3.

opisati konacni element koji se koristi za modeliranje ponasanja zidova

Najjednostavniji K.E. za modeliranje zidova jeste trougaoni K.E. sa vorovima u
temenima, linearnom promenom pomeranja, sa konstantnim deformacijama i
naponima. To je tzv. linearni K.E. ili K.E. sa konstantnim deformacijama.
vorovi se obiljeavaju u smeru suprotnom od smera obrtanja kazaljke na satu,
svaki vor ima po dva translatorna stepena slobode, pa je ukupan broj stepeni
slobode est.
Zidovi mogu da se modeliraju i sa etverougaonim K.E. koji imaju bilinearnu
promenu pomeranja pa se zovu bilinearni cetverougaoni K.E.. vorovi se nalaze u
temenima, i svaki vor ima po dva translatorna stepena slobode, pa je ukupan broj
stepeni slobode osam.
Bolji rezultati mogu da se postignu primenom cetverougaonog K.E. sa vorovima u
temenima, na sredinama strana i jedan vor u teitu K.E.
4.skicom prikazati sile I napone u poprecnim presecima ploca napregnutih
u sopstvenoj ravni

5.na primeru objasniti primenu cilindricnih I sfernih ljuski u gradjevinskom

kontruterstvu
Primena:
-za pokrivanje dvorana velikih raspona
-za izradu elemenata rezervoara za drzanje tecnosti
-za konstrukcije silosa
-za izradu bunkera
-za izradu stubova
-za izradu visokih tornjeva
-za izradu visokih dimnjaka
6.navedi osnovne predpostavke teorije tankih ljuski
Pretpostavke teorije kankih ljuski :
-Debljina ljuske j emala u odnosu na ostale dimenzije ljuske (dimenzije osnove)
-Pravolinijski element koji je normalan na srednju povrs, posle deformacije osaje
prav, normalan na srednju povs I ne menja duzinu.
-Ugibi su mali u odnosu na debljinu ljuske (ne vazi za veoma tanke ljuse)
-Naponi normalni na srednju povrs mogu da se zanemare u odnosu na ostale
komponenete napona.
7.objasni ogranicenja vazenja membranske teorije ljuske
Osobine membranske teorije:
-to je bezmomentna teorija ljuski
-zanemarljiva fleksiona krutost (mala debljina ljuske h/R<<1)

-odgovarajuci oblik ljuske, tj. topologija (glatka srednja povrs)

-odogvarajuci nacin oslanjanja ljuske (samo membranske sile na konturi N, N,
N, N)
-odgovarajuca konfiguracija opterecenja (opterecenje mora biti bez naglih promena)
8.opisati konacni element koji se koristi za modeliranje ponasanja ljuski
Najjednostavniji i najefikasniji su ravni K.E. posebno ako se diskretizacija vri
primenom veeg broja manjih K.E. Trougaoni ravni K.E. pretstavljaju kombinaciju 2D
trougaonih K.E. optereenih na savijanje i 2D trougaonih K.E. optereenih u srednjoj
ravni.
etverougaoni ravni K.E. dobijaju se kombinovanjem 2D etverougaonih K.E.
optereenih na svijanje i 2D etverougaonih K.E. optereenih u srednjoj ravni. Dobri
rezultati se postiu kombinovanjem 2D etverougaonog optereenog u svojoj ravni i
2D trougaono K.E. optereenog na savijanje, ima 8 vorova.
9.na skici elementa sferne ljuske prikazati sile u presecima za stanje
savijanja

10.skicirati dijagrame normalnih sila uklestene sferne ljuske

1a. navesti primarnu razliku izmedju ploca I zidova

Kod ploca opterecenih u sopstvenoj ravni (zidova) opterecenje je ravnomerno
rasporedjeno po debljini ploce I deluje u ravnima paralelnim srednjoj ravni. Zidovi su
povrsinski nosaci dominantno optereceni u sopstvenoj (srednjoj) ravni tako da u
njima vlada dvodimenzionalno stanje napona I deformacija. Za zidove vaze
pretpostavke da su sva pomeranja, deformacije I naponi po celoj debljini zidnog
nosaca konstantni. Takodje, da su komponente napona u pravcu z-ose zanemarljivo
male. Usled delovanja opterecenja ne dolazi do krivljenja zidova. Dominantna su
naprezanja: aksijalno naprezanje, smicanje I savijanje. Kod zidova ne smemo
zanemariti uticaj smicanja na deformaciju.
Ploce su konstrukcijski elementi dominantno optereceni normalno na sopstvenu
(srednju) ravan. Kod ploca se smatra da vlada trodimenzionalno naponsko stanje.
Usled dejstva optrerecenja dolazi do ugiba tj. pomeranja u pravcu z-ose.
Dominantna naprezanja su savijanje, smicanje I torzija. Odgovarajuce krutosti su
fleksiona, smicuca I torziona.
2a. koje naponsko stanje je karakteristicno za zidove

Karakteristicno je membransko naponsko stanje( bezmomentno), naravno, u koliko

to uslovi oslanjanja i oblik optereenja doputaju. Teorijski, ploe optereene u
svojoj ravni su one koje su optereene zapreminskim i povrinskim silama ( koje
deluju konstantno po debljini) u srednjoj ravni. Javljaju se sile Nx i Ny i smiua Nxy
koje deluju u ravni paralelnoj srednjoj ravni. S obzirom da je optereene ravnomerno
raspodeljenjo po debljini ploe i naponi x , y, xy, yx imaju konstantne vrednosti po
celoj debljini zidnog nosaa. Za zidove karakteristino homogeno stanje napona.
Naponi z , zx, zy su u svim takama zidnog nosaa jednaki nuli.

3a. na element zida definisati silu u presecima

6a. koja je razlika u ponasanju debelih I tankih zidova

Razlika je da tanki zidovi imaju malu savojnu krutost i od optereenja i oslanjanja
zavisi da li e vladati membransko naponsko stanje, jer kod njih je debljina manja od
ostalih dimenzija i ispunjavaju te uslove za membransko stanje, dok kod debelih
zidova se ne javlja membransko stanje.
7a.po cemu se ljuske razlikuju od zidova
Ljuske primaju opterecenje normalno i paralelno na srednju povrs i javljaju se
adekvatne krutosti aksijalne u tangentnoj ravni , smicuce i fleksione u normalnoj, to
su zakrivljene povrsi. Zidovi primaju opterecenje u pravcu ose,to su ravne povrsi
opterecene u sopstvenoj ravni imaju aksijalnu fleksionu i smicucu krutost u
sopstvenoj ravni.
9a. objasniti bezmomentno naprezanje ljuski(membransko stanje
naprezanja ljuski)
Za ljuske u obliku trozglobog luka ili dela kruga pri radijalnom nepromenljivom
opterecenju u nosacu se javljaju samo normalne sile, dok momenata I transferzalnih
sila nema, ili su zanemarljive. U ovakvim slucajevima se primenjuje membranska
(bezmomentna) teorija. Kod membranskog stanja se ne javljaju otpori savijanju I
takva ljuska (obisno tanka) nije u stanju da primi sile pritiska I moze biti nosac samo
u slucaju da u svim presecima vlada zatezanje. Ovo se ispunjava odredjenim
uslovima memebranskog stanja, a ako ih zadovoljava, presecne sile u ljuski (N, N,
N) se mogu odrediti iz uslova ravnoteze.
1b. navesti primarnu razliku izmedju grednih I zidnih konstrukcionih
elemenata
Razlika je da se kod zidnih k.e. javlja smiua sila i one bitno utiu na deformaciju
zida, dok kod grednih k.e. smicanje ne utie na deformacije.
5b.na primeru ilustrovati problem modeliranja zidova primenom gredne KE
U zavisnosti od odnosa visina/raspon (H/L) zidni nosai se razliito modeliraju. Ako je
H/L << 1 zidni nosa moemo modelirati kao gredni uz zanemarenje uticaja
smicanja na deformaciju nosaa. Visoke zidne nosae ne moemo da modeliramo

kao gredne nosae, jer ko njih ne moemo da zanemarimo uticaj smicanja na

deformaciju. Sa poveanjem visine zidnog nosaa raste i uticaj smicanja i to
moramo uzeti u obzir pri modeliranju. Zanemarenjem uticaja smicanja moemo
dobiti da su nam odreena pomeranja manja, takoe dobija se vea krutost
modeliranih nosaa. Zato je najbolje zidne nosae modelirati kao provrinske da bi
smo izbegli greke pri proraunu.
7b. navesti bitne karakteristike ljuske kao konstrukcionog elementa
Ljuske su krivi ili ravni povinski nosai. Mogu biti optereeni: tangencijalno
(membranski, tj. u sopstvenoj ravni), ortogonalno (optereene na savijanje,
normalno na srednju ravan).
Za ljuske je karekteristino trodimenzionalno naponsko stanje. Naponsko-defor.
stanja karakteristina za ljuske odgovaraju kombinaciji naponsko-defor. stanja od 2D
povrinskih nosaa optereenih na savijanje i 2D povrinskih nosaa optereenih u
sopstvenoj ravni. Za ljuske su karakteristina naprezanja: aksijalno naprezanje,
savijanje, smicanje i torzija.
Ljuska poseduje aksijalnu krutost u tangentnoj ravni, smiuu i fleksionu u
normalnim ravnima. Ljuske se dele u dve velike klase: TANKE ljuske( h/r 1/20) ,
DEBELE ljuske (h/r 1/20).
10b. na element cilindricne ljuske opterecene na savijanje definisati sile u
presecima

16. Objasniti podelu cilindricnih ljuski na tzv. kratke I tzv. duge.

Kod dovoljno dugih ljuski sa udaljavanjem od opterecene ivice dolazi do prigusenja
uticaja, dok se kod kratkih ljuski uticaji od opterecene ivice osecaju na drugom
neopterecenom kraju.
17. Po cemu se razlikuju tipicne sferne I tipicne cilindricne ljuske.
Problem savijanja cilindricne ljuske je jednostavniji od problema savijanja sferne
ljuske. I resenje moze biti u obliku jedne diferencijalne jednacine iz koje se dobija
ugib ,,w, a presecne sile se mogu dobiti preko ugiba (osim sile Ny koja se odredjuje
direktno)
Resenje problema savijanja sferne ljuske se svodi na uproscavanje diferencijalnih
jednacina na dve diferencijalne jednacine sa konstantnim koeficijentima da bi dobili
upotrebljiva resenja.

19.Objasniti sustinsku razliu izmedju zidova I greda kada je u pitanju

numericko modeliranje?
Kod zidova smicanje ima veliki uticaj na deformacije pa se uticaji mora uzeti u obzir
pri numerickom modeliranju.
Kod greda smicanje ima mali, odnosno, zanemarljiv uticaj na ukupnu deformaciju pa
se uticaj smicanja ne uzima u obzir pri numerickom modeliranju.
20.Sustinska razlika u ponasanju nosaca sa malim I velikim odnosom
visina/raspon (grede I zidovi). Sta su osnovna pravila modeliranja ovakvih
sisitema?
Kod grednih nosaca (mali odnos h/b) dominantna su naprezanja na savijanje I stoga
su najbitnije fleksione krutosti u normalnim ravnima. Kod zidova dominiraju
aksijalna naprezanja, oni imaju manju krutost od greda jer smo kod grede zanemarili
smicanje. Svaki konstrukcijski sistem mora se modelirati odgovarajucim modelom
koji zadovoljava naponske uslove, a ne topoloske (uslove oblika).
21.O cemu treba voditi racuna pri modeliranju zidnih nosaca?
Pri modeliranju zidnih nosaca treba voditi racuna odnosu visine Izidnog nosaca ,,B I
raspona ,,L. Sto je odnos B/L manji od 1 dijagrami napona sve vise lice na
dijagrame napona linijskog nosaca (npr. grede), a uticaj smicanja na deformaciju je
mali. Za odnose B/L >1 dijagrami napona nisu linearni, a uticaj smicanja na
deformaciju je veliki.