Nikolaj Vasiljevi Gogolj - Revizor

Revizor je jedino Gogoljevo dramsko delo. Na njemu je poeo da radi od 1834. i nije
prestao sve do 1842. godine, iako je delo ve doivelo i prvo scensko izvoenje i
tampanje 1836. godine.
Revizor poinje uvenom scenom u kojoj se gradonaelnik obraa svojim saradnicima: Gospodo, pozvao sam vas da vam saoptim veoma neprijatnu vest. Dolazi nam revizor.
Posle kraeg okasvi gradski funkcioneri preduzimaju mere da to bolje zatakaju
nepravilnosti u delokrugu svog rada. Time autor postie dvostruki efekat: prvo, otkriva
da u gradu caruje javaluk, primitivizam i korupcija i, drugo, pokazuje da gradski oci
dobro znaju ta je opti interes, ali da o njemu brinu samo onda kad nemaju drugog
izbora.
Drama Revizor spada u drutvene komedije jer se bavi ljudskim naravima i negativnim
pojavama, ali je i komedija karaktera i situacije. Ismejavanje drutvenog stanja i ljudske
naravi je tema koja je uzeta iz drutvene stvarnosti carske Rusije u prvoj polovini 19.
veka. Ideja komedije sadrana je u jednoj izjavi samog Gogolja:
- U Revizoru ja sam odluio da na jednom mestu skupim sve ono to je u Rusiji runo, a
to sam ja tada znao, sve nepravde koje se ine na onim mestima i onim sluajevima
gde se pravednost trai od oveka vie od svega, i hteo sam sve da ismejem u jedan
mah...
Komedija ima pet cinova
PRVI IN
Za mesto radnje uzeta je provincijska sredina i sve drutvene strukture: sudstvo,
zdravstvo, obrazovanje. Glavne uloge: naelnik grada Anton Antonovi, direktor bolnice
Zemljanika, sudija Amos Fjodorovi Ljapkin Tjapkin, skolski nadzornik Luka Luki,
postar Ivan Kuzmi, varoske spahije Dopinski i Bopinski... Lik koji je iznad njih, koji
pokree radnju jeste Hlestakov, sitni inovnik iz Petrograda.
Naelnik je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saopti iznenadnu i
neprijatnu vest koja glasi: Dolazi nam revizor. Iz njegovih rei saznajemo da u bolnici
vlada prljavtina, bolesnici lie na kovae, nema bolesnikih lista i dijagnoza, sve
zaudara na kupus, pui se duvan. U sreskom sudu je opti nered. Sudija uzima mito lovake kuice, naelnik sve to mu padne aka - skupocenu bundu, al ili bilo ta
drugo.
Dolaze spahije Dopinski i Bopinski sa veu da je u gradskoj gostijonici inovnik. Da
se zove Ivan Aleksandrovi Hlestakov, da je tu ve dve nedelje. Nastaje dilema ta
raditi. Ipak, spremaju se da svi odu u gostionicu i potrae revizora, ali kako kad ne znaju
nita o njegovom izgledu.
DRUGI IN
Mesto deavanja je gostionica odnosno soba u kojoj su odseli Hlestakov i njegov
momak Osip. Ve je drugi mesec kako je Hlestakov iz Petrograda krenuo na put, a

nikako da stigne na cilj - do svojih roditelja. U gradu nita ne plaa, gostioniar preti da
e ga prijaviti vlastima i oterati u zatvor. Nastaje izuzetno komina situacija koja se gradi
na zabuni, nesporazumu i uzajamnom strahu.
TRECI IN
Razgovor naelnikove ene Ane Andrejevne i kerke Marije. I one su uzbuene
jurnjavom koja je nastala u gradu. Dopinski im javlja da e u njihovu kuu na smetaj
doi revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi.
Naelnik dovodi u kuu uglednog gosta. Do izraaja prvo dolazi provincijski duh
naelnikove ene i kerke. One su fascinirane prisustvom i priom Hlestakova o
petrogradskom ivotu. Poto u pitanjma prelaze sa teme na temu, to je dokaz njihove
neiivljenosti i potrebe za ivotom u velikom gradu i svetu otmenisti.
Hlestakov, u prianju, gubi granicu izmeu istinitog i izmiljenog. Njegova pria ima
svoje dejstvo. Naelnik i svi oko njega drhte od straha, a on, dok pria, ivi ivot o kome
je sanjao kao sitan inovnik.
ETVRTI IN
Do kraja se uobliava motiv korupcije i podmiivanja kao sredstva u ouvanju poloaja u
drutvu. Korupcija i malograansko ponaanje malih ljudi u malom mestu spram vanih
linosti, uveliko su doli do izraaja, to dobija i vanvremensko znaenje. Prvo
Hlestakovu dolazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Prilazi zaplaeno, iz ruku mu ispada
pripremljen novac. Videi povoljnu priliku, Hlastakov ga uzima na zajam. Ali, pored
sklonosti da podmiuje, on ima jo jednu crtu: potrebu da svakog od blinjih podkazuje i
jo vie obelei grekama i nedostacima, kako bi sebe prikazao u to boljem svetlu.
Dolaze i trgovci koji se ale na naelnika. Njegova gramzivost poprima takve dimenzije
da se niega ne libi - sve nosi, pa ak i suve ljive koje u buretu stoje i po sedam godina.
Da bi to vie dobio, on i po dva roendana slavi godinje. Zatvara ljude i u zatvoru ih
hrani slanom ribom, ne dajuci im vodu. Naelnikovu bahatost i samovolju potvruje i
ena jednog podoficira, ijeg je mua nezakonito oterao u vojsku a nju iibao.
Hlestakov se naizmenino udvara naelnikovoj eni i kerci, da bi se na kraju stekao
utisak kako on prosi naelnikovu kerku. Hlestakov pie pismo prijatelju, novinaru, u
Petrograd, iji ce se sadraj otkriti na kraju. Odlazi u koijama, sa izgovorom da e to biti
nakratko, a naelnikova porodica ostaje presrena to je sve dobilo takav neslueni obrt.
PETI IN
Ovaj in donosi reenje, ali na nain kako je komedija i poela. Na poetku ovog ina
data je slika malograanske porodine sree. Naelnik u udaji kerke vidi izuzenu ansu
za svije napredovanje u slubi. Verujui da se visoko vinuo, izrie pretnje i osvetu svima
koji su se alili na njega. Da bi prikazao mentalitet i licemerje kako inovnikog tako i
trgovakog sveta, Gogolj i trei put na pozornicu izvodi i sudiju, upravnika bolnice,
trgovce i policajce. Svi dolaze da naelniku estitaju na udaji kerke i da sa njim podele
"zadovoljstvo" i sreu.

A onda - ok za sve njih. Dolazi potar sa pismom Hlestakova koje je upueno prijatelju
u Petrograd. Poinje itanje pisma u prisustvu svih. U njemu je Hlestakov podsmeh
upuen svima koji su uvereni da neto znae u tom provincijskom ivotu. Pismo otkriva
da Hlestakov nije nikakav revizor, niti neka vana linost, ve sluajni prolaznik i
prevarant, te da je naelnik sa svojom porodicom izigran i kao ostali ismejan.
I dok jo traje stanje izazvano brukom koja je dola sa pismom, stie gromovita vest o
dolasku pravog revizora. Ova vest je pretvorila sve prisutne u skamenjenu grupu. Sve se
pretvara u nemu scenu, u kojoj nema ni pokreta ni rei. Tako se zavrava Gogoljeva
komedija u kojoj, na prvi pogled, sve deluje obino, a opet izuzetno i neponovljivo.
Likovi
Likovi imaju posebnu funkciju: da svojom pojavom, postupcima, nainom razmiljanja i
jezikom izraze ne samo individualno, ono to ih razlikuje od drugih, nego i sve ostalo to
ih ini slinim ili jednakim sa drugima, odnosno to je svojstveno mahom svim ljudima na
istim poloajima i u istim okolnostima.
Likovi u Revizoru su, dakle, tipizirani, izrazito prepoznatljivi, zbog ega je bilo zunih
reagovanja kada je delo prvi put prikazano na sceni. Mnogi su u njima videli sebe, svoju
zaparloenost ili podmitljivu prirodu, svoju zaostalost, malograanski i egoistiki duh koji
ne poznaje velike duhovne vrednosti.
Naelnik
- ovek koji se najvie brine da ne propusti ono to mu samo ide u ake;
- postao ugnjeta jer je bio obuzet samo uzimanjem onoga to je tue;
- otupeo i ogrubeo, nema oseaj za tue probleme, nita ne moe da ga dirne;
- u dnu due osea da je grean, pa odlazi u crkvu, ali kajanja jo nema;
- grabljenje i otimanje tueg nije samo njegova potreba nego i navika;
- strah, nada i radost jesu unutranja stanja koja se stalno smenjuju u njemu;
- uzima mito i sklon je druge da korumpira;
- zaboravlja na opreznost i biva prevaren;
- osvetoljubljivost i bahatost, samovlae - osobenost su njegovog inovnickog
karaktera, na ta upuuju mnoge albe trgovaca
Hlestakov
Uveden je u prostor komedije kao umetniko sredstvo vrlo pogodno da se izrazi
osnovna ideja dela i namera pisca. On se sluajni i iznenada pojavljuje i postaje centar
svih zbivanja - revizor, neto to nikada nije imao na umu.
- sitni petrogradski inovnik
- govori i radi bez ikakvog razmiljanja
- odeven je po modi
- ne radi svoj posao, niti obavlja dunost kako treba
- sklon je kartanju i lako proerda sve to ima
- ovek je bez prolosti i budunosti; za njega postoji samo sadanjost i olako trajanje od
danas do sutra
- on je salonska varalica iz zadovoljstva u tome uiva

- kada pria raspanjene mate, onda u prvi plan stavlja sebe; pria o vlastitoj veliini i
vanosti; lae, a veruje u to kao da je najvea istina
- i kad odlazi, ne ostavlja utisak oveka koji misli da je uinio neku nepravdu ili runu
stvar, nego se javlja kao neko kome se desilo neto ugodno, zabavno i prosto
neverovatno.