterijsku lampu. ,,Probaj s ovim", ree. Pre nego to e mu
dodati kamen, Rumun glavom dade glavom znak svom nemakom psu, Hajnrihu: ,,Pazi
na onog tamo njegovog drugara, mnogo gadnih stvari uo sam o tom Portugalcu."
,,Ako nam se samo priblii, ubiu ga", uzvrati Nemac.
,,Ako ovaj samo takne vrata dok mu je dijamant jo u ruci, ubij i njega."
,Jawol", primi k znanju Hajnrih i osmehnu se.
Yiktoru je to bilo dovoljno da ostane u uverenju kako bi oiani Ne-mac uistinu bio
spreman da izvri naloge. Takva demonstracija lukavo-sti, kao to je puko blefiranje,
bilo bi, apsolutno, isuvie kompleksan po-duhvat za jednosmerni um pouzdanog
Hajnriha. ,,Dri mi ovo svetlo", ree Yiktor Yarteu. Razgledajui, uveliavajuim staklom,
kamen na-spram pareta bele hartije, Yiktor nije mogao da otkrije vidljive brazgo-tine. I
dalje se, medutim, alio na jadne uslove. ,,0vo svetlo nije do-voljno dobro za
profesionalnu procenu. Morao bih da..."
,,Kol'ko si procenio - procenio si. ak i da ima malih brazgotina, dragulj vredi itavo
bogatstvo. Daj mi ga."
Yarte ga otrgnu iz Viktorovih ruku.
,,Napolje."
Kad je Yiktor izaao iz kola, Yarte zakljua vrata i, pre nego to e spustiti prozorsko
staklo, ree: ,,Kae da e vam biti potrebna dva da-na da nadete amerike dolare.
Razmena e biti -obavljena u klozetu ka-sina, u sredu, tano u osam uvee. Ako
primetim da ste ti ili tvoj drug doli pre dogovorenog vremena, Hajnrih e vas pobiti."
' Razumem,
70
Hamld Robins
11
oao se bakario na haubi svog automobila i puio ,,havanu" dok mu je Yiktor prilazio
preko parkinga. Kad je stigao, oao se glasno nasme-ja.
,,Amigo, izgleda kao tip koji je upravo izgubio enu svog ivota."
,,Trebalo je da vidi to, oao, to je neto stvarno izvanredno. Yarte nije lagao. Ono je
pripadalo kraljevima, jata je."
,,Eto jo jednog razloga da nam ta svinja ne isklizne tek tako iz ru-ku", ree oao i
napravi onaj pokret, kao da nekome ree grkljan.
Yiktor i nije ba esto bio naisto sa poreklom dragulja koje kupuje i prodaje. Sest
godina rata preturili su Evropu naopake; milioni su po-gubili glave, milioni iz te gungule
izali praznih depova. Ali, negde je, ipak, povukao crtu - kad oseti da je re o nacisti.
Kad bi Yiktor sa ta-kvima sklopio posao, oao bi pratio prodavca i kurtalisao ga
utekova-ne sume, koju bi potom podelio sa Yiktorom. I, da, Yiktorje u tome video
nekakav privatni rat. Ali, jedno je opljakati oveka - ubiti ga ipak je neto sasvim
drugaije. Oseao se dobro kad bi, otkupivi im nakit, pomogao izbeglicama. Mirna mu

je dua bila i kad bi se potru-dio da se neki nacista, sluajno, ne okoristi o ukradenu

robu. Ubistvo mu, u svakom sluaju, nije bilo u krvi. oao bi uvek rekao daje samo
opljakao muteriju, ali Yiktor u oaove verzije nikada nije bio stopro-centno siguran. A i
nije potencirao temu. Yiktor zavrte glavom i ree:
,,Ne moe tek tako da ode kod tipa i mazne dijamant, Tu je ta Ijudeskara, Hajnrih,
koji ga uva. A za mesto razmene odabrao je klo-zet u kasinu. Nema anse da uzmemo
dijamant i zadrimo novac. A ne-u ni da upropastim ovaj posao. Kamen vredi mnogo
vie nego to ovaj trai."
,,Znai, stvarno je unikat", ree oao pospanim glasom, vie sebi u bradu, nego da
Yiktor uje.
,,Unikat, nego ta. Unikatniji od iega to sam u ivotu video." Vik-toru su se znojili
dlanovi. On ih obrisa o kaput. ,,Nisam ni sanjao da
Oeanj strasti
71
takvo neto postoji. E, dragulj iz kraljevske krune... Ima i ime. I istori-ju, kao Yeliki
mogul, i jo zanimljiviju. Tri kralja koji su ga posedova-li - pali su sa prestola. Yarte,
izgleda, hoe da ga se otarasi ne samo da bi uzeo pare, nego i iz sujeverja, jata...
Rekao mi je da smrt opse-da svakoga ko poseduje taj karaen - i rekao je to kao ovek
koji zna /nanje, ne tek onako."
oao napravi grimasu i slegnu ramenima. ,,Pa, moda je na drugar vidovit, a? Mislim,
u vezi sa sopstvenom sudbinom."
,,oao, ja taj kamen elim. Stvarno. Dao bih sve za njega. Sve. Ni-ta takvo na svetu ne
postoji. Kad odem u Ameriku, top e mi biti po-zivnica u najvie krugove dijamantskog
biznisa. Ne elim, shvata, da zeznem ovaj posao."
TE JE NOI VKTOR LEAO u krevetu i mislio, mislio o crvenom dijamantu. Znoj ga je
oblivao. Nikada mu na pamet nije palo da ubije nekoga, ali, dok je u aci drao Srce
sveta, neznana strast razbudila se u njegovoj dui, nezaustavljiva ud, ar to preti da
preraste u plamen, u nasilje koje se obuzdati ne moe. Sta da je sa sobom nosio
pitolj? Da li bi u leda roknuo onu groraadu nemaku i, potom, napumpao Var-tea, samo
da se tog dijamanta domogne? Je li to taj oganj strasti u ko-jem se peku ljubavnici
gnevom pomraenog uma, oni, obeznanjeni ud-njom, to hoe da ubiju?
A znao je da Ijude dijamanti umeju da uzbude kao seks, s tim to msu samo oni imali tu
mo - pomenimo, ako nita drugo, konjske trke i novac u rukama. Bilo kako bilo, od
Srca sveta u njegovom se biu raspalio dotad nepoznati plamen, i on oseti kako ga ta
buktinja guta. "Nije to puki kamen, nije to", rekao je Yiktor oau pre nego to e se
rastati, ,,ba kao to 'Mona Liza' nije samo slika, ili Mikelandelcw 'Da-Vld' samo
mermerna skulptura." Srcer sveta je bio jedinsWen i prelep ra8uU, ne bez razloga
vlasnitvo kraljeva i kraljica. I, ne bi to bio pr-Vl put da je udesni dragi kamen, nekom
arolijora, dugo ostao skriven J tajnovitom amanetu otiloga monarha, pre nego to e
lopovi na nj Poloiti svoje marljive ruke...
Robinfn
A ni oko porekla tog dijamanta, miljae dalje Yiktor, nif taJ mun, verovatno, greio.
Najfiniji svetski dragulji prvobitno su lcrasili unov presto. Taj presto neprocenjive
yrednosti napravljen je z) aha JasJa-hana, mugalskoga cara, vladara Indije koga je
istorija ovekot'eila kasao graditelja Tad Mahala. Sa ostalim plenom, godme 1739, taj
presto 6e preoteti persijski osvajai, koji su zauzeli Deli, da bi potom Presto biioio
izgubljen u ratu sa Kurdima, koji su ga rasturili i rasprodali na paree. Koh-i-Nur,
Planina svetla, koji je dospeo u ruke kraljice Yiktorije, pooo-tie, smatra se, upravo sa
tog trona, kao i Darja-i-Nur, More svetla, saa-vreni bledoruiasti kamen, i njegova
,,sestrica", Nur ol-Ejn, Svetl ksx;a. Ta dva dragulja krasila su iransku krunu.
Postojala je, takode, mogunost da je vatreni dijaraant nekad^ bio okjfko nekog kumira.
Yeruje se da je Dijamant nade, indigo-plavi kanien d e5e-trdeset pet karata, ukraden

sa nekog hinduistikog idola. Nekjda je biioio veih dimenzija i zvali su ga Francusko

plavo; ukraden je, znalo se pouiou-zdano, sa nekog kumira, i noen dalje, ostavljajui
za sobom Wg ubistw;va i izdaje, sve do Francuske, gde e skonati u vladarskoj kruni
MiJa CetUjtr-naestog - koji je izgubio glavu, presto i dijamant, sve o istom troku.
Identina kob pratila je i Orlovljev dijamant, jajoliki kamn d 19093 karata iz krune
Romanova - pre nego to su rusku carsku popdicu pooo-bili ,,crveni". I jedan i drugi
dragulj pratile su povesti obojer6 tamniniim tonovima zloina i intrige. I, po logici Ijudske
naravi, to ih je uinilliilo jo traenijima i dragocenijima. Ime i istorija, pa ak i zla srea
kojjpja ga prati, uinie dragulj vrednijim, skupljim. Mesec Barode, fd dvadeUe-set pet
karata, krukoliko kamene kanarinsko ute boje, koje je nekadk.da pripadalo yladarima
indijske Barode, bio je, pria se, poguban P nosijsj-oca dok ovaj brodi preko velikih
voda. I, ta mislite, koliko jt ta rdaw.ya reputacija podigla njegovu trinu yrednost? A
koliko se tek likovaHbki beleg Yelikog mogula, francuskog Dijamanta plave nade, ili
Of'ovlJevoog dijamanta, ugradio u konanu cenu?
Jedno je, svakako, bilo izvesno: Yiktor je morao to vie saznati o samom dijamantu, o
njegovoj povesti. Kad ga jednom kupi, fldnee g>ga na bezbedno, u Ameriku, i pohraniti
u banku, u sef. Onda e otputovasvaOeanj strasti
73
ti u Istanbul, pa u Kairo, Teheran, na sva ta mesta koja su svqjevreme-no bila dom
dragocenom kamenu.
U Viktorovoj svesti, to nije mogao biti dragulj ukraden sa nekog ido-la u Indiji. Ne, bio je
to komadi zvezde koji se, negde u yaseljenskom nevidiu, odlomio od vatrene matice i,
pratei nesaznatljive struje kosmo-sa, dospeo na planetu Zemlju. Da, meteoriti su ria
Zemlju donosili dija-mante; pravo za pravo, vea je koncentracija dijamanata
pronadenih u meteoritima nego na kopovima gde se dijamanti vade iz dubina tla. Dijamanti su hladni na dodir, a toplima se ine iz prostog razloga to se od njih zagrevaju
ustreptali dlanovi. Znajui to, Yiktor se, ipak, mogao zakleti da Srce sveta ima svoju
sopstvenu toplotu - ba nalik zvezdi.
,,Komad zvezde", ree on glasno, snatrei. Od same pomisli na ka-men, Yiktor je
drhtao.
12
Nemac Hajnrih sedeo je u baru kad je Yiktor uao u kasino, da pre-uzme dijamant. I
oao je bio tu, ali na drugom kraju kasina, i razgo-varao sa neke dve ene, tako
obuene i naminkane, da je izdaleka bi-lo oevidno da su tu dole da zarade neku
kintu. Yiktor je znao da se oao bavi raznoraznim senovitim posliima. Ne bi ga, stoga,
nimalo iz-nenadilo kad bi cuo da oao ima i mali lanac devojaka voljnih da mu se
podrede kao agilnom makrou.
Yiktor postoja malo blizu ulaznih vrata, tek da mu se oi priviknu na mutnjikavo svetlo.
Yartea nije video. Hajnrih mu uhvati pogled i glavom pokaza ka zadnjem delu prostorije.
Za stolom u zamraenom oku, u di-mu koji je zaogrnuo oblinji ulaz u casa de
banho , sedeo je Yarte, i njegova ribolika" figura jasno se razaznavala u maglovitoj
atmosfen.
,,Ola", ree Yiktor, i sede za sto.
,,Poneo si novac?", upita Yarte.
Toalet, pan. ' Zdravo, pan.
74
Harold Robins
Yiktor podie obrve. ,,A ti, poneo si dijamant?"
,,Prvo novac. Da ga vidim."
Yiktor izvadi podebelu kovertu iz kaputa i dodade ga sagovorniku. Yarte spusti kovertu u
krilo, da niko ne vidi ta je unutra. Izvadi otuda sveanj novanica od sto dolara.

,,Nacisti su ovo falsifikovali na milione primeraka i za taj posao an-gaovali sve same
profesionalce", ree tad Yarte. ,,Kako da znam da su noYanice prave?"
,,Problera kod tih nacistikih falsifikata je u nemakoj opsednutosti perfekcijom. Njihovi
falsifikati izgledaju bolje od originala", uzvrati Yik-tor.
On je bio siguran da mnoge banknote u tom svenju uistinu potiu iz krivotvoriteljskih
ateljea nacistikih majstora, ali je, takode, bio uve-ren da Yarte nee biti kadar da
razlikuje pravu od falsifikovane nova-nice. Ili e, u najmanju ruku, u oajanju pokupiti
sve to mu je dato, pa i lanjake, znajui da ionako samo pravi strunjak u ovoj oblasti
mo-e da razlikuje ito od kukolja. ,,0ve su lane", oglasi se Yarte.
Yiktor zavrte glavom i krenu da uzme sveanj, Yarte je blefirao. Ne bi on tek tako mogao
da provali lanjake - za to mu je bilo potrebno mnogo bolje svetlo, a i lupa. ,,Ne, sve su
ispravne. Hajde da se ne cen-kamo ovde. Zadri ti lepo dijamant, a ja u..." ,,Moram da
ih proverim pod jaim svetlom." ,,Uzmi nekoliko i proveri, ali ostatak neka bude kod
mene." Rumun uze nekoliko novanica i vrati mu sveanj. tuknu onda niz hodnik koji
je vodio ka toaletu.
Yiktor se nasloni u stolici, pa razgiba malo vrat i ramena, da se kur-talie napetosti.
Tvrdi pregovori. Nije to kao kad zaljubljenom paru pri-a bajke o burmama. Kad se
razmenjuje roba i novac, tu neminovno ima i straha, i nepoverenja, pa i opasnosti.
On ponovo pogledom prelete bar. Hajnrih je i dalje sedeo na svom mestu, nagnut na
kriglom, nalaken na ank i, inilo se, duboko zami-ljen nad pivskom penom. ,,Moda
ita iz pene", pomisli Yiktor, ,,moOganj strasti
75
da bi da vidi ta budunost nosi jednom bivem nacisti koji izmedu ui-ju nema nita
sem miine nwse." Pitao se kako je to mogue da Hajn-rih nije, prosto, insistirao da
bude uz svog poslodavca u trenutku kad se razmena obavlja. Postojao je tu jedan
mogui razlog - da ni Rumun ni-je imao poverenja u tog Nemca. Ne, barem, sa tolikim
novcem u de-pu.
Yiktor uhvati oaov pogled i dade mu glavom znak da razmena jo nije obavljena. Bee
prethodno zamolio oaoa da se dri bara i da sva-koga asa bude spreman da mu,
ukoliko za to bude potrebe, priuva le-da. Rumun je, izgleda, gajio opravdanu sumnju i
strah od oaoa, pa je bilo bolje da, bar za sada, Portugalac bude malo po strani.
Minuti su prolazili, i Yiktor poe da se sekira. to li se onaj mai toliko zadrao? Puio je
cigaretu, a onda bacao pogled na asovnik; be-e to puka nervozna reakcija, ega je i
sam postao svestan setivi se da nije pogledao na sat kad je Rumun odlazio u klozet,
pa nije tako ni mo-gao proveriti koliko je potencijalni prodavac odsutan. U jednom
trenut-ku, sinu mu kako mora da postoji neki zadnji izlaz iz toaleta - a onaj tip je, eto,
zbrisao sa pet-est stotina dolara koje mu je poverio na pro-veru!
Nije to, ipak, bio izgledan scenario, nije, ako se ima u vidu da je taj ovek imao jedan
neverovatno redak i dragocen dijamant, ali dogadale su se, brat bratu, i mnogo udnije
stvari otkad su nacisti pretumbali svet...
Yiktor ustade i, okrenuvi se oau, slegnu ramenima. Pa opet pogle-da ka anku.
Hajnriha vie nije bilo. ta je ovo, do sto davola?! On po-uri niz hodnik i gurnu vrata
mukog WC-a. I, ukopa se u mestu.
Yarte je leao na podu. Na ledima. Mrtve Rumunove oi zurile su u plafon. Lice mu
bee prevueno obrazinom neverice. Od krvi iz prese-cenog grla nainila se barica,
ivahno crvene boje, oko njegcwe glave i ramenog pojasa.
eira mu nije bilo.
Prozor je zjapio otvoren.
76
Harold Robins
13

Jeka brodske trube farbala je vazduje nad Rio Tehom dok je Vik-tor koraao
lisabonskim priobaljem. Letnja magla dogmizala je zaliv-skom bogazom i otisnula se ka
puini neto ranije nego obino, jo za obdanice. No je senovitu atmosferu zaas
ogrnula platom tmine, to je odgovaralo Viktorovoj nameri da hodi neviden. Tri su dana
minula ot-kako je pronaao Rumuna na podu WC-a. Policija ga je sasluala, ali budui
da pokojnik nije bio portugalske nacionalnosti, a pri tom je i pu-tovao sa lanim
pasoem, pristojno mito u depovima islednika prigui-lo je eventualna dodatna pitanja
kojih su se mogli dosetiti.
Hajnrih se pojavio sutradan. Njegovo telo plutalo je u velikom baze-nu koje je, podno
stena Boke do inferno, stvorilo i izdano napojilo. Ostao bi Nemac na dnu - lanak mu
bee lancem privezan za masivni elini naplatak od kamiona - ali mu je neka istrajna
ajkula bila odgri-zla nogu, pa se telo oslobodilo.
Nije bilo teko naslutiti sled dogadaja. oao je podmitio Hajnriha, or-ganizovao ubistvo
nesrenog Rumuna i kradu dijamanta, a onda uinio to je neophodno kako bi svi
svedoci sa liste bili neutralisani.
Viktor je bio siguran da njegovog imena na toj listi nije bilo - beg od nacistikih zveri u
okupiranoj Francuskoj oplemenio je njegov emo-cionalni arsenal nepogreivim
senzorom za preivljavanje.
Razmiljao je o tom nezapamenom ubilakom ludilu koje je zahva-tilo Evropu u toku
prethodnih est godina. I o svemu to je u tom me-teu izgubio. Preiveo je tu
nacistiku eru u Evropi, epohu koju su na-zivali yremenom Holokausta, premda bi
ciganski izraz za genocid - Pro-diranje - ovde bio prihvatljiviji. Nita ga vie nije moglo
iznenaditi. Nije u njemu vie bilo vere u dobrotu Ijudskoga roda. Ni u prijateljstvo. Bio je
uveren da su ubistvo i krada oaovo delo. Nije, medutim, zbog toga oseao ni trunku
besa. Predoseao je da bi se oao, kada bi mu se i suprotstavio, samo osmehnuo,
slegnuo ramenima i predloio da zajedno odu na vino, u drutvu nekih lepih ena. Da,
pre bi se tako po-stavio taj Portugalac nego to bi odgovorio na Viktorova pitanja.
Oeanj strasti
77
Postoje, medutim, i pitanja koje oveku i ne moe da postavi. Na-roito ako su u igri
masna prevara, ubistvo i pljaka. ovek kao to je oao mogao bi da ti naspe vina,
doda au i, u sledeem trenu, prere-e ti grkljan. Yiktor je toga bio svestan.
ao mu je bilo jedino dijamanta. Dao bi sve za njega. Sve, sem i-vota. Taj jadnik Yarte
nije ni slutio koliko je u pravu kad je rekao da taj dragulj sobom nosi neko prokletstvo. I
Yiktoru ostade da se ponada kako e ta kletva jednoga dana stii i oaoa. Nije,
medutim, stvarno i mislio da e ga stii - Ijudi poput oaoa tvorci su vlastite sree.
Samo se tako moe objasniti usud Ijudi koji se kockaju sa milionima iako su, takorei
jue, ustali iz kala.
Yiktor oseti da Lisabon za njega vie nije mirna luka.
On, konano, pronade dok koji je traio i zaputi se ka ribarskoj bar-ci koja ga je ekala.
U ribarskom amcu je utekao i nacistima u Fran-cuskoj. Na isti nain napustie i
Lisabon, i zaploviti ka Engleskoj. Ye godinu dana uio je engleski. U dokumentima mu
pie da je Amerika-nac. Dobar je to izbor - biti Amerikanac, pomisli on. eleo je u Ameriku; imao je tamo rodbinu koja bi mu pomogla da se ustali u biznisu sa dijamantima.
Amerika je, sem toga, jedina zemlja u svetu u kojoj to to govori stranim naglaskom ne
znai da si stranac.
14 Vin Liberte, Njujork, 1991.
Sam sam otiao na JFK', taksijem koji me je odbacio do terminala odakle leti ,,TAP er
Portugal". Niko se nije ponudio da me isprati, a ni ja ni od koga nisam traio da pode sa
mnom. Jedini nain da ponete novi ivot je da ostavite stari ivot za sobom. ,,Alisa vie
ne stanuje ov-de", rekao sam, u prolazu, kuepazitelju Toniju. Zaudeno me je pogledao. Ni ja se, istina, nisam ba najbolje seao ko bee ta Alisa.

' John Fitzgerald Kennedy; njujorki aerodrom imenovan po predsedniku SAD stradalom u atentatu 22. novembra 1963. u Dalasu, prim. prev.
78
Harold Robin
,,Nedostajaete mi, gos'n Liberte."
Cunuo sam Toniju kovertu sa neto kea. Dobar je to tip - u vie navrata mi je
pomogao da dodem do stana kad sam bivao isuvie pijan da potrefim vrata,
Nekako sam se udno oseao u tom taksiju. Utonuo sam u sedite, nastojei da
skontam ta to nije u redu, gde kripi. Na nemalo iznena-denje, za macana koji u ivotu
jedan jedini dan nije radio, kojem je je-dini posao bio da jednom meseno podigne ek i
onda ga unovi kako mu drago - injenica da sam vorc nij'e me uplaila. Bio sam
nekako otupeo, ali daleko od toga da su mi se tresle gae. Ko zna - moda sam bio
previe glup da bih se prepao.
Neto drugo me je morilo, i ja poeh da pretresam ta bi to moglo da bude. Nije
problem bio to vie nemam amac ili automobile - to su stvari koje danas ima, sutra
nema, i mogu se ponovo nabaviti. Ma-nija vlasnitva nikada mene, u stvari, i nije bila
obuzela. Kupovao sam, prosto, sve te igrake i iivljavao se na njima, pa onda kupovao
nove, ne da pravim kolekciju, nego da iskoristim sve to mi ivot prua. Pri-metio sam
da meni, zapravo, uopte nije teko da se bilo koje stvari od-reknem. Moda i stoga to
sam bez majke i oca ostao kao klinac. Ni-ta ne traje zanavek.
Tako sam doivljavao i stan u zgradi ,,Dakota". Ni prvi ni poslednji. To to je re o
svetski poznatoj adresi, meni stvarno nije bogzna ta znailo. Mogao sam sebi da
priutim taj stan, imalo se, a i ukazala se, iskreno, zaista dobra prilika kad je jedna rok
zvezda, iznebuha, potrebo-vala znaajan finansijski fiks, posle zavidnog preterivanja sa
fiksevima druge vrste.
Dok je taksista jezdio niz ulice Menhetna, poigravajui se nervima i strahom
mimohodeih peaka, pretei im, diskretno, da e njegovi pneu-matici ostaviti vidan
beleg na nejakim peakim pleima i njukama, shvatio sam, da, najzad shvatio, ta je
to to me mui. Nisam ja za so-bom ostavljao nita to bih smatrao toliko vrednim, za
im bih eznuo. Bolelo me i za vajni stan i za brza kola i za trofejni amac. Pa i za trofejno devoje. Yelika stvar! Otpremio sam Katarinu za Los Andeles aviOeani strasti
79
onskom prvom klasom, namirivi dobrano i njen bankovni raun proda-jom ,,bugatija".
Svidala mi se ta Katarina, ali da mi je nedostajala - ni-je. Prazninu nastalu njenim
odlaskom osetio bih samo kad sam napaljen, to je bio pouzdan znak da je sva ta
prwlanost, poteno, bila utemelje-na na poudi, ne na ljubavi. Ne da mi ona, na neki
nain, nije bila po-sebna. Bila je. Ostali moji drugari zbrisali su glavom bez obzira kad
su saznali da sam abrirao. Katarina je, odnekud, ula da sam vorc, a on-da potrala
da rni se nade, a ja sam je onda ubedio da je sve to samo neka poreska frka sa mojim
raunovodom i nita vie od toga. Pravi tos da je primirim. Iz njene vizure, svaka
mogua finansijska konstrukcija na svetu nikako ne bi mogla biti sloenija od vodenja
ekovne knjiice, ako je i sa pukom ekovnom knjiicom uopte umela da operie, ruku
na sr-ce. Yalja, pri tom, imati u vidu da ona potie iz dela planete gde su se vlade dugo
oslanjale na korumpirane birokratske aparate, gde mu svako-jake malverzacje sa
porezom dodu kao ,,dobar dan".
Trudio sam se, i upinjao, da konano ponem da razmiljam o nee-mu to mi stvarno
znai, o neemu ili nekome, svejedno, ali tupa belina nikako nije ustupala mesto koloru
u mojoj svesti. Familije nisam imao. Bernija vie nije bilo medu ivima, a nas dvojica
ionako nikada nismo bili bliski. Maeha me je zvala samo o praznicima, a ja bih,
poslovino, pronalazio adekvatno opravdanje da se pozivu uljudno ne odazovem. A moji
,,prijatelji"? Behu to, u stvari, obina poznanstva i nita vie - ni-satn imao oveka za

koga bih ruku u vatru mogao da stavim da e uvek biti uz mene, brata koji bi u nevolji
zasukao rukav i dao mi krv.
0 vim tim stvarima nisam razmiljao dok se vrteka iznenada nije zaustavila i dok
nisarn sleteo sa tog ringipila i prizemljio na glavu. Ber-ni mi nije uinio uslugu - neka to
egoistino dubre gori u najjarosnijim vatrama pakla! Ali, taj njegov zajeb dobro me je
prodrmao, bar kad je o novcu re. Jesu stvari jo, u tom asu, bile zamagljene, jer jo
sam bio ornamljen od nesluenog strmoglava, ali bilo mi je jasno da je ono to sam do
tada smatrao ivotom bila, u stvari, tek niska nevezanih zbitija -ove nedelje sam neto
jeb'o, idue u negde lepo da se provedem - pre nego jedna kontinuirana predstava.
Ba kao naslov jedne knjige koju je
trebalo da proitam na koledu, ali mi to nikada nije polo za rukom, raoj se ivot
sastojao iz buke i besa', i nije znaio ama ba nita. ,,Nema prij'atelja, nema nita."
Yoza me upita ta sam rekao. Barem mi se uinilo da je to pitao. U vreme mog oca,
taksisti su teko razumevali bruklinski akcent. Sada su se s mukom snalazili sa
akcentima zaklonjenim turbanirna i zelenim kartama. Kamilari, peari, pekiroglavci tako su te likove nazivali mo-ji poznanici, bivi poznanici zapravo. Ali, niko od tih koji su
se rugali oferima za godinu nisu radili koliko ovaj ovek, recimo, za nedelju da-na.
Kako li je to kad mora da voza ovuda taksi i stanuje u nekom brlogu, da bi mogao da
utedi i alje pare svojima, negde u Treem svetu, a porodica ti, garant, umire od
gladi, ako ti zakae? ta li ti se vrzma po glavi, po stomaku, kad se otvore zadnja vrata
automobila i onda, lepo, pozadi sedne neki tip to smrdi kao bava, ili naduvana sto-ka
sa skijakom maskom na licu usred noi - pa ti fino kae da ga po-veze nekud gde je
mrano i pusto, gde niko nee uti pucanj i vrisak? Kakvih li se samo sranja ovakvi Ijudi
nagledaju od raznih frikova, kur-vi, narkia i onih to, obeznanjeni, piaju i povraaju po
seditima...
Zadrhtah i, bre-bolje, odagnah te misli - nikada ja taksi voziti ne-u, prelomih u sebi.
Kad ba toliko osiromaim, otii u do ,,Ponocxnog kauboja" i sklopiti neminovne oralne
ugovore u ve-ceima Central parka, da, moe, neka mi i to bude biznis, samo da ne
upadnem u to govno da vozam tadu po Njujork sitiju.
Izaavi iz taksija, unuh tipu stotku, dvostruko vie, otprilike, nego to je vonja
kotala. I rekoh mu da zadri kusur. Dani Vina Libertea kao bespotednog troadije
behu prolost, ali mi je u tom asu, napro-sto, bilo vano da se osetim drugaije, da
zaboravim da sam dekintiran.
Oganj strasti
81
,,Buka
i bes", roman amerikog pisca Yilijema Foknera,
prim. prev.
15
Ba sam bio kod aerodromskog obezbedenja kad opazih enu, otpri-like mojih godina,
moda koju godinu stariju, kako prolazi kroz detek-tor za metal ispred mene. Dopalo mi
se kako izgleda otpozadi, a ispo-stavilo se da je prizor jo bolji kad sam sagledao i
ostatak. Crvenoko-sa, a ride su mi slabost.
Neka knjiga joj ispade iz otvorene tane kad je prolazila kraj skene-ra. Zgrabih knjigu i
pozvah enu, odlazeu ve.
,,Ispalo vam je ovo." Utom bacih pogled na naslov. Sodjalna ekono-mija gladi u
zemljama Treeg sveta.
,,Rek'o bih da sam gled'o taj film", rekoh, cerei se, i dodadoh joj knjigu.
Od njenog pogleda smrzao bi se i besan pas. ,,Uivali ste u onom delu kad jedu decu
jer nemaju ta drugo?"
Sranje. Ona je od onih. Idealista, je l' te. Pola da spase svet.

Pridruila se trojici mukaraca, i jo nekoj eni, koji su ili ka izla-zu na pistu. Da ne

bee te knjige i, uopte, situacije, verovatno nikada ne bih o toj eni razmiljao ni
sekundu due nego to je neophodno. Privlana jeste bila, ali definitivno ispod proseka.
A ja nisam od onih mukaraca to Ijube noge enama koje ih gaze, premda je trka
poslovi-no uzbudljivija kad se, usput, namaknu i neke prepreke koje valja pre-skoiti.
Sem toga, crvenokosa je, kako da preskoi.
Prikaih se uz tu grupu kod izlaza. Kad je na mene doao red, mla-da Portugalka me
doeka, i ja joj pokazah ridokosu to promae.
,,Hou da je prebacite u prvu klasu, na sedite do mene. Troak me ne interesuje." I
dalje mi je u depu bila dobra stara kartica ,,Ameriken ekspresa". Nisam, jebi ga,
mogao kuu da ostavim a nju da ne pone-sem.
,,To vam je supruga?" ,,Nije jo." ,,Kako se zove?" ,,Pa, to ete mi vi rei."
82
Harold Robins
ena me pogleda, s nekom dozom uvaavanja. ,,Va portugalski je vrlo dobar,
gospodine Liberte."
,,Majka mi je bila Portugalka."
,,Mi imamo pravila u vezi sa tim stvarima."
^merikand imaju pravila u vezi sa tim stvarima. Portugalci imaju previe due da bi
dozvolili da tehnika pitanja stanu na put romansi."
,,Zato je sami ne pitate?"
,,Pokuao sam da doprem do nje koristei uobiajena oruja svoga arma i duha. I
onda mi se ova noga, eto, zaglavila u ustima. Ona je izrazito ozbiljna ena. Svetska su
pitanja njoj na pameti."
,,A vama?"
,,Eh, ja sam vam totalni degenerik - mozak mi radi u jednom prav-cu, pa to ti je."
ena uzdahnu. ,,Da, vi nesporno imate portugalske krvi u venama." Ona baci pogled na
crvenokosu, a potom na monitor. ,,0na je Marni Douns, doktor Marni Douns. Ide sa
ekipom Ujedinjenih nacija."
,,Kako da izdejstvujem da sedne pored mene?"
,,Kakve su vae namere sa dr Douns?"
,,Namera mi je da sa njom vodim ljubav im stignem u Lisabon."
Ova klimnu glavom. ,,Pa, nije to problematika zbog koje bi moja kompanija pravila
pitanje. Samo saekajte da sletite tamo. Sedite do vas je slobodno. Boa sortel'"
JEDYA DA SAM OBRATTO PANJU NA DR DOUNS dok je ona
neto oklevala u avionskom koridoru, preturajui po papirima. Zadrav-i izgled
preokupiranoga oveka, pridigoh se, tek da bi ona mogla da zauzme mesto kraj
prozora. Nisam, spoetka, eleo da joj stavim do zna-nja da sam zainteresovan. Bolje ti
je da, lepo, snenoj kraljici prepusti dra otapanja. Neka ona prva pokae da je
zainteresovana, jebe mu sve. Uzleteli smo, posluili su nas, i tek mi se onda
obratila. ,,Nikada nisam letela prvom klasom. Hvala vam."
Sreno, prim. prev.
Oganj strasti
83
Slegnuo sam ramenima. ,,Danas oveku koji neto taji ne moe da veruje. Je l' vam
rekla zbog ega sam eleo da dobijete sedite do mo-ga?"
,,Rekla mi je da nameravate da me zavedete."
1?"
,.Prihvatila sam igru. Ali, iskljuivo za izdaniji obrok i udobnije se-dite, gospodine
Liberte."
,,Da me bolje poznajete..."

,,Pa, poznajem vas ja. Dobila sam usput i ovo."

Ona mi pokaza magazin ,,People", izvue ga iz torbice koju je nosi-la sa sobom.
Naslovna strana je upoznavala itaoce sa ,,pedeset najpo-eljnijih neenja". Unutra je o
svakom pisalo poneto. Ona sama otvori stranicu i poe da ita: ,,Vin Liberte voli brza
kola i brze ene. Bogat je, razmaen, vozi automobil koji tera do trista na sat, i to po
ulicama, vida se sa supermodelom Katarinom Benes i u svom ivotu jedan jedi-ni dan
nije proveo na nekom radnom mestu."
,,Majku mu", uzdahnuh, ,,sluti na nekog opakog momka."
,,Gospodine Liberte - raogu li da vas zovem Vin?"
,,0no 'gospodin' sasvim je u redu."
,,Gospodine, vi nemate pojma."
,,Isuse blagi! Kaili su mi i ovakve i onakve etikete, i ovo i ono mi govorili, ali otkud sad
pa to da - nemam pojma? Kad mi tako kaete, ini mi se kao da patim od neke socijalne
boletine."
,,U svetu u kojem caruju krize, sa svim ovim ratovima, revolucijama, izgladnjivanjem,
nepravdom i nemirima koji tresu kontinente - znate li vi koliko to ima smisla, i realnoga
znaaja, karati neku kurvetiju dok vozite trista na sat po autoputu?"
Uinilo mi se, na asak, da e mi ona sama blagonaklono pruiti od-govor na pitanje
koje je sama postavila, pa sam se potrudio da je bla-gcwremeno kurtaliem tog napora.
,,Znate li, ako dozvolite, ta ja mislim o svim tim Afrikancima to umi-na od gladi, i
Azijatima, i svima?", upitah je. ,,Problem gladi u svetu re-savamo tako to polovinu
gladnih nahranimo nautrb druge polovine."
84
Harold Robi
,,Pogreila sam, jesara. Nije tano da vi nemate pojma. Vi ste total-ni egocentrik, jedno
prodrljivo i degenerisano dubre."
Nije mi bilo potrebno mnogo da saznam da je ona lan misije Uje-dinjenih nacija u
Angoli. Zadrae se neki dan u Portugalu, a onda pro-duiti dalje, na jug, u srce
ekvatorijalne Afrike.
,,Angola je pod kletvom Treeg sveta, pod kletvom prirodnih resur-sa, petrodijamantskog sindroma. Nalazita nafte ili dijamanata donela su smrt i bedu, ne mir i
prosperitet, u gotovo sve podsaharske zemlje. Ista pria neprestano se ponavlja u
Angoli, Sijera Leoneu, Kongou. Gospo-dari rata, lokalne bundije, zauzimaju izvorita i
rudnike, pa dobijena sredstva koriste kako bi se naoruali i ostali na vlasti. Njihove rtve
ne broje se stotinama i hiljadama - desetine hiljada, milione su oni pota-manili, osakatili i
silovali", priala je.
,,eleo bih jo toga da saznam o Angoli", napomenuh. ,,A to?"
,,Ne znara, zaista ne znam. Moda zato to u jednoga dana kupiti tu zemlju."
,,Kao to sam vam rekla, to je ratna zona. Do 1975. godine Angola je bila portugalska
kolonija. Strani reim je pao posle dugih godina bor-be protiv Portugalaca, ali dolazak
nezavisnosti nije doneo bitnu prome-nu. Od vremena sticanja nezavisnosti do ovih
dana, traje gradanski rat izmedu grupacije koja se naziva MPLA i grupacije UNITA.
MPLA je kontrolisala vladu i uivala podrku Rusa, uz prisustvo vie hiljada ku-banskih
vojnika. Grupaciju UNITA podravala je CIA." ,,Dobri momci i loi momci, dakle."
,,Loi momci i jo gori momci, tano govorei. Predsednik Regan je Savimbija, vodu
pobunjenika okupljenih u Uniti, pod blagoslovom CIA, nazivao herojem. Narod Angole
govorio je, i danas govori, o njemu kao o manijakalnom ubici, nezapamenom zlotvoru.
Taj krade decu, skuplja ih, izgladnele, sa ulica i podvodi, navlai ih na drogu, naoruava
ih i preobraa u ubice. Pobunjenici i vlada su, kao, sklopili primirje, Kuban-ci su otili
kui, ali mira nema ni od korova - rat je, znate, isuvie pro-fitabilan da bi se tek tako
okonao. Savimbi je preuzeo oblast bogatu
Oganj strasti

85
dijamantima, vladi je zapao naftni sektor, i sada se kokaju, to otvore-no, to
priltriveno. I, svi su sreni, svi sem miliona to gladuju." 1, gde vi sebe u svemu tome
vidite?", upitah. ,,Ja sam tu da nadgledam koliko stvarno od sve te pomoi koje Ujedinjene nflcjje prikupljaju stie do Ijudi na terenu. Do onih kojima je po-trebna i uptjC'ena
Qvo rni je prvo putovanje u Angolu, ali ve sam na-isto: ako i p0ia Od onoga to se
alje stie u prave ruke, trebalo bi da pevam od ^adosti."
Ona zast;ac|e ; ponovo mi uputi onaj ledeni pogled. ,,Proitala sam da
je vaa fan\j]ya u biznisu sa dijamantima. Vama je, ne sumnjam, jasno
'S cea te dragulje nazivaju krvavim dijamantima, gospodine Liber1 su dijamanti natopljeni krvlju nevinih."
Klimnuh giavom i promrmljah neto neodobravajue u vezi sa po-slovnim aktivtiostima
moje familije.
,,Kohko se se(<amj KU(<a Liberte je na listi ylasnika rudnika dijama-1 Angc^j"^ produi
ona. ,,Jeste li ikada bili u Angoli, da svojim oie ^akav je uas u toj zemlji proizvela industrija dijamanata?" a, nara\,no_ moje jme je ^j^
na toj usranoj [jstj j pre neg0 (0 me
ila' ova ena je znala kakva sam svinjuga. Uinilo mi se, u tom
u' a e podii tu viljuku kojom je kusala salatu i zabiti mi je
rcei. Nisam se usudio da joj otkrijem kako je svrha tog mog pui)a u\ iscedim to vie krvi iz to mog rudnika, kako bih mogao da se vratin\
' u-a ivotnom stilu na koji se bejah navikao pre velikog Pada.
'' je l' tebe, moda, majka na krkae nosila na onim demon-u* 'Berkliju', ezdesetih,
kad si bila beba?", zainteresovah se. 1 ti gleda na problem patnje u svetu? Ono, da se
vratimo
sezcvlesete? U ivotu nisam srela tako neobavetenu osobu, pri tom takvu A
u--
vodi racuna samo o svoiim sopstvemm, najsebicnijim zap
se, obeavam."
"
ne Liberte, znate li ta mi se kod vas svida?"
N'"
l atpsolutno nita. Ali, sada, kad smo to reili, da li bismo mo-w
amo zaiedno kad stienemo u Lisabon?"
da veer
Harold Robins
,,Radije bih jela sa zmijom otrovnicom." ,,Je l' to znai 'da'?"
16 Lisabon
Kad prodosmo carinu i nad nama pue kupola aerodromskog hola, jo jednom pokuah
da obrlatim Marni.
,,Sigurna si da nee da yeera sa mnom?", upitah.
,,Da budem sasvim iskrena, trebalo bi da ja tebe astim veerom za ovu verbalnu
invaziju kojoj si nic izloio za ovih par hiljada kilometa-ra. Ali, biu dozlaboga zauzeta
raznim aktivnostima sa Ujedinjenim na-cijama dok sam ovde u Lisabonu. Svaki dan
sastanci, pa veere... Bo-jim se, stoga, da neu, jednostavno, nai priliku da ti se
oduim."
,,Uf, ba loe... Gadno u usamljen biti u ovom gradu. ive due ov-de ne znam."
0, ne bih rekla da e biti ba tako usamljen", ree ona i klimnu mi glavom preko
ramena, da se okrenem. A tamo - ena sa marami-com u ruci, a na maramici ispisano
raoje ime. I to ruem za usne. ena se osmehivala i raahala kad me opazi kako buljim u
nju.
,,Srean lov", ree Marni, i ode.

,,Ja sam oaova supruga", ree mi tad Simona. ,,Izvini zbog ove ma-ramice, ali sem
podataka o polu i goditu, nita vie nisam znala o te-bi, pa nije moglo drugaije."
Njen engleski bio je protkan intrigantnim akcentom. A moj portugal-ski nije bio na
zavidnom nivou, pa sam posle labavog uvoda odluio da se, ipak, vratim maternjem.
Simona je vozila biserno beli kabriolet ,,rols rojs silver klaud". Srebrni oblak. Donekle
isuvie patetino i konzerva-tivno po mojim merilima, barem kad je o vozilima re, ali je
ona, sva-kako, dobro izgledala u tim kolima. Zraila je golom senzualnou. Cr-na kosa,
zelene oi, bleda koa - biserna maltene kao karoserija kabri-oleta - davali su osobit
naglasak dijamantima koje je imala na sebi. A
Oeanj strasti
87
veliki behu - na uima, oko vrata, na lancima, prstima. Sve je to bila unikatna roba. I,
nita ona nije nosila a da nisu dijamanti. To je bilo neobino. ene, veinom, meaju
dijamante sa inim nakitom, kombinu-jui ih sa rubinima ili safirima. Oko njenog vrata
registrovao sam vie utih i zelenih, pa ak i jedan, retki, bledoruiasti dijamant. im
boje ostavljaju snaan utisak, jasno je da nije re o dijamantima najvie vred-nosti.
Ogrlica bi bila ekstremno dragocena da je, kojim sluajem, sai-njena od dijamanata u
boji besprekornog reza, istih k'o suza, a to ni-je varijanta za koju ete se opredeliti kad
idete nekoga da pokupite sa aerodroma. Ali, ak i sa tim brazdicama, njeni dragulji bili
su strava skupi. Izvan svake sumnje.
Ti dijamanti su joj, pri tom, ba pristajali; nije sa njima odavala uti-sak obesne
razmetljivice. Naprotiv; kao da je neka retka divlja zverka, podseala je na neku
udesnu, moda izumrlu, moda nikad ivu vrstu iji su se izdanci sa takvim
okovratnicima radali i vekovali na ovom svetu...
Na brzinu proraunah razliku u godinama izmedu nje i oaoa, koji mora da je bio tu
negde, godite moga oca, to e rei da je u poznim ezdesetim, ili ranim
sedamdesetim. A to mu dode - dvostruko stariji od Simone, za koju sam cenio da ima,
otprilike, tri i po banke, godinu manje, godinu vie.
Zanosna mlada ena, matori bogata; nije ba rajska spojka, ali oa-oa, u tom asu, jo
ne bejah upoznao tet-a-tet. Moda je on neki por-tugalski Dek La Lejn, ko e ga znati.
Neto me je u vezi sa Simonom posebno darnulo. Bilo je neeg in-stinktivnog,
ogoljenog u njenom maniru. Ne ba one neprobojnosti na koju nailazimo u ena prema
kojima su se ophodili nemilo, ili ena ko-je su krvavo morale da se bore za opstanak.
Onoga to sam prepoznao u Simoni bilo je, u izvesnoj meri, kod Katarine; da, to je taj
stav koji bi se mogao opisati otklonom: ,,E, nemoj da mi preti!" Simona se dr-ala
povuenije, suptilnija je pokadto bila, jeste, ali se, u isti mah, u njenom stavu oseala
naglaenija doza pretnje. Dok bih od Katarine, ako je zajebem, mogao da oekujem da,
eventualno, pokua da mi iskopa
Harold Robins
oi, u slinoj situaciji sa Simonom morao bih da budem spreman na to da me enska
odvali kolenom u jaja, a onda mi tutne no pod grkljan. Zeleno svetlo za ovakvu
procenu dobio sam ve kad napustismo ter-minal. ,,Rols" je parkirala nepropisno - akt
arogancije tipian za bogat svet. Saobraajac, na ijem se licu oitavala muna borba
da demonstrira legalistiki stav, ekao je na svom mestu; prilika da razglavi vozaa koji
se tu, ispred terminala, nepropisno parkirao za njega je, verovatno, bila zi-cer nedelje.
Tek to je dve rei prevalio preko usana, ona ga je zasula verbalnom lavinom. Nisam u
to vreme znao skoro nita od tog portugal-skog slenga - to jes', jes' - ali sam ukapirao
da saobraajca nisu zasu-le rei na koje su njegove kolege, radedi po lisabonskim
ulicama, navi-kle, naroito ne od pripadnica nenijeg pola to vozikaju ,,rols
rojseve". ,,Bastardo'", ree ona ulazei u prvu krivinu. ,,Sitne due sa svojim sitnim
pravilima."

,,Dobro si me podsetila da ne pokuavam, sluajno, neka svoja pra-vila da primenjujem

na tebi", primetih.
,,Izvini, ali stvarno ne volim policajce", uzvrati ona smejui se. ,,0bino ih, pravo da ti
kaem, ne napadnem ovako otro. Mora da me je ovaj podsetio na nekoga na koga
sam naletela kad sam bila mala", dodade ona, opet se zasmejavi.
Kakav li je taj njen ivot, zamislih se sasluavi ove Simonine rei. Sta li ju je to dovelo
u sukob sa policajcima? I, ima li i u njenom sa-danjem ivotu razloga za takve sukobe?
,,Mora da misli da sam uasna", ree ona.
,,Ne, u stvari, razmiljam o tome kako bih morao da obogatim svoj portugalski renik, a
sad sam, eto, nauio nekoliko novih rei. Samo, ni-sam siguran na koje i kakve u Ijude
te rei moi da primenim."
Ona se ponovo glasno nasmeja. Taj smeh je bio lak, slobodan, ne-sputan. Isto tako lako i nesputano - preputala se i gnevu. U trenu me privukla, kao ena. Cuo sam
negde da je u mukoj naravi usaden nagon za enicama poput Marni iz Ujedinjenih
nacija, i da je taj poriv
Oeanj strasti
Kopile, prim. prev
drevan, primordijalan, peinski. Postoji, medutim, i ta druga vrsta ene, ena koja
neodoljivo privlai mukarca, i tu je na delu ona snaga pri-ylanosti koju, nekim
tanunim lepravim ulcem, sluti komarac dok leb-di na, jarom optoenom, obodu
razbudenoga vulkana. Da, to je Ketlin Tarner u filmu ,,Vrelina tela", pa Lana Tarner u
originalnoj verziji ,,Po-tar uvek zvoni dva puta", Barbara Stenvik u ,,Dvostrukoj
naknadi"... Otkad postoje Lorelaj i sirene, fatalne ene posedovale su taj ivotinj-ski
magnetizam koji mukarca vodi pravo u propast. I neki rdavi mu-karci poseduju taj
kobni magnetizam; oni privlae dobre ene ka svom, mukom bezdanu.
Rekoh sebi da u na lic sipati vosak ako treba. uti i dri se gaa. Sudei po onome
to sam uo od oca i Bernija, oao je bio opasan tip. Ne samo u poslovnom smislu,
nego i u onom, realno smrtonosnom.
Razmiljajui o njemu, izgradio sam sliku pravog pravcatog kuma portugalske mafije.
Tome je samo u prilog ila impresija da Portugalci, noeni duhom latinskog maizma,
apsolutno odobravaju takvo ponaanje mukaraca, da vrljaju i zajebavaju sve ivo; a
ipak, uza sve to, kad di-ra tudu enu, ima da zna da e biti kanjen, i to smru. Kad
ame-ikom muu nabije roie, vee su anse da e ti, uzmogne li, opa-liti amar;
ovde mora da oekuje no ili metak. Da me izrezbare u Li-sabonu, pa da zavrim na
sirotinjskom groblju - to mi, svakako, nije bio ivotni cilj, a ni turistika atrakcija koju bih
eleo da ubeleim u notes na ovom proputovanju.
Mvarno je neobino to te tvoj otac nijednom nije sa sobom poveo
Portugal", ree Simona. ,,oao i on su zajedno radili mnogo pre ne-go to si se ti rodio."
. "Verovatno je tajming bio pogrean, kockice se nisu sklopile. Majka ' umrla kad mi je
bilo osam godina, otac nekoliko godina potom. 1 sam rlen, nijednom mje dolazio u
Portugal. Majka mi je bila
ga zdravlja, a rekao bih da su on i oao ve bili toliko uhodali po-0 da otac i nije morao
da dolazi ovamo."
..Mogu da ti sredim da se nade sa njom", ree Simona.
,,Sa kim?"
90
Harold Robins
,,S onom crvenokosom koju si pokuavao da smota kad ste izlazili iz aviona."
,,Ti vodi neku agenciju za sklapanje poznanstava?" ,,Ne, ali sam primetila da nosi bed
Ujedinjenih nacija. Ona i njene kolege ovde e imati sastanak sa Drutvom za pomo
portugalskoj An-goli."
,,Zna nekog u tom drutvu?" 1 te kako. Ja sam predsednica."

To to mi j'e rekla da je predsedavajua neke dobrotvorne organiza-cije nije me zaudilo

nita vie nego to bi me zatekao podatak da je ena sa kojom razgovaram - astronaut.
Dobro, 'ajde, neu rei da tu po stoji neka kontroverza, mislim, to to je ovakva
senzualna ivotinjka el-nica nekog drutva koje pomae stanovnitvu tamo neke
afrike zemlje. Simona, medutim, naprosto nije liila na enu koja e se baviti humanitarnom problematikom. Nije liila ni na nekakav moralni stoer det-seta. Momentalno
sam povezao njen dobrotvorni angaman sa rudnici-ma dijamanata, imajui u vidu
provenijenciju oveka koji je u ovoj pri-i figurisao kao suprug moje sabesednice.
,,oao ima poseban interes u Angoli", ree tad ona, nasmejavi se iz-razu moga lica.
,,Jesi li ikada bila tamo?"
,,Jednom sam bila u Angoli", odgovori ona i protrlja nos. ,,Gotovo sam umrla tamo jer
nisam htela da jedem, a ni da pijera, nita od ono-ga to se tamo davalo, pa sam
gledala da odem iz zemlje to je pre mo-gue. ta god da si itao ili sluao o tom ivotu
tamo, nema blage ve-ze sa iskustvom steenim na licu mesta."
Onda mi rukom pokaza krajolik. ,,Vidi ovo, sve sam beton, i zgra-de i autoput od
aerodroma do grada. Ali, centar Lisabona je prelep, sve stare zgrade. Sintra, kraj u
kojem mi ivimo, nije ni pola sata od stro-gog centra grada, ali to je neki sasvim drugi
svet. Samo selo i njegova okolina smatraju se jednim od najivopisnijih predela Evrope.
Ujedinje-ne nacije proglasile su taj kraj svetskom kulturnom batinom." ,,Imate dece?"
Oganj strasti
91
,,Huanu e upoznati kasnije. To mi je kerka, ima petnaest godina. Onda, naravno, i
ako, gospodica odlui da dode kui", ree ona, i po-novo se zasmeja.
,,A ta je tu smeno?"
,,Morae da povede rauna."
,,Zar ti liim na nekoga ko bi iskoristio dete?"
,,Ne brine mene to da li c'e ti nju da iskoristi."
17
Muito mulher. Tako sam video oaovu enu, Simonu, dok me je vo-zila sa aerodroma.
Ba je to bila - ena i po.
Od lisabonskog aerodroma do izlaza za Sintru ilo se autoputem, pra-vo, bez urbanog
krajolika, dvadesetak minuta. Nekoliko kilometara da-Ije, kad smo odmakli od autoputa,
poeo je taj ivopisni predeo o ko-jem je Simona govorila, napomenuvi da je re o
ambijentu upisanom u listu svetske kulturne batine. Brdovit kraj, uzan, krivudav put,
seoca stepenastih, kaldrmisanih sokaka i dvorac zvani ,,Pena palas" na vrh br-da.
Udosmo u samu Sintru, drum se dodatno suzi, jedva kola da se mi-moidu. Minusmo kraj
jo jednog zamka i, gore na brdu, nekog otmenog hotela.
,,Palacio de Seteais, Palata sedam odjeka", napomenu Simona. ,,Ne-kada je tu
aristokratija obitavala, a danas je hotel. Tu smo, evo, sad e oaova kua, a i ona je
mnogo lepa. U njoj je neki ponugalski markiz ivep u osamnaestom veku."
Zoaova kua. udan nain da ena opie mesto gde ivi sa svojim muem. Taj njihov
odnos vie je slutio na brak iz prigode, onako, reda radi, da se uzmemo kad ve ima
ara - to mi nije promaklo, verujte, onog trena kad sam je prvi put ugledao. Bogati
starac i mlado, trofejno ene, stopala odrtavela da mu greje kad noca padne. ivot,
pa to ti je.
Prodosmo kraj ive ograde, tri metra visoke, i pred nama se ukaza ulazna strada,
oiviena redno potkresanim italijanskim empresima. Ku92
Harold Rob'ms
a od sivog kamena na kraju tog puta raskonim se oblijem se prsila, kao ornament na
nabrekloj litici. Atlantik se mrekao u pejzau. Iza me-ne, kao kruna na brdu, belasala
se ,,Palata Penja". Nije to mirisalo na novac - smrdelo je.

oao nas je ekao kraj bazena, na uzvisini sa koje je kupa, kroz staklo koje ga je
odvajalo od stvarnog sveta, mogao da vidi ta se do-gada u okeanskoj vodi.
Bio sam u pravu nagadajui da u se ovde sresti sa nekim portugal-skim Dekom La
Lejnom. oaov je ten bio poliran, antika bronza, kao na onim kipovima iz vremena koja
su prethodila osvajanju zapadnoga sveta. Kosa svilena, bela, obrve izdane, guste.
Obuen komotno, osred-nje grade, glatke koe zategnute na jabuicama, maltene bez
ijedne bo-re na licu. Majica sa kratkim rukavima otkrivala je tvrde, nabrekle mi-ie.
Momak koji - u to nema sumnje - vodi rauna o sebi. Savren primerak mukarca u
najboljim godinama. Samo su kolica kvarila opti utisak. To nisam oekivao.
,,Pogodili me u leda pre nekoliko godina, dok sam igrao karte", re-e on. ,,Ba kao onog
vaeg Divljeg Bila Hikoka."
,,Sa keevima i osrnicama?", upitah, mislei na turu koja se u Hiko-kovom sluaju
ispostavila kao malerozna.
,,Jok. Par asova i jo jedan par u rukavu", uzvrati on i nasmeja se. ,,Leo te zajeb'o."
Gde e boljeg naina da se odmah prede na stvar. Na portabl-baru bilo je desetak
boca sa pidem. Nasuh au crvenog vina, vinho tinto, jer bejah nauo da to valja
probati. I, nastavih da pro-uavam starog drugara svoga oca.
Nita u vezi sa oaom nije ukazivalo na trajnost - ovek je, jedno-stavno, bio
neuhvatljiv. Oenjen je bio dvostruko mladom enom. Gra-den kao mladi i u svojim
dobrano zrelim godinama, robovao je inva-lidskim kolicima. Kua u kojoj je iveo bila je
prastara, obitavalite ko-je je nekada prualo traak radosti i spokoja kraljevima i
kraljicama. Ali, taj bazen kraj kojeg smo se upoznali, sa crnim dnom, bio je uistinu ultramoderan. Grki i rimski bogovi mermera i ostaloga kamenja, prostog
Ogani strasti
93
i dragog, plivali su tu kao po svome. A ogromni carski stubovi grani-ili su bazen sa
okeanskom panoramom.
Sve je to trebalo da izgleda upravo tako - drevno i bogato. Uinilo rni se, namah, da je
predamnom pravi novobogata, skorojevi, neuku-sno nametljiv. Moda je oaov
dizajner radio i one filmove o Rimskom carstvu za Holivud, pa mu preteklo neto od
scenografije.
Yelike sardine, barene koljke koje se ovde zovu percebes i sirne aperitivos, sve nam je
to donela neka starija ena za koju sam mogao da se kladim da je kuna pomonica.
Sardine su servirane u portugal-skom fazonu - mora sam s njima da se izbori, pa to ti
je. S obzirom na ambijent ovog doma, mogao sam da oekujem kavijar i ampanjac.
Cak je i vino bilo iznenadenje. Bee to, dodue, dobro, ali ne skupo, cr-veno stono vino,
ono to Portugalci zovu vinho tinto de mesa.
Simona je poljubila oaoa kad smo stigli. Sada je sedela tu, tiha, ne-ujna dok on
besedi, prava dobra enica.
,,Ja sam, zna, predloio Berniju da razmisli o ukljuivanju u posao sa dijamantskim
rudnicima", ree oao.
Imao je tanak, vodenast glas, kao fino, staro vino. Glas koji vas ne-no masira, tek da
vam bude prijatno, da se lepo oseate - pre nego to vam se seivo ne zarije medu
rebra. Da se samo nisam dobro seao oe-vog nepoverenja prema oau, odmah bih
naseo. im mi je postalo ja-sno da je izmedu Portugala i Angole postojala konkretna
veza, nije mi bilo teko da oaoa uklopim u sliku. Marni mi je, onornad u avionu, rekla
da su portugalski kolonisti, naputajui Angolu 1975. godine, so-bom nosili vinske boce
pune dijamanata. Malo mate mi je bilo potreb-no da zamislim oaoa kao iekuje na
lisabonskom aerodromu. A onda sleu avioni, sa gotovinom i dijamantima...
,,Nisam ni sanjao da bi Berni mogao da zavri tako to e svo tvo-je naslede skrckati u
radnik. Raunao sam da e proiriti polje rizika, ako se razumemo, ali on je, eto, uinio

tek toliko da u posao uvede i Lea, to se ispostavilo kao katastrofalno reenje. Kad je
Berniju dogo-relo do nokata, tu se naao pouzdani Leo da ga zavrne. 1 njega i tebe."
,,Leo je umeo sa Bernijem. Igrao je na Bernijev ego", rekoh.
94
Harold Robins
,,Pa zar se tako i inae ovek ne dri pod kontrolom? ta e ove-ka drati pod
kontrolom? Ili ene, ili novac. Yeina nee odoleti, to na jednom, to na drugom",
nabaci oao i znaajno pogleda Simonu.
U pravu je bio, ono oko Bernija - taj je padao na novac. Ali, ne za-to to je bio nezasit.
Jok. Taj bi verovatno i dalje iveo u iznajmljenom stanu, da ne bee onog posla sa
lutrijom. Ne, kod Bernija je novac bio sredstvo da stekne potovanje i divljenje, da ga
Ijudi cene. Berni je, aman, u poslednje vreme jo intenzivnije nosao odela od poliestera
i to-bo kone cipelike nego u danima kad je bio mlad i zelen. Da je, ko-jim sluajem,
moj novac bacao na odeu, kola i ene, jo bih i mogao da skontam odakle mu ta
jebena ema sa rudnikom.
,,Imam neko oseanje da ga je taj rudnik zaabrio", rekoh. ,,A Ber-ni se uvukao do
gue. Leo je saznao ta se dogada i digao sidro. Ta-kav je Leo -gnjida nevidena, ali da
ume s parama - ume. I, dobro mu ide."
Nisam sebi dozvolio ni tolicki luksuz da mi se u glasu, makar na-as, oseti trunka
sumnje u to da je oao, moda, montirao celu priu.
,,Istinu da ti kaem, ni sam ba nisam naisto, u stvari pojma ne-mam, o tim rudnicima
dijamanata. Kad sam bio klinac, gledao sam ne-ki stari filra gde prevaranti upucavaju
zlatne metke u okno, pa ispadne da ima zlata u rudniku, zna. E sad, ne bih neto tako
mogao da zami-slim sa dijamantima, to jes' - jes'. Bernija, u svakom sluaju, takva fora
nije navukla. Siguran sam da rudnik u ivotu nije ni video."
,,Pa, ne bi ni stvorio lani utisak da u rudniku ima dijamanata tako to bi ih, sa strane,
nabacao u rudnik. Ne, to se postie lanim geolo-kim izvetajima. I, u pravu si, Berni u
ivotu rudnik nije video. Kupio je radnik oslanjajui se na moju preporuku."
,,Sjajno. Tebi, znai, mogu da zahvalim to me je Berni sjeb'o. Je l' to hoe da mi
kae?"
,,Ako ti je stalo nekoga da okrivi, okrivi Bernija i Lea", ree oao. ,,Nisam znao da i
tvoje nasledstvo ulazi u igru, to stvarno nisam znao."
,,Taj rudnik je, izgleda, u svakom sluaju bio loa investicija, kako god da okrene. Ja
sam, opet, ylasnik tog rudnika, i dan-danas, i reeOganj strasti
95
no mi je da rudnik samo guta pare. to bi ti pa preporuio Berniju da ude u posao koji
guta lovu?"
,,Nikada se i nije oekivalo da e taj rudnik napraviti pare. Berni je to znao kad je ulazio
u posao."
,,Molim? Berni je uloio moj novac u rudnik od kojeg se nije oe-kivalo da donese
profit?"
,,Tako se otvaraju vrata novim poslovnim mogunostima."
,,Kojim mogunostima?"
,,Pretpostavljam da zna kako funkcionie svetska industrija dijama-nata. Najvei deo
dijamantskog kontingenta koji stie iz Afrike pod kon-trolom je De Bersa i njihcwog
sistema nadzornika. To ti je jedan privat-ni klub, i nama koji nismo lanovi tog kluba
ostaje samo da grebemo po zemlji i traimo kamenie, pa ta nam Bog da. Ve
godinama imam dobre kontakte u Africi, naroito u Angoli, zahvaljujui portugalskom
udelu u istoriji te zemlje, ali kako Ijudi stare, umiru ili odlaze u penzi-ju, i kako se reimi
menjaju - gro mojih izvora u Angoli jednostavno je presuio. Ali, stvari teku kako teku, i

tako je to; no, u meduvreme-nu, druge pojave izbile su na povrinu. Sada se irom
sveta pojavljuju duebrinici kojima je osobito stalo da se suzbiju svi ti sukobi oko dijamanata..."
,,Krvavih dijamanata, je l' da? Onih dijamanata koji raspaljuju oganj oruanih konflikata i
gradanskih ratova na afrikom kontinentu?" Upi-tavi to, dosetih se da bi Marni, zacelo,
bila ponosna na mene.
,,Krvavi dijamanti, rat, sukobi - nazovi ti to kako ti volja, ali to ti je ono - dijamanti za
oruje. Kapira? Uloeni su izvesni napori da se zau-stavi ta trgovina." oao zavrte
glavom. ,,Kakvi naivci, o, kakvi naivci. Kao da zaraene strane nee nai drugoga
naina da fmansiraju ratovanje! Kao da nee pribei jo okrutnijim metodima ne bi li
dijamante trampili za oruje. A svi ti pokuaji da se zaustavi trgovina bili su, zapravo, finansirani neposredno iz proizvodnje dijamanata. Nego ta si mislio!"
oao napravi pauzu i gucnu vina. ,,Kao to zna, na dijamantima ne ostaju otisci prstiju.
Da li je neki dijamant iskopan u Angoli, Kongu ili u Sibiru - niko ivi ne moe da kae."
96
Harold Robins
,,A koliko sam ja uo, upravo se radi na metodima koji bi trebalo da omogue da se i to
moe saznati", ubacih.
,,Istina je, stvarno. Ali, ti metodi nikada nee biti sasvim precizni, iz prostog razloga to
u Africi ima dijamante koji su nastali iz erupcije vulkana koji su Iavu posejali po
teritorijama vie dananjih drava. Svi e oni imati isti otisak. Bez obzira na to, bojkot
takozvanih krvavih, rat-nih dijamanata nama otvara rata. To je nama velika ansa", ree
oao. Ono ,,nama" ostavi na mene naroit utisak, ali ga nekako zatomih. 1 dijamanti iz
Angole su na toj listi bojkotovanih?", upitah. Da, bee to znaajno pitanje. Nisam znao,
a ni mogao znati, da li e taj moj rud-nik, to guta novac, ikada doi u poziciju da
postane profitabilan, ali bi-lo bi stvarno intrigantno ako bi, mimo svega, jednoga dana
bilo mogu-e prodati dijamante ba tu iskopane. Ili, moda, nikada nita u tom rud-niku
pronadeno nee imati trinu vrednost.
,,Ne", uzvrati oao na moje glasno razmiljanje. ,,Angola je sada u periodu tranzicije.
Savimbi i vlada sklopili su primirje. Tehniki gleda-no, Angola vie nije ratna zona."
,,Tehniki?"
,,Taj mir nee trajati. Dajem mu, eto, godinu dana, u vr' glave. Mo-da dve, 'ajde.
Savimbi nije ist u glavu, totalni je, tavie, ludak. Lud ovek. A ni vlada nije dostojan
predstavnik naroda, u standardnom smi-slu. Nee mnogo proi, a taj lani medeni
mesec eskalirae u nasilan razvod. Ve decenijama se oni bore medusobno, ubijaju se i
kasape. Ne moe pare hartije na kojem pie da je sklopljeno primirje da upije svu
prolivenu krv."
,,Kako su se Berni i moj rudnik dijamanata uklopili u taj mozaik gradanskog rata i medunarodnog gneva zbog trgovine krvavim dijamantima?"
,,Postoji tu proces sertifikacije. Da bi se izbegao bojkot, dijamanti
moraju da dobiju sertifikat, u kojem je jasno naznaeno da su iskopani
u zemlji koja nije na listi ratnih zona."
Sad mi je bilo jasno. ,,Dijamanti ne nose otiske prstiju, i ne moe se znati odakle su.
Iskopa dijamante, recimo, u Sijera Leoneu, ili u nekoj drugoj zemlji sa liste nepodobnih,
dobije sertifikat iz, 'ajd' da kaemo,
Oganj strasti
nekog rudnika u Angoli, i onda te dijamante moe da prodaje na slo-bodnom tritu. A
s obzirom na to da je re o draguljima sa mrljom, krvave dijamante dobija po ceni
mnogo nioj nego druge dijamante. A opet, oni posle dostiu istu tarifu kao i drugo
drago kamenje."
,,Dobro, vrlo dobro", oao udari dlanom o dlan. ,,Vidim da si od oca nasledio mo
intuicije. Da, tako dijamante dobije mnogo jeftinije - ali ne samo zato to su to krvavi

dijamanti. Cak i vaniji od pedigrea je nain na koji ih plaa. I, to je sistem trampe, ne

ono za ke."
,,Za ta se trampe?"
,,Gospodarima rata je, esto, oruje potrebnije od novca. Trgovci ko-ji pred njih istupaju
sa orujem i municijom, pre nego sa suvim nov-cem, pre e zadovoljiti klijentove
potrebe. Ba kao u vaim, amerikim filmovima, te transakcije verovatno ne lie na ono
kad naoruani tipovi prepadaju vozove sa repetirkama namenjenim indijanskim
plemenima u toku rata na Divljem zapadu. Tako bee? S tim to poiljke za ovaj rat
stiu avionima, a u oruanom arsenalu ima mesta i za tenkove i rakete zemlja-zemlja."
,,Gde trgovci dijamantima nabavljaju takvo naoruanje?"
,,Kao to postoji bojkot kad je o kupovini krvavih dijamanata re, po-stoji i zabrana
prodaje oruja afrikim gospodarima rata. Oruje je, ta-ko, steklo status, ako moe tako
da se kae, robe sa crnog trita, a naj-vei deo pronalazi se u Sovjetskom Savezu,
sada, kad se zemlja suoa-va sa ogromnim ekonomskim problemima1."
,,Prirodno", nastavi on, ,,cene su zastraujue, da ne pominjemo do-datne trokove u
tranzitu robe iz zemlje u zemlju. A kako funkcionie sistem naplata i isplata - od toga bi
se i najtrezvenijem zavrtelo u gla-vi. Puka za koju bi mogao da dobije maksimum
trista dolara tamo gde je proizvedena, prodaje se za iks puta veu sumu na nekoj
prljavoj avi-onskoj pisti u dugli, usred bojnog polja."
Otpih vina i razmislih o ovome to sam uo. Pametna ema, nema ta. Prljava, jata,
prljava da prljavija biti ne moe. I, za verovati je, isto
Radnja se odvija u prvoj polovini 1991. godine, pre raspada SSSR-a - prim. prev.
98
Harold Robins
toliko profitabilna koliko i trgovina narkoticima. ,,Za dijamante pla'a mnogo manje
nego to bi na otvorenom tritu, a isplauje ih orujem koje je ee precenjeno.
Onda lepo uzme te dijaraante i proda ih po regularnoj trinoj ceni. Udvostrui profit i
zezne i kupca i prodavca.'' ,,Exactamente\ Je l' vidi sad zbog ega se i nije oekivalo
da taj rudnik donese zaradu?"
,,A-ha, vidim zbog ega se Berni tako naloio. Raunao je da e ima-ti svoj sopstveni
rudnik. Nije mu bilo bitno to rudnik krvari, to od di-jamanata nema vajde. Jebe
dijamante! Sama proizvodnja dragulja nije merodavna. Zarada se ostvaruje tako to
nabavi sertifikate za krvave di-jamante. Berni se proeta po trafti depova punih
dijamanata za koje kau da su ba iz njegovog rudnika, za sitne pare nabavi krvave
dija-mante, i ubode ga tu, vala, bogovski, kao posrednik izmedu ylasnika rudnika i
gospodara rata."
oao ponovo udari dlanom o dlan, a Simona se zasmeja. ,,To biste vi Amerikanci
nazvali dobitni scenario, je l' tako?", upita oao.
,,Da, ali ako ve imamo tu briljantnu ideju, to mi ne kae kako se to desilo da ovo sa
mojim nasledstvom ode u boju mater? I, kako se to Berni, koji se onako plaio visine,
bacio sa prozora?"
oao zavrte glavom. Po izgledu njegovom sudei, stvarno mu je bi-lo ao. ,,Korpe i
korpe pune dijamanata mogli smo da izvuemo iz tog posla, a eto, malko olova nas
porazi..." ,,Molim, nisam razumeo?"
,,Ba taj gospodar rata sa kojim smo napravili sporazum, naao je se-bi da izbui rupicu
od devet milimetara u levom oku pre nego to smo utanaili posao. Po raom miljenju,
bilo je tu i rikoeta - malo mu je olovo prodaralo lobanju pre nego to se primirilo."
,,Pa kako to jedan dogovor moe da ugrozi celu emu?"
,,0vakvi poslovi obino se svode na transakcije u kojima uestvuju
tri strane - trgovac dijamantima, odnosno prodavac, zatim prodavac
oruja i, naposletku, gospodar rata. Da bismo to je vie mogue uveali zaradu, mi - Berni, Leo i ja - odluili smo da obezbedimo oruje

Tano - prim. prev.

Oganj strasti
99
neophodno za tu transakciju. To je podrazumevalo i pozamanu finan-sijsku injekciju..."
,,Pozamanu, zaista, naroito ako se ima u vidu da je Berni ve bio uloio milione u taj
rudnik..."
,,Istina, a oruje i transport kotali su jo milione i milione. Sve je teklo kao po loju dok
vladina vojna patrola nije natrala na tu livadu gde je obavljana razmena. Dolo je, je li,
do razmene vatre i zlehudi metak zavrio je svoj put u glavi naeg gospodara rata",
ree oao i jo jednom zavrte glavom. ,,Vladina patrola je zbrisana sa lica mesta, ali
im su videli da im je gazda pao, njegovi podredeni poeli su medu-sobno da se gloe
nad dijamantima i orujem. Dip su parkirali ispred aviona da bi ga spreili da uzleti, dok
su se oni prepirali. Rasprava se pretvorila u borbu, u kojoj su stradali letelica i ono to je
u letelici bi-lo. Nama, na kraju, ni pereca nije ostala. Daba posao."
,,Boe blagi, to je sigurno bilo isuvie komplikovano za Bernija", re-koh, vrtei glavom u
neverici. ,,Nije on bio ni lo ni glup. Bio je Ber-ni prilino vet u trgovini dijamantima,
kako god da okrene, ak i na tako klizavom terenu. Ali, ovaj biznis sa krvavim
dijamantima definitiv-no nije bio u njegovom fahu. Definitivno. Sve, lepo, ode dodavola.
A njemu guza zapade u baru punu krokodila."
,,Veruj mi da iskreno alim zbog toga", kaza oao. ,,Pojma nisam imao da se u takvu
kocku upustio. I ja sam pretrpeo veliki gubitak, ali imao sam druge izvore prihoda, nisam
potonuo. Na pamet mi nije palo da Berni ima tvoje nasledstvo kao ulog i nita vie."
Nisam se primio na tu oaovu predstavu. Jebe njegovo saoseanje. Ne bi takav tip
cmizdrio zato to je neko iskrvario, ne bi, sigurno. Ni-je, medutim, bilo razloga da ga
otkaim pre nego to provalim sve nje-gove adute. Sva moja logika, sve brzopotezne
analize odoe u bestraga kad nam se oi sretoe. Bio je on, jata, mrtav ozbiljan, da,
mrtav ozbi-Ijan. I, ne samo to; neku iku uivanja opazio sam u njegovom pogle-u.
Igrao se ovek sa mnom. Malko. To me je ubijalo u pojam.
>,I, tako si Bernija uvukao u posao i kar'o ga u glavu, dok ovek ni-je izgubio sve to je
imao i, pride, sve to sam imao ja", rekoh tad Zoau. 1, to je bilo sve?"
wo
,,Berni je tano znao u ta se uputa", ree oao, tekim glasom. 1 ja sam pretrpeo
veliki gubitak. Berni je platio za rudnik, ali ja sarn po-krio lavovski deo trokova oko
oruja. Kad je posao sklopljen, ja sam pretrpeo kolateralnu tetu, neto to mi je bilo
drae od ivota saraoga. Duboko alim to je sin moga staroga prijatelja neprocenjivo
o.teen no-vonastalom situacijom." On ra.iri ruke preko stola. ,.A opet, ta teta se
moe nadoknaditi."
,,Ja sam i dalje vlasnik tog rudnika, a ti i dalje ima kontakte neop-hodne za razmenu
dijamanata i oruja. Je l' u tome stvar? Zato si me zvao u Lisabon?"
oao se zakikota. Nije to bio smeh to dolazi iz ista srca, veseo smeh kojim bi se esto
oglaavala Simona, supruga njegova. Ne, bee to zvuk kojim se odaje lovac, zasenjen
udnovatom primilju u asu kad se priprema da povue obara, nanianivi jelena.
,,Kao to rekoh, nasledio si ti od oca tu mo intuicije, jata. On je, vala, uvek znao ta
mislim, uvek. ak i pre nego to pomislim to, on bi znao ta u pomisliti. Ali, dobro, da...
Kao to ree ti, to je to. Da. Ti iraa rudnik koji, u ovom asu, nita ne vredi. Ali, mogao
bi da stek-ne odgovarajuu vrednost. To mu dode kao pokrie za izdavanje serti-fikata o
kojima smo priali. Ja sam, inae, u vezi sa jo jednim gospo-darem rata u toj oblasti, a
taj ima dijamanata koliko ti dua ite, pri e-mu vapije za orujem. I, uzgred, imam tu i
jednog trgovca orujem ko-ji je spreman za trampu."
,,Ja nemam novac da fmansiram taj posao", rekoh. ,,Nemam ni ja, naroito ne ovako
veliki posao. Ako izuzmemo kata-strofu u kojoj je i Bemi, eto, stradao, iraam ja i druge

probleme u ve-zi sa situacijom u Angoli. Ovoga puta e i trgovac orujem biti uklju-en u
posao."
,,ta eli od mene? I, ta od tog posla mogu da oekujem?" ,,Kao vlasnik rudnika, ti bi
mogao da potpie sertifikate za dijamante koje nabavimo. Sertifikati moraju da budu potpisani tamo, u Angoli.
Berni bi tamo otputovao, takav je bio dogovor, kad nabavimo dijamante."
Oganj strasti
101
,,To je, dakle, sve to treba da uinim, da stavim potpis na pare har-tije?"
,,U sutini, da."
,,Ja nisam Berni. Daj da to uradim kako treba da se uradi. Za razliku od Bernija, ja neu
sebi oduzeti ivot ukoliko se zajebem u tom poslu." oao me pogleda, a lice mu se
iskrivi u grimasu yickastog muite-Ija. ,,Tvoj otac nije bio ovek telesne snage. To je
jedna od stvari koje sam kod njega cenio. Sve je radio mozgom. Bilo bi mi drago da
dobi-jem povoda da se ponadam kako je njegov sin nasledio tu dobru crtu." ,,Daj da
ostavimo mog oca da poiva u miru, a ti mi lepo reci ka-kav je to, konkretno, posao, i
ta bih ja u svemu tome imao", rekoh.
oao nam obojici nasu vina iz karafea, ve zborei: ,,Kako ti, vero-vatno, i sara
pretpostavlja, na svetu zacelo ima mnogo trgovaca voljnih da trarape oruje za
dijamante, to nije sporno. To ti je biznis, tu je kon-kurencija", ree on, i jo jednom mi se
naceri krvolono, pa nastavi: ,,Jata, prljav posao, konkurencija do bola, a u svemu
tome - diskreci-ja presudna. Dovoljno je, znai, rei da je osoba koja trai oruje voj-no
lice u Angoli."
,,To nema smisla. Dijamanti iskopani u Angoli mogu legalnim putem da dobiju sertifikat.
emu diskrecija?"
,,Nazovimo celu tu situaciju delikatnom u transnacionalnim razmera-ma. Osoba, dakle,
koja uzima oruje, a iz Angole je, ne eli, prosto, da se zna, da bilo ko zna, da ona to
oruje uzima. K'o to ti rekoh, na snazi je privremeni mirovni sporazum izmedu
pobunjenika i vlade. Ta-kvim stanjem stvari nisu ba svi sreni i zadovoljni. Dijamanti
koji se konste za isplatu nisu nuno oni dijamanti iskopani u dubinama ango-lanskih
rudnika - ili bilo kojih rudnika, kad j'e ve o poreklu re..."
3vim mi oao ree mnogo toga - a i nita, u isti mah. ta sam mogao da zakljuim iz ove prie? Taj koji menja dijamante za oruje bio
ie ili Savimbi, ili neki ,,divljak" kome nije bilo u interesu da za nj'egore aktwnosti saznaju ni vlada ni lider pobunjenika.
Zoao nastavi: ,,Kad dospe na tle Angole, s tobom e stupiti u vezu
0 KO kupuje oruje. Tu c'e se napraviti aranmani za razmenu dija102
Harold Robins
manata za oruje. Sve u vezi s tim aranmanima bie ti blagovremeno objartjeno."
,,Kako je u Angoli? Je l' opasno?"
,,Nita opasnije nego da mae izraelskom zastavorn u Bagdadu ili Teheranu u vreme
Ramazana."
,,E, neto mi je palo na pamet. Super ideja. Daj da ja tebi, lepo, pro-dam taj rudnik. Idi ti
u Angolu, posvravaj poslove, i onda mi poalji ek, kol'ko bude za mene."
On uzdahnu i pogleda svoju enu. ,,Zato mi ba sada, kad sam star, umoran i vezan
za ovu stolicu, nabacuju toliko govana na prag?" A on-da proisti grlo. ,,Plaim se,
gospodine, da sam ja persona non grata u toj afrikoj zemlji. Ali, ukoliko vi ne elite da
se meate u ovo, neka to bude vaa odluka. Imate prava na to. Meni nee biti teko da
prona-dem oveka koji e se boriti za rudnik u Angoli, spremnog da, za pet miliona
dolara, zavri posao kojega vi niste hteli da se prihvatite."

Popih malo vina i ne rekoh nita. Cenu mi je fiksirao, nema ta. Ni-sam bio kadar da
razmiljam koliko je dua otilo davolu na kolena iz kojekakvih razloga, ali sam lako
izraunao da bi iznos od pet miliona dolara moju malenkost uinio bogatim i beskrajno
bezbrinim tipom, ka-kav sam donedavno i bio.
Nisam, ipak, re jednu prozborio. Barem pola veka taj oao bee pro-veo pregovarajui
sa raznoraznim trgovcima dijamantima. A jedino su valjatori persijskih ilima bili, bar po
prii, neumereniji u zahtevima. ,,Hajde da popijemo po jednu u ime budue saradnje",
ree oao. Simona se glasno nasmeja. 1 na sahranama se smeje, a?", upitah je.
,,Samo na tudim", odgovori Simona.
Zamolio sam oaoa da mi objasni zbog ega to ne moe ponovo u Angolu.
,,Kada sam poslednji put bio u Angoli, igrao sam poker sa vodom pobunjenika. Neko ko
je eleo njegov, vodin posao - pucao je i pogo-dio me u leda. A ak i da me moje
objektivno, fiziko stanje ne spre-ava da opet putujem u Angolu, moj drutveni poloaj
sigurno bi. Ako
Oeanj strasti
103
se dugo vrzma oko tog biznisa sa dijamantima, navlai sebi neprijate-Ije na vrat. I to
neprijatelje koji odrastaju tamo, u ekvatorijalnoj Africi, a takvi te posle trae sa
protivtenkovskim minama na gotovs, bato."
,,Ali". nastavi on, ruke rairivi preko stola, ,,ako se ti ve plai da ode tamo, ja tu
nemam ta da ti zamerim. Mogao bih da uredim da prepie taj rudnik na nekog
drugog, na upravnika rudnika, recimo. 1, opet e ti stizati neki procenat, moda nekih
deset hiljada meseno."
Deset hiljada meseno. Nije bogzna ta. Nee to pokriti ni rashod za ampanjac.
,,Pet miliona za jedan posao, tako si rekao?"
,,Dva miliona otprilike za ovaj posao o kojem je re. Ostalo e stii za est ili osarn
meseci, kroz druge poslove. Kad ovo prvo uradimo, ste-i emo stalnu klijentelu. Ima na
vrata da nam kucaju... Pa, jesmo li... partneri?"
,,Ko je trei lan tima? Ko je taj trgovac orujem?"
,,Covek poznat po nadimku Beg."
,,Turski mi to zvui. ta je? Alirac?"
,,Iz jedne je od sovjetskih muslimanskih republika, iz Turkmenistana, mislim, ali sada
ivi u Istanbulu. Bivi pukovnik u sovjetskoj armiji. Na-pustio je SSSR pre vatrogasaca,
ili barem sam tako nauo... Jo je, i-ni se, u uniformi bio, a ve se bacio na crno trite.
Sa orujem, narav-no. Cuo si za onaj izraz - 'kralj topova'?"
,,Pa, i nisam."
,,0no jes', to ti je pomalo staromodna figura da se opie trgovac smr-cu, ovek koji
prodaje oruje dvema zaraenim stranama. I, pri tom, svi znaju da on podgreva sukob
kako bi intenzivirao biznis ili se, tavie, lino angauje kako bi produbio konfrontaciju, a
sve u cilju efikasnije trgovine... Koliko se seam, prvi je tom sintagmom 'kralj topova' bio
obeleen nemaki proizvodaq municije Krup."
,,Dobro, Beg je ovovremeni kralj topova. On, naravno, ne proizvodi sam oruje, ve
kupuje ukradeno. I, kao i drugi od njegove sorte, nije naroito izbirljiv kad je o selekciji
kupaca re. Ako dobro kapiram, on orujem snabdeva zaraene hriane i muslimane u
Bejrutu, Hezbolahu
104
Harold Robins
prodaje sastojke za samoubilake eksplozivne naprave, a Izraelcima ra-ketnu
kompjutersku tehnologiju."
,,To ti je pravi ovek - ako planira da zapone neki rat, boljeg od njega nee nai."

,,Da, ili ako hoe da trampi oruje za dijamante. Beg ima oruje, ti ima sertifikate, ja
imam oveka koji e platiti u dijamantima. Sto bi-ste vi Amerikanci rekli, sve baze pokrivene'."
Proganjalo me je oseanje da u toj igri ima mnogo vie ,,ukradenih" baza nego to bi mi
oao sam ikada dozvolio da saznam. A i nisam ba stoprocentno legao na njegovu
potresnu pripovest o ,jadnom Berniju" i mojim iezlim milionima. Ali, u tom asu, oao
je bio jedini trener u ligi koji mi je nudio da zaigram za pet miliona dolara. Podigoh au
u znak pozdrava i osmehnuh se Simoni. ,,Zanimljivo, ali, da znate, ovo e biti prvi pravi
posao koga sam se ikada prihvatio. I to e, izgleda, biti ba estoka rabota..."
Simona se smejala, ali oao, oito, nije bio naisto kako da rastuma-i ovu moju
napomenu.
Zausmo tad mlade glasove, i vie adolescentkinja izlete na plato kraj bazena. Nosile
su tanga gaice i njihove obnaene koe behu spremne za vlaenje u bazenu. Nije bilo
teko naslutiti koja je medu tim klinka-ma oaova i Simonina kerka, uana. Liila je na
Simonu, imala tu sen-zualnost. Mlada i mravija, slutila je na onaj izgladneli imid moje
Ka-tarine i bezbrojnih drugih manekenki sa stranica modnih magazina. ,,Doni, dodi
ovamo, hou da se upozna sa nekim", ree Simona. Kline skoi lagano, nabijeno
arogancijom i razigranom poudom pet-naestogodinjakinje. A i renik joj je bio ba
moderan, kao to petnae-stogodinjakinji danas i dolikuje.
,,0vo je Vin Liberte", ree oao. ,,Priao sam ti o njemu. Njegov otac mi je bio prijatelj."
Mala me odmeri od glave do pete. Bez zazora. ,,BoIje izgledate u onim magazinima",
ree na englcskom. ,,Ali u tim magazinima se, verujem, stvari malo doteruju."
Oganj
strasti
Odmah sam joj uzvratio. ,,udi me da ita te magazine. Ali, kad malo bolje pogleda,
oni po pravilu daju velike slike i malo teksta."
,,IHi..."
Simonin smeh presee devojicu. 1 zasluila si to, kukice jedna. Idi sad lepo kod
svojih drugarica."
DSoni na to promrmlja neku neistu portugalsku sintagmu, u kojoj je ispotiha pomenut
caralho, najsuptilniji segment muke privatnosti, a on-da m:i uputi pogled iz kojega sam
jasno mogao proitati da ova mala, svaka_ko, sa mnom jo nije zavrila.
Morau, pri tom, da priznam da me je taj kratki susret darivao ao-kom jioude koja
me je bocnula, a kako i ne bi, dok sam pogledom pro-pratio njeno bebasto dupence to
odmie ka drugaricama.
^ego, imam bolju ideju", rekoh oau, kad njegova kerka vie ni-je rnogja (ja uje ta
priamo. ,,Daj da nju poaljemo da sredi to oko rata^m Angoli."
c>ao zagrokta. ,,E, ta bi ukrala dijamante i prodala ih za novu halji-nu."
"ila bi ona disciplinovanija, ali je moj mu konstantno razmazuje i dozvQ>ijava j0j sve
gto j0j pacjne na pamet", dodade Simona.
"Nij'e ona ni upola tako divlja i luda k'o to joj je majka bila u nje-11 %>dinama", uzvrati
oao. j^teresantna opaska. Imajui u vidu toliku razliku u godinama izmedu
ao
i Simone, nisam mogao a da se ne upitam: gde li je ovaj na-ienu? U kolskom
dvoritu?
18
me odvede do sobe sa pogledom na okean. Ni da sara se ;stio u hotelu-dvorcu, dole na
putu, ne bih bolje proao. Soba je bi-de*uks, nema ta. :u vde ti je mali bar, ako
oedni, i zvonce, tu, na kraju stola, ukoAluzija na ameriki nacionalni sport, bejzbol - pr\
'im. prev.

liko Poslu
i zatreba posluga. elimo da se ovde osea kao kod svoje kue. e ti obezbediti sve
to ti bude potrebno."
106
Harold Robins
Posluga mi nije raogla obezbediti jedan sat voctenja ljubavi sa njiho-vom gazdaricom,
ali, uljudan kakav sam, nisam hteo da poteem tu te-mu.
Simona zastade kraj vrata.
,,Hoe da ti ugovorim veeru sa njom?"
,,Sa tvojom kerkora? Da nije malo premlada..."
,,Sa onom enom s aerodroma."
,,Mnogo bi mi znailo ako bih dobio njen broj telefona."
,,A to da ja to ne udesim tako da izgleda kao da je re o vanom sastanku koji e dati
znaajan doprinos ublaavanju svetske patnje?"
Nasmejah se. ,,0na ionako u to veruje, ali znam na ta cilja. Misli da nee izai sa
mnom ako je lino pozovem?"
,,A ta ti misli?"
,,Lako je rei 'ne' preko telefona."
,,Jeste. A ja sam je videla na aerodromu. Lii na one, potpuno po-sveene osobe, one
to se bore za istinu i pravdu. Nije od onih to e gubiti vreme sa ovekom koji razmilja
samo o enama i brzim koli-ma."
,,Pametnica si ti, Simona. Pa dobro, uredi mi to."
,,Nije ona kao to smo mi, zar ne?"
Stajao sam kraj prozora i dokonao na ta li je Simona konkretno mi-slila kad je ovo
rekla. Moebiti da ja i nisam tip koji e prolivati krv i suze zbog tolike muke i bola u
svetu, ili se nadati u dobrotvorne akci-je, ali nisam za sebe mislio ni da sam ba... A
onda mi se sve razjasni. Pa ja sam, dozlaboga, sa tom enom priao o poslu koji bi
trebalo da mi nabaci neku kintu - pet miliona ,,zelenih", da budemo precizni - i to od
prodaje oruja koje ubija Ijude. Kakav je to posao? Ubistvo, go-lo ubistvo, kula sazdana
na nemoralu i bezakonju. Sve za prljavu dobit.
Nita ja bolji od oaoa nisam bio. I, verovatno sam, pride, imao i slabija opravdanja za
ukljuivanje u gadne poslove sa gadnim Ijudima. Otac mi je priao da je oao morao da
se bori, sam sebi da prokri put koji e ga izvesti sa ulice, iz siromatva i daleko od svih
tih predrasu-da koje je svetina oko njega gajila zbog njegovog mulatskog porekla. A
Oganj strasti
107
ni Simona, bar po mojoj pretpostavci, nije poticala iz aristokratske ku-e. Za svoju
spremnost da inirn zlo, sada sam mogao da optuim sa-mo i iskljuivo svoju glupost i
lenjost koja me sputala kada je valjalo pobrinuti se o vlastitim finansijama.
Jo jedan aspekt Simonine napomene ostavio je na mene snaan uti-sak, i morao sam
o tome da promislim. Sta mene u svemu ovome, u stvari, eka? Zar u ja to da uistinu
sklopiti pakt sa davolom? Jesam li spreman za ilegalne i nemoralne postupke da bih se
domogao pet mili-ona dolara? Jesam li spreman neposredno da uestvujem u
raspirivanju rata?
Vidi, drue moj - rekoh sebi - nije to tvoja bitka, nije tvoja dunost da spasava svet.
Nisam ja stvorio bedu i jad u Africi i Aziji. Bio sam svestan inje-nice da je imperijalizam
Zapada doprineo tome, ali su uglavnom same zemlje Tree sveta bile odgovorne za
svqje realno stanje. Moj je posao bio da pravim novac. Ako Ijudi koriste novac da bi
jedni drugima nau-dili, nije to bila moja greka ni moj greh. Ako ja ne uzmem pare, uzee neko drugi.
Savest mi se, tako, primirila, i ja poeh da se raspakujem. Zauh ne-koga na vratima i
okrenuh se. Simona je izala ne zatvorivi za sobom vrata.

Pojavi se tad Doni sa jednom od svojih drugarica u tangama.

Doni se nagnu ka drugarici i poljubi je u usta, a onda stre sa nje-nih grudi vlani top.
Masirala joj je dojke i, u isto vreme, meni se osme-hivala.
,,Hoe da nas kara?"
Uzvratih osmeh i pridoh im.
,,Idite sad, lepo, pa se vratite kad porastete."
Zalupih vrata. Nisam ja ba takva budala... ili, moda, i nije da ni-sam.
Morao sam, smesta, da se istuiram. Hladnom vodom.
108
Harold Robins
Ozanj strasti
109
19 Lisabon, pre dvadeset godina
oao ude u hladnjikavu, zatamnjenu trpezariju iz privatnog kluba. Bi-la mu je to omiljena
prostorija u toj zgradi, stalno ga podseajui na eleganciju trpezarije u jednom starom
prekookeanskom brodu koju je ne-kada video - pre nego to e plovilo, zbog
ogrebotine, biti poslato u Ja-pan, gde e od njega napraviti automobilske karoserije i
otvarae za kon-zerve. Kao i vei deo povrine tog kluba, zidovi i pod te trpezarije bi-li
su od masivnog drveta, mahagonija i bukovine. Bilo je pomalo pozla-te na plafonu i
poliranih mesinganih traka po zidovima. Palme, velika paprat i umetniki predmeti iz
negdanjih kolonija portugalske imperije u Africi, Indiji i Kini - behu razbacani po
prostoriji.
oao nikada nije uao u klub ,,Palacio del Mar" a da ne pomisli na svoja ivotna
dostignua, i na to koliko je daleko dogurao. I eto njega tu, sada u finim, sredovenim
godinama, neenja koga bankari i brodo-vlasnici merkaju kao potencijalnu priliku za
neudate keri. Ne bi, dodu-e, bila istina ako bismo rekli da je vascelo ugledno
lisabonsko drutvo delilo takvo povoljno miljenje o oau. Kada je njegova prijava za
ula-njenje u klub uzeta u razmatranje, iskrsnule su brojne primedbe. Nj'ego-vo
drutveno poreklo, pre svega, nije bilo ba odgovarajue. Finansijsko poslovanje esto
pod znakom pitanja. A, povrh svega, i sve te glasine koje su ga pratile, pa i one to su
ga dovodile u vezu sa crime organi-zado, organizovanim kriminalom, svekolikim
porocima, kockom i poslo-vima sa drogom, od Porta do Fara.
Nije, naposletku, njegov karakter - ili, pak, nedostatak karaktera -bio momenat od
presudnog znaaja. Izdaan mito koji se obreo u de-pu dravnog ministra finansija dao
je oau znaajno pokrie. A onda je ovek koji je prednjaio u glasnim kritikama
oaovog sumnjivog pedi-grea, najednom, promenio miljenje, poto je primio fotografije
svoje kerke, studentkinje, u strasnom zagrljaju s nekim fudbalerom - fudba-lerkom,
tavie, lanicom enskog tima... Nije kod oaoa ni postojala ta elja da se bogzna
kako zbliava i bratimi sa lanovima tog kluba. On
to, u stvari, i nije inio. Klimne glavom i osmehne se kad ulazi, podig-ne au sa
brendijem ili cigarom kad lan kluba koji se prema njemu dri prijateljski prolazi kraj
stola - to je bio neki oaov limit, crta pre-ko koje nije iao u maenju i paenju sa
lisabonskom elitom.
Postavi lan kluba, oao se suoio sa brojnim pozivima na razne urke i druge
drutvene skupove. Znao je on dobro da je svrha tih po-ziva u tome da i njega, eto,
prikau na tom dogadaju, da se razglasi ka-ko je domain na ,,jebi si mater" sa
ovekom za koga se slutilo da je bog i batina portugalskog kriminalnog miljea. Sve te
pozive oao je uredno odbijao. Nikada, takode, nije ulazio ni u kakve poslove sa drugim lanovima kluba, ni u vezi sa dijamantima, to je bila njegova po-slovna sfera, ni
kad je re o eventualnom ulaganju u njihove poduhva-te. Kada bi mu neki koega-lan
predloio da bi i on, moda, mogao da uloi u neki projekt, oao bi uvek uzvraao sa
maksimalnom Ijubazno-u. A odgovor bi, poslovino, kad se sve sabere, bio odrean.

Isto je bilo i sa njegovim angamanom oko dragulja. Kad god bi ga neto pro-pitivali u
vezi sa dijamantima, on bi ih uputio na trgovca koji je, pod velom tajne, radio za njega.
Zoaove pobude da se ulani u klub nije imala nikakve veze sa e-Ijom da se uspne na
socijalnoj lestvici. Nije on mario za te Ijude. oa-ovo miljenje o tom svetu moglo bi se
opisati kao generalno nisko. Go-tovo svi ti Ijudi bejahu nasledili svoje pozicije u drutvu i
raune u ban-ci. Portugal je stara zemlja sa jasno izdifirenciranom rodoslovnom mapom - zna se ko je ko, i ne dogada se tu bogzna kako esto da neko prede u vii stale.
Ljudi uglavnom ostaju vezani za socijalnu ravan u kojoj su rodeni. I to je to.
Zoao je bio arogantan, pa i gore od toga, kako to samo samouka li-nost ume, prema
onima koji su ceo ivot stajali u tatinim i dekinim i-zmama - imao je, sem toga, zaledinu
oveka koji je u vlastitu iskustve-nu kartu upisao stavke pljake i ubistva.
A ipak, lanstvo u klubu bilo mu je vano. Bee to za njega stvar duboke line
satisfakcije, svest o tome da je ostyario cilj koji je sebi,
s kao deak, bio zacrtao. Kao dvanaestogodinji mangup, glancao je
110
Harold Robi
cipele tu, nedaleko od ulaza u klub. I posmatrao je te Ijude koje su o-feri dovozili kako
izlaze na plonik u unikatnim cipelama i skupim, spe-cijalno krojenim odelima. oao je
tada bio dete, ali je ve razvio taj afi-nitet prema lepoj odei - divio se finim odevnim
artiklima, kako na mu-karcima, tako i na enama.
Pitajui se kakva li je unutranjost tog kluba, tog ekskluzivnog svra-tita i utoita
privilegovane manjine, oao je nainio korak dalje, i jed-nom je umakao klupskom
vrataru. Uspelo mu je da protne glavu u taj-noviti enterijer, i onda ga je zapljusnuo miris
ulja kojim su polirani zi-dovi od mahagonija. Klisnuo je tada niz ulazni hodnik, stigao do
cen-tralne prostorije i gvirnuo u salon gde su, oko okruglih stolova, sedeli mukarci, uz
fine cigare i stari brendi.
Yratar ga je opazio i isterao, a on je, hodajuc'i niz ulicu, obeao se-bi da e jednoga
dana ovaj isti, ili neki budui vratar, priljeno da mu prihvata kaput, i da mu se nakloni,
kad on, oao, bude ulazio u klub. Na kraju je, da bi zadovoljio svqju davnanju elju,
platio mito i tako, formalno, kupio lanstvo u klubu. Kako su godine prolazile, injenica
da je lan tog kluba znaila mu je sve manje.
Istinu govorei, nigde mu nije bilo toliko dosadno kao na tom me-stu. Gnjavaa iva.
Svraao je sad retko, a i kad bi doao, mahom bi gledao da u trpezariji i salonu provede
taman onoliko vremena i potro-i onoliko novca koliko se pristoji.
Senjora' Tavora ga je ekala za stolom. ,,Senjora", ree on. Pre nego to e sesti,
poljubi je u ruku. ,,oao, tako si galantan. Iznenadio bi se kad bi saznao kako su ret-ki
mukarci u ovom svetu koji znaju kako se valja odnositi prema jed-noj dami."
,,Ne bih se iznenadio. Ali, moda bi se ti iznenadila kad bi saznala koliko je malo ena u
ovom svetu koje umeju da budu dame."
,,Ba kao i tebe, nita me nee iznenaditi, ali e me tota uasnuti."
askali su neki asak kao dvoje starih prijatelja, graciozna stara ena, bogata naslednica, i uspeni biznismen. Oba ova utiska bila bi, raz' Gospoda
Osanj strasti
lil
ume se, pogrena. Senjora Tavora je bila jedan od najveih snabdevaa u gradu
Lisabonu - a roba kojom je snabdevala trite behu ene i mu-karci. ta god muterija
traila - svetloputo devoje za arapskog naf-taa, ili tinejdera nenih crta lica za nekog
tipa koji vie voli da ulazi na zadnja vrata, senjora bi nala zadovoljavajue reenje. Za
odgovara-juu cenu.
Kada se dogovarao s njom da se nadu u njegovom klubu, oau je palo na pamet da je,
moebiti, neko iz ekipe koja se tu okuplja nekada imao neto sa njom i da e je sada

prepoznati. Ta misao ga je zabavlja-la, i to dvojako: prvo, Ijudi e pomisliti da se

Tavorine skandalozne ak-tivnosti odvijaju pod njegovim, oaovim, okriljem; i, drugo, svi
ti pa-metnjakovii e se dobro preplaiti da ona ne prepozna njih.
Lenjo su eretali uz vince, pre ruka, onako, reda radi, budui da ne-kog zajednikog
interesa jedva da su imali. Kad je prvi put sreo senjo-ru, ona se interesovala za
kupovinu nekih dijamanata. Tako su se upo-znali. I, kako je vreme odmicalo, on se
povremeno oslanjao na njene usluge kad mu je bilo potrebno ensko drutvo.
Kad ga osmotri, ovek bi se upitao ta e oau posrednik - fini iz-raz za makroa - da
nade sebi enu. Telesno u dobroj formi, bivao je sve privlaniji kako su godine prolazile.
Mladolikost je dugo davala ne-mio kontrast sa prerano posedelom kosom. U kosi je i bio
barem deo tajne njegovog mladalatva i vitalnosti - nije bila, zapravo, seda, niti
proarana crnim ylasima, ve srebrnasta. A kad je bio mlad, tamna piit i blago rairene
nozdrve trale su na njegovom licu kao pouzdano zna-menje mulatskog porekla i
neprikosnoveni socijalni beleg. Godine i no-vac behu, medutim, blagorodne prema
oau. Dok su njegovi ispisnici uveliko elavili, ili tedro prebrojavali preostalu vlaad
na upi, njemu su geni istrajno odravali ne ba izdano, ali postojano oreole, sa koopernim uperkom. Novcem je, pak, sebi mogao da obezbedi profesi-onalne usluge
manikira i krojaa. Sva ta fmoa je, ipak, opstajala^ tek u domenu spoljanjosti; ovek je
i dalje nosio dva noa, da mu se nadu.
Zoaov je problem bio u tome to je traio enu koja bi zadovoljila njegove posebne
potrebe. Svaki klijent senjore Tavore imao je neke na112
Harold Robin
roite zahteve, ukusi su razliiti. Prosene ene su ih gnjavile. oao ni-je imao vremena
za sve te fine obrasce koji idu uz romantine predigre i vodenje ljubavi, kao to sebi nije
eleo da priuti neophodnu dozu str-pljenje za svakodnevne poslove. Yoden instinktom,
oao je ulazio u po-slove koji su nudili zaradu retko, ili izrazito retko ostvarljivu kad se
ba-vite nekim legalnim poduhvatima. I voleo je opasnost i uzbudenja seno-vitoga sveta
u kojem se poslovi, povremeno, sklapaju i uz neminovno prolivanje krvi. Privlaile su ga,
takode, ene iz nekog drugog sveta, one to balansiraju na ivici pogibli.
Nijedna od njih, avaj, nije dugo potrajala u oaovom drutvu. Neke su digle sidro zbog
njegove naravi i navike da ih prebija. Druge su uhvaene u kradi. Yeina mu je, pak,
dosadivala; nisu mu vie bile za-nimljive kad bi ih prvi put objahao.
,,Imam jednu stvarno posebnu devojku", ree senjora, poto razmeni-e kurtoazne
iskaze i forraa bi zadovoljena.
,,Ako bar imalo lii na tebe, bie stvarno veoma posebna", uzvrati on. Senjora se
osmehnu, oito polaskana, uprkos tome to je znala da je, u nj'enim godinama, ovakva
reenica tek isprazan kompliment i nita vie.
,,Dola mi iz nekog popravnog zavoda na severu. Iraam tamo oveka koji zna da sam
uvek zainteresovana za ispomo devojkama u nedai."
oao je morao da gucne vino, da bi mu kez izgledao prijemiviji. Taj ovek, o kojem
senjora govori, verovatno je bio zatvorski straar koji bi je nazvao kad registruje
uhapenicu podobnu za Tavorinu delatnost.
,,Sta je ini posebnom? Mnogo lepih ena ima u Lisabonu. Premno-go, ako se uzme u
obzir koliko ja imam vremena."
,,Privlana je, mada je ne bih nazvala ba lepom. A njeno telo, prem-da je jo u cvetu
mladosti, vie je nego bujno. Ali, svakako si u pravu: ovek tvog izgleda i ugleda sigurno
ima svoj tip i zna ta hoe kad je o enama re. Sta ovu ini posebnom, pita? Jesi li
ikad prisustvovao nekom izboru za mis? Kad vidim tamo sve one lepe enske, onako
po-redane, setim se vremena kad sam redovno ila na hipodrora i posma-trala kako
dokeji izvode na crtu svoja rasna grla. Gleda sve redom, jednog konja, drugog,
treeg, a onda ti na jednome zastane pogled. Pa-

Oganj strasti
113
nju ti skrene neto, ko zna ta, kako taj konj izgleda, kako drj.lavu, kako kopitom
grebe po tlu. i odmah vidi da je to ampion, d^c'e da pobedi. Eto, upravo tako ja vidim
ovu mladu enu o kojoj ti gC(orim - uguraj je na neki izbor za mis i ona, moebiti, i nee
pobediti.ali e ti svakako pogled zastati na njoj kad snima ppnudu."
,,ta je konkretno ini posebnom?", istraja oao.
,,Ne rnogu precizno da ti odgovorim na to pitanje, ja sam iisamo jedna sirotica koja
pokuava da povee usamljene jude. Ali, $> bih raorala da odaberem pravu re nju da
opiem, rekla bih da omjima -duha. Moda i vatre. Ti si, naravno, tu da proceni da li
govorirmsprazno.
Ona mu dodade klju hotelske sobe, zamotan u raaramicu.
,,Smestila sam je u sobu u hotelu 'Alfama', u onu sobu koji smo ve koristili, zna.
Diskretno mestace gde sam iks puta obavil^pos'o. eka te tamo."
20
oao izade iz taksija, tu, kod hotela. Obino se vozio svojim koli-ma, ali je uzimao
,,Mercedesovu" limuzinu kad god bi iao u klm. Sam se pred ^obom opravdavao
injenicom da je teko parkirati se isptjd klu- __ ba. Stvanii razlog bio je u tome to je
uivao u priseanju na 0e da-^ada je sanjao da e jednom i on, pred tom kapijom,
iskorjiti iz automobiia sa oferom.
Ova je puta poslao ofera kui i do kvarta Alfama stigao tjtsijem '' Uc*stalom, i nije bio
kvart u kojem e, tek tako, poeletida de-)nstrira svoju imunost i blagostanje. Alfama,
sa svojim maorskim artorn, bee najstariji opstali deo grada, splet uzanih uliica,
ayenijica lllh skverova podno brda na kojem se uzdizao Kastelo de Sao Hor-e'.dv-ac
to krunie impozantno brdo. oao je odrastao u torjkraju; a J^ radila po kafanama, kao
pevaica fada, vodei ivot Jdnako ' anhc
tonovima i stihovima pesaraa koje je
pevala. Uprav0u jed114
Harold Robiiu
noj od tih uliica, oao je poinio prvi zloin kad mu bee jedanaest leta; razbio je flau i
ubo oveka koji mu je spopao majku i odvukao je u sokae, nameran da joj oduzme
novac za koji je tvrdio da mu ga je ona ukrala.
On prode kraj hotelske recepcije i zaputi se pravo ka liftu. Samotni hotelski slubenik
nemuto mu klimnu glavora. On se zaustavi na tre-em spratu i, stigavi do vrata sobe,
zastade. Oprezan je to bio ovek. Okrenu klju u bravi i otvori vrata. irom i naglo, da
se uveri da niko-ga nema iza njih.
Ona je leala na krevetu i itala neki asopis. Kad on ode, ona od-loi tivo i ustade.
Pre nego to ju je dobro zagiedao, on proveri da ni-koga neraa u kupatilu.
U pravu je bila senjora Tavora - bila je to zgodna devojka, s onim potencijalom koji
obeava da e jednoga dana stasati u atraktivnu enu. Ali, isuvie mrava i premlada
da bi ula u otvoreno nadmetanje sa zre-lijim, punijim enama, bar kad je o seksepilu
re. Bee tu jo ono ne-to ,,posebno" u vezi sa njom to je senjora pronicljivo
detektovala. Od-brambeni stav. Da, to je oao odmah opazio. to se i moe shvatiti ako
se uzme u obzir da je re o mladom enskom biu koje ivot nije ma-zio i pazio, a to se
moglo zakljuiti i na osnovu senjorinih rei; biu koje je silovano, i to ne jednom, dok se
vuklo po ulicama. Ali, nalik istinskim ampionima u boksu i atletici, u pravom sportskom
duhu, to se eljade diglo na noge, odluno da uzvrati udarac. Dok ju je pogle-dom
premeravao od temena do peta, njen pogled otvrdnu. Ona zadie haljinu i okrenu se,
skide gaice i pokaza mu guzu. ,,0vo si hteo da ispita?" ,,Video sam i bolje guzice",
ree on.

Ona se okrenu, prevue preko glave guzicu i izloi grudi njegovom pogledu. ,,Hoe da
sisa malo? Skini vilicu, stare, i dudlaj mi ih." On je opali.
Udarac ju je iznenadio. Nije to oekivala. On se ba zalaufao, i tre-snuo je po glavi,
iznad one granice koju pokriva kosa, da se modrica ne vidi. Gadan udarac. Ona odlete,
udari o zid.
Oganj strasti
115
Brzo se podigla i krenula ka njemu, spremna da ga kokne, ali je on zdoma i opet je
zveknu o zid, pa joj onda nabi lakat u vrat, da miru-je. Slobodnom rukom posegnu za
noem.
Pokaza joj seivo, proeta joj noem ispred oiju, a otrica dohvati ono malo svetlosti
od sijalice i odbi zrake u njene rairene zenice.
,,Zovem se oao. Mogu da ti kaem da sam ja sigurno najgori ba-stardo koga si u
ivotu videla. Bie moja. Kad te poelim, ima da puc-nem prstima, i ti ima da docte.
Ako hou da te jebem, ima da mi se sagne lepo. Ako mi padne na pamet da te moje
kue kara, ima da se sagne. Razume?"
Ona mu pljunu, pravo u lice.
Jo jae je stisnu laktom, osetivi kako neno tkanje njene gue tre-peri pod nenadanim
bremenom. Lice joj pocrvene. Jedva je disala.
,,Volim ene od duha. Ti bi, medutim, morala da bude svesna inje-nice da moje
strpljenje ima granica", natuknu on, olabavi malo pritisak na devojinu iju i, onda,
pomazi bradavicu izloene dojke, ali ne prsti-ma, ve vrkom noa, i oseti kako mala
zadrhta.
Poljubi je u usta. Ne uestvujui, kao da nije tu, ona uzvrati polju-bac.
No nehajno skliznu na njene grudi. oao, u jednom trenutku, priti-snu seivo uz kou,
kao da e da joj zaree po dojci. I uini to. Krv jurnu niz bledu kou.
,,To ti je moj ig, da ga nosi. Od sada pa ubudue - ti si moja. Sem u sluaju da
poelim da te ponudim nekom drugom."
On odstupi i odloi no, pa sede na ivicu kreveta, da se izuje. ,,A sad u da te jebem."
Primetio je da neto leti ka njemu, ali ona je, ipak, bila isiwie mla-da i prebrza za
njegove pojmove. Otri obod pepeljare opali ga po vra-tu, sa strane, i duboko zasee
kou.
,,A ovo ti je moj ig", ree Simona. To je ona bila.
Kopile, fig. dubre pnm. prev.
116
21 Lisabon, 1991.
Simona mi je ugovorila veeru sa Marini, naredne veeri. Restoran u kojem je trebalo
da se vidim sa mojom saputnicom iz aviona nalazio se blizu Rosija, glavnog trga, usred
Lisabona. Odluio sam se da od do-maina iznajmim ,,mercedes", kao prihvatljiviju
yarijantu od limuzine sa oferom. Parkirao sam se u podzemnoj garai, iza oka, sa
zapadne strane tog trga, i malo otpeaio do ulaza u restoran. Mogao sam, sigur-no, da
nadem i blie mesto za parking, ali sam ba eleo da se proe-tam po Rosiju - na tom
skveru bee i maliak moga porodinog nasle-da, nema smisla to propustiti. Tu je,
upravo, moj otac upoznao moju majku. Tu su se zaljubili na prvi pogled.
Osmehivao sam dokonajui o tom njihovom susretu, o tome kako je on, zacelo, zverao
naokolo i, onda, opazio nju, u kafeu, a ona nekako podigla pogled i osmotrila njega... Je
li tu dolo do onog holivudskog ,,prepoznavanja" dvaju bia, mukog i enskog? Kad su
im se pogledi susreli, da li je vreme zastalo? Da li je sve na toj ulici zastalo, kao zacementirano, i muzika i glasovi utonuli u bunu tiinu?
Prolazei kraj osvetljene fontane u sreditu trga, presekoh u sebi da je ba tako bilo, da
je upravo tako otac sreo majku. Magija je isplela svoje tkanje onoga trena kad su im se

oi susrele. Marni je ekala u re-storanu, na recepciji, kad udoh. Bila mi je ledima

okrenuta i gledala u sliku nekog kralja iz ko zna koje epohe. Primakoh se tiho.
,,0ld, fala Ingles?" Zdravo, govori engleski - upitah je na portugal-skom.
Zagledala se u mene, usne joj se, u iznenadenju, razdvojie, pa je na as blenula,
otvorenih usta, Onda stisnu usne, a crvenilo joj navre u obraze. Shvatila je da sam je
prevario i sada se borila sa nedoumicom da li da ostane u toj igri ili da se, jednostavno,
okrene i ode.
,,Non. Parlez-vous franfaisT, upita ona.
Ne. Govorite francuski? - prim. prev.
Oganj strasti
117
,,0ui, govorim francuski. Imam, tavie, rodbinu u Francuskoj, ali 'ajde da se mi drimo
engleskog, ta nam fali, lake je."
,,Kad sam dolazila ovamo, mislila sam da idem na sastanak sa ne-kim veoma vanim
lisabonskim egzekutivcem koji bi mogao da mi po-mogne oko programa pomoi. 1, sad
sam vrlo Ijuta to..."
,,Ne, nisi Ijuta. Naterao sam Simonu da nam namesti ovaj sastanak. Re-kao sam joj da
sam se beznadeno zaljubio u tebe, odmah, u avionu, i da u vene da seem ako te ne
vidim ponovo. Simona mi je spasla ivot."
,,Ako uopte imam izbora, mogu da kaem da bih vie volela da si presekao sebi vene,
nego da veeram sa tobom."
Uhvatih Marni za ruke i privukoh je k sebi. ,,Sada imamo priliku da se prema ovome to
se dogada ophodimo kao civilizovani i odrasli Iju-di, ili bi tebi, moda, vie odgovaralo
da te izblamiram pred celim re-storanom i ponem naglas da priam kako sam te
izvukao sa ulice, i ti mi se sad nabacuje? Pa, ta emo?"
,,Ti si nepopravljiv. ta podrazumeva pod tim da budemo 'civilizo-vani i odrasli Ijudi'?"
,,Da veeramo zajedno, vodimo ljubav, dorukujemo, vodimo ljubav. I tako dalje."
,,Jednosmeran mozak, da. To ti ima u glavi."
,,Nije istina. Ponekad mislim i o drugim uzbudljivim stvarima, nije seks sa lepom enom
sve to me uzbuduje."
Ona se nasmeja. ,,0kej, ovim laskanjem si zasluio barem veeru. Ni-ko me nije nazvao
lepom jo od kad sam imala dve godine. Ali, eto, padam na to. Tek da zna, to to si
devojci kupio skupu veeru ne zna-i da si stekao pravo na desert."
,,Dogovoreno."
Poto sedosmo, ona me upita:
,,Mora neto da mi objasni. to si sebi priredio tu gnjavau da me ganja? Nisara
lepa, nisam seksi. Ja sam ti jedna dosadna nastavnica, administrator, a uskoro u
poeti da radim na terenu kao humanitarac. Mogao bi da bira izmedu svih onih ena
koje okreu glavu kad ulazi
118
u neki restoran. I, ta je tu onda, Vine, tako uticalo na tebe u onom avi-onu, ta je to
tako vano ulo u tvoj ivot? Nije, valjda, da te istraumi-ralo saznanje da postoje i ene
koje ti nee istoga asa, im te ugleda-ju, uskoiti u krevet? Ili si, moebiti, mazohista?"
Ozbiljno razmislih o ovom pitanju.
,,Zna li u ta ja verujem?", upitah je naposletku.
,,Da ujem."
,,Ni u ta. Zaista, ni u ta ne verujem. Podignut sara u porodici ustro-jenoj obrascima
dveju religija, i sve to sam iz te meavine izvukao bi-la je izvesna pretnja da moram da
budem dobar, ili e me, u suprot-nom, kazniti Bog. Kad su optedrutvena pitanja
posredi, teko da c. kod mene naii na trunku entuzijazma." Rekavi to, zavrteh
glavom. ,,Briga mene za polidku, religiju, humanitarni rad, seksualno obrazova-nje,
ekonomske pokazatelje, abortus, zemljotrese, avionske nesree ili bi-lo ta to me lino

ne dodiruje. Moda mi je upravo to kod tebe pri-vlano - izuzev moje mazohistike

udnje da me zgazi i smrvi tom tiklicom. Radoznao sam kad sretnem Ijude kao to si
ti, one koji toli-ko veruju u neku stvar da joj posvete itav svoj ivot." ,,Veruje li u
Ijubav?"
,,Voleo sam svoje roditelje. Oboje su umrli. Nikada, inae, nikog dru-gog nisam voleo.
Ako je tvoje sledee pitanje - da li se plai da za-voli nekoga - daba pitanj'e. Ne
znam. Razmiljau o ljubavi kad na ljubav naletim."
,,A sve te tvoje igrake i igrakice?"
,,Kako dolo, tako prolo. A sada, kad si ula moju ispovest, priaj mi o sebi. Kako si to
skonala kao intelektualka, umesto da lepo posta-ne doktor, ili advokat, ili indijanski
poglavica?"
,,Popuje, a? Prvo kae da sam lepa, a onda da sam inteligentna."
,,Naravno, to je prvi korak u zavodenju jedne genijalke. Tako sam proitao u knjizi."
,,A, to sam ja? Genijalka? Ne bih rekla da mi ba pristaje to, neka-ko mi vie zvui kao
termin u matematici, moda hemiji. Ne bih pove-zala to 'genijalka' sa drutvenim
naukama."
Osanj strasti
119
,,Svako ko ima vie od etiri godine koleda je intelektualac, bar po mojim merilima. Ma,
svako ko, kad uzme novine, ne proita samo sport-ske strane - intelektualac je, jata.
Ne, stvarno bih hteo da znam. Sta se to dogodilo pa si se motivisala da ode u Afriku,
da spase Crni kon-tinent? Kako si zavrila na toj specijalizaciji u Angoli?"
,,Ne idem ja na specijalizaciju u Angolu, moja specijalnost su eko-nomija Treeg sveta i
sociologija Afrike. Za Afriku me, inae, verovat-no zainteresovao Tarzan, svi ti filmovi
koje sam gledala kao klinka."
,,Filmovi o Tarzanu su za deake."
,,Uh, to ti je ba staromodan, seksistiki stav. Svejedno, dok sam bi-la na 'Berkliju',
dobila sam 'FulbrajtoYu' stipendiju i provela godinu da-na na Univerzitetu 'Koimbra' u
Portugaliji. A veza sa Angolom se us-postavila iz prostog razloga to mi je cimerka bila
iz Angole. Bila joj je potrebna pomo u engleskom, a zauzvrat me je nauila bantu
dijalek-tu. Posle sam nastavila da uim taj jezik jer sam zakljuila da bi mo-glo da mi
koristi kad jednoga dana odera u Afriku."
,,U avionu si mi rekla da ti je ovo prvo putovanje u Afriku?"
,,Jeste. Sve to sam do sada saznala o Treem svetu, sve moje zna-nje, teoretske je
prirode. Ono, uionica, a posle u Ujedinjenim nacija-ma, u Njujorku... Ua specijalnost
mi je teorija ekonomije, razvoj pro-grama pomoi i sprovodenja misije. Idem na teren da
steknem neto is-kustva u praksi, iz prve ruke da vidim kako stvari sa hranom i lekovima funkcioniu. Kau mi da moram da raunam s tim da u ponekad biti do gue u bari
sa krokodilima i zmijama."
Zadrhtah, kao. ,,Ba fmo. Dugo ve prepoznaje u sebi te samoubi-lake tendencije?"
,,Tamonji Ijudi, urodenici, s takvim uslovima za ivot svakodnevno izlaze na kraj", ree
Marni.
Ti urodenici s osmehom primaju ujed insekta od kojeg doljaku rik-ne mozak. Zato ti
u to ulazi?"
>,bog novca, razume se. Obogatiu se nosei dakove s pirinom iz-adnehm Ijudima.
I, ne mogu da doekam taj dan kad u svojim oi-ma videti kakva su sve zverstva
poinjena ne bi li tvoj rudnik dijama-nata radio kako treba."
120
Harold Robins
,,A kako je to moeue da ti cr, m=a
eto, gleda da me optu^ da sai^ J"t

je ivi i Iivljava se silujui oluple ff' bKdn0,bno dubre kole >nvrednog bica Treeg sveta?", za"*
*
ku
bi nastaV1,a u i
^ P1?' - oaom,
dano zanla y.ljuku u moje besl^f ^f " ^ ''
,,Pitanje ti j'e rogobatno i poeitinr-proitala", ree ona ,,Ali, 'aded
' '
je to to me pnvlai ovom poslu sam, prosto, elela kanjeru koja /e
ostvarenosti, zna. Sa sveu da ,' ^- 'T"
'T^ t0. Sei:anje
Ijudima koje je savremenl svet os?av ^J ^ PrOVef ola,ks^a^c' zivot rai iti mt
M-avic^ negde za sobom, judima koje je
taj isti svet bacio u celjusti psima raf>,
,,:,.,
rati^a - to mi, eto, pruza vecu mspiraciju i ushicenje nego sto bi ti reoim^,
kovni raun legne jo jedan miUoS^' ^30 '" "^ ^ & "" ^"
l "* dbm razumeh^ ^ikada ja nisam oseao uzbudenje leSne na racun. Ja s%m ,. bre,
{roadi _ razbacu - ^
; vm T Vt0 Je mg^UC'e 5 vec' koHmama! I, zasluujem d nTeli Tf
ZbA0gCmjemCe da 88vom ivotu nisam a^to ni jee hod ' v'h ," mem Vidli ^sng kPi"listu koj! i , rekoh, podlgav, ruku kao^ ^
izvPjda ^
u, da h h h:, vmem ^ ^ nlka*da na emu nisam radio dovoljno augo da bih bilo
koga zavrnuo."
e 0DMtT gIaVm::'7tkud rai ts^J uiutisak da sada govori .stinu^ I da ot tk
P^"r ^
U ^ ad3|a na P^ da uzalud trai svoj
Lr? mte ^ S PnOS1 tiime- to di5 fltor ,,Nagradu ocekujem na nebesima^."
Ona se zagrcnu. Vino joj zastada^ u tt 2rlu
"RSlmadakS Si"HPr0dUih' "0a da ujem tu ivotnu storiju." jna sam u San
Hozeu, na : san^franciskanskom poluostrvu. Otac dio u kompjuterskoj kompanniji. . i
jog radl. Obavlja funkc.ju pot-predsednika u istrazivakom sektoru. ."
121
Podigoh ruku da je zaustavim. ,,Ne mora vie o porodici. Ja, zna, imam kristalnu
kuglu. Otac ti je kompjuterski mag, a majka feministi-ka radikalka sa 'Berklija' koja te je
zatrpala tim antiratnim, antizagadi-vakim, antisvakakvim demonstrantskim varijantania.
A brak izmedu jed-nog kompjuterskog maga i feministike radikalke i nije, je li, osuden
na dugovenost i radosnu koegzistenciju, zar ne? 1, dolo je do razvoda. Odrasla si u
komuni gde su Ijudi povazdan sedeli, puili travu i vodili
ljubav."
Opet je zavrtela glavom. ,,Pa ti si jedno udo! Ili ti u venama tee krv erloka Holmsa, ili
si angaovao nekog detektiva da mi proelja biografiju. Jedan deo si, ipak, propustio:
ono. kako moja majka preda-no naputa tu hipi ekipu, pakuje me u dae na leda i nosi
me u ban-ku, da pokrade lovu kojom e ona i njeni kompanjoni sprovesti svoje ideje u
delo... A onda, kada je..."
,,Drugim reima, na pogrenom sam putu, dibidus." ,,Gospodine Liberte, ni sama ne bih
mogla umesnije da se izrazim." ,,Smatram da smo nas dvoje apsolutno korapatibilni",
rekoh slegnuv-i ramenima. ,,Suprotnosti se privlae. Ti si ena idealista, sa misijom i
namerom da spase svet. Ja sam jedan neodgovoran nesposobnjakovi ko-ora da se
promeni i ne razmilja ni o emu drugom nego da se do-a nekog nesluenog blaga."
Pribliih joj se, sasvim, dok mi se, mal-tene, usne ne oeae o njene. Uf, kakva je bila -

senzualnost to neo-zrai. Onoga asa kad sam, svojevremeno, ugledao Katarinu -leo
sam da je jebem. Mami je bila ena sa kojom poeleh da vo-ljubav.
...
Ne, ali ne zato to to ne elim." Ona me odgurnu, blaso, i po- mi kragnu. ,,A elim, i te
kako."
ji neko koga ne bi elela da povredi?"
^ "^ ^* dda da Povredim- Nisam Jaka linost- Pre"
da mnon
/ehki posao, sedam gora i sedam mora imam da prevalim.
om trenutku da dozvolim sebi taj luksuz da se spetljam
/22
Harold Robins
sa nekim mukarcem. Ako mi se to dogodi, neu biti u stanju da oba-vim to to moram
da obavim."
A ja sam govorio o, je l' te, vodenju ljubavi. Ne o spetljavanju.
Proitala mi je misli. ,,Nisam ja kao ti. Ne mogu da objasnim zbog ega sam takva
kakva sam, ali ja, naprosto, ne mogu da se smuvam s tobom. Yeera je bila dobra,
drutvo sjajno."
Cmoknula me u obraz i ustala od stola.
I ja sarn ustao i obgrlio je. ,,Ne idi. elim da budem sa tobom."
Yrtela je glavom i odgurnula me. ,,To, jednostavno, ne moe."
Posmatrao sam je kako izlazi iz restorana, a onda posegao za nova-nikom i ostavio na
stolu sumu koja bi, zacelo, pokrila tri takve veere. Ona bee zaboravila da
plati. ,,0brigado", rekoh nasmejanom konobaru dok sam izlazio.
I, ta je bila ta Marni? Rebus umotan u uketavi celofan enigme. Da, tako sam je
doiveo - prava misterija. Obino sam u svakoj prilici bio u stanju da klasifikujem Ijude,
da ih strpam u odredenu kategoriju, a na-roito ene koje su mi uzrastom bile bliske. Ali,
ona... Svaki put kad bih je, kako-tako, strpao u neku kutiju, ona bi iskakala i uskakala u
neku drugu. Da, bila je to jedna drutveno svesna intelektualka, ali je, u isti mah, bila i
poeljna, topla, senzualna ena od koje mi je nivo testoste-rona nesumnjivo rastao, ne
pokazujui hoimonalnu tendenciju ka padu.
Ono to sam oseao prema njoj zbunilo me je, sigurno u istoj meri kao to su nju
zbunjivala uvstva prema meni.
Ali, ta pa ima tu da se bistri - i preda mnom se prostiralo famo-znih sedam gora i
sedam mora koje je nekako valjalo prebroditi. U mu-kloj noi, na pamet mi padoe
nesavladivi bedemi davnanjih tvrdava i ognjena mo stranih zmajeva sa kojima su se
suoavali drevni vitezo-vi. Nisam, u stvari, imao dovoljno vremena da u sopstvenoj
svesti ra-svetlim tajnu zvanu Marni Dons. Hodao sam ka podzemnoj garai iza oka,
kad ugledah Doni. Bila je u grupi koja se okupila oko velike fontane usred skvera
Rosio. I, nije izgledala sreno.
Hvala vam - prim. prev.
Oeanj strasti
123
22
Osraoro, moda desetoro Ijudi muvalo se tu, i uglavnom bejahu mla-di - negde izmedu
Doninih vrnjaka i uzrasta zrelog za koled - a na-la su se tu i trojica starijih
mukaraca, u srednjirn ili poznim dvadese-tim. Klinci su izgledali kao Doni - razmaeni,
bogati, besciljni. Troji-ca starijih izgledali su kao da im neto ba nije potaman, naroito
onaj koji se raspravljao sa Doni.
Nije to bila moja stvar, istina, pa sam nastavio da hodam, ali sam morao da zastanem
kad se jedan od tih buzdovana naglo primakao de-vojci dok se ona svadala sa drugim.
Osetih odnekud da se on sprema da je zgrabi. Sranje. Nije mi u planu bilo da se

sporekam sa lisabon-skim ulinim ljamom, ali nisam, naprosto, mogao da stojim i

gledam kako maltretiraju dete.
Zapade mi za uho ime tipa kome se obraala - Santos - kao i e-stina rasprave koja se
upravo raspirivala kako sam se ja primicao taki konflikta. Mala je bila Ijuta zbog
ekstazija koji joj je ovaj uvalio - ro-ba nije bila visokog kvaliteta, a valjano je plaena.
Sjajno. Sad su mo-gli lepo da me zakucaju, sa odlinim razlogom - to pomaem jednoj
petnaestogodinjakinji da ostane na drogama, po mogustvu to kvalitet-nijim.
Santosov pogled je vrludao, nije gledao direktno u Doni, dok sam im se pribliavao.
Yeina nas smatra da ivimo u civilizovanom dru-stvu, ali kad se spustimo do
odredenog nivoa, kad sidemo na ulicu, bi-va jasno da gola fizika snaga ima veu
specifinu teinu od pameti. Santos je bio graden kao oklopni transporter - nije bio
visok, ali je bio vrste konstitucije i irio se u visinu - masivne, stablaste noge, zama-san
torzo, debela vratina i sitna glava. A ja, makar i ne bio pilence, ni-sam svakako bio ni
estok tip.
,,Cao, Doni, je l' ti treba vonja? Ide kui?"
Izraz devojinog lica kazivao je da se Doni upravo premilja da li da me otera u
raaterinu.
,,0djebi, puta."
124
Harold Robin:
Re ,,kurva"' Santos ne bee namenio Doni, ve meni.
,,Haj'mo mi lepo...", poev, a onda, pruajui ruku da uhvatim Do-ni, okrenuh se na
peti i zavalih desni direkt Santosu, usred lica, nava-livi se svom teinom ramenog
pojasa i, potom, itavog tela. Ba ona-ko kako su me uili. Rezultat je bio odlian Santosu sam dobro pri-vrljio vilicu. Prvo aka, a onda i itava ruka, uzdrhta mi od bola.
Santos se jedva zadra da ne padne, posrnu i napravi polukorak una-pred.
Takav udarac trebalo je da ga sravni sa zemljom. Ruka mi je jo je-ala - kao da sam
tresnuo u zid.
Santosove oi bludele su nakratko, u izmaglici. Kad su se izbirstrile, fokusirae se na
mene. Nije to bio pogled Ijudskog bia, ve hladni, zlo-udni pogled pitbula dok merka
ogoljeni vrat nekog drugog pseta.
Yideh da je vrag odneo alu i da mogu da se oprostim od ovoga sve-ta.
Doni se, najednom, nade izmedu nas dvqjice i zasu Santosa kiom udaraca.
,,Ti, dubre odvratno, oao e muda da ti odsee i nahrani pse!" Izraz Santosovog lica
nije se nimalo promenio dok je primao te udar-ce i vakelu.
Doni me zgrabi za ruku. ,,'Ajdemo, idemo odavde. Jebe ova smr-dljiva govna."
Zaputismo se ka podzemnoj garai.
,,0brigado", ree ona. ,,Ali, da zna, tvoja pomo mi nije bila potreb-na. Ne bi on mene
dirao, zna da mi je oao otac." Napomemwi to, pogleda me s lanom iskrenou.
,,Sad e morati da mi plati za tu lo-vu koju sam izgubila na njegove bedne pilulice."
.,Nema anse. Ja se drogom ne bavim."
Uze me za ruku dok smo hodali.
,,A ime se ti bavi? Seksom? Moemo do hotela, ili da se jebemo kad stignemo kui."
,,Zar ne misli da bi tvojim roditeljima, moda, bilo malo krivo ako bi nas zatekli kako se
tucamo u dnevnoj sobi?"
Oganj strasti
125
Ona slegnu ramenima. ,,Sve to znam o seksu nauila sam na delu gledajui svoju
majku."
Osvrnuh se. Santos i dvojica njegovih drugara su nas pratili.

,,Ne sekiraj se", ree Doni, ,,plae se oni oaoa. Jeste moj otac ma-tor, ali ima vane
prijatelje."
,,Moda oni i nee povrediti tebe, ali to ne znai da meni nee otfi-kariti glavu."
,,Mercedes" je bio parkiran na treem nivou ispod zemlje. Stigosmo do kola i udosmo
u ,,meku". Palio sam motor, a ona me spopala. Na-bila mi jezik u usta i uzela me za
ruku, gurajui je sebi izmedu nogu, na toplo maljavo jastue.
Ugrize me za uvo. ,,Moemo i ovde."
Odgurnuh je i pokrenuh auto. ,,Idemo mi odavde. Nee biti svedoka da kau oau ta
se dogodilo ako nas ovi nasmrt premlate ovde pod ze-mljom."
Navodio sam ,,mercedes" ka izlaznoj rampi. Iznertadenje me je eka-lo tamo, gde se
izazi na ulicu. Izlaz je bio blokiran. Mali ,,fijat" bee parkiran iza rampe; njegovi sitni
farovi buljili su u mene dok sam pro-lazio kroz rampu.
Santos izade sa suvozaevog sedita u ,,fijatu". U ruci je drao e-linu cev dugaku
neto manje od metra. Lice mu vie ne bee beziz-raajno - sada je to bila jedna runa,
zla i dozlaboga razjarena fiziono-mija.
Doni me pogleda. ,,Merda."" ,,A-ha, ba k'o to rekoh - bez svedoka."
Nagazih papuicu za gas i prilegoh na volan. Dok sam okretao ko-i, tokovi su jarosno
kripali, da je parking odjekivao. Umesto da zbri-em nazad, kroz rampu, pa da me posle
skembaju dole, pod zemljom, ja tad prebacih u rikverc i okrenuh se u seditu da vidim
ta je sa tim "fijatom" na rampi. Izlaz je i dalje bio blokiran. .,Sta to radi?" ,,Ima da nam
raistim put. Vei pojas."
Sranje
/26
Harold Robins
Oganj strasti
127
Dodah gas, guma zacvra, i ,,mercedes" jurnu unazad. Santos se zabezeknuo videvi
da kola jure kroz rampu. Pribio se uza zid i odbacio onu tanglu. ,,Fijat", od siline udara,
polete. ,,Meka" ga jo jednom udari, i mali automobil se zavrte, kao igra. Ubacih u
brzinu i odjurismo. Doni je buljila u mene, otvorenih usta.
,,0vo ti je kao karambol, ko e koga da razbije, zna ono", rekoh. ,,Uestvovao sam
jednom u karambolu, ba pravo takmienje, kad sam bio klinac. Prednji trap automobila
je uvek osetljiv, jer tu je smeten motor, ali zadnji deo moe lepo da se iskoristi u te
svrhe." ,,Ti si lud."
,,Pa, poludirn kad neko pokua da me ubije." Ona mi se primae. ,,Svida mi se. Znam
kako da ti se oduim." Po-novo se vratila na engleski.
,,Ja sam gost u tvom domu. Ne bi bilo naroito pristojno kad bih sad uzeo da te
pojebem."
Doni se nasmeja. ,,Pa ta ti misli, kakva smo mi to kua? Porodi-ca gradana uzornih?
Daj, bre! Pa oao je Simonu pokupio na ulici - ili ne, moda to bee javna kua... On mi,
inae, i nije otac - Simonu je tada kresao njihov ofer. E, taj ofer je zavrio u Boki di
Ferno, zace-mentiranih cipela. Ili, sad, ne uzimaj me za re: moda i nije bio ofer, nego
batovan, uitelj tenisa. Sa svima se ona jebala."
Nita na to nisam rekao. A nisam ni verovao. Ne bi Doni bila pr-vo kline to mrzi
majku ili oca. Za ime Boga, pa ta deca ponekad stvar-no ubiju one koji su ih napravili. I
obrnuto. Ali, jedno mi je bilo jasno - oao neto smera. Moj otac mu nije verovao - a ja
sam ve imao yaljanih razloga za sumnju da je Berni bio isuvie lakoveran. Ono to je
meni od te klinke bilo potrebno nije bio seks, ve informacija. ,,Voleo bi kad bih ti rekla
ta oao smera, zar ne?" Osmotrih je krajikom oka. ,,ta, ti ita misli? Ima ciganske
krvi?" ,,Ne, ti si, jednostavno, itak. Na licu ti se ogleda taj unutranji su-kob, vidi ti se
po faci da si u frci ta da radi. Da li da trai od de-teta da izda svog oca ili da..."
,,Rekla si maloas da ti on nije otac."

,,Ne znam ja ko je on, niti znam ta smera, ali ta god to bilo, ne-ko neto ima da izgubi.
Moda i glavu. Otac jedne moje drugarice ima gadnu naviku - juri iskljuivo mlade
devojke, sasvim mlade, mlade od mene. Kau da je to bolest, da je ovek bolestan,
kau mu da je kra-tak kod oiju jer trai ba takve, kratke curice. 1 oao pati od iste
bolj-ke."
,,Pedofil?"
,,Ne, glupae, njemu je opsesija novac, a Simona tvrdi da je to bolest."
,,Mnogi vole novac."
,,A koliko? Toliko da bi bili spremni za novac da ubiju?"
,,Jesi li ti ikada videla oaoa da je ubio nekoga? Je l' e sad, reci-mo, da ubije
Santosa?"
,,0noga trena kada budem ispriala Zoau ovo za Santosa, Santosa vi-e nee biti ni od
korova. To jadno govance ima da zbrie iz Lisabona, moda se sakrije negde u Spaniji,
ak i Nemakoj. Kad prode neko vre-me, nai e naina da sebi obezbedi povratak u
Lisabon. Dae oau do-voljno novca da ga odobrovolji. A da me je povredio - cena
povratka bila bi Santosova glava."
,,0tkud ti sve to zna?"
,,A ta ti misli, gde ja ivim? Yratim se iz kole i ujem oaoa ka-ko pria telefonom, ili,
kad mu navrate prijatelji, sluam kako sklapaju poslove i priaju o Ijudima koje e
izbaciti iz posla. E, o takvima pri-aju kao o mrvacima, kao da ih vie nema."
,,Kakvu je sudbinu meni namenio?"
,,Ne znam, nita o tebi nisam ula. Ai, mislim da ta pria ima ne-ke veze sa afrikim
dijamantima i vatrenim dijamantom."
,,Vatrenim dijamantom?"
,,oaovim ljubavnikom, tako Simona zove to dragulje. Nikada nisam videla taj
dijamant, ali sam ih ula kako razgovaraju o njemu, o tom di-jamantu koji nema cenu, a
koji oao uva bog te pita otkada. Prole godine se uvalio u neprilike, neto u vezi sa
nekim poslom u Africi, i
128
morao je vatrenog da preda Begu. I ti si u nekoj vezi sa tim dijaman-tom, premda ne
znam tano kakvoj." ,,Ko je taj tip, taj Beg?"
,,Tip sa kojim oao posluje. Simoni se ne dopada. ivi u Istanbulu. Ponekad oao
poalj'e Simonu u Istanbu), da obavi posao sa Begom. Moda i da se jebe s njim."
,,Prljava usta ima za jednu petnaestogodinjakinju. Zar nikada rodi-telje nisi
oslovljavala sa 'mama' i 'tata'?"
,,Nisu mi njih dvoje roditelji. Nali su me kako plutam u reci, u ne-koj koari. Majka mi je
bila neka princeza koja je zatrudnela pre nego to se udala."
,,A, tako. Sada te bolje kapiram."
Doni me pogleda ispitivaki.
,,Ti si ta koara", ree.
A onda mi se osloni glavom o rame, i utala je do kraja vonje. Do-ni je, sve u svemu,
bila jedno pravo pravcato moderno dete, klinka ko-ja otvoreno mrzi svoje roditelje i svu
tu hipokriziju u svetu koji je okru-uje. Ima tih klinaca to istre u svet bez korapasa i
nikada i ne uspe-ju da se snadu. Njihova bia blude, as egzaltirana, as potitena, u
po-trazi za drogom, piem ili seksom kao lekom koji e ih usreiti. Jasno se videlo na
ta e Donin ivot liiti. Ima situacija koje su, prosto, bez-izlazne ukoliko ste od onih
koji za kompas nikada nisu ni uli.
23
Parkirao sam ,,raercedes" pred kuom, i izadosmo iz kola. Zadnji trap bio je naet.
,,Ujutro u rei tvojima za ovu tetu. Tebe neu pominjati."

Ona me obgrli oko vrata i poljubi me u usta. Dobar je to poljubac bio, ono, da ti
mujake tenosti uzavru. Privrljila se uz mene.
,,Dobro vee."
Bee to Simona. Pokuah da prekinem taj poljubac i skinem sa sebe Donine ruke, ali
ona se drala pa drala. Ba namerno.
Oganj strasti
129
,,pijunira?", upita Doni Siraonu, konano se odlepivi od mene. ,,Ne pijuniram,
naravno, duice, samo sam bila malko zabrinuta." ,,Kao to vidi, Vin me je doveo kui,
zdravu i itavu." ,,Nisam se ja brinula za tebe. Vin je, medutim, ovek u stranoj ze-mlji,
nije svestan svih opasnosti na koje se u Lisabonu moe naii." ,,Ako si ba tako
zabrinuta, moda bi bilo bolje da je odseo u hotelu." Doni ude u kuu.
,,Bojim se da su kola oteena", rekoh. Ispriao sam Simoni kako sam naleteo na Doni
na ulici i kako smo zajedno otili do parkinga, da bismo tu otkrili kako je neko lupio kola i
zbrisao, otetivi zadnji trap. Nisara bio stoprocentno siguran da je poverovala.
Dokonao sam, s druge strane, da e Doni, ako joj se efne, ionako svojima ispriati za
ono to se dogodilo sa Santosom.
,,Razgovaraemo ujutro", ree Simona.
Bile su to rei koje su mogle da znae ,,laku no", ali ona jo nije bila rada da mi poeli
prijatan san.
,,Izvini ako te Doni ugnjavila. Teko je ovo vreme za njih, klince. Ja sam odrastala bez
igde iega, ak i bez ljubavi, ali sam zato naui-la da cenini sve to imam i da se vie
borim za sve to elim. Doni sve dobija za badava i nita ne ume da ceni."
,,0na je sjajno dete", rekoh. ta bih drugo pa rekao? Izvukao sam je iz uline arke sa
dilerom droge, a onda je pokuala da me zaskoi u kolima. Zar to da ispriam? Sem
toga, ve se u meni bilo uvreilo mi-ljenje da Doni zaista nije tako loa klinka.
Oseao sam vrelinu Simoninog tela. Tu je enu krasila nepatvorena
senzualnost, seks j'e prosto zraio iz nje. Nije mi promaklo to kako ode:a Pr|anja uz njene pohotne obline, ni kako hoda po sobi, nisam mogao
a da se ne zagledam u njene pune, mesnate usne i brdaca njenih doj1 ispod haljinice, dubokog izreza na vratu i plitkog pada na bedrima.
Malo je ena tako brzo i tako bespogovorno raspalilo u meni poudu
kao ona. Ruku na srce, naloio bih se na svaku iole privlanu enu to
tako hoda po sobi, ali Simona je imala jo neto, bee tu i prizvuka opasnosti, moebiti.
130
Harold Robins
,,0na je jedna kukica. Je l' ti rekla da joj je otac ofer? Ili ono, da je usvojena?"
,,Priali smo. ako emo pravo, o Americi. Njoj se Amerika svida."
,,Lae ti. Poslali smo je u jednu skupu devojaku kolu u Konekti-katu. Smuilo joj se
tamo. Jedino mesto u Americi koje ona stvarno vo-li je Los Andeles, i to iskljuivo stoga
to je to grad udaka. Ali, u re-du je to, ima smisla to bi da preuti njene ispade. Tek
da zna, ona e, naalost, o svemu tome brbljati koliko sutra za dorukom. Ukoliko,
razume se, ustane pre podneva."
,,Pa... ve je kasno", natuknuh.
,,Sta misli o oaovom predlogu?"
,,Jo. razmiljam."
,,Mora da ti je sve to udno."
,,ta? Afriki rudnici, krvavi dijamanti, pobunjenike armije koje ubi-jaju sve to mrda?
Ma jok, ja sam s takvim stvarima odrastao, to ti j'e kod mene kao 'dobar dan'."

,,Cula sam da voli opasnost, kad je re o brzim kolima i brodovi-ma. Pretpostavljam

da, ukoliko bi morao da pogine inei neto uzbu-dljivo, ne bi pravio kljunu razliku
izmedu smrti u trkakom automobi-lu ili smrti od metka negde u Africi."
Nacerih se. ,,Pa, pravio bih razliku. Ako bih imao izbora, najradije bih umro u krevetu. I
to u rukama ene koju bih paljivo odabrao."
24
No je bila topla, sveinu je donosio blagi povetarac. irom otvorih prozor, skinuh se i
odoh da se istuiram. Iskljuio sam, potom, svetlo i legao na krevet, nag, uivajui u
nenom dodiru oputene koe sa po-znoveernjim vazdujem.
Prode, otprilike, jedan sat kad zauh kako neko kuca. Znao sam da e doi. Ta ena je,
jednostavno, volela mukarce. Nisam, medutim, mo-gao da naslutim da li ju je ovamo
poslao oao, ili je dola sledei sopOeanj strasti
131
stvenu volju. A da sam bio napaljen - bio sam. Nema smisla poricati. Ona odloi svilenu
spavaicu na ivicu kreveta i uspuza se na mene. Gru-di joj behu vrste i pune,
bradavice tvrde k'o kamen. Pognuh glavu i prionuh na sisanje tih izdanih vraka.
Mirisale su na ruinu kupku. Ki-tu mi je stisla butinama. Buda se jogunila, ve
nabrekla, ekajui se o njene dlaice, spremna da prodre u utrobu vrele jahaice.
,,0ekivao si Doni?"
,,0ekivao sam enu."
Privukoh je k sebi i poljubih, kao da u da je pojedem.
Ona poe da mi se sputa niz telo, poigravajui se mojim bradavica-ma. od ega me
podidoe marci. Onda jezikom prede preko mog ovr-slog falusa, pa po monicama, a
onda ponovo obliza uskopienog stoj-ka, kao da uiva u sladoledu.
Tu je pritegnuh, pa sam je jebao u usta jezikom, traei puta ka stid-nom umarku. Ve
je bila mokra. Maznuh joj kliu i poeh da ga ma-siram jezikom, Telo joj uzdrhta, bila je
gotova da svri. Ona zabrekta i poe da stenje. epah je za bokove i nabih ga u nju,
pumpajui na-pred, nazad, napred, nazad - dok nisam eksplodirao. Prstima mi je izbrazdala leda.
Leali smo potom dok ne osetih kako se neka senka nadnosi nad na-ma.
,,To stvarno lii na tebe, majko", ree Doni. ,,Ja ih dovedem kui, a onda tebe jebu."
NAPUSTIO SAM TU KUU u nemut sat, pre praskozorja. Taksi
w je ekao na glavnoj kapiji. Nisam otiao kao lopov, usred noi - ispuzio sam nalik nekakvom crvu. Nije mi bilo jasno otkud se to u mem, iznebuha, probudila savest. Onomad se nisam uopte premiljao da
da karam enu onog bankara - ali tada, brat bratu, nisam bio gost u
bankarovoj kui, niti sam s njime lomio 'lebac. to jes' - jes'.
Vozei se ka Lisabonu, shvatio sam ta je to to me mui. Nije to
i moralna dilema. ta god vezivalo oaoa i Simonu, to zacelo nije
'ia ljubav. Moda je on, davo bi ga znao, i sam poslao Simonu meni
u sobu, da me smeka i privoli na taj posao sa dijamantima. Ne bi bio ni prvi ni poslednji
koji koristi pie svog eneta kao adut u pregovo-rima. A ja, u naem razgovoru,
nijednom nisam nagovestio da prihva-tam ponudu - ali. isto tako, ponudu nisam ni
odbio.
U tom nastojanju da stvari isteram naistac, da budem poten prema samom sebi,
nisam mogao a da ne pomislim kako je Simona, ipak, znat-no vie uticala na mene
nego to bih to u prvi mah bio kadar i voljan da priznam. Privlaila me Marni, ona je bila
sve ono to ja nikada ni-sarn bio i imala vea muda od gorile od dvesta kila, im sme
tako da zabasa u ratnu zonu i deli Ijudima hranu. Ali, za Simonom sam udeo. Od te
ene krv mi je vrila. I, nalik onim fatalnim enama o kojima je pisao Dejms Kejn, od
Simone mi se mutilo u glavi, razum sam gubio. Ne bi bilo tako teko zamisliti mene,

omadijanog, kako, sluajui Simo-nine naloge, podiem jastuk, sputam ga na oaovu

glavu i stiskam, sti-skam, dok ona stee penkalo u aci umirueg supruga i potpisuje
samrt-nikov testament.
Pre nego to u pozvati taksi, telefonom sam rezervisao sedite u avi-onu za Angolu.
Neu poleteti pre deset asova, ostaje mi nekoliko sati koje valja nekako utucati. Taksi
me odbacio do ribarske marine. Otac mi je jednom priao kako je svoje poslednje
lisabonsko vee, posle ra-ta, proveo etajui se du embarkadera. Poeleo sara tog
jutra da kora-am njegovim stopama.
Deo etvrti Afrika
25 Luanda, Angola
Sparina to smrdi na naftu i trulu ribu zapahnu me kad sam iskora-io iz aviona i zastao
na vrh prenosivih stepenica, na pisti luandske va-zdune luke. Iz mesta sam poeo da
se topim.
,,Dobrodoli u ekvatorijalnu Afriku", ree, cerei se, stjuard. ,,Nadam se da ste obavili
neophodnu vakcinaciju."
Jasta, koknuli su mi ono protiv kolere, pa protiv ute groznice, hepatitisa, tuberkuloze, poliomijelitisa, kao i protiv raznih drugih boljki za
Koje u ivotu nisarn uo. Jedina vakcina kojom me nisu pelcovali bee
ona protiv dosade. Dobro, ne bi se moglo rei da sam na osnovu svog
Jtiska u Luandi posumnjao da u se tu nasmrt dosadivati. Aeroromski terminal vrveo je od bunih Ijudi koji su se gurkali. Mrmor u
11 Je uh moglo da prepozna pravu paradu raznolikih jezika i dija.a\sa tu i tamo ubaenim odjecima portugalskog, stvarao je nepreZUJ, nalik konfuznim zvucima iz radio aparata dok jezdite nekim
km bespuem. Ljudi u udesnim haljama paunovih boja eali
lenima o Afrikance i Evropljane u Kanalijevim i Armanijevim
Gkv ^ GU'jevim tanicama u rukama.
Ijuci na koje mi pue pogled bili su mestici, portugalmeavina. oao mi je rekao da je upravo ta fela pod konrzala gradoye i samu vladu ove drave, dok uticaj istokrvnih
n'Je prernaivao okvire sela i drugih delova unutranjosti. A
134
Harold Robins
jo znaajnija od samog rasnog pitanja bila je sfera geo-demografije, u kojoj je njuh
pomnog posmatraa mogao da otkrije hemiju gradanskog rata, uzrok jada i emera
kojem je ova zemlja bila izloena, gotovo ne-prekidno, u toku poslednjih petnaestak
godina. Seosko stanovnitvo osc-alo se potisnutim, politiki i ekonomski
marginalizovanim u konkuren-ciji nadmonih mestika. Savimbi, voda pobunjenika,
glavna uporita imao je na selu, i kontrolisao je vei deo unutranjosti zemlje, ukljuujui i oblast u kojoj se vade dijamanti.
Pored tih civila na terminalu, primetan je bio i nipoto neznatan broj vojnika, opremljenih
naoko opakim automatskim orujem, tek da se zna da nema ale. Yojnici su stajali u
grupama, po dvojica, eventualno troji-ca, smcjali se, razgovarali, puili. Bee to gomila
naoruanih tipova opa-snog izgleda, ne oni penzionisani, rent-a-panduri kakvi obavljaju
ovakve bezbednosne zadatke u SAD. Zabune nije moglo biti - ovde se vodi rat. Upravo
ta. prva irapresija, razlistavala se u meni dok sam identinu ratnu atmosferu
prepoznavao svugde gde bih kroio.
Yeliki crnac, pleat, nabildovanih nadlaktica, sa crnom cigarom koja je mirisala na
peeni psei iztnet, ekao me je na izlazu iz terminala. ,,Liberte?", upita on.
Nije bilo teko prepoznati me - jedini tip koji je iz aviona izaao sa kapicom bejzbol
tima ,,Njujorki Jenkiji".

,,Ja sam Kros', ef uprave za bezbednost u rudniku. Eduardo nije mo-gao da dode."
Engleski mu je bio perfektan. Sav je bio odeven u utomrko, a na nogama imao one
konoplatnene izme za po praumi kakve je ame-rika armija koristila u Yijetnamu. Da
mu dobaci uzi, izgledao bi jo ee od svih tih vojnika koji su dekorisali aerodromski
ambijent.
A taj Eduardo Markes, koji nije mogao da dode, bee upravnik rud-nika.
,,to nije mogao? Je l' umro?"', upitah, sugeriui da bi to bio jedi-ni validan razlog da
se upravnik rudnika ne pojavi na aerodromu da do-eka novog vlasnika.
Oeanj strasti
135
Cross - krst, prim. prev.
Kros slegnu ramenima. ,,U ovoj zemlji, biti mrtav ponekad znai po-boljanje u odnosu
na uslove ivota."
Govor njegovog tela odraavao je gadnu narav. Kao i sve u ovqj ze-mlji, Kros je na
mene odmah utisnuo taj peat rata. Iraa onih koji se, kad te upoznaju, pitaju koliko
zaraduje, koliko si ,,teak"; drugi, pak, gleda-ju koliko si jak, vrst. Taj govor tela bio je
na liniji njegovih oseanja, u to nema sumnje; bilo mi je jasno da bi me, u trenu. zgazio
k'o bubu.
Neto je vaistinu trulo u dravi Danskoj, trulo dozlaboga, im ukapi-ra da te tvoji rodeni
podredeni ne jebu dva posto. Tri minuta nisam sta-jao na tlu Angole, a ve sam bio
apsolutno spreman da se okrenem i uskoim u prvi avion koji e me odatle odneti.
Samo to to sam nedav-no, prvi put, osetio kako mi avet siromatva dahe za vratom,
to to sam patio od urodene pohlepe i to me je uasavala sama pomisao na to da u,
ne daj Boe, morati da radirn da bih preivljavao - nagnalo me je da ne odustanem. U
Americi me nije ekalo nita drugo od posla u ham-burgernici, ljake kod
,,Mekdonalda". A i za to nisam bio kvalifikovan.
Trudei se da ne iskaem emocije, gledao sam da nekako ignoriem to dubre, pa odoh
da podignem prtljag. Nisam znao da li je taj ovek naroguen zbog toga to je upravnik
rudnika eskivirao obavezu pa po-slao njega da me doeka, ili mu je tako, jednostavno,
dunulo. Podigoh baga i krenuh za njim. Nije se ponudio da pomogne. Sledio sam ga
preko sa po jednom torbom u svakqj ruci i raniem preko ramena. Imao sam, valjda,
sree to i on sam nije imao neko torbie sa sobom - i to bih, sigurno, ja nosio.
Sprkani, vremeni ,,mercedes", na osnovu ijeg bi izgleda ovek za-kljuio da je to
asno vozilo preivelo Trei svetski rat i jo poneki ma-sovan konflikt pride, ekao nas
je napolju. Rupe od metaka na karose-nji behu ozbiljno zahvaene rdom. Majku mu, u
ovoj vreloj, vlanoj kli-mi i Ijudi mogu da zardaju, a nekmoli automobili.
Na vozaevim vratima slutio se nekakav izbledeli znak koji bi treba-'O da znai da je
ovo vozilo nekada sluilo kao taksi na ulicama Lisa-bona. Yoza je puio i priao sa
uniformisanim ovekom koji je bio ob-ucen drugaije od armijskog personala na
terminalu, kao i od vojnika
136
Harold Robinkoji su patrolirali ispred aerodromskog zdanja. Covek je nosio kamufla-nu uniformu bez
vojnog znamenja, jednu ,,AK-47"' preko ramena i ci-garetu to mu je visila sa usana.
Procenio sam da pripada nekoj privat-noj formaciji. Yoza otvori gepek i skloni se u
stranu da bih mogao unutra da strpam prtljag. Ovo je ve sasvim u redu, pomislih, kad
stig-nemo u hotel - samom u sebi dati napojnicu.
Yoza i uniformisani sedoe napred, ja i Kros pozadi. ,,Idemo pravo u hotel", ree Kros,
dok smo hvatali prvu krivinu. ,.U sluaju da nisi primetio vladine snage sa autoraatima
na aerodromu, ili one druge, privatne, takode naoruane, tek da ti kaem da Luanda
nije grad otvorenog srca."

Ni narod na ulicama nije odavao drugaiji utisak od ekipe s kojom se zatekoh u tim
kolima. Ulice su vrvele od raznolikog sveta, nagojenih macana to se u prolazu eu o
Ijude iji je izgled odavao krah, potpu-nu poraenost. Izmraveli prolaznici raeali su se
sa dobrano uhranjenim primercima to u rukama nose kiobrane i aktn-tane. Krhke
uderice. zidova od blata. pratile su drum kojim smo se vozili. Ispoena deca. tuna
goljava oblija velikih oiju, buljila su u nas, sedei ispred jad-nih potleuica, dok smo
prolazili.
,,0vo je musseque", ree Kros. ,,Kraj sa straarama. Desetak miliona Ijudi ivi u ovoj
zemlji, a tri ili etiri miliona njih razmeteno je u to-ku gradanskog rata. Krov nad glavom
nalaze u ovakvim izbama iz pro-stog razloga to nigde drugde nemaju da odu. Mnogi
zavre ba ovde, u Luandi. Oko pola miliona Ijudi sada ivi u gradu koji je osmiljen i
sagraden da primi etrdeset, eventualno pedeset hiljada. Sa kanalizaci-jom su problemi,
govna i mokraa posvuda, kao i sa pijaom vodom. Dok si ovde, nita nemoj da pije i
jede osim ako nije prolo kontro-lu. Samo ako lizne vodu dok se tuira ili pere zube
- moe 'ladno da uhvati neto od ega e srati kao grlica nedelju dana, i to u bo-Ijem
sluaju, pod uslovom da ne rikne... Ovo je trebalo da bude jedan savremen. moderan
grad, ali nemoj da te oblakoderi zavaraju. Maliak uglaanog stakla i finog hroma ne
ine, veruj, ovo mesto ni civilizova-nirn ni zdravim za ivot."
Oeanj strasti
137
,.Kad poeli da skine mrenu s kite, okrene lepo jedan broj u Am-sterdamu i oni ti
poalju kurvu na neki dan. Kota te, otprilike, dve hi-Ijade dolara, ali u zemlji u kojoj je
najee upotrebljavana re sa eti-ri slova AIDS, svaka druga opcija za seks, ne
raunajui runi rad, slu-ti na puko samoubistvo."
Rekavi to, Kros se nasmeja. Uinilo mi se tad da on prosto uiva u toj proceduri koja bi
za cilj. je li, mogla da ima moje detaljno upu-ivanje u skrivenu realnost pakla u koji sam
upravo kroio. ,.Naravno", nastavi Kros. ,,ak i zdravi zdravcati Ijudi esto nastradaju od
trovanja oloYom, kad neki dvanaestogodinjak nervoznog kaiprsta, onako, iz to-sa
zapuca."
Da li mi on to namerno ovdanju situaciju predstavlja crnom da cr-nja ne moe biti, ne
bih li ja procenio da valja rei taksisti da krene, lepo, u rikverc i vrati me na aerodrom pitao sam se. Pravo govorei, nije Kros oko toga ni morao bogzna kako da se trudi.
Peen sam bio da begam odatle. Luanda mi je legla kao jedno uistinu zastraujue iskustvo. Ako te bube i prljavtina ne skenjaju - metak hoe. Predoila mi je to, uostalom,
i Marni, priajui mi o obiajima u pobunjenikoj arrniji, gde su komandanti, svesno i
svrsishodno, navlaili sebi podrede-ne, dvanaestogodinje vojnike, na drogu, e da bi ih
lake drali pod kon-trolom i nainili od njih podobne ubice. U torn trenutku, sutina
ango-lanske patetike u koju mi je bilo dozvoljeno da proniknem, budila je u meni pre
duboku depresiju nego pretnju. Bedak je bio jai od straha.
Nisam, inae, primeivao mnogo tog, navodnog, portugalskog traga u ovoj sredini.
Moda su portugalski uticaji, naprosto, oduvani u ratu ko-ji je okonao kolonijalistiku
eru. pre nego to e zemlju ophrvati rat za nezavisnost i, naposletku, gradanski sukob,
koji je poeo 1975. godi-ne. Sve to sam od portugalskog upliva registrovao bili su
nazivi poje-dinih ulica i prodavnica. RUA AMILCAR CABRAL. pisalo je na tabli. Tabla je
bila naikana rdom optocnim rupicama. Od metaka.
Kolovozi behu ulegli od tragova tokova, autobusi kao svee napa-kovane konzerve sa
sardinama, puni Ijudi to jedni drugima sede ili sto-je na ledima, ili, da uhvate vazduha,
sede na krovu dok vozilo mili kroz
138
Harold Robins
Oganj strasti
139

grad. Nije mi promakao ni poneki biciklista - neki su se oslanjali na gume, nekima su se

tokovi kotrljali na bandaima, ba kao da se i ta-ko moe.
Belom farbrom neko je na zidu obznanio: SOCIOALIZMO 0 MUER-TE' Socijalizam ili
smit! Batina iz komunistikih dana, iz vremena pre pada Zloga carstva. Nekome se,
medutim, efnulo da precrta deo ispisa-noga, ostavljajui sarao iskrivljeni deo prvobitne
poruke: SO MUERTE. Smrt, dakle. SAMO SMRT.
Niega suptilnog nema u vezi sa Treim svetom. Taj svet, jednostav-no, izade odnekud,
stane pred tebe i zgromi te. Unese ti se u lice i uvu-e ti se pod kou. Sve one aljive
prie koje sam, u toku leta, nabaci-vao predusretljivoj Marni - sada mi se nisu inile
nimaio zabavnima. Opravdanom mi se uinila njena lekcija o uasima i strahotama koje
su nafta i dijamanti uneli u stvarnost Angole. ,,Sta misli o naoj prestonici, baba?"
,,Prenaseljena je", rekoh. 1 smrdi."
Kros me prostreli pogledom u kojem se i nije moglo osetiti mnogo toga sem neskrivenog
prezira prema jednom bogatom Amerikancu koga je, silom prilika, morao, eto, da pokupi
sa aerodroma. ,,Videe da je Angola jedna prava kola, drugar. To ti je stajalite na
putu ka paklu. Moda i poslednja stanica."
,,Dobro govori engleski. U Americi si se kolovao?" Kros prasnu u smeh. ,,Jata, ako
Miigen Siti u Indijani smatra de-lom Amerike. Iao sam u Indijanu. da, tamo sam bio, i
igrao ragbi. Bi-lo je izgleda da predem u profesionalce, ali sam sjeb'o koleno." ,,Pa ti si
Amerikanac."
,,Ne seri, Hoze", procedi on, izbaci cigaru kroz prozor i pljunu za njom.
Ta mi opaska, zaista, nije bila neophodna. ,,Kros", van svake sum-nje, nije bilo ime koje
e iole upueni dovesti u vezu sa portugalskim ili afrikim poreklom. Mora da su mi od
te vruine misli pobrljavlile, pa sam sebi dozvolio luksuz da tako neto lupim. Ili,
naprosto, nisam prethodno obratio dovoljno panje na saputnikovo dranje.
Pribliih se Krosu i znaajno ga pogledah.
,,Ja sam Vin Liberte, ne Hoze. ne Baba, i nisam ti nikakav drugar, to da zna. E sad, to
se ti tako ponaa prema meni, svom poslodav-cu. znai samo to da te boli uvo za
posao koji ima. Sto je okej, bu-dui da ni ja tebe ne jebera dva posto. Ali, dok smo
upueni jedan na drugoga, hajde da negujemo neko uzajamno potovanje, majku mu!
Ako ti to ne odgovara, idi, brate, jebi se."
Kros, lagano, upali novu cigaru, premerivi me krajikom oka dok je automobilsku
kabinu punio gustim dimom. ,,Pa, ume da pokae zube, toliko kapiram. A zubi e ti,
bogami, i trebati. Vidi, ja sam sklon vari-janti da te blagonaklono posavetujem, a ti
posluaj, ako hoe: reci, le-po, oferu da ovde, fino, okrene kola, pa da se mi vratimo
na aerodrom. Moda ti i prode ta vaka na nekom balu ili seoskoj igranci, ali ovde si
upao u sranje od koga bi se krv sledila i komandiru specijalne jedi-nice."
,,Angola ti je jedno od onih ratnih podruja", nastavi on, ,,koja su isuvie teka za
varenje ak i iz vizure uminkanih TV lica u Njujorku ili Atlanti i njihovih gledalaca,
Amerikanaca zavaljenih u fotelje to grio kaju ips i ekaju najnovije vesti o razvodu
neke poznate linosti. Ua-si koji se dogadaju u ovom delu Afrike zapravo su isuvie
nestvarni da bi taj svet mogao da ih preturi kroz eludac. Ma, jebiga, ovdanje ve-sti
nema ko da proprati - Ijudi se plae da dodu ovde, vide ta se do-gada i izveste o tome.
Nije samo o ratu re - priam ti o sveukupnom nacmu ivota, koji se odvija pod budnim
nadzorom itavog pandemoni-juma", besedio je Kros, pa i tu ne zastade:
,,Ako namerava due da se zadri u Angoli, bolje ti je da se bla-govremeno navikne
na prizore dece koja skapavaju od gladi u materin-skim rukama, na prostitutke razorene
od side to poskakuju po okovi-ma, na Ijude koji ne mogu da obriu nos jer su im obe
ruke odseene, li puze po praini zato to su im nagazne mine raznele obe noge. Jeuan od mnogih rekorda koje ova zemlja dri upravo je rekord po broju zivota i udova
koje su odnele nagazne mine - nigde u svetu toliko Iju-dl nije od njih stradalo kao u
Anaoli."

140
Harold Robins
Jo jednom me Kros pogleda procenjivaki. ,Ja sam tu da te poa-stim sumnjom.
Moda si ti, ko zna, mislio da je to jedna super avantu-ra - da dode ovamo. u Afriku, i
vidi kako to ljaka tvoj rudcnik. Mo-da si mislio da emo ti ovde, lepo. navui ono
safari odelce, kao to je nosio Stjuart Grejnder, pa da jurca naokolo i kokne nekog
slona, a mesni ivalj da ti se klanja i zove te bvana . Okej, a sada, kad si vi-deo kako
stvari stoje u stvarnosti, kupi, fino, avionsku kartu i brii ta-mo gde Ijudi ne seru i ne
umiru po ulicama i gde se deci zubi ne pro-sipaju rafalima iz automatskog naoruanja."
Zurio sam kroz prozor. ,,Angola mi se ne svida. A to se tebe tie, ti si jedna baraba, i to
dobro namazana. Da ne pominjem to to ti ci-gara dozlaboga smrdi." Nacerih se. ,,Ali,
ja sam ovde doao da ostanem, drugar. I, ta ima da kae?"
On otrese pepeo sa cigare na patos kola i poastvova me jednim pro-raunatim
pogledom:
,,Ne zovem se Drugar."
UZEO SAM SOBU u hotelu ..Prezident Meridijen" u Aveniji etvr-tog februara. Nisam
pojma imao zbog ega je ta ulica nazvana ba po tom datumu, ii zbog ega su druge
ulice u Luandi krtavane po raznirn danima u godini, ali da je bilo teko pretpostaviti nije. Behu to datu-mi po kojima su pamene pobede u ratu i revoluciji. A pobednici su
imenovali ulice i podizali statue. Istuirah se i izadoh na balkon, pijuc-kajui hladno pivo
i pogledom pratei zbivanja na prepunoj, bunoj, pr-ljavoj ulici koja se prostirala poda
mnom. Ljudi, automobili, bicikli lu-pali su jedni u druge kao skuteri u deijem zabavnom
parkiu. Odsjaj zalazeeg sunca obasja zaliv tamnozlatnom, uljem podmazanom svetlou ija je vizuelna masnoa tinjala u elucu kao nesvaren mrs.
Do tog trenutka nisam, zapravo. bio kadar da shvatim kakav sam i-vot do tada vodio. 0
novcu nikada brinuo nisam - nisam, majku mu, o parama nikada ni minuta razmiljao,
jer uvek ih je bilo. Nikada se ni-sam sekirao ni oko takvih stvari kao to su hrana, iste
ulice, pitka voGospodaru
Oeani strasti
141
da. U Americi sam mogao da putujem od obale do obale a da ni u jed-norn momentu ne
pomislim da li ovu ili onu vodu smem ili ne smem da pijem. Siguran sam da je ta vlaga u
Angoli uzrok veine nedaa sa kojima se ovek suoava. Kad sunce zade, napustih
sobu da se nadem sa Krosom u hotelskom lobiju. Bio sam, rei u to, stvarno
iznenaden to me nije, prosto, isterao iz kola ispred hotela i nastavio dalje, kud se ve
zaputio. Oko Krosa jo nisam bio naisto. Nisu me njegovi stavovi zamarali - kakvi su.
takvi su. To, verovatno, i jeste bio jedininain da opstanete u ovoj sredini - da oguglate
na sve, namrtite se i piite da-Ije. Meni su, medutim, bili potrebni saveznici, a Kros je
imaojednu cr-tu koja mi je imponovala - bio je tup i nabusit. Sve na dlanu. To ti je - to ti
je. Ne moe, poteno, da nasluti valjanog razloga daupravnik rudnika, Eduardo, ne
dode, glavom i bradom, na aerodrom da doeka vlasnika. I to mi je, razume se, odmah
stavilo do znanja da ni ja, po pretpostavljenom znaaju, nisam visoko na Krosovoj listi
prioriteta. Ka-ko ovde nai oveka od poverenja? Glupo pitanje. Da ga jebe, verovatno tako neto ovde nema smisla oekivati.
Sva ova razmiljanja ugurala su me u novu nedoumicu: ta li Kros uopte radi ovde, u
Angoli? A i taj Eduardo - ta e taj tip ovde, da vo-di neki minorni rudnii usred ratnog
podruja? Mora biti da postoje lak-i i bezbedniji naini da se zgrne novac. Izvesno je,
pri tom, bilo da ni jedan ni drugi nisu ovde u nekoj dobrotvornoj misiji, sred svih tih zaraenih strana ije su aktivnosti cepale ve toliko rascepanu zemlju. Sve se svodilo na
jedno - oni ovde prave pare. I, mora da je re o ogromnim suraama, im oni nalaze za

shodno da se muvaju po toj ratnoj zoni, ri-zikujui da ih neko ubije. otme ili da zakae
neizleivu boljku.
Pitanja radaju pitanja. Ako zaraduju na tom, mom rudniku, to ne za-radujem i ja?
U hotelskom holu, sedoh za sto koji Kros ve bee zauzeo i naruih pivo. bez ae.
(skustva prikupljena na putovanjima na Jukatan i drugde po Srednjoj Americi nauila su
me da ne uzimam pia ukoliko nisu u zapeaenim bocama. Ko e, bre, da rizikuje?
Kad dode dotle da pie mora da se sipa u au, pa ti jo dodaju leda, jer tako ide, ak i
u naj142
Harold Robins
J strasti
143
pristojnijem hoteiu, to ti je, brale, rizik da se, negde iz vihora prolosti, uzdigne pranjavi
duh monoga Montezume i, preko kojekakvih bacila, osveti se, ba tebi, za poinj'ene
nepravde.
,,Kako u ovom gradu ovek moe da se zabavi?'', upitah Krosa. ,,Nita ovde nij'e
bezbedno, ako se izuzme nekoliko hotela i restora-na. Ali, ako baeli da iskuava
sudbinu, postoje boites, diskoteke u kojima se puta arnerika i brazilska muzika, i
kizombas, noni klubovi u kojima se forsira afro-stil. Tu se puta lokalna muzika i hrana
koja se ovde jede, kao meso od jarca, recimo. Ne bi ti, veruj mi na re, voleo ni na
kilometar tim mestima da pride! ak iako si unutra bezbedan, svako moe da tc rokne
na metar od ulaza i - nikom nita. Sera toga, to se piaka tic. bato, gde god da ga
nabode, tu ti je sida. Ljudi ov-de o sidi priaju kao o obinoj kijavici, ovee, to ti je
ovde redovna pojava, nita naroito. E, ako si ba, ono, reen da umre, ako ti je ivota preko glave, idi tamo u one straare, gde sirotinja ivi, pa radi ta hoe. Danju,
nou - nije bitno."
,,Ako je ovaj grad takva rupetina, ta ti, onda, ovde trai?"
,,Pa, nisam o\'de zbog lepote krajolika, to je, bar, sigurno. Doao sam iz istoCT razloga
kao i svi drugi Amerikanci i Evropljani - da uzmem pare. Zavrio sam viu mainsku i
zaposlio se u jednoj naftnoj kompa-niji koja posluje u Kabindi, jednoj enklavi na severu
zemlje, uz obalu. Posle frke, ta oblast je, ipak, pripala Angoli, uprkos injenici da je sa tri
strane okruena Kongorn. Rad na naftnom polju, provalio sam, nije za mene. Sitno mi je
(o, nekako, bilo. Zarazili me dijamanti, pa sam naftu batalio."
.,Kako si uao u rudnik, u obezbedenje?"
,.0st'o sam bez para. Rad u dijamantskom rudniku ti je ist rizik, kao lutrija. Nematu. Ali,
ima tu tog ara, ima nade da e ti mali ulog i neto znoja doneti veliku zaradu. I dalje
sam na tritu, kockam se, ali mi je bio neophodan taj posao, da bih imao za 'leba i s
'leba."
,,Mora da si ga dobro ubo kad si batalio taj posao u obezbedenju", rekoh. I on i ja snio
znali da Kros taj posao, u stvari, nije batalio. Ni-je, svakako, jo. Ali, eto, da se neto
pria.
Jje me prokenjalo. Diem, bato, sidra jer neu da me koknu kao nelafejbisiterku, dok
uvam mesto odsutnom vlasniku koji je, hvala Boi, konano reio da dovue svoje
pitomo dupence sa Menhetna i blasoiZYoli posetiti jedan od svojih veleasnih feuda."
Ornuh se oko sebe, kao pogledom traei nekoga po sobi. Gde je tajtlisnik, mamu mu
njegovu, o kojem tako runo pria? Hajde da na-deiuotog tipa i ubijerao ga."
,Wni. Tvoje dupe nije pitomo. Ali, ti ne razume kako idu stvari sa ijJtnantima u Angoli.
Da zna, ne bi ni bio ovde. Da ponemo od poth. Ova zemlja je u ratu due od trideset
godina, prvo se ratova-lo prfv portugalske kolonijalne vlasti, da bi potom pobunjenici
koje su po<tale Sjedinjene Drave ratovali protiv komunistikog reima koji se
oslmjao na podrku Moskve i Havane. CIA i hiljade kubanskih voj-nifaoiili su kuama, i

sada je na snazi pakt o primitju. pri emu je svelosamo fasada. Politiki sporazum nije
nita drugo nego obino par-e papira koje ama ba nikoga ne zanima i nikoga ni na ta
ne obave-zujt,A sve zato to ovo nije boj za politiku slobodu, ve ratka za vlast
nadtftnim poljima i industrijom dijamanata."
lad si bio mali", priao je dalje Kros, ,,sigurno si u koli uio o Zlaiiioj groznici, kad su
Ijudi nagrnuli ka Kaliforniji i Aljasci, pa one, zna.ilike kopaa to jednom rukom
zamahuju pijukom, drugom teraju Indijice i uljeze, a sve vreme stoje u vodi do kolena.
E, Bab... Vine, istatije situacija ovde, s tim to oni koji tvrde da je njihovo mesto upwo na
tom nalazitu imaju helikoptere sa tekim naoruanjem, auto-mai* puke, tenkove i
rakete ,,vazduh-zemlja".
.Pobunjenici su preuzeli rudnike?"
J(e u doslovnom smislu, ali jedino iz tog razloga to oni ne umeju da wde rudnik.
Recimo da su oni stvarni vlasnici rudnika i da ih iz-najnljiju ijudima kao to si ti. A oni
dolaze svakog meseca da priku-pe ptKenat dobiti, kao rentu. Ako im se uini da ih
zajebava. ode ti glaii'
ie neto kao mafija", produi on, ,,s tim to tipovi iz mafije ubijsji samo kada je to
neophodno iz poslovnih razloga. A ovde, ako
144
Harold Robins
se pobunjenicima ili pripadnicima yladinih snaga, jednostavno, ne dopa-da boja tvoje
koulje - roknu te. Pod uslovom, naravno, da si nisi za-hvalan platia. Nedavno su
kidnapovali neku grupu Evropljana iz rudni-ka i naterali ih da mariraju stotinama i
stotinama kilometara po sava-ni. Nisu i.li na piknik, bato. Evrosi su malo kasnili sa
uplatama, pa je situacija morala da se regulie."
,,Pobunjenici, svakako, nisu glupi, oni nee zavmuti iju zlatnoj ko-ki koja uredno nosi
jaja, sem u sluajevima kada poele da, s vremena na vreme, to uine za primer.
Dogodi se, tako, da. recimo, svom naro-du, svojim Ijudima, odsecaju ruke. Dovo]jno je
da to uradi mukarci-ma u jednom selu, i hiljade drugih sela ima da se postroje.
,,Zvui mi to kao organizovano, legalizovano ubijanje. I totalni ha-os", glasno primetih.
,,Ubijanje, masakr, genocid, sve oni pokrivaju. A da je organizovano -organizovano je.
Onaj tip koji dolazi kod tebe po rentu, podnosi izvetaj nekom drugom, i taj raport stie
sve do Donasa Savimbija lino, ove-ka koji vodi pobunjeniku organizaciju UNITA.
Cuo si za njega?"
,,Nisam", slagah. 0 toin tipu je Marni govorila kao o homicidalnom manijaku, ali je uz to
koristila i neke skraenice, UNITA i ne raogu da se setim jo koju.
Kros podie ruke, kao razoarano, i poe da zvera po hotelskom ho-lu, kao da bi to pre
da nade izlaz. ,,Jesi l' ti siguran da si uradio do-mai, a, babaT Pa, dozvoli da ti ispriam
neto malo o oveku koji e, moebiti, jednoga dana biti odgovoran za tvoju smrt.
Predsednik Regan nazivao ga je borcem za slobodu, opisujui ga kao angolanskog
Ejba Linkolna.
,,To ba ohrabruje."
,,0hrabruje ako ne zna da je Regan. kad je to govorio, bio senilan i da je astrolog
njegove ene vodio zemlju. Ali, upravo je politiki stav Amerike prema Savimbiju
klasian primer koliko su ameriki politiari glupi, glupi da gluplji ne mogu biti. Kad bi
sam crni davo rekao da je antikomunista, nai politiki lideri sklopili bi sa njim savez to i i-ne, pre ili kasnije, u veem delu Treeg sveta.
Oganj strasti
145
,,Ljudi u Angoli Savirabija zovu psihopatom i ubicom, ali mu to ni-kako ne govore u licc.
Taj tip je lino na smrt pretukao enu i decu ti-pa koji je pokuao da mu se suprotstavi. I,
da, sranje, digao je u va-zduh bolnicu Crvenog krsta u kojoj su pravljeni vetaki udovi

za Iju-de kojima Savimbi i njemu slini odsecaju ruke i noge - ili stradale od nagaznih
mina.
,,Kako se uopte vodi posao u takvom ambijentu?"
1 Savimbiju i njemu konfrontiranoj angolanskoj vladi potreban je no-vac da bi redovno
podmazivali svoje ratne mainerije. lzvor prihoda su nafta i dijamanti. Dok god si u
oima ratne mainerije profitabilan -podnosie te. Ako neku sitnu ribu uhvate kako je
skenjala zlatnu koku, i sitnurija strada. A ako tebe uhvate da ih, kojim sluajem,
zajebava, prvo ima ruke i noge da ti otfikare, pa da ima yremena natenane da
razmilja o svojim gresima dok ne iskrvari.''
,,Isuse blagi!"
,,Jok, Isus nikada nije iao ovako daleko na jug. A sve ovo znai da te tvoji sopstveni
rudari nec'e ubiti zato to si previe njih uhvaiio u kra-di. I, ak i da preivi sve to sa
iskopavanjem dijamanata, mogu, jed-nostavno, da te izujedaju insekti veliine ptice, ili ti
se desi da stane na zmiju koja moe celog da te proguta. Stopa smrtnosti niih
poslovo-da i efova obezbedenja u rudnicima tolika je da e ak i najcininijim agentima
osiguranja ogaditi ivot. Nemoj, naravno, da pomsili da neto takvo kao to je
osiguranje uop.te postoji u Angoli. Najbolje osiguranje su ti telohranitelji i pancir."
,,A ti si, eto. uspeo da opstane ovde. Zato onda misli da u ja na-stradati?"
,,Ti si razmaeno bogatako dete koje jedan jedini dan u ivotu nije moralo da zasue
rukave i zaradi svoj 'lebac. Najvei napor koji si mo-rao da uloi bilo je da stisne volan
nekog brzog auta ili sise neke ri-be kad je pritegne. Blage veze nema o zakonu ulice.
Tvoje je bilo da unoYi ek koji te eka, i to je sve. Dogodie ti se, prosto, da popre-ko
pogleda i naljuti nekog dvanaestogodinjaka navuenog na drogu koji nikako ne skida
kaiprst sa obaraa zardale ,,AK-47". A ja ne bih
146
Harold Robi
voleo da budem u blizini kada tebi prospu creva, jer tada u ja biti na redu.
Glasno se nasmejah.
Kros pokua da odri opor izraz lica, ali se i on zasmeja.
,,Sve je ovde tako sme.no", rekoh. ,,Ako ti obeam da me niko ne-e ubiti, hoe li da
mi pravi dru.tvo. bar neko vreme?"
,,Hou, ali da mi da bar jedan valjan razlog zbog ega si doao u ovu rupetinu."
,,Svorc sam, eto ti valjanog razloga. Taj rudnik je sve to imam." Razlog je, sudei po
Krosovoj faci, zaista bio valjan, utao je, izne-naden. Pogledao me je sumnjiavo, kao
da oima eli da proveri koli-ko sam iskren: ,,Ne sere?"
,,Ne serem, Hoze. Tip koji je vodio rauna o mom novcu bacio je sve u rudnik ,.Plava
gospa". Ni prebijenog centa nije izvukao od te in-vesticije. a niko taj rudnik ne eli da
kupi. Meni se, opet, ne svida to to sam vorc, ama ba mi se nikako ne svida, i neu to
sebi da dozvo-lim."
On zavrte glavom. 1 ta? Misli da moe ovamo da upadne i is-cedi nekoliko
miliona u Angoli? ovee, to kau crnci u belakim fil-movima, sanjar si ti. Bezbednije
bi ti bilo da se lepo pokupi, vrati ku-i i tamo pljaka banke. Ili da nade neku ensku
koja ima vie para nego pameti, pa da na njen konto ivi u visokom raaniru i zauzvrat
joj prua odredene usluge."
,,Nemoj me potcenjivati. U svemu u emu sam se dosad okuao bio sam najbolji.
Novac i dijamanti su mi u krvi. Nisam im, jednostavno, posveivao dovoljno panje neko
vreme. Dok si ti igrao bejzbol, mene je otac uio kako se procenjuje vrednost
dijamanata. Ti ree da si ova-mo doao da namakne neku kintu. Ja hou ono to je
moje i ono to sam mogu da zaradim, ali nisam pohlepan, i neu biti nekorektan pre-ma
oveku koji mi pomae. Dri se mene, pokai mi sve cake koje mo-ram da znam, i
nee zaaliti."
,,Je I' ovo jedna od onih situacija 'brate, imaj poverenja u mene', a?" ,,Nego ta."

Osanj strasti
147
,,Pa, ima tu jedna stvar koju bih voleo dobro da upamti."
,,Da?"
,,Ni ja se ne zovem Hoze, tek da zna."
26
Sledeeg jutra uzleteli smo u iznajmljenom etvorosedu, ,,cesni", i za-putili se ka
rudarskom basenu.
,,Idemo ka oblasti reke Kuango, istono od Luane, u severoistonom oku zemlje.
Yeina aviona koji idu ka rudarskom basenu slete u Sa-urimo, ali to i nije bogzna kako
povoljna destinacija kad odatle mora da produi do mesta gde se nalazi tvqj rudnik.
Kad sletimo na njivu krompira, ostatak puta ii emo kolima, na sever, ka Zairu. Cela ta
oblast u kojoj se kopaju dijamanti nije dostupna strancima, izuzev onih koji su zaposleni
u dijamantskoj industriji.
,,Jedino avionom moe da se ide?"
,,Ne, ali to je najbri i najbezbedniji nain. Mali avion kao to je ovaj dovee nas do
take od koje nam do rudnika treba nekoliko sati vo-nje."
,,Priaj mi neto o Eduardu."
Kros slegnu ramenima. ,,0n je profesionalni upravnik rudnika, me-stik, roden u Angoli.
Otac mu je bio Portugalac, drao plantau kafe onomad, u kolonijalna vreraena. Kad
mu je plantaa izgorela u ratu, pre-ao je na kopanje dijamanata. Majka mu je bila
pripadnica Ovimbun-dua, najvee etnike grupe u ovoj zemlji. Vei deo ivota Eduardo
je proveo po rudnicima i oko njih. Dovoljno je pametan da i ne pomilja da nasamari
Savimbijevog aua koji dolazi po rentu. Da nije, odavno bi ga skratili za glavu."
,,Ko je bio ylasnik rudnika pre nego to sam ga - uh! - ja kupio?"
,,Neka korporacija sa seditem u Lisabonu."
,,Jesi li ikada uo za oaoa Karmonu?"
,,Cuo sam za njega", turo uzvrati Kros.
148
HaroltJ Robins
On ponovo slegnu ramenima. ,,Karmona je prevarant, to u Angoli esto i nije loa
karakteristika, budui da smo svi mi prevaranti, u ve-oj ili manjoj meri. uo sam da je
on neka vrsta portugalskog kupa u toj njihovoj varijanti mafije. Lou reputaciju ima u
rudarskoj oblasti, mc-du vlasnicima rudnika koje je prevario. On je persona non grata u
ovoj zemlji zato to je poinio teak kiks pokuavi da nasamari i vladu i pobunjenike.
Priao sam ti o Savimbiju. Nije to tip koga e pokuati da nasanka. Savimbi je
Karmoni pucao u kimu. Koliko znam, i nije eleo da ga ubije, ve da ga obogalji. Tako
je Karmona dobio priliku da ostatak ivota provede razmi.ljajui o svemu to moe
zadesiti Ijude kojima padne na pamet da zajebu Savimbija."
,,Je l' Karmona, moda, ikada imao vlasnika prava na 'Plavu go-spu'?"
,,Ne znam. Ima manje od godinu dana kako sam u ovom rudniku, i u tom razdoblju si
mu ti vlasnik. Moebiti da je i on bio vlasnik, ne samostalno, nego kroz tu portugalsku
korporaciju koja je prethodno dr-ala rudnik. Ako je bio, svakako je gledao to pre da se
kurtalie rud-nika. pre nego to Savimbi provali igru i preotme mu rudnik. Eduardo e to,
verujem, znati, poto je on due ovde i zna sve fore oko te kor-poracije. E sad, ne mogu
sa sigurnou da tvrdim da e tebi hteti sve da ispria."
Podigoh obrve. ,,A to ne bi hteo da mi ispria?"
Opet Kros slegnu ramenima. ,,Eduardo ivi u Angoli. A to znai da je njegov prvi
profesionalni zakon - zakon opstanka. Ti si zabludela ov-ica. Danas tu. sutra ko zna
gde. Moda i glavu ovde izgubi. On sve opcije mora da dri otvorenima. Kako god da
sagleda situaciju, ti si ovde nov i ne ide na due staze. Nee on zbog tebe paliti svoje
mo-stove, bato."

,.to nije doao da me saeka u Luandi?"

,,Ne bih to znao rei. Moda je on kao i ja, boli ga uvo za sve i je-dva eka da digne
ruke od celog tog posla. Tvoj rudnik nije ba naj-profitabilniji u ovom kraju. Meni je bilo
drago to sam mogao da usko149
im na Eduardcwo mesto i dodem po tebe, jer sam i sam imao neki posao da obavim u Luandi."
,,0n prima sasvim pristojnu platu. Ni tvoja nije loa."
,,Ma jes', doku. To su dravne plate, niko od nas ne bi radio u Angoli za te pare. Obojica radimo sa strane, kupujemo, prodajemo, trgujemo."
oao mi bee rekao da i Ijudi koji rade za mene kradu da bi dopu-nili prihode. Ali, ja
nisam poznavao Krosa dovoljno dobro da bih sad potegao tu osetljivu temu. U
njegcwom tonu prepoznao sam jedan mo-menat - nije bilo ljubavi iztnedu njega i
Eduarda. Niti je Eduardo. u tehnikom smislu, njemu bio cf. oao mi je priao da
mnogi vlasnici rudnika odravaju administrativnu distancu izmedu glavnog poslovcxle u
rudniku i efa obezbedenja, kao svojevrsni balans moi. Ako bi se, na-ime, dogodilo da
se njih dvojica udrue, pa da zajedno krenu da kradu, mogli bi do koske da olee
rudnik. Naravno, u sluajevima kad vlasnik nije prisutan, a takav je sluaj bio sa
,,Plavom gospom", kad nikoga ni-je bilo da ih zauzda.
Uzletevi sa obale, sada smo gledali zelenkasto pobrde i visoke pla-nine kako se uzdiu
ispod nas dok smo leteli ka zemlji dijamanata.
Posle dva asa leta, sleteli smo na neku pranjavu ledinu nedaleko od jedne varoi.
Yazduh je lelujao od yreline i bio gotovo isto tako vla-an kao u Luandi. Sledio sam
Krosov primer i nabio maramicu iza oko-vratnika, da skuplja znoj, koji je liptao. Svoju
modernu sportsku odeu za ovu sam zgodu odmenio kaki koulju neodredenog
kvaliteta i kratke pantalone koje sam nabavio u Luandi. Dugi rukavi i propratna oprema
za odbijanje nasrtljivih komaraca bili su conditio sine qua non ako ste eleli da
opstanete u ovim predelima. Kupio sam i izme, duboke. do kolena su mi skoro
dopirale.
,,Sta? Nada se da e naletali samo na manje zmije?", upita Kros
kad vide izme na mojim nogama.
Voza, Afrikanac, za volanom ,,lend rovera" koji je izgledao kao da je izgubio bitku sa
Romelom u severnoj Africi u vreme Drugog svet-skog rata, stie do letelice. Na drvenoj
tabli okaenoj o vozilo bledunja/50
Harold Robins
vim crnim slovima bilo je ispisano ,,Mina Azula Senhora", to e rei ,,Rudnik 'PIava
gospa'". Nije bilo teko pretpostaviti kako je rudnik do-bio ime. Mesto na kojem moe
da nade dijamante odlikuje se tim ,,pla-vim" zemljanim naslagama.
,,0vo je Gomez", ree Kros, pokazujui na vozaa koji se cerio i
obilno znojio. .,0n vozi nas, vozi i sledovanja i sve ono to nam je potrebno. On ti dode kao onaj to vozi diliansu preko teritorije Apaa."
Drka pitolja virila je ispod Gomezove koulje. Na oferajbni ,,lend
rovera" istaknuto mesto zauzimala je pu.ka.
Poto napustisrao mesto sletanja, na obodu gradia ogrezlog u neu-krotivu prainu,
zaustavismo se kod bureta sa naftom, nekih pedeset ga-lona. iliti oko sto sedamdeset
litara, nasred druma. Tri tipa u vojnim uni-formama sedela su u senci, sa cigaretama
medu prstima i usnama. i ba-cali kockice. Jedan od njih lenjo se primae kolima da
primi novac ko-ji mu je pruao Gomez. ,,Putarina", objasni Kros.

Prodosmo kraj kuce sa zidovima od cementa i gvozdenim reetkama na prozorima i

kapiji. Debeljko izvaljen u stolici za Ijuljanje mahnu i povika neto u znak pozdrava
Krosu.
,,To je Ortego, najvei dijamantski broker u ovom kraju. On otku-pljuje robu od Ijudi sa
reke i lopova. Vie dijamanata promine kroz nje-gove debele ale svakog meseca nego
to mi iskopamo za godinu dana. Vidi, izgleda kao neki fini tip koji mrava ne bi zgazio,
ali mogu ti re-i da je taj tip ubio dva oveka u poslednjih godinu dana. I ta dvqjica su,
oigledno, mislili da ovaj ne bi zgazio mrava."
Na izlazu iz tog mestanceta koje je imalo, valjda, samo tu jednu, glavnu ulicu,
zaustavismo se kraj jo jednog bureta od pedeset galona. ,,Eh, kad bih imao popust na
sve ove putarine", ne mogoh a da ne prozborim.
Sat vremena poto napustismo gradi, vozei se dozlaboga pranja-vim putem du
kanjona krivudave reke, poesmo polako da naleemo na ponekog mukarca i enu,
zauzetih radom u tekuoj vodi.
Oeanj strasti
15/
,,Na dva se naina zbiraju dijamanti u ovqj regiji", ree Kros. ,,U rudnicima kopamo
tunele kroz zemlju, u nastojanju da nademo i, potom, sledirno liniju kimberlita,
dijamantskog voda, a to ti je ono to kopai zlata i srebra nazivaju 'ilom'. A ono to
vidi sada, na reci, to ti je, u sutini, temeljni metod vadenja dijamanata. Aluvijalni rad.
Dijamanti na-staju u dubinama Zemlje, pod neizmernim pritiskom. Na povrinu ih iz-nosi
vulkanska aktivnost. Erozija, zemljotresi, vetar, kia, a naroito re-na matica, nose
dijamante, koji se mogu nai kilometre i kilometre niz-vodno."
,,0vi Ijudi su individualni kopai, garimpeiros. Njukaju po reci, pre-vru blato i izgaraju u
nadi da e pronai nebruene dijamante. Metodi na koje se oni oslanjaju praktino su
identini onima koji su korieni u vreme 'Zlatne groznice', pre sto pedeset godina pijuk, reeto i o-vek, ili, u ovdanjem konkretnom sluaju, ovek, ena i deca, ko je god
kadar. Neki od ovih kopaa usree se poznanstvom sa svojim sopstve-nom andelom,
kao to sam, recimo, ja, koji im baci neki dolar mese-no, da bi zauzvrat od njih izvukao
procenat. S tim to je taj procenat, najcesce, tu negde, oko gole nule... Izdanije
finansirani kopai imaju i bolju opremu za rad, pa mogu da isisaju reno dno. AH, veina
se u ra-du oslanja na svoje dve ruke i kofu."
Vie sam znao o istorijatu kopanja dijamanata nego o savremenom
procesu eksploatacije. I za to znanje sam mogao da zahvalim ocu. Negde do sredine devetnaestog veka, dijamanti su bili iskljuiva svojina kraljevskih familija i ultrabogataa, iz prostog razloga to je roba, mahom
' Brazila i Indije, stizala u malim koliinama. Bilo je to 1867. godine
kada je petnaestogodinji deak sa Berove farme, etajui se renom obalom, naiao na blistavi kamen za koji e se ispostaviti da je 21-karatni
dijamant. Smatralo se, medutim, da je to izuzetak koji nee potvrditi pra'ilo, pa dogadaj nije izazvao bogzna kakvo uzbudenje. Dve godine docmje, drugi deak je pronaao dijamant, ovoga puta kamen od svojih 85,5
rata, Zvezdu June Afrike - i masa je podivljala. Moreplovci su se viH u afrikim lukama,
kopai zlata su napustili dotadanje poslove,
neri su odloili plugove, desetine i desetine hiljada njih, i svi su se
152
Hawld Robi
bacili na dijamante, i hvatali svoje teritorijice, deset sa deset, ,,za deset mrtvakih
sanduka", kako se govorilo, udei za brzom parom.
Na kraju je i dijamantska industrija sila u podzemlje, doslovno, svo-dei se na potragu
za tim vodovima kimberlitskim vodovima koje po-menu Kros. Svi ivi dijamanti,
izuzmemo li one pale na ovu planetu sa meteorilima, dolazili su iz dubina Zemljine

utrobe, nastali kao posledi-ca ogromnog pritiska i visokih temperatura koje su ugljenike
sfere pre-trpele pre milijarde godina. Nasilne, kataklizmatine erupcije povukle su
dijamante nagore, u te vodove, cevke oblika argarepe, zapravo u vul-kanski materijal
plavkasto-sive boje. Tvar koja je dijamante iznosila na povrinu znana je pod nazivom
kimberlit, a krtena je po ,,velikoj rupi" u Kimberliju, u Junoj Africi, gde se nalazi jedan
od prvih dijamantskih rudnika u svetu.
Kimberlitske ,,ile" koje su dopirale do, ili blizu, pcwrine Zemlje nu-no su pretrpele
dejstvo erozije, to zbog klimatskih uslova, to zbog ze-mljotresa koji su maltretirali tlo u
toku dugih milijardi godina. Dijaman-te su stotinama i hiljadama kilometara nosile reke,
sve do mora.
Jedna afrika porodica - mukarac, ena mu i dvoje sitne dece - pri-stigoe s reke, ba
kad se na ,,lend rover'' primicao. ovek nije imao desnu ruku.
,,To ti je, dakle. mutilado", rekoh, upotrebljavajui re koju bejah uo, a kojom se opisuju
Ijudi sa amputiranim udovima. ,,Automobilska nesrea?"
,,Jok. Maeta", odvrati Kros. ,,Ima tih kopaa na reci koji su pokad-to kasnili sa
isplatama pobunjenikim glave.inama, ima tome nekoliko godina. Nije se tu detaljisalo;
ne gledajui koji je taj konkretan lik ko-ji nije izmirio obaveze, Savimbijevi Ijudi su,
naprosto. uleteli u reku. iz-vukli desetoricu za primer i odsekli im ruke. Da, nikome nisu
odsekli obe. Ruka po oveku - to znai da i dalje moe da radi. Ukoliko, raz-ume se,
ne umre od posedica amputacije."
Kros izade iz vozila i priblii se porodici kao stari poznanik. Ruko-vali su se i askali. Iz
depa izvue aku bonbonica i dade ih deci. Mo-me uhu, nanovo prilagodenom
angolanskim okolnostima, priinilo se da
Oeanj strasti
153
aovore nekom meavinom portugalskog i. meni neznanog, afrikog jezi-ka. Portugalski
je imao status zvaninog jezika u ovoj zemlji, ali teko da je iko njirae govorio van
gradova i varoica.
Poto su standardne drutvene kurtoaznosti razmenjene, ovek ispo-rui Krosu
nekoliko dragih kamenova. Kros ih podie, da ih osmotri pri sunevom svetlu. a onda
uze i lupu, blie da ih ispita. Jo malo popri-ae, pa im Kros dade novac i vrati se u
vozilo.
,,Jedan od mojih partnera", ree Kros. ..Nakaio sam se na neke od tih Ijudi sa reke, oni
obino trae samo hranu i druge potreptine, a ja im uzmem procenat. Inae nadem
dobro mesto i onda traim Ijude da rade tu, opet za procenat." Dodade mi dijamante.
,,Je I' ima ti pojma koliko ovo vredi?"
Bio je to test, shvatio sam. Izvadih oevu lupu i dobro ih osmotrih. ,,0teeni su, ali
mogu da produ. U Njujorku, moda bi vredeli hiljadu. eventualno hiljadu i po dolara. A
koliko ovde vrede - blage veze ne-mam."
,,Eto, vrede deset puta manje nego u Njujorku ili Antverpenu. a Or-tego, ovaj to radi s
dijamantima, uzme sto dolara. I to je za jednu po-rodicu ovde dobra mesena plata, ba
dobra, s tim to, kad se odbiju trokovi, njima ostane pola sume. Ali, nekoliko dolara je
mnogo za one koji nemaju nita. Ove u prodati Ortegu, pa onda pobunjenicima plati-ti
porez."
Kros se podrugljivo osmehnu. ,,Dignem, onako uzgred, jo oko hilja-du dolara pride,
nedeljno, zahvaljujui dodatnim aktivnostima. Nije to ni baki, ako gleda iz
perspektive nekog tipa kao to si ti, ali mene, eto, odrava u poslu."
,,0drava te u iekivanju onog velikog, pravog posla."
JJa, velikog, pravog posla. A i bogovi vole da se poigravaju sa tim
'kim, pravim poslom. Ima dovoljno sasvim pristojnih dijamanata da
ovolje privremene apetite, da se dobro preznoji nad njima i osla15 malko, ali ih nema toliko da se stvarno obogati. I, da stvar bude

svako malo kresne nada da je to to ti je rukama - ono pravo.

tvo, ima nekoliko meseci, neka ena to tu radi dode i kae da ima ka154
Harold Robins
men od osamdeset karata, malo oteen, ali sigurno vredan nekoliko sto-tina hiljada. I
debeljku je to rekla. Ne znam koliko su ena i njen mu dobili - ako su, bato, ita dobili.
A onda, je li, ujem da njih dvoje sad ive u Luandi, i to kraljevski, raspitoljili se. Ima i
drugaijih glasova, po kojima su oni, navodno. sahranjeni, duboko, tamo, iza debeljkove
ku-e. Ili u nekoj masovnoj grobnici koju pobunjenici s vremena na vreme opskrbe
telma."
,,ta pria, bre?"
,,Sta priam? Pa. ima da pogodim u centar, ovee. Ima da nadem kameninu i da to
bude plavkast jedan, neokrnjen, ist k'o suza, od hi-Ijadu karata. A onda u da ga
prodam nekom od onih kompjuterskih magova, milijardera iz Silikonske doline. E, a tada
u sebi lepo da pri-utim jedno ostrvce negde u Junom Pacifiku, sve sa palmama,
ubavim domorotkinjama i svojom sopstvenom mikropivnicom, da ima neto i da se
popije. Kao u filmu."
27
Rudnik je bio na vrh brda. Odozdo je liio na zatvor, i ta impresija bila je prilino bliska
pravom stanju stvari. Imao je tri metra visoku ogra-du od bodljikave ice spolja, plus jo.
jednu, unutranju branu nezvanim doljacima, masivan zid visok oko dva i po raetra, sa
dodatnih metar i po bodljikave ice na vrhu. Izmedu spoljne i unutranje ograde ugledah
stra-ara kako eta dobermana. Prvo smo naleteli na straarsku kuicu.
,.Isuse! Oseam se kao da sam doao u Alkatraz na odsluenje ka-zne."
,,Tri stvari mora da zna oko kopanja dijamanata", ree Kros. ,,A to su - bezbednost,
bezbednost i samo bezbednost. Ako postoji bilo kakav nain da bilo ko, bilo kada, spusti
ape na dijamante, ne sumnjaj da e taj pronai naina da ih i ukrade. ta sve ne
rade... Gutaju dijamante. nabijaju ih u guzice, vezuju ih golubima pismonoama za
noice, baca-ju ih u dubre pa onda njihove ene idu na deponiju, kriju ih u gumaOeanj strasti
155
ma kamiona koji snabdevaju rudnik, ili ih ostave negde da ih njihovi sauesnici docnije
nadu. A to su sve samo neki od naina."
,,Radnici potpisuju ugovor o radnoj obavezi na tri meseca i nemaju prava nikuda da odu
u tom periodu", nastavi Kros. ,,Jer. dijamanti su ma-li i moe ih progutati na desetine, a
da ne pominjem druge telesne u-pljine gde ih moe sakriti. Zato se radnici, iz
bezbednosnih razloga, stal-no izlau iks-zraenju. Kao, uostalom, i svako drugi ko dode
u vezu sa rudarima, izuzev Eduarda i mene. Ko ovde malo due radi, pone nou da
svetli. Ali, ni sva ta predostronost nije dovoljna. Rudari prave na-godbe sa tehniarom
zaduenim za zraenje, pa on laira rezultate sni-manja, ili, ak, napravi neki lom na
rendgenu, da ne moe da snima."
Eduardo nije bio u svojoj kancelariji kad stigosmo. Njegov rauno-voda, Karlota Santos,
ena impozantnih gabarita odevena u haljinicu ko-ja je jedva suzdravala plimu dobro
uhranjenih oblina, nije mogla da pri-krije iznenadenje to nas vidi tu. Kros napomenu da
j'e i Karlota od te portugalsko-angolanske hibridne sorte.
Po samom izgledu te ene, smesta sam zakljuio da je ona Eduardu, ipak, neto vie
od obine kancelarijske asistentkinje. Kros mi je priao da Eduardo ima enu i decu, koji
ive u Luandi. Tek to sam jedan po-gled bacio na tu knjigovodu, znao sam da Eduardo,
dok je ovde, u rud-mku, sa Karlotom greje krevet. Moram da priznam da sam od veine
Ijude senzitivniji kada valja proceniti ko i kada s nekim ima neto.
Za knjigovodu nieg ranga, nosila je neke vrlo fine kamenove. Onaj a ogrlici bio je od
dobra dva karata. Ako bih procenjivao golim okom, -kao bih da cena samog tog

dijamanta pokriva njenu dvogodinju pla-tu, cak i po zakonitostima inflacije koja vlada u
dijamantskoj regiji.
Lako sam doao do zakljuka da Eduardo svoje zlatace nagraduje -mojim
dijamantima.
-duardo je dole. Neki deo opreme se pokvario. i on je morao u in-spekciju. Poslau mu
poruku da ste stigli."
,,Nema potrebe, otii u ja da ga nadem", ree Kros.
Ona podrugljivo pogleda Krosa. ,,0ekivali smo vas tek sutra. Nisi ozvao da javi da e
tako brzo dovesti senjora Libertea."
156
Harold Robins
Lice mu je bilo potpuno bezizraajno dok je razgovarao sa Karlotom - na osncM'u ega
sam dokonao da me je Kros namerno, svesno i svris-hodno, doveo ovamo ranije, ne bi
li iznenadio Eduarda i ovu enu. Ne znam da li je tako postupio nastojei da uwati
upravnika rudnika, ili nekog drugog, na delu, ili mu je, jednostavno, namera bila da ih
sve po-stroji kad se pojavi. Postojala je i trea mogunost - da su on i Eduar-do napipali
neto zanimljivo, i da Kros u delikatnom trenutku nije e-leo dugo da odsustvuje iz
rudnika.
Kros ode da nade Eduarda, a ja se raskomotih u upravnikovom ofi-su. Na stolu je bio
paketi sa deset kamenova i ja ih ispitah dok sam tu ekao. Kamenovi su bili blago
,,sapunasti" na dodir, ba kao dijaman-ti svee izvadeni iz zemlje. Svaki kamen bio je
visokog kvaliteta i mo-gao bi biti izbruen u dragulj od barem jednog karata, ako ne i
vei.
Dijamanti od deset ili petnaest karata bili su tek kap u moru, ako se uzme u obzir ta
sve mora da se iscrpe iz jednog rudnika da bi on bio profitabilan. Za svaki karat tone
zemlje mora da pomeri. Ali. ti dija-manti ne bi trebalo da zavre na stolu upravnika
rudnika. Njihova po-slednja destinacija, pre nego to e uz najvie mere bezbednosti
biti tran-sportovani iz rudnika, trebalo bi da bude sef u odeljenju za sortiranje.
Snaan utisak na mene je ostala i uniformnost tih dijamanata. Dija-manti koji se mogu
ispolirati u dragulje od jednog karata su neka vrsta poprenog preseka svega onoga to
se moe izvui iz rudnika. Oni, za-pravo, predstavljaju sitne delie dijamanata kojih
nema, koji su nekud isparili. U ,,Plavoj gospi" raoglo se nai vie kamenova
industrijskog kvaliteta nego onih sa vrednou pravih dragulja. Ovo na stolu oito je
zbirano rukom. I to iz moje teglice sa bombonicama.
Nekoliko minuta kasnije, Kros se vratio sa Eduardom.
Upravnik rudnika nahrupi unutra, izgledao je usplahiren. Bio je suv k'o trska, oko
pedeset godina, bakarnog tena, sa dva reda krupnih utih zuba. Dok sam, u prvi mah,
Krosa doiveo kao tupavog i bezono iskre-nog mazgova, u upravniku sam odmah
prepoznao lukavu lasicu.
Osanj strasti
/57
Poto smo se na portugalskom upoznali. istim jezikom nastavih pri-u i natuknuh da
sam, eto, video te dijamante na stolu. ,,Dobri kame-novi", rekoh.
,,A, ti nisu iz rudnika", brzo uzvrati Eduardo. ,,To su reni dijaman-ti, i ja imam Ijude na
reci, kao i Kros."
,,Da, ali ovi tvoji se mnogo vie isplate od onih iz rudnika", nabaci Kros.
,,Pa, imao sam sree."
,,Kamo sree da i rudniku tako dobro ide", rekoh. ,,Ima tu nekih ne-bruenih kamenova
pristojnog kvaliteta, ali su mahom sitni, manji od ka-rata, a mnogo ima i onih to su kao
pesak, uz mnotvo kamenia in-dustrijskog kvaliteta. A ako bismo u duem periodu
mogli da iznosimo kamenove kao to su ovi na stolu, rudnik bi mogao da ostvari
zavidan profit."

,,Iznosimo ono to zemlja daje", ree Eduardo.

Nacerih se. ,,Ako Majka zemlja ne bude izdanija, bie meni bolje da uzmem kofu i
sitem na reku, nego da bacam pare na rudnik."
,,Usudio bih se da naslutim, senjor, da ete sada, kad ste videli Lu-andu i ovu rudarsku
oblast, vrlo brzo doi do zakljuka da bi vam bi-lo bolje da se vratite u Njujork."
,,Hajde da pogledamo rudnik", rekoh.
,,Sada? Moda bolje sutra, kad se odmorite i malo se orijentiete..."
,Hiljade i hiljade kilometara preao sam da bih doao ovamo. 1 sad nema razloga da
odugovlaim - hou odmah."
Kros se izvini, rekavi da ima nekih bezbednosnih poslova kojima mora da se posveti.
^ao sam za Eduardom, proli smo punkt obezbedenja koji je odva-kancelarije od
rudarskog okna.
JKoliko dugo nameravate da ostanete s nama?", upita Eduardo. lohko koliko bude
potrebno", rekoh. ,,Ako elim da budem vlaka dijamanata, elim da znam kako taj rudnik funkcionie." i me pogleda tako da mi
nije bilo teko da konstatujem kako tip, edno, misli da sam mentalno poremeen.
/55
Harold Robins
,Ja sam radoznao ovek", rekoh. ,,Kad se upustim u neto, elim da znam sve o tome.
A o iskopavanju dijamanata ne znam ama ba nita, sem toga da me kota mnogo
novca."
,,Kopanje dijamanata, kao proces, nije se mnogo izmenilo u toku po-slednjeg veka",
ree on. ,,Tu su dijamanti, a tu je i zemlja. I danas, kao i nekada, morate da kopate i
kopate, i onda pretresete zemlju da biste doli do dijamanata. A to znai da morate tone
i tone zemlje da prevr-nete za svaki mali karat dijamanta. Ima nekih sto, ili neto vie od
sto godina, kako su Rouds i kompanija poeli da grebuckaju povrinu ze-mlje i gackaju
po renim koritima traei drago kamenje, Uskoro su po-eli da otvaraju okna, da
izvlae milione tona zemlje i pretrauju po njoj, istrajno, makar i zbog najsitnijeg
dijamanta."
1 danas se posao, manje-vie, na isti nain radi", produi Eduardo, ,,Veliki rudnici,
recimo oni koji su u vlasnitvu De Bersa i slinih, ima-ju, moda, neto moderniju
opremu, naroito onu u fazi procesuiranja zemlje, ali veina rudnika je upravo ovakva,
kao 'Plava gospa'. Metod je taj stari dobri, odavno oprobani, sve je u sutini kao pre.
Kopanje di-jamanata nije ni tako opasan ni tako prljav posao kao kopanje uglja, primera radi, ali ovek, ipak, mora da bude oprezan." Rekavi to, dodade mi kacigu.
Sluao sam Eduarda kao da ba nita ne znam o predmetnoj materi-ji, premda sam, iz
oevih lekcija, dobro znao kako se kopaju dijaman-ti. Sem toga, oslanjao sam se
iskljuivo na knjiko znanje. Bio sam sve-stan da e mi uvid u stanje na terenu otvoriti
oi.
,,Ukoliko bismo investirali u bolju opremu, da li bi to uvealo pri-nos?", upitah.
,,To bi uvealo koliinu procesuirane zemlje, a tako bi se uveao i, k'o to rekoste,
'prinos'. Ali, moglo bi se ispostaviti da je taj novac utroen uludo. Rudnik dijamanata
esto biva rupa u zemlji u koju Ijudi, prosto, bacaju pare."
Udosmo u lift. Kavez. Eduardo je priao dok smo silazili. ,,Cilj kopanja dijamanata je da
se pronadu vodovi kimberlita, vene plave zemlje u kojoj lee dijamanti. Dijamanti se
formiraju pod ogromOeanj strasti
159
nim pritiskom, na stotine hiljada kilometara ispod povrine zemlje, a na-sore ih teraju
vulkanske erupcije. Kada su vulkani izneli plavu zemlju, pre mnogo miliona godina,
neto je stiglo na povrinu, ali je uglavnora ostala zatrpana, ili bivala zatrpavana
protokom vremena."

On rukom pokaza na slojeve tla kraj kojih smo promicali silazei tim liftom.
,,Zemljite koje okruuje taj vod, tu venu, zove se greben. Ovde je greben debljine
otprilike trideset metara, pa tako mora da se kopa ba-rem trideset metara ispod
povrine da bi se eventualno naletelo na dija-mante."
,,Posle grebena, a pre nego to stigne do te plave zemlje, nalazi se oblast koju
nazivamo utim zemljitem. To je neka meavina sivo-pla-ve zemlje i obinog, jalovog
tla u kojem nema dijamanata, a nastalo je pre ko zna koliko godina, itav je eon proao,
kada se drugo, prosto ze-mljite pomealo sa onim plavim. Dijamante pronalazimo u
tom utom zemljitu, ali najizdanije je, naravno, plavo. To se trai."
1 u tome je, senjor, problem sa vaim rudnikom", privede on kraju. 0vde imamo samo
to uto zemljite. Plave zemlje ovde nema - ili nam je nekako izmakla. Pokuavali smo
sa kopanjem tunela na sve strane u ovom grebenu, ali nikako nismo potrefili."
,,A ta ako ja uloim jo novca?"' Blefirao sam. Novca nisam imao, a ova Angola
svakako nije mesto gde e nai bankara koii e stati iza tebe.
Kao to rekoh u vezi sa novom opremom, to moe da bude baen
. ree on. ,,'PIava gospa' je kurva, i to ne bilo kakva kurva, nekurva ija je rupetina uvek suva. Ona ite novac, ali malo daje od
ih drai. Ono to mi ieprkamo dostane nam, raoda, da pokrijemo
i nekako preguramo mesec. Moete nai i bolje i bezbednije inicije u Americi. Tamo e va novac biti sigurniji. Tamo vam je, uoalom, i za ivot bezbednij'e."
t jeknu, i stade. Udosmo u okno, osvetljeno priguenim sijalica-ma. Zidovi - beli.
Jfarbah srao ovako zidove da bi se smanjila potreba za osvetlje-njem", objasni on.
'
160
Harold Robins
Yodio me je kroz prolaze, do tunela gde zidovi vie nisu bili u be10 omalani. Eduardo mi prstom pokaza grupu rudara i komade odvalje-ne stene u dnu
tunela. ,,0vo je jutros minirano. Prvo izbuimo rupe u zidovima, onda natrpamo
eksploziv. Posle eksplozije, komade stena i ze-mlje tovarc se u kolica. Idemo za
kolicima."
Kolica su lagano klizila niz tunel. Prolazila su kroz specijalna vrata, koja bi se hermetiki
zatvarala u sluaju poplave. Stenje i zemlja uba-civani su potom u vagonete. Gadan
posao, poteno da se oznoji.
,,Sad emo da vidimo kako ovi vagoni idu do drobilice."
Dok smo ili, Eduardo mi ispria stari tos o kopaima dijamanata.
.Jednoga dana, neki rudar izade iz rudnika gurajui prazna kolica. Kod straara to,
naravno, izazva sumnju i oni detaljno pretraie ove-ka. Nita nisu nali. Sutradan, po
zavretku smene, rudar izade napolje. opet sa praznim kolicima. I straari ga ponovo
detaljno pretresoe i ne pronadoe nita. Nastavilo se tako, dan za danom, pa se ak i
upravnik rudnik i naelnik za bezbednost ukljuie u istragu, ali nikako im ne po-de za
rukom da pronadu ma i ,,d" od dijamanta kod tog rudara. Znate
11 zbog ega, senjor?"
Znao sam, jer tu priu, jo kao klinac, bejah uo od ika-Bemija, ali sam se pravio da
nemam pojma.
,,Zato to ovek nij'e krao dijamante", uskliknu Eduardo lupivi no-gom o tle, ,,nego
kolica!"
Yagoneti su odvozili rudu do drobilice. Kada se ruda skrcka, pa osta-nu samo kamenii
i praina, u velikim koarama iznosi se na povrinu i istovaruje.
,,Sigurno vas zanima da, sluajno, i neki dijamant ne strada u ovom mrvljenju?"
Ne, to me sigurno nije zanimalo, ali sam i dalje izigravao gluperdu, pa sam klimnuo
glavom kao bezazleni turista, za kakvog me je Eduar-do, oito, drao.

,,Da, ak i dijamanti, najvra i najtvrda supstanca na planeti, mo-gu se slomiti, ako ih

pogodite u pravu taku. Uvek postoji mogunost da se otete veliki kamenovi, ali takvi
su, ako emo pravo, izrazito retOganj strasti
161
ki. Sem toga, u toku ovog procesa, rudari neprestano i tragaju za neim to e
reflektovati svetlost. Oni, znate, dobijaju bonuse ako pronadu dra-gi kamen pre nego to
e masa stii do drobilice."
Liftom se vratismo na povrinu. Dalje smo sledili put rude, do tan-kova ispunjenih
vodom.
,,0vde se istovaruje ruda. Teko kamenje i dijaraanti tonu na dno, ostatak se ispira.
Yeliko kamenje se odvaja, a ono to vredi, sve sa ze-mljom, vraa se u konvejer, i ide
na masne table."
Te ,,masne table" zapravo su niz vibrirajuih terasastih ploa od alu-minijuma,
premazanih slojem od, otprilike, santimetar masti. Tu se ruda ispira.
,,Posebna odlika dijamanta je to se on obavezno nalepi na mrs, dok se ostali
kamenii speru."
Eduardo zaustavi naas dotok vode i pahtlom zagreba po masnoi. Olovkom je
bockao po mrsu i odatle izvadi vie malih kamenova. ,,Eto, to su vam dijamanti, pravi
pravcati, u nebruenom izdanju."
Obraao mi se kao da sam kolarac koji je ovamo doao da ga pro-vedu kroz rudnik na
nekoj ekskurziji. Obrisao je pahtlu o metalnu ko-aru koja je liila na kuhinjsku cedilju,
s neto finijim rupicama. ,,Ma-snoa se zadrava u korpama sa ovim, izrazito sitnim,
rupicama, pa se korpe gurnu u kipuu vodu, da se ukloni masnoa. Onda se kamenje
sortira i procenjuje."
U odeljenju za sortiranje, radnici opremljeni jakim lampama i lupa-ma procenjivali su
vrednost iskopanog kamenja. Dok mi je Eduardo ob-janjavao i tu fazu kompleksnog
procesa, ja sam uljudno sluao i kli-mao glavom.
Poto izadosmo odatle, Eduardo ree: ,,Vi Amerikanci, kako to obi-no biva, volite da
idete do kraja, u svemu. Kopanje dijamanata je, uglav-nom, prosta, matematiki jasna
rabota. Kad jednom naleti na plodno tle, pitanje je samo koliko e kilograraa zemlje
morati da ukloni za svaki karat. to se manjc xemlje kopa, i to su brojniji i kvalitetniji
dijaman-ti - to je i profit vei."
,,Naa profitabilnost trpi razne uticaje. Utie na to i injenica da ra-dimo u oblasti
zahvaenoj ratnim dejstvima, u ratnoj zoni, gde snio pri162
nudeni da plaamo milo i gde sve, jednostavno, vie kota. Sem toga,
tu je i sutinski fakt da, do sada, nismo uspeli da pogodimo plavu ilu.
I, kako izgleda, te ile u ovom rudniku i nema. Sve vie utog zemljita, o kojem sam vam govorio, mora da se ukloni kako bismo doli do
dijamanata, to nije sluaj sa rudnicima koji rade na plavom zemljitu.
I, oigledno, to vie karta mora da iskopa, ukloni i procesuira, to
je i vea cena po karatu. U poredenju sa veinom drugih rudnika, mi
moramo da procesuiramo, otprilike, dvaput vie karta. Jes'. I zato ovaj
rudnik jedva uspeva da izgura nekakay profit, uprkos tome to se radi
non-stop."
Sluao sam i utao. Progovorio nisam. Jo sam, je li, procesuirao sve to mi je reeno
otkad sam stigao ovamo, nekoliko sati ranije.
Eduardo potee jo jednu temu dok smo ili ka zgradi u kojoj je sme-tena
administracija. ,,Kontaktirali su me Ijudi iz sindikata koji su zain-teresovani da kupe ovaj
rudnik. Oekujem da u u najskorije vreme ras-polagati detaljima, moda ve sutra.
Koliko sam nauo, oni se zanima-ju za rudnik, ali ne bi voleli da bude nekog otezanja

oko dogovora. U tom sluaju, morali biste smesta da donesete odluku. Ve sam, u stvari, morao da ih stavim na poek, dok vi ne dodete na lice mesta." ,,A to su to oni
zainteresovani da kupe rudnik koji guta pare?" ,,Pa, cene da bi mogli da ga vode sa
manje rashoda. A moebiti da bi ga i vodili uz nie trokove. Oni se oslanjaju na
robovsku radnu sna-gu. ak i zatvorenike angauju. To im obezbeduje UNITA."
Sada sam imao i zain za specijalitet koji sam, nekako, vario. Edu-ardo je iskren i
istinoljubiv koliko i ma koja prostitutka na ulicama Lu-ande. to se potenja konkretno
tie, prostitutka je, svakako, u vidnoj prednosti. To da od mene krade, da manjava
dijamante, bilo je vie ne-go oigledno. Lopov je to. Ali, ono pravo pitanje koje sam
eleo da po-stavim bilo je - da li je i Kros u svoj toj ujdurmi sa Eduardom? Sara-duju li
njih dvojica? Zanimalo me je, da ne krijem, i to da li u, u pred-stojeem raspletu, izvudi
iz Angole ivu glavu ukoliko se ovim Ijudima suprotstavim. Nisam razmiljao samo o
linim stvarima. Panju mi Je privukao i podatak da je neko, eto, ipak zainteresovan da
kupi ovaj rudOganj strasti
163
nik. Znai li to da bi on mogao da donese i zaradu? udno sam ie-kivao as kada e
mi biti predoeni detalji navodne sindikalne ponude, ali ni u nadi nisam preterivao.
Eduardo, naprosto, nije bio tip od koga ete oekivati bilo ta dobro.
Pre nego to se rastadosmo, postavih mu pitanje koje mi se vrzmalo po glavi:
,,Jesi li ikada uo za veliki crveni dijamant. rubin-crveni, u stvari?" On odreno zavrte
glavom. ,,Ako takav dijamant i postoji, nikada ga moje oi videle nisu. Postoji jedan,
moda, takav, uo sam da se neto pria, ist k'o suza, koji je nekada pripadao nekom
kralju, ali zaista ne znam da li taj kamen i danas postoji, ili je re o pukoj legendi." ,,A
ta misli o oau Karmoni?"
Pitanje ga iznenadi. ,,Karmona? Prevarant i po, yerujte na re. Kon-tam da je on stajao
iza one portugalske korporacije koja je nekada ovaj rudnik drala u vlasnitvu. On ovde,
u Angoli, nije rado viden lik. Grd-no je pogreio kad je pokuao da obmane Savimbija."
Tu se Eduardo nacen. ,,Grdno, ba grdno pogreio, jata. Savimbi nije samo lud, to
oba-ka, nego voli ovek da ubija. U gadnom si sosu ako njega ima za ne-prijatelja."
28
se u sobu koja mi je bila namenjena. u zgradi u kojoj su '< clanov, uprave rudnika, i
poeh da svodim raune.
izvesno: Eduardo je potkradao rudnik. Tu ovek nije
-b" en e sT J" l3VU - ^ ^ J 'ladn laga dakl mU ni sto ^
TI mu nasao
na stolu. Kamenje je bilo onako, sapuna"' Premaz 7 t mantl.t0 Stiu iz zemlJe na ddir su masni, imaju ulj-ce" ren
'" Val]d&' ' zadravaJu na masnoj tabli. Uljano ,,odel1amanta Sp'rajU Voda * drui f^ktori - to bee jedna u ni-11Caj dljamantima kJe mi je
predoio otac u toku smo vodili kad se vratim iz kole.
razgovora
164
Hurold Robins
Kamenje koje je kopa sa reke isporuio Krosu, pa mi ovaj dao da ih pogledam u .Jend
roveru", nisu imali taj sapunast premaz. Eduardo-vi jesu. Ti dijamanti potiu iz mog
rudnika, znao sam to, kao to sam znao da su mimoili standardnu proceduru i da nisu
proli kroz odelje-nje za sortiranje. Ohino bi do onog asa kad stignu kod procenjivaa,
dijamanti ve izgubili sapunast premaz, to znai da su zavravalin u Eduardovom
depu, i to ne bilo kad, nego dok je ovek jo bio u rud-niku. A kako bolje provaliti ko to
krade, nego po onoj masnoj tabli.
Da li je Kros u dilu sa Eduardom - morilo me je pitanje. Jesu to dve praktino disparatne
linosti - jedan tup, drugi varalica - ali stoji da su obojica radili za odsutnog gazdu,

hiljadama kilometara udaljenog. Sem toga, Eduardu bi bilo znatno tee da krade a da
prethodno o tome ne izvesti efa obezbedenja. A Kros, pri tom, nije panju posveivao
ni injenici da je taj gazda doao u Angolu iz jednog prostog razloga - da se kui vrati sa
daketom para preko ramena. A to je meni, naravno, bio jedini razlog to sam se
zaputio u srce Afrike.
Sve u svemu, podvukavi crtu, uvideo sam da je peljeenje rudnika u toku i da je
postojei animozitet izmedu njih dvojice, Eduarda i Krosa, faktor koji bi mogao da mi ide
naruku. U jednom sam bio siguran - ako Eduardo krade, i knjigovoda je umean, nema
anse da nije. Lopovluk na radnom mestu je tajna koju deli sa ljubavnicom, ne sa
enom.
SUTRADAN UJUTRO stajao sam na prozoru sve dok ne ugledah Eduarda kako prolazi
kroz kapiju rudnika. Onda napustih stan i, oran za rad, stigoh u kancelariju knjigovode.
,,Karlota, eleo bih da pogledam knjige."
Ona se zablenu u mene kao da sam izvadio stojka.
,,Knjige? Zato?"
,,Zato to sam ja vlasnik ovog mesta."
Po tome kako se nadurila jasno se videlo da ova ena nije navikla da joj iko, bar ovde u
rudniku, podvikne, to sam mogao da shvatim ima-jui u vidu njen odnos sa Eduardom.
Tako to biva: Ijudi e pre iskazi-vati snishodljivot prema efovoj devojci nego prema
njegovom slubeniOsanj strasti
/65
ku. Karlota bee vrue pare, prava ivotinja sa isto telesnog stanovita, isuvie
seksepilna da bi radila u neposrednoj blizini nekog mukarca a da njerau povazdan krv
ne udara u glavu. A Eduardo mi se, s druge stra-ne, nije prikazao kao ovek kome je
bilo kakav greh prepreka. Najvea je fora, pak, u svemu bio manir njihove medusobne
komunikacije: ,,Se-njor Markes. molim vas...", ili ,,Menina Santos. pogledajte ovo..."
Nazivajui jedno drugo ,,gospodine" i ,,gospodice", funkcionisalo je ovo dvoje Ijudi koji
su po sav dan provodili tu, u kancelariji, i svaki dan su se tako ponaali. kao da neto
kriju, pa odravaju tu formalisti-ku fasadu.
Dok sam sedeo i prelistavao raunovodstvene knjige, shvatio sam da. u stvari, blage
veze nemam kako se te knjige uopte itaju. Casove ra-unovodstva mahom sam
preskakao u srednjoj koli - to, i bilo ta dru-go u vezi sa ekonomijom i biznisom, dibidus
me nije zanmalo.
1, buljio sam, tako, u te knjige, pitajui se ta mi valja initi. Moda bih i mogao neku
caku da nazrem, mada me terminologija, generalno, bacala u bedak. Jedno sam, u
svakom sluaju, ukapirao: te knjige pre-doie mi samo trenutno stanje u rudniku. Da
bih stvarno dopro do su-tine svih tih brojki, morao bih sa nekim drugim izvorom
podataka da ih uporedim. Sa podacima od pre pet, deset godina. I ne samo podaci-ma
koji se odnose na proizvodnju u ovom rudniku, ve i u drugim rud-mcima sa priblino
istom produktivnou.
Kopao sam po tom tivu to sam pribranije mogao. Bilo je tu me-senih i godinjih
obrauna, i na osnovu tih cifara i nije bilo tako te.ko steci optu sliku o poslovanju.
Sudei po onome to se moglo crno na belo proitati, ovaj rudnik je jedva sastavljao
kraj s krajem; jednoga rae-seca ostvario bi neki tanuan profit. narednog meseca bio u
minusu.
Ono to je pisalo u knjigama ilo je u prilog Eduardovqj tvrdnji da rudnik ne pravi pare
zato to ovdanji rudari, jednostavno, nemaju sre-;e u kopanju dijamanata. Previe,
jednostavno, zemlje moramo da isko-pamo da bismo doli do jednog karata. To bi bila
sr problema.
Sve bi bilo okej da ja, odnekud, nisam sumnjao da Eduardo hoe da me nasamari.
/66

Harold Robins
Nisam, oslanjajui se knjigovodstvene izvore, mogao da naslutim da li Eduardo,
eventualno, krade u tolikoj meri da osetno ugrozi profitabil-nost rudnika. U tom domenu,
preciznu dijagnozu zasad nisam mogao da dam. Bilo je, s druge strane, realno
neminovno da e Eduardo i Kros, kao naknadu za strah koji trpe radei na podruju
zahvaenom ratnira dejstvima. maznuti tu i tamo poneto, isto da se ovajde kad ve
nose glave u torbi. U toj varijanti, bilo bi logino da i ja na to zamurim. Sem toga,
faktiko stanje skretalo mi je panju na to da bi Eduardo, objektivno, mogao, tu i tamo,
da orae poneku siu, a da Kros, kao ef obezbedenja, to ne sazna. Ako bi, medutim,
iao na ozbiljnije marisa-nje, pa posledino uticao i na profitabilnost rudnika, tu ve
Eduardo ne bi mogao da mimoide Krosa. Morali bi da rade zajedno, ili od krade ne bi
bilo nita.
Lopovluk nije bio jedina tamna mrlja koju sam nastojao da rasvetlim zadubljujui se u te
knjige. Na mene je snanu impresio ostavio, pre svega, sam nain na koji mi je Eduardo
napomenuo da postoje intere-senti za kupovinu rudnika. Identitet kupaca ostao je
nejasan. Intrigantan je bio i onaj deo gde odluku o prodaji, navodno, valja doneti
smesta, iz ovih stopa; ne verujem da se tako ikada poslovalo ak i u ovakvim sredinama i ambijentu, u vreme rata. Da ne porainjem da nema, verovat-no, oveka koji bi
dao ponudu za kupovinu ovakvog rudnika a da pret-hodno nije doao na lice mesta i
sve preeljao. Pa tek onda uao s ka-parom i, u meduvremenu, jo jednora do u
tanine preispitao sve aspek-te poslovanja rudnika.
Pade mi tad na pamet da bi i Eduardo mogao da bude umean u tu prodaju, kao
neujni partner. U tom smislu, moda i namerno dri pro-izvodnju ispod eljenog nivoa,
da bi snizio cenu rudniku i lake nama-mio kupce.
Dok sam iitavao te stranice, poeh polako da traim protivureja u tim ciframa,
podatke koji e jedni druge potirati, a koji bi mogli da mi otkriju kako su, moda, i vee
koliine dijamanata naputale rudnik a da nisu upisani u knjige. Proverio sam podatke o
tonai iskopanog i proce-suiranog zemljita, i sravnio to sa podacima o broju niskopanih
karata,
strasti
/67
iz meseca u mesec - i nita nisam mogao da nadem, cifre su bile kon-zistentne.
Koncentrisao sam se, potom, i na podatke o kvantitetu i kva-litetu dragog kamenja
registrovanog u izvetaji ma iz odeljenja za sortira-nje i uporedio ih sa podacima o
dijamantima iprodatim trgovcima na ve-liko - ali i tu je sve bilo, uz sitnija odstupanj a,
dosledno i pod konac. Odluih, stoga, da proverim knjige od pre-thodnih godina, da
vidim moe li se u svemu naslutiti neki obrazac negstaluka.
,.Daj mi raunovodstvene knjige za posledlnjih deset godina", rekoh knjigovodi.
,,Te knjige ne postoje", odgovori Karlota. ,,Zato ne postoje."
,,Senjor, ima tek dve godine kako je ovaj rudnik otvoren!" Molira? E, glup si da gluplji
ne moe bijit Vine, rekoh sebi, i po-novo zabih glavu u one raune.
Celo prepodne provedoh pretraujui po k;njigama, traei neku ne-doslednost, neki
propust, neto to e, iznebu ha, iskoiti sa tih strana i zapasti mi za oko, ali - orak.
Neka kockica mi je, izgleda. nedostaja-la da sklopim mozaik.
Doao sam, naposletku, do zakljuka da, fcar to se tih knjiga tie,
mje bilo rauvaine. Ono, stoji da ja ne pose<jujem adekvatna znanja u
raunovodstva, ali mi je u zakljuivanju nesporno pomogla Karlo.kcija kad sam od nje zatraio da yidir^ poslovne knjige. Ona se
.nenadila, uinila mi se namah ak i iritiranotn, ali je nije obuzeo strah.
* uplaila. A i Eduardo je, dok sam se^eo nad tim knjigama, na'ladno me pozdravio. Ni njemu nije ^a frka to tu rovarim. conao sam da Eduardo mora
da te diJE^mante manjava pre ne2o ^h uknjii. I Kros je umean.

zavrih sa prelistavanjem, Eduardo m^ pozva u svoju kancelan,Zadovoljni ste onim to ste nali u knjigJima?" i, reklo bi se da je sve u redu."
'obro, dobro. Sada, kad ste se jo jedno^ uvenli u jadnu finansij-vog rudnika, ja bih
morao da vas podstaknem da prihvatite
1
tog kupca i njegovu ponudu. Ponudu sam, evo, primio jutros, putem te-lefona. Sem
toga, morau, naalost, da vas izvestim o svojoj nameri da napustim ovu slubu. Zena i
deca ne mogu vie ovako, trae da se vra-tim u Luandu."
,,ao mi je to ujem da si, eto, odluio da napusti rudnik". rekoh. 1 to e, razume se,
imati izvesnog uticaja na moje razmatranje te po-nude. Sta mi je konkretno ponudeno
za rudnik?"
,,Evo sutine - vi histe dobili pet stotina hiljada amerikih dolara u gotovini. S tim to,
naravski, polovina sume, kao i 50 odsto od bilo ko-je druge transakcije, ide na ime
Unite." ,,A ko je dao tu ponudu?"
,Jedna junoafrika korporacija. Koliko je meni poznato, tek je ne-davno utemelj'ena.
Re je o partnerstvu veeg broja dobrostojeih bizni-smena sa iskustvom u kopanju
dijamanata. A budui da je re o keu, ta gospoda ne nalaze za shodno da drugu stranu
u trgovini optereuju dodatnim informacijama o samima sebi."
,,Iskren da budem, Eduardo, tih etvrt miliona dolara koliko bih iz-vukao kad me oderu
pobunjenici, ne bi mi pokrilo ni trokove za alko-hol. A i da mi ostane 250.000 posle
razduivanja sa Unitom, ko mi ga-rantuj'e da vlada u Luandi nee prigrabiti ostatak
sume kad im ja, lepo, dodem pod nos, na aerodrom? I, ta ima za tebe u celom tom
poslu?" ,,Nita, naravno; vi ste vlasnik rudnika, i ja ionako odlazim. To to pie na papiru
samo je, razume se, njihova javna ponuda. Moe se, na-ravno, napraviti aranman za
direktan depozit sume od pola miliona do-lara na raun u nekoj vajcarskoj banci,
strogo na vae ime. Onda bi, na papiru, Unita videla da j'e vama pripalo 250.000, pa
biste njima du-govali svega 125.000. Ne bi ovo trebalo da vam govorim, ali raunam da
bi svaki novi vlasnik morao da se informie kako da, barem u izve-snoj meri, izvrda
obaveze prema Savimbiju, a i da, u konkretnom slu-aju, uzmete istih pola miliona/'
Pravio sam se kao da razmi.ljam o Eduardovoj prii dok sam, zapra-vo, pokuavao da
razaberem sa kakvim se to arolikirn slojevima la21 ovde susreem. Za tipa koji u
jednom takvom dilu ne vidi ama ba mOganj strasti
169
kakvoa interesa i od prodaje o kojoj toliko blebee ne oekuje ni mar-jaa. Eduardo ne
samo da je znao zapanjujue ranogo, ve se potrudio da pokrije sve aspekte tog
pitanja. Sve j'e rupe zakrpio.
A moj'e detektore za otkrivanje lai i svakojakih sranja zavijao je kao sirena za objavu
napada iz yazduha. Taj tip jedva eka da mc vidi kako odlazim odatle sa parama u
depovima, bez obzira na injenicu da bi to bila puka sitnurija u odnosu na novac kojim
sam donedavno ras-polagao. / on, pri tom, ne trai ni bonus to je sklopio posao. On je
to. je li, radio isto onako, iz dobrote srca. E, to mi se nimalo nije svidelo.
Eduardo je na neki nain bio povezan sa tora ponudom, muvalo se tu neto ispod stola.
Taj pretei momenat, da, kao, valja ubrzati dono-enje odluke o prodaji, bilo je isto da
se meni oduzme dah, da bre-bolj'e uvaljam to budzato. A meni takav pritisak zaista
nije bio potre-ban. Ono to mi j'e bilo potrebno bile su gomile novca, mnogo, mnogo
vie od tih par stotina hiljada. Nisam mogao da se zadovoljim sa siom kad j'e u taj
rudnik ve bilo uloeno pet miliona moga novca. ,,Dobro, daj da malo razmislim o
tome", rekoh. ..Kupci bi morali da..."
suse blagi, potrebno mi je malo vremena, Eduardo, tek sam stigao. acujem ja tu
ponudu, taman posla, samo hou malo da razmislim j, raoda da popriara sa
advokatom i raunovodom. Samo ti reci ia da ja razmiljam. Nema ovaj rudnik noge."

29
n
- bez Eduarda' kJ' e
dim- Hteo sam da '
' pokazivatl mi samo ono to on eli da viNisam to, naravno
T" SVakim detalJem celkupnog procesa.
bio svestan da za '
' dapstlnem za svega nekoliko sati. ali sani
ng rudnika d,iar
JM nadzor nad radom ' poslovanjem jed^ n,je potrebno znanje , kvalifikacija naunika
170
Harold Robin
ukljuenog u projekte istraivanja svemira. I, ve sam bio reen da ne preduzimam bilo
kakve krupne i dramatine korake dok ne nadem no-vog upravnika ili, pak, legitimnu
ponudu od nekog kupca.
Neto najkomplikovanije u jednom rudniku dijamanata jeste - kako preduprediti da
ovek ne napravi neku glupost i napravi popkwu, jer se u takvim sluajevima ostaje bez
rezervnih delova, pa sva mainerija od kritinog znaaja za rad rudnika biva izbaena iz
stroja, poput lifta, kon-vejera i drobilice.
Za razliku od rudnika uglja, ovde je postojao tek minimalan rizik da e doi do
eksplozije. Sem toga, nije tu bilo ni onih dugih, beskrajnih kilometara bezbrojnih tunela,
sa kakvim se obino susreete u inim rud-nicima. Smer i duina tunela odreduje se na
osnovu geolokih studija i testova na osnovu kojih se relativno jasno vidi gde mogu
leati dijaman-ti, a gde opasna izvorita podzemne vode. Samo da rai sve maine rade, rnislio sam, samo da mi svi radnici imaju posla i da ke pristie od primarne prodaje
- moi u nekako da vodim ovaj rudnik, pa nek' tra-je dok traje. Barem sam se nadao da
u moi. Od velikog je znaaja bilo da nauim sve elemente radnog procesa, ali i da
popamtim imena. lica i funkcije glavnih zaposlenih, kako bih, ako Eduardo ode, mogao
da vodim posao dok mu ne nadem zamenu. Momak koji podmazuje zup-anike na
kaievima konvejera i na liftu, neretko je, za svakodnevnu operaciju, vaniji od samog
upravnika rudnika, koji 99 odsto vremena provodi u kancelariji, razgovarajui telefonom
ili prevrui papire. Ili, eto i tree opcije u konkretnom sluaju, nasrui na knjigOYodu.
Udoh u lift i spustih se do operativnog nivoa, gde odmah naleteh na deurnog
poslovodu.
,,Haj'rao malo da se proetamo, hteo bih da saznam to vie o po-slu."
U portugalskom nije bio briljantan, ali je umeo da mi prenese suti-nu. Uz malo
portugalskog, malo lokalnih izraza koje ve bejah uspeo da pohvatam, i mnogo
mahanja rukama i nogama - nekako smo uspostavi-li komunikaciju. I ja sam ga, im
neto ugledam, pitao - ta je to, ka-ko se radi, kuda to ide...
Oganj strasti
171
Kad stadosmo pred drobilicu, opazih jedan mali nebrueni kamen i protrljah ga prstima,
osetivi sapunasti premaz zahvaljujui kojem e se ovo dragulje neminovno zalepiti za
mast na tabli. na kraju proizvod-nog procesa.
etiri sata kasnije, poto sam stekao generalan uvid u naine rukova-nja eksplozivom,
nauio da podeavam drobilicu, zatvaram vrata za za-titu od poplava, pustim
saobraaj po inama, zamenim kabl za lift i sto-tinak drugih sitnih, ali bitnih, operacija dodoh do masne table. Usput sam sugerisao mehaniaru kako da dijagnostikuje
problem sa motorom malog Yunog vozila koje je pokretalo vagonete. Motori na gas ili
dizel-motori bili su moj fah. Njih sam poznavao bolje od bilo koga u rudni-ku. Jedino u
ta sam bio jo upueniji behu radni delovi enskog tela.
Dok sam posraatrao radnika za masnom tablom kako smesu mrsa i dijamanata
prebacuje u sita, on paljivo ukloni u stranu jedan kamen, veliine otprilike dva karata,

okrenu se i dodade mi ga. Osmehnuh se i zahvalih oveku. A onda sam malo vebao
sve radnje oko masne table, da se uverjm da li bih i sam znao to da radim, ako zatreba.
Taj na masnoj tabli jo je slabije govorio portugalski od poslovode, ali sam ira ja, izmedu
dva pitanja u vezi sa procesom rada, proturio i pitanje koje se odnosio na to koliko
esto ovaj radnik dotura kamenje Eduardu, kao to je sad ovaj kamen dao meni.
,,0n kae da je to, sve ukupno, nekoliko kamenova nedeljno, da, mo-da toliko, i to je
sve", prenese mi poslovoda. Nije ni taj poslovoda bio glup. Ali, da je bio iskren - bio je.
Lice mu je bilo sasvim bezizraaj-no dok je, praktino, davao ivu potvrdu mojoj sumnji
da upravo tu, na masnoj tabli, Eduardo manjava ubire dijamante. Rekoh tada
poslovodi da u i njemu i ovom radniku dodati bonus na nedeljna primanja - pod
uslovom da ova kratka diskusija ostane medu nama.
Na licu mesta napravih brz proraun vrednosti kamenja koje sam za-tekao u
Eduardovoj kancelariji, a sve na osnovu onoga to je upravo re-kao radnik i saznanja
koliko taj debeljko koji otkupljuje dijamante pla-ca za njih. Prema toj kalkulaciji, Eduardo
je trpao u dep raoda i po nekoliko hiliada dolara nedelino. U robi. A to nije beznaajna
suma ov173
de, u Angoli. Ako se, medutim, ima u vidu da polovina prijavljenog pri-hoda svakog
rudnika zavri u depovima yladinih Ijudi ili gospodara ra-ta. da se i novac od kradenih
dijamanata vraao, da je ulagan u proiz-vodnju, to ne bi bio preduslov za bogzna kakav
korak naprcd. Sia j'e to, sve u svemu, bila.
Nije, dakle, clrala vodu hipoteza da su Eduardove ,,pozajmice" iole znaajno uticale na
finansijski aspekt poslovanja ovog rudnika.
Pitao sam se, jo. da nije, moda, ta navodna junoafrika ponuda, u stvari, obina
razmena robe, po sistemu krvavih dijamanata, ba kao ono to je oao stalno imao na
umu - da menja krvave dijamante za oru-je. Postojala je, bogami, nemala mogunost
da je upravo takva varijan-ta na delu. Ovaj je rudnik bio gubita i mogao se kupiti po
prilino ni-skoj ceni.
Ali. kad otidoh do odeljenja za sortiranje dijamanata, da vidim kako tee operacija
merenja i rangiranja dragog kamenja, javi mi se misao: Ovaj rudnik vredi u dolar onoliko
koliko je Berni platio z,a njega.
Imao je taj Berni svojih mana, ali nije bio budala, mada se budala-sto ponekad ponaao.
Hej, Berni, uloi sve to ima u rudnik krvavih di-jamanata u nekoj ratnoj zoni na kraju
sveta! Baci tamo i nasledstvo ovog klinca, jata!
U Njujorku, kad me zaprepastila injenica da sam vorc, dekintiraa, totalno pukao primio sam se na taj scenario. Ali, kad sam video Zoa-oa u Lisabonu, video ovaj rudnik
i, onda, sa tim iskustvima, razmislio malo o Berniju, ta prvobitna pria nije mi zvuala
istinito.
Kazah to naglas, da bih uo kako zvui: ,,Berni nije bio budala." Berni je znao da moj
otac ne veruje oau. Ne bi ni on, sigurno, usko-io u krevet sa Portugalcem. Ni pod
razno. Ono, jeste, velike zarade na krvavirn dijamantima i vlasnitvo nad rudnikom
dijamanata bili su, ne-sumnjivo, privlaan zalogaj za Bernija. Ali, Berni nije bio budala.
Pa taJ isti Berni je, majku mu, itav posao vodio punih deset godina poto na je otac
uniro. Nije on bio neka iva vatra, ali je sve funkcionisalo ka-ko treba - i trajalo je tako
dok ovaj posao u Angoli nije pomolio svo-ju odurnu glavudu.
Morao sam da prihvatim premisu da je Berni bio isuvie konzervati-van da bi sve stavio
na kocku i ufurao se u tu dijamantsku emu sa oaom. Berni nikada ne bi rizikovao, i to
toliko rizikovao, da nije bio uveren da ide na sigurno. Sada sam mogao da shvatim kako
je ova op-cija doivela debakl. Privukao ga je, recimo, taj dil sa krvavim dijaman-tima. i
uao je u biznis sa oaom. Brza zarada, brz povraaj uloenog novca i maliak
kriminalne zavere, da zagolica Bernijevu matu.

Berni mi nije bio otac, nije bio toliko pronicljiv u sklapanju poslo-va, niti tako ozbiljan i
promiljen kada valja prodati sebe. Berni je imao Ahilovu petu - ego. Na egu je pao.
Imao je, medutim, i otro oko kad je dijamantskom biznisu re. Nedostajalo mu je,
izgleda, urodene inleli-gencije da se snade u poslu koji mu je, istina, uao u krv, budui
da je itav vek u tom bizinisu sa dijamantima proveo. Do ovoga sa rudnikom, on ne
samo to je vodio moj nasledni fond, nego ga je svake godine i uveavao, uprkos
injenici da se troilo nemilice. A da je doiveo da se ja nadem u udu i swatim da sam
vorc, bio bih toliko Ijut na njega da ne bih mogao da mu odam zaslueno priznanje.
Taj dil sa krvavim dijamantima, koji je inicirao oao, bio je, slutio am, isiwie rizian da
bi Berni gurnuo sve pare u njega. Prebirui po ecanju u svetlu novih spoznaja, nisam,
prosto, mogao da zamislim Ber-ako bekrijski baca sve u neto neizvesno. Mora biti da
je, na ne-icin, Berni opstajao u uverenju da ima zaledinu, da nee kalirati ak taj posao
sa rudnikom u Angoli propadne. Ali, sve je propalo. u to, dozlaboga, Berni, Eduardo i taj
junoafriki sindikat zna-rudniku to ja nisam znao? A oao? Pa, siguran sam - valjiguran - da i on ne zna o tome nita vie od mene? ;e to dgodilo pa je Berni odluio da
presudi sebi? Ili mu je. i. neko pomogao da padne sa prozora? mtuicija proradi.
riziku
-"'e ^ rudniku znao neto to ga je navelo da, uprkos
bio ta' B
;rman nVaC' Tak je b'10' mra biti' Isuvie Je bistar i bi se dao
krvopijama, a da pri tom nema jak plan.
Oeanj strasti
175
Jo. me je jedna misao morila. Pitao sam se gde li se Simona dela tokom tih pregovora
sa Bernijem. Berni nije bio lud kad dode do finan-sijske problematike, ali kakav li je bio
kad je o enama re?
Ako postoji iko na ovom svetu ko bi gladno pseto mogao da odvoji od koske, ili
opreznog Bernija od zdravog razuma - bila je to Simona.
Simona. Berni. Krvavi dijamanti. ,,Plava gospa".
Glava me zabole.
Odoh u sobu i utopih se u flai vinjo verde-a.
30
Narednog jutra, dok sam pokuavao da odluim ta u sa tom nepo-godom to mi se
sruila na glavu, poseti me niko drugi do davo iino. Nisam jo bio okonao obuku u
vezi sa kompletnim procesom pro-izYodnje, pa sidoh u rudnik sa dolazeom dnevnom
sraenom. Primetih da ima rudara koji portugalski govore neto bolje, ali opet naleteh na
onog istog poslovodu od jue, sa kojim sam mogao relativno pristojno da saobrac'am.
Namerno bejah izbegao Krosovo i Eduardovo drutvo prethodne veeri; obedovao sam
u svojoj sobi - i dobro se napio. ,,Jesi li radio u drugim rudnicima?", upitah poslovodu.
On slegnu ramenima. ,,U nekoliko." ,,Kakve su razlike u odnosu na ovaj?"
,,Moda neki imaju bolju opremu, a neki, bogme, imaju i goru opre-mu nego ovaj. Neki
stalno gadaju plavo zemljite, neki sarno uto, a ne-ki obinu smedu grudu, jes', i nita
od dijamanata. Sipak. Ovaj vam je rudnik tu negde, kao i veina ostalih. Ni bogat ni
siromaan."
,,Moramo da pogodimo kimberlitski vod, je l' tako, da bisrao se obo-gatili?"
,,Ba tako. Ako strefimo u plavo, svi sreni." Mislio je i na vlasnika i na rudare, jer bi
rudari dobijali bonus kad bi prinos premaio normu.
,,Pa je l' ste strefili ovde nekad u plavo?", tresnuh.
On odreno zavrte glavom. ,,Jok plavo, samo uto. Ali, i u utom ima dijamanata. Samo
to ne vredi kao oni u plavoj zemlji, jes'. Ali, i plavo erao mi jednog dana da ubodemo,
zar ne, senjor? Zato mi ovo ovde zovemo 'Plava gospa'. A gospa nije kurva." ,,Nadam
se da je dostojna svog imena."
Naveo sam ga da mi opet pokae ceo proces, stavku po stavku, pa posle jo jednom.
Na osnovu svojih iskustava sa automobilima i amci-ma, znao sam kako stvari idu: ako

ima Boje volje, nee trka propasti zbog toga to je riknuo neki deo motora, makar to i
glavni deo bio. Ne - izgubi zbog neke sitnurije, nekog delia iji naziv u ivotu nisi
uo. ,,Zeleo bih da pogledam i rezervne delove, sve", rekoh oveku koji je vodio
magacin sa rezervnim delovima i opremom. Inventar je bio ta-nuan, ne samo zbog
finansijske moi rudnika ve i zbog objektivnih te-koa prilikom uvoza delova. Znalo se
da otprilike pola isporuka, na-prostp, ispari na putu od avionskih tankova do carinarnice.
,,Cesto od samih lopova otkupljujemo delove koje nam je stranka is-poruila", ree mi
magacioner. ,,A tu su, osim toga, i svi ti porezi. Vla-da prikuplja porez, pa onda i
pobunjenici prikupljaju porez. A ako se uvozna oprema transportuje kamionima, ima tu
sva sila putarina koje morate da namirite."
Postojala je i razmena nedostajuih delova i opreme izmedu raznih
rudnika. I to je bio deo igre. Nije, dodue, ilo organizovano. Uskoro e
11 postati jasno da u ovde, uprkos svojoj aroganciji, mnogo toga imati
da nauim. Ali, motiva ne nedostaje: znau vie od Eduarda o svim pitanjima u vezi sa opravkom maina. S druge strane, pojma nisam imao
iko cu, recimo, nabaviti rezervni kai za generator kad, jednostavno, ne
postoji mogunost da nazove lokalnu prodavnicu i narui deo.
u tom kavezu od ice, gde su drani delovi, police su mahom zja'e prazne. Ovaj to radi tu ree mi da Eduardo, polako ali istrajno, reukuje kontingent rezervnih delova i da to objanjava reima da rudnik
16 moe sebi, prosto. da priuti tolike delove. Krv mi prokljua kad to
u> jer sam odmah ukapirao da je to deo briljivo skovanog Eduardo'g plana da ovaj rudnik odri na niskim granama. Oprema je ovde ko/76
Harold Robins
Oeanj strasti
177
tala mnogostmko vie nego u Evropi ili Sjedinjenim Dravama, ali sve je to bio
zanemarljiv troak u odnosu na ukupne rashode koje sobom nosi yodenje rudnika.
Slomljeni dugmii u liftu, koji kotaju moda ne-kih pedesetak dolara, mogli su ceo
proizvodni proces da dovedu u pita-nje, ukoliko blagovremeno nc budu zamenjeni.
Rudnik bi, praktino, stao, a ut bi se gomilao, poto bi radnici koji su se zatekli dole
nasta-vili da rade.
Magacioner je imao nekog rodaka koji se muvao tu i uestvovao u pregovorima oko
delova. Taj je radio u celoj rudarskoj oblasti.
,,Samo mi daj spisak svega to vam je potrebno", rekoh magacione-ru. 1 svega onoga
to nam se i inae doprema. Zna ve iz iskustva ta najee zafali. I daj, nek se taj
tvoj rodak angauje, da sve nadenio, pre nego to neto crkne."
Tad mi jo neto pade na pamet. ,,Je l' bi tvoj rodak primao. raoda, nebruene
dijamante umesto gotovine?"
Magacioner me pogleda i nepoverljivo slegnu ramenima, ali ja sam primetio da sam na
pravom tragu. Rudnik je Uniti danak plaao upravo iz sredstava prikupljenih prodajom
nebruenog kamenja. Ako bismo oprerau i rezervne delove nabavljali prodajom robe,
dijamanti ne bi ili Uniti u dep, a ja bih dobio sve to mi treba za proizvodnju po povlaenim cenama. A i rodak e biti srean jer e tim dijamantima, fakli-ki, dobiti veu
vrednost nego da ga isplatirn u keu. Odmah poeh da dokonam koje bih jo sve
trokove rudnika mogao da pokrijem isplata-ma u dijamantima. Moda i sa Krosom
porazgovaram o opciji da ga is-plaujem u dijamantima, to da ne. Ali, to tek kad
definitivno odluim ta u sa Eduardom - i kad otkrijem da li je Kros umean u Eduardo
ve rabote, ma kakve prirode one bile.
Stajao sam tu, gledao kako se radi, kad mi pride jedan rudar i do-dade mi neku poruku.
Kros je eleo da me vidi. ekao me u liftu. ,,Uskoi, davo eka gore." ,,0va prokleta

zemlja je prevrua i za davola", uzvratih. ,,Tano, ali ovog tipa zovu El Diablo, to e
rei - davo. Ne samo zbog lica - videe - ve zato to bi se od njega i sam Neastivi
nasmrt prepao. Tu je pukovnik Domba. Opunomoenik Savimbija i nje-gove Unite u ovoj
oblasti."
,,ta hoe?"
,,A ta ti Ijudi inae hoe? Yreme je da se plati kirija. Eduardo e mu dati knjige da ih
preelja, a onda e mu dati i procenat od proiz-vodnje, ali nije u tome stvar. Pukovnik
Domba je lino zahtevao cla se sretne sa tobom. Privatno."
,,Zato?"
,,Da me ubije na licu mesta - pojma nemam."
,,Ih, i ti si mi neki ef obezbedenja!"
Kros me zgrabi za nadlakticu pre nego to iskoraih iz lifta i gurnu me ustranu, da grupa
rudara koja se tu bee zatekla ne uje ta e mi rei.
,,Pazi ta govori kad se upozna sa tim Dombom. Nikada nisi upo-znao takvog tipa.
To ti je jedna divlja zver, jedva da ieg Ijudskog ima u njemu. Najpouzdaniji Savimbijev
ovek. Jede ivu decu. Samo li ga pogleda popreko, ima ruke da ti odsee do lakata.
Da ga za bednih pe-deset centi prevari, sekao bi te, i to sporo, da pati. Tako bi imao
do-voljno vremena da razmisli o svom nestaluku, pre nego to na smrt iskrvari.
Milioni su izginuli u ovom ludu ratu, a tipovi kao to je ovaj Domba svojeruno su pobili
na stotine, moda i hiljade."
Palo mi je na pamet zbog ega to pukovnik eli da razgovara sa mnom. Nisam,
medutim, nita mogao da otkrijem Krosu. oao mi bee nagovestio da e neko sa
mnom stupiti u kontakt u vezi sa razmenom dijamanata za oruje. Posumnjah da je o
tome sada re. Kolena mi za-Wecae. U ta sam se to, majko mila, iwalio? Priica o
oruju i dija-mantima imala je sasvim dnigaiji prizvuk tamo, u Lisabonu, i ovde, u ovom
rudniku Bogu iza nogu. Ako ne budem obazriv, moda e neto e krvi zbog koje se ovi
dijamanti nazivaju krvavima - potei upravo iz mog tela.
Ispred ulaza u rudnik behu parkirani dipovi sa automatskim puka-ma i
protivtenkovskim raketama u gro planu. Oko vozila se motalo tri-aesetak, moda i
etrdeset, mrkih tipova, sve ei od eeg. Ni traak
Oeanj strasti
/79
osmeha nije se nazirao u toj gomili; svi su bili jednoliko namrteni. j moda su upravo
stoga vie liili na bandu marodera nego na trupe lo-jalne vladi neke zemlje,
Kros nie ponovo zgrabi za ruku. ,,Sad mora sam, baba, ja na raz-govor nisam pozvan.
Nemoj da piki clavolu po nogama, ako se upi-ki - neu nioi da ti pomognem. Dri
jezik za zubima. otvori lepo novanik i nastoj da izgleda upiaeno. Ako se ukaki u
gae, to e na njega ostaviti jai utisak nego da se dri ne znam kako hrabro." ,,Nee
mi biti teko da izgledam uplaeno."
,,Jo neto. Ako te pozove na rotilj, to e verovatno znaiti da si ti u jelovniku. Jednom
je ispekao nekog garimpeira, i to ono, re, na lo-mai, samo zato to mu se uinilo da
ga ovaj neto zeza. Mora biti da ga je tip preao za pedeset centi."
Isuse Hriste! Kako sam se pribliavao tom oveku, iz trena u tren bivalo mi je sve jasnije
da Kros, avaj, uopte nije preterivao u opisima i napomenama - naprotiy. Pukovnik je
liio na bie koje bi, u svekoli-kim apetitima, nadgornjalo kralja svih kanibala. Bikovske
grade, masiv-ne telesine, krupnih ruku, a trupastih, kratkih nogu. Ogromna glava bez i
jedne jedine dlake. I vrat kao u bika. Sem toga, odavao je utisak o-veka koji bi ovako,
golim rukama, mogao sve udove da rni iupa i on-da, plus, njima da mi razbije glavu.
Kad mu pridoh dovoljno blizu, slika se dodatno pogora. Imao je da-volje rogove
istetovirane na obe strane ele. I tatu to prikazuje bodlji-kavii icu oko vrata, umesto
ogrlice. Nisu mi promakli ni istetovirani noevi, po jedan na svakom obrazu.

Ove cake nisu bile forsirane da bi Ijudima uterivale strah u kosti. Taj ovek je i bez njih
bio dovoljno straan. A to se tie tih rogova i bo-dljikave ice, njima se ukrasio
verovatno zato to mu se dopala umet-nika yrednost rada.
E, a sada, kad sam bio sasvim blizu, postalo je stvarno strano.
U ruci je drao paradni tap kakav nose oficiri britanske armije. i-zme su mu bile
izglancane da u njima moe da se ogleda. Medalje su mu blistale na grudima.
Devetmilimetarski poluautomatski revolver u crnoi futroli na desnom boku. Jo jedna cev, duga, preko levog ramena. Na njemu je sve
to oruje izgledalo kao da se okitio dejim igrakama
- verovatno je na tim cevima eliio desni kad je bio beba od, brat bra-tu, pedesetak
kilograma, je l' te.
Kao da mu je na elu pisalo: ,,0pasan sam, uvaj se".
U lom asu, nisam mogao ni da zamislim tu situaciju da se bilo ko-jem upravniku
rudnika dogodi da, ne daj Boe, kasni sa kirijom. Nema anse.
Kako da se obrati tipu koji je istetovirao davolje rogove na glavi i bodljikavu icu na
vratu? A?
,,Cao. Ja sam Vin Liberte", rekoh na portugalskom.
,,Ja sam pukovnik Domba", ree ovek.
,,Drago mi je to smo se upoznali", krenuh da mu pruim ruku, ali onda zastadoh, pa mi
aka klonu uz telo. Nisam bio siguran da e mi pozdrav biti uzvraen.
Imao je otre zube, verovatno je takva ajkulina eljust, ta ga znam. Upitah se u
trenutku da ih nije moda sam, svojevoljno, naotrio. Ko zna, moebiti da je to nekakav
modni detalj, kao oni rogovi i bodljika-va ica. A moda su se ti zubi izotrili od vakanja
kostiju bespomo-nih rtava.
Dip kraj kojeg je pukovnik stajao imao je neobian ukras na haubi
- Ijudsku lobanju.
Jo jedan modni detalj.
Lupkao je paradnim tapom po nozi dok smo hodali i razgovarali. Portugalski mu je bio
izvanredan, izrazi su odavali kultivisanog i obra-zovanog oveka. U svakom sluaju, tim
je jezikom baratao daleko bo-Ije od mene, koji sam portugalski govorio tako nekako, za
po kuhinji.
.,Senjor Karmona vam je u Lisabonu rekao za na plan?"
u pravu sam bio. To je to - sada se pria o tom dilu, dijamanti za oruje.
,,Ne ba. Rekao mi je da eli da uredi neki aranman u vezi sa po'rdama za dijamante koji stiu iz oblasti gde ima, uh, sukoba." Nisam
napomenuo da sam krajnje neodluan oko toga da li da udem u taj posao. Pukovnik nije bio ovek koga ete olako razoarati odbijanjem, pa
ak i najblaim kolebanjem.
..Pritisak je veliki. Ako predugo budemo ekali, doci e do otvorenog gradanskog rata. A kad do toga dode, angolanski dijamanti e dobiti etiketu dijamanata iz ratnog podruja, i onda e ih bojkotovati. Kad
se lo dogodi, vae potvrde bie bezvredne."
,,Shvatam", rekoh, ne shvatajui nita. ta taj pukovnik smera? Bio je podreden
Savimbiju. A oao je bio persona non grata u svim poslo-vima sa Savimbijem i Unitom.
Re ,,udar" pade mi odnekud na pamet. Posumnjah, na asak, da pukovnik planira da
trampi dijamante za oru-je i onda ih sam izbrusi, za vlastite potrebe. injenica da bi to
mogla da budc jedna kriminalna operacija bila je, svakako, obespokojavajua. Ako
posao propadne, navui u sebi na vrat i vladu u Luandi i pobu-njenike iz Savimbijeve
Unite.
Pukovnik Domba nastavi. ,,Ni Beg ne rnoe da dode u Angolu, bar ne javno. On je
Karmoni bio partner u pokuaju da prevare Savimbija. Kako stvari stoje. vi ete morati

da preuzmete aktivniju ulogu u svim ovim aranmanima i da ispunite neke dunosti koje
Karmona i Beg ni-sii u prilici da ispune."
,,Ja ne bih eleo da..."
On zastade i pogleda me ulice, lupkajuc'i se onirn tapom po nozi. ,,Razumemo se nas
dvojica, zar ne?"
,,Naravno", osmehnuh se. Razuraeo sam, i te kako. Ako zajebern ovog oveka, moja e
lobanja biti novi ukras za haubu njegovog dzipa. oao je, oito, propustio da mi skrene
panju na neke momente kad mi je u Sintri izlagao detalje ovog posla - a naroito
momenat koji se od-nosio na injenicu da e se, ukoliko stvari krenu naopako, moje
dupe nai u procepu. A Kros mi je priao kako je Savimbi, lino, ubio zen i decu nekog
protivnika. Mogao sam samo da zamislim ta li bi tek W u stanju da uini nekom
Amerikancu koga je uhvatio kako rovari pr tiv njega. Za tog Dombu se pria da je
nekog tipa spalio na lornac Da ne pominjem odsecanje ruku.
Izrazio kao to su ,,biti iv odran" ili ,,seckanje natenane" iskrsnu mi u svesti dok sam
nazirao mogui ishod svoje angolanske sudbe.
181
Doi u ponovo da razmotrimo pojedinosti oko ovih aranmana", ree pukovnik.
On se osvrnu ka mestu na kojem je stajao Kros, uz telohranitelje ko-ji su nas budno
motrili. ,,Jeste li rekli svom efu obezbedenja da emo mi saradivati?" To mi je pitanje
postavio onako, ovla, da mi la, ako je pripremam, nezgrapno sklizne preko usana.
,,Ni re rau nisam rekao. On misli da mi sad ovde razgovaramo o prilozima koji se daju
svakog meseca."
Dobro me premeri pogledom. ,,Vrlo dobro. Da sam posumnjao u va-e rei, ubio bih ga
smesta."
uilo bi mi drago ako bi mi bili predoeni okvirni detalji oko toga kako bi taj posao trebalo
da se sprovede, znate", rckoh. ,,Znam da je to razmena dijamanata za oruje, ali
nemam pojma kakva je tu moja ulo-ga..."
,,Tako je, zapravo, i najbolje za vas - da o nekim stvarima nemate
pojma. Znate ta hou da kaem?" Pogleda me tad procenjivaki, kraikom oka. ,,Vi Amerikanci prezirete mentalne kapacitete Ijudi Treega
'eta. Doktor Savimbi stekao je svoj doktorat na vajcarskom univerziJa sam u Portugaliji diplomirao ekonomiju. Studirao sam i u Lon-1. Znam kako se broji, nisu mi za to potrebni prsti na rukama i noi. Za mene je, takode, karakteristino da se sa izdajnicima obrau>a gadan, staromodan nain. Shvatate na ta mislim?"
i pogledah ga u oi. ,,Shvatam, ali to to shvatam svodi se
da vi pretite nekome sa kojim elite da sklopite posao. Shvaa trebalo da zavrim svoj deo posla, ali shvatam i to da ima
sye to ukljueni, a medu kojima ima i onih koji nee na
:i nain uspeti da odgovore zadatku. Shvatam, isto tako, da
wno, ne elim da budem onaj na kome e da slome kola ukoDo!
^ Zb "ek0ga U Llsabonu Ui zbo to Bea-'
>e naceri i klimnu glavom, u ritmu paradnog taba, kojim
SVOJ jeo
trance P butini. ,,E, onda se lepo razumemo. Vi zavrite
ni za s<
^ Se Psle desil' biete isti- l valJano nagradeOn pogleda ka ulazu u ,,Plavu gospu" i klimnu gla182
Harold Robi,
vom. 1 to nagradeni mnogo vie nego to biste ikad bili od pukog ko-panja po crnici."

Rastadosmo se, i meni je barem jedno bilo sasvim jasno: problema-tika moga
preivljavanja na vrelom angolskom tlu zaotrila se do take u kojoj vie nije bilo
mrdanja. Nije vie problem bio u tome da li c'e neki drogirani dvanaestogodinjak da
povue obara zardale ,,AK-47U i lii me ivota. Ne, sada sam neprijatelje imao na
visokim poloajima. Ljude koji su bili otvoreno skloni divljanom kanjavanju
neposlunih, odani metodama od kojih bi se i Torkvemadi, znamenitoj zveri panske
inkvizicije, digla kosa na glavi.
Ako je jedan reni kopa dijamanata kod ovoga zasluio lomau zbog kamenja yrednog
nekoliko dolara, ta li e tek pukovnik uiniti vajnom Amerikancu, pa jo vlasniku
rudnika, koji se drznuo da sjebe dil sa di-jamantima i orujem? I, ta da inim, kud da se
denem, ako sve ode bestraga? Savimbija nisam upoznao, ali ako je Domba neka vrsta
de-sne ruke vodi Unite - znao sam da mogu samo da se koprcam, tako upecan, raspet
izmedu dvojice razuzdanih demona.
Nekako mi je, dok sam u tom trenutku prebirao po vijugama, bilo teko da zamislim
sebe kao smirenog ili - nema veze - nervoznog star-ca, negde, bilo gde na ovoj planeti.
Bee mi, vala, teko da zamislim sebe kako proslavljam svoj naredni rodendan, ako
emo pravo.
U jedno sam bio siguran: oao Karmona u svom ivotu nikada nije kroio pravim
drumom. Krivudanje je bilo njegov manir, naprosto. Bio je to tip koji e te uvek prevariti,
bez obzira na korist koju lino moe iz svega da izvue. A ako je taj Beg oaov drug,
nema zbora da i taj hvata istu dadu. Nisam obraao naroitu panju na one Dombine
rei - ono, da u proi dobro, samo ako svoj deo posla obavim kako doli-kuje - iz
prostog razloga to nisam eleo da se nadera u Dombinoj bli-zini kad bilo ko u tom
lancu napravi sranje i sjebe stvar.
Dok sam se vraao ka straarnici, gde me je ekao Kros, nastojao sam da mi lice bude
mirno, da se nita ne vidi. Pukovnik me bee osta-vio sa mnogim pitanjima bez
odgovora, ali jedna je stvar bila savreno jasna - zaigrao sam rolu u gadnom,
gubitnikom scenariju. Kad jednom
Oeanj strasti
183
stavim potpis na lane potvrde za dijamante, i uinim, potom, sve to pukovnik Domba
zatrai od mene da bih oruje naterao na njegovu vo-denicu - moi u da raunam na
status roba-saveznika, eventualno ne-podobnog materijalnog svedoka kome se ne pie
dobro. A da i ne po-minjem etkanje naokolo sa ogromnim sumama novca koje bi bolje
pri-stajale njegovom depu.
K'o to bi Kros rekao, tri su mogua raspleta u ovoj zbrci: ili da te skenjaju, ili da te
roknu, ili da te zveknu. Pa ti biraj.
Krosa, sudei po njegovom ponaanju, nije neposredno zanimalo ta se odigralo u toku
predanjeg razgovora u etiri oka, a i ja nisam bio voljan da ga uvlaim u priu. Nije ni
on bio toliko glup da sam sebi iskopa raku u toj tvrdoj angolanskoj zemlji.
Kad sam se vratio, pogledao me je onako kako deak, tek opisme-njen, zagleda
ukrtenicu. ,,Pa, baba, ima tu mnogo vie od onoga to bi se dalo naslutiti, u oima ti se
vidi. I nemoj, 'leba ti, da mi prodaje ono sranje kako si sa pukovnikom, kao, priao o
kiriji. Izgledali ste kao dva lopova dok ste tamo razgovarali, zna? Da je taj lik hteo da
pria o lovi, uinio bi to pred Eduardom. Nije on tako suptilan."
,Je l' ti, bre, stvarno hoe da zna o emu smo priali?"
,,Ne, jebote, Taman posla. Ako e taj ludak jednog dana da bane ov-de i da pobije ceo
rudnik zato to su stvari pole naopako, meni bi bi-lo drae da umrem kao nevini
posmatra."
31
Te noi, poto veerasmo, zakucah na Krosova vrata. Uinilo mi se da i nije naroito
srean to me vidi. Pakovao je torbe.

,,Ide nekud?", upitah.

,,Diem sidro, bato. Ba kao to sam ti rekao. Dara je prevrila me-ru kad si se danas
etao sa davolovim dokom u ruci. Ako si doao ov-de da me moli da ostanem na
radnom mestu, uzalud trai vreme. Idem, i gotovo. Sutra ima da osedlam konja i da
odjaem u zalazak sunca..."
184
Harolcl Robins
Osanj strasti
185
,,A kai mi, to me ba sad ostavlja na cedilu? Neu, valjda, uti onu priicu za sekaperse kako si ti, je li, imao teko detinjstvo, dok je meni srebrna kaika virila iz dupeta?"
,,Ve sam ti rekao da mi se ne dopada tvqj izbor Ijudi sa kojim e se druiti. Kad mora
da posluje. sa raznim Dombama ovog sveta, to svakako nije dobro, ali je barem samo
biznis, i nita vie. Da ne ispla-ujemo redovno tog Savimbijevog deka, reketirali bi nas
oni sa druge strane te politike klackalice. Ali, dok ste ti i onaj jebeni gorila u uni-formi
razgovarali, po govoru tela sam zakljuio da se tu neto drugo krka."
Skoih do stola gde je Kros drao vie boca raznog pia i nasuh se-bi sko. Njegov
poluautomatski devetmilimetarski pitolj visio je sa ka-ia okaenog na ivicu kreveta.
Ba prigodno. Mogao je, i usred noi, da prui ruku i uzme pitolj, a da pri tom ni glavu
sa jastuka ne podigne.
,,Sta tu ima da se krka?", upitah. Sedoh na krevet, mukajui onaj sko u ai.
,,Ne znam i nc elim da znam. Ali, budui da sam Ijudsko bie i da poznajem Ijudske
poroke, mogu da pretpostavim ta je posredi. Pukov-nik Domba ima nekog keca u
rukavu. On se, inae, odlikuje pogledom na svet kakav se sree kod pitbula, tako da je
verovatno re o nekom prostom planu koji podrazumeva ubijanje i pljaku. Ono to rae
u sve-mu najvie plai jeste ta - tajnost. Ti tipovi nisu nimalo suptilni i fini kad dodu da
pokupe kiriju. I zbog toga mi pada na pamet mogunost da Domba - ko zna - ovoga
puta moda namerava da zajebe Savim-bija. I da si, eto, u tu priu ukljuen i ti."
,,Ako misli da je pukovnik jedan zlikovac i dubre neopisivo, rei u ti samo to da je on,
u odnosu na Savimbija, puko nevinace, umiljata maca", produi Kros. ,,Ako te Savimbi
uhvati kako neto muva s ne-kim od njegovih momaka, ima da ti izbui bulju i onda
ive rane da ti vida viskijem. U Angoli se krivica zbog sauesni.tva dokazuje brzo i Iako - dovoljno je da te neko cimne za rukav kad se nekoliko stotina voj-nika Unite rastre
da 'apse po komiluku." ,,Kros..."
,,Ne, jok, niht... Nemoj nita da mi pria, nita me ne zanima, ne elim da znam! Ali,
odmah sam znao da je neko ee sranje im si mi pomenuo Karmonino ime. On je
jednom pokuao da namagari Savim-bija i, kako ja vidim, sad je poslao tebe da mu
zavri posao."
Imao sam neko oseanje da je Kros sada u pravu. Pukovnik nije e-leo da se ovaj rat
zavri, jer bio je isuvie profitabilan. Kad bi doao mir, ovek bi morao da nade neki
pravi posao, da se bavi neiin. I si-gurno su mnogi u pobunjenikom kampu, kao i
Domba. strepeli od re-alizacije mirovnog plana na koji Savimbi bee pristao. To je
oau i Be-gu otvorilo put ka trgovini orujem za dijamante. Kros nije bio glup. Kad bih
mu samo neki nagovetaji dao, on bi brzo dokonao da je re o trgovini krvavim
dijamantirna. Ali, elco sam da ga odvuem to da~ Ije od istine, dok ne smislim
naredne poteze. I, sem toga, u njegovu sam sobu doao sa potpuno drugaijim
razlogom, ne da ga moljakam da osta-ne u rudniku."
Izvukoh njegov devetmilimetarski iz futrole.
,,Ej, ne igraj se s tim!"
Kros krenu ka meni, i ja okrenuh cev ka njegovom stomaku i rekoh: ,,Lepo sam ti kazao:
ta god radim, u tome sam najbolji. To podrazu-meva i pucanje."
,,Kqji li je, bre, ovee? Skreni tu cev u nekom drugom pravcu ili u ti je nabiti u bulju!"

,,Daj svqje kamenje."

,,ta?"
,,Kamenje. Nebrueno. Hou da vidim."
,,A ta tebe briga... Aaaa, shvatam, misli da te peljeim, je l' tako?"
,,Znam da me Eduardo peljei. A to se tebe tie, jo sam u laganoj umici - moda si i ti
u to ukljuen, moda si ist." Da ga jebe!", uzdahnu on i skide sa police knjigu ,,Tajna
bata" i vn je. Knjiga je iznutra bila uplja. On uhvati aku kamenia i ba-c' in na
krevet.
Svi su ovi iz reke. E sad, ti mora da veruje na re, tako je, 0 je. Na dijamantima ne
ostaju otisci prstiju, baba. Ne moe pou186
Harold Robins
zdano da tvrdi da su ovi, recimo, do.li iz rudnika, iz reke ili sa Me-seca."
Uzeh te kamemwe u ruku, protrljah ih dobro prstima. Svi bejahu raz-liite veliine.
Nekoliko njih bili su od jednog karata, ili neto jae, ali veinu injae ,,sia", kamenovi
manji od karata. Neki, tavie, bejahu pukog industrijskog kvaliteta. Cak i golim okom,
mogao sarn da proce-nim da e neki od njih biti perfektni. A nijedan od njih nije imao
onaj sapunast premaz.
,,Tano, nisu masni, ve glatki", ree on, ,,ba kao pravi reni dija-manti. to, opet, ne
znai da nisu mogli da budu iskopani u rudniku. Kad jednom predu taku kljuanja da bi
se sa njih sprala sve ono sra-nje sa masne table, ne moe da razlikuje reni od
iskopanog kamena. Sem ako te tvoj stari nije svojevremeno nauio neto to ne moe
da se nade u udbenicima geologije."
1 jeste me nauio. Nijedan od ovih nije iskopan u rudniku", rekoh.
Yratih tad Krosov pitolj u futrolu i ustadoh. ,,Ti me nisi potkradao.
Nisam ni mislio da ti krade, ali sam morao da se uverim. Eduardovo
kamenje ima taj, prepoznatljiv mek iskopanih dijamanata. Lagao je kad
je rekao da su sa reke."
Yratih mu kamenje. A onda reagovah presporo - dok je on levom rukom uzimao
dijamante, desnom pesnicom me opalio u stomak, tako jako da mi je potpuno isterao
vazduh. Poleteo sam unazad na krevet i sklupao se kao embrion.
,,E, nemoj sad da mi se ispovraa po krevetu", ree Kros, ,,ili u te naterati da menja
posteljinu."
On skoom napuni, gotovo do ivice, au od dva deci. ,,Hoe da tresne ovo?"
Pridogoh se i sedoh, drei se za stomak, koji me je jezivo boleo. ,,Hou kod
gastroenterologa."
,,E-e-ej, nemoj sad da mi kuka tu! Namerno sam te udario u sto-mak da ti ne bih izbio
te lepe zube. Je l' zna ti kako je teko prona-i zubara u Angoli? I to, kad konano
nade zubara, i taj obavezno ima sidu."
Oeanj strasti
187
,,Hvala, drue."
,,Sve u svemu, drim da si imao pravo da bude sumnjiav." ,,Ne elim da napusti ovaj
posao." ,,More, jebi se! A to da ne napustim?" ,,Zato to si mi potreban. A Eduarda u,
bogami, da otpustim." ,,Ko e da vodi rudnik kad njega vie ne bude tu? Nadam se da
ima predstavu o tome koliko je teko nai kompetentnog upravnika rudni-ka?"
,,Ja u voditi rudnik."
,,Sranje, ova vruina ti je ve udarila u glavu, ili te je ujela ona bu-ba od koje ovek
poludi. Eduardo moda jeste seronja i lopov, ali u An-goli se ni zbog jednog ni zbog
drugog ne otputa. Sem toga, on ima di-plomu rudarske kole i dvadeset godina radnog
iskustva."

,,Nisam rekao da u rudnik voditi zauvek, ve samo dok njemu ne nadem zamenu. I
znam da to nee ii lako, ali varijanta nije ni nemo-gua. Nije kopanje dijamanata ba
toliko sloen proces. Pola posla sa-stoji se u tome da odrava maine. A u maine se
razumem bolje od Eduarda."
,,Nee to ii."
,,Morae, ne moe Eduardo ovde vie da mi se muva." ,,Reci mu da prestane da krade.
I daj rau poviicu." ,,Nije problera u tome to on, tu i tamo, ubere po neki dijamant.
Vi-,^imam neko gadno oseanje u vezi sa Eduardom i ovim rudnikom. onaj stari citat u
kojem se pommje neto trulo u dravi Danskoj'? leto je i ovde trulo. Neto u vezi sa
rudnikom, u vezi sa tim kako !erm udavio^u govnima. neto iznad svih tvojih sumnji oko
pukov-Dombe i oaoa Karmone. A neu saznati ta je to tano trulo dok kurtaliem
Eduarda, ne udem u rudnik. ne isprljam se do sue i, :no, ne provalim u erau je caka."
)S pnpali cigaru i povue dim. ,,ovee, neu rei da se ne sla-tobom. Znao sam da
Eduardo ubire dijamante, ali to je, majku 'ina nadoknada za to to radi u ovoj prokletoj
rupi. Nikada, midi
iz ekspirovog ..Hamleta" - pnm. pre\:
Haruld Robins
Oeanj strasti
slim, nije taj krao toliko da bi to uticalo na ukupno poslovanje rudni-ka."
,,Ni ja ne mislim da je toliko uzimao. Moda bi maznuo hiljadu ili dve nedeljno, a to na
due staze ne moe da naru.i konstrukciju."
,,Pa, ta onda misli? ta planira Eduardo?"
Slegnuh ramenima i zavrteh glavorn. ,,Ne znam. Ali imam to predo-seanje, to neto u
kostima, i znam da ne greim."
,,Pa dobro, reci mi ta sad tvoje koske kau."
Ispriao sam mu kako je Eduardo pokuao da me ubedi da prodam rudnik. I da je, pri
tom, naglasio da ne eli nikakav procenat zato to je aranirao tu kupoprodaju.
,,Nije traio novac? Jebote, baba - uh, Vine - u pravu si ti. Ne bi se taj skot odrekao
petoparca, makar morao da ga iaka krokodilu iz eljusti. Mislim da znam ta on sad
radi."
,,Svesno smanjuje produktivnost da bi rudniku pala cena?"
,,Pogodio si."
,,To je samo mogunost. U poetku sam niislio da se na ulaganju u proizYodnju tedi,
da bi Berni isukao budelar. Kad sam video da nije to na delu, pomislio sam da neko
erupa rudnik. A, eto, nije ni to, vero-vatno stoga to bi Eduardo u takve rabote morao
da umea tebe, ili bi-lo koga ko bi se naao na mestu efa obezbedenja."
,,0nda sam skontao da Eduardo, moda, namerno dri proizvodnju na niskim granama
da bi umanjio izlaznu vrednost, ali sam porazgovarao sa posloYodom koji je radio u
drugim rudnicima, i od njega sazvao ko-liko se dijamanata izvlai na tim mestima.
Eduardo, oigledno, u gram zna koliko jedan radnik, za jedan radni sat, izvadi jalovine.
A plavo ni-smo naboli. to je sigurno. Jo smo, zapravo, u utom, sudei po onome to
se vidi na konvejeru."
,,A ipak, ti i dalje sumnja da Eduardo neto muti?", upita Kros. ,,Da je bar traio,
recimo, deset procenata od ukupne cene rudnika, to bi bilo logino da trai kao ovek
koji je aranirao kupoprodaju. Sta-vio bi pedeset hiljada u dep, pa jo honorar od
kupaca... Da mi se ni-je odmah uinilo da tu neto smrdi, sloio bih se."
Kros je isputao krugove od diwanskog dima. ,.Da, neto taj smera. Majku mu, za te
pare, mogao bi, maltene, i moju lojalnost da kupi."
,,Lepo sam ti rekao: ako ja ovde uspem, i ti e uspeti."
,,Pa, da ti verujem? oveku koji u ivotu jedan jedini dan nije radio i utu banku nije
zaradio? I ti e, sutra, da pone da vodi ovaj rud-nik i svi emo da se obogatimo?"

,,Kros, jednu bi stvar trebalo da naui u ivotu. Ima neeg konzi-stentnog u Ijudskoj
sudbini. Gubitnici nikad ne uzmu velike pare. Do-bitnici uspevaju ma ega se latili.
Upravljanje jednim rudnikom dijama-nata nije nita sloeniji zadatak od pobedivanja u
trkama amaca."
,,Sere k'o brod."
,,Istina je to, ali da se vratimo onoj prii o konzistentnosti. Ja sam dobitnik, u svemu
ega se priwatirn."
,,Pa ta, hoe da kae da u ja uvek biti gubitnik?"
,,Ne..."
,,Zaboravi to to sam rekao. Dola mi ona moja standardna kuknja-va o detinjstYu
provedenom u bedi i sirotinji i onoj srebrnoj kaiki to tebi viri iz dupeta."
1, hoe li da mi pomogne u ovom prljavom poslu?"
,,0d ega planira da pone?"
,,Dao si mi dobru ideju kad si mi priao ta Savimbi radi sa nepo-slunicima. Ima
Eduardu da izbuimo bulju i onda mu ranice zalijemo viskijem."
,,E, 'ajde u to ime neto da popijem", ree Kros, i sasu u grlo osta-tak viskija koji mu se
brkao u ai. Obrisa, potom, rukavom usta i po-novo me ispitivaki pogleda.
,,0kej, pametnjakoYiu, otkud zna da moji dijamanti nisu iz rudni-ka? Cim se u kuvanju
spere mast, na dodir su isti kao reni dijamanti. Koju ti je to tajnu tvoj stari otkrio?"
,,Eduardo je birao nebruene, sve preko karata, bez ogrebotine, per-ektne primerke.
Tvoji su bili raznorazni, neki dobri. neki loi, nita sen-zacionalno, obino kamenje koje
garimepirosi ispiraju iz reke."
Ustadoh sa kreveta.
190
Harold Robin
,,Stari me je nauio pre svega to da u Ijudima ima neeg konzistentnog, Jednom lopov uvek lopov, makar se jednom i pokajao. A poten ovek ne krade. Da si imao samo
jedan savren kamen vei od jednog karata, smesta bih znao da si ga uzeo iz rudnika. I
pucao bih ti u levo jaje."
32
Kros je, kao ef obezbedenja, imao kljueve za sve brave, pa i onu od Eduardovog
stana. Dnevna soba je bila u tami. Svetlost je dopirala kroz pukotinu oko vrata kupatila.
Puzili smo preko sobe, a ja sam pa-ljivo oslukivao da se vrata ne otvore. Zvuke sam
prepoznao - stenja-nje i jeanje dvononih ivotinja koje naskau jedna na drugu.
Ne drei do finesa koliko ja, Kros je grunuo na vrata spavae so-be. Eduardo je leao
na ledima, rairenih udova, Karlota ga je jahala. Oboje su bili goli golcati. Karlota vrisnu,
a Eduardo je odbaci u stranu i gurnu ruku pod jastuk.
Kros mu uperi revolver u lice. ,,Vadi ruku odatle, polako." Uzeh pitolj koji je Eduardo
drao pod jastukom dok su on i ena buno protestovali.
,,Jeste li znali da su Ijudi jedine ivotinje koje se gledaju u lice dok se jebu?", ree
Kros. ,,Proit'o sam to u nekoj knjizi." ,,0vo je..."
,,Navlai, more, tu odeu", rekoh Karloti, ,.i bri.i odavde." Eduardo se s mukom uvue
u pantalone. ,,0vo je neuveno, platie-te za ovaj upad, imam mone prijatelje, mrtvi
ete osvanuti."
Zanimljivo - u Americi ili Evropi, ovek u ovoj poziciji pretio bi policijom. U Angoli, eto,
preti da e te ubiti.
,,Daj da pojednostavimo stvari, Eduardo", rekoh. ,,Ti si me potkra-dao, potkradao si
rudnik. Skidao si lag sa masne table." ,,Jebi se."
,,Ne, drugar, ti e sad da ga dobije u bulju. Jeb'o si vorka. Obra-ti panju na njega
dok malo razgledam naokolo", rekoh Krosu.
Oeanj strasti

191
U oku spavae sobe Eduardo je drao otprilike metar visok sef. ,,Moraemo nekako
da ga ubedimo da nam kae ifru", rekoh,
,,Zajebi taj sef', ree Kros. ,,U Angoli se, barem, po sefovima ni.ta ne dri. Niko nije
toliko glup u sef da stavi bilo ta sem nekih kojeta-rija. Poznajui ovog tipa, pre bih
potraio neko skriveno mesto. neku ru-pu u patosu, zidu, plafonu."
U pravu je bio. Skrovito mesto naao sam u kuhinji, ispod sudopere. Uklonih kuhinjsku
plou i pronadoh kutiju za cigare punu umotanih dija-manata, plus jednu vodootpornu,
zaptivenu fasciklu sa dokumentacijom."
Izraz Eduardovog lica bio mi je jasan znak da sam potrefio u cen-tar.
Kros zviznu dok sam odmotavao uredno zapakovane dijamante.
,,0vaj bastardo zna ta valja, a?"
,,Jebi se", prosikta Eduardo,
Kros ga lupi preko usta. ,,Krao si dok sam ja bio na strai. compa-dre. A nisi mi, ak, ni
ponudio uee."
,,0vo su nebrueni dijamanti visoke vrednosti'', rekoh, ,,svi svedeni na karat,
besprekornog tkanja, ili skoro besprekornog, a sve ovo zajcd-no vredi barem pedeset
hiljada dolara, ak i po ovdanjoj, deset puta ni-oj tarifi."
Eduardo ponovo krenu neto da preti, i ja mu sedoh iza leda, zavr-teh glavom i neno
mu saoptih: ,,Ne ide to tako, drue. Pukovniku Dombi ovo se nimalo nee svideti."
Eduardovo lice poprimi neke sivo-zelenkaste tonove. Oi mu se za-mutie. ,,Domba s
ovim nema nita, i ti to dobro zna."
,,Neu, ipak, moi njerau da preutim ta se ovde dogodilo", uzvra-tin. Dok sam
govorio, poeh lagano da prebirem po papirima koje na-doh u kutiji za cigare. ,,Kad je
Domba ono dolazio ovamo? izdvojio me u stranu, da porazgovaramo malo o tebi.
Odnekud je saznao da ti ovde ubire dijamante, a da mu nita od toga ne prosleduje..
Jedan od poslo-voda otkrio mu je da se prema masnoj tabli odnosi kao prema svom
sopstvenom vlasnitvu. Dombu te vesti nisu ama ba nimalo obradova-fc, da zna.
Savimbi mu je lino naloio da sredi situaciju."
/92
Harold Robins
,,Domba je lud. Zadri te dijamante, boli me za njih. Idem ja u Lu-andu. kod svojih."
,,Vrlo je uvidavno s tvoje strane to mi dozvoljava da preuzmem ono to si od mene
ukrao. Ba uljudan gest. Ej, ta je pa ovo?"
Iz dokumentacije izvukoh papir sa podacima o raunu u nekoj vaj-carskoj banci. ,,Vi.e
od trista hiljada dolara!"
Kros zavrte glavom. ,,Boao mili, da li ovo samo snevam!"
O
D
,,Koliko je dugo ovaj upravnik?", upitah Krosa.
,,Dve godine", odgovori sam Eduardo, ,,ali polovinu novca kojim ras-polaem zaradio
sam u rudniku u kojem sam radio pre ovoga."
,,0kej, ti si me. dakle, sa pedeset soma u kutiji i polovinom od onih trista hiljada na
bankovnom raunu - zavrnuo, je l' te, za par stotina hi-Ijada. to znai da si Dombu i
Savimbija zavrnuo za sto soma. A da i ne pominjemo to to im duguje za taj lopovluk u
rudniku u kojem si ljakao pre nego to si doao ovamo."
Eduardo se obilno preznojavao. ,,Ako ovo otkrije, Domba e nas sve pobiti."
,,Ako emo pravo, on mi je ponudio nagradu, polovinu sume od sve-ga to razotkrijem."
Rekavi to, pogledah Krosa. ,,Sta misli, ta e Domba da mu radi?"
Kros se glasno nasmeja. ,,Ne mora da mu preti. Zna on i sam ta ga eka. Zar ne,
Eduardo? A, ta misli? Moda e na sitno da ti sec-ka noge i ruke, par santimetara, pa
onda pauza, da se predahne, pa opet santimetar-dva... I, sve to odsee, baca psima...

Ili e, moda, jezik da secne malko, isto zato to je lagao. A kad od tebe ostane jedno
stra-no, krvavo truplo, obesic'e te usred grada, da te muve..."
Eduardo jurnu s kreveta, a ja ga ulwatih pre nego to tresnu o pa-tos, upola
onesveen. Yratismo ga u stolicu, i ja ga dobro prodrmah, da se razbudi.
,,Rei u ti ta emo sad, Eduardo. Kad se banke u vajcarskoj otvo-re sutra, ti e
lepo da okrene telefon i da napravi telefonski transfer. Sve ono to je na tvom raunu,
da prebaci na moj. A onda ima da 'va-ta letei start pre nego to mi sve ovo ispriamo
pukovniku Dombi."
Oganj strasti
193
Yezasmo Eduarda tako da nije mogao da mrdne, pa napustismo pro-storiju. Kros e,
odluismo, spavati kod Eduarda u sobi, za sluaj da Karloti padne na pamet da
oslobada svog dragog.
Kad se sklonismo dalje, da Eduardo ne moe da nas uje, Kros upi-ta: ,,Je l' stvarno
namerava da ispria Dombi? Bie gadne see ako to uini."
,,Bie see i ako mu ne kaera, a pogadaj koga e onda da secka. ta misli ti, kakvi su
izgledi da u ovom rudniku ima i Ijudi sa Dom-binog platnog spiska ili, naprosto, tipova
koji se toliko prestrave kad vi-de pukovnika da im ni na kraj pameti nije da mu uskrate
neku pover-ljivu informaciju?"
,,Nema sumnje da ga neki insajder redovno izvetava o zbivanjima u rudniku."
1, Kros, da ti kaem", rekoh, i pogledasmo se u oi, ,,tebi e ii de-set procenata od
onoga to ostane kad Domba uzme svoj deo. Ostatak ide u rudnik, u proizvodnju."
,,Hvala. I, zna, mislim da si u pravu oko Eduarda. Ono to je on maznuo iz rudnika nije
toliko dragoceno da bi, kad se podvue crta, ugrozilo celu stvar. A to znai da tip ima
neto drugo na umu."
Mahnuh onim papirima koje nadosmo ispod sudopere. ,,0vo u do-bro da preeljam
noas. Moda se neki tragovi daju naslutiti."
33
Eduardo i njegova draga odoe poto sam proverio da li je sve u re-du sa transferom
novca s njegovog vajcarskog na moj njujorki raun. Uinilo mi se kao da je neka
gadna neist poiena iz rudnika. Dom-ba je bio ozbiljna pretnja, i ja bejah uveren da
e mnogo vremena pro-i pre nego to njih dvoje ponovo, eventualno, podignu svoje
rune gla-ve.
Moj prvi zvanini in na funkciji vrioca dunosti upravnika rudni-ka, bilo je unapredenje
poslovode koji mi je, na terenu, davao lekcije o
194
Harold Robins
strasti
195
kopanju dijamanata. Zaduio sam ga za vodenje dnevnih operacija u rad-niku, i da o
svemu izvetava direktno mene.
Pio sam kafu sa Krosom na verandi, ispred stanova u kojima smo boravili.
,,Naao sam u onim Eduardovim papirima, raun nekog geologa. Ne-ki tip iz
Kejptauna", rekoh. ,,Nema izvetaja, samo raun."
,,Nita nije neobino da se u angolanskom rudniku angauje geolog iz June Afrike.
Mislim, za rudnik je bio angaovan, je li, ili za neto drugo?"
,,Za rudnik, za rudnik."
,,A, znam, itao sam to u dokumentaciji. Ali, ima tu dve neobine stvari u vezi s tim
raunom. Prvo, nije od one firme koja je geoloke studije u ovom rudniku izvodila u
prethodnom periodu. I, to je jo va-nije, na raunu pie da je za Tlavu gospu', ali ga je
Eduardo platio iz linog fonda."

Kros frknu na to. ,,Eduardo je tako jevtin lik da nikada ne bi platio iz sopstvenog depa.
Ma, ni majinu sahranu taj iz svog depa ne bi platio!"
1, jo neto, raun je bio sakriven tamo, zajedno s kamenjem. Mo-ra da mu je bio
strano vaan. I eleo je da ga sakrije od tudih oiju."
,,to ne pozove tog geologa i zamoli ga da ti poalje kopiju izve-taja?"
Zavrteh glavom. ,,Ne, ne mislim da je to pravi potez. Eduardo mi je rekao da su ti to,
navodno, hoe da kupe rudnik upravo neka grupa ju-noafrikih biznismena. Moda je
lagao, ali moda je i bio na 'jebi si mater' sa tim geologom i tom svitom. Prvo u da
proverim tog geolo-ga, da unajmim detektiva, da vidim da li je ovek poten, kakva mu
je reputacija, a moe da se dogodi da ga i posetim u Kejptaunu. Tee je slagati ili rei
'ne' kad stane pred nekog oi u oi, nego ovako, na da-Ijinu."
,,Imam drugara koji radi kao ef obezbedenja u jednom junoafnc-kom rudniku. Mali je
rudarski svet. Moda raoj drug zna neto o tom
,Vidi ta moe da sazna. U mediwremenu, povedi rauna o Dom-bi Jduardo i Karlota
su sigurno ve u Luandi, ako su ii arterom. Mo-ramo da pokaemo pukovniku
Eduardovu papirologiju i da sve isteramo naistac sa njim. Ne bih eleo da Dombi
padne na pamet da smo spo-n na isplati."
,,Uh, baba, nemoj me drati za re, ali rekao bih da je iskrsao neki problem."
ef smene je trao ka nama. Kros i ja ustadosmo i susretosmo o-veka u dnu
stepenita. Bio je toliko uzbuden da je prosuo bujicu nekih afrikih rei.
,,Na portugalskom", rekoh mu, ,,priaj portugalski."
,,Kae ti da ima nekih problema u rudniku", ree Kros.
,,Uspori malo. Kakvih problema?"
,,Voda nadire u tunele."
,,0dakle?" Bilo je to glupo pitanje - voda iz podzemnih reka i po-fka, normalno,
konstatan je problem u rudniku.
Sef sraene opet zamulja meavinu portugalskog i angolanskog, da ba nisam mogao
da ga razumem.
>,Dubre jedno...", oglasi se Kros.
vEduardo je siao u rudnik pre nego to je odjezdio i poskidao reze a s\ih zatitnih
vrata. On je potopio rudnik." >Sta? ta emo sada?" .Mi? Krije nekog u depu? Ti si
novi upravnik rudnika. Poni da
Deo peti Marni
34
Sa belenicom u rukama, Marni je posmatrala angolanske radnike ka-ko istovaruju
kamion u skladite Ujedinjenih nacija u malom gradidu zvanom Deveti Oktobar. Isti
gradi nekada se zvao Dvadeset osmi juli, po danu kada je osloboten od portugalske
kolonijalistike vlasti u vre-me rata za nezavisnost, ali je, bee tome nekoliko godina,
ponovo pro-menio naziv kada ga je Unita prekrstila i donela novo ime, odnosno da-tum
kada ga je ona ,,oslobo<lila"
Neki radnik ispusti dak s pirinem sa ramena. Dak tresnu, zari se u branik kamiona i
pue, pa se pirina raspri po zemlji. Gomila ena i dece koja je pratila istovar zastade
u silnom uzdahu, a onda jurnu, is-travajui iz gomile aka punih pirina.
,,Dokle, bre!", kliknu Ma_rni i baci belenicu. ,,Pa ovo je trei dak koji ste rasuli. Yidela
sam, dobro sam videla ta se dogodilo, znam da je bilo namerno. Bagro jedna!"
Ljuta kao ris, ona se zapnti ka cisterni sa vodom, smetenoj u senci nekog drveta.
Obrisa znoj sa lica maramicom, a onda se poprska hlad-nom vodom i osvei vrat.
Miel la Font, Marnina koleginica, podie baenu belenicu i pridru-i se drugarici u
senci. Smejala se dok je dodavala sveicu osveenoj Marni.
,,Koliko vidim, ti ba sledi instrukcije iz prirunika kad je re o ko-munikaciji sa
nemarnim radn icima." Mielin engleski bubreo je od raar-

strasti
/97
kantnog francuskog akcenta. Ona je, inae, bila Marnin nadzornik i ui-telj u ovqj misiji.
,,Zar se i vika i dreka ne pominju u tom priruniku? Ponekad je to jedini jezik koji oni
razumeju." Ona glavom pokaza na kamion koji su upravo istovarivali. ,,Namerno
isputaju te dakove, gadaju otru ivicu branika, samo da bi ih pocepali. Ta hrana stie
preko pola sveta da na-hrani njih i njihove porodice, a oni, eto, sabotiraju. I, ta onda ovi to pritravaju pa skupljaju rasutu robu, oigledno su u savezu sa onima to bacaju
dakove."
,,Mislim da znam zbog ega to rade. Sigurno trae vee nadnice. Pa onde kasne na
posao, pa vuku noge k'o da su od olova..."
,,Da, tako ide. A naroito im smeta to to im ena nareduje."
,,A-ha, to ih degradira."
,,A u pravu si, tako je poelo. Traii su vie novca, i to samo zato to sam ja ena, a
onda, kad sam odbila da im povisim nadnice, poe-li da sabotiraju. Kamo sree da u tim
prirunicima za osoblje humani-tarnih misija u zemljama Treeg sveta ima malo vie
realizma. U tim knjigama nema ni retka o ovim groznim miwetinama iji ujedi ostavlja-ju
gadne oiljke na lancima, o hrani od koje ti se stomak pretvara u vulkan dok ne
izbljuje svu lavu, o komarcima ednijim od vampira. Ne pominje se u tim prirunicima
ak ni razlika u vremenskoj zoni. I ne imo u vremenskoj zoni, nego u vremenu uopte.
Ovde, zapravo, i ne
stoji koncept vremena, bar ne koncept koji bih ja bila kadra da shva-i prihvatim. Ovi Ijudi
dolaze i odlaze kad je njima volja, rade kad
>a dune da rade i pouzdano se pojavljuiu samo onda kad je vreme isplate."
;i im ono to sam ja rekla svojim Ijudima - vrednost svakog >aenog daka bie im
odbijena od prihoda." >-E, dobra ideja!"
steci neku zbrkanu meavinu portugalskog, umbundua i internamahakog" jezika, gde ruke i noge kazuju vie od rei, Maria pnmeni u praksi ponudenu soluciju, izloivi svojim nemarUtaicima da e im se zbog svakog oteenog i prosutog daka
198
Harold Robins
Osanj strasti
199
odbijati od plate. Mrmor nezadovoljstva prostruja medu radnicima, ali oni se vratie
poslu, nosei sada dakove mnogo paljivije, za ta je bi-la u dovoljnoj meri zasluna i
dodatna Marnina napomena - da ima sve da ih pootputa ako nastave ovako.
,,0dlino si to izvela!", ree Miela vrativi se u senku drveta.
,,Ma, jo ja uim. E, kad bih imala tu tvoju sigurnost i reitost u ko-munikaciji sa ovim
svetom. I tvoju petlju."
,,Stei e ti sve to je potrebno, to je samo stvar prakse. I borbe za opstanak", dodade
Miela, i lice joj najednom posive. ,,S juga je stigla vest da su dvoje naih Ijudi i deset
angolanskih radnika ubijeni u jed-noj zasedi. Iao konvoj sa hranom, i pobili ih,"
0, ne!"
,,Imena jo nisu saoptena. Molim Boga da nijedan od mojih prijate-Ija nije stradao."
,,Isuse, kako straan nain da se umre. Da te ubiju ovde, gde si do-ao da pomogne.
Znaju li ko je to uinio?"
0 tome jo nema ni glasa, ali ovde se ionako nikada nita ne sa-zna. 0, naravno, vlada
e poslati svoje patrole na lice mesta, ili e Sa-vimbijeva Unita poslati svoje trupe da
ispitaju o emu re, onda e se sresti, bie pukaranja, pa e uslediti saoptenje da su
to uinile vladi-ne snage, ili pobunjenici, i da su zlikovci na adkevatan nain kanjeni, ali
nama e zauvek ostati tajna ko je pucao i pobio te Ijude. A onda se slegne praina, nita

se vie o tome ne pria, pa se za mesec-dva dogo-di isti takav napad. Hranu i kamione
otmu, a neke od nas skrate za gla-vu."
,,A1' si ti fatalistiki nastrojena, Miela, alal ti vera! Kad te sluam, dode rai da spakujem
stvari i kidam odavde!"
,,Paradoksalno, a? Ujedinjene nacije, Crveni krst, misionari raznih provenijencija - svi mi
ovamo dolazimo da bismo pomogli narodu koji je preiveo i preivljavao sve te ratne
strahote. I onda se, jednostavno. suoi sa injenicom da ti ovde nestaju hrana i lekovi,
da ih neko oti-ma e da bi ih prodavao na crnom tritu. I to ine upravo neki od onih
Ijudi kojima smo pritrali u pomo."
,,Dodaj tome i gadne kone boletine, neizleive bolesti, nepodnolji-ve uslove za ivot
- ma, idem da se pakujem!"
Dve ene se glasno nasmejae.
,,Sve to je zaista obeshrabrujue", ree Marni. ,,Moram da se oku-pam, moram da
popijem au hladne limunade, moram da veeram sa ovekom koji ne mirie tako
neprijatno kao ja i, moda, provedem ne-ki nean trenutak sa njim u istoj posteljini moram sebi nekako sve to da priutim, inae..."
,,Poslui se mojim vibratorom!"
,,Radije bih se posluila tvojim muem, kad sledei put navrati u grad."
,,E pa, on i ne navraa, zato se bolje poslui vibratorom!"
Marni uze maramicu i obrisa znoj sa vrata. ,,Sve mi je izgledalo ta-ko drugaije dok sam
ila u kolu u Kaliforniji. Kad o bedi i nevolji i-ta u knjigama, ili gleda dokumentarce,
pa ak i ukoliko docte u pri-liku da porazgovara sa Ijudima koji su bili na terenu - sve
ti to daje jednu nedovoljnu predstavu i ostavlja te apsolutno nepripremljenu za
stvarnost."
Miela klimnu glavom. ,,ovek ne moe imati predstavu o surovoj stvarnosti dok ne vidi
dete obolelo od side koga jedu muve, ili kad mo-ras da naui da brie dupe nekoga
kome su odseene ruke. Ali, drim da si ti isuvie zahtevna prema sebi. U Angoli si tek
nekoliko meseci, a ve si stekla reputaciju perfekcioniste i ene koja ne odstupa ni mililetar, bez obzira da li je re o lenjim radnicima ili korumpiranim zva-ninicima."
,,0no to mene udi, zapanjena sam, u stvari - jeste injenica da mi, uprkos
okolnostima, nastavljamo da delamo i ostajemo ovde, ne marei a realnu pretnju i opti
haos. Eto, upravo si mi saoptila da su nae kolege pobijene nekoliko stotina kilometara
odavde. Ali, i pre nego to -erno zastati, raspitati se da nije, moda, stradao i neko koga
lino po-Majemo, a onda briznuti u pla - mi razmiljamo o tome kako da za-vrimo
zapoeto.
.Jes', i zavriemo."
200
Harold Robins
,,A ti i tvoj mu? ivite ovako ve godinama?"
.,Nas dvoje emo umreti u sedlu, kako vi kauboji kaete. Nadam se, istina, da to nee
biti ba skoro. Jedina mi je elja da kad taj as kuc-ne, on i ja odemo u isto vreme. I to
bre."
,,Boe blagi, ne govori tako", uzdrhta Marni.
,,Takav je ivot. Svata ti se moe dogoditi kad radi u ratnom pod-ruju."
8 vremena na vreme, sve izgleda tako beznadeno. Deli tu hranu,
yakcinie Ijude, rezultate vidi momentalno, ali na due staze... Pitam
se da li ovaj na trud moe imati ikakvog stvarnog i dugoronog efekta. Ako se o takvim efektima uopte moe govoritu ovom moru jada."
,,Ce n'est pas la mer a boire."
,,Nije to kao more da popije", ponovi Marni, sa francuskog prevo-dei Mielinu
omiljenu poslovicu. ,,0kej, znam da ova naa misija nije neraogua, i da se mnogo toga
moe uiniti, ali... Ali, raoda emo se, naprosto, utopiti u Ijudskoj bedi."

Miel je stisnu za nadlakticu. ,,Tako si osetljiva, takav idealista, mo-da i preteruje u

tome, zna? Do.la si ovamo da bi spasavala narod Angole, ali si na licu mesta zatekla
mnoge Ijude koji, jednostavno, ni-su dostojni spasavanja jer su i sami deo ukupnog
ovdanjeg problerna. A ostali, koji nisu odgovorni za sunovrat, mahom su tako unieni,
tako slomljeni i smlaeni, da nisu u stanju ni sami sebi da pomognu, pa ta-ko i oni
postaju deo problema, sekui ruku koja im prua pomo."
,,Meni je, vidi, koa neto deblja", nastavi Miela. ,,Ideali su mi pn-kriveni negde
duboko. U ovome sam, evo, ve vie od dvadeset godi-na, bila sam u Kongu, u Sijera
Leoneu, u Ruandi, Bosni, u palestinskim kampovima. Znam da ne mogu da spasem
svet, pa to i ne pokuavam. Moje je da pomognem Ijudima, to veem broju Ijudi,
svakome kome mogu da pomognem, a onda da se nadam da e, na due staze, moj
na-por dati rezultate i ostvariti traga. Sem toga, ovaj posao je dobro pla" en."
uvi Mieline rei, Marni se tako zasmeja, da se na kraju zagrcnu. ,,Plata je sranje",
izbori se ona konano, ,,uslovi za rad su jezivi, ali me~
Oeanj strasti
201
ni se ini da si ti dalje delom Majka Tereza, delom Jovanka Orleanka, a delom mali
Simon Legre."
,,Simon Legre? Ko ti je taj?"
,.Nadzornik plantae, u stvari - voza robova. Lik u jednoj knjizi. Hajde sada, naui me
jo malo tog umbundua, naroito onih prostijih iz-raza, to mi je potrebno kad radnike
valja upozoriti da zaepe gubice i vrate se na posao."
U tom asu, neka ena, takode u misiji, Marnina vrnjakinja otprili-ke, mahnu i doviknu
neto dok im se pribliavala, pa se onda spustila nizbrdo i izala na drum.
,,Rita, vidim, nosi dnevnu uniformicu", primeti Marni.
Miela s gnuanjem odmeri eninu mini suknju. ,,U svakoj, ali ba svakoj misiji, sretala
sam ovakve Rite. Uvek je tu neka takva, neka ko-ja e nositi ortsie kratke da krai ne
mogu biti i uzanu majiicu bez brusa kad ide na pijacu, dajui tako za pravo
mukarcima Treeg sve-ta, koji se odreda prema enama ponaaju kao svinje, da su
ene sa Za-pada sve same kurvetije."
,,Sa grafikom preciznou iznela mi je sve detalje o genitalijama anolanskog vojnog komandanta sa kojim spava. Ona je ono nazvala - crom mambom. A onda sam jednom videla tog komandanta kako se vozika naokolo u dipu sa nekoliko ovdaniih prostitutki. Mislim da Rita
rizikuje."
^ se pitam da li je to, zaista, pitanje seksa zbog kojega razne 'ropljanke, kao to je Rita,
uskau u krevete lokainih mukaraca po zemljama u koje me je put naneo, od Balkana
do Dalekog is-, pre, da su tamo odakle je dola mukarci uvek bili nepa,
n prema Riti, da joj nikada nisu ukazali potovanje - verovatno za-svima davala. I, tako,
Rite ovoga sveta ispunjenje i sreu tra-:om zagrljaju. A tu se ispunjenje ne moe nai,
ma o kojem
a je re. A ovde se ona, konkretno, kocka ivotom." zavrte glavom. ,,Ba tuno, ali
jednoga dana postoje dve stva-kojlh nema vakcine - glupost i sida."
202
Harold Robins
KAD JE KAMION istovaren, Marni se zaputi ka duguljastom atoru gde su hrana i lekovi
skladiteni pre distribucije. Sa Yenaciom, svojim angolanskim asistentom, ona poe da
pregleda prispelu pomo. Bio je to, katkad zamoran, ali svakako laki deo njenoga
posla. Mnogo je te-e bilo doturiti to vie te robe u ruke onih Ijudi kojima je stvarno bila namenjena i preko potrebna. Hrana i lekovi misteriozno bi nestajali iz tog magacina,

preko noi, a poslovino je bilo da kamioni na odre-dita stiu usput znatno olakani. I
gora od klasine pljake bila je ta strana iskvarenost vladinih zvannika, pobunjenikih
voda, crnoberzija-naca i otmiarskih bandi.
Zemlje su kao narodi, dokonala je Marni. I zemlje razvijaju svoju personalnost i
emocionalnu strukturu, kao i invidividue. Moe jedna ze-mlja da odlepi, kao Nemaka
pod nacistima, da upadne u paranoju kao Rusija pod Staljinom. U Angoli je Marni
prepoznala unesreeno, prebi-jeno dete, prvo bievano, a onda dugo izgladnjivano,
silovano i mue-no, do one take kada to izmrcvareno bie vie, jednostavno, nije ni
mo-glo imati svest o pojmu normalnog ivota. Duboko traumatizovana, ce-la ova zemlja
ponaala se psihotino, esto nanosei bol sebi, ali i oni-ma koji se trude da pomognu.
Trebalo bi pregledati taj emer i jad, mislila je, odrediti dijagnozu, odstraniti zloudnu
izraslinu i nagurati je u grlo svih onih kompanija i pojedinaca koji hrane zver rata
dolarima zaradenim na nafti i dijaman-tima. Glad, boletine, otmice, zasede, silovanja,
ubistva - to je pakao. Koji e lekar to pregledati, koji e se usuditi da postavi dijagnozu?
,,Menina", prozbori Yenacio, obraajui se portugalskom rei za ,,go-spodicu". ,,Izvinite,
ali ja sam upravo prebrojao osamdeset est dakova brana, a vi upisaste - pirina."
,,Izvini, mislima sam ko zna gde."
,,Misli su vam preoptereene brojnim dunostima, pa vam u glavi ne-ma prostora za
vae sopstvene misli", ree on i uze belenicu iz Mar-ninih ruku. ,,Idite malo, proetajte
se. Izadite na veeru, ili pogledajte neki film."
Oboje se slatko nasmejae ovoj ali.
U redu, ima ti prava. Dobro e mi doi da izadem malo na va-zduh. Zavri ti to. A kad
me bude izvetavao koliko je toga pokrade-no na putu od aerodroma u Luandi do
ovamo - gledaj da me malo sla-e, da bih sauvala koliko-toliko lepo miljenje o ovom
svetu."
Ona izade iz atora i, ubrzo, odmaknu od malog kampa Ujedinjenih nacija, hodajui
pranjavim putem koji je pratio reni tok. ene poreda-ne kraj puta iznele su raznu
prehrambenu robu - pomorande, kukuruz, slatkie - i neka gadna, neista pia, koja su
prodavale kamiondijama i oferima autobusima, Marni je znala da neke od tih ena na
prodaju nude i drai svojih tela, ali joj je dobro znan bio i podatak da sida u svesti ovih
Ijudi nije samo neka opaka bolest, ve ivotna injenica, ne-to sa im se ivi. Kao i
beda, kriminal i smrt kao deo ratne svakodnevice.
A opet, mnoge od tih ena bile su nasmejane i oito su uwale i najbeznaajnijim
sitnicama. esto joj ne bi promakao neki velikoduan in, nek izraz Ijubaznosti i
dobrote. Jedinu pakost u taj su ambijent uno-sili arogantni mukarci naoruani
automatskim pukama, koji su se dr-ali pre kao klasini banditi nego kao ozbiljni
vojnici.
Pod senkom eukaliptusovog drveta, Marni zastade i ugleda garimpe-irose kako po reci
trae dijamante. Neka rasprava izbi izmedu dvojice kopaa, pretei da preraste u tuu
poto je jedan od njih uzeo neku mo-ugu da otera druge sa onoga za ta je tvrdio da je
njegov teren. Vie je tu, sve u svemu, bilo vikanja i prskanja nego izgleda da dode do
pro-livanja krvi.
Ti to se svadaju ne behu joj vie interesantni, pa joj panju privu-e deak koji je
pomagao ocu u potrazi za dijamantima tamo gde je re-ka bila dublja. Mukrac je
zaranjao u vodu sa sitom u ruci, i plasti-nom cevkom u ustima. Deak je duvao u levak
prikaen na cev, alju-i vazduh roniocu. Ili je, barem, to tako teoretski funkcionisalo otac ' esto izranjao, udno hvatajui vazduha, pa se Marni pitala da li je i
improvizovana linija za snabdevanje vazduhom dobro funkcionisala. AH, svi smo mi
vodeni Boijom milou, pomisli ona. Tu misao po-je od svoga dede, Deka Nortona,
dede po majci, oveka koga

204
Harold Robins
je upoznala kao ve odrasla devojka. Deda je toj sentenci pribegavao kad god bi video
nekoga ko je u ivotu imao manje sree od njega.
,,Tako se rodi", ree ona naglas sebi. Samo to, to je rodena tamo i onda kada je
rodena, odvajalo ju je od sudbine ena koje po renorn mulju jurcala za dijamantima
nosei bebe na ledima, ili onih ena to, primivi muterije, hvataju horizontalu u bunju
pokraj druma, ena ko-je prehranjuju decu zadovoljavajui kamiondijske seksualne
apetite - i pri tom tiho i bolno umiru od neizleive boljke. Marni zahvali Bogu to nije
jedna od njih.
Okrenu leda reci i osloni se na drvo, posmatrajui niz kolibica koje su oiviavale
pranjavu liniju druma. Tamo dole, neki ovek je iskalji-vao bes na prodavaici
pomorandi. Verovatno mu je to bila ena, po-misli ona, dok je ovek urlao. Marni je
dovoljno poznavala jezik, pa razlui da se ovaj dere najverovatnije zbog nekog novca
koji je ena zbrala prodajui voe. A opet, kakvo-takvo poznavanje angolanskog je-zika
nije Marni donelo naroite koristi. Jezik ima bezbroj preliva i di-jalekata, u svakom selu
govori se drugaije.
Dok je Marni gledala kako se pomeraju usne Ijutitog oveka, pred oima joj se stvori
slika njenog oca. I majke.
Rodena je u San Hozeu, sreditu kalifornijske Silikonske doline, na sat vonje od San
Franciska. Otac joj je bio vazduhoplovni inenjer ko-ji e se prekvalifikovati u strunjaka
za raunare kada je vojna industri-ja posustala, a kompjuterska doivela procvat.
Otac se zvao Brajan. A majka Rebeka. Nekada, davno, majku su zva-li Beki, ali kada se
udala, otac je insistirao da se majka oslovljava is-kljuivo punim imenom.
Yenali su se u Solt Lejk Sitiju. Prestonici mormonskog sveta.
Oeanj strasti
205
35 Solt Lejk Siti, 1961
Dek Norton, nevestin otac, ekao je ispred mormonskog hrama u centru Solt Lejk
Sitija. Taj hram bioje najvei i najugledniji u mormon-skom svetu. Dek je bio mormon
otkad zna za sebe, roden u braku ro-ditelja koji su doli iz brakova mormonskih pionira
u dravi Juti. De-ku Nortonu, uprkos njegovom pedigreu, nije bilo dozvoljeno da kroi u
hram i prisustvuje venanju. Njegova kerka Beki, mlada, stajala je po-dalje od njega,
sa svojom majkom, nervozno oekujui poziv da ude u svetilite. Brani problemi
odvojili su Deka Nortona od supruge.
Kerka se otre od majke i pride deku. Poljubi ga u obraz. ,,Zao mi je, tata, tako bih
volela da i ti moe u hram, da prisustvuje ceremo-niji."
1 ja to bih to voleo, samo zato to elim da budem sa tobom i da gledam svoju bebicu
u najvanijem danu njenoga ivota." ,,Eh, da si samo..."
,,To je prolost, Beki. Ja sam lo to jesam. Nastojim da budem do-bar ovek. Ako to nije
dovoljno za moju porodicu i crkvu..." On sleg-nu ramenima i dodade: ,,ta u?"
Ona mu spusti prste na usne. ,,0beao si da me nee zvati Beki." 0, zaboravio sam,
sada si iskljuivo Rebeka." ,,Brajan kae da su nadimci za decu, a ja sam sada ena."
Dek se na to blago osmehnu, ali nije da nije imao svoje miljenje o svemu ovome,
naroito o diktatorskom maniru mladia koji e mu uskoro postati zet. Bio je u tom asu
gotovo dvostruko stariji od Bra-jana i nije mogao da se pomiri sa oseanjem da mora da
ustaje i po-zdravlja tog deka kad ovaj ulazi u prostoriju. Takva je Brajan bio li-nost Ijude je tretirao kao da je voda izvidaa, a oni novajlije koje poj-ma nemaju ta ih eka.
Dek bi, u kritinim trenucima, uspevao da sti-sne zube i preuti, samo da njegova
kerka ne bi trpela posledice.
Postoji jedan izraz kojim se opisuju narav i dranje Ijudi kojima je mozak upregnut, ono
kad se kae da su nekome stavili am. E, takav je

206
Harold Robin
ovde bio sluaj - Brajan Dons je bio tip koji e se neke ideje drati kao pijan plota, bez
obzira na to ta rau drugi govorili, uprkos tome to moda i grei. U gotovo svemu se
Brajan tako ophodio prema svom okruenju - ja, pa ja. Zakljuan u svom pogledu na
svet. A ono to je iz te vizure mogao da opazi bila je jedna ljigava barutina u kojoj pod
konac valja postrojiti sve nevaljale patke i inu ivinu. Bio je uredan, pe-dantan do
ekstrema. Odnedavno diplomirani mainski inenjer, izgledao
je kao mladi koji svoj ivot ve apsolutno dri pod kontrolom i, nesumnjivo, namerava da rukovodi i ivotom Dekove keri. Bez improvizacija, kao da prati crtice na lenjiru.
Kad se Beki udalji od oca, poletevi u susret svojim drugaricama pristiglim na venanje, njena majka pride Deku da popriaju. Bila je gnevna i nije krila oseanja.
,,Je l' shvata ti koliko nas danas ovde blamira?", poe ona. ,.Nije
mi vano to blamira mene, ali, eto, ponizio si svoju ker time to ne
moe da ude u hram, da bude uz nju najvanijeg dana u njenorn ivotu."
,,udno", ree Dek, ,,nije mi dozvoljeno da budem sa svojom ker-kom u svojoj crkvi.
Nisam pijanica, ne puim, nikoga u ivotu nisam ubio ili opljakao, ne mogu, prosto, da
se setim bilo ega sa spiska gre-hova to bi me, eventualno, uinilo loom osobom."
,,Zna ti dobro ta si uinio, neu ja sad ovde da stojim i da se sva-dam sa tobom. A da
pije alkohol - pije."
,,Pppijem, ta, malo vina. Ako Isusu malo vina nije kodilo, to bi kodilo meni."
0, da, znam tu priu. Ono, kad u crkvi nude hleb i vodu za price-e, ti si Rebeki
objasnio da je Isus pretvorio vodu u vino, a da je je-dino udo mormonizma to to su
uspeli vino da pretvore u vodu."
,,Dobro, dok ti pokuava da prizove sve moje znane i neznane gre-he, je li ti moda
palo na pamet kakav je momak kome si gurnula na-u kerku u naruje?"
,,Brajan je mladi koji uiva potovanje okoline. On je ve sada ui pean inenjer."
207
Oni su paklena kombinacija. Beki nedostaje samopouzdanja, a Bra-jan"to nadoknaduje,
i vie nego nadoknaduje, svojom arogancijom. On e od njenog ivota napraviti pakao,
a ona e sve upijati i upijati, i ne-e biti sposobna da se odupre."
,,Ne elim da sluam kako roza jednog finog mladog oveka. Tre-balo bi da se
zabrine nad samim sobom, nad svojim postupcima, ne
nad Brajanovim."
Ona ode i pridrui se svojoj keri i njenom drutvu. Ceremonija je
upravo trebalo da pone.
Dek je ekao napolju, etajui se ulicom da prekrati vreme. Da, znao je on dobro ta je
uinio, ali nije o tome razmiljao. Pitao se ta e se dogoditi sa njegovom kerkom.
Brajan Dons je ovek kod kog nema oputanja - kod njega je sve zarafljeno i zapeto,
nema mrdanja, u nje-govoj je glavi nemogue nai prostora za bilo ta drugo sem za
njegov sueni, amom sputani pogled na svet.
Dok se etao oko velikog hrama, Dek Norton je razmiljao i o cr-kvi pod ijim su
okriljem on, njegova ena i njihova deca rasli, stasa-vali i starili.
Mormonski verski pokret zaet je u zapadnom delu drave Njujork, kih stopedeset
godina pre te bolne take u vremenu, kada se vrteo oko ma u Solt Lejk Sitiju, ne
mogavi da prisustvuje venanju rodene toku razdoblja intenzivne religijske obnove u
Americi, dvade-)godinji sin jednog seljaka istupio je sa tvrdnjom da mu je andeo,
Moroni, dao ,,zlatne table", na kojima behu ispisana religijska enja. Table bejahu
zakopane punih hiljadu etiristo godina. Mla-imenu Dozef Smit, tvrdio je da je, poto

mu otkrovenja behu i, uspeo da prevede tekst sa tabli i tako na svetlost dana izne-msku
knjigu. Po Smitu, table su potom vraene andelu. bh. '
ska knJiga, koju Monnoni
prihvataju kao svetu knjigu (uz Bi-pnpoveda o tome kako je jedno ,,izgubljeno"
hebrejsko pleme, n proroka Lehija, iz Jerusalima emigriralo u Ameriku ne-Pre ^! tea
godina Pre rodenJa Isusa Nazareanina, dve hiljade go-3 to e se Kolumbo i njegovo
brodovlje spotai na neka26W
kav kontinent na svom putu ka Indiji. Budui da Mormoni upravo Ame-riku smatraju
zemljom u kojoj se odvija biblijska radnja, po mormon-skoj tradiciji, Edenski vrt nalazi se
negde u blizini dananjeg grada In-dependensa, u saveznoj dravi Misuri.
Na amerikom kontinentu, u ta drevna vremena, Jevreji su se mno-ili i, posledino,
podelili u dve grupe: vrlinama obdarene, marljivc i produktivne Nefite, i grenike,
paganizmu sklone Lamanite. Nefiti su ne-ko vreme prosperirali, podizali velike gradove,
a uio ih je Isus, lino, ali su ih na kraju, u krvavim ratovima, Lamaniti zbrisali sa lica
zemlje. Vie od dve stotine hiljada Nefita pobijeno je samo u poslednjoj veli-koj bici
izmedu te dve sile.
Po mormonskoj tradiciji, veruje se da su Lamaniti, koji su se odre-kli svojih verovanja i
postali pagani, bili preci amerikih Indijanaca.
Kombinujui elemente hebrejskog i hrianskog misticizma, raormon-ski pokret
postepeno se uveavao, pri emu je Smit, s vremena na vre-me, obznanjivao nova
otkrovenja.
Jedna od kljunih odlika ranog mormonstva bilo je mnogoenstvo. Za samoga Dozefa
Srnita prialo se da je imao pedeset ena. Uhapen je kada je, u nekom gradu, unitio
tamparsku presu u redakciji novina ko-je su ga kritikovale. Narastao je tada animozitet
prema Mormonima, pa je ogorena rulja na silu izvukla Smita i njegovog brata iz
zatvora i na mestu ih ubila.
Don je vie no jednom dokonao kako je, zapravo, najvea zamka mormonstva u tome
to je, u tim davnim vremenima, mnoge mukarce ovom pokretu privukla njihova udnja
da menjaju ene, a mnoge ene voljnost da ivot provedu kao robovi u domovima svojih
mueva gospo-dara.
Elem, jedan od Smitovih sledbenika, Brigam Jang, poveo je pastvu na novo
puteestvije, do Yelikog slanog jezera u dravi Juta. Mormoni e doiveti procvat u
pustinji. a Juta e na kraju postati jedina drava kojom vlada jedna verska sekta.
Zau se sirena nekog ,,folksvagenovog" vozila sa kamperskom priko-licora. Kola su se
pribliavala ulicom i njihova larma trgnu Deka iz
Oganj strasti
209
misli. Zadnji deo vozila bio je sav krcat od nalepnica sa ispisanim po-rukama. Na jednoj
zastade Dekovo oko: IST STO JE ODRAZ SRE-DENOG UMA.
Imajui u vidu strukturu linosti novopeenog zeta Brajana, Dek Norton je zakljuio da
ove rei imaju proroansku teinu.
36
A unutra, u hramu, Rebeka je, nervozno, u drutvu svoje majke i dru-garica, ila ka
prostoriji u kojoj e biti obavljena ceremonija venanja. Kao i njeni roditelji i ovek za
koga se udavala, i ona je rodena i odrastala pod brinim okom Crkve. Premda nije bila
apsolutno posveena religiji kao Brajan i njena mati, Rebeka je odrana iskazivala
sklonost ka punoj poslunosti i beskrajnu elju da slui i ugodi. To to je vodila i vodi ivot koji je po volji njenoj majci i buduem suprugu, bilo joj je od vel-kog znaaja. esto
se, inae ivcirala zbog raznih stvari, oklevala i pati-la od nedostatka samopouzdanja.
Bio je to jedan od razloga to ju je Bra-jan tako privukao. On je vodio rauna i drao pod
kontrolom sve to ga okruuje. Od asa kad su se sreli, on joj je govorio ta da radi i
kako da se ponaa. Sem toga to je insistirao da je svi zovu njenim punim ime-nom,

udesio je i to da ona promeni frizuru i nain odevanja, u to kon-zervativnijem maniru,

kako bi odavala utisak rezervisane i zrele osobe.
Glavnina njenog verskog ara bila je usmerena upravo u tom pravcu - da stekne
priznanje okoline, da cene njene napore. Duboko u sebi, ma-lo se zanimala za religiju.
Ali, Crkva je bila vana Ijudima koji su je okruivali, i stoga je crkveno uenje i njoj bilo
vano.
Crkva je ensku eljad vaspitavala da budu dobre suprage i majke. Akcenat nije stavljan
na gradenje karijere izvan kue, ve na teak rad i maksimalno zalaganje kako bi se
obezbedili usiovi za sWranje i nego-vanje zdravog porodinog ambijenta. enino je da
rodi vie dece, da osvei Crkvu novom krvlju - to je bio prvi zahtev utkan u mentalni
sklop mormonskih devojaka. To i dunost prema Crkvi samoj.
210
Harold Robins
Ona je poznavala istoriju Crkve, celu tu pripovest mogla je, verovat-no, napamet da
izrecituje, ali to na nju nije delovalo nita jae od prie o Amerikoj revoluciji ili drugih
vanih dogadaja u svetskoj povesti. Pra-vi znalci crkvene istorije bili su, u stvari, njen
otac Dek i, naravno, Bra-jan, a njihova dva koncepta i stanovita bila su otvoreno
suprotstavljena.
Prethodnog dana Rebeka je takode bila u hramu i prola probu, kom-pletan ritual u koji
mladi Ijudi podignuti u duhu mormonstva i novopri-mljeni vernici bivaju upueni. Bila je
to neka vrsta inicijacije, nazvana ,,darivanje", gde se verujui ritualno pere vodom,
mae svetim uljem i oblai u hramovnu odoru, posle ega prisustvuje dramaturki
koncipira-nom performansu u kojem e se upoznati sa priom o stvaranju, naui-ti tajne
lozinke i naine rukovanja i, naposletku, primiti svoje tajno ime.
Dozef Smit je bio mason, i vei deo tih rituala bio je slian onima koje praktikuju
slobodni zidari. Nain oblaenja bio je krajnje jednosta-van: bele koulje i pantalone za
mukarce, dugake bele haljine za e-ne, te bele papue i za jedne i za druge.
Rebeka je ritualno primljena u lanstvo Crkve u toku dvoasovne ce-remonije,
obavljene dan pre nego to e se venati. Brajan je u lanstvo uao pre nego to e
otputovati u Nemaku, na dvogodinju ,,misiju" prenoenja mormonske rei narodu te
evropske zemlje. Brajanu je, kao mukarcu, saopteno tajno ime koje je Rebeka ponela
za vreme ceremo-nije darivanja. Rebeka njegovo nikada nee saznati.
REBEKA I BRAJAN UDOE u ,,peatnu" sobu hrama. Ove speci-jalne prostorije
koriene su da bi se, pod okriljem i po obiajima Cr-kve, brak sklopio u najsveanijem
ambijentu, kao i da zavazda vee, za-peati, decu za njihove roditelje.
Darivanje, venanje i druge crkvene ceremonije izvodili su muki la-novi koji su stigli
do izvesnih pozicija u hijerarhiji Crkve. Budui da Crkva nije imala profesionalno
svetenstvo, oslanjala se na muke pri-padnike koji su obavljali tradicionalne
svetenike dunosti. U dvanae-stoj godini, sva zdrava muka deca postajali su dakoni
u Aronovom sve-tenom redu. U etrnaestoj su sticali status uitelja, a svetenici bi poOeanj strasti
211
stajali sa esnaest leta. od tada pa nadalje,, hijerarhijski su napredovali ka zvanju
biskupa ili ka dragim po.loajima u Crkvi. enama pristup u svetenstvo nije bio
dozvoljen, dok Amerikanci afrikog porekla nisu mogli da postanu ni lanovi Crkve.
Pomisao na to da njen otac ne imoe da ude, da mora da eka napo-Iju, ispred hrama,
iznova se vraala. Rebeki. Da bi dobili pravo da kro-e u hram i tu se venaju, Rebeka,.
Brajan i svi ostali koji su ih prati-li, morali su da donesu note sa prepoorukama svojih
biskupa. Te note iz-davale su se posle svakogodinjeg tntervjua_, u toku kojih bi lan
Crkve bio okvalifikovan kao aktivan i preodan, i nplatio prilog.
Rebekinom ocu ulazak u hram n:ije bio dozvoljen, makar i na vena-nje njegove kerke,
zato to on veo neko -yreme nije redovno pohadao svoju lokalnu crkvu. Kada su ga it:-

na i deca propitivali u vezi sa prav-cem kojim se zaputila njegova duai, on im je

rekao: ,,Verujem u Boga, ali ne mislim da mi je za raj potrelban pas koji su overili
smrtnici."
U trenucima kakve-takve nenostti, Rebeina mati je govorila da njen mu prolazi kroz
klasinu krizu sre:dnjih godina. Kad bi, pak, bila ma-nje velikoduna, primetila bi da je
on, zacelo, opsednut neastivim.
San Hoze, Kailifornija, 1968.
,,0vaj hodnik nita ne valja. Pogledajte to odstupanje, sve mi se za-vrti u glavi kad
pogledam niz taj hnodnik!"
Sedmogodinja Marni sedela je 111 uglu dnevne sobe i posmatrala svog oca, Brajana
Donsa, kako razgovarsa sa gradevinskim preduzimaem ko-ji im je sagradio kuu.
Jela je okolladni puding iz plastine aice i slu-ala.
Razgovarajui sa starijim ovekonm, njen otac se drao istog onog tona koji je koristio
kad bi se obraao njoioj i njenoj majci. Nije dizao glas, ali Je zvukorn dominirala izvesna
aroganncija, na osnovu koje je oev sabesed-nik mogao da zakljui da je ovaj too mu
pria - iritiran i nadmoan.
2/2
Harold Robins
Preduzima, ovek u godinama, grubog, od sunca speenog lica, vr-teo je glavom.
Pokuavajui da prikrije razdraenost u glasu, on ree: ,,Gospodine Dons, imamo
ovde odstupanje od dva i po santimetra na hodnikom zidu dugom dva metra i petnaest
santimetara. To je u gra-nicama uobiajenih gradevinskih..."
,,U mojoj kui to nijc ni u kakvim granicama. Nije ovo poljska ku-a, nego prava, solidna
domainska kua." Rei je izgovarao kao da pod-uava dete. ,,Kad bih ja sam
pribegavao takvim brljivim varijacijama u svom poslu, isterali bi me i nikada vie u svojoj
profesiji ne bih mogao da se zaposlim."
Jedan od radnika ovog preduzimaa, mladi sa bradom i dugom ko-som, lupkao je
dlanom o glavu ekia dok je otac drao vakelu. Mla-di je oca merkao sa neprikrivenim
gnevom.
A Marnin otac to ili nije video, ili ga uopte nije zanimalo, nego is-traja u svom
suprotstavljanju preduzimau i mladom radniku. Onda im okrenu leda i prede na drugu
stranu dnevne sobe, gde je sedela Rebe-ka, Marnina mati.
Marni zau kako bradonja kae preduziraau: ,,0vom bi tipu trebalo skrckati jajca." Tada
joj se mladi radnik naceri i namignu, pa pomoe svom efu oko ruenja zida i vadenja
ragastova, vetar da ga nosi, zbog tog jednog piljivog ina, dva i po santima...
Marnin etvorogodinji brat, Brajan Mladi, spavao je u tom trenutku na kauu pored
majke, koja je bila u poodmakloj trudnii sa treim de-tetom. Majka nije bila fiziki jaka
osoba, i breme braka, porodice i, na-roito, nova trudnoa - jasno se ocrtavalo na
njenom licu. I prve dve trudnoe behu teke, svaka problematinija od prethodne.
Brajan nije is-kazivao saoseanje prema njenim trudnikim mukama: 1 ja moram svakoga dana da idem na posao, bez obzira na to da li mi se ide. Ti ima svoje dunosti,
kao i svaka druga ena. Nevolja je, medutim, kod tebe to ti razmilja kao gubitnik, pa
si gubitnica i postala."
Marni pojede puding i odloi aicu, a zatim pridie lutkicu i vrsto je zagrli. Kaiica u
ispranjenoj aici ispade i malko okoladne sme-se zavri na tepihu be boje.
Oeanj strasti
2/3
Otac je ba neto govorio majci o torae ta planira da uradi u dvo-ritu kue, kad ugleda
tu stranu kaiicu kako se drsko valjuka po i-stom, svetlom tepihu. Pa jo sa
okoladom!
,,Rebeka! Tvoja kerka je isflekala nov tepih!"

Majka urno ustade sa kaua i prelete preko sobe, onako bremcnita, dok su je
muevljeve rei tukle po ledima, kao maljevi.
,,Mora ve jednom da naui kako se vodi jedno organizovano i ure-deno
domainstvo. Mora ve jednom da istrenira svoju decu da se po-naaju kako dolikuje,
a ne kao neke razmaene ivotinjke!"
Marni poele da se prodere na oca: ,,Pusti je na miru!", ali se isiwi-e plaila da bi tako
neto rekla. Pribliavajui se kerki, majka je iz-gledala kao u nekom transu, sva van
sebe, da Marni suze podoe na oi.
DVE GODINE KASNUE, Marnina baba dode iz Jute da provede ne-ko vreme sa njima i
pomogne u kui dok je Rebeka trudna sa etvrtim detetom. Marni je sad ve bila
devojurak od svqjih devet leta, njen brat, Brajan Mladi, imao je est, a sestrica, Sara,
gotovo dve godine. etvr-ta trudnoa bila je istinsko iznenadenje. Kad je zatrudnela,
Rebeka se jo ne bee oporavila od svih tekoa iz prethodnih trudnoa. Predah joj je
bio preko potreban, ali su njene dunosti i obaveze nametale druga-iju stvarnost.
,,Sve je to u tvojoj glavi", ula je Rebeka od svoje majke. Marnine bake.
Na te rei, Rebeka uzvrati tupo klimajui glavom, dok je dojila ma-lu Saru. Istu tu frazu koja sugerie da je sve u njenoj glavi - esto je sluala od Brajana. Crte lica odraavale
su svu muku i teinu tovara kojim joj je ivot nalegao na plea.
Marni i njen brat sedeli su na patosu, tu, blizu majke, i igrali se sla-galicom koju im je
donela baba. Dve ene su razgovarale.
,,Znam, majko, znam." Nije joj nita vredelo da pokua da objasni svojoj majci da nije
bitno da li ta munina dolazi iz njene glave ili iz palca na nozi - ona je bila u depresiji i
oseala se emocionalno i fizi-ki ispranjena od dnevne rutine kroz koju su mnoge ene
gazile, vero114
Harold Robi,
215
vatno, kao od ale. Neka ena iz komiluka predloila joj je da ode kod psihijatra. Kad je
Rebeka tu zamisao prenela Brajanu, on je odlepio. Po-zvao je svoju tatu da im dode u
posetu i uini ta moe kako bi se Rebeki razbistrilo u glavi.
,,Nije tebi potreban psihijatar", ree majka Rebeki. ,,Potrebno ti je da sama sebe ubedi
da mora da obavi sve svoje dunosti preraa muu i deci, i da onda sve to,
jednostavno, i obavi. Potie od jake loze. Ne-ma nikakvog opravdanja za haos u kui,
a pogledaj samo sebe - dani-ma nisi oprala kosu. Kako oekuje da e te mu potovati
i odnositi se prema tebi kako dolikuje, kad ti sama ne potuje sebe?"
Rebeka bi ponekad pomislila da bi sve, sigurno, ispalo bolje da se kojim sluajem njena
majka udala za Brajana, a ne ona. Njena je maj-ka bila savrena mormonska
suprunica i domaica, ba onakva kakvu Brajan sebi eli - vredna, ne ali se a izgara
od posla, besprekorno ured-na, puna potovanja prema autoritetima branog druga i
Crkve. Mormon-ski nain ivota je zdrav, a porodica ini njegovu okosnicu, sa decom
koja se podiu u jake i zdrave Ijude.
Jedino to zaista nije bilo u redu sa njenom porodicom, bila je Re-bekina nesposobnost
da uini sve ono to se od nje oekivalo. A nije to bilo nita vie od onoga to se
oekuje od bilo koje mormonske ze-ne. Ona je znala da je propala, da od nje nema
nita, i mrzela je sebe zbog toga. Ali, to se vie upinjala da ivi onako kako to njen mu
ze-li, tonula je sve dublje u taj neuspeh, podbacivala u kunim poslovima, jedva stizala
da ispuni dunosti prema Crkvi. Nije u sebi oseala ni trun ku elje da bilo ta radi.
Jo jedno dete nije htela. A znala je, pri tom, da rast ove fanulij nede biti zaustavljen
etvrtorn prinovom. Brajan je eleo estoro dece taj broj e, govorio je, zadovoljiti njega
i uvrstiti ga u uverenju da s oni, kao porodica, ispunili obavezu prema Crkvi.

,,Ne shvatarn te, Rebeka, stvarno ne mogu da te shvatim. Sve t sestre su srene,
njihovim porodicama dobro ide. Tvoj mu je, uz uspeniji od njihovih mueva, a opet ti
sebi dozvoljava da sedis po kuc'i i saaljeva sebe. Sve vie lii na svog oca."
Rebekin otac vie nije bio deo njenoga ivota. Brajan je smatrao da labavi stavovi
njenog oca o Crkvi i ivotu uopte mogu imati samo lo-eg uticaja na Rebeku, pa joj je
zabranio da odrava kontakt sa njim.
,,Nije udo to se tvqj mu ali na tebe. Pogledaj samo kako tvoje starije sestre vode
svoja domainstva. Njihova deca su stalno ukljuena u crkvene aktivnosti koje
organizuju upravo tvoje sestre."
,,Ja idem u crkvu, majko."
,,Ti se pojavljuje u crkvi, ali Brajan kae da ide tamo kao zombi. Ne uestvuje, ne
organizuje dogadaje, a kad si ti zaduena da nadgle-da ceremoniju, ini to sa tako
malo entuzijazma da Ijudi stvarno po-nu da gube strpljenje i pitaju se dokle e morati
da te toleriu."
,,U pravu si, u pravu si", ree Rebeka.
Marni podie pogled sa slagalice, dok je baba karala majku. Rebeki-no lice i oi odisali
su prazninom i tupou. Kao da se sva njena ivot-nost sjurila iz tela u ake, koje su
nervozno savijale i muljale pelenu.
Marni je prethodnog leta boravila kod babe i dede po ocu, u Juti.
k je bila tamo, gledala je kako deda zavre iju piletu, koje e po-:avriti u orbi. Sada je
posmatrala majku i njen lik je neodoljivo
seti na taj trenutak kad je pile dopalo dedinih aka.
38 San Hoze, 1971.
ama ba nita ne ume da uradi kako valja!"
sedela na kauu u dnevnoj sobi i posmatrala svoje roditei bili u kuhinji. Otac je vikao na majku. Mami su se tresla
la je da zaplae, da vriti, kad god bi otac urlao na majku,
: rekao da desetogodinja deca ne plau. Beba koja je lekraj majke nije znalo ta pravila, i plakala je dok se oev
ka viim oktavama. Brajan Mladi i Sara behu takode u
*i, gledali su neki crtani film na televiziji.
216
Hurold Rohin
,,Svaki bogovetni minut svakog bogovetnog dana ti provodi u ovoj kui, a opet nita
nisi u stanju da uradi kako valja. Ne ume da kupi ta treba da se kupi, ne ume da
skuva, ne ume da vodi rauna o deci, ne ume da uradi nita to bi mi olakalo
ivot."
Majino lice bee bezizraajno. Crte lica porinute u sebe, tamne oi uplje, beivotne.
Mesila je testo dok je mu nasrtao. Stiskala je to te-sto, opet, pa jo jednorn ga
prevrtala, besciljno, zglobovi joj pobeleli. Beba je plakala i plakala.
,,Pogledaj ovu decu, sve trokavo, neuredno, ni o njima ne ume da se brine. Prljava
su, hrani ih dubretom svakojakim, i onda ih samo gurne pred televizor, televizor da ih
vaspita. Da sam znao kakav si ti luzer, e, da sam znao, nikad se tobom ne bih oenio. U
poslu mi do-bro ide, a ti, umesto da mi pomogne, da mi se nade, ja tebe moram da
vuem. ak ni tvoja majka i sestre ne mogu da shvate zbog ega si takva. Moja majka
kae da bi trebalo kaiern stvar da sredim, da tebe, ako ve sama eli da se ponaa
kao dete, kao dete treba i disciplino-vati. Ako se ne pribere i ne pone da se ponaa
kao zrela, odgovor-na odrasla osoba, poslau te nazad tvojoj majci, pa neka ona od
tebe napravi normalnu enu i majku!"
Otac izade iz kuc'e, zalupivi vrata za sobom. ,,Mleka", prozbori trogodinja Sara.
Marni ustade i ode do kuhinje da svojoj sestrici donese mleka. Sa svojih deset godina,
Marni je sve vie preuzimala brigu o mladem bra-tu i maloj Sari. Majka im je obraala

sve manje panje. Marni je zna-la da je majka nezainteresovana i za novu bebu. Kad bi
beba zaplaka-la, Marni bi obavestila majku da je vreme da je podoji. Majka je bila skroz
ravnoduna i sate je provodila tupo zurei u televizor. Sve ee bi Marni ula majku
kako razgovara sama sa sobom, mrmljajui neto, pridikujui sebi kako je loa majka i
loa ena. A kako su ta majina poluglasna preispitivanja bivala ea, Marni je sve
manje razumevala ta to ona romori. Zvualo je to, ponekad, kao da se majka obrac'a
ne-kome ko sedi kraj nje, nekome ko ju je nagonio da ini stvari koje ona nije elela da
ini.
Oeanj strasti
217
Marni donese tetrapak sa mlekom iz friidera i nasu au Sari. Vra-ti, potom, pakovanje
na hladno i krenu natrag, u dnevnu sobu.
Majka je i dalje sedela za stolom. Bee prestala da mesi ono testo i sada se neto
baktala oko bebe. Marni krajikom oka primeti da je maj-ka promenila aktivnost i, u
trenu, odlui da bolje osmotri ta se dogada.
Majine ruke behu poloene oko bebinog vrata. Davila je dete. A on-da ispusti bebu, i
mali smotuljak pade na patos. Leala je bebica na po-du, nepomina, beivotna. Marni
je videla pogled svoje majke dok je ova zurila u neduno novorodene; te oi vie nisu
bile tupe - buktale su grozniavo. A onda mati ustade i krenu ka njoj. Marni vrisnu. Ispusti onu au i pobee.
Deo esti
39
Gomez, zaposlen u ,,Plavoj gospi" kao voza, odveze me u svoju ,,Iu-remu" da otkupim
generator koji je negde privremeno nestao na putu od Luande do rudnika. Otkupiti taj
generator od policije, u ijem su sasta-vu verovatno bili i oni koji su ga maznuli, bilo je
mnogo jevtinije ne-go, sad, naruivati novi pa nedeljama ekati da stigne. A ni taj novi
ge-nerator, najverovatnije, ne bi stigao do odredita.
S vremena na vreme bih, tako, vrteo glavom, coktao jezikom i pitao Krosa kako ova
zemlja, uopte, moe da funkcionie kad vlada totalni mete. Odgovor bi, uz blae
varijacije, uvek bio isti - ko ti kae da ova zemlja funkcionie.
,,Plava gospa" se, u svakom sluaju, bee tnalo podigla na noge sa mnom na elu,
premda mi se inilo da mi Bog svakoga dana podie prepone, da moram vie da skoim
kako bih terao dalje. Poeh lagano da se obrazujem na novom polju, u komunikaciji sa
Ijudima. Tamo u Araerici, sve je ljakalo kao sat. I po satu. Kad se dogovori da neto
bude u jedan sat, to ima da bude u jedan sat. Neki minut tamo ili ova-mo, ali - jedan. U
ekvatorijalnoj Africi vreme je imalo sasvim drugai-ji smisao, neko drugo znaenje.
Ljudi, trgovina, transport - nisu bili ka-rike u podmazanom lancu kao to je to sluaj u
zapadnome svetu. U afrikora svetu, kad se s nekim dogovorite, recimo, da se negde
nadete u jedan sat, to moe poprimiti najraznovrsnija znaenja. To to ste se dogoYorili
za jedan sat, ne znai da e ovek s kojim bi trebalo da se vidite uvaiti injenicu da bi
susret trebalo da se odigra dogovorenog dana. Jedan sat je okej, ali ne mora ba
danas!
Oeanj strasti
219
Povrh svega, i uprkos svemu, nisam se loe oseao u svojoj koi. Na-protiv, dobro mi je
bilo. Moji njujorki poznanici - bivi poznanici - sa-da bi, zacelo, pravili opklade koliko u
izdrati, koliko e vremena pro-i pre nego to dignem sidro i batalim taj rudnik, samo
zato to tu ne-ma nieg zabavnog. Zabavno, istina, nije bilo, ali jeste bio izazov; nita ti
nee tako napumpati adrenalin kao poplava u oknu. S druge strane, no-i su mi bile
dosadne - usamljenike. I gadno sam bio zagoreo. Znao sam da nema anse da u u
tom smislu posrnuti i apiti neku ensku u zemlji gde je sida epidemioloki fenomen. Do

sto davola, isuvie je si-de bilo oko nas; Kros je tvrdio da ovde ovek mora da bude
obrazriv, ak i ako mu je jedini greh praktikovanje Onanove saraobludne vetine,
Dip se truckao preko dombi i rupaga. Upravo smo prolazili kraj jednog humanitarnog
centra Ujedinjenih nacija kad opazih enu oslonje-nu o drvo, nedaleko od reke. Reih
da priliku ne propustim.
,,Stani", rekoh Gomezu.
Ona se okrenu kad zau kako se pribliavam.
0, Boe blagi, ne mogu da verujem! Slavni plejboj zapadnog sveta ovde, u Angoli",
ree Marni i pljesnu dlanom o dlan. 1 to u radnoj uni-formi. Ili je to, moda, neka nova
raodna fora?"
Podigoh ruku u znak pozdrava. ,,0vo je, od pete do glave, sportska kombinacija."
,,Igra golf?"
,,Golf? U Angoli? Ovde je svaki pesak - ivi pesak. Nema loptica gde da zastane,
proguta je zemlja. A i lavovi... Ne sme da rokne lop-ticu u ipraje - ko e da ide da je
trai?"
Zagrlih je. ,,Milo mi je to te vidim. Nema pojma koliko sam... ko-liko..."
,,Koliko si - ta?", upita ona.
,,Koliko sam zagoreo."
Te rei je zasmejae.
,,ta e ti ovde?", upitah.
"Distribuiram hranu, lekove i medicinsku opremu. U stvari, distribu-iramo, ovde, barem
deo onoga to pretekne, to u meduvremenu ne po220
Harold Robii
Oeanj strasti
221
kradu i to ne osvane na crnom tri.tu. Tako stvari stoje. Zaboravim, ponekad, za koga
uopte radim - za dobrotvornu agenciju ili za lokal-ne lopine. A ta e ti ovde?"
,,Kupujem lou opremu od policije koja ju je ukrala." Oboje se slatko nasmejasmo.
Kolona dipova minu kraj nas, sirena se oglasi. Pukovnik Domba se cerio i mahao
paradnirn tapiem. Yozio se u dipu sa haubom ukrae-nom mrtvakom lobanjom.
Mami uzdrhta. ,,0vaj ovek je udovite. Plaamo mu ispod stola da bi-nai kamioni
prolazili netaknuti, da sve ne opeljee. A onda, kad ne-to opljakaju, plaamo tom
oveku da bi nam vratio otetu robu. Pozna-je. ga?"
,,0nako." Pukovnik je odavao utisak srenog, veoma srenog oveka. Imao je za to,
svakako, valjanog razloga - uario je polovinu Eduardo-ve lovine. Domba je to, zacelo,
smatrao neoekivanim bakiom koji, apsolutno, nema smisla prijavljivati efovima
Unite. ,,Jedna od naih slubenica se vida sa njim." Slegnuh ramenima na ove Marnine
rei, ne dozvolivi da mi se na licu odrazi bilo kakva emocija. Imajui na umu
istetovirane rogove i ogr-licu od bodljikave ice, nisam imao ni volje ni elje da
dokonam, niti bih u tome uspeo, ta li je tek istetovirao na onim delovima tela do ko-jih
sunevi zraci retko ili nikada ne dopiru.
Marni mi se zagledala u lice, pa me uhvati za donju vilicu i poe da mi brka lice.
,,Hmmmm... Promenio si se."
,,Kako to misli? Pa samo se nekoliko meseci nismo videli." ,,Izgleda starije, mudrije.
ozbiljnije i introspektivnije. Nisi vie ono-liko nehajan kao nekada."
,,Uh, to mi zvui ozbiljno", rekoh. ,,Mora da je od ove vode. Ili od svega onoga to po toj
vodurini pliva, majku mu. Ako te mikrobi ne skenjaju, krokodili te nee promaiti. A i ti si
se promenila, da zna.. Uvek si bila preozbiljna, ali bila je to neka vrsta kolske
serioznosti, ono, zna, kako izgledaju uitelji i profesori koji retko pomole glavicu izvan
svojih jazbinica od uionica i zbornica. Umesto akademske pauine, sada na tebi vidim grake znoja. Izgleda kao veteran stvarnoga sve-

ta."
,,Ratni veteran, hoe da kae, i to jednog rata koji sam izgubila",
natuknu ona upirui prstom na iznoene vojne pantalonice i pranjave izme. Njena
bela koulja bila je proarana nekim tamnim tonovima ne-znanog porekla. ,,okolada.
Dala sam neku okoladicu jednom detetu, pa rai je ostalo... To kline je tada, verovatno,
prvi put okusilo okola-du. A za nekoliko meseci umree od side." Rekavi to, ona
zabaci ko-su unazad. ,,Jezivo izgledam. Trebalo bi da se okupam i da se...". Tad poe
da se smeje, da bi taj smeh, naposletku, skliznuo u pla.
Obgrlih je i privukoh k sebi. Pokuala je da se izvue, ali sam je vre stisnuo.
,,Isuse, mora da svakog Boijeg dana prolazi kroz pravi pakao. Ne znam kako ostaje
zdrava u glavi kraj sve te Ijudske bede."
,,Zar izgledam kao da sam i dalje zdrava u glavi?", jecala je Marni.
,,Izgleda kao ena koja ve predugo nosi ceo svet na svojim neja-kim pleima. Nije ti
palo na pamet da jednom obinom smrtniku nije sudeno da ini ono to ti ini i podnosi
ono to ti podnosi? Ja bih ve-rovatno to dete sa okoladicom ispustio iz ruku i pobegao
glavom bez obzira kad bih znao da ima sidu."
Sedosmo na veliki panj, drao sam je za ruku.
,,Ponekad to, jednostavno, krene da raste u meni. I raste, raste, ne znam kad e da
stane. Danas smo uli da su neki humanitarci pobijeni dole na jugu. Moda neke i
znamo, moda medu njima i naih druga-ra", ree ona.
,,Zao mi je. Mora da si i ti sama svakodnevno u opasnosti."
,,Lake bi mi bilo da me ubiju, bar bi sve brzo prolo. Ali ovi stal-M susreti sa
siromanima, sa izgladnelima, boleu, optim osipanjem, pa dodaj tome i neprestanu
opasnost u kojoj se nalazi - to je... to je previe za mene... Ja nisam jaka inost."
.Jes', malo sutra nisi. To to ti radi mesecima, ja ne bih mogao ni pet minuta. Kad god
naputam rudnik, spustim roletne na mozak, pravo da ti kaem, samo da bih zdrav
razum sauvao. A rudnik i ne naputam
222
Harold Rc,
bez naoruane pratnje. Krijern se u svojoj bezbednoj rupici, dok ti da-ne i noi provodi
na prvoj borbenoj liniji."
,,Ne, nije tako. Ja sam slaba linost. Mislila sam da mogu sa svim i svaim da izadem
na kraj, ali stie me bedak. Ne mogu vie... Sve to mi ovde uinimo, neko upropasti.
Trudimo se pomognerao ovirn Ijudi-ma, ali neto ih obavezno sjebe. Ako ne njihove
vode, onda se oni sje-bu sami... Iz prostog razloga to ne umeju da se ne sjebu... Ima,
medu-tim, humanitaraca koji su ve godinama na terenu i bave se ovim po-slom. Njih
nikad nee videti da bespomono sednu, nabiju glave u a-ke i cmizdre."
,,0gluglali su. Siguran sam da su se oni odavno dobro isplakali, a on-da su im oseanja
otvrdnula. Ova zemlja ne moe a da ne promeni bilo koga ko u nju kroi. Pa, pogledaj,
bre, mene, evo, tu sam ti, pred oima. I ja sam se promenio. Vie se, ak, i ne sprdam
na raun rata i gladi."
Ona ustade i prui mi ruku, da se rukujemo. ,,Dosta samosaaljeva-nja. Moram da se
vratim na posao, zalihe sigurno nestaju kroz zadnja vrata bre nego to ulaze na
prednja. Dunost mi je da uinim sve ka-ko bi ta hrana stigla do pravih usta."
Uzeh je za ruku i opet je privukoh sebi.
,,Nisam ja ovde da bih se rukovao, mahnuo i otiao", rekoh.
Osanj strasti
223
,,Ne, ne, nije ovo Lisabon. Ne moe ovde, prosto, da izade iz re-storana, uzme taksi
i iezne. Nas dvoje smo jedini Amerikanci ovde, ti mi se svida, ja se svidam tebi,
oboma nam je potrebno malo blisko-sti. Uzgred, jesi li ikad bila u nekom rudniku

dijamanata?" ,,Ma, zar ti nisam rekla da je to kopanje dijamanata..." ,,Da, da, dobro de,
znam... Rudnici dijamanta su ozloglaena mesta. Ali, evo, pruam ti priliku da ode u
jedan rudnik dijamanata i obrati se, lino, rudarima koji ginu od posla da bi prehranili
svoje porodice i komiluke. Svi od toga ive, a ivi su Ijudi. Moi e, takode, da ka-e
ta ima onim jadnicima to ivote provedoe rovarei po renom dnu, tragajui za
dijamantima, ne da se obogate, nego kraj s krajem da sastave. Ako nisi te lekcije o
Angoli nauila, a ovde si ve dovoljno dugo, znaj da dijamanti, sami po sebi, nisu i ne mogu biti zli. Zlo je re-zervisano za Ijude."
Duboko mi se zagledala u oi. Ne znam... Kakve su vae namere, gospodine Liberte?"
,,Da nadoknadimo proputeno."
40
Kros izgoYori neke pogantine koje ne bejah uo jo od srednjokol-skih dana.
,,Mrzim te iz dna due. Ti e da skine pauinu s kurca, a ja jo uljam stojka od
runog rada."
,,To je zato to ja vodim zdrav ivot", odgovorih sprdajui se. ,,Je-dem zdravu hranu,
mnogo spavam, izbegavam ambis alkohola."
,,Samo sere."
,,Serem, ali lepo miriem."
Pljusnuh se jo jednom kolonjskom vodom po vratu i obrazima. U Krosovoj sobi sam bio
i dovodio se u red. Svoju sobu prepustio sam Marni, da moe lepo da se osvei posle
puta. Tri dana behu prola ot-kako sam naleteo na nju tamo, kod reke. Nije odmah htela
u rudnik, dok ne posvrava poslove. Najzad sam je, nekako, pokupio i doveo u ,,Plavu
gospu".
U toku ta tri suva dana, naao sam yremena da poaljem u Luandu avione kojim e mi
biti dopremljeni ampanjac i hrana koja nije miri-sala na hranu u rudniku. Nalo se,
takode, vremena da okreim i ure-dim svoju sobu. Da, primio sam se k'o mazgov, ali ta me briga. Ona je, naposletku, bila jedina ena s kojom si neto mogao da pokua,
je-dino raspoloivo eljade hiljadama kilometara naokolo. I, kako e se is-postaviti, bila
je to ena koja mi se stvarno dopada.
1, da stvari budu jo gore, alje me, eto, u Luandu, zato to se pla-i da e ona, kad
me ugleda, dii ruke od tvog goljavog dupeta i usko-iti u moj krevet", nastavi Kros u
istom fazonu.
224
Hawld
Oeani strasti
,,Bojim se da e se rudnik potopiti ako u Luandi ne nabavimo pum-pu za vodu. Gledaj
da sve prode kako treba - ni na asak ne isputaj iz vida pumpu kad je pakuju u avion.
Nemoj da nestane pre nego to stigne ovamo", rekoh, prenebragavajui temu koju je
potencirao.
Kros podie ruke, kao da e da se pomoli. ,,u li ti ovo, Boe? Ovaj krembilko koji nije
pojraa o ivotu imao kad je doao ovamo, sada me-ne ui kako se obezbeduje poiljka.
Aman, bre!"
ZAKUCAH na vrata svoje sobe. Kad Marni otvori, dodadoh joj ka-cigu,
,,Sta e mi ovo?"
,,Propisi u rudniku. Ide dole sa mnom."
,,U rudnik?"
,,Zar ne eli da vidi kako se radi u rudniku? U rupi je, sele, pra-va akcija."
,,Dobro, ali... Hou li proi rendgen kad budemo izlazili?"
,,Videemo. Ponekad se pribegava i runom pretresu."
Provedoh je pored obezbedenja, i udosmo u lift. Ona udu nije mogla da se naudi. Blenula je u sve oko sebe, k'o malo dete. I svima se
osmehivala.

,,Je l' dole opasno?", upita Marni.

,,U poredenju sa onim kroz ta si ti proilazila u poslednje vreme. ovo ti je maji kaalj.
Mora, ipak, da pazi na ogromne dijamantske crve. Oni bue rupe u tunelu i pojedu te
ako ne vodi rauna pa u neku od tih rupa upadne.''
MARNI JE POSTAYLJALA INTELIGENTNA PITANJA dok smo
bili u rudniku. Bila je radoznala, htela je da sazna sve o - svemu. U poetku sam bio
malo nadmen, cvetajui od samozadovoljstva to mo-gu neemu da je nauim.
Prisustvovala je miniranju. Pratili smo ut na putu ka povrini zemlje, gde je zemljite
procesuirano i dijamanti zbira-ni.
Ovi Ijudi mnogo rade, teak je posao", ree ona. ,,0gromna je te-ta to je njihov rad
tako zloupotrebljen, to ih zloupotrebljavaju i vlada i pobunjenici."
Kad se vratismo gore, pokazah joj nebrueni dijamant na lancu koji
je proao drobilicu.
,,Zar te nimalo ne udi to nebrueni dijamant izgleda ovako - prosto?"v
,,udi me. Stvarno me udi. Mislila sam da dijamanti na povrinu iz-laze ba tako - kao
pravi dijamanti, zna, kao oni dijamanti koje onda vidi u izlogu kod Tifanija'."
,,Zeza se", rekoh.
,,Zezam se."
Razmiljao sam o tim njenim reima dok smo posmatrali ta se do-gada na masnim
tablama. ,,Bio sam malo nadmen dole, a?", upitah.
,,Jesi, ali to je, to se mene tie, sasvim u redu. Mislim da je super to ti najzad radi
neto korisno u svom ivotu - i mislim to sve do tre-nutka kad mi na pamet padne da, u
stvari, siluje i rabi ovaj nesreni Trei svet i njegove dragocene resurse."
,,Dragocene resurse? Jesi li ikada pokuala da zagrize, makar da gricne jedan
dijamant? Nemoj krivi zapadni svet ili zapadne preduzet-nike za sva zla sa kojima se
suoavaju nerazvijene zemlje. Rdavtina i represija vladale su ovde hiljadama godina
pre nego to smo mi doli."
Ona tad poe da mi dri lekciju o ekonomiji Treeg sveta, a tu te-mu sam ba neto
posebno mirisao, pa je malo grublje prekinuh.
,,Sauvaj tu govoranciju za pukovnika Dombu", rekoh. ,,Koliko znam, on je u Londonu
diplomirao ekonomiju. A onda je ovde zavrio specijalizaciju, na licu mesta, u
autentinom ambijentu Treeg sveta gde se umesto grafikona, ilustracije radi, koriste,
recimo, Ijudska tela. Pa, je 1 takva privreda u veini zemalja Treeg sveta, ili ti ima
neko speci-jalno videnje i reenje problema?"
,,Eh, ba kad sam pomislila da mogu da te..."
Batalih priu i poljubih je u usta. Nije se opirala. ,,U pravu si, i da-'je sam ja svinja, ali
sad sam barem svinja koja radi kao luda", rekoh, skreui joj panju na uljeve koji su
mi krasili dlanove.
226
Harold Robins
Kad stigosmo do masne table, rekoh joj da dobro akom zawati tog mrsa.
,,Siguran si da neu uhvatiti i nekog dijamantskog crva?" ,,Je l' ti ba uvek raora da
postavlja pitanja kad ti neto kaem da uradi? Samo uradi to."
,,Moe ti se, znai, verovati?" Ne odgoYorih na ovo pitanje.
Odvadih joj masti iz dlana, uzeh je u aku i bunuh prstom. 1, ta je ovo?", rekoh,
vadei nebrueni kamiak, neto vei od zr-na graka. ,,Hajde da odnesemo ovo na
odeljenje za sortiranje, pa da vi-dimo ta smo to nali."
Postajasmo tu malo ovek glancao kamen i brijivo ga procenjivao. ,,0vaj je 'D'", ree
procenjiva.
I ja ga paljivo pregledah, sopstvenom lupom, a onda dadoh lupu Marni, da ga i ona
osmotri pod uveliavajuim staklom. ,,udesno, nisam znala da u dijamantu ima toliko

vatre." ,,Ima dobar ukus", rekoh. ,,To je savren, neokrnjen dijamant, od najistije
sorte. Ceni se kao 'D' klasa." ,,Samo 'D'? Nije 'A'?"
Nasmejah se. ,,0vo 'D' ti je najvia klasa kod rangiranja dijamana-ta. Savren dijamant,
rekoh ti, bezbojan, sa blagom primesom plave. Kad ga izbruse, imae manje od jednog
karata, ali e se prodavati po vrhun-skoj ceni. Na Petoj aveniji kotae kao kamionet.
Izvanredan kamen, ne-ma ta." Dadoh joj ga. ,,Tvoj je. Poklon od dijamantskog crva."
0, Boe, ne mogu to da primim."
,,Moe, naravno da moe. Bila si tu, imali smo sree i izvukli ovo. Tvoj je. Mogla si da
dobije samo aku blata."
To to joj rekoh i nije bilo stoprocentno tano. Sve sam unapred aranirao - da
pronademo dijamant, i tako to. Odabrao sam najbolji ka-men koji smo u toku prethodne
nedelje iskopali u rudniku. Drao sam taj dragulj kod sebe pa sam ga, na nevideno,
izneo umesto onog pro-senjaka koji je Marni izvadila iz jalovine.
,,Pa, je l' sad na sav ovaj posao gleda s nekog bar malo drugaijeg stanovita?",
upitah je dok smo ili ka izlazu iz rudnika.
Oganj stras
227
,,Da. Ovo je teak posao, mnogo se radi, i sigurna sam da rudari za-sluuju svaki cent
koji dobijaju, a i dvostruko vie, ini mi se. Ali, sto-ji ono da su vlasnici rudnika u
partnerskim odnosima sa petrobanditima koji unitavaju Angolu."
,,Eto, opet ti i tvoja naravouenija", rekoh. ,,Krivicu za sav jad i mu-ku jedne nerazvijene
zemlje, za sve ratove to razaraju ovaj kontinent, ti i dalje svaljuje na naftu i dijamante.
Zar ne shvata da ovi Ijudi ne ubijaju jedni drugi iz pohlepe, ve iz - principa? IRA ne
ubija zbog di-jamanata, Indija i Pakistan se ne tuku zbog dijamanata, Izraelci i..."
,,Dobro, 'ajde, predi na stvar."
,,Preao sam na stvar. Sve vreme ti priam u emu je stvar. Ljudi su ti koji su zli. Nisu zli
dijamanti, nije nafta zla. Nije greka Amerike to narodima Treeg sveta vladaju
diktatori. Postoji li makar jedna demo-kratska drava u Treem svetu? Hajde, ba,
navedi jednu. Pa, je l' na-a greka to takva zemlja ne postoji? Nismo mi ovaj svet
stvarali?"
Ona se nasmeja.
,,ta je smeno?", upitah.
,,Shvata li ti da se mi, ovde, svadamo oko ekonomije i politike, ov-de, u jednom rudniku
dijamanata usred ekvatorijalne Afrike? Kad si bio roali, je l' ti ikada palo na pamet da
e ovo jednoga dana raditi?"
,,Nikada mi, pre svega, nije padalo na pamet da u doiveti ove go-dine."
,,ta? Otkud ti to?"
Slegnuh ramenima. ,,Majka mi je umrla mlada, otac je otiao neko-hko godina posle
nje. Tako mi se, jednostavno, nametnulo miljenje da ni ja neu doekati pozno doba."
,,Kako udno... I meni je majka umrla mlada."
Neto u njenom glasu naznai mi da sada nije pravi as da se ras-Pitujem za detalje.
Zastadosmo kod skenera.
,,Hoe da me skenira?"
,,A-ha."
,,Mislila sam da si se alio kad si rekao da u i ja na rendgen."
228
Harold Robins
229
'iUoe da bira - ili skener, ili manuelan pretres, sa sve pregledom te'estiih upljina."
'A ko e da me pretrai?"
Vo je dunost i privilegija vlasnika rudnika", rekoh, cerei se.
"'a, biram skener."

"Winite, mnogopotovana damo, upravo sam se setio da je ureclaj trenntno u

41
^litradan osvanusmo u krevetu. Marni se bee pripila uz mene. Bilo mi J toplo i
ugodno.
Njsam imao izgraden sistem procene pa da koliko-toliko precizno vrednujem sve ene
koje sam tucao, ali voditi ljubav sa Marni bilo je nek sasvim drugaije iskustvo. Nije da
mi je krv ee provrila, nije da mj se dizao vie puta nego standardno. Neto je drugo
tu bilo na de-lU' Dok sam lebdeo u toploj, ugodnoj izmaglici izmedu sna i jave, pokusavao sam (ja dokuim ta je to u vezi sa Marni to je izdvaja od svih flnjgjh sa kojima
sam bio.
" onda sam shvatio. Mir. Oseao sam mir, kao da je Marni zadovo-ljavala neku dublju
potrebu u meni, darivajui me uvstvom kojim me nijeclt)a ena darivala nije.
0% se privrlji uza me i stisnu mi penis. ,,Kako je moj dijamantski crv?"
E^ka zabrekta. ,,Spreman za novi napad."
DQ)RUKOVALI SMO u dvoritu.
"^d kad sam dola u Angolu, noas sam se prvi put Ijudski naspa-vala", ree Marni.
"DOZvolila si ovom podneblju da ti se uvue pod kou", primetih.
"^ham. Moja drugarica Miela kae da e ti svi uasi sa kojima se susreg. ak0 pred
njima otvori srce, ubrzo izjesti duu. Mislim da me-ne najvje ^ojj ono j<a(j vidim bebe
kako umiru od neizleive bolesti i
oladi, dok se jezivi pukovnik Domba etka naokolo prikupljajui reket i ivi k'o bubreg u
loju."
0 Dombi nisam eleo da priam nairoko sa Marni. Ne bi bilo po-eljno da ona dublje
zalazi u tu temu. Ako bi otkrila da sam sa pukov-nikom u dilu oko trgovine krvavim
dijamantima, pre bi odgrizla mog dijamantskog crva nego to bi ga blagorodno dudlala.
Laknulo mi je kad zazvone telefon - nisam morao da razradujem ne-ugodnu temu. Kros
je zvao iz Luande.
,,Nadam se da te prekidam u neemu", ree on.
,,Pa, i nije ba tako, upravo raspravljamo o socio-demografskim aspektima stvarnosti
Treeg sveta, kao i o temeljima mogueg ekonom-skog razvitka u svetlu..."
Sklonih slualicu sa uha dok je Kros isputao neke nedoline zvuke.
Doturih slualicu Marni.
,,Pozdravi Krosa."
Ne znam ta joj je rekao, ali nisam mogao da ne primetim da se, vraajui mi slualicu,
bila sva zacrvenela. Kikotala se neto.
,,Sluaj, bvana'", ree Kros, ,,imam za tebe neke interesantne informaci-je u vezi sa
raunom za geologa koji si pronaao u Eduardcwim papirima. Re je o posedu koji se
granii sa 'Plavom gospom' i koji je, zapravo, ta-kode u tvom vlasnitvu. To pare zemlje
pripada rudniku, a nalazi se upra-vo u suprotnom pravcu od onoga u kojem su
uglavnom kopani tunele."
,,Pomenuo si mi onomad da zna nekog tipa u Junoj Africi? Je l' bi mogao malo da
proaka oko tog geologa, da vidi kakva mu je re-putacija?"
,Ja sam ti na 'jebi si mater' sa tipom koji je ef obezbedenja u De oersoYom rudniku
dijamanata. Zvao sam ga, ali nisam uspeo da ga pro-nadem jer je na odmoru.
Pokuavau i dalje da ga dobijem."
Kad zavrismo razgovor, Marni me upita: ,,Problemi?"
"Ne bih mogao sa sigurnou da odgovorim. Upravnik rudnika nita ovde nije vodio
koer:. Ne samo da je ruku do lakta zabio da zagrabi
_ Gazda, gospodaru Kako dolikuje
230
Harold Robins

to vie, nego se do gue uvalio." unuh je nogom ispod stola. ,,A, je li, ta ti je Kros
ono rekao?"
,,Izvini, zakleo me na diskreciju. Ali, natuknuo mi je da, ako oglad-nim, ima i boljih
zalogaja."
,,Pa, kad ogladni, a ti imaj u vidu da nije bitno da li je neki drugi zalogaj bolji, nego da li
uiva u tom zalogaju koji ti se nudi."
Taman se vratismo u krevet da se slatko prezalogajimo, kad Kros po-novo pozva.
,,Jedan moj drugar zna ko je taj geolog. To ti je neki rudarski ine-njer udljive naravi.
Razvio je sistem za koji tvrdi da bre dovodi do plave zemlje nego bilo koji drugi sistem
na svetu. Neki kau da je tip prolupao, drugi misle da je genije. U jednome se svi slau ekscentri-an je. ljaka s nekom opremom za rudnike i nikome ne da da je ko-risti za
svoje svrhe."
,,'Ajd' uini jo samo jednu stvar", rekoh. ,,Proveri mi kad ima let za Kejptaun."
Prekidoh vezu.
,,Ima noviteta", rekoh Marni, ,,bie od ovoga neto. Dok sam se tr-kao, uvek sam imao
to oseanje, ono, kad, jednostavno, nasluti da e izbiti na elo i biti prvi. I sad imam to
oseanje."
,,Ide u Kejptaun?"
,,Mi idemo u Kejptaun."
,,Ne mogu ja tako..."
,,Moe, moe, nego ta nego moe. Sama si mi rekla da e usko-ro na odmor."
Ona se pridie kao da e da ustane, ali ja je povukoh nazad u kre-vet.
,,Ti to ne moe da shvati, oigledno. eka me posao, imam oba-veze..."
,,Zar mi nisi sama lepo rekla da se svaki as svada sa Ijudima ko-ji te okruuju? Onda
kad ne baza naokolo poluoamuena. Mora da uzme nekoliko dana slobodno. Da
ide u kupovinu, da plee, da ve-era u francuskom restoranu, da vodi ljubav na
plai..."
Oeanj strasti
231
,,0kej, ubedio si me."
,,Ne, mislim da je tebi potrebno jo ubedivanja. Docti, more, ovamo. Imam neto za
tebe."
42 Kejptaun, Juina Afrika
,,Kejptaun je jedan od najlepih gradova u svetu", ree mi Marni dok je avion sletao,
pribliavajui se vazdunoj luci na junom obodu afri-kog kontinenta. Marni je u krilu
drala bedeker. ,,0keanska voda je le-deno hladna jer je noena antarktikom strujom,
ali su pae tople i i-vopisne."
Nagnuh se i kroz prozore osmotrih planine ravnih vrhova i maltene vertikalnih litica i,
podno njih, plae, pa ispustih neodredene zvuke kakve obino isputamo kad iz
pristojnosti elimo nekome da stavimo do zna-nja da ga paljivo sluamo, mada nije
ba tako. Misli su mi bile usmere-ne na sasvim druge stvari u toku tog, nekoliko hiljada
kilometara dugog, putovanja od rudnika do Kejptauna. Platio sam tom Krosovom efu
kole-gi da mi na brzinu pripremi to informativniji dosije o inenjeru sa ko-jim sam
nameravao da se nadem. Trei put sam prelistavao dosije.
Marni zapazi ime osobe ija me je radna biografija u tom trenutku intrigirala. ,,Kristijan
Kriger? Zar nije to onaj geolog s kojim planira da se sretne? Meni se, po imenu, ini
da je Afrikaner."
,,ta mu je pa to?"
,,To je narod holandskog porekla. Borili su se protiv Britanaca, u ve-likom Burskom ratu,
pre nekih sto godina, i Britanci su tada zauzeli i-tavu teritoriju June Afrike. Ali Buri,
koje sada zovu Afrikaneri, i dalje su najuticajnija bela politika grupacija u zemlji.
Poznati su kao opasni Ijudi, uvek sa sobom nose oruje, odani su religiji i ne vole ni

crnce ni druge belce. Imaju svoj jezik, afrikanerski, i svoju kulturu. Celokupna bela
populacija June Afrike - znai Afrikaneri, Britanci i dragi - ne ine ni petnaest procenata
stanovnitva ove zemlje."
232
Hurold Robins
Poljubih je. ,,0tkud tebi tolika pamet?"
,,Proitala sam bedeker. Ono mesto koje si odabrao - ,,Neli", zvani-no hotel ,,Maunt
Nelson" - objekat je svetske klase. Dobar ukus ima, nema ta."
Skromno slegnuh ramenima. Kros me bee, zapravo, posavetovao gde da odsednem.
,,Hou da se provozam na tuk tuku i da idem na plau", ree ona.
,,Sta ti je sad pa to - tuk tuk?"
,,Taksi sa tri toka, sagraden, u stvari, oko motorcikla. Ime je dobio po buci koju pravi
motor. Tuk, tuk, tuk..."
Yratih se papirologiji.
Na osnovu priloenih podataka, polako sam o Krigeru sticao sliku kao o jednom
naitanom, bandoglavom, buntovnom Afrikaneru. Zapo-slio se kod De Bersa kao geolog
i rudarski inenjer ve na startu kari-jere. Napustio je, potom, veliku kompaniju i
angaovao se kao slobod-ni strelac u Kimberlijevoj oblasti. Njegovo se ime dovodi u
vezu sa ve-im brojem izuma znaajnih za kopanje zlata i dijamanata, a esto i sa
sudskim sporovima u koje je ulazio ogoren zbog uestalih krada nje-govih projekata. U
toku prethodne decenije, sve se dublje zakopavao u nekom procesu, koji je poveo protiv
Ijudi za koje tvrdi da su od njega neovlaeno preuzeli metod za pronalaenje plavog
zemljita.
U izvetaju je, takode, pisalo da je Kriger svojevremeno lien slobo-de zato to je fiziki
nasrnuo na advokata suprotstavljene strane, kao i zbog toga to je, drugom nekom
zgodom, preuzeo opremu firme u ko-joj je radio - sluei se, pri tom, pretnjom vatrenim
orujem.
Uslovna kazna koju je zakaio podrazumevala je i to da e morati da napustiti rudarsku
oblast, pa se tako preselio u Kejptaun.
Na kraju tog dosijea, ugledah reenicu ispisanu rukom: ,,Dubre ide-alistiko - naela su
mu vanija od novca."
ZatYorih oi i razmislih malo o tome to sara proitao dok je avion sletao. Kako se
pribliiti Krigeru - to je bila tema mojih poslovnih me-ditacija od onoga asa kad je Kros
istrao sa njegovirn imenom. Nisam nazvao Krigera da ga unapred obavestim da
dolazim - to bi mu dolo
Osanj strasti
233
kao kec na deset, pa bi mi zbrisao ispred nosa. Iao sam na sigurno -da mu banem na
vrata, bez najave, i kaem: bato, sedi da razgovaramo. injenica da su mu revolveri
tajna ljubav nije mi poljuljala samopouzdanje.
A ona, rukom ispisana, konstatacija na kraju izvetaja dade mi interesantnu ideju.
43
Uzesmo apartman u ,,Neliju". Marni se divila eleganciji i raskoi tog luksuznog hotela.
Jzgleda kao iz onih vremena kada se 'Orijent ekspre-som' putovalo iz Evrope u Aziju,
kada su Ijudi poput Sesila Roudsa i Barnija Barnata bili Ijuti boj za dijamantsku
imperiju."
,,Sjajno", rekoh, privukavi je sebi. ,,Haj'mo da veeramo u krevetu."
,,Ne, ne, ovo mi je jedinstvena prilika da jedem u pravom restoranu, gde neu morati da
brinem o tome da li je voda pitka, da li me jedu muvetine ili e neki metak da zaluta."

Yeerali smo u najboljem francuskora restoranu u Kejptaunu. Napo-sletku smo sebi

priutili desert u krevetu.
Sutradan ujutro, taksijem se odvezosmo do trgovca dijamantima o ko-jern mi je Kros
priao. Ostavih Marni u kolima na nekoliko minuta dok ja udoh da prodam nekoliko
nebruenih. Kad izadoh, unuh joj neto novca u tanu.
,,ta e mi to?"
,,Kupi neki egzotian donji ve, seksi parfem - kupi, majku mu, ogr-ta od tigrove koe ili
ta ve hoe."
Yratila mi je novac. ,,U Africi ima lavova, nema tigrova. A oni su ugroena vrsta."
1 ti si ugroena vrsta. Neu primiti taj novac. Ako ga nee, daj ga sirotinji. Yidimo se u
hotelu za nekoliko sati."
,,Vine, mnogo je ovo novca..."
,,Ne brini ti nita, nije to moj novac, ukrao sam ga."
234
Harold Robins
KRIGER JE IYEO u kraju koji su Junoafrikanci nazivali ,,oboje-nim". A ,,obojeni" su,
po reima taksiste koji me je tamo odbacio, bili pripadnici one etnike meavine, Ijudi u
ijim su venama tekle i evrop-ska i afrika krv. ,,Takva je polovina nas u Kejptaunu",
dodao je taksi-sta.
Dok smo se zaustavljali kraj jedne male, neugledne kue sa slaba-nom ianom
ogradom i zaputenim dvoritem, upitah vozaa: ,,Kako biste procenili socijalnu
strukturu ovog kraja? Sirotinja, srednja klasa?"
On na asak razmisli, pa pljunu kroz prozor pre nego to e izneti procenu. ,,Ni sirotinja
ni srednja klasa. Moda tu ive Ijudi koji neto bolje stoje od siromanih, ali nisu na
nivou srednje klase."
Tako sam, otprilike, i ja kontao. Tu se krio interesantan momenat -ta jedan uspean
inenjer, uvaen geolog, kome se pripisuju brojni pro-nalasci, trai u jednoj maltene
potleuici u ovom neuglednom delu Kejp-tauna? Uinilo mi se da znam odgovor na to
pitanje. Malo opreza nije bilo naodmet - to to, otprilike, znam na kakvo sam mesto
doao, sma-njuje mogunost da e me domain isterati sa svog poseda.
,,Saekajte me ovde", rekoh taksisti. ,,Ako ujete pucnje, zovite poli-ciju."
,,Ako ujem pucnje, pozvau policiju kad stignem kui."
Na kapiji nije bilo brave, pa zastadoh i dobro osmotrih dvorite pre nego to udoh. Kad
je avlija ovako oskudno ogradena, pomislih, tu mo-ra da se vrzma neko veliko pseto.
Primakoh se lagano kui a da me ni-kakvo lajavo tele ne spopade, pa zakucah na vrata.
Kucnuh i drugi, tre-i, etvrti put, a onda vrata otvori neka crnkinja etrdesetih godina,
mo-da ve i na pragu este decenije ivota. Isuvie privlanog izgleda za jednu
kuepaziteljku, ta ena je, naslutih, verovatno bila Krigerova su-pruga.
JaT
,,Dobar dan. Doao sam kod gospodina Krigera?"
ena me premeri od glave do pete, sva namrtena. ,,Gospodin Kriger nikoga ne prima
bez prethodno dogovorenog sastanka." Govorila je s afrikanerskim naglaskom.
Oeanj strasti
235
,,Nije s moje strane pristojno to ovako dolazim, ali nemam broj te-lefona. Dolazira sa
nekim informacijama za gospodina Krigera, a u ve-zi sa njegovim sistemom za
eksploataciju plave zemlje."
Moj odgovor ju je zagolicao. Sto mi je i bila namera. Da sam joj re-kao da me je Ed
Mekmehon poslao iz kladionice da Krigeru uruim mi-lion dolara, zacelo bi mi zalupila
vrata pred nosom. Ali, ja sam upotre-bio magine rei.
,,Saekajte."

ena zatvori vrata. Minut kasnije na njima se pojavi sredovean mu-karac. Kriger je bio
niskog rasta, preplanulog tena, oito povazdan na-mrten.
,,Ko ste vi? ta elite? Zauzet sam." Ovo ,,ta" izgovarao je kao ,,a-a", u duhu
dijalekta.
,,Mogao bih da vam pomognem oko vaeg sistema za plavu zemlju."
,,Kako?"
Podigoh nebrueni dijamant od pet karata. Nije bio od prvoklasnih, poput onoga koji
dadoh Marni u rudniku, ali je sigurno vredeo na hi-Ijade junoafrikih randa.
,,Zamolio bih vas za pet minuta vaeg vremena. Mislim da bismo mo-gli da pomognemo
jedan drugome. Odlazim odmah ako se ispostavi da nisam u pravu, a moete,
uostalom, i vi sami da me izbacite iz kue. U oba sluaja, ovaj kamen je va."
,,Kako mi vi to moete pomoi?", istraja on.
,,Pet minuta", istrajah i ja.
Oklevao je. Dok se on tu premiljao, veliki pas, da l' rotvajler, da l' neke druge krvolone
sorte, promoli glavudu izmedu Krigerove noge i vratnice.
,,Pet minuta, onda", ree Kriger, ,,a posle ima Hanu da nagnam na vas."
Ponadah se da mu je Hana ena.
Sledio sam ga do sobe natrpane svakojakom opremom i knjigama pod naslagama
praine. Pas je iao za ranom.
On sede na hoklicu kraj stola na kojem bee gomila papira i knjiga. Ja ostadoh stojei. I
pas je bio na pozoru.
236
Harold Robins
,,Vlasnik sam rudnika u Angoli, zove se 'Plava gospa'. Vi ste napra-vili izvetaj o posedu
uz sam rudnik, posedu koji takode meni pripada. Osoba koja je naruila taj izvedtaj bio
je upravnik mog rudnika, Edu-ardo Markes. eleo bih da vidim taj izvetaj."
,,Ako se izvetaj odnosi na va rudnik, onda mora biti da ga ve ima-te", uzvrati Kruger.
,,Nemam ga. Drim da je Markes tu neto smuljao na brzaka, sai-nio taj izvetaj meni
iza leda i onda pokuao da kupi moju imovinu po to povoljnijoj ceni."
,,Ako je taj izvetaj platio gospodin Markes, onda izvetaj pripada njemu, pa ga od
njega i uzmite", ree on i ustade. ,,Nema to nikakve veze sa sudskim sporom oko mog
izuma."
,,Ima, i to na dva naina. Prvo, kao i vi, i rnene je preao neko ko-me sam verovao.
Krvavo sam radio da bih stekao ono to imam", lup-nuh i gotovo se zagrcnuh od lai, ,,a
Markes sada to pokuava da mi ukrade. A potreban mi je i novac da bih istrajao u toj
borbi. Ako se is-postavi da biste vi mogli da mi pomognete, ako u tom rudniku ima mogunosti zarade, sa zadovoljstvom u vas ukljuiti u posao i imaete pro-cenat profita.
Pa, vi se sami protiv lopova godinama i godinama borite! Nisarn upuen u vau trenutnu
linu situaciju, ali i vama moe biti po-treban novac za tu borbu."
Rekoh to to rekoh, ali sam i te kako dobro uvidao kakva je Krige-rova trenutna situacija
- dizajnirao je sistem koji je trebalo da mu omo-gui lagodan ivot, a umesto toga,
ivotario je tu negde, na razmedi si-rotinje i ,,srednjaka". ekao sam da odvaga moje
rei. Nije bilo sumnje da je, u prvi mah, poeleo da me istera iz kue, ili napujda na
mene Hanu, ali, kako su minuti odmicali, rasla je u meni nada da sam, ipak, pritisnuo
pravo dugme i da emo, nekako, pronai zajedniki jezik. Kad je re o tehnici koju je
pronaao, on je bio idealista i fanatik par ekse-lans. Na osnovu prikupljenih podataka.
znao sam da mu je nudeno mno-go novca da odustane od sudskih tubi, ali da je on
sve te unosne po-nude glatko odbijao - nije ovek hteo da proda duu davolu. Zanimale
su ga istina i pravda. Upravo stoga mu i nisam direktno ponudio novac, ve ansu da
nastavi da se bori za svoju ideju.
Oeani strasti

237
,,Ne shvatam ta od mene, zapravo, traite. Rekoste da biste hteli da pogledate taj
izvetaj. A u izvetaju pie ono to pie. I taka. To to mi nudite novac ne moe
izmeniti ni jedno jedino slovo u tom tekstu."
,,U pravu ste. Moda u tom izvetaju pie da je to jedna suva rupa iz koje ni Bog otac
nita ne bi iscedio. Ali, upravo ono to se sada doga-da u tom mdniku sluti na krah, loe
nam ide, a uzgred, tu su i neki fak-tori kojima je stalo da me istisnu iz posla i preuzmu
'Plavu gospu'. U stomaku imam to oseanje da u tom rudniku raora da ima jo neega."
,,Kada radim sa klijentima, taj svoj rad smatram poverljivim. Poto mi niste vi platili da
sainim taj izvetaj, vi niste moj klijent."
Izvukoh papire iz depa. ,,0vo je kopija zvanine potvrde da to par-e zemlje pripada
'Plavoj gospi' i da sam ja ylasnik. Borim se protiv lopova koji ne polae ama ba nikakva
prava na moje vlasnitvo. U is-toj sarn situaciji kao i vi."
Kriger stavi naoare na oi i pregleda papire.
,,Znate ta?", rekoh. ,,Cela ova papazjanija moe se presei u trenut-ku, samo ako mi
date da bacim pogled na taj izvetaj. Uveren sam da su nalazi pozitivni i da dijamanata
u tom delu mog poseda ima. Ako nije tako, onda i vama i sebi uludo traim vreme."
,,Ne mogu vam pokazati taj izvetaj."
,,Fino, jebi ga, ako ste ba reili da pomaete tim hohtaplerima -samo napred."
Okrenuh se da podem.
,,Ne mogu vam ga pokazati jer nije kod mene. On ga je uzeo."
,,Upravnik vaeg rudnika. Jue je ovde bio."
Marni ugura prtljag u lift. Ljubazan, nasmejan ovek pridra joj vra-ta i upita je na koji e
sprat. ,,Idem do kraja", ree ona. 1 ja", ree on.
238
Harold Robins
Osanj strasti
239
Uinilo joj se da je tip malo nervozan. Osmeh nije mogao da prikri-je tenziju. Pade joj na
pamet da bi u Angoli ovakvog oveka smatrali - mestikom. Pola afrikog, pola
evropskog porekla. U Junoj Africi, po slovu diskriminatorskog zakona, on se vodio kao
Obojeni.
,,Rekao bi ovek da ste pokupovali sve to je imalo da se kupi", na-tuknu ovek.
Ona se nasmeja. ,,Pa, i nije ba tako, ali j'esam poteno proredila asor-timan. Neko
vreme sam provela duboko u unutranjosti, i izgleda da sam se malo razuzdala kad
sam ugledala radnje pune odee."
,,Vi ste Amerikanka?"
,,Jesam. A vi imate akcenat koji me podsea na naglasak koji ujem u Angoli."
,,Ja sam iz Angole."
,,Stvarno? Kakva koincidencija! Jue sam iz Angole doputovala."
,,Poslom?"
,,Moj prijatelj je ovde doao poslom, on je vlasnik rudnika, a ja sam uzela nekoliko dana
slobodno. Radim u humanitarnoj misiji, na distribu-ciji hrane za ugroene."
On joj ponovo pridra vrata kad lift stie do poslednjeg sprata.
,,Vi ste dragocena organizacija, vi to delite hranu. esto sam vas vi-dao na delu."
Kad njoj ve ponestade snage, on zgrabi jednu torbu.
,,Molim vas... dozvolite meni."
0, hvala vam."
ovek krenu za njom niz hodnik nosei torbu.
Marni se zaustavi pred vratima naeg apartmana, spusti prtljag na pod i potrai karticuklju u tani.

,,Hvala vam, mogu sad i sama", ree ona, smatrajui da je ovek to primiti kao slovo
zahvalnosti i pristojno ,,zbogom", a onda gurnu vrata i ugura neto od prtljaga unutra.
On je, medutim, i dalje stajao tu, do-dajui joj, j'ednu po j'ednu, preostale torbe. Kad ih
je sve unela, on ko-raknu unutra i zalupi vrata apartmana za sobom.
A onda iz depa mantila izvue pitolj.
45
Buljio sam u Krigera kao da mi je upravo saoptio da imam rak.
,,Eduardo Markes je bio ovde?"
,,Ba tu gde vi sad stojite, gospodine Liberte."
1 dali ste mu izvetaj?"
,,Dao sam mu njegov izvetaj. On je to platio."
,,Dubre jedno", procedih.
Hana zarea. Moda joj se runi izrazi nisu dopadali, makar i ne bi-li upueni njenom
gazdi, nego nekom treem.
,,Platio mi je vie samo da mu predam original i da ne zadrim ko-piju. Rekao mi je da
e biti sudskog spora oko te zemlje i da e meni ii u prilog ako ne budem posedovao
kopiju tog izvetaja. Vei deo ono-ga to sam trideset godina tedeo otilo j'e na te
sporove. Prijala mi je sama pomisao na to da neu morati da sedim medu sudskim
svedocima."
,,Nema tu nikakvog spora. Markes je bio obian upravnik rudnika, ni-ta vie, i ne
polae prava ni na ta. Neko s masnim parama stoji iza njega i pokuava da sadrinu
tog izvetaja zadri u tajnosti, kako bi ce-na rudnika pala. A vi... stvarno niste sauvali
kopiju?"
,,Nisam. Radim na stotine izvetaja godinje, na hiljade, ako emo pravo. Da uvam
kopiju svakog izvetaja, bila bi mi potrebna itava jed-na prostorija da ih sve natrpam."
,,A pretpostavljam da osnovne podatke iz tih izvetaja ni u glavi ne moete da sauvate.
Ne biste mogli da mi kaete kakvi su u sluaju 'Plave gospe' bili nalazi?"
,,Ne mogu, naravno. Bila je to jedna obimna, kompleksna studija."
,,0kej, izvinite to sam vas..."
,,Ali", uskoi Kriger, ,,u svakom trenutku mogu da iznesem general-nu ocenu stanja."
Zastadoh. ,,A to znai?"
,,Nita zvanino i nita definitivno. Ali, zabeleio sam u izvetaju da ima indicija da plave
zemlje moe biti u toj oblasti."
,,Sta ste tamo pronali?"
240
Harold Robins
On zavile glavom. ,,Ne mogu vam bogzna ta rei. Izvetaj nije bio potpun i konaan.
Nisam raspolagao kompletnim materijalom koji mi je bio potreban da bih sainio celovitu
analizu. Pretpostavljam da vi, kao vlasnik rudnika, znate kako se ,,lovi" plava zemlja."
,,Pa, ja sam, na izvestan nain. taj rudnik nasledio..."
,,Ja raspolaem sopstvenom tehnikom i opremom za analizu raspolo-ivih materijala, a
geolozi, svi redom, koriste iste sirovine u istraiva-nju. Ja pregledam uzorke zemljita,
kako sa povrine, tako i iz slojeva do tridesetak metara ispod povrine tla. Traio sam
'indikatore', trago-ve koji bi mogli da mi ukau u kojem se pravcu, eventualno, nalazi
pod-ruje plave zemlje."
,,Da biste shvatili ta su indikatori, i na ta vam oni ukazuju, mora-te znati da se
dijamanti formiraju u utrobi zemlje. Svi dijamanti koji sa-da postoje, i koji e ikada blistati
na ovoj planeti, formirani su pre mi-lijardu i vie godina, duboko, duboko, u srcu Zemlje.
Ali,", ree on i podie ruku, ,,u isto vreme kad se dijamanti formiraju, oni se pojavlju-ju u
kimberlitskim vodovima, a drugi minerali, koji se takode formira-ju u dubinama Zemlje,
potiskuju dijamante navie, ka povrini. Kimber-litski vodovi nisu iroki i obino se

zavravaju duboko dole, pa ih nije lako pronai."

^
Kriger zgrabi teglu u kojoj je bilo pregr.t kamenova.
,,Tragajui za ovim malim izdancima u neizmernorn prostranstvu pod-zemnog sveta
lako biva kao u onoj poslovici - kao da trai iglu u pla-stu sena. Sem, naravno, ako
znamo ta traimo i kako se trai. A trago-vi su druge supstance mineralnog porekla koji
nastaju u identinom pro-cesu kao dijamanti, i na isti nain bivaju potiskivani ka povrini
Zemlje.
,,0ve minerale nazivamo 'indikatorima' zato to nam oni indikuju. ukazuju na mesta gde
se dijaraanti nalaze, odnosno, na osnovu njihovog prisustva znamo da tu negde, u istoj
oblasti, moda ima i dijamanata. Razume se, poto su neki od tih indikatora daleko vi.e
rasprostranjeni od dijamanata, njih je lake nai, a gdekad i njihovo prisustvo nije stoprocentno pouzdan znak da emo tu nai i dijamante."
On izvadi nekoliko kamenova iz teele.
Indikaton su, recimo, ovi zeleni hrom-diopsidi... i ovi, pogledajte, kamici razmh boja,
roze, ijubiasti, zeleni, uti, narandasti. Ovi dra-gulji su, da se tako izrazirri- u srdstvu
sa dijamantima, budui da su nastali u istim kataklizmatiflim grevima Zemljine utrobe,
u istom gro-tlu kao i dijamanti. Ali, oni nisu tako retki kao dijamanti, nisu ni toli-ko tvrdi, a
nemaju ni dijainantskoga sjaja. Po mom miljenju, indikator koji e nam najpouzdanije
ukazati na blizinu kimberlitskog voda jeste kamen koji nazivamo G 1O- Poznat ' kao
'piropa'." Kopao je po tegli, a onda izvue jedan tamno^eni kamen. ,,To je to. Ime je
izvedeno iz starogrke rei koja znai 'vatrenog oka'."
,,Jeste li iiaili na te piroP6 kad ste pretraivali moje zemljite?", upitah.
,,Nikada nisam ispitivao va posed, gospodine Liberte. Kad sam ja bio tamo, mirovni
sporazufn izmedu pobunjenika i vlade u Angoli jo nije bio sklopljen, i ja nisa,m eleo da
rizikujem ivot i zaputim se u to podruje. Va gospodin Varkes je zbrao uzorke tla i
poslao mi ih na ispitivanje. Ovako, bez izvetaja, ne mogu tano da vam kaem kakvi
su bili moji nalazi, ali vrjo se dobro seam da su rezultati obeavali. Premda nisu bili
potpuni jer na osnovu priloenog materijala konaan sud i nije rflOgao da se donese."
,,Kaete da su obeavali. Na ta konkretno mislite?" ,,UstanovlJen je prisustvo
indikatora. Izvetaj nije mogao da se kom-pletira, i ja Wm saoptio V[arkesu da mi je
potrebno jo sircwog materi-jala, jo uzofaka- Bilo je t Pre neto yie od godinu dana.
On je rekao da novi partf121 ulazi u po>ao i da e mi se javiti. Ni glasa od njega ni-sam
uo, eW' do jue. Ka<? i vi, bez najave mi se pojavio na vratima."
Taj ,.nov> partner" kog^ pomenu Kriger verovatno je bio Berni. oao je pourivao
Bemija da ucJe u posao, da kupi rudnik dijamanata, ali mo-ra da je BE ^io podo^riv
prema tim istraivanjima koje je Eduardo bio preduze0' ^ije se to jnoglo drati u tajnosti
- iskopavanje zemljita zarad uzirn9nJa uzoraka t\a zahteva silnu opremu.
Mogao *am ^a naslmim kako je Berni provalio da Eduardo trai uzorke. U Angoli bez
dc^zvole ne moete prstom da mrdnete. Sem za
242
Harold Robin
dozvolu, morate da platite i mito. Berni bi, verovatno, preeljao doku-mentaciju u
Luandi pre nego to kupi rudnik. I verovatno bi, u sklopu te istrage, dobio dozvolu za
iznajmljivanje opreme, pa bi sam ispitao po-tencijal zemljita. A kad bi se detaljno
upoznao sa stanjem stvari, mo-gao bi da se suprotstayi Eduardu, makar i preko
telefona, i onda bi sa-znao da u zemljitu ima indikatora. Po svemu to sam znao, Berni
je dolazio u Angolu i sreo se sa Eduardom.
,,Vi svakako razumete", ree Kriger, ,,da jo toga mora da se uradi, jo testova, pre
nego to se dode do preciznih rezultata. Ako se tamo pronade kimberlitski vod, postoje
dve varijante: ili ete do njega doi kopajui novi tunel u svom rudniku, ili ete morati da

otvorite jedan potpuno novi rudnik. A tu e vam biti neophodan rudarski inenjer i geolog, da vas posavetuju u toku tog sloenog procesa."
,,Je l' biste mogli vi da dodete u Angolu i vodite to istraivanje?" ,,Ne bih se zavlaio u tu
rupu ni za sav aj to u Kini raste." ,,Ja ne radim sa ajem, gospodine Kriger, ali drim
da su dijamanti mnogo vredniji od aja, kako god da okrenete. Onomad niste eleli da
dolazite u zonu ratnih dejstava. Sada je u Angoli mir na snazi, ili ba-rem prekid vatre.
Eto prilike da se neto uradi." ,,Eto prilike - ali za koga od nas?"
,,Za obojicu. Eduardo Markes nije budala. ivot je proveo po rudni-cima. Yodenje
rudnika mu je u krvi, on, jednostavno, ima njuha za to. Vi ste, eto, potvrdili da tamo, je l'
te, moe biti dijamanata i da je to, sve u svemu, pitanje da li su oni sto metara levo ili
sto metara desno. A vi ste i rudarski inenjer i geolog. Moete da ubodete tu icu."
Uzeh onu teglu sa mineralima iz Krigerovih ruku i vratih je na sto. eleo sam da me
slua sa punom panjom, da mu nita ne odvlai pa-nju. Hana opet zarea kad se
primakoh njenom gospodaru.
,,Zavei", obratih se Hani. ,,Vidi, Kristijane", predoh na ti, ,,priepljen si uza zid, te
parnice su te finansijski iscrple, skotovi koji su te pokra-li cede te k'o limun. I, ta je bilo?
Njima zlatni rudnik, tebi - ipak. Dode lepo u Angolu, nademo taj kimberlitski vod,
jebera li ga, i raz-bijemo se od love. Ti se onda vrati ovamo i jebe kevu tim lopinama. I
obojica emo iveti srenod o kraja ivota. A, ta kae?"
Oeanj strasti
243
Hani se nije svidelo to podigoh glas. Opet je reala. ,,Zavei", ree joj sad Kriger.
46
U hotel sam se vratio u dobrom raspoloenju. S Krigerom je sve bi-lo utanaeno. Doi
e u Angolu za mesec dana. U mediwremenu, dao mi je listu stvari koje bi trebalo da
pribavim, kompletne podatke o opre-mi potrebnoj za temeljno ispitivanje. Zastadoh na
recepciji i odmah, te-lefaksom, prosledih taj spisak Krosu u rudnik.
Dok sam se vozio liftom i koraao kroz hodnik na naem spratu, do-de mi, maltene, da
skakuem. Sve mi je bilo potaman. Otvorih vrata apartmana i uctoh, veseo k'o malo
dete.
Osmeh mi nestade s lica kad ugledan Eduarda sa pitoljem u ruci.
,,Zatvori vrata", ree on. ,,Ne elim da pucam u tebe i tako uznemi-rim ostale goste
hotela."
Zatvorih vrata.
Marni je sedela u stolici kraj prozora.
,Je l' si dobro?", upitah je.
Ona klimnu glavom. ,,askamo o raznim stvarima. Uglavnom o to-me koliko si mu
mrzak."
,,Unitio si mi ivot", poe Eduardo. ,,Ali, sad e ponovo da mi ga dovede u red."
Pitoljem pokaza na papire na stolu. ,,Prvo e da mi potpie ove papire i tako mi
zvanino prodati radnik. Primetie, tek da ti kaem, da je cena rudnika pala. Sad kota,
eto, jedan rand."
Sudei po njegoYom izgledu, Eduardo nije ba uivao otkad smo se poslednji put videli.
Odelo i kravata bili su zreli za pranje, a oi mu be-hu krvave, ja l' od nespavanja, ja l' od
alkohola. Da stvari budu gore, nike su mu drhtale - a to nije bio dobar znak, s obzirom
na injenicu da je pitolj drao uperen u mene.
,,Nee moi. Lud bih bio kad bih ti prodao rudnik po toj ceni."
,,Ma ne, taman posla, kakvo crno ludilo! Samo e ispraviti greke iz prolosti. Sad bih
bio mrtav ovek da nisam zbrisao iz Angole pre
244
Harold Robin

nego to me tvqj drugar pukovnik Domba skemba. Nemoj da misli da ne znam ta ste
vas dvojica planirali. I nemoj misliti da ne znarn da si hteo da me otera kako biste vas
dvojica na miru svoje namere sprove-li u delo. A ta puta s kojom si se uemio - znam ja
dobro ta ti, ona i njen mu planirate."
,,A ta ako odbijem da ti prodam rudnik za tu sidu?" ,,Ako odbije? E, ba e mi biti
drago ako odbije, mnogo drago. Pr-vo ima u nogu da ti pucam, u stopalo, gde su one
koice, ko zna kol'ko ih ima. A onda u u koleno..." ,,U redu. Gde da potpiem?"
,,Nee to ii ba tako lako, senjor. Mogao bi, tako, da mi potpic, a onda, im ja izadem
iz sobe, policiju da zove, pa im posle ispria kako sam te prinudio da potpie." I meni
je ta varijanta pala na pamet.
,,Je l' se sea ti kako si mi prislonio pitolj na elo i naterao me da pozovem banku i
prebacim na tvoj raun svu svoju utedevinu, sve to sam imao? Sea se toga,
senjor? Da nisi, sluajno, zaboravio kako si me maltretirao da bih tebi dao poslednju
paru koju sam u ivotu za-radio?"
,,Nisam zaboravio. Ali, samo sam od tebe traio da mi vrati novac koji si od mene
ukrao."
,,Exactamentel Tano tako. A sada c'u ja da povratim ono to si ti ukrao od mene!"
Pribiii mi se i unu me po ruci cevkom pitolja. Oi mu se razro-gaie. Pokreti mu
behu nervozni, otri, nalik robotu cimao mi se pred oima.
A onda zauh kako se neko staklo razbija - ta buka me zaglui i kao da, u trenu, oslepih
od nenadanog zvuka.
I Eduardo i ja se ukoismo. Marni je bacila stolicu u ogroman pro-zor. Stolica je probila
providnu barijeru i sada se pribliavala tlu. A vi-soko smo bili, na dvanaestom spratu.
Prvi se oporavih od oka. epah ga za ruku u kojoj je drao pitolj. oko lanka. Pitolj
opali, metak se zabi u tepih. Marni izade na razbijeni
Oeanj strasti
245
prozor i vrisnu: ,,Vatra!", dok smo se nas dvojica guali. Tip je bio ilav i mnogo jai
nego to sam mogao da pretpostavim. Pokuavao sam da mu oduzmem oruje, i pitolj
opet opali. Celom ga zviznuh posred lica, raz-bih mu nos i privrljih ga dobro, koleno mu
nabivi u stomak. Pribijen uz patos, raskrvavljenog nosa, dubre nije moglo da die, pa
mi u magno-venju nabi palac u oko. Odskoih, ispustivi ruku u kojoj je drao pitolj...
Marni ga je, u sledeem trenutku, opalila po glavi postoljem lampe. Udarac je bio
dovoljno jak da se on, na asak, obeznani, a ona ga uda-ri ponovo. Sada je totalno
klonuo. Uzeh mu pitolj iz ruke. Jedva diu-i, rekoh joj: ,,Daj mi, de, neto, neku
kravatu, da ga veem. 1, zovi po-liciju."
,,Mislim da to nee biti neophodno."
U pravu je bila Marni - onaj razbijeni prozor verovatno su uli i mornari u kejptaunskoj
luci.
YECERALI SMO u sobi - ne onoj istoj. Posle svega to se dogodi-lo, prebacili smo se u
drugi apartman.
Policija je odvela Eduarda. Ostatak dana straili smo dajuc;i izjave i potpisujui razne
papire, ukljuujui i pisano obeanje da emo se vra-titi u Kejptaun ukoliko to bude u
interesu istrage.
Kad se Eduardo povratio iz nesvesti u koju ga je bacila Marni, kleo me je, kleo, koristei
razne portugalsko-angolanske izraze i sentence ko-je obino sreete na zidovima javnih
toaleta. Kad je Marni nazvao pu-ta, utnuo sam ga u stomak.
,,Nemoj, vezan je", smirivala me je Marni.
,,Jata. Pa mi dode lake da ga utnem."
Nisam bio siguran da li e je to zasmejati, ili e briznuti u pla. U tim trenucima, ako
emo pravo, bila je neprestano negde na pola puta - as se smeje, as kenjka.
Kad se zasmejala jednom, upitah je: ,,to se smeje, ta je smeno?"

,,Toliko sam se radovala to emo doi u Kejptaun, to u konano biti negde gde mi
nee pretiti smrt. to barem nekoliko dana neu rao-rati da se plaim da e idueg asa
neko da me ubije."
246
Dok smo veerali, bila je tiha, melanholina.
,,Jo razmilja o Eduardu?", upitah je.
,,Ne, razmiljam o smrti. Priao si mi da si rano ostao bez majke. I ja sam. Moja majka
se ubila, poto je udavila mog mladeg brata i po-kuala da ubije mene."
Bio sam zapanjen. ,,Isuse..." Nisam znao ta drugo da kaem.
Marni slegnu ramenima. ,,Bila je luda, mentalno obolela, i moda ju je takvom uinio
moj otac. On je bio izrazito zahtevan i kritiki nastro-jen, a ona podlona uticajima, bez
samopouzdanja. Ma kako to udno izgledalo, ona nije ubila iz zla. Mislim da,
jednostavno, vie nije mogla da podnese sve to, pa je odluila da pobije svoju decu da i
ona ne bi morala da prolaze kroz sve kroz ta je prola ona." ,,Marni, tako mi je ao..."
,,Neraa tu zbog ega da ti bude ao. To je neto sa ime ja moram da izadem na kraj,
uglavnom tako to c'u i nadalje izbegavati svaki kon-takt sa ocem."
,,Moda se zato plai veze sa mukarcem." ,,Je l' smo mi u... tome? U - vezi?"
,,Ne bih znao sad da ti kaem ta je ovo i u emu smo rai, pone-kad, pravo da ti kaem,
nemam pojma ni sam ko sam. Smrt roditelja uinila me je fatalistom, stasavao sam u
uverenju da je ivot tu da bi-smo ga ispunili lepim stvarima, da uivamo i udarimo brigu
na veselje, pre nego to stara zakukuljena dama sa kosom zakuca na vrata. A sada - ne
znam... Kad poteno radi i privede kraju dan, pa svede raune i vidi ta si tog dana
uradio - shvati da postoje i vrednije stvari u i-votu od tog hedonistikog preputanja
draima svakog trenutka."
Leao sam te veeri u krevetu, ona kraj mene, glavu mi na grudi spustila, pa joj dah na
vratu oseam... Ni ona ni ja nismo bili raspolo-eni za divlji, strastveni seks. Pribismo
se, tako, jedno uz drugo.
Pokuavao sam da zamislim uas jedne devqjice koja posmatra svo-ju majku kako joj
ubija brata, a onda kree da ubije i nju. Bee to ,,Me-dejin sindrom", ree mi Marni,
nazvan tako po boginji u grkoj mitolo-giji i Evripidovoj tragediji koja je pobila svoju decu
da bi tako kaznila
Oganj
strasti
247
svoga mua, Jasona, vodu Argonauta koji je tragao za Zlatnim runom, poto ju je on
napustio zbog druge ene. Obeznanjena Medeja ubila je svoju decu svetei se muu.
Pokuavao sam, takode, da analizujem svoja oseanja prema Marni. Je li to pouda?
Sada, kad sam dobio ta sam traio, kad sam skin'o pauinu s kurca, to bi rekao Kros,
jesam li bio spreman da idem daIje?
Sav taj mentalni napor nije urodio prosvetljenjem, a jedan me je mo-menat neprestano
intrigirao. eleo sam da budem sa njom, ne samo sa-da, ne nakratko. eleo sam da je
zatitim i da ona jednoga dana bude ponosna na mene. I, znao sam - nikada se u ivotu
nisam tako oseao.
47
Dva dana kasnije vratismo se avionom u Luandu.
To to je u Kejptaunu umalo poginula, izmenilo je neto u odnosu Marni prema meni. U
poetku sam mislio da ju je incident u hotelu is-traumirao vie nego to bila voljna da
prizna, a da su joj oseanja mal-ko ogrubela zato to mi je otkrila stranu porodinu
tajnu; tek u avio-nu shvatio sam ta je stvarno mui.
,,Vine, na ta je mislio Eduardo kad je rekao da si umean u neto sa pukovnikom
Dombom?"

,,Dao sam Dombi neto novca koji sam povratio od Eduarda. To ti je neki vid plaanja
poreza. Da nisam to uradio, obesio bi me o kasap-sku kuku, a onda bi raojom lobanjom
ukrasio haubu svog dipa." To je, faktiki, bila istina. Barem deo istine. Drugi deo bio je
da je Eduardo zbrisao glavom bez obzira iz Angole jer bi njemu Domba uradio sve ono
to sam naveo, kao i to da sam ja bio umean u razmenu dijama-nata za oruje; da je
to saznala, Marni bi razbila avionsko prozore i bacila me dole sa dvanaest kilometara
visine.
,,Meni se uinilo kao da je on govorio o neem drugom, o neemu u ta on lino nije
ukljuen."
Harold Robins
,,Plaam Uniti uobiajenu sumu za zatitu, tako rade svi vlasnici rud-nika. Domba ide i
skuplja novac." I to je bila istina. Do tog trenutka uspeo sam da elegantno izbegnem
prave odgovore dajui neodredene, a ipak. u dovoljnoj meri konkretne odgovore.
,,Eduardo je rekao i neto o nekoj eni sa kojom si u vezi, pa je upo-trebio portugalsku
re za kurvu. Tom reju je prvo opisao nju, a onda i - mene."
Poljubih je u ruku. ,,Nikada se nisam raspitivao o tvojoj prolosti." ,,Ne raspitujem se ni
ja o tvojoj prolosti. Ali. on je zvuao kao da u svemu tome zaista ima neega... Znam
da si u Lisabonu bio kod oa-oa Karmone. Njegova ena, Simona, uticajna je osoba u
portugalsko-an-golanskoj humanitarnoj organizaciji, dobrim delom zato to njen mu daje novac, ali svi znaju da je Karmona ukljuen u trgovinu krvavim di-jamantima." Uhvati
me ispod ruke, okrenu se ka meni i zagleda mi se u oi. Oekivala je odgovor. ,,Ne bi se
ti uputao u takve poslove, zar ne? Ti zna ta je patnja, video si sve uase koje su
krvavi dijamanti doneli Africi."
Poljubih je u obraz i usne nam se okrznue. ,,Duo, Eduardo je bio oigledno drogiran.
halucinirao je ovek." Jo jedna briljantna verbalna eskapada. Istina je jo jednom
suptilno zaobidena. Majku mu, trebalo je da odem u advokate.
Ona zavrte glavom. ,,Pribliavamo se Luandi. Reci mi sad istinu jer onoga asa kad
izademo iz ovog aviona, morae da zaboravi da si me ikada sreo. Ja se vraam u
dunglu da isporuujem hranu, a ti e. u Njujork, gde ene ne miriu na kremu protiv
komaraca."
,,Nikada." Poljubih je u nos. ,.Nikada ni prema jednoj nisam oseao ovo to oseam
prema tebi." To je bila istina.
Izadosmo iz aviona i uetasmo na terminal. Oekivalo me je iznena-denje. Neka ena
drala je maramicu na kojoj je, crvenim ruem, bilo ispisano ,,Vin Liberte".
Bee to Simona.
0, sranje. Uinilo mi se da sarn to poluglasno izgovorio, ali se do-bro ulo. ,,0bjasniu ti
sve", rekoh Marni.
Oganj trasti
249
Njen lice mi je kazwalo da ne postoji nain da joj sada vie bilo
ta objJsnim.
JZdnro, oprosti zbog ove male ale", ree Sitnona i rukova se sa mnom i sa Marni.
,,Izvinite to se ovako nenajavljeno pojavljujem ov-de. ViK, pokuala sam da stupim s
tobom u kontakt, ali mi je tvoj o vek u idniku rekao da si negde izvan grada. Neto je
iskrslo u vezi sa naim toslom s pukovnikom Dombom. Mora odmah da se
reaguje." ,,SaHo trenutak, molim te."
Otpiatio sam Marni do taksija. Dadoh znak jednom rent-a-telohrani-telju di otprati Marni
do grada.
,,Spivao si s njom, a?", ree Marni. To lije bilo pitanje. 1 <b gue si u prljavom poslu."
u sam - ta da kaem?

Oniode Ijuta i povredena. Dok sam gledao za tim taksijem, Simo-na se 'brela tu. kraj
mene.
vliiam valjda neto lanula to nije trebalo?" ,,K<ka si ti."
Oflime poljubi. U usta. ,,Naravno da sam kuka. Ali sam bar dobra kuka Jedino tako
ena moe da izade na kraj sa mukarcima koji mi-sle dasu Bogom dani da vode ovaj
svet."
Jti trai ovde? efnulo ti se da navrati i da mi upropasti ivot?"
jtfjala se, 0, ma jok, daj. molim te! Nemoj mi rei da se glamuroznj,ranosni Vin Liberte zaljubio! I to u jednu knjiku moljicu to
izaara11 plamenu idealizma! 0, da li je mogue! Da si me otkaio bar
zbo" pke filmske zvezde."
fjt mogu da otkaim nekoga sa kim nikada nisam ni bio." jjijssrno u taksi, zajedno.
jel' e 10 da iskomplikuje stvari ako odsednem u istom hotelu u kojgjtfSte ti i Marni?"
^larni je otila da se nade sa kolegama, a popodne leti u dijamant-sku"0Hast."
pibro. Z^brinula sam se da vam, sluajno, ne pokvarim vece.
250
Harold Robins
251
I
,,Jes', ba si se zabrinula. Odveu te do hotela, a ti se tamo snala-zi sama. I ja
popodne idem arterom u unutranjost."
Ona spusti ruku na moju butinu. ,,Ljut si na mene. Stvarno mi je ao."
,,Da predemo na posao. Zato si doputovala?"
,,U redu." Govorila je tiho, da voza i uvar ne mogu da nas uju. ,,Pomerio se rok za
razmenu. Pogorava se politika situacija u zemlji. Savimbi i vlada sve se ee
kokaju, mirovni sporazum mogao bi da krahira svaki as."
,,A ta tebe za to briga? Ovim Ijudima e i dalje biti potrebna mu-nicija da pucaju jedni
na drage."
,,Ako izbije rat, angolanski dijamanti e biti obeleeni kao dijamanti iz ratnog podruja i
one potvrde e biti beskorisne."
,,ta Doraba konkretno smera?"
Ona slegnu ramenima. ,,Rat, prevrat, revoluciju, ko bi ga znao ta taj planira da izvede?
Ovi ovde imaju na stotine naina da jedni druge skra-te za glavu. Mi, u svakom sluaju,
radimo sa Dombom, i samo sa njim. Ne moemo da poslujemo sa Savimbijem a da u
posao ne ukljuimo i Dombu, koji se sada, oito, priprema da preuzme kontrolu nad
Unitom. Mnogi istaknuti lanovi Unite slau se sa Dombom i ve ne kriju da su umorni
od Savimbijevog vodstva. Ako se mirovni proces sprovede do kraja, pobunjenici e
morati da se razoruaju. A tako e ostati bez priliva novca od dijamanata."
,,Da, pa emo onda mi da naoruamo Dombu da bi on mogao da kokne Savimbija i da
po celoj zemlji bude krvi do kolena. Je l' to?"
Simona me pomazi po ruci. ,,Pa ta ima veze, Vine? Je l' ti to tvo-ja devojica iz
Ujedinjenih nacija napriala kako je strano i grozno to to se dijamanti menjaju za
oruje? Zar nisi dovoljno u ovoj zemlji da ve dobro kapira kako ovde stvari
funkcioniu? Ako mi ne snabdemo ove Ijude tenkovima i pukama da se medusobno
ubijaju, oni e uzeti koplja i titove, pa e se opet klati." ,,Jesi li ti ikad upoznala
Bernija?" ,,ta?"
,,Bernija - tipa koga sam zvao stricem, onoga to je Ul0io moje na-sled'stvo u rudnik jesi li se srela nekada sa njim?"
Dobro je glumila, ali sam video da lae. Pitanje ju je uznemirilp. ta je to tako vano u
ovom poslu", nastavih, ,,<da ste ti i oao spremni da rizikujete toliki novac u tom poslu
sa krva\*im dijamantima? S obzirom na to kako ivite, ne bi se reklo da niste ob^zbedili
egzisten-

ciju."
,,Re je o vatrenom dijamantu."
Ivatrenom dijamantu?" Dobro sam znao o emu ^ria, otac mi je priao o crvenom
dijamantu koji su mu ukrali, ali sam Se pravio da ne-mam pojma. To mi i nije teko palo,
lepo sam se snaao u toj igri gde su zagonetke uvijene u oblande enigme, pa sve to
preliveno filom od
misterije.
,,Srce sveta je to, rubin-crveni dijamant, izrazito r^dak, moda naj-vredniji dijamant u
svetu a da nije ve u nekom muzeju. oao ti je re-kao da je i sam imao finansijskih
problema u vezi s tim poslom zbog kojeg je pao tvoj stric, ali ti nije kazao da Beg dri
njegov vatreni di-jamant kao zalogu. U ovom dilu sa Dombom doi e do razmene.
Beg e Dombi dati oruje za dijamante, a onda e Beg tama dati vatreni dijamant. Ali,
Begu se ne moe verovati."
,,Srce sveta vredi vie od celog tog dila sa dijamantima. oao se bo-ji da e Beg
pokuati da ga zadri, ili da e Domba saznati za taj di-jamant i gledati da ga se
domogne. A uinie to, saino ako nauje ne-to."
,,ta e onda", upitah, ,,spreiti Dombu i Bega da. se udrue i oba-ve posao oau iza
leda?"
,,Njih dvojica se ne poznaju. Domba ne zna ko 4aje oruje, a Beg ne zna kome to
oruje isporuuje. oao im nee otk;riti ni kada e, i gde, razmena biti obavljena, sve do
poslednjeg trenutka."
,,Nema asti u lopovskom drutvu, a?" Sve mi se vie inilo da u ja u celoj ovoj prii da
izvisim. I jo gore - da stradam.
,,Moda bi ti mogla da mi prui dodatna objanjenja", rekoh i po-eh da brojim neto
na prste. ,,Domba, dakle, dobija oruje, Beg uzi252
Harold Robins
ma krvave dijamante, oau u ruke ide najskuplji dragulj na svetu, a ja... Sta je sa
mnom?"
Ona me stisnu za butinu, sasvim gore, odmah ispod bedra. Nije mi se dopadala ta
ena, i nita joj nisam verovao, ali od njenog dodira ni-vo testosterona u krvi rastao je
nezaustavljivo. Kakve su budale mukar-ci, kakve budaletine.
,,Raspolaem nekim informacijama koje e te moda iznenaditi", re-e ona. ,.0naj ovek
koji je vodio tvoj rudnik - kako se ono zvae, uz-gred?"
,,Markes, Eduardo Markes."
,,Da, taj. On se nedavno javio oau i priao mu neto o rudniku. Pi-tao ga je da li bi bio
voljan da kupi rudnik."
Ne dozvolih da mi se ijedan mii na licu pomeri, to nije bilo ni-malo lako. Setih se da
mi je prva reakcija i bila takva - odmah sam pomislio da su oao i Simona u nekom
dogovoru sa Eduardora. oao voli sve konce da dri u rukama.
,,Vine, ovee, ti sedi na rudniku zlata, to biste vi Amerikanci re-kli. Markes ima
geoloki izvetaj po kojem se kimberlitski vod moe nai na tom posedu." Tu zastade,
neto je oklevala. Boe, nema ta, do-bro glumi, prava glumica. Ja, pak, nisam bio
bogzna kakav glumac. ,,Po izrazu tvog lica, rekla bih da zna o emu ti priarn, a?"
,,Znam da Markes ima nekog keca u rukavu", rekoh. ,,Pokuao je da kupi rudnik pre
nego to sam ga otpustio zbog krade. On tvrdi da ne-ka junoafrika grupacija stoji iza
njega. Opet je davao neku ponudu za prodaju rudnika, nedavno to bee, kad je hteo da
menja olovo za dija-mante."
,,01ovo za dijamante?"
,,A-ha, imao je pitolj tada. to mi ti i oao niste rekli da je Mar-kes prevarant kad sam
onomad bio kod vas u Lisabonu?"

,,Nismo znali. On se oau javio, pa, ima nekoliko dana. oao ga je otkaio, naravno.
Zna, oao i tvoj otac su bili prijatelji, a danas je oao tvoj partner u ovoj trgovini
dijamantima. Ne bi on nekim neasnim po-stupkom naruio odnos sa toborn."
Oganj strasti
Bilo mi je sve tee da zadrim mirnu fasadu. Ne samo to je moj otac, laka mu zemlja,
otvoreno srnatrao oaoa lopuom svetske klase, neso je taj isti oao od njega ukrao
yatreni dijamant. Ne bi me izne-nadilo da sada povlai poteze kako bi i meni maznuo
rudnik. Oekivao sam vest od junoafrikog advokata da je i oao na spisku Eduardove
sabrae u nepoinstvu.
Stigosmo do hotela.
,,Jesmo li zavrili?", upitah je.
,,Nismo, jo. Rekla sam ti da se stvar ubrzava. Za tri dana mora da ode do Istanbula,
u stvari za tri dana treba tamo da se nacrta, radi fi-nalizacije dogovora."
,,Izvini, neto mi je, izgleda, sluh oslabio. Rekla si da za tri dana tre-ba da se nacrtam u
Istanbulu?"
,,Beg hoe da te upozna. Ne voli da posluje sa Ijudima koje u ivo-tu nije video. Hoe
dobro da te oacuje. Sem toga, on i oao moraju da utanae kako e oruje biti
isporueno i kako e se dijamanti plasi-rati na trite."
Istanbul. Pokuah da se setim gde bi to moglo da bude. Portugal je bio u jednom oku
Mediterana, a Islanbul, Turska... Pa, na drugoj stra-ni Mediterana, valjda, da, na
istonotn obodu Sredozemnog mora. E, ni tu geografiju nisam Ijubio, slabo me vidala
profesorka.
Ona me ponovo stisnu za butinu. ,,Izvini, Vine, to tako mora biti, ali jednostavno - ne
moe drugaije. Ako zbog bilo koga od nas ovaj posao propadne, plaim se da e i Beg
i Domba uiniti sve da se osvete."
Nije u tom kontekstu uz Begovo i Dombino pomenula i oaovo nne, ali on bi,
verovatno, bio na ela kaznene ekspedicije. Do pakla bi me ganjao.
Simona mi se primae i poljubi me. Usne joj behu tople, podatne.
,,Sta bih mogla da uradim da seoduim za sav tvoj napor?", upita me.
Nasmejah se. I smcjao sam se, tako, smejao dok ona ne izade iz tak-S1ja i zalupi
vratima. Onda sam je ledao kako se udaljava, da bi se u jednom trenutku osvrnula i
rekla:
254
Harold Robl
ns
Oeanj strasti
255
,,oa e ti dati sve instrukcije u vezi sa rudnikom kad stigne u In-stanbul." Tu malo
zastade. ,,Nemqj me mrzeti, Vine." Kuketina.
48
Simoni je zazvonio telefon ba dok je ulazila u sobu.
,,Ja sam", ree oao. ,,Jesi li rekla naem prijatelju gde treba da ide?"
oao je priao u iframa, budui siguran da telefon u jednoj ango-lanskoj hotelskoj sobi
ni pod razno ne moe biti bezbedan.
,,Hvala ti to se zanima kako sam i ta radim."
oao se zakikota. ,,Pa, kako si, ljubavi moja? Jesam li ti rekao da mi nedostaje? Da
sate, tuan, brojim?"
,,Ti si jedan uasan matori prevarant, da zna. Kako je Doni?"
,,Verovatno ba sad 'obraduje' jednog po jednog momka u Lisabonu. U nje je rnoral
razvijen kao u uline make. Isti je, uostalom, sluaj i sa njenom majkom."

,,Nemoj, molim te, samo ti da mi se sekira i da prebacuje sebi to nam je kerka

ispala takva kakva jeste. I, da ti odgovorim - rekla sarn naern prfjatelju ta mu valja
initi."
1, kako je on to primio?"
,.Pa kaKo bi ti primio?"
,,Ne bii to progutao, nema anse."
Ona se zamisli na asak. ,,Mogu ti rei da ni za njega nisam stopro-centno sigurna."
,,Je l' dolazi na sastanak?"
,,Sig~urna sam da e doc'i. U ovom trenutku, nema drugu opciju. Pi-tanje ja - koliko e
kontrole ti imati nad celim poslom kad se u jed-nom a,su ispostavi da on, ipak, ima
drugu opciju?"
,,Prosta stvar, ljubavi. Potrudiemo se da nikada ne dode u tako po-voljnu poziciju."
oaov glas sada je zvuao gotovo hladno. ,,Mislim da
e u bliskoj budunosti, doi vreme kada e sva ta frka sa tempom sa-vremenog ivota
odvesti naeg druga Vina do take u kojoj ovek shva-ta da goli ivot vie vredi od svih
tih izazova i mogunosti."
I jedno i drugo zautae nakratko, a onda oao upita: ,,Jesi li razgo-varala sa naim
prijateljem pukcwnikom?" ,,Sreli smo se. Nakratko." 1?"
,,0n insistira da se stvar ubrza."
1 ubrzae se, ubrzae se, ako mora, samo da mi se vrati moja be-bica."
Zoao se nije pretvarao: taj dijamant mu je bio vaniji i od Doni i od Simone.
,,uo sam neto zanimljivo o pukovnikovim tetovaama", nastavi on. ,,Sem onih, krajnje
bizamih, koje su vidljive, ovek iz angolanske am-basade mi je priao da je pukovniku i
penis istetoviran, tako da izgle-da kao lav razjapljenih eljusti kad se koica navue." Tu
zastade. ,,Je-si li probala lavlje meso otkad si tu, u Luandi?" ,,Je l' bi hteo da probam?"
,,Ljubavi moja, ti zna da ti nikada ne govorim ta da radi. Uzgred, budi oprezna. Na
ovek je nezajaljiy." Neko zakuca na vrata Simonine sobe.
,,Na vratima mi je neko. Nazvau te ujutro, pre nego to krenem na aerodrom."
Ona otvori vrata. Sobarica joj urui koverat. Unutra je bio klju od
sobe. Simona se potom skinula i okupala u kadi, pa onda istuirala i
nazala toaletnim uljem, da osvei isuenu kou. Dok je, naga, sede3 ogledalom, minuciozno se naminkala. Yaginu je podmazala
moubicora, a onda navukla bele ipkaste gaice i grudnjak. Boja je
ila u zavodljivom kontrastu sa njenim bakarnim tenom.
e nego to e obui haljinu, pozirala je malo pred dugakim ogle-1 u kojem je mogla da
se vidi od glave do pete. I, uzdahnu. Mu-[ bi je opisali kao seksepilnu i senzualnu, ali je
Simona, kao i ve-^na, sama sebi bila najstroi kritiar.
256
Harold Robins
Oeanj strasti
257
Ona odabra crvenu pamunu haljinu, bez bretela, sasvim pristojnu za veemji izlazak i
ne u naglaenoj meri provokativnu, kakvu bi, recimo, najradije obukla za neki koktelparti.
Zavrivi sa opsenim pripremama, ona napusti sobu i pope se liftom dva sprata
navie. Nije htela da upotrebi klju-karticu, koji je imala, ona zakuca na vrata.
Kros otvori. Bez osmeha, ukloni se u stranu i pusti enu da ude. ,,Hoe li se Vin pitati
gde si ti?", ree ona. On zavrte glavom. ,,0stavio sam poruku da sam otiao na reku. To
i inae stalno radim." Ona sede na kau.
,,ta bi htela?", ree Kros. pokazavi na posluavnik prepun boca ra-znoraznog pia.
,,Nada. Kai mi ta ti je Vin rekao o Eduardu?" ,,Isto ono to sam oau preneo preko
telefona. Vin me je nazvao iz Kejptauna i rekao da mu se Eduardo uvukao u sobu sa

pitoljem i ne-kim papirom, i da je traio da mu se taj papir potpie." ,,Da mu, u stvari,
prepie rudnik."
,,Pa, to je bilo to, valjda. Eduardo je sad u zatvoru. Imajui u vidu da je stranac,
verovatno e ostati u zatvoru neko vreme, poto postoji opasnost da zbrie avionom iz
zemlje ako ga puste uz kauciju." ,,Je l' ti je to rekao?"
Kros sede na naslon kaua i osmehnu joj se, angrljajui kockicama leda po ai u koju
bee nasuo viski. ,,ta je, bre? Plai se da e Edu-ardo rei Vinu da ste ti i tvoj mui
hteli da mu maznete rudnik?"
Simon mu se osmehnu. Sudei po samim usnama, taj osmeh bio je iskljuivo prijateljski
intoniran. Oi su joj, medutim, bile hladne, prora-unate. ..Ne daj da te mata zanese,
Kros. oao i ja ionako ne bismo mogli da budemo vlasnici bilo kog rudnika u Angoli,
nikako za Savim-bijeva ivota."
,,Mogli biste, more, mogli biste, samo ako bi vam palo na pamet da neku junoafriku
korporaciju iskoristite kao paravan."
1 Nita
,,Kao to rekoh, nemoj da se zanosi."
,,Zaneo sam se ve", ree on, sagnu se i poljubi je u usta. Usnama joj prede preko
vrata, pa nanjui cvetni miris u dolini medu Simoninim dojkama.
,,Mmmmmm... Mirie ba onako kako bi ena trebalo da mirie-"
Sada mu i ona uzvrati poljubac, udno. On skliznu na kau, odie joj haljinicu i poe da
je Ijubi po gaicama.
,,ta? Hoe malo portugalske pice?"
On podie glavu. ,,A ta misli? Ve mi se digao. Pre nego to ti pojedem macu, o
neemu bismo morali da porazgovaramo... dok jo mo-gu da se kontroliem."
On ponovo sede na ivicu kaua.
,,oao kae da si nezajaljiv, da se nee zadovoljiti sitnim delom."
,,Ne, ne bih tako rekao. To tni zvui kao da sam zahtevan. A nisam ja zahtevan, mala.
Ovaj posao je gadan, i bie sve gadnije. Kad sain ja ulazio u sve ovo, ni na kraj pameti
nije mi bilo da e se Domba usu-diti da kara Savimbija. A to ti dode kao sjajan metod
kad poeli na la-ganicu da se ubije - kao da se maetom secka, od prstia na
nogama, pa lagano, navie."
,,Savimbi je Ijudsko bie, sigurno nije ba onakav kakvim ga pred-stavljaju u priama."
Kros huknu. ,,Uh, duo, ti oito nisi dovoljno proboravila ovde u An-goli. Savimbi je lud,
a ima svoju vojsku. Polovina tih vojnika su tako-de ludi, to od droge, to od rodenja. I,
ta misli, kakve Domba ima izglede da ga pobedi?"
>,To se nas ne tie. Mi isporuujemo oruje, uzimamo dijamante i on-da psima
preputamo da eprkaju po njihovim kostima."
Ti im preputa, hoe da kae. A nema nikoga da primeti kako ti, u stvari, nisi
odavde i ne pripada ovom ambijentu. Ali, ako Savimbi oseti da neto smrdi, on e
odmah da krene da njuka, dok ne pronade sta je to. A ja u onda biti taj koga e da
pokupe sa ulice i istresu prd njegov prag, samo ako mi na pamet padne da se
sklonim."
>,Cemu sve to vodi? 0 kakvoj je sumi re?"
258
Harold Robins
\
,.Dogovorili smo se za dvesta pedeset hiljhada dolara da vam pomog-nem u ovom dilu
sa Dombom", ree on.
1 da uini sve da na. prijatelj, senjor Liberte, ostane u poslu i ne pokua, sluajno, da
nas prede."
1 da pijuniram Vina, za vae potrebe. Hou, dakle, pola miliona." ,,U redu. Obavestiu
oaoa da je sada pola miliona." Ona ustade i uze au iz njegove ruke, pa je odloi u

stranu. On ra-iri noge dok je sedao na naslon kaua i ona skliznu izmedu njih. ,,S
poslom smo zavrili?", upita Simona. ,,A ta da sam traio milion?" 0 emu ti to?"
,,Pitam se, samo, kako je mogue da si tako brzo prihvatila onih po-la miliona, bez
rasprave, bez iega."
,,Pa, ta sad, ima tu dosta posla. Kako vi Amerikanci ono kaete? Ne gledaj
poklonjenom konju u zube?"
,,Da, pa, zna, kad je s nekim lako izai na kraj, ja se obavezno pi-tam da li je sve kako
treba. ovek ogugla na raznorazna obeanja, a e-sto ispadne - obeanje, ludom
radovanje. Zna kako ti ide. I sada se ja, eto, pitam da li ti i taj tvoj mu zaista
nameravate da mi platite po do-gOYoru. Imam od ega da strepim: ako dil propadne,
mogao bih da za-glavim ovde u Angoli, i da se onda celokupna situacija u zemlji pokvari, da sve ode dodavola. Shvata? Tebe za to ba briga, ti e kulirati u SYOJOJ vili u
Lisabonu."
Ona mu otkopa koulju i stade da mu sisa bradavicu. ,,Hou da me jebe."
U tom asu, ona zau kako se otvaraju vrata kupatila i okrenu se da vidi ko je to. Bee
to mlada osoba, svetle puti i kratke plave kose, u irokoj odei.
,,Ko je ovo?", upita Simona.
,,Neko koga sam iwezao iz Amsterdama. Ne moe da ima povere-nja u luandsku
piku."
. V .
O"
Simona osmotri pridolicu i namrti se. ,,Je l' ovo deak ili devojcica. Kros se
nasmeja. ,,U tome i jeste caka. Zajedno emo otkriti."
Oeanj strasti
49 Istanbul
Iznajmih brzi amac kojim se odvezoh do Bosfora, do Mramomoga mora, pa onda, kroz
Dardanele, do grada Kanakala na azijskoj obali Tur-ske. Tu uzeh kola koja bejah
rezervisao, pa svratih dd hotela pre nego to u poi na jednoasovno putovanje. Iao
sam da vidim drevne ruevine. Kad stigoh, izadoh iz automobila o proetah se po
starom zidu ija je li-nija pratila liticu. Pogled mi je, preko Dardanela, pucao ka Evropi.
Ovde, na ovim zidinama, u gradu Troji, Odisej, Hektor, Ahil i Paris borili su se za srce
nestalne i prelepe Heiene.
Istanbul bee i ostade jedan od najblistavijih gradova Istoka i Zapa-da, fascinantan,
tajnovit, drhturav od pulsirajueg ivota tu, na razmedi istorije i sadanjosti, . Grad
vlastodrakih intriga i zavera, sukobljenih kultura i ambicioznih monika. A mene, eto,
ne privukoe svetla metro-pole, ve ove ruevine, ova naseobina od sivoga kamena,
iibana rato-vima i stoleima.
Na ovom mestu Ijudi umirahu u ognju boja, samo zato to jedna ea bee odluna da sledi zov svoga srca, makar to sobom povuklo smrt,
nitenje i ruenje carstava. Malo je tnesta na ovoj planeti gde su Ijudi
lirah tako odvano, polaui ovozemaljsko bivstvo na oltar ljubavi.
Razmiljao sam o tome kako je Odisej napustio Troju, kad ratni vimmu, poto ga gnev boji osudi na daleko i opasno putovanje po
m vodama. Tako sam se i ja oseao, sa iskustvom ovog puteeia od Njujorka do Lisabona, pa od Afrike do Istanbula. Kao da me
ogovi proklee. A jednooki Kiklop, u mojoj pripovesti, nesumnjivo be Njegovu podlu pojavu, kao deo genetskoga koda, nasledih od
a oca. I, odnekud, bejah siguran da je rBerniieva glava od iste bolje klonula.
zvah Marni pre nego to poleteh za Istanbul. Zamolih je da kre-om. Zahtev jeste bio
bezuman, priznajem. Kako bih joj ikada vaY' '
^ U Tursku idem da se sastanera sa
uesnicima u trgovini kr-jamantima? Ona je odmah rekla: ,,Ne", i spustila slualicu.
260

Harold Robins
Mislim da sam je upravo zato i pozvao - zato to sam znao da e me odbiti. Bio je to
manir prevejanog slabia; da se pravim kao sada, eto, imam neko intimno pokrie da se
konano prepustim toj neistoj raboti. I da se, pri tom, sam pred sobom pretvaram da
bih, samo ako to ona kae, mogao iz te prljavtine ovog trena da izadem. Da, da dignem ruke od svega, da me nema. Ali, ne bih mogao da tvrdim, za ime moje besmrtne
due, da bih taj posao napustio iz moralnih pobuda, pre-stravljen pomilju na ono to e
Domba uiniti sa tim orujem kad mu naposletku dode u ruke. to se Angole tie,
drao sam se Simoninog plastino izraenog stava: ako se ti Ijudi ne ubijaju ovako,
ubijae se onako. A tih pet miliona dolara, kao utena nadoknada, mogli su mi po moi
da stiam griu savesti. Pa, majku mu, ak i dadoh onu donaciju jednom angolanskom
humanitarnom fondu.
Ne, nije to bila nenadana navala moralnosti u mome biu - ve svest
0 mogunosti da je ,,Plava gospa", metaforiki, rudnik zlata. Ako sa ,,Gospom" upali,
ta e mi sve ovo? Ukoliko Krigerovi testovi donesu pozitivne rezultate, ukoliko se
ispostavi da ima indikatora onoliko koli-ko smo planirali, tih pet miliona dolara, koliko u
u najboljem sluaju izvui iz ovog dila - pod uslovom da izvuem ivu glavu - bili bi obina sia. A ako ima u vidu da takav novac moe da izvue iz rudni-ka koje je tvoje
vlasnitvo. pred zakonom, onda je to apsolutno siguran
1 ist posao, da nema ta da brine.
0, ivot je tako komplikovan. Sem to sam morao da se suoim sa kiklopom oaom i
jednim angolanskim komandantom sa istetoviranom bodljikavom icom oko vrata i
mrtvakora lobanjom na haubi dipa, mo-rao sam, eto, i da prihvatim injenicu da Marni
nikada nee biti deo moga ivota.
Kad se sve sabere, bio sam i ostao govno od oveka. I Marni je to znala.
Dok sam posmatrao uzani moreuz to deli Aziju i Evropu, o razmi-ljao o Marni, ne
mogoh, odjedared, tano da se setim ta se dogodilo sa Helenom i kako je okonan
trojanski rat. Ne bejah, pak, zaboravio da je Paris u toj klanici ubijen.
Oeanj strasti
,,ODAVDE MATE LEP POGLED na Sultanahmeta", ree Beg.
Bea i ja smo stajali na balkonu njegove kue. Pred nama su se pru-ali moreuzi Zlatni
rog i Bosfor, i drevni, zidinama opiveni deo grada Istanbula.
Beg je bio ovek sitne grade, ne vii od 165, moda 170 santimeta-ra, i tanak, moda
nekih 60, eventualno 65 kilograma. elav, bez i jed-ne jedine dlaice na izbrijanoj glavi,
bez obrva i bez ma i najmanje bo-re na licu, bio je to ovek kome zaista nisam mogao
da potrefim godi-ne. Kad sam, pre polaska za Angolu, posetio oaoa i Simonu u Lisabonu, , ona mi je rekla da je Beg nekada radio za KGB, ali je oao na to skeptiki
promrmljao: ,,Svi oni valjaju tu priu, da bi izgledali opa-snije. To mu dode kao neka
suptilna pretnja", rekao je on.
Bilo kako bilo, ovek tu nije mogao da bude stoprocentno siguran. to se pretnji tie, i
nije kod Bega bilo neke suptilnosti. Iz hotela me pokupila luksuzna limuzina. Yoza i
naoruani tip u pratnji odavali su utisak Ijudi koji spavaju sa orujem. Po prispeu na
odredite, primetio sam vie takvih likova, od kojih su dvojica drali krupne mastife na
krat-kim lancima. Moj prvi utisak o Begu bio je da je to, nesumnjivo, opre-zan ovek koji
ima mnogo neprijatelja.
Simona i oao nalazili su se u tom asu u drugom delu Begove ku-e i pili sa
domainovim prijateljima.
Beg mi je, na prvi pogled, vie liio na Rusa nego na Turina, za-celo stoga to mu je
koa bila svetla, a i odranije bejah uo da pria kako je roden u Gruziji. U toku veere
razgovaralo se o padu Sovjet-skog Saveza i nezavisnom statusu koji sada uivaju
pojedine bive so-vjetske republike. Simona je, osmotrivi me, primetila upitanost na
mo-me licu, pa je objasnila da je Gruzija mala drava na obali Crnog mo-ra, izmedu

Turske i Rusije. Niko, medutim, nije ponudio objanjenje ot-kud naem domainu
nadimak ,,Beg", a ja neto i ne bejah raspoloen da pitam. Nisam, uzgred, ni znao ta
ta re uopte znai. Sem toga, ui-nilo mi se da mi je oao rekao da je Beg iz neke
druge zemlje, ne mo-goh da se setim koje. Zakljuih da je Beg od onih Ijudi ije se
poreklo sa plimom i osekom. Ko e ga znati.
262
Harolcl Robin
,,0no to mi se posebno svida kod pogleda koji se prua sa ovog balkona", ree Beg,
,,jeste to to, u jednom trenu, moe da sagleda je-dan neizmeran presek istorije
sveta. Evo, tamo je ogromna kupola Sve-te Sofije, po znaaju i veliini drugog
hrianskog hrama pre nego to su sinovi Islama preuzeli grad i masakrirali poslednje
branitelje, koji se behu sklonili upravo u tu crkvu. Eno je tamo palata Topkapi, sedite
otomanskih vladara, sultana, eno je, levo od Svete Sofije... Princeze ni-su smele da udu
u tu palatu jer je iskustvo pokazalo da su ene sulta-na esto pokuavale da zauzmu
tron za svoje sinove, ne zazirui od naj-crnjih intriga i zloina. A desno, tamo, vidimo
Plavu damiju, jedno od najblistavijih verskih zdanja islamskoga sveta."
S vremena na vreme bih klimnuo glavom i rekao ono kurtoazno slu-alako ,,da",
pijuckajui votku-martini. Nisam bio naisto zbog ega li me je to Beg pozvao na balkon
da mi ovde, kao nekakav vodi, dri predavanje o istoriji Istanbula. Nisam, tavie, imao
jasnu predstavu ni o tome zbog ega mi je uopte reeno da dodera u Tursku.
,,Vidim da te gnjavim", ree Beg. ,,Pre nego to si doao, zamolio sam oaoa da ti
objasni zbog ega ja, i inae, insistiram da se lino upoznam sa Ijudima u koje se
spremam da uloim veliki novac. To je to - zato sam te pozvao da dode ovamo."
,,Pravo da ti kaem, nisam znao da planira bilo ta da ulae u rae-ne", rekoh. ,,Moja
uloga u celoj ovoj operaciji jeste da izdarn potvrde za dijamante koji nam dodu u ruke."
Bejah upozoren da ne pominjem Begu ime pukovnika Dombe. oao je Dombu drao
u senci. tek da bi bio siguran da Beg nee njega, oaoa, preskoiti i, potom, sam zakljuiti posao.
,,A ja sam, eto, stekao utisak da e tvoja rola u ovom komadu biti znaajnija."
Nanjuih nevolju. ,,Kako to misli?"
,,Pa, mislio sam da e ti preuzeti dijamante od stranke koja kupuje oruje i onda ih
predati mom predstavniku. Ti, pretpostavljam, zna ka-ko se takve razmene sprovode u
delo, zar ne?"
,,Ne, ne znam."
Oganjstraste^
263
Razmen* "e ide odjednom, nego postepeno, korak po korak. Tri da-na pre isporuta, na
tebi je da proveri kupevu robu i da garancije da je sve kako treba, po karatima,
kvalitetu i kvantitetu, je li. Onda e me o sverau izvestiti, a ja u odrediti tano vreme
kad e razmena biti oba-vljena. Jedam sat pre nego to e moji avioni sleteti na mesto
razmene, ti e mi se javiti i potvrditi da su dijamanti na licu mesta. Nekoliko minuta pre
s ame razmene, moja izvidaka letelica e proveriti teren, da nema sluajmo neka
zamka. Kad dode do razmene, dijamanti e ti biti predati i ti ce moj deo predati mom
predstavniku. A ta e da radi sa oaovim delom, to je ve izmedu tebe i tvojih
prijatelja." ,,oao mi nije prijatelj. Odnos je striktno poslovan." ,,Izvini, molim te. Na
osnovu nekih pokazatelja dalo se naslutiti da je tvpj odnos sa njim i Simonora maltene
porodinog karaktera."
,,Zoau veiujem isto koliko i tebi", rekoh i zastadoh, da ta reenica malo odlei. i;A
njega ne poznajem toliko dobro kao tebe."
Beg se z^ikikota, sledih se od tog z^vuka koji me podseti na egrtu-; kao da rr~iu se
neka zmija smejuljila u grlu. ,,0pasan si ti, Vine, svi-da mi se to.""

,,Ako ti se svida, onda da dodam jo neto. Moj deo posla je, kako >e dogckvoriii; da
izdam sertifikate za dijamante. Kako ja to vidim, 1 "a j^e moje da sedim na nekom
finom, bezbednom i toplom me-e Rotpiem na nekom paretu hartije. Eto. Niko nije
pominjao 1 "a ^lredim na vatrenoj liniji na nekoj livadi usred dungle dok premiljate da
li da privedete posao kraju ili da zapus*rn se da si ti, neizbeno, i taj posao navukao na sebe. Eli-'^ posla osobu koja je
trebalo da nadgleda razmenu." 11 ^ni sve bi jasno. ,,Hteli ste Eduarda za to da
angaujete." diia'
* ~*e k' savrn za taJ zadatak. Kao i ti, i on je strunjak za rem
"^izu je mesta razmene i... lako je kupiti njegove usluge. Ba1 )ako, dok ga ti nisi zakova.o u Kejptaunu." '
se Ptegnu ' druga
pitanja. ,,Angaovao sam
advokunoj Africi da istrai ko su bili Eduardovi partneri koji su
264
Harold Rohins
planirali da mi ukradu rudnik. On je priao o nekoj vajcarskoj kompa-niji i, eto, zveknuo
u zid."
,,Svajcarci su vrlo praktini kad je o poslu re. Dok god se krade i ubija izvan granica
njihove zcmlje, oni ne postavljaju neugodna pitanja o novcu koji im donosi. Ali, sumnja
ti je opravdana. Taj novac koji je stajao iza Eduardovog pokuaja da uzme rudnik bio je
- moj."
,,Ne samo da uzme rudnik nego i da me ubije."
On se ponovo zakikota, opet se oglasi zlokobna egrtua. ,.Ne, to ni-je bilo u planu,
mada, da je plan uspeo, ne bi me zbog toga grizla sa-vest. I ja sam vrlo praktian,
naroito kad je re o Ijudima koje ne po-znajem. Ili Ijudima kao to je oao. koga
poznajem isuvie dobro. Ni-sam ni slutio da e Eduardo pokuati, pod pretnjom
pitoljem, iznuditi od tebe potpis na ugcwor o prodaji rudnika. Bio je to stvarno glup potez. Kad si otpustio Eduarda, to se mene tie barem, taj posao je bio zavren. Ja sam
mu to i stavio do znanja, i moda je stoga pao u oa-janje. A ja sam mu, zna, pozajmio
novac, kaparisao..."
,,A-ha." Drugim reima, Eduardo nije mogao da vrati novac, budui da sam mu ja
poharao bankovni raun. 1 znao je da e mu se Begovi Ijudi nai za vratom.
,,oau dugujem izvinjenje", rekoh. ,,Mislio sam da on stoji iza Eduarda."
,,Nita ti oau ne duguje. Eduardo je gledao ko e vie da ponudi. I sa njim i sa mnom
je razgovarao, ali oao nije mogao da garantuje da e mu dati novac potreban za
kupovinu rudnika. plus dodatna sred-stva za istraivanje tla. oao je doao kod mene u
svojstvu posrednika. i ja sam ga otkaio iz posla."
,,Boe, kako je mali ovaj svet! I kako je sve isprepletano. Pa ova e-ma ima vie lica
nego dijamant strana!"
,,Dobro. Ne moram, dakle, ni da naglaavam sada da ja nemam ni-kakvog interesa da
preuzmern tvoj rudnik. Ti si, verujem, svestan poten-cijala tog rudnika, i ja ti elim sve
najbolje u tom poslu. Moda se i obogati, a moda jednoga dana shvati da je to bila
jedna rupetina u zemlji u koju si beznadeno bacao novac."
Oganj strasti
265
,.Cenim to to e mi dozvoliti da raspolaem svojim vlasnitvom, ali i dalje neraam
nameru da budem akcionar."
0, ali mora da bude akcionar. Neto si, izgleda, zaboravio."
,,ta to?"
,,Tvoj deo u ovoj transakciji dolazi od dijamanata koje e isporuiti pukovnik Domba.
Nije, valjda, da e dozvoliti da tvoj deo dode u mo-je ruke. Ili oaove?"

Isuse. Kakav tip!

Htedoh jo neto da ga pitam kad podosmo da se pridruimo dru.tvu u kui. Fiksirah
ga pogledom:
,,Ko mi je ubio strica?"
Nita mu ne videh u oima. Kao da sam ga pitao koliko je sati.
,,Ne znam", ree on.
A znao je, naravno da je znao. Neto mi je, barem, do toga asa bi-li apsolutno jasno Beg sve zna. Ukljuujui i injenicu da je Dom-ba taj koji kupuje oruje. I to zna. Ono
esto ulo ree mi da me je sumnja navodila na pravi put. oao je ubio Bernija. Nisam
znao kako, nisam, tavie, bio siguran ni zbog ega je to uinio. sem ako je to ima-lo
neke veze sa dijamantima, ali sam pouzdano slutio da je oao tu umeao svoje prste.
POSLE YEERE OKUPISMO SE u Begovoj biblioteci, pod viso-kom kupolom. Ambijent
u toj prostoriji mogao bi se opisati kao muzej-ski. Simona mi pride dok sam buljio u
neku, od glave do pete, umota-nu mumiju.
r.Beg je poznat po sakupljanju i trgcwini antikvitetima. Siguran sam da bi mnogi carinici,
od Gize u Egiptu do Angkor vata u Kambodi, voleli da zavire u ovu biblioteku."
Beg nas okupi u sredini prostorije, oko stoia prekrivenog belim ar-savom. Dok je
govorio, laserska svetla arala su nam ponad glava.
,,Kao to znate, prijatelji moji, ja sam strastveni kolekcionar retkih wednosti. Dozvolite
da vam pokaem ta u ovom asu smatram vrhom yrhova moje kolekcije."
266
Harold Robins
On ukloni onaj arav. Simona izgubi dah. Kristalna asa, srednje veliine, bee puna
dijamanata. Na vrhu ble-tave kamare, usred srede, jedan dijamant izdvajao se sjajem.
Bee ve-liine oraha. Srce sveta.
S onim osvetljenjem odozgo i odozdo, ispod stola, prizor je bio fa-scinantan. Prostorija
se ispuni svetlou koja je titrala; u tom ambijen-tu, Srce sveta je pulsiralo vulkanskom
vatrom.
Nisam poeo da dahem kao Simona, ali sam bio jednako zapanjen. Kao i mome ocu, i
meni su dijamanti bili u krvi. I, kao i moj otac, ni-kada nisam video takav dragulj.
Dijamanti su odvajkada prekriveni ve-lom mita i misterije. Dovoljno tvrde elik da
preseku. a opet tako ne-ne kad ih ena nosi oko vrata, dijamante nikada nisam
doivljavao kao tvar od ovoga sveta. Posmatrajui ovaj, ovo Srce sveta, pomislio sam
da je, zapravo, pogreno krten - nije to bilo srce sveta, ve blistavo srce neke zvezde.
Za dijamantskog eksperta, posedovati ovo udo bilo je ve-cxe dostignue nego biti
vlasnik ,,Mona Lize".
Pogledah oko sebe, i videh kako rnlaz svetlosti igra po oaovom li-cu. Bee to udno
iskustvo; kao da posmatra davolovo lice i vidi sve smrtne grehe pod jasnom
neonskom svetlou - pohlepu. ubistvo. pou-du. To lice bee neljudsko, zastraujue
ak. oao je zurio u vatreni di-jamant, kao opsednut. Sada mi je bilo jasno zbog ega je
njegova ena o tom dijamantu priala kao o oaovoj ljubavnici. A i nije to bila sa-mo
druga ljubav; ne, oao je bio demonski opsednut tim kamenom i za njega bi bio
spreman da sam privede svoju enu ljubavnikovoj postelji* a onda da ih isecka na
komade. i to tako da nemono posmatraju kako se pomahnitala sekira zabada u njihova
nemona telesa...
U toj prostoriji uskoro e se odigrati drama. Da, oao je, u jednoffl maglovitom trenu,
podigao pogled sa Srca sveta, i njegov pogled ukrs se sa Begovim. Stajale su te dve
grabljivice jedna naspram druge, oci oi, kao zveri u dungli, svaka kandama rijui po
zemlji, da obelezi ritoriju i uspori gnev. Odjednom, na oacwom licu oitavala se jo je
na emocija - mrnja. Ubilaka, nasilnika, pretea zloba.
Osnnj strasti
267

I mene neki davo obuze. Uini mi se, u asu kad razum nekako pre-vlada tu buru u
dui, da je to zbog toga to je oao ovaj dragulj ukrao mom ocu. I zato to je ubio
Bernija. A sada je, povrh svega, namera-vao meni rudnik da preotme - ako ve ne udesi
da me Domba rokne. ,,Koliko shvatam, vi biste eleli da ja budem posrednik u toj
razme-ni." Ove rei uputih oau. 1 bie tako, ali to e uticati na moju cenu." Okrenuh
se Begu. ,,Traim Srce sveta. Srce sveta je bilo u posedu mo-ga oca, onda su mu ga
ukrali, i ja ga sada elim nazad."
oao je buljio u mene kao da sam ga maloas utnuo u jaja. I Beg me je gledao u
neverici, k'o da sam mu prst u oko nabio. Simona je neto ciknula - barem, eto, nije bila
dovoljno pribrana da se nasmeje, kako to obino ini.
,,To je moja ponuda", zavrih. ,Ako ne pristajete, nosite se dodavola."
Napustih prostoriju. Nisam bio siguran da u stii do limuzine koja
me je ekala napolju. Postojala je raogunost da me Beg epa s leda i
akai o mesarsku kuku, pa da onda oni skotovi vebaju gadanje na mom
telu. A i Zoao bee tako zapenio da bi, slutitn, mogao jo i da se diglejz on"1 kolica i zgrabi me za guu. Ali. nisam eleo o tome da razisljam. Neka bude to biti mora. Ve se bejah umorio izigravajui bualu, pretnji mi je bilo preko glave.
'to sara odjebao dvojicu najopasnijih Ijudi na planeti, bee mi pre-'o da se vratim u
Angolu i izadem na kraj sa onim ubicama to voi. "sput, gledam nekako da se obogatim.
a um mi pade dogodovtina iz neke njujorke kafane. gde sara se
ekim tipom. Razgovarali smo o jednom uistinu neobinom fiom poduhvatu. Zvalo se to ,,investicija u srean kraj". Tip je
' Ijude kojima od ivota nije mnogo ostalo. Ponudio bi im da
ijihovo ivotno osiguranje po povlaenqj ceni. Ako bi taj umio Polisu na 100.000 dolara, otkupio bi je za 50.000. I, svi za- kupac trlja ruke kad osiguranik umre, a osiguranik primi dratciju u keu, da ulepa sebi poslednje ovozemaljske dane.
Porav k PrPa Jedino u sluaju kad bi umirui doiveo neoekivani
268
Harold Robins
Kad bih tog ,,investitora u srean kraj" pozvao sada i opisao mu svo-je trenutne
probleme, sigurno bi mu bale na usta pole; ja sam, u da-tom trenutku, obeavao dobru
i sigurnu zaradu.
50 Angola
Marni je buljila u Ijude koji su doli da podignu sledovanje narnir-nica. Munina koju je
oseala ranije, sada se povratila. Tek to bee sva-nulo, dobro se ispovraala. Praznog
eluca, jedva je na nogama stajala. Popila je samo neki aj, da primiri stornak, ali i dalje
joj se inilo da e svakog asa povratiti. Navukla sam neku boletinu, strepela je. Pitanje je bilo samo da li e je to baciti u krevet na nekoliko dana, ili ne-ko zlo koje e je
ubiti. Trea mogunost bila je, na primer, malarija, ili neto drugo to ostaje hronino.
Ovoga jutra njeno je zaduenje bilo da nadgleda radnike unajmljenc da prate raspodelu
paketa sa hranom. Kako je prvobitno ta akcija zami-ljena, sve je trebalo da funkcionie
po najjednostavnijem principu - je-dan ovek, jedan paket. Njoj se. medutim, uinilo da
bi bolje bilo kad bi se lepo te zalihe duture bacile u masu, pa kom' obojci, kom' opan-ci.
,,Sto naina ima da nekoga prevari", ree ona svom pomoniku Ve-nasiju. ,,A ovim su
Ijudima, bogami, sve te cake poznate." Sve je ovo bila jedna nepotena rabota, i ona je
to znala. Mnogi Ijudi u beskrajnom redu bili su isti. poteni, kao i veina Ijudi bilo gde u
svetu. Ali, oaj-ni uslovi ivota i najpotenijeg oveka nateraju da zgrabi to se zgrabi-ti
moe.

Ona, naposletku, odagna teke misli i predade belenicu Yenasiju. ,,Preuzmi ti sada
malo i gledaj da ih spreih u kradi, ako moe. Idem do doktora Maada. Dae mi,
valjda, neto da me spase ove bede."
Ona ode do male ambulante u kojoj su ordinirali Maado, mulat iz Luande, i njegovo
osoblje, nastojei da obezbede medicinsku pomo u
Oeani strasti
269
oblasti u kojoj su lekari i zdravstvene ustanove bili prava retkost. Ma-ado je zbrinjavao i
lokalno stanovnitvo i lanove humanitarnih misija.
Ona dade krv i mokrau na pregled, pa prilee malo na poljski kre-vet ekajui
rezultate. ta bude - bie, mislila je, potiskujui strah koji je stanovao u srcima svih
humanitaraca na afrikom tlu. A svakome se dogodi da se razboli, i ne jednom; ona je
strahovala da nije zakaila ne-to ega se nikada nee otresti.
ena koja joj je merila temperaturi opazi dijamant na Marninoj ogr-lici. ,,Vrlo lepo", ree
ona. ,,Izgleda kao da nema ni najmanje ogreboti-ne."
,,Nema", uzvrati Marni.
Znala je dobro na ta je ena ciljala - prava je ludost nositi takvu dragocenost oko vrata
u ovim krajevima. A ona je taj dijamant nosila jer joj se inilo da e tako, uprkos svemu,
biti blie Vinu. Protrljala bi kamen i pomislila na Vina, tuna i usamljena. Da, bila je
zaljubljena u njega, ali nije u tome nevolja. Takav je on mukarac - lako je zaljubi-ti se u
njega. Muka je bila u tome to se Marni oseala izdanom. A ni-je Vin izdao samo nju
lino, nego i itav narod Angole, kojem je ona pokuavala da pomogne. Krvavi dijamanti
nisu za nju bili apstraktna ekonomsko-politika tema o kojoj se moe nagvadati po
kuloarima. Vi-dela je, svojim oima, isuvie krvi prolivene zbog tih zloudnih trgovi-na, i
siroad to po ulicama gladna cijuu pogledom propratila, i stoti-ne nesrenika sa
odseenih ruku i nogu...
Vinu je neznanje mogla da oprosti na amerikom ili portugalskom tlu, hajde jo i
nekako, ali on je proveo dovoljno vremena u Angoli da se lino uveri u zastraujue
posledice trgovine orujem za dijamante. Bilo je to isto ubistvo, masovno ubistvo
najvieg stepena.
Ude doktor Maado. Bio je namrten.
Ona zajea. ,,Dajte, doktore, saoptite tu lou vest. recite mi istinu, znam, uhvatila sam
ncto gadno, neku bubu koja e ivu da me izjede."
,,Pa, moe biti gadno, pod uslovom da vi to sami kao gadno doi-vljavate. Uzgred budi
reeno, da bi se to to vi imate spreilo, Ijudi su izmislili kondom."
270
Harold Robins
0, Boe blagi, pa ja imam sidu!"
,,Uh-uh-uh, rekao bih da postoji i staromodniji izraz za tu opainu -vi ste, draga moja, u
drugom stanju."
Ona se zablenu u doktora. ,,Trudna sam?"
Maado zavrte glavom i coknu jezikom. ,,Molim vas, nemojte mi re-i da ovde imamo
sluaj bezgrenog zaea. Ili ste, moebiti, zatrudne-li sedei na WC olji."
Ona se osloni, glava joj utonu u jastuk. ,,Boe mili, trudna sam."
,,Pa, vreme je za radost... ili abortus."
,,Abortus? Ne... ne znam. Nisam o tome razmiljala."
,,Kad budete donosili u odluku, uzmite u obzir to da ete morati da odete iz Angole to
je pre mogue, ukoliko hoete da rodite. Ovo nije zdrava sredina ak ni za ovdanje
ene kad su u drugom stanju, a one barern imaju nekakav prirodni imunitet. Bolest
ovde, znate i sami, vre-ba u svakom gutljaju, u svakom zalogaju, im kou izloite
suncu i in-sektima..."

Ona je znala da valja doneti odluku, ali nije bogzna koliko razmi-ljala. Bebu e zadrati,
to joj je bilo jasno. Yolela je Vina Libertea, svim srcem i duom, makar to i ne elela da
prizna. Dete u njenoj utro-bi bilo je deo njega. Jo je neto Marni odluila. Nikada Vinu
nee re-i za dete. I nije to s njene strane bilo sebino. ovek u koga ne rno-e imati
poverenja, takav laov, ne moe iskreno voleti dete. Bila je sigurna da ni njen otac nije
voleo nju. I nee dozvoliti da njeno dete bude emocionalno zlostavljano kao to je bila
zlostavljana ona.
51
Pokuao sam da stupim u vezu sa Marni im sam se vratio iz Istan-bula. Reeno mi je
da je otputovala u Sjedinjene Drave. To me je o-kiralo. Duboko u sebi, izgleda da sam
se jo nadao da emo se vratiti jedno drugome. Bio sam, oito, precenio dubinu njenih
oseanja - i pre-cenio oseanja koja sam ja gajio prema njoj.
277
Bee prolo nedelju dana kako sam se vratio iz Istanbula kad odoh do Luande da
doekam Krigera. Saekao sam ga na aerodromu, do gra-da nismo ni svraali. Iz hotela
su doneli lan-paket na aerodrom, a on-da smo arterom odleteli do rudarske oblasti.
Nisam hteo da rzikujem da ga vodim u Luandu, da se ovek prenerazi i otri nazad, na
prvi
avion za Kejptaun.
Opasno bi bilo za Krugera da se sam mota po dijamantskoj oblasti. Rekoh, stoga, Krosu
da ga ne isputa iz vida. S obzirom na to kako su stajale stvari u rudarskoj oblasti, ako
bi iko saznao da Kriger sapolae sistemorn za otkrivanje plave zemlje, odmah ga bi
kidnapovali i drali na kraikom lancu dok ih ne dovede do eljenog cilja.
Kad je pristigla tura opreme za Krigera, odvezoh se sa Gomezom i dopremismo je do
rudnika. Dok je Kriger razgledao i montirao opremu, odvedoh Krosa u stranu.
,,Kako ti se ini?"
,,Ko e ga znati? Ovaj tip se samo eta naokolo, razgovara sa sobom i govori Ijudima
gde da mu se postavi to, gde ono. Ne bi me, pravo da ti kaem, iznenadilo da izvue
onu ronilaku trsku za disanje kakvu ko-riste rene vetice. Kolika je ona skalamerija
koju je postavlja, ima, bre, naftu da pronademo."
,,Meni to ne bi smetalo. Sluaj, trebalo bi da porazgovaramo."
Izloih mu sve, sve te zajebancije sa oaom, Begom, Dombom, po-ev od Bemijeve
smrti, pa sve do onog asa kad sam zatraio vatreni dijamant i ietao iz Begove vile.
Kros je sluao, bezizraznog lica. Ni-sam mogao da naslutim kako e reagovati. Bio je mi
potreban taj Kros, n je o poslovanju, varanju i prljavtinama u Angoli mnoge stvari koje
ja, naprosto, nisam imao vremena da nauim.
,,Pa, ta misli?", upitah ga naposletku.
,,Interesantno. Da sam svetenik, rekao bih ti da oita sto ,,Ave Ma-rija" i da pone da
razmilja o onome to sam ti rekao kad si doao ovamo. A da sam doktor..."
,,Ukapirao sam ta hoe da kae. A poenta je u tome da je sada na tebi da donese
odluku. Ili e, rame uz rame sa mnom, pokuati da
272
Harold Robins
preturi preko glave sve to sa Dombom i iskobelja se iz teke situa-cije, ili, brate,
pakuj kofere. Ako rei da istraje, bie akcije."
,,E, to kad kae 'bie akcije' ima sasvim drugaiju konotaciju u ekvatorijalnoj Africi
nego drugde u svetu. Ovde te u akciji, uglavnom, neto prodere. I, nema te. Ne bih se
ja ovde zadravao ni za milion zelembaa."
,,A za dva miliona?"
Ta cifra ve ostavi utisak na njega. ,,Uh, bre...", ekao se po bradi. ,,To ti nudim. Ostani
ovde, pomozi mi da se iz ove gungule izvuem s glavom na ramenima i, kad nabodemo
plavu zemlju, bie bogat o-vek."

On se zakikota, taj zvuk je dopirao odnekud iz dubine gue. ,,Znao sam da u svemu
ovome ima neka caka - a, u stvari, ima vie caka, sad mi je jasno. Nije dovoljno da ti
glava ostane na ramenima, mora iz ovoga da se izvue u jednom komadu. A onda, tu
je i ta nepredvidlji-vost posla - ko ti kae da nee zauvek ostati zaglavljen u toj jalovini."
Osvrnuh se da vidim ta radi Kriger, koji se neto upravo drao na radnike koji su mu
pomagali. ,,Kriger poseduje neto na ta bi mnogi Ijudi rado poloili ape. A i ovaj
rudnik, oigledno, nije za bacanje im ima onih koji bi da ga maznu. Meni to sluti na
dobitnu kombinaciju.'' ,,Siguran si? I vredi zbog te kombinacije rizikovati ivot?" ,,Pa, ja
to i inim. A i ti si se ve isuvie uvukao u sve. Ako bi da side s ovog voza, veruj mi,
neu ti zameriti."
,,Moda bih i siao, ali, zna, meni ovo vie lii na avion nego na voz. A nije zgodno iz
aviona u letu da side ako nema padobran. Ako se vratim u Ameriku, otiao bih pravo
za Los Andeles, gde mi se se-stra preselila. Sa Ijudima u naftnom biznisu nisam se
rastao u najprija-teljskijim odnosima, pa ne znam, istinu govorei, ni kako bih naao pristojan posao. Bez novca, bio bih jedan od bezbroj tipova koji se vuku po ulici u potrazi
za novim fiksom."
,,Baba", nastavi Kros, ,,ti mi ree onomad da je davo provalio cenu tvoje due kad ti je
oao, ono, ponudio pet miliona dolara za uee u
273
trsoyini dijamantima. A na mojoj je dui mnogo vie modrica i brazgo-tina nego na
tvqjoj." Rekavi to, lupnu me po ledima. ,,Dogovorili smo
se, ostajem."
Stisnu mi desnicu. a drugom rukom me pridravao za leda dok smo ili ka Krigeru.
,,Zna ta, uinilo se meni, nekako, da si ti, moda, i pametniji nego to izgleda.
Mnogo ima igraa u ovoj igri, od Kejptau-na do Istanbula. Nee nekom od tih
prevaranata prodati rudnik, a?"
,,Mora mi verovati."
,,Jebe poverenje. Ti misli da su Zoao i Domba gadni likovi da gadniji ne mogu biti, ali
ako se sluajno isprei izmedu mene i mog novca, ima srce rukama da ti iupam i
bacim ga psu za veeru."
,,0no to mi se, Krose, najvie dopada kod tebe, to je to uvek znam gde u te nai - na
pobednikoj strani."
,,Je l' ve ima spreman plan?", upita on. ,,Ili e se, naprosto, pre-pustiti milosti
Boijoj?"
,,Sta misli, kakve su anse da Domba izvede prevrat i srui Savimbija?"
,,Dombu sam video lino, Savimbija nisam. A na osnovu svega to sam sluao,
Savimbi bi Dombu mogao da pojede za doruak. Savimbi je nacionalni heroj, barem za
heroja vai u pobunjenikim krugovima, a pobunjenici dre gotovo celu unutranjost
Angole. Domba je. opet, pit-bul sa neto mozga u glavi, on samo laje kad Savimbi
zategne lanac, to Savimbi ini kad god mu se uini da Dombi valja staviti do zna-nja
ko je gospodar a ko pas-uvar."
,,S druge strane, opte je poznato da pukovnici uglavnom uspeno iz-vode prevrate",
natuknuh.
,,Da, ali to su oni prevrati kad se pukovnik ueta u prestonicu i sru-i vladu. Moda
Savimbi ne iskazuje krvolonost svoje naravi tako to ce nositi pretee tetovae i ukrase
za haube, ali je dovoljno lukav da. s vremena na vreme, iskae svoje manijakalne
ubilake sklonosti. A sude-ci po svemu to sam o njemu uo, on voli da tamani na
veliko, pri e-mu odrava dravniku fasadu. Zato su predsednik Regan i CIA svojevremeno toliko novca napumpali u Savimbijeve trupe. Doiveli su ga
274

Harold Robins
kao idealistu i istinskog patriotu. Narod ove zemlje mnogo bolje zna ta je i ko je
Savimbi."
,,To znai da je Savimbi, u stvari - na ovek." ,,Na ovek - u kom smislu?" ,,U smislu
da emo preko njega srediti Dombu." ,,Sranje, zar je i taj tvoj mali mozak prokljuao od
dijamantske gro-znice? Ako bi dolo dotle da bira izmedii tebe i Dombe, Savimbi e
stati na pukovnikovu stranu, iz sijaset razloga, od kojih nije nezanemar-ljiv i taj to si ti
stranac, stranac koji, pri tom, nema svoju vojsku."
,,Kad Savimbi provali da pukovnik kuje zaveru protiv njega, Dom-ba, brate, ide u
istoriju."
,,Moda je tako, a moda i grei, jer ovde nema smisla forsirati za-padnjaki nain
miljenja. Hajde da probamo po ovom scenariju: Savim-bi otkriva da Domba priprema
neto protiv njega. Ali, Domba ve ima svoju sopstvenu armiju. I tako njih dvojica lepo
sednu oko logorske va-trice i postignu dogovor kako da postupe sa zajednikim
neprijateljem. vladom u Luandi, dok tebe, fino, obru na ranju."
,,0nda moramo bolje da zaprimo orbu. Da damo Savimbiju opiplji-viji razlog da
prekine odnose sa Dombom." ,,A kakav bi bio taj opipljiviji razlog?"
Slegnuh ramenima. ,,Pa, recimo, Savirabi da dobije oruje namenje-no Dombi."
,,Kako bi to izveo?" ,,Pa, lepo bih centrirao."
,,Sta ti vredi da centrira kad tamo nema centarfora da prosledi lop-tu u gol, ovee.
Ako nabaci u prazno, pa provale da si tanak, ima po-sle da te razglave."
,,0kej, priznajem, nemam jo gotov plan. Moram vie informacija da prikupim o
Savimbiju."
,,0ko toga bih mogao da pomognem. Imam u Luandi drugara koji je nekada bio veza
CIA sa Savimbijem, jo dok je Angolu drala komuni-stika vlada, a u Yaingtonu
vladalo uverenje da je Savimbi neka vrsta afrikog Dorda Yaingtona."
Oeani strasti
275
,,Taj tvoj drugar - jo radi za CIA?"
,,Jok, on je na listi invalida. Skrasio se u Luandi sa svojom devojkom."
,,Upucali ga?"
,,Ne, dobio sidu."
Kriger nam se u tom asu primae. ,,Kopali ste u pogrenom pravcu."
,,Kako? Ne razumem", rekoh.
,,Mislim na tunele u vaem rudniku. Moramo da ih skrenemo u dru-gom pravcu."
,,Nali ste kimberlitski vod?"
,,Naao sam iste one indikatore koje sam i proli put bio naao, ali sada znam i u kom
se pravcu ire." Rekavi to, on pokaza negde tamo, izvan mog poseda. ,,Vod je moda
na vaem posedu, ili kod prvog kom-ije. Saznaemo kad prokoparao tunel."
,,Moli se da uspemo", rekoh Krosu. ,,0beaj Svevinjem sve, sve, ali ga zamoli da nam
pomogne da izvuemo ovaj loz."
Kriger je, ipak, morao da skokne do June Afrike da bi nabavio svu potrebnu opremu.
Nije mi bilo pravo da ikuda mrda bez Krosa ili me-ne. Njegova iznenadna potreba da
privremeno napusti Angolu nije, ipak, donela neeljene posledice. Kros je iskoristio
priliku da pozove svog drugara, onog iz CIA, koji je iveo u Luandi, pa smo utanaili
sastanak sa njim. Nali smo se sa ovekom poto smo Krigera otpratili do aero-droma.
Do prestonice smo otputovali zajedno, arterom. Postarao sam se da se Kriger
bezbedno smesti u avion za Kejptaun pre nego to napu-stih aerodromski terminal.
,,ta, plai se da e ga neko kidnapovati na aerodromu?", upila me Kros.
,,Angola je ovo, drue."

276
Harold Robins
Kros klimnu glavom. ,,Ima, vala, pravo."
Priali smo o Kirku. nekadanjem agentu CIA, dok smo ili s njim da se sretnemo.
Sastanak je ugovoren u Kirkovom stanu. ,,Manje su an-se da e nas tu videti nego da
se nademo u nekom kafanetu ili resto-ranu", rce Kros.
,,A kako si ti upoznao Kirka?", zanimalo me je. ,,Po majici sa faksa. Nosio sam tu majicu
jednom kad sam imao ne-ka posla u hotelu ,,Prezident Meridijen", I tu, u holu, pride mi
tip i ka-e da je i on iao na dravni koled u Indijani, kao i ja, ista kola. On-da smo se
zapriali, pa se ispostavi da smo bili u istoj spavaonici, sa-mo je on bio godinu dana
mladi." ,,Kirk je crnac?"
,,Za ime boga, baba, ta ti je, ovee? Zar misli da bi CIA poslala belu guzicu sa crnom
facom da ovde prode kao domai?"
,,Lepe se izraavaj. Jednoga dana e mi se ogaditi taj tvoj prljavi je-zik. Ali, dobro.
Ree ti mene da je Kirk blizak Savimbiju jo iz onih dana kad je CIA otvoreno radila
ovde. ta misli, je l' bi i danas mo-gao da nam obezbedi kontakt sa Savimbijem?"
,,Svojevremeno je on snabdevao Savimbija orujem i novcem, i za-hvaljujui tim
injekcijama ovaj je i mogao da se bori protiv vladinih snaga. A Savimbi takve stvari ne
zaboravlja. E sad, naraa u prilog do-datno ide injenica da Kirk ovde Savimbiju,
praktino, ima da organi-zuje sastanak sa tipovima koji nude upravo to, oruje i novac.
Nee to Savimbi prevideti."
,,A to je Kirk ostao u Angoli?"
,,A to pa ne bi ostao?", uzvrati Kros. ,,Za njegovu enu i decu, ta-mo u Americi, on je
odavno mrtav ovek. Dok god moe tu boletinu da dri pod kontrolom, ovde ima priliku
da vodi koliko-toliko normalan ivot. I ova njegova ena, ova sadanja, ovdanja, i ona,
Vine, ima si-du, zna, Tako da Kirk, barem kod kue, nema problema sa predrasudama", dodade on.
Onda se Kros i ja usmerismo na priu koju smo hteli da predstavi-mo Savimbiju, znai,
ono, striktno o oruju i dijamantima. Dok sam ja
Oganj strasti
277
mislio da bi kompletan plan yaljalo izloiti i Kirku, Kros nije bio za tu varijantu. Na moj
predlog, on se gromoglasno nasmeja.
,,Kako si ti naivan! Pa i taj Kirk mora od neega da ivi. A valja preiveti u ovoj zemlji,
nije to lako. Ako mu kae da namerava da na-magari Dombu, Kirk e to,
jednostavno, Dombi rei. Shvata? Ta-ko e, za svaki sluaj, zatititi sebe i svoju
enu."
,,Ej, bre, ovee, je l' veruje ti uopte u bilo ta, u bilo koga?", mo-radoh da pitam
Krosa, obeshrabren njegovim skepticizmom.
,,Jata, bato, verujem u Dorda Yaingtona, Abrahama Linkolna i sve ostale likove koji
se pojavljuju na novanicama. Sto vie dolara, to iskrenija vera u oveka, je l' te."
Zgrada u kojoj je Kirk imao stan, sa pogledom na luku, bila je u fa-zi renoviranja. Prvo
to mi upade u oi bile su mere bezbednosti. Re-cepcioner. koji nas je propustio kroz
ulazna vrata, stajao je iza debelog, neprobojnog stakla. S obzirom na njegovo dranje,
ni u trenu nisarn po-sumnjao da ispod stola dri ,,AK-47". Ne da je tip bio od onih lo rado poteu - ali, ako ve dode dotle da mora da se opali, nema smisla da frku doeka
nespreman.
Popesmo se liftom do petog sprata i podosmo hodnikom do vrata Kir-kovog stana. On
nam otvori vrata. Prizor me iznenadi, i ne znam da li sam to uspeo da prikrijem.
Oekivao sam tipa koji e, manje ili vie, biti slian Krosu, moda ak i biti Krosov
duplikat, neku Ijudinu iro-kih ramena, pleatog, stasalog u bespotednoj svakodnevici

rudnika In-dijane. A Kirk je bio nizak rastom i mrav. Nisam u tom trenutku bio naisto
da li je iskopnio od bolesti, ili su ga geni predodredili da bude tako sitan. Nosio je
naoare debelih stakala, kosa mu bee proarana se-dinom. Liio je, pomalo, na
klasinog trebera. Ko bi rek'o da je ovek iveo kao Dejms Bond. A ta me je
iznenadilo? Kirk nije imao ruke. Obe su mu bile amputirane. I jedna i druge negde na
pola izmedu lak-ta i ake. Na desnoj je imao protezu.
Njegova supruga, Marija, bee privlana ena u srednjim tridesetim. Desetogodinja
devojica pojavi se odnekud, unu Mariju po glavi, i na se izgubi iz vidokruga, a mi
ostadosmo da priamo o poslu.
,,Kros mi kae da biste eleli da se sretnete sa Savimbijem i prego-varate sa njim.
Rekao mi je i to da ste relativno odskora u Angoli. ta znate o Savimbiju?"
,,Cuo sam da je estok i gadan."
.,Da, ali i vie od toga. On je harizmatini politiki voda koga u ovoj zemlji voli i sledi
nekoliko miliona Ijudi, to biste, takode, morali da ima-te na umu. U Beloj kui su ga
priznali kao efa drave, i to u trenut-ku kad je iza njega stajala armija odanih
odrpanaca. Diplome je stekao na univerzitetima u Portugalu, Svajcarskoj i Kini. Govori
pet-est jezi-ka. A lino je Ijude stavljao na lomau."
,,Za jednog vodu - gde e bolje kvalifikacije", primetih. ,,Mora da je lud."
,,Jeste lud. Da biste razumeli fenomen vode Savimbija, morali biste da razaberete zbog
ega ova zemlja ve skoro dve decenije prolazi kroz oganj gradanskog rata, koji je
poeo tek to se zavrio rat za nezavi-snost od portugalskog kolonijalizma. Gerila je za
nezavisnost poela da se bori negde '61, i taj je rat trajao etrnaest godina, sve dok,
1975, portugalska hegemonija nije sruena. I, dok su Portugalci pakovali ko-fere, u
Angoli se, eto, dogadalo isto ono to se desilo u Meksiku i ze-mljama June Amerike
kad su oterani panci. Mestici, populacija mesa-ne krvi, veinom iz gradova, preuzeli su
vladu i privredu zemlje. Selja-ci su doiveli to da ih sad njihovi zemljaci iz gradova
eksploatiu i od-uzimaju im pravo da uestvuju u odluivanju. To je stvorilo veliki ot-por,
dolo je do komeanja koje je ishodovalo svojevrsnim politikin1 yakuumom."
,,E, a onda je doao Savimbi i popunio taj prazan prostor", produzi Kirk. ,,Seijaci su ga
odmah zavoleli, postao je heroj miliona. Uz podr-ku kubanskog reima, vlada je napala
Savimbija. On se povukao i cirao sopstveni ,,Dugi mar", angolansku reminiscenciju
pokreta koji J' u Kini sproveo Mao Cedung. Konsolidovao je redove u dubokoj unutfl
njosti zemlje i krenuo u iscrpljujui rat protiv vlade u Luandi. Savim bi je, inae, sin efa
neke eleznike stanice, i nije bilo oveka koji t>< Ije poznaje elezniku mreu zemlje.
Ta znanja koristio je u napadirna
279
na eleznike kompozicije, uspeno prekidajui vojne komunikacije, onesposobljavajui transport trupa i ratne opreme. A s obzirom na injeni-cu da su
komunisti podravali vrhuku u Luandi, Savimbiju nije bilo te-ko da stekne punu
naklonost Yaingtona."
,,Ubrzo e vlada u Luandi biti pojaana sovjetskim 'migovima' za i-jim su komandaraa
sedeli kubanski piloti, koji e krenuti u nemilosrdne akcije protiv Savimbijevih trupa.
Savimbi je, pak, imao rakete tipa 'stin-ger', kojima je obarao 'migove'. Izuzev pomoi iz
inostranstva, vlada je rat finansirala iz naftnih izvora, dok je Savimbi neophodna
sredstva za-hvatao iz oblasti bogate dijamantima."
,,Savimbi za sebe kae da je hrianin, ali ako taj ima ikakvih reli-gioznih poriva u sebi,
onda je to, zacelo, bezrezervna odanost Neasti-vome i nita drugo. Po meni, ima u
njegovom pristupu jasnih odblesa-ka marksistike doktrine, to mu, naravno, nije
smetalo da se prikloni kapitalistikom pogledu na svet im su u Yaingtonu zailjilili
plajvaz i potpisali prvi ek. On, inae, rado pria vic o znaaju i ulicaju verske misli u
stvarnosti zemlje Angole. Kad su misionari prvi put kroili na tle Angole, a ima tome
nekoliko vekova, oni su imali Bibliju. a Ano-

i
j '
o
- zemlju. Sada Angolanci imaju Bibliju, a misionari zemlju. Eto, fcj tos Savimbi sa
zadovoljstvom u svakoj prilici ponavlja."
kako sam ja uo", prekinuh naas Kirka, ,,ovaj mirovni sporazum zmedu Savimbija i
vlade nije osuden na dugovenost."
Vfic je to puklo po svim avovima", ree na domain. ,,Pitanje je, ;no, dana kad e
pucnjava ponovo da pone. Ylada nikada nee 'hti da se Savimbi osili. Nemojte
zaboraviti da je re o oveku ko-ladno, SYojeruno, politike protivnike krkao na
lomai! Savimbi sto ne bi sraelo da se smetne s uma. lino pobio ene i decu Iju-l' su
mu se otvoreno suprotstavili. I, ta mislite, ta bi taj tek rabi
,
ze "i vladu pod svoje tako to bi potamanio sve one kojima se
rnu neko dao pravu vlast, kad bi zaseo na tron u Luandi?' ze 1 ne dopada", ree Kros
E, ba > bi i
ne
........., ^ri tom, dozvolio da samo drugi uivaju, nei sam ubijao, svojeruno, da ga elja mine, jes'... To vam je, Iju280
Harold Robins
Osani strasti
281
di, slika i prilika: politiki voda, Ijubimac miliona, ruku do lakata u kr-vi... Lujke kao to je
bio Hitler jesu pobili milione, ali ne svojim ruka-ma. Jedini vladari koji su i sami okrvavili
ruke, bar koliko ja znam, je-su Dingis kan, Staljin i Sadam."
,,Ako pukne sve to izmedu Sayimbija i vlade, ovo je, verujem, pra-vi as da pridemo
Savimbiju sa jednom, eh, trgovakom kombinacijom, da tako kaem... Ti si dobar sa
njim?", upitah Kirka, poto razbismo okvire kurtoazne uvertire.
,,Bio sam ovek CIA za kontakt sa Savimbijem, kao to verovatno zna, tamo negde,
sredinom osamdesetih. Putovao sam sa njim, sklanjao se kad je tretalo na sve strane,
kad su padale bombe", odgovori on i nasmeja se. ,,Primetio sam, ne brini se, kako si
me gledao kad sam vam otvorio vrata i kad si spazio da nemam ruke." Klimnuh glavom.
,,Kros mi nije rekao."
Kros slegnu ramenirna. ,,Pa nisam, majku mu, nikada, u stvari, ni pri-metio da ti nema
ruke", ree on Kirku.
Kirk proguta zamaan gutljaj aja, pa prasnu u smeh. Kad se primi-ri, obrisa
usta. ,,0prostite, Ijudi. Okej, 'ajde da predemo na posao. Nc znam kakve su vae
namere sa Savimbijem, a i ne elim da znam, sve kad biste vi i hteli da mi kaete. U
svakom sluaju, mogu da vas upo-znam sa Savimbijem, da vam ugovorim sastanak. E
sad, da l' e vas on ubiti, ili e pristati da radi sa vama - to ja niti znam ni mogu da
znam. Okej? Ono to ja traim je pedeset hiijada dolara, amerikih naravno, unapred. I
jo pedeset soma ako s tog sastanka izadete ivi i zdravi."
Dogovorili smo se s njim - ne za dolare, nego za dijamante - i napu-stili Kirkov stan. U
taksiju, upitah Krosa: ,,Sta je Kirku s rukama bilo?" Kros se zasmeja, malo je, rek'o bih,
falilo da se zaceni od smeha. ,,Nije, valjda, da sam nisi provalio!" ,.A. tako! Savimbi?"
,,Savimbi, nego ta. Kirka i jednog od svqjih Ijudi uhvatio je na de-lu. Dva jadnika su
sklonila neko oruje koje je poslala CIA i pokuala da ga preprodaju. Savimbi je lino
Kirku odsekao obe ruke." ,,Isuse blagi... Ali, on je radio za CIA."
,,Jeste, ali seti se ta ti je, uostalom, sam Kirk priao. Tip je psiho-tian, nema tu
zezanja. Ne bi ti, recimo, mogao sad da uhvati nekoga i spali ga na lomai. To moe
samo lik koji je totalno unereden. Ta-ko neto i psihijatar ne vida."
,,ta se dogodilo s tim drugini tipom, tim to je radio s Kirkom?"

,,0n nije radio za CIA. Kirk mi je priao da je Savimbi tog oveka nabio na kolac ivoga, razume se. A onda mu je, dok je nesrenik umirao, na oi silovao enu."
Kros se nagnu ka meni i unu me laktom.
,,Zajebi filozofiju, baba. Tako je - kako je. Ti ve ima bog te pita kol'ko neprijatelja, i
Savimbi bi im svima uinio uslugu kad bi te rokn'o."
53
Sastanak sa Savimbijem ugovoren je za narednu nedelju u ruralnoj oblasti oblasti
Moksiko, na jugoistoku zcmlje. Savimbijev tab nalazio se u mestu po imenu Damba to nije iraalo nikakve veze sa pukov-nikom Dombom i njegovim poreklom ili
zaslugama - s tim to nam je Kirk blagovremeno napomenuo da lider pobunjenika ne
obitava stalno u centrali.
,,Sleteemo na neku zaravan usred dungle", ree mi Kros, prepria-vajui Kirkove
instrukcije. ,,Pilot nee ni znati gde treba da nas odbaci dok se ne pribliimo odreditu.
A kad stignemo, prebacie nas kolima do Savimbija."
Pripremali smo se za polazak, Gomez e nas odbaciti do uzletita, gde e nas saekati
helikopter, koji nam bee obezbedio Kirk. I, kad je sve bilo cakum-pakum, Kros me
obradova lepom veu:
,,Domba je ovde. Hoe da te vidi."
,,Sranje. Lae."
,,Ne laem. Ako Domba nauje da idemo da se vidimo sa Savimbi-jem, moemo da se
oprostimo od ivota."
252
Harold Robins
Domba nas je ekao kraj svog dipa. Bacih bojaljiv pogled ka ha-ubi. Nisam bio
siguran da Ii je to ona ista lobanja.
Dok smo mu se pribliavali, opet se lupkao po nozi onim paradnim tapom.
,,Pozvao me oao Karmona. Kae mi da ima nekih problema oko razmene i da si ti za
to odgovoran."
,,Ma, lae Karmona. Nema nikakvih problema."
,,A to bi mi to javljao ako nema problema?"
,,Kao to rekoh, laov je to. Nema nikakvih problema, sve je u re-du, samo medu nama
dvojicom postoji izvesno neslaganje oko jednog jedinog dijamanta. S poslom to nema
nikakve veze. On je ukrao jedan dragoceni dijamant i ja sad nameravam da ga, u ovoj
razmeni, vratim onome kome pripada. To je sve."
Domba me dobro osmotri, pa se jezivo naceri. Grozno je to izgle-dalo. Istetovirani
rogovi kao da jarosno blesnue. ,,Tvoja frka sa Karmo-nom ne bi smela da utie na ono
to je dogovoreno", ree pukovnik. ,,Ako primetim da utiu, biu krajnje nezadovoljan,
da zna. Razume?"
,,Razumem. Imamo dogovor. Posao je posao. Ako oao zajebe stvar, njega ganjaj."
On me dotaknu po grudima onim svojim tapom. ,,Ako oao zaje-be..."
Odgurnuh paradno drvce. ,,Ne mogu da funkcioniem ako sam pod pretnjom. Vidi, nas
dvojica smo u ovom poslu zajedno, potrebni smo je-dan drugome. To to si doao
ovamo i stao mi na rep nee biti ni od kakve koristi, ni tebi ni meni."
Kad to rekoh, oni rogovi na njegovqj glavi - kunem se, a vi ne ve-rujte ako vam se ne
veruje - pomodree. Ma kakvi, Ijubiasti postado-e. U tom trenu, mogao sam da se
opkladim da e ta golema baraba na licu mesta da me ubije. Bio sam, ipak, spreman da
se kockam. Da za-vrim taj dil s orujem. A i njemu je do toga bilo stalo vi,e nego do
sitnog zadovoljstva da se isprsi i zgazi bubicu kao to sam ja.
Bacivi pogled ka rudniku, zagleda mi se u oi. ,,Da shvati ovo, se-njor. Boli mene
briga ta ti radi sa Karmonom, moe ti, lepo, i da ga
Oeanj
strasti

ubije ako hoe, mene to ne zanima. Ali, ako uini bilo ta to e ugroziti moj posao
sa orujem, bilo ta, ne samo to u ti unititi ovaj rudnik, nego u i tebe lino pod
zemlju da bacim, u tunel bez svetla, i tamo u ti naneti takav bol da e gola dua da
vriti. Jasno, senjor?"
,,Jasno."
Kros me je ekao na ulazu u rudnik poto se slatko ispriah sa Dombom. Ba je
otresao pepeo sa cigare, kao neto zamiljeno, a on-da podie glavu i klimnu u znak
pozdrava.
,,Pa dobro, junae, tebi izgleda niko nije rekao da nema smisla, bez preke potrebe,
razbesneti davola. Po Dombinim pokretima sam ukapi-rao da je na korak od toga da
haubu svog dipa ukrasi novom loba-njom."
,,Nije me zgazio samo zbog toga to mu ja dodem kao neko sred-stvo da dode do
oruja. Inae bi me priteg'o dok mi oi ne ispadnu. A to bi se sad iiveo i ubio jednog
oveka, kad moe lepo da se natova-ri orujem i pobije hiljade Ijudi?"
,,Mene Domba i ne bi morao da ubije", primeti Kros. ,,Svaki put kad ga vidim, ostarim
dvc-tri godine. Uskoro u umreti od starosti."
PRELETOSMO OKO OSAMSTO kilometara, gledajui s visina srce ekvatorijalne Afrike,
uglavnom, zapravo, neizmerni plato koji se prosti-rao veim delom istone i june
Angole. Kirk nije bio sa nama. ,,Kae da nije u situaciji i nogu da se odrekne", izvesti me
Kros.
Sletesmo na neki pranjav drum, gde su nas iekivali ,,hamer" i ne-ki dip. Taj predeo
vie je liio na savanu; rastinje nije bilo tako izda-sno i gusto kao u krajevima bliim
polutaru, ali je klima ipak bila vla-zna, a vegetacija relativno bujna.
,,Stavite ovo", ree na pilot, dodavi nam neke maske, sline onima sto se nose na
No vetica.
Sta e nam ove maske?", upitah.
,,Takvo je naredenje. Ne skidajte ih dok vam se ne kae. I ne obra-cajte se vojnicima ili
bilo kome dok ne dodete do Savimbija. Kad vam se neko obrati, odgovarajte to je
krae mogue."
2,SV
Harold Robi,i
Dok smo ili ka vozilima koja su nas ekala, pokuah da pogodim za ta te maske
slue.
,,To Kirk, sigurno, eli da bude siguran da nas niko nee prepozna-ti", rekoh Krosu.
,,Moda Domba ima pijune u Savimbijevom tabu. A sigurno bi sc svata prialo kad
bi Ijudi videli da dva Amerikanca dolaze u posetu."
Yojnici koji su nas doekali zacelo su imali naredenje da ne otvara-ju usta. Izuzev
turog ,,Boa-tarde'', to e rei - dobar dan, nijednu re s njima nismo razmenili. Yoza i
naoruani tip su askali na nekom ban-tu dijalektu dok smo Kros i ja sedeli pozadi i
uivali u divotama kra-jolika. Mislio sam da emo zaas stii do Savimbijevog taba, ali
se is-postavilo da ruta i nije tako kratka. Yozili smo se jedno sat vremena uzanim
pranjavim drumom, a onda skrenuli i nastavili po travi koju to-kovi teko da su ikad
mrsili.
,,Sudei po onorae to mi je Kirk napriao", ree Kros, ,,Savimbi ne visi dugo na jednom
mestu. Kirk sluti da bi vlada sve te politike raz-mirice raogla relativno lako da rei
jednim simbolinim tepihiem bom-bi, samo kad bi locirala Savimbija."
Bee se ve smrklo kad je ,,hamer" uao u neko seoce. U gustom ra-stinju oko te
naseobine, opazih vojna vozila i grupice vojnika.
,,Hamer" se priblii vodinoj kui, i mi izadosmo. Na zidu je bio im-pozantan poster Savimbi sa beretkom ukraenom generalskim zname-njem, odeven u yojniku
uniformu. Poster je prikazivao i narodne mase koje kliu Savimbiju dok ovaj stisnutom
pesnicom preti svetu.

Doekao nas je oficir u uniformi Unite. ,,Idite za mnom", ree on na portugalskom.

Udosmo LI kuu, i vrata se za nama zatvorie.
,,Sada moete da skinete maske."
Prostorija je bila osvetljena. ali jedva i, videlo se, prigodno, zato to je neko tu, sijalicom
koja je svitkala visei s plafona. Culi smo kako generator, smeten negde iza kue, zuji
snabdevajui unutranjost Savim-bijevog legla elektrinom energijom. Pred nama je bio
sto, postavljen za dvoje.
Oeanj strasti
285
,,Izvolite", ree oficir, major, i uputi nas ka dvema stolicama. ,,Na voda e vam se
uskoro pridruiti. Po njegovoj izriitoj elji, uivajte u yeeri. Vino, pivo?"
Obojica se opredelismo za pivo. Ko zna kakvo je vino u ovoj bes-tragiji? A pivo bee
taman, hladno k'o zmija. .Jzgleda da i friidcr ra-di. Nije lo ovaj generator", rekoh
Krosu.
Kad jedosmo, isti onaj oficir pojavi se odnekud i ponudi nas cigara-ma i brendijem.
Nekoliko trenutaka docnije, u prostoriju ude Donas Sa-vimbi, u majorom drutvu.
Savimbi bee ovek mone konstitucije, gu-ste, kratko oiane kose. Za razliku od
predstave na posteru, nije imao gustu, punu bradu - obrazi mu behu osavi. Nije se,
ipak, odrekao mu-evnih dlaka - sauvao je brie i bradicu koja se sputala do vrata.
Oekivao sam da e nam se prikazati u vojnoj uniformi, ali on do-de u nekom odelcetu,
raskopane koulje.
Prvi moj utisak bio je da pred sobom imam oveka punog energije. Njegove oi, govor
tela, nain na koji se rukuje - sve je to ukazivalo na snanu, dinaminu linost. Nije to
bila energija nervoznog oveka; ne, sve oko Savimbija odisalo je odlunou. Imao je
harizmu. Za raz-liku od politiara na koje se bejah navikao tamo, kod kue, za razliku od
svih tih tipova koji su se ka vrhu probijali lanim obeanjima i pr-ljavim poslovima, ovaj
ovek je srca rniliona pridobio svojim besedni-kim umeem - a onda pobegao u afriko
bunje da se bori za... svqja uverenja? Golu vlast?
Zagledah se u njegove tamne, hladne oi i osmehnuh se dok smo se rukovali. Sve
vreme mi je bilo na pameti da je taj ovek palio Ijude na lomai.
On odmah prede na posao. Portugalski je bolje govorio od mene.
,,Zato se traili ovaj sastanak?"
Proistih grlo. ,,U kripcu sam. Imam rudnik u oblasti koja je pod kontrolom pukovnika
Dombe."
,Ja sam pukovniku pretpostavljeni."
,,Znam, zbog toga i jesmo ovde." Duboko udahnuh i zadra malo vazduh. ,,Neto se
dogada, ne mogu biti siguran kakve su sve posledil
Oeanj strasti
287
ce. Domba je isposlovao dil sa jednim trgovcem dijamantima u Lisa-bonu po imenu
oao Karmona i nekim istanbulskim trgovcem koga zo-vu Beg. Uvezeni su dijamanti iz
neke druge zemlje, pretpostavljam iz Sijera Leonea. Moj posao je da izdam potvrde za
te dijamante. kao da su iz Angole, tako da idu dalje bez krvave rnrlje na sebi. Bilo bi mi
drago ako sam bio dovoljno jasan."
Bacih pogled na Krosa. On je mukao onaj brendi u ai i, uini mi se, slegnuo
ramenima.
,,Sarao nastavi", ree on, ,,sad kad si poeo..."
,,Mislim da Domba planira prevrat."
Savimbi i major razmenie poglede. Ni jedan ni drugi, pri tom, ne otkrie ni traak ma
kakve emocije.
,,ta vas je navelo da poverujete kako Domba kuje zaveru protiv mene?"

,,Pa, to je naa procena. oaova ena mi je rekla da Domba namerava da preuzme Unitu, im se domogne tog oruja." Savimbi klimnu glavom. ,,A ta
vam je Domba rekao?" ,,Nita. On me samo gleda, kao da hoc da mi uzme meru. Za
mrtvaki sanduk."
Savimbi se zakikota. ,,Ha, ne bih rekao. Kod njega obino ne osta-ne dovoljno mesa da
se pristojno sahrani." Rekavi to, zavali se u sto-licu i ukrsti ruke na grudima. 1, senjor,
molim vas lepo, kaite vi me-ni zbog ega ste ba morali da dodete meni sa tom
informacijom, kad ste fino mogli da zavrite posao, tako kako je dogovoren?"
,,Ne slaem se sa oaom Karmonom. Zla je krv medu nama, jo od yremena kad je moj
moj otac iveo u Lisabonu i radio sa njim. oao je ukrao jedan dragulj mom ocu, ukrao
je ponos porodine batine", re-koh, slagah i ostadoh iv. ,,A ja elim da mi se taj
dragulj vrati. E sad, i on je deo trgovine izmedu oaoa i Bega."
,,Ako dozvolite, odmah u vam sve izloiti", nastavih, ve donekle okuraen. ,,U sutini
stvari, lepo se ja slaem sa Begom, nema ta. On e isporuiti oruje, a ja u se
pobrinuti za dijamante, i sve e proi ka-ko treba. Nema medu nama nesuglasica. Ali, ja
se plaim da e Karmona uiniti sve da rae skrati za glavu. Ubie me zbog onoga to meni u tom poslu
pripada."
Savimbi se osmehnu. Njegovo lice, pri tom, nije otkrivalo ama ba nita. Uinilo mi se,
ipak, da ga ta pria, bar malo, zabavlja.
,,Nema nikakve sumnje da je va psiholoki kroki gospodina Karmo-ne prilino
verodostojan", ree Savimbi. ,,Imao sam, jednom, priliku da sprovedem pravdu na
njegovoj malenkosti. Ostavio sam ga u ivotu, s tim da bude vezan za kolica, jer ba mi
je tako odgovaralo."
,,Usudujem se da primetim da bi svet, sigurno, bio bolji kad Karmo-ne u njemu ne bi
bilo", rekoh.
,,U kojem je statusu va rudnik?", upita on. ,,Koliko ja znam, uglav-nom guta novac."
Oklevao sam, nisam znao ta da kaem. S jedne strane, nisam eleo da otkrijem kako
smo na putu da otkrijemo kimberlitski vod i spasemo stvar. S druge, instinkt mi je
govorio da ne bih smeo da laem ovog oveka. ,,Da, rudnik guta pare. Ali, ja se drim
optimistinog geolokog izvetaja, a u tom izvetaju pie da postoje indicije da na mom
posedu ima dijamanata. Ako nabodemo icu, to e, svakako, povoljno uticati na visinu
naih redovnih davanja Uniti."
,,A ta vi lino elite iz te transakcije koja bi trebalo da se obavi iz-medu Dombe i
ostalih koje pominjete? Karmonin udeo?"
,,Ne elim nita, ak ni onaj deo koji mi je obean. Ne elim nita da imam sa
Karmonom. A nita, u svakom sluaju, neu ni videti od tog posla; Karmona e me
prei, ovako ili onako. Mislim, i imam raz-loga da mislim, da je on umean u smrt moga
strica u Njujorku, a imao je, slutim, uticaja i na ozbiljne finansijske tekoe sa kojima
sam se su-ocio. Nita ja ne elim sa njim da imam, nita. Hou samo taj dragulj koji je
on ukrao mom ocu. I hou da me ostavi na miru, da vodim svoj nidnik neometano i da
pokuam iz njega da izvuem neki profit."
Nisam tom prilikom eleo da potenciram injenicu da je Srce sveta bilo dragulj ogromne
vrednosti. Bilo bi to kao da neto kukam, a pri tom maem sonom butkicom pred
zakrvavljenim oima izgladnelog la-va.
Oeanj strasti
Savimbi ustade. ,,Savetujem vam da se vratite u svoj rudnik i pona-ate se kao da se
nita nije promenilo."
,,A ta sa Dombom i tom trgovinom krvavim dijamantima?" ,,Uspeli ste da se upletete
sa vrlo opasnim Ijudima, ne sa jednim, ne-go sa vi.e njih - Karmonom, Begom,
Dombom. Bilo bi, ja vam suge-riem, najbolje da niko od njih ne sazna da ste

razgovarali sa mnom. I, samo vi odigrajte tu ulogu koja vam je namenjena i na koju ste i
sami pristali."
,,Ali, ta ako..."
Savimbi se okrenu i napusti prostoriju.
Major nam pokaza dva leaja. ,,Veeras ete ostati ovde. Ujutro e-mo vas odbaciti do
uzletita."
Poto i major otide, Kros i ja se zgledasmo. ,,Ma, ko ga jebe", rekoh ja. ,,Ne mogu u
ovom trenutku da procenim kroz ta smo upravo proli, ali nazirem svetlu stranu svega
ovoga." ,,Ma idi! ta je to svetlo, bogati?" ,,Kako - ta? Pa jo diemo!"
54
Kad sidosmo iz aviona, tamo kod nas, kod rudnika, ugledah Gome-za. ekao nas
ovek, da nas vozi. Nije, medutim, bio sam. ,,Isuse boe! Vidi je", ree Kros.
Na Simonu je mislio. Nosila je safari aketi, izmice i belu kou-Iju. Kao da je iskoraila
iz propagandnog filma neke ekspanzivne turi-stike agencije kojoj je cilj da navadi to
vie avanturista gladnih isku-stava u nedirnutoj, divljoj afrikoj bestragiji. I pri tom je kako to da ne primetim - u odabiru odevnih artikala sauvala tu pornografsku no-tu. U
vidu suptilnog nagovetaja, je l' te.
,,0vo ne mogu okarakterisati drugaije nego kao neprijatno iznenade-nje", rekoh
donekle diplomatski, ne krijui oseanja.
,,Pa eto, bila sam tu, u komiluku, pa reko' - da navratim", ree ona i poljubi me u obraz.
Lep osmeh, nema ta.
Rukovala se, potom, sa Krosom.
,,E, je l' sam ja, kao, jo vlasnik rudnika?"', dobacih oferu Gomezu. 111 ga je ova
ena, mo'biti. prodala dok sam odsustvovao?"
On se osmehnu i zavrte glavom. ,,Senjora je stigla jue. Odsela je u vaem stanu."
Divno. Super. Ova ekipa misli da mi je Simona riba. I, ta to zna-i? Pa, muni glavom:
ma kakve tajne ja poeleo da sakrijem od bilo koga, njoj bi morale da budu otkrivene.
Pa ona je, je li, moja! Golu-dravome mravu bio je zabranjen pristup mom rudniku, a
ona je, tako lepa, morala da dobije klju od moga stana. Ko bi joj odoleo?
Yozio sam se, tako. na zadnjem seditu ,,rovera". Simona je sedela kraj mene.
,,Sve je sredeno oko razmene", ree ona. Obratila mi se na engle-skora, da Gomez ne
razume.
,,Za kada?", upitah.
,,Za sutra."
Kros, koji je sedeo napred, poluokrenut, oinu me pogledom. Sutra? Savimbi, po svemu
sudei, nee stii da okupi Ijude. Nee stii da ui-ni bilo ta ako uopte planira da, bilo
kako, sredi Dombu. Morao sam, im stignem do rudnika, da cimnem Kirka, i onda
Boga da molim da e on uspeti da stupi u vezu sa Savimbijem. S moje take gledita,
ni-ta ne ide kako valja; kako se okrenem, neto pode naopako. A ovo... Ovo nije ala.
ivot e mi se pretvoriti u pakao. A ja se vozikam i raz-miljam kako to da izbegnem.
1 dobro, Simona, kako je to isplanirano?"
,,Domba je pripremio mesto gde e avion moi da sleti. Pre toga, Domba e mi dati
dijamante. Na licu mesta emo ih prebrojati i pro-ceniti. Onda emo Begu javiti. preko
satelita, da je sve u redu, ako bu-de u redu, naravno. Ti si tu da izda powrdu za
dijamante. Beg onda stupa na scenu. Isporuuje oruje, i mi mu dajemo dijamante,
njegov deo, sve sa potvrdama koje si ti izdao."
..A ti? Sta e onda ti? I, ta s ostatkom dijamanata? Je l' e i ti s Begom da
odmagli?", upitah, uplevi u svqju znatielju nenametljivu oajniku notu, tek da joj se
dua raskomoti.
290
Harold Robin

,,Mi, zna, Begu ne verujemo. Mene eka arter let, tu, na licu me-sta." Ona me pomazi
po ruci. ,,Ne sekiraj se, uzee ti svoj deo pre ne-go to ja odletim."
,,A ta ako se Beg i Domba sporekaju? Sta ako se, recimo, dogo-di da Domba, u
odsudnom asu, rei da zadri te dijamante, a s dija-mantima i oruje?"
,,Beg nije glup. Dovee mnogo Ijudi. A preduzee i dodatne mere -sve ima da ode u
vazduh ako Domba bilo ta pokua."
Utonuh u sedite i zatvorih oi, pokuavajui da se opustim. ivot je pun iznenadenja.
Simona je, ba kako joj dolikuje, doletela ovamo na metli. Aranman u koji je bilo
ukljueno i tano vreme kada e se od-igrati razmena dijamanata za oruje - nije vie
drao vodu. Da stvari budu jo gore, osetih da ne mogu ni u koga da se pouzdam. Sam
u morati sve.
A Kros? On se, kad smo sleteli, nij'e ni potrudio da me pita ko je ta ena tu, sa
Gomezom. Znao je on Simonu. Mamu li mu njegovu.
55
I ne stigosmo do kapije, a straar dotra do ,,rovera".
,,Rudnik je potopljen!"
,,Merda*] Gde je Kriger?"
,,U rudniku, s poslovodom. Pokuavaju da osposobe pumpe."
,,0dvedi senjoru do mog stana."
Da li me sasluao ili nije, tek, odmah zauh novu poruku: ,,Pukov-nik Domba je
dolazio, neto ranije. Bio je vrlo Ijut kad smo mu rekli da niste u rudniku.''
,,U pravu si bio", apnuh Rosu, ,,ta vredi da lepo centrira kad ne-ma centarfora da
dune loptu u gol."
Dok smo stajali pred oknom, radnik zaduen za lift ree mi da lift raoe da nas spusti
samo do pola puta.
Oeanj strasti
291
,,A ta onda? Da skaemo?"
,,Ne, senjor, onda niz merdevine."
,,Ne brini se nita", ree Kros, ,,ako polomi kost-dve, Dombi e olakati posao, nee
morati mnogo da te melje. Ej, bre, baba, ta u ti ja sad ovde? Kako da ti pomognem?
Idem da vidim ta mi Ijudi rade."
Znao sam da lae. Verovatno ide da ga zarije u Simoninu oblapornu dubodolinu, a onda
da, natenane, zajedno s njom smisli najsuptilniji na-in da me servira razjarenom
Dombi.
Kad lift stie, nisam bio u najlepem raspoloenju. oao je zapoeo tu igru, i ona je ve
predugo trajala, predugo, jer bejah ve izmoden od svih tih kombinacija. Siguran sam
bio samo u to da sam ja - ja, a da svi ostali igraju za protivniki tim. Da ga jebe.
Stigao sam do dna. Tunel jeste bio vlaan, ali daleko od toga da je vode bilo do kolena.
,,Ima vode, ima, ali tamo, dublje", ree mi poslovoda. ,,Sigurnosna vrata je zadravaju",
dodade.
Krigera sam naao upravo tako - do kolena je stajao u vodi, lupao po pumpi i psovao je
iz sveg glasa. Besan je bio, toliko besan i isfru-striran, da mi se, namah, uinilo da e s
te pumpe prei na mene i po-teno me istamburati.
,,Gde si, jebote, uz'o ovu pumpu? Sesil Rouds je ovakva govna ba-cao u dubre 1890.
godine, jebote!", vikao je Kriger.
,,Ma, dobio sam to s rudnikom! Otkud znam! ta se dogodilo!"
,,0vi tvoji to miniraju napravie haos. Zveknuli u neku ponornicu, s(a li... Srea njihova
te se svi ne podavie! A i ti si imao sree! Ovo je moglo da uniti rudnik za vjeki vjekov!
Kad mi ree onomad da ne-ma pojma o rudnicima, imao si, vala, pravo! Pojma ti
nema! Je l' ti ucad, reci mi, molim te, palo na pamet da ne moe da pusti radnike da

vrljaju pod zemljom kako se njima efne? Pa nije, bre, ovo kolica Pa da bacamo
petarde, ovee!", pridikovao je Kriger.
Imao je on jo mnogo toga da kae, ali je forsirao onu pumpu, pa |e i njoj neto gundao,
kao da je bie, a ne stvar. Digoh ruke od njega 1 vratih se na povrinu.
292
Harold Robins
Kros me je tamo ekao.
,,Domba je dolazio, Simona je s njim razgovarala."
,,Dobro. Kad treba da dam krv?"
,,Sutra. Ljudi kao to su tvoj ortak Beg i pukovnik Domba vole da uhvate oveka kad je
na suvom. Sam da dolija. I, zna ta, mislim da to nema nikakve veze sa naom
posetom Savimbiju. Jok. Da ima, ve bismo nas dvojica vritali u paklu. Takvi su ti Ijudi vole da iznena-de. Iznenadenje je njima, jebiga, smisao ivota. Ali, ovee, neto moram da ti priznam - ima stav. Jes', vala, stav. Stavinu! Ne serem, maj-ke rni. Mnogi bi
se na tvom mestu upiali u gae. A ti? Jebe ti se! Ne-to e gadno da bude."
,,Pusti to. Dua mi jeca. Ne znam ta u sa sobom", turo se ispo-vedih Krosu, ,,ali
znam da bi mi znailo kad bi ti mogao da otprati Krigera do Luande. I nek ostane tamo
dok se praina malo ne slegne. Izviniemo se, idemo na tu kartu, jebiga, izvinjenje - pa
ta bude. Re-i emo da mora jo neto da se proveri oko poslovanja rudnika..."
,,alje me na klupu, a utakmica tek poela? Nema anse, Hoze!"
,,Ma, tako mora biti. Vie me brine Kriger nego na ta e ovaj po-sao da izade."
,,A mene ba brine na ta e posao da izade. Dva milioneta, sea se?"
,,Vidim kako me gleda. Yidim, misli: jebe se ovom za mene. A ni-je tako. Ja nikada
nisam zajeb'o oveka. Jesam li ti rekao: dva miliona. E, pa ima da budu dva miliona.
Nema veze da li si u Luandi, ili na li-cu mesta kad obavljamo razmenu, nema veze,
ovee. Ti ima dogovor sa mnom, i ja u taj dogovor potovati."
Okrenuh se i odoh. Nisam eleo da i on bude tamo dok se trampi oruje za dijamante.
Pria koju sam sloio bila je, naravno, samo oprav-danje. Nije mi bio potreban jo jedan
no iza leda, dosta ih je ve bi-lo. A kad sam mu rekao da su njegova dva miliona jo u
igri, da ne-ma razloga da se brine. e tu nisam lagao nimalo. I ekae ga ta dva mi-liona,
to se mene tie, pod uslovom da on ne pokua da slae mene.
Zakucah na vrata sopstvenoga stana i saekah da se Simona oglasi. Bee se
presvukla: sada je na sebi imala bermudice i bluzu koja niti je ta otkrivala - niti je ta
krila.
Oganj strasti
293
,,Piko jedna", rekoh joj.
Ona podie obrve. ,,Tako se obraati jednoj udatoj eni, pa stvarno... Da smo u
Lisabonu, oao bi ti grkljan presekao kad bi mi se obratio tako kao to si mi se obratio
sada. Hou da mi se lepo izvini."
,,Jes', u pravu si, ne pria se tako sa enom. Pa, okej, eto, nisi pi-ka, ali si jebena
kuketina. A taj tvoj mu je vie u tvoju pizdu uloio nego u rent-a-kar za sve ove
decenije kol'ko je iv. Jesi l' puila Dom-bi kad ste se ono upoznali, a?"
Pridoh minibaru i nasuh sebi malo starog Eduardovog brendija. Ona nije sela, ve me
pratila po sobi, drei, ipak, odstojanje.
,,Vidim da si ba super raspoloen", ree.
,,Pa dobro, bre, ta vi, Ijudi, mislite - dokle ete da jebete kako ko-ga stignete? A!? Je l'
vam ja liim na neku budaletinu koja je pala s kruke?" Iz njene tane izvukoh mobilni
telefon. A onda ovaj lokalni te-lefon, rudniki, iupah iz zida.
,,ta radi to?"
,,0d sada pa ubudue, ja sam za tebe senka", rekoh, unevi joj se u lice, ali sam bio
totalno odlepio, pa nije bilo anse da njena naglaena enstvenost bitno utie na moja

ula. ,,Ima sad fino da sedne ovde i is-pria mi sve, ama ba sve, potanko, ta to
rade Domba, Beg i onaj smrad od tvog mua!" Izgovorivi to, podigoh onaj mobilni.
,,Nita se ti ne secaj, nema frke. Ja sam ti. recirao, sekretarica. E da, sekretarica! Tako
na mene gledaj! Ako te neko bude traio, ja u se uljudno javiti i primiti poruku."
Simona je imala oi zelene. ne crne, ali ekspirov opis Mrane da-ne, kobne ene koja
je raspirila oganj njegovih oseanja, pade mi u tom trenu na pamet. Starog dobrog
Yiljema ta je dama. ipak. oigledno vi- privlaila nego ova dama portugalska - a i plaio
je se, maltene.
,,A ta e ako ja, jednostavno, ne elim da saradujem? ta ako ka-zem Dombi da ti
nee. da saraduje?", ciknu ona.
Dobro pitanje, nema ta. Ali, nisam ni ja bio bez odgovora. ,,Rei u da nam niste
potrebni ti i oao. Rei u mu da, kad jednom uzme 3 oruje, moe uz to da zadri i one
dijamante koji bi ili vama."
294
Harold Robins
OganJ
strasti
295
Ona se zasmeja, histerino.
,,Sta je, bre, s tobom?"
Saekah da povrati dah. A ona ponovo zameketa: ,,Ja sam mu, da zna, ve rekla",
zabrekta Simona, jedva prevaljujui rei preko uzdrh-talih usana, ,,da moe da uzme
lvoj deo."
56
Ujutro poslah namrgodenog Krosa da, pik-apom, pokupi Krigera sa improvizovanog
aerodroma.
,,0seam se kao kartiran", ree Kros. ,,Kad bih ostao ovde, raogao bih, barem, da
identifikujem delove tvoga tela poto te pukovnik obradi."
Odvedoh Gomeza, ofera, u stranu.
..Senjora Karmona i ja moramo na jedan sastanak", rekoh mu. ,,lde-mo 'roverom'."
,,Si, senjor."
,,Moe da bira, Gomez", rekoh. ,,Moe ili da vozi nas, ili da osta-ne u rudniku."
,,Kakav izbor, senjor? Ja sam va voza."
,,Kaem ti to zato to tamo moe da bude frke. Neka roba e biti is-poruena pukovniku
Dombi. Ako stvari podu naopako..."
Nisam morao da ulazim u detalje da bih Gomezu objasnio kakva je situacija. On je
poznavao pukovnika Dombu i angolanske ratne eme mnogo bolje od mene.
,,Nema problema, senjor."
,,0kej. Ako preivim ovo, ima godinju platu u cugu da dobije."
To ga razveseli.
Simona iz mog stana izade odevena u neki drugi safari komplet. Ni-ta na njoj nije bilo
od jue, ukljuujui i nove izme.
,,Izgleda kao da ide da se zeza i slika kako pucaju na lavove", ne mogoh a da ne
primetim.
,,Nadam se da emo pucanje ovoga puta preskoiti", uzvrati ona.
Sp#vao sam u sobi u kojoj je, pre nego to u je oterati, boravila Eduardova devojka
Karlota. Moram da priznam da mi je u vie navra-ta padalo na pamet da se unjam u
svoju sobu i uvuem u krevet kod Simone. Pa, majku mu, moe se ispostaviti da bi mi
to bio poslednji oYOzernaljski obrok.
Ona podie ruke. ,,Nee da me pretrai?"

,,Ne, verujem ti." Rekavi to, zasmejah se, i cerekao sam sve dok ne stigosmo do
,,rovera".
Kad se smestismo na zadnjim seditima, ona upita: ,,Namerava li da mi kae neto o
onom tvom razgovoru sa Begom?"
,,Pa, nita... Samo mi je saoptio gde i kad. mesto i vreme. Nita dru-go", slagah je
'ladno. A sem toga to smo razgovarali o detaljima raz-mene, ja sam mu tada rekao da,
jednostavno, moram dobiti taj vatreni dijamant pre nego to bilo kakav sertifikat
potpiem.
Bejasmo na pola puta do zaravni na kojoj e biti obavljena razmena dijam^nata za
oruje, kad zazvoni mobilni. Beg je zvao.
"Domba ima neke izmene. Nee da avion sleti tamo gde je bilo do-govor^no, nego na
neko drugo mesto", ree Beg i saopti mi novu lo-kaciju giio je to livadici kraj druma,
petnaestak kilometara u suprotnom smeru.
h Gomezu nove koordinate. a, tamo i jeste bolje za sletanje aviona", ree on. eh glavom
i natuknuh Simoni: ,,0vi Ijudi nikad ne rizikuju, a?" *^, kad je glava u torbi, nee da
rizikuju. Kad bi se Savimbi ili vladine
te krv
snage umeali u ovu razmenu. bilo bi krvi do kolena. A neto od
Do
nik bi
'i tee mojim i tvojim venama."
SMO ZAUSTAYLJANI na kontrolnim punktovima. Sve ^tiini Ijudi. Isprava nismo imali, ali
svaki put kad bismo zastali, vojnom D,
paljivo razgledao moje lice i poredio utiske sa podacima o li^pisu ispisanima na paretu hartije.
k mi pridosmo mestu gde e razmena biti obavljena, itava oblast je od pobunjenikih
trupa i dugih cevi. Ne behu to samo mitra296
Harold Robins
Oeanj strasti
Ijezi na haubama dipova - po bunju sam opazio raketne bacae i ten-kove. Rekao bi
ovek da j'e pukovnik Domba, izvan svake sumnj'e, spreman za boj do istrebljenja.
Tada mi prvi put pade na pamet da bi onije koje e ovde i sada biti isporueno moe
da izazove rat koji e zapaliti celu ovu, ve dovoljno unesreenu, zemlju.
Crni helikopter. sve sa mitraljezom i raketama, kruio je iznad naih glava.
,,Beg", rekoh. Beg mi bee rekao da c'e on lino proveriti stanj'e na te-renu pre nego to
se njegove letelice prizemlje. Kad je pominjao teren, znao sam da ne misli na krajolik i
geoloke karakteristike zemljita.
Kad pristigosmo na uzletite, ugledah Dombu na komandnom me-stu. Telefonirao je.
Krenusmo ka njemu, ali nas zaustavi jedan oficir.
,,Senjor, idite za mnom, sve pripreme su obavljene."
Siraonu i mene oficir odvede do atora ije bone strane behu uro-lane, pa je krov
bacao prijatnu senku. U sredini atora nalazio se neka-kav astal, prekriven belim
stolnjakom, stolica, aparatura za procenu vred-nosti dijamanata i baterijska lampa, kao i
kante sa poklopcima.
Ofricir stavi jednu tu kantu na sto i ukloni poklopac. Ne dozvolih da mi ijedan mii na
licu zaigra, drei se kao da kante pune dijamanta vidam svakoga dana. Behu to
nebrueni, razume se, nepolirani dijaman-ti, ali svaka od tih kanti vredela je vie od
onoga to veina Ijudi zara-di za ceo ivot.

Tada oficir prstom pokaza na gomilicu sertifikata za dijamante. Pa-pira preko glave. 1
ree: ,,Molim vas, ponite."
,,Koliko vremena imam?", upitah.
,,Jedan sat."
Sedoh i poeh da potpisujem dokumenta. Kako god da okrene, kon-tingent dijamanta
ukupne vrednosti dvadeset miliona dolara bila je po-zamana koliina, brod da napuni!
Dani i dani bili bi potrebni da se, makar paualno, odredi vrednost svakog primerka. A ja
sam, eto, dobio sat vremena.
Prosuh aku dijamanta na sto. Odrediti veliinu nije bilo teko - Pro" sta stvar - ali sarn
vec naoko mogao da primetim da su svi oni dvokaratni, pa i jai. Svaki kamen koji sam lupom pregledao bio je ist kao suza, a vec'inom
behu beli. Nij'e nedostajalo ni onih obojenih, mahom utih, a i oni su bili zavidnog
kvaliteta. Nisam bio u prilici da ulazim u detalje i da pregledam sve - iao sam
nasumice, ali sam vodio rau-na o tome da pregledam bar po neki uzorak iz svakog
sloja, onako ka-ko behu naslagani u kantama. Cim zavrih sa jednom kantom, predoh
na drugu. Sat vremena brzo minu, i zazvoni mobilni.
,,Ja sam gore", ree Beg.
Izatoh iz atora i mahnuh ka mitraljeskoj cevi koja se nadnosila nad okolinom.
,,Stigao sam tek nasumice da ispitam robu, ali izgleda da je sve kao to j'e reeno da e
biti", viknuh u slualicu.
,,Dobro. Ne isputaj robu iz vida. Neu da, kad stignem kui. zatek-nem kante pune
kamenina. Moji transporteri e odmah da slete, ovog momenta. Kad Domba pregleda
oruje, meni ide polovina dijamanata, i sertifikati pride. Ti i oao uzmite drugu polovinu."
,,Sertifikate dobija kad ja uzmem vatreni dijamant."
,,Naravno. Ne brinite se, gospodine Liberte, nemam j'a motiva da vas prevarim - ili
ubijem."
Prekidoh vezu i opazih Simonu. Buljila j'e u mene.
,,Ti si budala. Nikada ti oao nee dati crveni dijamant."
,,Daleko je oao."
Transporteri se spustie na zemlju, tri aviona, jedan za drugim, u prasmu kraj druma. Kako su oni sletali, vojni kamioni se pomaljahu iz bui poredae se, spremni za utovar. Pukovnika Dombu smatrao sam
ada tek lukavim gangsterom u uniformi, ali dok sam posmatrao ovu
-raciju, zapanji me njegovo dranje - bee to, u najmanju ruku, ozbi-efikasan
zapovednik. Yodio je rauna o svemu, i sve je funkcio-msalo kao vajcarski sal.
>s oruj'e nije bilo izneseno iz aviona, a Begov helikopter se spusti
zemlju, nekih stotinak metara od atora. Oficir zaduen da kontrolimene telefonom primi naredbu da nastavi sa procedurom. ,,Pukovnik je odobrio
realizaciin kni^" -*- 295
Harold Robins
Oganj stras
299
Oko pola onih kanti bee ve napakovano u avione. Dadoh znak Go-mezu. On doveze
'lend rover', i mi natovarismo ostatak. Odvezosmo se do Begovog helikoptera. etiri
Begova oveka stajala su pored letelice. Izgledali su jednako opasni kao oni Dombini.
Jedino sam ja u celom tom drutvu bio bez svoje vojske.
Kako se primakosmo, Beg izade iz helikoptera. Osmehnu se i blago se nakloni pred
Simonom. ,,Senjora", promrmlja kurtoazno.
I ona se njemu osmehnu, jedva dodue.

U meduvremenu, raontiran je bio jo jedan sto sa baterijskom lam-pom. Iz helikoptera

izade neki ovek, sede za sto i poe da pregleda ka-menje u kantama. Svemu tome
smo prisustvovali.
,,Ja ti verujem", ree Beg, ,,ali moramo da budemo sigurni da ti, ko-jim sluajem, kante
nisu zamenjene iza leda."
Verovao je on meni, nije nego, isto koliko i ja njemu.
Poto onaj zavri sa pregledanjem dijamanata, klimnu Begu glavom, i on mi dodade
neki zamotuljak. Uzeh ga u ruku i opipah. Be.e to va-treni dijamant. Nisam morao da
razmotavam. Znao sam ta je unutra. Dombini Ijudi su stajali u blizini, i ja nisara eleo
da vide ta sam do-bio. Predadoh Begu sertifikate.
,Adeus", ree on, maui rukom dok se peo u helikopter. ,,Boa sortel"
Zbogom i sreno. Da me je neko pitao, ni ja se u tom asu ne bih setio dveju prikladnijih
rei.
,,Begajmo odavde koliko nas noge nose'\ rekoh Gomezu. Sirnona i ja se popesmo na
zadnja sedita, i Gomez pokrenu 'rovera'. Domba je bio zauzet oko oruja. Hteo sam
to pre da mu zbriem iz vidokruga, da me zaboravi, pre nego to mu ko zna ta padne
na pamet. A ako, uz to, na lice mesta pristignu i Savimbijevi Ijudi - gadno ima da
bude. ,,istimo se odavde", doviknuh Gomezu.
Ova razmena mogla je da bude kobna za mene. 0 tome sam svih ovih dana samo i
razmiljao. Kad mi je Beg rekao da je mesto razme-ne promenjeno, nisam imao ni
vremena ni mogunosti da stupim u kon-takt sa Kirkom i kaem mu to. Simona i Gomez
behu vezani za mene kao pupanom vrpcom, nisam mogao da se izdvoiim i Dozovem
oveka. A i Simona i Gomez mogli su da me ocinkare Dombi. ta bi mi on uradio kad bi
skontao da vodim dvostruku igru - Bog sveti zna.
Moji dani u Angoli behu odbrojani. Nema smisla da se motam tu i da Savimbiju
dopadnem aka. Kad otkrije da je izmenjena lokacija na kojoj je obavljena razmena
dijamanata za oruje, pomislie da sam ga prevario, naveo na pogrean trag. Tu za
mene vie nema ivota.
Odmakosmo tek nekoliko kilometara kad ugledah poznati pik-ap par-kiran kraj puta. To
vozilo bee u vlasnitvu mog rudnika. Kros je Kri-gera ba tim pik-apom odvezao do
uzletita. Da, tu je bio Kros, stajao je kraj kola. Odbacio je Krigera i vratio se. Od
nekoga je, nema sum-nje, nauo da razmena nee biti obavljena tarao gde je prethodno
bilo dogovoreno, a onda i saznao gde e to biti. Sledih se od pomisli: Beg mu je rekao!
Zato mu je i bilo lake mene da asti yatrenim dijaman-tom, a ne oaoa. Ko bi rekao da
u ja biti u stanju takvu dragocenost da zadrim.
Gomez prikoi.
,,Samo pii!", urlao sam.
,,Stani, more", ree Simona.
,,Da, senjora."
,,Da, senjoraT, uima sopstvenim nisam mogao da verujem.
Neto me bocnu po rebrima. Mali, crni pitolj, kao oni automatski kakve je moj otac
nazivao ,,enskim naoruanjem za tanicu".
,,Nisam li ti rekla da me lepo pregleda?", oglasi se Simona.
,,Gomez! ovee! ta god da ti je ova ponudila, ja plaam dvostru-ko! Gonez!"
Voza zavrte glavom i dotera kola do mesta gde je stajao Kros. ,,ao rai je, senjor, ali
ono to ona nudi, samo ena moe da prui."
Kros mi otvori vrata.
,,Izlazi", ree.
Izadoh. I Gomez izade, a Simona mi se pribi uz leda. Dok je silazi-la, Kros je uhvati za
ruku u kojoj je drala pitolj i zavrnu je iza leda. Onda joj oduze oruje i odgurnu je.
Odloi njen pitolj u stranu i pote-e jedan mnogo vei.

300
Harold Robins
,,ta radi to?", zabezeknu se Simona.
,,Na zemlju", ree Kros njoj i Gomezu. ,,Licem nadole."
Kad ovi posluae naredbu, obrati se Kros meni: ,,Gde su dijamanti?"
Glavom pokazah da su u 'roverovom' prtljaniku.
On otvori gepek i skinu poklopac sa kante. ,,Isuse blagi i Boe ie jesi na nebesi!"
udesan prizor, buket dijamanata.
Pogleda me, ponovo, cerei se: ,,Kol'ko ima u ovim kantama?"
Slegnuh ramenima. ,,0sam, recimo, moda deset miliona."
,,Radimo zajedno?", upita on.
,,Dogovorili smo se da tebi idu dva miliona. To je, otprilike, polovi-na mog udela. Ako
uzme oaov deo, nee iveti dovoljno dugo da uiva u blagodetima."
,,Ko zna, moda sam ja spreman da rizikujem", ree Kros.
,,Nee, ovee, biti mesta na ovoj planeti gde e moi da se sakri-je", ree Simona,
onako, uz tle priljubljena.
Kros na nju nije obraao panju. ,,0kreni jedan broj, baba. Sta emo da uzmemo?
Samo ono strogo nae, ili i - njihovo?"
Ovo 'nae' i 'njihovo' u znaajnoj meri me ohrabri. Bio je na mo-joj strani.
,,E, daj da se, prosto, obogatimo. Jebe pohlepu! Sto je dosta, dosta je.''
,,Ima pravo. A ti, kuko, moe da ustane."
Simona se pridie, psujui Krosa. Takva bujica najlascivnijih ulinih izraza iznenadila bi,
slutim, i njenu kerku Doni. Odjednom. stie nam drutvo. Dipovi nas okruie. Prvo
lice koje prepoznah bilo je Dom-bino. Dovezao se onim dipom, s lobanjom na haubi.
Ali, kad videh ko sedi pored Dombe, krv mi se sledi u ilaraa.
Bee to onaj major koji nas je primio kod Savimbija.
I Kros je primetio. Pogledavi me, ree: ,,Mislim da smo jebali vor-ka."
Domba i major izadoe iz vozila i pridoe. Obojica su se neto ce-rili. ,,Na brzinu ste
otili, senjor Liberte. A moje ste dijamante, je l' te' sa sobom poneli, da, da. Mi ba
podosmo u rudnik, da uzmemo to je
Ogani strasti
301
nae, ali, eto, vi nas potedeste dugog truckanja. Nosi te kante", ree pukovnik jednom
od svojih Ijudi.
Simona istupi. ,,0vi dijamanti pripadaju mom muu. Samo ih pipni-te, i Savimbi e, za
tren oka, o svemu biti obaveten. Primie telefon-ski poziv i bie mu reeno da kujete
zaveru protiv njega."
Domba i major se presamitie od smeha. Domba je, ushien, tukao onim tapom po
zemlji.
Kros i ja se jo jednom pogledasmo. Sve nam je bilo jasno. Simoni jo nije. Zgrabih je
za ruku i odvukoh. Ako se jo jednom bude tako unela Dombi u lice, svi emo da
nastradamo.
,,Zavei", rekoh joj.
Ni ona nije bila glupa - zavezala je.
Kad prebacie kante sa dijamantima, Domba pozva Gomeza. Prime-tih krupne grake
znoja na oferovom elu. Domba obgrli Gomeza i odvede ga niz put.
Pucao mu je u glavu. Gomezovo telo polete unazad i utonu u oskud-no rastinje kraj
druma.
Domba odloi revolver i zavrte glavom. ,,Bio je moj izvor u rudni-ku, sad u morati da
ga zamenim nekim. Ne bi on mene izdao za no-vac, ali, kao i svaki mukarac, bio je
slab na enu."
Dotae me svojim paradnim tapom po grudima. Ooga puta nisam

'kwao da e ga skloniti i nasmejati se. Sad sam gotov, mislio sam.

,,Je l' hoete da ova ena umre?", upita on.
"Ne", glas mi zadrhta. ,,Ne, ne elim."
Jkej. Dajem vam enu." On se nasmeja, uhvati se za spolovilo i anjiha se naprednazad. ,,A Savimbi poruuje da slobodno zadrite rud Ja, medutim, uzimam dijamante." 'zomba i major se gromoglasno nasmejae, pa
krenue nazad ka diKolena su mi klecala. Uskoih u kola, za volan ,,rovera". Kros prvo zauzme^mesto
suvozaa, ali se predomisli. ,,Sedi ti napred", re-Simoni. ,,to se mene tie, bolje da ti
pitolj bude uperen u po-nljak. Sigurnije je."
302
Harold Robins
,,Ta budaletina Domba", dvanjkala je Simona. ,,oao ima da kae Savimbiju ta ovaj
radi, rei e mu za zaveru, za sve! Nee taj Dorn-ba ni aska uivati u onome to je
nama pokrao."
,,Ti, bre, i dalje nita ne shvata", rekoh joj. ,,0ruje je bilo za Savim-bija, ne za
Dombu. Ne radi Domba protiv Savimbija, radi ZA njega." ,,Sta? Kakve su to
baljezgarije?"
,,Mirovni sporazum koji su sklopili Savimbi i vlada nee opstati. Ode mast u propast.
Savimbiju je potrebno oruje. On ima dijamante, ima i-me da kupi oruje, ali ne moe u
tu kupovinu da ude otvoreno, razu-me? Zato ugovori posao i Dombu iskoristi kao
fasadu. A trguje ango-lanskim dijamantima, robom koju je godinama prikupljao po
rudnicima. Nema ni potrebe da se izdaju sertifikati za te dijamante, sve su to angolanski dragulji, shvata? Sve je to bila puka arada, za sluaj da vla-da provali neto.
A da se to dogodilo, Savimbi bi lepo rekao da je Domba, je li, kovao zaveru protiv
njega, da je izmakao kontroli."
Odvezosmo se pravo do uzletita gde je Simonu ekao arter. Ni re vie nisrao
progovorili. Kad stigosmo, ona utke izade iz ,,rovera". Kros i ja ve bejasmo na pola
puta do rudnika kad on duboko, duboko uz-dahnu.
,,Da ga jebe, ovee, bar sam jedan minut bio bogat ovek. Onoli-ko dijamanata,
jebote, a svi moji! Imao sam, taj jedan minut, i svoje ostrvo, i Rivijeru, i lepe ene i
imanje i sve ivo to elim. Sad sarn opet go k'o pitolj."
,,Nemoj tako. Ima udeo u rudniku."
Sada na Krosa dode red da, kao onomad Domba i major, zaurla od smeha. ,,E, sila si!
Imam, jata, sa svim onim blatom, pa mogu da se maem i doivotno leim reumu!"
57
Kriger se vratio sutradan, kleo me to mu traim vreme dovodei ga u Luandu. ,,Muka
mi je od ove bolesne zemlje i tvog prokletog rudni-ka. Da otaljam ovo, pa briem
odavde."
Osanj strasti
303
Krosa sam jedva vidao prvih dana otkako se ono zavri. Ni on ni ja nismo eleli da
priamo o tome kako je Yeliki dijamant otiao u tude ruke. Iskamio sam od njega toliko
da sam ja, sticajem okolnosti, bio onaj koji nudi vie, inae bi se priklonio Simoni.
,,Pristao sam da po-mognera oko tog dila sa krvavim dijamantima pre nego to si ti
stigao u Angolu", priznao mi je. I, nije lagao. Bio je, u stvari, pristao da me zajebe pre
nego to me je upoznao. Sa moralnog stanovita je, cenim, manji pad kad sjebe
nekoga koga ne zna nego kad zavrne prijatelja.
Kros nije znao da je Srce sveta kod mene. Zadrao sam ga. Kad osta-doh sam u svom
staniu, nestrpljivo sam izvadio dragulj i dobro ga razgledao. Ispitivao sam ga paljivo,
nalik ustreptalom deaku koji pre-listava asopis sa golim enskama. Ni Domba,
oigledno, nije znao za Srce sveta. Da je znao, proao bih kao Gomez.

Dok sam ga prevrtao po rukama, mogao sam lepo da osetim mo tog dragulja koji me
je zasipao ognjem nesluenim. A kad ga baci pod lu-pu - kao da gleda u srce vulkana.
Nita od svega onoga to sam u svome ivotu posedovao - automobili, jahte, novac,
ene - nita od to-ga nije na mene tako snano uticalo kao taj vatreni dijamant.
Kad malo razmislih, da, sumnje nije bilo: ubio bih bilo koga ko bi se drznuo da mi ga
uzme.
KONANO ZAJEDNO YEERASMO, Kros i ja, tri dana po povratsa one krvave razmene u savani. I Krigera sam pozvao, ali on se iz
udnika oglasio porukom u kojoj tni je sugerisao da i tu veeru mogu
)bodno sebi da nabijera tamo gde e. kako stvari stoje, ceo rudnik da
ii ude, mogao ja to da primim ili ne.
eera je protekla u veseloj atmosferi, k'o na groblju. Kros je bio ladrndan, a i preterao je
s piem. S druge strane, ni ja se nisam bogkako trudio da razvedrim ambijent.
,. "ldem ja kui", ree mi Kros u jednom trenutku. ,,Mislim, ono, ku-Ako je Krigeru dosta
ovoga, i meni je." A, i tebi se smuila Angola."
304
Harold Roblns
,,Nekada mi se inilo da je ivot gadan u Miigen Sitiju, ali da ti kaem ja sada, baba,
svi oni moji drugari, to su reciklirani po zatvori-ma, pa as na slobodi, as unutra... E,
svi ti likovi su ti kao Hor be-kih deaka u odnosu na ove spodobe koje vode - i vode li
vode, nika-ko da batale - ovu zemlju."
Odjednom, neko nahrupi na vrata, i eto ti Krigera. Ba me prepade. Izgledao je kao da
je maloas ispuzao iz neke blatnjave rupetine, a i j'e-ste. Tog oveka, inae, nikada
nisam video nasmejanog.
,,0vo se pojavilo u onom prokletom tunelu, poplavljenom. Ovo", re-e i jrogledom
pokaza na sebe.
,,Sta, to je izazvalo poplavu?"
,,Ma, ti si, bre, najgori upravnik rudnika koga sam u ivotu video! Dupe sopstveno ne
razlikuje od one rupe u zemlji."
Uzdahnuh. Dovukao sam tog jadnika u ratno podruje i gurnuo ga trideset metara pod
zemlju, gde je nedelje ve proboravio. I to uzalud. Ne bih mu, istinu govorei, zamerio ni
da me gadao neim.
,,Zna ta?", rekoh. ,,Bio je u pravu onaj Eduardo: to vie novca ba-ca na ovaj rudnik,
stanje je sve gore. A meni je svega toga dosta. Mi-slim da je poslednji as da dignemo
ruke od ovoga i odemo lepo kua-ma."
,,Kurac e ti da digne ruke", procedi Kriger. ,,Nema kui, jok! Sa-da, kad sarn napipao
kimberlitski vod!"
Kros i ja se sledismo. Pogledah grumen sivo-plave zemlje koji je Kri-ger sve vreme
drao u ruci. Maloas se bejah uplaio da e mi ga frlj-nuti u lice, a sada mi oi
zastadoe na tom mrsnom, blatnjavom koma-du nade.
,,Vas dvojicane da ste glupi, nego ne razlikujete plavu zemlju od ja-lovine ni kad je
svojim oima vidite. Vi ste jedan vrlo, vrlo bogat o-vek, gospodine Liberte." Cerei se
sada, Kriger dodade: ,.I, jebem li ga, ne samo vi, neeo svi mi."
Deo sedmi Antverpen i Pariz
58
Obogatih se, tako, od ,,Plave gospe", ali mi se nije posrei da malo vie uivam u tom
krhkom miru - mru koji je Kros vedro krstio ,,mi-rom koji krvari" - izmedu Savimbijeve
gerile i vlade. Mirovni spora-zum pucao je po svim avovima; dolazei rat oseao se u
vazduhu.
Godina nam je dana bila potrebna da dopremo do kimberlitskog vo-da. A kad dopresmo
- zasu nas podzemna reka izobilja.

,,Moramo da beimo iz ove zemlje-prokletinje pre nego to nas po-tamane. Pa red je,
valjda, i mi malo u ovom blagu da uivamo!", ree mi Kros jednoga dana, poto na kapiji
izbi pucnjava u kojoj su glavne role tumaili reketai dveju suprotstavljenih strana, i
jedni i drugi doli da pokupe ,,kiriju".
Jedina uteha koju sam pronalazio u angolanskoj svakodnevici ogleda'a se u injenici da je oau mnogo tee da me likvidira dok sam ovde:
usred ekvatorijalne Afrike. to se tie uniavanja njegovoga velianstva,
iinio sam sve, samo mu na grob nisam piao, to se kae; a i to u,
vala, jednom uiniti, pod uslovom da ga nadivim. Krv koju nasledih
'O majinoj liniji na jedno me je, medutim, strogo upozoravala: Portulci nikad ne oprataju i nikada ne zaboravljaju. A i vole da se bore
no to smatraju naslednom vrednou, porodinom dragocenou.
ako sam i ja sam video taj vatreni dijamant, koga se domogoh u onoj
ertutmi, razapet izmedu Bega, Dombe i sree u koju sam se, i ne slutei je, sve vreme uzdao.
Harold Robins
A znao sam, dobro sam znao, da oao jo ne bee raksrstio sa mnom. Nadao sam se,
jedino, da u biti budan i primetiti kamu to mi se pri-mie sa leda.
,,Idemo'\ rekoh Krosu. ,,0rganizuj prevoz."
,,A kuda emo?", upita on.
,,U Antverpen."
,,Gde ti je pa to?"
,,U Francuskoj, Holandiji, Belgiji, jebem li ga gde je, u jednoj od onih zemalja tamo. ko
e ga znati, nikad nisam bio dobar u geografiji... Znam samo da najbolji dijamanti u
svetu obavezno produ kroz taj grad. Berni i moj otac su poslovali sa nekirn trgovcem
dijamantima na berzi u Antverpenu. Pozvao sam tog tipa pre neki dan i zamolio ga da
nade nekoga ko bi bio zainteresovan da kupi ovaj rudnik. I, javio mi je da ima jednu
ponudu koju bi yredelo razmotriti."
,,Ko bi, za ime Boga, kupovao rudnik u zoni ratnih dejstava?"
,,Berni je svojevremeno kupio, da te podsetim."
KROS NARUI veliki det kod neke francuske aviokompanije. Kad se ukrcah, primetih
da su obezbedene sve pogodnosti. Bilo je ampanj-ca, kavijara, imali smo i efa
kuhinje, spavae sobe, plus etiri ene la-kog morala.
,,etiri?", upitah Krosa.
,,Pa, dve za mene, dve za tebe." Kros se naceri i dunu mi dim u li-ce. ,,Ne bi valjda
izgladnelome uskratio dva bifteka? Baba, kad ono be-e da sam se poslednji put
kresao, da mi je neka puila? Ej, ovee, si-guran sam da e ovaj moj stojko, kol'ko je,
jadan, zagoreo - bar jednu ribu naisto da ubije! A ta onda? Pa, bato, zato slui ova
druga!"
Imao je ovek pravo: ko sara pa ja da izgladnelome uskratim drugi biftek?
Oeanj strasti
307
59
U avionu pokazah Krosu vatreni dijamant.
,,Pametan si ti, mamicu mu", ree on. ,,to mi, bre, ne ree?"
,,Kaem ti sada."
Na aerodromu u Antverpenu imali smo ta da vidimo - priredie nam pravi odbor za
doek. Aer van Frank, moja dijamantska veza na berzi, doao je sa carinskim
inspektorom. Njegov engleski bee obremenjen te-kim akcentom. On je sve sredio da
carinu prodemo mimo protokola, sve zbog vrednosti vatrenog dijamanta.
,,Imam blindirana kola, dodatno obezbedenje, ak i TV ekipu, da, Si-En-En, ba kako
ste traili. Yerujte da je Ijude sa kamerama bilo tee dovesti nego one sa orujem."

Frank je bio visok, mrav ovek, sto devedeset dva-tri santimetra naj-manje. Preavi
ezdesetu, odavao je utisak mukarca koji je u svojoj mladosti igrao koarku - da, u ta
stara vremena, kad je belce jo zani-mala igra medu obruima. Pod uslovom, naravno,
da je u Belgiji iko ikada igrao koarku. Eh, kad pomenuh Belgiju - da je Antverpen u Belgiji, a ne u Francuskoj ili Holandiji, saznadoh kroz razgovor u pilotskoj kabini. Nije to bila
jedina lekcija iz geografije; saznao sam, takode, da ; Antverpen druga po veliini luka u
Evropi, uprkos injenici da je grad
reci, osamdesetak kilometara udaljen od Severnog mora.
Po Frankovoj bradi, zulufima i drugim obelejima nije bilo teko za-ti da je re o
ortodoksnom Jevrejinu, to i nije bilo iznenadujue
kulturolokog stanovita, budui da je trgovina dijamantima u Antver->enu uglavnom
bila pod njihovom kontrolom.
lstavih mu Krosa i primetih da je Frank sa izvesnom nelagodom
:nsku etYorku koja se upravo iskrcavala iz aviona. ; brimte se, molim vas, srediu da
one saekaju u avionu dok nonan ne obave svoj posao i kamere se ne pogase", umirih ga. lie H
^ t0l'k
uzbudenJe?"< hteo J da zna Kros. ,,Zar ne bi bilo boa
SVe ovo Prol bez pompe, pa da jednostavno odemo do gra308
Harold Robins
309
,,Publicitet dijamantima nikada nije smetao. A ja imam dijamant koji je nekada bio u
kraljevoj kruni, ne zaboravi. To je neto to neu da kri-jern u slamarici. Dodavola, daj
da pokaemo novinarima ta kralj nudi!" ,,Koji kralj, ako doputate?", zainteresova se
Frank. ,,E, to je poverljiva informacija. Toliko poverljiva da ni ja sam ni-sam jo naisto o
kojem je kralju re."
Kros me pogleda, i meni odmah bi jasno da mu nije po volji to prethodno o svemu
ovome nismo u etiri oka razgovarali. Bilo kako bi-lo, on mi je, ne jednom, jasno
naznaio da mu je dijamanata, general-no. preko glave i da ga jedino zanimaju kao
ukras na enskim prstima - obmotanim oko njegovog doke. Kros pokaza palcem na
mene: ,,Kad sam upozn'o ovog tipa, nije znao gde mu je dupe, a gde rudnik. A pogledajte ga sada, gos'n trgove ugledni!"
Jadni Frank. Delovao mi je pomalo rastreseno. Ne verujem da su ga decenije i decenije
poslovanja sa Bernijem i mojim ocem pripremile za ekipu s kojom sam ja banuo u
Antverpen.
A ja jo ne bejah odluio ta u biti kad porastem. Ako ovo s pro-dajom rudnika prode u
najboljem redu, sigurno u se - mislio sam - iz ,,Plave gospe" iskobeljati sa nekih
etrdeset miliona dolara, ako ne i vi-e, u depu. Pri tom je jedan od najdragocenijih
dijamanata u svetu, sa-da bio moje vlasnitvo. I, nije bio na prodaju. Yatreni dijamant mi
je bio neposredna, i najjaa, veza sa poivim ocem. Nisam vie bio onaj isti-Angola me
promenila. Nisam mogao tano da odredim ta se to dogodi-lo sa ninom u toj suludoj
zemlji. Moda rad i bitka za hleb svagdanji uistinu izmene linost. Rad, elja da se uspe,
to neto... Primetio sam da su sva nastojanja da se rudnik odri u ivotu, da ne ode sve
u maten-nu, bila za mene inspirativnija i vanija od onog dana kad stie plata. 1 sada,
kad mi je krv uzavrela, nisam bio naisto da li elim da okrenem leda od svega toga i
vratim se starom ivotu, da opet postanem ono ire-levantno i neodgovorno dupe kako
me je Marni videla. Ne kaem da ona nije bila u pravu, ali ni moja potreba za promenom
nije poticala od nje-nog videnja moje linosti. To oseanje ispunjenosti mi je
imponovalo. Davalo je mom ivotu neki smisao. Da su ivi, otac i majka bi bili ponosni na to kako sam upravljao rudnikom i uinio ga uspenim i produk-tivnim. To mi je
vie znailo od novca ili bilo ijeg miljenja.

,,Dijamant je u tani", rekoh efu obezbedenja kad mi se priblii. Obratio sam mu se na

francuskom. Frank prevede moje rei na neki je-zik koji je zvuao, tu i tamo, kao
francuski, ali me ovek ve bio raz-umeo. ,,Hou da vam automati budu na gotovs dok
budete silazili niz ove stepenice, sve dok dijamant ne bude na sigurnom, u blindiranim
kolima", rekoh.
,,Mi ovde nemamo takvih bezbednosnih problema. Va dijamant je apsolutno bezbedan
u Antverpenu", ree on.
,,Briga mene za bezbednosne probleme. Hou da sve ovo oko tran-sporta tog
dijamanta poprimi dimenzije drame, shvatate, dramatino da bude, pa da onda televizija
i novine imaju o emu da izvetavaju. Ne morate, dobro, puke da uperite u novinare nema potrebe - ali je va-no da ostavite utisak Ijudi koji su spremni da svakoga asa,
ukoliko neto iskrsne, zapucaju."
Kad se nadosmo na bezbednom, u limuzini kojom e nas odbaciti do hotela, Frank poe
da mi pria o aranmanima koje je napravio na an-tverpenskoj berzi. ,,Berza" je bila, u
ovom konkretnom znaenju, fran-cuska re za mesto gde se prodaju i kupuju dijamanti.
,,Cela berza uori o vaem dijamantu", ree Frank. ,,Ja sam namer-ograniio broj
pozivnica na prijem, kada e dijamant biti javno izlo-Ljudi se grabe za te pozivnice kao
da je o kraljevskom venanju To e, naravno, podii cenu." ,Nisam spreman da prodam
taj dijamant."
Frank podie obrve. ,,Stvarno? Pa emu onda ova promocija, emu iva? Nauh negde
da vam je neki Amerikanac, neki kompjuterski - dao neku ponudu, a pria se da je taj
jedan od najbogatijih, ako najbogatiji ovek na svetu." "n3' bl?'. ako n'Je na Prdaju,
emu ova fertutma?", upita Kros.
lj'am o tome da udem u biznis sa dijamantima. Srce sveta bi-oko koje bi se taj biznis
vrteo." Krosu ne bejah govorio ni.ta o 11 namerama.
310
Harold Robins
,,Ali, vi ste u biznisu sa dijamantima itav svoj ivot", natuknu Frank. ,,0d malih ste nogu
u tome."
,,To mi je u krvi, ali mi nije bilo na pameti. Sada upravo razmatram mogunost da
rehabilitujem Kuu Liberte, moda ak da je proirim na polje maloprodaje."
Frank me pogleda kao da sam mu upravo saoptio da planiram da otvorim farmu zmija,
,,Maloprodaje? Pa to je jedan sasvim drugaiji svet od onoga u ko-jem se kretao va
otac, u kojem se ja kreem. Kartije, Tifani, Yinston, Bulgari... Svi oni su godinama - ma,
vekovima - ispred svake konku-rencije. Mogao bih da shvatim da ste rekli kako hoete
da postanete pro-moter, ali ovo..."
,,Neu postati promoter, ne pristajem na ogranienja", rekoh. Preu-tah, pri tom, da bi
mi to isuvie liilo na klasian ulazak u biznis. Di-jamanti mogu biti uzbudljivi, ali svi ti
pregovori, sve to trkeljisanje, daj, uzmi, prodaj, kupi - sve to, zaista, nije bilo za mene.
Ja sam eleo da sagradim neto, da uspem u neemu novom, kao sa ,,Plavom
gospom". A da se pretvorim u bie nalik Leu, u tipa koji e dane provoditi sa slualicom
na uhu, prodajui i kupujui - ne, nisam sebe video u tome. To me je, vala, jo manje
privlailo nego da mi kvrcne neto u glavi pa kupim farmu zmija.
,,Moe biti da vama, sa strane gledano, ne imponuju eventualne re-strikcije sa kojima
e se suoiti svaki De Bersov promoter, ali upravo je to put koji e vas u biznis sa
dijamantima uvesti na velika vrata. Kao ylasnik rudnika dijamanata i neko ko u
vlasnitvu dri jedan od najlep-ih dijamanata u svetu, bez problema biste dobili pristup
najviim kru-govima u ovom poslu."
Promoterska rutina nije mi bila nepoznata sfera. Ti promoteri su jedi-ni Ijudi kojima je
dozvoljen pristup velikim promocijama - prodajama, a ima ih deset, kada se izlau
dijamanti koje dri De Bers. Yeliki proce-nat svetskog dijamantskog krvotoka protie

kroz to srce. kroz te velike promocije, a ima ih deset, koje De Bers svake godine,
redovno, odrava u Londonu. Odatle se dijamanti, uglavnom, alju u Antverpen na
bruseOeani srast,
311
nje mada se brusi i u Izraelu i Njujorku. U Indiji se, ako emo po slo-'statistike, brasi vie
dijamanata nego igde u svetu, negde 80, pa i 90
vu
odsto ukupne koliine. ali tu je uglavnom re o sitnijim primercima.
Promotera je bio striktno ogranien broj, to sam znao, negde njih oko sto etrdeset,
plafon sto pedeset. U konkurenciji ne zna se koliko hilja-da trgovaca dijamantima u
svetu, biti jedan od nekoliko privilegovanih koji mogu da kupuju neposredno od De
Bersa svakako je oveku pru-alo uitak u etiketi i renomeu. Presti je to, bato. A i profit
je garan-tovan. Leo bi, bogami, jajce dao da mu odseku kad bi mu se pruila ansa da
ude kod De Bersa kao promoter. Ali, nije to bilo za mene. To ti je onaj fazon danassutra, uvek sve isto, klackaj, klackaj dok ne ska-pa... Pa i ona pravila kojih mora da se
dri... E, kao da ide u voj-sku - sve se zna, red je red. Nisam ja, stvarno, bio za to.
Sem toga, i moj otac je imao prilino rigidan stav prema De Bersu - rigidan, da se
izrazim diplomatski - i takvom obliku dominacije na svetskom tritu dijamanata. Znao
sam ta hou - da savijem, nekako, svoje sopstveno gnezdo, da podignem, ciglicu po
ciglicu, ylastitu imperiju, a ne da se migoljim pod budnim okom Yelikog brata.
,,Ne, ne elim da budem promoter, i nije mi potrebna ta privilegija da robu nabavljam
neposredno od De Bersovih Ijudi. Hou De Bersa da preuzmem."
Jsuse blagi", zviznu Kros, ,,ti si, bre, lud dibidus."
>e zarumene, pa pomodre. ,,Napomenuu da upravo govorite o 'mpaniji koja dri u
vlasnitvu, ili pod kontrolom, gotovo sve dijaman-vetu. Njih preuzeti, kako vi to
formuliete, isto je kao biciklom 'ferari' i verovati da ete prvi stii na cilj." bro, vi u njima
vidite kraljeve druma koje niko ne moe stii i ', pnhvatih ton razgovora. ,,A oni, eto, ne
moau u Americi da jer su monopolisti."
tra'" F'" 'Pak' kontro'iu ro trgovine dijamantima na tlu Amerike", is-ajj
c' "Moda
oni i ne prodaju dijamante na amerikom tritu,
ujamanti nabavljaju i prodaju u2lavnom iz De Bersovih zaliha." o planira to da
izvede?", obrati mi se Kros.
Harold Robini
,,Nisam jo sasvim siguran, ali znam da, ako eli da zgrabi dobro pare tog
dijamantskog biznisa, mora da startuje yeliinu, ne da juri sitnu boraniju. I da nipoto
ne ude u red i eka naredenja od De Ber-sa. De Bers ima svoj biznis, i on se vrednuje
milijardama. E, i ja hou neku komadeku da odvalim, pa kol'ko bude."
,,A kako to De Bers kontrolie svetsku industriju dijamanata?", proh-te se Krosu da sad,
pod stare dane, sazna, i to ba od blaziranog Fran-ka, koji se puio kao kuvana
noga. ,.Pa ne znaju oni, valjda, sve, ima i rudnika koji rade pa. je l' te, ta zarade."
,,Da budem saet", podvue crtu Frank saekavi da Kros zavri, ,,oni kontroliu cenu
dijamanata u celom svetu, i to tako to pod kontrolom dre proces proizvodnje i
distribucije."
,,Ama, ne kontroliu oni Vinov rudnik. Mi valjamo dijaraante a da ne traimo dozvolu od
De Bersa", insistirao je Kros.
,,Tako je", ree Frank, ,,moete vi lepo da kupujete i prodajete dija-mante, ma gde u
svetu, bez De Bersove dozvole, ali to inite, doslov-no, pod njegovitn uslovima."
,,Kako? Dajte, objasnite malo blie."
,,Dijamanti su puka roba, naroito na nivou veleprodaje. Kao kuku-ruz ili svinjske
iznutrice. Veletrgovci plaaju, u sutini, jednu te istu ce-nu za istu koliinu i isti kvalitet
dijamanata. Dijamanti se kopaju i pro-cenjuju istim metodama, svugde u svetu. Svakih

stotinu godina dogodi se da se pojavi neki tip sa jedinstvenim dijamantom, s nekom

blistavom kameninom od koje zastaje dah, ili s ovakvim crvenim dijamantom ka-kav je
Vinov, ali se, inae, uopteno gledano, dijamanti identinog il' priblinog kvaliteta
poslovino ne razlikuju jedan od drugog, tavie -slini su kao jaje jajetu, kao to ma
koje zrno kukuruza lii na sva osta-la zrna. Mogu oni postati modna atrakcija, u
zavisnosti od toga kako iz izbruse i plasiraju, ali, za razliku od enskih odevnih
predmeta, recimo, cena dijamanta ne temelji se na injenici da ga prodaje ovaj ili onaj,
ve na dimenzijama i kvalitetu."
,,Na nivou veleprodaje", priao je dalje na domain, ,,poto se tu ne mogu razlikovati,
stoji pravilo da se dijamant odredene veliine i jasnoOsanj strasti
313
e prodaje po istoj ceni kao i milioni drugih dijamanata istih svojstava. Afriki dijamanti
se, primera radi, prodaju po istoj, ama ba istoj, ceni kao i oni iskopani u Rusiji. Kanadi
ili na Mesecu. A budui da su di-jamanti obina roba, kao svinjske iznutrice ili pamuk,
k'o to rekosmo, njihcwa cena umnogome podlee zakonitostima ponude i potranje.
Kad dode navala, doslovce svaki dijamant odredene veliine i kvaliteta gubi na ceni. A
kad snabdevai zataje, kad dode do nestaice, svima cena skae. Ne moete raunati
na to da ete izbei hirove trita samo zato to su vai dijamanti bolji od drugih."
1 tako, znai, De Bers kontrolie trite", ubacih se. ,,Njima se mo-e da manipuliu
ponudora i potranjom." Moj komentar je, faktiki, bio upuen Krosu. Ali, Frank nade za
shodno da mi odgovori:
,,Tano tako", ree on. ,,Hajde da pretpostavimo da e Kua Liberte hteti da se takmii
sa njima. De Bers ima neiscrpne resurse, to je jed-na multimilijarderska kompanija. Oni
mogu da smanje priliv dijamanata na trite i tako poveaju cenu robi, pa e Kua
Liberte morati da pla-a vie po karatu."
,J, kad jednora odreim kesu, oni uzrnu pa puste sve ivo, preplave trite
dijamantima", rekoh. ,,Cena padne, i ja ostanem na suvom."
Kros zavrte glavom. ,,Nije, valjda, tolika mo u niihovim rukama, bo-gati."
Jeste", ree Frank. ,,Ne znai to da e je uvek i svugde koristiti na
v nain, naravno. Govorimo hipotetiki, da se razumemo. Recimo da
uca Liberte izazove, da im stane na crtu. Da, recimo, iskae preda preuzme deo svetskog trita dijamantima u domenu velepro Manipulacija ponudom i tranjom bila bi mono oruje u njihovom rukama."
>s me bocnu: ,,Moda bi bolje bilo da mazne to trite svinjskim
baba. Ako pos'o propadne, bar ima ta da klopa." h na to ramenima. ,.A ko e ga
znati? Moda odem u Rusiju. we rudnike d,jamanata ne kontrolie De Bers."
vu o'
6lJU mJ"' ree Frank' "ako si ono u AngU doive kao ?-nost, ko zna ta bi
pomislio kad bi se suoio sa stanjem u Ru,
314
Harold Robins
siji. Angola je mlada zemlja gde ivi polupismeni narod koji ne zna ka-ko da barata
svojim prirodnim resursima, svet kojem je, kao grom iz ve-dra neba, na plea palo
breme da organizuje dravu. A Rusija je zemlja starostavna. Za sve ove vekove, Rusi
su spoznali sr pohlepe i zloin-stva, i sav taj mrak pretoili u pravu umetnost."
60
Sutradan sarn se sa Frankom etao Ulicom Hovenir, u centru Antver-pena. Kao i
njujorka, i antverpenska berza, gde su se prodavali i ku-povali dijamanti, takva je da ju
je zaista teko opisati. Smetena izme-du tri ili etiri uske uliice, to tako vano mesto

nije krasilo ni ,,g" od glamura; nije bilo sjaja, niega stvarno posebnog i jedinstvenog to
bi ovaj kraj grada razlikovalo od bilo kog drugog.
,,Teko je i naslutiti da su gotovo svi dijamanti ovoga sveta, moda devet od deset,
proli kroz Antverpen", primetih.
,,Tako je, ali mi ovde brusimo dijamante ve vie od pet stotina go-dina, jo od vremena
pre nego to je Amerika pronadena i - opljaka-na. Njujork, Hongkong, Tajvan, Tajland,
Ramat Gen kod Tel Aviva, Bombaj i Surat u Indiji - svi su ti centri zagrabili poraalo iz
svetske ponude, ali Antverpen jo ima status grada-kralja medu dijamantskom
aristokratijom znamenitih metropola."
Bejasmo se zaputili na sastanak sa brokerorn koji je imao nekog kup-ca za ,,Plavu
gospu". Po nekim naznakama, raunao sam da e kupac biti ortodoksni Jevrejin, kao
Frank, budui da su oni kontrolisali antver-pensku industriju dijamanata. Nije, medutim,
tako bilo.
,,Sada ete upoznati princa sinjorena", ree mi Frank. ,,Sinjoren je 1Z" raz koji potie iz
epohe kada je Antverpen pripadao monoj panskoj m periji. Aristokratija ovog grada
nazivana je sinjorenima, po panskoj g" spodi, senores. I danas tako nazivaju Ijude iz
starih, dobrostojeih grao-skih familija. Moris Verhoven je upravo iz takve kue,
najistije aristo kratske krvi i najdebljeg budelara. Iznenaduje, pri tom, injenica da J
Oganj strasti
315
sro tos bogatstva stekao sam, svojim rukama i svojora glavom, poto je nasledio
prilino malo, ukoliko se izuzme rodoslov i patricijski nos."
,Rekoste da niste mogli Jevrejina da nadete da posreduje u prodaji rudnika.
Pretpostavljam da to znai da je kupac - Arapin?"
,,Da, da, dobro pretpostavljate." On pogleda mimo mene, pa nastavi. ,,0pservacija vam
je na mestu. Pustio sam buvu na berzi da ste vi za-interesovani za prodaju 'Plave
gospe', ali u tom asu nije bilo zaintere-sovanih, iz prostog razloga to ovde Ijudi, pored
ostalog, i prate situa-ciju u Angoli. I Verhovenu sam rekao, imajui na umu da on ima
ve-ze u istonoj Evropi, Rusiji i na Srednjem istoku. Ne znam ko je ku-pac, ali nagadam
da je ili Rus ili Arapin. Jedino Ijudi tih dveju nacio-nalnosti mogu imati dovoljno novca da
kupe rudnik dijamanata. Yerho-ven je posredovao u mnogim dijamantskim poslovima
izmedu Arapa i Jevreja, pa me ne bi iznenadilo da je i on, u stvari, arapskoga porekla."
Sastadosmo se u prostorijama kue ,,Beus voor Diamanthandel", u klubu zvanom
,,kasinom".
Frank nakratko zauta dok smo ulazili u to zdanje. ,,Morau neto da
vas posavetujem u vezi sa Verhovenom", ree onda. ,,Budite oprezni. Se"am se jednog izraza koji se koristi kod vas, ono kad imate posla sa opasmm pregovaraem, pa kae da valja prebrojati prste poto se sa njim rukujete. E, to vam je sluaj sa Verhovenom. U Antverpenu, medutim, nema
misla samo prste da prebrojite posle rukovanja - bolje prebrojte ake."
i se nasmeja i dade mi dalja objanjenja dok smo koraali jedan
'rugoga. ,,Antverpen se dii legendardnim titanom po imenu Antintigon je uvao nau reku elt u danima starostavnim, i traio
'nu od svih plovila koja su njome prolazila. Ako kapetan lade nistanju da mu plati, Antigon bi mu odsekao jednu ruku. Tako
' dobio ime 'Antwerp'. To znai, otprilike, baci ili daj ruku. u
Plasticnom smislu."
11 neto Pade na pamet da bi taj titan Antigon, ak i u ta davgoluTuT3 >0l"'e Urad' da JC lep sPakovao Prtliag"' preselio se u An-Leone. Savimbi i
njegova ekipa mogli su da ga naue jo
^ W mU' svakako' blle od koristi u svakodnevnim ak316

Harold Robins
Oganj strasti
317
YERHOYEN, NESUMNJIYO, JESTE IMAO paricijski nos. I preko te surle gledao je, s
visine, na svet. Poletno je, i sa neskrivenim pono-som, nosio tu nezvaninu titulu princa
sinjorena. Nosio je sivo svileno odelo, svetloplavu koulju sa belim okovratnikom i utu
kravatu. Izgle-dao je kao da je upravo prispeo sa snimanja nekog filma iz etrdesetih.
Srdano se rukovao, prodornih oiju, i savreno govorio francuski.
Odmah mi se dopao. A i bi mi, iz cuga, jasno da. me Frank nije uza-lud upozoravao.
Postoje dva naina da bilo ta na ovom svetu iznesete na trite i prodate: ili na finjaka,
ili bez respekta. Verhoven je defini-tivno bio od onih to praktikuju prvu tehniku. Nije mi
bilo teko da ga proitam, jer je i moj otac pripadao istoj koli.
,,Imam kupca", ree Verhoven. 1 to po ceni za koju mi je Frank re-kao da e za vas biti
prihvatljiva."
,,Rekao sam Franku da novac mora odmah da legne jer mi je potre-ban za neto drugo.
Kakvi su, dakle, uslovi?", upitah. ,,PIaa u keu."
Nacerih se. ,,Ta mi varijanta nikada nije bila mrska. A ko je kupac. On se blago zakalja,
u maramicu.
,,Uslovi e, po prirodi stvari, podrazumevati i va i Frankov deo", re-koh.
,,Hvala. Kupac je neki Arapin, iz Saudijske Arabije. Jeste li uli za familiju bin Ladena?"
Zavrteh glavom. ,,Ne."
,,Vrlo ugledna familija u Saudijskoj Arabiji, to znai da imaju veze sa kraljevskom
porodicom, budui da je veina kua od renomea Pve zana i u krvnom srodstvu sa
kraljevskom porodicom. Potiu, verUJeIT1 od nekog nepismenog trgovca kamilara koji
je sagradio put za onda>nJe kralja, da bi potom postao glavni gradevinski preduzima
u tom Ki'^'J^ stvu bogatom naftom. Jedan od njegovih brojnih sinova, Osama, "" da kupi
rudnik. On zna u ta se uputa. Svi, uostalom, znaju kakva J' situacija u Angoli. A on
ima ulo za opti haos. Koliko sam nauo n ko vreme proveo je u Avganistanu borei se
protiv Rusa."
Nije mi bilo jasno zbog ega bi neki bogati Arapin uzimao dijamant-ski rudnik u zoni
ratnih dejstava, ali me, pravo da kaera, i nije bilo
briga.
,,Koliko brzo moemo da zakljuimo taj posao?", upitah.
,,Vrlo brzo. Pregovori su ve u toku, i sada preostaje da se dogovo-rimo oko naina na
koji e novac biti transferisan. I, naravno, uredna dokumentacija, sve po zakonu. Moe
se desiti da iskrsne jedan problem. Ako angolanska vlada bude morala da verifikuje tu
kupoprodaju..."
Zavrteh glavom. ,,Nee tu biti problema. Sve u Angoli ima svoju ce-nu i moe brzo da
se dobije samo ako ovek podmae pravi raf. 0 to-me sam razmiljao pre nego to
sam napustio Luandu. U hoteki mi je dozvola za prodaju rudnika. Doneu jc ovamo.
Samo nam ostaje da u odredenu rubriku upiemo ime kupca."
,,Siguran sam da e vlasnitvo preuzeti neka korporacija", ree Ver-hoven. ,,Saznau
tano koja i onda vas obavestiti."
Razradismo neke druge detalje, medu kojima se znaajem izdvajao nain na koji e
novac biti prebaen na moj raun. Sve je teklo u naj-boljem redu ako se uzme u obzir
da sam prodavao jednu obinu nevo-Iju smetenu usred zone ratnih dejstava.
Verhoven gucnu vina i, finim pokretom, obrisa maramicom usta. ,.A > se tie vaeg
crvenog dijamanta..."
,,0n nije na prodaju."
..Mogao bih vam obezbediti zaista pristojnu cenu." Mluio sara da ga zadrim. Yidimo
se na hotelskoj recepciji."

OK SMO SE YRAALI U HOTEL, rekoh Franku: .,Vidim da je ^erpen posebno poznat

po nekom slikaru koji se zvao Rubens." 1 se osmehnu. ,,Da, imamo tog Flamanca po
imenu Rubens koji je nesto, kao, slikao."
-,Nabavite mi jednu njegovu sliku."
" 'e'zagleda se u mene- -Samo tak'da vam kuPim sliku? Je
iteresovani za neku konkretno, ili tek onako, bilo koju? Najra-za njegovog
stvaralatva..."
318
Harold Robins
,,Ma, samo vi meni nabavite sliku sa Rubensovim potpisom, to me zaniraa."
,,Tako, dakle. Neto sa Rubinsovim potpisom", promrmlja on. ,,Zna-te li koliko bi moglo
da vas ko.ta to zadovoljstvo da imate neto sa Ru-bensovim potpisom?"
,,Cena me ne interesuje, neka kota kol'ko kota. 0 poslu je re. U Ameriku se, je l' te,
vraam sa dijamantom svetske klase. Slika svetske klase lepo e ii uz njega.
Amerikanci su snobovi, naroito kad dode do starih evropskih dragocenosti."
Rastadosmo se u hotelu. Frank je jo neto mrmljao sebi u bradu.
61
Parking ispred hotela, gde upriliismo javno predstavljanje yatrenog dijamanta, izgledao
je kao ono kad se besna kolca naslau u Kanu, ili na dodeli Oskara - sve limuzina do
limuzine. Yrata su se otvarala i iz luksuznih automobila su izlazila lepo obuena tela,
medu kojima su pa-nju naroito privlaila ona enska, gotovo naga, sa vie nakita
nego odee na sebi. Masa se skupljala, kamere su bile svud naokolo.
A unutra naleteh na Franka, koji je izgledao kao da je probao malo ekstazija, po ijoj je
proizvodnju uven oblinji Amsterdam.
,,0vo je druveni dogadaj godine", ree on, trljajui ruke. ,,Drutve-ni dogadaj veka."
On me upozna sa nekim mladim flamanskirn umetnikom, prijateljem njegove kerke,
koji je osmislio taj spektakl i zainio ga prisustvorn evropskih filmskih zvezda. ,,Hugo je
radio mnoge holandske i nemake filmove kao umetniki direktor", napomenu Frank, ,,a
bavi se i unutra njom dekoracijom i dizajnom enterijera. Senzacionalan je. Rekli ste da
elite malo holivudskog meka. Boljega od Huga nismo mogli da anga-ujemo."
Frank se gotovo kikotao dok nas je upoznavao. ,,Gospodin Liberte n jue ree da mu
kupim jednog Rubensa. Kao da je re o nekom novon modelu automobila, tako me je
pitao."
Oeanj strasti
U9
Stajao sam sa Hugom ispred postolja koje je dizajnirao za vatreni di-jamant. Bee to
jedna ovea kristalna inija ispunjena neim to je on nazvao ,,dijarnantskim injem",
komadiima svetlucajuih, providnih kristala.
,,Va dijamant nisam imao prilike da vidim uivo, samo na onoj sli-ci koju ste poslali
Aeru, ali sam postqlje dizajnirao tako da najbolje pa-suje njegovom obliku i
dimenzijama." ,,Svida mi se va koncept."
,,Kad crveni dijamant poloimo u ovu posudu", ree on, ,,ima da bo-de oi. Ispod
njega", on pokaza na dno posude, ,,iz postolja, izlazie moni zraci koje u usmeriti
tano ka dijamantu. Svetlo e se reflekto-vati od ovih kristalia i crvenog dijamanta na
ovu gore, vidite, veliku kulu koja e se okretati i bacati zrake po celoj prostoriji."
Srce sveta je mali predmet, veliine oraha otprilike. Teko je bilo u prvi plan istai neto
tako malo, makar to bio i dijamant. Dopao mi se Hugov dizajn sa rasprostiranjem
crvenkastog dijamantnog sjaja po celoj prostpriji, to e svakako ostaviti jak utisak na
ceo skup.
Cuvajte se", apnu mi Hugo, ,,ove dve to dolaze imaju snane glu-make aspiracije.
U tabloidima su sigurno proitale da ste vi bivi mo-mak Katarine Benes."

jtros naide, cerei se sladostrasno. ,,Kad ima rudnik dijamanata, s 'oudom te gledaju i
najhladnije ene na svetu", ree on gledajui ove o se okupie oko mene. acuh kako
me neko doziva i okrenuh se, iznenaden.
- smrdljivi, ljigavi, usrani, zli brat po maehi Leo, stajao je tu se. A onda me zagrli. ne
mogu ti opisati koliko je cela familija uzbudena zbog tvog
Tapao me je po ramenu.
1 ma brata je i moj uspeh, tako sviraa govorim tamo, na njuberzi. Sea se kako je tata zvao berzu - ,,burz". Ba je imao francuski mek, a?"
W? Ovaj kuri me naziva bratom, i to javno?
320
Harold Rohins
Tatal Zar ova Ijiga mog oca zove ,,tata"?
Farnilija se ponosi mnome? Dode mi da ga priupitam da nije to, mo-da, ista ona
familija koja imena nije mogla da mi se seti kad je sazna-la da sam vorc.
Da. to behu prve rei kojc uh od te barabe otkad sam otiao iz Nju-jorka za Lisabon i,
potom, Angolu.
,,0tkud ti ovde, Leo?"
,.Doao sam da vidim ta mi radi novac u Svajcarskoj?", ree on i namignu.
Prepoznadoh taj mig. Tako su Berni i Leo namigivali jedan drugome kad bi pomenuli
tajne raune u vajcarskoj banci. Leo bi ne-koliko puta godinje putovao u vajcarsku,
dizao ke i sklanjao ga od oiju poreznika. Trgovci dijamantima i drogom imaju barem tu
zajed-niku crtu - vole Ijudi s gotovinom da rade.
,,Sada sam, u stvari, prebacio raun u Luksemburg - vea je kama-ta. I, zna ta,
poreska sluba stalno neto njuka po vajcarskoj, naro-ito zbog tih skandala sa
nacistikim zlatom. Nisam znao da si u An-tverpenu dok nisam razgovarao sa
Frankovom sekretaricom, sad, popod-ne."
Poto ga predstavih Krosu. upitah Lea: ,.Doao si ovamo neto da pa-zari?"
,,Zna ve. Uobiajena tura", ree on kezei se.
A, da. Uobiajena isporuka, ono sa upljom tiklom. Setih se kako je Leo uvek prolazio
carinu, trpajui dijamante u unapred adaptirane ti-kle na cipelama. Yetina koju je
godinama demonstrirao u obmanjiva-nju carinika i poreznika graniila se sa
respektabilnim naunim dostig-nuem.
,,Doterali smo veliki tovar nebruenog kamenja iz rudnika", rekoh Leu. ,,Sve ista 'D'
klasa, od po tri karata ili vie."
,,Bogami, mogli bismo da porazgovaramo..."
,,Nema ta da se razgovara, nema pogadanja." Obgrlih ga i stisnuh za rame. ,,Ti si moj
ovek, deko. Familija smo. Ima lepo da se poslu-i. uzmi koliko god moe da
natrpa u tikle. Rei u Franku da ti ih da upola cene."
Oganj strasti
Leo mi se maltene istopi u rukama. Narednih pet minuta pokuavao sam nekako da ga
odlepim od sebe.
Kad konano ode, Kros me pogleda zaudeno.
,,ta je s tobom? Zar nije to onaj brat po maehi koga si oduvek mr-zeo?"
,,Vreme je da ga popije u bulju", procedih.
,,ovee, daj, bre, mene ovako moe da cepa u bulju kad ti srce ite. Samo izvoli!
Dae mu te dijamante za dabe, je l' si svestan ko-liko e on na njima zaraditi?"
,,Bie mu potrebno, veruj mi", uzvratih mrko.
amor u sali zamre kad pred hotelom stade blindirani automobil. Predstavnik kompanije
koja je pravila blindirane automobile ude nosei tanu. Isprepodobih se malo kad
ugledah Ijude sa orujem - izgledali su kao napadnuti komandosi koji e svaki as
uzvratiti vatru.

Povedoh onog predstavnika do sobe, gde uzeh od njega tanu i za-molih ga da me

saeka napolju. Kad ostadoh sam, otvorih tanu i do-bro udahnuh.
Bila je prazna.
Opet udahnuh duboko, pa iz tajnog depa u sakou izvadih Srce sve-ta. Ni Krosu nisam
rekao za ovu prevaru.
Dokonao sam da, uz svu tu panju usmerenu na naoruane Ijude i blindirana kola,
nikome nee pasti na pamet da oni naokolo nosaju pra-znu tanu, a da je dijamant kod
mene. Dobro, nisam morao da izmi-ljam toplu vodu - dragocene poiljke dijamanata
stalno krstare uzdu i popreko planete u najobinijim paketima, kao bilo koja druga
roba.
HUGO JE BIO GENDE. Kad je Srce sveta leglo u svetlucajuu kri-stalnu posudu, pa
kad ga je odozdo udario onaj mlaz svetla, dijamant je ^zgledao kao pare vulkanskog
jezgra. udesan prizor.
Oslukivao sam uzdahe, sva ona ,,aaaah" i ,,ooooh" oko sebe, kad mi konobar utrapi
beini telefon. ,,Izvinite, gospodine, al' ovaj to zove ka-e da je hitno."
,,Kako si, Vine? Nedostaje mi."
522
Harold Robin
Oeanj strasti
323
U svakom rajskom vrtu mora biti i zmije.
,,Jedino to tebi nedostaje je prilika da mi ogadi ivot, Simona", re-koh. ,,Nadam se da
zove da mi kae kako je oao umro i otiao u pakao."
,,Mi srao ti porodica, Vine, nai smo", ree ona. ,,oao i tvoj otac su bili nkao braa. Ne
bi trebalo sa svojima tako da razgovara."
,,Ma, sluaj, bre, kuko jebena, ubico, prevarantkinjo i lopuo! ta hoe sada?"
,,Zna ti ta mi hoemo. Ti, eto, celom svetu pokazuje oaov dija-mant, a mi ak ni
pozvani nismo na tu sveanost. Moramo spektakl da gledamo na Si-En-Enu."
,,E, daj da se ne igramo, Simona, nismo mala deca. oao je ukrao ovaj dijamant mom
ocu. Moda sam i bio na pola puta da zaboravim ta se dogadalo u stara oa vremena,
pa bih, eventualno, i dao oau neku kintu za dijamant, da olakam oveku patnju, ali
sada, kad si me onako izjebala u Angoli, moete da se nosite, zna!"
,,Nismo se, izgleda, dobro razumeli, Vine. Nije ovde o novcu re. oao voli taj dijamant
vie od svega na svetu, vie od mene. 0 krvi je re. Tvojoj krvi."
62 Aerodrom ,,Dion Ficderald Kenedi", Njujork Siti
Leo je putovao prvom klasom. Pojma nije imao koliko je Vina ko-talo da ga u prvu
prebaci iz ekonomske klase, kojom je uvek leteo, ali e svakako rei Vinu da to ne ini
ponovo. Obino bacanje para. D e bi mu bilo da mu je Vin dao ke, umesto da mu
doplauje kartu. Sluao je o nekom tipu, jednom od najveih trgovaca na njujorkoj
t>( zi dijamanata, koji je uvek leteo najgorom klasom, a razliku u odnos na cenu karte
prve kiase uplaivao u dobrotvorne svrhe.
^A
Takav mentalitet Leo tek nije mogao da shvati. Ali, ta je, tu je.
se ve obreo u toj prvoj klasi, Leo prionu na ampanjac i ukusna p
redjela Hrana je servirana u porcelanskim tanjirima, ne u onom plastinom sranju koje ti
daju u ekonomskoj, a escajg je bio srebrni.
To se zove klasa, pomisli on.
No, viljuku i kaiku strpa u tanu, pa dodade i flaicu vina i am-panjca, da se nade
kod kue. U tani su bili i izvetaji iz vajcarske i luksemburke banke. U toku
prethodnih pet godina Leo je vie od mi-lion dolara utajio od poreza tako to je leteo u
Evropu i tamo obavljao svoje ,,poslovne transakcije". Prodaju je koordinisao iz centrale
u Nju-jorku, a onda bi stranka, telefonom, prebacila novac sa svog rauna u

inostranstvu na njegov raun u Evropi. On je varao, oni su varali, i svi su bili sreni. A
to poreska sluba ne zna - to je i ne mui.
Stikle Leovih cipela behu ovoga puta pune puncijate dijamanata ko-je mu je Vin prodao
upola trine vrednosti, bukvalno mu ih poklanja-jui. Nikada Leo o Vinu nije razmiljao
drugaije nego kao o arogant-noj budaletini, ali je umeo da ceni sve to se dotie sfere
materijalnog prosperiteta, pa je tako sada Vin, u njegovim oima, izrastao u pravog,
dostojnog lana familije.
Cunu, malo kasnije, jo jednu flaicu ampanjca u tanu. Da se na-de.
ivot je tako lep.
fa pasokoj kontroli pokaza slubeniku carinsku ceklaraciju. Nemate nita da prijavite,
gospodine?" ~, morao sam na neko venanje u Pariz, i to je to."
ie uvek putovao, preko Pariza. Bila mu je to komotnija opcija leti pravo za Antverpen ili
vajcarsku. Kad vide da ste bili dijamantskoj prestonici, carinici vas pretresu od glave
do pe-3baveznim rovarenjem po telesnim upljinama. U Pariz, me-mje iao poslom - taj
aranman delovao im je bezazleno. e upravo prolazio pored carine kad ga zaustavie
dva oveka. Mson, Carina", ree jedan od njih, pokazujui znaku. ,,0vo
P Bemtajn iz Poreke slube." "* sta elite?"
^enuh bismo od vae tane. A onda bismo preli na cipele."
324
Harold Robins
Oganj strasti
Yilson se cerio. ..Posle toga e stvari postati zanimljive, naroito ako se ukae potreba
da angaujemo kolege koje e ispitati sadraj vaih tele-snih upljina."
Leo je blenuo.
,,Kako... Kako ste to..."
,,Rekla nam ptiica."
63 Pariz
Istu caku kao u Antverpenu izveo sam na pariskom aerodromu ,,0r-li". Blindiranim
kolima u vazdunu je luku prispela prazna aktn-tana. sve u pratnji kamera. dok sam ja
nosio dijamant u depetu.
Glas o Srcu sveta pratilo je crveni dijamant jo od Antverpena, iza-zivajui sve veu
pozornost tampe. Osoba zaduena za odnose sa jav-nou, koju Frank bee
angaovao, pojavi se na aerodromu sa isecima iz novina i video-trakom sa snimkom
spektakularne antverpenske pre-zentacije.
Na aerodromu se^ rastadoh s Krosom. On uze taksi koji e ga odba-citi do
aerodroma ,,arl de Gol", odakle e poleteti za Sjedinjene Dra-ve. ,,Ne idem ja u
Indijanu. bato, nema tarao vie niega za mene. Se-stra mi ivi u EI Eju. Kae mi da
tamo nikada nije hladno i da kia vr-lo retko pada. Idem ja lepo da nadem neku plaicu,
pa u tamo da kam pujem, pijem pivo i mazim neko ene. Pa dobro, ne mora jedno
en-e da bude - mogu i dva-tri komada."
Poeleh mu sreu i rekoh mu da mi se javi s vremena na vreme, da ostanemo u vezi.
Yoza me je ekao u limuzini kad prodoh carinu.
,,Bonur, mesje", ree ofer.
,,Trebalo je ovde da se vidim sa svojom rodakom", rekoh.
,,ao mi je, mesje, ali dolo je do neke zabune, pa mi dispeer nije rekao da odem po
nju. Pokupiemo je usput."
Neto mi je bilo neobino u vezi sa sakoom tog ofera - bilo je kao razapeto na
miiavim rukama i masivnim ramenima. Izgledao je kao da je odnekud sa juga Evrope,
tamnih oiju i puti, a i francuski je govo-rio sa nekim bremenitim akcentom. Nisam bio
siguran odakle je, prem-da zakljuih da je po svemu Evropljanin, ali konstatovah da, u
svakom sluaju, imam sree poto sam dobro razumeo taj njegov iskrivljeni fran-cuski;
kad god sam, inae, dolazio u Pariz, taksisti su bili dalekoisto-nog porekla i poneka bi

re, ako ne i reenica, vazda ostajali izgublje-ni u prevodu dok sarn nastojao da
uspostavim komunikaciju.
Udoh na zadnja sedita, gde me je oekivala ukraena kofica sa ohla-denim
ampanjcem. Uzeh neke novine koje se tu zatekoe, i brzo ih pre-leteh pogledom, da
vidim ta i koliko piu o mom dijamantu. Francu-skim sam baratao prilino dobro, bolje
od tog vozaa, svakako. U ado-lescentskom uzrastu, ponekad bih odsedao kod svoje
pariske rodbine, ko-je su mi predstavljali kao rodake iako su nae porodine veze bile
tek nejasno definisane.
Ta porodica se bavila nakitom, bili su u tom poslu, pa sam se do-govorio s njima da me
predstave Ijudima i pripreme listu zvanica za ga-la prijern koji sam planirao da priredim
u Parizu. Ivonu, rodaku koja je trebalo da me saeka na ,,0rliju", godinama ne bejah
video. Seao sam je se kao ozbiljne mlade ene koja mnogo radi, potpuno posveena
po-rodinom biznisu, u okrugu Sen Klod. Nedavno je, uo sam, preuzela firmu poto joj
je otac otiao u penziju.
Maznuh onaj ampanjac i poe da odvrem ep kad se limuzina, iz-nebuha, ukopa u
mestu na nekoj krivini, gde je neki ovek ekao. Mo-ja vrata se otvorie i on upade u
kola.
,,ta..."
Imao je pitolj. I gadnu narav.
,,Zaepi gubicu, jebote!", ree.
Govorio je portugalski. U tom asu bi mi jasno otkud oferu onakav akcenat.
,,oao ti alje pozdrave."
,,Nije dijamant kod mene."
326
Harold Robins
Usr'o sam se od straha. Tipu su se ruke jezivo tresle. Ne od straha. Njegove trome oi i
nepomini facijalni miii svedoili su o oveku koji preteruje sa krekotn.
Udari me pitoljem posred lica.
,,Sluaj paljivo, amigo, i moda e poiveti. Idemo negde gde ima telefon. Ti iraa lepo
da pozove koga treba i da sredi da mi dobijemo dijamant, vai? Ako napravi sarao
jedan pogrean korak, nos u da ti odseem. Jasno? Ako onaj koga pozove napravi
pogrean korak, secka-u te na komade, natenane, a od jaja ima da ponera.
EntenderT
Razumeo sam, nego ta nego sam razumeo. Moj briljantni plan da skrenem panju sa
sebe tom blindiranom limuzinom sada me je, eto, iz-loio najveoj opasnosti. Trebalo je,
ipak, da budem u tom blindiranom vozilu sa dijamantom, koji mi je, inae, svetlucao u
depu. Ako ovi uli-ari skontaju da je dragulj tu, kod mene, ili dignem ruke od svega kad
krenu da me mue, pa im ga predarn - momentalno e me ubiti. ,,ta si se umudrio?
Batali sad razmiljanje", obrecnu se naoruani. Nisam razmiljao, ali mi je skoio
adrenalin, od panike. Kreten po-die pitolj i udari me njime po kolenu. Skiknuh i
presamitih se od bo-la. Kad se pridigoh, odgurnuh mu ruku sa pitoljem i potegoh onu
bo-cu sa ampanjcem. Tresnuh ga posred lica, preko nosa, i krv prsnu po meni i seditu
kao vodoskok.
Glava mu klonu, ono turobno svetlo u njegovim oima namah se uga-si. Yoza nagazi
konicu i okrenu se. I on je bio naoruan. Ja se bacin ispod sedita. Dowatih rukom
ruicu, gurajui vrata glavom i ramenorn, pa izleteh napolje, licem nadole, i prizemljih se
na stomak i lakat. Ko-trljao sam se malo po asfaltu, dok su mi ruke i noge landarale u
vazdu-hu.
Kad se zavri to muno tumbanje, leao sam, oamuen, vrtelo mi s u glavi, zvonilo u
uima. Podigoh se na kolena. Bol nisam oseao -lo mi bee obamrlo od oka. Zauh
kripu guma. i to mi podie adre nalin. Pregazie me, pomislih.

Sva je sila automobila jezdila autoputem, ali ja sam bio na ostrvce tu i nita nije ilo na
mene. Ali, zauh ubrzo kako neka ma.ina tur
Oeanj strasti
327
meni iza leda. Okrenuh se u magnovenju. Onaj skot od ofera vraao se po mene.
Pridigoh se, nekako, na noge dohvatih se ograde, nagnuv-i se preko nje. Do onih traka
u suprotnom pravcu bio je pad od nekih desetak, dvanaest metara. Nisam imao kuda,
visio sam tu, kad mi se li-muzina primae otpozadi, eui se o ogradu dok je onaj s
naglaskom jarosno koio. Na zadnjem prozoru ugledah krvavo lice spljeskanog nosa.
Tip je pokuavao da otvori vrata, ali su kola bila isuvie blizu ogra-di. Urlajui na mene,
on poe da puca. Sagnuh glavu kad staklo od pro-zora prsnu na sve strane. U glavi mi
se jo vrtelo, a u uima su mi je-aie sirene.
Podigao sam pogled i opazio onog tipa kako, isturivi pitolj kroz razvaljeni prozor,
niani u mene. Limuzina, iznenada, jurau napred, na-prasno se odbi od ograde i
revolvera mi nestade iz vidnoga polja. Ne-kih petnaestak metara kola odmakoe, a
onda opet tresnue o ogradu, pa se umeae u guvu na autoputu.
Nekoliko je sekundi prolo pre nego to shvatih da ono to rni jei
uima nije sirena od iznemoglosti i zadobijenih udaraca, ve prava
ivca sirena. I ofer limuzine sigurno je uo taj zvuk pre nego to e zbrisati sa lica
mesta.
N'je to, medutim, bilo policijsko vozilo, ve ambulantna kola. Teh-r hitne pomoi zurio je
u mene sa suvozaevog sedita dok sam se,
usYesno, stiskao uz onu ogradu.
64
. vrlo pametno", ree mi Ivona, moja francuska rodaka. ,,Zar se Maa ovek kad ga
kidnapuju - pone da se bije s otmiarom?" a je brzo kao brzi voz. Moj francuski nade
se na ozbiljnoj pro-^trebalo je pratiti tu verbalnu bujicu.
ara lekciju o otmicama nauila", nastavi ona. ,,Morala sam kad 10 Putovala u Japan sa
dijamantima sakrivenim u postavi kaputa.
328
Harold Robh
329
Jedino je pod uslovom da uzmem asove obuke osiguravajuda korapa-nija pristala da
mi izda osiguranje za taj put. Na asovima su nam go-vorili da je jedini i najbolji trenutak
da se pokua bekstvo u prvim tre-nucima poto ste oteti. Posle ne vredi. Tada, kad su te
kidnaperi tek zgrabili, kad su dekoncentrisani, svata im odvlai panju, gledaju na sve
strane, ne oseaju se svoji na svome i nita ne dre pod kontrolom, stra-huju da ne
naide policija ili neki svedok. A kad te zdomaju i odvedu u svoju jazbinu, gotov si. To je
njihova teritorija, sve je pod njihovom kontrolom, i nema svedoka."
,,Bojim se da sam ja malo opovrgao tu teoriju i uspeo i naknadno da ih nadmudrim.
Imao sam, eto, tu sreu da mi se pri ruci nade flaa am-panjca. A bila me ve uhvatila
panika kad me opalio drkom pitolja po kolenu. Da ne bee tog ampanjca..."
Ivona prasnu u smeh. Ona je trebalo, je l' te, da me saeka na ae-rodromu. Trebalo je
da sedi u onoj limuzini. Na njenu, i moju, sreu -one bitange su procenile da je bolje da
je preskoe. Limuzina je docni-je nadena na autoputu, naputena, nedaleko od jedne
izlazne rampe. Pra-vi ofer je pronaden vezan, zapuenih usta, nepovreden inae, u
gepeku. Sve vreme je bio tamo, meni iza leda.
U prii koju sam sloio o tome kako sam, navodno, doao u posed Srca sveta - a
nabrbljah kako sam kupio dijamant od nekog tajanstve-nog vagabunda koji me je
spopao u divljini jedne noi, kad sam se od-nekud vraao u ,,Plavu gospu" - nije imala u

sebi ni trunke istine, ali niko nije mogao da kae ni da je ista la. Nema anse da neko
sad ode u Angolu i raspita se ta se stvarno dogodilo.
Ivona me nala u policijskoj stanici i onda me odvela neto da po-pijem i pojedem. Pie
mi je naroito bilo potrebno.
1 iz ovog zla izai e neto dobro", primetih. ,,Sav publicitet kojic pratiti ovaj pokuaj
pljake nee nauditi kamenu." ,,Nisi, valjda, ovo namerno izveo?"
Poeah se po kolenu. Titalo me je. ,,Da sam sve isplanirao, sigu no bih izostavio ovo
sa udarcem u aicu. Gadno boli. Nego, priaj " o Roni. Svata sam o njoj itao - te da
voli mukarce, te da je
ka te da je nimfomanka, pa su pisali da je hermafrodit, biseksualka, da je 'operativnim
putem promenila pol, da se, u stvari, zove Ron..."
Ili smo na neku modnu reviju. Rona, samo Rona, bez prezimena, bi-la je jedna od
vrhunskih svetskih raodnih kreatora.
,,Sve te prie o njenom polnom opredeljenju i afinitetima verovatno su istinite. Ona
sama nita ne krije, govori javno o svemu, a sklonosti me-nja kao Mesec mene. Ma, njoj
se i zodijaki znak menja svakog meseca, takva je... Bilo kako bilo, Rona je krenula od
nosa, zavrila s oima." ,,Nos, oi - kako to misli?"
,,Parfemom je osvojila noseve, tako je poela. Radila je za Nikolu Romanova,
proizvodaa parfema koji tvrdi da je potomak ruske carske porodice. Kad je Romanov
umro, njegova ena je preuzela posao, a Ro-na je napustila firmu, poto ju je ta ena
istisnula. Gadnu je greku na-pravila udovica, gadnu greku, jer je Rona, oito, imala
izvanredan nos i umela da odabere pravi miris. Tako je Rona dizajnirala svoju sopstvenu liniju parfema i postigla veliki uspeh. Pravi hit! Stekavi slavu, pre-la je u svet mode,
da bi se ispostavila kako i za to ima dara. U modi i evo, tek nekoliko godina, ali o njenira
kreacijama svi priaju. Tema cenije! Verovatno si video neke od njenih radova na onim,
maltene 'ohm, glumicama to su prole godine ile na dodelu 'oskara'."
J to vreme sam, bojim se, bio do kolena u blatu, tamo u rudniku."
ih pogled na kutiju sa draguljima koja je mirovala na zadnjem sedima ih je nosila na modnu reviju, po sistemu ,,rent-a-dragulj", kasama krstila svoj aranman sa Ronom. Ivona je kreatorki izivala dragulje koje su nosili modeli na pisti i tako se besplatno
reklamirala.
l' ima ovde neki dragulj da vredi neto?", upitah. ' dgovori ona. ,,Ne bih rizikovala,
pravo da ti kaem, onim ama da dajem neto to stvarno vredi. Umeju one da zbriu
ata posle revije, pa da uskoe u avion za Barbados ili neje fino
"eSt gde takve r'be vole da vise izmedu dve tezge' Ne' sve Pravih
tlucay- ali je uglavnom re o pristojnim kopijaraa naih
330
Harold Robin
,,To je ono - robu vrednu pedeset centi uvalja za pedeset dolara." ,,ta?"
,,Ma, razmiljam ne.to o razgovoru koji sam imao sa svojim poslov-nim partnerima,
kad sam imao rekao da nameravao ozbiljno da udem u biznis sa dijamantima. Bilo ta
moe da se proda po znatno veoj ceni od realne, u zavisnosti od toga kako ga
upakuje i reklamira, ali pro-blem sa dijamantima je to su oni roba pa roba - kao
svinjske iznutri-ce."
Ivona se jedva suzdra da ne vrisne. ,,Svinjske izunutricelT
,Jes', vala, svinjske iznutrice su, po trinim karakteristikama, ba kao dijamanti."
,,Pa, iz svinjskog ugla gledano, verovatno nisu."
,,Za oveka koji ode u samoposlugu, kupi slaninu, vrati se kui i sed-ne da jede - jesu.
Bilo kako bilo, ja sam im tada dao zanimljiv primer u vezi sa dijamantima. Dijamant,
jednostavno, nije modni detalj, bar ne sa veleprodajnog aspekta, iz prostog razloga to

su svi dijamanti - isti. A parfemi i odevni artikli medusobno se razlikuju, je l' tako? Pa
tako. recimo, miris vredan pedeset centi lako moe da proda za..."
,,Pedeset dolara?"
,,A od tkanine koja te kota dolar moe da napravi haljinu koja e kotati pedeset
dolara, ako je za po kui, ili pet hiljada, ako e u njoj da ide na dodelu 'oskara'."
,,Sad kapiram ta hoe da kae. Dijamanti su podloni zakonitosti-ma ponude i
tranje, a moda nije", ree Ivona. ,,Moda sama kreira zah-teve i tarife, a dijamant je
uvek dijamant. Izuzev, naravno, u sluaju kad pred sobom iraa rubin-crveni dragi
kamen kakav niko nikada nije vi-deo."
,,Ti si razmaen. Ovo Srce sveta ne moe se porediti sa nekim, ne znam ni ja kakvim,
udom u svetu mode. Ovaj karaen vredi sto puta vi.e, ili hiljadu puta vie od
standardne karatne vrednosti, samo zato to je jedinstven. Jedan jedini. Takvi se
dragulji pojave jednom u milion go dina. Zato i nema veze koliko ima karata. Ti, vidim,
pokuava da iz-nade neki nain da svim svojim dijarnantima, ako je to mogue, nekaOeanj strasti
ko podigne cenu, da kotaju vie nego to na papiru, crno na belo, pie. Nee ti se posreiti, sluaj ti mene. Nema anse. Dugo ve Ijudi na
razne naine pokuavaju da smisle neku foru na tu temu, ali daba sve."
unuh je laktom, blagonaklono. ,,Zna onu staru: Nikad ne reci nikad."
,,U redu, Vine, smisli ti lepo neki novi nain da se dijamanti plasi-raju na trite, pa se
seti mene. Nemoj, molim te, da me zaobide."
65
Nije mi bilo lako da odredim Ronine godine, kao ni njene seksual-ne sklonosti. Moda
bih, da je vidim neodevenu, lake stekao predstavu o tome ko je i ta je. Nadosmo se
iza scene, i Ivona me predstavi.
,,Vi ste, dakle, taj ovek sa vatrenim dijamantom koji se tukao sa lo-povima", ree Rona.
,,Gledala sam na televiziji. Morate ga doneti na mo-ju zabavu, posle revije. Ba
budalasto od vas to ste se suprotstavili lo-povima. to da ovek rizikuje? Neka uzmu
ta im drago, uzme posle pare od osiguranja i tera dalje. Donesite dijamant veeras i
ja u vam ga ukrasti."
Priala je dvostruko bre od Ivone. a francuski joj nije bio ni upola tako razgovetan. A
sad je bila u velikoj guvi, pa nestade negde, bez pozdrava ili mog odgovora. Ta ena bi
se mogla opisati kao pola tor-nado - pola tiranin. Posmatrao sam dok je, iza scene, ila
od maneken-ke do manekenke; ovde popravi suknjicu, onde namesti bluzicu, urla dok
nareduje, svada se sa devojkama, vie na asistente. ljakala je na adre-nalin visokog
oktanskog broja, u to sumnje nije bilo. Riba fura k'o ,,kon-kord".
Rairi se odnekud glas da sam ja onaj ovek koji ima rudnik dija-manata i poseduje
najdragoceniji dijamant na svetu. ene koje me na ulici, u prolazu, zacelo ne bi ni
primetile, sada su mi se osmehivale kao da sam filmski reditelj koji je ovamo navratio u
potrazi za glumicom kojoj e poveriti glavnu rolu u svom novom celuloidnom poduhvatu.
I,
332
Harold Robins
kako se podrazumeva, potom sa odabranom damom malo prilei, da se bolje upoznaju
pre zajednikog profesionalnog pregnua.
I Ivona je primetila kako reaguju na mene, zaudila ju je takva en-ska panja. ,,Nas
ene, eto, toliko privlae mukarci koji imaju novac i mo. To nam dode seksi. Prvo su
nas privlaili oni peinski tipovi sa najveim mougama, a posle je pria evoluirala, je li,
pa nas danas pri-vlae likovi sa najveim raunima u banci. U najmanju ruku, iza te priylanosti postoji racionalna pobuda. Mukarci su mnogo primitivniji -daj im par sisa i
guzicu, i ba njih briga ta ima u banci ili u glavi." Neposredan uvid u situaciju iza

scene na jednoj modnoj reviji, u sav taj haos, sa manekenkama koje se skidaju, oblae,
pa opet skidaju, as nasmejane, as unezverene, podseti me na dane kada sam pratio
Katarinu u ovakvim prilikama. Skromnost i ednost nisu bile u opisu radnog me-sta
jedne manekenke. Ono to u svemu iznenaduje jeste injenica da ve-ina tih ena bolje
izgleda kad su obuene, nego kada nemaju nita na sebi. Njihovi visoke, tanune
figure, nikako naglaenih oblina, apsolutno su odgovarale namerama i zamislima
kreatora, ali te enske, jednostavno, behu previe goljave za moj ukus. Tek tu i tamo
pojavila bi se neka Ka-tarina sa podatnim. raskonim, punim telom koje je vazda odisalo
savr-enstvom, bilo odeveno ili nago. Top-model i centralna figura ovog oua kojem
sam prisustvovao, Italijanka sa kojom je svojevremeno i Katarina radila i za koju je
govorila da je izrazito temperamentna, opravdala je ta-kvu reputaciju. Ba nalik Katarini,
ona nije bila spremna da navue na se-be bilo ta, dajui sebi za pravo da odbije neto
da nosi ako ne misli da e je odredeni odevni predmet predstaviti u pravom svetlu.
,,Ja ne mogu da prihvatim da obuem ovo", ree Italijanka Roni. ,,U poslednjem minutu
si napravila tu izmenu, i ja to ne mogu da nosim." ,,Ma, ima da ga nosi, ili vie nikad na
pistu nee izai", kiptela je Rona.
Tad nahrupi bujica najdelikatnijih izraza, italijanskih, francuskih, en-gleskih. Dve ene
stajale su jedna naspram druge, nosevi su im se mal-tene dodirivali, rumene od srdbe.
Rona pokua da popravi neto na ha-Ijini, ali manekenka nije elela njene ruke na sebi.
Oganj strasti
333
,,Neu! Izgledam kao krava! Neu to da nosim, i taka!"
,,Pa ti, bre, i jesi krava, muzaro glupa! Potpisala si ugovor i tamo pi-e da e tri puta da
izade na pistu, je l' tako? E, jeste! I ima da no-si ovo, ili e, bogami, da ode odavde
muui, gola golcijata!"
,,A, tako znai, dobro. Jebi se, kuko, gola idem!"
Ona poe da skida odeu sa sebe, i zaas je stajala tu, k'o od maj-ke rodena.
,,Evo! Spremna sam za stejd!"
Rona joj se netremice zagleda u oi, sva crvena u licu. Stezala je pe-snice.
Ispreih se izmedu dve ene, izvadivi iz depa kutijicu sa yatrenim dijamantom.
,,E, imam savren tos za kraj ove revije", rekoh Roni. ,,0na bi mo-gla sa ovim da izade
na pistu."
Izvadih dijamant. Kutijica je bila sasvim jednostavno. Dijamant je bio na tankom zlatnom
laniu; tako je bilo lake drati ga, a i tee - iz-gubiti.
Njih dve batalie svadu i zablenue se u dragulj.
0, Boe dragi", uzdahnu manekenka, ,,pa to je vatreni dijamant!"
Rona je skeptino vrtela glavom. ,,To da nosi? Ali, time se nita ne kazuje o mojim
kreacijama."
,,Kazuje, kako da ne! Tako e, o istom troku, biti lansirana tvoja nova linija modnih
dijamanata."
Stavih dijamant manekenki oko vrata.
>,To je najvredniji dijamant u svetu", rekoh. ,,Sada na sebi nosi sto miliona dolara. Ako
potri, sluajno, ka vratima - moji telohranitelji e te ubiti s leda." Bio sam fini, ali
sasvim odreden. Nema ale.
"0, Boe dragi!" Ona podie dijamant ka svetlu, a onda pogleda me-ne- ,,Volim
dijamante", tiho je prela.
Renik joj bee primetno ogranien, istina, ali su joj bradavice bile u stavu ,,miiir-no!" i
krotko me pozdravljale. Smesta mi se digao. K'o sto Ivona ree, ne interesuje mukarca
ono to se eni izmedu dva uha krije.
334
Harold Robin
66

,,Svinjske iznutricef' Roni lice se iskrivi od gadenja.

Bili smo sami u njenorn stanu na II Sen Luj, sa pogledom na Senu i Levu obalu. Srce
sveta je doivelo ovacije na reviji. I, naravno, gola manekenka koja ga je nosila oko
vrata. Rona se odmah za njom pope-la na scenu i obnarodovala da pokree novu liniju
modnih dijamanata. Samo je toliko rekla, i to je sa njene strane bilo promuurno, poto
jo nismo bili smislili kakva e ta linija ,,modnih dijamanata" biti. ,,Svinjske iznutrice,
veli", ponovi ona.
Smejao sam se. Ispriao sam joj standardnu priu o dijamantima i zakonitostima
ponude i tranje. Kad god neko pomene priu o pokreta-nju nove modne linije, ja opalim
po iznutricama i kukuruzu.
,,Ali, ne bi morali da budu kao svinjske iznutrice, zar ne?", rekoh. ,,Ukapirao sam to dok
sam gledao kako nameta odeu na onim devoj-kama. Malo ovde pipne, malo tamo, i
odjednom haljina izgleda druga-ije. Da oima ne poveruje."
,,Mi bismo, znai, ili na jedinstvene oblike", ree ona. ,,Svaki dija-mant bi bio drugaiji,
unikat. Je l' to mogue izvesti?"
,,Donekle. Yeina dijamanata ima pedeset osam strana. To je idealna yarijanta, to se
zove brilijant. Taj broj - 58 - odabran je zato to optimal-no pojaava jasnou, pa
dijamant onako svetluca. Ali, nije to jedini nacin da se kamen izbrusi. Dijamant Tifani
ima, recimo, devedeset strana. Sve u svemu, postoji neogranieno mnogo naina da se
kamen obradi. Yarijanti sa 58 strana najee se koristi zato to daje poslovino dobar
rezultat. c< nekad i sam dijaraant odreduje nain na koji e biti bruen."
Primetih da ona intenzivno razmilja o onome to joj govorim, nlJ me prekidala.
Nastavih.
,,Ne bih eleo da te ostavim u uverenju da se svi dijamanti iste v liine i jasnoe prodaju
po istoj ceni poto ih izbruse i nabude im n1 loprodajnu cenu. Prestina juvelirska
radnja prodaje robu po visir nama od neke obine trgovine. Ali, na nivou veleprodaje ono, oi
335
dileru - cene su u prilinoj meri standardizovane, po veliini kamena i kvalitetu. Kamen
iste boje i jasnoe, identino bruen, moe, ipak, po-stii veu cenu od bilo kog drugog
ukoliko ima vie, to se kae, vatre - a to potie otuda to je izvorni, nebrueni kamen
bio veih dimenzi-ja, pa je u obradi odstranjeno vie ,,mesa". da bi se postigao bolji efekat. Zavisi, dakle, od toga koliko ima otpada prilikom bruenja i koliko eli da mu
skine, smanjujui tako nominalnu karatnu yrednost. Ljudi su, uglavnom, vie
zainteresovani za veliinu finalnog proizvoda nego za sjaj, jer je to parametar isuvie
delikatan, i mnogima e i promai ukoliko ne pribegnu detaljnom pregledu."
,,AH, ti bi mogao da napravi neto to bismo nazvali Ronin rez, je-dinstveni metod
bruenja kojim se niko drugi ne koristi?" ,,Mogao bih."
,,0nda nam je to potrebni - jedinstven rez", ree ona. ,,Moda se oko oga i vrti - da
lansira neto jedinstveno. ene ne kupuju moje halji-ne kod 'Bon marea' ili kod 'Mejsi',
ve u radnjama u kojima se pro-daju iskljuivo unikati."
,Nai u najboljeg strunjaka za bruenje u svetu i onda emo osmidizajn koji e biti unikatan i odgovoriti najviim standardima brili' Moda emo u znaajnoj meri morati da uveamo broj strana
nta, moda ih bude i vie od devedeset, da bismo dobili pravi
Proces e neto vie kotati, a praktikovaemo ea samo na veim
draguljima."
odmahnu rukom na pomen cene. ,,Cena robe u modi ne znai sam si rekao da e Ijudi
vie platiti za jedan isti dijamant kad en u luksuznoj radnji, kod 'Buleariia' ili Tifanija'
recimo. neao nekom lancu prodavnica."
istma, u maloprodaji su Ijudi spremni da plate vie samo da
sno-

. - j- inia, u uuuuprouaji su ijuai sprenuu ua pimt vi^ oau e li, sebi pribavili privilegiju
da kupuju tamo gde e zadovoljiti 5 'sku sujetu. Ali, cene ipak nee bogzna kako varirati
ako je re o ka-stg sjaja. U luksuznim radnjama prodaje se bolja roba. Kao to
^h, dva kamena identine iasnoe, isto rezana, ne moraju i po sjaju biti isti."
J
336
Harold Robins
Oganj strasti
337
,,Kad je o modi re, kupci su totalne budale", ree Rona. ,,Svaka e-na misli da je moja
haljina koju je kupila - jedna jedina, da nema ta-kve. Kad imam neki skuplji dezen,
poaljem po jedan primerak u jed-nu radnju, ali imaj u vidu da od Pariza do San
Franciska, pa onda jo do Tokija, ima na hiljade i hiljade prodavnica. A kad se neka
glumica slika u odredenoj haljini na nekoj glamuroznoj dodeli nagrada, odmah pustim
veu koliinu tog istog modela u radnje. ene dre da je okej imitirati enu kojoj se
pripisuju dobar ukus u odevanju i seksepil."
,,Moda emo mi, u ovom konkretnom sluaju, dozvoliti kupcu da sam odabere dezen
koji ga zanima", rekoh.
,,Tako e proizvod biti ekskluzivan."
,,A kako e to izvesti sa dijamantima?"
,,Ljudi su navikli da udu u juvelirnicu i odaberu dijamant koji je ve izbruen i spretnan
za prodaju. A ta ako ima ponudimo neto stvarno jedinstveno? Eto, neka lepo udu u
nau radnju, odaberu nebrueni ka-men, po veliini i jasnoi koju e raoi da plate, a
onda se, plus, odlu-e i za oblik i rez. Tako e se muterije same opredeljivati za
konani izgled dijamanta."
,,Je I' moe to?"
,,Sa skupim draguljima moe. A ako u bruenju koristimo postojei kompjuterski
program, ne samo da emo na licu mesta impresionirati kupce, nego e i konani
rezultat biti u najkraem roku vidljiv. Radie-mo. razume se, samo sa nebruenim
kamenjem odredenog oblika. Mo-emo kompjuterski da izvedemo simulaciju, pa da
muterija odmah vi-di ta e dobiti. Moi e, naravno, da se opredele i za onaj, to ti ree, Ronin rez, a imae i opcije standardnog pedesetosmostranog dijaman-ta, ili za neki
apsolutno unikatan rez, kakav e stvarno biti jedan jedini na svetu."
,,To sa bruenjem preputam tebi. Moramo da porazgovaramo o jo. tri vana pitanja.
Prvo, ta e meni ovo sa dijamantima uopte? Zato bih se u to uputala?"
,,Pa, zbog ekskluzive. Ljudi su ve dizajnirali odeu i parferae i na-zivali ih sYojirn
imenima, to nije nita novo. Niko, medutim, nije dijamante nazvao po sebi i lansirao na trite. A zna onaj, valjda najbolji reklamni slogan
ikada smiljen: dijamanti traju veno. Oni su najtvrda supstanca na planeti Zemlji, tvrdi
su od elika. Kad tvoja linija parfe-ma izvetri, ili ti se haljine koje si kreirala pretvore u
izandale krpe, di-jamanti po tebi krteni i dalje e uvati sjaj. Hiljadu godina e proi, a
Ronin dijamant e svetlucati u mraku, kao to svetluca veeras."
Oi joj zaiskrie kad iwedoh u priu i taj momenat. Imponovala joj je sama zamisao da
bi svom imenu mogla za ivota da obezbedi be-smrtnost. Neto sam, ipak, i preutao:
nameravao sam to njeno ime mno-go, mnogo vie da rabim u vremenu koje je pred
nama nego to ona i sanja. Otvorili bismo, naravno, prodavnice u Njujorku, Londonu,
Parizu, na Beverli Hilsu, svuda gde ima lovana da se opeljee. Ali, jednoga da-na u
zaraditi jo vie novca prodajui Roninu liniju Ijudima koji verid-beno i venano prstenje
nabavljaju u juvelirnicama kao to je ,,Val-Mart". Nije sad bio pravi as da poteem i to
pitanje. 0 tom potom. Rona je neodoljivo privlaila snobove svih boja i provenijencija, iz
pro-stog razloga to je sama bila najyei snob na svetu. Neu ni pokuava-ti da joj
sugeriem prelazak na masovnu proizvodnju sve dok njoj sa-moj ne zafali novca.

,,U redu, evo i dragog pitanja: koliko u ja dobiti na ime korienja moga imena?"
Iscerih se. ,,Uh, a ja mislio da e svoje cenjeno ime ustupiti u ime umetnosti, kao
velikoduan poklon civilizaciji..." Tu moradoh pomiritelj-ski da podignem ruke, ne bih li
blagovremeno zaustavio bujicu nemilih izraza to pokulja sa Roninih usana. ,,Dobro,
dobro, samo sam se alio, aman! Ali, to je za tebe dobitna kombinacija, da zna. Ti e,
zapravo, licencirati svoje ime i meni prepustiti sav posao. Nema tu oko ega da brine.
Pogledamo kako se potpisuju takvi ugovori i onda emo ustano-viti uslove koji e, veruj
mi, biti vie nego poteni."
,,U tom ugovoru nee biti regulisan samo materijalni momenat, ve i status mog imena
kao zatitnog znaka, kao robne marke. Insistirau na kontroli. U svakom trenutku
morau da znam kako se i u koje svrhe moje ime upotrebljava. Da se ne bi, eventualno,
dogodilo da ono bude
338
Harold Robins
zloupotrebljeno ili uvueno u neki kompromitujui kontekst", deklamo-vala je Rona.
,,U redu, to je fer varijanta", rekoh. 1, ta je sa treim pitanjem?"
,,Evo treeg pitanja: daj mi da vidim taj crveni dijamant."
Sedeli smo bezbedno udaljeni jedno od drugoga, ali ona se primae, pa mi je sad,
maltene, na glavi sedela.
,,Nije kod mene..."
,,Daj, ne foliraj, u depu ti je. Silno si ti zaljubljen u to kamene da ga ne bi stalno drao
na oku."
Pametnica jedna. I, ta u, dadoh joj Srce sveta.
Okretala je dijamant u aci, hvatajui svetlost.
,,Neverovatno. Stvarno izgleda kao da unutra neka vatra tinja."
Rona mi spusti ruku u krilo. Jednom rukom mi je gnjeila penis, dru-gom dijamant.
,,0veriemo ovaj dogovor dobrom jebainom", ree tad. ,,Mars je u Jarcu, Merkur u
usponu. Ja sam heteroseksualnog opredeljenja i vlane mace u ovo doba meseca."
Deo osmi Holivud
67 Kua Liberte, Beverli Hils, 1998.
Stajao sam na oku Rodeo drajva i Male santa Monike i gledao niz Rodeu, u pravcu
Yilajra. Bila je to jedinstveno bezlina ulica. Uglav-nom jednospratnice i dvospratnice.
Nita od one mone fasade i elegan-cije trgovinskih etvrti Njujorka, Londona i Pariza. A
opet, vie je sno-bovtine bilo u tih nekoliko stotina metara Rodea nego na celoj istonoj obali Sjedinjenih Drava, plus jo malo Londona i Pariza.
Tako je bilo, a evo i zbog ega: nigde na svetu nije tako lako posta-ti snob kao na
zapadnoj obali. Na zapadu se samo jedno uzimalo u ob-zir - koliko ima novca. I nije to
morao da bude ,,stari novac", imovi-na ,,s pedigreom". Jok. Lova je lova. Izuzev onih
koji su u Kaliforniju doli sa torbom ili rancem preko ramena i doneli svoj novac,
pravog ,,sta-rog novca" ovde, zapravo, i nije bilo, bar ne po onim kriterijumima ko-Ji su
u ovom domenu yladali u Evropi. Kalifornijska verzija starog nov-ca odnosila se na
zaradu steenu u rudniku, od nafte i prodajom nekret-nina, a sve te delatnosti ne seu u
ne znam kako daleku prolost. ,,No-vi novac" leao je u industriji zabave, u vojnoj
industriji i u Silikonskoj dolini, i tu se razvio osoben i intenzivan prezir prema modelu
,,starog novca" koji su gajili Evropljani i Amerikanci sa istone obale. Prezir, jer unati
,,novi novac" znai da si krvavo radio da bi ga zaradio.
SnoboYtina Rodeo drajva vie se, na izvestan nain, doticala svako-dnevne
terminologije nego same sutine - sve je bilo u slubi ,,industri-Je Petnaest ili esnaest
miliona Ijudi nastanjenih u losandeleskom ba340
Harold Robins
Oganj strasti

341
senu radili su u raznoraznim industrijama, ali - generalno - kad bi ne-ko pomenuo re
,,industrija", svi bi, neizbeno, pomislili na industriju zabave. Tip koji je, recimo, irom
Amerike drao deset hiljada prodav-nica obue, mogao j'e da se doseli ovamo i kupi
kuu od dvadeset mi-liona dolara u srcu Beverli Hilsa, ali je, mereno ovdanjim
snobovskim lenjirom, na listi vanih faca bio daleko ispod glumiice koja se spora-dino
pojavljuje u nekom ou-programu na kablovskoj televiziji, a pri tom ivi u nekoj izbi u
Zapadnom Holivudu.
A ni ta, dvadeset miliona teka nastamba, nije, u takvom sluaju, po-sebno impresivna,
naroito kad prolazite kolima i vidite kako je razno se, deo po deo. Oko devedeset pet
odsto cene ide na samo gradevinsko zemljite, u to moete biti sigurni. Od onih pet
procenata sklepa se ku-erak od iverice. Takve su vam sve te velike kue na Beverli
Hilsu -dobra stara hrastovina sa zidovima od iverice. Kad se radovi zavre, i betonski
prilaz kui osui, pristiu kamioni natovareni ,,gotovim" drve-em, bunjem i cveem.
Yelika, izrasla stabla i masivno bunje nasade se u zemlju, a cvee, kao da im je tu
mamin tuak zapraen, cveta li cveta... Pa travica, samo je razmotaju, kao tepih. I tako,
doslovce za nc-koliko sati, jadna pustinja to okruje kuu od iverice pretvara se u malu praumu. Naroito volim da gledam kako rolaju onu vetaku travu. To me uvek
podseti na stari film ,,Dik i Dejn" iz sedamdesetih, sa Dejn Fondom i Dordom
Sigalom u glavnim rolama. Sigal, koji igra Dika, radi u vazduhoplovnoj industriji kao neki
efi. S posla ga odjc-bu ba u trenutku kad on i Dejn kupuju novu, skuplju kuu. Poto
ii-nansijski tuno stoje, dolaze majstori koji im odnose nametaj i automo-bile, ali se
pojavljuje i revnosni pejzaista, koji rola onu travu, vadi dr-vee i bunje iz zemlje, i nosi
im i to.
Da, laan je ovaj grad, ist falsifikat, farsa, gola plastika. Jevtina imi-tacija kvaliteta,
naseobina sa duom od stiropora.
A ja sam jedva ekao da postanem deo tog grada.
Kad bi me neko pitao, ne bih mogao tano da objasnim ta je to u El Eju to me toliko
privlai. To, u stvari, i nije grad u pravom smislu rei - nema ni glavnu ulicu. Pre dode
kao neko etalite ?oliavih itelia i dodoa. Ako biste morali da se opredelite za jednu ulicu i kaete da je ba ona
glavna, drim da bi to verovatno bio Yilajrski bulevar, koji je bio dugaak trideset i
kusur kilometara i prolazio, zapravo, kroz tri razliita grada.
I ja sam, medutim, imao isti emocionalni odgovor na pojam i znaaj INDUSTRIJE kao i
svi ostali. Doao sam ovde da bih askao sa zve-zdama i zvezdicama, moda i da
obrnera neku od njih - nadajui se da to nee biti neka akciona heroina napumpana
steroidima.
A bilo je prosto zapanjujue kako sam se dobro uklopio u losande-leski fazon. Svoj
dijamantski biznis vodio sam kao nekakay filmski stu-dio, to se najbolje videlo kad
bismo predstavljali nove proizvode - ni-je bilo u El Eju tipa koji je umeo da na jednom
mestu okupi vie sta-tista i zgrne vie besplatnog publiciteta. Ono za ta je dugotrajuim
ve-liinama u industriji dijamanata bilo potrebno sto i vie godina, dok ni-su stekli ime i
prezime u tom svetu, meni je polo za rukom u roku od nekih pet godina otkako sam
digao sidra i napustio Angolu. Igrao sam svoju igru, da, i sada, tu, na Rodeo drajvu, gde
su mi majstori upravo finiirali centralu, sedite Kue Liberte. I, jes', prihvatio sam taj
zapad-njaki akcenat, pomalo. Mirie na snobovtinu? Pa, neka. ta su dija-raanti nego
hrana za stiroporne due snobova?
Prodavnice sam otvorio u Njujorku, Londonu, Parizu i Rimu. Bever-li Hils sam ostavio
za kraj, smatrajui da je to, ipak, najtvrdi orah. Ov-de su Ijudi, vie nego igde drugde u
svetu, navikli na preterivanje u sva-kom smislu. to e rei da sam i ja morao da uletim
u neko ee pre-terivanje s tom radnjom da bih na sebe privukao panju.

,,Ronini dijamanti" i dalje su bili naa poslovna baza, ali je Rona sa-ma brzo digla ruke
od posla, kad je shvatila koliko je, u stvari, dosadan i kako neznatne varijacije na istu
temu ine sutinu kreativnosti u bizni-su sa dijamantima. Da bi se pravilo neto uistinu
novo i jedinstveno, mo-rao si da angauje tipa sa lupom i kompletnom opremom za
bruenje di-jamanata koji e se svakodnevno ubijati od rada. A kome je to potrebno?
Kad podvue crtu, ja sam lepo iznajmio njeno ime, i to mi je apso-lutno odgovaralo. A
kad se diferencirala kasta najzahvalnijih kupaca, ma342
Harold Robins
Oganj strasti
lo-pomalo sarn tu priu o Roni sklanjao u stranu, ostavljajui njeno ime kao beleg koji e
privui beslovesnike spremne da puknu po sto hiljada dolara za vereniki prsten.
Namera mi je bila da, jednoga dana, preu-zmem sva prava nad Roninim imenom, da
mreu proirim na cele Sje-dinjene Drave, i prodajem dijamante za iroku potronju
preko sitnih tr-govaca, dok bih ozbiljnu klijentelu, razume se, trajno vezao za svoja ekskluzivna prodajna mesta. Od bankara sa Beverli Hilsa pokupio sam, ta-vie, neke cake
koje sam revnosno primenjivao u poslovanju. Oni su to nazivali ,,personalnim
bankarstvom". Male banke u centru Beverli Hilsa - a to mu dode nekih est, moda
osarn kvartova - imale su one tesne sobice u kojima su sedeli slubenici. To je bila bolja
yarijanta, da ovek, kad dode u banku, potrai tog i tog slubenika i s njim sedne
nasamo, nego ono kad svi prilaze alterima, pa koga uhvate. Istu sarn tu foru pri-menio
u svojim prodavnicama, pretvorivi svoje prodavce u svojevrsne ,,draguljologe",
upuene, strune Ijude, koji su sa odabranom klijentelom na miru mogli da
porazgovaraju, da ih ,,posavetuju" i posvete im mak-simalnu panju. Davalo je to i onu,
privlanu patinu mistike i tatine, ko-ja je sveukupnu trgovinu dijamantima i inae
krasila.
ena koja e, u svojstvu upravnice, voditi moju novu prodavnicu i moj predstavnik za
odnose sa javnou stajale su prekoputa radnje, s one strane ulice, i merkale rae dok
sam im prilazio.
,,Jo malo pa e radovi biti gotovi, Vine", ree mi Kameron Rid, upravnica. ,,Tako sam
uzbudena."
Bee to jedna sitna plavuica, oko 155 santimetara u vr' glave, ne raunajui cirka
deset santima visoke, picaste potpetice. Nisam znao da ene jo nose takve tikle, ne
vida se to esto, ali sam morao da pri-znam da te potpetice uine s tim enskim telom
neto to me do bola uzbuduje. Ali, nisam ja nju unajmio zbog seksa. Maznuo sam
je ,,Bul-gariju" usred Londona, gde su njen britanski akcenat uludo traili. Ov-de, u El
Eju, njen ostrvski naglasak bie pravi mamac za prestinu kli-jentelu, naroito ako se
ima u vidu da je re o plavui sa pedigreom.
,,Sad, evo, nametaju prozore", ree Pet Yajntajn. Pet, petnaestak santimetara via i
dvadesetak kilograma tea od Kameron, vodila je rauna o odnosima s javnou. Radila je za firmu koja je otaljavala PR za filmske zvezde.
Maznuo sam je poto me je blagoizvolela snabdeti kunim telefonima i adresima
glavnih holivudskih starova i starleta. Da sam, kojim sluajem, obuu prodavao, e, onda
bih jo i ulagao novac u advertajzing. Ovako, prodajui dijamante, nisara morao bogzna
koliko da razbijam glavu oko toga ko e mi raditi PR, jer su bogate muterije uvek dobro
obavetene gde kakav dragulj moe da se nade, pa reklama i ni-je neophodna.
,,Prozori su naroito vaan momenat", primeti Kameron. ,,Kod 'Bul-garija', primera
radi..."
,,Pa, 'ajde onda da nademo pravog umetnika!", predloih
,,Imamo mi Ijude koji montiraju prozore."

,,Ne elira da to bude obina staklarija kakvu moe da vidi na sva-koj prodavnici
nakita. Hou neto senzacionalno, neto to e Pet ume-ti posle medijski da iskoristi, pa
da svi po novinama piu i da se svu-da uori o naoj radnji. To hou."
,,Nisam sigurna na ta si, konkretno, mislio kad ree ono da hoe 'umetnika'. I ovi
majstori su umetnid svoga zanata", napomenu Kame-ron.
,,Mislio sam na PRAYOG umetnika, nekog slavnog, nekog kao to je Ebdi Yorhol. Reci
mi, ako dovedemo Yorhola, je l' e to biti senza-cija, a?"
,,Vie udo nego senzacija", odmahnu Pet rukom. ,,0n je umro."
,,Pa nadite onda nekog drugog - ili ga iskopajte iz zemlje, ta me briga. Sluajte, dobro
se seam kako mi je otac priao kako je, tamo u Njujorku, unajmio svojevremeno nekog
vrhunskog slikara da mu ukrasi prozor radnje. To je. ali stvarno, senzaciju izazvalo.
Rastrite se i sa-znajte ko su u ovom trenutku najcenjeniji slikari u zemlji. Nama je ne-ki
takav potreban. Za ime Boga, pa samo ovde, evo, u krugu od sto me-tara imate deset
galerija u kojima e vam dati ta imena. Samo se treba raspitati, i imaemo merodavnu
informaciju u roku od pet minuta."
Kameron se namrti. ,,Da bi doveo nekog velikog umetnika da ti ura-di prozore, to e
sobom povui znatne trokove. Verovatno e mu ho-norar biti estocifren."
344
Harold Robins
Prasnuh u smeh. ,,Boe, gledaj nju, molim te! Ti odmah razmilja
0 budetu! Ovo e se finansirati iz specijalnog fonda, ne iz budeta za koji si ti
odgovorna, Karaeron. to da ne - neka nam neki poznati umet-nik koji trai sto ili dvesta
hiljada dolara lepo obradi dva ova stakla, da ih ofarba, ukrasi i uradi ve ta mu je volja
sa njima. to da ne? Zna li ti koliko e nam to publiciteta doneti?"
,,Da, takvi potezi donose milione", prikljui se Pet. ,,To je strava in-vesticija. Ako si u
prilici da napravi prozor za sto hiljada dolara, a da ti to donese mesto u vestima - imaj
na umu' da bi te isti taj prostor u medijima, kad bi iao sa standardnom reklamom, kota
milione i milio-ne. I, to je posebno vano, Ijudi sa vie panje prate vesti nego reklamne TV blokove."
,,Tako je. Pa hajde da nademo nekog poznatog umetnika. I, kad po-sao bude obavljen,
ti bi mogla lepo da poreda tu nekoliko onih film-skih zvezduljaka, da blenu naokolo,
ogledaju se u prozoru. Ma ono, kao to se narikae na sahranama plaaju. To e privui
masu. I daj, more, uguraj u tu masu i nekog biveg glumca, nekoga ko ne trai mnogo,
a da ga svi prepoznaju. Yideete, za minut-dva moraemo pandure da zo-vemo da
odravaju red."
,,Lokalne TV stanice oboavaju takve spektakle", ree Pet.
,,Jebe lokalne stanice, hou da cela zemlja gleda to otvaranje", odva-lih. ,,Nadite mi
umetnika koji naginje ka provokaciji - ne da preteruje sa seksualnim motivima, ali da
bude oslonjen na moderne trendove. I jednu onu curicu iz 'Cuvara plae', sa to
izraenijim poprsjem, ako moe. Nju emo da turimo na prozor, sele, k'o izlobeno
pare. Mogla bi, kad smo ve kod toga, nita na sebi da nema sem dijamantske
praine."
Pet se nasmeja. ,,Te kurvice sa televizije zbiraju godinje vie novca nego to e se ti
ovajditi s ovom radnjom. Imaj na umu, Vine. da je seks stariji od dijamanata."
,,Dobro, ali dijamanti ostaju topli i kad se seks ohladi. Ej, bre, pa to mu lepo dode kao
neka parola na promociji. To, dijamanti ostaju topli.
1 tako dalje... A, Pet, ta kae? Poradi malo na tom sloganu. Vidi ta bi moglo da se
izvue i javi mi."
Oeanj strasti
Prepustih Kameron da raspravi stvar sa radnicima koji su upravo po-eli da montiraju
stakla, i povedoh Pet niz ulicu.
,,Hajde sa mnom, imam sastanak u 'Drim artistsu'."

Ta agencija za pronalaenje talenata, smetena na Yilajru nedaleko od Bulevara Santa

Monika, bila je najea institucija tog tipa u gradu.
,,ta je sad? Namerava da postane filmska zvezda?"
,,Kad razmislim malo bolje o onorae to si rekla za honorare tih li-kova iz 'uvara plae',
mislim da mi nita ne bi falilo da se okuam u nekoj ulozi. Sudei po svim ovim
oglasima koje vidam po novinama, ako mi neki deo tela i ne odgovara idealu, postoje
doktori koji sve to mogu fino da araniraju, i to po povoljnoj ceni. Sve ti Ijudi rade - od
uveavanja penisa do ugradnje silikona u grudi, a nekad to ine i zarad promene pola,
ta njih briga... A to se tie onih plavuica koje zaradu-ju milione, reci mi, 'leba ti, ta e
ona kukica tamo sa mojom ogrli-com?"
Seii Lejn je bila velika zvezda, ali kao ena koja se opasno priblii-la etrdesetoj u gradu
u kojem se godine ne prataju, dobijala je sve ma-nje uloga. Angaovali su je kao
voditeljku na dodeli ,,oskara", i tada je ba nosila dijamantsku ogrlicu iz moje njujorke
prodavnice. to na Lej-novoj, to na drugom enskinju, bili smo na toj sveanosti
prisutni sa robom u vrednosti od cirka milion, ako ne i vie dolara. I, pri tom, mi-lione i
milione zaradili na besplatnoj reklami.
Dragulji su, u stvari, reklama sami po sebi. Za razliku od moje ro-'ake Ivone iz Pariza,
grada u kojem sam silom prilika izuio kaskaderzanat, moji dragulju su uvek bili pravi pravcati. Lanjaci ne privla-:e pubhcitet; da bi te
zapazili, mora da iraa pravu robu.
;li je odbila da vrati ogrlicu kuriru. Upravnik tvoje prodavnice u ujorku je razgovarao sa
njom. Rekla je da je tu ogrlicu prihvatila kao
' za reklamiranje tvoje prodavnice."
agrcnuh se. ,,Ako ne vrati ogrlicu, ima njome da je udavim. Koli-> ta besplatna reklama
moe, bre, da kota?"
.Mnogo. Mnogo. A onda bi jo dobio smetaj i hranu dok te ne is-na stolici. Ili te gasom
smore, ne znam ta je sad u modi po za346
Harold Rob'ms
tvorima. Pokuala sam da stupim u vezu sa eli, ali ona nee da se oda-zove."
,,Idem ja do njene kue, tamo u je nai", rekoh. Lejnovu jo ne bejah upoznao, ali tu je
enu odvajkada pratila reputacija tvrde, gadne osobe.
,,Pazi, ona dri dva dukca od po pedeset kilograma. Ta stoka jede ivu decu. A za
njima ide i telohranitclj koji jede ta psima pretekne."
,,Panduraciju njoj treba navui na vrat."
,,Ma, jok. Tuie te. To to ona tvrdi, da joj pripada pravo na tu ogr-licu, nema, naravno,
blage veze sa ivotom. Ali, ona se ipak dri te pri-e. Bolje ti je da otpie sto soma
nego da se kai s njom."
,,Ne mogu da joj dozvolim da se tek tako izvue. Ne mogu, jedno-stavno. Nije o novcu
re, ne. Re je o tome to ona, kao javna i po-znata linost, jednostavno ne sme da mi
se izmigolji. Ukoliko njoj to pode za rukom, svaka zvezdica e mi oteti ogrlicu koju joj
dam da no-si i insistirati na tome da je zadri. Shvata? Onda sam puk'o. Mora ne-ka
strategija da se uspostavi. A nema strategije ako ovoj ne oduzmem tu ogrlicu."
,,Ne znam ta sad da ti kaem", ree Marni, zastavi ispred garae gde bee parkirala
kola. ,,Veeras se odrava neki dobrotvorni banket, neto za obolele od raka ili
dijabetesa, tako neto... Tu zvezde uvek do-laze da bi se mislilo kako ulau novac u
plemenite svrhe, a pri tom se pojavljuju samo zato da bi bile videne. Znam da e i eli
biti tamo ve-eras, a moda e i ogrlicu nositi, poto joj je to nova omiljena igra-ka.
Kol'ko ujem, i spava sa njom oko vrata."
,,Ubaci me na listu gostiju."
U AGENCIJU ZA TALENTE otiao sam zbog - Katarine. U Holi-vudu je ona ivela ve
due, nekih sedam godina, zahvaljujui novcem steenim od prodaje moga ,,bugatija".

Snimila je nekoliko filmova, ne-to je valjalo, neto nije, ali je uglavnom ostajala na
epizodnim uloga-ma zato to nije imala taj kvalitet velike zvezde celuloida, ono ,,nest<
to se vidi na platnu i ekranu, a to nekim Ijudima daje snagu i moc ,,nose" film i,
naposletku, ,,napune blagajne".
Oganj strasti
347
Dobila je ponudu za neki novi film, i prihvatila je. Igrae glavnu ulo-gu, enu koja se u
vreme holokausta obrela u koncentracionom logoru. Isrksao je neki tip sa lancem
prodavnica automobila negde na Srednjem zapadu koji je iskazao interesovanje da
uloi u taj film, s tim da zauz-vrat potpie neke unosne ugovore u Holivudu za prevoz
vanih likova. Finansijska konstrukcija se, avaj. sruila kad su tipa uhapsili zbog pra-nja
para zaradenih prodajom droge.
Opet smo poeli da se vidamo Katarina i ja, ali ne kao ljubavnici. Na-merno sam
izbegavao krevetske scene zato to nisam eleo da joj na ja-stuku dajem obeanja koja
e rni se kasnije obiti o glavu - kao, recimo, da u joj finansirati film. Ni ona nije
navaljivala, nije traila ni da idemo u krevet ni da pljunem pare, i upravo je to bio jedan
od razloga to sam eleo da joj pomognem. Katarina nije imala tu pohlepnu icu. Kad
dode do novca, ona je ee bila ona koja daje nego ona koja uzima.
Dok mi je priala o snimanju filma i finansijskim ponudama, uspela je da zainteresuje.
Nita joj konkretno nisam rekao, ali i ja sam bio za-mteresovan da udem u filmski biznis.
Imao sam, u svakom sluaju, ne-to drugaije videnje te igre od onoga to je njoj bilo na
umu.
Ne da ne bih pomogao Katarini, da sam swarno bio u mogunosti.
Pomogao bih joj, sigurno. Dopadala mi se. Bila je jedno od malobrojnih Ijudskih bia koja su mi, na ovaj ili onaj nain, bila posebna, draicena. Ali, Katarina je ivela na jednoj, ja na nekoj drugoj planeti.
ilmska groznica bespovratno ju je zarazila. A kad jednom to uhvati,
nema ti spasa.
'remda sam se u novu sredinu fino uklopio, bio sam svestan da je livud samo jedna u
nizu stanica na mom putu. Za nekoliko meseci. nova prodavnica startuje i uhoda se,
nameravao sam da idem dalje na zapad, preko Tihog okeana, da vidim malo ta se radi
u Singapuru, *ol u i drugde po Aziji. Imao sam nameru da skoknem i do Bangko-i se
razvijao u znaajno sredite dijamantske industrije. mediwremenu, gledao sam da
uinim sve to je u mojoj moi ka-Pomogao Katarini. Ispostavie se da e ono o emu
sam istraj-razmiljao tih dana - pomoi i meni i njoj.
348
Harold Robim
68
Katarina me je ekala u kancelariji svog agenta. Poljubila me. ,,HvaIa ti to si doao,
Vine."
Hari Kid, njen agent, priao je kao navijen i lipta od nervozne ener-gije. Krvna grupa A+.
pii na sve strane. Bio je to jedan od onih tipo-va za koje se pitate kako li su izbegli da
ira Ijudi kojima su se popeli na glavu ne zavrnu iju ili ih, barem, dobro ne izdevetaju.
Odgovor se, moda, krije u brzini: Hari Kid je jurio kao poslovni voz, i niko nije mogao
da ga stigne i izbubeca.
On ustade, prode oko stola, energino se rukova sa mnom i upita ta bih eleo da
popijem.
Odbih pie. ,,Hajde prvo da obavimo ovaj sastanak. Je l' su tu Ijudi iz producentske
kue?"
,,Moda bi bolje bilo da prvo razmotrimo strategiju pre nego to..." ,,Daj, bre, da priamo
s tim Ijudima."

,,Jesi li proitao scenario? Fabulozno, a? Ludilo! Ma, onaj 'Sofijin iz-bor' bie malo dete
za ovaj film, ovee, melodrama u stripu! Katarina je ve na pola puta do 'oskara'. Film
e napabiriti..."
,,E, daj, je l' moemo malo da se pritiamo i da, je li, pone taj sa-stanak?", presekoh
ga.
Hari mirnu. U ovom gradu, njegovom gradu, jednom agentu za ot-krivanje talenata
niko se ne obraa ovim tonom. Naroito ako je re o agentu kompanije ,,Drim artists".
Dobro, moe se napraviti izuzetak, pod uslovom da je re o klijentu koji dolazi sa
kamarom ekova spremnih za potpisivanje...
,,Tako se meni ne obraa", ree Hari Kid.
0, izvini", uzeh ga za ruku, ne ba neno. ,,Zna, malo sam vie yremena proveo u
Angoli, a tamo se Ijudi ubijaju budzato, onako, iz fore, pa mi je potrebno jo vremena
da se priviknem na civilizaciju, a ti e, uveren sam, imati razumevanja. Moda bi bilo
dobro da kona-no ponemo, pa e se i moji ivci, slutim, nekako primiriti."
,,Naravno." Kid pogleda Katarinu u oi dok smo ili za njim u dru-gu prostoriju.
Oeanj strasti
349
Sedosmo u konferencijsku salu, gde se ve nalazilo dvoje predstav-nika producentske
kue. mukarac i ena. Znao sam unapred da je e-na ta koja odluuje.
Kad zauzesmo mesta, Hari ree: ,,Scenario je..."
,,Bez veze", upadoh. ,,To, bre, nema blage veze s mozgom. Ako je-dan obian tip kao
to sam ja tu nita ne moe da ukapira, niko nee. Nemam nameru da finansiram film
koji e se putati po domovima kul-ture, dobijati neke sofisticirane kritiice koje niko ne
ita i vratiti deset centi za uloen dolar. Na pamet mi ne pada!"
,,Vine, ali, ta je...", mucala je Katarina.
,,Rekao sam ti da u uloiti neto novca u film, ali ta pria o holo-kaustu nije za film, to
je za umetnika dela. Hou, bre, pravi film, ono, frka, strka, ludilo! Ono, sa nekom
pljakom."
,,Pljaka?", zainteresova se ena iz producentske kue. ,,To danas sla-bo ide. Ko je
napisao taj scenario?"
,,Scenario jo nije gotov. Vi biste, uostalom, mogli da se pobrinete za taj scenario. Ali,
nee ovo biti pozorina predstava od pedeset mili-ona dolara, koja tek u Aziji moe da
zaradi novac, pod uslovom da bu-de dovoljno akcije. Hou pravi dvoasovni TV krimi
film, da narod ui-va!"
,,Ne razumem, nita mi nije jasno", ree prcoljak Hari. ,,0kupili smo se ovde da bismo
razgovarali o filmu o holokaustu koji e se, sigurno, nai u konkurenciji za 'oskara'. Nije
ovde re o nekom televizijskom filmu. Stvarno ne razumem..."
,,Ti si ovde da sredi sve kako bi taj film bio snimljen. Ja imam sponzora za TV film.
Transnacionalna industrija dijamanata trpi zbog lo-eg publiciteta koji prati takozvane
krvave dijamante. Plae se, kao, da ce te dijamante kao nepodobne obeleiti i razne
grupe koje se zalau za Ijudska prava. poput onih koje se bore za zatitu prava
ivotinja, pa ne daju da se nosi krzno. Znate o emu govorim? Dogadalo se Ijudima da
se odenu u neko krzno, pa izadu lepo u restoran ili u pozorite, a tamo ih ekaju barabe
sa kantama punim crvene farbe, da ih ispolivaju! Pa-nika je ~ .v!adala, po slinom
ablonu, i u industriji dijamanata. Uraesto
350
Harold Robins
da dijamant bude devojin najbolji prijatelj, sada dragulje identifikuju sa stranim
zlodelima i izgladnjivanjem naroda Afrike."
,,Industrija dijamanta je, znai, voljna da iiwestira u film o nekoj pljaki?", upita
producentkinja.

,,Film e imati srean kraj, razume se", rekoh. 1 poslae jasnu po-ruku da su Ijudi koji
se bave dijamantima humani i skloni da pomau drugima u nevolji. Razgovarao sam sa
Ijudima i oni su prihvatili da sponzoriu jedan, pre svega, ZABAYAN film. U toj frci oko
pljake Iju-di najbolje, na svojoj koi, osete koliko su im dijamanti dragoceni."
Uf, kako sam se nasr'o! Istu priu uvaljao sam i predstavnicima ne-ke medunarodne
draguljarske asocijacije u Antverpenu.
,,Dau vam spisak termina i detalja u vezi sa dijamantima koji mo-raju da budu
pomenuti u scenariju. Naslov filma bie 'Pljaka Liberte-ovih'. Snimanje e se, pored
ostalog, odvijati u mojoj radnji na Bever-li Hilsu."
,,A, tako znai", ree onaj isprdak od agenta, blagoglagoljivi Hari Kid. ,,Film e,
nominalno, trajati dva sata, a za to vreme ima, ukupno. sat i po radnje, plus sponzori
koji e na reklamu potroiti milione. Va-a firma nee biti sponzor, ve, brat bratu protagonista, nosilac glav-ne uloge, je l' tako? Za ime Boije, znate li vi koliko bi
devedeset mi-nuta TV reklama u udarnom terminu kotalo sponzora, ili sponzore? A vi
biste to da dobijete besplatno?"
Da, da, znao sam da e se, pre ili kasnije, doi do takvog zaklju-ka. Ali, nastavih po
svomc: ,,Katarina je zvezda filma. Nema veze da li je lopov, carinica uhvaena u kradi,
poslovoda u radnji, pandurka, neka bude ta joj vi odredite, ali mora da bude glavna. I
siguran sam da e njena gluma biti nagradena 'Emijem'. Moja radnja e, naravno, svaki
as biti u kadru."
,,Isuse", ote se eni iz producentske kue, ,,ne mogu ni da zamislim koliko bi kotao taj
udarni termin na TV-u kad bi se pokrio reklama-ma. A ak i kompanija koja bi to sebi
mogla da priuti, nikad ne mo-e iz toga da izvue takvu korist, jer gledalac, poteno, ne
sedi sve vre-me ispred televizora. nego skokne do kupatila, do kuhinje, naroito kad
Oganj strasti
351
reklame traju. Ali, ako je reklama, praktino i formalno, deo filma, ako se uplie u samu
radnju i tu je. na oku, i u najdramatinijim trenucima - onda e je svi gledati, nema
etanja po kui! Kakav tos! Za vau radnju - reklama da bolje ne moe biti!"
Skromno klimnuh glavom. ,,A i naslov je privlaan, zar se i vama ne ini? 'PIjaka
Liberteovih'."
,,E, to ama ba nita ne valja", ree producentkinja. ,,Ali", dodade ra-irivi prste na
stolu, ,,to ne znai da se, uz dogovor, ne moe doi do idealnog reenja. ta kaete za,
recimo, 'Pljakai Liberteovog blaga'?"
111 'Yelika pljaka Liberteovih dijamanata'", ume.a se agent.
,,'ovek koji je ubio Liberte'..."
Katarina i ja napustismo drutvo koje se gadalo idealnim naslovima preko stola.
U hodniku, ona mi ree: ,,Moram da se vratim unutra i proverim da li sam i dalje u
korabinaciji, ili e da me otkae."
,,Razoarana si?"
,,Jok, mislim da je sve u najboljem redu. Stvarno. Nikada mi oni i ne bi dali glavnu ulogu
u filmu o holokaustu. Ono to Ijudi priaju po ovom gradu, i ono to stvarno misle i rade
- nikada nije bilo isto. To ti je ona fore: jedno govori, drugo misli, tree radi. Da, ba
tako! Oni razne laga-rije i baljezgarije smatraju neizostavnim delom svog posla.
Razvlaili bi nas, tako, dok ne dode vreme da krene snimanje, a onda bi, iznenada,
napravili neke kljune izmene u scenariju koje su, kao, od poetka bile u planu. Meni bi
pripala mala epizodna uloga, a neka za koju niko ni-kad ne bi uo igrala bi glavnu
junakinju. Tako to biva... Znala sam una-pred ta me eka, ali sam se ponadala da e
mi pripasti glavna uloga, pa rekoh sebi: to ne bi probala... A ovo sa televizijskim filmom
je su-per. Sjajna ideja. Navodi me na pomisao da bi trebalo da se okrenem te-leviziji. To
je, kad je o enskim ulogama re, zahvalnije trite."

,,Sluaj, ovi te nee otkaiti, potrudiu se da im tako neto ne pad-ne na pamet. Igrae
ti kod njih."
,,Jesi li stvarno ubio nekoga u Angoli?"
Poljubih je, u obraz. ,,Ne bi mi CIA dozvolila da priam o tome."
352
Harold Robins
69
Dok sam iao Yilrajskim bulevarom, neka kola prodoe kraj mene trubei, i ja se trgoh
iz lagane etake meditacije. Eh, ta losandeleska ulina muzika - trube, glasna
dobacivanja, verbalna objahivanja svega i svakoga po spisku... U seanju mi, medutim,
bee konkretan sluaj ko-ji mi se dogodio nekoliko dana ranije, kad mi je isto tako auto
zatrubio dok sam hodao ulicom. Bacio sam pogled na kola. enska glava pro-molila se
kroz prozor kod suvozaevog sedita. Mala se smekala i, na-ravno, ako ne u prvi mah,
ubrzo sam je prepoznao.
Bee to Doni, Simonina kerka.
Dugo se ne bejah uo sa svojim dragim prijateljima u Lisabonu, sko-ro punih pet godina
je prolo od onog nemilog dogadaja u Parizu, kad zamalo izgubih glavu, a tri godine
otkako je mala Doni provela sa mnom no u sobi hotela ,,Bel er", da bi nam se Simona
sutradan uju-tro nacrtala na vratima. Znao sam, u svakom sluaju, da moj okraj sa
oaom oko Srca sveta jo nije okonan i da je ovo razdoblje, u stvari, samo jedno malo
due zatije pred ko zna kakvu buru.
oao se povukao sa scene posle pariskog fijaska. Njegove portugal-ske copine behu
ostavile otiske prstiju po unutranjosti one limuzine u kojoj sam doiveo rune trenutke,
pa su francuska Sluba bezbednosti i Interpol uspeli da im udu u trag. Ubrzo zatim,
kulminirala je trgovina krvavim dijamantima poto se u Angoli i Sijera Leoneu ponovo
razbuk-tao rat. A onda je neki ,,anonimni izvor" (isti onaj koji je mog rodaka Lea izruio
federalcima) razglasio da svaka humanitarna ili policijska grupacija u svetu koja se bavi
vercom i prodajom krvavih dijamanata ima i oaovo ime na listi potencijalno
interesantnih subjekata. Tako je oao, barem privremeno, gledao da se posveti drugim
poslovnim podu-hvatima, poto je sa dijamantima morao malo da o'ladi. U
dijamantskom biznisu vrte se ogromne sume, milijarde su u opticaju, ceo globus je premreen dilerima dragulja, ali je ipak to, kad se sve sabere, jedna bara u kojoj se svi
krokodili medusobno poznaju. I tako sam ja drao tu mu-dru razdaljinu u odnosu na
oaoa, seljakajui se iz zemlje u zemlju.
Oeanj strasti
353
otvarajui nove radnje, ali kad mi, onomad, pre tri godine, i Simona i Doni u istom
trenutku uletee u ivot - bilo mi je jasno da moram da preduzmem neke ozbiljnije mere.
I znao sam kakve bi te mere trebalo
da budu.
Prelistavajui dokumentaciju Kue Liberte koju Berni bee ostavio za sobom, pronaao
sam podatke o svim Bernijevim transakcijama sa oa-om. Sav novac koji je Portugalcu
iao u dep, stizao je na njegove ra-une u inostranstvu. Drugim reima, oao se, kad
je porezu re, drao iste one strategije koja je dugo donosila blagodeti Leu. Onda
pozvah Aera van Franka u Antverpena i zamolih ga da sazna u koje se jo po-slove
minulih godina oao ukljucivao. U biznisu sa dijamantima, bar u evropskim razmerama,
nije moglo da se desi da neko prdne a da taj po-datak ne bude znan Aeru van Franku.
Prosledio sam poverljivu informaciju portugalskoj poreskoj slubi. Iz-vor je, navodno, bio
apsolutno pouzdan, ali ja ni sumnjao nisam da e oao provaliti ko ga je otkucao.
Neki prodavci dijamanata pronee glasinu da oao, navodno, ima ozbiljne medicinske
probleme, ali ja sam bio siguran da je to, zapravo, njegov prepoznatljiv manir u

obmanjivanju poznatih i nepoznatih protiv-nika i, naravno, poreznika. Sam je pustio tu

buvu, stari lisac.
A Doni je, eto, ponovo bila u El Eju, u isto vreme kad i ja. Vero-vatno je to bila ista
koincidencija. Ona je volela ovaj grad. a sada je ve, zacelo, imala devetnaest, ako ne i
dvadeset godina, pa je mogla da radi ta joj je volja. Moda e ovde i da se koluje, ko
zna.
Uprkos svakoj logici. jo sam oseao nekakvu upljinu u stomaku, neko bedno oseanje
otkrivenosti koje me je titalo u grudima dok sam hodao tom ulicom. Ali, odbacih
neugodnu emociju. Imao sam ja svoje prioritete - ne mogu sad da kljoknem. gurnem
glavu u ake i paranoi-em kako e me oao danas-sutra ubiti. Morao sam, pre svega,
da se pohrvem sa jednom filmskom zvezdom koja je imala ee kande.
Hodajui ulicom, okrenuh Krosov broj.
,,Jo si zainteresovan za ljaku u obezbedenju?", upitah ga odmah, im podie
slualicu.
354
Harold Robins
,,Ej, ovee, nije da nisam, ali nikako u El Eju. Ni pod razno! Tu se puca preciznije nego
u Angoli. A esto i bez razloga."
,,Sluaj, povedi i tu svoju starleticu. Idem na neki dobrotvorni ban-ket i potrebna mi je
podrka."
,,Kakav je to dobrotvorni banket. ovee, kad ti je podrka potrebna? Nee, valjda, da
vade krv i seku ruke i noge?"
,,Ma, jo gore, ne pitaj... Pikiram na Seli Lejn. Maznula mi je ogrli-cu i ja u raorati po
svaku cenu da je vratim. Ima da joj je otrgnem na tom banketu, pa ta mi Bog da."
,,Ako e s tom enom da se kai, bolje se oprosti od ivota. Ta ima srce od metala i
picu to prodire sve ivo. Megan je bila na sni-manju nekog filma gde je i ta igrala.
Hotelsko osoblje tvrdi da, kad Lej-nova zatrai da sobno posluenje, to stvarno znai da
ena hoe da bu-de usluena. Voli dobru jebainu, ali ako ti padne na pamet da se zajebava s njom - bolje poni da prebrojava jajca, bato."
,,Povedi ti samo Megan sa sobom. Kai joj da sam iz nekih dobro upuenih izvora
saznao ima za nju jedna dobra uloga, da vodi neki tc-levizijski ou koji je ve, praktino,
na listi potencijalnih dobitnika na-grade 'Emi'."
,,Sranje, baba, pogledaj se samo! Tek si, takorei, koren pustio u El Eju, a ve pria
kao da si roden ovde, k'o oni nazovi producenti to lau da su Prva liga."
Gotovo prevalih preko usana da nikoga ne laem kad kaem da ne uzimam kokain - to
se za Krosa nije moglo rei. Bilo kako bilo, do-govorismo se da ih ja pokupim
limuzinom, pa prekidoh vezu.
Stvarno sarn se brinuo zbog Krosa. U Angoli je stao uz mene kad je bilo najtee. Bio
sam mu dunik. Kad je rudnik procvetao, pokrio sam sve dugove, kao to bejah obeao.
A i nadalje sam bio spreman da mu pomognem, ukoliko mu pomo bude potrebna.
Iz dila sa rudnikom izaao je sa dva miliona neto, od ega je vei deo stavio na raune
u inostranstvu, da ne bi plaao porez. Svaki put kad bih prolazio kroz El Ej, navratio bih
do njega. I svaki put je bio sve deblji, toliko se naduo da je liio na nekog mlitavog
televizijskog
Oganj strasti
355
komedijaa. A poto su mu sinusi trulili od pudera koji je povazdan mr-kutao, nos mu
se skroz izobliio, bolesno rairio, kao kod klovna koji je preterao sa minkom. Prilino
je dugo ve bio na drogama. Stan mu je smrdeo na skladite nedozvoljenih
stimulativnih sredstava.
Krosova devojka Megan bila je okej, brinula se zbog njega i ona. Bi-la je, medutim,
isuvie zaokupljena svojom glumakom karijerom da bi mu pruila svu podrku koja je

Krosu nesumnjivo bila potrebna, A Kros je jedna dozlaboga bandoglavo kopile. Nikada
taj nije voleo ak ni naj-dobronamerniju kritiku, a nekmoli da neko zabija nos u njegove
line stvari. Jednom sam lupio neto, kao da je on, eto, svu lovu zaradenu u Angoli
popuio i pomrkao - i ovaj je, bogami, zareao na mene, pa vi-e nisam insistirao na
slinim napomenama.
Krosa i Megan sam zamolio da podu sa mnom na taj banket isklju-ivo zato to mi je
bilo potrebno drutvo. Nisam, u stvari. oekivao bi-lo kakve ozbiljne nevolje sa eli Lejn.
Samo u je pred svima izblami-rati kad joj zatraim da mi vrati ogrlicu. Njen telohranitelj
e morati da ostane napolju, nee biti tu da joj na licu mesta pomogne. A to to je nju
pratio glas enetine koja voli da se grebe i upa kose - uopte me nije zanimalo.
Sta jedna ena od svojih raaksimum ezdeset kila moe protiv pa-stuvine od
devedeset kilograma kao to sam ja? Idi, bre!
Nikako nisam mogao da se setim jedne stare poslovice koja, otprili-ke, kae da ni u
samom paklu nema jarosnijega bia od prezrene ene. Tako neto. Ubrzo u shvatiti da
se taj prezir, ili ta ve bee u poslo-vici, ne odnosi samo na sferu ljubavi. Vai i za
dijamante.
70
Izadosmo iz limuzine ispred banket sale na Aveniji zvezda, u Sene-ri sitiju. Kamere,
paparaci, turisti i oni to acuju zvezde bili su nare-dani, sve jednim drugima na
glavama. Nisu mi promakla uorenja u masi - odmah su me otkaili kao nevanu,
nepoznatu zvanicu, i nasta356
Harold Robim
vili pogledima da trae nekoga za kim e vritati. Za Krosa, pak, reko-e da je verovatno
producent nekih rep albuma, dok su Megan prepo znali kao glumicu koja je igrala u
nekoliko filmova i imala neku epi-zodnu rolu u seriji ,,Prijatelji".
Umeasmo se sa ostalim zvanicama i udosmo unutra. Yelika prosto-rija za prijeme, u
ijem se sreditu nalazila fonta sa kamenim delfinima koji se cere i bljuckaju vodu,
vrvela je od fino stilizovanog sveta u mar-kiranoj odei, koji su se pravili da ne znam
kako uivaju pijuckajui jevtin ampanjac iz plastinih aa. Do prostrane trpezarije na
spratu vo-dilo je stepenite, a ja sam prieljkivao da to pre opazim Seli Lejn, pa da
odavde zbriem pre nego posade u stolicu iz koje u dva sata mora-ti da sluam
dosadne govorancije okupljenih dobrotvora.
Odvojih se od Krosa i Megan kad ona opazi nekog producenta ko-jem je htela da se
nabaci. Ove stepenice to vode u trpezariju, pomislih. bie odlino mesto za pogled iz
ptije perspektive - moi u lepo da osmotrim svakoga ko se muva tu dole, pa poeh da
se probijam kroz gomilu. Upravo stigoh do fontane kad opazih enu na vrh stepenita.
Skoro posrnuh od iznenadenja. Marni.
Dolo mi bee da zaurlam njeno ime.
Bila je u veem drutvu i lagano mi se gubila iz vidokruga, nekud
u pravcu trpezarije. Onda nestade i tada uspeh da proitam veliki transparent na kojem je, krupnim slovima, pisalo: DAJTE HRANE SVETU.
Nisam, dakle, morao da razbijam glavu emu je posveen ovaj dobrotvorni banket.
Poeh bezobraznije da se probijam kroz masu. Naleteh, tako, na ne-ku enu koja ba
nije imala strpljenja za takvo laktanje. pa mi gotovo prosu pie u lice. ,,Pazi, bre, gde..."
A onda zastade, u pola rei, i napravi grimasu kao da joj je bogzna kako drago to me
vidi. Bee to eli Lejn.
,,Pa, dobro, drugar, ako ba i hoe da me gurne, daj bar da ti po-kaem gde su mi
erogene zone", dodade ona cerei se.
Oeanj strasti

357
,,eli Lejn, glavom i bradom." ,,Jedna i jedina", ree ona.
Nosila je onu dijamantsku ogrlicu. Sjajno joj je stajala, nema ta. Pri-metih i to da je do
sada ve cimnula aicu-dve vie. Taj kez je bio po-malo ukoen, oi joj ve behu
usiile. Svi su je znali kao pijanduru. Si-gurno je dala gas jo pre nego to e se pojaviti
na banketu.
,,Pa dobro, sad kad zna moje ime, daj i ti raeni reci kako se zove". ree ona i primae
mi se, tako da osetih viski u njenom dahu. Ne, ni-je pila ampanjac. ,,'Ajde, reci mi
samo, molim te, da nisi neki jebeni glumi koji trai ulogu, ve neki od onih milijardera
koji znaju samo za kompjuter i koji e za jedno puenje da mi finansiraju film." ,,Pravo
da ti kaem, upravo sam u poslu oko povraaja imovine." ,,Povraaj imovine? Ono,
kola, friideri?"' ,,Jok, dijamanti. Ja sam Vin Liberte, a ti nosi moju ogrlicu." Ona opipa
ogrlicu. ,,Ti si tip koji mi je dao ogrlicu?" ,,Ja sam, more, tip kome si ukrala tu ogrlicu. A
sada mi je lepo sa-ma vrati, ili u pred svima da te izblamiram i na silu da je skinem."
,,Da me izblamira?" Sva se tresla od smeha. ,,Eh, budalice jedna, pa nema ti pojma
ta znai izblamirati." Opet se nagnu napred, a meni maltene oamuti silina
isparenja. ,,Kako ti se ova blamaa ini?" Sasu mi punu au viskija u lice. ,,Kuko
jebena!"
Ona me tad tresnu aom po Hcu i podie pesnicu da me opali. Za-ustavih taj desni
kroe, zavrnuh joj ruku i epah otpozadi za bulju, pa je odigoh od zemlje i zafrljaih u
onu fontanu.
Ba u deliu sekunde kad je izletela iz mojih ruku i pola na kratki let do fontane, oi mi
zaseni blic nekog fotoaparata. Paparaci su uvek u stanju pune borbene gotovosti.
Zamor utihnu i svi se ukoie kad eli Lejn pljusnu u fontanu. Kros se, iznebuha, nade
tu, kraj mene, i epa me za ruku. ,,Beimo odavde, ovee."
358
71
,,Ne mogu da verujem da je to bila ona. Posle toJiko godina!" ,,Siguran si da je ona?",
upita Kros.
,,Marni je to bila. Ona i radi za tu organizaciju, Svetsku grupaciju za ishranu."
Yozili smo se limuzinom ka centru grada, to u El Eju nema isto zna-enje kao ,,centar"
u Njujorku ili San Francisku ili veini drugih velikih gradova, gde je centar mesto gde je
akcija, gde se dogadaju stvari. U ovom gradu, zapravo, i nema centra. Nema tog srca,
odakle se krv pura-pa u druge krajeve metropole. Malo se i od uobiajene predstave
centra velegrada moglo videti u El Eju, izuzmemo li one oblakodere u kojima su
advokatske kancelarije i raunovodstvene firme, nekoliko yladinih zgrada, hotela u
kojima se odravaju kongresi i konvencije, i neto ma-lo uderica u kojima siromasi
krckaju ovozeraaljske dane. Jedini pravi razlog da u Los Andelesu odete do centra
grada bio je ono kad morate da se pojavite pred sudom, ili da se u dogovoreno vreme
pojavite u kan-celariji svog advokata. Povod, dakle, ni u kom sluaju nije bio prijatan,
bez obzira na to to je re o situacijama koje se odigravaju za obdani-ce. A none
kornbinacije - tek su one bile garantovano neugodne.
Neki beskunici povazdan su koristili svoje maglovito pravo da jav-nim okupljanjem
zahtevaju svoja ustavna i moralna prava, pa su logo-rovali na zelenim povrinaraa
ispred vladinih zgrada, prekidajui sa sr-kutanjem pilee supe da bi otili da se ispiaju,
to po trotoaru, to po zemlji, gde je nadu. Sem tih beskunika, grad su naseljavale
radnike mase, sirotinja to radi od jutra do sutra, uglavnom Hispanoamerikanci bez
novca i zelene karte. Yadilo ih je to to su prihvatali poslove koje niko drugi nije hteo da
radi'. Preivljavali su na pasulju i tortiljama, spa-vali i na patosu ako treba, esto po
estoro u sobi. a sve da bi utede-li neki dolar i poslali svojima, kui.

Mi se, pak, zaputismo u jedan od elitnijih novootvorenih restorana u gradu, smeten u

nekom starom skladitu u gotovo naputenoj industnj-skoj zoni. Bio je to jetlan od onih
delova grada u kojem biste, eventu359
alno, mogli da isplanirate da vas ubiju ili da vam se kola pokvare u naj-teem trenutku.
Losandeleski restorani su vam kao muziki ansambli -Ijudi se okupe, doive slavu ako
im se posrei da sviraju na nekom ,,in" mestu gde se svet u tom trenutku rado okuplja,
a onda dode druga gru-pa, i slava prethodnika zaas izbledi... Usponi i padovi aktera u
biznisu sa restoranima ne zavise toliko od seljakanja velikih efova kuhinje od gazde do
gazde, koliko od kretanja raznih likova iz ,,industrije". Niko-me tu ne smeta da jede
osrednju hranu po vrtoglavim cenama. Dovolj-no je da neka zvezda pone da dolazi u
taj i taj restoran, da se to pro-uje. i onda svi hoe ba tu da veeraju. A kad zvezda
nade za shod-no da se preseli u neki drugi restoran, za njom ide i masa.
to se mene tie, Krosova sugestija da veeramo upravo u tom re-storanu, u starom
skladitu, bila mi je privlana, dobrim delom zbog to-ga to e tamo rizik da naletimo na
telohranitelje eli Lejn biti, objek-tivno, minimalan. Kros me je uveravao da je riba takve
naravi da bi bi-la u stanju da poalje tipa sa zadatkom da me ubije ili obogalji. A ono kad
sam je frljnuo na onom banketu, nismo imali vremena da lovimo ogrlicu po fontani.
Kros, i mnogi dragi Ijudi koji su bili ,,u fazonu", smatrali su da je
zalaziti u restorane koji se nalaze u ozloglaenom delu grada, u
aJ gde se gaca po lokvama krvi i zaobilaze psei izmet i jo gore nepodoptme na trotoaru, da biste, kad prodete tu Scilu i Haribdu urbanog
'eznada, uli u renovirano skladite, sada sa svih strana zaptiveno, sa
maswmm zidovima, debelim betonskim podom i ventilatorima.
\/(
ii se ta ideja inila bezveznom, ali 'ajde... Nisam, generalno, bio esioniran
losandeleskom restoranskom ponudom i - taka. Sva ta me-odisu nekim skorojevikim
duhom. U Njujorku, recimo, konobari ima-v, prepoznatljivo dranje, makar bili i drni k'o
bokseri. U El Eju, ikada vas kelner nee iwrediti ili zapoeti svadu. Taman posla. Ov-1
konobari se ponaaju kao da, u stvari, i nisu kelneri, ve Ijudi sa ' prezimenom, a vi ste,
eto, doivelu tu privilegiju da ih eljno fe dok vam oni donose hranu i pie. Nisam,
medutim, eleo da tte
sa Krosom oko toga gde emo sesti, niti mi se uputalo u
di360
Harold Robins
skusiju o njegovom ukusu pri odabiru restorana. Opet sam mu bio dunik - izvukao me
je iz one frke na banketu. Da njega nije bilo, telohranitelj eli Lejn bi me zacelo
pronaao i progutao kao predjelo. ,,Pa, je l' i Marni tebe yidela?", upita on.
,,Nije, ali sam siguran da je do sada saznala da sam ja kriv za ono kupanje u fontani."
Pozvao sam Pet, moju pi-arku, im sam seo u limuzinu. Instruisao sam je da odmah
okrene pi-ara eli Lejn i da usklade priu oko toga zbog ega sam, je li, bacio zvezdu u
fontanu. Nisam eleo da izbije skandal oko te ogrlice. Publicitet nikada ne kodi, ali
skandal bi mogao da mi rastera budue muterije i otvori prostor za druge juvelirske firme. Pet iz cuga zakljui da bi trebalo ii na kartu ljubavne svade. ,,Slu-aj, ba me briga
i da tamo napriate kako smo se posvadali zbog mar-ke njenog rua za usne, samo da
se ogrlica ne pominje", rekao sam Pet. Tek to spustih slualicu, a Kros upita: ,,Reci mi,
bre, kako to da je nikada nisi zvao otkad si ovde?"
Mislio je na Marni. ,,Nisam znao da je El Eju. Negde u podsvesti, raunao sam da mora
da je u nekoj dungli, da snabdeva gladne hra-nom. Sem toga, ona mi je jasno stavila
do znanja da ne eli vie da me vidi", odgovorih.

,,Sranje! I ja sam pokuao da te otkaim tako, a vidi, malo-malo pa mi bane na vrata.

Daj, bre, vitee, sidi malo s tog plemenitog vranca i pozovi tu gospu! Kad se pomene
njeno ime, osetim ti po glasu da jo pati za njom."
U pravu je bio. Ponovo nazvah Pet.
,,Na banketu je, zna, bila i neka ena po imenu Marni Dons. Mo-da je u
mediwremenu promenila prezime, ukoliko se udala, ali injeni-ca je da nema ba
mnogo ena koje se zovu Marni. Nadi mi njenu adre-su, saznaj gde radi i da li je udata."
,,Ne verujem da e to ii lako", ree Pet. ,,Ako ime ne poinje slo-vom S, obino je
potrebno unajmiti detektiva."
,,Uini ta je god potrebno, ne zanima me. Informacija mi treba od-mah, ovoga asa."
361
,,Naravno. A to se tie onog bacanja u fontanu na banketu, tampa je obavetena da
ste ti i Seli Lejn bili zajedno, da te je ona kartirala i da si ti odlepio od Ijubomore. Njoj je
kretanje, praktino, bilo ogranie-no zato to ti nisi hteo da prihvati odbijanje, pa si
parkirao kola ispred njene kue i visio tamo noima."
,,Za ime Boga, kad si ve toliko napumpala priu, mogla si da im kae i da sam HIV
pozitivan!"
,,uti i kucni u drvo. I moli Boga da se ona ne predomisli pa rei da napravi neku
pizdariju. Uzgred, ona trai i narukvice koje e ii uz ogrlicu. Kae da joj toliko duguje
za sav ovaj publicitet. A budi sigu-ran da e slika, ono kako dama leti u fontanu, biti na
naslovnoj strani svakog tabloida za koji radi onaj paparaco."
,,Reci ti Seli da, ukoliko ikada odlui da digne ruke od filmova, imam jaka poznanstva u
mafiji. Oni bi mogli da je angauju kao pregovaraa. Poslau joj te narukvice."
0, ima jo neto. Njoj se dopalo kako si je obradio. Yolela bi po-novo da te vidi",
dodade Pet izvetaenim glasom.
,,Pravo da ti kaem, nije njoj to ba tako prijalo, ma ta sad govorila. Sumnjam da bi
vie uivala kad bi od mene napravila nicle pa njima hra-nila svoju dukelu. Moda je
zato zainteresovana da navratim do nje."
,,Prvo bi morao da je tuca, do besvesti. eli nije od onih koje e protraiti dobrog
mukarca."
Zavrismo razgovor, i ja se okrenuh Krosu.
,,Bio sam prezauzet, ovee, prezauzet za sve Marni ovoga sveta, e-ne koje trae
vreme i panju. To mi je, brat bratu, jedino opravdanje kojeg mogu da se setim. Ali sada,
kad se je ponovo video, osetio sam se... pa, kao da me je neko utnuo u jaja, tako sam
se osetio! Kako ti
to zvui?"
,,Sjeban si ti, ovee. Ljubav je to, ne pouda. Pouda je kad poe-u da ti He jaja.
Ovo, kad ti se ini kao da te neko razvalio, to ti je ljubav."
Neto rae je drugo kopkalo. Ranije tog dana, kad sam ga pokupio is-pred njegovog
stana, Kros je izaao posle Megan, davi joj nekoliko mi362
Harold Robins
nuta fore da porazgovara sa mnom u etiri oka. Ona mi je saoptila da je zabrinuta za
Krosa, da se neprestano tue po nosu. ,,Poeo je stvari iz kue da prodaje", rekla mi je
Megan.
Obeao sam joj da u pomoi, ako ikako mogu. Kad narki pone da prodaje stvari iz
kue, onda znate da je sve otilo dodavola, Hteo sam da uinim neto za Krosa, ali sa
njim razgovarati, terati ga da pri-hvati pomo, da se osloni na prijatelja - to ti je kao da
gura ruke u kavez da pomazi gladnog tigra.
,,Troi se bezveze, ovee", rekoh mu kad se pribliismo restoranu, ,,donja, truli i
nita ne radi. ,,Skuplja dokumentaciju za tvoje inve-sticije, i to ti je sva zanimacija...
Ne rade tako pravi Ijudi. Sto se ne bi vratio u posao? Hajde, radi sa rnnom. Mogao bi da

pone kao ef obez-bedenja u prodavnici na Beverli Hilsu. Ako ti se posao svidi, ako
se stvarno primi, ima od tebe da napravim, nacionalnog savetnika za bez-bednost."
,,Zar ti ja, kuronjo, izgledarn kao neko kome je potreban posao?"
Uzdahnuh. ,,Pa, u stvari, i ne izgleda. Da ti kaem, izgleda kao da ti je neophodan
tretman elektrookovima i frontalna lobotomija. A mo-da bi mog'o i silikone u kitu da
ugradi."
72
Nedelju dana kasnije, sedeo sam u svom automobilu preko puta ne-kog obdanita u
Brentvudu i. ko zna koji put, itao izvetaj onog detek-tiva kojeg bejah unajmio. Taj
izvetaj me i doveo ovamo.
Marni nije bila udata, bar ne trenutno. A da li se u meduvremenu. negde u inostranstvu,
udavala - detektiv nije uspeo da sazna. Ali, dete je imala - petogodinju devojicu. Tu bi
ostavila malu svakog jutra i dolazila po nju popodne. Krut raspored koga mame samice i
tate sam-ci moraju strogo da se pridravaju.
Marninu kunu adresu, model automobila koji vozi, listing telefon-skih razgovora, broj
socijalnog osiguranja, podatke o kreditiranju, radnu
Oeanj strasti
363
biografiju - sve sam to u paketu dobio. Nije ni bilo tako teko doi do svih tih informacija.
Svaki iole dobar detektiv imao je kontakt u agen-ciji koja se, pored ostalog, bavila
izdavanjem izvetaja o kreditiranju. Za odredenu cenu, mogli ste dobiti bilo iji izvetaj.
Danas bi, naravno, in-formator mogao da bude i haker.
Detektiv, takode, nije doao da odgovora na moje pitanje da li, u ovom asu, postoji
neki mukarac u Marninom ivotu, da li, sluajno, ivi sa nekim. Ona je stanovala u
zgradi u kojoj stanari nisu imali me-dusobnih dodira, pa nije bilo smisla da ude unutra i
proaska sa kom-ijama, ali je nikada nije video ni sa jednim mukarcem kad je dolazila ili odlazila od kue.
Sa jednim sam, svakako, bio naisto - poto je imala petogodinju kerku, ona, oito,
nije dugo patila za mnom pre nego to se nekom drugom bacila u zagrljaj. Ego mi je
aputao da tu moju zamenu nije du-go birala. A ono to nisam znao - i nisam mogao
znati - bilo je na ka-kav u prijem kod nje naii. ta ovek da kae bivoj ljubavi koju nije video vie od est godina i koja o njemu, najverovatnije, razmilja kao o laovu i
izdajici?
Dodajte tome jo i ono kupanje Seli Lejn na dobrotvornom banketu - sada je Marni
zacelo mislila da sam totalno poludeo. to je jo gore, verovatno je saznala da ve neko
vreme ivim u Los Andelesu, pa je sad imala razloga da se pita, i Ijuti, to je nikada
nisam pozvao. A mo-ebiti da je o meni neto itala u novinama i pre onog karambola
sa LejnoYom.
Ne bi se, u svakom sluaju, moglo rei da je Marni loe ilo otkad je meni dala korpu.
Bila je sada profesor-predava na Univerzitetu dr-ave Kalifornija, sa zavidnim brojem
objavljenih naslova u oblasti soci-oekonomije Treega sveta. Sami naslovi bili su da ti
se guza smrzne. Za svoj rad Marni je ovenana specijalnim priznanjem Ujedinjenih nacija, a poastvovana je i prisustvom Molitvenom doruku u Beloj kui. I rnene su jednom
zvali na taj doruak, ali sam prcwalio caku - mora-la je da se da neka donacija.
Preskoio sam tu molitvenu zakusku jer roi se nije mililo da pljunem pola miliona dolara
za tanjiri zelenia.
364
Harold Robins
Bilo mi je drago to je Marni napredovala u ivotu. Napravila je ne-to vredno za svet. A
ja sam samo pravio novac. Dok sam itao zapi-se o njenim dostignuima, prvi put
poeh ozbiljno da preispitujem svo-ja vlastita. Marni bi me pitala: ,,A ta si ti uinio za

sve u poslednje vreme, Vine Liberte?" Pa, kresn'o sam nekol'ko dobrih riba i, ne samo
to - filmsku zvezdu sam bacio u fontanu!
ekajui tu, preko puta vrtia, otkrih da sam, uprkos svom forsira-nju fasade, istinski
iznenaden svojim oseanjima prema Marni. Ta ose-anja behu stvarno snana. A sve to
vreme kao da sam flau drao do-bro zaptivenu, da bi sada, eto, zapua izleteo, i svi
oni mehurii me opalili pravo u glavu. Bio sam, sigurno, sa desetinu, ako ne i vie, ena od kada sam otiao iz Angole, ali ni sa jednom nisam ostao due od nekoliko
meseci. Delom i zbog toga to sam jurio na sve strane da bih razvio biznis. Ali, sada mi
je bilo jasno da je drugi vaan razlog tog mog nevezivanja bila, u stvari, ljubav prema
Marni.
to li sedim tu, pred kolicom, i ekam je? ta li oekujem od nje? Za brak nisam
spreman, pa ni la ozbiljnu vezu, ako je to uopte u igi'i. Sto ne bih, naprosto, upalio auto
i zbrisao odavde dok jo ima vreme-na?
To to sam se ekajui posvetio temeljnom analizovanju svojih ose-anja, nije me
odvelo nikuda. Sedeo sam za volanom, razmatrao, kao, situaciju, pa se onda kolebao,
nekao da li da odem ili da ostanem... Privatni detektiy mi bee rekao da je Marni po
dete dolazila petkorn; drugim radnim danima devojicu bi iz obdanita pokupila kuna
pomo-nica, Dozi. Blago uzdrhtah ugledavi neka kola koja su odgovarala detektivskom opisu Marninog vozila. Automobil se pribliavao obdanitu. Da. to je bila ona.
Parkirala je ispred obdanita i ula unutra.
I ja izadoh iz kola i predoh ulicu, ne premiljajui se vie.
Minut docnije, ona je izlazila iz zgrade, askajui i smejui se sa svo-jom kerkicom. Ja
sam stajao, nepomian, i dozvolio da maltene prode pored mene. Kad me ugledala,
paljivo sam joj promatrao lice, name-ran da saznam ta osea. Jedina emocija koju
prepoznadoh na Marni-nom licu bilo je - iznenadenje.
Oeanj strasti
365
,,Vine!"
,,Glavom i bradom."
,,Ja... ja... otkud ti ovde?"
,,Navratio sam, eto, da upoznam tvoju kerku." Pruih ruku devoji-ci. ,,ao, ja sam Vin
Liberte. Drago mi je to sam te upoznao."
Dete podie pogled ka Marni, i Marni joj klimnu glavom. ,,U redu je, reci gospodinu kako
se zove."
,,Elena Dons", ree mala stidljivo, rukujui se sa mnom.
0, pa to je prelepo ime. Elena se zvala i moja majka."
,,Moja majka se zove Marni."
,,Da, znam", ispustih Eleninu ruku da bih se pozdravio sa Marni. Kad mi uze ruku,
poeleh da rae nikad vie ne pusti. ,,Dugo se nismo videli", rekoh.
,,Vidi, neki Ijudi bi rekli da jo nije dovoljno dugo. Jesam li ti za-hvalila zbog one
ljubavnike svade koja je ukrasila naslovne stranice po-sle one dobrotvorne veere?"
,,To mogu da ti objasnim, stvarno. I, voljan sam da dam donaciju, da se iskupim za to."
,,0bjanjenje nije potrebno, sve je pisalo u novinama, sve o tvojim patetinim
nastojanjima da nabedi Seli Lejn da te primi nazad. ula sam da e biti uhapen zbog
fizikog nasrtaja. Kad se osovila na no-ge i izvukla iz one fontane, skinula je mokru
haljinu i bacila je u neko ose. Haljinu smo, naravno, nali, nai e se u aukcijskoj
prodaji na sle-deem banketu. Trebalo bi da prisustvuje. Moemo ti je dati i kao utenu nagradu."
Padoh na kolena, dlanove skupih kao u molitvi.
,,ta to radi?", upita Marni.
,,01akavam ti da me utne iz sve snage."

Dve majke koje su izlazile iz oblinje kolske zgrade prasnue u smeh. ,,Ako vas prosi,
a vi ga neete, dajte ga meni", ree jedna.
,,Ne biste ga podneli, verujte. Pa, eli Lejn ga je isterala iz kreveta."
Sad enski smeh postade piskutaviji, zlokobniji. 0, Boe, zar je to OH!"
366
Harold Robins
Oganj strasti
367
0 Boe-boiu, kolariu-paniu... Kad je ve sve dotle dolo, podi-goh se na noge, uzeh
Elenu za ruku i povedoh je. One enetine su mi se rugale. Kakvo ponienje.
,,Kud si to krenuo s mojom kerkom?", uzjoguni se Marni.
,,Elena i ja idemo na veeru. Moe da nam se pridrui, a ako ne-e sa nama - idi
lepo kui, sipaj sebi mlekce, pa se isplai."
,,A otkud zna da me neko ne eka kod kue?"
,,Unajmio sam privatnog detektiva da ispita svaki detalj u vezi sa to-bom. Rekao mi je
da si usamljena usedelica koja alje oglase za ljubav-ne rubrike magazina i kupuje
yibratore, i to ne na komad."
Nisam se ni potrudio da pogledam preko ramenima. Koraao sam, drei Elenu za
ruku, i maltene zamurio. Kad bi mi sad Marni rekla da ima mua ili da voli nekoga - to
bi mi proburazilo srce.
73
Odvedoh Marni i Elenu u GIedstonov riblji restoran, na Pacifiki au-toput, tamo na
obalu, gde se Bulevar sumraka preliva u talase okeana. Nije to bilo, da se razumemo,
jedno od mojih omiljenih mesta - i pre-velika guva i previe buno - ali je nesumnjivo
bilo na jednoj od naj-boljih lokacija u gradu, na samoj plai. Elena je mogla da trkara
po pesku dok smo Marni i ja razgovarali i etali se po plai.
Pijuckao sam pivo ,,korona", iz flae, bez limuna, a Marni je liskala so sa ae
margarite, dok smo ekali da se isprazni sto. Klinka se igra-la, bacala pesak u okean.
,,Divno dete", rekoh. ,,Lepa je, kao i njena raajka." ,,Daj, Vine, zezni komplimente. Ti
mrzi decu, a prema njenoj maj-ci si se runo poneo."
,,Prvo, decu ne mrzim, budui da o njima, zapravo, nita i ne znam. Sve ovo vreme sam
i ja sam dete - svih ovih godina samo idem na ne-ke sahrane. A prema tebi se nisam
ba runo poneo. Ti si mene osta-vila i nisi mi dala ak ni priliku da ti objasnim ta se
dogadalo."
,,ta da mi objasni? Da mi objasni kakvo si dubre? Da mi objasni zbog ega si, sa
svim tim novcem, morao da zaradi jo nekoliko mili-ona tako to e krvoedne
kriminalce snabdevati orujem kojim e ovi da pucaju na neduan narod?"
Olabavih, pa skinuh kravatu. ,,Evo."
,,ta ti to znai?"
,,Evo ti, pa me obesi. Ako hoe da me linuje, dobro, evo, ti si su-dija, ti si porota, ti si
delat. Sve zna, i nemam ta da ti objanjavam. A ti si onda otila, napustila Angolu, i
nikada nisi ni bila u prilici da saslua moju stranu prie."
,,'Ajde, u redu. Objasni mi sad ta je ono tamo bilo."
E, tu me prela. ta da joj kaem? Da sam zavrio pomaui Dom-bi da natovari
oruje... za Savimbija, pride? I da je to oruje dolilo ulje na vatru gradanskog rata u
Angoli, koji se vodi i danas, i to ee ne-go pre, bez ikakve naznake da bi moglo doi
do nekakvog primirja? ta u joj rei? Da sam se u Angoli obogatio tako to sam iz te
zemlje is-kopavao dragocene dijamante a da joj nita nisam zauzvrat dao?
,,A to se ne bih, prosto, ubio...", rekoh.
,,Pa, to bi, za poetak, bilo sasvim dovoljno."
,,Marni..."

,,Vine, nije mi bilo lako da tek tako odem, nikada ni prema kome nisam osetila ono to
sam oseala prema tebi. Sada, jednostavno, ne e-lim da otvaram stare rane."
Klimnuh glavom ka detetu. ,,Mora da sam te stvarno gadno povre-dio, kad uopte nisi
ekala da nade nekoga i rodi Elenu."
Malo je, primetio sam, nedostajalo da mi onu margaritu saspe u li-ce.
Podigoh ruke, za svaki sluaj. ,,Poslednja koja mi je sasula pie u li-ce popila je jedno
dobro kupanje, ono u fontani, zna. Daj, molim te, da razgovaramo kao Ijudi. Znam da
misli da sam bezoseajno dubre, i samo si upola u pravu. Imam i ja oseanja. Slagao
sam te, tamo, u Angoli, i kajem se zbog toga, ali moramo nekako da predemo preko toga. Bio sam u gadnom kripcu, nisam imao kuda. Daj mi, evo, pet mi368
Harold Robin
nuta da ti potanko ispriam ta se u Angoli stvarno dogodilo. Ako i po-sle moje prie
bude uverena da od mene nema ni mojega - dii ruke od mene, idi, i ja se u tvom
ivotu vie nikada neu pojaviti."
Ispriah joj svoju storijicu, pa potegoh dublje u prolost, od dana kad sam saznao za
ono s Bernijem. A, ruku na srce, samo sam istinu govo-rio, zaista - istinu i nita sem
istine. Izostavio sam, dodue. nekoliko de-talja za koje blagovremeno procenih da ne bi
bilo umesno i njima da je optereujem. Mislim na ono sa oaom, na dogovor sa njim i,
naroito, na injenicu da sam mu karao i enu i kerku. Te teme behu, ipak, isu-vie
osetljive da bi promakle neophodnoj cenzuri u tom delikatnom tre-nutku. Kad joj ispriah
kako sara doao do plave zemlje u ,,Plavoj go-spi", dodadoh, je li. da sam ,,priloio
donaciju jednoj lokalnoj bolnici". U glavi sam drao zapisano da bi trebalo sekretarici da
kaem da, sa mojim advokatom za poreska pitanja, proveri kako idu te moje medicinske donacije u Angoli. Nisam, u stvari, ni lagao Marni. Govorei joj o toj pomoi koju
pruam angolanskoj zdravstvenoj slubi, upotrebio sam sadanje vreme, to znai da
generalno inim to, da mi je to jedna od aktuelnih aktivnosti, da je stvar u toku, a ne da
sam, ono, jednom dao pa izdao. Jedno sam pitanje morao da joj postavim - da li u ovom
tre-nutku ima nekoga.
,,Nekoga? Imam ih vie", ree ona. ,,Kao eli Lejn, i ja tako s mu-karcima: uzmem, pa
bacim kad mi dosadi. Imam yremena kol'ko hoces. s obzirom na to da sam zaposlena i
imam dete, pa dokolicu koristim za svakoveernje izlaske, visim, tako, po kafanama i
zbiram muke."
,,Hoe da se savijem i okrenem, pa da moe jo da me utira? 1 bi vie volela da
rairim noge pa da me mune tamo gde stvarno boli. Ona prasnu u smeh. Dobar znak,
pomislih.
Dok smo veerali, pohvalio sam Marni zbog Eleninih lepih manira 1 dranja za stolom.
,,Prava mala ena", rekoh.
,,To i jeste problem kad ima samo jedne dete. Jedinci vreme uglav" nom provode
razgovarajui sa roditeljima, vie ih to privlai nego dru-enje sa vrnjacima."
Oganj strasti
369
Je l' otac pomae?", usudih se da pitam, ne bih li je otvorio, da mi konano kae neku
re i o tom oveku sa kojim se smiwala ubrzo po-to je odjezdila iz mog ivota. Do toga
asa ne bee mi ni jedno jedi-no slovo prozborila o sebi, o svojoj intimi, ako se izuzme
da mi je, ona-ko, ironino, napomenula da trenutno ncma nikoga. I, premda je ne be-jah
video ima, eto, est godina, raesec manje ili mesec vie - bio sam posesivan i
Ijubomoran na samu pomisao da je neki drugi ovek otac Marninog deteta.
Priali smo tiho, tako da tek pokoja re dopre do uiju male Elene, koja se zabavljala
hemijskim olovkama.

Marni gucnu margaritu. U njenom pogledu prepoznah trunicu ironi-je. ,,Recimo da je

taj ovek isto tako veliko dubre kao i ti. Nita se on tu nije poturio sem to je dao
spermu i sebi priredio kratko zadovolj-stvo."
,,Mukarci su smradovi", rekoh. ,,Veina ti je takva - jebe pa zbrie. Ali, u mojoj familiji,
muke glave nikada nisu bile takve." Tu zastadoh, pokuavajui da zadrim krajnje
ozbiljnu grimasu. ,,Mi smo poznati po tome to podiemo decu i umiremo mladi."
,,Nemoj tako..."
Uzeh je za ruku. ,,Zalaufao sam se u taj biznis s dijamantima. Ni-un, u stvari, ni znao
koliko su mi ti dijamanti u krvi, koliko me je
c iwukao u taj posao. Ali, ni dan-danas ne znam, stvarno ne znam, u biti i ta u raditi
kad odrastem. Hou da postanem astronaut. Ili,
da, da idem u Angolu i tamo doturam poiljke hrane..."
Ona reagova na te rei, pa se, tobo, namrtih: ,,ta se, bre, smeje?"
74
loh kroz vrata kancelarije koju smo uzeli u komiluku, odmah do '' odmah odvalih
nekoliko sitnijih naredenja recepcionerki. Ona po-naenukojaje stajala kraj prozora.
"imate posetu."
370
Harold Robins
ena se okrenu. Simona. Osmehivala se. Tri godine behu prohujale kako se ono
pojavila na vratima mog apartmana u hotelu ,,Bel er". Gde, upravo, bejah obljubio njenu
ker.
,,Izvoli, sedi", rekoh Simoni, uguravi je u kancelariju. ,,Nema raja bez zmije, je l' tako
ono bee?"
,,Zmije? Tako ti mene vidi, a? K'o odurnog gmizavca?"
,,Vidim te kao prelepu i opasnu enu, enu koju bih uvek rado dr-ao na distanci. Ako je
mogue - okean da nas deli."
,,Sluaj, daj ti meni lepo onaj predmet - ta ti fali, mali je, ko ora-i - i nikada me vie,
veruj, videti nee. Samo ga daj. oao ga je, ne zaboravi, imao pre nego to si ti
roden."
,,Ukrao ga je od mog oca."
,,oaova verzija je unekoliko drugaija. On kae da mu vatreni dija-mant nije dospeo u
ruke onako kako ti tvrdi."
,,Lae oao. On je, uostalom, odgovoran i za Bernijevu pogibiju. Ne znam kako je to
izveo, da li je poslao one svoje lisabonske bitange da gurnu Bernija kroz prozor, ili je
poslao, moda, tebe da ga fino nabe-di kako je taj skok pravo reenje koje dolikuje
pravom mukarcu... Ili je, moebiti, prosto nagrnuo na Bernija, i finansijski i
emocionalno, pa je ovaj procenio da e mu lake biti da iz kue izade kroz prozor nego
kroz vrata... Kakav god taj scenario bio, oao je odgovoran za Bernije-vu smrt. Yrati se
sad lepo u Lisabon i kai oau da mu Berni ovako vraa milo za drago."
,,Stvari su se promenile", odvrati Simona. ,,oao ve godinama ima ozbiljne probleme.
Ne ide mu najbolje. Nismo bogati koliko smo neka-da bili. Ima finansijskih tekoa, Ijudi
nee s njim da rade, milione je Portugalcima dao da ga ne bi krivino gonili. A, pri tom,
tebe, tebe li-no, optuuje za nedae koje su ga snale."
,,Ma, Bernijev duh je kriv, njega neka optui ako mu je ve do op-tuivanja", rekoh.
,,Bernijev duh mi apue na uvce ta da radim."
,,Sluaj me, Vine, oao je bolestan."
,,Uh, pue mi srce."
,,Umire."
Oganj strasti
,,Sad u da se rasplaem."
,,0n vie nema ta da izgubi. Ubie te.u

,,Neka proba."
,,Probae, nego ta e. Jedini nain da iz ovoga izvue ivu glavu jeste da mu da taj
dijamant. On eli da ga jo jednom uzme u ruku pre nego to umre."
,,Kai ti njemu da u mu ja, obeavam, spustiti taj dijamant u ruku kad mu ruka bude
hladna i mrtva - a dua na putu za pakao. E, tad e da ga pipne, kad ve toliko eli. E,
daj da batalimo ovo sranje! oao dijamant u ivotu videti nee. Nema anse. A meni u
testamentu pie da dragulj ide 'Smitsonijanu'." Lagao sam, naravno. 1 dosetio se, uzgred, da testament uopte i nisam napisao. A trebalo bi da imam testa-ment, po svemu
sudei.
Simona ustade. ,,ao mi je to mora ovako biti."
,,Nije ti ao, nemoj da pria. ao ti je to sad nisam kljoknuo pred toborn i izigravao
mrtvaca. Da si Ijudsko bie, da malo oseanja ima u tom tvom srcu, bilo bi ti ao
pokojnog Bernija."
,,Ve mi je preko glave aljenja za ivima. Nemam vremena i mrtve da oplakujem", ree
ona, pa dodade: ,,Doni je, zna, u gradu."
,,Nisam znao da je tu." Lagao sam. Yideo sam Doni. Nismo, dodu-e, ni re razmenili.
,,udi me da te nije zvala. Mislila sam da je u El Ej dobrim delorn 1 dolazila zato to je
negde proitala da si ti ovde. Svida joj se, zna, gotivi te mala."
.J ja nju gotivim. Super klinka. Pa, dobro, ako smo zavrili..."
Ne znam zbog ega, ali drznuh se na jedan nizak udarac dok sam je ispraao. ,,Prava
je teta to nikada nisi imala vremena za svoju kerku. Ona je, stvarno, sjajno dete koje,
avaj, nikada nije dobilo pravu ansu, iz prostog razloga to joj je otac okoreli prevarant,
a majka notorna dro-Ija."
Moda sam i prekardaio. Uinilo mi se naas da e Simona da sko-;i na sto, pa onda
na mene, i grkljan da mi iupa. Lice joj promeni citavu paletu boja (naroito su me
impresionirale nijanse Ijubiaste), ali
372
Harold Robins
Oganj strasti
373
onda osetih kako joj tenzija pada, i ona napusti kancelariju mirnim i od-lunim korakom.
im Simone nestade, pozvah sekretaricu da ude.
,,Nazovite neku detektivsku agenciju. Hou telohranitelja, starosti od dvadeset etiri do
dvadeset sedam godina. I pitolj da ima, razume se. I iskustvo u baratanju yatrenim
orujem. Nemojte da mi nadete nekog tipa koji e da bega u zaklon."
Sekretarica se, kanda, malo zbunila. ,,Pa vi hoete nekog ubicu!"
,,Hou da rai angaujete nekog biveg pandura ili vojnika koji je bio na frontu. Zatita mi
je potrebna dvadeset etiri asa dnevno, to znai da mi jedan ovek nee biti
dovoljan." Kako se ona okrenu da izade. sjurih joj jo jedno naredenje u leda. 1
advokata mi zovnite. Moram te-stament da napravim."
Zastadoh na minut, da se preraunam, pa okrenuh Krosa. ,,Hoe da uzme neku
kintu? Pazi, lova je dobra."
,,Koga moram da ubijem?"
,,oaoa Karmonu."
S druge strane nita se nije ulo, a onda Kros promumla: ,,Je l' to tvoj deko lino
navratio do El Eja, ili je poslao ekipu iz Lisabona?"
,,Nisam siguran, pravo da ti kaem, moe i jedno i drugo da bude. Simona je, u svakom
sluaju, dola ovamo. Posetila me i rekla da je oao iskazao dobru volju da mi
pomogne u iskopavanju rake, s tirn to bi on uinio dodatni napor i popiao se na moj
grob. Kapira? Nije vi-e o novcu re, ni o samom dijamantu. Krv je to, brate, ono kad
uza-vri pa se ne 'ladi... Ili on, ili ja."
,,Pa, ta e sad? A panduri?"

,,Misli da bi panduracija mogla da mi pomogne?"

Kros se zaceni od smeha.
,,Znam, znam, kecam te malo. Tu mora vatrom na vatru da se ide. Ja bih oaov klin
svojim klinom izbio, da se razumemo. Nema druge. U ovom gradu, ovee, ima tako
opakih ulinih bandi, likova od kojih bi se i pravi pravcati gorila usr'o u gae. Moda ti,
ak, i poznaje ta-kve tipove."
,,0tkud ti to? Zato to sam cmpurast? Pa dobro, bre, magare jedan, je l' ti misli da se
sve to je crno bavi kriminalom?"
,,Ma. Kros, ti si samo spolja crn, iznutra si, da ti tvoj drug kae, smed pa arenkast, k'o
govno. Mislio sam na ono, zna, kad si mi pri-ao da Megan ima nekog rodaka koji je
faca u tim krugovima, u tim bandama, sea se?"
,,A, misli na one latino bande. To su ti mao tipovi, sve golo du-bre, spremni da ubiju
oveka zato to im se ne svida kakve su mu bo-je oi. Moji Ijudi ubijaju samo za oruje i
novac. I, 'ajde, ta konkret-no 'oe? Da ti ugovorim sastanak?"
,,Za poetak."
1, ta tu ima za mene? Postajem suvlasnik Kue Liberte?"
,,Misli da e tvoj trud yredeti toliko?"
,,A koliko tvoj ivot vredi?"
,,Daj da lepo, k'o Ijudi, ponemo od neeg konkretnog. Na ke mi-slim. A dalje emo da
vidimo. Dau ti dvadeset pet hiljada da mi ugo-vori sastanak i nade mi se pri ruci."
Posle tog razgovora, prionuh na temeljniju analizu Krosove linosti i ponaanja. Kol'ko
bih mu platio, tol'ko mu i verujem. Nita vie, nita manje. U Angoli je bio uz mene,
istina, kad je bilo najgue; ipak, bio je to ovek koji, generalno, gleda ko e vie da
ponudi, pa se tom i pri-kloni. Ovoga puta, izvesno je bilo, nec'e se obogatiti od moje
poslovne ponude. Nita mi drugo ne bee preostalo nego da sedim i ekam ta e Kros
uiniti kad. post festum. ukapira da ovo nije dil koji e reiti sve njegove materijalne
probleme.
Simona spusti prozorsko staklo na limuzini i upali cigaretu, pa odba-ci jedan dim upolje,
dok su se luksuzna kolca pomaljaia iz krivine kod LAX-a. oaova plua vie nisu bila
imuna na dim. A i njoj vie nije prijalo na due vreme da se razdvaja od mua, jer bi je
uvek okiralo
374
Harold Robins
Oeanj strasti
375
kad bi ga, makar i posle kraeg odsustva, videla jo vie sparuenog od starosti. Nije
on, ako emo pravo, ubrzano stario kad je ona odsustvo-vala - sve je to bilo u njenoj
glavi. Uvek je o oau razmiljala kao o pokretnom, jakom oveku, bez obzira na to to
je sedeo u kolicima, ali kad bi ga, tako, posle nedelju dana ugledala, dobijala bi jasniju
sliku re-alnog stanja stvari. Da, bio je to jedan drhturavi starac. I ja u takra jednoga
dana biti, dokonala je Simona, i sama drhturei od pomisli da e jednom i sama toliko
ostariti da e njeno telo poeti da se uruava. samo sebe da jede.
,,Sta radi Huana?", upita oao Simonu, mislei na kerku Doni.
,,Videla sam je tek nakratko", odgovori Simona. ,,Kae da nas i ne bi zvala da ne mora,
s vremena na vreme, da podigne deparac. Vie vremena provodi na urkama nego na
predavanjima. Unajmila sam pri-vatnog profesora. tutora, ali ona ga je podmitila drogom
i seksorn. Sad joj on radi domae zadatke, a ona se zeza."
,,Je l' se vida s onim baslardomT
Simona slegnu ramenima. ,,Koliko ja znam, ne vida se. Pitala sam je, da, ba sam htela
da vidim kako e reagovati, a ona mi je onako, iz cuga, bupnula da spava s njim. Rekla
bih, sudei po takvoj reakciji, da ne govori istinu."

,,Ako sad nije s njim, bila je pre. Mnoge je prekraje taj bastardo napravio na mom
posedu. To to mi era pred njim iri noge samo je jedno u nizu njegovih nepoinstava."
Simona ga pogleda u oi, ne trepui. ,,Rekao mi je da e ti se odu-iti za to to si mu
ubio strica."
,,Trebalo je, more, oca da mu ubijem, ono, pre etrdeset godina. Bio sam u prilici to da
uinim, ali nisam, pa sada, eto, plaam cenu za to to sam onda oklevao. Mlad sam
bio..."
Limuzina stade preko puta obdanita u Brentvudu.
Nekoliko minuta docnije, Simona i oao su zajedno posmatrali kako Elena tri u zagrljaj
Marni.
,,U jedno nema sumnje - ovo je njegova kerka. Vidi se lik tog ba-starda na njenom
licu."
,,Da", uzvrati Simona. ,,Da, njegovo je dete."
oao je pomazi po nozi. ,,Dobra si ti. dobro si ovo uradila. Kako si
otkrila?"
,,0d njegOYOg drugara. Saznala sam da ena ima dete i proverila u porodilitu. Vina je
navela kao oca u izvodu iz matine knjige rodenih."
1, ta misli? Je l' zna on da je otac?"
,,Sigurna sam da ne zna. Razgovarala sam sa Krosom."
,,A Kros, je l' i dalje na prodaju?"
,,Uh, sada i vie nego pre."
oao se nasmeja. Ne ba prijatan zvuk. ,,Taj bastardo misli da je ne-prikosnoven, ali
zeznuo se. Pomou ove devojice ima da mu zavrnem jajca."
,,oao, ne svida mi se ovo. Pa ona je dete..."
On joj pljusnu amar, i to ne reda radi. nego svojski, te Simona zvek-nu ledima o
vrata. ,,Kurvo! Ti si me uvukla u ovo sranje! Moli Boga da mu i tvoje ui ne poaljem!"
76
Pokupih Krosa i krenusmo na istok. putem Interstejt 10, ka Palm Springsu. Kros mi je
ugovorio sastanak sa nekim gangsterom tamo, onim rodakom nae Megan. Yozili smo
se iwenim ,,bugatijevim" modelom ,,EB110GT", sa dva sedita i motorom snage
553 ,,konja". Luda ,,maki-na" ubrzavala je od nula do sto na sat za manje od etiri
sekunde.
,,to ba Palm Springs?", zanimalo me je.
,,Pa, tamo taj ovek ivi."
,,Tamo vodi taj posao s drogom?"
,,Posao s drogom vodi i tamo i svugde - ali nije od onih to valja-ju drogu po ulinim
okovima. Roberto je Kolumbijac, iz stare kolum-bijske familije, zdrava loza, boli ga za
kintu. U posao s drogom je uao zato to voli upravo ovakve igrake kakve su tebi
drage - skupa kola i ene. Ostao je, medutim, striktno u domenu proizvodnje,
maloprodaja ni-je njegov fah."
376
Harold Robins
,,ta, prodaje drogu bandaraa?"
,,Ne, prodaje drogu na veliko, kamionima. Pa onda ti to od njega kupe distribuiraju. Do
roba stigne do nivoa ulinih bandi, prode kroz iks-ipsilon ruku."
,,Mora da mu se isplati to toliku koku prevre preko ruku. Da ga federalci uhvate,
zaglavio bi na jedno, pa, 'ajd' da kaem, hiljadu godi-na, ne manje."
,,E, takve likove nikad ne uhvate", ree Kros. ,,iz prostog razloga to oni ne dozvole da
im se uprljaju ruke. Kad proita negde o velikoj za-pleni, makar to bilo pet stotina
kilograma, znaj da ti to su pohvatani nisu radili sa tipovima kao to je Roberto. Tako
funkcionie sistem: pan-duri uhvate sitnu ribu, i pokuaju preko sie da navuku i neku
vaniju facu. Ali, do Roberta i njemu slinih ne mogu da dopru, jer niko od ovih

pohvatanih takvima nemaju ta da nakae. Kokain preko grane sti-e leperom,

avionom ili brodom. Kad roba stigne, Robertov je zadatak da se uskladiti i distribuie,
ali on sam nikada ni pogled ne baci na drogu, izuzev manje koliine za linu upotrebu.
On ti dode kao neki iz-vrni direktor." Kros zavrte glavom. ,,Jebem li ga, izgleda da sam
ja ce-loga ivota pogrene stvari radio."
,,A moda se i tom Robertu i njemu slinima crno pie u yremenu koje dolazi."
,,Pa i tebi se, onda, crno pie, ako tako gleda na stvari."
Prekidosmo taj prijatan razgovor i obojica se izgubismo u mislima. Ve bejah predloio
Krosu da radi za mene, a on me je 'ladno odbio, oigledno zadovoljan ubiranjem sitne
kamate.
Promenio se od onog vremena koje smo zajedno proveli u Angoli. Sad je samo neto
kenjao, vie je polagao na fasadu, vodio je rauna da sve na njemu bude tip-top, pa
dijamant na malom prstu, plus ,,roleks"...
I, prvi put, osetih neku neprijatnost dok sam sluao Krosa. Jasno mi je bilo da je ovek
malo popustio, da mu nedostaje samopouzdanja, ne zbog eventualnog pada u fizikoj
snazi ili zato to je, ne daj Boe, po-stao kukavica - ne, popustio je jer mu je izbledela
slika o samome se-bi. Nije vie bio svestan ko je i taj, gubio se. Na osnovu onoga to
mi
Oganj strasti
377
Megan bee rekla, zakljuio sam da je uleteo u neke sulude investicije. Kiksnuo je i na
akcijama i na nekretninama. I sada, umesto da prizna poraz i zatrai prvu pomo, tek da
stane na noge i krene u nove podu-hvate, on se krio iza lanog paravana, kao da mu
toboe dobro ide i da mu nikakva podrka nije potrebna.
NA VRHU BRDA BEHU DVE KUE du Autoputa broj 111, na putu za Palm pustinju,
istono od monumentalne rezidencije Boba Ho-upa sagradene u obliku peurke.
Podignuta u panskom stilu, okruena visokim, zemljanim, ispranirn belim zidinama, to
mesto je sve vie lii-lo na klasinu tvrdavu kako smo se pribliavali uzanim,
jednosmernim putem. Kad stigosmo na vrh brda, stadosmo pred gvozdenom kapijom.
sa interfonom. Pre nego to se oglasih, kapija poe da se otvara.
,,Kamere", ree Kros. ,,Pogledaj. Verovatno nas motre jo otkad smo skrenuli s
autoputa."
Parkirasmo se u dvoritu, gde neki stariji ovek prijatnoga izgleda ko-ji je nosio slamnati
eir na glavi da se zatiti od jakog pustinjskog sun-ca, bee izaao da nas doeka.
,,U redu je, ostavite kola tu", ree ovek.
Dobro je Kros primetio da Roberto ima njuha za dobre automobile - u dvoritu je bila
parkirana jedna ,,korveta" i jedan ,,ford ekspedin". Dok smo prilazili kui, odnosno
zamku, ugledah profesionalnu ronila-ku opremu."
,,Mona stvar", rekoh krosu. 1 ja sam nekada ronio. Ovu opremu ko-riste mornarike
'foke'."
,,Da, ak i bive 'foke'", zauh glas iza sebe. Neki ovek je stajao podignute ruke.
,,Dobrodoli u moj dom, ja sam Roberto Njunjez."
,,Koliko ste dugo bili u 'fokama'?", upitah domaina.
,,Godinu dana. Otac me naterao da se prikljuim. Rekao mi je jed-noga dana da sam se
pretvorio u obtnu bezvrednu pijanicu i enskaro-a kome je u ivotu. definitivno,
potrebna jedna ozbiljna lekcija. I, 'fo-ke' su bile najozbiljnija lekcija koja mu je pala na
pamet. Obuku sam preiveo, ali disciplinu nisam mogao da svarim. Ne sleem vie
pado378
Harold Robins
Oganj strasti
379

branom na plae. ali vebam, tu i tamo, kod svqje kue u Malibuu, ili odem do
Kozumela, skoknem povremeno do Yelikog graninog grebe-na, kad se ba uelirn
pravog ronjenja."
On je govorio i iao napred, a mi za njim. Za nama je hodao ovek pod punom ratnom
opremom koga Njunjez nije ni naao za shodno da predstavi. Nije ni mora. Bee to,
evidentno, njegov telohranitelj. Tip jc etao poluautomatsku devetmilimetarsku ,,beretu"
zataknutu za pojas.
Njunjezu je bilo oko trideset godina. Bio je vitak, ali miiave gra-de. Doveo nas je u
dnevnu sobu, svu u belom - beli zidovi, beli name-taj, tepih boje peska - i upoznao nas
sa svojom enom Maribel, tam-nookom lepoticom. Zadesi se tu i mala verzija divne
Maribel, dete od svojih pet ili est leta, mala Elena, koju nam tata predstavi kad je utrala u sobu.
1 moja majka se zvala Elena", rekoh, ,,a i dete moje devojke tako se zove." Naglo
izvukoh iz depa mali crni barunasti zamotuljak. ,,0vo je za Elenu", rekoh gospodi
Maribel. Otvorih dlan i pokazah joj mali, nebrueni ruiasti kamen.
,,Uuu", nasmeja se ona. ,,ta je to?"
Izvadih i lupu. ,,Ako biste mi obezbedili samo malo svetla i pare bele hartije, odmah u
vam pokazati."
,,Tako je lep", ree Maribel, gledajui kamen kroz uveliavajue sta-klo. ,,To je neki
dragulj?"
10 je ruiasti dijamant", rekoh. ,,Neobraden." Dopala mi se Maribel. Da Roberto nije
odavao utisak oveka koji e 'ladno ubiti tipa koji je disao preblizu licu njegove supruge,
zacelo bih doiveo blagotvorni trenutak seksualnog uzbudenja. Ma, da ga jebe, i ovako
sam se uzbudio...
,,0bojeni dijamanti su redi i yredniji od veine drugih dijamanata", objasnih. Nameravao
sam prvobitno taj kamen da dam Marni, za malu Elenu, ali sam, u trenu, odluio da e
mi u odnosu sa Robertom kori-stiti ako ovim kamenetom poastim njegovo dete. ,,Ali,
mnogo je manji od ovog."
Ona mi pokaza neku stenugu, sigurno od pet karata, ako ne i veu. Nikada mi se nisu
svidali veliki dijamanti na enskom prstenju. Ovlaan pogled na kamen koji mi je pokazala bio je dovoljan da sraSBcunam: moj mali
ruiasti bio je ne znam koliko puta vredniji od ovos:! nJeng trupca na prstu. Morao
sam, naravno, diplomatski da se postavii(/im' Pa" ljiv u komentarima da budem jer,
izvan svuke sumnje, taj je o dragulj svojoj enici poklonio na domain Roberto.
,,Da, to je dijamant druge sorte", rekoh oprezno, ,,vrlo lep, vrJ* 'eP-Beli dijamant. Za
venani prsten svakako prikladniji od ovog i ruzica' stog."
,,Recite mi istinu", ukljui se Roberto. ,,Koliko stvarno vredio' oval< a koliko onaj?"
,,Dajte da ih poblie pogledam."
Maribel skide prsten i ja ga ispitah pod lupom. Nikada o jednl'nom ^i-jamantu koji je
ve na prstenu ne moete doneti konaan zakljualPa^> Pra" vu vrednost ne moete
pouzdano utvrditi, ali video sam da draguf5u'J ima brazdice, da nije savren. I, slika mi
se javi pred oima: Robeiio^0 u'azi u juvelirnicu, baca gomilu dolara na pult - sve u
apoenima od <* dvade-set dolara, od kojih bi pandurski pas specijalizovan za otkrivanje
>e narko-tika odskoio do plafona - i puca nekoliko puta vie love nego p sto taJ kamen
vredi. A i nije to bio ovek koji bi se zamarao takvimd detalji-ma: platio bi, ne trepnuvi,
ne samo punu maloprodaju cenu, veSec ' "va ili tri puta vii iznos. Isuse blagi, ba sam
ga nagrabusio! Nit' saiisam mo~ gao da laem, nit' sam istinu smeo da kaem, a
siguran sam bio' "a llP ima autentian detektor lai, po sistemu ,,samo ti lepo slai,
pa;ia m^u istinu kai". Priteran, tako, uza zid, vagao sam razne modaliteteete' SUP~
stancijalno ekvilibrirajui potencijalne solucije kao modus operaiid"1^1 u sl" tuaciji u
kojoj...

,,0vaj dijamant ima punu, zdravu belu boju, blago proaranu p! plavom-nije besprekoran
- evo, vidite ove brazdice - ali je okej, uz man*anJe ne~ dostatke."
,,A u dolarima i centima, kako bi to zvualo?", upita Roberto10,,Pa, u maloprodaji, vredi manje od deset hiljada. Ovaj moj, iJ' ruzica" sti, kotao bi,
otprilike, tri. eventualno etiri puta vie."
Njunjez se smrknu k'o olujni oblak i naredi svojoj senci: ,,IdM"' u ^ Ej i ubij onog zlatara
to mi je prodao ovaj dijamant."
Harold Robins
Videvi izraz moga lica, nasmeja se: ,,Ma, alirn se samo." Ispisah ime upravnice svoje
radnje na vizit-karti i dadoh je Maribel. ,,Samo izvolite, pozovite Kameron kad vam
zatreba. Ona e urediti da lepo odaberete nebrueni primerak i onda sami odredite kako
e biti ob-raden i araniran. Preporuio bih ogrlicu, nadam se da ogrlicu Elena ne-e
izgubiti u kofici za pesak. A ako odaberete jedinstveni rez, da vam naprave jedan jedini
dijamant, Elena e dobiti dragulj koji e biti stvar-no unikatan, da takvog nema nigde u
svetu. Ba kao to je i ona uni-kat."
Maribel mi zahvali i, izvinivi se, ode. Primetio sam da joj je moj poklon imponovao.
Oduevljena je, tavie, bila. I ja sam - ali rneni je ovde goli ivot bio na talonu. Sem
toga, ja maloprodaju i ne jebem. ,,ta biste da popijete?", upita Roberto. ,,'Koronu',
bez ae, bez limuna", rekoh.
Kros narui isto. Sedeli smo na kauu i deretali. Roberto podie svo-je kaubojke od
zmijske koe na ajni stoi.
,,Kaite mi ta to traite od mene to vredi koliko ovaj dijamant?" ,,Taj dijamant meni,
praktino, nita ne vredi, a naroito mi nee vre-deti ako ne poivim da u njemu
uivam", rekoh i ukratko mu izloih situaciju sa oaom, uglavnom se drei istine.
,,Siguran sam da je Kar-mona sada u El Eju i da eli da me vidi mrtvog", privedoh priu
kra-ju.
,,Ba udno", ree Roberto. ,,Lisabon, pa Afrika, pa sad El Ej. A ja mislio da ja vodim
avanturistiki ivot!"
,,Pre je to bila jedna velika nona mora nego avantura", natuknuh. 1, dakle, ta elite
od mene? Hoete da taj ovek bude eliminisan? E. onda ste se pogrenom oveku
obratili. Ja Ijude ne ubijam..." Tu se iskezi. ,,Sem kad je o porodici re, ili o neem
sasvim linom."
,,Ne elim da ga ubijete. Koliko ujem, vi poslujete sa mnogim Iju-dima. Meni je
potrebno ime, da rae uputite na oveka s kojim u stu-piti u kontakt, pa da mu ja, isto,
skrenem panju da nekim mojim uglednim prijateljima ozbiljno smeta injenica da oao
planira da ubije mene."
Oganj strasti
381
,,Pa, obratite se policiji."
,,Ih, bre..."
,,Unajmite telohranitelje."
1 unajmio sam. Ali, hou oau da poaljem poruku. Poruku koja e biti jasna i koju e
on dobro razumeti."
Roberto slegnu ramenima. ,,Raspitau se malo, videu da li ima ne-ko ko bi bio
raspoloen da malo preplai tog momka." Rekavi to, uze povei gutljaj piva, merkajui
me preko grlia flae. ,,Nego, koliko je meni poznato, u dijamante vredi investirati?
Yrednost im ne opada?"
,,Vrednost im. naprotiy, vremenom raste. Kao i kod nafte, postoje na tritu sile koje
kontroliu ponudu i tranju, i to trajno utie na stabil-nost cena."
,,Moda bismo nas dvojica mogli da porazgovaramo o tome. Imam neto slobodne
gotovine koju bih morao negde da uloim. Mislim da su dijaraanti najbolje reenje."

,,Slobodna gotovina" u prevodu je mogla da znai samo - prljav no-vac. A prljavim

parama potrebno je - pranje. Nisam imao nameru da se uvlaim u kompromitujue
aranmane sa pranjem novca. Takva lova od-uvek mi je slutila na zatvorske reetke. Ali,
ovom zgodom prikladno klimnuh glavom i dadoh neki od kurtoaznih. neodredenih
odgovora ka-kvi dolikuju paljivom sluaocu.
Batalismo, potom, ozbiljne teme, pa smo priali o brzim kolima i ro-nilakim iskustvima.
Posle nekoliko ,,korona" i ugodnog askanja, Ro-berto nas otprati do mog ,,bugatija" i
dobro ga premeri sa svih strana. Ba kao ono kad momci uporeduju duinu penisa,
rekoh Robertu da bi moja kola na stazi sigurno pobedila njegov autoraobil. 0 oau ni re
vie nismo progovorili. Udoh u auto, kad Kros iznenada progovori: ,,Sa-mo trenutak."
On izade iz ,,bugatija" i pride Robertu. Nisam mogao da ujem ta priaju, a video sam
da Kros neto zapisuje.
,,Uzeo sam mu broj telefona", ree Kros kad se vratio. ,,0stalo mi je nekoliko
dijamanata, jo odonda, iz Angole. Moda bi ih on kupio."
Da, da, moda u ja sledee godine lepo iveti od prodaje ruiastih slonova. Znao
sam, sa stoprocentnom sigurnou, da je Kros straio sve
382
Harold Robins
to je doneo iz Angole i da vie neraa nijedan dragulj koji je ubrao u Africi. To je bila
puka injenica. Dragulje je nazivao ,,debanom" od onog asa kad je sleteo u
Sjedinjene Drave, i odmah je poeo da ih prodaje. meni lino pored ostalih. Poslednji
sam od njega kupio bee tome, valj-da, dve godine. Ali, imao je taj Kros, uprkos svemu,
odredena znanja u poslu s dijamantima, a moda i poneki jak kontakt. Nisam mu ja bio
je-dina veza sa tim svetom. Moj sumnjiavi um sugerisao mi je da je Kros, jednostavno,
u fazi oajanja, da mu je novac hitno potreban i da sada ve poinje da razmilja o
kombinacijama koje gadno smrde na zatvor.
,,S'a misli o ovom susretu s Robertom?", upita Kros.
,,Pa, i ne bih znao ba konkretno da ti kaem. Morao bih malo da razmislim." Nisam bio
naisto ni ta da mislim, istinu govorei. Tom li-pu sam, jednostavno, u krilo spustio
jedan veoma vredan dragi kamen. A ovaj je na mene ostavio utisak asnog oveka asnog u meri u ko-joj se takva vrlina od jednog medunarodnog dilera drogom moe
oeki-vati.
Kros mi, nenadano, proita misli. ,,Ej, baba, ako mi zatreba malo di-jamanata, ono, na
kredit, dae mi, a?"
,,Naravno. Ali, vodi rauna, drugar, da se federalcima mora javiti kad su na delu vee
gotovinske transakcije... Kaem ti to da bi osigurao da se roba plaa ekovima kad
ugovara posao." Ja. to bejah najvre re-io, nisam eleo da se upliem ni u kakvo
pranje novca.
,,Ej, bre, kuronjo! Radiu s nekim drugim, da zna!"
/7
etvrtak je bio. Marnina kuna pomonica Dozi ila je po Elenu u obdanite. Dozi je
bila pedesetogodinjakinja, meksikog porekla. Pre-ko granice je prela ilegalno, pre tri
decenije; prebacili su je ,,kojoti" sa jo dvadesetak zemljaka u kamionskoj prikolici.
Prepla.eni, utali su u totalnom mraku, gotovo se guei. Od tog iskustva, Dozi je
navukla doivotni strah od mraka, pa je vazda spavala sa ukljuenim svetlima.
Oganj strasti
383
Starija Dozina sestra, koja je u Sjedinjene Drave dola pre nje, za-poslila ju je u nekoj
losandeleskoj prodavnici, gde se radilo u nehuma-nim uslovima. Tu se, po diskontnim
cenama, prodavala jevtina sportska odea velikih firmi. Ylasnici te radnje nije promakla
Dozina nena, krh-ka telesna grada, pa ju je vremenom oslobadala posla.
poveravajui joj staranje nad svqjom decom. Dobila je Dozi, naposletku, i zelenu kar-

tu, pa i dravljanstvo, kada je jedna grupa ilegalnih emigranata amnesti-rana. Nije imala
dece i zadovoljstvo je pronala u brizi o tudem potom-stvu. Kao i veina Ijudi iz njenog
kulturnog miljea, bila je marljiva, po-tena i lojalna.
Kod Marni je dola da radi poto je njena drugarica, koja se brinu-la o Eleni tokom prve
godine detetovog ivota, morala da se vrati u Meksiko da vodi rauna o ostareloj majci.
Uavi u zgradu sa Elenom, Dozi se nasmei i pozdravi Tonija, na-stojnika, koji je
upravo izlazio. ,,Doli su kod vas Ijudi iz kablovske. Pustio sam ih", ree Toni u prolazu.
,,Hvala", ree Dozi. Nije, dodue, znala ta su to Ijudi iz kablovske imali da trae u
njihovom stanu. Marni joj nita ne bee rekla, ali Do-zi ionako nije bila bogzna kako
verzirana kad dode do te elektronike. Njoj Je jedino vano bilo da TV radi - uskoro je
trebalo da pone ,,ou Opre Yinfri", njoj najdraa emisija. I dalje je Dozin engleski bio
po-malo klimav. Nekoliko je decenija ve bila u ovoj zemlji, ali nije ste-kla vetinu da,
nalik papagaju, jednostavno ponavlja neke rei onako ka-ko su ih ovdanji izgovarali.
Opra, medutim, nije bila teka za razume-ti; komunikativnost te voditeljke prevazilazila
je striktne jezike okvire.
Dva oveka u uniformama, koji se behu predstavili kao radnici ka-blovske televizije,
sedeli su u dnevnoj sobi kad je ona ula u stan. Ni-ta nisu petljali oko televizora. Pili su
pivo.
Dozi se namrti. ,,ta ete ovde? ta ne valja s TV-om?"
,,Sve je u redu s TV-om."
Taj to joj je odgovorio podie neto sa ajnog stoia. Dozi je tek trenutak docnije
shvatila da je uperio pitolj u nju.
384
Harold Robins
78
Pregledao sam izvetaje o poslovanju moje radnje u Parizu, kad za-uh neko
komeanje u susednoj prostoriji, i vrata moje kancelarije na-glo se otvorie. Marni ulete,
sva ispijena, u oku. Skoih sa stolice kad ona prozbori: ,,UzeIi su je." Izgovorila je te
rei tiho, kao da se gui. Lice joj bee bledo. usukano. Za njom se na vratima pojavi
moja sekre-tarica.
,,Izvini, Vine, ona je...", poe sekretarica.
Jzadi."
Marni je stajala nasred sobe. Pridoh joj, zaobiavi sto. Njene su re-i jo lebdele u
vazduhu. ,,Kako to misli?", upitah. Odgovor sam una-pred znao, jednostavno - nisam
bio kadar s odgovorom da se suoim.
,,Uzeli su je."
0 emu ti to?"
,,Uzeli su nau kerku, odveli su Elenu."
,,Nau... ta?"
,,Dubre jedno! Odveli su je, hoe taj dijamant! Daj im gal" Ona sc obesi o mene,
podivljala, pesnicama me tukui po licu i grudima. Zgra-bih je za lanke, i tako sam je
drao, pokuavajui da je privinem uza se.
Utra sekretarica. ,,Pozvala sam obezbedenje."
,,Mar napolje!"
Marni je jecala na mojim grudima. Srce mi je tuklo kao ludo. Go-vorio sam mirno,
neuzdrhtalim glasom. ,,Ispriaj mi ta se dogodilo."
Ona je i dalje jecala, uhvatih je za ramena i prodrmah. ,,Kai mi ta se tano dogodilo."
,,Stigla sam kui, Dozi je bila vezana, zapuenih usta. Rekla mi je onda da su dva
oveka odvela Elenu. Trae vatreni dijamant. Rekli su da e ti se javiti. Yratie mi je u
plastinoj kesi, u delovima, ako im ne da to to trae."
U tom asu zazvone mi mobilni. Sledih se na asak, a onda odgo-vorih na poziv.
Oeanj stras

385
,,Paljivo sluaj i ni re da nisi rekao", zauh oaov glas. ,,ujem li samo jedan ton u
tvom glasu koji mi se dopadne - uvo ima da joj od-seem. Za poetak. A onda ima dalje
da seckam."
utao sam.
,,ta je?", pitala je Marni. ,,Sta kae?"
Pokuala je da mi otme telefon, i ja moradoh da je odgurnem.
,,Dau ti precizne instrukcije", nastavi oao, ,,Ide Pacifikim putem. Na jedanaestom
kilometru od poslednje benzinske pumpe ima jedan sta-ri put koji vodi pravo do plae.
Yeeras, dakle, tano u pono. Ponesi dijamant. Ako ti je potrebno drutvo, povedi svog
starog drugara iz Afri-ke. Niko drugi ne dolazi u obzir. Pozove li policiju - zna ve ta
u onda uraditi."
Prekinuo je vezu.
,,Kai! ta je rekao?"
,,Sve je dogOYoreno. Napraviemo razmenu. Yratiu Elenu."
77, dubre jednol"
,,Stani, stani malo! Nisam pojma imao da hoe nju da uzmu." Ali, jo dok sam izgovarao
te rei, znao sam, duboko u sebi, da je oao o-vek koji e uvek nai naina da povredi
onoga na koga se nameraio. Bee mi ve palo na pamet da bi mogao, eventualno, da
nakodi samoj Marni, ali sam odbacio tu ideju iz uverenja da ni on nije spreman na
takav rizik. Potcenio sam ga, nema sumnje.
Marni nijc htela nita da popije, a ja, na brzinu, strusih tri aice ,,Deka Denijelsa".
Ruke su mi se tresle. Elena je moja kerka. Te su mi rei odzvanjale u uima, ali ok je
bio isiwie jak da bi novo sazna-nje imalo pravog efekta. Trebalo je, uostalom, i sam da
naslutim da sam ja otac tom detetu. Ali, bejah, oito, isuvie zaokupljen svojim poslovima i previe glup da bih to ukapirao.
,,Moramo da zovemo policiju", ree Marni.
Zavrteh glavom. ,,Ne, taman posla. Ne zna ti oaoa. On umire, te-ko je bolestan, a
mene mrzi iz dna due. Boli njega uvo ako se poja-vim tamo sa policijom - ubie mi
Elenu na oi." 0, Boel"
386
Harold Robins
Ona poe da se njie, kao da e da padne u nesvest. Privukoh je k sebi. Plakala je kao
kia.
Bilo je etiri popodne. Sastanak je zakazan za ponoc'. Morao sam da obavim jedan,
moda dva telefonska razgovora. Prvo da pozovem Ro-bertas Njunjeza. Neophodan mi
je bio savet od oveka koji je znao ka-ko valja s nasilnicima. Znae on bolje od mene
kako se treba postaviti prema oau. Znao sam da postoji mogunost da oao, iako
dobije di-jamant, ne bude time zadovoljan i ne stane na tome. Poelee, kad sta-vi
dragulj u dep, da me ubije. A onda, ko zna, moda i Elenu, jer mu nisu potrebni
svedoci.
Muila me je i oaova napomena da, ako hou nekoga sa sobom da povedem, to raoe
da bude iskljuivo Kros. Nisam znao ta da radim, pokolebah se. Povedem li Krosa sa
sobom, moda e da me prevari. A ako je Kros na oaovoj strani, moda e me ionako
ekati tamo u oa-ovom drutvu.
Marni me, iznenada, pogleda ui. ,,Videla sam ih u Angoli."
,,Koga? ta hoe da kae.?"
,,Videla sam te oae - te Ijude kadre da ubiju ili osakate decu. On ne blefira."
Znao sam da ne blefira, ali ne rekoh nita. Nisam znao ta da ka-em.
79
oao je za trampu odabrao usamljeno mesto du Pacifikog puta, se-verno od Malibua.
Imao je odatle dobar pregled puta i vozila koja s< pribliavaju iz oba smera. Razmiljao

sam o tome zbog ega je uopste odabrao ovo mesto za sastanak, i neto mi ubrzo
pade na pamet. Ovaj naputeni stari put moda i daje oau prednost, jer moe da
nadgleda saobraaj u oba smera - ali bi on tu, isto tako. mogao da upadne u zan ku,
budui da je bio krajnje ogranien broj opcija za bekstvo, ukoliko do beanije, kojirn
sluajem, dode. oao bi, sve u svemu, bio glup kau
387
bi sam sebe uhvatio u zamku - a on, to sam dobro znao, budala nije
bio.
,,amac", rekoh, iznebuha, Krosu, dok srno se vozili zamraenim autoputem ka mestu sastanka. ,,amac?" ,,Nita, naglas razmiljam... Nekako nema
smisla... Zato li je oao
odabrao ba to mesto?"
,,Pa, tamo nikad nema nikoga, zar ne?"
,,Da, i postoji samo jedna mogunost za bekstvo, ukoliko oao bude morao da bei vodenim putem. A Lisabon, i ne samo Lisabon, ve cela zemlja Portugalija, lei na
moru. Nekada je Portugalija bila velika pomorska sila, tako su uzeli Brazil i sve one
kolonije po svetu. Portu-galskim venama tee pola krv, pola slana voda. oao je, dakle,
to me-sto odabrao zato to donde moe koiima da se odbaci; ali, to bi pokoj-ni Berni
rek'o, stavljam dolar na krofnu da e namerava s lica mesta da ode aracem. Sve to
mu je u toj kombinaciji potrebno jeste da ga na stotinak metara od obale eka brodi i
neko malo ame da ga do ta-mo odbaci."
Dugo sam se i bolno premiljao da li da Krosa povedem sa sobom,
da li je on, zapravo, prijatelj ili neprijatelj, i naposletku odluio da je
oolje da i on krene sa mnom. injenica da je oao kategoriki izjavio
mogu da povedem Krosa sa sobom, i to ba Krosa, bacilo me je u
totalnu paranoju. to li je to oao rekao? Da me napujda da ga stvar10 povedem sa sobom? Ili je to uinio znajui da u posuranjati u Krosa. pa da u onda doi sam, nezatien?
Bio sam nenaoruan, ne videh nikakve vajde od noenja pitolja u 'j situaciji, budui da
oao tamo nee biti sam. Kros je spakovao devetmilimetarski poluautomatski pitolj.
Niti sam ga terao, niti sam branio da ponese oruje, ali nisam mislio da e nam i to
pitolje
ti od ikakve koristi. K'o to rekoh, nije oao glup. 'arni me je neprestano pratila, iz vida
me nije ispustila. Pokuao 1 daje se kurtaliem, ali ona nije nasedala ni na kakve
tosove. Isti-zena je u Angoli pokazala vie hrabrosti nego ja u celom svom
388
Hawld Robi
II
^DI II
^ni
prethodnom ivotu, kada su me u izazove i iskuenja dovodili sarao brzi automobili i amci. Na kraju sam morao da prihvatim Marnine uslove. Ona e ostati u Malibuu. Ukoliko je ne pozovem do deset minuta
iza ponoi i kaem joj da je Elena sa mnom, ona e nazvati 9111, ako
nita drugo, izvesti zamenika i pomonika erifa na lice mesta. Drao
sam da bi deset minuta trebalo da bude dovoljno oau da zavri posao
- ili da zavri sa mnom. Plaio sam se, za sebe, za svoju kerku. Moja kerka. Te rei jo su mi udno odzvanjale, nisam, jednostavno, mogao lako da se naviknem. Pokuavao sam u svesti da prizovem Elenin
lik, da prepoznam sebe u njenim crtama lica, ali jedino sam Marni u toj
devojici prepoznavao, jer nisam ni mogao da zamislim kako ja stvarno
izgledam. Nikada, zapravo, i nisam planirao da imam decu. Prezauzet

sam za to, tako sam odgovorio kad bi me neko pitao, ali moebiti da
sam, u stvari, bio preplaen. Rano u ivotu suoio sam se sa smru i
nisam eleo jedno dete da izlaem toj strahoti.
,,Isuse, daj, uspori malo."
Yozio sam uzanim obalskim autoputem maksimalnom brzinom, ne-svesno. Nagazih sad
konice. oao je rekao da se nademo tano u po-no, i znam da nije eleo da se na licu
mesta pojavim ma i mirmt ra-nije.
Kako smo se pribliavali odreditu, filmska kamera u mojoj glavi po-e da sniraa daleke
predele prolosti. Yideh svoju majku kako lei hlad-na i mrtva, oca kako me paljivo
posmatra da vidi da 11 u pravilno obeleiti gde dijamant valja sei. pa onda samoga
sebe kako jedem ham-burger posle kole, za stolom, kraj strica Bernija u Dijamantskom
klu-bu, dok Berni kibicuje svoje drugare koji se busaju u prsa i takmie K je toga dana
sklopio vei posao. Opazih onda ponovo sebe kako vodm ljubav sa Marni u Kejptaunu.
Moda i ne biva da samo davljemcirna pred oima u trenu promie itav ivot - a
moebiti da sam se i ja upra-vo davio, a da toga nisam bio svestan.
Niega i nikoga nije bilo na autoputu, nijednog automobila, nijedr svetla da sine u
mraku. Mesto skretanja ne bih ni primetio, ali, kaK sam se primicao, neki ovek koji je
stajao na oku mahnu rukom. u
389
ao je bateriju i upuivao me na pranjavi boni put na koji je trebalo da skrenem. Dok
sam usporavao, tip nestade izmedu stenja i bunja.
Delilo nas je samo oko dvesta metara od vode. Mesec je bio pun, video se okean, i
primetih neki brodi, pogaenih svetala, nedaleko od obale. Da, to e oau biti
odstupnica. Trebalo je Marni da kaem da obavesti obalsku strau, ne da zove 911.
Sada je bilo prekasno da je okrenem, videli bi me oaovi Ijudi.
Mamicu mu njegovu.
Zaustavih kola odmah tu, tek nekoliko metara od autoputa, i iskljuih motor.
,,to se ovde parkira?", upita Kros.
,,Nije mi precizno reeno gde da se parkiram. Isto mi je da stanem ovde ili tamo dalje."
Kola sam parkirao tako da se vide s autoputa, ako policijska vozila dolete otuda.
,,Tatina i pohlepa", rekoh, otvarajui vrata. ,,ta kae?"
,,0ko toga se sve vrti. Oko tatine i pohlepe. A to ti je ubitana kom-binacija." Oseao
sam kako mi Srce sveta, kao da je ivo, pulsira u onom depetu na grudima. ,,Ma, bre,
proklet je ovo biznis. Trebalo je lepo da idem u obuare."
Neprimetno bacih kljueve od kola ispod vozila dok sam izlazio. Da team oau posao
ako bude morao da pomeri auto, a mene ne bude za volanom.
Krenusmo ka obali, buno koraali po kamenju i pesku. No je bila iirna, plaa utonula u
tiinu, samo su se nai koraci uli. Bilo je toplo, a ma' vetra, okean miran - idealno za
plcwidbu po meseini. Gotovo prasnuh u smeh na tu pomisao.
Zaobidosmo neko veliko stenje, i prvo ugledah oaovu limuzinu. Dok > se polako
pribliavali. bez urbe, ovek koji nam baterijom bee ignahzovao gde da skrenemo s
autoputa, pojavi nam se odnekud iza le-U ruci je sada drao pitolj.
,oamo napred", ree on na portugalskom. Liio mi je na jednu od bitangi to su me
zdomali u Parizu. Ko zna, raoda je bio i je-od njih.
390
391
oao je sedeo u kolicima, s ebetom u krilu. Alumunijska taka sa irokim podnojem
stajala je kraj kolica. Na plai ugledah veliki gume-ni amac. oao je, nema sumnje,
nameravao da, u odsudnorn trenutku, uzme taku i bre-bolje se odgega do tog amca.

Prozor kod vozaa bio je otvoren, jedan od siledija buljio je u mene iz te limuzine,
hladnih, bezizraznih oiju. Onda se spusti i zatamnjeno staklo na zadnjem pro-zoru, i
otuda me sad posmatrala Simona, dok sam ja prilazio kolima. Ona izade kad stadoh na
neka tri metra od oaoa. ,,Gde je Elena?", upitah Simonu.
,,Na bezbednom. Doni je vodi kod Marni. trebalo bi da su ve sti-gle."
1 Doni je ume.ana u ovo sranje?" ,,0na nita ne zna, misli da ini uslugu tebi i
Marni." ,,Ti, dubre jedno", obrati mi se oao.
,,Puki amater u odnosu na smradinu kao to si ti. Nikada ne bih de-cu uzimao za tit."
,,Ma, isekao bih tu kurvicu i posl'o ti je istraniranu u kesi, da mi je ena nije maznula."
,,0n ti je, malo, ono, luoco", ree Simona. Da, matori je malo odle-pio. Ogromna
modrica prekrivala joj je maltene polovinu lica. ,,Decu ne sme da povredi", dodade
ona. ,,Daj mi Srce sveta", ree oao.
Dodadoh mu zamotuljak. On izvadi dijamant i stisnu ga u aci. ,,Jes', jes', moja bebica
se vratila tatitici."A onda podie pogled i klirnnu gla-vom oveku koji nam j'e stajao iza
leda. ,,Pobij ih."
Revolver mi opali, pravo u uvo inilo mi se, i krv mi obli lice. Za-teturah se. Kros pade.
Zverao sam u njegovo telo. Metak mu bee raz-neo potiljak.
Sada unezvereno pogledah oaoa, koji se smekao. ,,Nita, samo vra-am dug za ono
u Angoli. Tebe sam potedeo zato to ima da te ubi-jam natenane, da boli, pare po
pare ima da seckam."
Na obali se, odjednom, zau eksplozija. Brodi kojim je oao name-ravao da pobegne
odlete u paramparad. Sad je na oaoa doao red da se unezveri.
,,Ubij ga!", vritao je.
Kad se onaj sa pitoljem to je ubio Krosa okrenu ka meni, neko za-puca sa obale na
njega. Meci ga pogodie, i on pade nauznak. oao odi-e ono ebe, izvadi revolver i
uperi ga u mene, kad Simona izroni od-nekud iza starevih leda i noem mu prereza
grkljan.
Stajao sam, ne mogui da verujem ta se sve u nekoliko sekundi od-igralo. Simona
uskoi na zadnje sedite lirauzine i kola jurnue, malte-ne me udarivi, oamuenog.
Plaom je hodao Roberto Njunjez. Nosio je ono ronilako odelo ko-je ,,foke" nose.
Pozdravi me podigavi uvis ruku u kojoj je drao automatsku puku.
,,Nije loe za nonu akciju, a, amigol K'o na filmu!"
Kada sam Roberta, pre nego to u poi na sastanak sa oaom, pozvao i rekao mu da je ovaj oteo Elenu, rekao mi je da e radije lino
doi na plau nego da me uputi na nekoga ko bi mogao da obavi taj
posao. Zauh sada kako se vie automobila pribliava onim pranjavim
drugom.
,,Moji compadres", ree Roberto. ,,Mi emo da te povezemo."
Zazvone mi mobilni. Marni zove.
,,Cula sam se sa Dozi. Kae mi da je Elena kod nje. Je l' si ti do-o?", pitala me
Marni. ,,Pitaj me kad prestanem da se tresem,"
Putovanje u drutvu Mami i Elene bilo je neto sasvim drugacije od onosa na ta bejah
navlkao. Posle venanja, sedosmo na let za Njujork, i odmah primetih da neke stvari
vie neu moc, da rad.m^ Tako recimo, lepu stjuardesinu guzu merkao samo u
trenuc.ma kada r ni kerka ne gledaju.
1 Drugovi, saborci
I
392
A na dolazak na aerodrom ,,Don Ficderald Kenedi" bio je kao ne-ki dea vi iz onog
vremena kad smo Marni i ja sleteli u Lisabon.

Stajala je tu neka ena i mahala maramicom na kojoj moje ime be-e ispisala ruem za
usne.
,,Ne mogu da verujem!", ree Marni. ,,Pa zar policije dvaju kontine-nata ne jure za
njom!"
Marni, naravno, nije znala da sam ja u panduraciji izjavio kako mi nije poznat identitet
ene koja je oau prerezala vrat.
,,Dobro, 'ajde da ne preterujemo'', s osmehom rekoh Marni. Elenu sam drao za ruku,
pa je sad Marni uze.
,,Hvala ti", rekoh Simoni, dok su nas Marni i Elena ostavljale da po-razgovaramo
nasamo.
,,Ako uopte moe biti utehe, uinila sam to zbog tebe. oao je uve-liko poeo da ludi,
sigurna sam da bi na kraju ubio mene, moda i Do-ni." Simona slegnu ramenima.
,,Nekada sam ga iskreno volela, ali kad pas podivlja, mora da ga uspava."
Boe blagi, s ovom enom moe samo fino.
Ona mi dodade neki zamotuljak, i ja u ruci osetih Srce sveta. ,,Zato?"
..Donela sam odluku", ree Simona. ,,Idem u samostan, da se zaka-luderim."
Videvi izraz moga lica, ona prasnu u smeh.
,,Ne seri!", ni na asak nisam poverovao.
.,A, primio si se! Ma, gde da se zakaluderim! Pokuala sam da pro-dam ovu prokletinju,
ali niko ivi nije hteo da mi da ni priblino ono-liko koliko kamen vredi. Najbolja ponuda
koju sam dobila bila je pet miliona, a ja sam procenila da e mi ti toliko ponuditi kao
nagradu. Zna ono - 'potenom nalazau sledi nagrada'? Uzgred, za ono to sam ti
spasla ivot - ne traim nita.
Zavrteh glavom. 1 dalje si kuka, prvoklasna." Rekoh to, ali mi sr-ce bre zalupa i
dlanovi mi se, u trenu, oznojie dok sam stiskao dija-mant. Tatina i pohlepa - ta opaka
kombinacija sada mi je bila u aci. U formi dragulja svetske klase.
,,A ti si dubre", uzvrati Simona. ,,Da tvoja lepa nova enica ne gle-da, odvukao bi me u
prvi ve-ce i kresnuo. Nikada ti nee otii u raj, Vine. Ni ti, ni ja. Nisam sigurna ni da e
davo hteti da nas primi."
Kad se ponovo pridruih Marni, osetih potrebu da je podsetim da je Simona Eleni
spasla ivot.
,,Ma, naravno, spasla je Elenu, a prvo ju je drala na ivici provalije"
,,Dala mi je vatreni dijamant."
,,Zato?"
,,Postala je pobona. Ide u samostan."
,,Sere." Marni prui ruku. ,,Daj ga ovamo."
,,Da ti dam - ta?"
,,Daj taj dijamant. Njemu je mesto u muzeju, i to muzeju koji e do-bro da plati za ovaj
kamen. Shvata li ti koliko dobra moemo da do-nesemo Angoli sa tolikim novcem?
Moemo da podignemo bolnicu ili
kolu ili..."
Podigoh Elenu i produih dalje. Brzim korakom. Marni je morala maltene da tri da bi
me stigla. Kad mi je ono zatraila dijamant, ose-tio sam, i to oseanje neu zaboraviti,
kao da e srce da mi iupa.
,,Zar ti ne eli da dobro prevlada u ovom svetu?", upita Marni.
,,Zelim dobro - za nas troje."
,,Taj dijamant e tolike Ijude spasti bede..."
,,Koji dijamant?"
,,Ti si jedno sebino dubre, da zna!"
,,A ti e da se zakaluderi."

Da, ivot je kurva, ali vredi iveti kad imate uz sebe nekoga koga volite i ko voli vas.
Tano sam znao ta u sa Srcem sveta. Dau ga svojoj eni. Neka taj ivi dragulj
najlepeg sjaja nosi najdragoceniji ka-men koji je Zemlja iznedrila.
Beleka o piscu
Harold Robins je roden u Njujorku 1916. godme. Vec u svo oj dv desetoj bio je milioner.
Bogatstvo je .zgubio nesrecno procemysi kreta-ene e era u predveerje Drugog
svetskog rata. Spoznavi , sjaj . u poslS L'la^u. Njegovi brojni od koj>h su mnog,
ekranizovani pod okriljem holwudske Jabrike snova", ponovo ce ga u niti imunim
ovekom.
Robins je decemjama iveo na visokoj nozi okruen bogat znanma. pLdovao je
ogromnu jahtu i kue na Francuskoj r^en Be-verli Hilsu. Njegova prozna OStvarenja
odrazayala su sva pia* stva Romane Harolda Robinsa ,,naseljavaju" likovt koje je sretao
kojima se druio plutajui svetlucavim vodama dze
Umro ie u osamdeset i prvoj godini. u Palm Sprmgsu, ostavivsi , sobom 1 ru2u Dzen
(ko/e se brinud, pored ostalog, i o njegovom .mpozantnom knjievnom amanetu), i dve
keri, Kann 1 Adre
_
Svoj debitani roman Nikada ne Ijubi stranca Robms je obnarod vao 1948 aodine
Pojavljivanje ovog dela u amencbm knjizarama o; sito e poetak kar.jeJe jedne od
najzan^ljwijih figura u .^ ~ ke Uterature, pisca sa fijin, & tivom - kako su zabelez , B.
b^^ ografi i hroniari knjievnog ivota u SAD - odrastat, tri gen
Amerikanaca.
I u svojoj prvoj knjizi, i u potonj.m delima, kao, reamo u Ka,nen nDarija Fiera, Robins
e italacku mastu rasP opskurnim avanturama antiheroja koje je odgaj,la uhca, a k tl,e
i sree da se bore i izbore za materijalnu moc u svetu u kojem i'i po siavu to
neprestano provejava .zmedu Robmsovih redova -ima i nema smisla boriti se za ideale.
r
396
Harold Robins
Oganj strasti, publikovan septembra 2003, drugi je u nizu romana iz zaostavtine
Harolda Robinsa koji objavljuje ,,Narodna knjiga". U leto proie godine svetlost dana
ugledalo je srpsko izdanje drugog Robinso-vog testamentamog dela Nikad dosra, koje
je do naih italaca takode stiglo u prevodu Yladimira D. Jankovia. Kako stoje stvari,
moe se oe-kivati jo koja (,,nova") knjiga sa Robinsovim iraenom u zaglavlju. Njegova udovica Den potrudila se da angauje - citiramo - ,,briljivo oda-branog pisca koji
e, nadahnut Robinsovom briljantnom pripovedakom vetinom..."', ispisivati knjige ,,u
maniru vernom autentinom Robinso-vom stilu".
Harold Robins OGANJ STRASTI
hdaju , Newspapers and Magazines d.o.o.
NARODNA KNJIGA 2004.
Direktor Sneana Mijovi
Lektor-korektor Brankica Miki
Plasman 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35
Tiraz 10 000
tampa NARODNA KNJIGA
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.111(73)-31
ROBINS, Harold
Oganj strasti / Harold Robins ; [preveo Yladimir D. Jankovi]. - Beograd : FlojiHTHKa :
Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Alfa). - 397 str. ; 22 cm. - (Biblioteka Bestseler ; knj. br.
12)

Prevod dela: The Heat of Passion / Harold Robbins. - Tira 10.000. -Beleka o piscu:
str. 395.
ISBN 86-331-1536-0 (Naroclna knjiga) COBISS.SR-ID 115772684
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
BIBLIOTEKA
TF(S*FT*(^Tl*'rr Ti*T .Ltb2) 11 oiJ tHJ IA! p/iJ t
DRUGO KOLO
POJEDINANA CENA - 150,00 dinara
(KiST!
Herkul Poaro u potrazi za misterioznom devojkom
1. Agata Kristi - TREA DEYOJKA
U uzbudljivom romanu ,,kraljicc zloina" bclgij-ski detektiv je upleten u boemski svet
studenata umetnosti u potrazi za misterioznom devqjkom koja je rekla da je moda
poinila ubistvo...
Da li Dana moe da nadmudri svoje progonitelje i otkrije istinu koja e zapanjiti svet? 8.
Sidni eldon - NEBO PADA
Popularni Vintropovi privlaili su panju sveta svo-jom dravnom slubom, svojim
ogromnim milosrdem i raskonim nainom ivota. Ali, u jed-noj jedinoj godini svih petoro
lanova porodice stradaju u nizu nezgoda...
Put od hrianke do najmonije ene u haremu 9. Denit Yolak - SARAJ
Jo kao devojica je kidnapovana i odvcdena u sul-tanovu palatu. Kasnije, postaje
bliska sa monim sultanima: konkubina jednom, omiljena ena dru-gom i maeha
treem. Njen ivot se esto odvija liniii i/mecu raskonih zadovoljstava i
Triler o seksu, novcu, moi i - osveti 10. Dejms Paterson - KUA NA PLAI
Kada Piterovo telo bude pronadeno na privatnoji plai u elitnom delu Njujorka njegov
brat de otpoeti linu istragu. Dek spoznaje najvee tajne stanovnika clitne ctvrti, ali
ono to je jo gorc, njegov ivot jc u opasnosti: ncko cli da ga uutka...
Da li ste vi TA bez deka, koga jo uvek traite? 11. Dejn Grin - ISTINITE PRIE
Ovo bi mogla biti pria o vaoj drugarici ili o vama. Upoznajte grupu mladih Ijudi na
njihovoj odiseji, na putu do pronalaska ispravne strane ljubavi. Upoznajte ih u ovom
romanu koji je zaba-van, ubitano iskren, ponekad i tuan.
HAROLD ROBINS
Imao je sve, a potom je iskusio ,,dijamantsko
prokletstvo"
12. Harold Robins - OGANJ STRASTI
Njegova jedina zaostavtina je naputeni rudnik dijamanata u Angoli. Iz tunela
dijamantskog rudni-ka do akadcmskih nagrada, iz kreveta prelepih ena u bitku sa
ratnim diktatorima, Vin je morao da sc bori da povrati sve ono to j'e oduvek imao.
Klub italaca KNJIGA I MI - 11000 Beograd, afarikova 11, Tel. 011/3229-158, e-mail:
alfaMl@emet.yu
KLUPSKI CiiNTRI: BHOGRAD: Celinjska 6, 303-44-27; Knez Mihailova 40, 303-49-25;
Nikole Spasia 2, 303-49-35; Mihaila Pupina 167, 2143-752 (zgrada SO Novi Beograd);
Pocka I28a, 555-669; Masarikova 5, 3616-965; Poeka 37, 3544-310;
OBRENOYAC: Miloa
Obremwia 28; KRALJnYO: Vojvodc Slepe 45. 036/332-312; NI: TC ,,Kala", lok. 54 c,
OGANJ STRASTI
Njegova jedina zaostavtina je naputeni rudnik dijamanata u Angoli. iz tunela
dijamantskog rudnika do akademskih nagrada, iz kreveta prelepih ena u bitku sa
ratnim diktatorima, Vin je morao da se bori da povrati sve ono to je oduvek imao.
ISBN 86-331-1536-