Dervi i smrt Kratak sadraj lektirePozivam za svjedoka vrijeme, poetak i svretak svega da je

svaki ovjek uvijek nagubitku.Stihovima iz Kur-ana Selimovi zapoinje i zavrava roman,

zaokruujui timecjelinu, cjelinu trajanja u vremenu u kojem je ovjek taj koji gubi. Ne
moepromijeniti vrijeme, zaustaviti ga ili vratiti. U taj okvir pisac smjeta svojupriu.ejh sam
tekije mevlevijskog reda U ja-formi pisac nas upoznaje s glavnimlikom, sveenik je, upnik svog
samostana i tu ivi ve niz godina. Poinje pisatizbog ogromnog nemira u sebi koji je potrebno
kanalizirati, nemir se njemu ne smijedogaati ali dogodio se. Sve je poelo kako sam kae prije dva
mjeseca i tri dana, odurevske noi, brat mu je deset dana leao u zatvoru, u tvravi.Tu negdje
upokuajima da oslobodi brata i zadiranjem u vanjski, svjetovni ivot poeli su se unjemu kovitlati
nemiri, strah, nerazumijevanje.Stari ani lei bolestan i AhmedNurudin (ime glavnog junaka) ga
pohodi, znajui da mu je zet Ajni-efendija, kadijakoji je napisao nalog da se zatvori brat Harun. U
kui slijedi susret sa starevomkerkom: ona ga moli da nagovori njenog brata Hasana, crnu ovcu
obitelji, da sezbog svijeta sam odrekne nasljedstva jer kad ga otac razbatini bit e to javnasramota.
Ahmed pristaje na razgovor s Hasanom iako zna da tome nema koristi, jeroekuje porotuuslugu da
njezin mu oslobodi njegova brata iz zatvora. Nije umeni probudila elju, ne bih to sebi dopustio,
udavio bih je u samom zaetku,stidom, milju o godinama i zvanju Ali nisam mogao da sakrijem
od sebe da jegledam sa zadovoljstvom. Hasan je oprean lik od Ahmeda. Zavrio je kole
uCarigradu i puno se u njega polagalo, no potom se naprasno vratio, prekinuokolovanje, oenio se,
potom razveo. Sada pije i kocka, razbacuje novac, a potom jepoeo prenositi robu konjima i stalno
putovati. Karakterno je vedar, optimistian,povran, brzoplet, ali dobar. Nita kod njega nema
dubinu i ne mora se analizirati.UAhmedu je nemir rastao, uao je s tom enom u zavjeru, dodue
zbog brata, ali vienije bio ist, nosio je to kao mrlju na istoi svog poziva. Probdio je no u
vrtu,grijenu urevsku no. U vrtu se te noi skrivao ovjek pred progoniteljima iAhmed je postao
svjedokom, nije htio sudjelovati, ali veselilo ga je. Rodila se unjemu dilema: da li ga predati ili
sakriti!? Nije uinio nita, prozvao ga je Ishakom,po svom stricu i taj e se lik pojavljivati u svim
kljunim trenucima romana. Ishakmoe biti Ahmedova neista savjest. Imao je jednu cipelu i hod
mu je bio nejednak.Svoju tajnu Ahmed je podijelio s Mula-Jusufom, mladiem koji ivi u
samostanu iprepisuje Kur-an, time je krivica postala manja jer odluka vie ne ovisi samo onjemu,
sad moe i netko drugi predati bjegunca. Ahmed razgovara s Ishakom.Jesi li zadovoljan?- upitao
je, gledajui me mirno.Zadovoljan sam. Neu da mislim na tebe, htio sam da te ubijem.Ne moe
me ubiti. Nitko ne moe.Precjenjuje svoje snage.Ne precjenjujem ja, nego ti.Znam. Ti i ne govori.
Ti moda i ne postoji vie. Ja mislim i govorim umjesto tebe.Onda postojim. I utoliko gore po
tebe. Je li Ishak njegovo drugo ja, njegov alter ego, ono to bismo mogli nazvati
neistomsavjeu?!U hanu je Ahmeda doekao otac, doao je moliti za Haruna. Pojava oca izaziva
nizsjeanja, nepostojanje nieg meu njima, ljubav, saaljenje. Ahmed susree Hasanakoji se
upravo vraa iz Vlake i ve je uo za Haruna. Ahmed pohodi muselima i tuzapoinje njegov
razgovor s pravdom: nitko mu ne govori to je uinio, dre gaHarunovim suuesnikom jer ga
pokuava braniti, ne ele ga ni primiti. Braneibrata Ahmed se suprotstavlja zakonu. Tu zapoinje
njegov besmisao: zna li to jeispravno, a to krivo, to je dobro a to loe. Do tada je mislio da zna,
ali do tada senije ticalo njega, a sad mu je brat ugroen.Iz razgovora s hafiz Mehmedom iHasanom
razaznajemo: Nita nije nae osim varke, zato se vrsto drimo za nju. Minismo neto u neemu,
ve nita u neemu, nejednaki s tim oko sebe, ne isto, nespojivo. Razvitak ovjekov trebao bi da ide
ka gubljenju svijesti o sebi. Zemlja jenenastanjiva, kao i Mjesec, a mi sebe varamo da je ovo na
dom, jer nemamokuda.Hasan mu ispria zato je Harun zatvoren. Jedan je trgovac koji je bio
protivvlasti zatvoren i ubijen, no spisi sa njegovih sasluanja bili su sastavljeni unaprijed,prije no
to je zatvoren, a Harun je bio pisar kod kadije i uhvatili su ga s timspisima i zatvorili, da ne izda

montirani proces. Ahmedu sve postaje jo manje jasno: to je sad ispravno, a to krivo!? to je
potrebno uiniti da se ovjek zatvori?Raditi protiv vlasti, a je li vlast pravedna? Kakav je onda
svijet to Ahmed lomi usebi.Hasan mu je na odlasku darovao knjigu Abul Faradzova Knjiga pria
ukoricama od safijanske koe s etiri zlatne ptice u uglovima. Svilena marama u koju je knjiga bila
zamotana imala je iste takve etiri ptice. Jednom je u razgovorupomenuo Hasanu tu knjigu, a on ju
nije zaboravio. Od dalekog djetinjstva Bajramato se ve izgubio u sjeanju, ovo je prvi put da mi
je netko donio dar, prvi put da jenetko mislio na mene.Ahmed Nurudine balansirati izmedu
ljepote njihovaprijateljstva i besmisla svijeta.Ahmed odlazi u polje i susree djeaka, iz razgovora
saznajemo da djeak ne moeii u kolu, a ni otac mu ne bi dao jer je potreban u polju. Ahmed mu
nudi da gapovede u tekiju, kao to je to jednom ponudio Mula-Jusufu, ali djeak ne eli
pitatioca.Hasanu odlazi da se umiri prijateljskom rijei, saznaje tada priu o Zejni injezinu muu i
mladiu, svi oni rade kod Hasana. Mladi je muev daleki roak izaljubljen u njegovu enu. Oni se
sastaju a mu nita ne sumnja, Hasan ne eli bititaj koji e otkrivati istinu. Neobian ljubavni trokut
u kojem mu voli mladia kaosina. Pitanje je to bi bilo moralnije otkriti istinu i ubrzati tragediju ili
preutjeti i dotragedije moda nee ni doi!? ivot je iri od svakog propisa. Moral je zamisao
aivot je ono to biva. Hasan nudi Ahmedu odricanje od svog nasljea ukolikokadija oslobodi
Haruna. Ahmed se oslanjao na boju volju. Hasan je Ahmedovsvjetovni antipod. U dvorite ulazi
Dubrovkinja i njezin mu i prekida se razgovor.Po pogledu Hasanovu Ahmed je znao da je on
bespovratno spleten strau i da viene misli na njega. Opet sam sam. Moda je i najbolje tako, ne
oekuje pomo i neboji se izdaje.Ahmed odlazi Ajni-efendiji i nudi Hasanovu rije da e se
odreiimovine ukoliko puste Haruna. Uzalud. Slab je koji trai, a slabo je i ono to se odnjega
trai.- bio je kadijin odgovor.eui tekijom nailazi na nepoznata ovjeka kojiga opominje da se
povue, da odustane jer bi mogao nastradati. Drugog je danamolio za brata kod muftije, tu susree
Kara-Zaima nekadanjeg junaka, a sadasjenu koja ivi od uspomena, no razgovor s muftijom je
uzaludan.Hafiz Muhamedmu je saopio da mu je brat mrtav ve tri dana. Ahmed je odrao misu za
brata, upropovjedi ga branio, a itava je tekija bila prisutna u crkvi. ivimo na zemlji samo jedan
dan ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer tko oprosti, on je najvei. Aznam, zaboravit ne
mogu.Je li oprostio uistinu? Je li se oslobodio mrnje? Je lipostupio po savjesti ili zvanju? Nije
znao sve odgovore.Hasan ga je ekao sasvijeom, kad su sve ve bile dogorijele. To svjetlo bilo je
jedino u mraku koji jenastupio oko njega, jedini prijatelj koji mu je preostao.Prolazei kroz tekiju
nailasu etiri sejmena na konjima i istukli ga. Bila mu je to prva opomena. Te noi su gaodveli u
tvrdavu, bio je zatvoren. Ostvaruje kontakt s emalom, straarem.Razmilja o ivotu i smrti,
oekuje da netko doe, no ne dolazi nitko. Potom gapremjetaju u drugu eliju, s Ishakom. Nakon
nekog vremena ga putaju, a Ishakavie nema iako on pita za njega. Ishaka ne vidi nitko osim njega.
Drugi dioZapoinje priom o mladosti
u vojsci i susretu s djeakom koji ivi smajkom i slijepom bakom. Majka je jedina ena u okolici i
prostitutka je . Djeak tone zna. Kad su odlazili ubili su je jer je ila i s neprijateljima. On je djeaka
odveosa sobom, gube se kasnije da bi ga on na kraju ponovo potraio i doveo sa sobom utekiju
(Mula-Jusuf). Lik djeaka se transformira u toj prii od vedrog i zaigranog domrzovoljnog,
zatvorenog i nepovjerljivog. Odnos s Ahmedom je takoer izmjenjen i otome Ahmed razgovara s
Hasanom. Hasan ga navodi na razmiljanje: Mula-Jusuf jeneto uinio zato se promijenio, a ne eli
rei to. Ahmed ispituje Mulu-Jusufa ikonano zapoinju razgovor o majci i Ahmed mu otkriva sve
to zna. No, sluajno od hafiz Muhameda saznaje da je Mulu-Jusufa viao oko kadijine kue. MulaJusuf je izdao Ahmedova brata Haruna kadiji. Mula-Jusuf trai od Ahmeda ili oprost ilimrnju, no

Ahmed ne pokazuje nita. Mula-Jusuf pokuava samoubojstvo.Odlazi s Hasanom hodi-Sinaudinu

Jusufu, ovjeku koji pomae zatvorenike utvravi, nosi im hranu i brine o njima. Naiao je muselim
i tu je gledajui ga Ahmedzapoeo mrziti, srastao je s mrnjom, branio se i hranio njome. Bilo mu je
odobrenoda iz tvrave prenese bratovo tijelo u vrt samostana i odri misu. Od tada su nagrobu
vjeno gorijele svijee.Hasan se pomirio s ocem, prenio ga u svoju kuu,brinuo se o njemu i oni su
pronali izgubljenu ljubav. Starac je ivnuo. Hasan jemladia iz onog neobinog ljubavnog trokuta
poslao na drugi posao pod uvjetom davie nikad ne prie Zejni. Tu kreu najljepi dani prijateljstva
s Hasanom. UskoroHasan kree na put. Ahmed tu zapoinje priu o Hasanu: kolujui se u
Carigradu,upoznao je Dubrovkinju i njezina mua i sprijateljio se s njima sretan to ujedomau
rije. Ostavlja kole i odlazi s njima za Dubrovnik zbog nje. Zaljubljen je unju i ona u njega, no
dovoljno je obzirna da ne povrijedi mua. Strast ga razara i oniz Dubrovnika nesretan dolazi kui,
eni se i rastaje za godinu dana, ivielepijskim ivotom, troi i rasipa i tada ga je otac skoro
razbatinio.Ahmedu usamostan dolazi Osman-beg s vojskom, od njega saznaje da je sin hadiSinaudinapostao carski silahdar (oruar na sultanovu dvoru). Bila je no i on nije otiaosaopiti
hadi sretnu vijest, no ujutro su mu planovi bili drugaiji. Iskoristio jeMulu-Jusufa da porui kadiji
da je hadi-Sinaudin kriv to su iz tvrave pobjeglineki Posavci. Istovremeno je poslao po tataru
pismo u Carigrad sinu da mu je otaczatvoren. Skovao je zavjeru. No, kasaba se pobunila prije no to
je sin iz Carigradamogao neto uiniti, jer je hadi-Sinaudin bio dobrotvor. Revolucionarno
suoslobodili hadi-Sinaudina, ubili kadiju, a muselima nagnali u bijeg.Ahmed jepostao novi kadija.
Prolo je par mjeseci, dola je zima. Prethodni muselim bio jeudavljen, a novi je savijao kimu kako
je trebalo guverneru. Hasanova sestra jeekala dijete, udovica. Ahmed joj nudi ruku, no ona odbija.
Posavina koja jespaljena i ogoljena privlai Hasana i on kupuje zemlju.No, Piri-Vojvoda (novi
lik)pronalazi pismo dubrovakog trgovca koji je s Hasanom dobar, u kojem je ocrnjenabosanska
vlast. Krivi su Ahmed i Hasan jer su dopustili da trgovac pobjegne. Hasanse uspjeno brani, no stie
guvernerova zapovijed da se Hasan uhapsi. Ahmed tomora potpisati, u protivnom e tuba protiv
njega ii u Carigrad---Hoe li napisatito rijeenje?- pitao me defterar.Moram rekao sam,
gledajui pred sobom pismo, gledajui prijetnju.Ne mora. Odlui po savjesti.Oj, ostavi savjest na
miru. Odluiu po strahu, odluiu po uasu i dii u ruke nasebe sanjanog. Biu ono to moram:
ubre. Sramota neka padne na njih, natjeralisu me da budem ono ega sam se gadio.Sprijeio je
Mula-Jusufa da obavijestiHasana da mu se sprema hapenje.Sutradan saznaje da je Hasan predan
sejmenima, da je nalog odnio Mula-Jusuf ida je Hasan na putu za Travnik. Otiao je i Mula-Jusuf,
to je pripisano Ahmedu.Kara Zaim ga obavjetava da e zbog ovih greaka biti sproveden i ubijen.
Imavremena da pobjegne, no ne eli. Slijedi susret s mladiem iz njegova sela isaznajemo da je
majka mladia bila prva i jedina ljubav Ahmedova, da su je roditeljiudali prije no to se on vratio
kui, da je mladi moda njegov i da se zbog te ljubavizaredio.Poklapa me strah kao voda. ivi
nita ne znaju. Pouite me mrtvi, kako se moeumrijeti bez straha ili bar bez uasa. Jer smrt je
besmisao ba kao i ivot.Pozivam za svjedoka vrijeme, poetak i svretak svega da je svaki
ovjek uvijek nagubitku.
Dervi i smrt Kratak sadraj lektire Ova knjiga, kao i sve knjige na svetu,govori o traenju sree, kae nam autor u posveti, pre poetka.
A poetak jepesimistian: gorki stihovi iz Kur-ana koji uokviruju delo govore da je svaki ovekuvek
na gubitku. Dervi, ejh Ahmed Nurudin, narator i subjekt, gotovo lirski,sreu nije naao. Suoen sa
smru, traga za smislom svog postojanja, svodi raune sa samim sobom, pravi rezime jedne napete
duhovne borbe. Pie potresnu ispovest,opisuje grozniave napore svoje volje, suoene sa besmislom

ivota na zemlji,neredom i nepravdom, dok pokuava da ouva svoje ljudsko dostojanstvo. Tako
bise, u par reenica, mogla odrediti glavna tema Selimovievog remek-dela. Meutim,tema ima
nekoliko, razvijaju se paralelno u jedinstvenom kompozicionom i idejnomsklopu. Ova interpretacija
predstavlja pokuaj da se osvetle glavne teme i protumaismisao celine. Dat je i pregled radnje
romana, kroz prepriavanje, kao i analizalikova. Nisu zaobiena ni naratoloka pitanja, kao ni
odreene neknjievnetendencije, kao to je kritika korumpirane vlasti, na primer.
R
oman "Dervi i smrt" u kontekstu evropskog modernizma
Brojni su pokuaji klasifikacije romana"Dervi i smrt". Obino se kae da je u pitanju roman lika
(to je tano, u centru senalazi linost glavnog junaka i pripovedanje se odvija u prvom licu),
psiholokiroman, lirski roman (moe se i tako rei, onda govorimo o stilu), metafiziki roman(zaista
imamo posla sa metafizikim aporijama u ovom delu), filozofski, refleksivni itako dalje. Sva ova
odreenja odnose se samo na po jedan aspekt dela. Po svimkarakteristikama, roman Mee
Selimovia je modernistiki. Ovaj termin obuhvatasve pomenute aspekte, u pitanju je iri
pojam.Posle Prvog svetskog rata nije se viepisalo kao do tada nigde, pa ni Balkanu. Pored "Seoba"
Miloa Crnjanskog, velikimodernistiki roman sa prostora bive Jugoslavije je i "Dervi i smrt"
MeeSelimovia. U njemu su uoljive sve opsesivne teme pisaca XX veka koje jednimimenom
zovemo modernistima. Naglaena subjektivnost, individualnost glavnog junaka odmah nam zapada
za oko; moderne pisce zanimaju ti "mrani kutovisvesti" kako se jednom izrazila Virdinija Vulf
govorei o prozi moderne.Interesovanje za psihologiju, uveni "zaokret ka unutra", je kljuno
upravo tageneracija pisaca je prihvatila uticaj ideja Sigmunda Frojda. Koncept vremena seradikalno
menja pod uticajem Bergsonovih teorija. Javlja se ideja o trajanjuvremena, prolost de ne sastoji od
zavrenih blokova, komada, ega samo moemoda se seamo. To je seanje koje traje. Nae Ja je
uvek vezano za ono to je prolo.Zatim, postoji subjektivno vreme koje nije ekvivalentno
objektivnom, fizikomvremenu, nego je u najtenjoj vezi sa ivotom pojedinca.Subjektivnost
vremena seogleda i na formalnom planu romana, u kompoziciji. Na mnogo mesta pripoveda(glavni
junak, ejh Ahmed Nurudin) poklanja mnogo panje dogaajima (najeeunutranjim) koji su
realno mogli da traju samo jedan trenutak ili koji su se zbili udalekoj prolosti, a da itave nizove
dogaaja jedva i pomene. Sve je u ovom romanutransponovano na duevni ivot junaka, sve je
vieno kroz prizmu njegovihoseanja i razmiljanja.Uz izraenu subjektivnost ide i motiv maske,
jo jedna velikaopsesija modernizma. ovek krije svoje pravo lice, za javnost postoji drugo,
kojeslui kao maska, zbog ega je nemogua komunikacija sa drugim. U tom smislu,Selimovi je
napravio fantastian izbor kada je za svog junaka izabrao dervia,oveka vere, sa krutom, precizno
utvrenom ulogom u drutvu. Ahmed Nurudin jedvadeset godina iveo u harmoniji sa svojom
maskom; odjednom se okolnostimenjaju, dolazi do unutranjeg rascepa i do svesti o tom rascepu.
Shvata da su musvi tui, od ljudi koji ive sa njim pod istim krovom u tekiji (jednom prilikom
kaeza Mula Jusufa: "Zar se i on plai mene isto kao i ja njega"), do sopstvene porodice(okleva da
zagrli oca, koji sa svoje strane smatra da je Ahmeda izgubio jo pre negoHaruna). Nikome ne govori
o svojoj muci. U trenutku kad poinje da pie svojuispovest, Ahmed Nurudin se konano odrie
maske i ostaje "go ovek".Moemorazlikovati nekoliko vremenskih slojeva u romanu. Postoji
vreme u kom se pie, ijetrajanje nije precizno odreeno (nekoliko sati, dana ili nedelja), ali koje se
odvijaneposredno pred neminovnu smrt glavnog junaka. Vreme o kom se pie je netoodreeniji
period, traje neto due od dva meseca, od trenutka kad dervi Nurudinodlazi na prvi razgovor koji
se tie sudbine njegovog uhapenog brata, a kraj sepodudara za zavretkom pisanja. Ima i digresija

kojima se uvode novi vremenskislojevi, vezani za vane periode iz ivota glavnog junaka
detinjstvo (praenosimbolinom slikom zlatne ptice), vreme koje je proveo u ratu (povezuje ga
sadrugim likovima Mula Jusufom, Kara-Zaimom...). U drugom delu postoji pria o Hasanovom
ivotu koju takoe moemo videti kao poseban vremenski sloj.Konano,metafizika situacija u
romanu "Dervi i smrt" je karakteristina za modernisenzibilitet. Transcendecija je sruena, poredak
u svetu doveden u pitanje. Bol ienja za starim redom, koji je u stvari samo privid reda,
preovlauju u svesti junaka, koji nesklad izmeu dve stvarnosti doivljava kao unutranje pitanje,
aprovaliju izmeu eljenog poretka i haosa koji je realan vidi kao rascep u sopstvenojdui. ejh
Ahmed Nurudin eli ponovo da pobegne u svet venih vrednosti i merila,ali to vie nije mogue.
N
epouzdani pripoveda
-Roman "Dervi i smrt" je pisan u prvom licu, glavni junak je takoe i narator, i to nepouzdan. On
nema poziciju sveznajueg pripovedaa,njegovo znanje je ogranieno takom gledita. Pored tog
objektivnog ogranienja,sam junak (kao pisac ispovesti) manipulie graom koju ima, esto neto
preuti(npr. pripovedanje o jutru kad je muselim odbio da ga primi poinje govorei o etnjina koju
je poao posle toga i svojim uspomenama; tek nekoliko stranica kasnijesaznajemo ta se zaista
desilo). Interesantna je epizoda u tvravi, Nurudinapremetaju iz jedne elije u drugu, u kojoj zatie
Ishaka, fantomsku linostzasnovanu na idealizaciji jednog begunca, i vodi razgovore s njim. Mi
nikako nemoemo da utvrdimo da li je zaista bilo jo nekoga u eliji ili je Nurudin halucinirao jer
vidimo ono to vidi i on, nema sveznajue instance koja bi nam protumailastvari.Postupak
pronaenog rukopisa slui da se stvori utisak autentine ispovestiglavnog junaka i da onoga ko
pria predstavi kao nekoga ko je ivotno vezan zapriu, egzistencijalno zainteresovan da priu
ispria. U romanu "Dervi i smrt",Hasan nalazi Nurudinov rukopis i ostavlja komentar da nije
znao da je bio tolikonesrean. Junak postaje italac, a zatim i pripoveda.Samo pisanje je jedna
vanatema romana. Za Ahmeda Nurudina stvari postoje tek kad se kau ili napiu, onmoda
pisanjem pokuava da produi svoj vek, jer smrt dolazi - mora ostati pisanizapis o njemu.
Interesantno je da je njegov brat bio pisar, da je ubijen upravo zbog jednog teksta, kao i da je osoba
koja ga je odala takoe pisar.
Pregled radnje romana-U prvom poglavlju
najpre se govori o samom pisanju.Upoznajemo ejha Ahmeda Nurudina i postajemo svedoci
njegove potresneispovesti, koju pie iz nekog vieg razloga, pisanje je za njega svoenje rauna
predsamim sobom i pred drugima, ali i jedan egzistencijalni izlaz; suoen je sa smru, apisanje mu
produava trajanje.Uvodi se tema pobune, koja je, za sada, samo"opasna rije".
U drugom poglavlju, mislei da ide u posetu samrtniku,Nurudin revidira svojestavove o
smrti.Uznemiren jer mu je brat zatvoren u tvravi, osea nedovoljnostprie o venom ivotu, kao i
strah.Umesto starca, zatie njegovu erku, kadijinuenu, sa kojom razgovara o njenom
bratu,Hasanu.Sa stanovita radnjeproputapriliku da neto uini za sopstvenog brata.
-

Tree poglavlje doarava atmosferu urevske noi, koja se moe uporediti saValpurginom noi u
"Faustu", slavljenje mladosti i plodnosti, paganski rituali..Sveto unosi dodatni nemir u dervievu
duu i priprema atmosferu za zbivanja kojaslede.
U etvrtom poglavlju se pojavljuje begunac, bezimeni buntovnik koji je nekimudom pobegao
sejmenima i sakrio se u dvorite tekije. ejh Ahmed se dugodvoumi ta da uini, isprva ga ne odaje
i skriva ga, da bi ujutru sve ispriao Mula Jusufu koji poziva straare, prekasno jer je prestupnik ve
pobegao. Misao o tomoveku prati Ahmeda Nurudina tokom celog romana, daje mu izmiljeno ime
Ishak,idealizuje ga, zamilja razgovore s njim. Ve na kraju ovog poglavlja, on se pojavljujekao
prikaza.
U petom poglavlju, Nurudin se suoava sa ocem, koji je doao da sazna neto odrugom sinu, zatim
sa muselimom razgovor sa katastrofalnim ishodom i saHasanom, od koga saznaje zato mu je
brat uhapen: kao kadijin pisar,Harun jenaao unapred napisano sasluanje jednog oveka koji je
ubrzo zatim ubijen;znao je previe.Hasan predlae organizovano oslobaanje iz tamnice, ali dervi
ne pristajena to,jo uvek veruje u pravdu, ak i sopstveni integritet vrsto vezuje za tu ideju vie
pravde.
U estom poglavlju se nastavlja suoavanje ljudskog i dervikog nainarazmiljanja, Nurudin i dalje
ne odobrava Hasanove argumente,iako tog jutramuselim nije hteo da ga primi. Na kraju poglavlja
razgovara i sa kadijom, koji gaporaava.
Sedmo poglavlje no je,Nurudin sree pasvandiju i ne shvata da bi od njegamogao neto da
sazna.Zatim mu nepoznat ovek preti,kae mu da pripazi taradi.Odlazi muftiji i sree Kara-Zaima,
druga iz rata.Nakon potpunog debakla urazgovoru s muftijom,ejh Ahmed nudi Kara-Zaimu novac
da spasu Haruna.Ovaj nepristaje i ubrzo,u svojoj gluposti, ispria muftiji za ovu ponudu.
U osmom poglavlju,Ahmed saznaje od hafiz-Muhameda da je Harun ubijen tri danaranije. Dri
potresan govor posle obreda u damiji.
Deveto poglavljesve se okrenulo protiv Ahmeda Nurudina.Napadaju ga etirikonjanika u sumrak
(apokaliptina slika).U sred noi ga hapse i odvode u tvravu.Nije odreeno koliko vremena
provodi tamo,izgleda da je u pitanju desetak dana,aonda ga putaju.Zavrava se prvi deo romana.
Deseto poglavljedrugi deo romanapoinje seanjem.Za vreme rata jedna ena seprostituisala sa
vojnicima da bi prehranila svog sina. Kada su neprijateljski vojnicizauzeli to pare zamlje gde je
bila njena kua, ivela je i sa njima, zato su je nakraju ovi prvi ubili. Ahmed je bio prijatelj njenom

sinu, doveo ga je posle u tekiju to je Mula Jusuf. Na kraju poglavlja saznajemo da je Jusuf bio i
Kadijin pijun i da je upravo on odao Haruna.
U jedanaestom poglavlju se nita ne dogaa.Ahmed shvata da osea mrnju.
U dvanaestom poglavlju sahranjuje brata u tekijskom dvoritu.Ljudi ga potujuzbog toga.
Trinaesto poglavlje je uglavnom posveeno Hasanu.Dok je na putu,Ahmed stvarasliku o njegovom
ivotu. Na kraju poglavlja "odapinje strelu"poinje osveta.
etrnaesto i petnaesto poglavljeuhapen je hadi Sinanudin,Nurudin alje pismonjegovom
sinu,uticajnom politiaru u Carigradu,koji e ga osloboditi i usput kaznitiodgovorne za hapenje
(odgovorne i za Harunovo ubistvo).Tako i biva.Kadija jeubijen,muselim pobegao,a kasnije je i on
ubijen.
esnaesto poglavljeAhmed Nurudin je postao kadija.Takoe je postao iomraen.Od njega se
zahteva da uhapsi Hasana (naeno je pismo Hasanovogprijatelja,Dubrovanina u kome se govori o
korupciji, Hasan pomae tom oveku dapobegne iz zemlje).Poto on sad predstavlja zakon,
odluuje da uini tako, ali Mula Jusuf pomae Hasanu tako da izgleda da ga je Nurudin
spasao.Ahmed Nurudin sesvima zamerio i umree.Uvee njegovog poslednjeg dana u tekiju dolazi
mladi kojimu je moda sin.Pred kraj se govori o vezi koja je postojala izmeu Ahmeda imladieve
majke.Pred zoru se javlja strah od smrti.Nurudinov tekst se zavravaistim citatom iz Kur-ana kojim
je i poeo svaki ovek je uvek na gubitku.
Analiza likova u romanu-Ahmed Nurudin-ejh tekije,svetlo vere-na poetku jenaivni dervi koji veruje u ljudsko
potenje i pravedni poredak u svetu.U pitanju je izrazito kontemplativan karakter, zatvoren i
nesrean ovek koji je dubokopotisnuo sve svoje line probleme.Na iskustvo ejha Ahmeda
Nurudina izbeglog sapozornice ivota se ne moe raunati, pa zato sa njim, kao to kae njegov
prijatelj iantipod Hasan, treba razgovarati kao sa detetom.To je polazna pozicija, dok se nakraju
iskustvo biveg dervia radikalno menja jer e i on iveti u svetu.Kada steknevlast, morae da
iznutra upozna drutveni mehanizam sa kojim je u prvi mah doaou sukob.(Kada mu zatvore brata,
bez krivice, i dalje pokuava da odbrani svojanaela, pa se ne odluuje na akciju. Nakon to brata i
ubiju, njega ponize i takoezatvore - odluuje se na osvetu.)Na kraju romana, kao novi kadija,
postaje deo togporetka, pa ponovo osea potrebu da ga brani.Potinjava mu se donosei odluke
ipresuujui.Detinju naivnost i pobono uverenje kako je via promisao odredilatokove sudbine,
tragini junak Mee Selimovia izgubio je u odluci da se po svakucenu osveti zbog bratovljeve

smrti. Napustivi okrilje vere, dervi e pod pritiskomporodine tragedije pomisliti da ne postoji
pravda mimo ovekovog staranja za nju.
Ali ako pravda nije zagarantovana kao vii princip, a istina se svede na interes,onda se obe gube.U
igrama vlasti i vladanja,u kojima je privremeno imao nekoguspeha,Ahmed Nurudin je izgubljen.Te
igre se ne vode prema principima istine ipravde, nego koristi i upotrebe nasilja.Da bi vladao, do
ega mu je stalo kako bi seizborio za pravdu,Nurudin mora da ini nepravdu. Vlast unitava ono to
bi moraoda bude njen osnovni smisao.Zbog toga je Ahmed Nurudin izgubljen.
--Hasan je Nurudinov najbolji prijatelj, vidimo ga samo kroz njegove oi (kao isve ostale
likove). Ahmed Nurudin poetku ga smatra lakomislenim, povrnimmladiem, ali kasnije uvia da
je pogreio, da je u pitanju jedna kompleksna linost jakog integriteta. Hasan je izazvao gnev svoje
porodice jer je napustio ansu da imavisok poloaj u drutvu. Njegovo shvatanje sree je drugaije
od njihovog. Hasan jenosilac ideje slobode, isto kao i begunac kome je Nurudin nadenuo ime Ishak.
--Harun, Nurudinov brat, bio je pisar u slubi kod kadije, stradao jer je videopoverljiv
dokument o zloinu vlasti.
--Hasanova sestra - gramziva lepotica koja eli da razbatini svog brata. Vano je zapamtiti
sliku njenih ruku u sumrak, dervi e je kasnije pamtiti po njima
--Kadija, Ajni-efendija, njen mu, je suv, ruan, tvrd ovek sumnjivog potenja,koji odbija da
pomogne Nurudinu.
--Hasanov otac je boleivi starac koji se, mada se ranije protivio svimsinovljevim odlukama i
hteo da ga razbatini, pred smrt miri s njim i udovoljavasvakoj njegovoj elji.
--Mula Jusuf je mladi dervi, talentovani pisar. Runa uspomena o majci gavezuje za Aheda
Nurudina. Oni se boje jedan drugog.
--Hadi-Sinanudin, zlatar, ugledan je ovek u kasabi. Njegovo hapenje (koje jeisplanirao
Ahmed Nurudin) izaziva pobunu naroda protiv vlasti.
--Ali-hoda je lokalna luda koja svakome govori u lice ta misli. Jednomprilikom se pravio da
ne vidi Nurudina, aludirajui na njegov moralni integritet.Ponovo ga je "video" kad je ovaj sahranio
brata.
--Muselim - tipian predstavnik vlasti, prvi sa kojim je Nurudin razgovarao imolio ga za pomo
bratu. Odgovor je bio poraavaju, da dervi line interesestavlja ispred optih, iako je tada bilo
sasvim obrnuto.
--Muftija - naoko potpuno rasejan i nezainteresovan ovek koji se smrtnodosauje. Nurudin je

morao da se igra praznim reima da bi privukao njegovupanju, opet bez ikakvog uspeha. U
mislima ga naziva antiohijskom kozom.
--Dubrovani - brani par, Hasanovi prijatelji. Aludira se na ljubavnu(verovatno platonsku)
vezu izmeu ene i Hasana. Mu je autor pisma u kom se unajgorem svetlu govori o vlasti, zbog
ega je Hasan i odveden na sasluanje. To je ivrhunac kritike totalitarnog reima i korumpirane
vlasti u ovom romanu.--"etrdeset mi je godina runo doba:ovjekje jo mlad da bi imaoeljaa ve
starda ih ostvaruje. teta to nemam deset godina vie pa bi me starost uvala odpobuna ili deset
godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina jemladost,to sad mislim, kad sam se
nepovratno udaljio od nje, mladost koja se niega ne boji,pa ni sebe."

--"ovjek nije drvo, i vezanost je njegovanesrea, oduzima muhrabrost, umanjujesigurnost. Veui

se za jedno mjesto ovjek prihvata sve uslove, ak i nepovoljne, isam sebe plai neizvjesnou koja
ga eka. Promjena mu lii na naputanje, nagubitak uloenog, neko drugi e zaposjesti njegov
osvojeni prostor, i on ce poinjatiiznova. Ukopavanje je pravi poetak starenja, jer je ovjek mlad
sve dok se ne bojida zapoinje. Ostajui, ovjek trpi ili napada. Odlazei, uva slobodu, spreman je
dapromijeni mjesto i nametne uslove. Kuda i kako da ode?"--"Kasno je,sjeanja, uzalud se javljate,
beskorisne su vae nemone utjehe ipodsjeanja na ono to je moglo da bude, jer to nije bilo, nije
ni moglo da bude. Auvijek izgleda lijepo ono to se nije ostvarilo."--"Mi smo niiji. Uvijek smo na
nekoj mei, uvijek neiji miraz. Vjekovima mi setraimo i prepoznajemo, uskoro neemo znati ko
smo. ivimo na razmeu svjetova,na granicinaroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi
historije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaeni. Ko rukavac to ga je bujica odvojila
odmajke pa nema vie ni toka, ni ua, suvie malen da bude jezero, suvie velik daga zemlja upije.
Drugi nam ineastda idemo pod njihovom zastavom jer svojunemamo. Mame nas kad smo
potrebni a odbacuju kad odsluimo. Nesrea je tosmo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i neemo iz nje,
a sve se plaa pa i ova ljubav.Svako misli da e nadmudriti sve ostale i u tome je naa nesrea.
Kakvi su ljudiBosanci? To su najzamreniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako poalilakao
sa Bosnom. Jue smo bili ono to danas elimo da zaboravimo, a nismo postalini neto drugo. S
nejasnim osjeajem stida zbog krivice i otpadnitva, neemo dagledamo unazada, a nemamo kad da
gledamo unaprijed. Zar smo mi sluajno takopretjerano meki i surovi, raznjeeni i tvrdi. Zar se
sluajno zaklanjamozaljubavkao jedinu izvjesnost u ovoj neodreenosti, zato? Zato to nam
nijesvejedno. A kad nam nije svejedno znai da smo poteni. A kad smo poteni, svakaast naoj
ludosti!""Mlade djevojke zamiljaju ivot i vjeruju rijeima. Starice se bojesmrtii s uzdahomsluaju
oraju.""Nada je svodilja smrti, opasniji ubica nego mrnja.""Nezadovoljstvo je kao zvijer, nemona
kad se rodi, strana kad ojaa.""Nita nemam osim uvjerenja da sam astan, ako i to izgubim, biu
ruevina.""Pa u tome i jeste sve - vraati se. S jedne take na zemlji eznuti, polaziti i
ponovostizati."Bez te take za koju si vezan, ivot nije odlaenje i vraanje - nego
lutanje.""Smatrao sam dunou i sreom da sebe i druge uvam odgrijeha. I sebe, uzalud je kriti.
Grijene misli su kao vjetar, ko e ih zaustaviti. U emu je pobonost, akonema iskuenja koja se
savladavaju? ovjek nijeBog, i njegovasnagaje ba u tomeda suzbija svoju prirodu, tako sam
mislio... Sad o tome mislim drukije...Svijetmi je odjednom postaotajna, i ja svijetu, stali smo jedan
prema drugome, zaueno segledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se vie...""Smijeno je
moda, bio sam ovjek s onim od jue i hou da budem ovjek s ovimod danas, drukijim, moda i
suprotnim ali me to ne buni jer ovjek je promjenaazloje ako ne posluamosavjestkad se

javi.""Smrtje jekin, sigurno saznanje, jedino za ta znamo da e nas stii. Izuzetkanema, ni

iznenaenja, svi putevi vode do nje, sve to inimo to je priprema, za nju,priprema im zakmeimo
udarivi elom o pod, uvijek je blie, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zato se udimo kad doe. Ako je
ovaj ivot kratak prolazak to traje samoas, ili dan, zato se borimo da ga produimo dan ili as.
Zemaljski je ivotvarljiv,vjenostje bolja."Trebalo bi ubijatiprolostsa svakim danom to se ugasi.
Izbrisati je, da ne boli.Lake bi se podnosio dan to traje, ne bi se mjerio onim to vie ne postoji.
Ovakose mjeaju utvare i ivot, pa nema ni istog sjeanja ni istog ivota.""Kunem se vremenom,
koje je poetak i zavretak svega, da je svako uvijek nagubitku.""Nisam htio da jedem, ni da pijem,
odbio sam kad me nudila, htio sam da budemdrugaiji od ostalih, zato sam bio isti."