1.

Uvod
Radar je uredjaj koji koristi elektromagnetske talase kako bi odredio
udaljenost, visinu, smjer ili brzinu pokretnih i nepokretnih objekata kao to su
avioni, brodovi, svemirske letelice, navoeni projektili, motorna vozila, teren
itd. Radarski

antena emituje pulseve radio talasa ili mikro talasa koji se

odbijaju od bilo kojeg objekta koji im se nae u putanji. Objekt vrati mali dio
energije talasa anteni koja se obino nalazi na istom mestu kao i odailja.
Postoje drugi uredjaji

slini radaru koji se koriste u drugim

djelovima

elektromagnetskog spektra. Jedan primjer je LADAR(Laser Detection and

Ranging) koji koristi svjetlo lasera umjesto radio talasa.

1.1.

Istorijski razvoj radara

Nekoliko naunika i inenjera je doprinelo razvoju radara . 1886. Heinrich

Hertz je otkrio da se radio talasi mogu odbijati od vrstih predmeta.
1895. Aleksandar Popov je napravio ureaj koji moe detektovati udaljene
udare munje.
Korienje radio talasa za otkrivanje metalnih predmeta prvi je
implementirao Christian H. Ismeyer 1904. On je demonstrirao izvodljivost
detekcijebrodovaugustojmagli.OdobrenmujepatentzaradarReichspatent
Nr.165546.
1917. Nikola Tesla dao je osnovne kocepte za primitivne radarske jedinice.
1922. A. Hoyt Taylor i Leo C. Young otkrili su da kada su radio talasi
emitovani na 60 MHz bilo je mogue odrediti udaljenost i smjer oblinjih
brodova u rijeci Potomac. Uprkos Taylorovim predlozima da se metoda moe
koristiti po mraku i looj vidljivosti, mornarica nije odmah nastavila njegov
rad. Pre Drugog svetskog rata naunici u SAD-u, Francuskoj, Velikoj Britaniji,
Njemakoj, Italiji, Japanu, Holandiji i Sovjetskom savezu razvijali su
tehnologije nezavisno i u velikoj tajnosti koje su dovele do moderne verzije
radara. Prvi potpuni radar je bio pulsirajui, a prvi takav aparat predstavio je
Amerikanac Robert M. Page u decembru 1934.
1

Britanci u bili prvi koji su uspeli u potpunosti iskoristiti radar kao odbranu
protiv vazdunih napada. To je potaknuto strahom da Nijemci razvijaju zrake
smrti. 1934. istraivali su mogunost irenja elektromagnetske energije i
mogue efekte. Zakljuili su da je kao zrak smrti nepraktina, ali da je
mogua detekcija aviona. Tim Roberta Watsona Watta demonstrirao je
mogunosti prototipa, pa zatim patentirao ureaj. Sluio je kao podloga za
Chain Home mreu radara u odbrani Velike Britanije.

2. Principiradara
Radarski uredjaj emituje mone radio talase i prislukuje njihov odjek.
Analizom reflektiranog signala, reflektor moe biti lociran, a ponekad i
identifikovan. Iako radio talasi lako mogu biti generirani pri bilo kojoj
eljenojsnazi,amplitudavraenogsignalajeuobiajenovrlomala.Meutim,
radiosignaliselakodetektujuipojaavajupunoputa.Zbogtogaseradar
koristi za detekciju objekata toliko malih da se za detekciju ne bi mogli
koristitisvjetlouilizvukom.Radiotalasimoguprolazitikrozobjekte(npr.
oblake,maglu,dim...)mnogolakeodsvetlost,omoguujuidetekcijumeta,
akiakonijednodrugosredstvozadetekcijunijedostupno.

 Elektromagnetskitalasisereflektuju(rasipaju)odbilokojeveepromeneu
dielektrinim i diomagnetskim konstantama. Toznai da e vrsti objekt u
vazduhuilivakuumu,ilibilokojadrugaznaajnapromenaugustiniatoma
kojiokruujuobjektodbitiradiotalas.Tojeposebnonaglaenonaelektro
provodnim materijalima, kao to su metali i ugljena vlakna, to radar ini
posebno korisnim za detekciju aviona i brodova. Radioupijajui materijali,
kojisadreotporne,aponekadimagnetskematerijalesekoristinavojnim
vozilima za redukciju radarskog odraza. To je radio ekvivalent za bojenje
neegaucrno.
Radiotalasiserasipajunamnogorazliitihnaina,zavisnoodtalasneduine
radiotalasaioblikamete.Akojetalasnaduinamnogomanjaodmete,talas
eseodbitinavrlosliannainnakojisesvijetlostodbijaodogledala.Akoje
talasna duina mnogo vea od mete, mata je polarizovana (pozitivni i
negativnipotencijalisurazdvojeni),kaodipolnaantena.
OvojeobjanjenoRayleighovimrasipanjem,efektomkojistvaraplavoneboi
crvenezalazkesunca.Raniradarisukoristilivrloveliketalasnduinekojesu
bileveeodmeta,pasuprimalinejasnesignale.Sadanjiradarikoristevrlo
maletalasneduine(nekolikocentimetara),pamoguotkritiobjekteveliine
krikehleba.
Kratkiradiotalasisereflektujuodoblinaiuglova,navrlosliannainkao
odbljesak od zakrivljenog komada stakla. Najreflektivnije mete za kratke
talasesuonisauglomod90meupovrinama.Strukturakojasesastojiodtri
ravne povrine koje se sastaju u jednom uglu e uvjek reflektovati signal
direktnonatraguprijemnik.Titzv.ugaonireflektorisekoristekaoradar
reflektori za oznaavanje teko detektabilnih objekata. esto se nalaze na
brodovimakakobisepovealaansadaihpronauusluajunezgode.Zbog
slinih razloga, objekti koji izbegavaju radiodetekciju e preurediti svoje
uglove na takav nain da se eliminiu unutranji uglovi i smanji radarski
odraz. To je dovelo do pojave udnih nevidljivih aviona, poput B2
bombardera.Temereipakneeliminiurefeksijuupotpunostizbogdifrakcije,
posebno pri veim talasnim duinama. ice ili papirii elekrovodljivog
materialapolatalasneduineradara,kaonpr.chaff suvrloreflektivni,aline
vraajurasutuenergijunatragpremaizvoru.Mjeraukojojnekiobjektodbija
ilirasiparadiotalasezoveseradarskipresek(radarcrosssection).

2.1.

Radarskajednaina

KoliinasnagePrvraenenaprijamnikizraenajejednainom:

Gdjesu:
Prsnagaodailjaa
Gtdobitaknaodailjakojanteni
Arefektivnapovrinaantene
radarskipresjek
Ffaktorirenja
Rtudaljenostododailjaadomete
Rrudaljenostodmetedoprijamnika

Unajeemsluajugdjeseodailjaiprijemniknalazenaistommestu,Rt=
RriizrazRt2Rr2mogubitizamenjenisaR4,gdjejeRdomet.Todaje:

Ovopokazujedaprimljenasnagapadakaodometnaetvrtu,toznaidaje
reflektiranasnagaodvrloudaljenihmetavrlo,vrlomala.
Gornjajednaina(F=1)jepojednostavljenajednainazavakumbezsmetnji.
Faktorirenjauraunavaefekteviefaznostizasjenjivanjeizavisiodokoline.
Ustvarnojsituacijipathlossefektibisetakoetrebaliuzetiuobzir.
Ostali napredak u matematikoj obradi redarskog signala ukljuuje i
vremenskofrekvencijskuanalizu (WeylHeisenberg),kaoichirplettransform
4

koji koristi injenicu da se radarski signal vraa od pominoh meta vrlo

cvrkutavo(chirp).Toznaidamenjafrekvencijupofunkcijivremena,kao
toto,sazvukomradipticailiimi.
Maksimalni domet radara je rastojanje iza koga cilj vie ne moe biti
detektovan.Tosedeavakadajesnaganaprijemujednakaminimalnojsnazi
kojasemoedetektovati,PrminMaksimalnidometmonostatikogradaramoe
senaiiz:
Rmax =

P t G 2 2 m
3

( 4 ) Pr min

Ovojepojednostavljenaverzija,neopisujeadekvatnoperformansestvarnog
radara.Dajeveuvrednostdometanegotojetoustvarnosti,akizafaktor2
ilivie.
Dabiseodrediodometradara,potrebnojeukljuitiiodnossignalum.
Sposobnostprijemnikaradaradadetektujeslabireflektovanisignal
limitiranajeumomkojizauzimaistideofrekvencijskogspektrakao
korisnisignal.
Zbogtogajekaokriterijumzaocenumogunostidetekcijeradarabolje
uzetiodnossignalumnegominimalnisignalkojisemoedetektovati.
Namikrotalasnimfrekvencijamaumseunajveojmerigenerieu
samomprijemniku.

2.2.

Doplerovefekat

Doplerovefekatpredstavljapromenufrekvencijeradarskogehosignalazbog
postojanjarazlikeubrzinamaizmedjuradaraipokretnogcilja.Kadaseobjekat
pribliava radaru frekvencija primljenog signala se poveava u odnosu na
frekvencijuemitovanogsignalaiobrnuto.

Naslicijeilustrovanokakosemenjafrekvencijazvukakojapotieodobjekta
kojisepomera,tj.kreekastacionarnomposmatrau
MerenjemDoplerovefrekvencijemoesemeritibrzinakretanjaobjekata.
Pored ehosignalaod eljenogcilja do radara stiu eho signali i od raznih
drugihobjekatauokruenju.Ovidrugiehosignalimoguakbitive}egreda
veliineodeljenogeha,pajeondatekodetektovatieljenicilj.Zato,akose
ciljkreeuodnosunaokolinu,pogodnojeiskoristititosvojstvoradiodvajanja
od ostalih objekata. Danas, svi savremeni radari visokih performansi za
protivvazdunuodbranuizacivilnukontroluvazdunogsaobra}ajakoriste
Doplerovefekat.Doplerovefekatsekoristikod FMCWDoplerovogradara,
MTIradara,impulsnogDoplerovogradaraitd.
3. Vrsteradara
Po dimenzijama, dometima i drugim karakteristikama radari se mogu
veomarazlikovati. Radarimogubititakomalidasemogudratiuruci,ili
takovelikidamoguzauzetiitavofudbalskoigralite.Dometiradaramoguse
kretatiod takomalihdaseciljskoromoedodirnuti,dotakovelikihdase
mogudostiidrugeplanete.
Podela radara se uglavnom vri po principu rada i karakteristikama na
sledee:

3.1.

Impulsniradar
CWradar
FMCWradar
MTIradar
Impulsniradar
6

 Impulsniradaremitujekratkotrajneimpulsevelikesnage,imeseznaajno
poveavaefikasnostradara.

Talasnioblikemisionogsignalaimpulsnogradara

T=0.05T=0.051ms(trajanjepulsa)
Antenajeistodobnoodailjaiprijemnik
Prikazivanjeizgledakaokodosciloskopa
tedienergiju
lakoustanovljavanjetrajanjapulsa
Lakoustanovljavanjeudaljenostiobjekata
Potrebnajesamojednaantena
Mjerenjeudaljenostizavisiotanostiodreivanjaperiodeimpulsa

Blokemaimpulsnogradara

Primerjednostavnogaerodromskogosmatrakogradara

I,IIprimopredajnici
1paraboloidnareflektorantena,
2primarniradijatoruoblikulevakantene,
3 polarizaciona reetka, koja transformie linearnu polarizaciju u krunu i
obratno,
4obrtnaspojnica,kojaomoguavakontinualnurotacijuantenskogsistema,
5prekidakojipopotrebiukljuujeprimopredajnikIiliII,
6vetakaantena(prilagoenipotroa),
7skretnicapredajaprijem,
8predajnik,
9prijemnik,
8

10talasovodi.

3.2.

FMCWRadar
ContinuousWaveRadar
Mikrotalasninosilacjefrekvencijskimodulisan
Radiotalasiseemitujuneprekidno
Akosemetapomera,javljaseDopplerovefekt
Frekvencijareflektiranogtalasajerazliitaododaslanogtalasa
Moguejeustanovitibrzinumete
Zaodreivanjeudaljenostipotrebnojestalnomijenjatifrekvenciju

odaslanogsignala
Veaudaljenostveibrojpromenafrekvencije
Rezultatisupreciznijinegokodpulsnogradara

PojednostavljenaemaFMCWradara

3.3.

MTIRadar

OvajradarkoiristiDoplerovefekatzasvojrad.estonijemogueizdvojiti
pokretnemeteuprisustvustalnihstatikiheha,naekranuradara.
Na ekranu radara se vide mnoge smetnje usled ovih stacionarnih eha.
Takoejevrlomoguedapokretnametaimaveliinuipravactakodaseeho
odpokretnemetesuperponiresazemaljskimsmetnjama.Takviuslovimogu
postojatiuplaninskimpredelimailiublizinimodernihgradovasavisokim
zgradama.Drugiprimermoedabudekadasepokretnametaodnosnoavion

skriva iza drugih aviona. Ovo se radi zato da radar ne moe da otkrije
bombarderkakobiizbegaoprotivvazdunuodbranu.
PrincipradaMTIradara:kadasezeleodstranitismetnjeusledstacionarnih
tela, primenjuju se MTI radari. Osnovni princip rada MTI radara je da
uporeujeskupprimljenihehasaonimaupredhodnompregleduradara,i
izbacivationeelementekojiseponavljaju.Pokretnemeteostavljajupokretni
eho tako da se one jedino i prikazuju. Tako se uklanja eho stacionarnih
objekatatakodaostajeistaslikanaekranuradara.
Efektizavisnostioduglaehasu:
Mete koje su veoma udaljene od radara, i dajusamo mali eho, su
prikazanenaradaru
Verme primeivanja pokretnih objekata je veoma smanjeno usled
izbacivanjanepotrebnihobjekata.
Ehosporihobjekatanemoedaprikrijeobjektekojisekreubrzo.

4. Primenaradara
Vojne primene su najea primena radarskih sistema. Radar je vana
komponenta sistema za vazdunu odbranu kao i za operacije vezane za
projektileidrugooruje.
Naprimer,sluizaosmatranje,pri emusevridetekcijanekogobjekta,
prepoznavanjeobjekta,praenjeobjektaitd.Akojeupitanjudejstvoorujem
uzradarskukontrolu,ondaradarpraticilj,usmeravaorujekatomciljuitd.
Kod dejstava pomou projektila mogu se koristiti radarske tehnike za
navodjenje projektila. Radari sa jako visokom rezolucijom koriste se za
detektovanjefiksnihipokretnihciljevanabojnompolju.
Meteorologija, zaosmatranjedeavanjauatmosferi uciljupredvidjanja
vremenskih prilikaradarski sistemi su najvanije sredstvo za prikupljanje
podatakapotrebnihzaprognozuvremena.Drugaizuzetnovananamenajeu
nacionalnimsistemimaprotivgradnezatite.
Kontrolacivilnogvazdunogsaobraaja,radarisekoristeiromsvetaza
kontroluvazdunogsaobraajauokoliniaerodromakaoiduputaizmedju
dvaaerodroma(koridora).
10


Kontrola drumskog saobraaja, radari se iroko koriste od strane
saobraajne policije za merenje brzine vozila, radi sprovodjenja zakonom
propisanihogranienjabrzine.
Bezbednost i navigacija u pomorskom saobraaju, radari se koriste na
brodovimaiamcimaradibezbednostiplovidbeinavigacije,naroitokadaje
vidljivostslaba.
Osmatranjekosmosa,radarimasuopremljenesvekosmikeletilice.Radari
seizmedjuostalogkoristezaosmatranjenaeplanete.Velikiradarismeteni
nazemljisluezadetektovanjeipraenjesatelitaidrugihobjekatausvemiru.
Uindustrijiinauci,mogusekoristitizaraznabeskontaktnamerenjabrzine
irastojanja,naprimerkodistraivanjanafteigasa,ilikretanjanekihivotinja
kaotosuinsektiiliptice.
Itd...
4.1.

Frekvencijeradaradarskihsistema

Konvencionalni radari rade u mikrotalasnoj oblasti. Oni mogu raditi na

razliitimfrekvencijamapoevodMHzregionadoparstotinaGHz.Postoje
veibrojtanodefinisanihfrekvencijskihopsegauokvirukojihmoguraditi
radarski sistemi. Oni su dodeljeni od strane Internacionalne
telekomunikacione unije (ITU). Na primer, za rad radara u C opsegu (48
GHz)dodeljenjefrekvencijskiopseg5.2505.925GHz
Jonekiodfrekvencijskihopsegaradaradarasu:
Xopsegpolicijskiimeteorolokiradari8,510,55GHz
Kuopsegpolicijskiradari13,414GHzi15,717,7GHz
Inamnogimdrugimfrekvencijamauzavisnostiodprimene.
4.2.

Ogranienjaradara
11

 Snagareflektiranogzraenjazavisiodsnageradara,refleksivnosti

povrine,udaljenosti,izmeuradaraimete,iodantene.
Bitnajeulogapolarizacijezaizbjegavanjesmetnji.
Krunompolarizacijomsesmanjujusmetnjezbogkie
umnemoguegajeeliminisati
Najjaiizvoriumajeodailja
Toplotnazraenjaizokolinetakodjeometajusignal

5. Stelttehnologija

Steltilitehnologijaslabevidljivostijejednaodnajneshvaenijihtehnologija
od strane obinog oveka. Stelt avioni se smatraju nevidljivima, a naroito
zahvaljujuiholovudskojprodukciji.
Cilj razvoja stelt tehnologije u avijonskoj industriji nije samo zarad
izbegavanjaprojetila,negotakoeiutomedaavijacijipruiprednostuborbii
daomoguiprikriveneoperacjenaneprijateljskojteritoriji.
Prostoreenostelttehnologijaomoguavaavionimadabuduslabovidljivi
odnosnodeliminovidljivizaradar.Ovatehnologijasmanjujeopsegdetekcije
steltaviona.
Koncept stelt tehnologije je veoma prost. On koristi principe refleksije i
apsorbcije da bi uinio avion nevidljivim. Odbijanjem dolazeih talasa u
drugom pravcu u odnosu na dolazei, tako smanjujui koliinu odbijenih
talasa ka radaru. Ili korienjem specijalnih materijala koji prihvataju
celokupnu energiju elektromagnetnu talasa i preusmeravaju je na drugu
stranu.
6. Zakljuak
Radar i ako je nastao i razvio se za vojne potrebe, nalazi veoma veliku
primenuusvakodnevnomivotu,tj.civilnojprimeni.Zahvaljujuiradarskim
sistemimaplovidba morem i let civilnim avionima je veoma bezbedan. Ali
radarskisisteminisuuprimenisamousaobraaju,negoseprimenjujuiu
medicinigdesanovimtehnologijama omoguavapravovremenootkrivanje
degenerativnihpromenauljutskomorganizmu.
Razvoj radara se svakako nastavlja digitalizacijom onosno ukljuivanjem
kompjuterskekehnologijeunjihovrad.Stozarezultatimasveveurezoluciju
iosetljivostradaskihsistema.
12

7. Literatura
Radarskisistemi,prof.dr.VeraMarkovi
Doplerovaefekta,HencBartolic
Internetprezentacijepoput:
http://www.totalairdominance.50megs.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Radar
I slino.

13