1

1. ZASNIVANJE NAUKE O PISMU I DEFINISANJE NJENOG PREDMETA

Nauka o pismu zapocinje pri kraju 19.veka, ali samo kao pomocna istorijska disciplina, tacnije tako deo kulurne
istorije. Bavi se poreklom, desifrovanjem I evolucijom starih pisama.
U knjizi Alfabet ,Isaka Tejlora iz 1883.god, formulisana je podela sistema na 3 vrste- crtezno, slogovno I
alfabetsko pismo. Do preobrazaja u samostalnu nauku dolazi u 20.veku sa knjigom Gramatologija Dzeja Gelba,
koja predstavlja prvu semiotsku knjigu o pismu. Delo se bavi pismom kao sistemom, tipoloski proucava novi pristup,
pa se termin gramatologija siroko koristi.
80ih godina se izradjuje novi pristup nauci o pismu, objavljene su studije:
Istorija I mogucnosti pisma Anri Zan Martin
Gramatologija - Zak Deride
Istorija I teorija grafike T. Amirova
Gramatologija opsta nauka o nastanku, razvoju I vrstama pisama. bavi se poreklom pisma, desifrovanjem starih
pisama I pracenjem njihove evolucije. Najbliza je arheologiji, a razvila se pod okriljem sumerologije, egiptologije,
semistike
Epigrafija- srodna disciplina koja izucava pisanje na kamenu, drvetu, glini I drugim tvrdim predmetima.
Paleografija se bavi antickim rukopisima.
Diplomatika se bavi pravnim I administrativnim dokumentima.
Grafologija lingvisticka disciplina koja se bavi sistemima simbola koji se koriste u pisanju pojedinih jezika sa
stanovista njihove uskladjenosti sa funkcionalnim jedinicama tih jezika, to su grafeme.
Fonema je apstraktna jedinica glasovnig koda, koja se u govoru realizuje kao fon koji se cuje ; grafema je
apstraktna jedinica grafickog koda koja se fizicki ostvaruje u pisanju kao graf, koji se vidi. Ako su grafofi urezani u
kamen- petroglifi , a naslikani petrogrami, iscrtani grafovi izvedeni kao I glifovi u vise poteza nazivaju se
karakteri.
Definicija pisma pismo je najvazniji znakovni sistem koji je covek izumeo. pismo je sredstvo komunikacije
pomocu uslovno primenjenih vizuelnih znakova koje omogucava prenosenje poruke u prostoru I vremenu.
Najvaznaja funkcija pisma je komunikacija. U sirem smislu : I sistemi simbolickog saopstavanja ideja uz pomoc
vizuelnih predstava koje nisu nuzno jezicki oblikovane >
Oznacava sisteme pisanja (hijeroglifsko pismo, latinica)

2
Termin grafija (pisati)
Pismo- kaligrafsko, kurzivno, Morzeovo
Tehnike pisanja- slikanje, crtanje, urezivanje na podlogu
Zasnovano na uslovnoj definiciji javlja se teorija da je pismo nastalo iz potrebe komunikacije, pa su prvobitno ljudi
poceli crtati po predmetima.
Pismo je nekada bilo element kulture, a danas je sredstvo vizuelne komunikacije.
Pismo je oslonac civilizacije pa su narodi bez pisma narodi bez civilizacije.

2. MESTO I ULOGA PISMA U DRUSTVU

Uporedo sa porastom interesovanja za nauku o pismu , pocinje I da se interesuje za nauku o jeziku. Do tada je
vladala veoma dugo stara definicija pisma po Aristotelu, a to je da je pismo odraz jezika. To je difinicija koja je
vladala u lingvistici do 20.veka. Medjutim, od tada u mnogim lingvistickim skolma pismo pocinje da se izucava kao
samostalni jezicki fenomen. Pismo se u tom slucaju pocinje odvajati od kulturno-istorijskog konteksta, I pocinje da se
posmatra kao pismeni jezik.
Dobro je poznato da se sama pismenost radja kao instrument drzave I predstvlja jednu od najvaznijih oznaka da je
neki narod stupio iz praistorije u istoriju. Po Gelbu, pismo postoji samo u uslovima civiliacije, a civilizacija ne moze
postojati bez pisma. U skladu s tim, opste je prihvacena hronologizacija pisma koji se poklapa sa razvojem najstarijih
civilizacija. Po njoj, najstarija pismenost na svetu je nastala na prelazu iz 4.u 3.milenijum p.n.e. istovremeno u
Mesopotamiji i Egiptu. Potom, od 3.milenijuma u dolini Inda I pocetkom 2.milenijuma p.n.e.u Kini.
Pitanje- po kojem kriterijumu se neki vizuelni znaci smatraju pismom?
Na to pitanje moze se odgovoriti sa stanovista lingvistike. Lingvisticka analiza odnosa jezika I pisma utvrdila je
dvostranu prirodu pismenih znakova. Osnovna razlika izmedju grafema I fonema sadrzana je u tome sto su foneme
jedinice lisene plana sadrzaja, dok grafeme nisu. Pored svoje uloge pismo predstavlja I jednu od najvaznijih
spoljasnjih odlika neke civilizacije. To, takodje znaci da se u posmatranju pisma ne moze iskljuciti povezanost
pisma u sa kulturno-istorijskim sadrzajem nekog drustva.
Pismo je, kako zakljucuje Anri Zan Martin, dusa jednog drustva, I zato gubljenje nekog pisma oznacava I kraj njene
civilizacije. Prema staroj indijskoj poslovici, kada se menjaju obicaji-menja se I pismo.

3
Sto se tice sporazumevanja postavlja se pitanje kako se covek sporazumevao u proslosti. Takvo pismo
sporazumevanja pomocu predmeta naziva se predmetno pismo. Jedan od najpoznatijih vidova ovakvog
sporazumevanja usao je u svetsku kulturnu bastinu skitski darovi koje pominje Herodot u opisu pohoda vojvode
Darija na Skite.to pismo imalo je odredjenu dvosmislenu simboliku. Slicno tome je I batako, ognjeno pismo,
sastavljeno od pregrst nozeva I seciva uvezanih fitiljem I kokosovim vlaknom. Pojavljajuje se I pismo rabo, kod
evropskih naroda. Postoji I pismo vorova, a najpoznatija vrsta cvorovnog pisma jeste peruanski kipu.
Pismo predstavlja jedan od temelja ljudske civilizacije. Svuda u starom svetu pismo se javlja u periodu razvoja
civilizacija. Pismenost je jedan od znakova da je neki narod stupio iz praistorije u istoriju. Ta medjuzavisnost pisma I
civilizacije je potpuna. Pismo postoji samo u uslovima civilizacije, a civilizacija ne postoji bez pisma. Pismo je rodjeno
na prelasku iz 4.u 3.milenijum p.n.e. iz potrebe drevnih Sumera popisi kraljevskih I manastirskih riznica, I
trgovackih dokumenata. Pre toga, smatra se da nije bilo ni potreba ni uslova da se pismo razvije. Znaci jednostavnih
oblika vidljivih na keramici neo-vincanske kulture pre su rte i reze obredno-magijskog karaktera, nego pismo. Visok
stepen apstraktnih pisanih znakova uvek je pracen njihovim linearnim redosledom koje odrazava tok reci u recenici.
U osnovi svakog pisma leze crtezi, a tome svedoci, kako crtezni karakter pismenosti nerazvijenih naroda i cinjenica
da su velike pismenosti starog Istoka bile crtezne. Sirom cele zemaljske kugle, postoje tragovi u vidu crteznih reljefa,
razicite namene i sadrzaja. Granica izmedju pisma i pretpisma prolazi izmedju 2 podtipa pojmovnog pisma
hijeroglifike i piktografije.

3. DVOSTRANA PRIRODA PISMA I ODNOS IZMEDJU GRAFEMA I FONEMA

Razvoj pisma podjednako zavisi od 2 osnovna I ravnopravno vazna cinioca jezicke osnove I kulturne istorije.
Priblizavanje nauke o pismu I nauke o jeziku pociva na cvrstoj vezi izmedju jezika I pisma. Lingvistickom analizom
razotkrivena je pomenuta dvostrana priroda pisma :
- unutrasnja struktura pisma koju uslovljavaju jezicke pojave
- spoljasnja forma pisma koja je uslovljena kulturnom istorijom
Ova dvostrana priroda pismenih znakova doprinela je tome da fundimentalna lingvistika podeli pismo na povrsinsku I
dubinsku strukturu, a u osnovi toga je Sosirovska podela na plan izraza I plan sadrzaja koja je sastavni deo
savremenog pristupa nauci o pismu.
Po Humboltovoj definiciji samo izgovorena rec predstavlja ovaplocenje misli, dok je pismo ovaplocenje govora.
Prema Sosiru, jezik I pismo su dva razlicita znakovna sistema, pri cemu je jedini smisao postojanja pisma da bude
odraz govora.

4
Ovakvo, previse bukvalno pridrzavanje Aristotelovske definicije pisma zavladalo je u mnogim lingvistickim skolama
kao stav o cvrstoj hijerarhijskoj vezi izmedju jezika I pisma. Zato se pojavila potreba za jasnim razdvajanjem pisma I
jezika I odvojenim proucavanjem pisma kao samostalnog fenomena.
Na planu teorije razdvojeni su glasovi I slova, a samim tim I govor I pismo. Prvi koji je tu podelu ucinio bio je Boduen
de Kurtene, koji se moze shvatiti I osnivacem teorije pisma. Njegova ideja je da kad je rec o pismu- da se govori o
pismenom jeziku, a kad je rec o govoru- da se govori o usmenom jeziku. Tako pismo I jezik predstavljaju dva oblika
postojanja jezika. To shvatanje uslo je u osnovu savremenih shvatanja pisma.
Dva oblika postojanja pisma- pismeni I usmeni.
U nekim lingvistickim skolama, na ovim osnovama formulisano je alternativno glediste koje pismo I jezik razdvajaju
u dva nezavisna sistema. Tako je glediste Vahepa da su pismo I jezik samo dva ustaljena sistema, ali se
upotrebljavaju u jednom istom jeziku. To glediste doslo je do izrazaja u podeli jezika na usmeni I pismeni. U
mnogim skolama pisani jezik je opisivan kao samostalna svera, ako glavni argument navodjena je formalna
nepodudarnost grafeme I foneme. Tako je pisani tekst izjednacavan sa vestackim sistemima , svi su tretirani kao
jezicki znaci jer su materijalni I vrse funkciju kao I pisani govor.
Insistiranje na autonomnom proucavanju pisma doprinelo je da pismo shvatimo kao uredjen sistem. Teza o
ravnopravnosti pisma pomogla je da se iz novog ugla posmatra pitanje granice izmedju pisma I pretpismenosti.
Takodje je razmotreno pitanje moze li se nazvati pismom bilo koji graficki sistem koji prenosi poruku, ili samo sistem
usmeren na glasovni sistem. O ovim pitanjima iznete su 2 suprotne tacke gledista:
1.iako postoji razlika izmedju jezika I pisma, danas je prihvaceno opste glediste o cvrstoj vezi izmedju grafema I
fonema. Na ovom shvatanju zasnovano je evolucionosticko tumacenje razvoja pisma gde se polazi od najstarijih
crteznih oblika.
2.druga podela zasnovana je na evolucionistickom shvatanju razvoja sistema. Pociva na gledistu da je svako pismo
proizvod svesne ljudske delatnosti. U osnovi ovakvog gledista sadrzan je prirodan zakon ekonomije- da se jezik
uproscava I razvija do one granice dokle je komunikacija neometana. Tu dolazi da teznje da se jezik izrazi sa sto
manje znakova.
Po takvom shvatanju postoje 3 etape razvoja pisma:
1.kao tekst piktografija/ tekstografija
2.kao rec logografija/ hijeroglifika
3.kao slog silabografija
4.kao fonema fonemografija
Prema misljenjima o poreklu fonografije nastalo je evolucijom iz ideografije (ranije faze) I zato se otkrice alfabeta
smatra najvecim dostignucem u kulturnoj istoriji covecanstva.

4. GRAFIKA I ORTOGRAFIJA I ODNOS IZMEDJU GRAFEMA I SLOVA

Dvostrana priroda pisma sadrzi se I u njegovoj osnovnoj jedinici grafemi, koja je definisana u hijerarhijskoj zavisnosti
u odnosu na fonemu. Dvostrana priroda pisma uslovljava I pravila kojima se uredjuju odnosi izmedju odgovorajuce
jezicke osnove I njene graficke forme, sto se moze videti I na osnovu razlika izmedju grafike I ortografije. U
najsirem smislu reci, prva se moze definisati kao sveukupnost veza izmedju grafickih I glasovnih jedinica, koja je
neraskidivo povezana sa alfabetom. Poput grafike, I ortografija se moze definisati kao sveukupnost veza izmedju
grafickih I jezickih jedinica, ali je u tome sadrzana I bitna razlika medju njima, jer su ova dva skupa pravila u vezi sa
razlicitim oblastima jezika: prvi se ogranicava samo na plan izraza, drugi ukljucuje I plan sadrzaja.
Digrafi (slozene grafeme) ukazuju na bitnu razliku izmedju grafeme I slova, sadrzanu u cinjenici da prva pripada
sintagmatskom, a druga paradigmatskom planu. Ove slozene grafeme se strukturno razlikuju od fonema, bitno je da
to nisu slobodne kombinacije slova, vec celovite jedinice koje funkcionisu kao grafeme. Njihovo postojanje ukazuje
na to da je u datom grafijskom sistemu broj slova manji od broja grafema, tj fonema. Npr.francuski alphabet ima dva
I po puta vise grafema nego slova.

5. GRAFEME I ALOGRAFI (NEKI PRIMERI ALOGRAFIJE)

Isto kao I u jeziku, pozicija, ili graficki kontekst ovde je najvazniji cinilac koji omogucava razlikovanje grafema I
njegovih pozicionih varijanti alografa. Dva osnovna tipa alografskih variranja, grafonomske varijante I
komplementarnu distribuciju, opisao je svedski slavista Ambroziani na primeru staroslovenske pismenosti. On
definise prvi tip kao slucaj kada se dva alografa nadju u istom kontekstu bez unosenja razlike u znacenju, sto moze
biti ilustrovano naporednom upotrebom znakova : u istom morfonoloskom polozaju, a drugi tip kao slucaj kada
se dva alografa nikad ne mogu naci u istom kontekstu, o cemu govori primer distribucije znakova O : u
crkvenoslovenskom.
Grafonomska variranja I komplementarna distibucija pokazuju se kao dva hronoloska I evolutivna tipa alografije, kao
semanticka I nesemanticka uloga alografa, koja svedoci o krupnim promenama koje je doziveo crkvenoslovenski
fonoloski sistem u svom hiljadugodisnjem preobrazaju od staroslovenskog do novocrkvenoslovenskog jezika.

o/ : o siroko O I grcka omega grafonomski variraju na pocetku reci, dok se oba suprotstavljaju obicnom O
ogranicenom samo na unutrasnje slogove. Komplementarnu distribuciju I ovde neutralisu razlozi uklanjanja padezne
homonimije, ili leksicka odstupanja gde se omega moze naci unutar reci, u stranim recima, ili u prilozima I
veznicima.

6
Istorijski kontekst jos je izrazitiji kod tzv.istorijskih pseudoalografa kao sto su parovi f ph, t th. Ovi znaci nisu
alografi posto ne zavise od pozicije, niti su grafeme posto nikad ne stoje u opoziciji prema nekoj drugoj grafemi.
Posto njihova upotreba ne zavisi ni od jezika ni od grafij, one bi strukturno bile najblize pojmu fakultativnih fonema,
pa se u skladu s tim mogu I nazvati fakultativnim varijantama jedne grafeme.
Pseudoalografi spadaju medju znake koji nemaju glasovnu mego metajezicku ulogu. Jedna od najvaznijih funkcija te
vrste je dijakriticka upotreba u kojoj odredjeni znak vrsi samo ulogu dopunskoj obelezja drugih znakova. Takvu ulogu
ima H u npr.frac. jeziku.

6. TIPOLOSKA KLASIFIKACIJA PISMENIH SISTEMA

Veoma je vazno utvrditi klasifikaciju pisma. Prema Gelbu, pismo je nacin komunikacije pomocu uslovno primenjenih
vizuelnih znakova. Taj vid komunikacije naziva se pojmovno pismo I pismenost. Ove dve kategorije tipoloski
odgovarju lingvistickoj podeli na jezik I govor, gde bi izvesna korelacija postojala izmedju jezika I pisma, I izmedju
pismenosti I govora.
Sistem pisama moze da se protumaci I kao pisani jezik koji je rezultat svega sto je pismom napisano na nekom
jeziku.
Govor ima komunikativnu funkciju ,a prema nacinu kako se vrsi komunikacija moze se reci da postoje 2 tipa
izrazavanja
1. pojmovno pismo - kome pripadaju ideografija I semasiografija ; vezano za plan sadrzaja
2. glasovno pismo vezano je za plan izraza. Ne prenosi sustinski primarnu poruku, vec glasovnu strukturu jezika.
Oba tipa pisma imaju jos po dva podtipa. Pojmovno pismo zavisno od minimalne distinktivne jedinice kojim se
prenosi poruka javlja se u dva vida crteznog pisma:
1. Kao piktografija ciji su znaci piktogrami koji prenose uopsteni smisao poruke
2. Hijeroglifika / logografija znaci hijeroglifi/logogrami predstavljaju reci ili korenske morfeme nekog jezika
Postoje takodje, dva tipa prema izrazu :
1. Silabografija- ciji znaci silabogrami obelezavaju slogove
2. Alfabet- ili fonemografija, ciji su znaci fonogrami (minimalne jezicke jedinice, tj foneme)

7. PISMO U SIREM I UZEM ZNACENJU

8. PIKTOGRAFIJA- OSOBINE I PRIMERI

Slicno kao sto je govor nastao iz podrazavanja zvuka, tako se I pismo razvilo iz podrazavanja oblika realnih predmeta
ili zivih bica.Da u osnovi svakog pisma lezi crtez ubedljivo svedoce kako crtezni karakter pismenosti savremenih
slabo razvijenih naroda, tako I cinjenica da su sve velike pismenosti Starog Istoka mesopotamska,egipatska,
egejska, hetitska,kineska bile crtezne. Pocev od paleolita pa do nasih dana sirom zemljine kugle ljudi su ostavili
tragove svog stvaralackog nadahnuca u vidu kamenih crteza I reljefa- petrograma I petroglifa, razlicite namene I
sadrzaja, magijskog, umetnickog. To se moze smatrati pretpismenoscu.
Ono sto je dovelo do toga da indijanski znaci postanu pretpismenost, a znaci drevnih naroda (egipatska, kineska)
postanu pismo, bila je njihova funkcija (crtezni znaci I slovni znaci). Egipatska pismenost je rodjena kao potreba
drzave, a indijanska pikografija ostaje piktografija jer nisu imali drzavu.
Po opsteprihvacenom misljenju granica izmedju pisma I pretpisma prolazi izmedju dva pomenuta podtipa pojmovnog
pisma-piktografije I hijeroglifike. Najstariji crtezi poticu iz doba mladjeg paleoloita (40-10 hiljada god.p.n.e.). To su
znaci na kamenu piktografi (lat. pictus- naslikano). Piktografija prenosi saopstenje slikom, slozenim crtezom, zbog
cega uopsteni smisao poruke moze da se razume ali ne I da se procita. Ona je karakteristicna za narode na
plemenskom stupnju. Najpoznatije I najbolje proucene primere piktografije predstavljaju crtezne pismenosti
severnoamerickih Indijanaca. Medju njihovim obrednim pismima izdvaja se kekinovin , valam-olum (mitska istorija), I
zimske hronike Dakota. Sve one imaju namenu da podsete citaoca na obredni tekst ili stih koji treba izgovoriti.

9. IDEOGRAFIJA (LOGOGRAFSKO-SILABICKE PISMENOSTI)

Zbog svoje vezanosti za jezik, tacnije za reci odredjenog jezika, hijeroglifsko pismo se u strucnoj literaturi takodje
naziva logografsko ili ideografsko-silabicko, kakve su bile sve velike pismenosti Starog Istoka. Deo logografskih
znakova bio je iskoriscen u vidu rebusa za belezenje izgovora onih reci koje nisu mogle da budu graficki
predstavljene. Ni u jednom od ovih pismenih sistema ne postoje posebni fonetski znaci razliciti od pojmovnih
znakova. Ovakva pojava naziva se fonetizacija.

8
Ideografija crtezna pismenost najstarijih civilizacija koja se cesto naziva hijeroglifikom. Nasuprot piktografiji
razvile su se neke odlike pisma u pravom smislu te reci. Ideogram je uprosceni piktogram (ceo covek- ljudska glava).
Logografija predstavlja danasnji najcesci naziv za hijeroglifiku. To je naucni termin iz 20.veka, kojem je prethodio
termin hijeroglifika. Nazivom logografija, hijeroglifika se odvaja od piktografije. U logografiji je prisutna cesta
upotreba rebusa-jedan pojam zamenjuje drugi ,ali po slicnoj glasovnoj vrednosti, a ne po samom znacenju slike. Ni u
jednoj od ovih pismenosti nisu stvoreni cisti silabariji ciste slogovne pismenosti, vec su te pismenosti bile
mesovite, tj. to su bile crtezne pismenosti sa slogovnom primenom crteza logografsko-silabicke pismenosti.
Prema razvijenosti pisma imamo podelu
*primitivni tip crteznog pisma
*razvijeni tip crteznog pisma
Kao sto nikad nije postojalo neko ideografsko pismo koje bi prenosilo samo ciste ideje, tako ni logografsko pismo ne
oznacava samo reci odredjenog jezika, vec njegovi logogrami znacenjem I oblikom prevazilaze granice pojedinih reci.
Mesoviti naziv ideografsko-silabicko pismo odgovara samo usavrsenoj poznoj fazi razvoja drevnih hijeroglifskih
pismenosti, kakvo je bilo klinasto pismo izumrlih Sumera, ili kinesko pismo u svom klasicnom obliku kakvo je I danas.
Predstava konkretnog pomocu crteza, opis apstraktnog pomocu simbola, belezenje izgovora zvucnim rebusom srecu
se u najrazlicitijim sistemima pisma najrazlicitijih krajeva sveta. Oni su osnova primitivne pismenosti.

10.

EGIPATSKA PISMENOST-NASTANAK I PERIODIZACIJA

Sve stare velike civilizacije su nastale u dolini velikih reka. Egipat nije najstarija civilizacija, ali je izucavamo jer nam
je najbolje poznata.
Egipatsko pismo je nesto mladje od sumerskog. Spomenici poticu od 3.000 g.p.n.e. egipatsko pismo razvilo se na
slican nacin:
Prvo pismo- hijeroglifi (hieros-sveti ; grifos- urezivati ; hijeroglifi sveto monumentalno pismo). Kasnije se iz njega
razvilo pismo jednostavnijih oblika- hijeratsko ili svestenicko pismo ; I na kraju, demotsko pismo narodno,
pripada potrebama svakodnevnog zivota, razvilo se od pocetka 7.v.p.n.e.
Ovo ceremonijalno pismo najcesce se nalazilo po svetilistima kao sto su hramovi I grobnice I na uspravnim kamenim
blokovima. Svojim izgledom deluju kao autenticno piktografsko pismo, ali ono je zapravo udeo semasiografije, ali
ono je ipak u osnovi glotografsko, na narocit nacin se sluzi principom rebusa, a sadrzi tri vrste znakova:

9
1.piktogrami I ideogrami stilizovani crtezi ptica, zivotinja, cveca
2.fonogrami prosti dodaci koji, ukazujuci na cisto zvucne vrednosti, olaksavaju citanje uklanjanjem
dvosmislenosti
3.determinativi semanticki klasifikatori koji oznacavaju red pojava na koje upucuje osnovni znak.
U razvoju svaki od ta tri znaka poceli su dobijati drugo znacenje, morali su biti dodati posebni znaci koji otklanjaju
dvosmislenost.
Iz egipatskog pisma razvile su se 2 znacajne grupe pisama:
1.pisma sa Krita nastala oko 1600.g.p.n.e. I hetitsko pismo 1500.g.p.n.e.
2.severnosemitska pisma- nastala 1800.g.p.n.e. iz koga su se razvila druga, svetka pisma. Jedno od njih je
hanaansko, grcko, etrursko, jermensko, gruzijsko

11.

DESIFROVANJE I STRUKTURA EGIPATSKE PISMENOSTI

Presudan uticaj na desifrovanje egipatske pismenosti imalo je slucajno otkrice jednog dvojnog natpisa (grckoegipatskog). Kamen iz Rozete iz 196.g.p.n.e. Natpis je nasla Bonapartova vojska 1799.g. Kamen je zavrsio u
Londonskom muzeju. Isti tekst je ispisan pismom svetih znakova I grckim pismom. Predstavljao je prvu veliku
zagonetku.
Egipatologija, paleografija I nauka o pismu nastale su kao posledica otkrica ovog kamena. Tomas Jung 1814.g.je
utvrdio da je ovde rec o crteznom pismu I otkrio da se licna imena pisu alfabetski. Medjutim, on je bio covek iz
prirodnih nauka,a ne orijentalista, pa imena nije citao pravilno, vec na grcki nacin.
Zan Fransoa ampolion, prof.istorijeje 1822.godine u svojoj 22 godini uspeo da desifruje I procita Kamen iz
Rozete. Dosao je do saznanja da pismo nije alfabetsko, vec ideografsko.
Struktura- tri egipatska pisma predstavljaju varijante jedinstvenog grafickog sistema u okviru kojeg je najstarija
hijeroglifika, a hijeratika je nastala stilizacijom hijeroglifike, a demotsko pismo stilizacijom hijeratike (Shampolion).
Hijeratika je u sluzbenoj upotrebi od VII veka p.n.e. materijali su bili kamen I papyrus (egipatski izumi). Smer pisanja
je bio sa desna na levo, I s leva na desno. Znaci egipatskog pisma- ideogrami, fonogrami I determinativi.
Svaki ideogram imao je onoliko znacenja, koliko je moglo tom slikom pojmova da se izrazi. Veliki broj je imao vise
znacenja, a vise znakova imalo je isti izgovor, pa je bilo neophodno dodavanje dopunskih znakova determinativa,
koji blize odredjuju konkretno znacenje.
Prilikom pisanja, Egipcani su se sluzili crvenom I crnom bojom.
Konzervativizam Egipta I osnova pisma (konsonantska ) su razlozi zbog kojih se egipatsko pismo nije menjalo
2500.godina.
U rebusno-glasovnoj ulozi su bili fonogrami I determinativi. U odnosu na broj suglasnika koji su se nalazili u njihovoj
osnovi razlikuju se tri grupe- troslozni, dvoslozni I jednoslozni (alfabetski)- 24 znaka, tradicionalno se nazivaju
pseudoalfabetskim.

10

12.

MEROITSKO PISMO I PITANJE POREKLA FONOGRAFIJE

Egipatsko pismo je imalo originalan karakter, tesno vezan za egipatsku kulturu, namenjeno samo Egipcanima,
neprimenljivo za ostale. Ipak, ova pismenost je imala jedan neposredan ogranak, preuzeli su ga njihovi juzni susedi,
Meroiti drzava Meroe u gornjem toku Nila, 6.v.p.n.e. 4.v.n.e.
Naziv ove drzave bio je Ku, ovaj naziv se u evropskoj tradiciji odnosio na susedne drzave, Etiopiju I Nubiju.
Paznju Egipcanima privukli su rudnici zlata u ovim podrucjima.
Oko 750.p.n.e. Ku uspeva da osvoji Egipat ali vec 660.gubi kontrolu nad Egiptom , ali preuzimaju egipatsku kulturu.
Od 6.v.p.n.e. prestonica zemlje postaje Meroja, trgovacko raskrsce. Krajem 3.v.p.n.e. stvaraju sopstvenu pismenost ,
prelaze na svoj jezik I pismo. Kulturna zaostavstina meroistske drzave ostalja utisak da je doslo do varvarizacije
egipatske kulture,Meroiti su sebi prilagodjavali egipatsku I grcku kulturu I stvorili svoj jedinstven stil.
Desifrovanje I struktura:
Derivati egipatske pismenosti, po spoljnoj strukturi
Uzeli su I hijeroglifski stil I demotiku
Frensis Grift, engleski filolog, desifrovao je pismo 1910. I utvrdio da je rec o alfabetskom sistemu. Odlomak carskog
natpisa pronadjen je sredinom 19.veka
Brzopisni stil odgovara egipatskoj demotici, koristili su znak za razmak, kako bi odvojili reci, a Egipcani to nisu imali.
Poreklo pisma:
4 parna znaka za vokale (glavna odlika pisma). Neki autori smatraju da postoji uticaj grckog alfabeta, ali to nije
dokazano. Zna se da je pismo imalo alfabetski karakter, ali ne obelezava vokal A nigde jer se on podrazumeva. Takav
sistem je slogovni. To se naziva alfasilabari (prelazak od znakovnog ka slogovnom pismu), sto potvrdjuje da nije
bilo grckog uticaja. Pismo ima alfabetski spisak od 23 ili 24 znaka. Lako se cita zahvaljujuci egipatskom pismu.
Zadrzana je osnovna izvorna vrednost egipatskih znakova, samo u fonetskoj vrednosti . smer pisanja uglavnom je sa
desna na levo, ali su znaci okrenuti u smeru toka recenice.

13.

EGEJSKA PISMENOST I NJENI DOGRCKI KORENI

14.

KLINOPIS. NASTANAK I DESIFROVANJE

11

U juznom delu drevnog bliskoistocnog medjurecja, izmedju Tigra I Eufrata, krajem IV milenijuma p.n.e. nastala je
najstarija civilizacija u istoriji covecanstva. Deo njenog nasledja predstavlja pismenost pod nazivom KLINOPIS.
Klinopis je pismenost uslovljena podnebljem. Kada su se javili prvi gradovi u Mesopotamiji, javila se I potreba za
popisom. Tako su ljudi poceli na glini da utiskuju pismo, trskanom pisaljkom.
Crtezno pismo sredinom 2.milenijuma dobija klinasti karakter. Klinasto pismo je tzv.latinica starog veka I povezivala
je drzave Bliskog istoka. Najstariji zapis o ovom pismu dao je Herodot u napomeni o pohodu cara Darija na Skite persijski car Darije doplovio je do Carigrada, urezao imena svih naroda koje je vodio u rat protiv Skita.
1674.godine, francuski naucnik Zan arden, objavio je jedan natpis iz Presepolja, i prvi mu dao naziv koje i pismo
danas nosi- klinoobrazno pismo. Naziv klinopis potice iz nemackog jezika.
Sledeci korak u odgonetanju klinopisa ucinio je Danski naucnik Nibur 1788. Utvrdio je da se radi o 3 klinopisa ;
razlicita pisma (po strukturi):
1.Alfabetsko pismo (iz znaka)
2.Slogovno pismo (stotinak znakova)
3.Ideografskog tipa
1802. profesor Fridrih Grotefend procitao je I desifrovao dva carska natpisa iz Persepolja. U natpisima su se mogle
prepoznati reci car, car careva, a otkrio je I tri licna imena, dede, sina I unuka:
Histaspa (Darijev otac)
Darije (osnivac dinastije, car)
Kserks (Darijev sin)
Kasnije je utvrdjeno da je rec o elamskom jeziku, koji se govorio u jednom delu Persije, po strukturi dravidski jezik.
Grotefendovo citanje kasnije je ispravljeno, ali je pravilno odredio fonetske vrednosti vecine glasova klinastog pisma
koje je bilo alfabetsko.
Treci natpis- najslozeniji, ideografskog tipa, pronadjen u Ninivi. Otkrio ga je Ostin Henri Lejard, 1845. Tekst Niniva
I njen prah. Dat mu je naziv sumerski- na osnovu titule vladara. On je ostao zvanicni jezik I kao knjizevni se koristio
sve do kraja mesopotamskog carstva.

12

15.

OSOBINE KLINOPISA. PERIODIZACIJA.

Klinopis je najstarije sumersko pismo. Potice iz arheoloskog sloja Uruk IV 3000 godine p.n.e. Znaci ove pismenosti
nisu u vezi sa primenom u umetnoscu, vec su stvoreni za reci. Deo ovih znakova bio je predstavljen u vidu rebusa.
Belezene su kratke poruke koje je trebalo procitati, a ne samo razumeti. Brojevi su se pisali odvojeno.
Najstariji sumerski zapisi predstavljali su popis dobara robovlasnickog domacinstva. Prvi znaci bili su siroko razbacani
na vrhu tablice, a sa potrebom veceg popisa sire se tablice. Tablice su podeljene u vidu sahovskog polja, na glini su
urezivani znakovi. Tablice su ubrzo postale toliko velike, da su se drzale pod pravim uglom od 90 stepeni, oni gube
svoj crtezni karakter I dobijaju vid klinova.
Po svom grafickom izgledu sumersko-akadska pismenost prosla je kroz vise perioda, no prvobitni crtezni oblik se
cuvao. Fridrihova periodizacija3000-2250- prepoznatljivi crtezni znaci
2250-2050- uproscena forma, jos uvek crteznog karaktera, jos uvek se pise uspravno
2050-1900- prelazna faza, slova vec obrnuta , polozena, dobijaju svoj klasicni klinasti oblik
1900-1500- Hamurabijev zakonik
1500-1200-Kasitska dinastija, Vavilon-prelazni period
1200-600- asirski period
600-540- kraj same mesopotamske civilizacije, stvoren najmladji tip klinopisa
Karakter svakog znaka izvorno je piktografski. U nekim znacima prepoznaje se tipican oblik tih predmeta (brod, tor)
koje su oni koristili u svojoj kulturi. To govori da je oismo bilo:
Ideografskog karaktera
Istim znakom mogu se oznaciti razliciti pojmovi; npr. glava + dijakritike = usta
Slozeni znaci grade se na dva nacina:
1.preoblikovanjem osnovnog znaka (usta)
2.spojem dva znaka u novom znacenju usta + hleb = jesti (ideogrami)
U II milenijumu p.n.e.javljaju se fonetski elementi. Veoma rano, vec oko sredine II milenijuma p.n.e. sumersko pismo
dobija svoj konacni oblik logografskog, grafickog pisma.

16.

OGRANCI MESOPOTAMSKOG PISMA

13

Iz mesopotamske pismenosti razvilo se 6 klinastih pisamaElamsko, huritsko, hetitsko, semitsko, ugaritsko, staropersijsko. Poslednja dva nemaju nista zajednicko sa
mesopotamskom pismenoscu, osim po izgledu. Prva 4- klasican mesopotamski klinopis preuzet direktno, sa lokalnim
modifikacijama. Poslednja dva samo imitiraju klinopis I po strukturi su alfabetski sistem.
Ugaritski klinopis:
1928. jedan ratar u Siriji na Sredozemnoj obali kraj Ras-amana na severu Sirije, slucajno je otkopao drvenu
grobnicu u kojoj su naucnici prepoznali tragove grcke mikenske kulture.
1929. otkopan kraljevski dvorac iz 15.veka p.n.e.sa bogatom klinastom bibliotekom. Otkriven grad-drzava Ugarit.
arl Virolo 1929.godine objevljuje prvih 48 tablica iz biblioteke I utvrdjuje da je ovde rec o alfabetskom pismu zbog
malog broja znakova. Haris Bauer, nemacki orijentalist, otkriva da je rec o semitskom jeziku I da je u pitanju
vrhovni bog Val. Postojale su skolske tablice sa alfabetskim poretkom pisma (od 30 znakova). Ti znaci odgovaraju
starojevrejskom I fenicanskom alfabetskom poretku. Od tih 30 znakova, 27 su konsonanti I 3 vokala (a,e,u). Robert
tiglic , savremeni proucavalac, koji 1971.godine u ovim znacima otkriva 17 prototipa fenicanskog alfabeta. Ugaritski
klinopis se zakljucuje od protojevrejskog pisma. Tekstovi sa ovim pismom otkriveni su u Palestini, sto doklazuje da je
ovaj klinopis bio siroko rasprostranjen na Bliskom istoku. Ugarit je unisten u vreme kada je pala Troja, oko
1022.g.p.n.e.
Staropersijski klinopis:
Najmladja faza, koriscen u periodu 6-4 v.p.n.e. drevna mesopotamska civilizacija usla je u korene mlade, varvarske
drzave Persije, koja je nasledila mesopotamsku kulturu. Staropersijska kultura naziva se jos I kultura starih natpisa.
Najznacajniji je Behistunski natpis, jezicki drzavni manifest Darija I.
Klinopis sadrzi 42 znaka, medju kojima ima 5 ideograma ili logograma. Sve ostalo je polualfabetski sistem. Imaju 3
znaka za vokale : a,i,u. 7 suglasnika ima po dva znacenja: g,k,n,r,t. pisu se na dva nacina u zavisnosti sa kojim
vokalima su u kombinaciji, dok su d i m imali po 3 znaka za sva tri vokala.
Ove osobine ostavljaju utisak mesavine izmedju silabarija I alfabeta.
Elamska pismenost:
Zapocinje sredinom 3.milenijuma u jugozpadnom Iranu, na kopnenoj vezi izmedju Mesopotamije I doline Inda.
Akadski car je u prvoj polovini 2.milenijuma p.n.e. zakljucio ugovor sa Elamom, prvi mirovni ugovor. Tekst je bio
napisan elamski I akadski u klinopisu. U Elamu je do preuzimanja klinopisa postojalo I domace crtezno pismo. Mladja
linearna varijanta sa svega 20etak spomenika s kraja 3 milenijuma, vezani za period vladavine elamskoj vladara
Kutika, koji je izvojevao nezavisnost od Mesopotamije. Ovo crtezno pismo evoluiralo je u pravcu potpuno uproscenih
linija- to je vec slogovno pismo sa 80tak znakova, nisu svi znaci desifrovani.

14
Od 2200.p.n.e. u Elamu se siri klinopis,potpada pod potpunu vlast Mesopotamije ; nastaje originalno elamsko pismo I
jezik. Pozni elamski klinopis (iz Behistunskog natpisa) ima 113 znakova, od kojih 11 logograma.
Huritski klinopis:
Tokom 2.mil.p.n.e. u severozapadnu Mesopotamiju sa Kavkaza prodire kavkaski narod Huriti. U 14.v.p.n.e. stvaraju
Mitansko carstvo na prostoru danasnjeg Kurdistana. Ovaj narod imao je mesovit etnicki sastav. Medju Huritima se siri
sumersko-akadski klinopis ; ostavili su samo klinopisne spomenike. Mitanska drzava vodila je zivu prepisku sa
Egiptom, Akadjanima, Hetitima.
Pismo iz Mitanije- oko 1400.g.p.n.e. Mitanski car Turata poslao pismo egipatskom caru Anephotepu III
najzacajniji spomenik koji najvise govori o mitanskom jeziku I Huritima.
Pronadjen je huritski prevod Epa o Gilgamesau.
Huriti su posluzili kao primer Hetitima koji su preuzeli klinopis.
Spomen na Hurite ostao je u Starom zavetu kao jedan od dojevrejskih naroda.
Hetiti:
Poput Elama imaju sopstvenu hijeroglifiku diglosiju I digrafiju. Imali su I internacionalno I nacionalno pismo. Iscezli
su pocetkom 2.milenijuma nove ere. Najpre su otkrivena crtezna pisma u Siriji. U Bibliji se pominju u Knjizi o
sudijama . u prvim decenijama 20.veka otkopana je Hatua, prestonica Hetitskog carstva. Tajnu pisma otkrio je 1915.
Bedih Grozni. U prvoj recenici se pojavila rec hleb. Ovi indoevropljani su bili plemenska porodica. Sebe su nazivali
nai . na Egejskoj obali bio je luvijski jezik . to je teritorija koju su naselili jonski Grci. Na severu obale Crnog mora
bio je palajski. Najstariji narodi bili su Hati, koji su otkrili gvozdje I Hetiti su usvojili tu obradu gvozdja. Pre njih bilo je
bronzano doba.
U 12.v.p.n.e. usledio je ogroman pokret seoba naroda s mora (masovna najezda naroda srednje Evrope sto je
dovelo do nestanka Hetita).
Karjem 3.milenijuma koriste klinopis posredstvom Hurita. On je u celini akadskog porekla. Kod njih se koristi I
akadogram. Od pocetka se koristi hetitska hijeroglifika- odomaceno hijeroglifsko pismo. To pismo nije do kraja
desifrovano. Klinopis nestaje padom drzave 12.v.p.n.e. dok je domaca hijeroglifika ostala I nakon toga. Unistava ih
Asirija, cime se ova pismenost ugasila.
Na srebrnom kraljevskom pecatu nalazi se najpoznatiji dvotekst. Nista se ne zna o poreklu ovog pisma, samo da u
osnovi ima strukturu kao klinopis.

17.

DIGRAFIJA BRONZANOG DOBA

15
Elamska pismenost:
Zapocinje sredinom 3.milenijuma u jugozpadnom Iranu, na kopnenoj vezi izmedju Mesopotamije I doline Inda.
Akadski car je u prvoj polovini 2.milenijuma p.n.e. zakljucio ugovor sa Elamom, prvi mirovni ugovor. Tekst je bio
napisan elamski I akadski u klinopisu. U Elamu je do preuzimanja klinopisa postojalo I domace crtezno pismo. Mladja
linearna varijanta sa svega 20etak spomenika s kraja 3 milenijuma, vezani za period vladavine elamskoj vladara
Kutika, koji je izvojevao nezavisnost od Mesopotamije. Ovo crtezno pismo evoluiralo je u pravcu potpuno uproscenih
linija- to je vec slogovno pismo sa 80tak znakova, nisu svi znaci desifrovani.
Od 2200.p.n.e. u Elamu se siri klinopis,potpada pod potpunu vlast Mesopotamije ; nastaje originalno elamsko pismo I
jezik. Pozni elamski klinopis (iz Behistunskog natpisa) ima 113 znakova, od kojih 11 logograma.
Huritski klinopis:
Tokom 2.mil.p.n.e. u severozapadnu Mesopotamiju sa Kavkaza prodire kavkaski narod Huriti. U 14.v.p.n.e. stvaraju
Mitansko carstvo na prostoru danasnjeg Kurdistana. Ovaj narod imao je mesovit etnicki sastav. Medju Huritima se siri
sumersko-akadski klinopis ; ostavili su samo klinopisne spomenike. Mitanska drzava vodila je zivu prepisku sa
Egiptom, Akadjanima, Hetitima.
Pismo iz Mitanije- oko 1400.g.p.n.e. Mitanski car Turata poslao pismo egipatskom caru Anephotepu III
najzacajniji spomenik koji najvise govori o mitanskom jeziku I Huritima.
Pronadjen je huritski prevod Epa o Gilgamesau.
Huriti su posluzili kao primer Hetitima koji su preuzeli klinopis.
Spomen na Hurite ostao je u Starom zavetu kao jedan od dojevrejskih naroda.
Hetiti:
Poput Elama imaju sopstvenu hijeroglifiku diglosiju I digrafiju. Imali su I internacionalno I nacionalno pismo. Iscezli
su pocetkom 2.milenijuma nove ere. Najpre su otkrivena crtezna pisma u Siriji. U Bibliji se pominju u Knjizi o
sudijama . u prvim decenijama 20.veka otkopana je Hatua, prestonica Hetitskog carstva. Tajnu pisma otkrio je 1915.
Bedih Grozni. U prvoj recenici se pojavila rec hleb. Ovi indoevropljani su bili plemenska porodica. Sebe su nazivali
nai . na Egejskoj obali bio je luvijski jezik . to je teritorija koju su naselili jonski Grci. Na severu obale Crnog mora
bio je palajski. Najstariji narodi bili su Hati, koji su otkrili gvozdje I Hetiti su usvojili tu obradu gvozdja. Pre njih bilo je
bronzano doba.
U 12.v.p.n.e. usledio je ogroman pokret seoba naroda s mora (masovna najezda naroda srednje Evrope sto je
dovelo do nestanka Hetita).
Karjem 3.milenijuma koriste klinopis posredstvom Hurita. On je u celini akadskog porekla. Kod njih se koristi I
akadogram. Od pocetka se koristi hetitska hijeroglifika- odomaceno hijeroglifsko pismo. To pismo nije do kraja
desifrovano. Klinopis nestaje padom drzave 12.v.p.n.e. dok je domaca hijeroglifika ostala I nakon toga. Unistava ih
Asirija, cime se ova pismenost ugasila.

16
Na srebrnom kraljevskom pecatu nalazi se najpoznatiji dvotekst. Nista se ne zna o poreklu ovog pisma, samo da u
osnovi ima strukturu kao klinopis.

18.

MEZOAMERICKA PISMENOST

Genocid I etnocid nad Majama, Inkama I Astecima su krivci za nedovoljno poznavanje ovih pismenosti danas. Spanci
su stanovnike srednje Amerike smatrali varvarima , zbog njihovih obicaja, pa cak I kanibalizma, I razarali su sve na
sta su naisli, pa su cak spaljivali I njihove pismene spomenike. Od tih spomenika prezivelo je samo nekoliko rukopisa
rasutih po zapadnoevropskim muzejima.
Oko 13.veka p.n.e. Olmeci stvaraju najstariju kulturu na ovim prostorima. Sredinom 1.milenijuma p.n.e. na njihovim
osnovama radja se kultura Sapoteka.
Krajem stare ere na prostoru istocnog Meksika I Gvatemale radja se kultura Maja. U isto vreme postojali su Tolteci.
Bili su pod snaznim uticajem Majanske kulture.
Oko sredine 14.veka na istorijsku scenu stupaju meksicki Asteci- tvorci poslednje velike indijanske drzave. Pismenost
im je ideografskog karaktera. Imaju kalendar, a svi oblici primenjene umetnosti sui m danas daleko cenjeni. To su
najveca dostignuca ovih kultura. O njihovoj pismenosti postoje dva suprotstavljena gledista:
Vlada do 20.veka- po svom gledistu je pretkolumbovska pismenost bila piktografija.
Vlada od 20.veka- pismenost pre dolaska Kolumba smatra se silabicko-logografsokm.
U Meksiko Sitiju iskopan je disk 1760.godine koji sadrzi astecki kalendar. Taj disk je poznat pod nazivom astecki
suncani krug.
Dzon Stivens, americki arheolog, sproveo je prva naucna istrazivanja majanskih spomenika. Pretpostavlja da zapisi
na kamenu govore o istoriji ovih gradova- na tom kamenu su uglavnom prikazani raznovrsni obredi.
Sistem kalendara bio je u centru svih autohtonih pismenosti Srednje Amerike. Maje dele godinu na 365 dana, (18
meseci po 20 dana). Pored ovog kalendara, oni imaju I obredni kalendar.
Najstarije pismo stvaraju Sapoteci:
Majansko (sapotecko nasledje)
Astecko (mnogo mladje pismo)

19.

DESIFROVANJE I STRUKTURA MAJANSKOG PISMA

17
Maje stvaraju posebnu vrstu harije od listova agave.
De Laida predlaze resenje za desifrovanje majanskog pisma sredinom 20.veka, utvrdjujuci da pismo Maja ni u cemu
ne zaostaje za klinopisom (strukturno je istovetno).
Morozov je u Laidinom alfabetu video ono sto sam Laida nije- Laidini elementi su slogovni elementi silabickopiktografskog pisma. Morozov je polemisao I sa Tomsonom zbog nerazumevanja Tomsonove ideografije. Tomson sve
znake smatra samo semantickim idejama, kasnije se ispostavlja da je Morozov
bio u pravu I da je ovo tipicna hijeroglificka pismenost.
Majanska pismenost bila je logogafsko-silabicka. Morozov sve razlikuje kao slogovne znake (jer mogu da budu
upotrebljeni kao slogovi). Razresio je pitanje citanja velikog broja znakova. Znak je sastavljen izOsnovnig dela- glif
Fonografskih dodataka- cesto imaju glasovnu ulogu
Osnovni smer citanja je vodoravan, redje uspravan, ali u oba slucaja s leva na desno I linearnog karaktera, poput
nizanja reci u recenici.

20.

KINESKA PISMENOST

Od 4 glavne hijeroglifske pismenosti Starog Istoka, kineska je jedina koju nauka nije morala da desifruje.
Zuta reka u svom gornjem toku predstavlja kolevku kineske civilizacije I pismenosti. Jedno predanje tvrdi da je pismo
izumeo legendarni car Fu-Si, bozanstvo, polucovek-poluzmaj.
Glavni deo najstarijih spomenika su natpisi na zivotinjskim kostima, oklopu kornjace, kozi zivotinjaa poticu iz II
milenijuma p.n.e. Neki simboli iz ang vremena istovetni su sa simbolima iz danasnjih dana, sto svedoci o
neprekinutom kulturnom kontinuitetu Kineza od bronzanog doba do danas.
Evolucija kineskog pismaBitne odlike tzv. Korenskih jezika , ciji je predstavnik bio kineski jezik, jesu vliki procenat jednosloznih reci I uglavnom
prozodijska morfologija. Tokom citavog razvoja kineskog pisma, promene su bile samo tehnicke , uslovljene vrstom
materijala na kojem su pisali.
Strukturna evolucija znakova ovog pisma moze se podeliti u tri razdoblja1. stara pismenost (stari znaci) oko 2000 godina trajala. Najstariji su natpisi piktografskog karaktera na zivotinjskim
kostima I ljusturama. Imali su kulturni, obredni karakter iz 2.milenijuma p.n.e. Nazivaju se kostani znaci. Oko
256.g.p.n.e. preslo se na pisanje na metalu, pre svega na bronzi. Varijanta ovih znakova ppredstavlja pisma dva

18
pecata- veliki (stariji) I mali (mladji) pecat. Od 221.mali pecat postaje zvanicno drzavno pismo. Znaci konacno gube
svoj prepoznatljiv crtezni karakter.
2. Period Li-Iu- sluzbeno pismo- tvrd material zamenila hartija, a metalnu pisaljku cetkica; pismo drzavne
administarcije, nastalo najpre kao kurzivne forme malog pecata da bi kasnije dozivelo sustinsku promenu. Sluzbeno
pismo postaje apstraktno I kvadratno. 227.g p.n.e.- 220.g.p.n.e.
3. Ustavno- kaliografsko pismo upordo sa njim upotrebljavala su se dva kurziva , pismo trave, tecno pismosavremeni rukopisni upotrebni oblik ustavnog pisma.
Vrste kurzivaPismo trave- Kao u
Tecno pismo- Hano u

21.

STRUKTURA KINESKOG PISMA I POKUSAJI NJEGOVE REFORME

Staro I dosta rasprostranjeno shvatanje je da je savremeno kinesko pismo ideografsko, potice iz 17.veka medjutim,
iza ovih znakova stoji jezik, a ne ideja.
Kasnije u 20.veku, neki moderni proucavaoci su izasli sa tezom da je kinesko pismo morfemsko. Danas kinesko
pismo vise nije korensko. Za razliku od bilo kog alfabeta ovo pismo stalno raste.
Nije vezano za slogove kao prost spojeve samoglasnika I suglasnika, vec za reci ili morfemu, za minimalne
samostalne jedinice za znacenjem, podredjenim morfemama a ne fonemama. Mesoviti karakter pisma nije osporen.
Jedinstvo glasa I misli, smisao znaka I ideja, rec ne samo da nije minimalna jedinica, vec ih opismo cak ne razdvaja
jedne od drugih.
Nema znacaja koji je smer pisanja izabran. Tek u 20.veku izabran je evropski, horizontalni, s leva na desno.
Slicno mnogim drugim azijskim pismima, ne razlikuju mala I velika slova, cak su I znaci interpunkcije novi.
Kaliografija je veoma vazan kvadratni oblik znakova uslovljen preciznim kaliografskim pravilima. Svaki znak je upisan
u zamisljeni kvadrat, a svi oni su jednaki medju sobom.
Pokusaji reforme kineskog pisma:
Opijumskim ratom Kina menja svoj feudalni jezik I okrece se zapadu. Prelazi se na pekinshki izgovor. Dolazi do
uproscavanja znakova I pokusaja prelaska na alfabetsko pismo.
1953.godine stampan je prvi spisak uproscenih znakova (danas broji 2000 ovakvih znakova).
Pod uticajem budizma jos u 5. I 6. Veku u Kini je bio napravljen slogovni sistem pisma, Fan-Se, sluzi samo za
znacenje nekih retko upotrebljenih I zaboravljenih znakova.

19
1919.godine je zvanicno uveden kineski alphabet uin Cin, ali se od toga odustalo I 1956.godine kineskim
nacionalnim alfabetom se proglasava latinicno pismo Pin Jin. To je kineski fonetski alphabet u vise verzija.
On ipak nije uspeo da zameni kinesko pismo do danas I ostaje samo njegova zvanicna medjunarodna transkripcija .
razlozi za prednost starog kineskog pisma:
Alfabetsko pismo se ne moze primeniti na svaki jezik. Ono je nemocno pred kineskom hotografijom (jedna rec moze
imati I do sto znacenja).
Kinezi cine najbrojniju nacionalnu grupu na svetu, a pismo lako premoscuje dijalekte I mogu dag a razumeju svi.

22.

SREDNJOAZIJSKI OGRANCI KINESKOG PISMA

Postoje istocnoazijske civilizacije koje se zasnivaju na kineskom pismu (Vijetnam, Koreja, Japan)- kinesko pismo uzeto
je kao baza. Mnogi od naroda pokusali su da osvoje Kineze I postanu nosioci njihove kulture, ali jedino se ovi narodi
nisu ponasali supranicki prema Kinezima iako su preuzeli njihov jezik u gotovini.
Sever Kine Jedan od ogranaka kineskog pisma- Kindansko pismo, nastalo u 10.veku u severnoj Kini. Njime se
sluzio mongolski narod koji je u 10.veku osvojio severnu Kinu, za to vreme vladala je Lao dinastija. Oni su preuzeli
kinesku kulturu I smatrali su se Kinezima. Stvorili su sopstvenu pismenost po modelu kineskog pisma ; to pismo
samo lici na kinesko, a zapravo je slogovno. Oni su koristili logograme. Kidansko pismo deli se na mao I celiko.
Njihovu drzavu su srusili Dzureni I osnovali dinastiju Dzin. Preuzeli su kidansko pismo i napravili dzurensko.
Tokom 16.veka pojavljuju se Mandzuri. Oni koriste derivat semitske pisemnosti. Pismo je slogovno, mali broj
znakova, slicno je persijskom klinopisu.
Zapad Kine Kinesku drzavu ugrozavaju Tanguti pocetkom 11.veka. Stvorili su mocnu drzavu I nametnuli Kini
placanje danka. Vladala je zapadna Sja dinastija. Originalno tangutsko pismo uvedeno je 1036.god za novu drzavu.
Pismo je prerada kineskog, kinesko pismo posluzilo je kao model, ali ni jedan znak nije usao. Imalo je 5830 znakova, I
licilo je na kinesko ali je bilo cisto logogramsko pismo. 1345.poslednji put srece se na jednom stubu.

23.

ANAMSKO, STARO VIJETNAMSKO PISMO

Vijetnamski jezik spade u vijetmiong grupu jezika, I njen je najrasprostranjeniji clan. Ranije je pisan standardnom
kineskom azbukom, zatim specijalnim kineskim slovima smisljenim samo za vijetnamski jezik, a od 18.v. latinicom.

20
Vrlo je tesko klasifikovati vijetnamski jezik jer je po osobinama slican kineskom (po jednosloznosti reci, ogroman broj
kineskih reci, prilagodjenost reci kineskom pismu), a sa gramaticke strane slican je austroazijskom jeziku.
Sto se tice tona, nasledio je tajlandski tonalitet. Ovo je dokaz koliko je vijetnamski jezik bio pod uticajem drugih
jezika, pa mu je zato tesko odrediti pripadnost.
10% reci su kineskog porekla
Vijetnamska latinica je teska za citanje, jer se neki samoglasnici izgovaraju na razlicite nacine, zavisi od njihovog
mesta.
Izgovor nije lak, jer se mora paziti na diftongovanje I na tonove.
Tri standardna dijalekta: hanoi, saigon I srednjevijetnamski dijelekat.
Raspolaze se sa 6 tonova koji se medjusobno razlikuju po visini tona I glotalizaciji.

24.

KOREJSKO PISMO

Zbog prestizne kineske civiliazacije , u Vijetnamu I Koreji se vekovima pisalo prilagodjenim kineskim karakterima.
1447.god kralj Sejong je uveo svojstven fonetski alphabet u Koreji. Najpre je nazvan Onmun, ili narodno pismo, ali
je pocetkom 20.veka preimenovan u veliko pismo- hangul.
Danas se u juznoj Koreji koriste oba sistema, kineski I Hangul, ali je u severnoj Koreji Hangul potpuno potisnuo stari
sistem.
Hangul je prvobitno imao 28 slovnih znakova, vremenom su 4 zastarela. Ono sto ovaj oblik pisma cini sprecificnim je
okolnost da u njemu segmenti simbola za grapheme analiticki predstavljaju artikulaciono-akusticka obelezja
govornih glasova (otvoreno-zatvoreno, opusteno-napeto, sto ne cini ni jeno ni drugo pismo).
Koriste se tri sistema za pisanje na bazi kineskih znakova:
Hjagal
Gokjeol
Ilu
U 15.veku autenticno Korejsko pismo; modern korejsko pismo Hangul 24 slova- 14 suglasnika I 10 vokala. Vecina
korejskog knjizevnog je na Hangulu, a strucna literatura I zvanicni spisi su mesavina Hangula I kineskog pisma
(najsavrseniji alphabet svih vremena- latinica, cirilica, arapsko pismo).

21

25.

JAPANSKO PISMO

U Japanu se oko 5.v.p.n.e. pocinje koristiti pismo Kandji koje je izvedeno iz tradicionalnih kineskih karaktera.
Japanskom jeziku vise je odgovarao silabicki tip pisanja. Zato je iz Kandjija nastalo silabicko pismo Kana. Njene dve
srodne vrezije su Katakana I Hiragana I imaju po 48 znakova. Katakana je pogodna za strucnu upotrebu, a Hiragana
je pogodna za svakodnevnu I knjizevnu upotrebu.
Romaji romanizovana verzija japanskog pisma kojim se pisu reklame I internacionalne skracenice. Kana- pojam za
japanska slogovna pisma potekla iz logografskog kineskog pisma:
Hiragana
Katakana
nastali su iz Manjogane. Manjogana je dobila ime po zbirci japanske poezije Manjou iz perioda nara u 8.veku.
osnovna jedinica zvuka Hiragane je mora (predstavlja svaki njen simbol).
Kineska slova su dosla u Japan preko kineskih predmeta. Do preuzimanja kineskog pisma doslo je oko 200.god.p.n.e.
Od 6.veka dolazi do mesanja u dokumentima.
4 vrste Onjomija (citanje slova u zavisnosti od regiona Kine):
Kunjomi citanje japanskih domacih reci
Hiragana dugi vokali, zensko pismo, licna prepiska; kraj 19.veka, za svaki glas jedna hiragana.
Kandji I Katakana zvanicni spisi. Katakana- musko pismo.
Latinica je dosla u 16.veku- Hepberi- prvi moderni japansko-engleski recnik.