Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I I II WW

    Uploaded by

    Tarik Šošić
    583 views5 pages
    Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I i II WW

    Original Title

    Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I i II WW

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I i II WW

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    583 views5 pages

    Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I I II WW

    Uploaded by

    Tarik Šošić
    Vojna Enciklopedija VI - Njemacka Izmedju I i II WW

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    ind 19517: aly Sie oY Pun, Beograd, 195360, “im Wandel der Zeit, Kassel, 1954p Mee eek ‘1955; Der Welthrieg ‘Landy, Pee Den ‘ ene Vr tr, be, pe - Dorlas Pi in ie re I ks rte ag Dr ef Period 1919—1945. — Vajma —33). U jesen 1918, posle éeti armija je i). i polititka kriza svakim danom je rasla. Narod je zahtevao okon- Eanje rara, a na frontu su pojedine divizije otkazivale posluinost. Pod jakim tlsjem pobede oktobarske revolucfes na pont Brupe Spark (v. Spartakovski saves) unaniom mornata Wluci Kil 3. XI 1918, potela je novembarska revoluciia (v.). Do 8, overbra revoluciom wu Zinvaten! gotovo sv anata Bradovi Nematke, U nematho} voy ebrassvan je ok0 10.009 Vomiekih saveta i Centra vojnik save (Zonraoldacnrar) Koji fu zahtevali-neodloznu.dersobiisnss, (oomiane wiicie i obrazovanje ofciskog Kora po‘isbomom setcm Volks fe Postal jedno od osnownih srita sevoluce. U tokio) stad Burzosziia, unkeri i rukorodstwe:Secfulsepkratske par Fal wu aa je razbia reeucon edoreo: Ronstar Rone pec Maks Badenski (ar, Prin von Baten} proglesose 9: movenibea carevu abdikacju, a dudnont kanclarepeedne Je. Berea CEs rich Ebert), jednom od yoda. Sosisisemckriteke partie, (ten Gana proglatens je republika, Car Vilhelm TT pobegan ct Hace diju; 2a jim su 2a nckoliko dara abdlcrali xt viadauts kes Tesi i Kncdevi nemadkih driavas Seegavanic monurhijes goaracns fepublixe bil su neposredas rczult revsnisomte kas Me hedovolino revolueionamn iskustvo.radnithe ‘Kase i suse Ofganizovanc mariaisucke partje, pomogle Je rakowedst'u Soe Gialdemokratske pure dace peikvcne soohalstdon hoes Thiel w pokrer masa t oberbeai odeinal wet wreatenens Pod parolom jedinstva svih socjlivas vode Socjudemeleve) Beaafirarten, privsemcau vad: Neate tans ies ito socjalisishom, a a sunt je Vile burdoska ko clonarna, Poraz!'na foot i sah Wremend viadu Nemache da sir XI" ag, [Fort domcrnale De Compitene) (ps Sredbama predvideno Je de Posed Geo Prencaskes Als Ti Gxtala poredmuta podrugja u Evrop! | ablaxt Nema ball Rajne, Pored toga N. je mora pred so20 tops Yagona i sooo automobile. Nematka Vehovse, hors tupotrebllaprotiy “revo- Teale. No, ayree! deo Bea eacreriss Mavoie gumizone ratao pes Posto je obezbedila terres ase ee ecialdemokrat- $a partja je na Prvom See ei Syoaiteih saves, Be Ir ro18, wee 2c Pra yas presse go eo pivreni vista — ee igs 8 oo Yodenju izbora za Na- Bees apes. Kongress si pobedile tage Foje su tee sora: Bp burtoeske repub- like. No, borba radnitke klase time nije prestala. Bilo je neophodno stvo- Shagama. Najeminentniji predstavnicinematke rad- iz Spartakovskog saveza — K. Libkneht, R. Luksem- Cetkin (Clara Zerkin), F. Mering i drugi, osnovali su j918. Komunisticku partiju Nematke. tiv revolucije Ebertovom retimu bile su potrebne P ivSe Vrhovne komande, a uz punu NEMACKA KARL LIBKNEHT GOVORI VOJNICIMA, Beilin, 4. 1 i919, jkor je bio Sarita Go divisie ~ upno of® 0 ceetkortjanuara 1919. doflo je-u Berlina ag tara. por. rukovodstvom Komunistcke: paige toctaldemokratske parte, koja se na Prvomt SedniGein 1 vojnitish saveta odvojila - Tre Prakor je pod vodstwom minista vopker REVOLUCIONARI NA ULICAMA BERLINA, 3919 ivSe Vrhovne Komande krvavo i su K. Libkneht #R. Caksenbaag . ana novembarska revoluciia, ni su 19, januara izbori 2a Nason odnela. pobedu. -Komunitgly izabrana Nacionalna skuping nara (Weimar). ert je 1 fe 2 ike N. a dva dana kasnije obraaaiana Republiei rukevodeéa wlogs esta je ssijskih magnata, Neposredno posle vblike donet je 6. marta, uz saglanost privremene vojske (privemenog jinama N. proletariat je nastavio Barbu nog rukovedenja. U Bremen i Minhens epublike, alist ubrzo outa Tguleae miranim Frajkorom. ‘Nematka je 28. VE 1919. potpisala Versaj= ski mir (7). Mora je ustupiti Francaska) AAlzas i Loren, Belg it okruge Epen’(Eypen) i Malmedi (Malnday)y Dansko) sever do zviga, Poljskoj Pozensht ‘oblast i Koridor za lz za Baltidko more. Leet obala “Raine. oblast) dernilitarizovana je u dubini so km. Sve nematke olonije date sxt-na mandatnu upeae drugim kolonijalnim si ama Opsa vojna eba- {mati rama . 0 156.000 t 8 jatine 15 000 lui, Zabranjeno je postojanie skademije, Nematka nije smela ima RV; { bojne otrove, Visina reparacija.defintivao 921. Tanosila je 132 milljarde DM, Medutims bert Hoover) moraiorijumom od 1931, edlozeno. racija, Straranje Vejmarske Republike j smira nie donelo Nematko} seni dogepaju viasti. Neuspeh pusa ‘energignog otpora berlinskog proletarijata. nei su zbog neplaéenih reparacija okupirali aa se i Moblast. Nemaéka je time bila lifena 88% svo- Puglia 1 70% sirovog gvo%da. Bro} nezaposlenih popeo Moose. Tafa je dostigla ogromne razmere. Runt siji, Tiringiji (Thiringen) i Hamburgu izbi Strajkovi hemiri. Stvorenu situaciju u zemlji pokusala je da is- risti Nacionalsocijalistitka nematka radniéka partija (formirana Mi iora), Voda nacista Adolf Hitler (v.) pokuao je neuspelim $—9. X 1923. u Minhenu da preuzme viast u Bavarskoj, atm cel) N - Privredna kriza podela je popustati 1923. stabilizacijom ne- ‘matke valute (Rentenmark), a ‘asnije i Dozovim (Charles Gates Bs) planom kojim su V. Britanija i SAD obezbedile Nematko} Pramod S00 miliona zlatnih DM. Dozov plan je,ustvari prvafi- pamgjseaintervencija zapadnih sila radi cuvanja vias industriskih Pease magnata uN, Krajem apriia 1925, 2a predsednike Tpublike izabran je P. Hindenburg (c.). Time su ojaéane Feat cenog Krla buroazyje. Nematka Je w ovom periody Pofma na medunarodnom polju: 1. XII 1925. potpisala je Lo- Sea aeear (eds 24, 1V 1926. & Berlimi Ugovor sa SSSR Meese), Xivzees, primijena jeu Drustvo narod {w), a 27. VIII 1928. pritla je Brijan-Kelo- Fovem paktu @). Sreata skonoma poli Hein zahvatla je i N. Februara 1929. til je 3 100 900 nezapo- slenih, Krajem novem- fm aaredne godine nz fv. bro} se, pope m8 4380 0005 plate radnika fing su yadale. Kriz fre ile rate, Decembra oat. bilo je $ 650 000 Reatponlenil.Hinden- Burg je so. 1V 1932. po- novo izabran 2a pred- Sena Republike. Papen (Frans Papen), preduednik desnog ila Katolitke partije, obra- et, jurs visds, ali ep voting uw nacional: oj skupitini, te je ona 4. juna raspustena, Komunisticka par- fila, oslanjajudi se na saradnju levicarskih i drugih.ancifasistic Ki nastrojenih partija, koje, medutim, ostaju pasivne, ne uspe- va daw dovoljno} meri privuée mase. Nacisti su obezbedili Gos jaku podrilau svi slojevima nematkog naroda.U Hilera, koji ajavijue agresivna politika i naorulavane, magoati Wide put sopstvenog Jaznja, Visoki rukovodioet Rajhevera Zcle Us iskorste Fitters za ponovno stvaranje jake nematke orulane ile, Srednji slojevi i deo radnitke klase, obmanuti_nacistitkom Semagogijom, veruju da ée Hitler donctirefenje tetko} ekonom- Sho} siete, Tako Je na izborima 31. Vil 1932. Nacionalsoca- listitka partija dobila 13 745 000 glasova i 230 od ukupno 608 Uekin mest, a Komunistiha para $250 000 glasova i 77 kh rsta, Hindenburg je 2. decemira imenovao gencrala Slajhera (Kurt Schleicher) 2a kancclara Rajha, U_suitini, ‘su vet odneli pobedu u borbi za viast, a imenovanje Slaj- Za niih je samo dobitak u vremenu 7a poslednje pripreme dimanj vist. Slaher Je 25. 1 1935, pouno ostavku, Hin- He go. jamuaraimenovao Hiticra za. Kancelara.Rajba, 39, f0 je bila smena vlade w okvirima parlamentarnih normi. Barer corse ie dcfavn prev: jedne forme klasne @ — burdoaskog parlamentarizma, preslo se na drugu Peete literary Umperjlucicke teak emai ans agate | Rafer pomogao ilera na vast polo Aeatablan, Nacitizka parti jot nije drdala Imantinacistizki pokret REVOLUCIONARI ZAUZIMAJU REDAKCISU LISTA Goreso njenih élanova. Treéeg marta 1933. uhapsen je E. Telman, Sekretar KP Nematke, a 6 dana kasnije G. Dimitrovs Kojt se tito vreme nalazio u Nematko). Odbrana Dimitrova, optuzengg wa Calenje Rajhstaga, na Lajpeiskom procesu (21, XI—23- XII 7933) pretvorila seu veliku osudu nemackog falizma; Prvi Put Jorpred svetskom javnoféu raskrinkan njegov teroristi¢ki, impen Je Preiks | reakelonarni Karakter. Cetrnaestog jula donet je akon Kojim su zabranjene. sve partije osim, Nacionalsocijalistéke, Po soutTalnom 2akonu (Jedinstvo partije 1 dréave) od 1~ XII 1933. sere halsocijalistitka partija je izravnata sa dréavom. Uvedena je tasistitka diktatura. Nematka je usla u najmratniji period syoje erife: je ée bitno obeledje biti masovni zlo8ini, nasilja, pliatkay hhegiranje i unistavanje pravin nauénih i kulearnih vrednost ‘svnsane sage Vaimarske Republike. — Porazom u I SR nije slomijen militarstigki duh u Nemagkoj. Ona se nije, pomirila sPadredbama Versajskog mira. Prihvaéene su samo spoline forme SecGjskih ogranienja, ali je vojni rukovodeéi kadar saéuvao YGhlle razviao. militaristicku politiku, Odobrena_profesionalna {(najamnitka) vojska od 100 000 judi, Koja od 23. III 192%. nosi iiziy Rajhsver, posluzila je kao legalna osnova za stvaranje buduce pariane pile Nematke. U periodt. politicki nestabilne Vajmarske Republike, jedan od 0% luujuéih faktora bio je Rajhsver, Koji je na kraju omoguéio i dolazak Hitlera na vlast. Osno- vna namena Rajhsvera, bog koje su zapadni sa- ‘veznici blagonaklono gle- Gali njegovo stalno ja- ane, bila je borba pro tiv. naprednih_ snaga onemoguéavanje obrazo- Vanja socijalistidke repu~ Dlike u Nematkoj Rajhsver se sasto- jao od kopnene vojske (Reichsheer) iratne mot- narice (Reichsmarine). Ministar Rajhsvera. rus Kovodio je oruzanim sna- gama i njema su bili pottinjeni Naelnik U prave kopnene vojske (Chef der Heeresleiuung) i Natelnik Uprave ratne mornarice (Chef der Marineleiwung), najviSi Komandanti vidova_oruza~ hin snaga. U-sastavu Uprave Kopnene vojske formirana je Trupna uprava (Truppenamt). U_stvari, iza tog imena krio se eneralStab, koji je nasledio stare tradicije i kadar. Prvi natelnik Uprave kopnene vojske (do 7. X 1926) i tvorac Rajhsvera bio je general H. Zeke (\.), Koji je propagirao profesionalnu, ali velo pokretnu vojsku (W. Munjeviti rat). Njegove ideje su osnov smile macisttke ratne doktrine, .). Zekfov prinip!vadenia rata usli su u osnovno pravilo Rajhsvera, izdato 1921. (Filhrung lind Gefect der verundeten Waffen), Uvorina napomena — da te ri njegovoj izradi imala u vidu po efektivima, naoruZanju i op= Temi moderna armija velike moéi, a ne armija od 100 000 Ijudi stvorena odredbama Versajskog mira, jasno govori o tadainjim planovima rukovodetih krugova Rajhsvera. Kopnena vojska imala je 7 peiadijskih i 3 konjitke. divi Organizovana je tako da se u slutaju potrebe moze viSestruko razviti, Pefadijska divizija sastojala se od Staba, 3 peSadijska puka ‘od po 3 bataljona, minobacaéke dete, konjiskog eskadrona, ko- mande artiljerije, artiljerijskog puka od 3 laka diviziona, pionir= skog bataljona, odeljenja za vezu, odeljenja motornih vozila, vor zarskog eskadrona i sanitetskog odeljenja. Svaki pefadijski puk imao je jedan bataljon, a artiljerijski jednu bateriju za obuku re- gruta, Ukupna jadina pefadijske divizije bila je oko 12.000 Ijudi. Konjitka divizija, ukupne jatine oko 5300 judi, sastojala se od Staba, 6 konjitkih pukova od po 4 eskadrona i po jednog mitra~ Ijeskog voda, konjitkog artiljerijskog diviziona i eskadrona za a ea ‘st i pored ckonomske krize, brojne nezapostenostiy nesredenog unutrainjeg politiékog stanja, i mimo. a nigenja_nastavijene pripreme za stvaranje snaine mije. U 1930. podele su pripreme po A-planu ‘postojetih 7 formira 2x divizia. ‘opitim pozivom dobrovoljaca, Pred- zadriale su formaciju_postojetih ppeladijski puk imao jedan teSki je) svaka po 3 oruda, U 1932. izraden 4, IV 1933, do 31. IIT 1938, trebalo tajno ja za armiju stvorenu po A-planu. Konferenciji za razoruzanje, februara 1932. iia se rok sludbe u Rajhsveru skrati od 12 na 3} pro840 obuKU), odobri formiranje mi da joj se dozvoli da raspolaze tenkovima, jom i ratnim vazduhoplovstvom. Konferencia eve. Orufane snage Nematke u periodu Vaimarske Republike Aije predstavijao samo Rajhsver. Do 1932. stvorena je ilegaina vo}- ska Grn rajhsver, Koji se sastojao iz. nacionalistickth organizacija tine odrede poznate kxo SA (Sturmabtcilung) jedinice, na borbi protiv Komunista i dovodenju na viast Nacionalsoc ke partije. Te jedinice popunjavane su, pretezno, delasiranim ¢lementima, a delom i pripadnicima rasturenog Frajkora. SA Jedinice bile su organizovane na tito vojno} osnovi: uniformisane, Podvrgnute strogo} disciplini i obuci. Hitler je 1925. formirae Prvi zabtitni odred — SS (Schutzstafel) kao liému gardu, Tz tog odreda razvile su se kasnije nacisttke voine i policijske SS je~ linice, One, u sastavu SA, imaiu vee 1932, oko $2 000 liv Pred Hitlerovo preuzimanje viasti SA jedinice podeljene sna 2x okmug od po 1 divizije sa 2—7 brigada. Brigade su imale 3—~9 Bukova (Standarie) od 3 do 5 bataljona (Sturmbann), a bateijont 355 feta (Sturm) sa 3—4 voda (Trupp), koji su tmnali 3 do Gesetine (Schar) od 8 do 16 Ijudi. Obrazovan je i zasebni Nacio’ naltocijaisticki motorizovan odred (NSKK), kao nacisticka brza feroristitka jedinica, SA jedinice naoruavao je 1 obutavao Raji Aver, i slutile su mu kao rezerva i pomoéne trupe. Viada i vein rukovodeti krugovi videli su u SA, pre svega, pogodnu formu ra ‘igravanje odredaba Versajskog mira u pogledu ogranitenja comufanih snaga, a takode i znaéajnut podréku Rajhsvers w borbt rotiv naprednih snaga. Od dolaska Hitlera na vlast do izbijanja I SR (1933 <9). Odmah posle dolaska na viast, nacisti su svu polititku, eke nomsku i vojnu aktivnost usmerili na ostvarenje cilieva koje fe Fht Henjo8 1925. izneo u svojoj knjizi Mein Kampf, programsioy plat. formi nacionalsocijalizma, Nacistigki program zadria0 jc kaoconcod anijunematku ekspanzionisticku politiku, samo. modifkovana U metodu realizacije i obimnosti zahteva. Kolonijalne aspirecic His usmerene na afrosziiska podrutja, veé na samu Evropi, Retenje problema Zivotnog prostora (Lebensraum) nemathe pe: ije mora se naci u Evropi, prvenstveno, na Istoku (Drang noch Osten), ade leze plodne zemlje, izvori sirovina, kuda je tradicin falno usmerena nematka ckspanzija. Na Istoku se nalazi t Sovjeteki Save, Bie je uniftenje kao ideolotkog neprijtela, jedan ed pre marnih zadataka nacistitke Nematke, Ali, Drang nach Osten ne iskiiutuje, veé nameée, pohod i na Zapad. Osvajanje na Tstoke bbige nemoguéno ako Nematka bude primorana, kao w TSR. de ‘Yodi rat na dva fronta, Zato je slamanje Francuske, kao predusloe Malje ekspanzije, ne samo potreba, vec istorjski imperativ nerache Pacije. Potkinjavanje Evrope omoguéiée dali prodor. Nematka ‘ekspanzija ostvariée se u tri ctape. Najpre ée se stvoriti biclodkt Gisto germansko jezgro. U drugo) ciapi nemacko jezgro ée se oleae Yazalnim drZavama, koje nece imati sopstvenu vojsku | pos Aitiku, Prodiranjem daleko van okvira Evrope, Nematea 62a ‘tre6o} etapi nametnuti svoju dominaciju titavom svetu, Reslisacis tog plana pofiva na kombinaciji upotrebe oruane sile, nacion Socijalistitke propagande, ucena i aktivnosti pete kolone, Posle stl predsednika Hindenburga 1034, spaanem funk Kancelara Rajba i predsednika Republike i dodeljivanem videg polozaja Hicleru,formalno je sva Vlast uN. w rukama ‘megalomanski plan, nacisti najpre ‘svoju apsolutnu viadavinu w zemijt, Brutalno razbivja, rradnitke klase, zatira svaku progresivnu misao, fame, i se svim sredstvima — od pozivanja na nay dredaba Ver- bezbedi Zavao je sve reakcionarne i nedemokratske pol koji sw mogli da dovedu fatizam na vlast w peko zemalja. Osnovni cilj bio mu je da ucenama, katima i intrigama, postepeno, pojedinatno, pardlife otpor, pottinjava Nematkoj dréave i oblasti Evrope, § mokratska javnost zahtevala je ‘otvoreno} nematkoj ekspanziji. od svojih vlada en Promene w nosima, koje je doneo faizam, uticale su i na nitki pokret. Velika opasnost od Komunistitkom pokretu. Sedmi, (¥,) 1935, posveéen je pitanjima munistitke partije nastupale su njenia svih naprednih snaga u be fasizma 7 poslednji kongres K borbe protiv fasizma } kao inicijatori i poborni orbi protiy faizma, Ko partija Nemacke nastavila je borbu pod vrlo teskim ilegs Tovima; do 1936. njen CK je u Nemadkoj, a kasnije u intar ‘Nematka veé 14. X 1933. istupa iz Drustva naroda Dye godine kasnije otkazuje sve odredbe Versaiskog. Protivno svim obavezama, nacistitka Nematka je $o1IP ‘okupirala Rajnsku oblast — remilitarizovala. lei obalu, Taj, uw disto vojnim merilima neznatan dogada)- (i 3 nematka bataljona prefla preko mostova na Ral je izvanredno zna ke i_vojne_posledice, zemlje, pre svega Frencuska i ofne i pod ja ale su st nespos V.. Britanija, ‘medusobno reakcionarnih krugoya, stave pra nacistiGki apes fad je Hitler raspolagao sa

    You might also like