jeca

Usled prinudnog sletanja aviona u praumama Konga, Luis,

biznismen iz Njujorka, poinje borbu za opstanak u neumoljivoj
praumi, ali se i suoava i sa svojim najmranijim strahovima i
najveim razoaranjima. U potragu za njim kree njegova supruga sa
sinom probijajui se kroz neprohodne ume afrike divljine...
Uzbudljiva pustolovina "Krivina sveta" iliti "Afrika pustolovina uma"
odvodi nas iz poznate sigurnosti svega to znamo u sredite
zbunjujueg sukoba kultura. To je pria koja vam zadrava panju,
pria o premoavanju barijera i povratku ljubavi, o granicama
ovekove sposobnosti da se vrati sebi kao i istrajnosti ljudskog duha.

Markus Stivens
AFRIKA PUSTOLOVINA UMA
NARODNA KNJIGA ALFA 2002.
Naslov originala
Marcus Stevens
THE CURVE OF THE WORLD
Za Dajanu
Svet je takav kakav je; za ljude
koji su nita, koji sebi dozvole da
postanu nita, nema mesta na njemu.
- V. S. Najpol, Okuka reke

KOBUNGA NZELA DISPARANT NESTALI

Kroz debelo staklo ovog avionskog prozora, nono more je
nejasno i neraspoznatljivo, jedva odreuje granicu izmeu neba i vode.
Trideset hiljada stopa ispod vazdunog jastuka, mrani okean guta ak
i stvrdnutu svetlost punog meseca i samo oblaci koji lebde na deset
hiljada stopa ispod njega, nude neki bled oseaj mogunosti ili nade.
Tamo dalje je praznina to se protee pod srebrnim oblacima do nekog
nepojmljivog beskraja kao da neto, ili sve, nedostaje onako kako je
Luis uvek zamiljao slepilo.
Veina ostalih putnika spava otvorenih usta poput otvora za
sluaj nude na brodu. Biznismen na drugoj strani prolaza tako lii na
dete, na oajnog deaka koji se nada da niko nee progledati tu masku
i shvatiti njegovu usnulu nedunost. Luisov pogled se sretne sa
pogledom jedinog od preostalih budnih putnika, nekog afrikog
muslimana. On nosi belu elabu (irok vuneni ogrta sa kapuljaom, kakve
nose Arapi (prim. prev.)) koja je u polumranom putnikom prostoru
toliko jako osvetljena njegovim svetlom za itanje, da mu daje eterian
izgled. Iza njega jedna stjuardesa mirno scdi na pomonom seditu i
prelistava francusko izdanje Vog bezizraznog lica koje je oseneno
slabim odsjajem svetla sa asopisa.
Luis se opet okrenu prema svom prozoru. To mora da je
Afrika, to prolazi klizei ispod oblaka. Pritie lice na hladno
staklo na ijoj spoljnoj strani se naziru tragovi mraza,
pokuavajui da nasluti neki detalj, bar da se uveri da je to to
vidi kopno; ali tamo je samo neprozirna pomrina koju jedva
osvetljava njegova mata. Izgleda da dolazi tiho i sigurno poput
sna. On gleda dok slabani odsjaj okeana sasvim ne nestane u njoj
i oni ga preu. eludac mu se uznemireno pokrenu. Nekako je
nestvaran njegov oseaj prema tom mestu, toliko je sasvim
izolovan tupim reanjem turbina i laganim turbulentnim
poskakivanjem u vazdunoj struji. A tu je i neto maglovito
pretee.
Ko ide u Afriku?" pomisli. Nekoliko kamerama optereenih
turista zbog safarija" koji se izvode vonjom autobusima sa

pogonom na sva etiri toka; jo po malo u vazduhu, ili zapraeni,

znojavi biznismeni, rudari ili trgovci orujem; ljudi kakve nikada
neete videti po amerikim predgraima, najamnici u odelima i
kravatama, i lekari, misionari i dobrovoljci mirovnog korpusa. Luis
nikada nije pomiljao da e se makar i pribliiti Africi. To ne
znai da ju je izbegavao; samo nikad nije razmiljao o njoj.
Nijednom. U Parizu se predomislio i odluio za desetosatni let
do Johanesburga, i ne razmislivi kuda to ide. Moglo je biti bilo
gde. Prodavanje koka-kole stranim tritima odvodi ga po celom
svetu. Jedan od lokalnih distributera e ga saekati na izlazu sa
carine, pomoi mu oko prtljaga i povesti ga do kancelarije vrlo
sline onima koje je viao po Australiji i Novom Zelandu. U
poetku nee biti u stanju ni da raspozna naglasak. Ponaae se
prema njemu, kako je navikao, kao prema klijentu. U hotelskoj
sobi e ga ekati korpica sa biskvitima, junoafriko vino, eir i
zaklon od sunca.
Nekako je i zaspao tako, glave naslonjene na prozor.
Pogledom potrai stjuardesu moda da zatrai vodu. Isprva ne
moe da je otkrije. Zavrila je sa itanjem. Onda primeti
jednog Afrikanca kako sa udnom napetou zuri prema kuhinji
gde ona razgovara interfona. Neto u njenom stavu, u
nainu kako gleda u pod, u njenoj napetosti, nije u redu. Luis
pritisnu lice rukama. Na tom jednolinom mestu, u tom trenutku
izmeu sna i jave, kad mu se um bori da povrati komandu, ima
toliko prostora za razmiljanje. U elucu osea da se avion sputa.
Pogleda na sat; izgleda prerano, ali moda je u pitanju vremenska
razlika. Njegov sat nije podeen. Tada se i dve preostale stjuardese
pridruuju onoj prvoj. Luis se mrti. Ne moe se oteti utisku da
neto nije u redu u tom prizoru. Onda prva stjuardesa odmie
mikrofon od usta i govori neto drugim dvema. One klimaju
glavama, sluajui je paljivo. Zatim ih nekako napeto rukom
otputa i ove se urno udaljavaju. Afrikanac se naginje prema
prolazu i mirno rukom dotie rub stjuardesine uniforme.
Qu'est-ce qui se passe?"
Ona se naginje da objasni, ali glas joj je suvie tih da bi

se uo. Zavravajui, ona sa druge strane putnikog prostora

uhvati Luisov pogled na sebi, i jasno je da je upravo izrekla la.
Kao da to potvruje, levo krilo mlaznjaka naglo ponire dok avion
iznenada menja kurs i svetlo se odjednom pali kao da se kabina
probudila.
Mes dames et messieurs, votre attention s'il vous plait."
Prizvuk kapetanove poruke je uznemirujui, i izluuje to
mora prvo da se saslua na francuskom. Luis razume re la
fumee dim".
ta se, do avola, deava?"
Engleski, molim vas!"
Dve stjuardese protravaju pored Luisa sa kolicima za
poslugu koja, prazna, klaparaju. Ne gube vreme u skupljanju
stvari od putnika, i u prolasku viu: Pojaseve. Vratite posluavnike i
sedite pravo."
Dame i gospodo. Molimo za vau panju..." Toliko je ve
dobio, ali neto je udno u tome. On nasluuje da u krajnjoj nudi,
onoj koja se ne preivljava, nee biti vremena za formalnosti, i mada
avion ponire, izgleda kao da je u redu, jo pod kontrolom. Osea kako
mu lagano raste pritisak u uima. Putnici gledaju gore, prema
zvunicima iznad glava kao da hoe bolje da uju.
Pojavio se dim u pilotskoj kabini. Zbog vae bezbednosti,
moramo odmah da sletimo na najblii aerodrom. Stjuardese izvode
pripreme za mogue prinudno sletanje i evakuaciju. Molim vas da
paljivo pratite sva uputstva i demonstracije stjuardesa."
Molim vas, izvadite svoja uputstva i veite sigurnosne
pojaseve." Stjuardesa najblia Luisu podie svoje uputstvo. I putnici ih
vade slono kao da pevaju himnu u crkvi. Nagnite se napred i
uhvatite za glenjeve", kae ona, a onda umalo ne pade jer nos
aviona odjednom ponire, a motori naglo prestaju da rade. Kroz putniki
prostor razleu se krici. Avion ponire poput voza tobogana na vaaru.
Svuda oko njega putnici se grevito hvataju za svoja sedita. Luis brzo
vezuje pojas i posee za svojim uputstvom. Stjuardesa je povratila
ravnoteu i naginje se napred iroko razmaknutih stopala da bi se
oduprla velikom nagibu pod kojim avion ponire. Ona se trudi iz

petnih ila da zadri mir i pokae kako putnici treba da se spreme za

sletanje, ali toliko je blizu Luisu da joj on vidi strah u oima.
Sagnite se napred i uhvatite za glenjeve. Ako to ne moete,
prekrstite ruke i stavite ih na zadnji deo sedita ispred sebe. Nagnite se
napred i naslonite glavu na nadlanice. Stjuardese, proverite sigurnosni
poloaj." Govor je brz, prvo na francuskom, pa na engleskom, ali
teko ga je razumeti kroz strahovitu buku snane vazdune struje
u avionu. Padaju brzinom od est hiljada stopa u minutu.
Isuse." Luis odbacuje uputstvo, savija se napred i hvata za
zglobove, za probu. Baca pogled preko prolaza svi se dre za
zglavkove. Jo osea muninu u elucu. Ako udare o zemlju
padajui ovom brzinom, ova veba e biti beskorisna.
Molim vas da sednete. Proverite da li je sve sigurno oko
vas. Sve labavo postavljene i otre predmete treba skloniti na
sigurno mesto kao to je dep na seditu. Stjuardese, obavestite
pomagae na izlazima. Appel hostesses. Preparez la cabine
pour l'atterrissage."
Kraj reenice odjednom presecaju buka i vibracije iznad
krila. Proradile su vazdune konice i ceo avion se trese. Kada je
glavna stjuardesa otvorila vrata pilotske kabine, Luis za trenutak
baci pogled unutra. Nema vidljive vatre, ali kabina je puna gustog
sivo-belog dima. Piloti su stavili teke maske sa kiseonikom i
dimne naoare. Izbezumljeno pregledaju liste provere kontroliui
manometre i prekidae. Primeuje da viu, pokuavajui da
razgovaraju.
Gde?" vie neko. Gde to sleemo?"
Negde u Afriku."
Luis pogleda napolje gde je zora poela da skida noni
pokriva sa kontinenta ispod njih. Ono to je bilo nerazgovetna
masa, sada je duboko strukturno zelenilo. Kopno? Naravno, izgleda
prijatno kao zeleni tepih bujnog tropskog rastinja. Lako je
zamisliti kako leite dole, na mekoj paprati, izmeu eljugara; a
ispod njih je sasvim sigurno uma, baldahin od drvea i dinovska
stabla pod njim. Na visini od deset hiljada stopa kao da su ve u
zagrljaju ume. Beli oblaii koji proleu pored njih gotovo da

se uju poput gradnog pljuska. Drum se pojavljuje kao svetla

crvenkasto-smea pukotina na zelenoj tkanini, i ostaje iza njih.
Na etiri hiljade stopa avion prelee iznad velike krivine smee
reke koja bledo svetluca u zori, pa se vidi jo jedna crvena
razderotina.
Motori poinju da kalju dok piloti pokuavaju razliite
prilaze izvodei brze korekcije. Jedan oblai jakog dima pojavljuje
se u putnikom prostoru. Ima neprijatan vonj na izgorelu gumu
ili plastiku.
Molim vas, nemojte se uzbunjivati." Uzbunjivati
neobina re iz usta jednog Francuza. Zvui kao da je cela
progutana. Uskoro emo sleteti. Uzvik stjuardesa: 'Dri se!' bie
znak kad treba da stavite sigurnosne pojaseve i da ostanete vezani
dok se avion sasvim ne zaustavi."
Stajni trap se buno postavlja u poloaj i avion jo vie
usporava. Nos aviona se malo digao, a strahovita buka spoljnog
vazduha se utiala. Na oko tri stotine stopa stjuardesa se
oglaava preko interfona:
Drite se! Courage! Baissez la tete! Drite se!"
Luis gleda kako putnici posluno izvravaju nalog i svi se
saginju napred kao lutke na oputenim koncima. Biznismen se
saginje prema kolenima. Lica omlitavelog od straha, on izgovara
molitvu. Uz rei koje mu silaze sa usana, osea se blag zadah
alkohola. Kozmetiku vrsto stee u rukama, kao za neko poslednje
oienje. Ruke Afrikanca izgledaju mono i snano na seditu
pred njim. Stjuardesa najblia Luisu primeuje da on jo sedi.
Drite se!", vie. On se naginje napred, ali nije u stanju
da skrene pogled sa prozora. Drvee mu izgleda manje, ali shvata
da je izgubio kriterijum i da su se morali dii bar stotinu stopa.
Preleu put i ogradu od prilike u trenutku kada su se nali u
visini vrhova drvea.
Drite se! Baissez la tete! Dole glave!"
Ne, dok ne vidim asfalt", ree Luis glasno, dok u magli
drvee posee gore, prema trbuhu aviona kao da pokuava da ih
zgrabi i povue dole. A onda se pojavljuje i asfalt, ispucao i

obrastao korovom. Luis sputa glavu.

On zatvara oi, oekujui udar poput deteta koje je ostavilo
svoje telo u nekom snu ili komara i sada poinje da shvata kako
ne zna da leti. Udie duboko i zadrava dah. Avion snano udara
o zemlju i nekontrolisano se okree nalevo, otvara se nekoliko
pregradaka iznad glava putnika, a motori grmei zagluujue,
pokuavaju da zaustave tu veliku konzervu. Dok pilot koi, sila
inercije preti da e otrgnuti Luisa iz sedita, a sav prtljag koji je
pri udaru poispadao iz pregradaka, sada leti napred snano
udarajui prestravljenu stjuardesu koja se vezala na pomonom
seditu.
Pista je oteenija nego to izgleda i pilot sa mukom
zadrava avion na njoj. Letelica se oajniki trese i vibrira dok on
pokuava da uspori njenu nekontrolisanu brzinu. Luis die glavu
ne bi li neto video. Zemlja oko piste od crnog asfalta je krvavo
crvena. Odjednom se uje strahovita buka i odmah zatim, Luis je
nagraen za svoju lakomislenu radoznalost tako to poput krpene
lutke udara o sedite ispred sebe. Nekoliko uzvika se jedva uje
od zagluujueg zvuka u trenutku otpadanja prednjeg stajnog
trapa. Avion se opasno naginje napred izazivajui krike putnika,
pa se zaustavlja i nastaje zastraujua tiina, a iz nje se izdvaja
zvuk flaa koje se kotrljaju preko sre u prolazima izmeu
sedita.
Turbine usporavaju kao to bi i pri normalnom sletanju. U
putnikom prostoru je haos, svuda je lom. Kao izmedu dva
otkucaja srca, niko se ne pomera u oekivanju sledeeg udara.
Tada, odnekud pozadi, deiji pla ponovo uspostavlja neki red.
Odjednom, na mnotvu jezika, putnici uzvikuju, deru se i
zahvaljuju Bogu. Stjuardesa u pregradi ukoeno pokuava da se
iskobelja iz svog sedita. Oko njenih izubijanih nogu su doleteli
rasuti otpaci, neobina zbirka flaa vina i likera iz bescarinske
zone, zatim foto-aparati, karte, etke za kosu, ruevi i razbijene
boice mirisa.
Ovde ima povreenih! Za ime boga, neko je povreen",
uje se uzvik iz pozadine.

Luis gleda kako povreena stjuardesa prilazi izlazu. Oi su

joj crvene od plaa, a obraz joj ve otie na mestu gde je
primila udarac. Baca pogled kroz prozor, ruke su joj ispruene da
bi zadrala putnike to je nauila na vebama, pa brzo
raiava prilaz vratima. Topao vazduh nadire u putniki prostor,
kondenzuje se i stvara obilnu paru. uje se neoekivano buno
itanje dok tunel za spasavanje prima vazduh u sebe.
Otkopajte pojaseve i izlazite napolje!"
Svuda oko Luisa putnici se ve odvezuju. Sortez par la
sortie en avant. Vite!" Stjuardese viu putnicima da ostave svoj
prtljag i izau. Sortez maintenant! Vite vite vite!"
Luis uskae u tunel iza biznismena. Spust niz gladak uti
tunel je kratak i drago mu je to ga neko na dnu hvata za ruku.
Jedan mlad ovek razrogaenih oiju mahanjem ih poziva da se
okupe kod samog vrha krila. Njegova uurbanost ih sve
pouruje, ali Luis puta ostale da prou pored njega. Sada kad
opet stoji na vrstoj podlozi, vie ne mora da uri. Tropski
vazduh je vrlo prijatan.
Kako se pridruio grupi, okree se da pogleda srueni
mlaznjak. Prozirna plaviasta izmaglica dima lebdi iznad glavnih
tokova. Nos je malo sputen zbog deliminog oteenja prednjeg
stajnog trapa. Inae, avion ne izgleda naroito oteeno; bar nema
vidljivog oticanja goriva.
Pored piste nema zgrada ni drugih oznaka aerodroma. Neke
biljke iznikle iz pukotina u pisti su ba visoke. Ona oigledno ve
dugo nije koriena. Moda postoji neki prilazni put na drugom
kraju; inae, sa svih strana su okrueni umom, ogranienom
savrenom linijom, tako da je ostalo dovoljno prostora za asfalt, i
po pedeset jardi sa obe strane za travnjak koji je sada mestimino
izrastao do visine ljudskih grudi.
Jedna od stjuardesa klei pored krupnog, riokosog
Holananina povreene glave. Odbacuje trake krvave gaze na
asfalt. Oi su mu crvene, crno odelo izguvano, a lice mokro od
suza. Jedna ptica svetle zeleno-plave boje elegantno prejedri iznad
glava putnika, pa se spusti na vrh avionskog krila i zalepra

sopstvenim, kao da likuje.

Posada aviona se lagano odmie od svoje oteene letelice;
izgleda kao da su i ushieni i uzdrmani uspenim sletanjem.
Kapetan proverava da li stjuardesa ima sve to joj je potrebno da
bi pomogla povreenom, pa prilazi grupi od preko dve stotine
putnika. Prelazi pogledom preko lica onih najbliih. Oni ele da
uju kada e moi da se vrate u avion i nastave let. Primoran je
da vie da bi im rekao ono to ima, i to prvo na francuskom, pa
na engleskom.
Rasplamsavanje vatre u pilotskoj kabini nas je primoralo
da se odmah prizemljimo bilo gde. Sleteli smo u centralni deo
Afrike, u Demokratsku Republiku Kongo. Naalost, ova pista nije
predviena za letelicu ove veliine. Sa nje ne moemo uzleteti.
Kontrola vazdunog saobraaja je dobila podatke o naem
poloaju i zna u kakvoj smo situaciji. Vano je da svi ostanemo u
neposrednoj blizini aviona. Razgovaraemo opet za oko pola sata,
kad budemo imali jo informacija."
Kongo. Luis gotovo da izgovara tu re glasno. Za njega to
nije ime koje asocira na sliku postojee zemlje i stvarnog mesta,
nego pre na opasnu reku koja vijuga kroz negostoljubivu praumu
podsea na mranu priu o nesrei koju je tiho ispriao neki
mornar smatrajui sebe srenim jer je preiveo, Luis die pogled prema
nebu, ali oblaci su ga zaklonili. Sada su se toliko spustili da izgleda
kao da se vuku kroz vrhove najvieg drvea. Treba da budu zahvalni,
misli on, zbog toga to su oblaci stigli tako kasno pa su mogli da
otkriju sletite i prizemlje se. Mnogi putnici oko njega su posedali na
asfalt i takoe gledaju gore, kao da razmiljaju moe li se rei da je
ovo nepravedno.
On odeta rubom ispucalog asfalta nekoliko jardi dalje od
grupe. Njegova bela koulja lepra na vlanoj vazdunoj struji koja
plovi du piste kao topli dah kine ume. Bujno zelenilo stoji u ivom
kontrastu sa mutnom jeseni koja je ostala za njim, pa je prijatno
odmarati oi na tom raskonom divljem rastinju. Porailja na Helen, koja
je uvek uivala na izdanom tropskom povetarcu i odmorima na plai,
zbog ega poinje da grize usnu. Pokuava da se seti u koju zemlju je

ono otila sa VorldEid-om mnogo nego to ju je on upoznao; na

neko izolovano mesto, u praumu slinu ovoj, divlju i vlanu u
Burmu.
Gleda prema zidu rastinja pred sobom. Povetarac ljulja vrhove
visokog drvea i podrhtava u gustom bunju na zemlji. Pomisli na to
da Helen, govorei o Burmi, nikada nije pomenula kako ona izgleda
ili se osea, koliko je lepa bila za nju. Priala je o narodu, o svojoj
elji da pomogne, oseaju da su njihovi napori zanemarljivi u poreenju
sa poraavajuom snagom siromatva protiv koga se bore. ta li e
pomisliti kad sazna za ovaj dogaaj? Nema opravdanja za situaciju u
kojoj ju je ostavio. On odmahnu glavorn i spusti pogled na vreli,
ispucali asfalt. U nekim lepim okolnostima mogla bi se nasmejati,
otkriti blagu ironiju u tome to se naao ovako nasukan; moda bi u
ali rekla i da je zasluio takvu nezgodu.
Stotinak jardi niz polje, kapetan i drugi oficir nalaze stare
prilazne stepenice, verovatno naputene sa pistom. Napola su
zarasle u travu i prekrivene rom. Nekoliko putnika pomae da
ih oslobode brojnih puzavica i okolnog korova koji su ga ve
prisvojili. Luis upravo htede da prie i pomogne im kad ih oni
oslobodie i pogurae na tokovima prema oteenom avionu.
Sklanjaju tunel za spasavanje i postavljaju stepenite na prednja
ulazna vrata. Kapetan i posada se penju do ulaza, ispraeni
pljeskom putnika, mau i ulaze da provere stanje svoje opreme i
pokuaju da ostvare kontakt radiom.
Jedno vreme uje se amor razgovora, kao da putnici
ockuju neki novi razvoj situacije, da kapetan izae i objavi
kako su doli do neoekivanog reenja jer je inenjer leta
genijalno prevezao kablove u avionu pa e ipak moi da uzlete.
Ali, on se ne pojavljuje, a vreme prolazi sporo, poput mranih
oblaka koji se gnezde u vrhovima drvea.
Pljusak poinje iznenada, kao da je osloboen udarorn
groma. Kapi odskau od asfalta po pola metra. Istog trenutka
svih dvesta putnika je na nogama i tre u zaklon ispod krila.
Voda u slapovima pada sa krila, i mada je ono dovoljno veliko
da ih sve zakloni, asfalt je u roku od nekoliko minuta

preplavljen sa pola ina vode. Vazduh je optereen zadahom

bogatog crvenog blata sa ruba piste. Svi stoje i gledaju sivu
bujicu i sve vie su mokri uprkos zaklonu iznad glava.
Laissez, nous reembarquer sur l'avion!"
Hajdemo natrag, u avion!", ponavlja neko na engleskom.
Jedna od stjuardesa pomalja glavu kroz vrata.
Laissez, nous reembarquer sur l'avion!", uzvikuje neki
drugi putnik. Hor glasova daje znak da prihvata. Stjuardesa neto
govori kapetanu koji joj se pridruio. Kia i dalje pada, ali
poetni pljusak je postao bleda izmaglica. Neka od dece su ve
istrala iz zaklona i igraju se na klizavom tunelu za spasavanje koji
visi sa krila.
Posle nekoliko minuta lanovi posade odluuju da puste putnike
natrag, u avion. Oni stoje na prednjim vratima i upuuju ljude da
zauzmu svoja prvobitna mesta, a kada su se svi opet ukrcali, vazduh u
prostoru za putnike je ve toliko vlaan da se zidovi znoje", a prozori
magle. Luis brie svoj prozor mokrom rukom, taman toliko da vidi da
je pljusak sasvim prestao,
U unutranjosti aviona je neprijatno vrue, mada se sunce jo
nije pojavilo. On die pogled prema stjuardesi koja opet stoji pored
vrata kao da ih uva. Afrikanac ispred njega sedi mirno, sa rukama u
krilu i lako sklopljenih oiju. Veini putnika kao da je silno laknulo
to su opet u avionu, pa se ponaaju kao da su ve spaseni. Buna
meavina glasova i smeha koja dolazi iz glavnog dela putnikog
prostora podsea vie na koktel-parti nego na posledice avionske
nesree. Osoblje poinje da slui pie u prvoj i poslovnoj klasi, kao
da su to sasvim normalne okolnosti.
ta biste eleli da popijete, gospodine?"
Luis pogleda mladia sa nevericom. Zatim mu proe kroz
glavu da zaista nita drugo i ne moe da se uradi. Drago mu je to je
opet u avionu, a posebno mu je drago to je u prvoj klasi i sedi
sam. Samo malo leda", kae.
Stjuard vrlo pedantno natrpa led u olju i odmerenim pokretom
mu je dodaje zajedno sa salvetom i obrokom, i odlazi dalje. Luis
naginje au i puta da mu led klizne u usta. Lagano se topi, a on opet

baca pogled na taj novi svet. Sunce je ve izalo i die kiu sa piste u
blagoj maglici. Luis gleda kao izlazi i zalazi za oblake.
Zatvara oi i prislanja raku na vlano prozorsko okno, i zamilja
svog sedmogodinjeg sina ejna u tatinoj kui, u Spokejnu, kako
sedi ispred prozora u trpezariji, sa rukom prislonjenom na hladno
staklo. Helen sedi za stolom i pregleda raune, a njemu to
ukanje hartije u blizini prua neki oseaj sigurnosti. ejn
naslanja lice na prozor koji blago podrhtava od vibracija iz
spoljnog sveta. On slua kiu i vrhovima prstiju osea kako
rominja. Slep je od roenja.
Hodnik porodilita je bio prazan u pola pet ujutru, posle
njegovog roenja. Nije bilo nikoga da vidi Luisa samog sa njim,
da vidi bespomonost tog visokog mladog oveka i njegove
sopstvene smee oi izgubljene u dugim senkama tog hodnika.
Drao je svoje dete, zabrinut jer nije to hteo da bude otac
slepom detetu. Oseao se potpuno nespremnim. Ljubav, onakva
kakvu otac treba da prui sinu, ne sme se potcenjivati. Potrebno je
neto vie od obinog razumevanja ili blagog oseanja obaveze da
bi se pravilno postupilo. Njegova otupelost je mogla biti i samo
izraz oka. Ona bi izbledela. Ali, neto u ejnovoj igri svojim
igrakama, naroito dok je bio sasvim mali kada nije mogao da
nae igraku na samo nekoliko ina od sebe, i gledanju kako pipa
traei je, postalo je nepodnoljivo. I mada je znao da ejn mora
sam da je nae, ako se uopte oekuje da to shvati, Luis bi se
prvi predao i stavio mu je u ruicu, a zatim tiho ustao. Moda je
bio kriv za oiglednu greku prevelikog verovanja u svet
vienog. Odlazio je verujui da ejn, ne mogavi da ga vidi, ne
moe ni da uje njegove korake koji se udaljavaju hodnikom.
Trudio se da to nadoknadi na druge naine. Stavljajui
ejna u krevetac, ubeivao je sebe da napornim radom moe da
mu obezbedi sve ono to su mu njegovi geni uskratili. Uskoio je
u novi posao sa Kokom", mada je on znaio mnogo vie
putovanja. Znao je od trenutka kada je Helen prvi put
pomilovala ejna po licu da je hrabrija od njega. Ona je izostavila

vidljivi svet i volela je ejna dodirom i zvukom. Uvek joj je bio u

rukama i u poetku je to Luisu predstavljalo olakanje. Mogla je da
dri njihovog sina za ceo njegov ivot, dovoljno za oboje njih.
Biznismen mu prekide misli.
Trebalo bi da nam se obrate. Imamo pravo da znamo ta se
deava."
Pretpostavljam da pokuavaju to da otkriju."
I ta treba da radimo? Da provedemo venost sedei u ovom
prokletom avionu?"
Nemamo veliki izbor ni napolju."
Mene zanima plan. Hou da znam ta planiraju."
Biznismen se naginje prema njemu. Luis osea njegov dah pun
straha. Voleo bih da je ovo ameriki avion. Oni bar govore prokleti
engleski. A ni ovo se verovatno ne bi desilo." On zavereniki klimne
glavom i kae: Mi smo svoji, mi smo Amerikanci i hvala Bogu to
je bar to tako."
Neki od putnika su opet zaspali. ena preko puta njega izgleda
kao da sanja. Ruke joj se pokreu kao da se brani od neega. Sok od
narande na njenoj tacni postepeno joj se prosipa po krilu. Afrikanac
ita, mirno okreui listove. Luis uje tihi zveket posluavnika
pozadi. I deca su se smirila. U prednjem delu putnikog prostora je
taman dovoljno tiho da mogu da se uju neki umski zvuci ptiiji
zov i fino zujanje insekata na suncu.
Stigli bismo za dva sata, da se ovo nije desilo", kae biznismen
mrzovoljno. Gleda na sat kao da sumnja da je ta varijanta ikada mogla
da se desi.
Luis prebaci poslednji komad leda iz ae u usta, uivajui u
njegovoj hladnoi. Naslanja glavu na jastuk. Dok bude leda, bie
dobro.
Tada neko pozadi uzvikne i uzbuenje se prenosi kroz prostor
za putnike. Ils arriveront!"
Evo, dolaze."
Tri ili etiri vojna dipa dolaze ka avionu sa suprotne strane
piste brzinom kojom bi konjica jurnula u napad sa brda. Dipovi su

stari, vojnici u njima nose neke izmeane vojne uniforme, neki ak

imaju na glavi perjanice koje vie lie na enske eire nego na
lemove, i veina njih su vrlo mladi. Meu njima nema ambulantnog
ni vatrogasnog vozila kakvo bi moglo biti od neke koristi u sluaju
opasnosti. Luis ne moe da se odupre klasinom nadmonom
odgovoru, pomisli da oni jo nisu nauili kako mi to radimo.
Molim vas, ostanite na svojira mestima dok kapetan ne doeka
ekipu za spasavanje. Iskrcavaemo se po grupama. Do tada, molim
vas, morate ostati na svojim mestima."
Dipovi se uz kripu zaustavljaju, a vojnici iskau i pritravaju
vratima. Kapetan se pojavljuje iz pilotske kabine, kopajui manetne
na uniforrai. Osmehuje se dok zapovednik spasilaca prilazi otvorenim
prednjim vratima.
Je vous en prie; l'escalier n'est pas parfait." Kapetan se tiho,
nelagodno nasmeja sopstvenoj ali o stanju rampe koja je dve stope
nia od vrata.
Ali, ne dobija odgovor i mora brzo da se skloni sa puta dok
ulaze komandir i dva mlada vojnika sa razliitim automatskim orujem i
rasparenim delovima uniformi. Komandir prolazi pored kapetana, do
prvog reda sedita. On je mnogo stariji od ostalih, moda etrdesetih
godina. Nije visok, bar est ina je nii od francuskog pilota koji stoji
odmah iza njega. Pogled mu je umoran, uprkos besnom poloaju
vilice, i izgleda, osim pitolja koji vrsto dri u ruci, kao neko ko ne
voli da se istie pred gomilom. Putnici oduevljeno uzvikuju, ali uzvik
zamire im je jedan od straara buno pokucao na zatvorena vrata
pilotske kabine.
Ouvrez la porte!" On zamahuje pukom da udari o vrata,
ali kopilot ih ve otvara i ona se iznenaujuom brzinom odbijaju
prema njemu da bi ga udarila u lice. On opet otvara vrata,
polako, pa seda drei se za razbijeni nos, a trei pilot brzo
iskljuuje radio i skida slualice sa glave. Vojnik ih obojicu
isteruje napolje i zatvara vrata prazne pilotske kabine. Oni
posedaju u sedita blizu kapetana koji stoji. On poinje neto da
govori komandiru, koji ga jednostavno ignorie.
Komandir dranjem zamenjuje bilo kakav strah koji moda

osea. Ne trudi se da prevede svoj prenaglaeni izgovor

francuskog. Za sve vreme njegovog govora, ena ispred Luisa
zuri kroz prozor. Kada je zavrio, komandir ostavlja jednog od
svojih vojnika pored vrata i polako ide niz sredinji prolaz. Zastaje
da neto pita Afrikanca, ne na francuskom, ve na lingala jeziku.
Luis ne uje odgovor, ali komandir neto odsee ovome i odlazi
dalje. Stjuardesa ulazi u kuhinju gledajui u pod, trudei se da
bude nevidljiva.
Svi paze da ne susretnu komandirov pogled. I Luis ga
izbegava, ali baca pogled prema njegovom licu dok ovaj prolazi.
Na obrazima nosi oiljke, simetrine, po in duge crte, oito
napravljene tu sa namerom. Osea se njegov jak, otar, sladunjav
vonj oveka koji radi na tropskoj vrelini, a njegove izme
ostavljaju crvene tragove na tepihu. Petnaest minuta mu je
potrebno da stigne do zadnjeg dela aviona. Drugog vojnika
postavlja kod zadnjeg izlaza. Kada se vrati, u ruci dri tri ili
etiri pasoa izdata u razliitim zemljama. Zaustavlja se na mestu
sa koga je govorio i pogledom prelazi preko putnika koji ute.
Tada se obraa kapetanu: Venez avec moi."
Kapetan izvrava, kruto pokuavajui da ne istie svoju
preveliku visinu. Izlazei, saginje se ispod ragastova.
Vojnik postavljen da uva vrata oputeno se naslanja na pregradu
i, poto se komandir odvezao svojim dipom, mahne stjuardesi:
Koka-kolu."
Luis die pogled.
Hoete li leda? Du glace?", nudi mu stjuardesa ljubazno.
Vojnik odmahuje glavom i otvara napitak uz tiho pop, oito
vrlo zadovoljan svojim zaduenjem.

KOSESA SEPARE ODVOJENI

Prigueni amor glasova neprimetno se stapa sa povremenim
udarima kie koja pljuti po trupu aviona. Voda curi niz prozore i tu
se skuplja. Vojnici su napolju svukli ute tunele za evakuaciju i
postavili ih ispod krila kao splavove. Neki lee na naduvanim
rubovima; drugi sede u grupama naslonivi se kao da su na poetku
nekog dugog putovanja. Tako podseaju na nekakve izbeglice, ili
mornare iji je brod potopila podmornica u Atlantiku pa sada ekaju
ta e prvo doi spas ili ajkule.
Biznismen se vrpolji u svom seditu. Uporna kondenzacija se
nahvatala na seditu i kao da se pomera zajedno sa njim, tako da
njega sve vie hvata nervoza. avolski spas."
ta?"
ta to nameravaju?"
Luis odmahne glavom.
Biznismen se naginje preko sedita preko puta njega i proisti
grlo. Izvinite."
Da?" ena se polako okrene da ga pogleda. On gleda pravo
dole, u nju, kao dete koje se igra preko sedita.
Govorite li francuski?"
"Oui."
ta je rekao?"
Ona ne odgovara odmah, ve gleda napred, odsutno se
poigravajui svojom cipelom tako to puta da joj peta klizi i vraa
se na nogu. Zatim pogleda Luisa sa druge strane prolaza i progovara
poluapatom, za sluaj da vojnik sa koka-kolom zna engleski.
Mislite li da je vano ta je rekao? Da je bilo ta od toga
istina?"
Luis slee ramenima.
Kazau vam ta nije rekao." Smeka se neodreeno.
Nije rekao kad se vraa. Nije rekao kada, ni da li emo izai
iz aviona. Nije pitao ima li povreenih."
Biznismen se vraa na svoje sedite, zavereniki prevrnuvi oiraa prema Luisu. Opet gleda na sat. Trebalo je za sat

vremena da pikam golf. To je najbolji nain da se ubije zamor od

letenja. Idem pravo sa aerodroma."
Luis nije siguran kako bi trebalo da odgovori. Ne eli da
ga ohrabri. Bledo se osmehne i pokua da se okrene na drugu
stranu, meutim ovaj se ne predaje tako lako.
Igrate li vi golf?" Luis zna da ne sme da potvrdi jer bi
proveo ko-zna-koliko narednog vremena priajui o tome kako
obeleava svoje golf-loptice. Ne. Ne, zaista."
Poeli da taj tip ostane mirno da sedi na svom mestu. Sada
se namerno okree prema prozoru, ali uglom oka vidi kako
biznismen petlja sa telefonom. ovek na kraju shvata da sprava
nee proraditi; umesto da vrati slualicu u leita, on je sputa u
krilo. Luis pogleda svoju praznu au i pomisli da li da zatrai
jo leda. Napolju je nebo sada tako plavo da vrea oi, a i
umski zid izgleda teko kao da mu je dua zelena.
Pomilja na Orli", pariski meunarodni aerodrom, udaljen
samo nekoliko sati i cele svetove. Vozio se jednim od dugih,
sjajnih cevnih eskalatora koji su na planskim crteima morali
izgledati kao izazovna savremena vizija budunositi, ali poto su
se tokom viegodinje upotrebe nakupili praine i prljavtine, sada
su izgledali beznadeno zastarelo. ena u putnikoj ekaonici
prve i poslovne klase mu je proverila kartu i uzela kaput uz tako
prijatan naglasak i tih glas pa mu se nije dalo da ode od nje.
Stajao je tako i smekao joj se trenutak due nego to je
izgledalo normalno pre no to je otiao da sedne u jednu od
dugakih sofa, sa oekivanjem raskoi i eljom da se opusti. Ali,
minut kasnije morao je, gonjen nestrpljenjem, da ustane i ode do
bara, gde je naruio viski koji nije eleo, da bi se onda vratio u
mir svoga sedita. Posle pienceta i zalogaja leda, opet je ustao.
Naao je telefon u pliom obloenoj govornici nalik na
biblioteku, ali kada je zatvorio vrata, nagli muk ga je podsetio da
ne zna ta bi rekao. Laknulo mu je kada je dobio sekretaricu i
izmucao zbunjenu poruku o tome da se nalazi u Parizu i za sat
vremena nastavlja za Johanesburg i voli i grli ejna. im je
spustio slualicu, znao je da e ta poruka samo da je iznervira.

Ona bi oekivala neto vie; a i on je mogao bolje. Pogledao je

na sat pokuavajui da odredi koliko je sati u Spokejnu. Jo bee
pono. Ona je bez sumnje spavala potrbuke, sa rukom
zabaenom iznad glave. Tano zna taj poloaj. Verovatno bi
priala u snu, ili samo tiho dahtala, mirnog lica sa izrazom kao
da mu je oprostila.
Onda se seti svae. Sea se da ju je on zapoeo.
Zato ona ne moe da izae do Njujorka, da se izvue iz
te oronule kuerine u Spokejnu?"
To je njena kua."
I ona nee da ode iz nje? Ti to zna?"
Ne moe. Ne osea se dobro."
Mogao je da iznajmi mali mlazni avion sa negovateljicom i
doveze je.
Primetila je kako je zakolutao oima. Slomila je kuk. A
ima osamdeset godina. Zar ti to nije jasno?"
Ako je u tako tekom stanju, trebalo bi da ode u neku
ustanovu za negovanje, ili ivotnu pomo ili kako god se to zove.
Ti bi mogla da je poseuje."
etrdeset godina je ivela u toj kui sa mojim dedom. Ko
si ti da odluuje o tome umesto nje?"
Nije rekao ono to misli, da je on taj koji potpisuje raun,
koji e morati ko zna koliko dugo da ivi sam. Pogledao ju je,
ali ona na sreu nije gledala u njega. Sigurno je da bi ga
proitala."
A i koja je razlika, pitam se."
ta?"
Jesi li ovde... tehniki."
Helen sede gledajui ga kao da ju je upravo udario.
Osetio se vrlo voljnim da izda sebe. Bilo je tu neto to je
uvek izbegavao da kae. Nije to bilo ovo, zaista, nije ovo mislio,
mada je na nekom detinjem nivou to oseao, a ovo odbijanje mu
nije dozvolilo da izrekne istinski problem. eleo je da moe
jednostavno da kae da je jo zaljubljen i da hoe da mu se vrati.
Zar ne mogu njih dvoje nekako samo da vrate sve?

Umesto toga, rekao je neto to e poiniti najveu tetu.

Privuklo ga je to kao osveta.
Odavno si ve otila."
Helen okrenu lice od njega. Bila je toliko besna da se
umalo nije nasmejala. Ja?"
Luis je znao da jo moe da uzmakne, da sve preokrene.
Ali nije. Ve smo razgovarali o tome. Hiljadu puta."
Oh, o tome." Helen odmahnu glavom i udalji se od njega.
On te uzima celu, Helen. Nita ne ostaje."
On je slep, Luise."
Hvala na obavetenju", prokljua on, ali zna na ta
mislim."
Sve je ovo zbog tebe, je li?" Pa, trudim se." Poeli su
da viu.
Ona ga gleda kao da ga ne poznaje. Moda je ranije elela
da je odvrati od odlaska. Sada ne.
Znai, tebi je potrebna panja? To je u pitanju?"
Odmahnula je glavom i pola uz stepenice. Na pola puta stade.
Ja crkavam od posla", viknu. Ti ne zna kako je to. Ne moe
znati."
I ja radim, Helen. Svaki dan, Ja plaam sve ovo."
Shvatio je da je to uplje im ga je izrekao. Kako je glupo stii
do tog argumenta. Ovo nije moralo da pree u svau.
Dobro. Ti plaa." Ona umorno odmahnu rukom prema
njemu. Predajem se."
I sad stvamo odlazi", ree on oseajui bol.
Helen spusti prema njemu pogled crvenih oiju.
Da."
Ona je bez rei otiia u spavau sobu, a Luis uzeo svoje
kljueve sa stola i zastao samo jednom kod kola, vrlo svestan
hladnog vazduha koji struji odozgo, kroz granje iznad njega. A
kakav li je to neoekivan oseaj? Olakanje. Kao da se
oslobodio nekog tereta? Ne, to je smeno, nije to eleo. Je li
ponos ili samo glupi bes? Neto mu nije dalo da se vrati unutra.
Nije mogao da se natera na to.

Od tada ga je progonilo seanje na neto to u stvari nije

video, ve je stvorila njegova mata. Helen sedi na vrhu stepenita,
kosa joj je kraa nego ikada, a rub haljine paljivo sputen preko
kolena. U kui je tiina, a kutije i prtljag pored vrata. ejn je u
koli, a avion im polee tek kasno posle podne, ali ona je ve sve
spakovala. To ne bi trebalo da bude razilazak, ali svakome spolja
izgledae tako.
Luis die pogled prema vojniku koji je upravo dovrio jo
jednu kolu. Gleda kako pokuava da spusti pomono sedite.
Stjuardesa mu pomae u tome, i kada je seo, toliko se opustio kao
da je savreno zadovoljan. Oruje je bezbrino naslonio na vrata
toaleta. Luis pomisli kakav je ivot vodio sa svojom enom tog
jutra. Moda je suvie mlad za enidbu, a moda ima i vie od
jedne. O emu razmilja? O neemu to mu se desilo dok je bio
dete? O oevoj grdnji? O glasu svoje majke dok tiho peva u
zoru? Ili je to neto sasvim drugo, uzbudljiva oblina tela neke
mlade ene?
Napolju su vojnici izvukli tunele ispod krila. Mora da
nekako znaju da je kia prestala za due vreme. Postaje vrue.
Njih dvojica neto paljivo rade u zadnjem delu jednog od
vozila, ali on od toga na to su usredsreeni ne vidi nita osim
crnih kablova za akumulatore.
Zora jedva da se moe tako nazvati, ovako siva i bez
nagovetaja sunca. Helen se budi, svesna praznog kreveta poput
hladne ruke na njenim leima i nepoznatih mirisa majine kue.
Prisutna je priguena tiina novog snega nanesenog na prozore.
ejn moe da je uje. On uvek prvi sazna. Pre nego to bilo ko
drugi stigne i da vidi, napola je odeven i eljan da izae. Helen
se udi kako se brzo navikao na kuu njene majke i ritam ivota
u Spokejnu, tako tipian za male gradove.
Dok se kafa kuva, ona proverava poruke na sekretarici koju
je donela sa sobom i prikljuila na majin telefon, jedan od onih
sa prevelikim ciframa i dugmiima, to lie na deije igrake.

Luisova je jedina. Ona odmahuje glavom i brie je, u tiini

vraajui slualicu.
Hajde, Luise", apue praznoj kui, ta si oekivao da
uradim?" Mada nije rekao nita posebno, osim osnovnih
informacija, u glasu mu je pitanje. Ona jedva prisiljava sebe da
uje stvarni sadraj poruke. Ipak, iz navike. zapisuje broj njegovog
leta.
Zauje buno beng i jurne u zajedniku sobu, ali to je
samo ejn ispred kue. Bacio je grudvu na prozor i smeje se.
Pravi jo jednu i opet pogaa prozor.
Smejui se i dalje, on istrava u dvorite. Meki, beli
rkriva je stvorio za njega novi svet. Zvui upravo onako kako
izgleda drvee i bunje, sve je prekriveno, omekano, utiano
snegom koji je napadao. Istri do sredine dvorita i tu stane sa
rukaraa u vazduhu, hvatajui pahuljice vrhovima prstiju. Okree
se polako kao da meri prostor oko sebe, pa zastaje. Helen on
izgleda izgubljeno, jo manji na snegu, tako usamljen na okolnoj
belini. Po desetohiljaditi put odupire se nagonu da ga zagrli i
zatiti.
U kuhinji mu sprema doruak i isti, zbog ejna paljivo
sklanjajui neke prepreke, ali ostavljajui kuu uglavnom takvu
kakva jeste. Mada njena majka ne moe da izae iz spavae sobe,
Helen ne eli da se njena kua previe menja. Sama pojede iniju
itarica stojei za kuhinjskim pultom. Dok se seti gde je ostavila
svoju kafu, ona je ve mlaka. Iznenaena je koliko se normalno
osea u toj ulozi sluavke negovateljice i samohrane majke.
U toaletu curi voda", kae biznismen vojniku koji se nije
pomerio iz svog sedita poslednja tri sata. Mladi ga pogleda
nezainteresovanim izrazom to bi se moglo protumaiti kao
saoseanje ili prezir. On oito ne moe nita da uini u vezi sa
tim, a ak i kad bi biznismen na francuskom uspeo da izrazi svoju
albu, vojnik bi se moda samo zaudio kakve to veze uopte ima
sa njim jer bi bio iznenaen tom tipino zapadnjakom idejom da
i vlast ima odgovornost.

I smrdi."
Biznismen ljutito seda. Luis okree svoju knjigu i opet ita
zadnju koricu. Knjiga nije njegov izbor. Dali su mu je na poslu jer
putuje u Afriku. Zove se Kroz tamni kontinent, a pisac je Henri
Morton Stenli. Neto u portretu na poledini ini da Stenli izgleda
umornije i iscrpljenije od hrabrog pustolova, kakvim ga knjiga
predstavlja dok iscrtava praznine na mapi Afrike. Posle samo
nekoliko sati na tom vlanom vazduhu, ova depna knjiga je
postala gotovo dvostruko deblja.
Iza njegovog prozora dva vojnika bosih nogu spavaju na
krilu, na toplom, glatkom metalu. Prevukli su rampu sa vrata da
bi se popeli tu. Ostali su u splavovima i igraju nekakvu
kockarsku igru kartama, otpijajui sa gomile bezalkoholnih pia
koja su po naredbi doneta iz aviona. Luis otvara knjigu i okree
vlani list.
Ba je jebeno vrue", kae biznismen.
Luis pokuava da ga ignorie i ita Stenlijev lanak Ima li
hrabrih momaka, da mi budu saputnici? Dobrovoljci se ne javljaju,
pa Stenli bira nekolicinu meu svojim ljudima i u grupama ih, ako
mora, vodi u divljinu istom i nemilosrdnom silom svoje volje.
Plovimo niz uzane potoke, izmeu ostrvaca sa palmama i
zainima zbog ijeg mirisa i prolene boje, za trenutak
zaboravljamo opasnosti svog ivota.
Nai spasioci" su uzeli sav led i sva pia."
Luis okree list. Krv nam je prokljuala. To je ubistven svet
i po prvi put oseamo mrnju prema prljavim, leinarskim
zlodusima koji ive u njemu.
Jeste li shvatili kakvo je ovo mesto? Odakle ova asfaltirana
pista usred nedoije?"
Luis sputa knjigu da bi mu odgovorio. Moda je
izgraena za neku dravniku posetu, ili neto slino. Meksiki
predsednik je to uradio u Bahi jer lokalna pista nije mogla da
prihvati njegov mlaznjak. I posle toga nikada nije upotrebljena."
Mogli su da naprave malo duu."
ekanje smara sve, osim dece koja ne mogu mirno da

sede, koja kao da bi volela da probaju kako je to trati pistom

rairenih ruku poput krila ptice. Odrasli su ve prihvatili
ogranienje, oekujui sa neopravdanim optimizmom da e se
desiti neto bolje. Vreme, toplo i vlano, sputa se poput oseke.
Vojnici napolju skau i poinju izbezumljeno da vezuju
izme. Kockari prekidaju kartanje. Sa kraja piste vraa im se
komandir. Vojnik pored vrata ustaje i uzima svoje oruje dok
ostali vraaju rampu na mesto. Luis vidi kapetana kako sedi u
zadnjem delu dipa. Izgleda kao da je pomiren sa sudbinom, osuen
od vreline.
Komandir ni sada ne gubi vreme na ljubaznosti. Njegov
francuski je saet, sadri samo nune rei, ako to nije jedini
potreban nain izraavanja. Onda se uje ukanje iz zadnjeg dela
aviona. ak i ena reaguje. Ona privlai svoju torbicu i izvlai
druge potrebtine ispod sedita puta.
l izlazimo?", pita biznismen osvrui se okolo. Veina
putnika u poslovnoj klasi se nije pomerila. Nije ni Afrikanac. On
gleda pravo napred, ne elei da privlai panju.
Les dames et les enfants."
ta, koji avo? Zato? Ne razumem."
ena se ve okrenula od njega i eka nalog da poe.
Vojnik u pozadini poinje da vie da bi odvojio porodice od
njihovih mueva i oeva. Neki se osmele da uzvrate uzvik, a
nekoliko vojnika jurne nazad sa izvuenim pitoljima, gurajui se
du prolaza da bi silom obezbedili izvrenje naredbe. Tokom par
napetih minuta gurkanja i pretnji, izgleda kao da e se desiti neto
jo gore, ali tada vojnici pokrenu ene i decu. Jedan od oeva u
pozadini jo vie dok stjuardesa pomae uplaenoj deci da izau
sputajui ih na stepenite. Komandir eka dok i poslednji ne
izau, i ne pada mu na pamet da pomogne jednoj eni koja nosi
dvoje dece i oajniki tera tree da ide napred.
Okupljaju se u grupi na asfaltu, kao da ekaju autobus.
Zatim opet nastaje dreka i oni nevoljno kreu niz pistu. Mada je
prekratka za teki mlaznjak, duga je skoro punu milju. Komandir se
penje u dip i polako vozi za njima. Stranci podiu decu koja su

premala da bi hodala.
Luis gleda za njima dok zamiu u rastinju na kraju piste
kao neka mala grupa izbeglica. Zatim vraa pogled na vojnika
pored vrata. Obe njegove ruke su na oruju, a izraz mu je sada
nedvosmislen. Rampa je odvojena od vrata.
To je to? To je to? Mi ostajemo?" Biznismen seda i
sputa lice na ruku briui znoj, pa die pogled. Gospode."

KOKIMA S'ENFUIANT BEKSTVO

Helenin mobilni telefon zazvoni u torbi. Ona zastaje usred
guve na etalitu, sputa svoje torbe i izbezumljeno pretura stvari
dok ga ne nae.
Halo", javlja se uurbano.
Helen Bark?"
Da."
Va suprug je Luis Bark?"
Jeste. ta nije u redu?"
Informacija koju joj daje predstavnik vazduhoplovne
kompanije o incidentu" zvui suvie vetaki. Helen umalo ne
sede na pod u mestu, ali uspe da doe do klupe. Jedva ga slua.
Njegov glas je odgovarajue saoseajan, ali nudi vrlo malo
injenica, osim moda tvrdnje kako se pretpostavlja da su putnici
dobro. Helen ga presee.
Gde su oni?"
Jo nisu dali to obavetenje."
Oni? Pomislila sam da ste vi oni."
Da, ja sam predstavnik..."
Od koga mogu da zatraim prave odgovore?"
Pa, ja..."
Vi ne znate ni gde je avion." Htela je da baci telefon u
saksiju sa vetakim biljkama iza lea.
Molim vas, shvatite da je ovaj avion nestao u Africi. Nije
u Ajdahu ili u severnom delu Karoline. Tragamo za odgovorima
to efikasnije moemo."
Helen primi broj i zatvori telefon. Stoji i gleda po etalitu,
traei nekakvu stvarnu potvrdu te vesti. Kupci prolaze pored nje
kao da su gonjeni nekom spoljnom silom, prisiljeni da prou kroz
svoj dan. Ona ostavlja svoje kese sa kupljenom robom tamo gde
jesu, na sredini poda. Umesto da poe eskalatorom, odlazi na
boni izlaz sa golim, betonskim zidovima i stepenitem, sa obinim
oznakama spratova. Koraci joj odjekuju dok silazi, a glavom joj
prolaze uzburkane misli. Zastaje pred tekim metalnim poarnim

vratima na dnu stepenita, pitajui se nije li pola pogrenim

putem.
Boe, Luise, gde si?"
Snano gura i vrata se preko volje otvaraju. Napolju duva
jezivo hladan vetar i nosi sneg sa plonika. Prolazi jedan minut
dok se n orijentie na nepoznatom parkingu i seti gde je
ostavila kola. Njene moderne cipele ne odgovaraju ovakvim
vremenskim prilikama i ruke joj otupljuju pre nego to stigne da
otkljua i ue u zaklon, na smrznuto sedita u majinom Ford
Taurusu. Zatvara vrata i kljuem daje kontakt, vozilo joj bipne, a
ventilator posluno oivi, mada duva hladan vazduh. Ona sedi
bez pokreta.
One noi kada su se posvaali, vratila se iz spavae sobe
da ga vidi, i odjednom joj je izgledao strano, kao neko ko je
provalio u njihovu kuu. Uzdrala se da ne baci neto prema
njemu dok je odlazio. Verovatno je mislio da ona plae. Ali, nije
imao pojma. Sedela je na vrhu stepenita i udila se svojoj
smirenosti. Mogla je da donese odluku koja bi ga podstakla napred
ili unazadila, njoj je svejedno. A da se ne pominje kako se oseala
nasilno i zadovoljno! Ali, on nikada ranije nije tako otiao. Preli
su jo jednu crtu.
Zaustavilo ju je crveno svetlo semafora; sedela je potresena
injenicom da su lako stvorili ovu zbrku koju ona nije ni
pokuala da ispravi. To je bilo upravo suprotno od onoga to je
nameravala da uradi, ba ono zbog ega je bila besna na njega, ali
oseala je to tako silno ba zato to e ga sigurno povrediti.
Barem tvrde da je iv. Sputa ruke na volan da bi spreila
drhtavicu.
Luis rasplete ruke i sedne lepo. Opet pada kia i sputa se
mrak. Tama donosi veliko olakanje posle zamorne dnevne
vreline. Zanima ga hoe li ukljuiti bilo koja svetla. Podeljena im
je voda, ali bila je topla i imala ukus mulja. Neki putnici je nisu
popili, a on je bio suvie edan da bi birao. inilo mu se vanije
da nadoknadi izgubljenu tenost u organizmu nego da brine o

afrikim parazitima. Jo nisu zvanino proglaeni taocima, niko to

nije pomenuo, a Luis je sumnjao da e i biti reeno. Kada se sve
zavri, ovi ljudi e tvrditi da su jednostavno doli da ih spasu,
inei jedan iskljuivo humanitarni gest, i da su monici sa
zapada opet pogreno protumaili njihove namere.
Vojnici kao da nisu primeivali da padaju mrak i kia. Oni
stoje ili sede, nepokretni i neumoljivi. Nisu ba revnosni straari
i Luis zamilja kako prolazi pored njih u mraku. Jedina stvarna
prepreka je visina skoka sa otvorenih vrata, bez rampe. Mora
biti da je visoko bar deset stopa. A tu je i vojnik koji ispija
koka-kole pored vrata. Ali posle toga, do ume ima samo
nekoliko desetina jardi.
Najzad neki od ljudi ukljui farove dipa koji bace sablasnu
svetlost, a ona se opet odbija od lokvi i poigrava na plafonu.
Putnici se spremaju za spavanje, a Luisu se ne d da zamuri.
Njemu san nikada nije lako padao na oi. To je uvek bio luksuz
koji mu je um uskraivao. Razmilja o ejnu koji spava ne
zatvarajui oi sasvim. Kada ga je kao malog ljuljao, morao je
znake sna da trai u njegovim udovima. Oseao bi kako ejnova
svest poinje da odlazi i lagano naputa njegovo telo. To to bi
sklopio oi, Luisu nije donosilo san. Samo bi mu donelo mrak, a
sama ta misao bi ga dugo drala budnim.
Biznismen na dragoj strani prolaza je odmah zaspao
okrenuvi glavu na stranu. Luis vadi novanik iz depa poeo je
da ga ulja pa pogleda prema vojniku da proveri je li
primeen. Pokua tiho da ga vrati u dep na koulji, ali ga
ispusti i on se otvori na podu. Nekoliko fotografija ispadne, na
jednoj je ejn kao beba, kovrdave plave kose. On ih podie
paljivo kao da su lomljive. Teko je da ne poeli da nekoga okrivi
za slepilo svoga sina.
Vadi jednu stariju sliku, koju ve due vreme nije
pogledao. Na njoj je Helen, zamagljena u njegovim rukama, poput
seanja na trenutak kada ju je slikao. Nekada je voleo da razmilja
o sebi kao fotografu; bar je imao svu potrebnu opremu. Vratio je
svoj novi foto-aparat u prodavnicu i da bi pokazao u emu misli

da je kvar, okrenuo se da napravi fotografiju pre nego to je i

shvatio da e na njoj biti Helen. Ona se jednostavno zadesila tu
ekajui prodavca. Ta, sada izbledela slika, predstavlja upravo
prvi trenutak kada ju je ugledao. Prvi pogled. Ali to nije bila
ljubav, bar ne u taj mah.
Hou da mi date negativ", zatraila je.
Ha?"
Ne moete da me slikate bez dozvole."
Samo sam isprobao aparat."
Ipak hou da mi date negativ."
Sea se kako ju je gledao. Pamti potpimu udaljenost izmedu
onoga to je govorila i svoje sposobnosti da je shvati.
Ima tu i drugih fotografija", poeo je on. Na veem delu
filma."
Ne moete da me slikate bez moje dozvole", ponovila je
ona.
Poeo je da se usredsreuje na nju. Prvo na oi, zelene i
bistre, i toplo lice, ali takoe, i na vrstu i zastraujuu, pravu
smeu kosu koja joj je slobodno padala na gola ramena.
Dajte mi film. Ja u ga razviti i vratiti vam vae slike.
Ostaviu ih kod ovog oveka."
Fotografije mu nisu bile ba vane; to su bili samo neki
zaustavljeni delovi ivota koji su se u odreenom trenutku
vremena inili vredni uvanja, a sada su izgledali patetino,
dovoljno da zaali zbog soiva, Halibarton kutije, pokvarenog
foto-aparata zbog svega.
ujte, baciu tu sliku. Unitiu negativ. Meni ne treba."
Neto u njegovom glasu ju je najzad smirilo. Ona slee
ramenima. ao mi je. Jednostavno, ne volim kad me slikaju
stranci."
On die ruke da bi se opet izvinio, ali ona se ve okrenula i
pola odatle. Okrenuo se majstoru. ujte, izgleda da je upravo
sad dobro radio. Ne znam." On se opet osvrnu prema njoj, ali
ona je ve izala.
Kada je dobio fotografije, zaustavljeni ivoti su bili ba

onako loi kako je i oekivao. Ali, njena slika je imala neku

neoekivanu lepotu, i mada je jo nije poznavao, tada mu se uinilo
kao i uvek kasnije, da je na neki nain uhvatio njenu sutinu.
Prekrio je obeanje. Sauvao je i sliku i negativ. Fotografija je
leala na njegovom stolu meu ostalima i postala mu je bliska,
zbliio se sa njenim likom. Nije mogao da je izbaci iz svojih
misli. Otkrio je da se zagleda u njenu fotografiju na svom stolu
pre nego to uradi bilo ta drugo. Onda je poeo da osea krivicu
zbog prekrene rei, pa je jedne subote impulsivno stavio sliku i
negativ u koverat i odneo ih kod onog fotografa. Razmiljao je da
li da narui jo jednu fotografiju i odluio da to uini, ali momak
u radnji ga je prepoznao, tako da mu je on predao koverat i
ceduljicu sa izvinjenjem to ih tek sada vraa. Na kraju je, bez
posebnog razloga, dopisao i broj svog telefona. Zatim je pokuao
da je zaboravi.
Ujutru se komandir vraa i prolazi izmeu putnika,
proveravajui pasoe. Dugo se zadrava kod Afrikanca, ispitujui
ga i zahtevajui neto od njega otrim, ljutitim glasom. Afrikanac
kao da je potresen. Njegove snane ruke nemaju mira dok se trudi
da odgovara kratko i iskreno kao da komandir samo gubi vreme.
Vojnici ga gledaju hladno. Komandir se jo jednom izdire na
njega, a on odmie glavu i stee zube kao da oekuje udarac. Ali,
komandir mu okree lea i gotovo otima Luisu i biznismenu
pasoe iz ruku, jedva ih pogleda i vraa vlasnicima, pa nastavlja
dalje.
Doneli su malo fufua, kau od kuvane manioke. Mladi vojnik
na vratima jede svoj deo sa oitim zadovoljstvom. Biznismen gleda
svoju porciju kao da oekuje pokuaj da ga otruju. Ali, glad je vrlo
ubedljiv argument i Luis nainje svoj deo, mada prema amerikoj
kuhinji, u kojoj je on vie navikao na Big Mek, ima ukus patete
od konjskih kopita bez kvasca.
U mislima razlae svoju nevolju. Koliko dugo mogu ti
vojnici da skrivaju injenicu da dre avion pun stranaca? Da li iko
napolju zna ta se zaista deava? ta bi Helen mogla uti o

tome? Da su ivi? Teko je zamisliti da bi dugo pasivno sedela

poto dobije slinu maglovitu i besmislenu informaciju; to ne bi
liilo na nju. Vojnici kao da ni sami nisu sigurni ta e da urade.
U istoj dosadi iekivanja teko je usredsrediti se na zapaanje
dogaaja u celini, ve je to mogue samo u deliirna. Pomisao
na mogunost iznenadnog i nepovoljnog zavretka izaziva mu
muninu u elucu. Javijaju se trenuci panike kada mora da
zatvori oi i pokua da uspostavi kontrolu nad svojim disanjem
dok u mati traga za bljeskom Heleninog lica ili samo odjekom
ejnovog glasa koji posee za njim sa te ogromne razdaljine.
Moda tri puta u toku prepodneva vojnik koji ih uva
ustaje i mokri sa samih vrata tovarnog prostora. Zatim uzima
sledeu limenku iz sopstvenog tajnog skladita koka-kole koja je
zbog vruine dostigla opasan nivo nestabilnosti. On izgubi
polovinu svake koju otvori. Leda vie nema jer su dozvolili da
se neupotrebljen otopi. Toalet sada zaista smrdi. Na toj tropskoj
vrelini taj smrad je mnogo jai od sposobnosti ula da ga prihvate
i zanemare.
Holananin je poeo da peva narodne pesme na maternjem
jeziku. Zvui kao kombinacija osera i Dilena. Poinje tiho, ali
ubrzo nastavlja tuno. ovek koji je sedeo pored njega pomerio
se, iako je tako morao da se priblii toaletu. Kao da se ni
vojnicima to pevanje ne svia mnogo vie. Odlaze natrag i deru
se na njega dok ne prestane. Posle toga, osim kripavog kalja
starca kod pregrade, koga je verovatno trebalo poslati sa enama i
decom, vlada tiina.
Nema mnogo odgovora na ejnova pitanja. Helen mu dri
ruke na globusu koji su nali u biblioteci. Pomera mu prste preko
planina ne severu Ajdaha do ruba pustinjskog basena istonog
Vaingtona.
Ovo je Spokejn."
'Uzima ga za drugu ruku i pomera je lagano na drugu
polovinu da bi mu doarala gde je severna hemisfera. Zatim je
pomera dalje, do Njujorka. Njegovi prsti prelaze Hadson.

"Ovo je naa kua u Njujorku. Evo koliko daleko smo otili."

Gde je tata?"
Globus je veliki, gotovo dve i po stope u preniku. Ona mora da
mu rairi ruke da bi dohvatio. Njegova ruka prelazi glatku povrinu
Atlantika na kojoj nailazi na Brajev natpis koji ga imenuje.
ta ovde pie?"
Pokuaj da proita. Srii."
A-tlan-tski o-ke-an." On ga lagano miluje rukama. Veliki je.
Koje je boje?"
Na ovoj mapi plav, medeni."
Plav", kae on polako, pokuavajui da oseti boju po njenom
zvuku. Kao ptica?"
Da."
Ovo je Evropa. I Pariz."
Ona zatim prelazi du linije Luisovog aviona, preko Mediterana i
libijskih planina.
Opet okean?"
Pustinja. Sahara. A onda je avion morao da sleti zbog kvara
u Kongu."
Njegove ruke se zaustavljaju na tom mestu i on ih tu zadrava,
kao da hoe po mapi da shvati ta se to desilo njegovom ocu. Izgleda
kao da je postao sav napet. Iznenadila ju je njegova reakcija kada mu
je prvi put rekla za to. Oekivala je da e se vie uplaiti; znala je da
e osetiti zabrinutost u njenom glasu. Ali, on je vie razmiljao o
egzotinoj pustolovini u svemu tome. Poeleo je da sazna vie o
Africi. Ona bi volela da smisli kako da mu objasni opasnost toga to se
desilo, a da ga ne uznemiri.
Kuda se izlazi?" On pomera ruke unaokolo.
Ona ga gleda. Izgleda ozbiljno: hoe da oseti put.
Mislim da e morati da leti. Ili da nae amac", kae on.
Mislim da si u pravu."
Mama, moemo li mi da odemo po njega?"
Helen duboko uvlai vazduh. Ne znam, ejne. Moda je
najbolje saekati. Brzo e se on vratiti."
Hoe li otii u Njujork ili u Spokejn?"

Mislim...", poinje ona. Doi e gde god mi budemo."

A ta ako je povreen?"
Rekli su da je dobro", odgovara ona to ubedljivije moe.
Mislim da treba da im verujemo." Ne govori mu da danas nije ula
nita novo i ne zna koliko dugo e to potrajati.
Jo jedna no. Dozvoljeno im je da na smenu ustaju i etaju
prolazom u avionu. Luis stoji pored svog sedita. Da ima bilo kakvu
predstavu o tome gde se nalaze, ta se nalazi iza gustog iblja i
baldahina kine ume koja raste oko piste, mogao bi u toku noi da se
izvue i da krene putem do grada. Jo ima svoj novac. Mogao bi
nekome da plati da ga sakriju. Ameriki dolari mora da vrede.
Luis se naginje da proviri kroz prozor, kao da je neto moglo da
se promeni da se uma pretvori u pravi aerodrom, kapiju, izlaz.
Kapetana nisu videli od kada se poslednji put odvezao sa
komandirom. Ostali piloti su otili da odspavaju u nekim od praznih
sedita pozadi, mada inae provode sve vreme u pilotskoj kabini. im
su spasioci" doli, zabranjeno im je da koriste radio, ali situacija je
tokom ta dva dana postala oputenija. Svi oni razgovaraju sa
straarima, pokuavaju da dou do informacija, meutim, ni vojnici
ne znaju mnogo vie od njih. Putnici sa francuskog govornog
podruja igraju karte, piju svoju prljavu vodu kao da je viski,
smeju se i ekaju.
Afrikanac jedva da ustaje. Najvei deo vremena izgleda kao
da meditira ili se tiho moli. Pomera se tek da bi izvesno vreme
odstojao. Straar uvek reaguje veom budnou, a Afrikanac
okree glavu od njega. Luis u poetku pretpostavlja da je to zato
to on ima najvee anse za bekstvo. Ali, u pitanju je neto
drugo paze na njega kao da nije neutralan u tom sukobu, kao
na neprijatelja.
Luis seda okrenuvi lea zidu i prozoru. Mesec jo nije
izaao, ali vedro zvezdano nebo potvruje da u blizini nema
znatnijeg izvora svetlosti ni gradskih ulica. Na kraju tone u san.
Sanja aerodrom u Parizu. Sada izgleda kao da su staklene
cevi i eskalatori beskrajni, a sav prostor izmeu njih je popunjen

velikim video-ekranima Dajmond Vina, sa oglasima, logotipima i

sloganima koka-kole. Kad je stigao do kraja jednog od eskalatora,
naao se na ogroranom etalitu, a zatim u jednoj od robnih kua
u kojima se svata prodaje, kao i video-materijal, knjige i
kompakt-diskovi. ena ili devojka za pultom (ne moe imati vie
od devetnaest godina) se iz dosade naginje i hladno, prezrivo gleda
u jedan od monitora na kome se vrte muziki video-spotovi za
takmienje. On eka, dok joj ne privue panju, da bi joj postavio
pitanje. Ona ga pogleda umornim oima i prilazi mu. U pupku ima
zlatni prsten sa malim dijamantom, a ruke su joj gole i duge;
stavlja ruke na pult, lagano mrdajui kukovima i prebacujui
teinu sa jedne noge na drugu.
ta hoe, Luise?"
On otvara oi prema plafonu, prema krugu svetlosti sa
prozora, i kad opet utone u san, nje vie nema.
Sledeeg, treeg dana, jednolinost njihovog iekivanja je
prekinuta. Pre nego to je svanulo, dok se mrak jo pretvarao da je
vean, Luisa bude neka svetla koja skakuu pistom. Komandir utrava
u avion, ovoga puta u pratnji jo nekoliko vojnika. On nestrpljivo eka
dok oni trae dvojicu kopilota. Od straha dolaze svesti dok idu niz
prolaz. Komandir se dere na njih i guraju ih u pilotsku kabinu.
Pojavljuje se slaba svetlost i Luis uspeva da vidi kako jedan od njih
seda ispred radija i stavlja slualice na glavu. Komandir se opet izdire
i ovaj ih skida; on die ruke kao da e da protestuje, a jedan od vojnika
ga udara bez upozorenja. Poinje razgovor o tome ta treba uiniti sa
radiom. Drugi pilot posee i pritie nekoliko prekidaa.
Pomoni energetski sistem oivi u repu aviona, uz tihi pisak.
Zatim iz klima-ureaja poinje da izbija hladna para, a putnici
gundaju. Vojnik pored vrata se ceri na njihovu akciju i naginje se
napolje da vidi odakle dolazi taj zvuk. Luis brzo gurne svoj novanik
i paso u sedite, duboko izmeu prsluka za spasavanje i sica. Zavlai
ruku u dep da izvadi novac, ali vojnik ga sada gleda i on mora da
odustane. Gurne knjigu u dep na seditu ispred sebe, pa se zavaljuje i
zatvara oi. Pilot brzo govori neto na engleskom ali Luis razume

samo nekoliko rei od toga. On je pozvao kontrolni centar,

identifikovao letelicu, i upravo je hteo da im kae kako je avion otet,
kad mu komandir opet zapreti i kopilot nastavi da govori na
francuskom. Kae nekoliko kratkih rei, pa eka. Na drugoj strani
veze nekoga zovu.
im se dovoljno razdanilo, vojnici poinju da pretresaju avion, i
to nekoliko sedita ispred Luisa. Otvaraju sve pregrade iznad putnika i
izvlae sadraj. Uzimaju novac, nakit, sve to nau. Preturaju po
Luisovoj torbi, pa se izdiru na njega. On podie ruke da bi pokazao
da ih ne razume. Oni ga diu sa sedita. Pretresaju mu depove i
oduzimaju novac i sat, pa nastavljaju dalje. Ima mnogo plena i oni
ure jer je druga grupa poela otpozadi da radi isto to. Luis seda i
primeuje da su vojnici napolju obili prtljanik. Ubrzo se pistom
rasipaju odea i kozmetika, hartija i pidame dok se oni svadaju oko
plena.
Kopilot se vratio radiju. Posle jednog minuta prua mikrofon
komandiru. Ovome se ne dopada ono to uje i poinje da se nervira,
ali se zaustavlja i nareuje kopilotu da iskljui radio. Pomoni
energetski sistem se opet iskljuuje i klima ureaji prestaju da rade.
Komandir se vraa u prostor za putnike i nareuje da pljakanje
prestane. Zatim paljivo zagleda putnike, kao da trai neto raeu
njima. Tada mu pogled pada na onog Afrikanca. Izdaje neko nareenje
dvojici vojnika pored sebe. Za trenutak izgleda kao da bi mogli ovoga
da ubiju na licu mesta. Obojica repetiraju puke i uzimaju ga na nian.
On die ruke da bi se odbranio od moguih udaraca i ustaje. Komandir
se izdire na njega. ovek izgleda potreseno, ali se ne pravda. Ovaj
zastaje. Izgleda kao da se boji da napusti avion pun svedoka. Jedan od
vojnika ga udara kundakom puke u rame, gurnuvi ga snano da se
pokrene. Onda ga izvode iz aviona. Luis gleda kako ga guraju u
zadnji deo jednog od vozila i brzo se odvoze niz pistu. Komandir
odvodi dvojicu kopilota sa sobom ostavivi jo jednog vojnika da sedi
u pilotskoj kabini; ovaj se tu zanima pritiskanjem prekidaa ukljuujui
i iskljuujui nuna svetla na podu putnikog prostora dok drugi
vojnik ne drekne na njega da prestane.

Helen izlazi u zadnje dvorite bez dempera i zatvara vrata za

sobom. Kad najzad izdahne vazduh, on odlebdi u oblaiu. Ona
stie ake u pesnice i puta da je hladnoa obuhvati. Zatim zatie
sebe kako zuri u Sneka, ili u nazovi-Sneka Belia koga je ejn
napravio. Otprilike je njegove visine i izgleda kao predivno izoblien
patuljak.
Jedan dan posle ejnovog roenja duvala je meava. Da bi ga
od bolnice preneli do kola, morali su da mu prekriju lice ebadima
jer je vetar estoko duvao Menhetnom. Luis ga je urno poneo u kola
pazei da se ne oklizne na zaleenom trotoaru. Vetar je bio toliko jak
da joj je istrgao vrata iz ruku kada ih je prvi put otvorila. Luis je bio
nagnut nad ejna da bi ga zatitio dok ona opet ne otvori vrata. Mada
je put od vrata bolnice do kola trajao samo nekoliko minuta, stvorio se
dramatian oseaj spasavanja. U kolima su jedan trenutak samo sedeli
hvatajui dah. Helen je sklonila ebe sa njegovog lica, a on je ve
spavao kada je puten iz bolnice.
Jesi li spremna?", pitanje je imalo vei znaaj nego to je Luis
eleo.
Ne znam."
Luis se nagnuo preko sedita i poljubio je, pa joj drao ruke
dok se nisu opet zagrejale. ao mi je."
Ona tada nije reagovala, ali nikada nije zaboravila to izvinjenje.
Zbog ega ga je izrekao? Je li on to preuzimao odgovornost za ejnovo
slepilo? Ili zbog toga to sam nije bio spreman? Tada je odlunost na
njegovom licu i nain na koji ju je drao za ruke shvatila kao
obeanje da e on preuzeti svoj deo tereta i od tog delia sudbine.
Helen se vraa u kuu i zatvara klizna vrata kao da odbacuje tu
misao. Vraa se u mislima na ono to je ena iz ministarstva spoljnih
poslova upravo rekla. Trai nain da to shvati kao vrednu informaciju i
da ne sumnja u njenu istinitost. Zato pobijati da su zadrani kao
taoci? emu tome pridavati toliki znaaj, ako oni to nisu? A ako
nisu taoci, zato ve nisu izali odande?
Mediji su progutali tu priu. Treba li neko da poveruje
kako u 21. veku u Africi jo postoji nekakvo srce tame," neko
mesto toliko daleko u praumi, da vojni helikopteri ne bi mogli

tamo da stignu za nekoliko sati? Koliko bi trebalo da bude

lakoverna? Prvi impuls u njoj je da sutra ode u Afriku i razbije
im vrata, da im objasni kako ovo nije samo jo jedna situacija"
koju mogu da ostave na svojim stolovima da bi stigli kui na
veeru.
Helen sipa vodu preko kesice sa ajem, gledajui kako se
para die iz olje. Broji, trudei se da nastavi da die. Stavi
kaiku meda u aj i promea ga, pa odlazi do telefona. Pre nego
to se sabrala, za trenutak slua signal, zatim poziva odreeni
broj. Slua snimljenu poraku koja joj saoptava da je dobila
VorldEid". Slubeni glas ne asocira na malu i skuenu
kancelariju koje se ona sea. Pita za lokal koji joj je potreban i
eka dok se poziv ne prosledi.
Deni? Ovde Helen Bark."
Helen? Auh, posle toliko vremena."
Jesi li jo okovan u kancelariji?"
Vie me ne putaju napolje ni da spavam. U Aziji nisam
bio od kada ni ti nisi. Koliko ima? Deset godina?"
Vie, ini mi se."
Koliko godina sad ima tvoj sin?"
ejn ima sedam godina."
Kako je biti majka?"
Divno. Zanimljivo."
Verujem."
uj, verovatno se pita zato te zovem. Nije zbog posla."
Ako hoe da se vrati, nudimo istu bljutavu, besplatnu
skalu za dobrovoljni rad u dubini kontinenta."
"Ne, zaista. I dalje sve vreme posveujem ejnu. To je moj
ivot." Ona udahne. Deni, treba mi pomo. Jesi li uo za ovo sa Er
Fransoml
Mmm, nisam siguran."
Afrika. Kongo."
Oh, da."
Luis je bio u tom avionu."
Oh, sranje."

Jesi li uo neto?"
Samo da je sleteo na nekom zabaenom mestu u umi i da
imaju problema da izvuku putnike."
Prolo je tri dana. Nema ni rei, ni bilo kakvog plana za
datum evakuacije, nita. Besmisleno. Veruje li to?"
Ne znam, radio sam sa vladama koje mogu biti prilino
nesposobne kad to hoe."
Jeste li vi, momci, jo tamo? I pored svih borbi koje se
deavaju?"
Mi smo uvek tamo naroito kad se borbe deavaju. Lake je
dobiti novac za nunu pomo."
Kako izgleda?"
Nisam bio tamo, ali znam neke koji su se nedavno vratili.
Istoni deo zemlje je problematian. Osnovna infrastruktura je toliko
razruena navalom izbeglica iz Ruande i ratom da svaka pomo koju
uspemo da transportujemo tamo stie prekasno, ili zavrava u
pogrenim rukama, kod genocidiera ili milicajaca koji nisu bolji od
nekih naoruanih razbojnika. UN pokuavaju da odre primirje uz
pomo oko dve hiljade vojnika u celoj zemlji. Uganda i Ruanda se
trude da stvore sliku saradnje pa su se borbe za sad malo stiale."
Razmiljam da poem."
Gde?"
Samo u prestonicu, Kinasu. Ministarstvo spoljnih
odugovlai. Mislim da ih treba malo pritisnuti. Ne mogu samo da
sedim ovde."
Bie sama. ao mi je, jednostavno ne mogu da otpiem..."
Shvatam te."
ta mogu da uinim?"
Uvuci tampu. Par svojih drugova. Neka malo naprave
buku."
ta da im kaem?"
Reci im da je dobra pria."
Helen uzima povei gutljaj aja ekajui da on razmisli o
tome. Zatim menja temu da bi mu pruila priliku da odlui hoe
li prihvatiti ideju.

Vodim i ejna." Nastaje kratka stanka. Ona sumnja da on

osea kako je prvi put ozbiljno pomislila na to. Ne odgovara
mi."
Razmiljam o tome. Zavisi od toga ta treba da uradi.
Kinasa je od prilike ista kakva je uvek i bila to nije ba sjajno.
Bie drugaije nego kad si ono davno bila u Aziji, ali ne mnogo
drugaije. Dovoljno si pametna. Samo izbegavaj vojsku i dalje od
spornih teritorija."
Sve to mora da bude vrlo brzo."
Znam. Poeu da jurim tampu. Imam nekoliko ideja, ali
nee to biti niko iz Njusvika i Vaington Posta, pa nemoj da se
razoara."
Nisam mislila..."
On uje promenu u njenom glasu, izraz oseanja. ao mi
je. Mora da bude otro."
Ne znam ta drugo da uradim. Hoe li i ti da poe?"
Verovatno", kae on. Ne iznenauje me da razmilja o
tome."
Helen isputa vazduh pokuavajui da se sabere.
Helen, bie sve u redu."
Hvala ti."
Javiu ti se im stignem."
Helen tiho ostavlja telefon na pult. Vraa se do prozora i kroz
sivo poslepodne gleda svoj odraz u staklu. Oi su joj crvene i vlane.
Paljivim pogledom zuri u taj odraz traei snagu koja e joj biti
potrebna da izdri. Nije u stanju da samo eka ta e se desiti, sedi
pored telefona i nada se. Srce joj se odjednom stee u grudima ako
se opusti, moe se uspaniiti. A potrebna je Luisu.
uje majku kako kalje u drugoj sobi. Kad je stigla do vrata,
majka ve sedi na ivici kreveta spremajui se da se digne na dubak.
Mama, pusti da ti pomognem."
Ne, draga, mogu sama." Mui se, ali uspeva. Gde je ejn?"
Igra se u sklonitu."
Polako prelaze u dnevnu sobu. Heleninoj majci kao da je
laknulo jer je opet sela.

Prija mi ova stolica."

Helen se smeka.
Znai, ide u Afriku?"
To je samo ideja. Nisam odluila. Mogu i da ekam."
Njena majka sklanja dubak sa prolaza i naginje se napred.
Ne. Ne moe da eka." Njene bistre oi su u neskladu sa
telom invalida."Nema vremena. Tvoja roaka Mirijem moe da doe i
pomogne mi nekoliko dana."
Mama!"
U redu je."
Helen je gleda bez rei.
ta e sa ejnom?", pita je majka izbegavajui da je
pogleda pravo u oi.
Bilo bi mu teko kad bih ga ostavila."
Ali, to je Afrika."
Mesto na kome, kao i ovde, ima ljudi."
Opasno je."
Imam li izbora?"
Njena majka izgleda iskreno zabrinuta, ali i spremna da joj
veruje. A ona tu ne vidi nikakav izbor, bez obzira ta bi bilo ko
drugi mislio o tome.
ta bi trebalo da uradim, mama? On treba da bude sa
mnom. A u pitanju je njegov otac."
U toku popodneva u avion donose dva svenja dinamita,
uvezana upredenim kanapom, kao i stari, umaeni akumulator i
kablove za punjenje sa namerom da ih upotrebe za detonaciju.
Veina tapova izgleda vrlo staro, znoje se na vlanom vazduhu i
sa obe strane su naeti bledozelenom i belom korozijom. Izgledaju
opasno nestabilno, kao da bi mogli eksplodirati i sami od sebe.
Vojnici ostavljaju oba svenja napred, u kuhinju, kao da nisu
sigurni ta bi trebalo da urade sa njima. Luisa neto presee kada je
video kako oni slobodno barataju eksplozivom, ali ni oni, niti
straar kao da nisu posebno zabrinuti. Ovaj poslednji mirno sedi
sa nogama pored svenjeva i tapka po kundaku puke.
Luis se zatie kako zuri u taj dinamit prelazei pogledom

preko njega kao da tako moe da ga uini bezopasnim. Pa, kakav

im je plan? Da dignu avion u vazduh? Sa putnicima u njemu? Je
li to neka krajnje oajna mera zbog toga to pregovori preko
radija nisu uspeli? Dlanovi mu se znoje. Vreme je da se neto
uradi, bilo ta, da se preduzme akcija. Luis gleda to prijateljsko
lice koje veselo srkue ameriki bezalkoholrii napitak. ovek mu
uzvraa pogled ne skidajui osmeh sa lica.
Da li bi me ubio?
Tada jedan od Francuza, nekoliko redova iza, ustaje. Ne
naputa sedite, ve samo poinje da se izdire na vojnike.
Que voulez-vous faire avec cette dynamite?"
U poetku oni ga ignoriu, ali Francuz i dalje vie.
Naposletku jedan od vojnika ode do njega, i uperi oruje pravo
oveku u grudi.
Assieds-toi, espece de salaud." On vikne, pa se nasmeje.
Nous allons eclater ce putin d'avion, sale conard avec vous
tous dedans."
Luisu nije teko da pretpostavi ta ovaj govori, a prema
nainu na koji pokazuje dinamit i smeje se, zakljuuje da je poruka
uvredljiva. Ozbiljni su u vezi s tim. Sta bi bila svrha takve
predstave? Ko od vanih prati ovo?
Sat kasnije vraa se jedan od vojnika. Nekoliko drugih
odmetnika mu pomae da dogura rampu natrag na mesto.
Oigledno je trebalo da postavi dinamit preko krila, blizu
rezervoara sa gorivom. On pokuava sam sve da digne, ali teko
je i nezgodno sa dva akumulatora i sve mu ispada iz ruku.
Straar ga gleda, vie sa zanimanjem nego zabrinuto i on opet
isputa sve; ovoga puta akumulator pada na vrh jednog svenja
dinamita. Luis mora da skrene pogled. Na kraju taj vojnik moli
straara da mu pomogne. U prvi mah pokuavaju da obuhvate oba
akumulatora odjednom i izgleda da e im opet poispadati,
meutim posle male rasprave uzimaju samo jedan, zajedno sa
akumulatorom i kablovima, i polaze nazad, prema krilima. Luis
zuri u preostali paket, dinamit i vrata iza njih koja niko ne uva.
Rampa je i dalje na svom mestu. On pokuava da uspori disanje

pritisnuvi ruke u sedite da bi primorao sebe da se malo smiri.

Kog davola e sad da urade?", pita biznismen nikoga
odreeno. Hteo je da zvui kao da se dosauje, ali glas mu
podrhtava.
Luis i ne pokuava da mu odgovori. Osvre se niz prolaz.
Vojnici i straar kao da ekaju da jedan od putnika izae sa svog
mesta. Tada vojnici napolju poinju da viu i Luis uje udaljenu
buku helikoptera. On pogleda kroz prozor. Nekoliko vojnika iskae
iza jednog od dipova i otvara vatru. Veina putnika se saginje i
pokriva glavu. uje se dobovanje metaka po trupu aviona neko je
poeo da puca na njih. Straar i vojnik sada viu na putnika da
oslobodi sedite kako bi mogli da spuste svoj teret. Luis se okrene.
Vojnici rade brzo, izbezumljeno vezujui kablove za dinamit.
Neto dovikuju onim vojnicima napolju, ali zbog pucnjave je
nemogue uti ta. On posee ispod sedita i izvlai svoj
novanik i paso. Iz nekog razloga grabi i svoju knjigu i tri prema
vratima. Zastaje tu tek da vidi ta je to uzbudilo vojnike. Dva vojna
helikoptera se pribliavaju iznad samog drvea, negde sa polovine
piste, i svi vojnici pucaju prema njima.
Luis je izaao iz aviona i tri pre nego to je stigao i da
razmisli o tome ta radi. Slobodnom rukom se hvata za gelender i
preskae po tri stepenice. U podnoju se otro okree i tri
prema nosu aviona da bi se to pre izgubio iz vidokruga. Odatle
ima manje od osamdeset jardi do ruba ume. Bez osvrtanja
sprintuje preko otvorenog asfalta. Ne moe da zna je li primeen
i da li su pucnjevi koje uje upueni za njim. Oekuje da dinamit
svakog minuta zapali rezervoare sa gorivom i da ga proguta
vrelina eksplozije. Stie do ipraja za jedanaest sekundi, mada
mu pre izgleda kao jedanaest minuta. Prvih nekoliko stopa je puno
trnja i gue nego to se nadao. On knjigom titi lice i srlja
napred, razmiui rastinje. Kada je zaao dvadesetak jardi,
rastinje se proreuje i on moe bre da se kree. Nazire trag staze
kojom bi mogao da poe. Dobro napreduje kad zapne nogom za
jednu od mnotva puzavica isprepletenih na zemlji, i teko pada
tako da ostaje bez vazduha i povreuje rame.

Borei se za vazduh, uje gromoglasni buku helikoptera

iznad glave i nekoliko minuta izbezumljenu paljbu u njegovom
pravcu. Zatim sve prestaje i helikopteri se gube u daljini. Nekoliko
listova lagano pada sa umskog baldahina. On sedne i paljivo
oslukuje hoe li iznad otrog zujanja insekata uti buku koju
stvara ovek. Tada zauje neke priguene uzvike. Mora da su
otkrili da je pobegao. Ustaje i nastavlja da tri, paljivo gledajui
tlo ispred sebe i pratei onaj nagovetaj staze, ruku spremnih za
jo jedan pad.
Tri gotovo ceo sat. Sunce se samo u sitnim mrljama
probija kroz baldahin. Kada se naoblailo, postaje nemogue
odrediti vreme. Najzad se zaustavlja. Zaao je par milja u umu.
Ne uje se nikakva buka, niko ga ne prati, nema helikoptera ni
pucnjave. Oni iji je zarobljenik bio, izgleda da su ga prepustili
umi i raznoraznim insektima i pticama, kao i vlanoj umskoj
trulei. Dugo mu treba da povrati dah. Vazduh je toliko zaguljiv
da je gotovo nemogue disati. Brzo je trao. To je preveliki napor
posle nekoliko dana neaktivnosti i osea to. Zatvara oi da ne bi
povratio. Srce mu snano lupa. Kad otvori oi, masa lijana i
puzavica, velikih stabala i malih, ravnih i irokih listova, i
suneraste zemlje izgleda mu nezemaljski. Potreban mu je jedan
dug i panian trenutak da se seti sa koje strane je doao. A onda,
mnogo pre nego to bi oekivao, sputa se sumrak i poinje kia
iznenadna, jaka, tropska kia, kao da ju je neko ukljuio
prekidaem. On nalazi zaklon uz jedno stablo koje mora da ima
bar osam do deset stopa u preniku. Korenje je zariveno u meku
podlogu zemlje kao dugaki grebeni koji su vii od njega.
Svetlost nestaje tako neprimetno da on nije ni opazio trenutak u
kome je zavladao potpuni mrak.
U pet ujutru kua je hladna, a do sunevog izlaska ima jo par
sati. Jo dva dana je prolo, a ministarstvo spoljnih poslova nema
nikakvo novo saoptenje. Helen nije mnogo spavala, razmiljajui ta
bi trebalo da uradi. Smeta ejna u krevet u udobnoj odei u kojoj bi
mogao da bude u avionu i puta ga da spava do poslednjeg minuta.

Izlazei da upali kola, nosi i ebe. Vetar duva, a sitni sneg skakue i
poigrava pri svetlu na verandi.
Mirijem bi trebalo da stigne do est. Helen i ejn moraju da
krenu najkasnije u est i dvadeset, mada je ona spremna ve u
petnaest do est. Za trenutak zastaje u dnevnoj sobi. Nema oseaja
pripadnosti tom mestu, ali oseti krivicu izazvanu olakanjem zbog
odlaska i podele ove odgovomosti, makar samo privremeno. Kad
Helen proviri da vidi majku, ona spava. Tiho ulazi u sobu i stane
pored kreveta. Odjednom je obuzima oseaj da radi neto sasvim
pogreno. Ne za majku. Ni za ejna. Niti za nju samu. ini joj se
besmislenim. Uspanieno pomilja da bi moda trebalo jednostavno
da otkae sve to.
Tada zauje kako Mirijem ostavlja svoju super-veliku diet-kolu
na kuhinjski pult, uz jedno ledeno sla. Ako e da otkae (ode do kola
i vrati ejnovo ebe i zeku kod njega u krevet), mora prvo da
obavesti Mirijem. Morae da joj se izvini zbog toga to ju je izvukla iz
kreveta tako rano u nedelju ujutru, pa zatim da joj objasni zato je
odluila da uradi ono to svi razumni ljudi ve znaju da bi trebalo
uraditi: da ostane tu gde jeste, da eka pored telefona. Lako je
zamisliti kako e Mirijem da se namrti kad joj to saopti. Helen
nikada nije spadala tu. U krugu svoje porodice, takve kakva je,
uvek se oseala kao da tri. Sav njen gradski razum odbacivan je
kao ista glupost. Ne moe da promeni njihovo miljenje o tome
da postoji neto praznoglavo i pogreno kod nje. Primeuje to na
Mirijeminom licu kad se osvrne od friidera. Ne moe to da uradi.
Bekstvo je sve to je u stanju da smisli; bolje je otpoeti neto
upravo onako neobjanjivo i neodgovorno kako oekuju od nje,
nego nespretno kapitulirati. Ovakvo razmiljanje o tome samo
pojaava njenu odlunost. Preuzela je brigu o ejnu praktino
sama, a sada i o majci. On ima snagu volje potrebnu za to.
Hvala ti, Mirijem. Ne znam ta bih..."
Oh, ne brini za to."
Mirijem se osmehne i Helen je zagrli, to ih obe iznenauje.
Ona ode u majinu sobu i neno je poljubi u obraz. Majka se
pomeri, ali se ne probudi. ini joj se da je taj poljubac uao u

majine snove kao kratki predah od njenog bola. Tada majka

otvara oi i posee za njenom rukom.
uvaj se."
Neu dugo." Stee majinu ruku.
Helen odnosi ejna napolje, do kola, i umota ga u toplo
ebe. On sedne i zeva dok se voze u rikverc prilaznim putem.
Mama?"
Da?"
l' tata zna da mi dolazimo?"
Ne bih rekla."
Onda e se iznenaditi." ejn se osmehne i zavali u seditu.

ZAMBA LA FORET UMA

Pauk je zgrabio neto belu kesicu, neto to e biti
sklonjeno, moda jaja to vue sa svojih osam nogu i lui na
to nekakav klizavi i ljigavi lepak. Svetla ima tek toliko da Luis
ugleda pauka sa belim i plavim mrljicama, veliine mia i toliko
blizu njegovog lica da jedva moe da ga obuhvati pogledom.
Obuzet je idejom da verovatno ve satima slua njegovo lepljivo
ukanje. Prolaze ga lepljivi trnci od tog otkria. Gotovo da se
zagrcnuo. Paukove prednje noge se ispruaju i povlae
mehaniki kao da je pravi sudski medicinski vetak iji tupi
skalpeli i testere za kosti seciraju le koji bi imao istu bledoplavu
boju; to je ista mehanika ivota, lepljiva i gumasta.
Hladno korenje drveta ulja Luisu lea i on die pogled
prema baldahinu ne bi li za trenutak ugledao nebo koje ga je
ostavilo u ovom zaguljivom, zelenom ponoru, ali primeuje samo
delie neprirodno svetle beline. Sada, kad je uspeo da pobegne od
pauka, osea se sigurnije. Kia je sa prekidima padala cele noi, a
najezda insekata dolazila i gubila se. U mraku je mogao da vidi
sve i nita. Njegova mata je izgledala poput svetlosti na crnom
pergamentu koja sadri njegove strahove na jeziku brojnih
generacija belih ljudi opsednutih Afrikom. Neto je satima vritalo
negde u blizini, u baldahinu, iznad njega. Paljivo je oslukivao ne
bi li mu odredio poloaj, a onda bi prestajalo ostavljajui samo
zvuk insekata i kie koja se probija kroz lie, kao i sumnju da
ga je, u stvari, ikada uo. A onda odjednom, poput harpije koja je
samo ekala kada e da mu skoi na lea, krici su opet poinjali.
Teko je zamisliti da to vriti bilo kakva stvaa ivotinja. Ali
ako jeste, a mora biti, pomislio je da bi takvi krici izbezumili i
samu tu jadnu ivotinju.
uo je teke zvuke sa pogrenih mesta, mogao je gotovo
da zamisli kako uje bubnjeve i pevanje ljudodera za koje je
Stenli tvrdio da ga uje svakodnevno na mutnom Kongu dok se
njime sputao prema vodopadima. Osetio je kako mu se leopard
oeao o leda, poput make predui, a zatim mu polako zario

zube u vrat. U poetku, kao u snu, bilo je to i nekako erotino:

rapavi, vlani jezik i topli dah, pa ak i pritisak zuba pre nego to
su mu probili kou. Meutim, kada je spustio rake na vrat, bio je
mokar, ali samo od kie; a no se sastojala od tenih zvukova,
voda je curila sa lia kao iz esme, kia je pljutala po ogromnom
baldahinu visoko iznad njega, uborila izmeu korenja, i bio je tu
i onaj lepljivi zvuk koji je morao dolaziti od pauka.
Luis gleda u neprepoznatljivo iblje. Avion bi morao biti u
pravcu u kome je on okrenut. Ne uspeva da ne misli o svom
bekstvu kao pravolinijskom, mada instinktivno zna da ne moe
biti u pravu. Mnogo puta je morao da skrene ili tri u krug. Ali,
bez obzira na to, ne moe sebi dozvoliti da ostane tu i samo sedi.
Ustaje, odabira najverovatniji pravac za povratak i polazi. Ako bi
uspeo da doe blizu piste, mogao bi da nae drum. To je jedini
orijentir koji ima; inae, to je jo jedna neznana staza u pustoj
umi i lako bi mogao danima da hoda paralelno sa drumom, a da
to i ne zna. Mora duboko da die da bi zadrao mir.
Neto ga pecka na nozi. On sputa pogled, poee se po
zglavku i die okrvavljenu ruku. Odie blatnjavu manetnu
pantalona. su mu lepljive od krvi. Prati krv uz nogu
traei ozledu, ali umesto toga, otkriva jednu debelu, vlanu
pijavicu kako mu sisa krv iz lista nozi. On poskoi, otirui je
izbezumljeno, ali ona se dri. Najzad prisiljava sebe da se smiri i
polako i sigurno uhvati tu ljigavu ivuljku noktima, i otkine je.
Ona otpada u komadima, a on od toga samo jo vie krvari.
Dodavola!"
Njegov glas zamire blizu njega, ovlaen okolnim mokrim
zelenilom. Ipak, poali to se oglasio. Ogromno drvee, kao kule
oko njega, okree se poput nepoznatih bia koja odjednom postaju
svesna ovog stranog stvorenja. Izgleda da su i ptice utihnule. On
eka strepei da e dobiti odgovor. Ali, nita ne dolazi, osim
moda neki otok u zujanju insekata.
Primeuje knjigu koja mu lei pored nogu i pomilja da je
ostavi, ak i poe par koraka od nje, ali ona apsolutno odudara
od te okoline. Knjiga ne moe da je ostavi. Ona je kao

ogledalo, jedini predmet civilizacije koji vidi pored sebe. Podie

je i polazi ne znajui ide li u pravom ili pogrenom pravcu,
popravlja li ili pogorava svoju situaciju. Ali, to i nije svojevoljan
izbor, niti je sasvim i njegov, sopstveni. On prati najlaki put
onaj koji mu uma nudi.
Poto je preao samo nekoliko stotina jardi, osea kako se
neto novo penje po njemu. Pljeska ga, izbezumljeno se okreui u
krug pokuavajui da vidi ta je to. Onda shvata da je to samo
njegov novanik u depu pantalona. Gotovo da mu je ispao u
probijanju kroz estar. On poe da ga gura natrag, ali ga izvadi.
Otvara ga i nalazi Heleninu sliku. Odjednom osea kako mu se
grlo stee. Prisea se kada ga je ona nazvala smejui se. Upravo je
dobila fotografiju i negative.
Jednostavno sam morala da vas nazovem, da se izvinim.
Potpuno sam zaboravila na ovu sliku. ao mi je to ste se muili.
Uopte ne lii na mene."
Zar?"
Oh, Gospode. Nadam se!"
Nastala je neprijatna tiina. Luis pomisli da li bi trebalo da
uzvrati kako slika i nije tako loa, ali brinulo ga je kako bi to
zvualo.
Niste li moda napravili kopije?", naalila se ona.
Nisam." Nasmejao se sa olakanjem jer moe to da kae.
Ne. Nema kopija."
Laknulo mi je. U poslednje vreme me opsedaju ucenama.
Ne mogu ni da pratim sve."
Hou da vam kaem da sam pomiljao na to."
Jeste li, ha?"
Jesam."
I odluili da to ne radite?"
Nisam ba neki ucenjiva. U svakom sluaju, nisam
mogao da smislim zahteve."
Niko to danas ne moe."
On se nasmejao. Nastala je oputajua stanka. Onda on
progovori, ne razmiljajui: U stvari, imam jedan uslov pre nego

to vam predam duplikat negativa."

Eto, znala sam."
Popijte neki put kafu sa mnom."
Zato?"
Zato da ne?"
Tiina.
Pa?"
I tu ideju, da me pozovete na sastanak... dala vam je ova
fotografija?"
ini mi se."
Opet je utala.
Samo na oljicu kafe?"
Dobro", rekla je ona.
On vraa novanik u dep, duboko udie vazduh i nastavlja
put. Drvee koje se poput kula izdie iznad njegove glave,
velianstveno je: mahagoni, prenika etiri stope i vunonosno
drvee ije se mreasto korenje protee gotovo pet metara
unaokolo, picasto i kolinovo drvee sa parazitskim lozama koje se
uvijaju oko velikih, trulih stabala svojih mrtvih domaina. S
vremena na vreme, kada uspe da baci pogled kroz lijane i
irokolisno rastinje, bljesnu neka arena krila, kao da mu alju
poruku.
Bez sunca nema naina da se orijentie, ali postoji blaga
umska uzbrdica. Penjanje uz nju izgleda mu kao najverovatnije
napredovanje, kao da bi mogao zaista negde da se popne ili
dostigne neki vrhunac sa koga bi imao bolji pogled. Misli mu se
smenjuju dok ide poput ptice u kavezu kojoj nita drugo ne
zaokuplja panju. Ako proe dovoljno vremena, poee glasno da
pria sam sa sobom, tek da bi ispunio prazninu i nedostatak rei.
U gradu uvek postoji nekakav oblik prie koji mu obuzima misli,
postoje ljudi i razgovor, znaci i reklame. Pada mu na pamet da
praktino nije u stanju da misli bez rei.
Paukova mrea razapeta preko njegovog puta gotovo ga
obara. ilava je i debela kao slonovska dlaka. On uzmakne par
koraka. Prolaz kroz rastinje se zatvara. Jedini otvoren prolaz je

put kojim je doao. U prvom trenutku pomilja da se vrati, a tada

se seti kako je rastinje bilo gusto tamo gde je uao u umu. Ne
moe da vidi dublje od trideset jardi u pomrinu, ali sve to iblje bi
moglo da oznaava ivicu neke istine, ili drum, ili selo ili Bog
zna ta. On zaroni unutra.
Doekuje ga snaan otpor. Mlati slobodnom rukom i posle
naporne borbe uspeva da prodre nekoliko jardi u taj lisnati zid.
Udara nogama. Rukom nailazi na lozu sa savijenim pljosnatim
trnom koji je otar poput bodljikave ice. Posekao je dlan. Shvata
da su mu, ako hoe bilo ta da postigne, potrebne dve ruke, ali jo
uvek mu se ne d da odbaci knjigu, pa je gurne u koulju i
nastavlja dalje plivajui kroz rastinje. Posle jednog sata iscrpljen
je, a ibljak ne poputa. ini mu se kao da je to nekakvo ivo bie
sa zlim namerama, kao da bi to rastinje moglo zaista da ga pojede,
ili samo ugui, tek da bi ga videlo kako umire. r da otpone
istinsku borbu da bi suzbio sve ivlji oseaj guenja.
Dii. Dii. uh, Gospode.
Lagano kretanje je jedini nain za napredovanje. Pokuava
da se vrati, ali izgubio je orijentaciju. To ga pogaa poput
udarca. Beznadeno se izgubio na razdaljini kraoj od jedne
gradske etvrti.
Polako. Polako. Postoji izlaz odavde.
On gazi, trga, kida i utira dok najzad posrui ne izleti na
istinu stvorenu oko jednog velikog drveta. Skljoka se meu
vlano korenje i praznim pogledom zuri u praumu koja ga je
gotovo porazila. Odsutno udara po roju muva koje ga
uznemiravaju. Okupljaju se svuda po njemu, naroito du obrva i
vrata, i slinije su pelama. Ustaje i otresa ih besno, ali one se
odmah vraaju. On opet poinje da poigrava, ali ubrzo se
predaje. One trae samo njegovu so.
edan je. Vruina izvlai tenost iz njegovog tela. Visoko
iznad njega uje se zvuk koji bi mogao poticati od kie, ali ne
probija se dole do njega, osim u sporim, debelim kapima, poput
ovih koje mu upravo kaplju na koleno svakih dvadeset do trideset
sekundi. On uzima iroki votani list koji lei u blatu pored

njegove noge i poinje da hvata te kapi. Zvui apsurdno, ali to

zahteva svu njegovu koncentraciju. Kada ne obrati panju na tano
mesto gde kaplje, gubi kap i beskrajno eka sledeu. Kap po kap,
sakupi za jedan gutljaj. Nije to hladna voda, ali jezik mu trne od
uivanja.
Potrebno mu je bar etvrt galona vode. Dok mu voda kaplje u
list, pokuava da prorauna koliko dobija. Treba mu bar deset minuta
da napuni supenu kaiku. etiri supene kaike idu u olju za kafu,
puta etiri za vr, i puta etiri. Ako kia nastavi da pada i ako on ne
pogubi previe kapi, mogao bi sakupiti etvrt galona za oko deset sati.
Popije jo jedan gutljaj, ali tada prestaje. Mesto kapanja mora da se
pomerilo sa lelujanjem lia baldahina. On trai neko drugo mesto na
kome voda moda curi sigurnije, hodajui sa dlanovima na gore kao
da se moli. Najzad oseti jednu kap. Mnogo je sporije od onog prvog
mesta i potrebno je pola sata da sakupi kaiku koju e list izdrati, a
do tada njegove ruke ve oajniki drhte i on je umalo ne prospe.
To nije dovoljno. Gotovo je sigumo da e umreti od ei u
kinoj umi ako uskoro ne izae iz nje. Opet kree dalje. Prelazi sto
jardi nije loe. se jo ne nazire, ali sada je lake proi. A
onda samo to nije poskoio.
Staza! Prvih sto jardi tri njome. Zatim staje. anse su mu
otprilike podjednake; ili se vraa, ili izlazi. Sada izgleda da e idui
nizbrdo nai izlaz. Okree se i brzo vraa do mesta na kome je izaao
na puteljak. Vie ne tri, ali nastavlja da hoda due vreme. Kad god
put pone da nestaje, on se zabrine. Kada se opet pojavi, on ubrza hod
pretpostavljajui, a zatim i molei se da se pojavi neka istina.
Koliko li jo ima do izlaza? Prole noi nije mogao otii
daleko. Sada i nije tako siguran. Poeo je da gubi oseaj za vreme,
zaguen u stalnom polumraku. Kada bi samo mogao da se popne na
neko od ovih stabala, da pogleda okolo. Meutim, ni na jednom od
tih veih stabala nema grane nie od pedesetak stopa iznad zemlje.
Moe samo da nastavi da se kree. Ali, ta ako je to pogrean put
suprotan od avionske piste? Nema aviona. Nije zauo ni jedan-jedini,
ali bi i leteo ovamo, samo da bi pucali u njega? Gotovo
drekne na sebe da zavee. Onda se opet snano spotakne o neku

puzavicu. Zatim lei na zemlji, osea bol i pokuava da ubedi

plua da ga posluaju i prodiu. Sputa pogled prema svojim
kvalitetnim cipelama koje su blatnjave i tako klizave da su vie
nego beskorisne, kao da se i taj deli mode zaverio protiv njega.
Jedna stonoga dugaka celu stopu nabira se po zemlji
pored njegovog lica. Neto mu govori da je verovatno otrovna.
Ona zastaje kao da je svesna, kao da razmilja. Kakva je ovo
ivotinja, rebrasta i runa, to se vue umskom podlogom? Ona
die antene, koje podrhtavaju. A moda je zaista opasna. Moda
se taj insekt tako ponaa zbog zlog duha koji nosi u sebi. Evo,
trai neki koren u hladu, da se sakrije ispod njega. Dopue jo
blie njemu pre nego to se izgubi u senkama.
On tako lei, oseajui kako mu snaga naputa telo. Zatvara
oi i svet mu postaje manje zastraujui. Drhtavom rukom
dodiruje lice, sputa prste na oni kapak da bi mogao da oseti
pokrete u njemu. Zadivljuje ga pomisao da bi mogao da zaspi.
U avionu, ejn dodirne majino lice. Ti se mrti?"
Ne znam, duo", odgovara ona tiho, svesna njegove
blizine. Moda sam samo nestrpljiva da stignemo tamo."
Meni je letenje zabavno."
Je li?"
Kao oblak. Kao grom u oblaku."
Treba da spava. Dug je let."
Ona napravi mesta da mu bude udobnije i nasloni se u
svom seditu. Pogleda preko prolaza prema uspavanim licima
nepoznatih ljudi. To je prisnost koju bi svako rado ostavio za
sobom, na carini. Ovo zajedniko putovanje je relativno kratko, ali
organizarn ipak ima neki oseaj za ono to se deava, za
neprirodnu razdvojenost prostora i vremena. Kroz prozor se vidi
neporemeena povrina Atlanskog okeana.
Bilo bi lako stvoriti novi svet bez Luisa, bez njegovih tekih
koraka koji se pribliavaju iz hladne i mrane veeri, ili zore. On je
postao slian povremenom erotskom snu, snenoj senci u
udaljavanju izglancanih crnih cipela niz hodnik. Ali, u ono vreme,

pre vie godina, ranije je odlazio sa posla onih dana kada bi znao
da ona kod kue radi na biltenu koji je i dalje ureivala za
VorldEid. Zaseo bi u njenoj kancelariji i ekao dok ona ne zavri.
Kasnije su legali u krevet pod udnim uglovima i aputali dok je
sunce lebdelo preko sobe i nestajalo, da bi se na kraju zamrailo
toliko da se ne bi videlo, pa su gundajui raspetljavali svoje
udove i ukljuivali svetlo.
Jednom je Luis prekinuo tiinu. Trebalo bi da jedemo."
Mmmm."
Imamo neke smrznute obroke. Ne znam ni odakle su
stigli."
Luis die nogu i izvue ruku ispod jastuka da bi ona
mogla da se okrene na lea. Seo je gledajui na drugu stranu,
kiljei zbog jake svetlosti.
Zgodan si kad si go", rekla je Helen nekim glasom izmeu
mrmljanja i apata.
On se okrenu i isceri.
Ustani, molim te", ree mu ona.
Ne."
Da."
On ustade kooperei se, protestujui. Gladan sam."
Ona ga je ignorisala. Nikada te i ne pogledam."
To bolje za tebe." On zauze pozu, nekakvu imitaciju Davida.
Nemoj to."
Luis spusti ruke. Ugledala je prvo njegov trbuh, pa ulegnue
miia na pregibu ruke. Preskoila mu je penis koji je sada bio miran i
kao i obino, suvie smean da bi se o njemu razmiljalo. Ali, butine su
mu bile jake. Kao i vrat. Ipak, neto je tu uvek bealo od vizuelnog
pregleda, neka neopisiva osobina, poput ukusa njihove prisnosti koji
je jo oseala u ustima, a zbog koga su sve te nesavrenosti bile
sasvim poeljne.
ta to radi..." upitao ju je.
Samo proveravam narudbinu. Zna to. Jesam li ba ovo i
traila, ili samo dobila?"
Moda je to kao oni smrznuti obroci. Ko zna kako se nalo

tu?"
Ti si kao smrznuti obrok?" nasmejala se ona.
Da, vrlo slian."
Gledala ga je dok je iao prema kupatilu. Kada se sagnuo da se
umije, videla mu je samo zadnjicu kroz poluotvorena vrata.
Hej, lepa guza!"
On nije mogao da je uje od tekue vode, ali bez obzira,
nagnuo se napred i istakao je jo vie kao da je uo. Ona se pruila po
krevetu, opustivi ruke na obe strane kao dete, smejui se.
Helen otvara oi jer je ejn pomerio glavu koja mu je leala na
njenom krilu. Smiruje ga rukom i uvlai vazduh ne bi li stiala oluju
sopstvene nesanice. Neumorno urlanje motora ju je odravalo budnom.
Ne moe da zanemari zvuk tih turbina, ni da ga doivi kao neto
normalno i prihvatljivo, a ne to to jeste, jedva kontrolisana
eksplozija mlaznog goriva. I ne moe da razdvoji tu strepnju od
sopstvene koja joj brblja u svesti razmatrajui bezbroj moguih
ishoda ovoga puta. Samo da on bude dobro, pomisli.
Laknulo joj je kada su stjuardese poele da sokom od
narande i instant-kafom bude putnike pred sletanje. Ona pomera
zastor na prozoru. Na horizontu se jedva nazire izlazak sunca, a
avion se sputa. Lagano pucketanje u uima prati njen prijatan
dolazak u Kinasu. Hodaju niz dug, prazan hodnik; boja u njemu
je stara, a fluorescentno svetlo bljeti. Na kraju hodnika se stvara
red. Trojica ljudi u uniformama pregledaju pasoe. Jedan od njih
je poziva pokretom ruke. Zaista, nije iznenaena to je izdvojena.
Ona je jedina bela putnica, sama sa detetom. Vodi ejna drei
ruku na njegovom ramenu. Verovatno izgledaju ameriki jer ih
upuuju cariniku koji govori engleski.
Gde odsedate?"
Helen kopa po tani da nae odgovor. Hotel Interkontinental.
Kakav je?" upita ona najveselijim glasom koji je mogla da
izvue rano ujutru.
Slubenik ne odgovara; pretvara se da gleda njen paso. Ona
pogleda preko, do susednog carinika gde jedan razbarueni

Evropljanin posmatra kako neki slubenik pretura njegov prtljag i

otkriva intimnosti. On kao da se dosauje, eka pravi trenutak da
ponudi mito da bi mogao da produi dalje.
Helen se osvre prema slubeniku koji dri pasoe i ruku
na njenoj torbi. Gleda ejna i kao da je uznemiren. ejn se dri
za njen rukav, glave nakrivljene na stranu kao da se koncentrie
na ono to uje u punom hodniku koji odjekuje. U tom poloaju
njegov izraz prua nagovetaj o proroanskom. Njegova slepoa
izgleda da je izbacila slubenika iz ravnotee.
Kojim poslom ste ovde?", pita ovek pokuavajui da se
sabere. Helen prati njegov pogled prema ejnu i instinktivno
privlai sina sebi, titei ga svojom rukom. Trebalo je da oekuje
to pitanje i smisli odgovor.
Doli smo da se naemo sa mojim suprugom."
Kakav je njegov posao?" ovek je gleda sa panjom.
Koka-kola."
ta?"
Penuanje, bezalkoholno pie, znate koka-kola."
Slubenik zauti.
Zato on mora da doe u Kinasu, u Kongo?"
Helen slee ramenima. Oito se pravi blesav.
Pretpostavljam da i ovdanji narod treba da pije koka-kolu.
Ovde je zbog dogovora o poetku prodavanja."
On moe da zaradi na taj nain?"
Helen nije ba sigurna kako da odgovori.
On nastavlja na svoj nain. Mislim da vie novca ima u
kongoanskim dijamantima. On mora da radi neto sa dijamantima."
Slubenik kao da pipa naslepo.
Ne, samo sa napicima."
On se mrti i puta ih da ekaju pre nego to im najzad
overi pasoe i vrati ih kao da im daruje poklone.
Odveete ga u zooloki vrt?" On klimne prema ejnu.
Postoji li zooloki vrt?"
Gorile, gospoo. Svako mora da vidi gorile."
Ni dva koraka posle prolaska sa tog pulta, prilazi im ovek

u iznoenom crnom odelu. On prua ruku.

Vi ste Englezi?"
,,Amerikanci."
Ja sam g. Djuri", govori on sa tekim naglaskom koji ne
zvui ba francuski. Deluje zvanino, ali verovatno ne spada tu.
Ja moram da vam pomognem oko organizacije putovanja."
U redu je. Sreeno je."
On ignorie njene rei, kao da oekuje da pou za njim. Ali,
ona bi ionako pola na tu stranu. On otvara dupla vrata kroz koja
se izlazi sa carine, a talas buke i navala ljudi je gotovo obore.
Sada joj je drago to ide za g. Djurijem, koji nosi tap i njime
pripreti prvoj nekolicini ljudi to su jurnuli da im pomognu sa
torbama, da bi zatim od njih izabrao dvojicu. Moraju da se
proguraju kroz masu zagrejanih ljudi koji imaju miris vruine.
Ona duboko uzdahne i stegne ejnovu ruku. Ovo je samo
aerodrom, podsea sebe. Tako je bilo i u Burmi. Bie lake kad
stignu u grad.
On joj uzme taksi, mali auto, nekada beo, koji je video i
bolje dane, mada je teko zamisliti ga blistavog i novog. Helen se
seti da ima samo amerike dolare i nita od lokalne monete.
Prui mu pet dolara: U redu?"
G. Djuri ih uzima kao da je pomalo razoaran. Ona mu daje
jo pet.
Restez ici", kae i odlazi u guvu. Ona dvojica ekaju sa
njom pored taksija.
Oko nje ljudi viu, vozila putaju izduvne gasove i avioni
bue, a u daljini, neke iskrzane palme se lenjo ljuljukaju na
laganom povetarcu. Suknja joj se zbog vruine lepi za noge. Ona
spusti pogled na ejna. Kako li sve to mora njemu da zvui! Ali,
pogledavi okolo, shvata da vid samo pojaava utisak haosa zbog
meavine zvukova i mirisa. On izgleda oduevljeno.
Najzad se i g. Djuri vraa. Prua joj tos prljavih kongoanskih
franaka. Ona njemu daje polovinu tog tosa, pa zatim i vei deo
ostatka i onda pokuava da mu naznai kako to treba da podeli.
Ljudi koji su ekali sa njom kao da su se uznemirili. Oni mu ne

veruju. Hoe da dobiju svoj novac direktno. Meutim, g. Djuri namee

svoj nain.
Salut." Pomae joj da ue u taksi. Prijatan dan", dodaje
ukoeno i osmehuje se. Zatim dovikne taksisti: "Allez!"
Voze se kroz prostranu, zadimljenu industrijsku zonu, pored
bilborda sa nasmejanim licima i natpisima na francuskom. Moda zbog
drugog jezika, ali te reklame izgledaju vrlo napadno, bez imalo finoe.
Kada su se zaustavili na crvenom svetlu, deaci i mukarci idu izmeu
kola pokazujui bizarnu zbirku robe za prodaju stvari koje bi
ljudima mogle zatrebati, kao to su baterije, toaletni papir i neobine
sprave za vebanje sa slikom zgodne plavue na ljubiasto-plavoj kutiji.
Imaju i gumene i plastine drangulije iz Azije, i vodootporne kese za
sendvie. Helen pokuava da izbegne njihove poglede i ne pokae bilo
kakvo zanimanje; oni ipak upadljivo nude svoju robu kao da bi to
moglo da je navede da se predomisli.
Mama, kako izgleda? ta vidi?"
Grad, duo, i veliku guvu. Izgleda isto kao to zvui, kao
soba sa mnogo ljudi." Miluje ga po vratu, pomalo iznenaena
smirenou koju osea kod njega. Ponaa se vrlo hrabro.
Buno je."
Vritanju je prethodila buna lomljava, kao da pada drvee ili se
grane otkidaju sa stabla. ta god da je uzrok toga, juri pravo na
Luisa, gotovo bre nego to on moe da
reaguje. On skae prema najbliem zaklonu, jednom drvetu
omotanom nekakvom vrstom parazitske loze. Penje se u mekanu i
tronu kronju, molei se da tamo ne bude zmija, otrovnih
insekata, ni bilo ega to se moda tu ve skriva.
Od tih krikova krv mu se sledila. Die lagano. Zvui gotovo
ljudski. Jedan impanza se odjednom pojavljuje, tiho, bez daha
traei skrovite. Izvor buke je jo udaljen, ali se pribliava.
Izgleda da je ivotinja povreena. ui nisko iznad zemlje. Luis
vidi da joj krv kvasi krzno na ruci.
Onda jo jedna impanza izlee iz bunja. Nosi granu iznad
glave i napada onog povreenog velikog raajmuna koji poinje da

uzmie, ali ga okruuju jo etvorica koji se pojavljuju sa svih

strana. On se uuri, a ona petorica ga odjednom napadaju,
izbezumljeno mlate tapovima i skau po njemu. Sada i on vriti.
Glas mu je sasvim razgovetan meu ostalima zbog bolnih jauka,
koji ne ostavljaju utisak na ubice.
Luis osea u u grlu dok gleda to nasilje. Strah. Strah za
sebe. I uas zbog te rtve. Dva velika majmuna uhvate njegovo
gotovo mlitavo telo i prevlae ga nekoliko jardi blie Luisovora
skrovitu. Sada, kad vie nije u stanju da uzvrati, poinju da ga
grizu i udaraju.
Posle nekog vremena ostavljaju premlaenog majmuna i
smetaju se nekoliko jardi dalje. Jedan od mlaih impanzi tetoi
srebrnastog drugara. Odjednom su sasvim mirni. Luisovo grlo je
ogrubelo od brzog i plitkog disanja. Osea kako mu se celo bie
napree da ne skoi kada je najvei meu majmunima kriknuo i
ipio na ono telo. Onda mu se svi opet pridruuju u napadu,
udaraju mrtvog impanza po glavi i vuku ga u krug. Kada najzad
odjure ostavljajui mrtvog majmuna, njemu su ruke prebaene
preko glave, a on je ostao u poloaju u kakvom bi se ovek
probudio ujutru, u krevetu.
Luis zuri u to telo. Nikada nije razmiljao o ivotinjama kao
poniocima ubistva. Nasilno ubijanje najgore vrste, zbog hrane,
naravno ali, neduno ak i ako je divlje; meutim, ne ovakvo,
svirepo ili smiljeno ubijanje. On se bori da umanji svoj strah do
podnoljivog nivoa. Naputa svoje skrovi-te i privlai se to
blie sme do mrtvog impanze. Prua ruku da dodirne njegovu
ispruenu koja lei otvorena, sa dlanom na gore, na umskoj
zemljanoj podlozi. Tamna koa je meka, i jo topla. On trzne
svoju ruku natrag i otpue nekoliko stopa unazad, teko diui.
Kad opet pone kia, on najzad polazi dalje. Stopalo ga boli jer je
predugo sedeo na njemu i hodajui, epa. Pee i treperi, dok krv
opet ne potee kroz njega.
Poinje da tri, mada je to besmisleno. Ide putem kojim je i
doao. Srce mu lupa, a dah gui sve misli, osim da treba da se
osvrne i proveri ide li neto za njim. Svaki put kad pone da

usporava jer ga iscrpljene noge vuku dole, navala adrenalina ga

primora da teturajui nastavi napred. Kada stigne do mesta gde
je prvi put naiao na stazu, opet je mrak. U delirijumu ei,
nalee leima na hladno stablo jednog drveta i obuhvati se
rukama. Ono nezamislivo e se desiti druga no.

MPOSA LA SOIF ZE
Poinje pljusak. um kie utiava ptice i insekte. Oi je
neprirodno rairio da bi sakupio to vie svetlosti, a u pomrini shvata
da mora da ih odmori, da se i sam opusti, da se ne napree gledajui.
Kia bar donosi malo vode. On je lie sa lia i sa stabla drveta niz
koje ona krivudajui curi, i posle nekog vremena teror ei se
ublaava. Organizam je spreman da to prihvati kao pobedu.
Njegovi porazi su vidljivi. Odea mu je u dronjciraa, a koa
prekrivena tragovima ujeda insekata i ogrebotinama od bunja. Jo
jedan dan je proao, a on se samo jo vie izgubio. Prelazi rukama niz
lice da bi se smirio i izdie drhtavo, glumei pred sobom staloenost.
Dan. Jedan dan nije mnogo bar ne u ovoj umi koja je
postojala milionima godina i nekada se protezala na hijade neispitanih
milja. Na struku sveta afrika no traje isto koliko i dan. Luis zatvara
oi. Ova slepoa je dobra. Moe da vidi ta god izabere.
Helen. Sea se kako je sedela preko puta, sa drage strane
isflekanog stola bez stolnjaka, u bifeu. Bila je u pravu, slika uopte
nije liila na nju; ali njene oi su bile pune neoekivano bliskog sjaja.
Ona kao da je tokom celog sastanka bila na rubu osmeha, kao da joj
se u podsvesti smestio neki vic. On pogledom prati njene ruke,
nervozne, u vazduhu, na stolu, dok dre olju sa kafom i sputaju je.
Sea se kako se potpuno izgubio u njenim rukama, vratu i aroliji.
Jednom je, ponovo uspavavi ejna u pola noi, posle beskrajnog
kruenja oko trpezarijskog stola, kroz kuhinju i natrag do deijeg
kreveca, doiveo slom na kauu i ne ukljuivi svetlost. Sedeo je tako
sklopivi rake da bi ih smirio, nemoan da pobegne od nekakvog sna u
budnom stanju koji ga mui, od neke neodreene istine koja ga
opseda, ali se ne ispoljava jasno. Helen je ustala i dola u kuhinju
nesvesna da je on tu naslonivi se na pult. Njeno telo bez odee je
bilo oputeno, jo na krilima sna. ak i pri tom slabom osvetljenju,
mogao je da vidi enu sa kojom je pre toliko godina pio kafu. A
inilo mu se da je ve dugo nije video na taj nain. Nije progovarao.
Nije smeo ni da die da ne bi pokvario taj trenutak, pa se povukao u
senku.

Pustila je vodu iz slavine da joj tee niz ruku, ekajui da se

ohladi da bi napunila au. Pomislio je kako e im protei dan.
Ranojutarnja urba njena iskljuiva zaokupljenost ejnom koji im je
preokrenuo ivote naglavce samo zato to je poeo da ui da hoda. To
mu je zbog slepila bilo toliko teko da bi zavravao vritei. Udario bi
Helen, a onda poeo da joj se migolji iz ruku kada bi htela da ga
utei. Zato nije spavao nou. Luis bi morao da ode im bi mu Helen
mahnula, a ejn bi samo vikao jo glasnije.
Zujanje komarca, njegovo tiho cviljenje, vraa ga za trenutak
blie rubu svesnosti. Luis ga otera, ali drugi mu neprimetno sleti na
vrat i pone da izvlai krv pre no to je on osetio aoku. Platio je taj
zloin ivotom. Zatim i drugi ujedi, koji jedva da mu smetaju dok ga
njihov broj ne podseti na malariju i za neko vreme je oprezniji.
Stomak poinje da mu kri od gladi. On ustaje i sa rukama ispred
sebe, da ne bi naleteo na grane nevidljive u mraku, napravi nekoliko
koraka. Otkopa pantalone i izvadi penis. Mokraa mu kvasi cipele.
Ima jak, hemijski miris koji ne spada tu.
Zatim se vraa do onog drveta i zaspi do jutra, kad jaka
svetlost jutarnjeg sunca pod nekim nemoguim uglom otkriva
njegovo ispijeno lice. Ono rumenkasto i toplo obasjava
unutranjost Luisovih onih kapaka. Kad mu se trenutak kasnije
sunce skloni sa lica, on posee gore i hvata dlanom deli
svetlosti tamo gde se ona rasipa po glatkoj kori drveta.
Helen je probuena sirenama taksija i dizel-kamiona koji
stvaraju gromovitu buku koja ulazi kroz prozore. ejn je ve budan,
sedi na njenom krevetu i sastavlja delie mozaika jarkih boja.
Hotelska soba podsea na skrovite. Prekidai su evropski.
Osvetljenje funkcionie. I mada je jednostavna, a osea se na
insekticid i buav tepih, soba je ista. ejn uje kako se
pomerila i naginje se da bi ga zagrlila.
Na TV ima nekoliko programa, ali gotovo sve je na
francuskom. Ona najzad nae Sienen, ali jo nema nita o onom
letu Er Fransa.
ejn slua sa panjom. Hoe li rei neto o tatinom avionu?"

Ne znam, ejne, ali zato smo ovde. Za sluaj da zaborave."

ta radimo danas?"
Idemo u ameriku ambasadu. Jesi li gladan?"
ejn klimne glavom.
Na glavnom spratu hotela nalaze se etalite i restoran. Oni
pojedu palainke sa okoladom i popiju sve sok od pomarandi, a
Helen pomisli da je dobro to su doli u Afriku. Lagani vetri
struji oko njih u otvorenoj unutranjoj bati, a u blizini jedan
visoki ovek sa ogromnim strpljenjem isti lie iz bazena vukui
svoju mreu kroz vodu kao in meditacije. ejn zavrava treu
palainku, ovu sa jagodama, kada im ljubazno prie neki
Kongoanac i ponudi kola. Prilino dobro govori engleski i tvrdi da
je struni vodi za Amerikance. On kae Helen da mu je potrebno
hiljadu kongoanskih franaka da bi sipao benzin.
Madam, morate pitati vratara. Moete verovati Kalali."
Pokazuje prema oveku u sakou pored vrata kao da oekuje da
ona ustane i proveri njegove preporuke. Ona mu prui novanice
u vrednosti manjoj od deset dolara.
Kada emo se nai sa vama?"
Kad god madam i sin budu hteli."
Kada je on btiao da sipa benzin, Helen obrie jagode sa
ejnovog lica, pa preu kratku razdaljinu hotelskog etalita.
Zaustave se u jednoj radnji u kojoj se prodaju maske. Ceo jedan
zid je prekriven njima, a potiu iz cele sredinje i zapadne
Afrike. Neke predstavljaju ivotinje, a neke ljudska lica,
iskrivljena i uznemirujua. ejn otkriva jednu koja je uobliena
kao veliko i okruglo lice astronauta. Njegovi prsti paljivo slede
vremenom nagrienu boju i grube, izrezbarene povrine oko
okruglih usta, neobine i kratke klasove ute kose, i velike,
izuvijane ui. Ruke mu zastaju na oima, dvema vrlo malim
rupicama.
Mama, jesu li ovo oi?"
Mislim da jesu."
Moe li on da vidi?"
Helen gleda lice maske. Mislim da bi mu to bilo teko

kroz tako male rupice."

ejn ih opipava sa zadnje strane. Zatim je digne ispred
sebe. Smeje se, a taj kikot iza maske izbezumljuje. Prodavaica
pogleda sa pulta. Kao da se uplaila belog deaia iza maske.
Helen je uzima od njega. ejne, hajde da naemo na
auto."
Zbog nekakvih radova na putu izlazak iz hotela zahteva
obilazak kroz benzinsku stanicu, a zato se stvara saobraajna
guva svaki put kada neko stane na pumpi. Moraju da saekaju
sledeeg vozaa koji doe da napuni rezervoar, pa da otkriju
kome treba da plate da bi proli i vratili se u optu guvu na
ulicama. Kalala im ukljui klima-uredaj koji nikako nije dorastao
vrelini, pa na kraju ipak otvaraju prozore, uprkos buci.
Prevezu se nekoliko blokova kroz centar grada. Arhitektura
iz ezdesetih izgleda kao da je nekada blistala, ali zgrade nisu
odolele vremenu i snovi o savremenosti su nestali. I druge
kolonijalne graevine se raspadaju, kao duhovi Evropljana koji su
otili znajui da e se to desiti posle njih. Oni se cere sa otkaenih
prozorskih kapaka i zaputenih spomenika nezavisnosti. Kalala
usporava brzinu naavi se u guvi drvenih kolica sa gomilama
arenog plastinog posua i limenih kotlia. Malo toga podsea
Helen da je ta zemlja u ratu i da su mnogi njeni krajevi odseeni
od ostatka. Gradska vreva ostavlja gotovo ubedljiv utisak
normalnosti. A onda protutnji neki tenk, naikan mladiima sa
automatskim orujem u naruju. Kalala se sklanja u stranu dok ne
prou. Neto na njima zbunjuje Helen. Moda su i to samo ljudi
koji deluju kao da su svi izliveni u istom kalupu, a vii su i
drugaiji od onih koji prave guvu na ulicama.
Jesu li ovo vladini vojnici?", pita Helen.
Kalala se nasmeja. Da, madam, danas jesu." Ona uhvati
njegov ironini kez u retrovizoru. Ima skoro godina od kad su
doli u Kinasu. Peaili su jo od Ugande. I ne ini li vam se
da i dalje izgledaju umorno?"
To nisu Kongoanci?"
Oh, jesu, madam, sa istoka, iz Katange. Kao i Kabila. Ali,

verovatno znate da je on ubijen pre samo nekoliko meseci."

Njegov sin je sada predsednik, zar ne?"
Kalala klimne glavom, ali ne kae nita.
Je li to dobro?"
Moda, madam. Bar ga narodi Ruande i Ugande ne mrze
toliko."
Kalala skrene u ambasadu SAD. Njeni jednostavni zidovi izlaze
do otvorenih slivnika na ulici. Unutar kapije nalazi se malo dvorite i
stub sa amerikom zastavom.
Helen i ejn ulaze u skromno predvorje konzularnog odeljenja,
uglavnom praznog, osim nekoliko zelenih stolica i stola za kojim sedi
jedna Kongoanka sa kosom upletenom u sitne pletenice. Helen joj
prilazi sa pasoem u ruci. Koraci joj odjekuju u prostoriji bez tepiha.
Ona prui eni svoj paso ne ekajui da joj ga zatrai i
pokazuje pare papira sa imenom konzula sa kojim oekuje da e se
videti.
Saekajte, molim vas", kae joj ena hladno, ali uljudno.
Helen sedne pored ejna provlaei mu ruku kroz kosu. ena
ode i vrati se bez rei, pa joj Helen posle izvesnog vremena prie da
pita koliko e morati da eka.
Gospodin Korbil je na sastanku."
Do kada?"
Ne znam."
Ona se vrati na svoje mesto pomislivi kako se birokratija moe
smatrati jednim od najveih izvoznih poslova zapadne civilizacije,
posle T-majica i koka-kole.
Ceo sat je protekao u tiini, ali i zujanju muva pre nego to se
konzul pojavio iz neke od zadnjih prostorija. On joj mahne iroko,
teksaki, i ona, uhvativi ejna za ruku, poe za njim niz uzani hodnik
do jedne male kancelarije. Na stolu su mu slike njegove ene i dveju
keri.
Gospoo !"
Helen."
Helen!" on proisti grlo. Trebalo je da ostanete kod kue."
Ona ne odgovara.

Moda ste pomislili da ete ovde biti blie mestu dogaaja."

Njegov osmeh sada izgleda neiskreno. Ali, bilo bi vam mnogo lake
da ste ekali informacije u SAD."
Nastaje dua tiina tokom koje ejn klizne sa svoje stolice, pa se
vrtei vraa u nju. Helen ga podie sebi u krilo.
Ne volim to vas razoaravam. Dau vam svoj direktan broj
tako da sledei put ne morate da ekate. Moete me zvati i na kuu,
mada veze nisu ba najbolje. Ja u vas nazvati im saznam bilo ta.
Jednostavno, mi nismo strana u pregovorima."
Pregovorima?"
Pa, pregovori nisu ba pravi izraz. Uh... diskusija, znate, ono
kad ljudi raspravljaju o detaljima. Oni su u jednom vrlo zabaenom
kraju."
Helen ga prouava jedan trenutak. Ne treba njegov ovinizam
uzimati zdravo za gotovo.
Gospodine Korbile, ja sam ve svesna da je ovde re o taocima.
Moemo li da preskoimo glumu? Ja ne znam samo gde su oni. To
treba da vam bude jasno."
Konzul je spustio nos. Izgleda kao da shvata da je prekrila
neka pravila po kojima on treba da bude izuzetno fin i uljudan, a ona
da prepusti razmiljanje profesionalcima. Grubo je direktna.
Nemam nikakvih informacija koje bih mogao da vam saoptim."
Ja sam supruga jednog od talaca."
Nema talaca. Mnogo je sloenije od toga."
Ali vode se pregovori, ser."
On kao da lebdi izmeu ljutnje i saoseanja, pa Helen ublaava
svoj nastup. Mene zanima samo gde mi je suprag i je li u opasnosti.
To moete da shvatite."
On je gleda dugo i otro; zatim dohvati pare papira i napie
neto na njemu. Prui joj ga. To je najblii grad u zoni koju
zvanino kontrolie vlada. Ovo je vrlo sloena situacija. Nisu samo
odmetnici na jednoj, a korumpirana zvanina vlada na drugoj strani.
Ovaj rat je podelio zemlju na nekoliko zona koje kontroliu grupe
odmetnika uz stranu vojnu pomo. Neke zone su relativno bezbedne, a
drage nisu."

Hvala vam."
Nemojte, molim vas. Ne zahvaljujte mi. Samo nemojte da mi
komplikujete ivot time to ete kod kue od ovoga napraviti medijski
cirkus. Dajte nam ansu."
Kalala eka naslonivi se na vrata svojih kola, oputen i gotovo
zaspao. Ugledavi ih, skae i otvara vrata. Helen seda pozadi, na
toplo sedite.
Ou allez-vous", pita, za trenutak zaboravivi svoj engleski, u
hotel?"
Ne." Ona besno gleda napolje. Ima li neko hladno mesto...
pijaca?"
Pijaca nije hladna, madam."
Ali, postoji li pijaca?"
Naravno."
Onda na pijacu."
Luis se pod suncem bolje osea. Ako se bar malo svetlosti
probije kroz kronje, moe da digne pogled i vidi toplu plavu boju
neba kao raspevane zakrpe na baldahinu. Sa umske podloge die se
para i uvlai se poput duhova ili aveti u granje i lie. Postoji
izvesno zapanjujue savrenstvo u toj izrasloj vegetaciji, neodoljiva
lepota lukova bujnog zelenila, lepa od bilo kakve njegove zamisli
prema priama o tom raju. Opet poinje da ga mui e. Ta potreba
je stalna i iscrpljuje ga. ini mu se da bi trebalo da bude pametniji.
Trebalo bi da bude u stanju da nae vodu tu gde kia pada
svakodnevno. Dokazi se nalaze svuda u tom haotinom biljnom svetu,
ali kada pone da kopa po zemlji, tamo gde moe da se probije kroz
gusto ispreleteno korenje, nailazi samo na pesak: tropska uma skriva
pustinju. Svaku kap vode i mrvicu hranljivih materija iskoristilo je
neko drugo ivo bie im su se pojavili.
On hoda dva sata, ali staza na kraju ne vodi nigde. Sunce mu
prua oseaj da ide odreenim pravcem, mada je suvie iskrzano i
neodreeno da bi se na njega zaista moglo raunati. Tada ga oblaci
zaklone i svetlost potamni. Pokuava da se orijentie pamtei drvee;
meutim, bunje je esto neprolazno i on mora neprestano da obilazi.

Instinktivno zastaje. Jeza mu se sputa niz lea. Otkrio je

jednu malenu istinu; izgaena je i rastinje je istrgano. Izgleda da u
blizini nema ivotinja, ali on se dugo skriva na rubu istine za sluaj
da se majmuni vrate. Moe samo da pretpostavi kakva stvorenja su
dolazila tu, nalik na ona iz knjiga koje je itao ejnu. Njegov sin nije
mogao da vidi slike na kojima su izgledala gotovo kao ljubimci, ali ih
je verovatno zamiljao kao i Luis sada kao divlje i neukrotive
ivotinje. Sve je mirno osim znojnih pela koje mu lete u oi i silaze
niz kragnu njegove prljave koulje. Povetarac bi mu prijao, ali
sumnja da bilo kakav vetar moe da prodre u tu tvravu od rastinja.
Najzad izlazi iz svog skrovita i stupa na izgaeno lie.
Zemlja je puna baenih kora neke svetlo-crvene voke. ak i
grane tog drvea su polomljene, u oigledno izbezumljenoj elji da
se sve pobere. On pretura okolo traei neto to je moda ostalo
nepojedeno. Meutim, majmuni su sve detaljno pretresli i on tek posle
dueg vremena, nae jednu polovinu voke, i to dobrim delom trulu.
On ipak sedne paljivo je drei i pojede to je mogao. Voka je
hranljiva, ali njena slast mu ispunjava glavu i gotovo ga oamuti;
vlanost osea na svom suvom jeziku. Dovri je i pone oajniki da
trai jo, i posle nekog vremena uspe da pojede etiri ili pet voki,
mada veinom semena i kore.
Opet seda, a oseaj zadovoljstva hranom donosi mu i bljesak
optimizma. Kad se odmori nekoliko minuta, ustae i otapkati svojim
putem iz tog haosa. Umesto toga je zaspao, a kada se probudio,
stomak mu je bio vezan u vor. Puzei pree kratku razdaljinu, a tada
mu se sirove, jedva savakane voke i gorke semenke vraaju i kroz
usta izleu na izgaeno lie. Sva tenost koju je sakupio izlazi sa
njima. On opet seda, drei lice u rukama, oamuen i slab. Die
svoje izmueno telo, glasno ga prokune i pripreti za sluaj da ga opet
izda. Zatim nastavlja put.
Nije dugo prolo i Helen se izgubila na pijaci uz stisak ljudi, u
beskrajnim redovima torbara koji prodaju voe i gorki paradajz.
Hiljade ljudi su na tom mestu, ali sve izgleda kao ponovno porodino
okupljanje. Grupe ena u odei svetlih nijansi, narandaste, ute i zelene

boje, okruenih decom, sede pored svoje robe, priaju i smeju se

raspredajui doivljaje. Ruke im poigravaju u vazduhu kao i osmesi.
Buku nadjaava opti haos mirisa znoja, blata, cmog luka, ivine,
kozjih izluevina, mokrae, kiselog kokosovog mleka, trulih
ananasa, masnog dima, prezrelog mesa i gorko-sladunjavog zadaha
ubreta. Helen kupi ejnu grozd malih crvenih banana koje ne treba
prati, ali ipak mu obrie ruke suvim dezinfekcionim sapunom.
Njega svi primeuju, slepog, plavog deaka na pijaci. Svaki
put kada skrene, ene oduevljeno uzvikuju, hvataju ejna za ruku i
dre je napola mu pevuei na lingala jeziku. Deca idu sa njim do
kraja reda, pa onda tre natrag smejui se. On nije samo novost.
Gledaju ga kao nekakvu amajliju, kao da bi mo tog deaka mogla
dodirom prei i na njih.
Mukarci koji prodaju tkanine su napadniji, s tim to ne obraaju
panju na ejna. Oekuju da ona kupuje kao turistkinja i tom jednom
kupovinom im omogui da ive mesec ili godinu dana. Helen
ubrzava korak nervirajui se zbog svog francuskog izgovora no,
no". Kada su preli na sledei deo pijace, shvata koliko su se izgubili.
vrsto stee ejnovu ruku i, izbegavajui trgovce, obilazi u pravcu iz
koga misli da su doli. Mautim, nailaze na orsokak. Ona se vraa da
opet pokua, ali tako samo jo vie zaluta. Najzad, sasvim izlazi iz zone
tezgi nadajui se da e zaobilaenjem trnice moi da se vrati na
mesto polaska. Put na kome su se nali granii se sa zgaritem
otpadaka i sirotinjskom etvrti koja okruuje stari deo grada. Mrava
goveda pasu pored puta, meu gomilama plastinih kesa i morske
pene. Zadah je jak, a dim od zapaljenog otpada zaklanja sunce. Na
vrhu gomile ubreta, jedna devojica se kupa u plastinoj posudi;
njeno mravo, tamno, golo telo je prekriveno sapunicom.
Okrenuvi se natrag, prema zemljanom putu, Helen se umalo ne
spotakne o oveka koji sedi meu nekakvim plastinim kesama.
Ugledavi ga, ona nekontrolisano dahne i uzmakne. ovek u
zdravoj ruci dri plastinu olju. To je prvi prosjak na koga je
naila. Nije ni pomislila koliko je to neobino, s obzirom na
veliko siromatvo koje vlada u gradu. On verovatno nema
rodbine ni bilo kakvu familiju koja bi mu obezbedila sigurnost

meu siromasima. Nema jednu ruku; grub oiljak oznaava mesto

na kome je odseena. Patrljak se pomera kao da je ruka jo tu.
ovek pokuava da se bezubo osmehne. Helen mu daje nekoliko
novanica iz svenja sumnjajui da on, u stvari, eli ba to.
vre stegne ejnovu mku i pohita odatle sa olakanjem, to
on ne moe da vidi.
Helen zastaje na mestu gde put kree uz jedno brdace da
bi se sabrala. Oajniki suzbija sve jau uspanienost. Ovo joj
postaje opasno. To je jedna od gluposti kakve svi oni koji bi je
zadrali kod kue oekuju. Tada neka kola tiho prilaze i
zaustavljaju se iza nje. Meutim, to nije Kalala. Ona je
iznenaena i spremna da bei kad voza spusti prozore.
Etes-vous perdue?"
Ona toliko razume francuski. Jeste se izgubila. Oui."
Njegov odgovor je suvie brz i komplikovan, i ona shvata
da verovatno izgleda zbunjeno.
Vous ne parlez pas francais?"
Un petit peu. Vrlo malo."
Engleski? Ja ne ba najbolje. Treba li vam prevoz?"
Ona pogleda lice oveka koji joj se obratio. Mogao bi biti
stariji nego to izgleda, moda ima etrdesetak godina. U beloj
je koulji, pa mu lice izgleda vrlo tamno, a oi svetle. Neto u
njegovom irokom osmehu i prodornim oima odaje veliki
optimizam. Kod kue ne bi ni obratila panju na takvu ponudu
nepoznatog oveka, ali on izgleda iskreno, a ni ona nema neki
veliki izbor. Seda sa sinom pozadi i tek kada je smestila ejna na
sedite i zakopala mu pojas, pomisli kako je neobino naii na
kola bez saputnika. On se okrene i kae da se zove Malik.
Poseduje, kae, jednu od finijih bakalnica u gradu.
Pola sata trae Kalalu, ali je on izgleda otiao. Najzad,
Malik ponudi da ih odveze u hotel. Postavio joj je samo nekoliko
pitanja, ali ima neeg tako armantnog u njegovom osmehu da ona
u toku vonje shvata kako mu pripoveda svoju priu. Puta je da
zavri pa tada ponudi svoje miljenje.
Ja ne verujem ovoj novoj vladi. Ni ovim Francuzima. ao

mi je, ali ni Amerikancima." Tu se zabrine da je moda nije

uznemirio. Sve e to, verovatno, odleteti u vazduh."
Helen die pogled, pomalo okirana.
Oprostite zbog mog engleskog. ta kaete?"
Odleteti?"
Skreu ispred hotela i Malik hitro izlazi da otvori vrata kao
da je sada on njen voza. Pomae ejnu da izae i prvi put
primeuje da je on slep.
Je li slep od roenja?"
Da", odgovara ejn veselo kao da je to neka lepa vest.
Malik se osmehne i spusti mu ruku na rame. Klekne pored
njega da bi mogao da pogleda Helen iz ejnove perspektive.
Onda on nikad nije video kako mu je mama lepa."
Helen se osmehne; primedba joj prija kao neto lino zbog
ega se u trenutku oseti manje usamljenom.
Mada, ako vam ustreba pomo, mene je lako nai."
Napie joj broj telefona na paretu papira i Helen ga stavi u
tanu. Kada se Malik odvezao, oni se vrate u sigurnost velikog
hotelskog predvorja, klima ureajima i gotovo bliskom svetu.
uma poinje lagano da se sputa, a zatim se pretvara u ravnu i
plitku barutinu. Luis ugazi u nju do polovine listova. Voda je mlaka,
puna algi i gustih spletova zelenih ljiljana sa blistavim ruiastim
cvetovima. Napravi jo jedan korak; lepljivi mulj mu vue cipelu i crni
oblak muti vodu uz zadah sumpora i trulei. Mora da izvue jednu
cipelu i umalo ne pada pokuavajui opet da je obuje.
Organizam mu udi za tenou, pa klekne, nade malo bistre
vode, nezamuene njegovim koracima i sraunato rizikuje. Svestan je
da, ako se ne napije te vode, nee uspeti. Zna, takoe, da e se, ako je
popije, gotovo sigurno razboleti, ali moda ne odmah. Moda e se
pre toga izvui. A tada antibiotici mogu da mu spasu ivot. Ako ne,
doe mu na isto. Moe samo da pije.
Pije mnogo. Voda ima ukus korenja i blag, bljutav ukus mulja,
ali je slatka i mirisna od cvea. Osea kako mu se uliva u krv, preko
jezika i niz grlo pre nego to se spusti u eludac.

Toliko je uzbuen zbog vode pa ne pomilja odmah na to da

opet mora da se vrati ili bar napravi irok zaobilazak. Ta movara se
moda protee miljama, a ne izgleda mu verovatno da u blizini ima
puteva. On izlazi iz vode i kree okvirno u smeru povratka, uzbrdo,
obalom movare.
uma ubrzo poinje da se menja tako to se pojavljuje sve vie
visokog drvea, to proreuje bunje i olakava mu prolazak. To bi,
takoe, moglo da znai i da zalazi dublje u one delove ume u koje
ljudi uopte retko dolaze, ali on je toliko obradovan oseajem
napretka da ne razmilja o tome ta bi promena vegetacije mogla
znaiti.
Zaustavlja se tek krajem dana. Pred njim se kakba, velika
granitna stena, die iz ume kao nekakav hram. Gazi po velikom liu
divljeg jama koji tu raste, a koje bi moglo da ga nahrani kada bi znao
ta je to. Penje se, uzbuen zbog pogleda iznad drvea, siguran da
nema jo mnogo da hoda i da e najzad uspeti da se orijentie i shvati
gde se nalazi. Kad se najzad uspentrao na vrh, sunce ve zaranja
dole, u izmaglicu. Seda, zapanjen onim to je ugledao zeleni svet
ume koja se protee sve do daleke krivine horizonta. On sklapa ruke
i gleda kako se vee opet sklapa nad njim kao gas koji gui.

 LE DOUTE SUMNjA
Zvezde na milione ih ima, vie nego to je on ikada
mogao da zamisli rasute su preko neba u oblacima koji dovode u
pitanje rubove njegovog vidokruga. Teko je spavati na toj steni.
Uranja i izranja iz stanja svesti, iz sveta snova u poludelirine misli
to lie na sne, ali su slinije uspomenama. A u tom niem stanju
svesti osea Helen i ejna kao bol koji proima i snove i sve
njegove nepovezane misli.
Sea se kada je gledao ejna kako optrava male krugove
po dnevnoj sobi imitirajui buku aviona dok mitraljira u niskom
letu. On je upravo stigao sa posla i jo je bio u odelu. Legao je na
pod da bi izbegao ejnove prolaze i napreui se da izbrie
dnevni stres sa svog lica. Sin bar ne moe da vidi izraz straha na
oevom licu kada je izveo malo iri zaokret zakopavi nogama
po tepihu zbog trenja.
Luis se okrenuo na lea i zatvorio oi, i desilo se neizbeno
ejn je pao. Luis je skoio da ga digne sa poda i neno ga
zaljuljao, a to ga je samo ohrabrilo da zaplae jo jae. Zagnjurio
je glavu u oev vrat i jecao. Njegova reakcija je bila u neskladu
sa padom. Luis ga je odmakao kako bi mogao da vidi ima li
ikakvu ozbiljniju povredu.
U prostoriju je ula Helen. ta je bilo?"
Pao je."
I dalje moramo dobro da pazimo na njega." Potapala je
ejna po leima, nesvesna da je Luis gleda, udei se kako moe
taj komentar drugaije da se protumai.
Dobro", apnuo je Luis ejnu spustivi ga opet na svoje rame.
Pomislio sam da se moda stvamo povredio."
Samo je umoran. Daj da ga odnesem gore", rekla je Helen i
uzela ga od mua.
Dok se svlaio, Luis je mogao da uje kako Helen presvlai
ejna, njen neni glas i njegovo kikotanje i gugutanje. Uao je pod
tu i pustio vodu da tee po njemu. Taj zvuk je priguio smeh koji se
uo iz druge sobe. Ono to je video zatvorenih oiju bilo je svedeno na

neto naizgled beskrajno malo ili beskrajno veliko i prazno, kao da bi

ceo svet mogao stati izmeu ronjaa i kapaka njegovih oiju. Zatvorio
je vodu i irom otvorio oi. Bio je umoran. Svakog jutra kada je
polazio, ejn bi upravo ustao, u postelji sa Helen. Ona se budila i
vraala u san dok se ejn pentrao po njoj kao po vebalitu u umi.
Luis bi dobio sneni poljubac i odlazio na posao. U vreme kada se
vraao kui, bivao je gotovo spreman za spavanje.
Sagnuo se nad ejnov krevet da mu poeli laku no. Mahnuo
mu je rukom iznad lica, i ovaj ju je uhvatio kao da je to neka igra;
mogao je da oseti pokret vazduha.
Ne bi trebalo to da radi, duo."
ta?"
Helen se nagnula preko njega i poljubila ejna u elo.
Pusti ga da spava."
Luis je zastao jo trenutak pored kreveta, pa izaao za njom iz
sobe.
Laku no, ejne."
Helen je sasvim pritvorila vrata ostavivi samo pukotinu izmeu
njih i dovratka pa se okrenula Luisu. Stisnula mu je ruku i pola dole
ispred njega. Zatekao ju je u ostavi, na podu, kako pretura po starim
kutijama sa mekim branom i pranjavim polovnim kesicama sa
indijskim zainima.
Moemo li da pauziramo?"
Jedino u ovo vreme mogu to da uradim. On tako kratko
spava."
Luis se naslonio na vrata. Gleda kako ona puni kesu za
smee nepojedenom hranom.
teta", ree ona.
ta?"
Za ovu hranu koju kupujemo, a ne jedemo. Ko zna gde bi
otila u svet?"
To je valjda stvar distribucije."
Vie je od toga."
Luisa je poelo da ulja rame od naslanjanja na dovratak.
On htede da ode.

Nemoj da ide. Ostani i priaj sa mnom."

Okrenuo se.
Ne vraam se na posao", rekla je. Ne znam kako. A
prekidam i sa dobrovoljnim radom. Ne mogu sve da postignem."
A ta e biti kad poe u kolu?"
Mislim da ne mogu. Treba da budem ovde kad doe kui.
Treba da ga pokupim. Potrebna sam mu, i vie od toga. Nikad to
nee biti normalno."
Helen je prekinula zapoeti posao; gleda u svoje rake, a
kosa joj skriva lice.
ta nije u redu?" pitao ju je Luis tiho.
Spustila je gomilu limenki i prekrtenih nogu se naslonila
nazad, na police.
Ne znam."
Luis oseti da bi trebalo da joj prie, ali ostava je suvie
mala i pretrpana.
Samo sam..." uutala je i uzdahnula. Umorna sam i
uplaena." Kada je digla pogled prema njemu, primetio je da se
uzdrava od plaa. Pruila mu je ruku, da je prihvati i pomogne joj da
ustane. Koraknula je preko konzervi i kutija koje je sreivala na podu,
u njegovo naraje. im ju je zagrlio, rasplakala se.
Negde oko ponoi, sklonio se sa nje i legao na lea. Nije
nameravao da otvori oi. Znao je da bi se tako razbudio i sledeih
nekoliko sati proveo pokuavajui opet da usni. Onda se plafon spustio
prema njegovom licu i u grudima je osetio pritisak klaustrofobije.
Ustao je i, to je tie mogao, navukao majicu i znojnice koje su bile
pored kreveta. Helen je spavala. Provirio je kroz vrata u ejnovu sobu.
I on je izgledao kao da vrsto spava.
Luis je izaao u dvorite i seo pod svetlost sijalice na tremu,
zagledan u none leptire koji su udarali u mreu na vratima. Kako je
sve izgledalo tako udaljeno u to doba noi! Mogao je da se nalazi
bilo gde, osim tu gde je bio. ak ni hladni kamen u dvoritu ne bi ga
mogao zadrati. Trebalo je da bude u krevetu i da spava pored svoje
ene. Ujutru bi trebalo da ljulja svog sina i odbacuje ga nasmejanog
u vazduh.

Lomljava ga budi iz sna neto u podnoju kakbe. U prvom

trenutku pomisli da se sakrije, da su ga veliki majmuni otkrili i penju
se upavim, crnim rukama sa zakrljalim palevima. Oni ga udaraju
pesnicama, grizu ga, odvlae do ivice stene i bacaju odozgo. Njegovo
telo se zaustavlja u ravitu jednog drveta i tu truli ekajui da ga
izjedu cibetke ili iskljuju gologlavi leinari, tako da na kraju ostane
samo njegov ukasti kostur. A tada e mu i same tvrde kosti izjesti
bu, liajevi i mravci.
Ali, ono to se uje vee je od toga. On se oprezno sputa ne bi
li video ta je to. Ruke mu podrhtavaju na prastaroj steni. Zastaje na
uzanom ispustu sa koga moe da razazna oblik u mraku, nekakvu
senku veliine kamioneta. Suvie je uplaen da bi viknuo. Grane
jednog manjeg drveta pored njega se strano zatresu, a zatim celo drvo
pada. On se pentra natrag, gore, derui jastuie prstiju o rapavu stenu.
Satima slua kako se stenje prevre, a zatim se drvee trese. Njegov
um ne rezonuje. Sva objanjenja onoga to bi moglo biti dole dolaze
mu iz srednjeg veka krilati mravi veliine vukova, crne,
mesoderske ptice koje zaudaraju na smrt, dvoglave zmije koje
bljuju lopte od plave vatre.
Luis ne pomilja na slonove, bar dok oni nisu otili i dok opet
nije nastupila tiina. Kako se razdanjuje, magla se sakuplja ispod stene,
a on ostaje na ostrvu i iznad njega nema neba niti bilo kakve linije
razgranienja izmeu poetka i kraja. Paralie ga pogled na uvek istu
praumu. Ako raste, ona takoe i umire to je neprestani i
nepromenljivi haos.
Runa kolica, biciklisti i ljudi pomeani u guvi sa putnikim
kolima, sasvim su zaustavili saobraaj. Kalala kao da je jo uznemiren
zbog onoga jue, mada mu je Helen platila dvostruko i izvinila se.
Moda je to bilo mnogo suvie novca, olako potroenog i zbog toga
arogantnog i uvredljivog, ili suvie izvinjavanja. Vie ne pria niti vozi
kroz prepune ulice sa istim raspoloenjem. Minuti prolaze bez
napredovanja.
Kalala, moemo li odavde peke?"

Ne, madam. Ne smete peke."

Je li toliko daleko?"
Oui, Madame, a cause du gamin. Predaleko za deaka."
Ona se nasloni i pogleda pisamce koje je toga jutra ostavljeno u
hotelu. Dobre vesti! Putnici evakuisani. Doite u ambasadu zbog
detalja."
Kalala, postoji li neki drugi put oko pijace?"
Ne, madam. Svi moraju da prou pored pijace. Putevi su tako
pravljeni. C'est fait comme ca par le gouvernement."
Ona pokuava da se zavali i opusti. Teko je istrpeti toliku
vruinu odmah posle doruka. ejn je izbacio ruku kroz prozor kao da
hoe akom da zagrabi sveeg vazduha. Helen gleda guvu. ene sa
decom na leima nose teki teret na glavi; mukarci u staroj i
iznoenoj vunenoj odei kao da prkose vruini; a mlai, mravi i
atletski razvijeni mukarci, u zapadnjakim T-majicama pijuckaju
hladnu vodu iz plastinih sendvi-kesa. Jedan vrlo krupan ovek
ponosno nosi tesnu majicu na kojoj pie: Ne kai se sa mnom, ja sam
majka."
Helen m da se nasmeje, ali ima neto uznemirujue u tome,
to ne moe da odredi, nekakav izazov, kao da bi time nanela uvredu
toj uvrnutoj imitaciji zapadnjakog grada. Ona povue ruku svog sina
unutra.
Posle saobraajne buke tiina u konzulovoj kancelariji je prijatna,
ak i uz tandrkanje beskorisnog klima-ureaja u prozoru. Gospodin
Korbil se pomera u stolici traei njen karton u manjoj gomili na
svom stolu.
Kada emo saznati je li on u tom avionu?", pita ga Helen.
Kad stignu u Pariz."
Pariz?"
Prebaeni su helikopterom u Gabon da bi odleteli natrag. Mi
smo obaveteni tek kad je avion odleteo."
A on nije na njihovom spisku?"
Nije."
ta to znai?"

Jo ne znam."
Nadam se da ste mi sve rekli."
Rekao sam vam sve to znam."
Dobro, a ta mislite?"
Konzul kao da se osea neprijatno. Zaista bi trebalo da
saekamo dok avion ne stigne u Pariz pre nego to ponemo da
pekuliemo."
Kad bi to trebalo da bude?"
Za dva sata. Jedan slubenik amerike ambasade e
doekati avion i razgovarati sa amerikim graanima. Tada emo
imati jasniju sliku. Trebalo bi da se vratite u hotel."
ekaemo ovde."
Helen povede ejna u predvorje.
Ne brini, mama, mislim da je tata dobro."
Ona zatvori oi. I ja, ejne."
Helen izvadi mali kasetofon iz tane i stavi mu slualice na
ui. Sin je dri za ruku jer bi inae, ne ujui, bio potpuno
iskljuen. Ona se osvre po spartanskoj kancelariji. Osea se
otupelo. Nije to oekivala. Zatvara oi da ne bi zaplakala. Pa gde
je, do avola? Bezbedan. Bezbedan je. U tom avionu je. To je
samo zabuna. A ta ako nije? Kako god se ovo zavrilo,
neizdrivo je razmiljati o tome kako su se rastali.
Konzul je doavi na ruak iznenaen kad vidi da Helen
jo uvek eka. Prola su dva sata.
Vidim da ste ve stekli konkretnu predstavu o afrikom
strpljenju."
Helen die pogled, ali se ne smeka. Konzul proisti grlo i
pokua opet.
Jo mi nita nisu javili", kae. Moemo zajedno da
pokuamo posle ruka. Da li biste mi se vi i va sin pridruili?
Ima jedan restoran u blizini netipian za Kongo."
Prometan kafe, pun ljudi i francuske hrane, mogao bi se
meriti sa bilo kojim lokalom u Briselu. ejn uiva u milk-ejku
srui buno dok ekaju svoje jelo.

Mama, sluaj", kae joj, pa naduvava velike balone kroz

ejk koji prsnu po njemu i stolu.
Moe li da poveruje? Milk-ejk u tropima!" Pored
konzula se pojavi jedna ena. ejn se kikoe kad jo jedan balon
padne na sto.
Helen preskae grdnju dok brie sto svojim ubrasom.
Ja sam Lora", kae ena pre nego to je konzul stigao da
reaguje. Ona mu klimne glavom. Mogli ste doekati da proe i
sezona kia dok bi vam se Don predstavio. Moj mu radi za
kanadsku visoku komisiju."
Helen joj prui ruku, osmehnuvi se umesto objanjavanja
svoje situacije. Helen, a ovaj milk-ejk deko je moj sin, ejn."
Jeste li ovde zbog Er Fransovog incidenta?"
Helen je iznenaena njenom pronicljivou. Potvrdno
klimne glavom.
Mislim da ete sutra ujutru biti u Parizu. Blago vama.
Nadiite se malo vie onog sveeg jesenjeg vazduha zbog nas
ostalih."
U stvari, pa da, nadam se da hou. Oekujemo obavetenje
da je avion sleteo."
Ali, zar nije sleteo jo pre nekoliko sati?"
Helen pogleda konzula koji spusti svoje pivo i izvini se.
Oekivao sam malo sigurnije vesti. Oprostite."
Lora se namrti. l' neto nije u redu? Moj mu je rekao
da su svi spaeni."
Pa, izgleda da suprug gospoe Bark nije bio u tom avionu
koji je odleteo u Pariz."
Helen zastane dah u grlu. Pogledom zatrai pomo od Lore
koja joj je do tog, sasvim linog trenutka, bila potpuna neznanka.
Lora je lako dodirne po ramenu i obrati se ejnu. Doi, srce, imam
neto da ti pokaem." Ona ga paljivo odvede izvan dometa glasa.
Konzul nastavi. Nisam hteo da vam prenosim nesigurne loe
vesti, niti da vam budim lane nade."
Helen skrene pogled. Gleda kako Lora pokazuje ejnu papagaja
na anku. Vodi njegovu ruku da bi ga pomilovao, a on se nasmeje

kad je ptica zakretala na francuskom. Konzul se sprema da je prvi

zvanino obavesti o tome da bi Luis mogao biti mrtav.
On i jedan funkcioner kongoanske vlade su jedini nestali
koliko znamo. Verujemo da je taj funkcioner ubijen." Konzul spusti
glas. Bojim se da bi trebalo da se pripremite za najgore. Ja ekam da
ujem ta kau ostali putnici. U ovom trenutku ne znamo gde je on."
On primeuje da je besna. Samo bih voleo da budem siguran i
precizan u vezi sa ovim to vam kaem. Nadam se da ete shvatiti."
Helen sa mukom progovara. Ubudue, gospodine Korbile,
molim vas da ne tedite moje oseaje. Vie bih volela da mogu da
imam poverenja u vas."
Helen sada ne moe da zadri suze. Konzul joj daje trenutak da
se sabere. Kada je podigla pogled, on joj prui salvetu da obrie oi.
Idite kui", kae joj tiho. Saznaemo sve to moemo.
Razgovaraemo i sa grupom koja je zadrala avion. Primoraemo ih da
priznaju ta je sa amerikim graaninom. Ako je iv, vratie nam
ga."
Ne idem kui, gospodine."
Bezizraznog lica, ona ustane i poe po ejna. Lora ga dri u
krilu. Papagaj kao da gleda Helen koja im prilazi.
Mama, on peva tebi!"
Helen pokuava da se osmehne dok ga Lora die u njeno
naruje da bi ga ponela.
Mama, mogu sam da idem."
Ona ga spusti.
Saznau to budem raogla", kae joj Lora tiho.
Helen ne moe da otvori vrata. Bori se da ne zaplae pred
svim tim neznancima koji su se okrenuli i gledaju kako se ona mui
sa vratima. Na kraju shvati da ne treba da gura nego da ih povue, i
izlazi na ulicu. Vrelo sunce joj brzo osui suze. Ako je ejn i
razumeo ta se deava, skriva to od nje. Ona mahne Kalali. I zna ta
treba da uradi.

FEFELE LA FIEVRE GROZNICA

Luisa je poela da obuzima kobna slabost. Kao da je
zatvoren u neku kulu, nije sposoban da se odmakne od kakbe.
Oko podneva jedna ptica uzleti iz drvea odmah ispod njega i
proleti toliko blizu njega da je mogao da joj vidi svetlo-utu boju
oiju. On ustane kad je poela da mu krui iznad glave, i ona
odleti.
Laka promena temperature odjednom oslobaa vlagu iz
zasienog vazduha. Kia dolazi u udarima i, bez baldahina iznad
glave koji bi ga titio u trenutku je mokar. U poetku je prijatno
putati hladnu vodu da curi po njemu. Tada pomisli da skine
cipelu kako bi nahvatao kinicu, da se napije. Cipela je prljava,
ali voda mu je dobrodola. U trenutku kada kia prestaje on se
sav trese i shvata svoju greku. Ne sme sebi da dozvoli takve
loe procene. udno je, pomilja, kako se homosapijens razvio
do stepena na kome moe i u tropima da umre od smrzavanja.
Koja e mu misao biti poslednja kad bude prelazio granicu smrti
na tom mestu, kao ovek koji je proiveo sav svoj ivot uspeno
priviknut na gradski asfalt? Hoe li u njoj biti imalo razuma?
Hoe li umreti borei se, sa krvlju i koom pod noktima kao to
bi i svaka draga ivotinja, u borbi do poslednjeg daha? Ili e
samo prekinuti, predati se tuoj majci, ovoj zemlji, i umreti kao
slabi?
Luis gleda u zeleni okean drvea. Njihove grane poseu
gore kao da obeavaju da e ga uhvatiti ili oboriti.
Pretpostavlja da e mu svest prva popustiti, potraiti olakanje,
zatraiti da pad, krajnja milost, bude kao let. Bezbrino e poricati
ak i taj grubi amar stvarnosti, brzo i tiho nasilje samoubistva.
Misli mu prekida neki zvuk. U poetku nije siguran ni da
ga zaista uje dubok, mehaniki um, koji lagano osciluje, vop,
vop, vop, i stvara lak pritisak u uima. Mora paljivo da oslukuje
da bi ga uo. Skae, osvrui se kao ludak. Helikopter! Siguran
je u to. Vie i die ruke. Jo ne moe da ga vidi, ali mora da je
tu. Sad nema greke.

Hej! Ovde sam! Ovamo, dole!" Dere se, pogledom traei

letelicu po nebu. Odmah je iznad drvea, neprimetan u promenljivoj
izmaglici, u poetku mu ne razaznaje ni oblik. Zatim, kako zvuk
postaje glasniji, ugleda ga vojni helikopter, iste zelene boje kao
i uma. Ne leti u njegovom pravcu, ve lagano prelee
dijagonalno od njega.
On mae rukama i unosi prizvuk oaja u svoje povike.
Hajde! Ovamo! Ovde! Na ovoj prokletoj steni!"
Izgubi ga iz vidokruga, a zatim zamire ak i zvuk. Osea se
izdanim. Puta ruke da mu padnu. Iekuje.
Nita.
uma je pobedila. Pogreno je procenio, previe se vraao.
Ne moe da se meri sa umom i ona e mu zbog toga uzeti ivot.
Spava li ili ne, nije siguran njegovi komari i misli
buenja postali su suvie slini. Pred njim se noni vazduh menja
i talasa u senkama crnila, a on poinje da zamilja spektar boja
sa nijansama koje ne moe ni da imenuje, kao i vienje koje je
istovetno slepilu. Padne mu na pamet da postoje razne vrste
udesa. Obino udo, da ga spasi helikopter, u stvari je sasvim
prihvatljivo. Zatim, vrsta poznatih uda, izleenja uz pomo vere
iliti sluajnosti na koju se lepe na lakoverni, vrsta u koju on
nikada nije verovao, a koja se moe objasniti samo izlaskom iz
carstva ula, tako da je ta jednostavna prepreka moe uiniti
obinom ili svetskom. Zatim, neuhvatljivo udo milosti, poput
dodira u snu, koje smiruje duu. I on se pita, dok jo jedan
komarac slee i poinje da mu sisa krv, koje e njemu biti dato.
ejn sedne na svoj krevet pored prozora sluajui majino
disanje. Osea da je mui neki komar. Klizne sa pomonog
kreveta i tiho, na prstima pree preko sobe, prema umu njenog
disanja. Kree se polako jer jo nije sasvim upoznao raspored u
sobi, mada mu ga je Helen paljivo pokazala i pazila da stvari
ostanu na svom mestu. Svetlost se poigrava na njegovom licu
kako ulazi i izlazi iz senke. U ruci mu je mala punjena ivotinja,
jelen. Zenice oiju su mu otpale sa sada istih, belih krugova.

Spusti ga na njen krevet i popne se na njega. Stavlja svoje male

hladne rake na njenu golu miicu i ona poinje da die mirnije i
pravilnije.
Luisa ujutru budi uporno brbljanje majmuna kolobusa. On
pogleda iznad vrhova drvea prema njima. Igraju se i jure kroz
slabe grane poput klovnova dugakh repova i belih lica. On se
osmehne tom predahu od noi, pa se vrati u dan i ivot. Dok
sunce jo otapa visoke oblake, njegova ekvatorijalna vrelina pri
umu i izvlai paru iz nje, stvarajui nove. Sunce ga goni da sie
sa kakbe. Ni u senci nije hladno, ali ona predstavlja nekakvo
sklonite.
Njegova glad sada ima otrinu koja mu bistri misli. U
blizini podnoja stene neto je belo u jednoj od rupa tamo gde
je slon kopao, neka krtola nalik na jam. On je iskopa i oisti od
praine to bolje moe, pa zagrize i saeka. Nema gorine ni
osetnog otrova, pa poto posle izvesnog vremena i dalje ne osea
nikakve stomane probleme, pojede i ostatak. Iskopava jo tog
korenja i jede dok se ne zasiti.
Javlja mu se oseaj kontrole kakav do tada nije imao.
Sedne i pregleda svoje povrede razmiljajui moe li nekako da
ih zbrine. Muve i pele obleu oko pocrvenelog dela koe sa
koga je skinuo onu pijavicu na listu noge. On ga dodirne rukom.
Pee ga zbog infekcije. to se ostalog tie, imao je sree; ubodi
insekata su mu svuda po rukama i vratlu, ali sve izgleda u redu.
Odea mu je poderana. Bela koulja je isflekana i na nekoliko
mesta pocepana, kao i pantalone. Njegove paradne cipele su
mokre, ali izdravaju. Nasmeje se pomislivi kako je prodavac
bio u pravu; kvalitetne su i vredne cene koju je platio. arape
mu se raspadaju na nogama. Uskoro e sasvim propasti. Protrlja
ranu na nozi jednim mokrim zelenim listom da je oisti. Zatim
spusti nogavicu. Ustane i pomilja da krene.
Sada bar zna na koju stranu ne sme da poe. Ostavlja
kakbu za sobom i hoda tri sata dosledno koliko moe u odreenom
pravcu; zatim se primora da se odmori. U tiini sedne i izvue

svoju knjigu, nadajui se da e njena paljivo osmiljena

sadrina smiriti strah i nekako ga vratiti razumu. Glasno ita priu
o borbi jednog drugog oveka sa umom, ne pridajui vanost
reima kao da su one meditacija, psalam napisan da bi odagnao
njegove strahove.
Luis zatim ustane i hoda jo jedan sat. Navala ugljenih
hidrata iz krtola jenjava, ali njemu je glava i dalje bistra. Opet
se odmori, bez itanja, savreno miran, jedva diui. Ne sme da
troi snagu na vrpoljenje. Odmara se kao grabljivac, toliko
nepokretno da jedna mala antilopa oklevajui ue na istinu, ni pet
jardi od njega, ne primetivi njegovo prisustvo. Ta fina ivotinja,
jedva vea od krupnog kunia, drhturei njuka po bunju i brsti
lie napravivi nekoliko nesigurnih koraka prema njemu. Luis se
i dalje ne pomera. Osea kako mu vazduh gotovo neprimetno
miluje lice. Daiker ne moe da ga nanjui. Luis primeuje sjaj
njenih oiju, malena kopita koja udaraju po vlanoj zemlji i
vlanost njuke. Kada mu se pribliila na samo dva jarda, on
skoi. Ona pokua da odskoi, ali Luis je nekim udom uhvati za
nogu. Daiker skii i batrga se; iznenauje ga snaga tog malog
stvorenja. Dograbi je za vrat, a zatim poinje obema rukama da je
davi. Antilopina malena kopita ga udaraju u nogu, pocepaju mu
pantalone i ogrebu ga. Pogled joj je izbezumljen. On je vre
stee odmiui je od sebe. Primeuje kako je njegove ruke gue i
njen jeziak oajniki pokuava da guta.
Uskoro jedva izdrava napor tako snanog stiska, ali daiker
se vie ne mrda. On spusti mlitavo telo ivotinjice ispred sebe.
Mada je imao dovoljno snage da ubije ovaj plen, sada ne zna ta
da radi. Pokuava da joj noktima probije kou, ali oni su suvie
slabi za to. Die je i zariva svoje slabane, tupe onjake u njen
mekani trbuh, pa trga i cepa dok ne stvori rupu. Usta mu se
napune krvlju, a on se zagrcne i izbljuje je. Pokuava opet,
ovoga puta trgajui komad mesa ispod koe. Praktino je
nemogue savakati ga ovako sirovog. Zatim zamisli parazite i
gliste kojih bez sumnje ima u mesu svake divlje ivotinje, pa
ispljune taj komadi mesa na uanj i obrie krv sa lica.

Uzima knjigu, a krv zamrlja korice. Ona je gotovo

raspadnuta. Listovi su joj vlani i prljavi. Opet je spusti na
sunerastu lisnatu prostirku pored leine daikera. Stenlijeve crne
oi zure gore, prema baldahinu. Sputena tu, pored antilope,
knjiga lii na neki hram. Luis pomisli koliko li e ta relikvija
izdrati pre nego to neka stvarna ivotinja doe da poloi pravo
na njegov plen i rastrgne knjigu kao da je i ona samo trulo
umsko lie. Napor bi trebalo da ga je zagrejao, ali njemu je
hladno. Ustane i udalji se od jadne ubijene ivotinje. Ba si neki
grabljivac, pomisli. Jednom se zaustavlja znajui da bi trebalo da
se vrati i zakopa meso. Ali, ne uradi to.
Veera sa Lorom i njenom porodicom donosi Helen
olakanje. Hrana je podsea na njen dom svinjsko peenje,
krompiri i boranija. Posle jela, ejn se igra sa trojicom deaka u
sobi na spratu dok odrasli ekaju kafu. Ntamba, dadilja i
sluavka, donosi je sa eerom i mlekom. Helen sipa previe
eera uivajui u slasti kao privremenom odmoru od napetosti.
Lorin mu, Mark, izgleda oputeno i manje nametljivo od svog
amerikog kolege. Cele veeri je pokuavao da iznese temu
Luisovog nestanka; prvo nije hteo zbog dece, a zatim je
jednostavno ekao pogodan trenutak. Najzad, tiina u trenutku
serviranja kafe daje mu povod i ulee u neto to zvui kao
pripremljena izjava.
Znate, postoje konkretna, spoljna ogranienja u onome to
u ovoj situaciji moe da uradi vlada, bive kolonije ili, kako nas
nazivaju, neokolonijalna vlada. Kao da niko ne veruje..." Mark
zastane. Helen uje kako Ntamba ubacuje srebrno posue u
sudoperu i puta vodu u nju. Ovo je teko rei, a jo tee uti,
znam. Molim vas, sasluajte me. Kao prvo, izgleda da niko ne
veruje da je Luis ubijen sa kongoanskim funkcionerom. Ali, kuda
je mogao otii? Na toj teritoriji prostiru se skoro beskrajne kine
ume; veliki broj njih je potpuno neistraen. To je deo
tamonjeg problema. Vojske se toliko zaglibljuju u blatu da ne
mogu ni da se bore kako valja."

Mark, mislim da to nee pomoi", kae mu Lora.

Ja jednostavno ne vidim reenje. Bar ne neko dobro.
Iskreno, mislim da vaa vlada radi dvostrano. Znam da bismo, da
smo mi u pitanju, voleli da odete i mirno ekate da, na ovaj ili
onaj nain, naemo neki dokaz ili sigumu informaciju. Najbolje bi
bilo skloniti vas s puta dovoljno dugo da mediji izgube zanimanje
za to. U ovome nema pozitivnog obrta za njih, naroito sad. Samo
im komplikuje posao."
Ntamba donosi jo kafe. Mark sputa oljicu.
Helen pokuava da se osmehne ili bar uzdri da ne dahne
za vazduhom. Oprostite, ali ba zbog toga dolazi novinar. Zato
to mediji jesu komplikacija."
Ne znam. Nisam siguran ni da e va odlazak tamo pomoi
bilo emu."
Ako budem sedela i ekala ovde, neu nita saznati."
Helen zauti. To ste mi i kazali."
To je veliki put da bi se dolo do istog zakljuka."
Ne vidim kakav izbor imam."
Mark odmakne svoju stolicu i prekrsti noge. Ova borba se
vodila u raznim oblicima jo od sticanja nezavisnosti, ezdesetih.
Mobutu ga je neko vreme drao na ledu, uz jaku podrku
Francuske i Amerike, da ne pominjemo belgijske padobrance i
junoafrike plaenike. Ali, ovi nee da prestanu. Moda je tano
da tu ima previe mogueg plena u dijamantima i zlatu. Tako
misle UN. Samo se drite dalje od vojnika. Oni imaju sopstvena
pravila."
Ne znam, Mark. Misli li da sad iko tamo moe da se
uzdigne?" pita Lora.
Prekid vatre ini stvari predvidljivijim dok se odrava. A
situacija nije ni blizu tako loa na severu, u Ekvadoru, koliko
je bila na istoku Katange. uo sam da trajekti opet plove, skoro
do Kisanganija. Ali, to moe uvek da se promeni. to blie
stigne, moda e morati bre da izae."
Helen uti.
ejn moe da ostane ovde, kod nas", kae Lora,

sputajui ruku na Heleninu.

Ne. Ne mogu da ga ostavim." Helen ih hrabro gleda.
Mogu da nas sauvam. Nee dirati stranog novinara, to bi moglo
da im stvori suvie problema." Okrene se Lori. Moram ovo da
uradim."
Kalala eka pored kola, tano na istom mestu na kome je
bio i tri sata ranije. Voze se ulicama bez osvetljenja; i veina kua
je u mraku.
Zato nema svetla?"
Ko zna, madam? Imamo veliku hidroelektranu za struju,
ali ona ne funkcionie ba stalno."
Mesec je skoro pun, obasjava brda i prazne graevine, i
svetluca u palmama. ejn joj spava u krilu i voze se natrag, u
hotel.
Ona se seti oluje zbog koje su ostali bez struje u obalskoj
kui iznajmljenoj pre tri leta. Sea se kako je sluala Luisove
psovke odozdo. Bilo je kasno i vetar je zapljuskivao prozore
zastorima od kie. Grane drvea su grebale o slaklo poput
ivotinja koje oajniki ele da uu unutra. Ona je leala u krevetu
trudei se da ostane pod prekrivaima i prelazei izmeu sna i
jave, tako da je izgubila oseaj za vreme, pa joj se uinilo da je
on dole ve satima.
Bojala se da e on probuditi ejna koji ima samo tri godine
i ponekad se budi nou. Upravo je htela da ustane, uvije se u
ebe i polako, pipajui po zidu, sie dole. Nazrela je ragastov
vrata prema dubljem mraku njihove pukotine. Zatim se javio
jedva primetan sjaj koji se pretvorio u jark svetlo u njenim
oima.
Ne bi verovala gde sam naao ovu prokletu baterijsku
lampu."
Tie, duo, ejn je uspeo da zaspi. I mora li da mi sija
time u oi?"
On ju je okrenuo u stranu, a svetlost na zidu obasjala
njegovu senku. Izgledao je suvie iznervirano oko neega tako

nevanog.
I ta e da uradi s tim?"
Staviu je pored kreveta gde i treba da bude."
Zbog toga si ustao?"
Da", rekao je Luis preglasno. Za sluaj da se ejn
probudi."
Tie. Hajde."
Luis je seo na ivicu kreveta. Stavio je ruku ispred lampe,
tako da se soba zamraila, ostao je samo slab, priguen sjaj.
Helen je primetila senke malih kostiju u njegovoj aci.
Nee se probuditi."
Mogao bi."
Luis je mahnuo baterijom i svetlo se ugasilo. Odvrnuo ju
je i zavrnuo bez uspeha, pa tresnuo o dlan. Do avola!"
Umesto da ga opet stiava, Helen se okrenula i zagnjurila
glavu u jastuk.
Ovo je bila loa ideja." Govorio je glasno, kao da govori
sam sebi.
ta?"
Dolazak u ovu straaru."
Zato? Zbog jednog kinog dana?"
Luis je bio mrzovoljan. Nije ga videla, ali je ula njegove
misli kao da ih je izvikivao.
Samo mi se ini da on proputa sve to okean, nebo..."
Luise, to nije sve to", apnula je ona. Nije mogla da izbaci
nestrpljenje iz svog glasa. Ti uvek nae razlog da bude negde,
na poslu, bilo gde. Da si vie vremena proveo s njim, ne bi to
video kao tako veliki problem."
Ti si ga umanjila."
Zato to se tu ne moe nita. Tako se desilo."
Helen, ne govori mi da nije nita. To je ceo tvoj ivot."
Ovaj razgovor nee niemu koristiti."
On je zautao za trenutak. Zamiljala je da moe da uje
kako mu se vilica stee."
ta treba da uradim?"

Moe malo vie da pomogne." Odmah se pokajala,

gotovo se molei da se taj komentar izgubi u pomrini. Umesto
toga, optereen je svim slinim raspravama koje su ikada vodili.
Helen je osetila kako je obuzima jeza kao da e neki od prozora
najzad pui sa unutranje strane. Izvini. Nije mi do svae."
Nije odgovorio, ali je ula kako joj se podrugnuo.
Molim te, kai neto."
Njegova ruka je blago dodirivala njenu nogu. On ju je
povukao.
Sreni smo to ga imamo", rekla je ona.
Duboko je uzdahnuo. Ona se borila sa svojim impulsom da
drekne na njega i eljom da ostane iznad toga. Bilo bi besmisleno.
Kada je odluila da posegne za njim, nije bila sigurna gde je i
rukom je pipala po praznom krevetu.
Luise?"
Tu sam." Osetila je aljenje i pomirenost u njegovom
glasu. Napipala mu je ruku.
Doi."
Ceo krevet se pomerio dok joj je on prilazio.
Hladan si."
Helen je rukama napipala njegovo lice i dvodnevnu bradu.
Mogla je da primeti slabi sjaj u njegovim oima. Kao da su se
ovlaile. Nala mu je usne i poljubila ga. Njegova ruka joj je
kliznula niz bok. Ona je pomislila na pedeset stvari koje bi mogla
rei, da pokua da pomogne, ali joj se uinilo da je bolje
pokuati da to ispravi ovako tiho, u mraku.
Luis pade u jarak, jedva svestan u halucinantnoj izmaglici
koja ga je obavila. Groznica ga je obuzela odjednom, kao da ga
je ekala u zasedi. Ushienje koje je osetio naiavi na put,
dralo ga je dovoljno da se probije kroz isprepleteno bunje do
ruba mekane crvene ilovae, a sada, dok drhturei lei u tom
plitkom jarku, besvest odnosi pobedu.
No mu protie u napadima, uglavnom uasa sopstvene
proizvodnje; ali povremeno, iznenadujue jasno ugleda zvezde u

uzanom procepu koji put proseca izmeu drvea, i one mu vraaju

optimizam. Zamilja kako mu ejn prelazi rukama i onim
nespretnim detinjim prstima iznad oiju. Kada hoe da progovori,
ejn mu proape da uti. Slua. Zujanje insekata u kori drvea i
kreketanje aba u jarku kao da su takoe utihnuli.
Tata, otpuzi malo dalje od puta", apne mu ejn.
Zatim, u trenutku, ejn je nestao, a iznad drvea poinje
nalet svetla i smeha, piskavog u utanju vetra. Iz svetlosti se
pojavljuju gotovo ljudski oblici koji lebde, drhtavi, i izgleda da
se sputaju kao da bi mogli podii Luisa, ali odjednom jurnu i
nestanu iza mranog drvea. Neto mu puzi po ispraenoj ruci,
neto sa mnogo nogu. U naletu adrenalina on ga zgrabi i odbaci u
bunje, a ono puta prodoran krik, tako glasan da mora da
pokrije ui. Zatim se ispentra na zemljani put u ilovai.
Tata, ne ovde."
On se prevue preko. ejn se smeje kao da se igraju ugice.
Tata. Tata. Tako sam ja nekad puzao. Sea se, tata, kad
sam bio beba?"
On klizne u drugi jarak i uspue se do niskog bunja koje
je izraslo tu gde je uma raiena zbog puta, pa je slobodno od
tiranije velikih mahagonija i crnih lokokoa.
Spavaj, tata."
On se izvali u travu, koja ga prigrli kao kolevka. Osea
lagan pritisak kao da mu dete lei na grudima. Deije ruke ga
neno obuhvate oko rebara, ritmiki se steui u male pesnice i
oputajui se sa njegovim disanjem i Luis zaspi.
Jutro zapoinje gromoglasnom bukom. Luisa boli celo telo,
a ni groznica ga jo nije napustila. Sa mukom se digne, da
pogleda u pravcu tog zvuka. Na stotinak jardi razdaljine moe da
vidi prva vozila iz vojnog konvoja. Voze lagano, napola
zaglibljena u crvene drumske gumbo-mahune. uje kako zarali
leaji tokova kripe pod opteredenjem. Ljudi koji idu pored
vozila ne priaju i dre svoje puke kao deca koja se igraju
vojnika. Prva od zelenih metalnih maina je oklopna, a nekolicina

privilegovanih boraca vozi se na njoj sa strane, oamueni su i

okrvavljenih oiju od puenja mbandija. Na njoj se vide oiljci i
udubljenja na mestima gde je artiljerija pogadala oklop. Iza njih je
dugaka kolona transportnih vozila, bez reda sastavljenih vojnih i
usput zaplenjenih civilnih vozila. Izgledaju pre zamorno nego
zastraujue, kao da trae bilo kakvo mesto na kome bi mogli da
zastanu i rasterete se.
ak ni kroz zavesu njegove groznice oni mu ne lie na
spasioce. Ipak, ustaje i doziva ih. Sada bi bio srean da bude i
talac, ali slabost i delirijum ga spreavaju da to postane.
Sanjajui ta se dogaa, on se jedva uspravi i dovikuje im na
engleskom, ali oni ga ne uju. Konvoj se valja sporo,
neumoljivo, i mada on moe da vidi blato u arama guma, uje
razgovor ljudi i oseti pie i dim u njihovim glasovima, sam je za
njih nevidljiv, a njegova vika neujna. Kada se probudio, oni su
ve otili, ostavivi samo isprepleteno bunje i jo dublje brazde
u zemlji.
Opet gubi svest, ne oseajui insekte koji su ve poeli da
se goste njime. Grupa mona-majmuna mu se radoznalo pribliava
brbljajui i podstiui jedni druge, plaljivo mu prilazei na
nekoliko jardi pre nego to bi pobegli natrag. Jedan orao zear
krui iznad, ali na kraju i on odlee. Poinje kia koja mu spere
ilovau sa ruku, a zatim se pojavljuje sunce koje ga osui; i on
isparava kao i rastinje oko njega, rastapa se i uklapa u pejza.
Putem, odozdo, pribliava se neki deak. Hoda kao da ima
dug put pred sobom, ali ne nosi prtljag, ve samo kratak tap u
raci, nekakav prav koren sa kvrgom na kraju, kao batinu. Bose
noge su mu crvene od blata. Na sebi ima stare pantalone i
majicu toliko izbledelu da na njoj ne moe da se proita ni
poruka iznad izbledelog znaka Pepsi-kole, Izgleda kao da ima
deset godina, ali telo mu je vrlo mravo.
Zaustavlja se u blizini mesta gde lei Luis, kao da osea
nekakvu razliku u zujanju insekata, neki nesklad. On trai dok ne
otkrije telo, a da se ne pominje to ne izgleda ni zaudeno kad ga
nae. Nema niega posebno neobinog na ljudskom telu koje tu

usamljeno lei. On se mirno uspne, ali sada se zaista iznenadi

ugledavi belog oveka. Uzmakne nekoliko koraka da bi mogao
da pogleda iza okuke puta i proveri da nema nikoga u blizini.
ovek izgleda kao da je mrtav, ali on ne vidi nikakvu ranu
niti bilo kakav znak da je pogoen metkom, a nema ni ugaenog
rastinja koje bi nagovestilo bilo kakvu borbu, ili da je telo tu
dovueno ili izbaeno iz konvoja koji je proao. On sa mukom
uspeva da okrene Luisa na stranu. Telo mu je mlitavo, a ne
mrtvaki ukoeno, niti naduveno od tropske vruine. Ako je
rartav, nije dugo. Deak mu pretresa depove i nalazi novanik i
paso. U vozakoj dozvoli je Luisova slika, mada samo malo
podsea na ovo lice. Za trenutak gleda u dokument, pa paljivo
vrati i novanik i paso natrag, u Luisov zadnji dep.
Odskoi nazad kad Luis zastenje i prui ruku za neim iz
sna to mu je upravo izmaklo. Deak sedne na bezbednu
razdaljinu, razmiljajui ta da uradi sa tim ovekom. iv belac je
suvie vredan da bi ga samo ostavio. Sve ovo mora neemu
koristiti. On strpljivo eka da vidi hoe li se Luis opet pomeriti,
pa poto se ne pomera, deak se uspne i prekriva ga rastinjem
dok ga dobro ne skrije, pa prikrije i sopstvene tragove do puta i
vrati se odakle je i doao.
Helen osea kao da ne treba da bude na ovoj strani prepreke
na aerodromu gde se ekaju putnici to dolaze. Stoji sa jednim
Kongoancem, on doekuje porodicu koja se vraa iz sveta i sa
vozaima koji dre table sa imenima oekujui poslovne ljude i
inenjere rudarstva. ejn je ovog popodneva kod Lore, igra se sa
njenim deacima. Nedostaje joj njegova ruica u njenoj i zatie se
kako sputa pogled traei ga. U trenutku kad novinar izlazi,
gotovo svi ostali su otili.
Mogla je pretpostaviti da e, ko god to bio, biti malo
zadran zbog novinarskih akreditiva, ali nije ni pomislila da bi
mogao biti tako mlad. Nije ni udo to su ga ispitivali. Kalala
mu uzme ranac i ubaci ga u prtljanik. Ni on ne daje mnogo na
tog mlaanog novinara.

Kako je proao let?", pita ga Helen.

Grozno. Ne dozvoljavaju sluanje CD-a."
Helen nije sigurna kako bi trebalo da reaguje.
On sedne pozadi uz dramatian izraz i dubok uzdah. Helen
podsea sebe da ne stvara predubeenja o njemu. Pa koga je i
oekivala? Hemingveja? Mada je Amerikanac, ima britansko ime:
Jen.
Treba da vam dam Denovo pisamce." On nae jedno
pare smotanog papira u rancu i da joj ga. U njemu pie samo:
Sreno. Budi jaka."
Znate li Dena?"
Ne, moja urednica ga zna. Jedino je nala mene koji sam
ve bio u Africi, dovoljno lud da to priznam."
Bili ste ovde?"
Ne ba ovde. U istonoj Africi."
On pita Kalalu neto na francuskom. Helen uhvati nekoliko
rei njegovog odgovora: "Generali, opasno, lopovi".
Ve radite intervju?", pita ga.
Samo pokuavam da se uklopim."
ta vam je rekao?"
Kae da se sav taj rat vodi zbog rudarstva, oko toga
koliko e generali uspeti da izvuku pre nego to se zavede mir.
To je znaajan podatak. Jedan od najunosnijih minerala koje
izvlae naziva se koltan. Sada je naroito vredan jer je apsolutno
neophodan za mobihe telefone. Vade ga iz renog mulja."
Ali to nije na severu. Gde se nalazi avion?"
Nije. Istonije. Drugi odmetnici, druga skraenica. Ali,
zlata ima svuda, a ponegde i dijamanata. Ovo je bogata teritorija."
Jen spusti svoj prozor i duga kosa mu zavijori na vetru. Helen
ga pogleda malo bolje. U stvari, i ne izgleda tako mlad. Mogao bi
imati i vie od trideset godina.
Ja nisam uspela da saznam vlada li mir i zato su se toliko
dugo gnjavili oko aviona i putnika. Neto mi tu nije ispravno", kae
Helen.
Sve je u pregovorima. Moda su se zakaili sa UN. A moda se

samo pretvaraju da imaju dobru volju. Naroito ako to niko ne

naziva situacijom sa taocima. Pretnja treba da bude jasna.
Verovatno su dobili neto to im treba kad su ih pustili."
Znai, sad e biti tee dogovoriti se?"
Da."
Ti veliki generali ne trae Luisa."
Oni moraju verovati da tu ima neega i za njih."
Ako Ministarstvo spoljnih poslova oseti neki pritisak i ti
generali steknu utisak da su SAD stvarno odluile da se potrude da ga
nau, to bi imalo teinu."
Jen digne svoj prozor i u taksiju zavlada tiina.
Izvinite, ali moram ovo da kaem..." Jen proisli grio. Sve
zavisi od toga hoe li svi poverovati da je on jo iv."
Kada se deak nekoliko sati kasnije vratio sa drvenim kolicima
opremljenim parom elavih guma za kola, Luis je jo bio pored puta.
On sklanja granje i lie sa njega, svestan da moda sve to ini zbog
lea. Gura kolica to moe blie onesveenom. Zatim klekne pored
Luisove glave i izvadi maleni vrg koji je bio umotan u pegavu kou
umske make. Otvara ga, odmakavi ga to je dalje mogao od sebe,
kao da se u tom vrgiu nalazi neki smrtonosni otrov. Mahne njime
Luisu ispod nosa. Reakcije nema, mada ga je i gurnuo nogom.
Gleda uz i niz put da proveri da neko ne dolazi, pa pokua opet.
Iznad njih prelee jastreb, naporom svojih irokih krila hvata
visinu. Deak prekida posao i eka dok ptica ne odleti, kao da bi
ona mogla da ga pijunira ili pomilja da mu preotme plen.
Posee u depove pantalona, vadi tri male starinske boice i
gledajui ih proba da se seti uputstava koja idu uz svaku od
njih. Ovo nije ranije pokuavao. Samo je gledao kako njegova
baka lei jedno bolesno dete u selu i udio se njenim postupcima
kao i moi njenih lekova. Otvori najmanju boicu i sipa malo
svetlo-zelene smee sebi u ruke. Rairi Luisovu koulju i sipa mu
sirupastu materiju po grudima, pa brie vikove travom. Po trei
put lagano mahne onim vrgiem Luisu ispod nosa, otvori mu usta
i pusti da mu nekoliko kapi padne na odebljali jezik.

Luis se zakalje i napne. Prevrne se na lea i otvori oi.

Deak poklopi boicu i sprema se da pobegne. Luis pokuava da
sedne, ali nema snage, a i lek ima mo da ga probudi samo na
nekoliko minuta. Onesvesti se, stenje i mumla u bunilu. Deak
razmilja o problematinom sledeem koraku. On je raunao da
Luisa, uz njegovu linu pomo, ubaci u kolica. Zato ga, pre nego
to opet izgubi svest, vue za ramena do njih. Belac treba samo
napola da se uspue u njih. Meutim, to izgleda isto tako
ostvarljivo kao i da Luis poleti prema nebeskom plavetnilu.
Deak je zbunjen tim delom problema. Pokuava da ga ohrabri na
lingali, pa zatim na francuskom kae da ustane gurkajui ga
rukama i pokazujui mu kolica. On objanjava Luisu da e ako
se sam ne digne u kolica, morati da ga ostavi; da se veina onih
koji bi mogli da mu pomognu razbeala pred odmetnicima jer su
primorani da ive u divljini ili da budu regrutovani i da njegova
baka, iako je vrlo veta u svom zanatu, ne moe da digne
polumrtvog belca.
Sede tako bar jedan sat a moda i vie. Deak se nada da
e zeleni sirup koji je naneo svom pacijentu na grudi na kraju
poeti da deluje i ojaati njegovo polumrtvo telo toliko da moe
sam da se digne u kolica. Ali Luis se ne pomera, a deak je
sasvim svestan sopstvene snage, pa ga na kraju naputa i odlazi
putem kojim je doao. Ostavlja tu i kolica, koja nemo stoje pored
umirueg oveka poput magarca koji uva svoj mrtvi teret.
Kada se deak vrati, ve je kasno posle podne. Sa njim su
sada jo tri deteta od po pet, est, moda i sedam godina.
Rasporeduje ih i dvoje najmlaih hvataju jednu nogu. Devojica
grabi Luisu drugu nogu, a deak ga hvata za ruke. Zajedno ga
prevuku nekoliko stopa blie kolicima, pa deak uspeva da nasloni
Luisovu glavu i ramena na njihovu ivicu; zatim pretrava do
stopala, da pokua tu da pomogne. On podie dinovskog belca i
zajedno pokuavaju da ga gurnu napred, ali kolica se pomere,
Luisova glava klizne sa svog nesigurnog naslona i uz tup udar
padne natrag na zemlju.

Deca hrabro pokuavaju opet, ali ovoga puta blokiraju

toak. Oni svojim malim rukama vrsto uhvate njegovu gornju
polovinu i sigurnije ga smeste r nego to preu na noge. Moraju
da napnu sve svoje snage da bi pomerili njegovo mlitavo telo
napred i uspevaju u tome. Poto su ga podigli, nameste ga tako
da ne moe da padne, pa ga uveu biljnim uetom, kao Gulivera.
Luisova kolena su privuena gore, rem stomaku, glava mu je
nagnuta napred, prema kolenima, a ruke savijene pored tela.
Izgleda kao bledi fetus nekog dina. Sumrak se sputa i oblaci se
pojavljuju. Deca ga guraju niz uzani i neravni put, u pomrinu.

KOLALA LE SOMMEIL SAN

Jen kae da radi trajekt i da e ih odvesti uzvodno, ali nije
naao vodia koji bi iao sa njima. On kao da je spreman da poe
i bez njega, ali Helen zna da e im negde usput zatrebati pomo
nekog od uroenika, pa pokuava da nade Malikovu bakalnicu.
Broj koji je napisao na onom papiriu nije ba najitkiji, a
ispostavlja se da u toj ulici ima mnotvo bakalnica. ak i Kalala
gubi strpljenje dok skreu pred petu radnju u okviru dve etvrti.
ejn eka sa njim u kolima.
Radnja je do plafona puna evropske robe, a prolazi su tako
uzani da, da bi stigla do zadnjeg dela, mora da se skloni u stranu i
propusti jednu muteriju i njenog sina. Ne uspeva da se sporazume
sa slubenikom; njen francuski je od prilike isto tako lo kao i
njegov, i ovek se na kraju smeka diui ruke kao da ga ona
upravo pljaka. Pokua da izae istim putem, ali prolaz su
blokirale dve krupne ene. Ona ide kroz prolaz pored zida i
upravo hoe da se obrati drugom radniku koji klei na podu i
sreuje robu na policama, kad shvati da je nala Malika. Sve do
ovog trenutka ni na pamet joj nije pala mogunost da e joj on
rei isto to i svi ostali da je to loa ideja.
Doli ste da zatraite pomo?"
Nisam se nadala da u vas nai. Ima toliko radnji."
Ali, moja je najbolja, non?"
Ona se osmehne. Treba da odem u unutranjost, uzvodno,
do mesta gde se spustio avion."
On je gleda ozbiljno. Zato ste doli kod mene?"
Shvata da veruje njemu jer mora, ali on nema razloga da
veruje njoj.
Zato to svi kau da ne mogu otii. I ne znam vie ta da
radim."
Malik ustane otirui kecelju. Njegovo mirno lice je ohrabruje.
Znate li kako bih mogla da stignem tamo?"
To nije mogue."
Naravno." Ona udahne te rei. Ta zavisnost od drugih je

iscrpljujua.
Morate poi brodom, zatim ete morati da jaete, ali na
kraju morate da peaite. Niko vas nee voziti ni za kakav novac
jer znaju da e im odmetnici ili vladini vojnici jednostavno oduzeti
kola."
Dobro u platiti da me neko odvede."
Ne ja, madam. Ja imam svoje odgovornosti."
Helen vrati ono pare papira sa nazivom njegove radnje,
koje je savijala i odvijala, u tanu. Pokuava da mirno prihvati
njegovo odbijanje, mada je ulog veliki.
Oprostite to sam bila tako navalentna. Nadam se da me
razumete. Ja to moram da uradim."
Oko Malika je naslagano od prilike sve ono to predstavlja
blagoslov Zapada plavi sapun za pranje vea, modni asopisi, kao
i hrana u kutijama i kesama, sa nazivima koji obeavaju i vie od
hrane. On ima ta da izgubi.
Nai u vam nekoga ko moe da poe, ali moda ete
poeleti da ste saekali. Moda ete i zaaliti to se niste vratili
kui, u sigurnost." Izgleda ozbiljno. Jeste ozbiljan.
Hvala vam."
Znate, ja sam bio u SAD." Znao je da e se iznenadit i .
Svi ele da odu tamo. Ja sam eleo isto, ali nije mi bilo
prijatno." Nasmeje se. Ipak, pogledajte me. Roen sam u
Kongu, ali ne u Kinasi, ve u abi. Onda sam iveo drukije.
Mislim da mi je lake jer nisam leteo ovde. Morao sam da
peaim. Poznajem teren odavde donde, svaku izboinu peska i
mulja."
Podie gomilu asopisa.
Koristie vam peaenje. Mislite?" Osmehne se. To
morate da uinite zbog ljubavi."
Luis jedva razaznaje staricu koja sedi u dovratku mrane
kolibe. Vazduh je pun dima od male vatre koja tinja na sredini
prljavog poda. Slaba svetlost spolja, prvi cik zore, poslednji dah
polumraka ili moda meseca, zadrava se n njenom starom licu.

Prostorija ima zadah zemlje, mulja u vodi, teki vonj korenja i

gljiva. Luis opet zatvara oi. Sanja vodu, reku koja tee kroz
dunglu hladna, bistra i duboka. Rukama se otisne u njenu dubinu
gde je mrano i hladno i gde pije umesto da die. ini mu se kao
da trai neto na dnu reke, neto to mu je ispalo iz ruke moda
prsten ili neto napravljeno od plemenitog metala ili dragog
kamena, a kad mu misli odlutaju i vie ne mari hoe li ga nai,
voda mu ulazi u plua i poinje da ga davi. Budi se kaljui. Jo
osea kako mu neto zaostale tenosti u grudima oduzima dah.
ena se okrene da ga pogleda, a on misli da moe skriti od
nje da je budan, ali ona mu uhvati pogled. Izgovara neto to on
ne razume. Pokuava da joj odgovori, ali glas ga ne slua.
Starica ustaje sa svog mesta i prinosi mu vodu u kesici od
ivotinjskog creva. Pridrava mu glavu dok zatvorenih oiju pije, a
voda eksplodira bojom na njegovom odebljalom jeziku. Slatka je
poput izvorske, ali osea se ukus zemlje u njoj, i jo neega,
moda leka. Ona mu spusti glavu i pipne mu elo i vrat da vidi ima
li temperaturu; jo je jaka. Njene ruke su udesno hladne, a zatim
bolno vrele.
Lala", apne mu ona. Spavaj.
Luis opet utone u san. Hotelska soba u Parizu. Velika je i
skupa. Visok i uzan prozor savreno uokviruje osvetljenu Ajfelovu
kulu u daljini i on se sea svog odlaska tamo sa Helen. Odseli su na
levoj obali, u maloj sobi. Lift jedva prima dvoje, a ulino osvetljenje
koje ih nou prijatno osvetljava kroz prozor, ini da Helenina koa
zablista du luka njenih nogu i ruku obavijenih oko jastuka.
Meutim, sada ima uznemirujui oseaj da, u stvari, eka nekoga, ne
Helen, i mada je to bila njegova ideja, predomilja se. Ukoeno
ustaje iz kreveta i odlazi niz zlatni hol od sobe do bara.
Sve ene su mlade i lepo odevene, sluaju jednog samouverenog
kicoa koji se naginje iznad njihovih pia, zadovoljan njihovim
sopstvenim monolozima. Luis pijucka svoj viski, pokuavajui da
ugui dosadni oseaj zebnje. Sputa ruke na mermerni ank, a
vlanost sa njegovih dlanova ostavlja tu slab otisak pre nego to
nestane.

Ulina buka prodire za visokim tamnim ovekom ija se silueta

vidi prema svetlosti unutar ulaza. On ulazi u bar kao neko koga
oekuju. Kako dolazi pod svetlost, Luis vidi da je odeven u kou i
perje. Oiljci mu krase gole grudi, a u desnoj ruci dri ljudsku glavu.
Dri je oputeno za pramen mokre kose.
Luis pogledom trai izlaz spremajui se da pobegne, kad opet
ugleda prozor i shvati da se nije pomerio. Jo sedi na krevetu. I sada
misli kako je trebalo bolje da pogleda ija je ono glava. Zatvara oi da
bi opet video mladu enu tamne kose i sa lepim, zlatnim
naunicama.
uje se kucanje na vratima i ona ulazi ne ekajui Luisov
odgovor. Ostavivi svetlo iskljueno, prilazi njemu koji sedi na ivici
kreveta, klekne ispred njega i spusti mu ruke u krilo. Uzima njegove
ruke i njegove prste u usta, pa ih sisa jedan po jedan, gledajui ga u
oi.
ta eli, Luise?" On osea punou njenih usana u tom glasu.
Njegov zlatni prsten joj kucne o zube kada je pokuao da
izvue ruku. Najednom nastaje pomrina. On die pogled prema drveu
koje ga je zatvorilo. I zubi grizu. Veliki majmun posee da ga uhvati
vritei sa njegovim odgrienira prstima u ustima, dok se Luis povlai
do drveta, steui svoju okrvavljenu ruku i traei puta za bekstvo.
Majmun uhvati jednu granu, digne je iznad glave i vritei jurne na
njega.
Luis se probudi viui, ili sa oseajem da je to inio; ak i
otvorenih oiju, ne vidi. Vriti dok mu glas ne prozukne i jedva zvui
ljudski. Pojavljuje se svetlost, isprva samo kao zamagljena uta taka.
Najzad, kako se pribliava, sjaj ispunjava kolibicu i vraa mu vid.
Uokvireno je svetlom lice deaka koji ga je spasio. On ne progovara,
ve dri fenjer tako da moe da vidi Luisove oi. Gleda ga kao da ga
vidi prvi put, ali izraz poverenja na njegovom licu smiruje Luisa
dovoljno da opet zatvori oi i deak nestaje.
Ujutru se suneva svetlost rasipa kroz uzani ulaz. U kolibi nema
nikoga, a uje se ritmiko udaranje ispred nje i deiji glasovi. On lei
na nisko okaenom viseem krevetu, samo nekoliko ina iznad

zemljanog poda, utabanog i uglaanog bosim nogama. Mirisom osea

prainu i pepeo u njoj, pomeane sa bezbroj drugih zadaha iz flaa,
staklia, inija sa travkama, osuenim liem i tamnim tenostima.
Stavlja ruke na lice i zatvara oi to vre moe da bi vrio
stvamost onoga to vidi, ali kada otvori oi i spusti ruke, prostorija je
jedva izmenjena: svetlost je malo slabija na zemljanom podu, kao da
oblak zaklanja sunce, ili e nastati trenutni prekid udaranja ili blago
pojaanje vetra koji duva kroz drvee napolju. A onda, neka ptica sleti
na oblinje drvo i zapeva u nepravilnim intervalima. On je suvie slab
da bi seo, ali bunilo mu poputa i raduje se i najobinijim sitnicama.
Pomilja na Helen, uivajui u seanju koje nije komar, koje priziva
svojom voljom.
Helen se prvi put skinula pred njim u sred dana. Prozor je bio
otvoren i topli povetarac joj je duvao kroz kosu. Otkopala je bluzu i
prslui osmehujui mu se. On je sedeo na krevetu ne znajui ta da
radi sa svojim rukama. Skinula je suknju i donje rublje i protegla se
ispruivi ruke iznad glave kao maka. Tada se nasmejala i bacila na
njega oborivi ga meu jastuke, izbacivi vazduh iz njega. Kasnije, pri
veernjem svetlu, on je pokuavao da ita, a ona reavala ukrtene rei
leei dalje od njega na stomaku dok joj je blaga svetlost lampe
milovala krsta.
ta eli, Luise?"
Spustio je knjigu u krilo.
Od ovoga? Od mene?" Nije ga gledala niti je naglasila
vanost tog pitanja.
Ne znam. A ti?"
Osmehnula se, stavila ruku na srce i melodramatino izrecitovala
svoj spisak. elim ljubav, strast, poverenje, istinu, bliskost, seks i
redovno cvee."
Nasraejao se.
I zdravu decu."
Ujutru, Helen je pila kafu. Izgledala je ozbiljno. Bila je
smirena kao vazduh u sobi. Poljubila ga je, a on ju je zagrlio i
proaputao: Ja elim tebe. To bi bilo dovoljno."
Poto je otila, zabrinuo se da nije otiao predaleko. Ali, posle je

otvorio prozore i poeleo da se smeje.

Brod izgleda tako trono i oronulo da nije privlaan za ukrcavanje
ni na samom doku. Mora da tri stotine ljudi pokuava da se ukrca na
njega, stvarajui zagluujuu buku i opti haos. Njihovog vodia
nigde nema. Jen je nestrpljiv; on je znao da je sve to samo jo jedno
od onih prokletih obeanja, da koja znae ne, jer niko ne eli da
razoara. Sem toga, izgleda da je posedovanje karte samo oznaka
prostakluka, a ta varka rezervacije samo uzdie svog posednika na vii
nivo podmiivanja. Trebalo je da brod krene prethodnog dana i oni su
ekali dva sata samo da bi shvatili ono to svi ostali ionako znaju da
nee krenuti.
ejn sedi na ivici drvene ograde, gde miris sveeg kreozota
nadjaava zadah crknute ribe i protozoa od kojih se stvara pena na
smeoj vodi. Noge mu vise sa druge strane dok slua tupi um talasa
koji zapljuskuju korito i zalivaju pristanite. On pritie ruke na ui
predoseajui, po tiem itanju koje mu prethodi, zvuk pitaljke
parobroda. Poto je zagluujua buka odlutala uz reku, Jen se okrene
Helen.
Otkud je on znao?"
ta?"
Da e pitaljka da svirne."
Helen slegne ramenima i pogleda sina. Stranci, naroito ovde,
oekuju da on zbog slepoe bude posebno osetljiv.
Ovaj deo Afrike ne mogu da podnesem."
Koji?"
To stalno oekivanje da se nita ne desi."
Ona ga jedva uje. Dva deaka su prila ejnu na doku i
pokuavaju da privuku njegovu panju, zbunjeni, ne primeuju da je
slep. Jedan od njih dri u rukama neku veliku pticu grabljivicu,
afrikog sokola utog kljuna. Soko visi naglavce jer ga dri za noge
kojima slabano zamae kada ga deak malo odigne.
L'epervier!"
Helen pogleda jadnu pticu. Tuno izgleda tako visei u
vrstom zahvatu deakove nepopustljive rake, otvorenog kljuna

kao da hvata vazduh. Oito e brzo uginuti, ali svirepost mu se

jo vidi u pogledu.
ejne, ne diraj tu pticu."
Madame", kae deak. "Achetez le! Achetez le! C'est un
bon marche!"
Elle ne veut pas l'acheter", odgovara Jen umesto nje.
ta hoe?"
Hoe da vam prodaju tu pticu." Jen pokuava mahanjem da
im kae da odu.
Ne. Ne. Doi, ejne." Mada se Helen i ejn udaljavaju
odatle, deaci idu za njima sa svojim ulovom.
Hoe li ga pojesti?"
Est-ce que vous mangez l'epervier?"
Oui."
Helen odmahuje glavom.
Voulez-vous que nous le laissez?"
Jesu li rekli da e ga pustiti?" Ona se okrene deacima.
Oiii. Laissez-le."
Cent francs... Bonne chance pour le voyage!"
Ptica slabano zalepra krilima i okree glavu, pa izgleda
kao da gleda pravo u nju dok ona pretura po tani traei sto
franaka. Ruke joj drhte dok mu daje isprljane novanice.
Ne bi trebalo to da radite", kae joj Jen.
ta je sto franaka, jedan dolar?"
Deaci sveano sputaju pticu na pod, dramatino joj
odvezuju noge i otre sa svojim novcem. Ona je tako slaba da
samo lei tu jedva se oglasivi, kao udaljeni tokovi na ljunku.
Jen prie ptici.
Izgleda da ne moe ni da leti."
ejn je miluje to ona podnosi na kratko, pre nego to
zalepra i napola odhramlje na skrovito mesto da se sakrije. Ptica
viri prema Helen iz senke starog sanduka. Njoj je drago to je
ponela eir. Sunce je nemilosrdno, svakog sata je sve vrelije i
lepi se poput slojeva guste farbe. Jen gleda ejna koji napeto
oslukuje pokuavajui da odredi gde je ptica nestala.

Ako se va poznanik i njegov vodi ne pojave, mislim da

ne treba da polazite. Nije bezbedno za deaka", kae joj Jen.
Mi to ne znamo, zar ne? Kako je to?"
Ii u ja sam", kae on. Zadrau se najvie dve nedelje.
Tada u se vratiti, bez obzira ta otkrijem."
Helen sedne. On je u pravu. Ludo je i sa vodiem, mada bi
u tom sluaju bar mogla da se sporazumeva, da sazna u ta se
uputa i zaustavi na mestu koje bi moglo biti opasno ako ga
nije ve prola. Gleda dole prema dereglijama. Toliko dece je
tamo i za njih je to svakodnevica. Oni e ii.
Dobro, Jene. Hajde da mu damo jo jedan sat."
Ona okrene glavu da bi sklonila lice sa sunca. ak i Jen
seda. Sve vie ljudi prolazi. Ona zagleda svakog od njih dok ne
pomisli da vie ne bi mogla ni da prepozna Malika. Ve je
gotovo digla ruke kad ga Jen primeti.
Je li to on?"
Malik dolazi niz dugaki dok iznad mutne vode. Ima eir
irokog oboda i, iznenaujue, sam je. Nema vodia. U desnoj
ruci nosi laganu torbu. Helen ustane i ispravlja svoju dugaku
suknju, skida naoare za sunce i mirka pred bljetavilom.
Gde je vodi?"
Izgleda da u vodi ipak biti ja, madam."
Stvarno?" pita Helen sa olakanjem, odjednom ak vesela.
Jeste li sigurni?"
Zato ne?" I on je veseo. Nisam mogao da naem nikoga
ko bi poao. Kau da je nemogue." Nasmeje se. Moda ne
stignemo daleko. Jeste li nali svoju kabinu?"
ekali smo."
Oh, ne smete da ekate. Nadam se da je neto preostalo."
Malik uzme ejna za ruku, a oni pou za njim na brod,
povueni njegovim raspoloenjem, kao da polaze u nekakvu
pustolovinu. Sve nesigurnosti kod Helen su nestale, ali dok stoje
u redu ona se za trenutak osvrne prema doku, ba na vreme da
vidi kako se deaci koje je isplatila vraaju i izgone onog jadnog
sokola iz njegovog sklonita. Zatim likujui opet dignu pticu u

vazduh, mahnu joj i pobegnu kroz guvu.

Karte i mito daju kondukteru i dobijaju jednu kabinicu u
prvoj klasi za Helen i ejna. Malik e spavati u drugoj klasi, pa
gunajui vodi Jena da nae sobu. Brod je tekim snanim
potezom odgurnut u brzu i jaku renu struju. Plovei neprekidno
i danonono, bie mu potrebno etiri dana da bi stigao do grada o
kome je savetnik priao Helen. Ona stoji sa ejnom na pramcu
gde ih ne zahvata dim od dizel-goriva i zuri prema sve
proreenijim zgradama du obale dok one nestaju u daljini,
uokvirene praumom.

DjAMBE LE POUVOIR MO
Posle dva dana Luis je ojaao dovoljno da otpuzi do vrata
kolibe. Izvue se na mrlju suneve svetlosti i nasloni na zemljani zid
kuerka. Selo je, po ukupnom broju stanita, mnogo vee nego to bi
se oekivalo. Najvie ima zemljanih koliba sagraenih preko kostura
od praznih konzervi i iane mree, mada ima i nekoliko betonskih kua
sa limenim krovovima. Selo izgleda kao da je naputeno gotovo
polovina je spaljena. Kada bi mogao da ustane, pretraio bi ga, ali i od
sedenja ga hvata vrtoglavica, a i groznicu jo osea u udovima i
vratu, kao da jedva eka da ga zaskoi. Pored njegovog viseeg kreveta
stoji inija sa hranom, istom kakva je posluena poto je avion
prinudno sleteo. On zakopa prstima u nju i pohlepno jede. Osea kako
mu eludac prima hranu i eer pa mu se ugljeni hidrati iz nje ire
kroz krv.
On usni i budi se pomerajui se kad se probudi, da bi ostao
izvan mrlje suneve svetlosti koja lagano napreduje. Oko podneva, na
granici izmeu sna i jave, primeuje kretanje nekoga ko dolazi.
Trebalo bi da se vrati u kolibu, ali suvie je iscrpljen da bi se pomerio.
Kroz nekoliko minuta dolazi deak sa bakom. Ona zacoke jezikom
na Luisa, oigledno nezadovoljna je on napustio lealjku, a deak
mu pomogne da se vrati u nju i daje mu vode.
Gde su ljudi?"
Deak ga gleda. Oigledno ne govori engleski. Prua Luisu
kokosov orah, otvoren sa jedne strane i pun mleka. Zatim mu baka
daje direktno u usta neku ljutu tenost od koje mu trne jezik i on je
spira otpivi jo kokosovog mleka. uje kako se deca igraju napolju,
ali nema ni traga nikome starosti izmeu deaka i njegove bake.
Je li selo bilo napadnuto?", pokuava Luis pokazujui prema
spaljenim kolibama i pokazujui svoje pesnice.
Deak klimne glavom.
Pre koliko vremena?", pita Luis, a zatim shvata da mora da
smisli kako da to izrazi znacima, ali ne uspeva.
Gde su svi ljudi? Ljudi?" Rukama pokae prazninu sela, pa
zatim na njih dvoje. Deak pokae rem umi. On uzme napitak od

bake, pa pokae Luisu da treba da miruje i odmara se i prui mu jo

jednu boicu iz koje treba da pije. Otar ukus napitka zadrava mu se
u ustima. Po prvi put primeuje deakovu majicu i bledi natpis Pepsi.
Gotovo da se nasmeje njegovoj ironiji.
Kako se zove?"
Deak ne razume. Tada Luis pokae na sebe: Luis." Osea se
pomalo kao Tarzan, ali ne zna kako drugaije da to uradi.
Deak se osmehne i stavi ruku na svoja prsa: Kofi."
Negde u toku noi, Luis otvori oi. U pomrini vidi Kofija i
njegovu baku kako spavaju preko puta njega, a i male prilike dvoje
mlae dece. Osea se dovoljno jakim da ustane. ta god je bilo, napad
malarije, ute ili tifusne groznice, ili neega nepoznatog medicini
zapada, povuklo se, bar privremeno. Kad oblak prigui slabu svetlost,
on iznenaeno shvata da je mogao da vidi pri svetlosti zvezda. Oblak
je proao i on se tiho izvue napolje, pod palme. Die pogled i otkriva
da mu je i to, zvezdama obasjano nebo, nepoznato. Ne uspeva da
ugleda poznata sazvea. Sedne pod jedno neobino veliko drvo, koje
je preivelo spaljivanje sela i zatvori oi. Vazduh, mada i dalje
topao, hladi mu plua sada kad je groznica prola i on utone u
miran san.
Nije se probudio dok se sunce nije probilo kroz jutarnju
maglu i poelo da sui rosu koja se uhvatila po travi oko njega.
Noga rau je utrnula zbog novanika i pasoa u depu, pa se
naginje na stranu da ih izvadi, a zatim trlja list da bi mu krv
procirkulisala. Otvara novanik i napravi grimasu ugledavi sebe
kako zuri sa vozake dozvole. Prstom okree poslovne i kreditne
kartice i tada ugleda Heleninu sliku. Mora da uhvati dah da je ne
bi ispustio, okiran iznenadnom sveu o strahoviltoj razdaljini
izmeu mesta gde se sada nalazi i onoga gde je ta fotografija
snimljena. Die pogled na selo. Neka od mlae dece su ustala i
igraju se pomou tapova nekakve igre rata. Svi oni ele da budu
na strani napadaa i raspravljaju o tome ko e biti rtve. On jo
jednom pogleda Heleninu sliku i vrati je u novanik.
Iz kolibe zevajui izlazi Kofi. Protegne se, pa pogleda
okolo traei Luisa. Znacima ga pita moe li da hoda. Luis ustane

i klimne glavom. Tada Kofi dovikne neto deci. Oni ostave

tapove i pou po selu da trae manioku, pisang i jam. Ubrzo i
baka ustaje. Ona ima vreicu za svoje lekove. Nije dugo trebalo
za spremanje; imaju vrlo malo prtljaga. Kofi mahne Luisu da
pode za njima i grupa polazi niz put koraajui brazdama koje su
ostavila vojna vozila. On je iznenaen veselou te grupe izbeglica
koji brbljaju kao da su izali u jutarnju etnju.
Pored bake i deice, tu je jo oko tuce drugih koji nisu hteli
ili mogli da pobegnu u praumu posle prvog napada. To su
veinom siroii, ili stari poput bake, ali meu njima je i jedna
lepa devojka od petnaest-esnaest godina koja je uz veliki rizik
ostala u selu. Ona u slobodnoj ruci dri radio-kasetofon dok
pomae mlaoj deci u hodu. Die jedno od najmlaih na lea i
nosi ga niz put, spretno gazei dugim nogama po blatnjavoj stazi.
uma se uzdie na obali reke kao da ju je sa lea guralo
nemilosrdno praumsko rastinje. Ptice pozivaju u prolaz, propust
to ga je napravio vodeni tok koji se preplie izmeu niskih
ostrvaca u zbunjujuem mnotvu kanala. Majmuni ue u granama
iznad vode, a savijeni repovi im vise kao obrnuti znakovi pitanja
sve dok se brod ne priblii i oni se vritei razbee u baldahin
kako bi izbegli da postanu neija veera. Helen i ejn
svakodnevno provode najvie vremena na pramcu zbog povetarca
koji tu razbija vruinu. Pred njima, nasred bari, deca se kupaju
u smeoj vodi, sprema se hrana i putnici trguju meu sobom, a
posebno sa drugim plovilima koja uz pomo vesala prate trajekt.
Ribe, ivi krokodili uvezani konopcem, ptice, jadni mona-majmuni
i nekoliko impanzi na gomili poput starih kaputa trampe se za
bilo kakav predmet od plastike u boji, kao i za iroke maete i
puke, tako stare da bi neke od njih zaista mogle biti i muskete.
Nou se igra, a poto su baterije u bum-kutijama pri kraju,
muzika ima sablasan zavijajui zvuk koji se razlee iznad
mrane vode u reci.
Malik svakog jutra eta po barama u potrazi za raznom
robom i dragocenostima, i uvek se vrati sa vreom mangoa, guava

ili slatkih crvenih banana. Ovoga puta je doao kod Helen i ejna
na njihovo uobiajeno mesto sa jednim mladim majmunom. On
se uspentra u ejnove ruk pre nego to je Helen mogla to da
sprei. ejn ga prigrli kao plianog medu, ali Malik primeti njen
ok.
ao mi je, Malie, moda je bolestan."
h... Celui-ci est apprivoise. On ne ujeda."
se ejnu na rame pokazavi time kako se osea, pa
sagnuo glavu da se sakrije od Helen, kao da shvata da je ona
neprijatelj.
ejn se smeje. Mama, jel' mogu da ga zadrim?" On po
njenom utanju zakljuuje da moe da se pregovara. Samo dok
putujemo. Mogu da ga pustim kad naemo tatu", nudi joj.
Helen gleda majmuna, a on radoznalo naginje glavu prema njoj.
Ona zna ta bi trebalo da uini, ali poputa. Mora da mu da neke
povlastice tokom tog napornog puta. Helen prui ruku da pomilu
majmuna, a on izviri iza ejnovog ramena, spreman da sklopi
primirje.
ta jede, Malie?"
On joj prui nekoliko banana koje je doneo upravo za tu
priliku.
Naravno." Osmehnula se.
Jen provodi najvei deo vremena sam. Bez obzira na buku
motora, voli pogled unazad i gleda kako se voda penua iza njih.
Uvee pije pivo sa Malikom i razgovaraju na francuskom. Povremeno se
seti Helen i pree na engleski, naroito kada pomisli da ima neku
vanu primedbu.
Ovde nema vesti", kae. Sve je suvie poznato: rumski
odmetnici, loa vlada, zverstva i katastrofalno siromatvo, a jedino to
bilo koga zanima o Africi je ubijanje gorila i slonova prljave
'lovokradice' ometaju zooloki vrt sa ljubimcima belog oveka i kvare
Veliki safari. Devedesete bi trebalo da su decenija demokratije. Niko to
nije ni primetio. Izgleda da mora da obezbedi pristojno trite da bi
dobio podrku Zapada za demokratiju. ta ti misli, Malie?"
Uzmi jo jedno pivo, Jene", umea se Helen uputivi Maliku

pogled izvinjenja.
Mislim da je to tano. Mi nismo u stanju da kupujemo, pa zato
ne predstavljamo vest za Ameriku i Evropu. Nismo dovoljno velika
vest." Malik se osmehne Jenu i digne svoje pivo.
Bez obzira kakva ste vest!", kae Helen. Ko moe da tvrdi
kako stvarno razume neku drugu kultura dovoljno da bi priao priu
o njoj?"
Vest jeste kulturna interpretacija dogaaja i injenica",
objavljuje Jen. Ona uvek oznaava ko je na vlasti."
Ali, ima prave efekte u stvamom svetu", kae Helen.
Jen odgovori slegnuvi ramenima.
Moda ste primetili da evu belog oveka ovde ne funkcionie
tako dobro", kae Malik gotovo smejui se.
Evu", ponovi Helen. ta je to?"
To je re iz maka-jezika, madam. Oznaava neku vrstu moi,
kao to je vraanje. Kao djambe." On baci pogled prema Helen da
proveri odgovara li joj ta tema. Djambe je neto kao rak ili pacov
koji ivi u stomaku." Potape se rukom po trbuhu. On je izvor
moi, ali je halapljiv. stalno da se hrani."
To je pohlepa", tumai Jen.
Malik slegne ramenima.
Pa, ta je onda evu belog oveka?", pita Helen.
To je dobro pitanje, zar ne? Neki misle da je to mo da se
porobe drugi narodi, prave fabrike, nabavljaju stvari za sebe, umesto za
selo ili svoju porodicu."
To je suvie jednostavno, Malie. Odakle im je ta mo?"
Djambe le mintang. arolija belog oveka. To je nain na koji
'veliki ovek,' onaj ko vlada, gradi svet. Kao to ste rekli, onaj po kome
se naziva." Malik mahne rukom po vazduhu. A i to je sve u
simbolima: logo, feti, talisman, arolija, slogan... et la difference,
c'est quoi?"
Jedno je sujeverje, a drugo..." poinje Jen.
Kao Tom Kruz, zar ne? On to ima. Djambe."
To je samo PR (Public Relations odnosi sa javnou (prim.
prev.)), odraz."

Malik se osmehne. Kao logo Najki na vaim patikama ili

amajlija na mom vratu. A moda vi sledite nas." Stavi ruku na
stomak. Djambe je moan."
Helen se nasmeje. Kao koka-kola koju Luis prodaje:
zaslaena voda sa logom."
Ah, znai va mu je un feticheur", kae Malik. estitam!"
Jen se sa svojim pivom nasloni nazad. Pa, zbog ega smo
zabrinuti? On moe da se brine o sebi."
Malik se nasmeje. Helen se osmehne, pa ustane i ode do
ograde. Dole, vatre na kojima se sprema veera, mirno tinjaju u
dimu i mirisu peenog mesa. Grupa mukaraca se okupila na
jednom od pontona i kockaju se. Ona pomisli na Las Vegas i sve
bledolike kockare koji opsluuju automate za kockanje i bacaju
kockice. Jedan od njih likujui ustaje i vie, a onda umalo ne
padne u vodu zajedno sa svojim palminim vinom.
Brod se pribliava cilju i ona to osea u srcu. Na svakoj
od irokih okuka sa strahom i zebnjom die pogled sa uzburkane
smee vode.
Luis ide za grupicom izbeglica koja se pribliava
privremenom logoru pored lokve na jednoj reici. Put prolazi
iznad, sa velikim sastojinama bambusa koji se uzdiu gotovo
pedeset stopa iznad peane podloge, poput kapije nekog velikog
zamka. To je nezdravo mesto. Tamo gde se reka zavrava, a put
izlazi na pliak, amac je potopljen i truli. Ve e postavljena
improvizovana trnica, mada ima vrlo malo robe za trgovinu i
veina ljudi na kraju moli za neto manioke i pisanga one koji ih
imaju.
Kofijeva baka pali malu vatru za kuvanje, a poto nema
nikakvu posudu, stavlja pisang direktno na vatru da bi je isprila.
Deca su trampila neto svoje manioke za jednu kokoku. Devojka
joj vee noge da ne bi pobegla.
Kada je pisang ugljenisan, starica daje najvei Luisu.
Mada ga je ona donela sa vatre golim rukama, za njega je suvie

vru, pa mu na kraju ispada u krilo gde je vrelina jo

nepodnoljivija, pa ga izbezumljeno zbaci na zemlju. Svi se smeju
dok ga on podie, oduva prainu sa njega i paljivo guli vruu
voku. Kofi sedne do njega sa svojom.
Malaniu?" pita ga na lingali dodirujui svoj stomak.
Luis zagrize toplu hranu. Kofi se udobno smesti na drvenu
stoliicu koju je nekako uspeo da dobije trampom. Luis poeli da
smisli kako da mu se zahvali, nekako vie nego to bi to mogao
reima.
Kofi se iroko smeka, mada pretpostavlja da Luis misli na
bananu.
Kad polazimo?", pokua Luis na engleskom.
Kofi slee ramenima. Ne zna.
Ja moram da idem," on stavi raku na svoje grudi, pa
prstima pokae kao da ide, u veliki grad." Luis pokua da smisli
znak za grad, ali to lii na znak za planine.
Moram da idem."
Kofi klimne glavom i pokae da e ii zajedno.
Kad?"
Kofi pokae: Ujutru, posle sna.
Luis klimne glavom. Svia mu se taj deak. Teko je
zamisliti ta on ima od toga.
Negde u toku noi opet poinje da ga boli stomak. On se
iskrade napolje i povraa sve dok se ne uplai da bi mogao
prokrvariti. Do jutra mu se vratila i groznica. Kofi sedne pored njega
sa torbom, spreman za polazak, ali Luis ne moe da ustane. Neto
kasnije Kofi odlazi i vraa se sa liem i korenjem iz ume. Starica ih
pripremi iznad dimljive vatrice i Luis davei se, pojede lek. Zarobljen
je u snu u kome posee za neim, trai vrata, pa udara rukama po
njima, ali ne moe ni da ih pomeri, nema snage za to. Svaki pokuaj
je slab jer je on onemoao, usporen gustinom sna.
Luis gubi predstavu o danima. Najvei deo vremena rvodi
naslonjen na kvrgavo korenje starog drveta, a vreme prolazi poput
brzog voza. Nebo ga zaliva, no i dan, mesec i sunce. Pomilja da se,
ak i ako oslepi od te bolesti, sam svet nee promeniti.

Negde u toku tog bunila odmetnici napadaju logor. Oamuen je

groznicom i to mu izgleda udaljeno kao kad bi kod kue gledao na
televiziji neto to se deava nekome drugom. Luis se skriva pod
sastojinu bambusa gde mu njegova prljava odea predstavlja savrenu
kamuflau.
Odmetnici izaberu nekog starca, jednog od nekolicine kojima
mogu da pripiu odgovornost za stotinak izbeglica, pa se izdiru na
njega i prete mu. Izgleda kao da se nepotrebno trude da stvore bilo
kakav izgovor za svoje nasilje. Bilo bi lake da su to samo obine
sociopate, hladnokrvni, ali predvidljivi koji bi to jednostavno
uradili ali mora da je u njima ostalo jo dovoljno Ijudskosti, pa i
sami oseaju nekakav uas u tome.
Najzad se jedan od mladia razbesni dovoljno da prie i udari
starca kundakom u stomak, a drugi potegne maetu, pretei da e im
dati primer na starcu koji se sklupao pred njegovim nogama. Svi se
razbee po umi i granica je preena. Oni jurnu u napad maetama i
noevima, momii u uniformama jure starce i decu kao u nekoj
okrutnoj varijanti igre ugice. Moda je najgori deo toga pozadinska
ideja: da se poalje poruka tako to e se gradovi preplaviti jezivo
oznaenim izbeglicama.
Beznadeno jednostrani napad je zavren za manje od dvadeset
minuta; veina izbeglica se razbeala i nepovreeni su. Ali, odmetnici
ostaju i preko noi i rasturaju logor. Povremeno pretrauju rubove
logora zbog onih koji se moda tu skrivaju. Kofi dri Luisa rukom,
pritiui ga pod kamuflau od lia banane i spreavajui ga da
jaukne. Nekoliko puta ih umalo ne otkrivaju. Jedna izma se spustila
pored Luisove ruke i on u povienom svetu svoje groznice osea
toplinu vojnikove noge i miris njegovog tela koji ga gotovo gui. Luis
je iznenaen vrlo slabim oseajem straha tokom napada. Moda je to
zbog mogunosti da bi mu pomoglo ako ga uhvate. Barem bi opet
bio na poetku. Ali, neto u Kofijevom pogledu i vrstom stisku
njegove ruke mu govori koliki je to rizik za deaka. Stiu se pod lie i
zadravaju dah dok vojnik ne ode.
Nema mnogo toga to se moe uzeti i na kraju, odmetnici gube
interes za logor, pa konvoj odbreke dalje ostavljajui zujanje insekata u

tiini. Ono to je predstavljalo bedan izbegliki logor pretvoreno je u

haotini haos kotlova, posua i razbacane odee. Sunce je visoko
izalo pre nego to su ljudi poeli da dolaze iz skrovita. Kofijeva
baka nije meu njima. Deak je trai rubom istine dozivajui njeno
ime. Tek kada je promukao i jedva se uje, on die ruke. Seda pored
reke i sputa bose noge u onu lokvu. Luis mu ne vidi lice, ali po tome
kako rau telo podrhtava, pretpostavlja da plae.
Lice mu je bez izraza kad prie i stane pored Luisa. Zuri
praznim pogledom u urnebes pred njima kao da hoe da odlui kuda
sad da se okrene. Odvlai Luisa do onog starog drveta i prislanja
ga, pa donosi vodu i hranu, i ostavlja mu ih na dohvat rake. Zatim
mu uzima novanik i paso iz zadnjeg depa. Trudi se iz petnih
ila da mu neto kae, ali Luis je samo maglovito svestan toga.
Svesno je zapamtio samo jedan trenutak Kofi je stao na putu,
digao neki tap i osvrnuo se prema njemu poslednji put pre nego
to je otiao.
Parobrod stie u grad pored reke po sopstvenom voznom
redu, ali opet, kao da svi znaju za to, velika guva se stvorila na
doku, pa on buno trai mesto za vonju niz vodu. Helen je
nestrpljiva da se iskrca, meutim, samo pristajanje traje vie od
jednog sata. Otvorila se velika rasprava o tome kako treba
otkaiti bare. Jen zuri iznad vrhova kokosovih palmi koje rastu
pored reke.
ejnov majmun je otrao negde da se sakrija na brodu ili
nekoj od bari. Malik spusti ruku deaku na rame. ao mi je.
Izgleda da je majmun pomislio da je bolje da ostane na brodu."
Jen se okrene Helen. Ta ivotinjka bi mogla biti i u
pravu."
Moda." Helen se okrene od Jena.
On moe biti bilo gde tamo", kae joj on.
Izgubljeni Amerikanac, belac, nije isto to i izgubljena
stara cipela. Ljudi e se setiti ako su ga videli. A ako naie na
vladine vojnike, ovde e stii."
Jen pogleda dole prema guvi na doku i gradu iza njega

koji kao da je slabom vezom zakaen za tu malu istinu na rubu

ume. Nadam se da imaju leda."
ejn se naginje preko donje preke ograde na gornjoj palubi,
oseajui sparan povetarac koji duva sa reke. U malenoj luci je
buno, veinom zbog ljudskih glasova: mukarci se dovikuju
raspliui zbrku bari, smejui se dok rade; deca dozivaju majke ili
viu igrajui se; ene su jo na radnim mestima, glasno trguju ili
ogovaraju u grupicama. Osea kako je brod povuen nizvodno i slua
prigueni tutanj dizel-motora koji se tome tvrdoglavo odupiru; uje
kako voda zapljuskuje obalu i tamo dalje, odsustvo zvuka veni
umski mir.
Gradi je manji nego to su oekivali. Najveim delom je
pored reke i nestaje u gustom spletu mladog rastinja na rubu gue
ume. Njihov taksi se provlai uzanim ulicama. Prolaze rasute stare
kolonijalne zgrade du pranjavog glavnog druma i iza njih, uzvodno,
nasumice graeno predgrae sa kuama od zemljanih cigala i
krovovima od zaralog lima. Postoji samo par hotela; jedan je poznat
po doseljenicima i prostitutkama koji su ga preuzeli kao drugi dom;
drugi je, moda, kao posledica popularnosti onog prvog, gotovo
prazan, i Helen bira taj. Vozilo ulazi kroz troni luk u malo dvorite.
Nekada je to moda bilo gotovo luksuzno, ali klima-ureaj vie ne
funkcionie, a hladna voda jedva curi iz tueva. Moe se jesti samo
na tri mesta u gradu i Jen se razboli ve prve noi pa mora da se
podvrgne tenoj dijeti. Poto je uspavala ejna u njihovoj sobi, Helen
zatie iscrpljenog novinara u baru.
Jene, mislim da ne bi trebalo da jede led."
Ja mislim da se tebi svia ovde", kae Jen diui au da bi
nesigurno nazdravio drveu koje se nadvilo iznad dvorita.
Nije loe, ali radije ne bih uopte bila ovde."
Veina ne bi..." on nagne au i izbaci poslednju kocku
leda... "bila ovde."
Jesi li siguran?"
Da. Pustile bi 'zvaninike' da to ree."
Ne znarn."
Oigledno si izvanredno odana ena."

Ja sam odana majka." Dozvolila je, bez namere, da joj prizvuk

nesigurnosti klizne u glas i Jen ga uje.
On uzme jo jedan gutljaj pia razmiljajui o tome. Odana
majka?"
uj... Nema veze."
Pazi, to me podsea na neto to me zbunjuje. l' ivi u
Njujorku ili u Spokejnu?"
U oba. Pa... u Spokejnu. Negovala sam majku."
Znai, rastavljeni ste?"
Ne."
On se isceri. Ovaj deo novinarstva najvie voli nedoslednosti u
priama ljudi, ono kako su injenice" obojene dodacima, Tiho se
nasmeje.
I sad si ovde, u ovoj umskoj zabiti, suprotno svim savetima, i
trai ga jer si odana majka."
Helen ne odgovara; ljuta je jer je dozvolila da joj to izleti.
Ustaje.
Nemoj da ide. Izvini."
Ona stoji tako za trenutak gledajui Jena. Kako uopte moe
oekivati da shvati ta ja ovde radim?"
Jen spusti pogled u au.
Helen zaali zbog svog tona. Sutra treba da se vidimo sa
nekim lokalnim policajcima." Okrene se da poe.
U pravu si. ta, kog avola, ja znam?" Zvui iskreno.
Oigledno je malo komplikovanije."
Helen zastane. Odmahuje glavom.
A moda i nije", doda.
Nada se da Jen ne vidi kako ona drhti.
Znai, jo ga voli?"
Helen pomeri svoju hoklicu da bi je sklonila sa puta i
spusti nekoliko novia na ank, za ankera. Naravno."
Kofi kasno stie do crkve Hristove misije. No je i
generator je iskljuen. Nae mesto za spavanje u uionici, pored
jednog poluzida koji je otvoren napolje. Negde oko pola noi

poinje kia i zagluujue dobuje po limenom krovu. Kada su

oblaci proli, sjajni mesec otera duboku senku sa deakovog lica.
Sada izgleda i mlae od svojih desetak godina. Slepi mievi cele
noi dolaze i odlaze sa greda, buno grebui po njima i emitujui
svoje tihe, piskave glasove.
Kofi se probudi pre punog svanua i naginje se kroz vrata
kole oekujui neke pokrete u dvoritu. Prvo se pojavljuje pas.
Gotovo suvie dobro je uhranjen za jednog psa u Africi. On
pretrava dvorite ne primetivi Kofija. Pola sata kasnije pustivi
kokoke, iz jedne od niskih koliba, izlazi neka devojica. Jedva
da ima osam godina i nosi bebu, svoju sestru, u povezu na
leima. Poinje da isti prainu kratkom metlom napravljenom
od slame. Pravi lune are koje se preklapaju i lie na riblju
krljut.
Kofi kao hipnotisan gleda kako ona radi i ne uje uvara
koji dolazi sa druge strane kole dok nije prekasno. Okrene se da
bei, ali veliki ovek je brz i hvata ga.
ta radi ovde, deko? unja se ne bi li neto ukrao?" vie
na lingali.
Ne, gospodine."
Ti si sa odmetnicima."
Nisam, gospodine."
Onda u da te sauvam od njih. Predau te zbog krae."
Nisam nita ukrao."
Samo zato to sam te na vreme uhvatio."
ovek koji stee Kofija kao mengelama za vrat, vue ga
preko dvorita. Devojica prestaje da isti i gleda ih dok ne prou,
a zatim paljivo ukloni tragove stopa i vuenja nogu sa svog
posla. ovek ubaci Kofija u upu i zakljua katanac na vratima.
Deak ga uje kako odlazi i ulazi u jednu od glavnih zgrada.
On se sroza niz unutranji zid i ne trudei se da proveri
vrata. Oi mu se lagano privikavaju na mranu prostoriju. Tu su
vree sa semenom, krazi sa insekticidom i baklje sa citronelom,
naslagane u uglu. I odmah uz zakljuana vrata stoji maeta. Kofi
je gleda za trenutak, zapanjen time to ga je ovek tu ostavio sa

takvim orujem. On je skine i palcem joj isproba otricu. Tupa

je, ali jo moe da se upotrebi. Opet sedne i spusti seivo pored
sebe tako da se ne vidi.
Zaguljivo je vrue i Kofi na kraju utone u nekakav
lusan. Ne sanja, ve sakuplja sate u svoje nesvesno u kratkim
zahvatima zvuka zamah metle devojice, udaljeni motor, a zatim
i uporni poj neke ptice na drvetu odmah iznad upe, poput
alarma.
Samo par sekundi traje upozorenje, glasovi oveka i
devojice, pre nego to se vrata otvore i Kofi mora instinktivno
da reaguje. On skoi zamahnuvi seivom u irokom luku prema
oveku koji zaustavi zamah rukom. Udar izbaci tupo seivo iz
Kofijeve ruke, ono odleti i zveei padne u oak. Kofi izbliza
vidi duboku posekotinu na ovekovoj ruci koja ga stee oko
vrata.
Znai, doao si da me osakati, je li, deko?"
Ne, gospodine."
Krajikom oka Kofi primeuje devojicu koja tri prema
kui.
Deko, za to ti treba otrije seivo. Ruka mi jo ima
snage."
Kofi se divlje batrga ne bi li se oslobodio, ali ovek ga
samo jo jae stee i Kofi poinje da gubi vazduh. Devojica tri
natrag vukui neku enu za ruku.
Vidi ta imam ovde", objavljuje joj ovek. Imam jednog
od onih deaka koji idu okolo i odsecaju ljudima ruke. ta da
radimo sa takvim?"
Kofi osea enin pogled na sebi.
Pa, to je samo deak."
Pogledaj mi ruku!", vikne ovek.
Nije trebalo da ga zakljuava u upu sa maetom, glupi
ovee."
Malo vazduha ue u Kofijevo oslabljeno telo.
Unesi ga unutra, pa u da ti sredim tu posekotinu na ruci."
Kofi seda na stolicu, sa bosim nogama na drvenom podu.

Die pogled prema jednom od prozora na kome je obojeno staklo;

Isus visi na krstu poput nekog seljaka koga su razapeli odmetnici.
Kofi gurne ruku u dep da proveri da nije izgubio Luisov
novanik i paso. Za dugim, uzanim stolom, ena sipa vodu na
ovekovu poseenu ruku da bi je oistila.
Ne moe da izae iz misije. Nije sigurno", kae ona.
Ne moe ni da ostane."
ena ga utine za povreenu ruku i on jaukne. Zatim ga
ostavi i pree do ormania sa lekovima, pa uzme antibiotike i
gazu da mu zavije ranu. Kofi paljivo gleda; ormani je pun
zapadnjakih arolija u ampulama, boicama, flaama i iglama.
Sve je to belo i isto, oieno od bilo ega ivog, sasvim suprotno
od zemljanih lekarija njegove bake. ena zatvori i zakljua
ormani, pa spusti klju u dep na kuku.
Kada mu je ruka zavijena, ovek opet grubo uhvati Kofija
za vrat i povede ga u polje manioke. U raci nosi istu onu tupu
maetu koja ga je posekla. Tu zaustavlja Kofija i okree ga u krug
mrano ga gledajui zakrvavljenim oima.
Moe da pobegne ako hoe." Puta Kofija, ak ga i
gurne.
Deak uti. ovek die maetu, ali Kofi i dalje ne mrda.
Ja te gledam, deko." ovek sputa maetu kao da bi
mogao udariti Kofija njome, zatim mu je prui. Upotrebi je za
ono za to je Bog namenio i moda e veeras dobiti da jede"
kae i ostavi Kofija u polju.

MAKANISI LA MEMOIRE SEANjE

Policijska stanica se nalazi u jednoj oronuloj kuici, dole,
kod doka. Smrad reke, te smee, blatnjave riblje orbe, lebdi
iznad dvojice policajaca koji spavaju u plastinim stolicama ispred
nje. Oni pogledaju, ali nita ne kau dok Helen i Malik prolaze
pored njih, kroz otvorena vrata. Malik nije ba siguran da e ovo
vredeti. Kae da i razgovor sa policajcima moe da se
iskomplikuje. Jan je ostao u hotelu sa ejnom izgovorivi se
organizovanjem slanja faksa svojoj redakciji. On je oigledno
imao probleme u Keniji jer nije pozdravio predsedniku
automobilsku povorku, a kae da je policija u Kongu na jo
gorem glasu.
Narednik koji sedi za stolom ne izgleda Helen ba
autoritativno dok ne dobije njen paso u ruke. On ga prelistava,
polako proverava peate, mrti se i trai neto sumnjivo.
Na aerodrom je, ini mi se, suvie mali za Er Frans", kae
na engleskom, ne diui pogled zbog Helen.
Malik ga pita postoji li bilo gde u blizini neka dugaka
istina na koju bi mlaznjak mogao prinudno da sleti. Narednik
vadi mapu iz jedine fioke u svom stolu i razmotava je. Toliko je
stara da su nazivi gradova belgijski. Malik se naginje iznad stola,
da mu pokae.
Ovde? Zar sad tu nije rezervat za divlje ivotinje, une
reserve?"
Narednik odmahuje glavom i mahne iznad velikog
prostranstva severno od grada. To je nedoija", kae, gledajui
pravo u Helen.
Malik slee ramenima. Helen osea da je doao samo da bi
nju smirio.
Je li iko video nekog belog oveka? Jeste li uli bilo ta?"
Helen ne moe da ne upita, mada joj se ini da je odgovor
oigledan.
Narednik se nasmeje. Ta teritorija pripada odmetnicima,
madam, an-Pjeru Bembi. Tamo niko ne sme da ide." Izgleda da

ga ne zanima injenica da je njen mu nestao negde u toj nedoiji."

Gleda njen paso koji je i dalje u njegovoj raci.
To bi bilo to. Treba da idemo, Malie", predlae Helen to
oputenije rnoe.
Malik se okrene naredniku. Postoji li taksa?" pita
pokazujui paso.
Za ta?", pita Helen malo nervozno.
Malik je ignorie. Enregistrer?" predlae.
Trebalo je odmah da doete kod mene", kae narednik kao
da je problem sada sloeniji zbog toga to mu se nisu ranije
javili. Neko bi mogao pomisliti da ste pijuni."
Doli smo im smo stigli. Moda biste mogli da uinite
izuzetak u naem sluaju."
Narednik se osmehne i Malik dogovori napojnicu, Helen
opet dobija svoj paso.
U nepodnoljivoj gradskoj vrevi Helen pokuava da nae
malo mira u jedinoj bati u kojoj pristojni kutak praurne
slinou sa evropskim redom jo odnosi neke male pobede. Sedi
na kitnjastoj klupi, u senci jednog prastarog mubula-drveta dok
ejn slae sa promenljivim uspehom gomile kamenia u suvoj
fontani pored nje. Sunce se neno probija kroz granje i ona gotovo
da zamilja ukanje njegovih pokreta. Zatim sakupljeni oblaci
donose senku, ni malo ne ohladivi vazduh.
Misli joj lutaju od prepreka na koje je ve naila u tom gradiu
do jednostavnog seanja na Luisa. Toliko puta ga je zatekla budnog rano
ujutru kako sedi pored pei da bi se zagrejao i ita neku depnu knjigu
koju je kupio negde na aerodromu, na poslovnom putu. Ponekad bi se
iznenadila ugledavi ga kao da je zaboravila da se vratio.
Jesi li se naspavao?"
On ju je pogledao kao sa velike daljine, polako nalazei fokus.
To joj je bila bliska navika, da ga posmatra dok je on izgledao kao da
dolazi sebi, poput nekog povremenog posetioca. Obino je bila u stanju
da vidi njegove misli i rakcije dok se oformljuju i pripremaju. Je li
mu izraz na licu namrten ili je nagovetaj osmeha? Bilo je neega

uznemirujueg u toj svesnosti njega, u oseaju odgovornosti prema

njemu u tim trenucima kada je izgledalo kao da nije u sebi. Zevnuo je
i protegao se, a njegov slabani miris, pomean sa kafom, lebdeo je
poput poziva. Prila mu je dva koraka, da je poljubi. Lice mu je bilo
toplo i greblo je.
Nisam dovoljno."
ta nisi dovoljno?" Bio je potreban trenutak da bi se setila
svog pitanja.
Spavao."
Helen se osmehnula i okrenula. Lako je osetila drago mogue
znaenje njegovih rei; jedno, koje bi ranije bilo jasno, bilo bi i
jedino. Nedovoljno seksa. Ipak, ona nee aludirati na to. Bilo je
neobino da ejn jo spava. Ali, tada su Luisove ruke pomislile na to na
neki mesearski, automatski nain, jedan korak svesnosti.
ejn e ustati svakog asa", apnula je.
Ali, jo nije", apnuo je i on. Luis je stajao bez rei zavlaei
ruke ispod njene kune haljine. Ima li minut?"
Ne ba."
Pustio ju je i spustio joj lak poljubac na vrat kada je ponela
njegovu olju u sudoperu. Da, treba da se istuiram."
Gledala ga je kako odlazi. Nije izgledao ljuto ni povreeno.
Mada je cenila to to nisu preko reda nagurali u svoje jutro,
uznemirilo ju je to se tako lako predao. Trebalo bi da bude
muevniji u vezi sa tim. Trebalo bi da se duri.
Helen je spremila ejnu ovsenu kau i para koja se dizala iz
inije ovlaila joj je lice. Prekrila mu je doruak retom folije i tiho
se popela do njegove sobe. I dalje je vrsto spavao, toliko oputen kao
da se stopio sa prekrivaima. ula je kako Luis iskljuuje tu i bosim,
mokrim nogama staje na ploice. Lagano je zatvorila ejnova vrata,
tako da je reza uinila samo jedno tiho klik.
Kupatilo je bilo toplo i vlano. Luis je jo bio mokar, naginjao
se iznad lavaboa da obrie paru sa ogledala. Helen je okaila kunu
haljinu na vrata.
Imam samo jedan minut."
Poljubila ga je u mokar vrat dok se on pomerao da joj napravi

mesta. Telo mu je bilo toplo od tuiranja. Okrenula se prema ogledalu

i spustila ruke na vlani mermer lavaboa. Luis je gledao dole stiui
se uz njena lea da bi je poljubio u rame. Ona ga je vodila rukom i
oboje su pogledali istog trenutka, iznenaeni otrinom svog
zajednikog odraza u zamagljenom ogledalu. On ju je vrsto obgrlio i
ona nije sklanjala pogled sa njega u ogledalu. Tim pogledom su stvorili
svet koji je bio sveobuhvatan i nerazdvojiv od fizike bliskosti
njihovih tela. Izgledalo je kao da bi snaga tog zagrljaja mogla otopiti
teki led navike koji se stvorio izmeu njih. To je liilo na slojeve
istog problema koji prekrivaju jedan drugog identinim tupim
ponavljanjem kao da bi se, u tom trenutku dok vode ljubav, mogla
nai neka prolazna ansa. Ali Helen je u ogledalu videla dvoje ljudi
koji kao da su paralisani, i trenutak je ve prolazio.
Kasnije ju je i dalje grlio, a kada je najzad sklonila pogled
sa ogledala, pustio ju je i seo na WC-olju, jo zadihan.
Mama!", viknuo je ejn u hodniku.
Ona je zgrabila kunu haljinu i brzo se okrenula da je
obue.
Helen!"
Osvrnula se prema Luisu nestrpljivo. Luise, molim te."
ejn je ve lupao na vrata. Otvorila je i digla ga.
Nisam mogao da te naem."
U redu je, duo. Tu sam bila."
Helen je zatvorila vrata za sobom ne osvrui se. Idui niz
hodnik sa ejnom imala je straan oseaj da je mogla saekati jo
samo jednu sekundu, jo samo dva mala udarca u vrata.
Siavi opet dole, Luis je ve kasnio na posao. Helen je ve
oblaila ejnu demper, urno ga spremajui za obdanite.
Gotovo su se sudarili u dovratku poavi prema kolima. ejn se
muio da zakopa sigurnosni pojas i ona se saginjala prema
njemu da bi mu pomogla, kada je Luis proao iza nje prema
svojim kolima. Ona je zakopala pojas i urno se nagnula kroz
vrata.
Jesi li hteo da kae zdravo?"
Naravno."

Rekao je to vraajui se, tako ubedljivo da se upitala zato li

je pomislila da bi to izbegao. Poljubio je ejna u obraz.
Izgleda drugaije", rekao je poljubivi i nju, lica sada
glatkog i hladnog posle brijanja.
Odmahnula je glavom ne znajui kako da odgovori na to,
zato bi izgledala drugaije; zato, posle voenja ljubavi, ovaj
pozdrav izgleda tako formalno. Pustila mu je ruku i gledala kako
njegova kola zalaze za ugao i nestaju u jutarnjem saobraaju.
U svesnijim trenucima, kad se groznica u svom ciklusu
spusti sa visoke temperature u hladnou od koje drhte zubi, Luis
zna gde se nalazi. Sve izbeglice, ak i oni osakaeni, otile su.
Verovatno su za njega mislili da je mrtav ili na samrti. Bez
Kofija, njegova jedina nada je da ga nau ili da istera tu groznicu i
jednog dana ustane i poe dubokim tragovima vojnih vozila. Svake
veeri kad sunce popusti, on otpue do reke i napije se stajaeg
otrova koji tuda protie. Njegova glad je prela u neto vie od
obine gladi, slabost i pasivnost. Naslanja se nazad, na stablo
drveta, a ono se nadnosi nad njega kao da apue: Ovaj svet e se
ponaati prema tebi na svoj nain. Njegove grane potamne i kao
da se tresu. I ako mu dozvoli, unitie te i onda nainiti
voljnijim za borbu.
Narod je opet poeo da prolazi putem, sa velikim teretom
na glavama. ene sa decom u zaveljajima na leima prolaze
polako, retko mu poklanjajui vie od jednog radoznalog pogleda.
Svaki put kada zauje neije korake, on se upita gde se nalazi
smisao takvog ivota tog jednolinog i beskrajnog noenja na
glavi robe potrebne za opstanak do trnice, kao i raanja osmoro
dece. Ili kakav je ivot tog starca koji je nekada bio mladi
kozar, a sada hoda uz pomo tapa pratei desetohiljaditu
generaciju koza? Je li ikada poeleo da baci taj tap i kao
izbezumljen odjuri u umu? Luis se osvre na drvo koje se
naginje iznad njega i delie neba koje tamo vidi. A ta je sa
njegovim ivotom? Jesu li njegov otac ili deda ikad zastali u
nekom mirnom trenutku, u praznoj kui ili sporednoj uliici

iznosei smee, digli pogled prema nebu bez zvezda i poeleli

svojoj dui da poleti?
U najbezumnijoj halucinaciji, on je postao drvo. Osea ga
kako raste u njemu, loze mu se ukorenjuju u grodima, ulaze
svuda. On die ruke kao grane i iri se sve dok ne uzmogne da vidi
iznad umskog baldahina. U daljini ugleda srebrni oblik aviona,
nasukanog na uzanoj traci piste.
Posle tri dana izgubio je nadu da e se Kofi vratiti. Osea
da se pribliava prekretnica, poslednja prilika. Ovaj nalet groznice
se zavrava kao poslednji, a zatim e morati da se pokrene ili e
ga sledei napad sigurno ubiti.
Kofi seda da jede obrok od jama koji su iz zemlje iskopale
njegove sopstvene ruke. Nema nikakve hrane koja bi se mogla
dodati da bi bio ukusniji, bez iega je, tek ispeen na vatri da bi se
mogao jesti. Bez obzira koliko se trudio, ne moe da izbegne
oveka koga je povredio, gazdu koji se zove gospodin Bokasa.
Njegova zatitnica, Bokele, apue mol i t v u za hranu. Kofi zna da
tu ne moe ostati zauvek. Na kraju e gospodin Bokasa nai neki
razlog da mu se osveti i istue ga ili otera. Teko je u tom
utoitu u koje se sklonio i mada je u toku oluje svako sklonite
dobro, negde daleko na jugu, u gradu, on ima ujaka koji bi ga
primio, samo kad bi uspeo da proe kroz blokade i kontrolne
take kojima je zemlja sada podeljena.
Bokasa ustaje od stola. Ustani."
Da, gospodine." Stolica se umalo nije prevrnula kad ju je
Kofi odgurnuo.
Dao je deaku da uz svetlost fenjera kratkira noem guli i
priprema brdo sirove manioke. Deak odsee svaku gomolju da bi
mogao da je oguli, pa je prebaci na drugu ko mirie slatkasto,
na cijanid i ilovau. Dok on ugasi fenjer, svi ostali spavaju ve
satima. Iscrpljen, odlazi do kolibe u kojoj mu je gospodin
Bokasa dao leaj.
Usput prolazi pored kuhinje. Vrata su ostala otvorena pa
klepeu na povetarcu udarajui o dovratak. On prilazi da ih

zatvori, ali prvo proviri u prostoriju. Na stolu je ostavljena hrana,

ne samo bajata, nego i spakovana roba: brano i med. Pored njih,
na zadnjem delu stolice visi vrea. On treba samo tiho da se
uvue unutra, potrpa hranu u vreu i pobegne. Mogao bi daleko
da pobegne pre svanua, do koga ima jo nekoliko satil Negde u
kui, gospodin Bokasa hre.
To je oita klopka, ali on je u iskuenju. Ako bi bio dovoljno
brz, moda bi i uspeo. Rukom proverava ojaana vrata; reza nije
zatvorena, ali pas moe biti bilo gde. Odlui da obie oko kue
kako bi otkrio gde je. Tiho zatvara ojaanje i ostavlja vrata tako
kako ih je zatekao. Obilazi oko kue ne otkrivi ivotinju.
Verovatno noas spava kod gospodina Bokase.
Vraa se do ojaanih vrata. Mora da se gospodin Bokasa
okrenuo ili ga je Bokele gurnula u snu jer se sada ne uje. Kofi
oslukuje zbog psa, moda ga zauje kako po drvenom podu
prelazi iz jedne u dragu prostoriju, ali i on miruje. Kofi klizne
unutra kroz ojaanje. Ostavlja vrata otvorena, tako da ona i dalje
lako klepeu na povetarcu i tiho, na prstima se prikrada stolu.
Stavlja ruku na paradajz koji je crveniji od krvi na slabom
svetlu koje ulazi kroz prozor kuhinje. Izvlai stolicu, polako, tako
da se to jedva uje, a sasvim sigurno se moe objasniti laganim
lupanjem vrata, pa seda i zagleda se u hranu, razmiljajui ta da
uradi. U uglu primeti ormani za prvu pomo sa arenilom
boica, tenosti i tableta. vrsto je zakljuan i on ne bi mogao da
ga otvori, a da ne probudi sve ukuane. Trebalo bi da uzme samo
hranu i pobegne brzo, dok jo ima priliku.
Gurne ruku u dep, do novanika i pasoa koje je skrivao od
gospodina Bokase. Spusti ih na sto i otvori novanik. Helenina slika
ispadne i on je podigne zurei u udnu, belu enu. Ona izgleda
ljutito i on se boji te fotografije. Gurne je iza ejnove slike. Sa
panjom gleda ejnovu plavu kosu, okreen beli zid iza njega i
nametaj, detalje iz nekog drugog sveta. Izvadi vozaku dozvolu i
gurne je u svoj zadnji dep. Prekasno zauje psa iza sebe. Prie mu do
noge ne lajui i onjui ga. Osea mu topli dah na golom listu. Kofi ne
sputa pogled i pas se posle jednog minuta okrene i ode prema vratima.

Grebe po metalu. Deak vraa novanik i paso u svoj dep, i upravo

hoe da se izvue da bi pustio psa napolje, kad oseti no gospodina
Bokase na zatiljku.
ta radi ovde?"
Kofi ne odgovara.
Pokuava da mi ukrade hranu."
Kofi odmahne glavom. Hou da se trampim."
Trampi? Za hranu koju si hteo da ukrade?"
Ne. Za lekove."
G. Bokasa ga okrene i dalje drei no. Pogleda ga u oi. ta
ti ima za trampu? Ah, deko?" Nasmeje se tiho. Ne eli da probudi
Bokele.
Kofi ne govori. Uzvraa pogled, i Bokasa shvata da u tome
ima neega. Zainteresovan je.
Prvo da vidim imate li lekove."
Za ta?"
Za malariju."
G. Bokasa ga gleda. Nije za tebe?"
Kofi ne odgovara.
Gospodin Bokasa mahne noem prema njemu. Ostani tu."
On ode u prostoriju pored kredenca i zatvori vrata za sobom.
Odmah zatim se vraa sa kljuem. Die ga da ga Kofi vidi, kao da se
u kljuu nalazi neka arolija ili mo koje bi deak trebalo da se boji.
Zatim prilazi kredencu i otkljuava ga. Iz njega vadi boice sa
tabletama i die ih da bi pri svetlosti proitao etikete na njima.
Najzad izvadi pravi lek i stavi ga na sto.
ta ti nudi? Daj mi to. Budi tih ili u te sad ubiti. Bokele ne
voli lopove."
Kofi izvadi Luisov novanik i paso. Trampiu ovo." Pokae
ih i gospodin Bokasa ga odjednom zgrabi za ruku. Uzima ih.
ta da radim sa njima?"
Kofi mu prkosno uzvraa pogled. On zna, isto kao i taj ovek,
da su to vredne stvari. Paso moe lako da se proda. To je nepravedna
trampa.
Uhvatiu te i pre nego to kae jednu re ubiu te jer si

ukrao ovaj lek."

On pusti Kofijevu ruku i gurne bocu meflokina preko stola.
Kofi ga zgrabi i jurne. Pre nego to se vrata zalupe, uje kako se
staklo na kredencu razbija, a trenutak kasnije pas laje i gospodin
Bokasa vie: Lopov! Lopov!"
Kofi tri sve dok ga noge ne izdaju. Onda se zavue u bunje i
eka svanue.
Helenina majka zvui kao da je sve u redu, mada joj je glas
slab i udaljen preko tog potanskog telefona koji je toliko star da mu
je mesto u muzeju.
Mirijem je idiotkinja."
Mama, reci mi, jel' ona tu?"
Nije. Izala je. Ti si otila na samo nekoliko dana, Helen."
Helen gleda kroz prozor, prema nepodnoljivo stranom
prizoru: zemljanim putevima i belim zgradama sa oblogama od
crvenog blata iz kia; guvi ljudi i njihovom teretu. Takvo mesto,
sigurna je, njena majka ne bi nikada mogla da zamisli.
Mama, moramo da poemo uz reku, da se pribliimo."
Kako je ejn?"
Dobro je. Stalno mi pria kako je njegov tata blizu."
ejn pravi tvravu u praini pored sadnice, odmah ispred
vrata telefonske govornice. Volela bi da njena majka moe da ga
vidi. Moda bi manje brinula. On izgleda zadovoljno kao i uvek,
srean to dani prolaze.
Helen?"
Da."
ta ako Luis nije iv?"
Ne znam, mama."
Ne moe ii po celoj praumi da ga trai."
Ne." Helen gleda pauka kako se sputa niz prljavi prozor
izvan njene govornice. Ako nita ne ujemo jo nekoliko dana,
vraam se kui. Obeavam."
Ona sputa slualicu. Prekida ejna, pa se sputaju do
reke. Oseala je prazninu u stomaku umornom od hrane, i zamor

od kreveta u kome je spavala. Za tri dana nisu uli nita, sem da

je pokuaj prolaska kroz vladinu barikadu isto samoubistvo.
Izbeglice su neko vreme prolazile, pa prestale. Malik i Jen odlaze
da nau nekoga ko moda zna neto vie, nezvanini izvor, kako
kae Jen. Meutim, niko nije video ni uo bilo ta o ikakvom
belom oveku. Ne moe da se uini nita osim da se eka; vesti
e morati da stignu do njih.
Obala reke je obrasla zumbulom. Helen sedi na korenju
jednog visokog drveta i gleda kako ejn baca kamenje to dalje
moe. On paljivo oslukuje svako ker-tank prizemljenja.
Mislim da tata pliva u ovoj reci." Baci jo jedan kamen,
ali on padne u jedan splet korova, i ne potone. Ja ne mogu da
plivam."
Ne. Jednog dana, moda." Helen mu spusti ruku na rame,
ali on slegne ramenima da je otkloni.
Neu jo da idem kui", kae.
Dok mu pomae da se spremi za spavanje, on jo izgleda
zabrinuto. Odmah mu se vidi na licu. Moda zato to je dete ili
jer je slep, on ne skriva svoj izraz, a Helen je uznemirena sveu
o tim emocijama koje normalno ne bi trebalo da primeti. Ona
gurne mreu za komarce ispod njegovog dueka, paljivo kao da
umotava paket. Nemoj da lee zabrinut", kae mu. Sutra
emo odluiti o tome."
Ona izae napolje, da sedne u maleno, zaputeno dvorite
odakle moe da vidi njihova vrata i prozor. Guteri su se
sklupali po senkama, a legije buba lete na golu sijalicu koja visi
ispod nadstrenice. Ona pogleda pravo u nebo, prema zvezdama i
blistavo osvetljenim nonim leptirima koji poigravaju ispred njih.
ta ja radim ovde? pomisli. Iz daljine, iz ume, zauje zov neke
none ptice. Ne ponavlja se kao veina ptiijih pesama, ve
svaki put zvui drugaije, i to nekako oajno kao da hoe da
otera no i ranije dozove novi dan. Pita se hoe li to biti dovoljno
da shvati da je stigla do kraja puta, da je otila najdalje to je
mogla. Proe rukom kroz zgusnut vazduh, zamahnuvi prema

komarcu koji je izbegne poletevi pijano prema zemlji.

Navikla je da prizove seanja kad poeli. Osea u tome
nekakvu kritiku samokontrolu, kao da je te uspomene ne
ekaju u zasedi iskaui iznenada kada ona nepripremljena skrene
za neki ugao svojih misli. Ali, postoji jo jedna vrsta seanja
koje ne moe da kontrolie, koje boravi u njenom podsvesnom,
na nekom stalnom viem nivou vanosti, jedva uronjeno, poput
uspavanog kamenja u nekom renom vodopadu. Susret sa nekom
od tih uspomena je kao nastanjivanje usred komara; ali, one mogu
da oslobode stvarnost sadanjeg trenutka zahtevajui prvenstvo. U
toj stolici, te noi, na mestu gde nema poznatih mirisa, dok vee
luta kao izgubljeno u gustim strujanjima vazduha, nema sidra za
njene misli da je zatiti od takvih okova. Oni postaju jai od
sadanjih.
Zakasnie", rekla je tiho Luisu koji je stegao svoj jastuk
kao pojas za spasavanje. Jutarnje sunce je ve rastopilo mraz sa
prozorske daske.
Ne."
Ne?"
On se prevrnuo na lea i ispruio ruke do daske kod
uzglavlja. Ne mogu da odem. Javiu im da sam bolestan."
Ona je sela pored njega na krevet. ta e prijaviti?"
Pogledao ju je kao da ozbiljno razmilja o tome, birajui
meu svojim bolestima. Suicu."
Misli tuberkulozu?", rekla je uivajui u ali.
Ne, neto staromodnije. Kao da treba da provodim zime
na toplijoj klimi, kao to je u Lisabonu ili Atini. U mom sluaju,
mislim da je to neka vrsta suice mozga."
Helen ga je udarila jastukom po licu. Da, pa ja moram da
odvedem Sejna u kolu."
r nego to je stigla da ustane uhvatio ju je za ruku, pa i
sam seo ne putajui je da ode. Ja mogu to da uradim."
Spustila je pogled na njegovu ruku. Znai, ta bolest nije
toliko iscrpljujua. Moe da vozi."

Oh, iscrpljuje sasvim sigurno, ali mogu da vozim. Da,

nema problema."
Stvarno ne ide na posao?"
Jok. Ne danas."
Helen ga je gledala dok je pomagao ejnu da ue u minikombi i zakopavao mu sigurnosni pojas. Povezao je niz prilazni
put, pa se setio kafe koju je ostavio na krovu i koja se nekako
zadrala tu. Morao je da zaustavi i napola se izvue kroz prozor,
da bi je dohvatio.
Jel' zna kuda e?"
Odgovorio je grimasom na licu.
Kua kao da je bila pod nekim udnim osvetljenjem kada
se vratila unutra, kao da sunce odjednom dolazi pod sasvim
drugaijim i nemoguira uglom. Iznela je kafu napolje. Tiina jutra
ju je ometala kada je pokuala da ita roman. Uavi kroz kapiju,
Luis je podsetio na deaka koji je smislio nekakav nestaluk.
Zamiljeno je gledao oko sebe kao neko ko je upravo izaao iz
aviona u stranoj zemlji.
Znai, ovo mi nedostaje svakog dana."
To je to."
Lepo je."
Priao je i seo pored nje za mali batenski sto, ispod bresta.
Stablo ima vie od dve stope u preniku, a grane pokrivaju vei deo
dvorita, obuhvatajui sve u svoj zatitniki zagrljaj.
Luis izdahnu vazduh.
l' neto nije u redu?" upitala je Helen.
Ne. Dobro je." Odmahnuo je glavom. Neu se javljati."
Nije mu odgovorila, ali on je osetio potrebu da joj to
objasni.
Ne mogu da se suoim sa tim", rekao je melodramatino,
cerei se.
Nasmejala se. Ovde si siguran."
Da", rekao je digavi pogled prema nebu. Ovde elim da
budem. Prijatno je."
ta?"

iveti." Pokazao je rukom kao da je to elemenat od koga se

sastoji i sam vazduh. Ljubav, pomislila je ona.
Luis je ostao kod kue nedelju dana. Vodio je ejna u kolu i
vraao ga kui, nosei ga na ramenima. ekao je kada je ona imala
posla sedei u dvoritu, a ne itajui, ili spavao a spavao je mnogo
i izvodio je na ruak kada zavri. Ali, mada joj to seanje sada
odjekuje u mislima, ne moe da se seti kako se zavrilo ta se
desilo kada je doao dan da se on vrati na posao i u njihovu
svakodnevicu. I, kako su se posle toga opet rasplinuli? Malo se
uzdie u stolici osetivi muninu kao da se udi su joj misli stvorile
nekakvu fiziku bolest.
Madam, trebalo bi da uete unutra", zauje glas i okrene se.
Malik mirnog i tihog izraza na licu, stoji iza nje, sa rukama u
depovima svoje vunene odee koju je obukao uprkos vruini.
Evo, jo malo."
Razmiljali ste?"
Teko je odluiti ta da radi."
Malik sedne pored nje. Moda neemo biti u stanju da ga
naemo. Moda to nije mogue ovako."
Ona pogleda Malika. To je prvi put da on izraava neku
sumnju.
Bio sam u Ruandi, 1994. godine. Mislim da vam to nisam
rekao. Radio sam kao uitelj. I ja sam pobegao kad su svi morali.
Imao sam sreu da sam na vreme uo pozive za napad preko radija."
Helen ga pogleda u oi. Nema tu straha ni tuge, niega to bi
nagovestilo da je doivljavanje tog uasnog genocida bilo za njega
stranije nego za nju koja je o tome itala u novinama. On kao da
svoje doivljaje posmatra iz daljine.
Bio sam sumnjiv jer sam Kongoanac, pijun. U jednom od
sela, ujak jednog mog druga je bio vrlo ljut; pretio mi je i nije
dozvolio da ostanemo. Nije verovao ni svom sestriu. Ja sam
samo hteo da preem u Tanzaniju. A mogao sam da je vidim.
Upravo tamo, ono brdo." Pokae rukom u no kao da je to brdo
sada tu. Ali, ponekad morate da ekate. Da sam pokuao da
beim, da nisam imao strpljenja, ubili bi me. ekao sam tri i po

meseca." On sedi pored nje. Ne moete uvek imati ono to

jednostavno morate imati."
Helen duboko uzdahne. Zato mi pomae?"
On slegne ramenima i skrene pogled.
Ima posao."
Znate, madam, posao nije uvek tako dobar. ovek ima
sree ako zarauje malo. A onda, tu je i enina familija. Oni misle
da imam vie novca nego to stvarno imam. Misle da ga krijem i
varam ih, ili brinu da ga nisam dobio vraanjem. Onda, misle da
treba da prodam svoja kola i kupim neto za njih. Srean sam kad
malo odem od kue."
Helen se uspravi. Misli li da ja traim vreme?" upita ga.
On je pogleda, zabavljen tom milju. A kako se trai
vreme?"

NKISI LE REMEDE LEKOVI

ejn sanja svog oca kako pliva. Glasniji od svega je um tekue
vode, zagluujui tutanj koji mu udara po onim kapcima. uje oca
kako se bori za vazduh izbezumljeno maui rukama u tom meteu
itavih zmija i gromovitih ptica. Ali, struja je jaka i on gubi snagu.
Stene se diu ispod povrine kao senke; rupe u njegovom vidu. A
onda se predaje i okree noge niz struju, a ruke su iznad glave poput
slomljenih krila.
Vidi moju aroliju", kae ejn. On prua ruke kao da neto
baje po vazduhu, kao da tu vidi nekakvu svetlost, neki treptaj ivaca
koji tumai kao aroliju.
Naravno da vidim tu aroliju", jedini je odgovor njegovog oca.
Pazi na stene! Uhvati me za ruku."
ejn se probudi ne znajui je li mu otac preiveo je li
doplivao do obale i izvukao se napolje, na mokro kamenje; da li je
zapamtio kako da opet pone da die i izbacio smeu vodu iz plua.
ejn ne moe da zaspi, i poto je tako leao neko vreme, zovne
majku. Helen ga lagano miluje po licu dok opet ne zaspi.
Kad Kofi opet nae Luisa, kasno je. Veernje sunce poinje da
se hladi. Brinuo je da on moda nee biti tu ili e ve biti mrtav, pa
bi bilo bolje da je ukrao onu hranu. On stavi boicu sa lekom pored
Luisa i zvuk otvaranja poklop ga probudi. Suvie je slab da bi
reagovao na povratak svoga spasioca. Zatvara oi, udahne i onda ih
otvori.
Za mene? Pour moi?"
Kofi spusti pogled na Luisovo beivotno lice. Oui."
Pourquoi?"
Kofi ne odgovara. On ima moda etiri ili pet kapsula u ruci.
Stare su i neke od njih su se stopile jedna sa drugom od vlanosti.
Kofi pretpostavlja da e Luis znati ta da radi sa njima i stavlja mu
ih u ruku koja toliko drhti da Kofi mora da mu stisne aku preko njih
da ih ne bi izgubio.
Luis pogleda boicu, ali uputstvo je sasvim izbledelo, a i ta bi

s njim kad je na francuskom? On pogleda pilule i pomisli da Kofi

zna isto koliko i on.
Vode?"
Kofi mu donese pun list vode i Luis popije pilule. Opet klone na
drvo iza lea oseajui kako mu voda tee kroz udove, i gorak,
hemijski ukus leka na jeziku. Kofi sedne i gleda ga kao da oekuje da
lek odmah pone da deluje. Luis zatvori oi oekujui znake
trovanja; ali, lek mu se razliva kroz krv bez vidljivih posledica.
Sunce pocrveni i zae.
Luis se nije probudio dok mu jutarnje sunce nije palo na oi.
Kofi stoji iznad njega. On eka dok belac ne pojede nekoliko ispeenih
komada jama koje je naao na jednom zagaenom loitu.
Ebongi tokende", kae mu na lingali, pa onda pokua na
francuskorn. Allons-y." Pokazuje mu znak za odlazak.
Luis ustaje po prvi put gotovo za nedelju dana. Od vrtoglavice
umalo nije pao na kolena i mora da se osloni na drvo da bi se
podupro. Kada se oseti dovoljno sposobnim da sam stoji, proverava
jesu li novanik i paso kod njega. Kofi primeuje da je naao prazan
dep. On mu pokazuje na lekove i pokuava da objasni da se trampio.
Luisu je potreban jedan trenutak da to shvati, i pre nego to je stigao da
odgovori, Kofi se okrene od njega.
Ebongi tokende", insistira Kofi i polazi putem ne osvrui se.
Luis se odgurne od toplog stabla velikog drveta. Snaniji je nego to
je mislio, bar moe da hoda za Kofijem.
Tri sata hodaju pre nego to se zaustave. Put se protee praktino
pravo do horizonta gde se zavrava kao zarez puanog niana, u umi.
U ogromnosti te razmere, svaki korak izgleda kao uzaludan i smean
in vere. Kofi mu daje jo dve od onih pilula da proguta, Luis ih
uzima i dalje siguran da e ubrzo umreti od prekomeme doze ili od
bolesti. Prati Kofijeve stope u blatu, radije nego da gleda gore u bledo
nebo ili put irine otkosa koji mu unosi nervozu. Noge mu se klizaju,
ali ne gubi ravnoteu. U njegovom stavu ima neto savreno oputeno
poput drveta palme na jakom vetru.
Moram da sednem", dahne Luis.
On se samo spusti u blato, a Kofi skrene sa puta i sedne na

divlju travu. Paljivo osmatra drum da ih ne bi iznenadio vojni

konvoj.
uma je tu udno tiha, bar relativno, u poreenju sa neskladom
glasova na koji je navikao u njenom neistraenom spletu. Majmuni bee
u kronje ispred njih, a ptice zaute dok oni prolaze. Samo zujanje
insekata se ne prekida. Zato se Kofi vratio po njega? Jasno je da je za
njega opasno da ostane na tom drumu, a mora i esto da se zaustavlja
da bi saekao Luisa. Deli sa njim ono malo vode koliko je mogao da
ponese, a hrane i nemaju pa e morati da moli za dvojicu.
Pourquoi? Zato?"
Kofi se okrene prema njemu upuujui mu ozbiljan pogled koji
je zreliji od njegovih godina. Bez obzira razume li pitanje ili ne,
odgovor je isti, neto suvie komplikovano ili suvie jasno da bi se
pretvaralo u jezik znakova. Luis je odjednom smeran i zadivljen
injenicom da je to dete njegov spasilac. Kod kue je mogao preci
preko slike deaka kao to je Kofi u oglasu meunarodne
humanitarne organizacije, ili bi pomisiio da ga treba osloboditi.
Hvala ti. Merci,"
Kofi ga gleda zbunjeno.
Zato to si me spasio? to si se vratio po mene?"
Kofi se smeka, mada je u stanju da razume samo njegov ton.
Za lek." Luis pokazuje na torbicu koju Kofi nosi pored svog
tapa za hodanje. Merci."
Kofi klimne glavom, a onda se digne. Prua ruku pomaui
Luisu da ustane. Njegova ruka je snana, ali Luis je teak i Kofi osea
koliko ga je groznica oslabila.
Nekoliko sati kasnije silaze sa glavnog druma na put kojim je
prolo mnogo vie peaka nego kamiona i tenkova. On vijuga niz
blagu padinu kao da ga je pravio neki sanjar. Luisu se ini da u daljini
uje zvuke nekog sela i deiji pla.
Mlaa deca istravaju pred belog stranca, viui u oekivanju,
dok se ne priblie dovoljno da ugledaju njegovu poderanu odeu i
ispijeno lice. Oni nikada nisu videli takvog belog oveka, pa uute i
povlae se. Kofi prie jednoj eni koja tuca fufu. Ona ima dugaku
motku kojom gnjei testo, a koju jedno detence spretnim prstima

okree izmeu udaraca. ena prestaje kad ugleda tog belca, a dete die
pogled rairenih oiju.
Luis pokuava da prati razgovor prema eninim odgovorima.
Njoj nije drago to ih vidi. Udaljivi se, deca gledaju kako Kofi
pokuava da je umilostivi; ona pokae niz put i Luis pretpostavlja da e
morati da odu. Dok njih dvoje pregovaraju, i druge ene izlaze iz
oblinjih koliba, a i jedan starac hramlje prema njima. On se izdere
na Kofija i zapreti mu tapom. Ali, deak brani svoj stav i pokazuje
prema Luisu. Starac uzvikne neto podbadajui i pogleda Luisa
kao da ga izaziva, ne verujui u ono to je izreeno. Deca se sada
kriju kao da oekuju neku lou aroliju. Neto u tom selu nije
sasvim u redu; nisu to samo obruene kue i odsustvo mladia; ima
neto u tome kako same te kolibe zure u njih. Starac hrabro mahne
taporn prema Luisu, pa uputi nekoliko rei svima okupljenim i onda
se krutim korakom udalji.
Ona ena se vrati svom poslu i svi ih, osim dece, ignoriu.
Kofi sedne pored obora u kome su nekada bile moda koze ili
svinje, ali ograda je sada uruena. Luis se spusti pored njega,
obradovan jer je osetio zemlju pod sobom, Kofi ga ponudi
vodom iz plastinog kraga koji nosi. Ostalo je jo samo par
gutljaja i Luis upotrebi tu mlaku i mutnu vodu da proguta jo
dve pilule. Na drugoj strani irokog puta koji vijuga izmeu
koliba, jedna mlada ena jede svoju veeru. Ona neto apne
dekiu od oko etiri godine koji Luisu i Kofiju donese drvenu
iniju, pa brzo pobegne. Pravi se vaan zbog tog ina hrabrosti
pred ostalom decom isturivi svoje male grudi.
Luis pohlepno jede rukama. Zahvalan je su se zaustavili,
zahvalan za hranu, pa ak i za ustajalu vodu. Iscrpljenost i manje
poboljanje zdravlja uinili su ga zadovoljnim. Ona mlada ena
zavrava sa jelom. Pije neto, pa se nasloni na tanku gredu koja
podupire nadstrenicu ispred zemljane kue. Neprekidno zuri u
Luisa, retko skreui pogled kao da on mora predstavljati neku
nedokuivu istinu. A moda on samo razbija jednolinost, on je
jo dovoljno mlada da bude radoznala poput dece koja se
prikradaju izmeu koliba da bi bacila pogled na njega, pa onda

pobegla.
Kofi pojede svoj obrok polako, pa zatim bez objanjenja ustane i
ode u selo. Sunce je zaronilo u kronje i senke se izduuju. Ona ena
jedva da se pomerila; izgleda tako oputeno kao da bi se mogla stopiti
sa crvenom glinom. Nita je ne moe odvui, nikakva obaveza ni
dunost je ne zove i ne brine, tu je samo lagani prolazak vremena i
njene misli, kakve god bile u vreme kada suton sputa svoj teki
rkriva. Na sebi ima suknju koja se obavija oko nje i tanku koulju
svetlih boja. Verovatno ima devetnaest ili dvadeset godina. Primeuje
joj sjaj u oima, ak i sa druge strane puta.
Ona die ruk sa zemlje i brie ih kao da bi mogla ustati, ali
umesto toga podvlai bose noge pod sebe i sputa ruke u krilo. Ima
smireno i otvoreno lice, mekou u vilici i teke usne koje ga nerviraju.
Padne mu na pamet smena misao, da je Evropljanka ili Amerikanka,
bila bi otkrivena i plaena zbog svoje lepote. On bi ak voleo da je
fotografie. Zatim mu to izgleda uvredljivo i glupo, i zavrava sa
jasnim shvatanjem da je uzbuen.
On lee tu gde je, na prostirku ispletenu od trave. Gleda je ne
skreui pogled; otvorena razmena njihovih pogleda, ometana je
oslabljenom svetlou. On gotovo da uje njen dah koji ga zove da
pree do n, spusti ruku na njenu koulju ili joj je zavue ispod, do
grudi, da pusti da ga njene noge obgrle i povuku dole. Prisili sebe da
zatvori oi ne bi li prekinuo te misli, a u toj tami scena je drugaija.
To i mogla biti i Helen. Zvui kao ona, mogao bi da poveruje da i
mirie kao ona, a neko ludilo u njemu spremno je i da uporno trai
ba to. Hvata ga panika. Dodirni je. Pusti neka te spasi. Neka te
digne iz ovog komara.
Sada opet zauje deiji pla. On odjednom otvara oi pod sve
jaom svetlou. Ugleda Kofija, ili prepoznaje njegov obris pored neke
starice koja nosi fenjer. Ona mlada ena preko puta brzo ustane i
izgubi se kroz vrata svoje kue. Starica neto pria Kofiju prozuklim
glasom dok se pribliavaju, a sa svakim njihovim korakom ono dete, iz
nekog neodredenog dela sela, kao da vriti sve jae.
ena se nasmeje primakavi se dovoljno da ugleda Luisa, kao
da ga je uhvatila u neemu ega bi trebalo da se stidi. Ona priblii

svetlost njegovom licu. Telo joj ima snaan, uznemirujui vonj.

Njemu lakne kada se odmakla.
Kofi joj pokae boicu sa pilulama, a ona ih bez oklevanja
istrese sebi na dlan, pa zatim polie sa prstiju fini beli prah. Sa
prezirom vrati pilule u boicu koju da Kofiju. Luis po prvi put
primeuje da deak izgleda kao da je se plai, mada je fiziki tako
krhka da bi je, verovatno, ubio i slabijim udarcem tapa. Ona mahne
Luisu da ustane i on poe za njom da ih vodi kroz selo.
Kofi se okrene kada je odmakla nekoliko koraka ispred njih i
apatom ga upozori: Ndoki." Istovremeno pokaza njen tap.
Neki ljudi su jo izvan kua, i na nekoliko mesta se, pri svetlosti
svea, prodaju sapun i biskviti. Nekoliko starijih ljudi besposleno u
senkama pije palmino vino. Sladunjavo vrenje se osea u blagom
povetarcu. Luis i Kofi prate staricu kroz spaljeni deo sela. Toliko je
mrano da Luis zna da bi, ako nju izgubi iz vida, morao da eka
izlazak sunca da bi naao put. Senke kostura i obruenih zidova
izgorelih koliba poigravaju sa svakim njihom fenjera; i bez iega
drugog vidljivog, mirisi postaju jai izgorela krovina, vlana od
kie i ve ubuala, izmet ivotinja ili njihovi ostaci, i uegli vonj
ljudskog smea, izmeani sa drugim jakim i zastraujuim mirisima koje
nije u stanju da odredi. Luis se spotakne o neto neodredeno mekano i
teko, a zatim, da ne bi opet posrnuo, stavi ruku na Kofijevo rame
i pusti njega da vodi, zatvorivi oi da ne bi gledao ludu igru senki.
Najzad stignu do njene kolibe. Ona stavi dve prostirke na
prljavi pod, legne u svoj krevet koji je napravljen od gomile stare
odee pa vie lii na gnezdo. Luis na drugoj strani prostorije vidi
njene oi, jo otvorene. Gledaju pravo u njega. Kofi legne na
svoju prostirku, pored Luisa.
Kotala ndoki te, ti tongo", proape Kofi na lingali.
ta?"
Ne regardez pas la sorciere avant qu'il fait jour." Ne
gledaj u veticu, dok ne svane.
Kofi se okrene od starice i prekrije oi. Ndoki." Vetica.

NDOKI LA SORCIERE VRAARA

To nije pria, vie lii na vest AP (Associated Press (prim.
prev.)) , ali govorim ti ono to sam uspeo da saznam."
Helen spusti ruke u krilo, pomalo formalno, da bi ula
vesti od Jena. Kasno je vee; osim njih troje, u baru nema nikoga.
Povetarac struji prostorijom, inei je za deli stepena hladnijom
nego to jeste, a to je sasvim dovoljno za olakanje. Digla je kosu,
pa joj vetri hladi vrat. Malik se nagnuo napred iz svoje stolice
kao da oekuje neto znaajno.
Avion je sleteo na pistu, ni sedamdeset kilometara
odavde, unutar same granice teritorije koju kontroliu odmetnici.
Okruena je uglavnom nedirnutom praumom; to bi, u stvari,
trebalo da bude rezervat za divlje ivotinje. Napravili su pistu za
jednog od Mobutuovih ministara koji je dolazio na ceremoniju
presecanja trake to je trebalo da potpomogne eko-turizam, da bi
se uz ukljuivanje evropskih zelenih" skrenula panja sa stvarne
prie o sei drva, rudarstvu, silovanju i pljakanju. Posle svega,
zakljuak je da se to nalazi sa druge strane vladine barikade koja
je postala prava granica. Niko ne odlazi preko tih barikada, mada
hiljade izbeglica pokuavaju. Muno je sve to. Nemaju dovoljno
hrane za ljude koji se ve mesecima kriju i gladuju po umi.
Vlada ih optuuje da sarauju sa odmetnicima i verovatno e ih
pustiti da pomru od gladi ili e pokuati da ih otera nazad u
divljinu."
Helen pogleda kroz prozor da izbegne njegov pogled.
Dozvolili bi prelaz na drugu stranu. Mislim, na teritoriju
odmetnika, jel' tako?"
Moda. Ali, niko ne garantuje da e te primiti nazad."
Helen ustane. Malie, odvee me tamo? Bar do barikade?"
On bi hteo da kae ne, ali kae da.
Jen se zavali u stolicu. Helen, moda ovo ne shvata dovoljno
ozbiljno."
Mislim da shvatam."

ta ako uspe da pree? Kako e prei sedamdeset kilometara

do te piste i, najzad, zato? To je jedino mesto na kome znamo da
nije." Jen zastane. Pogledom zatrai pomo od Malika. Sern ako nije
mrtav. Niko te nee voziti jer odmetnici zaplenjuju vozila. Hoete li ti
i ejn ii peke?"
Helen jo stoji, ukoena i bleda. Sea se ta je Malik rekao za
hodanje, ta mora da uradi zbog ljubavi.
Doli smo ak dovde uzvodno, ali on nije ovde, a niko nije
uo ni re o njemu. Ovo je kraj traga. Moe doveka da traga i da ga
ne nade. A moe i doveka da eka ovde da se on pojavi." Jen
zastane. Dovoljno je rekao. Glas mu omeka. Ali, ja ne mogu. Brod
treba u petak da krene za prestonicu. Mogao bi da bude poslednji za
due vreme."
Jen ustane i ode do anka da uzme jo jedno toplo pivo. Helen
opet sedne. Do sada je njen princip bio da ona moe da uini sve to
je potrebno da nae Luisa. Drala ju je misao da ne postoji ne
mogu." Negde u sebi i dalje veruje u ono to joj je majka rekla kada
je bila u zabavitu: da moe sve i da bi ona sama bila jedina
prepreka koju bi joj ivot postavio. Sada e moda morati da ode, ne
samo bez Luisa, ve i bez ikakvog saznanja koje bi prenela ejnu,
osim onog koje bi dobila i da su ostali u Spokejnu.
Malie, ako hoe da me odvede, bar u otii najdalje to
mogu. Jo ima anse da je moda stigao do barikade, ili ga je neko
tamo moda video ili uo neto o njemu."
Malik die ruke kao da e rei da je to sueno, kao volja
boja. Naravno."
Luis otvori oi. Ndoki mirno lei. Mora da je zaspala,
mada joj je dah kripav i neujednaen. Kofi spava leima okrenut
njoj stavivi jednu ruku, dlanom okrenutu napolje, preko oiju
kao da se brani. Luis se seti njegovog upozorenja pa stane da
skree pogled sa ene, ali tada mu se uini da vidi neku bledu
svetlost kako lebdi iznad nje. Toliko je neuhvatljiva da se, upravo
kada je pomislio kako je ne vidi, ona zgri, a oblik kao da se
izdigne iz nje i izleti kroz razlabavljenu krovinu.

On brzo zatvori oi i tama ga smiruje. To bi trebalo da

bude mesto koje pripada samo njemu, bezbedno od njegovog
fantazma, ali tada, ona bleda svetlost prodire ak i u to skrovite.
Bez obzira je li to nona mora ili halucinacija buenja, varka
njegovih oiju ili izdaja mate, zgrabilo ga je kao neku malenu
ivotinjicu koja drhti u ustima grabljivca. Ta svetlost se kree i
menja, i kada se dovoljno priblii, Luis vidi da je to ndoki, mada
njemu izgleda kao mlada ena sa divlje opletenom crnom
kosom. Ona ga napada na leima leoparda. Iznenaen je i ne
pokusava da pobegne. Leopardov dah je topao i vlaan. Zver
otvara usta oko njegove noge i mada ga ne grize, osea mu zube
na koi.
Ona kao da je bez daha. Prsa joj se diu i sputaju i ne
moe da je pogleda u oi. On se snagom njene volje popne na
leoparda iza nje i hvata za njen struk dok maka dva puta poskoi
i zatim odjednom poleti iznad praume. Zvezde osvetljavaju nono
nebo i on se veseli, Vetiini kukovi se okrenu i ona se okrene
prema njemu. Usta su joj vlana i rumena, ali kada je pogleda u
oi, one ne pripadaju mladoj eni. Gledaju ga mrano i
prodrljivo. Ispod njih je nekakav skup, neka neprirodna svetlost na
jednoj istini. Leopard pikira prema zemlji tako brzo da izgleda kao
da pada i Luis se sprema da tresne o zemlju. Otvara usta da krikne, ali
glasa nema.
Tada ga ndoki uzima za ruku i gmie sa njim ispod spleta
vlanog i izuvijanog korenja. Zemlja je mokra i klizava od plesni i
algi. Rukama poput ivotinjskih kandi dri ga za zadnjicu i uvlai.
On osea neto unutar nje, zmiju koja mu se uvija oko penisa i grebe
ga svojim otrovnim zubima. Zauje smeh ne njen, ve velike mase
ljudi, gledalaca. A tada, zagluujui sve ostalo, neko dete zaplae.
Ujutru, ndoki je otila. Koliba vonja na spaljenu dlaku. Luisu je
potrebno neko vreme da shvati odakle to dolazi. Odmah ispred te male
i vlane prostorije je vatra; vetri povremeno nanese pramen dima
unutra. Pored vatre je telo majmuna ije je krzno natopljeno krvlju.
Jedna ruka mu je pored vatre i odatle verovatno dolazi taj vonj.

Kofi je ve ustao, sedi na svojoj prostirci i gleda kako se Luis

budi. Die ruku na usta i pokazuje mu da treba da uti. Izgleda vrlo
napeto i uznemireno. Luis vrati pogled na vatru. Moe da vidi samo
enina lea kada dohvati majmunia i spusti ga celog na ugljevlje vatre.
Plamenovi poskoe derui krzno, a zatim splasnu i pretvore se u ljut,
mastan dim.
Luis znacima tiho upita Kofija hoe li jesti majmuna. Deak
digne obrvu i klimne glavom. Ndoki proviri glavom kroz vrata, kae
neto i pokae majmuna koji se pee na vatri. Luis se okrene od njenog
lica, uznemiren zbog sna i prestravljen od susreta sa njenim pogledom.
Izae za Kofijem iz kolibe, pa sednu pored vatre da saekaju jelo.
Prizor oko njega ne uklapa se ni u najblau stvarnost. Sve u
okolini je spaljeno, od kolibe su ostali kosturi i okviri od peene
glinene cigle, bez krovova, otvoreni prema nebu. Drvee je
pocrnelo i savijeno kao da se iskrivilo pokuavajui da pobegne u
poslednjim trenucima poara. Sivo nebo je nisko i blisko, kao i
zgusnut vlaan vazduh. On uporno pokuava to da shvati kao
obinu transformaciju normalnog sveta kroz vatru.
Kada je majmun ispeen, Kofi pojede svoj deo. Luis ne
moe da dodirne to meso. Suvie je uznemiren gotovo ljudskim
akama i stopalima to su proli kroz vatru. Ndoki kao da se
zabavlja odbojnou koju on osea. Iznad njih se nisko savija
jedno drvo sa lepljivim belim cvetovima. Luis shvata da su izvor
groznog sumpornog mirisa ti soni cvetovi kantijumovog drveta.
Ndoki dri svoj tap u izboranoj ruci i vae ostatke majmuna.
Malik kae Helen da dan nije dobar za odlazak do
barikade. Razlozi su mu nejasni i Helen ne moe da shvati to to
joj on govori. Osea kako se i taj dobar drugar sada izvlai. ejn
je bio nervozan poslednjih par dana. Die njenu ruku i penje joj
se u krilo, a ona shvati da je nervira njegovo vrpoljenje. Neno
mu stavi ruku na rame da bi ga smirila.
Malie, gde je Jen?" On bi obino sedeo u baru uz pivo
od kasnog doruka i upisivao beleke u dnevnik, branei se
umorno od sve brojnijeg muvljeg stanovnitva.

Otiao je jutros u etnju." Malik izbegava njen pogled.

U etnju?" osetila je da tu neto nedostaje.
Madam. Nisam hteo da vas zamaram."
Da me zamara? ta se deava, Malie?"
Jen je otiao do barikade."
Oh, dobro."
Nije dobro. Pojavio se problem."
ta nije dobro?"
Vojnici su ga zadrali."
Zadrali ga?"
Dre ga u koli u kojoj su smestili svoj tab. Malo su ga
povredili, ali mislim da e biti dobro."
Prokletstvo." Helen digne ejna sa krila i ustane.
Kuda ete, madam?"
Da ga izvuem odande."
Ne."
Ona ga pogleda zbunjeno.
Bie samo jo gore. Vie e kotati", kae joj.
Nisu mi vane pare."
Vama nisu, madam; ali vojnicima jesu. Ako sad odemo,
nas e samo vratiti nazad, a njega jo tui. Treba da ekamo."
Malie? Kako se to desilo?"
Va drugar ima dugaak jezik."
Helen sedne, pa zatim opet ustane. Kako to funkcionie,
Malie?"
Sutra u ja otii tamo i rei im da nemam para, ali u im
ponuditi malo. Oni e kazati da je pijun, da nisu vane pare i da
e ga streljati."
Helen pritisne ruke ejnu na ui, ali on ih odgurne.
Koga e ubiti, mama? Jena?"
Onda u, moda u petak, otii i ponuditi jo malo. Ako
ponudim dovoljno, pustie ga. Dosadie im, a i poelee da uzmu
svoje pare."
A brod? Nee otii ba u petak, zar ne?"
Vidite, madam, ponekad i vozni red radi za vas."

Helen se pakosno osmehne i okrene od Malika. ejne,

hajde da se proetamo."
Gde idete?", pita je Malik.
Ne znam nigde." Ona uhvati ejna za ruku. Ne brini,
Malie, idemo samo dole do reke."
Dok idu dugim putem uzvodno, ejn je nemiran i kai joj
se o ruku. Posle pola milje, velika grupa crvenih majmuna pretri
im preko puta. Oni vrite i gaaju se raznim stvarima meu
sobom, a onda se uspentraju uz jedno debelo stablo. ejn zastane
da uje, pa se smeka toj graji. Majmuni se zatim stiaju i ejn
okree glavu uvi ih pojedinano sa njihovih mesta. Odjednom se
zauje izuzetno glasan krik kad jedan od majmuna iznenada
napadne drugog. To je deo igre, ali ovaj drugi izgubi ravnoteu.
On oajniki grabi okolo, ali ne moe da uhvati dovoljno jaku
granu i pada tridesetak stopa na tvrdi zemljani put, pravo ispred
njih.
ejn izvue ruku iz majine pre nego to je ona mogla da
reaguje i pouri do mesta gde je ivotinja pala.
Ne diraj tog majmuna, ejne", uzvikne Helen pokuavajui
da ga zaustavi, ali prekasno. On je ve spustio ruku na rame
povreene ivotinje. Majmun jo die, ali izgleda da je bez svesti.
Bei od njega, ejne. Moe te ugristi."
Uplaena ivotinja napravi jedan iznenadni pokuaj da
pobegne, a deak reaguje hvatajui ga za nogu. Majmun ga ujede.
ejn jaukne i pusti ga, a ivotinja pobegne u bunje gde se neko
vreme batrga okolo, a onda se najzad smiri i ostane nepokretna.
ejne, rekla sam ti da to ne radi. Mora da me slua.
Mora."
Helen mu pogleda ruku. Ugriz je nerazgovetan i modar,
poput ljudskog, osim gde su zubi progrizli, ali ne krvari. ejn
drhti i ne moe da se smiri. Ona ga digne i poe natrag u hotel
drei mu tu ruku u svojoj i proklinjui sebe zbog tvrdoglavosti jer je
upomo ila ak dotle. Ve uje komentare svih koji su je upozoravali da
to nije bezbedno za ejna. Osea se prazno i glupo.

ejn i dalje plae dok ona prolazi pored jedne grupice koliba.
To su porodine farme. Deca tre do ograde za ivotinje koja je
napravljena od gomila suvih trnjaka. Zaueno zure u rasplakano dete,
a onda majka pone da mu se smeje, pa joj se pridrue i deca
skakuui i pokazujui na njega, kako plae. Helen se namrti na
njih, ali to ih samo jo vie razveseli. Oni nisu navikli na takvo
ponaanje pred drugima. Zbog ega ima taj mali da plae? Helen
pouri. Da moe odmah da ode odatle, otila bi. Pozdravila bi
privilegiju helikoptera koji bi poslala amerika vlada da je digne
iznad glava podjarmljenih masa. Sve bi uinila da ode.
Malik im pomae da nau lekara koji oisti povreenu ruku.
Poto lekar uglavnom govori francuski, Malik prevodi najbolje to moe
upozorenja o mnotvu bolesti kojima ejn moe biti izloen
simptomima groznice, povraanju i osipu, grevima, glavobolji.
Pominje i razne stvari na koje ona mora da pazi. Najvie ga brine
besnilo i kae da su sreni jer ima pravi lek, injekciju sa gustim
ruiastim serumom. On ubode ejnovu ruicu i omota je belim
zavojem koji ini dobro i kao da lei samom svojom bojom.
Brod nee stii jo par dana", kae joj Malik bez pitanja.
Ndoki trai Luisovu pljuvaku. Pljune u prainu pored njegovih
nogu i onda pokae da i on treba isto da uradi u drvenu iniju koju
mu je dala. Ne treba da pije to to pliva unutra, mada mirie na
kokosovo mleko i mango, ukusno i ak dobro.
On ne eli to da uradi. Osea se neprijatno zbog tog zahteva za
tako linim delom njega. Pogledom zatrai od Kofija objanjenje ili
pomo da to izbegne, ali i Kofi isto oekuje od njega. To mora da je
deo dogovora, cena kojom oni plaaju meso i ta god da se deak
dogovorio sa vraarom. On pokazuje Luisov stomak i stie pesnicu
kao da istie snagu. Luis pljune u iniju. Ndoki se isceri. Pokazuje da
treba jo. Pljuje dok mu se usta ne osue, pa pokua da joj vrati
iniju. Ona je uzme i pre nego to je Luis mogao da reaguje, popije tu
meavinu gledajui pravo u njega.
Vraara izvadi neto iz nabora haljine, neki zaveljaji ne vei
od klikera, na uvrnutom paretu kanapa. Prebaci ga iznad Luisove

glave i zagrebe ga po potiljku vezujui ga. On ne zna treba li to da ga

izlei ili zatiti. Zatim mu daje neto u jednoj tikvici i pokae da treba
to da ispije. On opet pogleda Kofija i popije veliki gutljaj. Istog
trenutka kao da mu se celo lice upalilo. Uplai se da ga nije upravo
otrovala. Trenutno delovanje, skupa sa mirisom tinjajue vatre i
zagorelih ostataka majmuna, ine ga samo slabijim i bolesnijim. On
odjednom ustaje, a ona se sklanja. Sada e otii, sa ili bez Kofija.
Pravi nekoliko nesigurnih koraka. Ali, Kofi eka neto drugo od
ndoki. Ona dri u ruci neto to Luisu izgleda kao koren, uvrnut i crn.
Uvezuje ga zajedno sa votanim liem i daje Kofiju. Kada je ustao da
poe, ona se obrati Luisu.
Sala keba na mai", upozorava ga. uvaj se reke. Dodiruje
svoja prsa da bi pokazala na amajliju koju mu je vezala oko vrata.
ta?", pita Luis.
La riviere", proita ndoki.

 MAKASI LE COURAGE SRCE

Luis i Kofi ostatak jutra hodaju sa suncem za leima. Oko
podneva zauju eksploziju nedaleko ispred njih, a zatim otro
tektanje paljbe automatskog oruja. Oni se kriju u bunju oko
jednog sata pre nego to oprezno nastave hod putem. Mina koja je
eksplodirala, sasvim je unitila jedno od odmetnikih vozila i oni
su ga ostavili na licu mesta, jo vrue od vatre, istopljenih i
ugljenisanih guma.
Nous l'approchons", nagovetava Kofi. Pribliavamo se.
Do kraja dana niti ugledaju, niti zauju ni ivu duu, osim
dosadnog zujanja insekata. Oblaci su visoki i sitni na nebu.
Najzad u daljini zauju zvuk kao iz kolonije ptica i posle
izvesnog vremena, stignu do velike grupe izbeglica koje ekaju
sa jedne strane barikade. Kofi ostavi Luisa na rubu grupe da bi
potraio hranu, ali se vrati praznih ruku. Spavaju na putu sa
ostalima i ekaju jutro.
Malik donese Heleni kafu. Stekao je prijatnu naviku da joj
jutrom donese po oljicu. Ona ne zna gde je nalazi, ali navikla je i
na trajno mleko, mada je i taj, ve poznati ukus, samo podsea
koliko eli da bude kod kue. Malik dobro pazi na ejnovu
ruku; zavoj je jo blistavo beo, a njemu je izgleda dobro. ejn
uzme mango koji mu Malik nudi i jede ga uz pomo leve ruke ne
brinui uopte o koniima koji mu zastaju meu zubima i soku
koji kaplje na pod.
Kako je Jen?"
Dobro je. Nije ba presrean, ali nauio je da dri jezik
za zubima."
li im rekao da je novinar? Pokazao im akreditive?"
Nije. Bar je tu bio pametan. Mogli bi da ga ubiju. Sad je
samo klinac koji previe pui marihuanu."
Helen se okrene od njega. ejne, nemoj molim te, da
isprlja taj zavoj. Mora da ti potraje." Uzdahne i opet se okrene
Maliku. Jesi li uo neto za brod?"

Samo prie. I dalje su iste. Jeste li se spakovali?"

Jesmo."
Raspitau se za brod."
Kao da se i Malik raduje povratku kui, pa izjuri ostavivi
vrata malo otvorena. Jedan geko se provue kroz otvor i jurne uz
zid da nae neki oak u kome bi se sakrio. Helen ga gleda i pita
se od kakve opasnosti je taj mali reptil upravo pobegao i kakvo
skrovite je spremio ovde. Papagaji koji su navikli da se hrane u
dvoritu, galame ispred prozora uznemireni jer jo niko nije siao
da jede i podeli doruak sa njima. Napolju, izvan dvorita,
saobraaj je ve nepodnoljiv, a miris dizela se die sa vrelinom
trotoara.
Helen spusti pogled na svoje ruke. Stavlja jednu preko
druge da ne bi drhtale. Zatvara oi i ugleda majino dvorite,
sada prekriveno lakim prolenim snegom. Posegne da dodirne
drvo trenje sa ruiastim cvetovima, a stotinu kosova crvenih
krila, razleti se i doziva preko neba irei se kao rei od crnog
mastila. Bie dobro otii, osetiti pogon mlaznih motora koji je
nose sa ovog kontinenta, na kome je sve borba kao da je ivotna
sila od same vreline tako provrila, da moe jedino da zagui sama
sebe otimanjem za svaki komadi mesa. Malo snega, leda i tiine
pruie dobrodolo olakanje svet sa vie mira nego nereda.
Mama, gladan sam."
Samo to si pojeo mango."
Hou pravu hranu."
Pravu hranu?"
Frut lups!", izjavljuje on i Helen mora da se osmehne.
Kad stignemo kui."
Ali ja neu da idem."
Vreme je."
Ne, mama."
Iznenaena je. Po njegovom ponaanju, rekla bi suprotno. Izraz
mu je tako ozbiljan da je lako zaboraviti da ima samo sedam godina.
Jo se razbesni i iivljava, ali ne lii na njega da nee da ode odatle.
Svako dete voli da bude kod kue.

ejne!"
Prie joj. Helen nae maramicu da mu obrie lice, a on se
odupre da bi joj pomogao.
Vreme je. Ne moemo dalje. Tvoj tata..." Ona zastane. Njegovo
lice je otvoreno, eka bilo ta, veruje joj. Tvoj tata je moda povreen
tamo negde. Ne znam. Moda je..." Opet zauti. Ovo je vrlo opasna
zemlja, a ja ne elim da ti se opet neto desi. On nee sada moi da
poe kui sa nama."
Ko e mu pomoi?"
Ona nema hrabrosti da objavi da je Luis mrtav bez dokaza, bez
obzira koliko ubedljive bile okolnosti. Ne znam. Moraemo da
saekamo i vidimo, a ekati moemo i kod kue."
ejn moe da proita njen glas; on shvata da tu ima jo toga i da
je vrlo ozbiljno.
Ja ga stalno sanjam."
Oh?!"
On joj vrsto stegne ruku.
Loi snovi."
Dri ga i sklanja mu kosu sa lica. Da moe da joj vidi oi, da li
bi bilo bolje ili gore? Da li bi mogao da vidi njen strah, ili bi se
ohrabrio? Zar ne moe ionako da shvati, prema tome kako ga dri?
Ona hoe da ga digne.
Mogu da hodam, mama."
Blokada izgleda potpuno neorganizovano. Nelogino je mesto na
kome je uspostavljena, ali ini jasnu liniju. Tu gde Luis stoji sa
Kofijem, stotine izbeglica su ulogorene u umi du puta. Na drugoj
strani, iza vojnika stoji samo nekoliko ljudi, a tamo dalje, put je prazan.
Postavljene su masivne betonske barikade koje se ne mogu lako
pomeriti. Niko ne prolazi tim putem.
,Allons-y!"
Luis zbunjeno pogleda Kofija.
Deak pokua jezikom znakova. On oekuje da ga Luis povede.
Moda e pustiti belog oveka da proe belog oveka sa ispravnim
stavom. Onda Kofi izvadi neto iz pojasa svojih pantalona, jednu

karticu i list papira. Luis uzme karticu. To je njegova vozaka

dozvola. Malo je pohabana, ali tu je njegova slika koja mu uzvraa
pogled iz nekog drugog ivota.
Ti si je uvao."
Kofi prui Luisu i papir. To je letak, nekakav religiozni pamflet
otkucan na papiru iz crkve Hristove misije. Na engleskom je. Luis
zbunjeno pogleda Kofija. Ovaj je zabrinut i postaje nestrpljiv;
pokazuje da Luis treba da pokae taj papir vojnicima.
Ali, ovo je obian verski pamflet."
Kofi ga pogleda, oajniki ga molei da shvati.
Nee znati da proitaju", objanjava mu Luis. Na
engleskom je, a ne na francuskom." Opet pogleda uredno iskucan
papir. To je poenta. Dobro."
On ulazi stotinak stopa u masu probijajui se. Izgleda da se
ne moe proi. Sranje."
Allons-y!" insistira Kofi. On agresivno gura ljude u
pozadini izdirui se na njih na lingali. U poetku oni nee da se
pomere. Ali, ugledavi Luisa, gunajui se pomeraju u stranu.
to se dublje guraju kroz masu, potrebno je vie dranja i nailaze
na vei otpor dok najzad ljudi ispred njih ni za ta nee de se
pomere.
Allons-y!" Kofi sada moli Luisa. Ponaa se kao da je
njegov ivot u pitanju.
Luis se izdere na oveka ispred njih. Skloni mi se s
puta!"
Snano ga gurne. Podie papir. Pustite me da proem.
Sklonite se, doavola, s puta!" Masa opet poinje da se sklanja.
Kofi ide odmah iza Luisa.
Skloni se!" Luis sa iznenaenjem otkriva da ima snagc za
guranje. Gotovo su se probili kroz masu kad ugleda jednog belca
na drugoj strani barikade. On razgovara sa vojnicima.
Luis uzvikne, ali ovek ga ne uje.
On pogura jo snanije, ali ljudi su toliko stisnuti da ne
mogu da se pomere i ako bi hteli. Luis i Kofi se proguraju jo
nekoliko jardi napred. Onaj ovek je i dalje tu.

Hej!" Luis se izdigne iznad mase i mae rukama da bi

privukao panju tog oveka, ali buka je prevelika. Gura se
oseajui sve jau paniku. Kada se jedan nii ovek ugura ispred
njega, Luis ga udari pesnicom po sredini lea i skloni ga s puta.
Pribliio se za jo nekoliko stopa. Sada se probija i rukama i
nogama i besno vie. Opet potrai pogledom onog belca, ali ga ne
ugleda.
Hej! Skloni mi se s puta!"
Umalo nije zapoeo svau. Odjednom mu jedan vojnik
uperi cev puke u grudi i izdere se na masu. Luis htede da stane,
ali tada u njemu proradi instinkt za preivljavanjem. Pokrene se
kao da e udariti vojnika u lice. Pokazuje onaj papir i vozaku
dozvolu kao da su to diplomatski akreditivi.
Spusti taj jebeni pitolj! Putaj me da proem."
Vojnik se povue iza barikade, a masa se sklanja pred
Luisom. On je na niijoj zemlji, izmeu dve strane.
Opet zatrese svoj papir. Ja sam prokleti ameriki
ambasador. A sad mi odjebi s puta, jebo te."
Jo dva vojnika se sjure i upere oruje u njega. Luis polazi
pravo prema vojnicima koji dre prste na obarau kao da i ne
postoje.
Sklanjaj se, da proem." Gurne papir najbliem vojniku u
ruku, a ovaj ga uzme i sa panjom se zagleda u njega. Sada se
Luis plai da e mladi vojnik znati da ga proita. Moda razume
engleski, bar toliko da shvati ta je to. Za nekoliko sekundi
lukavstvo e biti otkriveno, ali on pokuava da sauva ivce i
zadri stav oholosti i nestrpljenja. Kofi posedniki stoji pored
njega kao lini aide de camp ((Franc.) autant (prim, prev.)). Da Luis
ugleda sebe u ogledalu, sve bi propalo.
Restez ici." Vojnik odlazi ponevi onaj papir i vozaku
dozvolu. Znai, on ne zna da proita, ali nai e nekoga ko zna.
Nije trebalo da ih pokazuje.
Pusti me da proem." Luis opet pokuava, ali vojnici ga i
dalje ne putaju.
Onaj vojnik se odmah vraa sa svojim pretpostavljenim.

Qui etes vous?", pita ga narednik.

Ne znam francais. Non parler..."
C'est quoi ce papier?" On mahne onim papirom prema
Luisu.
Pustite me da proem", kae Luis opet, ali shvata da to
nee ii tako lako.
Qui etes vous?", pita ovek uporno.
Ne govorim francuski." On pokae vozaku dozvolu.
Poinje da gubi sigurnost. Prilo im je jo vojnika. Sada je u
njega upereno bar est cevi.
Amerikanac... americain." Pokuava, kao da je to nekakva
lozinka.
Narednik mu vrati papir i dozvolu i odmahne mu rukom.
Personne ne peut passer."
Morate me pustiti."
Narednik se okrene i odlazi. Luis je sada poraen. On stoji
ne verujui, u iskuenju da jurne, ali siguran je da e vojnici
refleksno zapucati u njega.
Allons-y", kae Kofi opet, ali i on je izgubio pouzdanje. A
Luis se i dalje ne povlai, prkosno drei svoje papire.
Tada iza vojnika ugleda nekoga ko dolazi prema njima,
zauje uzvike na francuskom i samo prati iznad glava vojnika
belog oveka. On neto brzo govori naredniku pokazujui prema
Luisu. Zatim prolazi pravo pored narednika i izmeu vojnika na
barikadi. Luis odjednom shvati kako verovatno izgleda u prljavoj i
poderanoj odei, sa bradom i ispijenim licem, u najboljem sluaju,
kao ulini prosjak. Nikakvo udo to nije ostavio utisak na
narednika.
Qui etes vous?", kae onaj ovek brzo dok narednik
pristie.
sam Amerikanac. Ne govorim francuski."
Vi ste Amerikanac? Mon Dieu! Pa otkud vi ovde, ah?"
Luis die ruke i upravo hoe da odgovori, ali sada se
narednik izdire na Francuza. I Francuz se dere na njega i die svoj
paso naredniku ispred lica kao da mu preti. Narednik opet trai

papire od Luisa. Ovaj korakne da mu ih da. Narednik napravi

predstavu gledajui u njih, pa mu ih vrati. Klimne glavom.
Venez avec moi", kae mu Francuz. Brzo! Doite sad."
Vojnici su spustili puke. Luis polazi za Francuzom. Polazi
i Kofi. Ali, dok Luis prolazi pored onog prvog vojnika, on digne
puku i udarcem srui Kofija na kolena. Luis se okrene prema
njemu. Kofi hvata vazduh.
Francuz vue Luisa za ruku. Hajde, odmah!"
Kofi pokuava da ustane, ali vojnik je ve izmeu njega i
Luisa. Luis uhvati vojnika da bi proao do Kofija, ali odjednom
su sve puke opet na gotovs.
On je sa mnom."
Ko je on?"
Ne znam, ali..."
Onda ga ostavite. To nije va posao."
Francuz ga vue za ruku i Luis dozvoli da ga odvue
jo korak dalje.
Tih deaka ima svuda i oekuju usluge", kae Francuz.
Luis okleva.
Moramo otii odmah da se situacija ne promeni."
Luis poe. Iza vojnika vidi kako Kofi ustaje. Oni ga obore
kad je opet pokuao da se probije. I poslednje to Luis vidi od
njega je kako ukoeno ustaje, vidljivo ozleen, a vojnici ga
odguraju nazad u masu.
Grozno izgledate."
Luis bledo gleda tog belog oveka, zapanjen zavretkom
svojih muka. On sedne na prednje sedite Francuzovog terenskog
dipa, uvali se u njegovo toplo tapacirano sedite, pod ledeni mlaz
klima-ureaja. Gotovo da je izbezumljen. Jedna muva udari u
vetrobran glupo pokuavi da izae. Luis zatvori oi. Kada ih
otvori i pogleda napolje, susretne se sa pogledima grupe dece
koja su se okupila da zure u njega. Oni gledaju kroz prozor
priavi to blie mogu, pritiui ruke na topli metal vozila. U
poetku bi bilo mogue pogreno pomisliti da ta sirota deca samo
prose, da trae nekakav spas, dignutu ruku, ali zatim, u njihovim

oima ugleda samo radoznalost.

Treba vam pivo, drugar." Francuz pritisne sirenu, pa se
izveze na zemljani put. Grad nije daleko odavde, mada je put
uasan. Ali, svi su takvi."

KOKENDE RETIRANT UTOITE

Jen izgleda vie ljutito nego povreeno. Modra rasekotina
na njegovom licu zarasta uz spektar duginih boja. Kotalo je
dvadeset hiljada franaka da ga izvuku, a vei deo gotovine Helen
je imala kod sebe. Malik je hteo da saekaju jo jedan dan.
Rekao je da su mogli da ga izvuku i za deset hiljada, kao da
postoje trine cene za takve stvari, a oni su, kao pravi turisti,
preplatili.
ejn se uvue na sedite taksija. Zaustavlja se u sredini,
pored Helen. Gura ruku u njenu da bi joj ponudio utehu, ali njena
ruka drhti. ejn je stisne etiri puta. Da-li-me-voli? Pokuava
tako par puta, pre nego to ona shvati i odgovori mu sa tri stiska:
Da-volim-te. Zatim dva: A-koliko? Ali Malik omete Helen
pitanjem.
Pravo na brod? Oui?"
Helen gleda pravo napred. Jedan deo nje bi otiao do
barikade, samo da baci pogled prema umi iza nje, upravo
zbog toga to su stigli ak dotle. Ali, to sada ne dolazi u obzir.
ejn se skuplja uz nju, ona se seti svog odgovora i vrati mu ga
jednim vrstim dugim stiskom ruke. Volim te ovoliko. Ona
pogleda njegovu povreenu ruku i beli zavoj koji je sada ve
prljav od crvene praine.
Da, Malie, allons-y!"
Voze se kroz prljave ulice koje poput nekog lavirinta vode
prema reci. Kada se priblie brodu, upadnu u saobraajnu guvu.
Veina ide peke; mukarci guraju kolica, a ene nose velike
terete na glavama. Taksi se probija kroz masu, gura ljude, ali polako
napreduje.
ta je to, Malie?"
Mnogi ljudi se boje borbi."
Zar ne veruju u prestanak sukoba?"
Nikad se ne zna kako e se to okrenuti. Najzad, vladini
vojnici su veliki pljakai. Boje se da pre povlaenja vojske ne odlue
da dou do nekog plena."

Jen se ispravi. Pitanje je samo ko e ih opljakati. Zato nema

razlike. To je posao."
Oui, posao. Zar nije vladanje uvek posao? Zar te nikad nisu
hapsili u Americi?"
Ne."
"Non?"
Dobro, jednom za ufur."
I morao si da plati, non? Dao si im pare da ue."
Da, ali sam dobio priznanicu." Jen se nasmeje.
Ah dobro, da. Blago tebi."
Helen gleda kroz prozor ljude koji se guraju pored taksija.
Mada taj prosti taksi nije nita posebno ona se osea zatienom,
gotovo privilegovanom. Ne shvatam kako emo se probiti ako
budemo morali da izaemo i poemo peke. Imamo previe prtljaga."
Ne brinite, madam." Malik otvori vrata da bi izaao u tu
svrhu mora da gurne ljude sa puta. Jen izlazi za njim. Idem s tobom.
Spreman sam da izaem iz ovog taksija." Trudi se da odri korak sa
Malikom koji nestaje u guvi. Helen se divi njegovoj sposobnosti
kretanja kroz masu.
Mama, zato stojimo?"
I mnogi drugi ljudi pokuavaju da stignu na taj brod." Ceo sat
se vuku polako. Voza trubi i napreduje po neki in.
Kad odlazi sledei brod?"
Voza je pogleda, ali ne odgovori.
Ona se seti da pokua na francuskom, Quand est-ce que le
bateau quitte?"
On prepozna re brod" i pokazuje napred.
Quand? Kada?"
On slegne ramenima. Helen shvata da tu ne stoji samo
problem komunikacije. Niko ne zna.
ejn sedne. Kod kue je no kad je ovde dan?"
Da."
Kladim se da pada sneg."
Jo jedan sat je proao dok se nisu pribliili doku, a jutro je
sve toplije. Najzad taksi vie ne moe dalje. Helen se uplai. Ima

dovoljno ljudi da popune etiri broda.

Mama, ta je bilo?"
Ima previe ljudi, ejne."
U redu je, Moemo da ostanemo. Ruka mi je mnogo
bolje."
Ti si vrlo hrabar deak."
Sanjao sam jo jedan san."
Helen se smeka.
O slepim mievima. Bio je straan. Slepi mievi su se
svuda nalazili. uli su se kao voda u vazduhu. Vu, vu! Deak
koji ih je lovio imao je specijalni luk, a i svoje tajno mesto tamo
gde je vodopad. Popeo se na drvo i gaao slepe mieve otrovnim
strelama. Oni su padali u vodu. Bili su smeni onako skroz mokri
u vodi. Slepi mievi ne znaju da plivaju, je l' da?"
Ne, mislim da ne znaju."
Ali, opet je bilo strano jer je bilo mnogo slepih mieva u
vodi. Stvarali su uasne zvuke i ja sam se plaio da ne upadnem."
ejn zastane. Sam sebe plai ponovnim prianjem svega toga. l'
misli da je tata na nekom takvom mestu?"
Helen ga pogleda. Toliko puta je pitao gde mu tata moe
biti verujui da ona to zna.
ta ti misli?"
Bio je u mom snu." ejnov glas je tih. Bio je bolestan."
U iskuenju je da mu kae neto, ak i privremenu la, da
ga smiri. Ali, pre nego to je stigla da mu odgovori, na vratima se
pojavi Malikova glava.
Imamo leaj; sad morate da doete."
Iza njega, Jen kao da je ostao bez daha. Malik daje uputstva
vozau, tako da ovaj isporui torbe, a on pouruje Helen i ejna
iz kola. Izgleda trijumfalno.
Oh, ovo je bilo blizu, madam. Umalo da nam se omakne.
uvali su kabinu prve klase za nekog vrlo bogatog trgovca. Ali,
obradio sam ih. Bilo je skupo. Brod je pun; nadam se da e ipak
moi da plovi. A ima vie bari nego ikad."
Malik ih vodi kroz guvu. Kakve anse bi imala, pomisli

ona, da nije imala Malika, ili novac, u koliini lokalne godinje

plate, da podmiti kapetana? Guraju se pored ene sa detetom
umotanim u tkaninu, vezanu na njenim leima. Dete je budno, ali
oamueno vruinom. Njen pogled prati Helen u prolazu. Da bi
stigla dotle, Helen je morala da se gura i probija. Ona vrsto
dri ejna za ruku.
Na gornjoj palubi, kapetan se naginje preko ograde i
nadzire ukrcavanje. On se okree da ih doeka nudei Helen i
Jenu da se poslue iz bara koji je udesno napunjen ledom. Na toj
visini ak duva i lagan vetri, mada neometani sunevi zraci pre
bez predaha, a hlada nema dovoljno.
Na obali su presekli dotok novih putnika. Palube bari su
prepune. Nekoliko ljudi otkainje veliku uad koja ih povezuju sa
obalom. Brod je toliko optereen da se jedva pokree, mada mu
motori urliu i sav se trese, ali flotila se na kraju otisne u struju.
Odvee se niz reku kao splav mrava u vodenoj bujici, verujui
da e kapetan prebroditi pliake koji vrebaju u toj smeoj vodi.
Dim se die iz dimnjaka, a Helen se pita hoe li uspeti da preu
onaj pliak nizvodno. Osvre se prema gradu i praumi iza njega,
to se gube u zelenkastoj izmaglici. Odjednom je obuzme oseaj
aljenja, intuitivni oseaj da je pogreila.
Tada se zauje vritanje odozdo i ona pogleda preko ograde;
jedna od bari se nasukala na pliak. Inercija trajekta je tako jaka
da ona oseti samo slab trzaj kada se bara odvojila od flotile.
Nekoliko ljudi koji su pokuali da zadre vezove, povueno je u
vodu. Mada su uspeli da povuku odvojenu baru, ona pluta. Bez
motora koji bi je navodili, na kraju e se nasukati na neko ostrvo
nizvodno, sa svim svojim jadnim putnicima. Kao da su pomislili na
to, mnogi putnici skau i plivaju prema obali pre nego to glavna
struja ponese baru. U gomili ljudi koji to gledaju sa obale, jedna
ena privlai Heleninu panju. Moda zbog toga to je odevena u
crveno. Ona stoji na plai, ispod jedne visoke zelene palme koja se
uzdie do krune umskog baldahina. Izgleda mala i sitna ispod
nje. Brod poinje da skree za okuku reke. Helen spusti pogled na
svoju gotovo praznu au, uzme poslednji gutljaj svoje kole i

okrene se od umskog krajolika.

Luis krivi vrat da pogleda gore u suvo plavo nebo. Zato
su svi ovi ljudi mokri?"
Francuz nije primetio. Od kupanja?"
U odei?"
Ah! Verovatno neka nesrea sa brodom. Trebalo je da
otplovi danas." Francuz pritisne sirenu da raisti put. Ovde je
zbrka. Ali, jo ima nekoliko pristojnih hotela."
Voze se kroz masu ljudi koji nisu uspeli da se popnu na brod, i
dalje kroz gradi. Dok prolaze pored prvog hotela, Francuz namigne
Luisu. Onaj drugi hotel nije tako nov, ali je mnogo bolji." Osmehne
se kao da bi to trebalo da bude nekakva ala. Luis u prolazu vidi
iznad ulaza beli luk koji se osipa; teko je zamisliti kako je to noviji
hotel.
Dok se voze dalje, Luis pria svoju priu. Zvui mu besmisleno
dok je slua tako, glasno, i napola se pita hoe li mu Francuz
poverovati.
Nemam novca. Nita."
Ah, kakve ima veze? Vratiete mi kad budete mogli. Moram
da pomognem oveku koji je bio blizu smrti i izbegao je."
Na kraju stiu do stare viktorijanske zgrade na jednom brdacetu.
Sa vremenom, boja fasade je oteena. U daljini reka svetluca kao
otrovna zmija. Luis dobije sopstvenu sobu. Nije neto naroito.
Trebalo je da zna da nee imati telefon. On dugo sedi na krevetu, u
stanju oka, sakupljajui snagu da poe i nae telefon. Kada zatvori oi,
odmah ugleda prizor na barikadi masu ljudi, narednika, Kofija i pored
njega kundak koji ga obara na kolena. Otvara oi u svetloj sobi i boji
se da ih opet zatvori. Zauje kucanje, i Francuz proturi glavu unutra.
Praa Luisu ilet i pastu za brijanje.
Bie vam potrebna i odea, oui?" Mada, moda vam nee ba
odgovarati." Nasmeje se.
Uzme odeu uz tiho hvala. Francuz zuri u njega kao da pokuava
da shvati neto neobjanjivo strano kod Luisa, uprkos istoj boji njihove
koe. To traje jedan dug nespretan trenutak. Trebalo bi da Luis kae jo

neto, ali on to ne ini i Francuz najzad zatvori vrata.

Luis odlui da se sredi pre nego to poe da potrai telefon.
Pritisak vode u kupatilu jedva uspeva da napuni kadu blago toplom
vodom boje re, pre nego to sasvim nestane. Ali, Luis ipak
uspeva da se okupa i obrije. Obue odeu svog dobrotvora koja
je ista, ali izgleda jo neobinije od njegove sopstvene,
upropaene odee. Stane ispred ogledala. ovek koga ugleda mu
je nepoznat, nije ni onaj koji je bio nekada, niti do nedavno.
Legne na krevet i ne nameravajui zaspi. Ne budi se kada je
Francuz doao da ga pozove na veeru. Ne budi se cele te noi.
ak se i ne pomera sve do zalaska sunca sledeeg dana. Jedan
zalutali sunev zrak sa prljavog ogledala u kupatilu padne mu na
one kapke i on se za trenutak uplai da je jo u umi.
Polako se probudi iz sna bez snova, pa ustane i poe da
potrai telefon. Dovoljno je kasno da zatekne Francuza sa jo
nekoliko belaca meu tinjalicama protiv komaraca u baru. Osim
ankera, Afrikanca koji se naslonio na dragoj strani anka, tu
nema vie nikoga. Iza njega i vrata koja su otvorena da bi
proputala kakvu-takvu promaju iz okolnog nepokretnog vazduha,
nalazi se prazan bazen, ispucao i izbledeo od sunca. U normalnim
prilikama ti ljudi bi radili, kopali rudu ili istraivali, meutim,
neizvesnost prekida vatre i opasnost od obnavljanja borbi
privremeno su ih izbacili iz njihovog redovnog posla. Jedan ili
dvojica su moda u manjem obimu umeani u prodaju oruja
jednoj ili drugoj strani; nita veliko, samo uzgredno, tek d
zarade za neko pivo ili druenje u afrikim sutonima. Oni
raspravljaju, mada ne postoji stvarno neslaganje, vie je to, u
stvari, napadanje loeg naina na koji Afrikanci rade.
Ovo je Luis, Amerikanac koga sam jue ujutru naao
kako luta praumom", kae Francuz smejui se.
Nastaje pauza u razgovoru da bi se progutalo malo prevrele
pene i za trenutak vlada tiina. Zatim uspeju da izreknu nekoliko
polusrdanih pozdrava. Ti ljudi kao da su zaista oamueni
kombinacijom piva, zaglupljujue vruine i svoje interne
rasprave.

Ima li negde telefon?" Njegovo pitanje ih prekida.

Ko zna?" kae jedan, pa svi ponu prigueno da se smeju
onome to je trebalo da bude tos.
Sedi, ovee, popij pivo. Mora da umire od gladi. Mi smo
naruili nekoliko hamburgera", kae jedan od njih glasno. Narui
i ti. Brod sad nee doi za nekoliko nedelja, a Martijev avion je
konfiskovan. Zaglavljeni smo!"
On udari Martija po leima, pa se svi nasmeju. Luis stie
utisak da je tu prisvajanje tueg aviona uobiajena stvar. Prihvati
ponudu da popije pivo. Niko ne pita Luisa nita o njemu samom.
Moda na takvim mestima postoji nepisano pravilo da se ne pria
o tome ta ko radi. Njemu je drago to moe da preskoi svoju
priu. Ubrzo od samo jednog piva, Luisu pripadne muka i on nije
sposoban da jede kada donesu jelo, suvo meso i prenu ribu.
Jedva da su i primetili kada se izvinio i ustao od stola.
ena na recepciji hotela nema mnogo posla jer je poslednji
odlazak broda gotovo ispraznio grad od stranaca, ali ne odrie se
svog zaposlenja i brani poloaj.
Postoji li negde telefon?"
Ona ga gleda bezizrazno oekujui da shvati da e morati
da govori francuski ili neku verziju istog.
Telefon?", pita on nekom vrstom francuskog naglaska koji
bi proao na dramskoj sekciji u srednjoj koli.
ui." Ona mu pokae prostoriju za koju se ispostavi da je
poslovna kancelarija.
Luis sedne za sto koji je ukraen samo telefonom i starom
faks-mainom. On optimistiki digne slualicu, ali ne uje
nikakav signal. Stisne par puta dugme za prijem, ali bez rezultata,
pa se vrati do ene na recepciji.
Nema signala."
Ona ga opet pogleda sa nestrpljenjem. Uprkos oiglednoj
injenici da nema nikakvog drugog posla, ena kao da nema vremena
za njegove jezike probleme.
Probleme," pokuava on plaei se da bi to mogao biti
panski, a ne francuski. Stavlja ruku na uvo pokazujui joj da telefon

n daje signal.
Ona protiv volje naputa svoje mesto i prati ga do kancelarije.
Podie slualicu, razmotri problem i klikne dugme za prijem isto kao
i on, pa mu prui slualicu. Signal se uje. On je obradovan i samom
mogunou veze sa ostalim svetom.
Merci", kae joj, ali ona je ve izala.
Telefon. Za trenutak dri slualicu u ruci i pokuava da se seti
pozivnog broja za SAD jednog, naravno. Okrene broj i mada mu
zvonjava nije poznata, nada se da e se Helen javiti i moli se da to ne
bude telefonska sekretarica. Ali, zauje snimljenu poruku na
francuskom naglaenim izgovorom: Vouz avez appele un numero de
telephone qui ne plus est en service. Veuillez verifier votre numero et
essayer de nouveau."
Sranje."
On spusti slualicu, ali kada je digne, opet nema signala.
Klikne dugme, ak i prodrma telefon, Ispusti slualicu i opet je die
dok opet ne dobije signal i zahvalan je za to. Opet okrene broj.
Vouz avez appele un numero de telephone qui ne plus est en
service. Veuillez verifier votre numero et essayer de nouveau."
Ponovo pokuava, ali dobija isti odgovor. Sedi i gleda u telefon,
spreman i da ga moli. Opet odlazi do ene na recepciji.
Samo digne ruke u vazduh. Probleme."
Ona se namrti. On joj pokae telefon.
Vouz avez appele un numero... ne plus est en service...
essayer de nouveau." Luis posre kroz delove snimka koje je
dobijao.
International?"
On klimne glavom pa to je jasno.
Vous devez regler la communication avant de le
composer", objanjava ona. Ne razume. Ona mu preko volje
prevede. Morate prvo da platite."
Luis nema novca. Nema izbora, sem da ode do onih ljudi u
baru i zamoli ih za to. Polazi do salona. Gorki miris evropskih
cigareta i atmosfera rasne superiornosti lebde u holu. Razgovor
se stia do nekoliko tihih kikota, pa zamre u tiinu kada je on

stao pored stola ne sedajui.

Nasukao sam se ovde. Nemam para; a moram da nazovem
nekoga telefonom."
Oni ne odgovaraju odmah kao da se ta tvrdnja ne prevodi
automatski u pitanje. Zato ga on formulie. Treba mi neto
novca na zajam. Mogu ga dobiti telegramski, im..."
Niko ne alje pare telegramski u ovu nedoiju, eh!"
Kanaanin se tiho nasmeje.
Luis samo stoji, nepokretno.
Treba mi novac. Za poziv u SAD."
Oni ute jo jedan trenutak; kakav god mrak da je njihovom
veselou rasteran po okolnim senkama, opet se spustio u tu
zaguljivu prostoriju. Najzad Francuz progovara. Moramo da
skupimo prilog za naeg jenki-drugara. Ja moram nekako da
vratim svoju odeu, non?"
Smeju se. I dok Luis tako stoji, oni dodaju jedan drugom
praznu pivsku au. Veina prilae neto. Kanaanin i Francuz su
velikoduni. Rodezijac koji se napio toliko da ne moe ni da
govori, brzim pokretom predaje au ne priloivi nita. On izgleda
mrzovoljno i odbojno; verovatno zato to je Luis Amerikanac.
Poslednji od njih predaje au Luisu. Svi zure u njega kao da
stoji tu samo u donjem veu.
Tada Kanaanin razbije tiinu. Pa, sreno."
Luis izlazi sa pivskom aom u ruci. Odnosi je do recepcije
ignoriui enino iznenaenje svojim izborom novanika. Podie
tri prsta. Trois minutes."
Ona odgovori tako brzo da je on ne razume. Prua joj au
da bi mogla da izvadi novac. ena izvadi najvei deo sadrine
ostavivi nekoliko novia koji su praktino bezvredni. Deux
minutes", kae mu.
On sedne pored telefona i prolazi kroz obred drmanja koji
mu dozove signal za slobodnu vezu. Okree broj i ovoga puta
uje neprekidno pitanje. Bez snimljene poruke, ali i bez
zvonjave.
Morate mi pomoi", zamoli enu. Na njenoj belenici i

penkalom zapie joj broj telefona, meutim, ak ni posle nekoliko

njenih pokuaja, poziv ne prolazi. Ona die ruke poevi tek
pomalo da se nervira. Izvinjava mu se i vraa se na recepciju,
dohvati njegovu pivsku au, vrati novac unutra i prui mu je.
Essayez demain", predlae. Sutra."
Luis ne moe da ostavi telefon izdaja tehnologije preti
njegovom razumu. Moe da se zagleda u divljinu, ili go u
nebesko prostranstvo, da oekuje prezir i da padne u oaj.
Prihvati to. Ali, taj telefon je povezan pravim bakarnim icama
koje prenose milion, bilion beznaajnih poruka kao to su uvek
inile za njega. U iskuenju je da tresne telefon, da ga razbije u
paramparad. Telefon mu izgleda kao sasvim jednostavno udo, kao
neznatna elja, sada kad se izvukao iz ume, sada kad je uspeo.
Samo poziv. icu.
Beli ljudi su pored bazena. Do sada su popili dovoljno da bi
mogli da zamisle i da je pun vode, ak i onaj koji lei na dnu,
onesveen u njegovoj enskoj oblini, jo drei pivo. Ti ljudi su
odluili da budu tu. Nisu otili brodom kad su mogli. Oni se,
naravno, ne boje. Znaju kako e se sitnice promeniti za njih kada
se okrene, a moda ih je ak i neprijatnost nedavnih dogaaja
spustila ba u onakav zaborav kakav trae, vrstu istilita i priliku
ili opravdanje za pijanku.
Nisu sami. etiri ili pet Afrikanki je sa njima devetoricom.
Sede im u krilima i naslanjaju se na stolice, piju i smeju se
oputeno, oekujui pravi posao. Niko ne primeuje da Luis
dolazi i seda na jednu od neiskorienih, starih salonskih stolica.
Suvie su zatupljeni alkoholom da bi priali. Kako no odmie,
lagano gube snagu. Mukarci sa enama prvi se izdvajaju, a na
kraju odlaze i ostali, neki uz naklon ili mahanje rukom. Poslednji
je onaj sa dna bazena. On ustaje i gleda oko sebe kao da se na
dnu tog bazena naao posle neke smicalice. Ostavlja flau u
drutvu, na tom mestu ve porazbijanih aa, izade i otetura se.
Luis ne moe da spava. Lee u svoju salonsku stolicu
uivajui u optem mirisu citronele i zagleda se u vedro nono
nebo. Zvezde izgledaju posebno daleko. Zid od cigala iza njega

odvaja ga od grada, dizel-taksija i tro-trosa. Zid je podigao jedan

ovek, sada penzioner iz Rajna, koji je ugrabio pravi trenutak da se
izvue. Luisu je drago zbog te iluzije civilizacije. To je barem neto
slino pruenoj ruci; mada je domaaj kratak, ima neke
mogunosti u samoj toj zamisli.
Na verandi na drugom spratu jedna od ena izlazi,
popravlja bluzu i tiho kuca na druga vrata koja se otvaraju da je
prime. Oko sat kasnije, druga ena izlazi iz jedne sobe na treem
spratu. Tiho zatvara vrata, kao da se iskrada. Pretura po
ovekovom novaniku, uzima gotovinu koju je nala, pa ga baca
pred vrata. Polazi niz verandu, pa stane, nagne se preko ograde i
pogleda pravo iznad Luisa, prema gradu iza zida.
Dugo ostaje tako oslonivi se svom teinom na slabano
priruje. Gledajui je, Luis ne moe da je ne zamisli kako pada.
Priruje odjednom poputa i puca jer su sastavci zarali od vlage.
Ona pada poput neke teke ptice usporavajui pad rairenim
rukama. Kada tresne o cement, to se ne uje. Primetivi na kraju
i Luisa pored bazena kako zuri gore, u nju, poalje mu pogled
otvorenog prezira, uzme svoju tanu i nestane.
Ludilo ovog doba noi je neto to izbegne ovek koji
spava. Jedna misao ne dozvoljava Luisu da zaspi i nee da ga
napusti. On moe da zatvori oi, ali ne moe da joj pobegne.
uje Francuzove rei.
Tih deaka ima svuda i oekuju usluge."
Ne moe da se oslobodi misli koja ga opseda: da je vre
drao Kofija za ruku ili imao hrabrosti u trenutku iskuenja,
mogao je i njega da provede kroz barikadu. Kofi mu je spasio
ivot vie puta i zaprepauje ga teina tog duga. Sama ironija,
ono to ga dri budnim je to ta ga niko nee kriviti zbog
odlaska. U stvari, niko ne treba ni da zna za Kofija, ako on to
poeli. Sam je uvar sopstvene prie. Sutra ili prekosutra nai e
neki drugi telefon i nekoga ko e mu pomoi; i prednost koju je
stekao roenjem, stii e kao deus machina da ga spasi. Posle
nekoliko sati spavanja u udobnoj auri mlaznog aviona, stii e
kui kao da se nita nije desilo. Iako e kua biti prazna, vrata e

se lako otvoriti na svojim arkama. Svetlost e sinuti,

podstaknuta na to nekom apstraktnom i udaljenom silom. Sama
kua e mu pruiti osloboenje tehnolokim oivljenjem koje
gotovo da nema mane sluei ga, poput batlera u papuama,
ledom i hranom, televizijom, elektronskom potom i muzikom. A
i Helen i ejn e biti samo dve hiljade milja daleko od njega to
je jedan domai, ameriki let avionom.
Ipak, slika Kofija mu ne da mira. To je kao da je ostavio
svoju ruku u nekom jezeru, pustio ga da padne u vodu i udavi
se. Ne moe sebe da ubedi u prihvatljivu misao da se to desilo
sluajno ili zbog neega to je van njegove kontrole, da on tu nita
nije mogao, ak ni da spasi ivot Kofiju, ve samo da mu
pomogne samo jednom kada mu je to bilo potrebno.

KOLINGA L'AMOUR LJUBAV

Helen ne planira da ostane u prestonici due nego to je
neophodno. Jen je ve otiao. Kada ga je pratila na aerodrom, lice
mu je izgledalo umorno i izmenjeno, ali pokuao je da se osmehne i
napravi neubedljiv tos. Na vrhu rampe je mahnuo kao da mae
celoj Africi.
Ameriki konzul sa olakanjem slua kako mu njeno putovanje uz
reku nije stvorilo dodatne probleme i zna da ona odlazi. Kao da hoe
da se uveri u to, pita je za podatke o letu i predlae da je isprati kroz
pasoku kontrolu. Obeava joj da nee prekidati potragu i bez potrebe
proverava ima li sve podatke o tome kako da stupi u kontakt sa njom u
SAD. Zvui prazno i neiskreno dok se osmehuje sa previe saoseanja,
kao pogrebnik. Niko ne veruje da je Luis jo iv. On, u sopstvenom
izvetaju pretpostavlja da su ga ubili odmetnici kada je glupo
pokuao da pobegne iz aviona.
Njegovo telo bi trebalo da je ostalo negde u okviru hiljadu
kvadratnih milja kine ume, neprepoznatljivo posle nedelju dana. Taj
izvetaj je ve arhiviran u Ministarstvu spoljnih poslova. Toplim,
oputeno poslovnim glasom nudi joj jednu kopiju, ako joj je potrebna
zbog osiguranja. Toliko mu je teko da zato govori tiim glasom, pa na
kraju iti kao zmija.
Helen ima jedan dan da se organizuje. Lora je odvela ejna sa
svojim deacima, da vide gorile u zoolokom vrtu. Posle posete
ambasadi, prolazi pored velikog otvorenog stadiona, izgraenog
kamionima novca od nekadanje kolonijalne krivice iz ezdesetih
godina. Stadion se nalazi tano u sreditu pretrpanog grada,
potpuno prazan, okruen ogradom i retko korien. Pomislila je
da ne bi bilo loe da se vrati peke, ali njen hotel je na suprotnoj
strani, pa mora da zaobilazi ceo taj kompleks da bi stigla tamo,
to joj pola milje hoda pretvara u dve. Hoda tako da joj ograda
bude sa leve strane, a saobraajna guva, svetla i gasovi koji joj
stvaraju glavobolju, sa desne.
Najtopliji je deo dana, a ona je zaboravila da ponese eir.
Kada je ve ugledala hotel, primeti rupu u ogradi i jasno

proseenu stazu u travi. Ispred nje put skree dalje od njenog

cilja. Ona odlui da poe tom preicom. Osea se kao da svi
gledaju u nju dok se saginje da bi prola kroz ogradu pred oima
svih prolaznika i putnika u saobraaju i u jednom nespretnom
trenutku, bluza joj se zakai za icu. Osvrne se prema
zaustavljenim vozilima, ali niko je ne gleda, sem jednog od
deaka koji prodaju toalet-papir. On joj mahne, ona mu odmahne
oseajui se pomalo glupo. Helen otkai koulju i brzo ue
nekoliko koraka u park. Odjednom se oseti ranjivom, sama na tako
irokom prostoru, ali i osloboenom posle plovidbe niz reku,
brodom n iji je gotovo svaki kvadratni in bar neko polagao
pravo. to dublje ulazi na teren stadiona, saobraaj iza nje je
sve prigueniji.
U sredini, trava je niska, jedva da je i ima, a kada se
pribliila luku tribina, prelazi u ljunak koji joj pucketa pod
cipelama. I sam zvuk pedeset hiljada nogu na tom ljunku bio bi
straan. Ona zastane. Povetarac je neno gura u lea, kao da je
tera dalje. Ni u jednom trenutku nije pomislila da e odatle otii
tako, u takvoj situaciji, nikada nije pomislila da e se vratiti sama
i da je Luis mrtav. Bez dokaza, bez telefonskog poziva, kucanja
na vrata, bez nekog znaka, nemogue je izabrati pravi trenutak da
se to prihvati, da se kae: Poni sad, on je mrtav. Ona zastaje.
ak i korak dalje, ini joj se kao potvrda. Oekivala je taj oseaj
kada se iza njih zatvore vrata mlaznog aviona i rampa bude
povuena. Meutim, tu je sada, pred njom, stvoren u njenom
sopstvenom razmiljanju.
Luis je mrtav.
Luis je mrtav. A poslednje to je uradila, bilo je da ga
ostavi.
Nebo nad njom je bledo-plavo, a prazan stadion kao da
ponavlja njene misli. Taj kamen je uo toliko uzvika na politikim
mitinzima, video saete snove ljudi unitenih i prevarenih toliko
puta i uo mnotvo na smrt osuene dece, pa zar je vaan njen
gubitak? Sada eli samo da oseti kako je njegove ruke dre za
miice, njegov poljubac i zagrljaj. eli da vrati one trenutke kada

je poljubac znaio sve to i treba da znai, kada su njegove oi

bile kao plavi plamen, a ona je mogla da mu se pokori znajui da
je dobro izabrala. Plae kada je deak dotrao preko terena. U ruci
ima tri ili etiri rolnice toalet-papira kao da je poslat ba da joj ga
donese.
Madame! Madame!"
Ona odmahne rukom prema njemu, automatski odbijajui
reklamu.
Madame, vous ne devez pas etre ici!"
Oprosti?"
Venez vite. C'est une mauvaise place."
Mada samo maglovito shvata njegove rei, smisaao joj je
jasan; ne bi trebalo da bude tu. Deak ve tri prema ogradi na
suprotnoj strani. Ona pokua da ga prati brzim korakom, ali onda
potri da ga pristigne. Osvrne se preko ramena da vidi od koga to
treba da bee, ali stadion je jo prazan. Deak se provlai kroz
rupu u ogradi kod naselja straara, umeza i otvorenih odvodnih
kanala.
Par ici!" Pokretom je pozove da poe za njim.
On odlazi niz uzan sokak, a ona ga izgubi posle par
skretanja pa usporava hod paljivo gledajui kuda ide i traei put
kojim e izai na glavni drum. Kada je opet ugledala hotel kako
se die iznad palmi, on je i dalje oko etvrtinu milje daleko. Mada
izgleda da joj je drum sa desne strane, ona ide pravo prema hotelu,
radije nego da se izgubi pokuavajui opet da ga nae. ene diu
poglede sa zadimljenih ognjita, a deca su toliko iznenadena to
je vide da ak i ne ustaju da pou za njom. Svi zastaju i zure u
nju dok prolazi. Nisu navikli da vide bele ene, a posebno
turistkinje u tom delu Kinase.
Izlazi na malenu trnicu, od reda niskih, otvorenih uderica
u kojim se prodaje meso. Crveno meso je nabacano na kolica i visi
upljuvano od muva i izloeno toploti i vlazi. Mesari ga seckaju
tupim noevima, otkidaju komade u zglobovima i odsecaju manje
komade gazdama. Jedan od njih izlazi iz svog odeljka i utne
mrtvog pacova prema smrdljivom odvodu. Ona stavi ruku preko

usta i umalo se ne vrati, ali hotel je sada blii od dve stotine

jardi, pravo iza trnice mesa.
Ona presee izmeu nekoliko tezgi i poe niz blagu
nizbrdicu iza njih. Tada shvati da je pogreila. Tu se odbacuju
iznutrice i otpaci; zemlja je blatnjava od krvi koja vijugajui curi
niz brdo do kanala preko koga ona ne bi mogla da pree, Okrene
se i padne na kolena. Ruke i odea joj se umrljaju krvlju. Ustaje
tako uspaniena da umalo to se nije opet okliznula, a onda
primeti da nije sama. Gleda je oko pola tuceta ljudi koji su
naslonjeni na tezge i sede u neredu iza njih. Izgleda kao da su i oni
odbaeni poput beskorisnog ubreta. Udovi su im iskrivljeni
raznim boletinama, gubom, elefantijazom i oni tupo zurei prate
njen upad. Helen pogleda svoje ruke kao da je to ona uradila.
Oseti muninu u elucu i povrati. Izmueno gleda jednog mesara
koji izlazi iz svoje radnje i zuri u nju. Strahovito je zgodan;
ruke su mu miiave i snane.
Pourquoi eles vous ici?", pita je ljutito. Helen se die, da
pobegne, a on se izdere na nju. Vous ne devez pas en-tre ici.
Va-t-en! Idi, idi, idi."
Helen poput lopova pobegne od njega kroz guvu na trnici.
Ne zaustavlja se sve do crvenog tepiha koji se protee iz
hotelskog ulaza, pod hladnim pogledom vratara.
Iznad lavaboa u kupatilu ispljuska vodom ruke, a zatim i
lice dok se najzad ne opere. Zatim svue odeu odbacujui je u
ugao bele prostorije. Sedi u kadi dok se voda sasvim ne ohladi,
uznemirena samo svojim drhtavim dahom, plitkim i nestalnim.
Zatvara oi i pokuava da izbaci viziju mesarskih tezgi iz svog
seanja. Smrt je u elucu ovog sveta, u svakoj palmi, viri
svakome preko ramena. Preti da je ugui isisavajui vazduh iz
prostorije.
Helen je sebi dozvolila da sa Luisom prekri svoja
najsvetija pravila u odnosima. Ona nikada nije dozvoljavala da
joj dani zavise od mladievih planova. Nije automatski zadravala
neko vreme u rezervi. Sa Luisom nije shvatala da jedno drugom

zauzimaju sve vreme dok on ne bi otiao van grada i ona nekoliko

nedelja ne bi bez njega izala u etnju. Bila je topla letnja subota i
mogla je da uje kako satovi kucaju u svakoj prostoriji. Njihovi
otkucaji su nesinhronizovani i jedva je mogla da poveruje da je
ikada ivela bez tog zvuka. Obila ih je i sve iskljuila zaustavivi
im vreme na devet-nula-sedam. Zatim je ula u kupatilo i sedela
sluajui sve, artikulisan zvuk vode koja joj tee niz ruke. elela
je ponovo da se obea gledajui kritiki svoje telo u iskrivljenoj
slici u vodi. To ubeenje joj je prijalo, mada je drugi deo nje
mislio: ta e ljubav biti kad sve to bude neaktivno?
sada, u Africi, ustajui iz vode, drhturi shvatajui da je
ipak dozvoljavala da se to deava dvanaest godina njenog ivota.
Ljubav. Izlazi iz kade i omotava se pekirima. Koa joj je ista i
opet je osea kao svoju. A tada napravi greku, zatvori oi i
oseti Luisove tople ruke na svojim leima, pa na rukama i na
struku, sve onako kako je voleo da je dodiruje, njegov dah na vratu
kako udie miris njene kose. Prekrtenih nogu seda na glatke
ploice i plae dok se nije dovoljno umorila da bi prestala.
Helen se obue i zastane u holu da bi uzela karte od
turistikog agenta koji tu ima kancelariju. Malik je eka u kafeu
sa dve vrste palainki, punjenih jagodama i lagom. Gotovo je
zaboravila da e on svratiti. Sedne i stavi karte na sto izmeu
njih. Malik ih uzme.
Teke su", kae i paljivo ih vrati na sto. Tako i treba.
One e vas odneti daleko, preko celog okeana."
Helen uhvati njegov veseli pogled i osea kako joj se telo u
trenutku oputa.
Je li Jen ve otiao?" pita je.
Jeste."
Malik ustane i uzme je za ruku. Zanima me ta e rei o
nama."
Helen samo odmahne glavom.
Jednog dana morate da se vratite, moda kad borbe
prestanu."

Helen klimne glavom da bi izbegla da kae neto glupo,

kako bi trebalo da i on nekad doe u Ameriku, mada bi mu se
moda vie svidelo sada.
Kada najzad mora da poe, Malik joj pusti ruku i mirno se
okrene od nje. Zastane na vratima i mahne. Tee je otii nego
to je oekivala.

KOSALA AGISSANT IN
Luis rano ustaje. Jo je mrak. Osea se najsnanije od kada je
pobegao iz aviona. Odmor i pristojna hrana su mu vratili snagu.
Nekoliko minuta poto je obukao Francuzovu odeu, iskrada se iz
sobe. U toku noi se naoblailo i sivo nebo s mukom poinje da
ustupa mesto danu. ena na recepciji spava u svojoj stolici. U nekim
od ruevnih zgrada koje kao da se teturaju niz blagu padinu brda,
ljudi poinju da se bude. Neki deak od petnaestak godina gura kolica
uzbrdo i osmehne se Luisu. Prolazei pored hrianske crkvice, Luis
zastaje za trenutak da bi uo pevae, isti sklad koji se uzdie u
kronje. Malo dalje zauje udaljeno bubnjanje, a zatim promarira
grupa malih kolaraca, sa svojim stoliicama na glavama. U prolazu
zure u njega, pa onda otre dalje smejui se.
Stigavi na periferiju grada, stane. ak i ovako rano dan je u
punom zamahu, taksiji i tro-trosi su puni ljudi i njihovih prtljaga: korpi
sa maniokom, paradajzom, pisangom, guavom i ivim piliima. Jednu
od tih ptica neko dri kroz prozor za noge jer u prepunom vozilu nema
mesta za nju. Zemljani put prolazi na samo nekoliko ina ispod njenog
kljuna, a ona iri krila kao da bi poletela. Luis posmatra tu zlosrenu
pticu, susrevi se sa prestraenim pogledom njenog cmog oka. Taksi
poskakujui nestaje iz vida u gradskoj guvi.
Ne sea se jasno koliko daleko bi barikada mogla biti, a nema
orijentira niti oznaka u tom umskom pojasu irine otkosa. Put
ispred njega je prazan. Drvee stoji poput straara pored puta, a
grane kao da se okreu od njega na vetru. ini mu se da ga mrze
samo zato to je ovek, i odjednom mu to to radi izgleda
umobolno. Sumnja u sopstvenu pretpostavku da, samo zato to
nosi odeu belog oveka, moe bilo ta da uini za Kofija. Osea
se slabanim i sada bi sa radou prihvatio ruku osrednjosti, da
mu se samo odnekud ponudi. Pogleda prema gradu, dimu i buci,
ali se ne vraa. Morae da bude odluniji kad stigne tamo. Morae
sa vojnicima da se suoi hrabro, a to ne moe da se glumi. Oni e
oduvati oveka koji nema petlje.
Hoda polako. Mora da je sredina dana u trenutku kad prvi

put zauje buku sa barikade, iza blage okuke puta. Zastaje. Iznad
agora uje se tutanj teke opreme, kao duboko bubnjanje doboa.
Duboko udahne i opet okleva, povue se tri ili etiri koraka, pa
se zaustavi. Zatvara oi.
Nije on takav ovek. Nikada nije pogledao neku strmu
liticu i pomislio kako bi trebalo da se popne uz nju, da se suoi
sa svojim strahovima i prevazie ih. Oduvek je gledao na svoje
mane kao na nezvane goste na veeri, suvie utiv da ih istera.
Ruke mu se tresu. Duboko ubeenje noi nestaje na svetlosti
dana. Opet to uradi poe do mesta sa koga moe da pogleda
iza okuke puta pa se vrati. Jedan deo njega vriti: Bei, bei,
bei. To nije tvoje mesto. ldi kui. ta radi ovde?
Meutim, onda to uradi. Izae u vidokrug barikade, svestan
da sada mora da nastupi kao Veliki ovek", nadmoni belac",
neki potomak Stenlija ili kralja Leopolda. Dah mu se ubrzava, ali
ramena to skrivaju, a lice mu je vrsto dok hoda sa neoekivanim
oseajem smirenosti. Iza barikade vidi se logor izbeglica. Sada ih
ima na hiljade. Nije razmiljao o tome da bi i samo nalaenje
Kofija moglo predstavljati veliki problem. Ide pravo prema
vojniku najbliem barikadi, koji mu je okrenut leima. Momak
oigledno ne oekuje da mu bilo ko prie sa te strane i okree se
iznenaen. Luis zastaje vrlo blizu vojnika, blie nego to je to
prijatno obojici. Gleda ga u oi; momak kao da je uplaen tom
drskou.
Arretez-vous!" Vojnik uzvikuje slabije nego to bi da je
Luis samo nekoliko koraka dalje od njega.
Pusti me da prodem."
Luis je odluio da se i ne trudi oko francuskog. Vojnik ne
odgovara, ali gleda okolo, kao da bi voleo da se tu nae neko
stariji ko bi to sredio.
Skloni se da proem."
Luis stoji suvie blizu da bi vojnik mogao normalno da
digne oruje, pa kada poe jedan korak napred, vojnik nema
izbora i mora da se povue za jedan korak. Luis ne eka da on
povrati ravnoteu. Prolazi pored njega i kroz barikadu. To je

prijatna i laka pobeda. Tada uje kako se vojnik postavlja u

poloaj kao da zatvara vrata. Jo dva vojnika dojure sa orujem
spremni, na gotovs, da vide ta e beli ovek da uradi. Njemu
srce preskoi otkucaj; sada je preao crtu. Povratak kroz
barikadu nee biti tako lak.
Prelazi trideset jardi, ne osvrui se, pre nego to stane.
Izbeglice su prestale da viu da ih puste da prou. Pretvorili su
taj deli puta u dugaak logor, kao selo sa jednim velikim,
blatnjavim bulevarom. To je opsada i ako pre toga ne pomru od
gladi, mogli bi na kraju i proi. Luisa je zaustavio smeh. Pomislio
je da je upuen njemu, ali nije. To je samo neki bezumni starac.
Sedi na malom, vunenom ebetu, lica izbrazdanog osuenim
suzama. Iscrpivi se plakanjem, smeje se gaktavim, oajnikim
smehom a moglo bi biti ba Luisu. Kofi nije tu, ne sedi i eka
njega. On je idiot, isto kao i ovaj starac.
Luis koraa bulevarom traei Kofija, sada ve odluan da
uspe u tom poduhvatu. Meutim, tu su samo ene, deca i starci,
kao da je neko uredno izbrisao ceo jedan deo populacije,
mukarce izmeu deset i etrdeset godina. Prolazi pored ene koja
sedi pored privremenog zaklona od kie, nainjenog od nekakvih
motki i velikog lia. Deca su joj okupljena u krilu. Ne vrpolje se
niti guraju kao to bi deca obino inila, ve samo sede tako, tupo
strpljivi od predugog ekanja. Ona die pogled prema Luisu.
Que voulez-vous mondele?", pita ga. Poto joj on ne
odgovara, ona vie: Ou allez-vous, le blanc?"
Zatim pljune i Luis stane. On pone da se pita ta tu radi, a
sasvim sigurno ne zna ni kuda ide. Nekoliko dece mu prie i trai
hranu. Die ruke da bi im pokazao kako nema nita, ali poto je
u toj, novoj odei, ne veruju mu. Pokua da ih otera, ali najmlai
ga uporno sledi. Trai enin pogled, kao da bi ona mogla nekako
da im objasni ta on misli. Ali ona se okrenula na drugu stranu,
nezainteresovana.
Taj privremeni logor je dugaak i dok je stigao do kraja,
dobio je i pratnju. Jedna od manjih devojica mu se dri za
dep, traei neto od njega. Kofija nije primetio. Glupo je misliti

da je on jo uvek tu. Sigurno je otiao na neko drugo mesto,

vratio se u divljinu da potrai svoju baku, ili u neko drugo selo,
ili na reku. On to ne moe znati.
Luis se okrene i pogleda decu koja ga prate. Njihova
mlada lica ne odgovaraju svojim izrazima; nema uzbuenja dece
koja se takmie za neku uslugu, samo istinski oaj u njihovom
utanju. Da ih nema toliko, da mu nije potreban novac za telefon,
mogao bi da im da neto sitnia, koji je i sam isprosio. Oni se
stalno guraju uz njega i on se jedva okrene da bi krenuo natrag,
prema barikadi. Brine ga devojica koja mu se dri za dep.
Poto nije sakrio novac, boji se da bi mogla pokuati da mu ga
uzme. Pokua da joj odgurne ruku. ali ona se vrsto dri. Mora da
stane, uhvati zglob te etvorogodinjakinje i odgurne joj ruku. Besni
pogledi koje mu deca upuuju ga plae. On ubrzava korak, a parada ga
prati u stopu. Najzad stane i pokua da ih rastera. Mahne rukama
prema njima.
Nemam nita."
Deca se odmaknu moda nekoliko stopa, ali se ne razilaze.
Uzvikne: Idite!" To uplai nekoliko manje dece, ali ona samo
nau neko starije dete za koje e se drati.
Razlaz!" Neke ene u blizini dignu poglede na tu njegovu
viku.
On se okrene i pokua da ide bre, ali ne moe da prestigne ni
najmladu od te dece. Kakva smena greka. Nije valjda preao svu tu
razdaljinu od grada i rizikovao prelaz preko barijere samo da bi vikao
na tu jadnu deicu. Kofi nije tu. Luis je zadovoljio svoju savest.
Uradio je i vie nego to bi se oekivalo. Odmahne glavom i poe
bre, plaei se da nije ve otiao predaleko.
Priavi na pedesetak jardi do vojnika, uspori. Ne osvre se, ali
deca su poela da zaostaju i kada je preao polovinu ugaene zemlje
prema barijeri, ak je i ona devojica koja se drala za njega digla
ruke od svojm zahteva. On prilazi vojniku koga je gumuo,
razmiljajui: nee se zaustaviti ta god oni uradili. Sada nosi
Francuzovu odeu; moe nekanjeno da pree. ak i ako dignu
puke na njega, proi e pored njih i ne pogledavi ih, ni na koji

nain ne priznajui njihovo ovlaenje da ga zaustave. Poto nema

mase koja se gura, to ne bi trebalo da bude problem. Oni nee
zaustaviti silnog belog oveka. Zato bi? Ali kada je stigao do barikade,
vojnici ga ipak zaustave. Izgleda da su prvenstveno ljuti zbog
oholog stava prilikom prelaska. Dvojica staju pravo na njegov
put, ukrstivi puke. On se trudi da ne izgleda uznemireno zbog
toga, prisiljava se da ostane miran, ali ruke mu podrhtavaju dok
im prua svoju vozaku dozvolu i papir sa zaglavljem hotela.
Ou allez-vous? "
Hotel Parianin."
Oni kritiki gledaju onaj papir. Bez imalo urbe. Vraaju
mu vozaku dozvolu i Luis korakne napred, oekujui da e ga
pustiti da proe, ali vojnik die ruku. Hoe time da zaustavi
Luisa, ali neka mekoa i oputenost u tom gestu iznenauju ga, On
zastane i uzmakne jedan korak. Naterae ga da eka dok ne doe
oficir. Iz daljine lii na onog narednika koga je video i prvog
puta. Luis ga gleda sa panjom, pokuavajui da shvati poznaje li
ga, ali shvata da ak ni kada je ovaj priao dovoljno da mu se
vide oi, nije siguran. Moe da se nada samo da, ako je to isti
narednik, nee prepoznati Luisa, ovako obrijanog i odevenog.
Luis mu prui dozvolu. Gleda paljivo hoe li ovek
pokazati da ga se sea.
Venez avec moi."
ta?"
Venez avec moi." ovek mu pokae jednu popravljenu
kuicu pored barikade.
Luis poe za njim. Ako ga je i poznao, ne pokazuje to.
Zaustavljaju se ispred kuice.
Restez ici."
Narednik ue u kuicu. Unutra imaju radio i Luis eka dok
on pokuava nekoga da kontaktira. Oficir sedi sa Luisovom
dozvolom u ruci. Svi se kreu polako, sede ili ekaju, bez urbe.
Par mlaih vojnika sedi pored priguene vatre, pekui umskog
pacova na zelenoj granici.
Luis se okree od dima i zatvara oi da bi ih zatitio. Kada

ih otvori, ugleda jedno od transportnih vozila parkirano na

izbeglikoj strani barikade. Ispod njega primeti noge etvorice ili
petorice deaka koji sede jedan do drugog. Da bi im video lica,
morao bi da obie oko kamiona. anse da je jedan od njih Kofi
su veoma male. A moda i nisu. Te noge izgledaju kao da bi
mogle pripadati deacima Kofijevog uzrasta, ali mrdaju se i on
odjednom sa muninom pomilja da bi to mogli biti leevi.
Pogleda prema dvojici oficira koji i dalje pokuavaju da upotrebe
radio. Nijedan ne pazi na njega, a i vojnici oko njega nisu vie
radoznali. Oprezno napravi par koraka da bi bolje video.
Prvi deak je otprilike tih godina i iv je, Ali to nije Kofi.
Ali Luis moe da vidi samo ruku drugog deaka, Da bi bolje
video, morae da proe pored vojnika koji sedi na gomili
rezervnih guma. Izgleda da on spava. Luis baci pogled prema
oficirima da bi video njihov poloaj, ali ne moe nita rei sa
sigurnou. Delovi razgovora koje uje su meavina lingale i
francuskog jezika. Prie jo malo usnulom vojniku i sada moe da
vidi sledeeg deaka. Opet je odgovarajuih godina, ali nije Kofi.
Skrene panju na oficire. Narednik prevre njegovu dozvolu
i ona mu ispada na zemlju. On je podigne i opet pogleda sliku.
Zatim digne pogled prema Luisu. Izgleda da mu ne smeta to je
ovaj napustio odreeno mu mesto.
Kad on opet skrene pogled Luis poe jo jedan korak
pored usnulog vojnika, da bi video treeg deaka. Vidi mu samo
ruke. Oslanja se na njih nekako poznato. Tada Luis ugleda
tetovau na jednoj od tih ruku, krug sagorelih oiljaka ispod
samog ramena. To nije Kofi. On se brzo osvrne prema oficirima.
Njegova dozvola vie nije kod narednika. Ubaena je u dep i
zaboravljena za trenutak.
Niko ne uva deake, ali oni mora da su zatvorenici, moda
regruti; to godite boraca koriste sve sukobljene strane. Luis ne zna ta
da radi. Nije vie siguran ni u sopstveni povratak. Oficir sa
njegovom dozvolom dolazi do njega.
Pourquoi voulez-vous passer ici?"
Ja sam vaan ovek. Mogu da preem."

ovek ga ne razume.
"Important." Pokuava sa najboljim moguim naglaskom
inspektora Kluzoa, pokazujui na sebe.
Rapporteur? "
Oui-No. Non."
ovek se namrti na njega.
Oui ou non?"
Ne. Pustite me da proem."
Vous devez attendre." Daje Luisu znak da ostane tu i opet
odlazi.
Koliko dugo?" pita ga Luis, ali oni ga ignoriu. Sine mu da
treba samo da podmiti tog oveka. Novac e mu omoguiti prelazak.
Sigurno ga zbog toga zadravaju; ali on jo nije primetio da su to
zaista nagovestili, a on se ne usuuje da im ponudi. Ima tako malo da
misli kako bi ih to samo iznerviralo. Ne sme ni da pone pregovore
prerano. Osvre se preko ramena. Deca koja su ila za njim, sede na
rubu logora i gledaju kako se vojnici ponaaju prema tom bogatom
belcu.
Usnuli vojnik se sada budi. Ustaje, protee se i naputa svoje
mesto. Luis nemarno napravi jo nekoliko koraka do mesta sa koga
moe da vidi sledeeg deaka u redu. To je Kofi! Gleda u tu
izoblienu priliku ispred svojih nogu. Ima veliku masnicu na elu.
Luis se brzo povue. Ne bi hteo da ga Kofi vidi pre nego to smisli
ta e da radi. Moda bi mogao jednostavno da odeta do tamo:
vojnicima kao da ni vano kuda se kree, dok je sa ove strane
barijere. Ali ta onda?
Luis iz nekog razloga digne pogled prema nebu, koje se smrailo
dok je on ekao. Pljusak poinje iznenada, a kapi udaraju o zemlju i
odskau u vazduh u crvenkasto-smeoj izmaglici. Deca se razbee, a
vojnici odu u sklonite, ali zarobljeni deaci ostaju stoiki na kii, mada
ih ona ubrzo prekrije crvenim blatom. Napolju, na otvorenom, taj zvuk
zagluuje. Povuen silinom pljuska i njegovim divljanjem, Luis pretri
do Kofija.
Hajde!"
Kofi ne odgovori odmah.

Hajde, ustaj!"
Kofi ustane. Luis pogleda preko, prema barikadama. Pljusak je
tako jak, da se jedva vidi i dotle. Vojnici kao da ne obraaju nikakvu
panju na njega; jo uvek pokuavaju da se sklone sa kie. Ako on i
Kofi sada potre, mogli bi ba i uspeti.
Allons-y!", uzvikne Luis. Kofi je odmah iza njega kad jurne
prema barikadama. Vojnici u sklonitu pogledaju gore. Moraju da
pokriju lica da bi videli.
Moramo sad da idemo!", uzvikne Luis, prolazei kroz otvor u
barikadama. Namerno prolazi hodom, ne tri; ne bi hteo da ga ustrele
sa leda. Ali kao da je ukljuio alarm, dvojica vojnika dotravaju iz
sklonita uprkos pljusku. Besni su, deru se na njega i mau rukama.
Arretez-vous! Arretez-vous!"
Kofi okleva, uprkos tome to ga Luis snano vue za ruku. To
prua vojnicima vreme da dignu oruje. Luis stane. Digne ruke i
pone i on da se izdire na njih. Sputajte te jebene puke!"
Luis uzmie, gurajui Kofija iza sebe.
Jebem vam majku!", vriti, mlatarajui rukama prema
njima kao ludak. A onda se okrene, u napadu hrabrosti ili
apsolutne ludosti, i krene pravo prema njima.
Jebite se! Sklanjajte mi se s puta!"
Njegov bes je opasan. Kofi nije poao za njim, a vojnici i
dalje dre uperene puke. Luis opet stane, pa se povue nekoliko
koraka, ali to uini sa prezirorn, okrenuvi im lea i udaljavajui
se polako od njih.
Jebi ga." Nee uspeti. Ljut je, nije uplaen. Jednostavno je
neverovatno da on zavri ovako, sa toliko svedoka, da nema
nikoga ko bi preneo priu. Opet se okrene vojnicima. Zagleda se
poslednji put, suspreui nagon da jurne na njih, mada bi to bilo
samoubistvo. Oni jo uvek dre dignuto oruje, ali su se smirili
dovoljno da on oseti kako ima prostora za svoj potez. Osvrne se
prema Kofiju.
Allons-y."
Udaljavaju se od barikade, natrag, prema logoru izbeglica.
Kia pada jo jae. Ako vojnici neto i viu za njima, nema

anse da uju. Luis vie ne zastaje da se osvrne. Bez obzira na to

to e im uraditi na kraju, ovom drskou im je obezbedio jo
nekoliko minuta, mada je sebi upropastio sve anse da tu pree
preko ikada, sa ili bez Kofija.
Kada su stigli do prvog sklonita izbeglica, Kofi se okrene i
vidi kako vojnici ulaze u dip da bi poli za njima. Gume besno
lajfuju po klizavoj ilovai i dip krivuda jer oni ure da postignu
brzinu. Sada se Kofi sagne u prolaz izmeu koliba, a i Luis za
njim. Potre do ruba ume, paralelne sa putem. Toliko je klizavo
da Luis nekoliko puta pada, trudei se da odri korak. Vojnici
ure vozilom, n bi li ih stigli. Luisu se ini da je uo pop pop
pucnjeve iz vatrenog oruja. Upravo kada ih vojnici stiu, Kofi
otkriva stazu male divljai koja ulazi u iblje na rubu ume. On i
Luis grebu i kopaju nogama da bi stigli do gue ume.
Kofi ga eka, stojei na rubu gustia. Ovde je tiho u poreenju sa
bukom pljutanja na otvorenom putu. Luis stane i paljivo oslukuje
jesu li vojnici poli za njima. Nisu. Kofi se okrene i potri, a Luis
odmah za njim. Iznad njih, velike ruke drvea su zamenile nebo, a
kia pada u finoj, mirnoj izmaglici; voda curi niz stabla i grane i
natapa sunerastu zemlju i isprepleteno korenje. Luis die noge
visoko da se ne bi spotakao o puzavice i loze koje lee preko
vijugave ivotinjske staze. Odlaze u kinu umu.

MAI MAKANGANI LA NEIGE SNEG

Ispred Diznijeve prodavnice na aerodromu Sinsinati, veliki
plastini Miki Maus se ceri na Helenu i ejna, kao neki savremeni
Kip slobode, elei im dobrodolicu kui. Jedna devojica izlazi drei
svoju kesu iroko otvorenu, tako eljna da udahne njen sadraj da ne
gleda kuda ide i udara pravo u ejna. Ona se ljupko izvini, ali majka
joj brzo prie. Grubo je uhvati za ruku i odvue, a kada su se
odmakle da se ne bi moglo uti, ukori je.
Zar nisi videla? Taj jadni deak je slep."
Helen dri ejna pored sebe dok ne stignu do kapije, pred
poslednju etapu puta do kue. On spava sve vreme putovanja do
Spokejna. Dok izlaze sa terminala i udiu prvi dah severnoamerikog
vazduha, vetar ih zasipa laganim pahuljicama po licu. Kola se pale
gunajui, probuena iz svog dugog, hladnog sna. Voze se do kue
njene majke bez prie, oslukujui kako tokovi lajfuju na mokrom
putu i proklizavaju u prljavoj lapavici. U svojoj letnjoj obui paljivo
koraaju po snegu u prednjem dvoritu. Posle par pokuaja na hladnom
vetru, vrata se otkljuavaju. Helen korakne u kuu. Osea vetar na
leima.
ejn gurne vrata i ona se zatvore. Stigli smo!", uzvikne.
Kua joj ne odgovara.
Moda spava, ejne."
Ne spava." Glas dolazi iz dubine kue.
Zdravo, mama."
Helenina majka polako ide niz hodnik pomou svog dupka.
Helen je zagrli i pomogne joj da doe do kuhinjskog stola, gde ona
sedi sa ejnom, dok Helen donosi njihov prtljag iz kola. ejn veera
frut lups uz mnogo sveeg mleka i pria baki sve o Africi.
ejne, vreme je za spavanje", kae Helen tiho, mislei kako je
lepo obui mu istu pidamu i obrisati lice toplom, vlanom tkaninom.
Uuka ga i sedne pored njega.
Lepo je vratiti se", kae smekajui se.
ejn joj ne odgovara; samo rairi ruke za zagrljaj za laku no.
Kada se vratila u kuhinju, njena majka je ve zaspala. Ona joj stavi

ruku na rame.
Hajde, mama. Kasno je; treba da te smestimo u krevet."
Majka se sa naporom probudi i utke prihvati njenu pomo.
Teka je i nezgodna dok se naslanja Heleni na rame. Nije lako staviti
je u krevet. Helen donese stolicu i sedne pored majke, ali nedugo
zatim i ona zaspi.
Probudi se u toku noi u panici. Majino disanje zvui teko,
meutim kada je Helen za trenutak oslune, zvui u redu. U kuhinji
nae papir i olovku i sastavlja spisak imena, svih ljudi koje e
sutra poeti da zove da bi im javila da se vratila bez Luisa. U
poslednjoj stavci pie ivotno osiguranje." Neko joj je rekao da treba
i to da uradi, ali i samo to to vidi te rei napisane, uznemirava je. Ona
spusti glavu na ruke i zaplae.
Ne u majku koja hramljui ulazi u prostoriju, dok nije kasno
i ne stie da se obrie. Majka teko dohramlje do stola i sedne pored
nje. Oi joj odraavaju borbu sa bolom, sa ranom koja tvrdoglavo ne
zarasta.
Trebalo je da ostanem, mama; da saekam jo malo."
k za trenutak spusti ruku na Heleninu, pa je pusti. Pomera
se nazad, traei poloaj u kome e moi da sedi bez bola.
Kad je tvoj otac umro, to je bilo sasvim iznenada. Ta kola su
ga udarila i sve je bilo gotovo." Ona spusti pogled na svoje ruk, kao
da one mogu zadrati seanje na distanci. Pozvali su me da vidim
telo, da ga identifikujem. Imao je veliku modricu na licu, inae je bio
sasvim ist. Nije mi izgledao kao da je mrtav. Trudila sam se da im
verujem. Poslednja misao koje se seam je da sam bila ljuta na njega
jer kasni. Pomiljala sam, pa zna, da vrlja."
Nisi, mama."
Ma, jesam."
Helen se namrti.
Zar nisi ti zato otila iz Njujorka?" Majka to proape.
Mama, nisam."
Ne gledaj me tako, duo. Neto nije bilo u redu."
Nije bilo to. Stvarno."
Pa, valjda ne mora da bude neto tako dramatino, zar ne?

Ponekad je teko setiti se da je s vremena na vreme potrebna nena

ruka, malo vie panje da bi se odralo. Mukarac e te namagariti.
Pokuae da te ubedi da mu nita ne treba."
Helen spusti pogled na sto izmeu njih. Majka nastavlja.
Neu da se pravim pametna. To mi je ba nedavno palo na
pamet. Daleko prekasno da bi bilo korisno." Nakalje se, pa proisti
grlo. Izvini, Helen. ta sam ono priala?"
Za tatu."
Da, tako je. Na kraju, u kovegu, otac ti je i izgledao kao
mrtav. Zar nije? Je l' se sea?"
Da. Nije liio na sebe. Volela bih da nisam pogledala."
Ali lake je zato to je tako izgledao, kao da je od voska i u
odelu koje nikad ne bi iznosio. Bolje nego u bolnici. Tako si mogla
i dalje da zamilja kako e ustati, ak i sa modricama. Ali ne u
kovegu. Ne tako."
Helen zatvori oi, trudei se sa naporom da ne ugleda oca.
Treba i Luisa da zamisli tako u kovegu, ureenog."
Mama, molim te." Ne kae da deo nje osea olakanje,
udei za bilo kakvim odgovorom, samo da to prebrodi. Ali i od
same te pomisli dolazi joj munina.
Mnogo e boleti jedno vreme, a onda..." Majka zastane.
To i nju boli. Oh, gospode."
Obe u tiini mogu da uju zujanje friidera i sleganje kue
na njenom temelju. Majka primeti spisak koji je Helen sastavila.
To je dobar poetak. Pomoi e."
Trlja kuk, koji je uvek vrea dok sedi, a zatim opet proisti
grlo. Ti i ejn ete uskoro biti sami. ao mi je."
Helen ustane i pomogne majci da se digne sa stolice i vrati
u krevet. Opet ne moe da zaspi. Posle nekog vremena digne
ruke i vrati se u kuhinju, ali ne sme da ukljui svetlo da ne bi
opet probudila majku, pa sedi u mraku i eka da se napolju
razdani.
Zamilja mnogo Luisovih odraza, ali on ni u jednom od njih
nije mrtav. Luis na vratima, pred odlazak na posao ili dok stoji
pored prozora neosvetljene kuhinje i srkue svoju preslatku kafu.

Njegov slatkasti dah dok je ljubi na odlasku. Zaspao na kauu, sa

knjigom koja zeva kao i njegova vilica. Smeje se usta punih paste
za zube nekom glupavom sarkazmu koji ona nije mogla da preuti.
Sedi sa njom subotom ujutru i ita neki asopis ili zajedno
proveravaju raune. Luis sa ejnom, kad ga je digao iz kreveca i
stegao dete tako jako da je morala da ga upozori da bude
paljiviji. Pa zatim nain na koji je esto gledao ejna, onim
neuzvraenim pogledom koji je udeo da bude razmenjen.
Ubrzo posle svanua ula je da se ejn probudio, On tapka niz
hodnik do kupatila, pljuska se i dolazi u kuhinju. Ona obino vodi
rauna da mu se javi da se ne bi uplaio. Ali cele noi je bila tiha pa
ne progovori odmah. ejn hoda polako, idui preko prostorije u kojoj
je tiina sa ispruenom rukom, dok ne doe do friidera. Uzima svoje
mleko, mada nije ba tamo gde je oekivao da bude. Poto je uzeo
svoju iniju i kaiku, sedne i pone da jede svoju itnu kau, pola je
prosipajui. Heleni prija kada je on na sigurnom. Zavoj na ruci mu je
ist i manji. U kupatilu je lek sa recepta iz Sejfveja, crveni sirup koji
mora da uzima ujutru i uvee da bi ostao zdrav.
Dobro jutro, ejne."
Zdravo, raama", kae on izmeu zalogaja. Iznenaen je to je
ona ve budna. Jesi li spavala noas?"
Nisam."
Zar nisi umorna?"
Jesam."
On se spusti sa svoje stolice i obrie usta od mleka o rukav
pidame.
Ovamo." Ona opet progovori da bi se orijentisao. On joj se
popne u krilo i stavi joj ruke na lice.
Pokuaj da pria."
Ne mogu" mumla ona kroz njegove prste.
On se nasmeje.
Ne brini za tatu", apne joj.
Ona pokua da odgovori, ali njegove ruke su joj jo uvek na
ustima i glas joj izlazi prigueno. On se smeje toj igri tako slatko da je
i ona prihvata i izgovara besmislene glasove da bi se on smejao.

Pola dana je provela nazivajui ljude sa svog spiska, mada je

postepeno ilo sve bre. Poinje da veruje u objanjenje da je
neverovatno da bi on mogao preiveti, kao i da je gotovo sigurno
da se nikada nee saznati ta je zaista bilo sa njim. Njena
drugarica Margaret se javila kao da je oekivala da e je ona
nazvati.
Kad se vraa u Njujork?"
Ne znam. Zato?"
Zato?"
Helen osea nagovetaj u glasu svoje drugarice.
Margaret govori mirnije. Mogu da ti pomognem da to
uradi. Mi emo klub knjige."
Nije naeno telo, Margaret."
Helen, koliko dugo e drati ta vrata otvorena? Mora da
je naporno."
Jeste."
Pomen bi bio u redu."
Helen pokua da progovori, ali grlo joj se steglo.
Margaret oseti tu tiinu i pretpostavlja ta je mui. Svi mi
imamo teke trenutke i borbe. Gluposti se deavaju. Ljudi vas
poznaju i nema problema, Helen."
Helen spusti slualicu za trenutak i zatvori oi, diui kroz
stisnutu pesnicu.
Helen? Helen?"
Ona opet digne slualicu. Da."
Hajde da ne priamo o tome preko telefona."
U redu. Kad budem mogla..."
Helenu prekida njena majka, zovui je iz svoje sobe, kao
dete. Ona zavri razgovor i nae je u krevetu, kako lei na leima,
oiju vlanih kao da je plakala.
Treba mi lek."
Protiv bolova, mama?"
Da."
Helen ode do ormania da joj donese kodein. Protrese

boicu, koja je gotovo prazna.

koliko si ih uzimala dnevno?"
Ne znam, draga. Samo nekoliko."
Jesi li imala zatvor?"
Ne", kae ona, a Helen je pogleda sumnjiavo. Pa, jesam."
Mama, treba da pazimo na to."
Treba mi lek protiv bolova. Jaki su."
Helen je iznenaena ozbiljnou u njenom glasu i bolom u
samoj toj rei; lako je ponaati se prema njoj kao prema detetu.
Dobro."
Helen joj da lek i vrati boicu u sjajni ormari u kupatilu.
Zagleda se u zbirku napitaka u njemu i mnotvo raznobojnih
pilula. Kada se vratila da vidi kako joj je majka, ona je ve opet
zaspala.
Sluanje agenta osiguranja kako obrazlae mogunost da je
Luis iv dolazi kao olakanje za Helenu posle svih poziva u
kojima je uveravala prijatelje i porodicu da je on najverovatnije
mrtav. Zastupnik osiguranja kae da e joj biti potrebna izjava o
smrti od nekog graanina Amerike, amerikog konzula u Kongu,
a poto e teko dobiti lokalnu umrlicu, bie joj potrebna i izjava
o neuobiajenim okolnostima. Moe samo da zamisli Luisovu
reakciju kada bi znao da je njegov ivot sada saet kao
neuobiajena okolnost. Kada ona bude mogla da potpie zahtev,
kompanija e nai nekog lokalnog, kongoanskog islednika da se
uveri da nije po sredi neka prevara, da se Luis ne skriva spremajui
se da otpone ivot u luksuzu teko zaraenim novcem akcionara
Zajednikog ivota. Zastupnik kao da to smatra sasvim realnim
scenarijem; i mada to potkopava njegove prethodne argumente,
ostavlja Helenu u ponovljenom uverenju da je Luisova smrt jedino
razumno objanjenje. Zavrivi razgovor, sputa slualicu
paljivo, kao da time spreava delovanje bilo kakve konanosti.
Sneg napolju se povukao u nekoliko neotopljenih, prljavih
gomila, koje se skrivaju ispod bunja. Trava je prljava i smea. Osea
se na bu. ejn se u dnevnoj sobi igra vojnicima-igrakama koji se

bodu bajonetima, bore i zavravaju alobno i muno.

LILOKI LA MAGIE AROLIJE

Kofi izgleda da zna kuda ide, kree se kroz umu tako brzo
i slobodno da Luis mora gotovo da tri da ne bi zaostao za njim.
Ali kree se bolje nego u poetku. Posle nekog vremena zastanu
da se napiju vode iz jednog potoka. Stotine belih leptiria
poigravaju na bljesku sunca koje kroz debeli baldahin sija na
obalu. Nedaleko od njih, ablji hor se takmii sa zujanjem
insekata, otro, ritmiki klokui zvukom slinim pucanju stakla.
Luis sedne i nasloni glavu na drvo gambeje, gledajui uz njegov
fantastini stas onako kako bi neki deak u letnjem danu, bilo
gde, mogao, ostavi bez daha od snage ivota. Smeno je, ali on
se osea kao da je uradio neto sasvim ispravno i neoekivano. U
tom trenutku osea u srcu neku lakou, koju ne bi menjao za bilo
kakvo spasenje.
Kofi sedi prekrtenih nogu na rubu vode, sa rukama u
finom pesku, i pravi kao nekakav zamak.
Kuda emo sad?" pita Luis na engleskom, tek da bi imao
verbalnu pratnju za svoje znake.
Kofi ga gleda zbunjeno. Luis mu opet pokae umu i stazu
koju su manje-vie sledili, pa pokua opet.
Ou?"
Kofi pokae napred i prua mu podugako objanjenje na
lingali. Luis klima smekajui se, kao da je sasvim zadovoljan
planom, ma kakav on bio. Pokazuje sopstveni stomak.
Faim?"
Kofi bez rei ustane i u trenutku se izgubi. Odjednom
dune vetar visoko u baldahinu. Zvui kao talas koji udara o
ljunkovitu obalu. Zatim maglovita kia pada sa najvieg lia i
hladi Luisovo lice. On zatvori oi samo da bi sluao kako kia i
vetar ute i pljute po baldahinu, stotinu stopa iznad njega.
Kofi se vraa sa akom peuraka. Velike su, gotovo
savreno bele i sjajne, i miriu na vlanu zemlju i vodu koje se
Luis upravo napio. Njegov eludac im se raduje.
Dobro!"

Kofi pojede svoje. Zatim ustanu, obriu lie sa kolena i

putuju do sumraka. Luis se odmara uz vunonosno drvo koje Kofi
koristi da napravi sklonite. Osnova drveta ima bar dvadeset stopa
u obimu, a korenje mu se sputa sa stabla u dugakim grebenima
visokim etiri stope, koji oformljuju zid; Kofi postavlja iroke
listove i grane preko njih da bi napravio krov. uma je bunija
nou, a ima i neto neobino ohrabrujue u njoj, u ritmovima na
koje je Luis navikao. Milju dalje, neke impanze galame pravei
sebi krevete, a tu je i neka udna ptica od koje on u poetku
misli da je majmun, koja se javlja u nepravilnim vremenskim
intervalima, a ija je pesma sada vie optimistina nego
uznemirujua. Dok je Kofi zavrio sklonite, ve je pao mrak.
Luis ga gleda kako lee na tu ivotinjsku prostirku pod drveem
kao da je to najudobniji krevet, a zatim i on zatvori oi i lako
zaspi.
Snovi su mu ivi, sa oseajem jasnosti mnogo vee od
onoga koji njegova memorija obino pronae. Prvi je o ejnu,
kada je imao tri godine. Ruke su mu preko oiju, kao da se igra
murke. On napeto eka da se te ruice sklone sa njegovog lica i
oiju i taj jednostavan potez kao da traje celu venost. Luis
nekako nosi ideju da e ono to e biti otkriveno biti nove i
savrene oi koje bljeskaju na svetlosti.
Je l' vidi moju aroliju?", pita ga ejn, i dalje drei ruke
vrsto na njegovim oima.
Luis pokua da odgovori, ali ne moe ni da odmahne glavom.
Tuno gleda u lice svoga deaka, znajui da on misli na neto to
samo zamilja da je vienje. Nema naina da objasni ejnu da
njegov otac ne moe da oseti taj deo njegovog doivljaja. Tada
shvati da mu ejn ne prekriva oi zbog bilo kakvog efekta. On
pokazuje ocu ta eli od njega.
Luis pokriva njegove oi svojim rukama. Isprva vidi ono to
je i oekivao. Ali kada uzmogne da vidi iza pomrine svojih
zatvorenih oiju, iza tople boje svojih onih kapaka, ugleda
bljetavu i bljeskavu svetlost.
ejn se smeje. Zatim se san promeni. On gleda Helenino

lice, bezvremenu verziju koja je vie njegov oseaj nje, deo

njega koji ona zauzima, nego stvarna slika. Ona gleda u stranu i
on shvata da je to isti onaj odraz koji mu se javljao ve toliko
puta. Helen klei i pie neko pismo. On je dodirne po ruci i ona
sputa olovku.
Upuuje joj itav niz izvinjenja koja ona ne uje. Izvini. ao
mi je to sam te zaboravio.
Uzima je za ruku i ona ustaje. Svetlost je toliko slaba da
se jedva vidi. Helen stoji pred njim pored prozora. Iza nje, iza
stakla, svet je smiren i udaljen. Ona se preputa njegovim rukama.
Pssst," apne ona.
Kada je kia prestala usred noi, njega budi iznenadna
tiina. Ne moe opet da zaspi. Dugo tako lei na leima, gleda u
neprozirni baldahin i oekuje prvu svetlost. Onda zauje tiho
ukanje u blizini i lak, tih kaalj. Adrenalin mu jurne kroz telo.
On sedne i ba kada je spreman da poveruje kako je to uobrazio, opet
zauje kaalj. Nije sasvim ljudski; dublji je i vie prozukao. Da nije
neki veliki majmun? Ili neto drugo?
Luis dodirne Kofija po ruci, da ga probudi, i odmah, kao da
reaguje na taj mali pokret Luisove ruke, ivotinja napravi jo jedan
korak kroz lie i zarei. Nije udaljena vie od dvanaest jardi.
Nkoi", kae Kofi tiho. Le leopard." Oni oslukuju jedan
trenutak, da uju neto, ali ako se maka i kree, ne uju je.
Kada leopard opet zarei, to je tako tiho, kao da prede.
Kofi se smeka. Sada kao da je vie uzbuen nego zabrinut.
Obraa se ivotinji na lingali kao to bi se javio nekom prijatelju.
Ozo kende wapi?", pita ga. Kuda ide?
Leopard odgovara. Sada kao da se malo udaljio.
Luis se oputa. Kofi se glasno nasmeje.
Kande . Kolya mutu te." Idi. Ne jedi ljude noas.
Nema odgovora. Kada Kofi opet vikne na ivotinju, Luis mu se
pridrui. Viu i deru se, izgovarajui smene stvari koje onaj dragi ne
razume. Izazivaju zver. Govore joj da e oni nju pojesti. Uvrede i
psovke na oba jezika, a zatim tihi smeh. Luis utone u umoran san.

Vei deo dana idu, ne naiavi ni na kakav trag leoparda. uma

kao da je neobino utihnula kada zastanu da se odmore. Ako Luis ima
ikakav oseaj za orijentaciju u prostoru, oni se ve dva dana
udaljavaju od grada. On je mislio da e samo daleko zaobii
barikadu na putu, a zatim poi prema gradu, ali Kofi oito ima neto
drugo na umu. Ne smeju sebi dozvoliti da nalete na vojnike.
Neka granica krcne. Neto je opet tamo.
Kofi?"
Kofi ve zagleda bunje. Dodirne Luisovu ruku i pokazuje mu
jedno drvo na tridesetak jardi od njih. Luis primeuje neke oi u
zaklonu lia kako poput dragulja blistaju iz zelenila. Elektrini ok
straha unosi slabost u njegovo srce i ruke, dok se sprema za napad
leoparda. To kao da na isti nain deluje na Kofija, koji je sada
potpuno miran. Tada Luis ugleda jo jedan par oiju. Zbunjen je dok
ne ugleda i ruke, luk i strelu, i shvati da su to ljudske oi.
Mbote." Kofi pozdravlja te ljude to moe mirnijim tonom, ali
Luis primeuje da ih se boji.
Jedan od njih izae iz bunja i Luis se isprva pita da li to
nekakva optika varka ili razdaljina u umi ini drvee tako neprirodno
velikim; taj ovek kao da je visok samo etiri stope. Zatim jo dva
niska oveka iskorae sa napetim lukovima. Kofi die ruke i ustaje.
Luis takoe ustaje.
Toxique", apne mu Kofi da bi ga upozorio da su te strele
opasnije od drugih. Poinje da razgovara sa Pigmejima, koji kao da
dobro znaju lingalu. Odeveni su kao i Kofi, u majice sa kratkim
rukavima i jeftine, iznoene pantalone, sa ponekim komadom odee od
koe, i svi su bosonogi. Pokazuje im kako nije naoruan, pa i Luis
isprui rake, a ti stranci odjednom prasnu u smeh, sputajui lukove,
pljeui se rukama po butinama i pucketajui prstima da bi izrazili
svoje veselje. Ono je zarazno, pa ubrzo i Kofi poinje da se smeje.
Nema sumnje da se smeju Luisu, ali on ne uspeva da shvati zato.
Moda samo zbog iste injenice da on, beli din, trai utoite po toj
umi.
Pigmeji briu suze sa lica i ne progovorivi vie ni re, okrenu

se i vrate u umu. A Kofi koji je u desetoj godini vii nego bilo koji
od njih, polazi za njima. Luis, egzotini stranac ih, uprkos svojim
dugakim nogama, sa mukom prati. Pigmeji idu mnogo bre i od
Kofija, a Luis, bez obzira na to koliko pazi, nekoliko puta teko
padne. Mada je u umi hladnije nego na otvorenom, na suncu,
vlaga ini hodanje slinim plivanju. Posle tri sata neprekidnog
hoda, on je iscrpljen, u modricama i prljav.
Kuda idemo?", pita, pokuavajui da doe do vazduha, pa
zatim pokua znacima da izrazi svoje pitanje, i na kraju sam sebi
izgleda kao da je izludeo.
Ils auront de la nourriture. Est-ce que vous avez d'argent?"
Luis zbunjeno odmahuje glavom. Kofi trlja dva prsta jedan
o drugi, da pokae novac.
Mbongo?" pita tiho, da ga Pigmeji ne bi uli.
Un peu."
Pigmeji su se zaustavili na mestu gde se uma malo
rreuje. Pue iz duge mutikle, napravljene od bambusa. Luis
po prvi put primeuje da jedan od njih nosi nekakav ranac od
starog platna. U prvom trenutku izgleda kao da nosi dete, osim
to na njegovom vrhu, pored male glave vire i rep i ruka,
oigledno mrtvog, mona-majmuna.
Pigmej primeuje da Luis zuri u majmuna. Govori neto
Kofiju, pokazujui Luisa, pa zatim protrlja ruk.
Ne. Ne. Ja samo..." Slegne ramenima, kao da nije nita.|
Pigmej kao da je zbunjen Luisovim odgovorom, a ostali
prestanu da priaju. On besno neto kae Kofiju, ispruajui ruku
i agresivno neto pokazujui. Oekuje novac. Ostali Pigmeji su
ve ostavili svoju mutiklu i spremaju se da pou. Onaj sa
majmunom sada vie na Luisa, maui prema njemu i pokazujui
put kojim su doli.
On doit leur l'argent, seulement", apue Kofi.
Luis ga pogleda.
Mbongo", pokuava Kofi.
Luis gurne ruku u dep i onaj ovek uuti. Voleo bi da ovo

moe da uradi nasamo. Luis shvata da oni ne smeju saznati koliko

malo novca ima. Mora da ga sauva to vie moe, da sad njima
da malo, dovoljno da pobudi njihov interes, a da ih ne uvredi.
Problem je to to on ne zna vrednost te strane valute, a ne moe
tek tako da izvadi sve i da broji. Treba brzo da im ga preda.
Izvadi nekoliko novia i pogleda Kofija u oi da vidi je
li to previe ili premalo. Kofi jedva da reaguje; mora biti da je u
redu. Pigmej ga uzme uz irok osmeh, zadovoljan. Ostali opet
spuste torbe i izvade mutiklu, koja izgleda besmisleno dugaka,
kada se uzme u obzir visina njenih korisnika. Luis ne moe da
zamisli kako je nose, a da ne zakae svaku niu granu. Odvijaju
paketi zelenog lia i upotrebe ar, koga uvaju da opet upale
mutiklu. Plavi dim zavijuga nagore, jak i ljut. Dodaju je Luisu.
On formalno povue dim, uspevi da se ne zakalje prejako od
otrog dima. Zatim mu predaju vreu sa majmunom, kao da je to
neka neizmerna vrednost. To je Luisova nagrada, da nosi to
mrtvo stvorenje. On nabaci ranac na rame i nastavi da trkara
kako bi odrao korak sa njima. Majmunova ruica viri iznad i
eka ga po vratu, kao dete eljno panje.
Pomisao da smesti majku u neku od odgovarajuih ustanova
deluje poraavajue na Helenu. Izgleda joj kao jo jedna predaja,
jo jedan gubitak. Ali ta briga je jednostavno postala prevelika
obaveza za nju. Ako opet padne, Helen sumnja da e uspeti sama
da je digne. Bilo kakva elja koju je moda imala da zadri majku
kod kue razbijena je jasnom injenicom da je ona obogaljena i
suvie stara da bi se oporavila. Propala je tako naglo da se Heleni
ini da sigurno i ona pada.
Njena majka tiho sedi na stolici, u uglu svoje spavae sobe, i
pokazuje ta bi elela da ponese sa sobom. Svest o tome da je ne
pakuje za izlet ve za nepovratni odlazak polako savladava Helenu.
Njena majka izgleda da je to bolje prihvatila, ili se bar distancirala od te
stvarnosti. Helen die haljinu koju zna da majka nee moi da koristi u
starakom domu, ali ne eli automatski da je odbaci, kao da bi tim
izborom bio postignut neki simbolian cilj. U bilo kojoj od tih odluka

postoji neki jak oseaj vanosti i zavrnice.

Ovu mora poneti, zar ne, mama?"
Ne, draga, ta mi nee trebati."
Ali tako lepo izgleda u njoj."
Suvie je fina. Nee biti od koristi."
Helen vrati haljinu u orman, nadajui se da nee zaplakati dok
je bude pakovala. Ona se opet okrene, a majka prui ruku prema njoj.
Izvini, mama, ja nikad..."
Ja sam kriva."
Ne."
Majka joj stavi ruku na obraz i, mada je suvie hladna i
drhtava, smiruje je. Hajde, ne budi smena. Samo sam ostarila bre
nego to smo oekivali."
Teko je, ali njena majka se dovoljno uzdigne u stolici da bi
obavila ruke oko Helene i zagrlila je. A i ona osea majin zagrljaj
upravo dovoljno snaan da je opusti. Sedne na pod i uzme majine
hladne ruke u svoje. ejn se igra u dnevnoj sobi, razbija kola, bori se
sa svemircem i izmamljuje osmeh na lice njene majke.
Sluaj", apne ona. ta misli, ko pobeuje?"
Zauje se posebno jak tresak, a za njim otar, nekontrolisan
zvuk lasera. I Helen se osmehne.
Kako je?" pita je majka tiho.
Skoro svake noi pita za Luisa. Sanja ga. Ubeen je da je on
zadran negde u praumi i da e uskoro doi kui."
ta mu ti kae?"
Kaem mu da on moda nije u mogunosti da se vrati.
Pokuavam da mu ne kaem previe ne znam." Helen ustane. Stisne
majinu ruku i onda nastavi da joj ispravlja bluzu. Ona uzdahne i na
silu se osmehne. Jo uvek je samo deak. Nikad mu ne znai nita
vie od zauvek."
Majka spusti pogled na svoje krhko telo. udno kako ti se
menja miljenje o tome."
Majka se ne osvre prema kui dok joj Helen pomae da
pree iz invalidskih kolica u kola. ejn se skupi pored bake, im se

ona smestila. Dok se voze prema starakom domu, pria joj jo o

Africi, o sokolu, o majmunu koji je ostao na brodu, o njegovom
drugaru Maliku, o brodu i buci, i mirisima praume, i o papagajima
koji su ga budili ujutru. Helen gleda u retrovizoru kako joj se majka
osmehuje.
ejn nastavlja da pria dok je prate niz hodnik starakog doma do
njene sobe. Nova je, ali nije previe ista. Helen pregleda malu kuhinju
i friider; nee dugo trebati da se odagna oseaj hotelske sobe. Ona
prvo raspakuje odeu. ejn vraa prazne vealice u kutiju dok ona
sreuje sobu.
Kad se vraa u Njujork?"
Uskoro", kae Helen, zakucavajui jo jedan ekser u zid, ali
ne odmah. Mogu malo da ostanem."
Ne, treba da ide."
Helen ustane sa svoje hoklice i premesti je za nekoliko koraka.
Stvarno, mama. Ne urim da stignem tamo."
Majka je za trenutak pogleda kako otpakuje stvari, razmiljajui.
Ne raunaj da e imati posla oko mene. Ti e srediti ovu sobu za
tren oka."
Helen je potrebno jo oko jedan sat da raspakuje sve kutije.
Njena majka je zaspala u stolici. Helen joj skine cipele i podesi
naslon u udobniji poloaj. Majka otvori oi, ne probudivi se
sasvim.
Doi u ujutru, mama. Hoe li da zamolim nekoga da ti
pomogne da se spremi za spavanje?"
Ne, nemoj, molim te. Snaiu se."
Dobro." Helen je poljubi u obraz. ejn je uzme za ruku i
paljivo je za trenutak oseti, pre nego to ju je pustio.
Na povratku se zaustave zbog benzina, a i ejn hoe hotdog. Ona htede da kae ne, ali popusti. Plati prodavcu karticom, a
on joj prui pakovanje iz mikrotalasne, tako vrue da ga ona
umalo ne ispusti. Kroz prozor vidi ejna na saputnikom seditu,
sa rukama na glatkoj oferskoj tabli. Taj prizor joj izgleda tako
poznato, toliko zemaljski, da je skoro kao normalan da je to
samo i jednostavno stvar skretanja na pravom uglu na putu do

kue pa da tu nae svoj stari ivot. Otvara vrata i daje ejnu hot
dog. Slatki miris neprirodno utog senfa ispuni kola.
Mislim da emo skoro otii, ejne."
ejn zagriza hot-dog. Hmmgh?"
U Njujork." Volela bi da nastavi kao da je sve to samo
jedan veliki plan za odmor, ali ne moe. ejne, daemo pomen
za tvog oca."
ta je to?"
To je kad... Duo, tata je preminuo. Razume to, zar ne?
Nee se vratiti. Nikad. Zato mu dajemo pomen da ga se
seamo."
ejn umota ostatak hot doga. Zatim je sasvim miran
nekoliko minuta. Kada progovori, glas mu je miran i normalan.
Ja ga se ve seam."

ELILI L'OBSCURITE SENKA

Posle poludnevnog mara stigli su u deo ume koji nikada nije
bio istraen. Tu ima manje bunja koje bi smetalo, ali je mranije
ispod gueg baldahina. Na rubu movare sustiu Pigmeje, koji su
zastali da ruaju suvo meso. Dovoljno je slano da bude ukusno, a Luis
je dovoljno gladan da zanemari muve. Seli su i jedva da se pomeraju
jedui u tiini.
Onda jedan od njih pokae preko vode, koja je prekrivena
utim cveem i prostirkom od zelenog lia. Neka krupna
ovekolika senka se kree na rubu movare. Mnogo je vei od bilo
kog Pigmeja, vei je ak i od Luisa. On preprei kroz iblje do vode i
ugazi do dubine grudi. Luisovo srce preskoi jedan otkucaj. To je
gorila. Ugledavi ih, srebrnasti zalaje u znak upozorenja i ustane do
pune visine, udarajui snanim rukama po vodi, kao da ih sve izaziva
na borbu u vodi. Pigmeji se valjaju po zemlji od smeha.
ivotinja izjuri iz vode i vrati se u umu. r nego to e se
izgubiti iz vidokruga okrene se prema ljudima kao da je zbunjen, kao
ovek koji okleva na rubu bistrog jezera, nesiguran u svoj odraz. Zatim
i Pigmeji odjednom uute. Jedan od njih kae neto tako tiho da je to
gotovo apat. Izgleda kao da se obraa gorili. Luis zamilja kako moe
da pogleda gorilu u oi, a u njima ugleda zapanjujuu povezanost,
oseaj zajednike prolosti, kad se gorila opet oglasi, iznenada i
agresivno. Udara se po prsima, ali nema niega smenog u tom
neodoljivom zvuku koji odjekuje umom. Luis mu vidi ute zube u
ustima i duboko crvenu boju jezika.
Pogleda Kofija. On je izvadio svoju amajliju. Dri je kriom, da
je ostali ne vide, i okree u ruci kao brojanice. To je prst, odseen na
srednjem zglobu i, ne raunajui boju, mogao je pripadati oveku, a
ne gorili. On je opet spusti u torbu i povue crveni kanap. Luis je
zapanjen sopstvenom naivnou, oseajem koji ga odnedavno
obuzima, da ga neto vezuje sa tom divljinom. Kofi izgleda zaista
uznemireno, zabrinuto zbog tog vienja gorile, koju su Pigmeji ve
zaboravili.
Nastavljaju dalje i na kraju stiu do logora Pigmeja pored jedne

reice. Deca prva primeuju Luisa medu lovcima. Dotravaju okolo sa

mesta na kojima su se igrali u blatu, ali zastaju na nekoliko jardi,
kikoui se i doaptavajui u nervozi. On je suvie umoran da bi im
uzvratio osmeh, pa se stropota pored jednog od ognjita i pone da
trlja nogu da bi preduhitrio grenje miia. Kad opet digne pogled
prema deci, ona se nasmeju i razbee pretvarajui se da su prestravljena.
ene pored vatre ga samo povremeno pogledaju sa strane, a uglavnom
ga ignoriu i gledaju svoja posla, spremajui meso divljai kao da nije
nita neobino to im je taj belac gost na veeri.
Helen je gotovo savladana instinktom da pobegne. est njenih
drugarica sedi preko puta nje u tako koncentrisanom saueu da se ona
osea kao uhvaena ivotinja. Osea da bi one elele da ona zaplae,
da su zabrinute zbog oiglednog nedostatka emocija kod nje. Ona se
koleba izmeu krivice zbog bljeskova ljutine koji je povremeno
obuzimaju i zahvalnosti zbog iskrenog saoseanja svojih
drugarica. Margaret, koja je organizovala tu grupu za podrku,
sipa aj. Porcelan tiho kucka i zvekee, a isto tako tihe molbe za
medom, lagom i mlekom omoguuju joj prijatno skretanje misli.
Margaret naspe olju aja za Helenu, pa sedne pored nje na
kau. Grupa nesvesno zadri dah. Ona spusti ruku Heleni na
koleno. Ako je postojao neki trenutak za pla, to je ovaj. Helen
bi mogla da pukne i da se rasplae upravo sad, i sve one bi joj
se odmah pridruile. Kutije papirnih maramica bile bi rtvovane
onom olakanju u smehu, koje bi usledilo. Ali ona ne moe.
Pogleda ih, pa uzdahne, hvatajui malo vazduha i skupljajui
hrabrost da se otme situaciji i kae im da se sve otkazuje. Bez
glupog pomena, kako je to ejn rekao. Ali to je nemogue. Ona
dahne vazduh i sve one odahnu sa njom.
Tada se Margaret obrati grupi. Imamo posla", kae i
stegne joj ruku. Znam da Helen hoe da ovo bude kratko i
lepo. Mi moemo da joj odradimo veliki deo posla."
Helen uje vrlo malo od ostalog. Planovi se ostvaruju.
Margaret je efikasna. Ve je uspela da ubedi Helenu da odredi
datum, pa su ak napravile i ui izbor mesta. Helen prekoreva sebe.

Drugarice iskreno saoseaju sa njom i ele da joj pomognu.

Moda zbog toga to je ve navikla da izbegava saoseanje
nepoznatih za nju i njeno jadno, slepo dete, stekla je ve i
naviku da ne veruje u iskrenost ljudi.
Margaret", kae Helen tiho i cela grupa uuti. Idem da
pogledam ejna."
Dobro."
Helen ustane i osmehne im se svima.
Sa olakanjem izlazi iz prostorije. Okrene kvaku i polako
otvori vrata. On se igra lego kockama i ve je napravio sloeni
svemirski brod.
ta je to, duo?"
aura za spasavanje." ejn digne deo te konstrukcije u
ruci. Ona mu prie i sedne pored njega na pod. Neu da
ostanemo ovde. Hou da idemo naoj kui."
Helen se boji da ode u Vestester, u onu praznu kuu. Ii
emo posle veere."
Ustane i pogleda po Margaretinoj kancelariji, prostoriji koja
godinama eka da postane deija soba. Koliko joj je jednostavniji
ivot bio nekada, mnogo sliniji ovome kada je imala slobodu
da sama trasira sopstveni put. ejn glasom imitira uzletanje
svemirskog broda, koji se zatim prelomi po sredini.
Uzbuna!", uzvikne on. rrrrp! Brrrrp! Svi u auru za
spasavanje!"
ejne, ja moram da se vratim tamo."
Dobro, mama. uvaj se osvajakih brodova u hodniku!"
Helen se nasmeje.
Zatvori vrata i poe prema uskomeanim glasovima u
dnevnoj sobi. Zastaje posle nekoliko koraka. Ne zbog toga to
hoe da prislukuje. Vie zato to se plai povratka u tu prostoriju.
Znate da ona u srcu jo uvek veruje da je moda iv."
Koliko ima od tada?"
Bar tri ili etiri nedelje, mislim mesec dana."
Moj brat je bio u marincima. Vebali su preivljavanje u
praumama u Panami. Kae da ne moe preiveti due od

nedelju dana."
Kako da ivi sa milju da ne zna ni gde mu je telo?"
Ne znam."
Helen se seti da ne moe samo tako da ue u tu sobu.
Treba da im nagovesti svoj povratak. Otvori vrata pored sebe. To
je kupatilo, uunja se tiho, zatvori vrata i ukljui ventilaciju da ih
ne bi ula. Ugleda svoj odraz u ogledalu. Prestravljeno pomisli da
je drugarice gledaju takvu. Pogled joj je otar, a vilica mrava.
Uzimaju li joj za zlo to to izgleda bezoseajno i vrsto? Poeli
da moe da im objasni, ali tako da razumeju kako nije ni
sanjala da e se ovako zavriti.
Otvori vrata i pusti vodu u toalet. Nada se da ih je to
upozorilo da e se sada vratiti. Ali razgovor je i tako preao na
hranu. Ona daje sve od sebe da bude od pomoi i da prihvati
pomo. Njihovi zagrljaji su vrsti, prijaju joj i na trenutke zaista
pomilja da treba da se pomiri sa neizbenim.
Margaret joj apue na vratima, poto su natovarili kola:
,,Samo polako."
U trenutku kad Helen i ejn stiu do kue, pao je mrak. Dok
ulaze na prilazni put, Helenino srce odjednom preskoi jedan
otkucaj. Svetlo je ukljueno i izgleda kao da je neko kod kue.
Luisova kola su na prilazu. Ona odahne. Mora da ih je tako
ostavio i uzeo taksi do aerodroma.
Prolazi jedan trenutak dok ona otkljuava ulazna vrata. ejn
se gura iza nje. U kui zaudara kao da je neto zaboravljeno u
friideru. Televizor treti. Ona ga iskljui i uje kako ejn trapka
uz stepenice, prema svojoj sobi. Inae, vlada tiina a u
prostorijama se osea akustika kao u novoj kui kojoj su
potrebne slike na zidovima, zavese i nametaj.
Helen sedne u dno stepenita i pone da pregleda brdo
pote koja se nagomilala kod ulaznih vrata. Katalozi, rauni.
Ako joj se inilo da je teko u majinoj kui, ovo je mnogo
gore. Neizdrljivo je. Kako sada da ivi tu? Njegovo ime je na
svemu.

NSOMO LE PRESAGE NAGOVETAJ

Kia je prestala bez najave. umska postelja je poela da se sui.
Kofi svakodnevno pita hoe li krenuti, ali Pigmeji ne ure. Luis neko
vreme oekuje da Kofi odlui da krenu na svoju ruku, ali shvata da se
nikako ne mogu nadati da e nai put, a sada Pigmeji trae jo novca
od Luisa. Povremeno svraaju grupice ljudi, pod izgovorom da su
doli da ih posete, i postavljaju okolino pitanje. Kofi je pokuavao da
odugovlai, ali oni na kraju poinju da prete.
Mbongo", kae Kofi.
Koliko?", pita Luis i die ruk. Pigmeji se sada stiu oko
njega. Kofi izgleda da nije zabrinut, vie uznemiren, kao da ima posla
sa decom koja mu oduzimaju dragoceno vreme. Njegovo ponaanje ih
vrea. Jedan od njih uzvikne i zapreti pesnicom prema Luisu. Njemu
je jasno da se ti mali ljudi ne plae njega, njegove visine ni beline.
Shvata da nema ta da izgubi; zavue ruke u depove i, ne dozvolivi
da Kofi i oni to shvate, daje im sve osim nekoliko sitnih novia za
koje smatra da su bezvredni. Oni ne izgledaju oduevljeno. Ali Kofi se
raspravlja, pokazujui im kako se ni on njih ne boji, i posle due
rasprave oni gundajui odlue da prihvate taj novac. Vodi se kratka
rasprava o tome ko e ga uzeti, i kada je to odlueno, kao da je svima
laknulo. Meutim, i dalje ne nude da odvedu svoje goste bilo kuda.
Najvei deo vremena Luis provodi sedei pored svoje kolibe,
igrajui se sa decom ili spavajui. Njegova groznica se jo jednom
vraa. U bunilu je samo maglovito svestan jedne male ene koja
ga hrani neim iz tikve, od ega mu lice odjednom utrne. ak i
poto je groznica popustila, on toliko spava preko dana da je
budan vei deo noi. Osea kako je na ivici neega i, mada se
nita ne deava, njegova napetost samo raste. Zatim prerasta u
strah, slian strahu od javnog nastupa, tremi, nasluivanju neke
neizbene katastrofe. Sanja rub sveta, veliki, bezdani vodopad u
kome je voda tako crna da uopte ne reflektuje svetlost, i mada ima
povrinu, nikako ne moe biti primeena. Povukavi se sa te
ivice, kada je smogao snagu, svet je prazan i on se budi, tokom
nekoliko trenutaka lucidnosti svestan da se nalazi na rubu sloma.

Ali tada se jasnoa izgubi, smeni je jo stravinija prozirnost, i

Luis se opet gubi.
Polovinom jedne od tih beskrajnih noi, sav nauljan od
leanja na gomili lia koja predstavlja njegov krevet, ustane i
poe dole, prema reci. Meseina obasjava vodu i on tako sedi
neko vreme, oslukujui tutnjavu vode preko kamenja, i
postepeno shvata da uje i izmenjen ljudski glas u njenom uboru.
Poe za tim glasora uz reku, udaljavajui se od logora, probijajui
se kroz gusti mokar od teke rose. Na ivici reke, u jednom
plitkom viru, jedan od Pigraeja igra u vodi, prskajui je preko
glave na meseini, smeje se i peva. Luis polako otpuzi kroz
bunje, tako da ga ovek ne primeti, a zatim sedne i zaplae.
Helen sedi na podu kuhinje sa telefonskom sekretaricom u
rukama. Pokuavala je da promeni izlaznu poruku, ali nije uspela
da dobije upotrebljivu verziju. Reprodukujui poruku, uje
podrhtavanje svog glasa koji se trudi da zvui trezveno. To je
sitnica da bi se zadravala na njoj, ali nikada nee zvuati
ispravno kao Luisova poruka. Shvata da nije trebalo sada da poinje
sa time, ali pola sata je ekala da se ejn spremi.
Hajde ejne, idemo!"
On dovikuje iz druge sobe. Kuda sad opet idemo?"
Da zavrimo neke poradbine. Hajde!"
ekajui ga, ita obavetenje da je dobila preporueno pismo iz
Ministarstva spoljnih poslova S.D. Ruke joj podrhtavaju. Zna ta je to.
Prosledie to pismo oveku iz osiguranja kao prvu, nezvaninu izjavu
iz Ministarstva da se Luis smatra mrtvim. Svesna je da ono predstavlja
samo slubeni odgovor na njen, lini zahtev za takvim dokumentom, ali
sada dolazi kao neka vrsta potvrde, kao da je vest, zavrna poraka.
ejn dolazi niz hodnik, pravilno zakopan; ak su i boje
njegove odee dobro sloene.
Lepo izgleda, mali ovee."
ejn se osmehne.
Helen ne uri da stigne u potu. Odlae to kupovinom
prehrambenih proizvoda i odlaskom u gvoariju, da kupi kvakicu

koja je otpala sa kredenca u kuhinji. Kada je stigla u potu, red je

dug i sporo ide. Vreme je za ruak i ejn osea glad. Vue je za
ruke i udara po nozi, a kada je uspela da mu kae da se smiri, rnrda
direke koji dre konopac i samo to ih ne porui. Neobino je
agresivan u tome i ne izaziva uobiajene simpatije kod ljudi oko sebe
u redu. Ponaa se kao malo udovite.
ejne, smiri se", odsee ona, znajui da e to delovati upravo
suprotno, ali se nadajui da e oni oko nje ceniti taj pokuaj.
On zarei prema njoj i pravi se da puca.
Dok je stigla na vrh reda, gotovo je unitila obavetenje
oznojenim rakama. ena je pogleda sa prekorom, i zbog postupka
prema tom obavetenju i zbog ejna, koji je poeo da skae na
jednoj nozi. Helen pogleda du reda, traei lica baka ili bilo koga ko
bi saoseao sa njom, meutim njihova odbojnost nema razumevanja
za njenu situaciju.
Ona ena joj prua poiljku.
Je li ovo prava poiljka?" pita je Helen.
ena je uzme natrag pa pogleda broj i adresu na njoj. Pokae
adresu navrljanu crnim mastilom na njoj.
Jeste li ovo vi?"
Da, ali oekivala sam pismo, a ne paketi."
Eh, pa dobili ste paketi, draga."
Uzme paketi. ena se nagne pored nje i pozove sledeeg u
redu. Helen se skloni jedan korak. ejn joj se okaio na nogu i
umalo je ne saplete.
ejne, molim te."
Otvara ga. Unutra je pismo i u plastinoj kesici, kao dokaz na
sudu, nalaze se Luisov novanik i paso. Izvadi ih i zuri u njih sa
krajnjom nevericom. ejn je jo jednom gurne i gotovo obori, ali ona
ne reaguje.
Izvinite, gospoo", obraa joj se slubenica jedva ljubazno.
Hoete li da se pomerite, pa da otvarate svoju potu. Zadravate red."
Helen se pomera tamo gde joj je ena pokazala, nespretno
vukui ejna za sobom. Spusti novanik na pult, udahne vazduh i otvori
ga. Tu su Luisove kreditne kartice, ali nema vozake dozvole. Tu je i

njena iscepana i izlizana slika iz fotografske radnje. Zaboravila je da je

on jo uvek nosi. Najei se.
Mama, ta je to?"
Novanik i paso tvog oca."
Gleda sopstvenu sliku koja joj se ne svia. Ako je trebalo
zabeleiti prvi put kada ju je video, zato je to morala da bude ba ta
fotografija, ve izbledela od vremena i tako hladna? On je traio
da mu je vrati poto su ve poeli da se viaju. Jo uvek je
stajala u koverti sa njegovim telefonskim brojem, na njenom
stolu. Iznenadila se da nije ve baena u ubre.
Zna, ovo nisam prava ja."
To je trenutak tebe."
Sea se kako je izvadio tu sliku iz koverte i prineo je
prozoru, zbog jae svetlosti.
ta vidi?", upitala ga je.
enu koja ne prihvata ne kao odgovor."
Sela je pored njega na kuhinjski pod, gde su rasprostrli
nedeljne novine svuda preko ploica.
Mora da prizna da i nije bogzna kakva slika."
On ju je okrenuo prema njoj, da ih uporedi. Ti si lepa.
Nenija."
Prevrnula je oima.
Ne, stvarno."
Onda daj da je bacim. Ispunila je svrhu."
Ne. Nije jo."
ta e s njom?"
Nosiu je sa sobom." Luis je stavio sliku u novanik.
Helen zatvori oi. Bilo je neega u njegovoj udnji za
njom, od ega ona nikada nije elela da, pobegne. Dri tu
fotografiju u drhtavim rukama. Opet gleda u nju. Trebalo je da
bude manje komplikovana ena. Ako je nekada i znala u ta
veruje, sada ju je to izdalo.
Mama, mogu li ja da ih dobijem?"
Ona prui ejnu novanik. Izgleda veliki i iznoen u
njegovim rukama. Pomisli na sve meuvreme koje se trudilo da

uniti taj artefakt, a on je ipak tu, kao bljesak signalne rakete iz

divljine u kojoj je on nestao. Nita ne dokazuje, ni ni malo
pouzdaniji od oseaja, koga ne moe da se otrese, da su
zvaninici pourili da ga proglase mrtvim. Suze joj se sakupljaju
u oima i oteavaju itanje.
Draga gospoo Bark,
ovo nam je poslao g. Korbil, iz Afrike. To mu je, oito
dao neki misionar naputajui zemlju zbog sve teih uslova ivota
u provinciji. On tvrdi da nije video oveka, verovatno vaeg
supraga, kome je to pripadalo. U stvari, dobio je to od nekoga
ko je radio za njega, ali nije objasnio odakle mu. Dakle, ni mi
ne moemo sa bilo kakvom sigurnou rei ta to treba da znai:
kada je otueno od vaeg supruga, ni pod kakvim okolnostima. U
nedostatku bilo kakvih drugih dokaza, opet moemo pretpostaviti
samo da je Luis Bark preminuo. Zvanino saoptenje e biti
izdato poto istekne neki razumni period ekanja. Ipak, molimo
Vas da prihvatite priloeno overeno pismo koje ste traili, a koje
objanjava okolnosti njegovog nestanka. Nadamo se da e Vam
biti od pomoi. Molimo Vas da prihvatite nae najiskrenije
sauee.
Jedna ruka joj se lako spusti na rame. Jeste li dobro?"
Okrene se prema nepoznatoj starijoj eni. Jesam, ne,
jesam... dobro sam. Samo sam..." Ona slegne ramenima da bi
nagovestila kako tu u svakom sluaju nita ne moe da se uini.
Loe vesti? ao mi je." ena se osmehne i vrati u red. ejn
se odjednom smirio. Helen duboko uzdahne, pokupi svoju tanu
i paketi, i pogleda oko sebe, kao da je zaboravila gde se nalaze
vrata.
Na povratku kui ejn dri novanik. Jel' se vraamo?"
Gde?"
U Afriku."
Ne, ejne, ne."
Ali on je iv."

Ne, duo."
Ali novanik..."
Helen uspori kola i zaustavlja se, jer ne moe dalje da
vozi. Gleda napred, duboko diui. Hladan, oblaan dan nadnosi se
mrano iznad vetrobrana. Dobro izolovana kola gue zvuke
saobraaja koji se odvija pored njih.
Ja znam da je tata jo iv."
ejne."
Nije trebalo da idemo odande", kae joj.
Helen je zapanjena i ne odgovara mu odmah. Ne moemo
da ga naemo, ejne. Nemogue je. Pokuali smo. Sad moramo da
ekamo."
A ta ako je njemu potrebna pomo, mama?"
Ona se nespretno nagne preko sedita da ga zagrli. U prvom
trenutku on je ukoen i bezvoljan da prihvati taj izliv naklonosti,
ali najzad se opusti i uzvrati joj zagrljaj. Dugo ga tako dri, pre
nego to se opet ukljui u saobraaj.
Kofi se nije vratio sa lovcima iz ume. Ljudi prolaze pored
Luisove kolibe bez ikakvog objanjenja. Jedna od ena spusti
malo hrane ispred njega i ode, izbegavajui njegov pogled. Zateen
je svojom bespomonou u toj situaciji. Sa Kofijem jedva da je
mogao da komunicira; ipak je vremenom stekao neki sutinski
oseaj, koristei ono malo francuskih rei koje zna i jezik
znakova. Sada nije u stanju ni da pita za Kofija. ak i ako bi bio,
moda ne bi uspeo da shvati odgovor. Ako je Kofi otiao nekuda
sam, Luis e morati da se osloni na to da e ga Pigmeji trpeti tu
kao gosta dok ne odlue da ga izvedu iz ume ili ga isteraju u
nju.
Pogleda dole, niz sebe. Mnogo je oslabio zbog bolesti i
obroka koji koliinski predstavljaju samo deo onih na koje je
navikao. Pomisli hoe li, kad doe vreme za to, moi da hoda.
Posle veernjeg obroka, ene i deca odlaze na spavanje
ranije nego obino. Mukarci kao da prave predstavu terajui ih u
njihove kolibe. Zatim se vraaju do vatre i u tiini ekaju neto.

Luis pogleda preko svoje male vatre prema okupljenim senkama.

Nekada nestvarno, sada mu je sve to postalo blisko. A tada se
odjednom zauje neki zastraujui zvuk iz ume. U prvom
trenutku zvui kao leopard, samo to je glasnije i nekako
vanzemaljski, kao da se sama uma oglaava. Pigmeji zapevaju u
znak odgovora, a zatim se ivotinja opet oglasi. Mlai mukarci iz
logora ustaju da igraju i preskau vatru, kao da je izazivaju da ih
opee. Stariji pevaju, kao da odaju potovanje onom delu ume
koji je radost i strah, i ivot i unitenje.
On utone u san, svestan svetlosti vatre na svojim onim
kapcima, a negde u toku noi Kofi se vraa. Legne na svoju
prostirku od lia, nita ne govorei Luisu, i zaspi dubokim,
deijim snom. Luis se probudi i zagleda u njega, razmiljajui je li
ta iluzija smrti stvarna ili je samo jo jedno pogreno shvatanje
njegovih uznemirenih misli, oseaja straha koji ga je obuzeo od
dolaska u ovaj logor. Jo jedan igra skoi preko vatre i doskoi
poput leoparda.
Svanulo je pre vie od jednog sata. Kofi je strpljivo sedeo
pored kolibe, ekajui Luisa, nagovorivi ga da jede pre nego to
krenu. Slatko voe i orasi ne prijaju njegovom elucu i on ih sa
mukom zadrava unutra.
Venez", kae Kofi. U ruci mu je kratko koplje kojim pokazuje
prema rubu logora, gde se okuplja grupa ljudi.
Ne mogu", kae mu Luis. Bolestan sam."
Kofi odmahuje glavom. Ustaje i polazi. Zatim se okrene.
Allons-!", kae napeto. To mora da je njihova ansa da se
izvuku odatle. Lovci polaze. Luis tekom mukom ustaje. Kofi mu daje
dugaki tap da bi lake hodao.
Lovci tiho, sa mreama i lukovima, idu umom. Odlaze tako
daleko da moraju da logoruju preko noi. Prave leaje od lia bez
zatitnog krova. Uprkos napornom celodnevnom maru, Luis ne moe
da zaspi. Bleda meseina probija se kroz drvee. Nisu naloili vatru,
ali on i pri toj slaboj svetlosti vidi usnule ljude, toliko su mu se oi
privikle na tu nonu besanicu. Lica su im smirena. Poeli da moe da

pozajmi njihove snove.

U zoru opet polaze i idu ceo dan. Luis nije ni pokuao da
shvati kuda idu. Samo ide za njima, kao dete koje jednostavno mora da
odri korak. Ne zaustavljaju se ni za ruak. Gaze neke plitke
reice koja tee preko kamenjara i jedva zastanu da se napiju vode.
Luis die pogled prema zaslepljujuem suncu sasvim se odvikao od
njegove pune svetlosti. Kada opet uu u umu, ona je gua nego
ranije, pa sporije napreduju. Tek pri kraju dana nailaze na put, tu
blatnjavu rasekotinu ume.
Pigmeji ue na rubu istine i osmatraju taj usek. Stoje kao to
bi i antilopa, ekaju da im splasne strah od otvorenog prostora, kada
se uvere da je tamo bezbedno. Ali Luisov strah samo raste dok tu
ekaju; uma iza njih mu izgleda bezbednije, kao mesto u kome moe
da se sakrije. Posle jedva, tiho izreene rei jednog od njih, izlaze
na put.

KOZONGA RETOURNANT POVRATAK

Novanik stoji gotovo nedelju dana na pultu, udei za nekakvim
objanjenjem. On ometa ravnoteu kue. Kad god ga skloni, Helen ga
posle nekoliko sati opet izvadi. To nije dokaz da je on iv. Mogao je
biti uzet sa njegovog lea ili dok je dran kao talac. U svakom
sluaju, sumnje je mue. ta je sa ovekom koji je radio za tog
misionara; ta ako je on u stvari video Luisa ivog? Koliko je ta
misija udaljena od mesta na kome se avion spustio? Je li Luis uspeo
da stigne tako daleko? Je li otiao i dalje? Ne moe da ne misli na
neznatnu mogunost da je Luis iv, a ako i nije, da bi mogla otkriti
ta mu se desilo.
Novanik joj je teak u ruci. Pomilja koliko puta mu je pomogla
da ga nae kada je u urbi odlazio da stigne na voz do posla. Bilo
je olakanje kada ode, jer joj je kua ostajala na rapolaganju da
najzad sredi neto u njoj. Sada je ta kua toliko prazna da izgleda kao
da vie na nju. ta moe da se uradi na tom mestu gde ne moe da
nae prijatan trenutak mira? Moda najzad poinje da poputa. Opcija
povratka u Afriku je privlai isto koliko joj se i ne svia. Mogla bi,
misli, bar da se iskrade tamo, bez obzira ta e se jo izroditi iz toga.
Zamilja Malikovo iznenaenje zbog njihovog povratka i njegovu elju
da pomogne. Njegov optimistiki duh bi joj dobrodoao.
Zauje kako se zadnja vrata otvaraju i ejn tiho prolazi kuom.
Mama?"
Tu sam, ejne, za stolom."
Dok on prolazi kroz kuhinju, ona pomisli kako ide kroz ivot
kao kroz tu prostoriju, sa mnogo manje nade, ali i sa neobjanjivim
samopouzdanjem. Svaki njegov korak kao da je pun nade.
Sigurna je da je taj optimizam nasledio od nje. Gde joj je on
sada? Toliko je uzdrmana da ne moe da skloni pogled sa njega
kao da bi sve bilo izgubljeno ako ta nit jednom tiho pukne. Ona
posegne za stolicom, da mu je okrene, a on skrene prema zvuku
njenog struganja po podu. Seda pored nje, potraivi rukom
njenu nogu zbog ravnotee, ali umesto nje napipa novanik. Za
trenutak ga tiho opipa da vidi kako ga ona dri.

Ako je tata iv, ovo moe da mu zatreba", kae sa zrelou

koja je iznenauje. Uzme novanik od nje i otvori ga. Bez
Luisovih kreditnih kartica i vozake dozvole izgleda prazno, ali
njegova poruka kao da vie na nju. On je moda iv. Toliko
vremena je proputeno. Kako je mogla da digne ruke i vrati se?
Kako je mogla toliko da ostane ovde?
Pigmeji prou okuku puta i naiu pravo na malu vojnu
patrolu. No je. Odmetnici ponu da viu, a jedan od Pigmeja
ispali otrovnu strelu prema grupi od desetak vojnika, od kojih
nijedan nema vie od petnaest godina. Kada se ona zarila jednom
od deaka u ruku, on krikne i pada na kolena jauui dok mu se
otrov iri poput vatre kroz nju. Momci zapucaju prema Pigmejima,
koji ve bee u zaklon. Rumeni odsjaji jure kroz mranu umu i
pogaaju drvee ili odleu u no poput izbezumljenih svitaca.
Luis bei. Stie do ivice puta, ali tu se spotakne, padne u
duboku travu i povredi rame. Neki od Pigmeja su zaobili
deake-vojnike, doli im iza lea i uzeli puku onog prvog, koji je
ve mrtav. Smena je ta borba u mraku, ali je ravnopravnija.
Pigmeji mogu da zaobiu odmetnike i privuku im se na domet
strele, ali samo uz svetlost meseine ne mogu dobro da ciljaju.
Luis lei glave zagnjurene u travu, da bi se zatitio od zalutalih
metaka. Kofi je u istom poloaju, nekoliko stopa dalje. Luis ne
shvata zato se Pigmeju nisu samo razbeali po umi.
Zatim zavlada tiina. uje razgovor vojnika, ali uopte ne
uje Pigmeje, i pita se da nisu pobegli. Glasovi mu se pribliavaju,
nervozni, i pitaju se gde su se mali ljudi izgubili, pripremaju li
zasedu ili su se povukli. Luis uje rezak zvuk ubacivanja novih
okvira u puke dok se deaci pribliavaju. Ako odmetnici nastave
da se pribliavaju kao do sada, naii e pravo na njih.
Vojnik stoji na tri stope od njih i uzvikuje. Luis uje ukanje
njegovih izama u travi. Zatvori oi pokuavajui da se
usredsredi na izbor koji ima. Ako obori deaka, mora biti
spreman da zgrabi njegovu puku i odmah je upotrebi. Sva je
prilika da deko ima metak u cevi i da je oruje spremno za

paljbu. Ako ne bude morao po tom mraku da se bake sa

konicom, Luis e dobro proi. Ipak, vojnik nee dati svoj ivot
bez borbe i nee pasti tiho. Ali ako Luis ne iskoristi priliku, a
deko ga otkrije, izgubie svu prednost koju bi mogao iskoristiti.
Luis pokuava da smiri svoj dah. Trebalo bi da smisli neki plan i
nae cilj da obori vojnika, oduzme mu puku ako bude
mogao... a ta zatim? Vojnici su tako napeti zbog igranja murke
sa tim neuhvatljivim umskim ljudima da e, ako ga otkriju,
sasvim sigurno ubiti i Kofija i njega ba tu, gde lee.
Vojnik korakne jo jednom, a zatim iz nekog neshvatljivog
razloga opet stane. Moda eka ostale da ga pristignu.
Luis zgrabi momka za nogu i obori ga tako lako da ni sam
nije bio spreman na to, i ne pokrene se za sledei korak dovoljno
brzo. Momak jekne. Luis naskoi na njega i pone da ga udara po
licu to je jae mogao. To omete vojnika dovoljno dugo da Luis
zgrabi puku. Vojnik jo uvek dri oruje, ali Luisu i veliina daje
prednost. Snagom koja iznenauje obojicu, on opet gurne vojnika
dole i otme mu puku. A zatim, isto tako iznenada, udari ga
kundakom u glavu. Zbog snanog zamaha Luis gubi ravnoteu.
Momak se otkotrlja, jauui i drei se za glavu. Luis iskoristi taj
trenutak da uzmakne i stane na noge. Okrene se i vidi Kofija
kako ustaje, a tamo dalje samo nazire vojnike koji jure na njega
sa daljine od stotinak jardi, diui puke. Jedan od njih ima
baterijsku lampu, mada jo nije osvetlio Luisa.
Luis je uperio puku u vojnika koji se jo batrga na zemlji.
Dri je nespretno. Da je pokuao da puca iz tog automatskog
oruja drei ga na taj nain, istog trenutka bi izgubio kontrolu
nad njim. Ali bez obzira na to, gleda mladog vojnika u oi i vidi
njegov strah, i mogao bi ozbiljno da ga rani. Prst mu je na orozu
i potreban je samo blag pritisak, ali uprkos paljbi koja je sada
upuena prema njemu i besu koji ga je obuzeo tokom napada, ne
puca. Deak ustaje i bei. Ali malo nedostaje da ga ubiju njegovi
saborci. Luis die oruje i puca nasumice prema senkama
odmetnika. Osea se nepobedivim i taj oseaj dopire i do njih,
ili su moda samo iznenaeni to naziru priliku tako visokog

oveka tu gde su oekivali samo slabo naoruane Pigmeje. Nisu

spremni na otpor, pa se okreu i bee. Luis spusti oruje,
opekavi ruku o zadnjak cevi. Zatim sedne. Oblak je zaklonio
mesec i nita se ne vidi.
Luise!", vikne Kofi.
Ovamo."
Kofi puzi do Luisa, drei se nisko. On ne peut pas rester
ici. Tokende!"
Ali Luis se ne pomera. Kofi uzima puku, koja sada lei u
travi pored Luisovih nogu. Die je, procenjuje joj teinu i mo.
Venez." Kofi kree, hodajui pored puta, gde moe brzo
da zalegne u bunje, ako zatreba. Mesec je opet izaao i osvetljava
taman toliko da moe da se nazre drvee prema nebu. Luis najzad
ustaje i polazi za njim. Hoda po travi sa strane, nekako se plaei
da izae na sam zemljani put. A onda stane. U travi pored
njegovih nogu je nekakva tamna prilika, kao leopard koji ui, ali
neto nije u redu sa tom ivotinjom. On klekne da je bolje pogleda
i shvati da je to jedan od Pigmeja. Dodirne njegovo toplo telo. U
ruci mu je i dalje vrsto stisnut luk.
Allons-y", proiti Kofi opet. "Les rebells reviendront
bientot."
Luis odjednom osea muninu. Odmakne se od tog tela i
padne na kolena. Kad opet digne pogled, drhtei, prilika Kofija
koji stoji nekoliko stopa od njega sa pukom u ruci, daje mu
podsticaj. To je lako mogao da bude neki od odmetnikih vojnika
koji su ih napali ili deak koga je Luis oborio, onaj koji je do
nedavno nosio tu puku i poelee da je vrati. Kofi mahne
Luisu da poe za njim, pa tre niz put sve dok Luis ne mora da
stane da bi doao do daha. Izmeu udaha osvre se iza sebe.
Razaznaje samo put; nema nikoga i niega to bi nagovetavalo
da su odmetnici bilo ta nego samo utvare.
Duboki urlik aviona stiava Helenine sumnje. Miris Afrike,
gust i vlaan vazduh, i izluujua buka koja ulazi u avion
kada se otvore vrata, ele joj dobrodolicu. Red na carini je dug,

ali ovoga puta nema nikoga da primeti nju i ejna, i pozove ih na

izlazu. Ona ve osea promenu vremenske zone, ili joj se to
samo ini. Dobro je biti blie Luisu ma ta da mu se desilo i
olakanje je preduzeti opet neto. Tako se bar odlae ono
neizbeno.
Kada je odloila pomen, Margaret kao da se razoarala u
nju. To e samo pogorati situaciju."
Gora ne moe biti."
Samo nemoj predugo da ostane. Treba to ipak razumno
zavriti."
Helen se pita moe li to biti tano da sve mora da se
zavri razumno. Gleda lica ljudi u redu oko sebe, iji su ivoti
toliko drugaiji od njenog, i sumnja da bi se oni sloili sa tim.
Malik ih eka ispred aerodroma. Lako je otkriti njegov
osmeh u masi. Za trenutak bi mogla da zaboravi zbog ega je
dola. Ubacuju njene dve torbe u njegovu staru tojotu, a ejn se
pomera preko suncem sprenih sedita do prozora. Helen se
odupire napadu slutnje ili straha zbog koga joj se okree eludac i
umesto toga se usredsreuje na Malikovu sigurnu ruku na
upravljau. Palme vrtoglavo proleu rubom njenog vidokraga.
ejn je izbacio ruku kroz prozor i dri je kao pticu koja jedri na
vazdunoj struji.
Malik ih odveze do svoje radnje da Helen uzme neto
hrane i osnovnih namirnica. Naao im je i stan, nita posebno
prema amerikim standardima, kae, ali ima kuhinju i nije daleko
od njegove prodavnice i ambasade. Poto je Helen uzela neto
hrane, uglavnom lakih obroka za ejna i malo trajnog mleka sebi
za kafu, voze se dalje, nekoliko blokova, do stana. On joj irom
otvori vrata, oigledno elei da je raspoloi. Stan je na drugom
spratu, a prozori gledaju na rascvetalo drvo jakarande, puno ptica.
ejn odmah prilazi prozoru, dok se ptiice raspevavaju poput neke
pevake grupe za dobrodolicu. Malik se ceri, svestan da je zasluan
za to.
Malie, ovo e biti lep dom."
ena koja ivi ispod vas e vam kuvati."

Oh, to zaista nije potrebno. Ja volim da kuvam."

On kao da je razoaran. Moda ima drugih stvari koje moe da
radi."
Helen shvata svoju greku. Naravno."
A imam i poklon za Vas, mesje." Prui ejnu svetlo-utu
loptu, a ovaj je uzme i digne u vazduh, iznad glave, kao da je sunce.
Malik se nasmeje.
Malie, nisam sigurna ta prvo treba da uradim", kae Helen
uzgred.
Smisliete, madam", kae on smejui se jo uvek. Helen
pomisli kako on ima sopstvenu ideju o tome to treba prvo uraditi,
ali je ne izgovara.
Teko je odluiti", nastavlja ona, nadajui se da e izvui to iz
njega.
On klima glavom.
Naravno, otii u u ambasadu."
Da." On kao da i dalje odugovlai.
Malie, ta ti misli da bi trebalo da uradim?"
Vlasti, naravno, nee biti od velike koristi. Ali ima i drugih
naina, ako ste voljni."
Helen okleva. Neto u toj ponudi je uznemirava. On pogreno
shvata njeno oklevanje.
Nije suvie skupo."
Malie, izvini, ali ne znam o emu pria."
Une feticheuse."
Vetica?"
Isceliteljka."
ejn tapka loptu i ona mu pobegne. Helen je nespretno
uhvati.
Ne znam, Malie. Videemo."
Malik uzme loptu od nje i za trenutak je zadri iznad
ejnove glave, a on posee za njom, diui ruke; Malik mu je
tada polako spusti. Otiao je, ne pominjui vie feticheuse. Poto
je Malikova tojota otandrkala u buku saobraaja, ejn sedne sa
loptom na kau.

Mama, moe li ona da pravi arolije?"

Ko?"
Feticheuse."
Otkud ti zna za to?"
Moe li?"
Ne znam, ejne. Moda to izgleda kao arolija."
Negde poto se digla hladna jutarnja magla, Luis i Kofi
stiu do mesta gde put izlazi na neku veliku reku. Majmuni su
svuda po drveu, na tronom pristanitu pored vode, kopaju po
gomilama ubreta i penju se po gotovo uruenim okvirima
pijanih tezgi. Zavrite kada ugledaju deaka i belog oveka, ali
dre svoj teren, povlaei se po nekoliko jardi samo kad Kofi
mahne pukom prema njima. On je spusti pored jednog drveta,
zapretivi majmunima jo jednom pesnicama, i pone neto da
trai du obale nadole reke.
Luis seda pored puke, sa radou pruajui svojim
umornim nogama priliku da se odmore. mirka pred zaslepljujuim
iskricama svetlosti koja se odbija od povrine reke. Voda ne
izgleda ni hladno ni privlano; slinija je toplom sirupu. Du
obale se itava masa nanetog drveta zapetljava u grmlje. Kada se
jedna od klada pomeri, shvati da su to u stvari krokodili.
Osvrne se niz reku; Kofi se negde izgubio. Majmuni su se
smirili dovoljno dugo da uje kako Kofi pljuska po vodi hodajui
pliakom. Jedan od majmuna se posebno zainteresovao za Luisa.
Seda samo nekoliko stopa od njega i gleda ga. Dri koru neke
voke i vae je, kao da razmilja.
ta je?", kae Luis ivotinji.
Majmun ispljune deo kore i nakrivi glavu.
ta gleda?"
Majmun se tiho, kloktavo nakalje i prie blie. Luis
digne puku i on stane. Spusti puku u krilo. Majmun ima onjake
kao pas, ali otrije. Luis se pita namerava li da ga ugrize. Tako
mu je blizu da ne bi stigao da upotrebi puku u svoju odbranu
ako bi ivotinja odluila da ga napadne.

Mogao bih da te pojedem."

Majmun krikne kao da bi to trebalo da bude nekakva ala.
Luis ne izgleda kao nekakav majmunoder. Ili majmun moda
pokuava da kae kako bi jednostavno mogao da pojede tog belog
oveka koga gleda tu, gde se iscrpljen stropotao, ispod te
dronjave palme. Kao da bi hteo to da potvrdi, iroko zevne,
pokazujui usta puna zuba. Tada Luis shvati ta ga to toliko
zanima. On je sve to vreme nesvesno okretao nekoliko onih,
preostalih novia, nervozno ih prebacujui po rukama.
Majmun odjednom skoi do njega i zgrabi novie. To se
deava bre nego to Luis moe da reaguje. Trgne se jer mu je
ivotinja napraviia duboku ogrebotinu na ruci, posegnuvi za
noviima, da bi zatim odjurila dalje, trijumfalno vritei i
skiei.
Eto ti ih!" vie Luis za njim. Bezvredni su."
Sada i drugi majmuni ponu zajedno sa onim lopovom da se
rugaju Luisu. Oni vrite i tre gore-dole po drveu, pa skau na
zemlju i okreu se u nekakvom haotinom plesu. On dograbi
nekoliko kamenova i baci ih, rasterujui majmune.
Ba me briga", uzvikne. ujete li, prokleti majmuni? Zabole
me."
Zatvori oi. Kada ih opet otvori bie u Njujorku ili opet u
avionu, ili e ekati na Orliju, ili zvati Helenu da joj se izvini, ako
bude mogao, za godine tokom kojih je odlazio upravo u trenucima
kada je trebalo da ostane. Voleo bi da ima njenu i ejnovu sliku.
Samo njih je i imao u novaniku, koji mu je sada, izgleda,
beskoristan. A tada oseti ruke na licu, kao da ga ejnove ruke
gledaju. Zbog toga umalo nije poskoio i otvorio oi, ali prisili ih da
ostanu zatvorene. Ruke su hladne i male, ba kao ejnove. Ima
oseaj da e, ako bude mogao da zadri oi zatvorene i odupre se
iskuenju da progleda, to zaista biti ejn. Od te misli srce ga zaboli.
Kada se ruke dignu on i dalje dri zatvorene oi, dok ne zauje
Kofija kako se pljuskajui vraa obalom. Gazi kroz pliak, vukui
neku pirogu. U groznom je stanju i ima vode u njoj, i trula na jednoj
strani, ali Kofi je oduevljen. On trijumfalno mae Luisu.

Piroga pluta, ali jedva. Sam Luis je preveliki za nju i mada je

Kofi seo na truli kraj, Luisova strana je ipak delimino u vodi. Voda
ga zapljuskuje po nogama, to bi predstavljalo olakanje tu gde nema
hlada, da on ne strepi od krokodila koji povremeno proplivaju pored
njih. Luis ih pokazuje. Kofi se smeje i imitira kako grizu njihove
velike eljusti. On upravlja pirogom pomou neke polomljene motke,
koju je takoe naao negde na obali. Voda kaplje sa motke kada je
digne, poigravajui kapljicama po povrini. Inae, mir vlada rekom.
Iako voda izgleda mirna, Luis sada osea jaku struju, a kako
popodne prolazi, ona kao da je sve jaa. Seti se ndoki i njenog
upozorenja na la riviere, i dodirne amajliju ispod vrata, pitajui se je
li to blagoslov ili kletva. Reka zapljuskuje obale i stvara vrtloge iza
popadalog drvea, a oni se pretvaraju u virove, Kofi koristi motku da
bi zadrao pravac plovidbe ili da ih skloni u zaklon obala kada im se
uini da uju ljudske glasove iz okoline. To je vrlo nezgodna trasa za
plovidbu. Grane padaju nisko, a oni moraju da se saginju i sklanjaju
ih da bi proli. im im se opet uini da je bezbedno, odgurnu se od
obale, u otvorenu struju.
Helen se budi polako, jo uvek nenaviknuta na uobiajeni ritam
ekvatorskog sunca, koje izlazi i zalazi tano, na svakih dvanaest sati,
kao topli otkucaj srca. Sedne, pustivi da aravi padnu na krevet, i
okrene lice prema suncu. Ima tu neto zbog ega se osea najudobnije
od kada je Luis nestao. Moda je to samo utisak prvog videnja afrikog
sunca, koje nudi ivot tako lako i plemenito. Moda je i sama potraga,
transformisana od hitnog spasavanja u smiljeno ekanje.
Neko vreme oslukuje, da uje ejna u susednoj sobi. uje ga
kako ustaje sa starog kaua, gde su mu prostrli postelju, i nalazi put do
malog friidera koji se napinje glasno zujei i tandrui u kuhinjici. On
jo uvek upoznaje prostorije. uje ga kako udara u nametaj pa se
povlai i nalazi novi prolaz. Teko joj je da slua kako njegove male
cevanice udaraju u stolice ili lakat kai o neoekivani sto.
Ustaju tako svakog dana, bez nekog plana. Kasnije proetaju
ulicom do Malikove prodavnice da neto pazare, pa onda nastavljaju
dalje. Ili su do banke da bi uspostavili sistem za telegramsko slanje

novca, pa opet natrag nekoliko puta, da provere da li sistem

funkcionie. Ona je na jedva zadovoljavajuem francuskom ispitivala
metane enu koja kuva ispod njih i narod na pijaci jesu li ta
uli, traei vesti koje su moda stigle iz provincije. Nije se
javljala u ambasadu. Sada je dovoljno razumna da zna kako
mora nai neki drugi put, zaobilazei nepremostive prepreke
dravnih slubenika i barikada na putevima.
Helen ustane i navue kunu haljinu ispred drveta jakarande.
Dorukuje sa ejnom, koji veselo pria o onome to su naumili
za taj dan. On je ovek od akcije, uzbuen susretom sa
feticheuse.
Prava vraara!"
Helen, zaboravivi se, rairi oi u podrugljivom strahu, pa
mu stavi ruku na rame, odgovarajui mu drugaijim i nenamernim
tonom. Zar se ne boji?"
Kakva e ona biti?"
Bie kao i svako drugi, ejne. Nemoj da se razoara."
Malik kuca na vrata i ue. I on izgleda uzbueno. Napeto
stoji kod vrata, dok Helen uzima nekoliko stvari kako bi mogli
da krenu. ejn ga dri za ruku dok idu glavnom ulicom, da bi
zatim skrenuli u niz bonih ulica, prljavih sokaka sa ogromnim
rupama. Helen je ubrzo sasvim dezorijentisana.
Na znaku pie na francuskom: Madame Courouis,
Feticheuse. uda. Leimo sve vrste bolesti i slepila, a i reavamo
ljubavne i finansijske probleme. Traimo zlo u srcima ljudi, a ne u
Gospodu."
Vazduh u maloj kui je vreo i klaustrofobian, pregrejan
golim, limenim krovom. Bledoplava prostorija je ukraena verskim
slikama i raspeem okaenim na vrata. Feticheuse sedi na niskoj,
izrezbarenoj klupici. U prvom trenutku ne gleda Malika ni
Helenu, ve ejna. Prua ruku prema njemu i, pre nego to je
Helen mogia da je sprei, odvoji ga od Malika, pa uzme njegove
ruice izmeu svojih dveju. Ima neto udno u tome kako se ona
ponaa prema ejnu, kao da jo uvek ne vidi ono to veina primeti
sa druge strane prostorije: da je slep.

Il n'est pas malade." Smeje se. On nije bolestan.

"N", to je sve to Malik izusti, pa Helen sama progovara.
Nismo doli zbog toga", uleti i poe da objanjava. Sluajui
kako Malik prevodi njene rei u neto to joj zvui moleivije nego to
je ona nameravala, upita se zato je uopte dola tu. Ipak se sve vreme
normalno smeka, potvrujui neznanu poruku. Starica po prvi put
pogleda pravo u Helenu. Izgleda normalno. Oi kao da su joj
zamagljene kataraktora, a kosa joj je skoro seda. Izgleda vie kao
zaboravljena porodina relikvija nego mona isceliteljka.
"Asseyez-vous." Feticheuse prozuklo kalje, ponudivi im da
sednu.
Nema stolica, pa posedaju na svetlonarandasto-zeleni tepih na
podu, koji je tu, izgleda, ba u tu svrhu. Helen odvoji ejna od
feticheuse i zatitniki ga zadri u svom krilu. Pored jednog zida, o
plafon je okaen grubo istesani sto, kao krevet za pacijente. Pored
njega nalazi se niska polica sa tikvama i raznim boicama. U
prostoriji se osea jak miris zaina, vie kao u kuhinji nego Heleninoj
zamisli prostorija isceliteljke.
Ona trai novac. Hiljadu franaka", kae Malik.
ta? Ti se ali. Jo nita nije uradila." Ona pogleda tu enu,
koja izgleda da uopte ne zna engleski; ipak spusti glas do apata. ta
ako je varalica?"
Varalica? Ne znam tu re."
Prevarantkinja. Neka dokae da vredi toliko. Hiljadu franaka
je velika suma."
Nije prevarantkinja", kae Malik povreeno. Svi znaju ko je
ona."
Helen pogleda enu, koja bi po Malikovom glasu mogla da
pretpostavi kakve je vrste taj razgovor. Obrati se lino njoj.
Ja ne traim udo." Zastane. Proleti joj kroz glavu da, i po
najkartezijanskijem gleditu sveta, trai upravo to neki sukob
dogaaja ili sluajnu vezu koja bi nala svoj put do istine. Starica se
osmehne, i to tako iskreno da Heleni bi ao zbog tona kojim je to
rekla.
Dok prevodi, Malikov glas je miran. Pita vas ta je to udo? Je

li to majin dodir koji otkloni nonu moru deteta? Ako vam ona kae
budunost, da li je samo sluajnost kad se ona ostvari? Ko moe to
da kae? Kae da morate verovati u ono to elite, madam. I moete
li biti sigurni da su i vai sopstveni snovi samo matarija?"
Feticheuse stavi ruku na Heleninu, hladna je i podrhtava.
Govorei svojim hrapavim francuskim, dok Helen slua Malikov
prevod, starica je gleda pravo u oi.
Moraete ekati da saznate ta se desilo vaem oveku. Ja ne
mogu da vidim ni ujem odgovor. Kad sluam, ujem samo
zagluujuu riku. Moda sam suvie stara. I vi morate da sluate."
Feticheuse pusti Heleninu ruku. Moda san."
Pone da skuplja neobine komadie kamenja, kostiju, koljki i
krivog korenja u jednu vreicu. Nain na koji ih dri i rukuje njima
menja ih od obinih predmeta, kakvi jesu. Helen posegne za njima, ali
ena povue vreicu i gurne je ejnu u ruke.
Ovo je za deka, koji ve moe da vidi i bez oiju", kae
Maliku. Pomoi e mu da uje svog oca kad on bude blizu. Pomoi
e mu da shvati ta treba da slua. Pesmu ptice, ili krik majmuna, koji
je vaan."
Zatim se opet okrene prema Heleni. Glas joj je vrlo trezven.
Sad e ga svi traiti. Da li to pomae?"
Ona za to trai jo pet stotina franaka. Malik objanjava da su
joj se zalihe lekova smanjile: to bi bila neka vrsta poklona. Helen
gunajui plati i taj dodatak. Odlaze bez daljih ceremonija; bez
kristalne kugle, samo sa pragmatskim reenjem kakvo bi Helen i
traila, da krene glas, da bi ljudi znali da treba da paze na Luisa i
uspomena koju e ejn uvati. Helen se osvre na izlazu. Starica broji
njen novac.

BOETA LES CATARCTES VODOPAD

Dok sedi u tom starom unu od izdubljenog drveta, ve tri
dana polumokar, Luisu je lice izgorelo od sunca i nadraeno, a noge,
koje ne vadi iz vode, ini mu se da bi zaista mogle da istrule. U
poetku je to izgledalo kao najbolji nain putovanja: da te reka nosi i
vue do svog kraja, ali je postalo iznenaujui nain muenja.
Luis mahne Kofiju. Moram da se sklonim u hlad."
Kofi digne pogled prema uarenoj, beloj kugli iznad njih.
Luis mu opet pokae, pa zakloni lice rukom kao neko ko oekuje
udarac. Nebo oko sunca je belo. Kofi gurne svoju polomljenu motku
u vodu i polako gura pirogu prema obali. Trebalo bi od sada da
putuju uvee i nou. Luis vrsto zatvori oi i ne otvara ih dok ne
stignu u senku i oseti kako je piroga naila na mulj pliaka.
On doit se reposer."
Mesto na kome su se zaustavili nije ba gostoljubivo.
Pokuavaju da izau samo nekoliko stopa iz vode i prljavtine.
Rastinje je nisko, slabo i prepuno pela i muva. Luis je iscrpljen, pa mu
je svaki odmor od vode dobrodoao. On legne poput umornog psa,
sklupavi se da bi izvukao noge iz vode. U senci je hladno, mada i
tu mora da je preko 30 Co. Sloj nepokretnog vazduha lebdi iznad
zemlje i curi iz neprobojne vegetacije koja je prihvatila taj deli blata.
Lala", apne Kofi, zatvorivi oi i naslonivi glavu na savijeno
stablo jednog manjeg drveta.
Luisova plua se teko bore sa vlanim vazduhom. uje glas.
ejnov. Sve to sada treba da uradi da bi se naao u svetu svog sina je
da zatvori oi. Oslukuje apat dok insekti puu po njemu; neki ga
grizu, a neki samo puu kao da ekaju da truljenje otpone svoje lino
omekavanje koe.
Pomilja na svoj prazan koveg i govor u svoju slavu koji
treba, a bar za trenutak i uspeva da prizove oseaj vanosti. On daje
izvesnu teinu sada irelevantnoj injenici njegovog postojanja. Jo
ubedljiviji je neizbeni zavretak - trenutak u kome reka nadolazi sa
poplavom kine sezone i potapa njegovo telo, ono to je ostalo od
njega, pa poslednje njegove ostatke odvlai u blato. Helen izlazi iz

crkve sa vie njega u srcu nego to ga nosi ejn, koji e se jednog

dana napinjati da ga se seti. Ona ima sve to je ostalo seanje na
njegov miris, zvuk njegovog glasa, njegove najbudalastije tajne i kratak
poslovni uspeh. Sa bezoseajnom pravinou, to je sada u njenim
rukama. U toploj Heleninoj ruci je, a njene usne, blaga zaobljenost
njene miice i samopouzdanje u njenim oima su vani. ta behu one
lovorike koje je oekivao od ivota, za neto to e proi bre nego
to drvo moe da istruli u kinoj umi?
Luis otvori oi. Kofi mu drma ruku, pokuavajui da ga razbudi
dovoljno da bi krenuli.
Reveillez-vous, Lewis. Reveillez-vous!"
On se poput meseara uvue u pirogu, maglovito svestan da je
popodne prolo i da mu sunce vie ne pee oi kao ranije. Sedne opet
u mlaku vodu, uronivi korito tog nepouzdanog amca, duboko se
nakalje i klimne Kofiju da je spreman.
Kofi ih odgurne u struju, jednom ili dva puta snano nalegne na
motku da bi ispravio pirogu, pa je spusti u krilo i pusti da ih struja
nosi. U poetku reka ih nosi istom, jednolinom brzinom koju su
poeli da oseaju kao tihu stravu, a zatim kao da ubrzava,
poveavajui brzinu sa svakom miljom. Sumrak se povlai pred noi
blistavih zvezda i polumeseca. Onda Luis prvi zauje potmuli um
vodopada.
ta je to?"
Les cataractes."
Katarakt? Vodopad?"
Kofi slegne ramenima, ali ne izvlai amac iz struje. Piroga
uranja i poskakuje po talasiima brzaka koji vode do pravih vodopada.
Ovo ne bi trebalo da radimo nou", apue Luis.
Kofi ga ne razume. Luis podigne glas.
Ne nou... Nuit... non."
Pourquoi pas?"
Luis odjednom sedne, istresen iz svoje otupelosti. Vodopadi ve
zagluujue urlaju.
Trebalo bi da ih prepeaimo okolo." Luis pokazuje rukom.
Kofi ga gleda bledo, strpljivo ekajui da on shvati stvarnost

njihove situacije. Ne mogu da idu okolo. Ne mogu da nose pirogu.

ekanje dana ne bi nita promenilo, samo bi odloilo ono neizbeno;
vodopadi e biti isti. Nee biti nita drugaije ako ulete bez sumnjive
olakice mogunosti da vide pred sobom ono to jednostavno moraju da
rizikuju. Usred glatkog crnila reke, bela pena talasa razbijaa bledo
svetluca na meseini, napreui mogunosti Luisovog vida. Ubrzo kao
da se cela reka uzburkala, a vodopad zagluujue hui. Kofi daje sve od
sebe da zadri pirogu van glavne struje i na pravcu. Napola su ve
uspeli, kad ih jedan visoki talas snano gurne sa strane u glavnu
straju. Nekoliko srenih minuta uspevaju da ostanu uspravno. A zatim
nekoliko razvuenih sekundi ostaju u pirozi, mada je sasvim
potopljena.
Odjednom je sasvim tiho i mrak je savren. Luisove oi
primeuju samo slabu belinu uzburkane vode. Ne udie ono to je
sada vie voda nego vazduh. A i reka ga vue na dole silom tako
smirujuom da i ne pokuava da joj se odupre. Uvija se i okree,
pada i die se, biva bacan i privlaen u brzom nizu. Kako mu voda
ulazi u organizam, gubi orijentaciju i poinje da se osea eterino, kao
da je samo najobinija plovea misao koja se iri kroz reku. Prijatno
mu je to bekstvo iz gravitacije. Meutim, neki glas u njemu vie:
Plivaj, plivaj! On pokuava jer mu plua gore, ali toliko je
dezorijentisan da ne postie mnogo u tom pokuaju. Snano nalee na
neku stenu i desna ruka ga jako zaboli, to ga osvesti i primora da se
bori za ivot. Grabi po vodi onom sposobnom rukom i batrga se poput
ivotinje. A onda, mada nema svetlosti i nita ne vidi, on izlazi na
vazduh i duboko ga udahne u plua pre nego to je opet uronio.
Zatim reka preuzima njegovo telo i njegova svest se spira u
snove. Nekim udom napustio je reku i umu. Ulazi u svoju kuu,
unapred spreman na to da je prazna. Vrata se irom otvore uz jedan
obian klik. Prua ruku da ukljui svetlo, ali ono ne funkcionie.
Zastaje; nema struje. Ne uje se zujanje friidera, nikakav mehaniki
zvuk ga ne doekuje i on osea taj nedostatak elektriciteta koji bi
trebalo da drhturi unutar zidova, toplo ga obuhvatajui svojira
magnetskim poljem.
Njegove blatnjave cipele na hrastovom parketu izgledaju kao

nasilje, neka vrsta nekulture, kao da se popeo na neiji trpezarijski sto.

Skida cipele i paljivo odlazi do stepenita, da se javi telefonom i
pita je li kua zaista prazna, ali se plai da poremeti tu sveanu
tiinu. Luta kroz kuu i ulazi u prostorije bez prozora, kojih se ne
sea, ne smejui nita da dodirne i svestan blatnjavog, mokrog traga
koji ostavlja za sobom, sa eljom da ima naina da ga oisti.
Nered je sa svakim korakom sve vei. Velike, neverovatne
grudve mulja padaju mu sa ruku, ljigave lokve ve prepune algi,
mokrog ljunka i kamenja, delova kosti i crnog i iskrzanog perja,
a zatim i tamni pramenovi kose koja u poetku kao da dolazi od
neke ivotinje, ali onda shvata da su njegovi. Uhvati se za
zaveljaj koji mu je dala ndoki. Mirie. Otrgne ga sa vrata i
spusti meu krhotine na podu.
Sterilni, antiseptiki miris kue sada je nadjaan mirisom
mokrih, neopranih ivotinja i urina, pojaanih zadahom hormona i
izmeta. Stane u to i razmae ga preko belog tepiha u spavaoj sobi.
Kada dodirne aluminijumski okvir prozora uz krevet, on satruli i
pone da se raspada. Zaguljiva isparenja sredstava za ienje, koja
dolaze iz kupatila, peku mu oi i odjednom poinje nekontrolisano
da kalje kao da su mu plua puna otrovnih tenosti. Pada na
kolena; krv i u se meaju sa sumpornom vodom koja mu curi
iz usta, a sva ta jaka meavina preplavljena je parazitima koji
gamiu i vrve preko tepiha. Luis uasnuto vrisne i jurne napolje
iz kue.
Spoljna svetlost je zapanjujua, kao da je sunce fantastino
pojaano. On prekriva oi, strahujui da ne oslepi, i posre
nekoliko koraka preko savreno oianog travnjaka, koji mu se
useca u bose noge. Opet pokua da vrisne i uspeva, ali ne moe
da se takmii sa zasleplljujuim svetlom koje kao da gui zvuk.
Istrava na crni asfalt ulice. Plonik je toliko vreo da mu pri
stopala. Pokuava da nae nekog drugog, ali napolju nema
nikoga. Tri niz etvrt. Kue su sasvim bele. Prozori izgledaju
kao mrtve oi. I dalje nema ljudi. Nema pasa, maaka ni dece. A
i vozila su prazna kao i ulice. Otvori vrata jedne od kua i ue
nekoliko koraka, ali boji se da pree prag. Suvo krikne sa ulaznih

vrata, ali ne dobija odgovor.

Najzad Luis nailazi na drvo zavidne veliine, ne neku od onih
sadnica koje beznadeno umiru po loe odravanim travnjacima nego
staro drvo sa senkom, koje mora da je zaostalo jo iz vremena pre nego
to je kua podignuta. Izbrazdano je munjama, a ima i velike
poderotine na mestima sa kojih je vetar otkidao velike grane. U
svakom sluaju, jo uvek ima dobar baldahin. On sedne u njegovo
hladno i kvrgavo podnoje, i zatvori oi.

BOYEBISI LE MESSAGERE KURIR

Poruka stie posle podne, dok kia pljuti po crvenoj praini
kao da je moda besna. ejn sedi pored prozora, gricka vlani vitbiks i
igra se malom brajevom pisaom mainom koju je Helen ponela. On
zauje korake mnogo pre nego to kurir stigne. uje ih kroz oluju,
saobraaj i buku koju prave deca igrajui se ispod njih. eta prstima
preko dve iste tipke tamo i ovamo, u ritmu tog zvuka. Helen upravo
hoe da ga zamoli da prestane, kad je iznenadi otro kucanje na
vratima. Ona ustane i otvori ih nekoj mladoj Afrikanki, moda
petnaestogodinjakinji, koja stoji na jednoj nozi, naslonivi onu drugu
na cevanicu prve.
Venez, Madame. Le blanc etait vu sur la riviere."
Kad vidi da je Helen moda ne razume, devojica ponovi svoju
poruku. Ovoga puta Helen shvati belog oveka" i reku."
Je li iv?" Helen oajniki trai po glavi pravu re na
francuskom. Vivant?"
Devojica odmahuje glavom, ali kao da ne govori ne.
Helen pokuava da joj kae da saeka. Ona se naslanja na
dovratak tako oputeno i smireno da Helen zbog toga oseti njenu
iznenadnu malopreanju uurbanost. Pokae joj na kau, pa pokua
opet. Devojica sada shvati njenu nameru, pa sedne spustivi ruke na
kolena, prekrtenih nogu.
Mama, gde idemo? Je l' on dobro?"
Ne znam ejne. Ona kae la riviere, reka. Malik e morati da
nam pomogne."
Helen uri u spavau sobu da se spakuje. Uurbano i
razmilja, podseajui sebe da bi iz toga moglo ispasti nita, samo
glasina ili, jo gore, loa vest od koje strepi.
ejn sedne pored devojice, koja ga radoznalo posmatra. Ja
ne govorim afriki."
Ona se nasmei i uzme njegovu utu loptu, pa je okree u
rukama. ejn uje njene pokrete i pretpostavlja ta ona radi.
Digne ruke i ona mu dobaci loptu iz blizine.
Zua", kae mu polako. Hvataj.

Njen glas mu pomae da se uskladi. Lopta mu doleti u

ruke i on uspe da je privue na grudi pre nego to je odskoila.
Devojica se nasmeje, a on joj vrati loptu ne upozorivi je na
vreme. Promaio je. Ona posegne za loptom, koja joj odskoi od
prstiju i preko sobe.
Izvini."
Devojica ne kae nita. Uzme loptu i doda mu je. On tako
sedi jedan trenutak, kao da nije siguran gde je ona. Onda ona
pone da mu peva neku jednostavnu pesmicu na lingali, u kojoj se
ritmiki ponavljaju rei bandeke, ptice, i bazo pumba, muva. On
slua za trenutak, pa onda shvati da mu pomae da nacilja i sada,
kada baci loptu, ona je uhvati.
Nali su Malika kod kue. To je u delu Kinase koji je
vojska opljakala pre rata. Na putu prou pored nekoliko uruenih
kua, ali njegova je u dobrom stanju i puna dece. Njegova tojota
stoji, uoljiva, ispred kue, kao da ima rezervisano mesto, a deca ih
opkoljavaju, izaavi da pozdrave posetioce oduevljeno vritei.
ejn vre stegne Heleninu ruku kad su se okupili oko njih. Pre
nego to su stigli do vrata u pratnji te svite, Malik izae da ih
doeka. Izgleda da je srean to su doli u njegov dom.
Dobrodoli, Madame et Monsieur."
On nekoliko puta ponavlja svoja pitanja devojici, kao da
mu neki deo njene prie nema smisla.
ta kae, Malie?"
Primeen je jedan beli ovek kako ulazi u vodopade
jedne pritoke Konga, na severu."
Odakle ona zna za to?"
Ne znam. Njen odgovor nije sasvim jasan, Kae da samo
prenosi poruku. Ne znam kako je vest stigla ak ovamo, dole;
moda preko nekoga sa trajekta. A nikad se ne zna, moda ni
odlazak kod feticheuse nije bio ba tako glup."
Helen se osmehne. Koliko je to daleko?"
Vozi se danima. U stvari, mislim da se vie i ne moe
kolima do tamo. Telefonirau jednom drugaru. Moete li da

saekate?"
Sede u glavnoj prostoriji male kue, koja je manja od stana
koji su oni unajmili. Svetlost je slaba. Teke zavese vise preko
malih prozora, a zidovi su tamnoplave boje, to prostoriju samo
ini mranijom. li svee je. uju njegovu enu i starije dete u
kuhinji i posle nekoliko minuta njih dvoje se pojavljuju sa
tanjirom hrane, jamom blago peenih kora.
Malikova ena izgleda mnogo mlaa od njega, verovatno u
prvoj polovini dvadesetih godina. Na sebi ima urednu haljinu od
ivopisne zapadnoafrike tkanine i smeka se nudei Heleni jam.
Merci", kae Helen, pa uzme pare i za ejna. Malikova
ena se nasmeje. Moda Heleninom naglasku ili iz nervoze. Nudi
i devojicu, koja uzme ceo jam i ne trudei se da prikrije svoju
oiglednu glad. Helen se osea neprijatno sedei tako u tiini, a
svesna je kako ejn buno jede. Sputa ruku na njegovu nogu da
bi ga utiala. Vrativi se najzad, Malik je spreman za polazak.
Morate uzeti avion za lokalne letove. Jedino tako se moe
stii tamo. Ja mogu da odletim sa vama, da sredim ta treba."
Zar ne moe da ostane?"
Neko mora da obezbedi da se avion vrati kad doe vreme.
Inae, jednostavno vas zaborave. Iskrsne neto vanije."
Koliko dugo?"
Ne znam, madam, to zavisi od vas."
etiri dana?"
Mislim da e biti dovoljno."
Kad kreemo?"
Kad vi kaete, madam. Usput moemo povesti i ovu devojicu
kui."
Malie, je li ovo traenje vremena?"
On se tiho osmehne, setivi se njene zabrinutosti zbog traenja
vremena." Zatim slegne ramenima. A ko bi drugi bio? Navesti pirogu
na vodopade je oajniki pokuaj. Ali ako je to va mu, otiao je
daleko od aviona."
Je li to mogue?"
Malik ne odgovori odmah. Razmilja o tome. ovek moe da

ode daleko, ako mora. Dalje nego to bi oekivao."

Zato bi krenuo rekom, a ne putem?"
Gore nema puta, madam."
Nema puta?"
Ima nekoliko staza, ako poznajete teren, nekoliko ribarskih sela.
Nema ba mnogo toga."
Moe li biti iv?"
Mislim da su ti vodopadi vrlo gadni, madam."
Da je iv, zar ne misli da bi ga neko naao?"
Mislim da bi. Ne izlaze belci iz te reke svaki dan."
Helen osea kako joj ok obuzima srce. Nalegne se nazad u
njegovoj stolici, ne razmiljajui hoe li je doekati.
Malie, misli li da ima bar jednu ansu prema milion?"
Mislim da oveku svata moe da se desi. Nita vie."
Helen se okrene Malikovoj eni. Njeno lice je mirno i
saoseajno.
Bonne chance, Madame", kae ona.
Ostavljaju devojicu na putu do aerodroma, na jednom
neodreenom delu druma. Ne vide se nikakve zgrade, samo staze
koje se odvajaju u gusti od glavnog puta. Devojica uzme od
Malika neto novca uz samo nekoliko rei i odlazi bez
pozdrava. Nestaje u umi kao daak vetra koji e biti
zaboravljen im lie u bunju prestane da podrhtava.
Lokalni avion izgleda u redu, ne ba kako je ona oekivala,
kao izvozani taksiji u gradu. Kongoanski pilot solidnog obrazovanja
izgleda da je vei deo svog ivota proveo u Belgiji; francuski jezik
mu je kao maternji. Prema Maliku se ponaa sa distancom, moda
i malo rasistiki, kao da su mu drai beli rudari i drvosee koji
su mu i najei putnici. Dok on proverava avion pred let, Malik
pomae Heleni da utovari torbe. ejn sedi pored aviona i eka,
dok njegova majka proverava svoj prtljag da bi bila sigurna da
imaju sve to je neophodno naroito novac i pilule protiv
malarije. Najzad die pogled, zadovoljna jer je sve na svom
mestu.

U redu, spremna sam."

Najvei deo puta avion leti iznad reke Kongo. uma
skriva sela i drumove kojih dole moda ima i tek po neku baru,
tu i tamo. Inae, to je ogromno prostranstvo divljine i ume,
ravno i beskrajno. Letei tako nisko, ini im se da se nikad nee
izvui iz tog zelenog univerzuma. Reka lei, prljava i trula kao crv
u svom zelenom leaju, debela i bremenita muljem. Helen
pokuava da opie ejnu pejza ispod njih, pitajui se kako
njegova mata koristi te informacije, apstrakcije kao to su
zeleno i divlje, i kakvo je njegovo shvatanje ume.
Jato ruiastih flamingosa uzlee iz jednog od brojnih
kanala koji se prepliu izmeu ostrvaca. Ona mu to opisuje kao
ruiasti oblak, pa onda jo jednom razmisli. Izgleda kao zvuk
kie kad nema vetra nego samo magla koja ti prija na koi."
Avion satima bui i ejn pada u san. Ostave veliku reku i
pou uz jednu od njenih pritoka. U poetku ispod njih ide put, ali
zatim se polako izgubi. Najzad se i reka suava i pejsa poinje
da poprima neki reljefni oblik, pa vie nije samo iroki, pljosnati,
jednolini tepih od zelenila. Pilot naginje jedno krilo i otpoinje
irok krug iznad reke, dramatino ponirui. Pod vrhom krila reka
je promenila boju od duboko smee do gotovo bele, i Helen
shvati da gleda u donji deo vodopada. Dok se pribliavaju, nju
obuzima jeza. To niko nije mogao da preivi. Prilaz zemljanoj pisti
je problematian. Poskakuju u zamahu bonog vetra na samo
nekoliko stopa iznad drvea, pa zatim otro propadaju do uzane
piste. Mali avion breke i trese se kad pilot otro nagazi konice.
ejn udari glavom o prozor uspravljajui se da sedne i avion
zadnju put otro prikoi na kraju staze. Helen ga obgrli da bi ga
smirila.
Pilot nema nameru da dugo eka Malika. Poinje da
dopunjava gorivo gotovo i pre nego to su oni stigli da povade
svoje torbe. Pola sela je izalo da vidi ko je to doleteo. Meu
njima je i uitelj. On se predstavlja Maliku i Heleni kao Manu,
neka vrsta seoskog portparola. Govori pomalo engleski; izgleda da
e to biti dovoljno. Malik neko vreme pregovara sa njim i dolaze

do sporazuma upravo kad pilot opet startuje avion. Malik se

iznervirao jer mora da uri.
Rekao sam mu da ete platiti dve hiljade franaka dnevno
za amdiju, amac i gorivo, i osamsto franaka za kuu i hranu.
Moete neto dati i ovom oveku, Manuu, ali ne plaajte im
vie. Oni e samo dizati cenu."
Ne brini, Malie, u redu je. Snai emo se." Ona hoe da
to zvui samouvereno, kao tvrdnja, ali zavrava se pomalo
nesigurno.
Mislim da ete uspeti, madam."
Helen prihvati njegovu ruku. Zatim, mada osea da ena ne
bi trebalo to da radi javno, ona ga zagrli. Dok se odmie jedan
korak, on je dri za ruku i toplo joj se osmehuje.
Bolamu! Sreno!"
Malik se popne u avion i zatvori vrata. Pilot posegne
preko njega da otvori prozor zbog vazduha i on ostane da
poskakuje i lepra u leitu. Moraju da odrulaju natrag du piste
da bi uhvatili zalet niz vetar. Kada su se odlepili od zemlje, avion
je bio iznad ljudske visine; Helen vidi Malika kako mae, veselo i
optimistiki se smekajui. Avion se nagne, pa se lagano, zujei,
izgubi iza drvea.
Kada se Helen okrene, njene torbe su ve pokupili mladii i
nose ih prema selu.
Do reke?", predlae Manuu, pokazujui stazu koja vijuga
niz brdace. Mada vodopadi moraju biti bar milju ili dve daleko,
tutnjava je savreno prepoznatljiva i uznemirujua.
Helen digne ruku iz reke. Voda je suvie topla, mlaka kao
i vazduh koji lebdi iznad nje. Nita ne moe da se vidi, da se
dokui u tim neprozirnim, smeim dubinama. ejn je zaspao na
uzanoj klupi malog, prljavog amca, a slatkasti miris benzina
mea se sa vlanim vazduhom i lebdi iznad njih. amdijine
mrave, smee ruke imaju gladak, vlaan sjaj. On zuri prema
suprotnoj obali, traei pogledom bilo ta to tamo pluta, a moglo
bi biti telo naneeno na obalu ili zaglavljeno meu kladama koje

plove niz vodu. Beonjae su mu crvene od napora, a ruka na

vanbrodskom motoru izgleda umorno. Ona pretpostavlja da je za
njega taj poduhvat beznadean od samog poetka.
Preli su bar po dve milje sa obe strane reke. ak su nali
i neko telo u toku prvih nekoliko sati. Ali to nije bio Luis, a
izgledalo je da se tu nalazi ve due vreme, ljuljukajui se sa
zaustavljenim kladama i tvrdoglavo odbijajui da klizne natrag, u
zaborav velike reke. Pretpostavila je da niko uopte nije
organizovao potragu za tim ovekom, da je njegov nestanak
prihvaen zdravo za gotovo, kao neto normalno i nikako
neobino. Reka je toliko velika i duboka u svojim strujama da su
anse da Luis zaista bude naen gotovo nitavne. To je postalo
veba u neemu drugom, u dokazivanju, moda, nemogunosti
dokazivanja neega to e ona morati da pobedi duboko u sebi.
ejn se budi i gladan je. Pomera se du strane amca i
nasloni glavu na majino rame. Ovo je bilo teko za njega.
Od ovog dima mi je muka u trbi, mama."
I meni."
Ona mahne amdiji, da privue njegovu panju. Moemo
li da se vratimo?", kae tiho. Revenir?" Ona shvata da ta
polovina komunikacija koju uspeva da sastavi na francuskom
deluje pomalo neutivo na njih. S'il vous plait", dodaje tiho.
amdija polako, u irokom luku okrene amac prema
obali, a brazda se umotala sama u sebe, smea i zelena. A tada,
dok ubrzava da bi se vratili, Helen neto primeti. Videla je
mnogo stvari koje tako plutaju po vodi i sve je to na kraju
ispalo nita, komadii ubreta ili trule. Ali ne moe da podnese
da neto ostavi neprovereno. To je jae od nje. Ona ga pokae i
amdija uspori motor. Brazda ih pristigne i lagano izdigne krmu, kao
da im prua bolji pogled. On se zatim okrene njoj, odmahne glavom i
okrene amac prema obali.
Manu ih eka na obali reke sa irokim osmehom. Izgleda da je
srean u svojoj ulozi prevodioca. Jedan starac iz sela sedi pored njega,
kao da nita ne oekuje, na stopalima onako kako deca znaju da klee.
On jedva digne pogled dok uitelj pomae Heleni i ejnu da izau iz

amca.
Ovaj ovek ima informacije o nekom belom oveku."
Oh, dobro, Manu. Dobro je."
Udarac vanbrodskog motora o limeni bok amca je trgne.
Podsea je da treba da plati amdiju. Prua mu nekoliko izlizanih
novanica i on ih gotovo sa panjom uzme u svoje grube ruke.
Helen se okrene Manuu i starcu, koji su to paljivo posmatrali. Ima
utisak da procenjuju koliko kea bi mogla imati. Manu se osmehuje.
On je nee opljakati.
Traimo li na pravom mestu, Manu?"
Oh, da, naravno, pravo mesto."
Helen gleda starca, oekujui da neto kae, ali on i dalje uti.
Manu e govoriti za njega; sada govori ozbiljno. ,,Bio je sa nekim
deakom. Ovaj ovek ih je video obojicu. Lovio je iznad les
cataractes."
Sa deakom?"
Ona pogleda starca. Njegova koa je podsea na koru otrovnog
drveta. Ali ima jedna loa vest. Otili su u les cataractes nou,
madam," Odmahuje glavom, malo preterajui sa saoseanjem.
Znai, traimo dva tela", kae ona tupo, pokuavajui da
zamisli kako im ta informacija uopte moe koristiti. Je l' zna on ko
je bio taj deak?"
Ne."
Dobro, Manu. Merci"
Okrene se da poe, ali Manu i dalje stoji i smeka se. Ona
pogleda starca, koji lagano dobuje po svom tapu za hodanje.
Madam", poinje zastupnik Manu, ovaj starac je vrlo
vaan u naem selu. Zato me je zamolio da govorim za njega"
Da?"
Manu se smeka, ubeen da e ona shvatiti i da on ne mora
da izrekne da se oekuje napojnica za tu informaciju. To je
oekivanje koje su stvorile generacije Evropljana pre nje.
Pogleda Manua i starca to moda izgleda kao njihov sistem, ali
ustvari je njen. Pretura po tani, traei novanicu. Prua je
direktno starcu i pogledi im se susretnu za trenutak. Ima neto

nepristupano u njegovom pogledu, kao da je upravo posegla

preko okeana da dodirne njegovu ruku.
Hvala vam", kae tiho. Merci."
Manu ih povede do zgrada od klinker-blokova na periferiji
sela, jedne od nekoliko gradskih konstrukcija, za koje on izgleda
misli da su pogodne za boravak bele ene i njenog deteta. Osim
dva visea kreveta za spavanje, nema vie niega u toj sobici. Dva
zida su kre-zelene boje. Ostali su u jarkoj purpurnocrvenoj
boji. Od te kombinacije soba kao da se vrti u krug ili treperi.
Doekala ih je jedna mlada ena sa neto jednostavne hrane u
korpi. Helen joj plati, pa iznesu hranu napolje, da jedu na malom
cementnom ispustu koji predstavlja prag zgrade. nego to su
zavrili, otkrivaju ih mravi, pa Helen baca ostatke u grmlje,
nadajui se da e ih oni privui. Ona i ejn sede u tiini, sluajui
zavretak dana. Ptice i insekti se smenjuju, ali vee ne donosi
olakanje od lepljive vruine; samo je jo vea zapara.
Posle nekog vremena ona nae sveu i upali je, pa pomae
ejnu da se smesti u svoj leaj. Neno ga ljuljuka da bi zaspao,
pa zatim izae i sedne na stepenik. Rubom svoje koe osea
svet koji joj je potpuno stran.

KOLAMUKA EVEILLANT PROBUEN

Jo tri dana isplovljavanja u amcu. ejn ostaje sa Manuom i
slua njegove prie o gorilama i umskim slonovima. Oni prave sela
od tapova i sakupljaju gomile kamenja. Helen sedi na pramcu,
gledajui kako voda povremeno pronosi otpatke i oseajui kako
amdija lagano prebacuje teinu sa jedne na drugu nogu. Vie se na
zaluuje svakim plutajuim komadiem plastike ili naneenim krivim
ogrankom u vodi. Sada vidi isto tako dobro kao i amdija stvari
onakve kakve jesu. Povrina vode odraava vedro, plavo nebo, a ona
se pritajila izmedu njih.
Manu joj svakog jutra dovodi sve vie ljudi koji hoe da trampe
sumnjive informacije za njenu sve tanju zalihu kea. Postoje dve vrste
pria: one koje dozvoljavaju mogunost da je beli ovcek viden iv
ispod vodopada i one koje tvrde da je telo nekog belca vieno kako
pluta prema okeanu. Te druge je lako odbaciti; ona sada zna kako je
lako neki plutajui komad ubreta zameniti za ljudsko telo. Prie o
preivelom kao da raunaju na veu sumu novca, na osnovu
pekulacije da e nada biti skuplje plaena. Ona prihvata igru, a
Manu uljudno uzima svoj procenat. Na kraju ona plaa sve manje ili
nita za prie o preivelom, sve dok ne prestanu da joj pominju
vienja i onda slua samo o telima belaca koja plove rekom punom
krokodila.
Manu, neu vie plaati informacije. Dosta je. Reci im to."
Hoete li i sutra isploviti?"
Ona ga pogleda. On se smeka, kao i uvek. da prenese
amdiji da bi znao da li da nabavi benzin. Polovinu noi peai do
najblieg mesta snabdevanja i donosi ga po mraku na svojoj glavi.
Zato mu treba javiti. Mada je sada ubeena da nikad nee nai
Luisovo telo, ima neto fatalno u toj potrazi, poput predaje sudbini,
koja je vue na reku.
Jo jedan dan, Manu."
Poto su ostali sami u svom betonskom domu i jeli unutra su
ih mravi oekivali i ve preplavili stepenik, ejn kae da hoe da
proetaju selom. Udaljeno bubnjanje dolazi niz reku. Mada je kasno,

moda uspeju da nadu neku od onih malih, slatkih banana koje je

zavoleo, a hoe i bubnjanje da uje bolje.
Prolaze pored par kua iz ijih sveama obasjanih prostorija se
uje radio, ali veina njih je prazna. Bubnjanje se prekida svakih
nekoliko minuta i svaki put kada se nastavi kao da je sve bunije. Na
kraju naiu na masu ljudi okupljenih ispod jednog drveta velikih
listova. U sredini grupe
je jedan pripoveda. On stoji sa
bambusovim tapom u ruci i pria. esto ga prekidaju neko iz
publike mu neto dovikne ili izae pred ostale da preuzme ili ak
izmeni priu a zatim ih bubnjevi nadglasaju obojicu i svi ponu da
pevaju, ak i najmanja deca, koja lee na golim stomaiimau
praini, gde svetlost jo dopire.
Iako ne moe da razume rei, Helen biva uhvaena nekim
dramatinim, napetim trenutkom ili komikom nekog smenog
preokreta. Zatim se povue pola koraka. Jedan mladi par ispred nje se
dri za ruke i Helen vidi kako deak neno mazi dlan devojice,
pravei male krugove palcem. Mada izgleda da im je panja
usredsreena na priu, to nije tano; ona je u toj malenoj taki dodira, u
tom neujnom doivljavanju susreta; tom dodiru.
Helen se povue jo jedan korak. Osea kako joj se dah stee u
prsima. Gleda te strance oko sebe, ruke i noge, oputeni smeh i
osmehe, narod iz drugog sveta koji e zaboraviti tu strankinju i to to
se deavalo u trenutku kada ona ode. Ve su zaboravili. Ona spusti
ruku ejnu na rame da bi ga navela da pou odatle, ali istog trenutka
ejn prie malo blie u guvu, povukavi i nju za ruku.
Mama, hou da ujem bubnjeve", kae, privuen muzikom koja
se ne mora gledati, koja nije na drugom jeziku.
Ona mu preko volje dozvoli da je zadri tu, kao na graninoj
liniji. Tada primeti nekoga sasvim izvan kruga, na samom suprotnom
rubu svetlosti. On gleda nju; verovatno joj je njegov pogled privukao
panju. Dok joj se oi lagano privikavaju na pomrinu, uspeva da
primeti samo da je deak od desetak godina, sedi naslonjen na drvo i
da je rukama obuhvatio noge. On digne ruke i tiho mahne, kao da
hoe da mu ona prie, ali da ga niko drugi ne primeti.
Helen povue ejna za ruku, ali on se odupire.

Neu, da idem, mama", kae suvie glasno, privukavi panju

ljudi oko njih.
Samo za trenutak, ejne."
Ne, mama, hou da ostanem." Sada je jo glasniji; glas mu se
zauje u trenutku pauze u prii. Sa druge strane grupe primeti ih
Manu.
ejne, neu ti rei jo jednom. Odmah se vraamo." ejn
polazi bezvoljno, primoravajui je da ga vue za sobom. Ona,
naravno, zna da taj deak hoe isto ono to su hteli i ostali. Rei e
joj da je video telo belog oveka tri milje uzvodno ili est milja
nizvodno i traiti novac. Iznervirala se dok je stigla do njega.
ta hoe? Que voulez-vous?"
L'homme blanc-"
Ona ga prekine. Ne plaam informaciju. Je ne pas pour
l'information."
Manu korakne pored nje. Malo je iznenaena; nije ula da
dolazi.
Kende ", kae on na lingali. Idi, deko. Mahne rukom
prema njemu.
Deak uhvati Helenin pogled. Obraa se Manuu.
Je veux simplement lui dire-"
Kende !" Tri oveka iz kruga su se pridruila Manuu.
Deak ustane, spreman da pobegne. Odea mu je prljava, izgleda kao
najgori uliar. Izdiru se na njega, a on se odmakne nekoliko koraka od
drveta.
Va-t-en!"
U redu je, pustite ga da pria", kae Helen, suvie tiho da bi
je uli. Manu dohvati neki tap.
Ne brinite, madam, oteraemo ga. Ovakvi deaci ne donose
dobro. Dangereux."
Deak urno odlazi, a ljudi mau rukama prema njemu i prete
mu, terajui ga kao ivotinju. On par puta zastaje da bi neto rekao,
ali njihova vika ga otera dalje i Helen ne moe da uje njegove rei.
Ona odmahuje glavom. Ne voli da se zbog nje deavaju takve
stvari. Pozove ih.

Manu, u redu je. Samo..."

Ostali ga oteraju do ruba ume. Nema drugog mesta gde bi
mogao da ode. Mada je samo na stotinak stopa od nje, Helen ga
jedva vidi. Oni ljudi su se zaustavili, pretpostavljajui da e on dalje
otii i sam. Deak se okrene i uzvikne neto, gledajui pored svojih
gonitelja, pravo u nju. Meutim, istog trenutka ga nadglasavaju njihovi
uzvici, osim nekoliko rei koje se probijaju do nje.
Zvui kao mon ami". A onda se krv smrzne u njoj. Je li rekao i
Luis"? Je li pomenuo ime ili je to bilo neto drugo?
Ne, stanite!" Pokuava da ih zaustavi, ali prekasno. Jedan od
ljudi baci kamen i umalo ga ne pogodi. Stanite!"
On se sagne u grmlje i nestane. Helen ve vie.
Ne, Manu, stani. Stani, uhvati ga. Stani!" Nemona je jer je
ejn vrsto dri. Ne moe da se izvue od njega i poe dalje, a
mukarci viu i bacaju kamenje u grmlje sve dok on nije ve daleko
otiao.
ejn je vue za ruku. Mama, ta je ?"
Ne znam, duo. Nisam sigurna."
Zuri u debeli umski zid. Odakle bi on znao i ime? To je
nemogude. Je li joj se uinilo? Ako je uopte dobro ula, bilo je
jedva ujno. Jedino to joj je sada ostalo, jedini dokaz je to to joj se
ini da je ba to ula. Ne moe da se seti kako je zvuao njegov glas
izgovarajui to ime, a mogla je lako da bude neka francuska re
iskrivljena razdaljinom i uzvicima ljudi. Ona sedne sa ejnom i
privue ga u svoj vrst zagrljaj. Prisiljava sebe da prestane da drhti.
Zna da to plai ejna.
To je to, ejne. To je sve to ja mogu da uradim."
ejn je poljubi u obraz.
Sutra idemo kui."
Manu se vraa, sa izgledom zadovoljstva samim sobom. Deak je
oteran.
Ko je bio taj deak?"
Nije odavde."
Da li bi on mogao biti onaj deak?"
Koji deak?" Manu je zaboravio priu onog starca, kao i

veinu ostalih, istinitih i neistinitih, koje je prevodio za nju.

Deak koji je vien sa belim ovekom."
On razmilja samo jednu sekundu. Ne."
Jesi li siguran?" Gleda ga u oi, ali pri toj razlici meu
kulturama, nema naina da proveri istinu. Ona zna da su to ionako
sve lai, sve te prie, a moda ak i originalni izvetaj.
Sad ima mnogo takvih deaka. C'est a cause de la guerre."
Njegov uobiajeni osmeh pree u neki neobino hladan izraz.
Moe da joj proita misli. Ona mrzi to mesto, jo gore, prezire ga.
Takvo je. Ona je uvek mislila na svoj dom iz bajke u koji e se
vratiti, bez obzira koliko dugo ostane tu. Sada odlazi. Nestae joj
novca i nee vie biti pretvaranja da je uvek dobrodola ili da je ikada
elela da to bude. Manu se okrene od nje ne rekavi ni rei i vrati se u
krug bubnjeva. Sva zapadnjaka ukoenost koju je glumio spada sa
njega kada opusti zglobove i, digavi ruke iznad glave, zaigra sa
seljacima.
Helen ustane, uzme ejna za ruku i krene natrag, ka njihovoj
betonskoj kolibi, na rubu pomrine. Hodaju paljivo, vie naviknuti na
trotoare nego na seoske puteve u noi. Helenina lea su ispravljena i
ramena tako ukoena da je to boli. Izvuci me odavde, pomisli. Samo
me izvuci odavde.
Die ejna na njegov leaj. On je poljubi i neno joj nasloni
ruku na lice pre nego to se okrene na stranu i tiho zaspi. I ona legne
na svoj leaj. Bez obzira koliko je neudoban, drago joj je to je iznad
poda, iznad svega to njime gamie. Oi joj se polako privikavaju na
neosvetljenu sobu dok oslukuje tupo bubnjanje doboa u daljini. Ono
joj ne dozvoljava da zaspi, taj ritam, tako duboko usklaen sa
otkucajima njenog sopstvenog srca.
Znai, to je poraz. Otkrila je granice svojih mogunosti, i one
nisu ba velike. Ako je ikada i bila snana ena, ak i ako je bila samo
nepromiljena, ovo je kraj. Moda je to bila samo sujeta, ta pomisao
da moe sve, pa i da bude jaka za sve njih. Do jedne mere, to je i
iskljuilo Luisa. Videla je to na njegovom licu u svakoj svai, svaki
put kada joj je okrenuo lea da bi se povukao. Die ruke, prozime i
slabe, u pomrinu iznad sebe. ta je ono Malik jednom rekao?

Objanjavao je plemenske oiljke na licu nekog nepoznatog oveka.

Rekao je da je njegova majka sigumo izgubila svoje prvo dete jo kao
malo, pa je sledee dete obeleila sa dva fina oiljka na obrazima.
Sutina je bila u tome da neke due nisu voljne da ostanu u ovom
tegobnom ivotu i one naputaju svet. Da joj je i drugo dete umrlo,
mogla bi da ga prepozna po tim oznakama kada se sledei put rodi.
Rekao je: U Africi ena gradi svoju kuu i farba je, a kia to
spira, i ona je opet farba. Kada joj dete umre, ona ga oplakuje ali ga
ne krivi zbog odlaska."
Helen sanja kako ne moe da zaspi. Sanja kako su njene ruke
stegle leaj tako jako da dobija greve. Sanja kako uje glas onog
deaka odmah izvan prozora bez stakala.
Luis. Luis", apue on. Luis."
Ona slua, uplaena time to uje. Kae sebi kako to uobraava.
Ali taj glas nee da ode.
Il est mon ami. Lewis."
Ustaje, polako prilazi prozoru i gleda napolje, prema umi.
Mada je no, ona vidi isto kao da je dan. Pogledom trai mesec, ali
vidi samo senke grana drvea i iza njih neprirodno sjajno zvezdano
nebo. Deak stoji pored stabla jednog velikog drveta, pedesetak jardi
dalje. Ima neko svetlo u ruci i poziva je.
Ona izlazi ne obuvi se. Tako neto obino ne radi. Vlana,
sunerasta umska podloga joj je hladna pod nogama. Pre nego to
stigne do deaka, on se okrene i opet izgubi u kinoj umi. Ona se
jednom osvrne prema mestu gde ejn spava. On e biti dobro, ona
spava. Neu otii daleko. On e spavati.
Prati deaka kroz umu, nesposobna da ga bilo kako stigne, ali
nekako uvek sigurna u to gde je on, ak i u gustom ipraju. ivotinje
su svuda, majmuni spavaju u ravitima grana drvea i zmije smotane
u lozama ili joj se gmiui sklanjaju sa puta dok prolazi. Tragovi
njenih stopa puni su svetlozelenih mrava. ure tako mehaniki da
skoro moe da uje metalni uanj njihovih pokreta. Jedan leopard tiho
klizi kroz gusti ispred nje, pa nestane pre nego to je ona i sigurna
da ga je videla. Ona uri da ga stigne. Zatim ga opet ugleda, samo na
sekundu. Zamilja da deak jae na njegovim leima, ali zatim ispravlja

prizor: to deak samo stoji tamo, ekajui da ga ona najzad stigne.

Svea osvetljava njegovo lice. Ona se okrene u pravcu u kome on
gleda.
Tamo je Luis. Naslonjen je na isprepleteno korenje jednog
drveta. Bled je i kao da je bez svesti. Koa mu je mokra i
namrekana kao da je dugo bio u vodi, poput onog tela koje je videla.
Luise?"
Helen klekne pored njega i spusti mu ruku na rame. Hladno je.
Okrene se deaku, ali on odmahuje glavom. Ona sputa uvo na
Luisova prsa. Ne uje se. Preminuo je. Sama je. Vrisne i udara ga u
prsa, a njene pesnice padaju besmisleno po njegovom leu punom
vode. Tupi udarci su poput bubnjeva koje jo uvek uje iz daljine.
Budi se uz duboki jecaj, hvatajui vazduh. Srce joj iskae iz
grudi dok ona skae sa svog leaja.
ejn je nestao. Leaj mu je prazan. Izbezumljeno prelazi
rukama preko njega kao da bi deak mogao biti skriven tu negde.
Oh, gospode."
Pritrava vratima. Usput zgazi na neto vrlo otro. To je duboko
posee, ali je i ne uspori. irom otvara vrata. No je krajnje mrana.
ejne!", vriti u mraku. ejne!"
A on je tu, sedi na jednoj klupici, samo nekoliko jardi dalje.
Pored njega je onaj deak. Helen jurne na njega sa namerom da ga
otera.
Nosi se doavola odavde! Ostavi mog sina!"
Deak ustane, ali ejn ga dri za ruku. Ne, mama."
ejnovo lice je tako savreno mirno da je to zaustavlja.
Tada deak progovori, tiho je pozivajui da poe sa njim. ,Je
vous amener chez Lewis. Est-ce que vous pouvez aller
maintenant?"
Lewis. To je sve to ona razume Lewis. Hoe da je odvede
kod Luisa.
Ko si ti? Qui etes-vous?"
Je suis Kofi."
Kofi?"
Oui. Lewis est mon ami."

Ona zuri u njega, razmiljajui ta da uradi.

ejne, dodi ovamo."
Uvede ga unutra. Sasvim je sigurna da se nee vraati tamo,
napolje. Oterae tog deaka. Ali on zna Luisovo ime.
Obuj cipele, ejne." Ona mu ih doda, pa i sama obujee svoje.
ta god da se desi, ne putaj moju ruku. Je l' uje?"
Da." On je vrsto stegne.
U redu", kae ona Kofiju. Prui mu bateriju koju su joj seljaci
pozajmili. Njegova ruka okrzne njenu dok je uzima i izgleda da je
topla i oputena.
Polaze prema umi i Kofi nalazi stazu koja vodi unutra. No je
mrana meu drveem, kao da ima fiziku vrstou. Zrak iz baterije
poigrava po stazi ispred njih, slabaan kao umirai svitac. Ne
primeuju ivotinje. U jednom trenutku neto se uspentra u kronje
ili neto bljesne pod svetlom lampe, pa se dva crveno-zelena oka
zagledaju u njih, pre nego to se povuku. Njeno stopalo boli od
one povrede.
A onda svetlo nestane. Helen stane. Suvie je mrano da bi
se nazreo put.
Mama, zato smo stali?"
Baterija se ugasila. Ne vidim."
U redu je, mama. Idi za Kofijem, on zna kuda treba."
Venez", kae Kofi samouvereno i ona ga nae po glasu.
Tek ga razaznaje kao jednu dublju senku u mraku. Prati ga po
zvuku koliko po senci, koja je tako neizvesna da mora vie da se
osloni na ostala ula.
Plai je zavretak ovoga putovanja. Brine je da moda
nee biti u stanju da sauva razum kada naiu na telo. Ne bi
trebalo to da radi. Bar ne sa ejnom. Njegova ruica u njenoj je
kao izazov. Kae Mora da se kontrolie. Mora da preivi;
ma ta da se desi.
Kofi odjednom stane.
ta je bilo?"
On ne odgovara. Ona pomisli da je verovatno zalutao. Ali
onda bljesne svetlo kada Kofi upali sveu. Ta svetlost je topla i

sigurna. Ne prodire u mrak daleko iza njih. Ali Helen je ipak

zahvalna zbog nje. Odahne.
To malo udno mirie", kae ejn.
Svea... svetlo."
Kofi je pomera napred i nazad ispred sebe, traei neto.
Plamen se smanjuje sa pokretima i preti da e se ugasiti. Ali
kada ga zadri, plamen dobije vie kiseonika i svetlost zasija,
prodirui dublje u umu.
Tamo je Luis. Naslonjen je na jedno drvo. Helenino srce
poskoi. Izgleda drugaije nego u njenom snu, nije onoliko bled i
sedi vie uspravno.
Luise?"
Helen mu prilazi.
Luise?"
Lice mu je zaraslo u bradu i izbrazdano. Kosa mu je
potamnela od prljavtine, a odea poderana i prljava. Zaudara. Iz
blizine izgleda da je mrtav. Helen duboko udahne, spremajui se
za ok, nemajui hrabrosti da ga dodirne. ejn joj pusti ruku i
nalazi oevo lice.
Mama, jel' spava?"
ini mi se." Helen posegne za Luisovom rukom, oekujui
da je ledena, ali ona je samo hladna.
Sluaj", kae ejn.
Nita ne ujem, ejne."
ejn spusti ruku na oeva prsa. Kofi sedi pored njih i dri
sveu. On izgleda smireno i bezbrino. Ona spusti glavu Luisu na
prsa. I posle jednog trenutka zauje, vrlo slabo, otkucaje njegovog
srca.
Da je to san, on bi ustao pa bi hodom ili igrajui izali
pravo iz te ume, ili bi uzleteli iznad njenog meseinom obasjanog
baldahina bili bi sposobni i za nemogue. Mogli bi zajedno da
otpuze natrag kroz blato, dok se sve ne vrati, cela pria. Ali dok
gleda njegovo nepokretno telo, ini joj se izmenjeno i nepoznato.
On mirie na ovaj svet, kao korenje i otpalo lie, crvi koji se
hrane u pesku i prljavtini. vrsto ga uhvati za ramena.

Rizikovala je jednom, pre mnogo vremena; dozvolila je svom srcu

da sleti tu, kao umorna ptica. Drvee se uzdie iznad njih, ti
osvajai neba, kao zaverenici, kao da bi mogli da ga ukradu. Ona
stavi rake na njegovo telo, da ga zatiti. Zatim zatvori oi i
zamisli ga kako hoda. Samo to moe sada da uini da stvori
udo od svoje mate.
Gleda ga kako joj se vraa, idui polako niz dugi, crveni
seoski put. U poetku, samo je jedan neodreeni oblik, koji se
pojavljuje i nestaje. Izgleda kao da je preao veliko rastojanje i u
hodanju naao olakanje za svoju duu. Korak mu je siguran, a
ramena oputena i odaju snagu i lakou. Ugledavi Helenu kako
sedi ispod drveta, ne uri ali mirno skree sa puta, a kada prie
dovoljno da mu ona vidi lice, zagleda joj se u oi i isceri.
ta misli o ovoj Africi?" Zvuk njegovog glasa joj ga
pribliava. A onda ve stoji ispod tog istog drveta, na domaaj
ruke.
Divna je, ljubavi."
Luisov oporavak u maloj kolonijalnoj bolnici pored reke ne
deava se u okviru odreenog vremena. Posle trenutaka svesnosti,
on opet odlazi. Helen i ejn kao da neprestano dolaze i odlaze.
Najvei deo vremena nije u stanju da razlikuje svoje oseaje od
onoga to mu javljaju ula i nije svestan kako vreme prolazi.
Moe da oseti vazduh u svojim pluima. Ima oseaj da se die,
pomera. Ponekad je miris cvea nerazdvojiv od ejnovog smeha.
Postoje i dugi periodi tiine. Miris lekova. Zvuk neega to
lagano curka u njegovu krv. Ptica lepra iza prozorskog okna.
Koraci u udaljenom hodniku, praina na onovima. I kroz sve to,
tu je taj topli dodir, koji ga nikada ne naputa.
Mada su mu ula na neki nain izotrena, izgleda kao da
je neki teak prekriva na njemu i oslabljuje ga. Ima trenutke
lucidnosti, kada zna da mora da sedne, die, otvori oi i prestane
da se skriva u tom lanom slepilu. Ali tada ga obuzima neki
moan oseaj bezvremenosti, dok se najzad ne desi neto to mu
prua oseaj redosleda, poredanosti dogaaja. Poinje vazduhom,

dok prelazi iz mrtvog, nepokretnog prisustva u neto najednom

ivo. Osea neke ruke koje mu diu ramena. Neto hladno na
leima, oseaj pokreta. uje tropskih ptica, povetarac pa
zatim vodu, kao reku ispod njega. Sea se ta se desilo. Piroga se
prevrnula. On je upao. Kofi. Talasi su ga povukli ispod povrine i
mislio je da se sigurno udavio.
Sad samo treba da otvorim oi.
U poetku nema hrabrosti da to uradi prestravljen milju
da e otkriti da se udavio, moda i ugledati svoje telo kako pluta
po vodi sa licem okrenutim nadole. Ali um reke se pribliava i
on najzad mora da otvori oi.
Pred njim je balkon njegove bolnike sobe, uznjihani vrh
umice palmi i iza njih reka. uje smeh ljudi koji se tamo kupaju.
Tada, u uglu zgrade, na samo nekoliko stopa od njega, ugleda
ejna i pored njega Kofija, naslonjenog na ipku kreveta. Kofi
izgleda isto kao i uvek u umi, smiren i spreman, ekajui da Luis
doe sebi, da bi mogli da nastave putovanje. Oba deaka su
okrenuta od njega. Niko ne primeuje da je on otvorio oi, ali na
ramenu osea laki dodir Helenine ruke i njen blagi stisak koji ga
je probudio.