%

ISTORIJA
SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE
KRATAK PREGLED

Urednik
BOSKO BOGETI

Recenzet
Dr PERO DAMJANOVI

P E R O MORACA
D r DU A N B IL A N D 2 IC
D r ST A N ISLA V STO JA N O V I

ISTORIJA SAVEZA
KOMUNISTA JUGOSLAVIJE
KRATAK PREGLED
(D r u g o izd a n je )

IZDAVAKO PREDUZEE RAD"

BEOGRAD
1977.

Napom ena izdavaa

Na inicijativu Izdavakog preduzea Rad" da se obnovi iz
danje Jstonja Saveza kom unista Jugoslavije (kratak pregied) iz
1966. godine, autor ove knjige Pero M oraa sugerirao je da se
deo teksta o posieratnom razvoju SKJ (19451958) zameni novim
tekstom u kojem bi se obradio celi period do X kongresa SKJ.
Izdava je prihvatio ovu sugestiju, pa je za obradu posleratnog
perioda angaovao dr Duana Bilandia i d r Stanislava Stojanovia. Tako je nastala ova knjiga. Deo u kome se obrauje
istorija SKJ od 1919. do 1945. godine je od autora dopunjeni tekst
objavljen u Knjizi Istorija Saveza kom unista Jugoslavije (kratak
pregled) iz 1966. godine, dok je obrada posleratnog perioda nov
prilog pom enutih autora.

UVOD

1.

N A STA N A K I RA ZV ITA K M E U N A RO D N O G
R A D N I K O G PO K R E T A DO PR V O G
S V JE T S K O G RATA

Od p rv ih zaetaka kapitalizm a, koji se jav lja ju u Za

pad n o j E vropi u X IV i XV vijeku, do p o b jed e k ap italisti
kog n ain a p roizvodnje p ro lo je nekoliko sto tin a godina.
Taj novi nain proizvodnje, p o d stican velikim tehnikim i
d rugim pro n alascim a, p o stepeno je potisk iv ao sta re feudalne
oblike p riv re iv a n ja, ja a ju i u jed n o d ru tv e n u ulogu i
politi k u m o nove, bu ro a sk e klase. K onanu p o b jed u ka
p italistik o g n ain a proizvodnje osig u rala je p ojava m aine,
ija je p rim je n a u p roizvodnji oznaila veliki p rev ra t, poznat
pod im enom in d u strijsk a revolucija. Taj p rev ra t odigrao se
u zem ljam a Z apadne E vrope u p e rio d u od d ruge polovine
X V III do sre d in e X IX vijeka.
To je u jed n o i p eriod k o n stitu isa n ja novih osnovnih
d ru tv e n ih klasa klase buroazije, kao vlasnika sred stav a
za proizvod nju, i klase p ro le tera , koji egzistenciju obezbje u ju p ro d ajo m svoje rad n e snage. Na tim razlik am a razvio
se m eu ovim dvjem a osnovnim k lasam a k apitalistikog
d ru tv a anta g o n isti k i odnos ek sp lo a tato ra i eksp lo atisan ih .
N a stan a k m odernog radnikog p o k reta up rav o je bio i
uslovljen saznanjem istin e o tom e odnosu, o s u p ro tn o sti
in te resa e k s p lo a ta to ra i e k sp loatisan ih , o klasnoj bo rb i kao
osnovnoj zak o n ito sti razvitka klasnog d ru tv a. To saznanje
dio je n a u n ih o tk ri a K a rla M ark sa (1818 1883) i F rid n h a
E ngelsa (1820 1895).
P ostav lja ju i osnove n a u k e o d ru tv u , M arks i Engels
su ustanovili da ka p ita listi k i nain pro izv o d n je svojim raz
vitkom neizbjeno s tv a ra uslove za p o jav u i ja a n je fak to ra
5

novog, socijalistikog n ain a proizv o d n je i d a se, u p o red o s

tim , rad n i k a k lasa razvija u onu d ru tv e n u i p o litik u sna
gu koia preu zim a pred v o d n ik u ulogu u stv a ra n ju novog
socijalistikog d rutvenog sistem a. Ova n au n a o tk ri a bila
su osnova na k o joj je 1847. godine stv o re n a p rv a revolu
cio n arn a o rganizacija rad n i k e klase Savez ko m u n ista .
N jen pro g ra m M a nifest k o m u n is ti k e p a rtije izradili
su i objavili poetkom 1848. godine M arks i Engels. U
M anifestu su izloena osnovna naela nau n o g socijalizm a i
m odernog rad n i k o g p o k reta .
S tv a ra n je i rev o lu cio n arn a a k tiv n o st Saveza k o m u n ista
u revolucionarnom p e rio d u koji je n a sta o 1848. godine om o
guili su M arksu i Engelsu da p o stav e i o snovne p rin cip e
s tra te g ije i tak tik e radnikog p o k reta .
Iak o je Savez k o m u n ista p o sto ja o svega nek o lik o godi
na, je r je ve 1852. bio rasp u te n , njegova ak tiv n o st dala je
po d stic a j s tv a ra n ju o rg an izacija rad n i k e klase u p o jed in im
zem ljam a. U poredo s tim n a ra s ta la je sv ijest o p o tre b i m e
u n a ro d n e so lid a rn o sti rad n i k e k lase, a ve 1864. godine
dolo je do stv a ra n ja M eunarodnog u d r u te n ja radnika,
koje je po z n a tije pod im enom I internacionala. O snivaki
m an ifest i s ta tu t ove organizacije izrad io je K arl M arks.
Isto rijs k a uloga I in te m ac io n a le b ila je, p rije svega, u p ro
pagandi m arksizm a, u teo rijsk o m o sv je tlja v a n ju m nogih
p ita n ja b o rb e rad n i k e klase, u p o sta v lja n ju tem e lja m eu
n a ro d n e so lid a rn o sti p r o le ta rija ta i u p o d rc i stv a ra n ja m a
sovnih soc ija listik ih p a rtija u vie zem alja.
P a rik a k om una (1871), p rv a p ro le te rs k a rev o lu cija u
svijetu, p o tv rd ila je n au n u v rije d n o st m ark sizm a i u isto
v rijem e svojim isk u stv im a om oguila ra z ra d u teo rije o revo
luciji, o d ik ta tu ri p ro le ta rija ta i o k o m u n i kao m oguem
obliku novog k o m unistikog d ru tv a .
Porazom P a rik e k om une poeo je viegodinji p e rio d
ofanzive b u ro a sk e rea k c ije u e v ro p sk im zem ljam a. Tek
k raje m X IX v ijeka rad n i k i p o k re t ulazi u novu e ta p u raz
vitka i borbe. P oslije stv a ra n ja m aso v n ih so cijalistik ih p a r
tija u vie ev ro p sk ih ze m a lja ponovo je, 1889. godine, pod
nazivom I I in te rn ac io n a la osnovano m e u n a ro d n o rad n i k o
u dru en je. D je lu ju i u rela tiv n o m irn im uslo v im a raz v itk a
6

kapitalizm a, p a rtije I I in tem acionale, p rim je n ju ju i prete

no oblike p a rla m e n ta rn e borbe, ostvarile su znaajne usp je
he, n a roito u p o sta v lja n ju radnikog zakonodavstva. Me
utim , u procesu p re ra s ta n ja liberalnog kapitalizm a u im pe
rijalizam i p ro d u b lja v an ja krize m e u n aro d n ih odnosa, koja
je dovela do prvog im perijalistikog svjetskog rata , II in ter
nacionala i veina n jenih p a rtija , p rec je n ju ju i oblike p ar
lam e n ta rn e borbe, postepeno su prelazile na pozicije revi
zionizm a i oportunizm a. Uoi i u p o etk u prvog svjetskog
ra ta vodstva p a rtija II in tem acio n ale u veini su p rela n a
pozicije svoje im p erijalistik e buroazije.
Analizu im perijalizm a kao p osljed n jeg sta d ija kapitaliz
m a i zadatke radnikog p o k reta u tom p eriodu, dao je
V ladim ir Ilji L enjin (1870 1924), koji je kao teo retiar i
organizator prve pobjedonosne p ro le tersk e revolucije ob ilje
io poetak novog perio d a u isto riji rad n ik o g p o k reta.

2.
R A ZV O J K A PITA L IZM A I O B R A ZO V A N JE
R A D N I K E K L A SE U JU G O S L O V E N S K IM ZEM LJAM A
Jugoslovenske zem lje su stu p ile na p u t kapitalistikog
razvitka ka sn ije od razvijenijih evropskih zem alja. To je bilo
uslovljeno, p rije svega, tim e to su jugoslovenski n aro d i dug
p eriod svoje isto rije ivjeli pod tu in sk o m vlau. S rb ija je
sve do p o etka X IX vijeka bila pod T u rskom , iji je feudal
ni po red ak sputavao gotovo svaki d ru tv en i nap red ak . I
poslije oslo boenja od tursk o g gospodstva razvitak kap ita
listikog naina proizvodnje u S rb iji bio je staln o sputavan
pritisk o m kapita listi k ih sila. Slian razv itak im ala je i
C rna Gora. Z aostali tu rsk i feudalni p o red ak bio je konica
u drutveno-ekonom skom razvitku M akedonije sve do bal
k a nskih ratova. Slovenija i H rv atsk a, koje su sve do 1918.
godine bile pod a u stro u g a rsk o m vlau, razvijale su se u
uslovim a p o tin jen o sti au strijsk o m , o d n osno u g arskom ka
pitalu. U Bosni i H ercegovini se feudalni p o red ak poeo
rasp a d a ti tek poslije a u stro u g a rsk e o k u p acije 1878. godine.
U slijed takvog razv itk a u jugoslovenskim zem ljam a na
ilazim o n a prve zaetke kap italistik o g n a in a proizvodnje
7

u ono vrije m e k a d a se m noge k a p ita listi k e zem lje u E vropi

nalaze u fazi in d u strijsk e revolucije. Prva, m ala i r a trk a n a
in d u strijsk a preduzea ja v lja ju se u Sloveniji sred in o m X IX
vijeka, a n e to k a sn ije i u H rv a tsk o j, a u B osni i H ercegovi
n i tek p o slije oku p a c ije 1878. godine. U tim p reduzeim a
bio je angaovan s tra n i, njem aki, au stro u g a rsk i i talija n sk i
kap ita l. Do pojave p rv ih in d u strijsk ih p red u zea u S rb iji
dolo je k ra je m X IX vijeka.
M eutim , in d u strijsk i razvitak u ju goslovenskim zem lja
m a u c jelini bio je toliko s p o r d a sve do k ra ja X IX vijeka
ne m a zn a tn ije g p o m je ra n ja u socijaln o j s tru k tu ri stanov
nitv a. Jo tad a u S rb iji i H rv a tsk o j p rib lin o 85% stanov
n itv a ivi od p o ljo p riv re d e k o ja je b ila izrazito zaostala. U
isto vrije m e u g rad sk o j p riv re d i p reo v la iv ala su zan atsk a
preduzea, a z a n atlije i z a n atsk i rad n ic i inili s u veinu
gradskog stan o v n itv a.
Do n e to in tenzivnijeg raz v itk a dolo je k ra je m X IX i
poetkom X X vijeka. To je bilo uslo v ljen o i p o jaan im in te
reso m stra n o g k a p ita la za B alkan, k ao p riv lan o privredno-sirovinsko p o d ru je . T ad a je dolo do z n a tn ijih p ro m je n a
n a selu do o siro m ae n ja i p ro p a d a n ja rad n o g seljatva i
njegovog p re tv a ra n ja u je ftin u ra d n u snagu. Tako se selo
jav ljalo kao glavni izvor iz koga se reg ru to v ala rad n i k a
klasa. K ako je p ro ces ras lo ja v a n ja n a selu tek ao b re od
in d u strijsk o g razvitka, m noge h ilja d e o nih k o ji n isu m ogli
nai zap o slen ja u zem lji odlazili su d a trae z a ra d u u raznim
zem lja m a E vrope i A m erike.
M eutim , u c jelini gledano, dru tv e n i i p riv re d n i razvi
ta k jugoslovenskih z em alja do prvog sv jetsk o g ra ta tek ao je
veom a sporo, zao sta ju i sve vie za razv itk o m u m nogim
d rugim e vropskim zem ljam a. N a k ra ju toga p erio d a u n jim a
je n a selu ivjelo vie od 80% stano v n itv a. P o ljo p riv red u je
k a ra k te ris a o o grom an b ro j sitn ih g azd in stav a sa n ajp rim itiv
n ijim nain om p roizvodnje i snanim feu d aln im ostacim a.
M odem a, k a p ita listi k a p o ljo p riv re d n a pro izv o d n ja bila je
tek u zaetku, sa m a lo b ro jn im p o ljo p riv re d n im p ro le tari
ja to m (p rije svega u Vojvodini). U in d u striji, k o ja je bila
p reten o prera iv a k a , i u ru d a rs tv u bilo je zaposleno 1,3%
o d ukup n o g b ro ja sta novnitva. T im e je p ra k ti n o tek bilo
8

stvoreno jezgro m o d em e rad n ik e klase. Osim rijetk ih izu

zetaka (na p rim je r, u Sloveniji), u jugoslovenskim zem ljam a
do toga vrem ena n isu bili stvoreni neki iole kru p n iji indu
strijs k i c en tri. T akav stepen razvitka i socijalna stru k tu ra
stanovnitva, uz politiki poloaj jugoslovenskih n aroda (na
cionalna po ro b lje n o st, odnosno im p erijalistik i p ritisak na
S rb iju i C rnu G oru), uslovljavali su svu sloenost drutveno-politikih p ro tiv rje n o sti i pro b lem a u jugoslovenskim
zem ljam a toga vrem ena i veom a izraene specifinosti u
putevim a n a s ta n k a i raz v itk a radnik o g p o k reta.

3. P R V E R A D N I K E O R G A N IZ A C IJE , STV A R A N JE I
D JE L A T N O S T S O C IJA L D E M O K R A T S K IH PA RTIJA
Socijalistike ideje p o in ju se jav ljati u jugoslovenskim
zem ljam a u sedam desetim godinam a X IX vijeka. M eu
prvim i n a jz n a a jn ijim ideolozim a i b o rcim a za socijalizam
bio je Svetozar M arkovi (1846 1875). Za vrijem e kolova
n ja u R usiji upoznao se sa idejam a velikih ru sk ih revolucionara-dem okrata, a zatim u S vajcarskoj sa uenjem Marksa i Engelsa. M arkovi je u S rb iji razvio iro k u politiku
ak c iju u b o rb i za n a ro d n u dravu, za sam oupravu, za rje
enje nacionalnog p ita n ja i s tv a ra n je federacije ravnoprav
n ih b a lk a n sk ih naro d a, za k u ltu rn i p reo b raaj. Pokrenuo je
list R adenik", u kom e je zastupao ideje I in tem acio n ale i
b ran io P a rik u kom unu. On je izvrio snaan uticaj na poli
tiki ivot S rb ije i stekao m noge sljedbenike, naro ito m eu
om ladinom . U p leja d u p rvih ista k n u tih so cijalista u jugoslo
venskim zem ljam a sp a d aju jo i Vasa Pelagi, D im itrije
Ceni, A ndra Bankovi, Ivan Ancel, F rance Zeleznikar, Vasil
C lavinov i drugi. Bez ire politike osnovice i organizovane
m asovne p odrke, bjesom uno progonjeni, prvi socijalisti su
odluno i nepokolebivo irili nove so cijalistik e ideje, u no
sei u rad n e i p o ro b lje n e m ase svijest o p u tev im a bo rb e za
bolji ivot.
U tom p e rio d u ja v lja ju se i prve rad n ik e organizacije,
n a jp rije u z e m ljam a gdje se ka p ita listi k i nain proizvodnje
9

poeo bre raz v ija ti (Slovenija, H rv a tsk a , Vojvodina), zatim

i u ostalim . To su p rv o b itn o b ila so cijaln a ili p ro sv jetn a
drutva. U isto v rije m e ja v lja ju se i p rv e rad n ik e akcije
pro tiv ka p ita listi k e e k sp lo a tac ije i za p o b o lja n je poloaja
rad n ik a . T ada je dolo i do p rv ih ra d n i k ih tra jk o v a u
L ju b ljan i, M a riboru, Z agrebu, O sijeku, B eogradu, N iu i
dru g im m je stim a .
Prve sin d ik a ln e i p o litike o rg an izacije rad n i k e klase
u H rv a tsk o j, Sloveniji i V ojvodini ob razo v an e su u p o sljed
njo j deceniji X IX vijeka, po d n e p o sre d n im u tic a je m tek
stv o re n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija A u strije i M aarske.
G odine 1894. osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a H rvat
ske i Slavonije, a dvije godine ka sn ije , u sa sta v u a u strijsk e
so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije , u Sloveniji je osn o v an a Jugoslovenska s o c ija ld e m o k ra tsk a s tra n k a . U sa sta v u ove p o sljed
n je 1903. godine osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a stra n k a
D alm acije. Iste godine, p o slije o b a ra n ja ap so lu tisti k o g re
im a A leksandra O brenovia, stv o re n a je S rp sk a so cijald e
m o k ra tsk a p a rtija . G odine 1909. d olo je do s tv a ra n ja So
c ija ld e m o k ra tsk e s tra n k e Bosne i H ercegovine. Socijaldem o
k ra ts k e o rganizacije u V ojvodini u org an izacio n o m pogledu
bile su dio m a a rsk e so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije . Prve so
c ija ld e m o k ra tsk e o rganizacije u M ak ed o n iji ja v lja ju se 1909,
ali do 1918. godine tam o n ije dolo do stv a ra n ja jed in stv en e
rad n i k e p a rtije . U poredo sa p o litik im o rg an izacijam a i u
v rsto j vezi s n jim a s tv a ra ju se i d je lu ju sin d ik a ln e organi
zacije.
Iak o su ove o rganizacije d jelov ale u razliitim dravnim
o k virim a i pod razliitim uslovim a, sve su one svojom po
javom i ak tiv n o u oznaile novu e ta p u u isto riji jugoslovenskih naro d a. S n jim a se n a isto rijsk o j p ozornici pojavila
rad n i k a k lasa kao nova d ru tveno -p o litik a snaga. U krilu
radnikog p o k re ta n a sta le su m noge nove o rg an izacije
sin d ik ati, rad n i k e kom ore, usta n o v e so cijaln o g osiguranja,
rad n i k a k u ltu m o -p ro sv je tn a d ru tv a i d ru g e, k o je su imale
zn aajn o m je sto u d ru tv e n o m raz v itk u n a ro d a u cjelini. So
c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije i o rganizacije izdavale su svoje
listove, asopise i d ru g e p u b lik a c ije , n a ijim su stran icam a
10

na nov nain, sa stanovita in teresa rad n ik e klase i radnog

naroda, o b jan ja v an a dru tv en a k re ta n ja i p rek o k o jih se
irila nova dru tv en a teo rija m arksizam . Borei se pro tiv
e ksploatacije i za p o b o ljan je poloaja rad n ik e klase, so
c ijald em o k ratsk e p a rtije su se u isto v rijem e bo rile za
de m o k ra tsk a p rava i slobode i za uee n a j irih n a ro d n ih
slojeva u politikom ivotu.
S druge stra n e , za sve so cijald em o k ratsk e p a rtije u
jugoslovenskim zem ljam a bilo je m an je ili vie k a ra k te risti
no da nisu im ale ire politike koncepcije b o rb e za socijali
zam . N jihovi politiki p rogram i bili su ogranieni stavovim a
I I in tem acio n ale, koji vie n isu odgovarali novoj, im peri
jalisti k o j eposi kapitalizm a, a pogotovu ne k o n k retn im
rutveno-politikim uslovim a u jugoslovenskim zem ljam a.
K oncepcija iste klasne b o rb e , n a sta la u p reth o d n o m istorijsk o m perio d u u razvijenim k a p italistik im zem ljam a, svo
dila je ak tiv n o st jugoslovenskih so cijald em o k ratsk ih p a rtija
i ra d n i k ih p o k reta u uske okvire i oteavala im d a n a u
svoje pravo m je sto u svim onim drutveno-politikim zbiva
n jim a ko ja su bila b rem e n ita takvim d ru tv en im p ro b lem im a
za ije su rje a v an je nep o sred n o b ili zainteresovani, po"ed
rad n i k e klase, i svi drugi slojevi stanovnitva, n a ro d u
cjelini. M eu n a jz n a a jn ijim bilo je n acionalno p itan je, od
nosno p ita n je nacionalnog osloboen ja, a zatim , u uslovim a
p ro d u b ljiv a n ja krize u m e u n a ro d n im odnosim a uoi svjet
skog ra ta , i p ita n je nacionalne su d b in e jugoslovenskih na
ro d a uopte. N a dnevnom red u bili su i veom a sloeni p ro
blem i m ilionskog rad n o g seljatva, koje je velikim dijelom
ivjelo u okovim a feudalnih odnosa. N ajzad, uoi i u to k u
prvog svjetskog ra ta , u iji su vrtlog, na jed a n ili drugi
nain, bili uvueni svi jugoslovenski n aro d i, nep o sred n o se
o tvorilo p ita n je o d nosa rad n ik e klase i n a ro d n ih m asa
u o p te p rem a ra tu . Ta i d ru g a p ita n ja nisu bila ili su bila
sam o djelim ino i ned o sljed n o p red m e t in tereso v an ja soci
ja ld e m o k ra tsk ih p a rtija . Zbog toga rad n ik i p o k reti i nisu
m ogli nai p ravo m je sto u rje a v an ju tih k ru p n ih dru tv e
nih p roblem a. Zbog toga, takoe, so cijald em o k ratsk e p a rtije
n isu shvatile znaaj o nih nacio n aln ih i so cijaln ih k re ta n ja i
U

p o tre s a k o ji su bili k a ra k te ris ti n i za sve ju g oslovenske ze

m lje u to k u i n a k r a ju sv jetsk o g ra ta . Sva ta z b iv an ja tek la
s u u velikoj m je ri m im o tih p a rtija , a k ru p n i p ro b lem i jugo
slovenskih n a ro d a sve do p ita n ja njih o v o g u je d in je n ja u
je d n u d ra v u b ili su p rv en stv e n o stv a r n a c io n a ln ih b u r
oazija.

STVARANJE KOM UNISTIKE PARTIJE

JUGOSLAVIJE I NJENA AKTIVNOST U
LEGALNOM PERIODU
(1919 AVGUST 1921)
1.

U J E D IN J E N J E JU G O SL O V E N SK O G
RA D N I K O G PO K R E T A

Prvi im p e rija listik i svjetski ra t iza2vao j e k ru p n e dru tv en e i politiX1

,
ke P rom jene. One su se izraavale,
Pr Ue svega, u novoj podjeli svijeta
k o ju su d ik tira le im perijalistike
sile p o b jednice i u velikim revolu cio n arn im p o tresim a do
k o jih je dolo u to k u i na z avretk u rata . Svjetski kapitali
stiki sistem doivio je tad a je d n u od svojih najveih kriza.
N ajtei u d a ra c zadala m u je velika o k to b arsk a socijalistika
revolucija i p ojava prve zem lje socijalizm a Sovjetske
R usije. N jena p o b jed a 1917. godine p o d sta k la je revolucio
n a rn e p o k rete u m nogim evropskim zem ljam a, koje su usli
je d ra tn ih raz a ra n ja preivljavale d u b o k u po litik u i pri
vrednu krizu.
Pobjedom o k to b arsk e revolucije zapoeo je proces soci
jalisti k o g p reo b ra a ja svijeta. To je uslovilo k ru p n e p ro
m jen e u m e u n a ro d n im odnosim a i u razv itk u m eunarod
nog radnikog p o k reta . Sve sile m e u n aro d n e im perijali
stike rea k c ije u druile su se u n ap o rim a da u n ite prvu
zem lju socijalizm a, dok su joj sve snage m eunarodnog
revolucionarnog radnikog p o k re ta p ru ale m o raln u i svaku
drugu pod rk u .
Pod u tic a je m velikih revolucio n arn ih p o tre sa i p ro
m jen a dolo je do konanog rasc jep a u m e unarodnom rad
nikom p o k retu . Dok su pristalice I I in tem acio n ale nasto
jale da sti a ju revolucionarno v ren je i da aktivnost radni
kih p a rtija i p o k re ta u sm je re u p rav cu s tv a ra n ja klasnog
m ira u o k virim a k a p italistikog sistem a, revolucionarne
snage u m e u n a ro d n o m rad n i k o m p o k retu , n a inicijativu
Dra5tvene 1 politike
pnlike u Jugoslaviji na
kraju prvog svjetskog
rata

13

L enjina, s tv a ra ju m a rta 1919, n a rev o lu cio n arn o m p ro g ra m u

I II , K om u n isti k u in te m ac io n a lu .
D uboke d ru tv e n e p ro tiv rje n o sti i r a tn a ra z a ra n ja iza
zvali su p o ra s t n e zadovoljstva i rev o lu cio n arn o v ren je i u
ju goslovenskim zem ljam a, a n a ro ito u onim k o je su bile
p o d A ustro-U garskom . O k to b a rsk a rev o lu cija dala je sn aan
p o d stic a j rev o lu c io n isa n ju so c ijalno i nacio n aln o u g n jete n ih
n a ro d n ih m asa u tim zem ljam a. Vie od 30.000 Jugoslovena,
bivih z a ro b lje n ik a iz a u stro u g a rs k e v o jske, uestvovalo je
u o k to b a rsk o j revoluciji, a m nogi od n jih su, p o p o v ratk u
u zem lju, bili in ic ija to ri rev o lu c io n a rn ih ak cija. G odine 1917.
i n a ro ito 1918. u H rv a tsk o j, Sloveniji, B osni i Hercegovini
sve su ei rad n i k i tra jk o v i, m asovne d em o n stra c ije , po
je d in a n e po b u n e v o jn ih jed in ica, od k o jih je n a j ire raz
m je re im a la p o b u n a m o rn a ra u B oki K o to rsk o j, seljaki
n e m iri i a k c ije zelenog k a d ra , k o ji su, n a ro ito u H rv a tsk o j,
dobili ra z m je re se lja k ih u sta n a k a .
U tim sp o n ta n im p o k re tim a rad n i k ih , se lja k ih i voj
nik ih m asa ja s n o su dole do izra aja so cijaln e i n acio
n a ln e te n je i s p re m n o s t iro k ih n a ro d n ih slojeva d a se
t o r e za njih o v o o stv a re n je . M eutim , ta d a n je so cijald em o
k ra ts k e p a rtije ni u idejno-politik o m ni u o rg an izacijsk o m
pogledu n isu bile sp osobne da te p o k re te o rg an izu ju , o b je
dine i d a im o tv o re rev o lu c io n a rn u p e rsp e k tiv u .
U ru k o v o d stv im a s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija u H rv a t
skoj, S loveniji i V ojvodini glavnu rije im ali su refo rm isti,
koji su p rih v a tili s a ra d n ju sa svo jo m n acio n aln o m b u ro a
zijom , p o slali svoje p re d sta v n ik e u p o k ra jin sk e v lade i
u k lju ili se u n jihove n a p o re da sti a ju rev o lu cio n arn o v re
n je i o stv a re u je d in je n je jugoslo v en sk ih n a ro d a u z ajed
nik u drav u p od heg em o n ijo m b u ro azije. N a k ra ju ra ta i
n e p o sre d n o po slije njegovog z av retk a, u ovim p a rtija m a
n a ra s ta o tp o r rev o lu c io n a rn ih snag a p ro tiv p rista lic a k lasn e
s a ra d n je s buroazijom .
U ru k o v o d stv im a tek obn o v lje n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih
s tra n a k a S rb ije , B osne i H ercegovine i D alm acije d ola je
ja e do izra aja re v o lu c io n a rn a o rije n ta c ija . M eutim , tak v a
o rije n ta c ija n ije b ila re z u lta t ja s n ih k o n cep cija u rje a v a n ju
u n u tra n jih k ru p n ih so c ija ln ih i n acio n aln ih p ro b lem a, ve
je, p rije svega, b ila izraz s o lid a rn o sti sa o k to b arsk o m revo
lucijom .
14

U takvoj m e u n a ro d n o j i u n u tra n jo j situ aciji proklamovano je 1. de c em b ra 1918. godine stv a ra n je zajednike

drave jugoslovenskih n a ro d a K raljevine Srba, H rvata i
Slovenaca. U n jen o m stv a ra n ju rukovodeu ulogu im ala je
buroazija, k o ja je n a sto ja la da u novoj dravi osigura svoje
klasne interese, a srp s k a buroazija, k o ristei svoju politiku
i vojnu snagu i p o d rk u im pe rija listik ih sila pobjednica, i
svoju hegem oniju. R ezultat tih n a s to ja n ja bilo je u jed in je
nje jugoslovenskih n a ro d a n a ned em o k ratsk o j osnovi. Na
cionalne b u ro azije ujed in ile su se i uinile sve da suzbiju
i s tia ju revolucionarno vrenje, a srp sk a bu ro azija osigu
rala je sebi vlad a ju u ulogu u novoj dravi.
Velike p riv re d n e tekoe n e p o sred n o poslije ra ta bile
su novi po d stic a j m n o gobrojnim tra jk o v im a rad n ik e klase
i p o k retim a n a selu. N edovoljno konsolidovana, vladajua
buroazija b ila je p rin u e n a n a u stu p k e. F e b ru ara 1919.
bila je n a ja v lje n a a g ra rn a refo rm a i ozakonjen osm oasovni
radni dan, a poslodavci su bili p rin u e n i d a poveaju rad
nike nadnice.
Pod u tic a je m revolucionarnog vren ja u zem lji i po b jed e ok to b arsk e
revolucije, k raje m 1918. i poetkom
1919. jaale su u tek obnovljenim so cijald em o k ratsk im p ar
tijam a one snage ko je su sta ja le n a revolucionarnim pozi
cijam a i koje su zahtijevale u jed in jen je rad n ik ih p o k reta
u jugoslovenskim z em ljam a na osnovi nepom irljive klasne
borbe. In ic ija tiv u za takvo u je d in je n je dale su k rajem 1918.
godine rad n i k e organizacije Bosne i H ercegovine. Ovu ini
cijativu p rih v a tilo je rukovodstvo S rp sk e socijald em o k rat
ske p a rtije , pozivajui sve druge p a rtije i organizacije rad
nike klase na u jed in jen je .
Id e ja u je d in je n ja n a b o rb en o j, klasnoj osnovi naila je
na o tp o r veine u ru k ovodstvim a S o cijald em o k ratsk e s tra n
ke H rvatske i Slovenije, slovenake Jugoslovenske socijal
d em okratske s tra n k e i vojvoanskog Srpsko-bunjevakog
agitacionog odbora. N a p ita n ju u je d in je n ja p ro d u b ili su se
u tim p a rtija m a idejno-politiki sukobi izm eu p ristalica kla
sne sa ra d n je s buroazijom , tzv. m in iste rijalista , i p ristalica
nepom irljive klasne b o rb e i u jed in jen ja . Dok se ova bo rb a
pod u tic a je m revolucionarnog rasp o lo en ja rad n ik e klase
Kongres ujedinjenja

15

u S o cija ld em o k ratsk o j s tra n c i H rv a tsk e i S lovenije i u V oj

vodini u brzo o k o nala u k o ris t p ris ta lic a k lasn e b o rb e i
u je d in je n ja n a k lasnoj osnovi, u Sloveniji su i d a lje glavnu
rije u ru k o v o d stv u s tra n k e vodili m in iste rija listi, p ro tiv
nici u je d in je n ja .
Za u je d in je n je p o liti k ih i s in d ik a ln ih o rg an izacija od
m ah su se izjasnili S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a D alm acije,
Jugoslovenski k o m u n isti k i rev o lu c io n a rn i savez pelagievaca, koji su 2. m a rta 1919. godine o brazovali p o v ratn ici iz
R usije, uesnici u o k to b a rsk o j revo lu ciji, i so c ija ld e m o k ra t
ske organizacije iz M akedonije i C rne G ore.
K ongres u je d in je n ja s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija i orga
n izacija o d ra n je u B eogradu od 20. do 23. a p rila 1919. U
njegovom ra d u uestvovali su delegati o rg an izacija iz svih
z em alja i p o k ra jin a osim Slovenije.
U svajan jem Podloge u je d in je n ja , K ongres je odluio da
se o sn u je jed in stv e n a po liti k a o rg an izacija jugoslovenske
rad n i k e klase po d nazivom S ocija listi k a rad n i k a p a rtija
Jugoslavije (kom unista). U Podlozi u je d in je n ja p rih v aen i
su op ti stavovi iz p ro g ra m a S rp sk e s o c ija ld e m o k ra tsk e
s tra n k e o su tin i k a pitalizm a, klasn o j b o rb i i so cijalistik o j
izgradnji. U drugom dijelu Podloge k o n s ta tu je se d a je ka
p italizam uao u zav rn u e ta p u razv itk a, e ta p u so cijaln ih
revolucija i stv a ra n ja kom u n istik o g d ru tv a , p a se, saobrazno tom e, nova p a rtija izja n ja v a za o sv a ja n je po litik e vla
sti od stra n e rad n i k e klase i o d lu u je d a p ris tu p i I II , Ko
m u n istikoj intern acio n ali. N ova p a rtija o su u je rea k c io
n a rn u b u ro a sk u vladavinu u K raljev in i S rb a, H rv a ta i
Slovenaca i poziva na b o rb u p ro tiv nje.
K ongres je usvojio P rak tin i akcioni p ro g ra m , u kom e
se p redvia dugorona b o rb a za re fo rm e i istiu d e m o k ra tsk i
politiki i ekonom ski zahtjevi, a u rezo lu ciji o a g ra rn o m pi
ta n ju trai se u k id an je feu d a ln ih o s ta ta k a i b e sp la tn a po
djela zem lje seljacim a. U posebn o j rezo lu ciji K ongres je
pozdravio ru sk u i m a a rsk u rev o lu ciju i o sudio k o n trarev o lucio n a rn u aktiv n o st jugoslovenske b u ro azije p ro tiv Sov
je ts k e R usije i m a a rsk e so vjetske rep u b lik e.
K ongres je usvojio S ta tu t nove p a rtije . N jim e su uglav
nom preuzeti organizacioni p rin c ip i r a n ijih so c ija ld e m o k ra t
sk ih p a rtija .
16

N a k ra ju je izabrano rukovodstvo SR PJ(k), pod nazi

vom C entralno p a rtijs k o vijee, u koje su uli tad a n a jistak
n u tiji i u veini lijevo o rije n tisan i rukovodei kadrovi: Filip
Filipovi, Pavle Pavlovi, Sim a M arkovi, 2ivko Topalovi,
D uan Ceni, Jovo Jaki, M itar Trifunovi, uro Cviji,
V ladim ir Copi i drugi, a za glavnog s e k re ta ra izabran je
Filip Filipovi,
Za vrijem e ra d a p a rtijsk o g ko n g resa od ran je i kon
gres sindikata, na kom e je don ije ta o d luka o ujed in jen ju
sindikalnih organizacija sa C entraln im radnikim sindikal
nim vijeem Jugoslavije kao rukovodeim organom . Izvan
u jed in jen ih sin d ik a ta ostale su sin d ik aln e organizacije iz
Slovenije, Opi rad n i k i savez H rv atsk e i neke m anje orga
nizacije.
Tada je o d ran a i K onferencija ena so cijalista (komu
nista), koja je usvojila p oseban s ta tu t i izabrala Centralni
se k re ta rija t ena so cijalista (kom unista) Jugoslavije.
Ovo su bili dogaaji od isto rijsk o g znaaja za razvitak
jugoslovenskog radnikog po k reta. U jedinjenjem politikih
i sin d ikalnih organizacija radnike klase na revolucionarnoj
osnovi p ostavljeni su bili politiki i organizacioni tem elji za
k o n solidaciju i ja a n je revolucionarn ih snaga i u sm jeravanje
njihove aktivnosti. U isto vrijem e kongresi p a rtijsk o g i sin
dikalnog u je d in je n ja znaili su poraz one s tru je u radnikom
p o k retu Jugoslavije k o ja je b ila za k lasn u sarad n iu sn b-iroazijom .
M eutim , d o k um enti usvojeni n a K ongresu p artijsk o g
u je d in je n ja p o k azuju da je nova p a rtija ostala optereena
u znatnoj m je ri idejnim i politikim balasto m socijaldem o
k ratsk o g n asljea. Snage koje su stvorile u jed in jen u par
tiju bile su jed in stv en e u odnosu na m in iste rijaliste i stajale
su na pozicijam a klasne borbe, ali su se razlikovale u po
gledu m etoda v o enja te borbe. Jed n i su bili za reform i
stiki, a drugi za revolucionarni p u t k vlasti radnike kla
se. P red n o st refo rm ista bila je u ve u k o rijen jen im socijal
de m o k ra tsk im shv a ta n jim a kod veine rukovodeih ljudi
radnikog p o k re ta i u n ejasnim i neizgraenim koncepci
ja m a p ristalica revolucije, ija je rev o lu cio n arn a orijen tacija
bila, p rije svega, rez u lta t po b jed a revolucije u Rusiji i Ma
a rsk o j i revolucionarnog raspoloen ja u zem lji, a ne svije
sti o pu tev im a revolucionarnog ra s p le ta u Jugoslaviji. Mnoge
2

17

k ru p n e p ro b le m e jugoslovenskog d ru tv a , m e u k o jim a, n a
p rim je r, n acionalno p ita n je, K ongres n ije ni p om enuo, a
po m nogim drugim , m eu k o jim a, n a p rim je r, seljak o p i
tan je , im ao je sasvim ne d o slje d n e i n eo d re e n e stavove. U
stv a ri, o d luke K ongresa, u k lju u ju i i naziv p a rtije , bile su
re z u lta t k o m p ro m isa izm eu rev o lu c io n a rn e i refo rm isti k e
s tru je u novoj p a rtiji.

2.

P A R T IJA U P E R IO D U P O L E T A R E V O L U C IO N A R N O G
P O K R E T A (A P R IL 1919 1920)

G odine 1919. i 1920. p ro te k le su u

n a p o rim a srp sk e b u ro azije da u v rsti svoj sistem vladavine, prelaze & p re k o g o ru ih so cijaln ih p ro
blem a ra d n ih slo jev a i su p ro tsta v
lja ju i se te n ja m a tek u je d in je n ih ju g o slo v en sk ih n a ro d a
za nacio n aln o m rav n o p ra v n o u . U slijed toga n a ra stalo je
rev o lu c io n a rn o rasp o lo en je u iro k im n a ro d n im slojevim a
i ja a o u tic a j SR PJ(k).
U tim g odinam a ra d n i k a k lasa je vo d ila m n o g o b ro jn e
ta rifn e i tra jk a k e a kcije. P red n jen o m o d lu n o u poslo
davci su bili p rin u e n i n a u stu p k e . U p rk o s p ro k lam o v an o j
a g ra rn o j refo rm i irio se p o k re t se lja k ih m asa. U nekim
o b lastim a dolazilo je do se lja k ih p o b u n a, k o je su p o n ek ad
prim a le k a ra k te r u sta n k a . SR PJ(k) je o d m ah p o slije osniva
kog k o ngresa p rela u p o liti k u ak ciju . O rganizovala je m no
go b ro jn e p ro te s tn e zborove i d ruge a k cije p ro tiv P riv rem e
nog naro d n o g p red sta v n itv a, za rasp isiv a n je izbora za Usta
vo tv o rn u sk u p tin u , p ro tiv te ro ra i p ro g o n a rad n ik o g p o k re
ta, za p o d rk u rev o lu c ija u R usiji i M a arsk o j itd. N ajvea
od tih a k c ija bila je g e n eralni tr a jk 20. i 21. ju la 1919. sp ro
veden u znak o tp o ra m e u n a ro d n o g p r o le ta rija ta im p e rija
listikoj in te rv en c iji p ro tiv so v je tsk ih rep u b lik a u R u siji i
M aarskoj.
K o nsolidujui p o ste p e n o svoj v lad aju i sistem , buroazi
ja je prelazila u pro tiv n a p ad e . Prvi vei n a le t n a rad n ik i
p o k re t izvrila je odlukom o z a b ra n i p ro slav e Prvog m aja
1919. B ila je p o o tre n a cenzura, a k ao re a k c ija n a g eneralni
Revolucionarne akcije i
jaanje organizacija rad*
nikog pokreta

18

 tra jk uoi Prvog m aja, u Bosni i H ercegovini su uslijedila

m asovna h a p en ja i progoni, ra sp u ta n je organizacije SRPJ(k)
i za b ra n a p o k rajin sk o g p a rtijsk o g lista. K rajem m aja 1919.
izvrena su m n o gobrojna h a p en ja rukovodilaca SRPJ(k) u
svim c en trim a. U skoro je u hapen i s e k re ta r SRPJ(k) Filip
Filipovi i zadran u zatvoru pet m jeseci.
M eutim , progoni i p ritisa k reim a nisu slom ili borbeno
raspoloenje rad n ih m asa. K o n stan tn o je jaao uticaj SRPJ(k).
To je dolo do izraaja i na prvim o p tin sk im izborim a koji
su u m a rtu 1920. sprovedeni u H rv atsk o j i Crnoj Gori. Par
tija je dobila veinu glasova u m nogim gradovim a i indu
strijsk im c e n trim a u Zagrebu, O sijeku, V ukovaru, Dugoj
Resi, Slavonskom B rodu, N aicam a, V irovitici, Krievcima,
Podgorici (T itograd) itd. Reim se nije pom irio sa izbornom
pobjedom SR PJ(k). Suspendovao je n jen e op tin sk e uprave,
a m noge njen e odb o rn ik e pohapsio.
Aprila 1920. godine u slijed ila je n ajvea ekonom ska ak
cija rad n ik e klase Jugoslavije u ovom p erio d u generalni
tra jk eljezniara, u kojoj je uestvovalo vie od 50.000
radnika. Da bi slom ila tra jk , vlada se sluila n ajb ru taln ijim
sredstvim a m asovnim h ap en jem i pozivanjem tra jk a a
na vojnu vjebu, zatim m ilitarizacijo m eljeznica, a m jesti
m ino i u voenjem prije k o g suda. O dlunost reim a da po
svaku cije n u slom i ovaj tr a jk pok azu je zloin koji je poli
cija izvrila n ad rad n ic im a u L ju b ljan i. Ona je 24. aprila
1920. o tv o rila p a ljb u na o k upljene rad n ik e na Zalokoj cesti
i ubila e trn a est, a ran ila oko sedam d eset lica. R ukovodstva
SR PJ(k) i sin d ik a ta pozvala su rad n i k u klasu Jugoslavije na
p ro te stn i generalni tr a jk radi p odrk e eljezniarim a. Mada
je taj tra jk zahvatio cijelu rad n i k u klasu, zbog ogranie
nog, p ro te stn o g k a ra k te ra n ije doveo do rezu ltata. Prim je
nju ju i n asiln ik a sred stv a, reim je u spio da slomi tra jk
eljezniara. O h ra b ren a tim u spjeh o m , vlada je izvrila nov
nalet n a rad n ik i p o k ret. U slijedila su m noga hapenja,
z a tv a ran ja p a rtijs k ih i sin d ik aln ih organizacija i radnikih
dom ova.
Polet revolucionarnog radniko g p o k reta u toku 1919. i
u prvoj polovini 1920. godine povoljno je uticao na politiko
i organizaciono ja a n je SR PJ(k). U tom periodu, ukidanjem
slovenake Jugoslovenske soc ija ld e m o k ra tsk e stra n k e i uklju
enjem njen o g la n stv a u SR PJ(k), bio je zavren proces

u je d in je n ja jugoslovenskog rad n i k o g p o k reta . T om e je p re t

hodila duga i u p o rn a id ejn a i p o liti k a b o rb a s m in isterijalistim a u ru k o v o d stv u Jugosloven sk e so cija ld e m o k ra tsk e
stra n k e , p ri em u je od lu u ju i u tic a j im alo rev o lu cio n arn o
raspoloenje slovenake rad n i k e klase i p o ra s t n jen e sp re m
n o sti da se sve odlu n ije b o ri za p o b o lja n je svog p o lo aja
i za svoja prava.
P ored ja a n ja p o sto je ih i s tv a ra n ja n ovih p a rtijs k ih
o rganizacija u svim z e m ljam a i o b lastim a , u ovom p e rio d u
stvorene su m noge organizacije u M ak ed o n iji sa p o k ra jin
skim ru kovodstvom u S k o p lju , za tim u C rnoj G ori i n a Ko
sovu i M etohiji. Iak o SR PJ(k) n ije im ala p ro g ra m o selja
kom i nacionalnom p ita n ju n iti je p o k lan ja la o zb iljn iju p a n ju
p olitikim k re ta n jim a n a selu, nera sp o lo e n je rad n o g se
lja tv a p rem a reim u m anifestovalo se i u s tv a ra n ju m nogih
organizacija SR PJ(k), n a ro ito u selim a S rb ije i M akedonije.
U isto v rijem e ja a li su i u je d in jen i sin d ik ati. S red in o m
1920. godine b ro j lanova SR PJ(k) p relazio je 65.000, a u je
dinjeni sin d ik a ti im ali su 208.000 lanova.
M ada sporo u o d nosu n a raz v ita k p o liti k ih p rilik a u
Jugoslaviji i n a p lim u revo lu cio n arn o g p o k reta , SR PJ(k)
ja a la je i u idejno-politikom pogledu. Z n a a jn u ulogu u
tom e im ali su m nogi p a rtijs k i listovi. P o red ce n tra ln o g p a r
tijsk o g i sindikalnog o rg an a R ad n ik ih no v in a", u svim
veim c e n trim a izlazili su p a rtijs k i listovi i p o jed in i asopisi.
Isto tako u m nogim c e n trim a osnovane s u p a rtijs k e kole
i kursevi.
U uslovim a revolucionarnog po leta i o trih k lasn ih su
d a ra sve su ja e dolazile do izra aja razlik e u id ejn im i
p olitikim stavovim a izm eu p rista lic a rev o lu cio n arn e i re
fo rm istik e s tru je u SR PJ(k). R efo rm isti, p o zn ati p o d nazi
vom ce n tru m a i, n a sto ja li su d a P a rtiju p rev ed u n a refo r
m istike pozicije. Polazei od toga da je Ju g o slav ija z ao stala
zem lja, da je n jen a rad n i k a klasa m a lo b ro jn a i nerazv ijen a,
oni su istu p a li sa stavom d a ne p o sto je uslovi za revoluci
o n a rn u akciju, da p re d s to ji dug perio d politik o g i p riv re d
nog razvitka u k o jem se ra d n i k a k lasa m o ra b o riti za p o
bo lja n je svoga poloaja u o k virim a k ap italizm a, a n jen a
p a rtija u k lju iti u p a rla m e n ta rn i ivot u n u ta r bu ro ask o g
politikog sistem a. Glavni ideolog re fo rm is ta bio je d r 2ivko
Topalovi. K o m unistiki o rije n tis a n i k a d ro v i u SR PJ(k) p ru
20

ali su refo rm istim a odluan otpo r. Id ejn a b o rb a izm eu

ove dvije s tru je izbila je svom estinom u proljee 1920. U
znaku te bo rb e vrene su p rip re m e za drugi p a rtijsk i kon
gres koji je im ao da odlui n jen ishod.
Tragovi te idejne b orbe, koja je tra ja la nekoliko m je
seci, ostali su u p a rtijsk im listovim a. Pristalice i jedne i
druge s tru je objavile su m noge lanke i rasp rav e u kojim a
su dokazivale ispravnost svojih idejnih i politikih stavova.
Ta se b o rb a vodila iskljuivo na osnovnom p ita n ju za
revolucionarni ili refo rm isti k i p u t rad n ik e klase do vlasti.
O slanjajui se na m ark sisti k o uenje, na Lenjinov teo rijsk i
d oprinos o im p erijalizm u kao um iru em s ta d iju kapitalizm a
i pred v e e rju p ro le tersk e revolucije, na p rak su revolucionar
nog p o k reta i na revolucionarno rasp o lo en je radnike klase
u Jugoslaviji, k o m u n isti su u ovom suk o b u sa cen tru m aim a
izvojevali o d lunu pobjedu.
G odine 1919. osnovana je i jed in stv en a om ladinska re
volucionarna organizacija Savez k o m unistike om ladine
Jugoslavije (Skoj). Njegovom stv a ra n ju p reth o d ila je pojava
m jesn ih om lad in sk ih rev olucionarn ih organizacija akih
vijea i s tu d e n tsk ih k o m u n istik ih klubova u Beogradu i
Zagrebu. O snivaka ko n fere n c ija S koja o d ran a je u Zagre
bu 10. o k to b ra 1919. S tv a ra n e u uslovim a revolucionarnog
v ren ja u zem lji i pod u tic a je m o k to b arsk e revolucije, ove
organizacije m ladih lju d i koji nisu bili optereeni idejnim
i politikim n aslje em soc ija ld e m o k ra tije, prim ile su od
poetka izrazito kom u n istik o obiljeje. Skoj je u brzo pri
stupio K om unistikoj o m ladinskoj in tem acio n ali. Na prvom
kongresu Skoja, ju n a 1920. u B eogradu, prihvaen je p ro
gram , p rem a kom e Skoj, kao sam o staln a organizacija, usvaja
p ro g ra m i ciljeve SR PJ(k).
D rugi kon g res P a rtije o dran je u
V ukovaru od 20. do 24. ju n a 1920.
godine. K ongres je p ro te k a o u zna
ku su koba izm eu re fo rm isti k e i rev o lu cio n arn e s tru je u
SR PJ(k) oko osnovnih d o k u m en a ta p ro g ra m a i s ta tu ta
P artije.
Poslije d isk u sije oko p redloga p ro g ra m sk ih d o kum enata,
koje su podnijeli ko m u n isti i cen tru m ai, V ukovarski kon
gres se ogrom nom veinom izjasn io za p ro g ra m koji je u

Drugi kongres Partije

21

im e k o m u n ista pod n io Filip Filipovi. U p ro g ra m u su n a j

p rije izloene m ark sisti k e id ejn e i p o litik e osnove P a rtije ,
a z atim i n jen i osnovni ciljevi ru e n je k ap italistik o g po
re tk a rev o lu c io n a rn im p u te m i s tv a ra n je so v jetsk e rep u b lik e
Jugoslavije. U sk la d u s tim , P a rtija m ije n ja svoj naziv u
K o m u n isti k a p a rtija Jugoslavija (KPJ).
N a isti na in K ongres je, po slije d isk u sije o n ep o sred n im
z adacim a P a rtije , p rih v a tio o c je n u d a m e u n a ro d n u i u n u
tra n ju s itu a c iju k a ra k te ri e b o rb a izm eu rea k c io n arn ih
b u ro a sk ih snaga i p ro le te rs k e rev o lu cije i d a je zad ata k
K PJ da rad n i k u k lasu Ju g oslavije p rip re m a i o rg an izu je za
izvrenje n jen e isto rijsk e m isije.
K ongres je donio nov s ta tu t, k o ji je p red v i ao d a se
K P J o rganizuje n a c e n tra listi k o m p rin c ip u , d a se u k in u
d o ta d a n ja p o k ra jin sk a ru k ovodstv a, a d a n jih zam ijen e
o b lasn a vijea sa se k re ta rim a , ko je im e n u je C e n traln o p a r
tijsk o vijee. Po ovom s ta tu tu , sam o su n a ja m n i rad n ic i
lanovi s in d ik a ta p rim a n i u P a r tiju u p iso m , a za sve druge
pred v i en i su o d re e n i uslovi. C e n tru m a i su se izjasnili
p ro tiv c e n tra liz ac ije P a rtije i p ro tiv v rste veze izm e u K PJ
i sin d ik a ta , k o ju je pred v i a o usv o jen i sta tu t.
V elikom veinom K ongres je iza b ra o C e n traln o p a rtij
sko vijee iz red o v a k o m u n ista . Za se k re ta re K P J izab ran i
su S im a M arkovi i Filip Filipovi.
D rugi k ongres je zauzeo z n a a jn o m je s to u isto riji jugoslovenskog rad n i k o g p o k reta . On je oznaio o d lu n u po
b je d u k o m u n isti k ih n a d re fo rm isti k im sn ag am a u tom e
p o k re tu i u tv rd io rev o lu c io n a rn i p rav a c njegovog razvitka.
M eutim , ni ovaj kongres nije n aao odgovore n a n eke n a j
vanije pro b le m e i p ro tiv rje n o sti jug o slo v en sk o g d ru tv a,
n iti je raz ra d io od g o v a ra ju u s tra te g iju i ta k tik u revolu
c io n a rn e b o rb e. Ni na ovom k o n g resu jug o slo v en sk i k om u
n isti n isu uoili n e rijee n o n a c ionaln o p ita n je u Jugoslaviji
n iti su po k u ali da p rue odgovor n a to p ita n je. N ed o sljed n o
i neo d re e n o su i da lje p rilazili a g ra rn o m p ita n ju i p ro b le
m im a sela u o p te . Oni su jo bili dalek o od pom isli da
ra d n i k a k lasa i n jen a ava n g ard a u n acio n aln o u g n jete n im
m asa m a i u m ilionskom rad n o m s e lja tv u m o ra ju da trae
svoje p riro d n e saveznike u b o rb i za rev o lu cio n arn i p re
ob ra a j.
22

Zbog o tp o ra ce n tru m a a u p o k rajin sk o m rukovodstvu

sin d ik ata u H rv atsk o j, u m je sto kongresa sindikata, odm ah
poslije p a rtijsk o g kongresa odran a je sindikalna konferen
cija, na kojoj je u svojena odluka o u jed in jen ju sindikalnih
saveza.
U drugoj polovini 1920. godine KPJ
je uestvovala u o ptinskim i p ar
lam e n ta rn im izborim a. U ljeto 1920.
sprovedeni su izbori za optine u
S rbiji i M akedoniji. K om unistika p a rtija Jugoslavije je i
na ovim izborim a postigla vrlo zn aajne rezultate. Njeni
kan d id ati dobili su veinu u B eogradu, Skoplju, Niu, Kragujevcu, Velesu, P iro tu , K um anovu, V aljevu, Leskovcu, Sapcu, K avadaru, Uicu, P rilepu i drugim m jestim a. Izborni
rezultati bili su n a jb o lji dokaz u tic a ja K PJ i revolucionarnog
raspoloenja rad n i k e klase i o stalih rad n ih slojeva. Vlada
se nije p om irila s tim da o p tin u p resto n ice p reuzm u kom u
nisti i donijela je o d luku o su sp end o v an ju k om unistike optinske uprave u B eogradu, na ijem se elu nalazio se k re tar
KPJ Filip Filipovi. U m jesto da odgovori organizovanom ak
cijom rad n o g n a ro d a , rukovodstvo KPJ se ograniilo na p ro
teste vladi i zahtjeve da se n jen a o d lu k a o suspendovanju
povue kao nezakonita.
U brzo zatim poela je izborna k a m p a n ja za U stavotvor
nu sku p tin u . U prkos raznovrsnim m je ram a p ritisk a i tero ra
od stra n e reim a, K PJ je i na ovim izborim a postigla izvan
redan u sp jeh . N a izborim a od 28. n o v em b ra 1920. godine
KPJ je dobila 59 poslanikih m an d a ta i zauzela tree m jesto
po b ro ju po slan ik a u U stavotvornoj sk uptini.
Iako znaajni, ovi rez u lta ti izbora jo nisu bili stvarni
izraz a n tireim skog i dem okratsko -rev o lu cio n arn o g raspolo
enja n aro d n ih m asa. Razlog tom e n ije bio sam o u tero ru
i p ritisk u koji su organi vlasti vrili nad ko m u n istim a i nji
hovim p ristalica m a za v rijem e izborne kam p an je, ve, p rije
svega, u p reu sk o j p olitikoj p latfo rm i KPJ. Ona u to vrijem e
nije im ala ja s n iji politiki pro g ra m za selo, n iti se u opte
bavila p roblem im a n acionalnih odnosa u Jugoslaviji. M eu
tim , stv a rn i politiki ivot u m asam a rad n o g seljatv a i d ru
gih siro m an ih i s re d n jih slojeva u to v rijem e k reta o se u
znaku du b o k ih so c ija ln ih i n a c ionaln ih p ro b lem a i k rajn jeg
Uee KPJ u Izborima
1 obraun sa centrum aima

23

nezadovoljstva p o litik o m v lad a ju e b u ro azije. B a u v rije m e

izborne k a m p a n je p o ja a la su p re v ira n ja n a selu, a u
znatnom d ije lu H rv a tsk e , u se p te m b ru 1920, dolo je do
pobune seljak a. K o m u n isti k a p a rtija Ju g o slav ije n ije shva
tila k a ra k te r tih p re v ira n ja i p o k re ta i n ije n ita p red u zela
da se povee sa b o rb en o rasp o lo en im m asa m a rad n o g se
ljatva.
U to k u izborne k a m p a n je u K P J je d olo do k onanog
obrauna sa c e n tru m a im a i do njih o v e p o litik e likvidacije.
O dluna b o rb a voena je sa c e n tru m a im a u H rv a tsk o j, koji
su u to v rijem e im ali veinu u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u
P a rtije i s in d ik a ta i ko ji su pru a li o tp o r stav o v im a i o dlu
k am a V ukovarskog kongresa. U p ro ce su o tv o ren e id ejn e i
politike b o rb e sve p a rtijs k e o rg an izacije H rv a tsk e izjasnile
su se p rotiv ce n tru m a k o g ruk o v o d stv a, k o je se zatim po
vuklo iz KPJ. U isto vrije m e o tv o re n u k a m p a n ju p ro tiv ko
m unistike o rije n ta c ije P a rtije i rad n i k o g p o k re ta poveli su
cen tru m ai u S rb iji i Bosni. Oni su u svojim sp isim a n a p a
dali p rogram K P J, K o m u n isti k u in te rn a c io n a lu i o k to b ar
sku revoluciju. N a jz ad su, k ra je m 1920. godine, c e n tru m a i
b ili iskljueni iz K P J.

3. O FA N Z IV A B U R O A Z IJE P R O T IV R A D N I K O G
P O K R E T A I ZA BRA NA K O M U N IS T I K E P A R T IJE
JU G O S L A V IJE (D E C E M B A R 1920 AV G U ST 1921)
R azvitak u K raljev in i S rb a, H rv a ta
KPJ pod udarcim a
j Slovenaca u p rv e dv ije godine neObznane
dvosm islen o je pok azao d a je rev o
lucionarni rad n i k i p o k re t pod vodstvom K PJ glavna p re p re k a
u konsolidovanju b u ro a sk e vladavine. S naga i v ita ln o st toga
p o k reta izvirali su iz k ru p n ih n e rijee n ih so cijaln ih i naci
onalnih pro b le m a i p ro tiv rje n o sti u novoj dravi. To se
m anifestovalo u m n o g o b ro jn im tarifn im p o k retim a rad n ik e
klase, u p re v ira n ju i p o b u n a m a n a selu, u rez u lta tim a optin sk ih i p a rla m e n ta rn ih izbora i u m nogim d ru g im poli
tikim d ogaajim a toga vrem ena. Z ato je v lad a ju a buroazi
ja ulagala najvee n a p o re da slom i rev o lu cio n arn i rad n ik i
p okret. U p o e tk u , d o k jo n ije sta b ilizo v ala sv o ju vladavinu.
24

ona je ila na u stu p k e , prelazei povrem eno i m jestim ino

u napade. U odlunu ofanzivu prela je k raje m 1920. godine.
Tada, k raje m 1920. godine, dolo je do stiav an ja revo
lucionarnog tala sa u Evropi. M aarska revolucija bila je
poraena. S ovjetska R usija je jedva odolijevala p ritisk u arm i
ja im p erijalistikih in te rv en a ta i dom ae kontrarevolucije.
U nekoliko k ru p n ih klasnih s u d a ra u zem lji vladajua b u r
oazija se uv jerila u neodlunost ruko v o d stv a KPJ, u njego
vu kolebljivost i sklonost ka od stu p a n ju . Sve su to bili
faktori koji su naveli reim na odlu n u ofanzivu protiv
radnikog pokreta.
Povod za ak ciju bili su veliki tra jk o v i ru d a ra u Slove
niji i Bosni decem bra 1920. K ada je v last odluila da iz
bosanskih ru d n ik a p ro tje ra ru d a re iz Slovenije i drugih kra
jeva Jugoslavije koji su radili u tim ru d n icim a, a dom ai
ru d ari ih uzeli u z atitu , vlada je n a ru d a re u p u tila vojsku.
R udari u H usinu kod Tuzle pruili su oru an i otp o r, koji je
bio u krvi uguen (H usinska buna). T ada je rukovodstvo
sin dikata pozvalo rad n ik e n a jedn o d n ev n i generalni tra jk
solidarnosti.
K oristei se ovim d o gaajim a i o p tu u ju i K PJ da pri
prem a p rev ra t, vlada je 29/30. decem b ra 1920. objavila taKOzvanu O bznanu, kojom se z a b ra n ju je kom u n istik a aktiv
nost. O dm ah su u slijedili za tv a ran je o rg an izacija KPJ i sin
dikata i ra d n i k ih dom ova, z a b ra n a p a rtijs k ih i sin d ik aln ih
listova i m asovna h a p en ja i progoni ko m u n ista.
R ukovodstvo K PJ je i na ovaj o p ti nap ad n a rad n ik i
po k ret odgovorilo na isti nain kao i n a ran ije p a rcijain e
napade. Ono n ije pokren u lo rad n i k u k lasu na o tp o r, ve se
o rijentisalo na p ro te ste vladi i na in te rp ela c iju u tek obra
zovanoj U stavotvornoj sk u p tin i, d okazujui da je O bznana
protivzakonit a k t i z ah tijev aju i n jen o povlaenje. Zbog
toga je i o tp o r rad n i k e klase bio nezn atan , m jestim ian i
neorganizovan.
Izgraena n a prin c ip im a legalne p a rtije i o rije n tisan a
na p a rla m e n ta rn e oblike b orbe, K PJ n ije bila sp rem n a da
doeka ovaj u d a r reim a. N jeno ru k o v o d stv o nije oekivalo
takav ud a r, ono se nije o rije n tisalo na stv a ra n je ilegalnog
partijsk o g a p a ra ta. Zbog toga se K PJ po d u d arcim a Ob
znane brzo raspadala. R azoarane o p o rtu n izm o m rukovodstva
i nesposobne da p ru e organizovan o tp o r reim u, m ase p a rtij
25

skog la n stv a su se pasivizirale. R efo rm isti-cen tru m ai n a

sto ja li su da isk o riste ofanzivu vlad a ju e b u ro azije n a re
volucionarni rad n i k i p o k ret. U to m e su im p ru ali p o d rk u
organi vlasti, p re d a ju i im im ovinu i p ro sto rije K PJ i revo
lu cio n a rn ih sin d ik a ta .
Je d in o legalno u p o ri te K PJ o sta o je K lub k o m u n isti k ih
p o sla n ik a u U stavotvornoj sk u p tin i. S o b zirom n a to d a su
m nogi p o slanici-kom unisti bili lanovi C en traln o g p a rtijsk o g
vijea, ovaj klu b je u n e k u ru k u p reu zeo u logu ru k o v o d stv a
K PJ. Ono se u prvoj polovini 1921. godine bavilo p ro b le
m im a organizacionog p rila g o av a n ja i raz v ija n ja p o litik e ak
tivnosti K PJ u novim uslovim a. U svojene su p rv e odluke o
izg ra iv an ju ilegalnog p a rtijs k o g a p a ra ta i p rv i p u t se, m ada
sasvim n ed o slje d n o i n e ja sn o , ra s p ra v lja lo o nacio n aln o m
p ita n ju , ko je je u to v rije m e bilo jed n o od c e n tra ln ih p ro
b lem a p o litikog ivota u Jugoslav iji. Poslije m nogih in te r
vencija vlad a je tek u m a ju 1921. dozvolila obnovu ra d a sin
dik ata , ali p o d uslovom da oni b u d u p o litik i n eu traln i.
U prkos svim m je ra m a reim a d a raz b ije o rganizacije
rev o lu cio n arn o g rad n i k o g p o k reta , rad n i k a k lasa je n a sta
vila sa ta rifn im i tra jk a k im a k cijam a. Ona je m o rala da
b ra n i tekovine koje je do ta d a izvojevala, je r su se poslo
davci k o ristili O bznanom da b i izigravali o d red b e kolek tiv n ih
ugovora, pro d u av ali ra d n i dan, sm an jiv ali rad n i k e zarade.
U poredo s p rv im k o rac im a u p rila g o av a n ju K PJ uslo
vim a n a sta lim d o n o e n je m O bznane tek ao je p ro ces stv a
r a n ja ilegalnih org an iz a cija S koja. T akve org an izacije o b ra
zovane su do sre d in e A921. godine u nek o lik o najv eih
gradova.
S re d in o m 1921. godine u slijed io je
zatiti drave nov u d a ra c reim a n a revolucioKPJ u tlegaP n a rn i rad n i k i p o k re t. p oetk o m
a v gusta 1921. N a ro d n a sk u p tin a,
k o ja je p re th o d n o izglasala Prvi u s ta v K raljev in e S rb a, H r
v a ta i Slovenaca, do n ijela je Z akon o zatiti jav n e bezbjednosti i p o re tk a u dravi (p oznatiji po d im enom Zakon o
z a titi drave), k oji je k o m u n isti k u a k tiv n o st pro g lasio zlo
inom i za tak v u a k tiv n o st p ro p isiv ao n a jstro e kazne,
u k lju u ju i i kaznu s m rti. Da bi o p rav d ao d o n o en je ovak
vog zakona, reim je K o m u n isti k u p a rtiju op tu io za poku-

Zakon o
1 prelaz

26

aj a te n ta ta na reg en ta A leksandra, ju n a 1921, i za aten tat

na biveg m in istra u n u tra n jih djela M ilorada Drakovia,
ju la 1921. Ove a k cije su zaista izveli kom unisti, prvenstveno
om ladinci, koji su, razoarani u rukovodstvo KPJ, poli pu
tem individualnog tero ra. Proglasivi KPJ teroristikom or
ganizacijom , reim je suspendovao sve kom unistike optinske uprave i odbornike, a S kuptin a oduzela m andate ko
m unistikim poslanicim a. N a tem elju Zakona o zatiti
drave izvrena su do tad a n ajm aso v n ija h apenja kom uni
sta, p rem a k ojim a je bio prim ije n je n m etod surovog p riti
ska i m uenja. Z akonom o zatiti drave KPJ je bila otje
ran a u duboku ilegalnost.
Tim e je zavren prvi, takozvani legalni p eriod u istoriji
KPJ. Od tad a pa do slom a K raljevine Jugoslavije, aprila 1941.
godine, K PJ je b ila p a rtija van zakona.
N astala u periodu revolucionarnog poleta u Evropi i
revolucionarnog v ren ja u zem lji, K PJ je brzo izrasla u ve
om a znaajan fa k to r politikog ivota u tek stvorenoj drav
noj zajednici jugoslovenskih naroda. R adnika klasa, a za
tim u sve irim raz m je ra m a i drugi rad n i i nacionalno
ugnjeteni naro d n i slojevi, p rihvatali su revolucionarnu ori
jen ta c iju K PJ je r im je ona otvarala persp ek tiv u rjeavanja
goruih socijalnih i nacionalnih problem a. O p o rastu politi
kog ugleda i u tic a ja K PJ nesum njivo svjedoe m noge po
jave i zbivanja u ovom dvogodinjem periodu. Takve ten
d encije u u n u tra n je m politikom razv itk u jasn o su potvr
dile da je konsolidacija buroaskog sistem a vladavine, koji
je poivao na socijalnom i nacionalnom b espravlju, bila
jedino m ogua pod uslovom da se iz politikog ivota ze
m lje nasilnim sredstvim a iskljue revolucionarni radniki
po k ret i njegova avangarda.
Tako je u prvom o tro m klasnom sukobu prevagu od
nijela buroazija. Ona je bila prem ona je r se n aslan jala na
dravni m ehanizam i vojsku, je r je im ala p o d rk u im perija
listikih sila pobjednica, koje su ubrzo poslije rata , u sarad n ji sa m eunarodnom buroazijom , uspjele da zaustave
revolucionarni talas u Evropi i da p re u u ofanzivu protiv
prve zem lje socijalizm a Sovjetske Rusije. S druge strane,
radniki p o k ret u novoj dravi nije im ao revolucionarnih
tra d icija, njegove politike organizacije bile su optereene
socija ld e m o k ra tsk im idejn im i politikim nasljeem , on je
27

u to k u k lasn ih b o rb i i revo lu cio n arn o g p re v ira n ja tek doi

vljavao p ro ces svog p o litikog i o rganizacionog konsolidov an ja. N jegova vodea snaga K P J n ije im ala ja sn e p red
stave o pu tev im a b o rb e za rev o lu c io n a rn i p reo b ra a j u
k o n k retn im ju goslovenskim uslovim a, o to m e k o je d ru tv e n e
snage i slojevi, po svom d ru tveno -p o litik o m po lo aju , mo
gu i m o ra ju b iti saveznici rad n i k e k lase u rev o lu cio n arn o j
b orbi. Zbog toga ru k o v o d stv o K P J n ije sagledalo sve p o ten
cija ln e snage revolucije m ilionsk o ra d n o seljatv o i nacio
n aln o u g n jete n e m ase. Polazei od p o sta v k e k lasa p ro tiv
k lase i ra u n a ju i sam o n a p ro le ta rija t, k o ji je bio m alo
b ro ja n i n erazvijen, ruk o v o d stv o K P J, u stv a ri, n ije ni sam o
bilo u v jere n o u m o gunost p o b jed e rev o lu cije. T u su b ili
uzroci njegovog o p o rtu n isti k o g d r a n ja u tre n u c im a koji
s u n alagali k u rs n a od lu n e rev o lu c io n a rn e o k ra je .

II

KOMUNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U PERIODU LA2NOG PARLAMENTARIZMA
(1921 1928)

1.

STV A R A N JE I A K T IV N O S T IL E G A L N E PA R T IJE
U P E R IO D U 1921 1923.

Osnovne ekonomske 1
drutveno-politike karakterlstlke Kraljevine
Srba, H rvata 1 Slove-

U stf vm 1 Zakonom o zatiti drave b uroazija je p riv rem en o stabilizovala svoju vladavinu, ali tim e
n ije otklo n ila d ru tv en e problem e
i p ro tiv rje n o sti u novoj dravi.
U privrednom pogledu, K raljev in a S rba, H rv ata i Slove
naca bila je izrazito zaostala evro p sk a zem lja. Blizu 80%
njenog stanovnitva ivjelo je na selu. Bila je to p oljopri
vreda sa m ilionskim sitnim i sre d n jim posjedom , na kom e
se proizvodilo n ajp rim itiv n ijim sred stv im a. In d u strija , ru d ar
stvo i sao b raaj bili su tek u zaetku. N aslijeeno sta n je u
privredi bilo je takvo da su sam o k ru p n i zahvati mogli obezbijediti izvlaenje zem lje iz zaostalo sti i o tv ara n je puteva
progresa. M eutim , vladajua buro azija nije pola tim pu
tem . Ona se u priv red n o j politici rukovodila svojim uskim
klasnim interesim a. Ionako n eznatn a sred stv a akum ulacije
ona n ije k o ristila za dugoronije po d u h v ate rad i u n ap re e
n ja poljoprivrede, podizanja novih in d u strijsk ih k ap aciteta,
razvijanja ru d arstv a , izgradnje m o dernog sao b ra a ja itd.
Poslodavci su urili da izvuku to vee p ro fite, p ri em u im
drava n ije posta v lja la nikakva og ran ien ja, ve im je ila
naruku, troei i sam a najvei dio sre d stav a za odravanje
inovnikog a p a ra ta , policije i vojske. U takvim uslovim a po
veanje p ro fita m oglo je biti o stv aren o sam o poveanjem
stepena eksp lo a tac ije snienjem rad n i k ih nadnica, p ro
duenjem rad n o g dana, angaovanjem jeftin ije , d jeje i en
ske rad n e snage, visokim porezim a, nisk im cijen am a p oljo
p rivrednih proizvoda, zelenatvom itd. Da je vlad aju a b u r
oazija p o la tim p u te m , pokazala je p ra k s a u p rv im godina29

m a. N eke n a jz n a a jn ije tekovine, k ao to su kolek tiv n i ugo

vori, osm oasovni ra d n i dan, a g ra rn a refo rm a , k o je su bile
izvojevane o dlunom b o rb o m ra d n ih m asa u p e rio d u revo
lu cionarnog p oleta, poslodavci i vlast n isu potovali, a o tp o r
ra d n ik a proglaavali su a n tid ra v n o m ak tiv n o u i n a sto ja li
da ga slom e po lic ijsk im progonim a.
Policijski k a ra k te r politikog siste m a K raljev in e S rb a,
H rv a ta i S lovenaca bio je p rik riv e n velom lanog p a rla m e n
tarizm a Izg ra e n a na osnovam a c e n tra liz m a i h eg em o n ije
srp sk e bu ro azije, nova drava p o sta la je tip in a po siste m u
na cionalnog u g n jeta v a n ja . T im e su bile izn ev jeren e nade
ju g o slovenskih n a ro d a da e u novoj, u je d in je n o j dravnoj
zajednici o stv a riti nac io n a ln u rav n o p ra v n o st i n acio n aln u
afirm a c iju . S rp sk a bu ro azija, da bi o sig u rala svoj v lad aju i
poloaj a s tim i po v o ljn ije uslove za b o g aenje, poela je
gaenjem n a c io n a ln ih p rav a i g ru b im o b ra u n a v a n je m sa
svim o nim sn a g am a ko je su se b o rile p ro tiv n jen e hege
m onije.
Poto je b itk u s re v o lu c io n a rn im rad n i k im p o k reto m
rije ila p riv re m e n o u sv o ju k o rist, srp s k a b u ro a z ija m o rala
je da izdri b o rb u i sa b u ro azijo m u g n jete n ih n acija, k o ja
je tra ila svoj ud io u vlasti. P oslije p o raza K PJ, n a ro d n e
m ase su se o k u p lja le oko b u ro a sk ih p o litik ih p a rtija koje
su istu p a le sa d e m o k ra ts k im z a h tjev im a i traile u k id an je
cen tra liz m a . P olitike b o rb e izm eu raz n ih b u ro ask ih p ar
tija vodile su r a s p iriv a n ju na c io n a ln ih stra s ti i ovinizm a i
s la b lje n ju je d in s tv a ju g o slovenske drav n e zajednice. B o rb a
za p o slanike m an d a te , m in ista rsk e i dru g e visoke poloaje,
k o ru p cio n a k e a fere i m e u so b n a o p tu iv a n ja bili su o dlike
Tadanjeg p a rla m e n ta rn o g ivota.
Izg ra e n a n a tak o n e solidnim o snovam a i na tlu tak o
k ru p n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje n o sti, nova drava
je vodila i k ra jn je rea k c io n a rn u s p o ljn u p o litik u . N jen oslo
nac bile su im p e rija listik e sile p o b jed n ice u sv jetsk o m
r a tu , n a p rvom m je s tu F ra n cu sk a , glavni p o b o rn ik in terv en
cije p ro tiv S o v jetsk e R u sije i tvo ra c sa n ita rn o g k o rd o n a u
kom e je zna a jn o m je s to im ala Jug o slav ija. V lad aju a jugoslovenska b u ro a z ija vodila je izra z itu a n tiso v je tsk u polilik u od s tr a h a p re d re v o lu c io n a rn im p o k re to m u v lastito j
zem lji.
30

N apori vladajue buroazije da nasiljem i pritiskom stabilizuje svoj politiki sistem i paralie djejstv o drutvenih
p roblem a i p ro tiv rje n o sti nisu m ogli donijeti tra jn ije rezul
tate. G rubi oblici e ksploatacije radnike klase, bezizlazan
poloaj radnog seljatva i drugih rad n ih slojeva, politika na
cionalnog u g n jeta v a n ja i reim policijske sam ovolje i beza
ko n ja sve su to bili objektivni uslovi koji su djelovali na
p o ra s t neraspoloenja rad n ih m asa p rem a reim u, stvarajui
povoljno tlo za razvitak revolucionarnog p o k reta, za obnovu
i k onsolidaciju K om unistike p a rtije i za n jeno povezivanje s
rad n im i nacionalno u g n jetenim m asam a.
N a su p ro t navedenim objektivnim uslovim a koji su otvarali perspektivu razvitk a revolucionarnog po.
.
6 .. .
k reta djelovali su mnogi negativni
faktori. P rije svega, proces organi
zacionog o b n a v lja n ja K PJ i prilago av an ja n jen e aktivnosti
novim uslovim a razvijao se u v rijem e oseke revolucionarnog
p o k reta u sv ijetu i zem lji i privrem en e stabilizacije kapita
lizm a. P ored toga, K PJ se poela obn av ljati poslije poraza
koji je p re trp je la velikim dijelom i zbog svojih u n u tra n jih
slabosti, to je im alo za p o sljedicu razo aran je lanstva i
revolucionarno raspoloenih rad n ih m asa u P a rtiju i njeno
rukovodstvo. Z ato je u sp je n o o b n a v ljan je P a rtije i njeno
povezivanje sa rad n im i nacionalno ug n jeten im m asa
m a p retp o sta v lja lo savlaivanje naslije en ih organizacionih,
idejnih i p o litikih slabosti i izgraivanje politike koja e
o dgovarati ob jek tiv n im uslovim a u zem lji.
Zbog svega toga prvi koraci u izgraivanju ilegalne p ar
tije bili su spori i nesigurni. V eina rukovodeih kadrova
K PJ bila je u h ap en a, a neki od n jih su em igrirali, da bi
izbjegli h a p en je i po licijsk u to rtu ru . P a rtijsk e veze bile su
potrgane. Na poetku su u vrhovim a KPJ glavnu rije vodili
oni koji su opravdavali n jen poraz i koji su bili protiv stva
ra n ja ilegalne, k a drovske p a rtije . Velike tekoe dolazile su
i o tu d a to je P a rtija im ala dva ru k o v o d stv a Zam jeniki
izvrni o d b o r u zem lji i takozvani Izvrni o d b o r u em igra
ciji, ije je sje d ite bilo u Beu. Ovaj je bio pod uticajem
Sim e M arkovia, jed n o g od se k re ta ra K PJ.
Prvi koraci u stvaranju
llegalne partije t u njenoj politikoj aktivno3
gt| J

31

Z am jeniki izvrni o d b o r od m ah je poeo d a rad i n a

stv a ra n ju ilegalnih p a rtijs k ih o rg an izacija i ru k o v o d stav a a
u p o red o s tim i na o ivljavanju p o litik e ak tiv n o sti. On je
ubrzo razvio a k c iju i za stv a ra n je legalnih org an izacija, p re
ko k ojih bi se P a rtija povezivala sa ra d n im m asam a i po
k re ta la ih u b o rb u p ro tiv reim a. K ako je v lada o stala u p o r
n a pri svojoj odluci o z a b ra n i ra d a C en traln o g rad n ik o g
sin dikalnog vijea, Z a m jeniki izvrni o d b o r p o k ren u o je
in ic ija tiv u za osn iv an je N ezavisnih sin d ik a ta . O snivaka konfere n c iia o d ra n a je s e p te m b ra 1921. i n a n jo j je o b razovan
M eusavezni sin d ik a ln i od b o r, sa za d atk o m d a n a stav i rad
na obnovi sin d ik a ln o g p o k re ta k o ji e p red v lastim a biti
po liti k i n e u tra la n . U skoro su u B eo g rad u , Z ag reb u i L ju b
lja n i p o k re n u ti i legalni org an i N ezavisnih sin d ik ata.
S tv a ra n je s in d ik a ln ih org an izacija, n a ro ito u nekim
p o k ra jin a m a , oteavali su org an i v lasti h a p en je m i progo
n im a sin d ik a ln ih a k tiv ista i o m eta n je m ra d a osn o v n ih orga
n izacija i ru k o v o d sta v a . N a p o rim a reim a p rid ru ili su se
r e to rm is ti, k o ji su d e n u n c ira n je m a k tiv ista KPJ i slinim
m eto d im a n a s to ja li d a onem ogue s tv a ra n je i ak tiv n o st N e
z avisnih sin d ik a ta .
Ve 1921. i 1922. godine N ezavisni sin d ik a ti vodili su
vie ra d n i k ih tra jk o v a . K ra je m 1922. godine oni su okupili
oko 30.000 ra d n ik a . T im e je p ra k s a p o k azala d a je stv a ra n je
iegalnih ra d n i k ih o rg an izacija i n jih o v a b o rb a za p rav a i
b o lji ivot ra d n ih lju d i m ogui p u t p o v ezivanja ilegalne p ar
tije s ra d n im m asa m a i n jen o g uea u p o litik o m ivotu
zem lje.
P o red ra d a n a obnovi sin d ik a ln o g p o k reta , Z am jen ik i
izvrni o d b o r K P J vodio je u ovom p e rio d u jo n eke z n aaj
ne akcije. N a prv o m m je s tu , angaovao se u o d b ran i u h a p
en ih ru k o v o d ila ca K PJ, raz o tk riv a ju i p rav i sm isao n a sto
ja n ja vlad aju e bu ro a z ije d a dokae k a k o je P a rtija orga
n iz a to r a te n ta ta n a reg e n ta A leksan d ra i M ilo rad a Drakovia i da tim e o p rav d a m je re ko je je p red u z e la p ro tiv ra d
n ikog p o k re ta i K PJ. U tom e je veliku ulogu im ao legalni
lis t S lobodna re , k oji je izdavao M oa Pijad e, a zatim
o rg an K PJ B o rb a , p o k re n u t 19. fe b ru a ra 1922. u Zagrebu,
i Delavske novice u L ju b lja n i. Z ah v a lju ju i ovoj a k ciji
P a r tije i d r a n ju o p tu e n ih k o m u n ista , reim n ije u sp io d a
32

na su e n ju ko m u n istim a, ja n u a ra 1922, poznatom pod ime

nom V idovdanski proces, o p ravda a n tirad n ik e zakone i
teror.
N ajzad, K PJ je uestvovala u m e u n aro d n o j akciji po
moi gladnim a u R usiji, ije je itorone rejone pogodila
velika sua 1921. godine. Ova a kcija im ala je i veliki poli
tiki znaaj, je r je P a rtija p rek o n je p o p u larisala Sovjetsku
R usiju i su zb ijala lai buroaske p ro p ag an d e o prvoj zemlji
socijalizm a.

Idejni sukobi 1 poetak

frakcijskih borbi u KPJ

M eutim , u p rk o s n a sto ja n ju Zamjenikog izvrnog od b o ra i drugih

a k tiv ista, sp o ro je tekao proces stvaranja , , utri 5nje knsolidadje

P a rtije i n jenog p ro d ira n ja u poli

tiki ivot zem lje. P ored objek tiv n ih tekoa, taj proces
u sporavalo je s ta n je u vrhovim a KPJ. Dva rukovodea cen
tra Izvrni o d b o r u em igraciji i Zam jeniki izvrni odbor
u zem lji izraavali su, u stvari, sh v atan je dviju s tru ja u
K PJ n ajv an ijim organizacijskim , id ejn im i politikim pita
n jim a. Do razlik a u sh v a ta n jim a dolo je n a jp rije na pitan ji
m a: za ili p ro tiv analize u z ro k a p o raza P a rtije i izvlaenja
pouka iz legalnog p e rioda, za ili p ro tiv izgraivanja ilegalne
p a rtije i s tv a ra n je n jen ih u p o ri ta u legalnim organizacijam a.
Da bi se u b rza o proces rje a v an ja tih i d rugih p itan ja
od ko jih je zavisio d alji razvitak P a rtije , Z am jeniki izvrni
o d b o r dao je in ic ija tiv u za sazivanje zem aljsk e konferencije
KPJ. Poto je inic ija tiv u podrao i Izvrni k o m itet Kom interne, k o n fere n c ija je od ra n a ju la 1922. u Beu. Ova, Prva
z em aljsk a k o n fere n c ija K P J, pokazala je kakvi su m ravi
rez u lta ti ostv aren i u o b n a v lja n ju i raz v ija n ju politike aktiv
nosti P a rtije u prvoj godini n jen e ilegalnosti. Na konferenciji
su veinu im ali oni k oji su p ravdali p oraz P a rtije i koji su
sm a tra li da ne tre b a s tv a ra ti ilegalne organizacije. Konfe
ren c ija je iza b ra la rukovodstvo, sa Sim om M arkoviem na
elu, koje n ije pru a lo g a ra n c ije da e problem i p red koji
m a se P a rtija nalazila b iti rijeen i. K asnije, k raje m 1922.
godine, sta n je m u K PJ bavila se i po seb n a kom isija IV
kongresa K om interne. Uzroke poraza K PJ ko m isija je vidjela
u organizacionoj slab o sti P a rtije i u n jen o j p retjera n o j ori
je n ta c iji n a p a rla m e n ta rn e ob lik e b o rb e. S lab o sti politike
3

33

p latfo rm e K P J k o m isija n ije u oila n iti je raz u m je la p rav u

su tin u su k o b a koji se poeo raz v ija ti u n jen im vrhovim a.
S ukob u K PJ se sve vie pro d u b ljiv ao . K o m u n isti, koji
su ulagali n a p o re da uspostave, poveu i p o litik i a k tiv ira ju
p a rtijs k e organizacije i rukovodstv a, u p rak si su sve vie
osjeali negativne posljedice o p o rtu n isti k e o rije n ta c ije Cen
tra ln o g p a rtijsk o g vijea, sa Sim om M arkoviem n a elu.
N eodlunosti toga ruk o v o d stv a u stv a ra n ju ilegalnih p a rtij
skih organizacija, njegov o tp o r p ro d ira n ju P a rtije u legalne
organizacije i njegova n a s to ja n ja d a o sam o stali N ezavisne
sin d ik a te u o d nosu na P a rtiju bili su velika p re p re k a svim
pozitivnim n a s to ja n jim a u KPJ.
Postepeno je n a ra s ta lo n e ra sp o lo en je p a rtijs k o g lan
stv a p re m a rukov o d stv u i njegov p ritis a k d a se sazove ze
m aljsk a ko n fere n c ija na kojoj bi se raz m o trila sva sp o rn a
p ita n ja . K onano je m aja 1923. u Beu o d ran a D ruga ze
m a ljsk a k o n fere n c ija K PJ. R ad i rez u lta ti ove k o n feren cije
bili su zna a ja n k o rak u p o s ta v lja n ju i rje a v a n ju o tv o ren ih
p ita n ja p a rtijsk o g ivota i a k tivnosti. Jed n o od n a jz n a a jn i
jih bilo je organizaciono p ita n je. K o n fe ren c ija je p rih v a tila
L enjinove prin c ip e izgradnje p a rtije . O dlueno je da se KPJ
izgrauje kao ilegalna k a d ro v sk a p a rtija n a p rin c ip u dem o
k ratsk o g c en tralizm a, k o ja e stv a ra n je m svojih organiza
cija u sin d ik aln im i d rugim legalnim o rg an izacijam a osigu
ra ti rukovodeu ulogu u b o rb i rad n i k e k lase i d ru g ih
ia d n ih m asa. D rugo zn aajn o p ita n je k o jim se k o n fere n c ija
bavila bilo je n a c ionalno p ita n je. N jegovo p o sta v lja n je n a
dnevni red ovakvog p a rtijs k o g s k u p a p o tv r iv alo je d a su
u K PJ sazrijevale one snage koje su sagledavale p rav u su
tin u jugoslovenske p o litike stv a rn o sti. T ad a je prvi p u t
dovedeno u s u m n ju do ta d a vlad aju e sh v a ta n je u K PJ da
je Ju g oslavija drava n a rodnog je d in s tv a i u sv o jen je stav
da u njo j n acionalno p ita n je n ije rijeen o . Istin a, u m ate ri
ja lim a ko n fere n c ije ne govori se o n a c ija m a ve o plem e
nim a i p lem enskim su k o b im a. Ali b a zbog toga to je
p ro b lem tek bio uoen, k o n fere n c ija je d o n ije la o d lu k u da
se ubu d u e rukovodstvo P a rtije i d ru g i a k tiv isti an g au ju
u raz m a tra n ju nacionalnog i plem en sk o g p ita n ja " . Takoe
je odlueno da P a rtija izgradi svoj a g ra rn i p ro g ra m i da se
vie an g au je u s tv a ra n ju jed in stv e n o g fro n ta rad n i k e
34

klase. K o nferencija je izabrala novo rukovodstvo KPJ, vei

nom iz redova opozicije d o tad a n jem rukovodstvu. Od istak
nu tijih k o m u n ista u rukovodstvo su uli: T ria Kaclerovi,
uro akovi, Jak o b 2orga, uro Cviji, Sim o M ilju, M itar
Trifunovi i drugi.
Iak o sa velikim tekoam a, tekao je i proces izgrai
vanja ilegalnih organizacija Skoja. K rajem 1921. godine ob
novljena je C e ntralna u p rav a Skoja, a do avgusta 1922,
pored vie ilegalnih organizacija, u sp o stav ljen a su p o k rajin
ska rukovodstva S k o ja u Sloveniji, H rv atsk o j, Bosni i Her
cegovini i S rb iji. Radi povezivanja sa irim m asam a om la
dine Skoj se takoe o rije n tisao na stv a ra n je legalnih om la
dinskih o rganizacija, n a jp rije u pro ljee 1922. u pojedinim
p o krajinam a, a avgusta iste godine osnovan je i Savez rad
nike om ladine Jugoslavije (SROJ). Za organizaciono izgra
ivanje S k o ja i njegovo povezivanje s om ladinskim m asam a
od znaaja su bile odluke Zem aljske k onferencije Skoja,
odrane avgusta 1922. u L jubljani. Ova ko n feren cija je po
sebno istak la zad atk e Skoja u org anizovanju b orbe protiv
razliitih te ro risti k ih faistik ih o rg an izacija kakve su bile
O rjuna, S rnao, H anao i druge.
N a d alji raz v ita k S koja i n a p red n o g om ladinskog po k re
ta negativno su uticale slabosti u KPJ. U P a rtiji se u znat
noj m je ri potcje n jiv a o rad u Skoju, zbog ega p a rtijsk a
rukovodstva i aktiv isti n isu pruali p o tre b n u pom o skojevskim rukovodstvim a i o rganizacijam a. Osim toga, javljali su
se po k u aji da se i Skoj uvue u sukob s tr u ja u vrhovim a
KPJ. M eutim , II kongres Skoja, ju n a 1923, ocijenio je da
sukobi u K PJ koe razvitak om ladinskog p o k reta i zauzeo
stav da se Skoj u te sukobe ne m ijea. K ongres se, pored
toga, najvie bavio p ita n je m povezivanja S koja sa om ladi
nom g rad a i sela, istiui p o tre b u ja a n ja postojeih i stva
ra n ja novih legalnih o m ladinskih o rganizacija. Na Kongresu
su u rukov odstvo S koja izabrani Z latko n ajd er, Stjepan
Cviji, F rance Klopi, J a n k o M ii i drugi.
Prvi u sp je si ko je je ilegalna K PJ po stig la u povezivanju
s radnikom klasom poslije s tv a ra n ja Nezavisnih sindikata
rav o d ili su n jen e aktiv iste n a iznalaenje novih oblika pro
d ira n ja u politiki ivot zem lje. T ako je dolo do ideje o
s tv a ra n ju legalne rad n i k e p a rtije . Od s e p te m b ra 1922. tu
3*

35

id eju P a rtija je p ro p ag irala p rek o legalnog lis ta B eogradski

dn e v n ik , na ijo j je red a k c iji rad io i M oa P ijade. Poslije
izvrenih p rip re m a , na ko n fere n c iji u B eogradu, ja n u a ra
1923, osnovana je N ezavisna rad n i k a p a rtija Ju g o slav ije
(N R PJ). Iak o je reim inio sve da sp rije i s tv a ra n je o rga
n izacija nove p a rtije i da onem ogui ra d o nih koje su ve
stv o ren e, N R PJ je uestvovala u k a m p a n ji za p a rla m e n ta rn e
izbore. U to k u te k a m p a n je K P J je p rek o o rg an izacija N R PJ
p o p u la risa la svoj p ro g ra m i p ro d ira la u n a ro d n e m ase, stva
ra ju i svoja po liti k a u p o ri ta . Isto tak o , p rek o tam p e i
d ru g ih o blika a k tiv n o sti legalne p a rtije , K P J je upoznavala
la n stv o i iru ja v n o s t sa svojim stav o v im a u razn im aktuelnim p ita n jim a . Tako je, na p rim je r, v o en a i d isk u sija o
nac io n a ln o m p ita n ju u Jugoslaviji.
M eutim , n e sla g a n ja i su kobi u K P J p o osn o v n im p ita
n jim a p a rtijs k e po litik e bili su o zb iljn a p re p re k a n jen o j
u n u tra n jo j kon so lid a c iji i ja a n ju i n jen o m povezivanju sa
iro k im ra d n im slojevim a. O tud su proizlazile i m noge sla
b o sti u s tv a ra n ju i a k tiv n o sti legalnih o rg an izacija. To je
n a ro ito dolo do izra aja u N ezavisnim s in d ik a tim a . U n ji
hovom ru k o v o d stv u glavnu rije su im ali oni k ad ro v i u
K P J koji su bili p ro tiv ru k ovodee uloge P a rtije u sin d ik a
tim a. Oni su c e n tra lu N ezavisnih s in d ik a ta p retv o rili u svoje
u p o ri te , p ru a ju i o tp o r sp ro v o e n ju stav o v a i o d lu k a
P a rtije .
Zbog tih u n u tra n jih sla b o sti ileg aln a K P J n ije n ala
svoje prav o m je s to u p o litik o m ivotu zem lje, koji je usli
je d n e rijee n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro b le m a bio in ten
zivan, i p o slije d o n o e n ja u sta v a . U to v rije m e razvile su se
o tre po litik e b o rb e izm eu b u ro a sk ih p a rtija . Snaan
opozicioni b lok obrazovao se oko H rv a tsk e rep u b lik an sk e
se lja k e s tra n k e (H RSS), pod vod stv o m S tje p a n a R adia,
k o ja je n a s tu p a la sa za h tje v im a za u k id a n je cen tra listi k o g
u re e n ja i za p re u re e n je drave na osnovi federalizm a. P ri
tis a k ove i d ru g ih opozicionih snaga bio je tak a v d a je dovo
dio u p ita n je heg e m o n iju srp sk e b u ro azije. Zbog toga se
kon an o reim odluio n a o b ra u n i sa H R SS. K ra je m 1924.
godine z a b ra n io je ra d ove p a rtije . N jen o v odstvo n ije e
ljelo da se osloni n a b o rb en o rasp o lo en je h rv a tsk ih narodr i h m asa, ve je p rih v a tilo uslove v lad a ju e srp sk e b u ro
azije o d rek lo se rep u b lik an sk o g i fed e ra listi k o g p ro g ra
36

m a i zajedno s v ladajuom srpsko m R adikalnom p artijo m

ulo u novu vladu.
Na taj nain su se u Jugoslaviji fo rm irali politiki od
nosi i oblici politike bo rb e koje su n am etnule vladajue
i opozicione buroaske p a rtije . I jed n e i druge koristile su se
socijalnim ten jam a pojed in ih klasa i slojeva stanovnika i
tenjam a ug n jete n ih n a ro d a za rav n o pravnou da bi ostva
rile svoje klasne ciljeve, kanaliui u isto vrijem e borbeno,
antireim sko raspoloenje m asa u o k v iru p a rlam en tarn e
politike borbe.
P o tisn u ta iz politikog ivota zem lje zabranom i progo
nim a u 1921. godini i op tere en a svojim u n u tra n jim orga
nizacionim , idejn im i politikim slab o stim a KPJ je izgubila
ve ran ije o stvareni u tic a j u radn ik o j klasi i pogotovu u
drugim rad n im slojevim a. P red njo m je s ta ja la bo rb a za
iste te m ase koje su zn atn im dijelom dole pod uticaj poje
dinih b u ro a sk ih politik ih p a rtija . U prkos tom e to je tu
b o rb u m ora la da vodi na neravnop rav n o j osnovi, je r je bila
zakonom z a b ra n jen a i b jesom un o p ro gonjena, objektivni
uslovi ili su u prilog K PJ. Isk u stv a p olitikih borbi poka
zala su da n ije d n a b u ro a sk a politik a p a rtija n ije dosljedno
izraavala in te rese n a ro d n ih m asa n iti je ila p u tem rjea
v anja sloenih d ru tv e n ih p ro tiv rje n o sti. V lade su se esto
m ijenjale, u n jim a su uestvovale sve bu ro ask e politike
p a rtije , u k lju u ju i i one koje su istu p ale s rad ik aln ijim
zahtjevim a, ali socijalni i nacionalni pro b lem i nisu rje a
vani, ve su se sve vie gom ilali i pro d u b ljiv ali. Da bi se sa
uspjehom izborila za u ticaj na naro d n e m ase, KPJ je m orala
da revolucionarno u e n je m arksizm a-lenjinizm a p rim ijen i na
jugoslovensku stv a rn o st i da izgradi tak av pro g ram koji e
otvoriti ja s n u p e rsp e k tiv u pro g re sa i b o lje b u d u n o sti rad
nikoj klasi i svim rad n im slojevim a.
V idjeli sm o s kakvim se teko am a i slab o stim a p ristu
pilo tom e za d atk u p o slije p rela sk a KPJ u ilegalnost. Dok su
njeni n a jb o lji aktiv isti ulagali n a p o re da n au odgovore na
otvorene problem e i p ro tiv rje n o sti jugoslovenskog drutva,
u vrhovim a K PJ d jejstvovale su i one snage koje su vukle
nazad, ko je s u u osnovi sta ja le n a refo rm istik im pozi
cijam a.

37

2.
P R O C E S ID E JN O G S A Z R IJE V A N JA K P J I
F R A K C IJS K E B O R B E U N J E N I M V R H O V IM A
R azlike m e u s tr u ja m a u P a rtiji
sve su vie dolazile do izraaja, da
bi p o slije I I z em aljsk e k o n feren
c ije dobile ja s n ije id ejn o i po litik o
obiljeje. U d isk u siji k o ja je voen a n a s tra n ic a m a p a rtij
skih listova i aso p isa k onano su se o fo rm ile dv ije s tru je
u K PJ, poznate pod im enom desn ica i ljevica. U z n ak u
sukoba m eu n jim a po n a jv a n ijim org an izacio n im , id ejn im
i politikim p ita n jim a p ro te k la je I I I ze m a ljsk a k o n fere n
cija KPJ, koja je o d ra n a u B eograd u , ja n u a r a 1924. godine.
Z naajno m je sto u ra d u I I I ze m a ljsk e k o n fere n c ije
im alo je nacionalno p ita n je. Ideolog d esn ice S im a M arkovi
z astupao je gledite da je u k o n k re tn im ju g o slo v en sk im
'uslovima n acionalno p ita n je m oguno rije iti novim u sta
vom i da je za d ata k K P J da vri p ritis a k n a vodee b u ro a
ske politike p a rtije da p ro m je n o m u sta v a o s ig u ra ju a u to
nom na p rav a p o k rajin am a . N a taj n ain b i se nacio n aln o
p ita n je skinulo s dnevnog red a , a m e u n acio n aln i su k o b i
p resta li i tak o stv o rio te re n n a istu k lasn u b o rb u . N asu
p ro t tom e, p ristalice ljevice su sta ja le n a sta n o v itu d a je
nacionalno p ita n je sastavni dio b o rb e za rev o lu c io n a rn i p re
o braaj jugoslovenskog d ru tv a i d a se u njegovom po stav
lja n ju m ora poi od p rin c ip a p rav a n a ro d a n a sa m o o p re d je
ljenje do o tcje p lje n ja . Stoga je z a d ata k K P J d a d jelu je u
pravcu slivanja b o rb e u g n jete n ih n a c ija s b o rb o m rad n ik e
klase s ciljem s tv a ra n ja fed e ra c ije rad n ik o -seljak ih rep u b
lika ne sam o u Jugoslaviji ve i na B alk an u i u Po d u n av lju ,
to je bilo u d u h u stavova prih v a e n ih n a k o n fere n c iji Bal
kanske k o m u n istik e federacije.
K o nferencija se izjasnila za sta v ljevice. To je bio zna
ajan k o rak u idejn o m i politikom sa zrije v a n ju KPJ.
N eto k a snije, sredinom 1924, n acio n aln im p ita n jem u
Jugoslaviji bavila se i p osebna k o m isija K o m in tem e. Usvo
jen a je i rezolucija u kojoj su potv r en i stavovi I II zem alj
ske k o nferencije K PJ. U d isk u siji je svojom k ritik o m sta
vova Sim e M arkovia uestvovao i S taljin . To je pom oglo
da se K PJ oslobodi u osnovi refo rm isti k ih sh v a ta n ja u p ri
lazu n acionalnom p ita n ju u Jugoslav iji, ali o n a za due vri
Trea zemaljska konferencija KPJ

38

jem e nije uspjela d a do k ra ja razrad i ad ekvatnu platfo rm u

borbe za rjeen je nacionalnog p ita n ja koja bi pridonijela
stvaranju irokog dem okratsko-revolucionam og fro n ta s rad
nikom klasom na elu. Ona je princip prava n aroda na
sam oopredjeljenje, koji je u pom enutoj rezoluciji kom isije
K om intem e istican i u obliku zahtjeva za izdvajanje H rvat
ske, Slovenije i M akedonije iz sastava Jugoslavije, u svojoj
praktinoj politikoj akciji apsolutizovala do tog stepena
da se izjanjavala za raz b ija n je jugoslovenske dravne zajed
nice, isputajui pri tom e iz vida m ogunost prim jen e prin
cipa sam o o p re d je lje n ja u ve postojeim dravnim okvirim a.
Na I II zem aljskoj konferenciji KPJ ponovo je rasp rav
ljano o organizacionom p ita n ju i ulozi p a rtije u borbi rad
nike klase i o stalih rad n ih m asa. Ona je potvrdila odluku
II zem aljske konferencije o izgraivanju ilegalne kadrovske
partije kao revolucionarne avangarde, k oja e svoju ru k o
vodeu ulogu u radnikom p o k retu ostvarivati kom binovanjem ilegalnih sa legalnim oblicim a aktivnosti. S tim u vezi
osuen je stav desnice o n e u tra ln o sti sin d ik ata i n asto ja n ja
njenih pristalica da N ezavisne sin d ik ate osam ostale u od
nosu na KPJ. Posebno je ista k n u t znaaj stv a ra n ja p a rtij
skih up o rita m eu in d u strijsk im rad n itv o m , K onferencija
se takoe bavila p ro b le m im a sela i kao z a d atak ponovo
postavila da se izradi a g ra rn i pro g ram P artije.
Stavovi i odluke I I I zem aljske kon feren cije znaili su
pobjedu nekih osnovnih m ark sistik o -len jin istik ih principa
za koje se zalagala lijeva s tr u ja u KPJ. R eferendum koji je
uskoro sproveden u organizacijam a N R PJ prem a odlukam a
K onferencije pokazao je da lanstvo N R PJ i K PJ prih v ata
p a rtijsk u lin iju u tv r e n u na I II zem aljskoj konferenciji.
M eutim , voi desne fra k c ije n isu p rih v atili odluke ove
konferencije niti su uzeli u obzir rezu ltate referen d u m a koji
je bio sproveden da bi se rije io sp o r izm eu s tru ja u KPJ.
Oni su pruali o tp o r svim na p o rim a p a rtijsk o g rukovodstva
u sprovoenju stavova i odlu k a I II zem aljske konferencije.
Dr Sim a M arkovi i njegove p ristalice i d alje su ostali na
ranijim shv a ta n jim a nacionalnog p ita n ja, isk o ristili su svoje
pozicije u N ezavisnim s in d ik a tim a za b o rb u p ro tiv usva
jan ja stavova I II k o n feren cije i n a razne naine sabotirali
sprovoenje p a rtijs k e politike, svodei sve ee neslaganje
39

0 p rin c ip ije ln im p ita n jim a n a line su k o b e i b o rb u za polo

aje u P a rtiji.
U a tm o sfe ri tak v ih u n u tra n jih o dnosa, K PJ n ije m ogla
d a ostv a ri z n a a jn ije u sp je h e u svojoj politik o j aktivnosti.
Tim p rije to je reim b u d n o m o trio na svaku n jen u a k ciju
1 to je o k ru tn im m eto d im a in terven isao svuda gdje je KPJ
p o stizala p o litike usp je h e . O n je p o o trio m je re p ro tiv KPJ
im je doznao za stavove ko je je zauzela I II zem aljsk a kon
fere n c ija o n acionalnom p ita n ju . M jestim ini p o k reti na
selu i ra d ik a ln ije istu p a n je se lja k ih m asa u nekim akci
ja m a koje su organizovali ko m u n isti, a zatim sve organizov aniji o tp o r ra d n ik a O rju n i i drugim tero risti k im organiza
c ija m a bili s u vladi signal za odlu n ije m je re p ro tiv rad n i
kog p o k re ta i K P J. N jenom odlu k o m ju la 1924. bio je
z a b ra n je n ra d N ezavisne rad n i k e p a rtije i Saveza rad n ik e
o m lad in e Jugoslavije. Tako su K PJ i Skoj o stali bez svojih
legalnih o rg anizacija. N a p o ri P a rtije da u po g o ran im uslo
vim a politik i d je lu je i p ro p ag ira svoje stavove izraavali
s u se u p o k re ta n ju veeg b ro ja ilegalnih i legalnih listova
i asopisa. Ilegalne listove p o licija je esto o tk riv ala, a le
galni su bili p o d v rg n u ti o tro j cen zu ri i zab ran am a. U ja
n u a ru 1925. poeo je u B eogradu d a izlazi o rg an CKKPJ
K o m u n ist", ali ga je u b rzo o tk rila p o licija, a M oa Pijade,
koji je rad io n a izd a v a n ju lista , u h a p en i o su e n n a dugo
g o d in ju ro b iju .
K ra je m 1924. I u 1925. godini K PJ
j e p reivljav ala o zb iljn u u n u tra n ju
O snovni uzroci te krize bile
su fra k c ijsk e b o rb e u v rhovim a
P a rtije . N eslag an ja oko ne k ih osno v n ih o rg anizacionih, idej
n ih i politik ih p ita n ja izm eu p ris ta lic a lijeve i desne
s tr u je p oslije I I I z em aljske ko n fere n c ije gubili su p rv o b itn i
sm isao i sve se vie svodili na ne p rin c ip ijeln e su k o b e i frakcio n a e n je n a osnovi line n e trp e ljiv o sti i b o rb e za poloaj
u P a rtiji.
Poto se izborila za n ek e pozitivne stavove izraene u
o d lu k am a I I I z em aljske konferen cije, lijeva fra k c ija nije
pola p u tem s p ro v o e n ja i d a lje raz ra d e p o litik e P a rtije
k o ja bi odgovarala stv a rn im uslov im a u zem lji. Iak o je u
s u k o b im a s desn o m fra k c ijo m oko p rin c ip ije ln ih p ita n ja
Zaotravanje frakcijske
borbe i^um Uranja krl-

40

im ala p o d rk u p a rtijsk o g lanstva, lijeva fra k c ija se nije

oslan jala na njegova pozitivna n a sto ja n ja da se savladaju
slabosti u K PJ, da se istra je na p u tu u n u tra n je konsolida
cije P a rtije i u razradi njene politike i strateg ije. Pristalice
lijeve frakcije djelovale su tako da su se postepeno oform ljavale u zatvorenu i od lanstva izolovanu grupu, ispoljavajui netrp e ljiv o st u odnosim a i sek tatv o u politikoj
aktivnosti. Uslijed toga ne sam o da je n astao zastoj u raz
vitk u i politikoj akciji P a rtije ve su n jen e vodee snage,
p odijeljene na dvije frakcije, svim p ita n jim a p ristu p ale sa
s tanovita svojih fra k c ijsk ih i g rup ak ih in teresa, n astojei
da u n e p rincipijelnoj frakcijskoj b o rb i angauju na svojoj
stra n i pojedine p a rtijs k e organizacije i nia rukovodstva.
Zbog ovakvog s ta n ja u K PJ intervenisao je poetkom
1925. godine Izvrni k om itet K om in tem e. Njegova posebna
kom isija raz m a tra la je s ta n je u K PJ i predloila m je re koje
bi tre b a lo preduzeti. N ajvie p an je poklonila je nacional
nom p ita n ju , u k azujui na n e m ark sistik a sh v a ta n ja Sim e
M arkovia. U brzo zatim , a p rila 1925, Izvrni k o m itet Kom in
te m e donio je o d luku da se odri kongres K PJ, koji bi ras
p ravio sva sp o rn a p ita n ja i stvo rio uslove za sre iv an je
sta n ja u P a rtiji. T ada je im enovao i p riv rem en i C en traln i
ko m itet K PJ, sa zadatkom da p rip re m i kongres.
Na inicijativu p rivrem enog CK KPJ o d ran o je vie p a r
tijsk ih konferencija, na kojim a je dolo do izraaja antifra k c ijsk o raspoloenje lanstva i njegova elja d a kongres
p ro te k n e u znaku likvidacije frakcija.
Trei k ongres K PJ, odran u B eu m a ja 1926. godine,
n ije ispunio oekivanja. Na n jem u su k ritik o v an e greke
rukovodstva, osuena je fra k c ijsk a b o rb a, p ri em u su ru k o
vodei ljudi iz obiju fra k c ija istup ili sam o k ritik i. Na rije
im a je dolo do p o m ire n ja m e u fra k c ija m a , a u novo
rukovodstvo su uli, pored nekih ak tiv ista an tifra k c iisk i
o rije n tisan ih , p redstavnici obje frak cije. Stavie, za sekre
ta ra CK KPJ izabran je voa desne fra k c ije Sim a M arkovi
idejni i politiki in sp ira to r ne m a rk sisti k ih stavova te
frakcije. U pogledu politike K PJ K ongres n ije otiao d alje
od stavova I I I zem aljske konferen cije.
F ra k cijsk e b o rb e u KPJ i njen i sek tak i stavovi bili su
uzro k sporom razvoju S koja i n a p red n o g o m ladinskog po
k reta . Za to vrije m e Skoj je o stao m alo b ro jn a i u au ren a
41

ilegalna organizacija, izolovana od irih m asa om ladine. Ru

kovodstvo K PJ n ije p o k lan ja lo gotovo n ik ak v u p anju
S koju i njegovom ra d u m e u om ladinom . M alobrojne orga
nizacije S koja koriene su p rv enstv en o za s tv a ra n je pouz
d anog tehnikog a p a ra ta P a rtije , a izd ig n u tiji lanovi Skoja
obino su prelazili na ra d u p a rtijs k e o rganizacije i ru k o
v odstva. O tud je Skoj gotovo redov n o u ovom p e rio d u im ao
m an je lanova nego K PJ. Ovakva s h v a ta n ja uloge i k a ra k
te ra S koja n eg irala je i sam a p ra k s a b o rb en o st n ap red
n ih om ladinaca, m noge njihove a k cije i a n tifra k c ijsk o ras
poloenje lan stv a i ruk o v o d stv a S koja. N a svom III
kongresu, ju n a 1926. u G u ta n ju , Skoj je p rih v a tio antifrakc ijsk u o rije n ta c iju p a rtijs k o g k o n g resa i u svojim doku
m en tim a posebno ista k a o zad atk e p ro iriv a n ja sv o jih orga
n izacija i njihovog u tic a ja u m asam a om ladine.
T rei kongres K PJ od ran je u v rijem e k ad a su m nogi
znaci ve ja s n o ukazivali da p e rio d relativ n e stabilizacije
kap italizm a u s tu p a m je sto perio d u novih p riv re d n ih i poli
tikih k riza i p o tre sa . Poeci ekono m sk e krize o sjetili su se
u Jugoslaviji ve 1926. godine. Ta p o jav a b ila je p riro d n a
za dravu k o ja je naslije d ila ra s p a r a n u i veom a zaostalu
priv re d u i k o ja p o slije 1918. godine n ije p ola odluno 1
efikasno p u tem koji bi osigurao bri p riv re d n i razvitak.
N ita n ije u in je n o u pogledu u n a p re e n ja p o ljo p ri
v red n e proizvodnje. P o litika c ijen a favorizovala je in d u strij
ske n a ra u n p o ljo p riv re d n ih proizvoda, zbog ega su cijene
ovih p o slje d n jih , n a ro ito poslije 1924. godine, bile u stal
nom padu. S toga je d ohodak se lja tv a o padao, a dugovi su
rasli i poveavao se b ro j onih koji su odlazili d a trae za
ra d e na d rugoj stra n i. K ako n e razv ijen a dom aa in d u strija
n ije m ogla da p rim i sve one koji su dolazili sa sela, veliki
b ro j Jugoslovena o tiao je da trai posla u dru g im zem lja
m a (oko 240.000 lju d i u p e rio d u 1919 1929).
U pogledu in d u strija liza c ije zem lje nije tak o e n ita ui
njeno. Ju g oslavija je o sta la izvoznik jeftin ih sirovina, a uvo
zila je gotove in d u strijsk e proizvode. Zbog toga su bile
sk ro m n e m ogunosti u p o lja v a n ja nove rad n e snage, a po
e ta k ekonom ske krize vodio je o tp u ta n ju ve zaposlenih
rad n ik a . P risu stv o stra n o g k a p ita la i njegova dom in an tn a
uloga u n a ju n o sn ijim p riv re d n im g ran am a, osobito u ru d a r
stvu, poveavali s u ionako visok ste p e n ek sp lo atacije. Uloga
42

stra n o g k ap itala i dravni dugovi u in o stran stv u pojaavali

su ekonom sku zavisnost Jugoslavije od k ru p n ih fin an sijsk ih
m onopola u svijetu.
Sistem nacionalnog ugn jeta v a n ja koj: se izraavao u
neravnopravnom poloaju naro d a i n acionalnih m an jin a u
pogledu kolovanja, zapoljavanja, n erav n o m jern e podjele na
cionalnog dohotka, u izrazitom z a p o stav ljan ju privrednog
razvitka itd. jo je vie poten cirao step en eksploatacije.
P ogoranje privrednog poloaja uticalo je na p o rast ne
raspoloenja n a ro d a p rem a reim u, to se izraavalo u ja
an ju u tic a ja opozicionih buro ask ih p a rtija . N ovem bra
1927. godine, poslije povlaenja H rv atsk e seljake stran k e
iz vlade, obrazovan je m oan opozicioni blok Seljako-dem okratska koalicija, koji je, o slan jaju i se na m asovnu
p o d rk u n a ro d a , zahtijevao uk id an je cen tralizm a i hegem o
n ije srp sk e buroazije. Taj p ritis a k i odluan o tp o r k ralja
i srp sk e buroazije vodili su sve d u b ljo j politikoj krizi.
N jena m an ifestacija bili su i a te n ta t izvren na rukovodee
ljude H rv atsk e seljake stra n k e u N arodnoj sk u p tin i ju n a
1928. i povlaenje poslanika S eljako-dem okratske koalicije
iz N arodne skuptine. B ranei centra listi k o u re en je, k ralj
A leksandar se sp rem ao da o tp o r opozicije slom i dravnim
ud a ro m i da na taj nain rijei politik u k rizu u k o ju je za
pao reim lanog p arlam en tarizm a.
Oevidno je da su novonastali uslovi bili veom a povoljni
za iru p o litiku ak tiv n o st K PJ. N aro d n e m ase, p ritisn u te
priv re d n im tekoam a i politikim b esp rav ljem , sk retale su
ulijevo i sve su vie izraavale sp rem n o st da podre one
politike snage koje bi bile za od lu n ije akcije pro tiv re
ima. Zbog toga je u njim a raslo nezadovoljstvo p rem a
Seljako-dem okratskoj koaliciji, ko ja je u odlunim tre n u
cim a ila na p o p u ta n je p rem a reim u i na kom prom ise s
n jim i ne p o m iljaju i da se za svoje zahtjeve bo ri odluni
jim ak c ija m a n a ro d n ih m asa.
M eutim , K PJ n ije bila sposobna da se u tom b u m o m
vrem enu o d lunije angauje u politikom ivotu zem lje. U
n jenim vrhovim a fra k c ijsk e borbe su se poslije I II kongresa
jo vie rasplam sale. Obje fra k c ije su svim p ita n jim a p rila
zile sa svojih fra k c ijsk ih pozicija, n asto jei da za sebe p ri
d obiju p ojedine organizacije i nia rukovodstva. Izostala je
jed in stv e n a po liti k a a k tiv n o st P a rtije , a n eke lokalne akcije
43

b ile su djelo iskljuivo p o jed in ih p a rtijs k ih o rganizacija.

S ta n je u K PJ negativno je u ticalo i n a Nezavisne sin d ik ate.
O tom e n a jb o lje svjedoi p o d a ta k da je b ro j u la n je n ih rad
nik a u tim s in d ik a tim a opao od 30.000 u 1923. godini na
21.000 u godini 1927. U prkos ve u sv o jen im stavovim a d a
K PJ p o m je ri teite svoje a k tiv n o sti n a in d u strijsk i p ro le ta
rija t i da se s in d ik a ti o rg an iz u ju n a p rin c ip u in d u strijsk ih
saveza, p ristalice desne fra k c ije u ru k o v o d stv u N ezavisnih
sin d ik a ta odluno su osta li n a p o zicijam a stv a ra n ja sin d i
ka ln ih o rg an izacija p rv en stv e n o u rad io n ica m a i m e u
zan atlija m a . Zbog toga je, i p o red p o g o ran ih uslova, b ro j
ta r ifnih a k c ija i tra jk o v a bio u o p a d a n ju .

3.

O T P O R FR A K C IJA M A I IV K O N G R E S P A R T IJE

P a rtijs k i a k tiv isti k o ji su se vaspitavali n e p o sre d n o u klasn o j b o rb i

j osjeali znaaj p ro le tersk e organi- d j . sve u vie uviali da frakcijsk e b o rb e u vrh o v im a vode Par
tiju u o rso k ak . Svuda tam o gdje su tak v i a k tiv isti dolazili
do izraaja ja s n o se m an ifesto v ala te n ja za jed in stv o m P ar
tije i za o b ra u n o m sa fra k c ija m a . T ako je bilo n a I I I kon
gresu P a rtije i n a ko n g resu N ezavisnih s in d ik a ta ju n a 1927.
godine. M noge organizacije i ruk o v o d stv a istu p a li su odlu
no p ro tiv fra k c ija i u svojim rez o lu c ija m a i p ism im a Cen
tra ln o m k o m ite tu zahtije v a li d a se p re k in e s fra k c ijsk o m
bo rb o m .
M eutim , sve te a k c ije o sta le su bez u tic a ja n a nosioce
fra k c ijsk e b o rb e. Bili su to veinom lju d i koji n isu o sjeali
ivot i p o tre b e rad n i k e klase i ija se a k tiv n o st svodila n a
a p s tra k tn e rev o lu c io n a rn e fraze i p o litiz ira n je k o jem u je
s tra n a svaka k o n k re tn a po liti k a a k cija. Trei p a rtijs k i
kongres o tk rio je prav i politik i lik frak cio n aa. Pritijen jen i o dlunim stavom delegata oni su se n a rije im a od
rekli fra k c io n a tv a i p rih v a tili sve o d luke K ongresa da bi
odrali svoje rukovodee pozicije u P a rtiji, a s u tra d a n po
slije K ongresa n astavili su po s ta ro m . To je isk u stv o poka
zalo d a veinu lju d i u vrh o v im a K P J in e n e p o p rav ljiv i
Osma konferencija partijske organizacije Za*r e b , K ? ^ ^ PUm0

44

frakcionai i da Je odluan ob ra u n s n jim a prvi uslov kon

solidacije P artije.
Na takvom saznanju n a ra sta o je u p a rtijsk im organiza
cijam a o tp o r fra k c ija m a . N ajjae u p o rite takvog o tp o ra
bila je p a rtijs k a organizacija u Zagrebu. Istin a, veina ruko
vodeih ljudi i u toj organizaciji bila je up leten a u frak cij
ske borbe. M eutim , ogrom na veina lanova K PJ p re
teno in d u strijsk ih rad n ik a bila je odluno p ro tiv frakcija.
O slanjajui se na takvo raspoloenje k o m unista, Josip Broz,
organizacioni s e k re ta r M jesnog k o m iteta K PJ za Zagreb, od
luio je da postavi p ita n je frakcion atv a na Osm oj m jesnoj
p a rtijs k o j konferenciji, koja je od ran a feb ru a ra 1928. go
dine. N a k onferenciji je istupio sa posebnim izvjetajem u
kojem je analizirao slabosti rukov o d stv a m jesn e p a rtijsk e
organizacije, iji je uzrok bilo angaovanje veine rukovo
deih lju d i u fra k c ijsk im b o rb am a, pozivajui delegate da
osude fra k c ije i oiste svoje redove od frakcionaa. Veina
delegata p rih v a tila je izvjetaj Jo sip a B roza, koji je tad a
izabran za s e k re ta ra M jesnog k o m iteta K PJ u Zagrebu.
Ova ko n fere n c ija je oznaila po etak odlunog o b rau n a
s fra k c ija m a , i u tom e je n jen izuzetan znaaj. Pobjeda
a n tifra k c ijsk ih snaga u zagrebakoj p a rtijsk o j organizaciji
dola je uprav o u vrijem e kada su fra k c ijsk e b o rb e dovele
K PJ na ivicu rasc jep a . Uviajui kakva o p asn o st p rije ti Par
tiji, M jesni ko m ite t K PJ u Zagrebu o b ratio se pism om Izvr
nom k o m ite tu K o m in tem e, u kojem je izloio z a b rin jav a
jue s ta n je u K PJ izazvano fra k c ijsk im b o rb am a. Podstak n u t ovim pism om , Izvrni ko m ite t K o m in tem e sazvao je
u a p rilu 1928. godine savjetovanje rukovodeeg ak tiv a KPJ,
na kojem je p rihvaeno O tvoreno p ism o Izvrnog ko m iteta
K o m in te m e lanovim a K PJ. U pism u su an aliziran e slabosti
K PJ izazvane fra k c ijsk im b o rb am a , pozvano lanstvo KPJ
da uini k raj fra k c io n a tv u i da stv o ri novo rad n ik o p a r
tijsk o rukovodstvo. O dm ah zatim su spendovan je C entralni
k om itet K PJ i im enovan privrem en i p o litb iro CKKPJ, sa
urom akoviem na elu, iji je z a d atak bio da upozna
lanstvo K PJ sa O tvorenim pism om i d a p rip re m i IV kon
gres P a rtije .
Privrem eni P o litb iro CK K PJ o d m ah je p ristu p io sprovoenju p o stav ljen ih zadataka. O tvoreno pism o nailo je na
o do b rav an je u svim p a rtijs k im org an izacijam a. U d u h u
45

o b ra u n a s fra k c io n a im a p ro te k le su p rip re m e za IV kon

g res P a rtije . U to k u p rip re m a od ra n e su m jesn e, oblasne i
p o k ra jin sk e p a rtijs k e konferencije. N ap o ri da se P a rtija
oslobodi fra k c io n a a doveli su do p o tp u n ih ili d jelim in ih
pro m je n a u sastavu m nogih rukovo d stav a.
Ovi znaajni dogaaji u u n u tra n je m ivotu K PJ razvi
jali su se u uslovim a duboke politike krize u Jugoslaviji.
N a jp rije je u m aju 1928. dolo do velikih a k cija p ro tiv p o k u
a ja vlade da ra tifik u je n e p ravedn e N e tu n sk e konvencije s
faistikom Ita lijo m , a zatim u ju n u 1928. do a k u tn e krize,
izazvane a te n ta tim a na rukovodioce H rv atsk e seljak e stra n
ke u N arodnoj sk u p tin i. M ase su, n a ro ito u Z agrebu, iza
le n a ulice zahtije v a ju i o b a ra n je reak cio n arn o g reim a.
Dok je vodstvo H rv a tsk e seljake s tra n k e pozivalo na m ir,
M jesni ko m ite t K P J za Zagreb n astav io je s d e m o n stra c i
jam a , u ko jim a je dolo do krvavog su k o b a s policijom .
U je k u p o ja a n ih p o lic ijsk ih pro g o n a u h a p en je 4. avgusta
Jo sip Broz, s e k re ta r M jesnog k o m ite ta K PJ. Poslije h rab ro g
d ra n ja u policiji i p re d sudom , on je o su en na p et godina
ro b ije. Bio je to veliki g u b ita k za P a rtiju i rad n ik i p o k ret
u v rijem e odlune b o rb e p ro tiv fra k c io n a tv a i p ro d u b lji
v a n ja p o litike krize reim a.
N ovem bra 1928. u D rezdenu o d ran
je IV k on g res K PJ. Glavne tem e
ovog k o n g resa bile su likvidacija
fra k c ijsk ih b o rb i i p o litik a P a rtije . U to v rije m e K PJ je
im ala 2.034 lana.
P oslije o tre k ritik e , K ongres je o su d io o b je fra k c ije , a
ovlastio novi CK KPJ da isk lju i svakog p a rtijs k o g funkcion e ra koji bi pokuao d a oivljava fra k c ijsk e b o rb e. U novi
C entralni ko m ite t nisu izabrani fun k cio n eri koji su bili uple
teni u fra k c ijsk e borbe. Za p olitik o g se k re ta ra CK izab ran
je Jovan M alii (M artinovi), a za o rg anizacionog s e k re ta ra
uro akovi.
K ongres je raz ra d io osnove p o litik e lin ije P a rtije i
njene n e p osredne z adatke, polazei p ri to m e od P ro g ram a
K o m in tem e koji je u svojen n a n jen o m VI k o n gresu, avgu
s ta 1928. godine. Ovaj kongres K o m in te m e o d ran je u vri
jem e k ad a je b ila na pom olu velika sv je tsk a ek o n o m sk a
kriza. Prvi sim p to m i te krize, k o ja e izbiti svom estin o m
e tv rti kongres KPJ

46

u slijedeoj, 1929. godini, pokazali su da je stabilizacija ka

p italizm a do koje je dolo poslije revolucionarne plime na
k ra ju prvog svjetskog ra ta im ala prolazan, privrem eni ka
ra k te r. Polazei od toga, K ongres je istakao ocjenu da kapi
talizam ponovo ulazi u neprem ostivu krizu koja otvara
e ta p u novih revolucionarnih o kraja. U takvoj situaciji socijald e m o k ra tija i druge reform istik e stru je p o staju glavni
n e p rijate lj radnikog p okreta, zbog ega je Kongres pred
sve k om unistike p a rtije postavio zad atak da se protiv njih
bo re odluno i beskom prom isno. U Program u je podrobnije
analizirana situ a c ija u pojedinim zem ljam a sa stanovita
predstojeeg revolucionarnog rasp le ta u njim a. Jugoslavija
je u v rte n a u red onih zem alja u kojim a p red sto ji buroasko-dem okratska revolucija, ko ja e brzo p rera sti u prole
te rsk u revoluciju.
etvrti kongres K PJ p rih v a tio je Program K om intem e
i na osnovu njegovih ocjena i stavova razrad io politiku li
n iju i zadatke KPJ. U d okum entim a koje je ovaj kongres
usvojio tvrdi se da se Jugoslavija neposredno nalazi pred
revolucionarnim raspletom , da je vladajui sistem u stan ju
rasp a d a n ja , da buroazija n ije vie u m ogunosti da nae
izlaz iz orsokaka. Snaga i uticaj opozicionih buroaskih
p o k reta su sasvim po tcijen je n i i zanem areni, a radniki po
k re t i K PJ ocijenjeni kao snage sposobne da predvode na
rodne m ase u b orbi za revolucionarni preo b raaj. Iako se
izjasnio za stv a ra n je jedinstvenog fro n ta radnike klase,
K ongres je zab ran io svaki k o n tak t k o m u n ista sa socijalde
m o k ra tim a i refo rm istik im sindik atim a, bez obzira na to
to su u to v rijem e, n a roito u nekim in d u strijsk im centri
m a, kom unisti ve bili stvorili svoja u p o rita i ostvarili
z naajan utic a j m eu radnicim a ulan jen im u reform istike
sindikate. T akav stav je zauzet i u odnosu na sve opozicione
b uroaske politike p a rtije . N ajzad, polazei od pretpo
stavke o pred sto je o j revoluciji u balk an sk im zem ljam a,
K ongres se ponovo izjasnio za raz b ija n je Jugoslavije i stva
ran je nezavisnih nacionalnih drava koje e ui u balkansku
federaciju.
Takvim svojim stavovim a K ongres je jo vie udaljio
P a rtiju od jugoslovenske stvarnosti. Politiki sistem u Jugo
slaviji zaista je preivljavao ozbiljn u krizu, ali ta kriza nije
b ila revolucionarna, je r su politik e snage buroazije koje
47

su u to v rije m e sta ja le n a elu d e m o k ra tsk i i opoziciono

o rije n tis a n ih n a ro d n ih m asa, bile u m o g u n o sti da k an aliu
p o liti k a k re ta n ja u zem lji i da p a ra liu svaki p o k re t koji bi
dovodio u p ita n je k a p ita listi k i p o red a k . Sav d o tad a n ji p o
liti k i raz v ita k u Jugoslaviji ned v o sm islen o je p o tv rd io
da u k rilu bu ro a z ije n em a tak v ih p o liti k ih snaga k o je bi
bile sp re m n e n a od lu n ije sukobe s reim o m , a pogotovu ne
na rev o lu c io n a rn u b o rb u za bu ro a sk o -d e m o k ra tsk i p re o b ra
aj. Sam rad n i k i p o k ret, s K P J n a elu, n ije ta d a bio
oz b iljn iji f a k to r u politi k o m ivotu zem lje, a sek tak i sta
vovi IV k o n g resa ne sam o p re m a s o c ija ld e m o k ra tsk im i
bu ro a sk im v o d stv im a u rad n i k o m i opozicionim p o k re
tim a ve i p re m a ra d n im m asa m a k o je su bile p o d u tic a je m
tih vo d sta v a , vodili su jo veoj izo laciji P a rtije .

III

KOM UNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U PERIODU SESTOJANUARSKE DIKTATURE
(1 9 2 9 1934)

1. K O M U N IS T I K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE
PO D U D AR CIM A D IK T A T U R E (1929 1932)
U drugoj polovini 1928. godine politi k a kriza u zem lji dola je do
vrh u n ca. Izm e u dvije m ogue al
tern a tiv e za rje e n je krize uki
nu ti ce n tra liz am i sprovesti de m o k ra tsk e refo rm e ili silom
po tisn u ti sve fa k to re koji su izazvali krizu kralj Aleksan
d a r se odluio za drugu. On je 6. ja n u a ra 1929. izvrio dra
vni u d a r, uk in u o u sta v i ra sp u stio N aro d n u skuptinu, a
sam se proglasio nosiocem cjeloku p n e vlasti u dravi. Svu
odgovornost za s ta n je u zem lji preb acio je na p arlam en tarn i
sistem koji je, inae, u n a ro d u bio toliko kom prom itovan,
rasp u stio je sve politike p a rtije i sam im enovao vladu s
generalom P etro m 2ivkoviem na elu. K asnije, ok to b ra
1929, da bi se jo ja s n ije ista k la n ep rikosnovenost centra
listikog u re e n ja , zam ijen jen je naziv K raljevina Srba, Hr
vata i Slovenaca nazivom K raljevin a Ju g o slav ija i izvrena
nova po d jela drave na banovine.
P ored oslonca u a rm iji i hegem onistikoj srp sk o j b u r
oaziji, k ralj A leksandar je za uvo en je svog apsolutistikog
reim a dobio p o d rk u p red sta v n ik a hrv atsk o g i slovenakog
finansijskog k ap itala, koji su raun ali da e sigurnije poslo
vati u uslovim a reim a vrste ruk e. Dravni u d a r je u po
etku naiao na sim p a tije u jed n o m dijelu naro d a, posebno
m eu inteligencijom i om ladinom , k o ja je bila jugoslovenski
o rije n tisan a , a ra z o a ran a u lani p arla m e n ta riz am i poli
tiku buro ask ih p a rtija .
Sve bu ro ask e politike p a rtije m irn o su p rihvatile novi
reim i sve njegove m jere. V odstvo ni jed n e od tih p artija
nije pred u zelo n ita d a bi stalo n a p u t k raljev o j samovolji.
Uvoenje diktature
otpor KPJ

49

Pod u tic a je m takvog njihovog d r a n ja o sta le su m irn e opo*

ziciono i d e m o k ra tsk i o rije n tis a n e n a ro d n e m ase.
C e n tra ln i k o m ite t K P J je u d u h u stav o v a IV k o n g resa
o cijenio d a je u v o en jem d ik ta tu re o tv o re n a rev o lu cio n arn a
k riza u zem lji i saglasno to m e pozvao je rad n i k u klasu i
n a ro d n e m ase na u sta n a k . U tom d u h u CK KPJ i nia p a r
tijsk a ru k o v o d stv a izdali su svoje proglase.
lanovi K P J i S k o ja disciplino v an o su p rih v a tili d irek
tiv u ru k o v o d stv a i bez k o leb a n ja poli u b o rb u . Ali oni su
bili i jed in i ko ji su se odazvali pozivu CK K PJ, izlaui tim e
svoje m alo b ro jn e snage u d a rc im a reim a d ik ta tu re . Policija
i a n d a rm e rija odgovorili su m aso v n im pro g o n im a, h a p e
n jim a i ub istv im a . M nogi p a rtijs k i ak tiv isti pali su kao rtve
b ijelo g te ro ra . M eu n jim a bili su o rg an izacio n i s e k re ta r
C K K PJ uro akovi, lanovi C e n traln o g k o m ite ta B racan
B racanovi, M arko M aanovi, R ista S am ard i, Boo V idas
i s e k re ta ri CK S k o ja P a ja M arganovi, M ijo O reki, J a n k o
M ii, P e ra Popovi Aga, Jo sip K o lum bo i Jo sip D ebeljak.
S to tin e k o m u n ista bili su u h a p en i i p o slije zlo sta v lja n ja u
p o liciji osu en i na d u g o g odinju ro b iju . M eu n jim a bili su
ista k n u ti a k tiv isti K P J i S k o ja Jo sip K ra, Vilim H orvaj,
Servo M ihalj, uro P ucar, M ilan M ijalkovi, T ra jk o Stam enkovi, M arko O rekovi, Ivan M ilutinovi, V ukola Dabi,
O gnjen P ria, K a ta G ovorui, V ik to r K olea, Jo sip Potr,
O to k a r K erovani, E d v a rd K ard elj, Jo v an V eselinov, M itar
T rifunovi Uo, G ojko Vukovi, A lek san d ar R ankovi, B oris
K idri i m nogi drugi. U istra n o m zatv o ru i k a sn ije na izdr
av an ju kazne k o m u n isti su bili izloeni z v jersk im metodim a m u e n ja , k o ja su p o d sje a la na s re d n jo v je k o v n u inkvi
ziciju. N eki zatv o re n ic i su u m ira li po d m u k am a, neki su,
d a bi p re k ra tili p a tn je , izvrili sa m o u b istv o , a m nogi su
o sta li invalidi.
B ijeli te r o r n ije slom io b o rb e n i d u h k o m u n ista. Na
u b istv a i h a p e n ja P a r tija i S koj su odgovorili novim lecim a
i d ru g im p u b lik a c ija m a u k o jim a su jav n o st o b avjetavali
o zloinim a reim a d ik ta tu re . T a u p o rn o st k o m u n ista zab ri
n jav a la je i sa m u po lic iju . V ijesti o krv av o m te ro ru u Jugo
slaviji p ro b ija le su se u sv ije t i o tu d su stizali m n o g o b ro jn i
p ro te s ti d e m o k ra tsk e ja v n o sti k r a lju A lek san d ru i vladi ge
n e ra la Zivkovia.
50

U prkos velikim gubicim a, k om u n isti su svuda ispoljavali

odlunost da ouvaju organizacije i nastave politiku aktiv
nost. U vie p o k rajin a su 1929. i 1930. godine uspjeno obna
vljana raz b ije n a rukovodstva i pojedine organizacije KPJ i
Skoja. Ip ak su se u n eravnoj borb i p a rtijsk e i skojevske
organizacije postepeno topile, ne sta jala rukovodstva i veze
prekidale, tak o da u 1931. godini P a rtija i Skoj gotovo da
nisu p ostojali kao organizovane cjeline. Veina rukovodstava
bila je razb ijena, p a rtijs k a teh n ik a dezorganizovana, posto
jei kanali i veze p otrgani. Pojedine organizacije koje su se
odrale ostale su usa m lje n e i prep u ten e sam e sebi.
G odine 1929. p resta o je da d jelu je i Centralni kom itet
KPJ kao jed in stv e n o rukovodstvo. Dio njegovih lanova nije
se poslije IV kongresa ni vratio u zem lju. Oni su s nekim
lanovim a CK, koji su poslije 6. ja n u a ra em igrirali iz ze
m lje, obrazovali u Beu takozvani Zagraniki biro CK, a od
nekoliko lanova CK koji su se odrali u zem lji obrazovan
je k rn ji P o litbiro C entralnog kom iteta. Oba ova rukovodstva
pokuavala su da uspostave veze s p reo stalim organizaci
jam a i rukovdstvim a.
D irektiva za p o k re ta n je u sta n k a n ije mogla biti spro
vedena. Do oru a n ih su koba dolazilo je sam o u sluajevim a
kada su kom unisti, da ne bi pali u ru k e policiji, pruali
otpor. A ktivnost ru kovodstava i organizacija iscrpljivala se
u ta m p a n ju i ra s tu ra n ju letak a i d rugih p ublikacija u ko
jim a je o b jan ja v an k a ra k te r reim a d ik ta tu re i pozivane
narodne m ase na oruani u sta n a k , ali ta aktivnost nije do
vela do oivotvorenja koncepcije CKKPJ o p o k retan ju oru
anog u sta n k a . Na taj nain k u rs ruko v o d stv a Partije na
u sta n a k poslije u v o en ja d ik ta tu re pokazao se kao nerealan,
je r je bila nere a ln a o cjen a situ a c ije u Jugoslaviji od koje je
CKKPJ polazio u u sv a ja n ju takvog k ursa.
U em u su bile slabosti k u rsa na oruani u sta n a k ?
P rije svega, K PJ je u v rijem e uv o en ja d ik ta tu re bila
m alo b ro jn a organizacija sa m nogim u n u tra n jim slabostim a,
koje su najveim dijelom bile pro u zro k o v an e viegodinjim
frakcijskim bo rb am a . A ntifra k cijsk a o rije n ta c ija IV kon
gresa tek je stvorila p o voljne uslove za o tk la n jan je tekih
posljedica te borbe.
P a rtija n ije b ila povezana s n a ro d n im m asam a. Ona u
to vrijem e n ije im ala ozb iljn iji u tic a j n i u sam oj radnikoj
4*

51

klasi. N jeno uee u p o litik o m ivotu zem lje do u v o e n ja

d ik ta tu re bilo je takvo da ona n ije im ala ulogu snanijeg
politikog fak to ra. O grom na veina n a ro d n ih m asa k o je su
bile a ntireim ski raspoloene b ila je po d u tic a je m opozicio
nih buro ask ih p a rtija , ija su ru k o v o d stv a m ogla d a paraliu svaku n jihovu o d lu n iju a k c iju p ro tiv reim a.
P olitika k riza p a rla m e n ta rn o g siste m a u zem lji n ije
znaila i n e p o sre d n u k rizu kapita listi k o g p o retk a , k o ja bi
objek tiv n o s tv a ra la rev o lu c io n a rn u s itu a c iju . V odstva b u r
oaskih opozicionih p a rtija k o ja su z a h tijev ala rev iziju ustava bila su daleko od pom isli da se za svoje zah tjev e b o re
s red stv im a revolucionarnog p ritisk a . K ao to su bez o tp o ra
p rih v a tila dravni u d a r i z a b ra n u svojih p a rtija , tak o su
bez ikakve rea k c ije p ra tila te r o r i b ez ak o n je k o je je sprovodio reim d ik ta tu re .
Zbog svega toga k u rs C K K PJ n a u s ta n a k znaio je k ra j
n je se k ta tv o i a v an tu rizam . Pozivom n a u s ta n a k m alo
b ro jn a P a rtija i Skoj bili su izloeni u d a rc im a cijelog ap a
ra ta sile k ojim je rasp o lag ala d ik ta tu ra . Zato su i rez u lta ti
te neravne b itk e bili tak o porazn i. U darci k o je su K PJ i
Skoj p re trp je li im ae dalekosene negativ n e p o sljed ice po
razv itak jugoslovenskog rev o lu c io n a rn o g rad n i k o g p o k reta .
R eim e sto ja n u a rs k e d ik ta tu re , up rk o s p ritis k u i te ro ru , n ije se m o
gao stabilizo v ati. N jegovu k rizu po
sp je ila je i p ro d u b ila velika sv jet
ska ekonom ska k riza, k o ja je izbila 1929. i tra ja la do 1932.
godine. K riza je izazvala velike p o rem e aje u k a p ita listi
kom svijetu. G odine 1932. obim in d u strijsk e p ro izv o d n je
spao je gotovo na polovinu, a b ro j nezap o slen ih rad n ik a
popeo se na oko 30 m iliona. P riv re d n i p o rem e aji izazvali
su i p ro d u b ljiv a n je politi k ih su p ro tn o s ti k ap italizm a. Versa jsk i sistem zapao je u oz b iljn u krizu. Ja a le su one snage
koje su traile novu p o d jelu sv ije ta . J a p a n je 1931. godine
poeo svoja o sv a ja n ja u Kini, do k je u N jem ak o j jaao
nacionalsocijalizam p rip re m a ju i se za p reu z im a n je vlasti.
V elika ek o n o m sk a k riza za h v atila je ju g o slo v en sk u p ri
vred u 1930. godine. U slijed naglog p a d a cije n a p o ljo p riv re d
n ih proizvoda n a ro ito je s tra d a lo ra d n o seljatv o . O grom no
su p o rasli se lja k i dugovi. R a stao je b ro j seo sk e siro tin je i
Krlza diktature ! poeci
obnavljanja P artije

52

onih koji su n a p u ta li selo traei zaradu. Pogoranje polo

aja radnike klase izraavalo se prvenstveno u pad an ju
nadnica i poveanju b ro ja nezaposlenih. Godine 1932. broj
nezaposlenih rad n ik a popeo se na 300.000, odnosno oko 40%
svih radnika. N ezaposlenost je i dalje pokazivala tendenciju
p orasta.
Teke posljedice ekonom ske krize uticale su na p o rast
neraspoloenja n aro d n ih m asa prem a reim u d ik tatu re. Brzo
se pokazalo da od obeanja ko ja je k ralj A leksandar dao
prilikom dravnog u d a ra n ije bilo nita. Razoarali su se
svi oni koji su gajili iluzije u njegov lini reim. Suavala
se i inae sk ro m n a p o litika osnova d ik ta tu re . Pogoravao
se i m eunarodni poloaj Jugoslavije. Usljed u n u tra n je p ri
vredne i politike ne sta b iln o sti ap so lu tistik i reim nije vie
nailazio na p o d rk u svojih saveznika.
Da bi sp asao k om prom itovan i reim d ik ta tu re , k ralj
A leksandar je odluio da svoju ap so lu tistik u vladavinu p re
k rije velom p a rla m e n ta riz m a . S e p tem b ra 1931. sam je proklam ovao ustav, k ojim je bilo pred v i en o uvoenje N arodne
skuptine. M eutim , u sutini, u stav nije znaio nikakvu
prom jenu. Po u sta v u je k ralj im enovao vladu i ona je nje
m u bila odgovorna. Izborni sistem za N aro d n u sk u p tin u
postavljen je tak o da je p rak tin o sam o reim skoj listi
om oguavao istu p a n je na izborim a. Izbori su sprovedeni u
novem bru 1931. i n a n jim a se p ojav ila sam o lista generala
P e tra 2ivkovia.
Ove nove kraljev e m ah in a c ije nisu d o p rin ijele stabilizovanju reim a d ik ta tu re . One su sam o po tv rd ile da su u
sistem u d ik ta tu re na sta le ozbiljne puk o tin e. Zbog toga su
ustav i izbori izazvali u n a ro d u o b rn u tu rea k c iju od one
koju su oekivali nosioci d ik ta tu re . Ba u v rijem e sprovoenja izbora dolo je do prvog zn aajn ijeg p o k reta protiv
reim a. Bile su to viednevne de m o n stra c ije stu d e n a ta Beo
gradskog, Zagrebakog i L jub ljan sk o g u n iv erziteta, koje su
im ale snaan politiki o d jek u n aro d u . U skoro potom dolo
je i do p o k reta seljak ih m asa u m nogim k rajev im a zemlje,
a u nekim i do sukoba sa an d arm erijo m . R astao je broj
tarifnih akcija rad n i k e klase. U nekoliko v ojnih garnizona
dolo je do stv a ra n ja ilegalnih o rg an izacija i po k u aja
pobune.
53

Sp o n ta n i p o k re ti n a ro d n ih m asa 1 isp o ljen e slabosti re

im a d ik ta tu re utic a li su na oivljav an je ak cije ruko v o d stav a
bu ro a sk ih opozicionih s tra n a k a . N o v em b ra 1932. vodstvo
S eljak o -d em o k ratsk e koalicije don ijelo je rezo lu ciju u ko
jo j je istak lo svoje ra n ije zahtjeve za p re u re e n je politikog
sistem a. T akoe su i vodstva dru g ih p a rtija (Z em ljoradni
ka, D e m o k ra tsk a i druge) po sta v lja le zah tjev e za vraan je
n a d e m o k ra tsk i p a rla m e n ta rn i sistem . M eutim , sva ta vod
stva su se i da lje o g raivala od n e p o sre d n ih a k c ija m asa i
utic a la na njih o v o sm iriv an je.
K riza d ik ta tu re i po liti k a k re ta n ja u n aro d n im m asa
m a bili su povoljni uslovi za o b n a v lja n je K PJ i za razvi
ja n je n jen e po litik e a k tiv n o sti. M eutim , s ta n je u rukovod
stvu K PJ bilo je za to o z biljna konica. A prila 1930. preao
je u in o stran stv o i onaj dio CK k o ji je rad io u zem lji kao
k rn ji P olitb iro . Od sre d in e 1930. C e n traln i k o m ite t, ije je
sje d ite bilo u Beu, o sta o je bez ije d n e staln e i sigurne
veze sa zem ljom . Od ta d a pa do k ra ja 1932. godine CKKPJ
n ije im ao gotovo nikakvog u tic a ja n a raz v ita k i ak tiv n o st
org an iz a cija u zem lji. Ako su po n e k a d i d o p irali njegovi
stavovi i d ire k tiv e do p o jed in ih o rg an izacija, oni n isu dopri
nosili n jihovom ra d u , je r su bili p ro e ti revo lu cio n arn o m
frazeologijom i se k ta tv o m . Istin a , C K K PJ je p resta o da
poziva na u s ta n a k , ali je o sta o n a s ta n o v itu da revolucio
n a rn a situ a c ija u zem lji n a ra s ta i d a nalae p rip re m e za
u sta n a k . C en traln i k o m ite t je zadrao stav o b o jk o to v a n ju
re fo rm isti k ih s in d ik a ta i zahtije v a o s tv a ra n je ilegalnih sin
dik aln ih org an izacija, ko je su, u stv a ri, bile k o p ija p a rtij
sk ih elija.
N a s to ja n ja K o m in te m e da p ru i p om o K o m unistikoj
p a rtiji Ju g oslavije uglavnom su se o g ran iila n a veze sa Cen
tra ln im ko m ite to m , p ri em u je u nek o lik o n a v ra ta vrila
izm jene njegovog sastava, ali nije in tre v en isa la u sm islu
isp ra v lja n ja njegove se k ta k e o rije n ta c ije .
Ono to je u takvim uslovim a om oguilo p roces obnav
lja n ja P a rtije i n jen e po litik e a k tiv n o sti bila je odlunost
k o m u n ista da n a sta v e b o rb u i pod n a jte im uslovim a. Za
p rav o je b o rb e n o s t k o m u n ista , n jih o v o h e ro jsk o dranje
pod b ijelim te ro ro m i njih o v a rije e n o st da ne pokleknu
bilo ono to je K o m u n isti k o j p a rtiji Ju g o slav ije osiguralo
54

politiki i m oralni k a pital koji je bio sigurna zaloga njene

obnove i povezivanja sa n a rodnim m asam a. Neravna borba
s dik tatu ro m pokazala je ogrom nu razliku izm eu kom uni
sta iz 1921. i onih iz 1929. godine. U toku jed n e decenije
form irao se u KPJ novi lik revolucionarnog b o rca koga nisu
mogle da pokolebaju nikakve tekoe ni rtve. Sprem nost
kom unista da se bore, da politiki d jelu ju , m ak a r i u n aj
uim okvirim a i pojedinano, bila je g aran cija da e KPJ
prebroditi teke posljedice u d a ra c a koje jo j je zadao reim
diktature.
Odluni u revolucionarnoj aktivnosti, kom unisti su, ue
i se na iskustvu cijele P a rtije i svom v lastitom , postepeno
iznalazili sve bolje m etode i oblike djelovanja. Krvavo pla
eno iskustvo uilo ih je da za u sp je h revolucionarne borbe
nije dovoljan heroizam kom unista, ve akcija m ilionskih
radnih m asa. N jim a je sam a p rak sa ukazivala na to da
m ase nisu sp rem n e na oruani u sta n a k , ali da su nezado
voljne reim om d ik ta tu re i da sam e sp o n tan o idu u akcije
za poboljanje svoga poloaja. Na tim po u k am a kom unisti
su se oslobaali revolucionarnog fra z ira n ja , sek tatv a i u ro t
nikih oblika bo rb e i postepeno pren o sili teite svoga rad a
tam o gdje su ivjeli i borili se rad n i k a klasa i ostali slo
jevi radnog naro d a. Neke organizacije i rukovodstva ve su
bili stvorili pozicije u refo rm istik im sindikatim a.
Tako se ve 1931. godine o sjetio ivlji rad izolovanih p ar
tijskih organizacija i rukovodstava. O bn av ljan ju i p ro iri
vanju njihove a k tivnosti zn atn o su d o p rin ijeli kom unisti
koji su se poslije izdrane kazne poeli v raati s robije. Taj
se proces jo u sp je n ije razvijao 1932. godine. K rajem te
godine osjetio se i izvjestan u ticaj novog C entralnog kom i
teta, koji je neto ran ije im enovala K o m in tem a. Iak o su i
dalje stavovi K o m in te m e i CK KPJ bili o ptereeni sektatvom, cni su u svojim rezo lu cijam a i drugim dokum entim a
isticali ire i gipkije oblike bo rb e 1 o rganizacije. C entralni
kom itet KPJ je tad a usp io da uspo stav i n eto vie veza sa
zemljom, pru aju i pom o u o b n a v lja n ju organizacija, nji
hovom povezivanju i a k tivnosti. Isto tak o , poeo je izdavati
p a rtijsk u ta m p u i lite ra tu ru i ra s tu ra ti je u zemlji.
Godine 1932. bile su obnovljen e i povezane p o k rajin sk e
organizacije u Sloveniji, B osni i H ercegovini, Vojvodini i
Crnoj Gori. Ia k o je b ila rije o m alom b ro ju organizacija
55

lanova, n jih o v o povezivanje i ob raz o v a n je p o k ra jin sk ih ru

kovodstava im alo je pozitivan u tic a j n a d a lji ivot i rad
P a rtije . U S rb iji, H rv a tsk o j i M ak ed o n iji bio je obn o v ljen
vei b ro j e lija i lokaln ih org an izacija, sa m je sn im , sresk im
i o k ru n im ru k o v o d stv im a , ali su ove o rg an izacije i ru k o
vodstva i d a lje rad ili nepovezano i sa m o in icijativ n o .
K u rs za stv a ra n je u p o ri ta u s in d ik a ln im i d ru g im legal
nim org an iz a cijam a d ao je prv e z n a a jn e rezu ltate. P a rtija
je n a ro ito u S loveniji i u nekim c e n trim a S rb ije , H rv atsk e
i B osne o stv a rila u tic a j u re fo rm isti k im sin d ik a tim a i ne
kim k u ltu rn o -p ro sv je tn im rad n i k im d ru tv im a , a u V ojvo
d ini i n a selu. P o k ra jin s k a i n ek a nia ru k o v o d stv a p o k re
nu la su svoje ilegalne listove. N eke p a rtijs k e org an izacije
ruk o v o d ile su org an iz o v a n je m ra d n i k ih tra jk o v a ili su u
n jim a a k tiv n o uestvovale.
U poredo s P a rtijo m o b n a v lja n e su 1 povezivane o rg an i
z acije S k o ja . Ia k o je i ru k o v o d stv o S k o ja bilo desetk o v an o
i je d n o v rije m e gotovo o n e sp o so b ljen o za k o n tin u ira n u ak
tiv n o st, on o je o sta lo u zem lji, n a s to je i d a o d rav a veze s
o rg an iz a cijam a i d a u s m je ra v a i p o d sti e n jih o v u a k tiv n o st.
O no je u s p je lo da o b ra z u je sv o ju ileg aln u teh n ik u i da
izdaje i r a s tu ra svoje ilegalne listo v e i d ru g e p u b lik acije.
M ladi k o m u n isti-stu d e n ti razvili su u ovom p e rio d u in ten
zivnu a k tiv n o st. Oni su bili o rg an iz a to ri p rv ih velik ih de
m o n stra c ija n a u n iv erz ite tim a , u k o jim a su u estvovale sve
m n o g o b ro jn ije m ase s tu d e n a ta . T ad a se p oela s tv a ra ti osno
va b u d u e g m asovnog stu d e n ts k o g p o k re ta p o d ru k o v o d
stv o m S k o ja .
2.
O B N A V L JA N JE K P J I
I V Z E M A L JS K A K O N F E R E N C IJA (1 9 3 3 1934)
V elika e k o n o m sk a k riza u godina
m a 1929 1933. oznaila je k ra j pe
r io d a stab iliz a cije i rela tiv n o m ir
nog raz v itk a k a p ita listi k o g sv jet
skog sistem a. G odine 1933. vlast u
N jem akoj p reu z e la je N ac io n also c ija listik a s tra n k a sa Hitlero m na elu. P ored p o d rk e k ru p n ih k a p ita listi k ih k ru
gova, H itle r je k o ri e n je m n a c io n a listi k ih p r e d ra s u d a i
Posljedice ekonomske
krize. Oivljavanje po
litike aktivnosti Parti
je 1 njeno obnavljanje

56

socijalnom dem agogijom dobio p o v jeren je znatnog dijela

njem akih m asa. Osim toga, njegovu p o b jed u omoguile su
slabosti njem akog radnikog pokreta. Dok je Socijaldem o
k ratsk a s tra n k a od stu p a la p red faizm om bez otpora, nje
m aka K om unistika p a rtija potcijen ila je snagu faizma,
usm jeravajui i d alje glavnu o tricu b o rb e protiv socijaldem okratije. H itle r se brzo o brau n ao s m nogobrojnim , ali
idejno-politiki pocijepanim njem ak im rad n ik im pokretom
i d rastin im m je ram a u vrstio sistem faistike vladavine.
N jem aki faizam je odm ah ispoljio i svoje agresivne ten
dencije. H itle r je traio reviziju V ersajskog ugovora, zahti
jevajui ivotni p ro s to r za n jem ak u n aciju. N jem aka je
odm ah n a p u stila D rutvo n a ro d a i poela se p rip rem ati za
osvajaki ra t. Ovakva H itlerova po litik a n ije naila na oz
biljniji o tp o r z a p adnih sila, to ga je jo vie podsticalo da
nastavi p rije tn je i agresije.
H itlerovim p rim je ro m pole su reak cio n arn e snage i u
nekim drugim zem ljam a, ali su naile na o tp o r d em okrat
skih snaga. U stanak rad n i k e klase u Beu, feb ru ara 1934,
sprijeio je n a cistiki p re v ra t u A ustriji. O tporom radnike
klase i dru g ih a n tifaisti k ih snaga bio je slom ljen pokuaj
faista da preu zm u vlast u F ran cu sk o j. T ada je u Spaniji
dolo do irokog naro d n o g p o k reta i u sta n k a ru d a ra u Asturiji p rotiv rea k c io n arn o g reim a. Ovi i drugi p o k reti u raz
nim evropskim z em ljam a oznaili su p o etak s tv a ra n ja an ti
faistikog naro d n o g fro n ta.
O pasnost od agresivnog faizm a n ije n a vrijem e bila
sagledana ni u m e u n a ro d n o m kom u n istik o m po k retu . U
K om intem i n ije bila blagovrem eno uoena p rav a su tin a
nacionalsocijalizm a. N erealne ocjene situ a c ije u Evropi o
n a ra sta n ju revolucionarne situacije, izraene u Program u
K om intem e, koji je usvojen na n jen o m VI kongresu 1928.
godine, sputavale su u najveem step en u angaovanje snaga
m eunarodnog kom unistikog p o k reta p ro tiv agresivnog fa
izma. U situ a c iji kada je H itle r ve doao na vlast Kominterna je na svom X III plenum u, decem b ra 1933, ponavljala
stavove o p red v e e rju revolucionarn e krize i o borbi za
sovjetsku vlast. Ona je poela ukazivati na o p asnost od fa
izm a tek kada se H itle r u v rstio na vlasti i k ad a je Nje
m aka poela otvo ren o d a se p rip re m a za ra t.
57

E konom ska kriza i k ru p n e p olitik e p ro m je n e u svijetu

im ale su zn aajne posljedice za Ju g o slav iju . Dok je kulm i
nacija svjetske ekonom ske krize b ila 1932. godine, u Jugo
slaviji se o n a i dalje prod u b ljiv ala. Sve do 1934. godine
padale su cijene p o ljo p riv re d n ih proizvoda, rasli seljaki
dugovi, p ad ala v rije d n o st ra d n i k ih nadnica, a broj neza
p oslenih rad n ik a dostigao je oko p ola m iliona. Dravne in
tervencije u priv red i ile su za tim da se olaka poloaj
k ru p n ih k a p ita lista i te re ti krize p reb ace na rad n e m ase.
U to vrijem e p ro cvjetale su p eku lacije i k o ru p cije u koje
su, p ored kap ita lista , bile um ije a n e m noge politike lino
sti i dvor. T ada je i s tra n i k a p ita l ojaao svoje pozicije u
jugoslovenskoj privredi.
Pro m jen e u m e u n aro d n im od n o sim a i n aro ito agresi
vna po litik a faistike N jem ake u ticali su na pogoranje
m e unarodnog poloaja Jugoslavije. Te p ro m jen e oznaile
su poetak p o m je ra n ja u sp oljnoj politici n jen ih vladajuih
krugova, koji su, s jed n e stra n e , sa sim p a tija m a p ratili Hitlerov o b ra u n sa rad n ik im p o k reto m u N jem akoj i n je
govu an tik o m u n isti k u o rije n ta c iju , a, s d ruge stran e, stra
hovali od njem akog revanizm a, k o ji je podsticao revanistike tenje M aarske i B ugarsk e p rem a Jugoslaviji. Pod
utic a je m tih fak to ra, sp o ljn u po litik u Jugoslavije sve e
vie k a ra k te ris a ti lav iran je izm eu velikih im p erijalistik ih
sila. Ve 1933. godine ona se uda lja v a od Fran cu sk e zbog
n jen ih k o n ta k a ta sa Sovjetskim Savezom i blii se Engle
skoj, pod ijim je utic a je m uestvovala u stv a ra n ju Balkan
skog pa k ta , fe b ru a ra 1934. godine. Iste godine poinje i
p ro iriv a n je sa ra d n je sa H itlerovo m N jem akom , to je iz
raeno trgo vinskim ugovorom od m aja 1934. godine.
Takvi m e u n a ro d n i i u n u tra n ji uslovi vodili su jo
brem p ro d u b ljiv a n ju krize d ik ta tu re . N jeno rasp a d a n je nije
vie bilo m ogue zadrati. Iak o se p ritisa k i te ro r nisu sm a
njivali, rad n i k i tra jk o v i i an tire im sk a k re ta n ja u gradu
i na selu bili su u staln o m p o rastu . Pokuaj da se stvara
njem Jugoslovenske nacionalne stra n k e , ju la 1933, proiri
p olitika osnovica d ik ta tu re n ije donio n ikakve rezultate.
K riza reim a d ik ta tu re izraavala se i u estim p ro m jen am a
vlada. Poslije a te n ta ta na k ra lja A leksandra u M arseju, okto
b ra 1934, nosioci d ik ta tu re p o in ju da p rip re m a ju teren za
v raan je n a p a rla m e n ta rn i sistem .
58

K om unistika p a rtija Jugoslavije jo nije bila sposobna

da u svojoj politikoj aktivnosti ide u k o rak s k ru p n im pro
m jenam a u svijetu i zem lji, ali su te p ro m jen e stv arale jo
povoljniju klim u za njeno o bnavljan je i u n u tra n ju konso
lidaciju i za bre p ro d ira n je u politiki ivot zem lje.
Godine 1933. i 1934. ojaale su pozicije k o m u n ista u
reform istikim sin dikatim a i u drugim rad n ik im organiza
cijam a i drutvim a, a p reko n jih i u ticaj KPJ n a rad n ik u
klasu. U nekim lokalnim sindikalnim i drugim radnikim
organizacijam a kom unisti su preuzeli rukovodeu ulogu.
Otud je porasla i uloga P a rtije u organ izo v an ju rad n ik ih
trajkova, iji je b roj u neprekidn o m p o rastu . U tra jk o
vima je dolazilo do sukoba s policijom , a neki su p rim ali i
obiljeje politikih akcija p rotiv reim a. N apori k o m u n ista
da ostvare sa ra d n ju sa so cijald em o k ratsk im voam a, koji
su drali sindikalne c entrale i radnik e kom ore nisu donijeli
rezultate. tavie, ovi su. da bi sprijeili ja a n je u tic a ja ko
m unista na radniku klasu, ili sve do ra s p u ta n ja onih sin
dikalnih organizacija u kojim a su k o m u n isti stv o rili svoje
pozicije.
Izvjestan uticaj o stv arila je P a rtija i n a selu, n aro ito
u D alm aciji i Crnoj Gori. Pojedine p a rtijs k e o rganizacije
uspjeno su pokretale m ase rad n ih seljak a u akcije za ostva
ren je njihovih zahtjeva pro tiv visokih poreza, egzekucija i
kuluka. irio se uticaj k o m u n ista i u n ekim lokalnim orga
nizacijam a buroaskih opozicionih p a rtija .
Postepenom p ro d ira n ju K PJ u p olitiki ivot zem lje do
prinijele su njene prve akcije p rotiv rata i faizm a, u ko jim a
su se naroito angaovali studenti. Godine 1934. p red stav n ici
KPJ i Skoja uestvovali su na m e u n aro d n im kongresim a
ena i om ladine protiv ra ta i faizm a i na m e u n aro d n o m
kongresu Crvene pom oi. Do snan ijih n ap re d n ih s tru ja n ja
u ovom p e riodu dolo je u redovim a inteligencije. Pojavilo
se vie asopisa za knjievna i dru tv e n a p ita n ja, u ko jim a
su publicisti, knjievnici i u m jetnici tum aili razne d ru tv e
ne pojave s m ark sistik ih pozicija. O bjavljeno je vie radova
klasika m arksizm a, m eu k ojim a i M arksov K apital u prevodu Moe Pijade i R odoljuba Colakovia. P o k ra jin sk a ru k o
vodstva K PJ izdavala su svoje ilegalne listove.
Godine 1933. i 1934. bre je tekao pro ces o b n av ljan ja i
povezivanja p a rtijs k ih o rganizacija i ru k o v o d stav a. Je d in
59

stvene organizacije sa p o k rajin sk im ru k o v o d stv im a dejstvovale su svuda izuzev u Bosni i Hercegovini, gdje je k rajem
1932. godine dolo do m asovnog h a p en ja ko m u n ista, i u
Vojvodini. U to v rijem e K PJ je im ala oko 2.000 lanova.
Tako je n ajzad K PJ u osnovi bila organizaciono obnov
ljena. O stali su bez rez u lta ta svi n a p o ri reim a d ik ta tu re da
P a rtiji zada unita v a ju i u d arac. Proces n jen o g o b n a v lja n ja
i u n u tra n je konsolidacije razvijao se u p rk o s to m e to se
p ritis a k i te ro r reim a n ije sm anjiv ao . D ovoljno je pomenu ti sam o velike provale policije u p a rtijs k o j organizaciji u
Sloveniji ja n u a ra i ju n a 1934, u H rv a koj d ecem b ra 1933. i
a p rila 1934, u M akedoniji ja n u a ra i d ecem b ra 1934, u S rb iji
ju la 1934, u V ojvodini o k to b ra 1934, u k o jim a je u h ap en o
vie sto tin a a k tiv ista K PJ. U spjesi u o b n a v lja n ju K PJ, u p r
kos takvim uda rc im a , pokazivali su koliko su rev o lu cio n arn e
ideje K o m u nistike p a rtije bile bliske rad n i k o j klasi i
na ro d n im m asam a. Na m je sta u h a p en ih k o m u n ista dolazile
su nove i m n o g o b ro jn ije snage ko je su n astav ljale njihovo
djelo.
O rganizacioni i p olitiki razvitak S k o ja i om lad in sk o g
p o k re ta daleko je za o sta ja o iza ob jek tiv n ih m ogunosti. Ni
1934. godine S koj n ije bio organizaciono obnovljen. Posto
jala su sam o p o jed in a p o k ra jin sk a ru k o v o d stv a, k o ja su
povezivala i u sm je ra v a la ra d skojev sk ih organizacija. Jae
pozicije Skoj je o stvario m eu .stu d en tim a, rukovodei n ji
hovim b o rb a m a za a u to n o m iju un iv erz ite ta i a k cijam a p ro
tiv ra ta i faizm a. U zroci sporog organizacionog razv itk a
Sk o ja bili su, p rije svega, u tom e to ruk o v o d stv o K PJ i
ru kovodstvo n jen ih o rg anizacija jo n ije p rid av alo pravi
znaaj ra d u m eu om ladinom .
Slabosti u razv itk u i ak tiv n o sti P a rtije velikim dijelom
bile su p ro uzrokovane tim e to se ru k o v o d stv o K PJ nalazilo
u in o stran stv u . Ve i zbog toga ono o b jek tiv n o n ije m oglo
efikasno u tic a ti na sve d in am iniji po litik i ivot u zem lji.
Pozitivan u ticaj CK na rad organizacija u zem lji bio je ogra
nien i tim e to se on sporo osloba ao se k ta k ih stavova iz
p reth o d n o g perioda. M etod ne p o sre d n ih veza sa organizaci
ja m a CK KPJ poeo se vie p rim je n jiv a ti tek 1934. godine.
N aroito z n aajnu pom o pruili su p a rtijs k im organizaci
ja m a lanovi CK B lagoje P arovi i Jo sip B roz T ito, k o ji je
60

ju la 1934, poslije izlaska s robije, bio k o o p tiran u rukovod

stvo P artije. N jihov rad u zem lji jo je vie pokazao ta bi
za ivot i a k tivnost K PJ znaio po v rata k C entralnog kom i
teta u zem lju.
D ecem bra 1934. o d ran a je u LjubCetvrta zemaljska kon- lja n j IV zem aljska ko n feren cija KPJ.
erenc ja
P riprem e za k o n feren ciju i pogoto
vu n jeno odravanje u zem lji p o tv r u ju da je P a rtija uglav
nom savladala teke posljedice ud a ra c a koje je p retrp je la
pod reim om d ik ta tu re . U toku p rip re m a o drale su konfe
rencije m noge m jesne, sreske i ok ru n e p a rtijsk e organiza
cije, a u H rv atsk o j, S rbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i D alm aciji
odrane su i p o k rajin sk e konferencije.
Na IV zem aljskoj k onferenciji analiziran a su sva osnov
na p ita n ja u n u tra n je g razvitka i p olitike ak tiv n o sti P a rti
je. U analizam a i zakljucim a izraeni su n a p o ri P a rtije da
se oslobodi se k ta tv a i da p ro n a e takve m etode i oblike
ak tivnosti koji o b ezb je u ju n jeno sve u sp je n ije prod'iranje
u politiki ivot zem lje. Jae je naglaen z ad atak s tv a ra n ja
antifaistikog fro n ta i bo rb e pro tiv reak cio n arn e sp o ljn e po
litike reim a. Istiui da rje e n je nacionalnog p ita n ja moe
biti ostvareno sam o u okviru b o rb e za rev o lu cio n arn i pre
o braaj, K onferencija je postavila zad ata k stv a ra n ja jed in
stvenog fro n ta rad n i k e klase i u g n jete n ih nacija. Da bi jo
jae u kazala na zadatke P a rtije u b o rb i za rje a v an je naci
onalnog p ita n ja, K onferencija je d o n ijela o d lu k u o stv a ra n ju
kom u n istik ih p a rtija H rvatske i Slovenije, a k a sn ije i Ma
kedonije, u sklopu K om unistike p a rtije Jugoslavije.
Na K onferenciji je izvrena analiza ra d a K PJ po slije IV
kongresa. Posebno su analizirane gru b e politike greke
C entralnog ko m ite ta u p e riodu 1929 1931. Ukazano je i na
slabosti rukovodstva iz perio d a 1932 1934. K ritik o v an je
se k re ta r rukovodstva K PJ M ilan G orki zbog negativnih po
jav a u sam om rukovodstvu. Posebno su ista k n u te m noge
negativne posljedice odvojenosti ru k o v o d stv a od P a rtije i
politikog ivota u zem lji.
U nov C entralni ko m itet K P J n a K o n feren ciji su izabra
ni, izm eu o stalih, M ilan G orki, Jo sip Broz Tito, Blagoje
Parovi, K am ilo H o rv a tin , V ladim ir Copi i M iha M arinko.
61

IV

KOMUNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U

PERIODU POLETA REVOLUCIONARNOG
POKRETA (1935 1937)

1.

NOVA P O L IT I K A L IN IJ A K P J I PR O C E S
STV A R A N JA N A R O D N O G FR O N T A

G odina 1935. d o n ijela je k ru p n e

p ro m je n e u m e u n a ro d n im odnosim a u toj godini faistik e drave
o tpoele su realizaciju svojih osvaja k ih planova. Poetkom godine
H itle r je S a rsk u ob last p rik lju io N jem ak o j. Ita lija je okto
b ra 1935. poela ag re siju na E tio p iju , a Ja p a n je ok u p irao
Sangaj i p rip re m a o se za n ap ad na K inu. Ve tad a je H itler,
rukovoen osvajakim planovim a, poeo v riti p ritisa k na
pojedine evropske zem lje.
Ni na ove prve agresivne a k te faistik ih drava nije
u slijed ila efikasna in te rv en c ija zapad n ih sila. One su odbijale
da preduzm u bilo kakvu a kciju, gajei p o tajn o n a d u da e
faistike sile o tricu svojih o sv a ja n ja u sm je riti p ro tiv Sov
jetsk o g Saveza. Na to ih je navodio a n tik o m u n izam s kojim
je n astu p a o H itler. Sljedee, 1936. godine on je bio in ic ija to r
stv a ra n ja A n tikom intem a-pakta. Zbog toga su inicijative Sov
jetsk o g Saveza za stv a ra n je sistem a kolektivne bezb jed n o sti
ostale bez o d jek a kod zapadnih sila.
Prva faistik a o svajanja, a n tik o m u n izam faistik ih sila
1 pasivno d ra n je zapadnih sila bili su fak to ri koji su uticali
na pro m je n e u politici K om unistik e in te m ac io n a le . N jen
V II kongres, ju la avgusta 1935, bio je posvijecn poblem im a
b o rb e pro tiv faizm a. N a tom kong resu faizam je ocijen jen
kao n ajvea op a sn o st ne sam o za rad n i k u k lasu ve i za
ovjeanstvo u cjelini. Polazei od takve o cjene, Kongres je
istakao da je b o rb a p ro tiv faizm a glavni z a d atak ne sam o
radnikog p o k re ta ve svih d e m o k ra tsk ih i p ro g resiv n ih sna

Promjene u meunarodniin odnosima i u

SgoTuST

62

ga u svijetu, to ini osnovu za stv a ra n je n a jire g antifai

stikog narodnog fronta. Zbog toga je K ongres p red sve ko
m unistike p a rtije postavio zadatak da b u d u inicijatori i
pobornici ujed in jav a n ja svih progresivnih snaga u svojim
zem ljam a na p latform i bo rb e pro tiv faizm a.
Do znaajnih p ro m je n a dolo je 1935. godine u Ju
goslaviji. Pod sve veim pritisk o m p riv re d n ih i politikih
lekoa vlada je odluila da rasp ie izbore za N arodnu
sk u p tin u i da dozvoli rad i istu p a n je na izborim a zab ran je
nim buroaskim p a rtija m a. N asu p ro t vladinoj izbornoj listi,
opozicione buroaske p a rtije stvorile su blok U druene opo
zicije sa zajednikom izbornom listom . Z ahvaljujui p ritisk u
i izbornim falsifikatim a, vladina lista je dobila vie glasova,
ali su, u p rk o s tom e, izbori za n ju znaili stv arn i poraz. To
je dovelo do stv a ra n ja nove vlade pod p red sjed n itv o m d ra
M ilana S tojadinovia, koja je obeala spro v o en je m nogih
reform i. M eutim , ona je ubrzo pokazala svoj reak cio n arn i
k a ra k te r. M ilan S tojadinovi je u faistikim zem ljam a tra
io uzor za svoju u n u tra n ju politiku. On je poeo da uvodi
faistike m etode u p rav ljan ja , a u spoljnoj politici se sve
otvorenije pribliavao faistikim silam a. U to v rijem e u
Jugoslaviji su poele sve o tvorenije djelovati razne faistike
i petokolonake organizacije, kao to su bile Z bor, Kultu rb u n d , P atrio tsk i om ladinski fro n t, K atolika a k c ija
i druge. Iako su iroke n a ro d n e m ase podrale p a rtije
U druene opozicije na izborim a, izraavajui svoju sp rem
nost i za o d luniju akciju, vodstva tih p a rtija nisu pruila
o tp o r rea k c io n arn o j politici vlade M ilana Stojadinovia.
U takvim m e u n aro d n im i unutraFront narodne slobode
nj im p ^ j ^ m a j^ p j j e sa vje u sp je
ha razvijala svoju p olitiku ak tiv n o st i razb ijala ob ru ile
galnosti u kojem se godinam a nalazila.
Prve znaajne rez u lta te P a rtija je po stig la u k am p an ji
za p a rla m e n ta rn e izbore u p roljee 1935. godine. U d u h u
usvojenih irih politikih koncepcija, C en traln i k o m itet je
odm ah po rasp isiv a n ju izbora odluio da K PJ u estv u je u
izbornim b o rb am a, u k azujui na relativ n o iro k e m oguno
sti koje izb orna k a m p a n ja p rua za po litik u a k tiv n o st i za
p o p u larisa n je P a rtije i n jem h stavova u n aro d u .
63

Istiu i d a se b u ro a z ija g ru p isa la u b o rb i za v last u

dva izborna bloka vladajui i opozicioni, CK KPJ je zauzeo
stav da se tim buro ask im snagam a su p ro tsta v i trei blok
koji bi izraavao savez rad n i k e klase, se lja tv a i u g n jete n ih
ra c ija sa K P J na elu. N erealn o st ovakvog stav a bila je u
tom e to su b u ro a sk e opozicione p a rtije im ale od lu an
u tic a j na m ase i to je CK KPJ u stv a ra n ju treeg bloka
ra u n a o s takvim p o litikim snagam a kao to su bili soci
ja ld e m o k ra ti ivka T opalovia i lijeva k rila n e k ih opozicio
nih p a rtija , ko ja nisu im ala neki iri u tic a j u n aro d u ; osim
toga, te snage n isu ni eljele s a ra d n ju s K PJ. K ada je taj
p o k u a j pro p ao , CK KPJ je dao dire k tiv u d a P a rtija istu p i
sa sa m o staln o m listom . I to se pokazalo kao nerealn o , k ako
zbog veom a k ratk o g vrem ena, tak o i zbog m n o g o b ro jn ih
tekoa na ko je je ilegalna p a rtija nailazila u p rip re m a n ju
svoje liste. N a jp o slije je C en traln i k o m ite t dao d ire k tiv u da
se glasa za k a n d id a te U druene opozicije. Sve je to jo jed
nom pokazalo da ruko v o d stv o iz in o stra n stv a n ije dovoljno
poznavalo p rilik e u zem lji n iti je m oglo d a b lagovrem eno
u s m je ra v a a k tiv n o st P a rtije .
U prkos svem u tom e, uee K P J u izb o rn o j k a m p a n ji
dalo je zna a jn e rez u lta te . S tv a ra n je m izb o rn ih o d b o ra, pri
k u p lja n je m p o tp isa za listu , istu p a n je m k o m u n ista n a kon
fere n c ija m a i z borovim a i d rugim oblicim a ak tiv n o sti, KPJ
je u sp o sta v lja la k o n ta k t sa iro k im n a ro d n im slojevim a,
p o p u larisa la i p ro p ag irala svoje stavove i s tv a ra la svoja po
litika u p o rita. Bio je to n je n prvi sn an iji p ro d o r u poli
tiki ivot zem lje po slije zavoenja e sto ja n u a rsk e d ik ta tu re .
Ve u to k u izborne k a m p a n je P a rtija je istu p a la sa pa
ro la m a pro tiv faizm a i na liniji stv a ra n ja a n tifaistik o g
n a ro d n o g fro n ta . Ja sn ije koncepcije u tom pogledu dao je
S plitski plenum C K K PJ, ju n a 1935. N a to m p len u m u u in jen
je zn a a ja n k o ra k u izradi nove po litik e lin ije P a rtije . U
o d re iv a n ju politi k ih z a d ata k a P lenum je p oao od ocjene
d a su za o b a ra n je rea k c io n arn o g jugoslovenskog reim a i za
k o rje n ite d ru tv e n e p ro m je n e, p o d jed n a k o kao i rad n i k a
k lasa, z ainteresovani svi rad n i slojevi i svi u g n jeten i jugoslovenski n arodi. N a toj osnovi K PJ e se zalagati za stv ara
n je irokog an tifaisti k o g naro d n o g fro n ta F ro n ta na
ro d n e slobode. V eom a z n aajne p ro m je n e u nio je Plenum
C e n tralnog k o m ite ta i u p o litik u P a rtije o nacio n aln o m
64

p ita n ju . Prihvaen je stav da pravo na sam o o p red jeljen je ne

znai i bezuslovno otcje p lje n je i stv a ra n je nezavisnih drava.
Bio je to rez u lta t saznanja da je rje e n je nacionalnog p ita
n ja m oguno u sklopu jugoslovenske dravne zajednice.
Tim e je konano n ap u te n a ra n ija akciona p aro la o razbija
n ju Jugoslavije i stv a ra n ju B alkanske federacije.
U nap o rim a da pro n a e n a jb o lji p u t za realizaciju usvo
jen ih stavova, CKKPJ je dao inicijativ u za stv a ra n je legalne
Jedinstvene radnike p a rtije , koja bi bila in ic ija to r poveziva
n ja sa svim dem o k ratsk im i an tifaistik im snagam a na li
niji narodnog fronta. O snovan je Glavni inicijativni odbor,
koji je avgusta 1935. objavio p latfo rm u Jed in stv en e radnike
p a rtije . N apori da se p a rtija organ izu je bili su osujeeni
policijskim progonim a i o d b ija n jem svih b u ro ask ih p a rtija
d a s njom s a ra u ju .
Godine 1935. i 1936. b o rb en a a k tiv n o st rad n ik e klase
bila je u izrazitom p o rastu . Godine 1935. bilo je 140 radni
kih trajk o v a, to je dva p u ta vie u odnosu n a 1934. godi
nu. Godine 1936. b ro j tra jk o v a p o rasta o je na vie od 400.
Mnoge od tih tra jk o v a organizovali su i predvodili kom uni
sti. Na inicijativu k o m u n ista tra jk a i su postavljali, pored
e konom skih, i o ptepolitike zahtjeve, to je m nogim tra j
kovim a dalo k a ra k te r politikih a k c ija p ro tiv reim a. Neki
tra jk o v i p retv a ra li su se u duge i u p o rn e b o rbe, u kojim a
je na s tra n i poslodavaca uestvovala p olicija. K om unisti su
u m nogim sluajevim a organizovali a k cije so lidarnosti i
p o d rk e o stalih rad n ih lju d i tra jk a im a .
D jelujui u duh u stavova P a rtije , k o m u n isti su u toku
ovih i d rugih a k cija postigli znaajne rez u lta te u ostvariva
n ju ideje radnikog jed in stv a. Poto je K PJ nailazila na od
luan o tp o r so c ija ld e m o k ra tsk ih voa u sindikalnim centri
m a i radnikim kom oram a, k o m u n isti su teite bo rb e za
jed in stv o radnike klase p ren ijeli u pred u zea i lokalne rad
nike organizacije, o k u p lja ju i u ak c ija m a za ostvarenje
svakodnevnih zah tjev a sve radnike, bez obzira na to kojoj
sindikalnoj organizaciji p rip a d a ju . N ajvie panje p a rtija je
p o k lan ja la ra d u u organizacijam a U jedinjenog radnikog
sindikalnog saveza Jugoslavije (Urs). N jen o m aktivnou broj
u la n je n ih ra d n ik a u U rsu brzo je p o rasta o . Sam o 1936. go
din e bro j lanova U rsa p o ra s ta o je o d 30.000 n a 54.000. Te
5

65

godine k o m u n isti su osvojili rukov o d stv a m nogih lokalnih,

p a i n e kih ob lasn ih org an izacija ovog sin d ik ata.
T ako se po ste p e n o odozdo stv a ra lo b o rb en o jed in stv o
rad n i k e klase i u sve b ro jn ijim i o d lu n ijim a k cijam a ja
ala je n je n a d ru tv e n a uloga. To je bio p u t iz ra sta n ja rad
nike klase u ru kovodeu snagu an tifaisti k o g i d e m o k ra t
skog p o k re ta n a ro d n ih m asa i u jed n o p u t ja a n ja i afirm a
cije n jen e avangarde K PJ.
G odine 1935. i 1936. K om u n isti k a p a rtija Jugoslavije
bila je in ic ija to r i p red v o d n ik m n ogih p o litik ih akcija.
K o ristei se po v o ljn ijim uslovim a u v rije m e izborne k am p a
n je, p a rtijs k a ru k o v o d stv a i organizacije n astav ile su da o d r
avaju p o litike zborove, k o n fere n c ije i dru g e m asovne poli
tike a kcije, da ju i im a n tire im sk o i a n tifaisti k o obiljeje.
Takve ak c ije sp rovedene su p rek o raz n ih legalnih organizaci
ja i d ru ta v a ili se P a rtija k o ristila zb o ro v im a i k o n feren ci
ja m a p o jed in ih opozicionih s tra n a k a , istu p a ju i n a n jim a sa
svojim stavovim a. M eu n a jz n a a jn ije ak cije takvog k a ra k
te ra s p a d aju : politi k i m itin g oko 10.000 ra d n ik a u Celju,
z b o r oko 45.000 lju d i u K ragujevcu , zb o r n a B elvederu kod
C etinja, d e m o n s tra c ije p o ljo p riv re d n ih ra d n ik a u S ta ro m
B eeju i m noge druge. U to k u tih a k c ija esto je dolazilo
do s u k o b a sa policijom . N ajvee k rv o p ro lie p o lic ija je iza
zvala na zb o ru na B elvederu, gdje je poginulo 6 , a ran je n o
33 u e sn ik a zb o ra. U prkos te ro ru , p o litik e a k c ije p ro tiv re
im a n isu p re s ta ja le . One su bile d okaz n ep rek id n o g p o ra
s ta s p re m n o sti n a ro d n ih m asa da se p o d ru k o v o d stv o m KPJ
b o re za o s tv a re n je sv o jih so c ija ln ih i n acio n aln ih tenji.
Bio je to p u t s tv a ra n ja i ire n ja an tifaisti k o g i antire im skog fro n ta p od ruk o v o d stv o m K PJ.
Z n a a jn e u s p je h e P a r tija je o stv a rila u k a m p a n ji za
o p tin sk e izbore 1936. godine. T ada su p o jed in e p o k rajin sk e
p a rtijs k e org an izacije ve bile u m o g u n o sti d a istu p e na iz
b o rim a , k o riste i se n ek im legalnim p o litik im o rg an izacija
m a koje su ve bile fo rm ira n e na p latfo rm i n aro d n o g fro n ta.
U Sloveniji je tak v a o rg an izacija b ila S eljako-radniki po
k re t, u H rv a tsk o j R adniko-seljaka ili P uka fro n ta , u Crnoj
G ori R adniko-seljaka s tra n k a , u S rb iji F ro n t n aro d n e slo
bode, u M akedoniji M akedonski n a ro d n i p o k ret. P a rtija je
p rek o ovih org an izacija u sp je la da k a n d id u je vei b ro j kom u
n ista za o p tin sk e o d b o rn ik e , od k o jih s u n ek i bili i izabrani.
66

Pored ilegalnih p a rtijs k ih listova i drugih publikacija,

v ovom periodu p o krenuti su m nogi legalni listovi i asopisi
koji su bili ili pod neposrednim rukovodstvom ili pod utica
jem K PJ, to je doprinosilo ire n ju i p o p u larisan ju narodnofrontovske, antireim ske platform e Partije.
U ovom periodu dolo je do poleta naprednog om ladin
skog pokreta. Jo je vie porastao intenzitet studentskih
akcija. U 1935. i 1936. godini studen ti su vodili prave poli
tike bitk e za a u tonom iju univerziteta i m asovno uestvo
vali u svim antireim skim i antifaistikim akcijam a koje
je po k reta la KPJ. Da bi slom ila stu d en tsk i pokret, vlada je
p rim jen jiv ala n a jo k ru tn ije m jere policija je pucala na
studente, od kojih su neki i ubijeni, m asovno ih hapsila i
prem laivala, a vlada je donijela odluku o stv aran ju koncen
tracionog logora u V iegradu, u koji je jan u a ra i feb ru ara
1935. otp re m lje n o nekoliko grupa stu d en ata. Ali sve to nije
slom ilo b orbeni duh stedenata. U m nogobrojnim akcijam a
koje je organizovao Skoj stvaralo se i jaalo jedinstvo ju
goslovenskih stu d e n a ta na a ntifaistik o j i revolucionarnoj
platform i KPJ. S tu d en tsk i p o k ret razvio se u jedno od naj
zn a ajnijih u p o ri ta P a rtije u bo rb i za jedinstvo narod
nih m asa.
U isto vrije m e om ladinski po k ret, pod rukovodstvom
Skoja, stvorio je znaajna u p o rita u m asam a radnike, se
ljake i sred n jo k o lsk e om ladine. U m nogim legalnim za
d runim , k u ltu rno-prosvjetnim , sp o rtsk im i drugim organi
z acijam a koje su okupljale om ladinu, Skoj je stvorio zna
a ja n a ponegde i p resu d a n uticaj.
K rupni rezu ltati u ire n ju om ladinskog antifaistikog
i revolucionarnog p o k reta postign u ti su u toku akcije za
stv a ra n je svjetskog p o k reta om ladine p ro tiv rata i faizm a
u 1936. godini. S tv a ra n jem zem aljskog, p o k rajin sk ih i lo
kalnih odb o ra ovog po k reta , koji su odravali zborove i
konferencije posveene b orbi p rotiv faizm a i reakcionarnog
reim a u zem lji, om ladina grada i sela jo je vie zatalasa
na i u k lju e n a u politiki ivot.
G odine 1935. i 1936. jaao je u tic a j K PJ u enskom po
k re tu za ravnopravnost, za pravo glasa ena i za rjeavanje
d rugih specifinih p ro b lem a ena u o p te i zaposlenih ena
posebno. O jaao je u ticaj k o m u n ista u nek im organizacija
5*

67

m a fem in istik o g p o k re ta , a o k to b ra 1936. poeo je d a izlazi

n a p re d n i list ,,2 ena d a n a s .
M nogo iru ak tiv n o st sp rovodila je K P J 1935. i 1936. go
dine p rek o o rg an izacija C rvene pom oi k o ja je p o k reta la
m noge akcije, izm eu o stalih, k a m p a n je za a m n e stiju poli
ti k ih o su e n ik a i za pom o n a ro d u E tio p ije u v rijem e Musolinijeve ag re sije na ovu zem lju. T ad a je dolo i do p o b o lj
a n ja p oloaja p o liti k ih o su e n ik a po ro b ija n ic a m a Jugo
slavije. Uslovi p od ko jim a su ovi o su en ici izdravali kazne
p o stali su pod reim om d ik ta tu re gotovo nep o d n o ljiv i. Vi
e godinjom u p o rn o m i n e ra v n o p ra v n o m b o rb o m k o ju su vo
dili o suenici u ro b ija n ic a m a , u to k u k o je je sp ro v ed en o i
n ekoliko tra jk o v a glau, i a k c ijo m P a rtije u zem lji i inos tra n s tv u za p o b o lj a n je njihovog po lo aja, reim po ro b i
ja n ic a m a p o sta o je sno ljiv iji. P o b o ljan i su h ig ijen sk i uslo
vi, u k in u ti su razn i oblici to rtu re , dozvoljeno je ita n je
ta m p e i lite ra tu re , po liti k i osu en ici izdvojeni su u p o
sebne p ro s to rije itd . To je om oguilo jo in te n ziv n iji ra d
o su e n ih k o m u n ista na o p te m i m ark sisti k o m ob razo v an ju .
T ako su k o m u n isti ro b iju p retv o rili u k o lu u k o jo j su izu
avali m a rk s is ti k u te o riju , d ru tv e n e i p riro d n e n au k e, uili
s tra n e jezike, p revodili m a rk s is ti k u lite ra tu ru i tak o dalje.
R azvijajui ovako b o g a tu p o liti k u a k tiv n o st k ro z razn o
v rsn e oblike, P a rtija je p o ste p e n o sp ro v o d ila u ivot svoju
k o n c e p ciju o s tv a ra n ju a n tifaisti k o g , revolucionarno-dem ok ra ts k o g p o k reta . O stv aren i u sp je si p o tv rd ili su p rav iln o st
te ko n cep cije i pokazali da je K P J kon an o p ro n ala p u t za
povezivanje sa n a ro d n im m asa m a i p r o d ira n ja u p o litik i
ivot zem lje. O na se, u su tin i, oslo b o d ila ra n ijih sek ta k ih
stavova, kao i iluzija o m ogunosti stv a ra n ja n a ro d n o g fro n
ta odozgo s p o ra z u m im a s vo d stv im a raz n ih opozicionih
b u ro a sk ih p a rtija . Teite svojih n a p o ra K P J je p ren ijela
tam o gdje su ivjele i b o rile se n a ro d n e m ase, p o k reu i
ih u a k c iju za o stv a riv a n je njih o v ih svak o d n ev n ih zah tjev a
i raz v ija ju i njih o v u sv ije st o m o guim p u tev im a ra z rje a
v a n ja sloenih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje n o sti jugoslovenskog d ru tv a . Na taj n ain b o rb a za s tv a ra n je n a ro d
nog fro n ta b ila je u s u tin i b o rb a za p rev o e n je rad n ih i
n acio n aln o u g n je te n ih m asa n a rev o lu c io n a rn e p o zicije K o
m u n isti k e p a rtije .
68

Novi stavovi K P J o nacionalnom p ita n ju veom a su do

prinijeli n jen im politikim uspjesim a. Ono to je u tom po
gledu postavio S plitski plenum CK jo je jasn ije i preciznije
razraeno na S a vjetovanju rukovodeeg aktiva KPJ u Mo
skvi, avgusta 1936. godine. Na ovom sav jeto v an ju prihvaen
je stav da je K PJ p rotiv raz b ija n ja dravnog jed in stv a Ju
goslavije, da je odluno p rotiv sep ara tisti k ih p o k reta Ante
Pavelia, Vane M ihailova i drugih agenata faistikih sila i
da je za rje e n je nacionalnog p ita n ja u okvirim a Jugoslavije.
U isto vrijem e ja sn ije je odreen stav p rem a nacionalnim
pokretim a koje predvode buroask e p a rtije . Svjesna ne
dosljednosti tih p a rtija , K PJ se ne-m iri s njihovom rukovo
deom ulogom u nacionalnim pokretim a. Polazei od postav
ke da je nacionalno p ita n je dio p ita n ja revolucionarnog pre
obraaja, K PJ e jo odlunije nastav iti b o rb u za stv aran je
jedinstvenog fro n ta svih rad n ih i nacionalno ugn jeten ih m a
sa na svojoj a n tifaisti k o j, revolucionarno-dem okratskoj
p latform i.
Politiki u sp je si koje je K PJ pop rije m a u P a r t'ju bilo izrazitih pojava sektatva, P a rtija je 1935. godine b ro jn o znatno ojaala.
Od neto m anje od 2.000 lanova uoi IV zem aljske konfe
rencije, u jesen 1935. godine bro j lanova je p o rastao na oko
3.000. O jaale su postojee i obrazovane nove p a rtijsk e orga
nizacije i rukovodstva. Ali je taj proces p riv rem en o bio p re
kinut m asovnim ha p en jim a kom un ista, koja su poela o kto
bra 1935. Policiji je n a jp rije pao u ru k e ore M itrovi, se
k re ta r Z em aljskog b iro a CKKPJ, pa su ubrzo otkriveni i
pohapeni lanovi gotovo svih p o k rajin sk ih i m nogih niih
rukovodstava. Do m a rta 1936. uhap en o je oko 950 lanova
KPJ. Da bi iznudila p riznanja, policija je p rim jen jiv ala n aj
svirepije m etode u m u enju uhapen ih kom unista.
Bio je to za K PJ teak udarac. M eutim , iako su m a
sovna h a penja n aro ito rukovodeeg aktiva p rivrem eno za
koila u n u tra n ji razvitak P a rtije i negativno uticala na nje
nu akcionu sposobnost, razvitak p olitikih p rilik a u zem lji
1936. godine pokazao je da n ije vie bilo m ogue zaustaviti
uspon revolucionarnog p o k reta . K o m u n istik a p a rtija Jugo
69

slavije ve je stv o rila solidna u p o ri ta u rad n im m asam a i

u njene redove ukljuivalo se sve vie novih a k tiv ista. Zbog
toga ni tako m asovna h a p en ja n isu vie m ogla dovesti u
p ita n je n jeno organizaciono jedinstv o .
Do o z biljnih organizacionih p o rem e aja dolo je 1936.
godine u S koju. K u rs na stv a ra n je m asovnog a n tifaistik o g
om ladinskog p o k re ta na VI ko n g resu K o m u n istik e om la
dinske in te m ac io n a le i na IV z em aljsk o j k o n fere n c iji Skoja,
s e p te m b ra 1935, nalagao je m nogo iru p o litik u ak tiv n o st
Skoja, a sam im tim i raz b ija n je u a u re n o sti njegovih orga
nizacija i n a j ire angaovanje skojev sk o g ak tiv a u legalnom
ra d u sa om ladinom . U slijed toga to ovaj stav n ije bio do
voljno razra en , to ruk o v o d stv a P a rtije i S k o ja n isu jasn ije
p recizirala kakve organizacione p ro m je n e nalae sp ro v o en je
toga stava, u p ra k si je dolo ak i do p o jav a ra s p u ta n ja
organizacije Skoja.
Inte n z iv n ija po liti k a ak tiv n o st jo je vie ista k la ra s k o
ra k izm eu P a rtije i n jenog ru k o v o d stv a u in o stran stv u .
C entralni ko m ite t, ije je sje d ite bilo u P arizu, n ije bio u
m ogunosti da p ra ti raz v ita k P a rtije i d a u sm je ra v a n jen u
m n o g o stru k u a k tiv n o st. O dvojen od ivota u zem lji, vezan za
K o m in te m u i zavisan od njen o g a p a ra ta u po litik o m , m a
terija ln o m i svakom dru g o m pogledu, C en traln i k o m ite t je
vie djelovao kao o rgan K o m in te m e nego kao ru k o v o d stv o
jed n o g politikog, rev o lucionarnog p o k reta . B iro k ra tiz a m i
k a rije risti k e ten d e n c ije bili su izvor lin ih su k o b a i grup a tv a u C en traln o m ko m ite tu . N osilac tak v ih o d n o sa bio
je, p rije svega, s e k re ta r P a rtije M ilan G orki.
P ita n je p o v ra tk a CK u z em lju sve je ee b ilo p re d m e t
diskusije. P o k re ta li su ga a k tiv isti i ru k o v o d stv a iz zem lje
i pojed in i lanovi C e n tralnog ko m ite ta . K o n an o je CK KPJ,
sred in o m 1935. godine, obrazovao svoj Z em aljsk i b iro sa
sje d ite m u Z agrebu, sa za d atk o m d a od rav a veze s p a rtij
skim rukov o d stv im a i da u sm je ra v a n jih o v rad . Pozitivni re
z u lta ti iz ra d a Z em aljskog b iro a jo su n e p o sre d n ije istak li
neo p h o d n o st p o v ratk a C e n tralnog k o m ite ta u zem lju. O tud
i o d luka ve p o m enutog S a v jeto v a n ja ruk o v o d eeg ak tiv a
K PJ avgusta 1936. u M oskvi da CK K PJ p re e u zem lju. U
to v rijem e u slije d ila je i od lu k a K o m in te m e d a Jo sip Broz
T ito ue u n a ju e ru k o v o d stv o K P J, i to s p o se b n im ovlae70

njim a da n e p osredno rukovodi radom P a rtije u zemlji i

da p riprem i uslove za pov ratak C entralnog kom iteta, odnos
no za njegovo fo rm ira n je u zem lji.

2.
P R V E M J E R E ZA K O N SO L ID A C IJU K P J I
P R O IR E N J E N J E N E P O L IT I K E A K T IV N O STI.
TIT O V A BO R B A ZA PA R T IJU
U decem b ru 1936. Josip Broz Tito
doao je iz Bea, gdje je tada bilo
sje d ite CKKPJ, u zem lju sa osnov
nim zadatkom da radi na u n u tra n jo j konsolidaciji Partije.
N aslijeene slabosti bile su jo ozbiljna p rep rek a brem
u n u tra n je m razvitku K PJ, to je bio jed an od osnovnih
uslova za n jen u efikasnu politik u aktivnost. Negativno
nasljee izraavalo se u pojavam a lik v id ato rsk ih i frakcio
nakih tendencija, u se k ta tv u o p ita n ju om asovljenja Par
tije i z aau renosti pojed in ih organizacija, u niskom idejno-politikom nivou lanstva i posebno rukovodeih kadrova i
z apostavljanja m ark sistik o g obrazovanja, u pojavam a ne
budnosti i slabog d ra n ja pojed in ih u h ap en ih k om unista
pred policijom itd. D olaskom u zem lju Josip Broz T ito imao
je m nogo p o v oljnije m ogunosti da obezbijedi sprovoenje
m jera na u n u tra n jo j k onsolidaciji P a rtije za k o je se godi
nam a borio.
U n u tran ja k o n so lid acija P a rtije m ogla je doi sam o kao
rezultat d u g o tra jn o g i u p o rn o g ra d a i zalaganja n ajb o ljih
p a rtijsk ih aktiv ista . Zbog toga je T ito najveu p anju posvjetio politici v a sp ita n ja i izbora p a rtijs k ih kadrova. Njegov
kurs bio je s m je lija o rije n ta c ija n a m lae kadrove koji
su svoju v jern o st P a rtiji i svoje o rg an izato rsk e i politike
sposobnosti dokazivali u p rak si rev o lu cio n arn e borbe. On je
traio i bo rio se za k o m u n iste stvarao ce, ljude koji se nee
slijepo po k o rav a ti d ire k tiv a m a i na n jih ekati da bi poli
tiki djelovali, ve takve koji e u m je ti stv aralak i i sam o
inicijativno d jelovati u duh u politik e linije P artije. Titovi
napori da o sigura ire m ark sisti k o o brazovanje k o m unista
i da im se vie i efik a sn ije pom ogne u snalaen ju u sve slo
enijim uslovim a po litik e b o rb e, ve u 1937. godini dali su
Titov rad na konsolida
ciji Partije

71

prv e zn a a jn e rez u lta te . Ponovo je p o k re n u t te o rijs k i o rg an

K P J K lasna b o rb a , a P ro le te r, o rg an CK KPJ, i d ru g a
p a rtijs k a ta m p a svojim s a d r a je m vie se p rib liila p o tre
b a m a p a rtijs k ih a k tiv ista . To je d o p rin o silo b rem uzdiza
n ju i o d a b ira n ju ruk o v o d eih k a d ro v a i p ro iriv a n ju osnove
za p o p u n jav a n je , a esto i za p o tp u n u izm jen u p o jed in ih
ru k o v o d sta v a P a rtije . To e om oguiti d a se u sk o ro iz s a sta
va p rete n o m la d ih k a d ro v a o b raz u je u z em lji nov C en traln i
k o m ite t K PJ.
V eom a z n a a jn a m je ra u organ izacio n o j i p o litik o j iz
g ra d n ji P a rtije , k o ju je T ito p rip re m io , b ila je sp ro v o en je
odluke IV ze m a ljsk e k o n fere n c ije o fo rm ira n ju k o m u n isti
kih p a rtija S lovenije i H rv a tsk e u n u ta r K PJ. P o slije o b im n ih
p rip re m a osnivaki k o n g res K om u n isti k e p a rtije Slovem je
o d ra n je a p rila 1937. O snivaki k on g res KP H rv a tsk e o d ran
je po e tk o m av g u sta iste godine. U d o k u m en tim a koji su
usv o jen i n a ovim k o n g resim a k o n sta to v a n o je d a o sn iv an jem
K P S lovenije i K P H rv a tsk e K o m u n isti k a p a rtija Ju g o sla
vije eli jo o d re e n ije da ista k n e sv o ju zain te re so v a n o st za
rje e n je n acio n aln o g p ita n ja u Ju g o slav iji i svoje stan o v ite
d a se rje e n je toga p ita n ja m oe o b ez b ije d iti jed in o u okvi
ru b o rb e za k o rje n iti d ru tv e n i p reo b ra a j.
U isto v rije m e T ito je p o d sta k a o p ro ce s k o n so lid acije
S koja. U 1937. godini pro v ed e n e su zn a a jn e m je re za o t
k la n ja n je te k ih p o slje d ic a do k o jih je dolo u S k o ju ne
prav iln im sp ro v o e n je m o d lu k a k o jim a je tre b a lo o sig u rati
o m aso v lje n je i to ire legalizovanje njegovog rad a . S red i
nom 1937. godine T ito je obrazov ao O m lad in sk u k o m isiju
CK K PJ, sa Ivom Lolom R ib a ro m n a elu, sa zad atk o m da
rad i n a sre iv a n ju organizacionog s ta n ja u Sk o ju . T ad a je
T ito raz ra d io i u p u tstv a za ra d S k o ja, u k o jim a je u k azao
n a pu tev e iz ra s ta n ja S k o ja u b o rb en o jez g ro m asovnog om la
din sk o g p o k re ta .
U poredo sa rad o m n a u n u tra n jo j
kon so lid a c iji P a rtije i S k o ja, T ito
j e n a s to ja o d a n jih o v u p o liti k u ak
tiv n o st jo vie razv ije i u sm je ri n a
n a jv a n ije drutv en o -p o litik e p ro b lem e. To je bilo v rijem e
jo inte n z iv n ijih p rip re m a faisti k ih sila za o sv ajak i rat.
N je m a k a i I ta lija s u 1937. godine poveale p o m o reakcio-

Razvitak 1 aktivnost narodnog

1937- St-

72

n a m im snagam a u S paniji, koje su ju la 1936. povele graan

ski ra t pro tiv narodn o fro n to v sk e vlade. U to vrijem e vlada
M ilana Stojadinovia sve se vie povezuje s faistikim sila
m a. N a jp rije je dolo do trgovinskih i drugih privrednih
aranm ana s N jem akom i Italijom , prek o kojih je jaao
uticaj na ro ito njem akog k ap itala u jugoslovenskoj privre
di, a zatim i do p ro iriv a n ja politikih veza i p rijateljsk ih
odnosa. Pribliavanje faistikim silam a ogledalo se i u
h laenju odnosa sa zapadnim silam a i sa zem ljam a Male
antante. Da bi suzbila p o ra st nezadovoljstva i politiku ak
tivnost d e m o k ra tsk ih snaga, vlada M ilana Stojadinovia je
u u n u tra n jo j politici sve vie k o ristila faistike metode.
Una je p rih v a tila po litik u nem ijean ja" u graanski rat u
Spaniji, a, u stv ari, progonila je sve one koji su izraavali
sim patije p rem a R epublici i eljeli d a pom ognu n jenu odbranu. V lada je isto tako n a sto ja la da zaustavi talas radnikih
trajkova. R aznim u red b a m a pokuala je da oduzme pravo
radnicim a n a tra jk , a z abranom rad a sindikalnih organiza
cija ije su rukovodstvo preuzim ali ko m u n isti, priprem ala
se da ras p u s ti U rsove sindikate.
Godine 1937. po sta la je intenzivnija i politika aktivnost
opozicionih b u ro a sk ih p a rtija . One su odlunije isticale
svoje ra n ije z ahtjeve za dem o k ratizaciju i za uk id an je cen
tralizm a. Na toj osnovi vodstva ovih p a rtija obrazovala su
o k to b ra 1937. B lok n a rodnog sporazum a. Teite njihove
akcije bilo je rje e n je takozvanog h rv atsk o g pitan ja.
U takvim uslovim a K PJ je ulagala nap o re da se jo vie
angauje u politikom ivotu zem lje i da se na irem frontu
bori za utic a j u n a ro d u . Polazei od toga da buroaske opo
zicione p a rtije n a s tu p a ju sa d e m o k ratsk im parolam a i da
jo o stv a ru ju z n a ta n u tic a j u naro d u , KPJ je pozdravila
stv a ra n je B loka naro d n o g sporazu m a, ali je u isto vrijem e
ukazala na njegovu jed n o s tra n o s t, s obzirom na to da je
isticao sam o pro b le m srp sko-hrvatsk ih odnosa i zahtijevao
rjeav an je sam o h rv atsk o g p ita n ja i da su u Bloku bili za
s tupljeni sam o pred sta v n ic i S rb a i H rvata. Ukazano je, ta
koe, da bi u takvom bloku tre b a lo da bude zastupljena i
rad n i k a klasa. To# je bio povod da CKKPJ ponovo pokua
sa stv a ra n je m legalne rad n i k e p a rtije S tran k e radnog
naroda. K ra je m 1937. godine obrazovan je Glavni, a zatim
p o k rajin sk i i lo kalni in ic ijativni o d b o ri za stv aran je ove
73

stran k e. S tra n k a je istu p ila sa n a ro d n o fro n to v sk o m p la tfo r

m om . N eka lokalna ru k o v o d stv a i org an izacije S tra n k e rad
nog n a ro d a razvile su iro k u ak tiv n o st. P rek o n jih ie KPJ
jaala svoj u ticaj i m eu lijevo o rije n tisan im p ristalica m a
opozicionih b u ro a sk ih p a rtija . M eutim , p o k u aj da se po
stigne s a ra d n ja sa v rhovim a tih s tra n a k a ponovo je doivio
ne u sp je h .
S obzirom n a sve veu o p a sn o st od faisti k e a g resije i
na p o litik u jugoslovenske vlade, ko ja je slab ila o d b ram b e n u
snagu zem lje, K PJ se 1937. godine m nogo vie z a in tereso v ala
za problem e m e u n a ro d n o g poloaja zem lje i u tom p rav cu
p ojaala svoju ak tiv n o st. Tu o rije n ta c iju d ao je CK KPJ u
svojoj rezoluciji p oetkom 1937. Povodom svakog znaainijeg d o g aaja koji je bio vezan za s p o ljn u p o litik u Ju g o sla
vije, K PJ je zauzim ala svoj stav i sp ro v o d ila odg o v araju e
akcije. U ilegalnoj i legalnoj ta m p i on a je iznosila svoja
tu m a e n ja tih dogaaja, o tk riv a ju i p rav i sm isao vladine
s p oljne politike. O na je tak o e organizovala i vodila m noge
akcije vezane za s p o ljn u p o litik u i m e u n a ro d n i poloaj
Jugoslavije. M eu n a jp o z n a tije a k c ije u 1937. godini spa
daju : d e m o n stra c ije p rilik o m p o sje te m in istra s p o ljn ih p o
slova Ita lije g ro fa a n a , m an ifesta cije p rilik o m d o lask a E.
B enea, d e m o n stra c ije povodom p o sje te n jem ak o g m in istra
fon N o jra ta , m an ifesta cije p rilik o m b o rav k a m in istra vlade
N arodnog fro n ta F ra n cu sk e I. D elbosa, m n o g o b ro jn e de
m o n strac ije i druge a k c ije povodom p o k u a ja vlade d a ratifik u je K o n k o rd a t i druge. U ovim a k c ija m a uestvovale su
d esetine h ilja d a ljudi, p rih v a ta ju i p a ro le K PJ.
N a jz n a a jn ija a k c ija k o ju je K P J vodila 1937. godine na
m e u n a ro d n o m p lan u bila je u vezi s g ra a n sk im ra to m u
Spaniji. p a n ija je p o sta la p o p ri te b o rb e izm eu n a jm ra
nijih , faisti k ih sila i n a p re d n ih , a n tifa is ti k ih snaga. Na
stra n i rea k c io n arn ih p o b u n je n ik a u S p a n iji nale su se fa
istik a N jem ak a i Ita lija , n jih su po d rav ale sve snage
evropske i sv je tsk e rea k c ije . Na s tra n i R ep u b lik e S p an ije
bile su s im p a tije i p o d rk a S o vjetsk o g Saveza, m e u n a ro d
nog k o m u nistikog p o k re ta i a n tifa is ti k ih d e m o k ra tsk ih
snaga u svijetu. V lade z a p ad n ih sila p ro g lasile su p o litik u
takozvanog n e m ijea n ja, a n isu n ita p red u zele p ro tiv m ije
a n ja faisti k ih sila koje su p o slale svoje tru p e u pom o
fra n k istik im p o b u n jen ic im a . A n tifaistik e snage sv ijeta
74

ulagale su velike nap o re u toj neravnoj bici, svjesne da

odbranom R epublike panije tite slobodu i nezavisnost
svih naroda. O d braniti paniju znailo bi dobiti jed n u ve
liku b itk u u nap o rim a da se zaustavi faistika agresija i
onem ogui novi svjetski rat.
Z naajan d oprinos tim n aporim a dala je K om unistika
p a rtija Jugoslavije. Ona je m obilisala svu nap red n u javnost
zem lje na stra n i R epublike panije, a cjelokupnu aktivnost
u tom prav cu nep o sred n o je povezivala sa borbom protiv
reakcionarnog reim a u zem lji. U toliko je svaka od mnogo
bro jn ih i raznovrsnih a kcija pom oi i po d rk e Spaniji u
isto vrijem e do p rin o sila ja a n ju antifaistikog, narodnofrontovskog p o k re ta u zem lji i m obilizaciji narodnih m asa
v borbi za rje a v an je u n u tra n jih , socijalnih i nacionalnih
problem a. Pored p olitikih a kcija so lid arn o sti i akcija za
p rik u p lja n je m ate rijaln e pom oi p anskom narodu, KPJ je
organizovala slan je d obrovoljaca u in tern acio n aln e brigade
koje su se b orile na s ira n i S panske Republike. Uprkos na
sto ja n ju reim a da po svaku cijen u sp rijei odlazak dobro
voljaca, u S p a n iju je stiglo vie od 1.600 Jugoslovena. Meu
njim a bilo je ista k n u tih rukovodilaca K PJ i prek aljen ih re
volucionara. U S paniji su se borili B lagoje Parovi, Vladim ir
opi, M arko O rekovi, B oidar M aslari, V eljako Vlahovi
i m nogi drugi. Jugosloveni su se isticali h rab ro u i sam o
prijegorom . Poginulo ih je vie od 700, a vie od 300 bilo
je ranjeno. M nogi su po stali oficiri i politiki kom esari. U
panskom g ra a n sk o m ra tu stekli su vojno obrazovanje i
bogata ra tn a isk u stv a m nogi Jugosloveni koji e nekoliko
godina kasnije b iti ista k n u ti o rganizato ri u sta n k a i narodnooslobodilakog ra ta u svojoj zem lji. O dnos KPJ prem a borbi
panskog n a ro d a pro tiv faizm a bio je izraz njenog in tern a
cionalizm a i visoko razvijenog o sje a ja m e u n aro d n e revo
lucionarne i an tifaisti k e solidarn o sti.
U vrijem e kad a su n a p o ri za unuTltova borba za Partiju
t r a n ju ko n solidaciju P artije i njeno
u sp je n ije p ro d ira n je u politiki ivot zem lje davali sve vidnije rezultate, nad K PJ i jugoslavenski revolucionarni po
kret nadvila se je d n a nova opasnost. To je bio period u ko
jem su sta ljin sk e istk e u S ovjetskom Savezu dostigle
kulm inaciju. N jim a su, p o re d m no g o b ro jn ih sovjetskih kad
75

rova, bili zahvaeni i vrhovi d ru g ih k o m u n isti k ih p a rtija .

M nogi rukovodei kad ro v i tih p a rtija b ili su pohapeni i
u n ite n i, a neke p a rtije ra sp u te n e . U tim istk a m a stra d a li
su i m nogi rukovodei lju d i K PJ, m e u k o jim a Filip Filipo
vi, S im a M arkovi, S tje p a n i uro Cviji, K ota Novakovi,
K am ilo H o rv a tin , R a d o m ir V ujovi, V lad im ir opi i m nogi
drugi. S re d in o m 1937. godine iz P ariza, gdje je neto ran ije
p ren e se n o sje d ite C K K PJ, pozvan je u M oskvu i uh ap en i
gen eraln i s e k re ta r CK K PJ M ilan G orki. T ad a je u Kominte m i zavladalo s h v a ta n je da je K PJ p u n a im p e rija listik ih
p iju n a , s n jen im rukov o d stv o m su p re k in u te veze, a finansijsk o -m a te rija ln a pom o za izdav an je p u b lik a c ija i druge
a k tiv n o sti K PJ od stra n e K o m in te m e o b u sta v lje n a . U vrho
vim a K o m in te m e po sta v lja lo se p ita n je ra s p u ta n ja KPJ.
T ad a je T ito, preuzevi dun o st n a jo d g o v o rn ije linosti
u C e n tra ln o m k o m ite tu , p o red ra d a n a k o n so lid aciji i proiiiv a n ju po liti k e a k tiv n o sti, u ao u b itk u za o d b ran u Par
tije . On je u svojim pism im a upozo rav ao ru kovodioce Komin te rn e d a se s ta n je u K PJ ne m oe o c je n jiv a ti p rem a sta
n ju u n jen o m C en traln o m k o m ite tu i tra io sag lasn o st da
se u zem lji fo rm ira novo rukovo d stv o . Ali je vie takvih
njegovih in te rv e n c ija o stalo bez odgovora. Bio je to jasa n
znak da se u v rhovim a K o m in te m e p ita n je K PJ i dalje
sm a tra lo otv o re n im , a n je n a su d b in a neizvjesnom . U prkos
lom e, T ito je na sta v io s rad o m na zap o eto m p oslu konso
lid a c ije i p ro iriv a n ja p olitike d je la tn o sti P a rtije . N ije za
sta o ni p re d in jen ico m da je, p o slije h a p e n ja G orkia i
opoziva od s tra n e K o m in te m e n e k ih lanova P olitbiroa
C K K PJ, o sta o u P arizu jed in i lan ueg ru k o vodstva. Odlu
no je p ru a o o tp o r p o jed in c im a iz ra n ijih ru k o v o d stav a u
P arizu (L. K usovac i J. M ari) i n a ro b iji (P. M ileti) koji
su, n a sto je i da zadovolje svoje k a rije risti k e am bicije,
rr-vili fra k c io n a k u a k tiv n o st.
Tek u d e c em b ru 1937. stigla je iz K o m in te m e p rva po
ru k a u ko jo j se u tv r u je da glavnu o d g o v o rn o st za rad
u K P J do ra z rje e n ja sa d an je g ru k o v o d stv a snosi Josip
B roz Tito. T ito je tim e dobio izv jesn u p o d rk u da istraje
na svom p u tu , ali tim e ova sv o jev rsn a k riza K PJ nije bila
okonana. N jen s ta tu s u K o m in te rn i o sta o je i dalje neiz
v jesta n , i p re d T itom je s ta ja la jo d uga i u p o rn a b o rb a za
o tk la n ja n je o p a sn o sti k o ja je o tu d p rije tila .
76

KOM UNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U BORBI ZA DEMOKRATIZACIJU I ODBRANU
N EZAVISNOSTI JUGOSLAVIJE (1938 1941)

1.
K O N SO L ID A C IJA K P J I P O K R E T ZA ODBRANU
Z E M U E UO I IZ B IJA N JA DRUGOG SV JE T S K O G RATA
Dok su u K o m in tern i i dalje odlagali rje e n je p roblem a KPJ, Tito se,
u v iai u.'ii o p asn o st od neizvjesnosti
u kojoj se P a rtija nalazila, odluio
na k o rak koji e im ati prelom an
znaaj u njen o m d aljem razvitku i d jelatn o sti. U m artu 1938.
godine rije io se da p rek in e sa ekan jem konane odluke od
stra n e K o m in te m e i poao iz Pariza u zem lju sa osnovnim
ciljem da tam o fo rm ira novo rukovodstvo P a rtije i da na
stavi zapoeti ra d na u n u tra n je m sre iv an ju s ta n ja u orga
nizaciji, njen o m ja a n ju i u sm je ra v a n ju n jene politike
aktivnosti. Tako je T ito, m aja 1938. godine, form irao Privre
m eno rukovodstvo K PJ u zem lji, u koje su, p ored Tita,
uli E. K ardelj, F. Leskoek, M. M arinko, M. ilas, A. Rankovi, J. K ra, a n eto k asnije I. M ilutinovi i I. L. Ribar.
Iako je ovo rukovodstvo odm ah poelo da radi, oznaivi
na taj nain u k la n ja n je viegodinjeg rask o ra k a izm eu
P a rtije i ru k ovodstva u em igraciji, a tak o e i p relom nu po
b jedu svih snaga u K PJ koje su izrastale u neposrednoj
b orbi rad n i k e klase, za njegovu afirm a c iju i prizn an je u
K om interni tre b a lo se jo u p o rn o b o riti. O tom e svjedoi
T itova p rep isk a s g eneralnim s e k re taro m K o m in tem e Georgi
D im itrovom u lje to 1938. godine. Tek u jesen 1938, za vri
jem e bo rav k a u M oskvi, T ito je dobio saglasnost za sav
dotad an ji ra d n a konsolidaciji P a rtije , to je, p rije svega,
bilo izraeno u injenici da je tad a dobio m an d a t da for
m ira novi c e n tra ln i ko m ite t K PJ. Iak o su i kasn ije u vrho
vim a K o m in te m e izraavane rezerve p rem a KPJ, ovim je
k onano bilo pozitivno rije e n o n jen o p ita n je, odnosno bila
Formlranje
rukovodD^^im uraSojem'jaanJu
P artije

77

je o tk lo n je n a k riza K P J k o ja je u K o m in te rn i o tv o ren a sre

dinom 1937. godine. P oetkom 1939. godine fo rm ira n je
CK K PJ, u iji su sastav uli ve p o m en u ti lanovi P riv re
m enog rukovodstva.
U linosti Jo sip a B roza T ita, novog gen eraln o g s e k re ta ra
K P J, izraavao se k o n tin u ite t izm eu o nih snaga u jugoslovenskom rev o lu c io n a rn o m rad n i k o m p o k re tu k oje su u
p rvoj decen iji raz v itk a K P J bile nosioci n jen o g idejnog i
po litikog s a z rije v a n ja i b o rb e p ro tiv fra k c io n a tv a i m la
dih rev o lu c io n a rn ih snaga ko je su izrastale u g o dinam a dik
ta tu r e i p o leta revo lu cio n arn o g p o k reta . P u n ih d eset god.na
T ito je bio m e u n a jis ta k n u tijim p o b o rn ic im a za konsoli
d a c iju P a rtije i za novu p o liti k u lin iju k o ja e o b ezb ijed iti
n je n o povezivanje sa ra d n i k o m k laso m i d ru g im eksploatisa n im i nac io n a ln o u g n jete n im n a ro d n im m asam a.
T ek su stv a ra n je m ru k o v o d stv a u zem lji b ili o sig u ran i
uslovi za k o n a n u k o n so lid a c iju K o m u n istik e p a rtije Jugo
slavije. P ri tom e n ije bilo u p ita n ju sam o rje a v a n je u o b i
a je n ih u n u ta r p a rtijs k ih p ro b le m a. M nogi p ro b le m i u K PJ
n a sta li su i kao p o slje d ic a njen o g s ta tu s a u o k v iru Kom inte rn e i od n o sa ko ji su se fo rm ira li u to j m e u n a ro d n o j o r
ganizaciji. K o m u n isti k e p a rtije u la n je n e u K o m in te rn i
im ale su s ta tu s se k cija sa m nogim o g ran i e n jim a i obave
zam a od bezuslovnog p rih v a ta n ja p ro g ra m a K o m in te m e
do bezuslovnog izv ra v an ja raz n ih d ire k tiv a i o d lu k a n je
nog Izvrnog k o m ite ta . N egativne s tra n e tak o k ru to po
sta v lje n e o rg an iz a cije n a ro ito su dole do izraaja u
v rije m e k a d a je S ta ljin u sp o sta v io k o n tro lu n a d K om internom i k a d a je njegova rije p o sta la o d lu u ju a u o d re i
v a n ju n jen e p o litike. Pod S ta ljin o v im u tic a je m , k o m u n isti
ke p a rtije su se p re tv a ra le u a p a ra t za sp ro v o e n je n je
govih odluka. Tom e je d o p rin o sila i m a te rija ln a zavisnost
tih p a rtija od K o m in te m e, izraen a u fin a n s ira n ju njih o v ih
p u b lik a c ija , izd r a v an ju ruk o v o d eih k a d ro v a itd. O dnosi
stv o re n i n a tak v im o snovam a u sta lili su u p ra k si Kominte rn e tak v e p o s tu p k e kao to su s m je n jiv a n je i im en o v an je
ru k o v o d sta v a p o jed in ih k o m u n isti k ih p a rtija , a u p o sljed
nje v rije m e i odlu k e o ra s p u ta n ju n e k ih p a rtija . U slijed
svega toga rukovodei k a drovi k o m u n isti k ih p a rtija p retv a
rali su se od p o liti k ih ru k o v o d ila ca rev o lu cio n arn o g p o
78

k reta u dio inovnikog a p a ra ta K om intem e. Takav a p arat

form irao se i oko C entralnog k o m iteta KPJ u Parizu a
njegov najtip i n iji p red sta v n ik bio je generalni sek retar
Partije M ilan G orki. Mnogi rukovodei ljudi iz KPJ, kao i
Gorki, ivei godinam a u em igraciji, o k ren u ti K om interni
i zavisni od njenog a p a ra ta, odvojeni od ivota Partije i
pokreta u zem lji, gubili su lik revolucionara i upadali u
grupake borbe, koje su se razvijale n a tlu b iro k ratsk ih i
k a rijeristikih tendencija.
Okreui se p roblem im a konsolidacije Partije, novo ru
kovodstvo povelo je odlunu bo rb u p ro tiv takvih slabosti
u KPJ. Prva m je ra bila je likvidacija p a rtijsk e em igracije u
Parizu, pri em u je CK na sto ja o da spasi za P a rtiju sve one
bive lanove CK i druge a ktiviste koji su pokazivali sprem
nost da se iskreno angauju u rad u P a rtije u zemlji. Odm ah
je odlueno da se sje d ite p a rtijs k e tehnike prenese u ze
m lju, da se organizuje sistem ilegalnih ta m p a rija za izda
vanje p a rtijs k ih listova i d rugih p u b lik acija, da se izgradi
jedinstven sistem p a rtijs k ih veza i kanala. Usvojen je kurs
da P a rtija p o tre b n a m ate rijaln o -fin a n sijsk a sred stv a za svo
ju d jelatnost, za izdavanje p u b likacija, za izdravanje profe
sionalnih p a rtijs k ih rad n ik a itd. osigura u sam oj zemlji,
oslanjajui se n a m ate rijaln o -fin a n sijsk u p o d rk u radnike
klase i rad n ih lju d i uopte.
Novo rukovodstvo povelo je odlu n u b o rb u p ro tiv osta
taka starog sektakog sh v a ta n ja da P a rtija tre b a da bude
m alobrojna, duboko ilegalna organizacija, izgraena na si
stem u m alih, ko n sp ira tiv n ih elija i rukovodstava. Centralni
kom itet se b orio za tak v u e liju K PJ u kojoj e se sticati i
rjeavati sva p ita n ja ko ja in te re s u ju rad n e lju d e i za takva
rukovodstva K PJ k o ja e svojim djelovanjem , u p rkos ile
galnim uslovim a, izra sta ti u p o litik a ruk o v o d stv a m jesta ili
kraja u kom e d jelu ju .
Polazei od toga da je je d a n od osnovnih uslova da
KPJ izraste u av a n g ard u rad n ih i u g n jete n ih m asa njena
idejna i p olitika zrelost, novo rukov o d stv o je od poetka
posvjetilo najveu p a n ju pod izan ju idejnog i politikog ni
voa k om unista u c jelini i rukovodeeg p a rtijsk o g k ad ra po
sebno. N a toj osnovi o no je po k ren u lo inicijativu za obim
nije izdavanje m a rk sisti k e lite ra tu re , za organizovanje po 179

ti k ih kurseva, za u n a p re e n je siste m a idejno-politikog vasp ita n ja u elijam a, za o snivanje p a rtijs k ih kola u zem lji
itd. Velika p a n ja posveena je i izg ra iv an ju m oraln o g lika
ko m uniste-revolucionara, koji m o ra b iti h ra b a r i odluan,
sam o in ic ija tiv a n i s a m o p rije g o ra n , d ru elju b iv i h u m an .
U isto vrije m e povedena je odlu n a b o rb a p ro tiv razn ih
fra k c io n a a i lik v id a to ra koji su ve go d in am a koili orga
nizacionu k on so lid aciju P a rtije . N aro ito je b ila u p o rn a i
duga b o rb a p ro tiv p o k u a ja biveg lan a C en traln o g kom i
te ta P etk a M iletia da raz b ije jed in stv o K PJ. On je na
ro b iji, lano se p rik a z u ju i kao h e ro j P a rtije , u sp io da
ostv a ri svoj u tic a j na veliki dio ro b ija a -k o m u n ista , a u
isto v rije m e se povezao s nekim lju d im a iz a p a ra ta CK u
P arizu s n a m je ro m da uz njih o v u p om o o sn u je svoj Cen
tra ln i k o m itet. K onano je M ileti bio razo b lien i isk lju en
iz K om u n istik e p a rtije Jugoslavije. U to v rije m e savladane
su i lik v id a to rsk e ten d e n c ije , k o jih je n a ro ito bilo u Dal
m aciji i S rb iji, gdje su neki sta riji k a d ro v i u p o rn o p ru ali
o tp o r s tv a ra n ju ilegalnih organizacija, z a stu p a ju i stav da
k o m u n isti tre b a da d je lu ju iskljuiv o p re k o raz n ih legalnih
organizacija.
C en traln i k o m ite t je n a ro itu p a n ju posvetio obnav
lja n ju i kon so lid aciji p a rtijs k ih o rg an izacija u M akedoniji,
B osni i H ercegovini. V ojvodini i S rb iji, gdje je u slije d hap
e n ja dolazilo do z a sto ja u ra d u P a rtije . Analizu razv itk a
K P J i s ta n ja u n jo j dalo je Z em aljsk o sav jeto v an je njenog
rukovodeeg aktiva, od ra n o ju n a 1939. n a T acenu pod
S m a rn o m gorom u blizini L ju b ljan e. S a v jeto v an je je p oka
zalo da su o stv aren i zn aajn i rez u lta ti u ko n so lid aciji KPJ,
to joj je om oguilo da b rzim tem p o m p ro d ire u po litik i
ivot zem lje.
P oslije m je ra koje su pro v ed en e n a Titovu in icijativ u
u 1937. godini, o stv a re n i su zn a a jn i rez u lta ti i u izg rad n ji
Skoja. Poetkom 1938. o brazovan je CK S koja. Ju la 1939.
o d ra n a je V ze m a ljsk a k o n fere n c ija Sk o ja, k o ja je konstatovala veliki n a p re d a k u u n u tra n je m ja a n ju S k o ja i n je
govom iz ra s ta n ju u p red v o d n ik a m asovnog a n tifaistik o g
o m lad in sk o g p o k re ta . T ad a je S koj im ao oko 9.000 lanova.

U ovom p e rio d u je agresivna politik a faistikih sila dovela svijet

Da jvicu rata . Ja p an je ve 1937.
g dine P eo osvajaki ra t u Kini.
M arta 1938. N jem aka je okupi
rala A ustriju. O hrabrene politikom p o p u ta n ja Engleske
i d rugih z apadnih drava, faistike sile n astupale su
sve agresivnije. Vlade E ngleske i F rancuske, sep tem b ra 1938,
sporazum om sa H itlerom u M inhenu, rtvovale su nezavisnost
Cehoslovake, ko ju je N jem aka ub rzo okupirala. N apori
vlade Sovjetskog Saveza da se obuzda a g resija nisu naili
n a p o d rk u u D rutvu naroda.
P rik lju e n je m A ustrije, faistik a N jem aka izbila je
D a granice Jugoslavije. A prila 1939, poslije okupacije Alba
n ije, p o rasla je n ep o sred n a o pasno st i od faistike Italije.
O pasnost je bila u to liko vea to je vlada Jugoslavije blago
n a klono gledala na agresivne ak te faistikih sila, istiui
p o litik u tobonje n e u tra ln o sti i nem ijean ja. Ona je i dalje
p ro iriv a la priv re d n e aran m an e s faistikim silam a, tako
da se jugoslovenska priv red a sve vie p retv a ra la u privjesak
njem a k e privrede. Posljedice toga u b rzo su se osjetile u
o p ad an je ivotnog sta n d a rd a rad n ih ljudi.
U prkos n a s to ja n jim a da se uvoenjem faistikih m e
to d a odri n a vlasti, vlada M ilana Stojadinovia m orala je
d a odstupi. Izbori za N arodnu sk u p tin u d ecem bra 1938.
godine znaili su za n ju stv arn i poraz. N arodne m ase su
g lasan jem za U druenu opoziciju izrazile svoje duboko neza
d ovoljstvo u n u tra n jo m i spoljnom p olitikom reim a. Pod
p ritisk o m toga nezadovoljstva i sve teeg m eunarodnog
p oloaja Jugoslavije, v ladajua srp sk a buroazija odluila
se na u stu p k e svom na jja em p a rtn e ru h rv atsk o j bu ro
aziji. T ako je, avgusta 1939, dolo do sporazum a izm eu
p re d sje d n ik a nove vlade C vetkovia i p red sjed n ik a H rvatske
seljake s tra n k e M aeka. Na osnovu toga sporazum a obra
zovana je B anovina H rvatska, u kojoj je v last preuzelo vod
stvo H rv a tsk e seljake stra n k e , a n jen p red sjed n ik Maek
p o stao je p o tp re d sje d n ik nove jugoslovenske vlade. Pred
stavnici srp sk e i h rv atsk e buroazije p roglasili su da je
ovim sporazum om rije e n o h rv atsk o nacionalno pitanje.
S porazum om CvetkoviM aek rasp ala se Udruena
opozicija k o ja je nek o lik o p o slje d n jih godina istu p a la sa
M eunarodna 1 unutra*
nja situacija 1938. g o

81

za h tje v im a za u k id a n je cen tra liz m a , za ra v n o p ra v n o st i de

m o k ra tsk a p rav a . T im e je b io zav ren viegodinji p erio d
u kom e je ovaj m oni blok opozicionih b u ro a sk ih p a rtija
zauzim ao zn a a jn o m je s to u p o litik o m ivotu zem lje. Osno
vno p ita n je n a kom e je taj blo k bio ob razo v an h rv atsk o
n ac io n a ln o p ita n je bilo je za b u ro a sk e po litik e snage
s k in u to s dnevnog re d a sp orazum om izm eu srp sk e hegemon isti k e b u ro azije i v o dstva H rv a tsk e se ljak e stra n k e . U
su tin i, tim e n ije bio o stv a re n n ije d a n od d e m o k ra tsk ih za
h tje v a n a k o jim a je blok opozicionih s tra n a k a okupio veinu
n a ro d n ih m asa u p re th o d n o m perio d u . U sljed toga e se
p o liti k a k r e ta n ja u sljedeem p e rio d u k a ra k te ris a ti, s jed n e
s tra n e , g ru p is a n je m i po lariza c ijo m osno v n ih b u ro ask ih
p o liti k ih snaga, p rije svega, n a p ita n ju b o rb e za p rev last
izm eu srp s k e i h rv a ts k e bu ro a z ije i, s dru g e stra n e , ras
p a d a n je m b u r o a sk ih po liti k ih stra n a k a i sk re ta n je m na
ro d n ih m asa ulijevo ka a n tifaisti k o m i revolucionarno-d em o k ratsk o m p ro g ra m u K PJ.
Ova k ru p n a m e u n a ro d n a i u n u tra n ja z b iv an ja otva
ra la su jo ire p o lje za a k tiv n o st K PJ. O na je i d alje n a j
vie p a n je p o k la n ja la ja a n ju i p ro iriv a n ju jed in stv a ra d
nik e k lase kao vodee po liti k e snage revolucionam o-dem ok ra ts k o g p o k re ta . K o m u n isti su sa jo vie u s p je h a o stv arili
svoj u tic a j u U rsu, a tak o e i u d ru g im sin d ik a tim a (H rv at
ski rad n i k i savez, Ju g o ra s). U sljed nove e k o n o m sk e krize
izazvane r a tn o m psihozom i politik o m p riv re d n o g vezivanja
za faisti k e sile, b ro j tra jk o v a bio je o p e t u p o rastu . U
n a s to ja n ju d a s p rije e ja a n je po zicija K PJ u U rsu, refo r
m isti su tra ili d a se iz njegovih o rg an izacija isk lju e k om u
n isti i da se sin d ik a t reo rg a n iz u je . Bojei se jo veeg ja
a n ja u tic a ja K P J, oni su se izjasn ili za o d lag an je redovnog,
IV k o n g resa U rsa. N jih o v a n a s to ja n ja n aila su n a o dluan
o tp o r. K ongres je o d r a n a p rila 1938. godine u Z agrebu i n a
n je m u je p o b ije d ila id eja rad n i k o g jed in stv a.
P o liti k u a k tiv n o st u iro k im n a ro d n im m asam a K PJ
je n a sta v ila sa p oveanim in te n z ite to m , n a ro ito u vezi sa
izb o rim a za N a ro d n u s k u p tin u i n a lin iji ja a n ja o d b ran e
z em lje p re d sve n e p o sre d n ijo m o p a sn o u o d faistik e
agresije.
Iz b o rn u k a m p a n ju P a r tija je isk o ristila k ao po v o ljn u
m o g u n o st za p o p u la risa n je svoje p o litik e i za ja a n je svoga
82

u tic a ja u n arodu. Takvu a k tivno st je sprovodila preko

S tra n k e radnog naroda. S tvarala je n jene po k rajin sk e i lo
kalne odbore koji su odravali izborne zborove i konferen
cije ili su uestvovali u onim a koje su organizovale opozi
cione buroaske p a rtije . K roz te i druge oblike usm ene i
pism ene agitacije P a rtija je upoznavala n aro d sa progra
m om narodnog fro n ta, istiui svoje zahtjeve za stvaranje
n a rodne vlade koja bi pola putem dem okratizacije zemlje
i ja a n ja n jen ih o d b ram b en ih sposobnosti.
Osobito iro k u ak ciju razvila je KPJ poslije p rik lju en ja
A ustrije N jem akoj, a zatim u vrijem e ehoslovake krize.
Ta a k ta faistike agresije P a rtija je ocijenila kao poetak
o stvarivanja osvajakog plana faistik ih sila u Evropi. Po
vodom p rik lju e n ja A ustrije N jem akoj odrana je vanredna
ko n feren cija KP Slovenije, koja je ukazala na neposrednu
opasnost od faistike agresije i istak la da je prvi uslov za
o d b ran u zem lje ru e n je profaistik o g reim a i obrazovanje
vlade naro d n e odbrane. N a prve znake koji su ukazivali na
p rip re m e N jem ake za a g resiju na Cehoslovaku KPJ je
pozvala na uzbunu. Na n jen u inicijativu h iljad e Jugoslovena
javljale su se u dobrovoljce za o d b ran u ehoslovake. U
m nogim jugoslovenskim gradovim a, na poziv KPJ, m ase
g raana su uestvovale u m anifestacijam a p rija te ljstv a pre
m a ehoslovakom n a ro d u i d e m on stracijam a protiv spoljne
politike reim a. Tada je K PJ istupila s p arolom Braniem o
ze m lju , oko koje su se okupile an tifaistik i i p atrio tsk i
o rije n tisan e n a rodne m ase. Posebno je veliku aktivnost raz
vio Skoj. V ojna obuka po sta la je p red m e t irokog interesovanja om ladine. F orm iran i su i ba ta ljo n i o d b ran e prvi na
B eogradskom u niverzitetu, a zatim i u drugim centrim a.
O drani su m nogobrojni skupovi i p rire d b e posveene od
b ra n i zem lje i b o rb i pro tiv faizm a. U svim ovim akcijam a
isticani su zahtjevi KPJ za stv a ra n je vlade naro d n e odbrane
k o ja bi u u n u tra n jo j politici na sto ja la da rijei gorue
socijalne i nacionalne problem e, a u spoljnoj politici da se
povee sa zem ljam a koje su tako e ugroene od agresivnih
faisti k ih sila, i, posebno, sa Sovjetskim Savezom.
Ovakva aktiv n o st K PJ izvanredno je do p rin ijela jaan ju
n jenog u tic a ja i ugledu u n arodu. Ona je i dalje bila jedina
po litik a p a rtija u Jugoslaviji koja je ukazivala na poveanu
o p a sn o st od faistike agresije. N ijed n a bu ro ask a partija,

u k lju iv i i pa rtij'e k o je su inile U d ru en u o poziciju, n ije

u p o zo rav ala n a tu opasn o st. One su se bavile iskljuivo u n u
tra n jim p ro b lem im a. N ijed n a od n jih n ije se ni o sv rn u la
n a s u d b in u A u strije i ehoslovake. U toliko je u sv ijesti
n a ro d n ih m asa sve u o ljiviji bio ra s k o ra k izm eu d e m o k ra t
skih p a ro la o u n u tra n jim p ro m je n a m a s k o jim a su n a stu
pale voe tih p a rtija i n jihovog od n o sa p rem a tak o su d b o
nosnom p ita n ju kao to je p ita n je nezav isn o sti zem lje. To
je bio z n a a ja n fa k to r u ja a n ju s im p a tija p re m a K P J u
m asam a.

2. K O M U N IS T I K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE I
R E V O L U C IO N A R N O -D E M O K R A T S K I P O K R E T
U JU G O S L A V IJI ZA V R IJ E M E IZ B IJA N JA
D R U G O G S V JE T S K O G RATA
O h ra b re n p o litik o m p o p u ta n ja zap a d n ih sila H itle r je 1. se p te m b ra
1939 . n a p a o P o ljsk u . Uoi toga naS o v je tsk i S a v e , i N je n ta Jk a
p o tp isa le su p a k t o n e n a p ad a n ju .
Tim pa k to m H itle r je elio da n e u tra lis e S o v jetsk i Savez za
vrijem e p red sto je ih o sv a ja n ja u E v ro p i, a S o v jetsk i Savez se
n adao da e za dui p e rio d o sig u ra ti sebi m ir. Da bi u vr
stio takvu poziciju Sovjetskog Saveza, S ta ljin je u ticao i na
p ro m je n e u politici K o m in te m e, ko ja je p o slije ovoga p a k ta
n a p u stila a n tifa isti k u p la tfo rm u p rih v a e n u n a V II kon
gresu. T akva p ro m je n a u p olitici K o m in te m e u n ije la je za
b u n u u m e u n a ro d n i ko m u n isti k i p o k ret. U politici k om u
nistik ih p a rtija o tu p ila je o tric a a n tifaisti k e b o rb e u p ra
vo u v rijem e kada je H itle r poeo sp ro v o d iti svoj osv ajak i
p lan u Evropi n a p a d aju i je d n u zem lju za d rugom .
N apad na P o ljsk u je za E nglesk u i F ra n cu sk u bio signal
da se H itle r odluio n a o sv a ja n je ev ro p sk ih z em alja i na
o stv a re n je svog g o spodstva u c ijelo j E vropi. Zbog toga su
one objavile ra t N jem akoj. T ako je poeo dru g i sv jetsk i ra t.
Svi ovi d ogaaji zna a jn o su u tic a li n a raz v ita k u Ju
goslaviji i n a n jen m e u n a ro d n i poloaj. Pod u tic a je m p a k ta
izm eu N jem ake i S o vjetskog Saveza dolo je do jo veeg
ko leb a n ja u sp o ljn o j p o litic i jugo slo v en sk e vlade. U plaena

Poetak drugog svjetskog rata. Akcije KPJ

^ S S t S d S J r 1^

84

tim p aktom , jugoslovenska buroazija se u prvi m ah ponovo

poela o k reta ti ka zapadnim silam a. To p o m jeran je je, me
utim , bilo kratk o g vijeka. Pod uticajem velikih i brzo
o stv aren ih usp je h a H itlerove arm ije, u politici jugoslovenskog reim a je preovladala p rofaistik a o rijen tacija.
Velike p rivredne tekoe koje je ra t sam po sebi donio
ubrzano su se poveavale pod u ticajem politike vlade CvetkoviM aek. P ro ire n je p rivrednih aran m an a sa faistikim
silam a koje je ta vlada sprovela vodilo je jo veem u klju
ivanju jugoslovenske privrede u ra tn u priv red u tih sila.
U brzo je dolo do nestaice nam irn ica i robe iroke p o tro
n je, a s njom i pekulacija, n a b ija n je cijena, inflacija i nagli
pa d realn ih z a ra d a rad n ih ljudi.
Na p o ra s t nezadovoljstva naro d n ih m asa i na pojaana
d e m o k ra tsk a i revolucionarna k re ta n ja u naro d u vlada
C vetkoviM aek je odgovarala po jaan im p ritisk o m i sve
rea k c io n arn ijim m jeram a. Da bi p a ralisala revolucionarno-dem okratski p o k ret, donijela je decem b ra 1939. odluku o
osnivanju k o n c e ntracionih logora, u koje su odm ah zatim
bili upueni ista k n u ti k om unisti i a n tifaisti. Sprovela je i
niz d rugih m je ra kop ira ju i p rak su u faistikim dravam a
d o nijela je rasistik i zakon o Jev rejim a, razne propise u
pro sv je ti u faistikom duhu, ograniila je pravo glasa om la
dini, stv a ra la oslonce u raznim pro faistik im i faistikim
tero risti k im organizacijam a i oruanim o dredim a itd.
T ako se u m je sto toliko obeavane dem okratizacije, vla
da tobonjeg srpsko-hrvatskog sporazum a pokazala reakciona m ijo m od svih p reth o d n ih . U v rijem e kada je H itler za
poeo svoj osvajaki pohod u Evropi i kada se nep o sred n a
op a sn o st faistike agresije bliila Jugoslaviji, vlada Cvet
koviM aek je svojom u n u tra n jo m i spoljnom politikom
slabila jed instvo i o d b ram b e n u spo so b n o st zem lje. Takva
n jen a po litik a ub rzo je pokazala da se rje en je m h rv at
skog nacionalnog p ita n ja poloaj h rv atsk ih naro d n ih m asa
jo vie pogorao. R eakcionarna po litik a reim a nije vie
nailazila na o tp o r n ijedne z n aajn ije b u roaske politike
snage. Te snage su se sve vie iscrpljivale u nacionali
stikim svaam a zbog p revlasti ove ili one nacionalne b u r
oazije.
S vjesna svoje dru tv e n e uloge i odgovornosti, K PJ je
jo o d lunije n astav ila b o rb u p ro tiv reak cio n arn o g reim a.
85

S obzirom n a p ro m je n e u m e u n a ro d n im o d n o sim a, n a sta le

izb ijan jem ra ta , i na p o m je ra n ja u sp o ljn o j po litici ju g o slo
venske vlade, ona je u n ije la izvjesne izm jene u svoj akcioni
politiki pro g ra m . Na zalaganje jed n o g d ijela b u ro azije da
se Ju g o slav ija angauje u r a tu na s tra n i z a p ad n ih sila, K PJ
je povela b o rb u p ro tiv vezivanja Ju g o slav ije za jed a n ili
drugi im p e rija listik i blok, p ro tiv n jen o g u v laen ja u rat,
za s a ra d n ju i oslonac na S o v jetsk i Savez. Ovakav p rav ac
n jen e po litik e a k tiv n o sti bio je izraen u p a ro li Za hljeb,
m ir i s lo b o d u . P a r tija je organizov ala m noge p o litik e akci
je u k o jim a su uestvovale de setin e h ilja d a lju d i. G otovo
redovno je dolazilo do o trih s u k o b a s po licijo m , a p o n ek ad
i do k rv oprolia. Tako je p rilik o m d e m o n s tra c ija p ro tiv ra ta
i rea k c io n arn o g reim a u B eogradu , 14. d e c em b ra 1939, poli
cija p u cala u d e m o n s tra n te i u b ila e tiri ovjeka, a ran ila
n e k oliko d e setin a lju d i. Jo krvav iji pok o lj izvrila je beo
g ra d sk a po lic ija 8 . s e p te m b ra 1940. u K o u tn ja k u n ad om la
din cim a koji su m an ifestovali m iru i slobodi. T ada je u b ije
no 10, a ra n je n o vie d e setin a o m lad in aca. Je d n ak o je p o stu
pa la i M aekova tak o zv an a G ra a n sk a z a tita u Z ag reb u i
d ru g im m je s tim a H rv a tsk e .
P a rtija je o rganizovala i m noge d ru g e a k cije vezane za
p o jed in e d a tu m e ili raz n e rea k c io n arn e m je re reim a. Ovdje
su na p rvom m je s tu pro slav e Prvog m aja , a k c ije p ro tiv sku
poe, stv a ra n je d ru ta v a p r ija te lja SSS R ", b o rb a za u k id a
nje k o n c e n tra cio n ih logora itd. U svim tim a k c ija m a koje
su sp rovoene u n a jra z n o v rs n ijim ob licim a rad n i lju d i su
m asovno uestvovali. U n jim a se irilo i u v riv alo b o rb en o
jed in s tv o n a ro d n ih m asa oko K PJ.
U 1939. i 1940. godini bilo je vie od 800 tra jk a k ih ak
cija. Bilo je i n e koliko ge n e ra ln ih tra jk o v a , od k o jih je po
ra z m je ra m a i o trin i su k o b a bio n a jp o z n a tiji g en eraln i tr a jk
u S p litu , d e c em b ra 1939. godine. U veini tra jk o v a , p o red
ek o nom skih, p o sta v lja n i su i po litik i zah tjev i. U to k u
tra jk o v a dolazilo je do e stih su k o b a s p o licijo m k o ja je
redovno in te rv en isa la u k o ris t poslo d av aca. U d u g o tra jn o m
tr a jk u ra d n ik a a e ro n a u ti k e in d u strije u B eo g rad u i Ze
m u n u lje ta 1940. vlada je n a re d ila v o jn u m o b ilizaciju tra jkaa.
86

f
S S ta H K P J

U ovom p erio d u zbio se jed an od

n ajzn aajn ijih dogaaja u 20 -godinjem razvitku KPJ. U Zagrebu je
od 19. do 23. o k to b ra 1940. odrana V zem aljska konferencija
KPJ. K onferenciji su p rethodile veom a iroke priprem e. Da
bi se osiguralo to ire uee p a rtijsk o g lanstva u analizi
razvitka i aktivnosti P a rtije i u izgraivanju njene politike,
na inicijativu CKKPJ odrane su k onferencije m jesnih,
okrunih, oblasnih i p o k rajin sk ih p a rtijsk ih organizacija. U
radu ovih k o nferencija uestvovalo je vie od 1.500 lanova
KPJ. N a nacionalnim p o k rajin sk im k o n feren cijam a izabrani
su delegati za V z em aljsku konferen ciju , a takoe i nacio
nalna i p o k rajin sk a p a rtijs k a rukovodstva. Na svim ovim
k onferencijam a a naliziran je u n u tra n ji razvitak i politika
aktivnost o rg anizacija i njihovi zadaci u svjetlu m euna
rodne situacije, ko ju je k a ra k te risalo p ro iriv an je rata, sve
tei m eunarodni poloaj Jugoslavije, sve reak cio n arn ija
spoljna i u n u tra n ja p o litika reim a i staln o pogoravanje
poloaja rad n i k e klase i iro k ih n aro d n ih slojeva.
P a rtijsk e ko n feren cije su pokazale da je KPJ izrasla u
dejno-politiki m o n o litn u politik u organizaciju, da se oslo
bodila ra n ijih slabosti, da se vrsto povezala s radnikom
klasom i naro d n im m asam a, da je o stv arila ulogu znaajnog
politikog fa k to ra u zem lji, da se n jen o lanstvo odlikuje
visokim stepenom discipline, b u d n o sti i o d anosti revolucio
narnoj borbi. Pozitivni procesi koji su se u KPJ razvijali u
toku vie godina, a n a ro ito poslije p o v ratk a CKKPJ u ze
m lju i dolaska Josipa B roza T ita na elo P artije, obezbijedili su n jeno iz ra sta n je u istin sk u av an g ard u irokog revolu cionam o-dem okratskog p okreta.
U o k viru p rip re m a za V z em aljsk u k o n feren ciju KPJ,
sprovoene su i p rip re m e za VI zem aljsk u konferenciju
Skoja, koja je o d ra n a 8 . se p te m b ra 1940. u Zagrebu. U
radu ko n feren cije uestvovao je i generalni se k re tar KPJ
Josip Broz T ito. Analize razvitka Sk o ja pokazale su da je
Skoj u sp je n o preovladavao organizacione i druge tekoe
i da se razvio u pred v o d n ik a m asovnog napred n o g om ladin
skog po k reta. Skoj je tad a im ao 17.800 lanova. Na konfe
renciji je izabran C e n tralni k om itet Skoja u koji su uli Ivo
Lola R ibar, Joa V lahovi, V eljko Vlahovi, Budo Tomovi,
ore Zlii, R ato D ugonji i drugi.

A vgusta 1940. godine, u o k v iru p rip re m a za V z em aljsk u

p a rtijs k u k o n fere n c iju , od ra n o je Z em aljsk o sav jeto v an je
N a ro d n e pom oi, ra n ije Crvene pom oi. Po red pom oi u h a p
enim i in te rn ira n im rev o lu c io n a rim a i n jih o v im p o ro d i
cam a, N a ro d n a pom o je u ovom p e rio d u o rganizovala m a
sovne a k c ije za p rik u p lja n je i u p u iv a n je pom oi ju g o slo
venskim u esn icim a u p an sk o m r a tu k o ji su se nalazili u
k o n c e n tra cio n im lo gorim a u F ra n cu sk o j.
U ra d u V ze m a ljsk e k o n fere n c ije u estvovalo je 105 dele
gata. P o red izv je ta ja C en traln o g ko m ite ta , n a ovoj k o n fere n
ciji su pod n esen i re fe ra ti o politik o j situ a c iji i o svim
osnovnim s e k to rim a a k tiv n o sti K PJ.
U izv je ta ju C en tra ln o g k o m ite ta , k o ji je p o d n io gen eral
n i s e k re ta r T ito, izloen je raz v ita k K P J p o slije IV k ongre
sa, s tim to je na jv ie p a n je po sveeno p e rio d u od 1937.
godine. U izv je ta ju je poseb n o p rik a z a n a b o rb a za u n u tra
n ju k o n so lid a c iju P a rtije . U v rije m e o d ra v a n ja ove konfe
re n c ije K P J je im ala p o tp u n o izgra en u m reu ru k o v o d stav a,
d o b ro povezane org an iz a cije i a p a ra t ilegalne teh n ik e. T ada
je im ala 6.455 lanova.
U izv je ta ju C en tra ln o g k o m ite ta i u r e fe ra tu o p o litik o j
s itu a c iji an a liz ira n i su m e u n a ro d n i o d n o si, poloaj Ju g o
slav ije i n je n u n u tra n ji razv itak . K o n sta to v a n o je d a se
p o a r r a ta iri, da faisti k e sile u n ita v a ju nezav isn o st jed
ne z em lje za d ru g o m i da se o p a sn o st sve n e p o sre d n ije nadvija i n a d Ju g o sla v ijo m . S vojom rea k c io n arn o m u n u tra n jo m
p o litik o m vlada C vetkovi M aek p o g o rav a poloaj Ju g o
slavije i dovodi u p ita n je n je n o p sta n a k . P o litik i razv itak u
zem lji, n a ro ito po slije p a rla m e n ta rn ih izb o ra od d ecem b ra
1938, s p o ra z u m a C vetkoviM aek i ra s p a d a n ja U druene
opozicije, ja s n o je pokazao da u red o v im a jug o slo v en sk e
b u ro a z ije ne m a p o liti k ih snaga k o je u svojoj a k tiv n o sti
polaze od d e m o k ra ts k ih ten ji iro k ih n a ro d n ih slojeva i
in te re sa o u v a n ja nezavisnosti zem lje. V odstva b u ro a sk ih
po liti k ih p a rtija svela su se na pozicije p ro tiv n a ro d n e kapilu la n tsk e p o litik e reim a C vetkoviM aek.
U takvim m e u n a ro d n im i u n u tra n jim uslo v im a snano
je p o rasla p o liti k a uloga i o dgov o rn o st K o m u n istik e p a r
tije za da lji raz v ita k u Ju g oslaviji i za n je n u su d b in u . Ona
se u n a jirim n a ro d n im m asa m a m o ra jo vie a firm isati
sv o jo m p o litik o m d e m o k ra tiz a cije z em lje i o u v a n ja n jen e
88

nezavisnosti. R jeavanje socijalnih i nacionalnih problem a

postavljeno je kao uslov ja a n ja od b ram b en ih snaga zemlje
i stabilizacije njenog m eunarodnog poloaja Istiui to kao
osnovu akcionog pro g ra m a P artije, K onferencija se izjasnila
za stv a ra n je n a ro d n e vlade sa osloncem na savez rad n ik a i
seljaka.
U du h u ovih o cjen a i stavova, na K onferenciji su razm a
tran a i sva p o d ru ja a k tivnosti K PJ sindikalno, nacional
no, om ladinsko, ensko, a gitacija i p ro p aganda, rad u vojsci
i u N arodnoj pom oi. N a k ra ju je izabran C entralni kom itet
od 38 lanova i kan d id ata. U P olitbiro C entralnog kom iteta
izabrani su Josip Broz Tito, kao generalni sek retar, Edvard
K ardelj, A leksandar R ankovi, Ivan M ilutinovi, Rade Konar, F ranc Leskoek i M ilovan ilas.
Po vrem enu u kom je odrana, po o cjenam a m euna
rodne i u n u tra n je situ a c ije i po zakljucim a koje je doni
jela, V zem aljska ko n feren cija im a izuzetno m jesto u istoriji KPJ. Ona je m anifestovala organizacionu snagu i idejno-politiku zrelost i m o nolitnost P a rtije i u tv rd ila politiku
liniju koja e o sigurati da se K PJ nae na pravom m je stu u
sudbonosnim d ogaajim a ko ji su dolazili.

3.

K O M U N IS T I K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE UO I
F A IS T I K E A G R E S IJE NA JU G O SLA V IJU
I U A P R IL SK O M RATU
(N O V E M B A R 1940 A P R IL 1941)

P oslije V zem aljske konferencije

Uspon revolucionarnog P a rtija ie jo o dlunije i jedinstvepokreta u Jugoslaviji nij(, nastavU a b o rb u pro tiv reak cion am og reim a. To je bilo v rijem e u kom e je H itler nepo
sredno poeo a kciju po k o rav an ja drava u jugoistonoj
Fvropi kako bi osigurao sprovoen je ve razraenog plana
napada na Sovjetski Savez. U o k to b ru 1940, poslije p ristu
p an ja M aarske i R um unije T rojn o m p ak tu , njem ake tru
pe su ule u ove zem lje. H itler je p rip rem ao in terv en ciju u
Grkoj, koja je u spjeno odolijevala talijan sk o j agresiji, i u
isto v rijem e pojaao p ritisa k na Jugoslaviju.
Pod pritisk o m N jem ake vlada Jugoslavije se sve vie
kolebala. U vladajuim krugovim a pojaavalo se kapitulant89

sko rasp o lo en je i sk lo n o st n a u s tu p k e faistik im silam a.

Bez o tp o ra reim a raz v ija la se a k tiv n o st raz n ih se p ara tisti
kih, p ro fa isti k ih i p e to k o lo n a k ih elem enata.
K om u n isti k a p a rtija Jugoslavije u kazivala je n a n epo
sre d n u o p a sn o st o d faistik e a g resije i isticala da vlada
CvetkoviM aek svojom politik o m slabi o d b ram b e n u spo
sob n o st zem lje. O na je jo odlu n ije pozivala n a b o rb u p ro
tiv reim a, za sp ro v o en je u n u tra n jih d e m o k ra tsk ih p ro m
je n a i za oslonac na S o vjetski Savez.
To je bio perio d izrazitog u sp o n a revolucionam o-dem ok ratsk o g p o k re ta u Jugoslaviji. U jed in jen i rad n ik i sindikal
ni savez k ra je m 1940. godine p o ra sta o je n a oko 150.000 la
nova. U n jem u je sa m alim izuzecim a K P J im ala ru k ovodeu
ulogu. N je n u tic a j p o ra sta o je i m e u neorganizovanim
rad n ic im a i u d rugim sin d ik a tim a . Z n atn o je p o ra sta o u ticaj
P a rtije na selu. N a n jen u in icijativ u , p o k re t za s tv a ra n je
o d b o ra za b o rb u p ro tiv skupoe i o d b o ra za o stv a re n je eko
n o m sk ih z a h tje v a n a selu uzim ao je iro k e raz m je re . Sve su
bile ee d e m o n stra c ije s e lja k a i njih o v i pohodi n a optine.
O sobito se p ro irio n a p re d n i o m lad in sk i p o k ret. B roj la
nova S k o ja je k ra je m 1940. godine stigao do 30.000. Skoj
je p ro irio svoj u tic a j na sve k u ltu rn e , p ro sv jetn e, zadrune,
sp o rts k e i d ruge om la d in sk e o rgan izacije. O jaao je i na
p red n i enski p o k ret. K PJ je ostv a rila u tic a j i u bu ro ask o m
fem in isti k o m p o k re tu . N a tem e lju o d lu k a V zem aljsk e kon
fere n c ije , vie pa n je posveeno je ra d u u vojsci. Pri ru
kovodstvim a K PJ obrazovane su vojne kom isije. U nekim
vo jn im jed in ica m a stv o re n e su p a rtijs k e o rganizacije i na
ro ito je p o ja a n ra d m eu rezerv istim a. Posebno iro k u
a k c iju vodila je K P J, z a h tije v a ju i da v lada dozvoli povra
ta k u ze m lju Jugoslovena-boraca u p a n sk o m g ra an sk o m
ra tu .
P a r tija je tak o e p o ja a la izdavaku d jela tn o st i p ro
pa g a n d u sv ojih stavova pisan o m rije ju . C en traln i k o m itet
K P J : p o k ra jin sk a p a rtijs k a ruk o v o d stv a izdavali su svoje
ilegalne listove, a p o red n jih i vie legalnih listova i asopisa
i raz n u m a rk s is ti k u lite ra tu ru .
G odine 1940. o stv a re n a je odlu k a o o sn iv an ju u zem lji
p a rtijs k ih kola i kurseva. P a rtijs k u kolu k o ju je organizovao CK K PJ zavrili su m nogi lanovi n acio n aln ih i p o k rajin
sk ih ru k o v o d sta v a .
90

V lada je p red u zim ala sve drasti n ije m jere da bi sprije

ila iren je revolucionam o-dem okratsk o g p okreta. Uoi nove
1941. godine objavila je odluku o ra sp u tan ju Ursa. U ja
nuaru 1941, poto je pod p ritisk o m javnosti rasp u stila ranije
osnovani k o ncentracioni logor u Bilei, vlada je odluila da
pod izgovorom pozivanja na vojnu vjebu osnuje vojne kon
centracione logore. Tada je u ove logore upueno oko 2.000
policiji p oznatih kom unista.
Ovaj novi na le t na K PJ i revolucionam o-dem okratski
pokret nije dao eljene rezultate. P a rtija je ve bila ostva
rila takav u tic a j, a p o k re t takvu irin u da njihovo jaanje
nije vie bilo m ogue zaustaviti. Reim se sukobio s talasom p ro te stn ih rad n i k ih a k cija povodom rasp u tan ja Ursa.
KPJ je odm ah sprovela m je re koje su znatno u m anjile ne
gativne posljedice vladine zabran e. N jene organizacije i
rukovodstva p ojaali su ra d na s tv a ra n ju o dbora radnikog
jedinstva u p reduzeim a koji su preuzeli funkcije rasp u te
nih sindikalnih organizacija.
Do a p rila 1941. bro j lanova K PJ p o rasta o je na 8.000.
Iako je u logorim a i z atv o rim a bilo oko 3.000 kom unista,
P a rtija je b ila u m ogunosti da osig u ra svoje organizaciono
jedinstvo i da u sm je ra v a raznovrsn u i sve bog atiju revo
lucionarnu aktivnost.
O dm ah po slije 1. m a rta 1941, kada
Narodni p o t o t od 27. j e B ugarsk a p ristu p ila Trojnom
m arta 1941. godine
p a k tu i njem ak e tru p e ule u tu
zem lju, H itle r je p ostavio isti zah tjev i p red Jugoslaviju.
Cim su oko toga p ita n ja poeli pregovori izm eu Jugosla
vije i N jem ake, K PJ je pozvala n a uzbunu, upozoravajui
da vlada p rip re m a izdaju zem lje. U tom sm islu ona je sre
dinom m a rta u p u tila proglas na ro d im a Jugoslavije.
P okret n a ro d n ih m asa pro tiv izdajnike vlade Cvetko
viM aek poeo je 24. m arta, istog d ana k ada su jugoslovenski v lastodrci donijeli o dluku da se potpie protokol o
p ristu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p ak tu . D em onstracije su
poele u K ragujevcu i K raljevu, a odm ah su tra d a n u rn n o
gim drugim m je stim a S rb ije, Crne Gore i drugih pokrajina.
K ada je dola v ijest da je delegacija vlade Cvetkovi Ma
ek 25. m a rta u Beu p o tp isala pro to k o l o p ristu p an ju Ju
goslavije T ro jn o m p a k tu , p a trio ts k i i a n tifaistik i raspolo
91

ene m ase izile su na ulice. Je d in a o rganizovana p o litik a

snaga koja je p o k reta la i usm je ra v a la taj m asovni n aro d n i
p o k ret pro tiv a k ta izdaje vlade C vetkoviM aek bila je
K om unistika p a rtija . V odstva b u ro a sk ih p a rtija , d o sljed n a
ve jasn o izraenom k a p itu lan stv u , o sta la su pasivna. Sam o
su rije tk i pojedinci iz tih vodstava i iz sam e vlade pruili
o tpor. N arodne m ase su istu p a le sa b o rb en im p a ro lam a:
Bolje ra t nego p a k t, B olje grob nego ro b ", zah tijev aju i
n a ro d n u vladu ko ja bi ras k in u la p a k t sa silam a Osovine,
oslonila se na Sovjetski Savez, sprovodei d em o k ra tiz a ciju
zem lje i p rip re m e za o d b ran u . R ukovodioci K PJ izili su
tih d an a iz ilegalnosti i predvodili d esetin e h ilja d a d em on
s tra n a ta u gotovo svim gradovim a i selim a.
U sred ovog naro d n o g p o k re ta u slije d io je u zo ru 27.
m a rta vojni pu k ojim je zbaena v lad a C vetkoviM aek
i proglaena nova vlada, sa generalo m D uanom Sim oviem
n a elu. Iza nove vlade s ta ja la je p ro za p a d n o o rije n tisa n a
jugoslovenska buroazija. Ve sam sastav nove vlade, k o ju
su inile m noge linosti iz p reth o d n e vlade i p o zn ati kapitulan ti, n ije pruao ga ra n c ije d a e o na o d lu n o poi p u tem
o d b ran e zem lje. U prvoj d e k la ra ciji nove v lade g en eral Sim ovi nije objavio ra s k id a n je p ro to k o la o p ris tu p a n ju Ju
goslavije T ro jn o m p a k tu , a p ro m je n u vlade o b jasn io je p o
tre b o m da se stia o nespokojeno jav n o m n je n je koje je
p rijetilo jav n o m p o re tk u . N ova v lad a je p o k u ala d a po
lovinim m je ram a i lav iran je m izm eu o so v in sk ih sila, E n
gleske i Sovjetskog Saveza n a e izlaz iz tek e situ a c ije u
kojoj se z em lja nalazila. Da bi stia la val n aro d n o g nezado
voljstva, d o n ijela je odluku o a m n e stiji p o litik ih k riv aca i
ra s p u ta n ju kon c e n tra cio n ih vo jn ih logora. To je bilo sve
to je uinila na liniji de m o k ra tiz a cije zem lje. H itle ru je
upuivala izraze lo ja ln o sti, u v jera v a ju i ga d a p ro to k o l o
p ris tu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p a k tu o sta je na snazi. Sa
E ngleskom je vodila ta jn e pregovore, traei o d n je pom o
11 tru p a m a i ratn o m m a te rija lu , a sa S o v jetsk im Savezom
povela je pregovore o z a k lju en ju p a k ta o p rija te ljs tv u i
uzajam noj pom oi. U isto vrijem e, pod izgovorom da ne iza
zove N jem aku, otezala je sa p ro g laen jem o p te m obiliza
cije, iako je bilo oevidno da e ag re sija u b rzo u slije d iti.
N a su p ro t ovakvoj politici nosilaca pu a i b u ro ask ih
snaga koje su iza njeg a sta ja le , n a ro d n i p o k re t ovih m arto v
92

skih dana bio je izraz dubokih socijalnih i nacionalnih te

nji n aroda i njegove odlunosti da se od u p re agresiji. Uto
liko se politika puista poklopila sa ten jam a i zahtjevim a
narodnog po k reta sam o u ak tu ru e n ja vlade Cvetkovi
M aek kao potpisnice pro to k o la o p ris tu p a n ju Jugoslavije
T rojnom paktu.
Uoavajui da politika vlade generala Simovia ne odgo
vara interesim a od b ran e zem lje, KPJ je ve 30. m arta obja
vila novi proglas, istiui zahtjeve ije bi isp u n jen je ojaalo
m eunarodni i u n u tra n ji poloaj Jugoslavije i njene odbram bene sposobnosti. Ona je traila da se sa Sovjetskim
Savezom sklopi p a k t o uzajam noj pom oi i da se odm ah
sprovedu m jere koje e voditi dem o k ratizaciji i p o b o ljan ju
poloaja rad n ih m asa.
.
.
H itle r je, m e u tim , b rzo reagirao
u ap s om ra
na dogaaje u Jugoslaviji. Istog da
na kada je o borena vlada CvetkoviM aek, on je donio od
luku o n a padu na Jugoslaviju. Za deset d ana p rip rem e za
napad bile su zavrene i 6 . aprila, bez o bjave rata, oko 50
njem akih, talija n sk ih i m a a rsk ih divizija poele su agresiju
na Jugoslaviju.
Ve u poetku ra ta dola je do izraaja sva tru lo st K ra
ljevine Jugoslavije i ka p itu lan tsk i duh n jen ih vrhova. Pojedi
ne jedinice jugoslovenske vojske rasp ad ale su se ili su se,
po n a re e n ju generala i viih oficira, predavale i p rije b o r
benog do d ira s n e p rijate lje m . Svoju raz o rn u akciju razvile
su raznovrsne petokolonake snage od po jed in ih m inista
ra, generala i visokih dravnih inovnika do u sta a i folksdojera. U Sloveniji je b an N atlaen ponudio N jem akoj
o brazovanje nezavisne" slovenake drave u okviru Treeg
R ajha. P o tp re d sjed n ik vlade V lad im ir M aek nap u stio je
vladu odm ah po n a p a d u i izjasnio se p ro tiv otp o ra. Vlada,
vrhovna kom anda i kralj povukli su se iz B eograda sa zali
ham a zlata iz N arodne b an k e i p rip re m ili b jek stv o iz zemlje.
Ve 10. a p rila njem ake tru p e ule su u Zagreb i istog dana
proglaeno je s tv a ra n je N ezavisne Drave H rv atsk e", u ko
joj je na vlast dovedena u s ta k a te ro risti k a organizacija s
Antom Paveliem na elu.
Je d in a organizovana snaga k o j a je p o kuavala da sp rije
i r a s u l o i p r o d u i o t p o r a g r e s o r u , b ila je K o m u n i s t i k a
93

p a rtija . U tom sm islu o n a je p red u z im a la razn o v rsn e m jere.

D ala je d ire k tiv u kom unistim a-vojn im obveznicim a da idu
11 v o jsk u i da rad e na p o d iza n ju b o rb en o g m o ra la u svojim

jed in ica m a . C en tra ln i k o m ite t i d ru g a ru k o v o d stv a K PJ

stu p a la su u k o n ta k t sa ta b o v im a a rm ija i d ru g ih jed in ica
i tra ila od n jih o ru je za rad n ik e i dru g e an tifaiste , zah ti
jev ala o d lu n iju a k c iju p ro tiv p ete kolone, k o ja je gotovo
ne sm e tan o djelovala, izazivajui ne re d , p a i o ru an e inciden
te. K o m unisti su bili in ic ija to ri o tp o ra a k c ija m a petokolonaa. Sa p a trio ts k i o rije n tisa n im oficirim a, k o m u n isti su
n a vie m je s ta organizovali o tp o r jed in ica ju goslovenske
v ojske faistik im tru p a m a.
U Z agrebu je 10. a p rila, n a d an u lask a n jem a k ih tru p a
i p ro g la e n ja kvislinke N ezavisne Drave H rv atsk e, C en tral
ni k o m ite t K PJ odrao sje d n ic u n a k o jo j je odlu en o da se
i da lje p re d u z im a ju m je re u c ilju p ru a n ja o tp o ra ag reso ru .
U tom sm islu je CK K PJ izdao 15. a p rila i p ro g las. U p ro g la
su je poseb n o o b ja n je n kvislinki k a ra k te r NDH i pozvan
h rv a tsk i n a ro d u b o rb u p ro tiv a g re so ra i n jegovih u sta k ih
slugu.
Ali nikakve m je re n isu m ogle d a zau stav e k a ta s tro fu
K ra lje v in e Jugoslavije. Ona je b ila nem in o v n a p o sljed ica
tru lei dravnog siste m a i k a p itu la n ts k e o rije n ta c ije dravnih
i vo jn ih vrhova. V lada i k ralj su ve 15. a p rila odluili da
za tra e p rim irje i istog d a n a pobjeg li su iz zem lje. Akt o
bezuslovnoj k a p itu la c iji p o tp isa n je 17. ap rila.
U d u h u ve ra n ije p rip re m lje n e H itlero v e od lu k e Jugo
sla v ija je b ila ra z b ije n a i p o d ije lje n a izm eu faistik ih
agre so ra . N je m a k a je p risv o jila sje v e rn e o b lasti Slovenije i
B a n a t i o k u p ira la S rb iju . I ta liji su p rip a le ju n e o b lasti
Slovenije, H rv a tsk o p rim o rje , D alm acija sa o strv im a, C rn a
G ora, K osovo i M e tohija i m an ji, zap ad n i dio M akedonije.
M a arsk a je d obila B aku, B a ra n ju , M e u m u rje i Prek o m u rje, a B u g a rsk a vei dio M akedonije i n ek e g ran in e dijelove
S rb ije . U sa sta v kvislinke NDH ule su B o sn a i Hercegovi
na. K o n tro lu n ad NDH zadrao je n jem ak i o k u p a to r.
R u e n je vlade Cvetkovi M aek i a p rilsk i ra t, u p rk o s
k a ta s tro fi K raljevine Jugoslavije, bili su dog a aji izuzetnog
m e u n a ro d n o g i u n u tra n je g znaaja. H itle r je bio p rin u e n
da po e ta k n a p a d a n a S ovjetski Savez odloi za p e t nedelja,
to je veom a n e gativno u tic a lo n a razvoj njeg o v ih o p e ra c ija
94

pod M oskvom , koje su voene u uslovim a velike ruske zi

me. Osim toga, o tp o r jed n e m ale zem lje, iji naro d nije
elio da m irno p rih v a ti d ik ta t faistik ih agresora, naiao je
na snaan o d jek u svijetu. A u sam oj zem lji, ovi dogaaji
su konano pokazali ku d a je n arod e Jugoslavije odvela vla
davina buroazije. Tim e je jaz, stv o ren ve ran ije izmeu
n a ro d n ih m asa i v ladajue buroazije, po stao neprem ostiv.

VI

KOM UNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U PERIODU OSLOBODILAKOG RATA I
REVOLUCIJE (A PRIL 1941 MAJ 1945)

1.

P R IP R E M E ZA U S T A N A K (A P R IL JU N 1941)

Situacija u Jugoslaviji
poslije aprllskog rata

O k u p acijo m Ju g o slav ije i Grke,

osv a ja k i pohod sila Osovine na
Ba|kJanu bf0 je uspJen0 2avr5en.

T im e su faisti k a N je m a k a i Ita lija o stv a rile svoje gospod

stv o na gotovo cijelom e v ropsko m k o n tin e n tu . Poto je
n a ia o na o d lu a n o tp o r u bici za V eliku B rita n iju , H itler
se odluio da teite svojih o sv a ja n ja p reb aci n a Sovjetski
Savez. R a u n a ju i na b ro j a n o i teh n ik o p reim u stv o svoje
vo jsk e i n a priv re d n i i ra tn i p o ten c ija l zem alja p o ro b ljen e
E vrope, on je s m a tra o da e se p o h o d n a So v jetsk i Savez
u s p je n o zav riti za e st m jeseci. P re tp o sta v lja o je da za to
v rije m e V elika B rita n ija i SAD nee m oi d a se ozb iljn ije
a n g a u ju p ro tiv N jem ake i da e tak o izbjei vo en je ra t
n ih o p e ra c ija n a dva fro n ta , to se sm a tra lo osnovnim uz
ro k o m p o raza N jem ake u p rvom sv je tsk o m ra tu . P ored
toga, N jem ak a je ra u n a la da e svojim a n tik o m u n izm o m
n e u tra lis a ti z ap ad n e sile za v rije m e svog p o h o d a p ro tiv Sov
je ts k o g Saveza.
N jem ake p rip re m e za n a p a d n a S o v jetsk i Savez im ale
su zna a jn e re p e rk u s ije na s itu a c iju u Jugoslaviji. Te p ri
p rem e su bile n a jin ten z iv n ije n e p o sre d n o p o slije zav retk a
a p rilsk o g ra ta . U p e rio d u od a p rila do ju n a 1941. njem ak e
tru p e koje su uestvovale u a p rilsk o m r a tu bile su najveim
d ijelo m p reb a e n e na istok, a u Jug o slav iji su, p o red talija n
skih, b u g a rsk ih i m a a rs k ih tru p a , o stale n jem a k e posadne
divizije.
Poloaj n a ro d a Ju g o slav ije po d o k u p a c ijo m p o stao je
izvanredno teak. Jo u to k u o p e ra c ija tru p e ag re so ra vrile
s u m je stim i n o m asovne pro g o n e i zloine n a d stanov
96

nitvom . Vie o d 300.000 prip a d n ik a jugoslovenske vojske

bilo je odvedeno u zarobljenitvo. Privreda zem lje stavljena
je u slubu ja a n ja ratn o g p o tencijala faistikih sila. Oku
p a to r je uzeo u svoje ru k e sva z n aajn ija preduzea. Njema
ki o k u p a to r je odm ah poeo da m obilie rad n u snagu za
svoju privredu. O kupaciona v last je uvela sistem rekvizicija
poljo p riv re d n ih proizvoda.
U elji da o sig u ra ju svoje gospodstvo u Jugoslaviji, oku
pa to ri su traili oslonce u snagam a dom ae reakcije. Pri
tom e su se, kao i u nekim drugim oku p iran im zem ljam a,
n a roito koristili ran ijim nacionalnim i vjerskim suprotno
stim a. Ova n a s to ja n ja d onijela su o k u p a to ru znaajne re
zultate.
A prilska k a ta s tro fa K raljevine Jugoslavije i njeno ko
m ad a n je od s tra n e o k u p a to ra bili su novi faktori koji su
odluujue u ticali na g ru p isa n je u n u tra n jih drutveno-politikih snaga i n a njihove politike koncepcije pod okupa
cijom .
Iak o su jugoslovensku b uroaziju inile m nogobrojne
grupe sa razliitim in te resim a i n ijan sam a u politikim kon
c epcijam a, s obzirom na odnos p rem a sta n ju stvorenom oku
pacijom , ona se polarizovala u dvije osnovne grupacije.
P rvu g ru p ac iju inile su one buroaske garn itu re koje
su se otvo ren o stavile u slubu ok u p ato ra. To su bile razne
s e p ara tisti k e gru p e i politike organizacije sa izrazito profaistikom o rije n ta c ijo m . Tu je prvo m jesto zauzim ala
u sta k a te ro ris ti k a organizacija, sa Antom Paveliem na
elu. Tu grupu, ije je jezgro inilo nekoliko sto tin a em igra
nata, koji su u toku po slje d n je decenije bili organizovani u
vojne tero risti k e form acije u M aarskoj i Ita liji i bili u
slubi faisti k ih sila, o k u p a to ri su doveli na vlast u tako
zvanoj N ezavisnoj Dravi H rvatsko j. H itlerova odluka da se
ob razuje ova kvislinka dravna tvorevina bila je m otivisana
tenjom da se isk o risti nezadovoljstvo hrvatskog n aroda
zbog nerijeen o g nacionalnog p ita n ja u K raljevini Jugosla
viji rad i p ro d u b lje n ja jaz a m eu jugoslovenskim narodim a,
sta bilizovanja okupacionog sistem a i to efikasnijeg korien ja lju d sk o g i m ate rijaln o g po ten cijala za d alje voenje
rata .
Sline ciljeve pok u ao je da postigne talijan sk i o k u p ato r
id ejo m o s tv a ra n ju ,Nezavisne C rne G ore, koristei se

sp re m n o u se p a ra tisti k i o rije n tisa n o g d ije la ru k o v o d stv a

C rnogorske fed e ra listi k e s tra n k e d a s a ra u je n a o stv a re n ju
te ideje. M eutim , ta j p o k u a j n ije n aiao n i n a kak v u po
d rk u u n a ro d u , a stv a ra n je ove k v islin k e tv orevine sp rije
io je u s ta n a k 13. ju la .
U o tv o re n u slubu o k u p a to ra stav ile su se i z n atn e sna
ge na c io n a ln ih m a n jin a koje su ivjele u Ju g o slav iji. Tu je
na prvom m je s tu n jem a k a n acio n aln a m an jin a, tzv. folksdo jeri, ko ja se gotovo u c jelini ak tiv n o u k lju ila u o k u p a
cioni sistem . O k u p a to r je n aiao n a z n a tn u p o d rk u i u
m a a rsk o j n acio n aln o j m an jin i. N a stu p aju i sa id ejo m o
s tv a ra n ju Velike A lbanije , talija n sk i o k u p a to r je p rid o b io
nacio n a listi k e snage a lb a n sk e n aro d n o sti.
N ajzad, u slubu o k u p a to ra stav ile su se razn e faistik e
o rganizacije, m e u ko jim a u S rb iji L jotiev Z b o r, u Ma
ke d o n iji VMRO i ilindenci, za tim ru sk i em ig ran ti i drugi.
M eutim , p o red ovih snaga k o je su o d ra n ije bile u
slubi faisti k ih sila, u k rilu jug o slo v en sk e b u ro azije
m eu lid e rim a n je n ih p o liti k ih p a rtija , kod k a p ita lista , m e
u inovnitvom i ofic irim a preo v lad alo je sh v a ta n je o neop
h o d n o sti p o m ire n ja sa stv o re n im s ta n je m . Te snage su se
uklju iv ale u ok u p acio n i siste m i sa ra iv an je s ok u p acio n im
u p rav a m a u raz n im o b la stim a d ru tv e n e a k tiv n o sti. N a toj
lin iji je 29. a p rila 1941. ob raz o v a n a u S rb iji tzv. k o m esa rsk a
vlada M ilana Aim ovia, k o ja je ra d ila p od n ep o sre d n im ru
kovodstvom n jem a k e ok u p acio n e u p rav e. U d ije lu Slovenije
koji je o k u p ira la Ita lija , slovenak a b u ro a z ija o b razo v ala
je tzv. K o n su ltu , p re k o koje je sa ra iv ala sa o k u p a to ro m u
ko n so lid a c iji p o re tk a stv o ren o g ok u p a c ijo m . U slubu oku
p a to ra stavio se i najvei dio u p rav n o g a p a ra ta K raljev in e
Ju g o slav ije n je n ih m in ista rsta v a , ban o v in a, sre sk ih naelstava, o p tin a , p o resk ih u p rav a , a n d a rm e rije i policije itd.
D rugu, z n a tn iju g ru p a c iju inile su p ro za p a d n o o rijen tisane snage ju g o slovenske bu ro azije. Te snage bile su ok u
pac ijo m jo vie z b u n jen e, jo ne o d lu n ije i akciono nejedin stv en ije. O dm ah po n a p u ta n ju zem lje ju g o slo v en sk a vla
d a n a s to ja la je da oja a svoj poloaj ko d v lada z ap ad n ih
s ila kako bi po slije saveznike p o b jed e sa sig u rn o u m ogla
ra u n a ti na obnovu K raljevine Ju g o slav ije i sta ro g politikog
sistem a. O na je i d a lje istic a la da je u ra tu p ro tiv sila Oso
vine, ali je pozivala n a ro d d a m irn o p o d n o si ned ae o k u p a
98

cije i da v je ru je u p o b jed u saveznika, k oja e m u donijeti

osloboenje. O vakva koncepcija vlade u izbjeglitvu imala
je n a jja i oslonac u srp sk o j buroaziji, zatim u dijelu slovenake buroazije. Iak o u m nogo em u specifine, u ovu
g rupu spadale su i one buroaske snage koje se nisu afirmisale svojim p rozapadnim stavovim a, koje su pozivale na lo
jaln o st p rem a o k u p a to ru i kvislinzim a i zauzele stav ekanja
na dalji razvoj dogaaja. N ajja a gru p a m eu njim a bila je
o k u pljena oko M aekovog vodstva H rv atsk e seljake stranke.
Uslijed ovakvog razvitka u K raljevini Jugoslaviji, i po
gotovu poslije m arto v sk ih dogaaja i aprilske katastrofe,
uticaj politikih snaga buroazije u cjelini veoma je opao.
B uroaske politike p a rtije gotovo su se potpuno raspale.
M eutim , nep o sred n o poslije aprilskog rata , na raun prozapadno o rije n tisan e buroazije i onog dijela koji je ostao
pasivan, ra sta o je u tic a j onih snaga koje su stupile u otvo
ren u s a ra d n ju s ok u p a to ro m . Ovo je najvie dolo do izra
aja u NDH, gdje je p o rasta o u stak i u tic a j, p rije svega u
redovim a h rv atsk e buroazije i m alograanskog elem enta.
Izvjesne iluzije u ovu kvislinku tvorevinu pojaao je stav
vodstva H rv atsk e seljake stra n k e , iji je p red sjed n ik Vla
d im ir M aek pozvao n a ro d da o stan e lojalan p rem a okupa
to ru i Pavelievoj dravi. Takve iluzije razvijao je i katoliki
kler podravajui kvislinku Nezavisnu Dravu H rvatsku.
Z ahvaljujui svem u tom e, u sta e su u sp jele da stvore drav
nu a d m in istrac iju i da o rganizuju svoju vojsku.
O rije n tac ija b uroazije na tobo n ju norm alizaciju prili
ka u o k u p ira n o j zem lji i n jen o uk lju iv an je u okupacioni
sistem , u p riv red n i, k u ltu rn i i javni ivot pod okupacijom ta
koe je u p o etku podgrijevala izvjesne iluzije u to da oku
p acija n ije takvo zlo da se ne bi m ogla m irn o preivjeti.
M eutim , ja a n je u tic a ja kvislinga bilo je privrem eno,
je r se okupacioni sistem ubrzo prikazao u pravom svjetlu.
O k u p a to rsk a p lja k a p riv re d n ih b ogatstava zem lje izazvala
je n e staicu osnovnih ivotnih p o tre b a i osobito pogorala
poloaj rad n ih slojeva stanovnitva. I tam o gdje je okupa
to r n a stu p a o s oslobodilakim p aro lam a, m noge njegove
m je re brzo su pokazale pravu su tin u okupacije. Iako je
o k u p a to r proglasio stv a ra n je Nezavisne Drave H rvatske ,
Ita lija je a n e k tira la D alm aciju i H rv atsk o p rim o rje, a njen
p rin c bio je pro g la e n za h rv atsk o g k ralja. Zabranom m a

kedonskog jezik a i p ro g la e n je m M ak ed o n aca B u g arim a, fa

isti k a B u g a rsk a je p okazala p rav e ciljeve svoje oslobodi
lake m isije " u M akedoniji, F a isti k a Ita lija je u svom
o k u p ira n o m d ije lu S lovenije i H rv a tsk e p ris tu p ila sprovo e n ju po litik e denacionalizacije. N ajzad , o k u p a to ri i kvislin
zi su u n ekim o b la stim a o d m ah poeli sa m asovnim p ro g o
n im a i u bistvim a. N je m a k a o k u p a c io n a u p rav a p ris tu p ila je
ise lja v a n ju sveg slovenakog sta n o v n itv a iz sje v e rn e o b lasti
Slovenije. F a isti k a M a arsk a je iz B ake p ro tje ra la sve
koloniz.irano s rp s k o stanovnitvo. U stae su o d m ah zapoele
s p ro v o e n je svoga p lan a u n ite n ja srp sk o g ivlja n a te rito
riji N ezavisne Drave H rv atsk e. T im e je sto tin e h ilja d a lju d i
b ilo s ta v lje n o van zakona. Pod u d a r te ro ra i p ro g o n a doli
su svi ju goslovenski k o m u n isti i a n tifaisti.
Pod u tic a je m o k u p a to rs k e i k v islin k e p ljak e, te ro ra i
u n ita v a n ja n e s ta ja le su iluzije o o k u p acio n o m siste m u i
n a ra s ta lo je a n tifa isti k o i a n tio k u p a to rs k o rasp o lo en je u
iro k im n a ro d n im m asam a. O blici pasiv n e rez iste n c ije po
ste p e n o su se isp re p lital: sa ak tiv n im o tp o ro m . Da bi spasle od u n ite n ja , m ase srp sk o g n a ro d a u B osni i H ercegovini
j u H rv a tsk o j n a p u ta le su svoje dom ove i sk la n ja le se u
um e, o d ak le su poele p ru a ti oru an i o tp o r u sta k im ko
ljaim a. T aj o tp o r je u isto n o j H ercegovini u ju n u 1941.
uzeo ra z m je re u s ta n k a .
N a s u p ro t izloenoj o rije n ta c iji i grup isa n ju snaga ju g o slo v en sk e buroa zije pod okUp a c jjo m , K o m u n istik a
p a rtija Ju g o slav ije se o d m ah deklarisa la k ao n e p o m irljiv i p ro tiv n ik o k u p a to ra i n jegovih do
m aih sa ra d n ik a . M ogunost o tp o ra a g re so ru , o d n o sn o m o
g u n o st b o rb e p ro tiv faisti k ih o k u p a to ra , o n a n ije vezivala
za s u d b in u K ra lje v in e Ju g o slav ije n iti za stavove ove ili one
g ru p a c ije dom ae bu ro a z ije . Za n ju p ro d o ri faisti k ih tr u
p a, ra s p a d a n je jugoslovenske vo jsk e i stv a ra n je k v islin k ih
d ra v n ih tv orevina n isu znaili k ra j ra ta , k ra j b o rb e p ro tiv
faizm a. U p ro g la su od 15. a p rila C en traln i k o m ite t K P J je
ja s n o ista k a o d a e K P J i ra d n i k a k lasa n a sta v iti b o rb u
p ro tiv a g re so ra i p od uslovom da d rav a b u d e raz b ije n a ,
b o rb u u k ojoj e k o m u n isti i ra d n i k a k lasa Ju g o slav ije
is tra ja ti do ko n an e p o b je d e " i u k o jo j e se ra a ti novi
Polltlka KPJ pod okupaclm l , pripre m a n i.

100

svijet" i stvoriti na istin sk o j nezavisnosti svih naro d a Ju

goslavije slobodna, b ra ts k a zajednica". Ve tad a je u duhu
stavova sa sjednice CKKPJ od 10. aprila, pri Centralnom
kom itetu obrazovan Vojni kom itet pod rukovodstvom gene
ralnog s e k re tara P a rtije Josipa Broza Tita. Fo rm iran je ovog
kom iteta oznailo je k u rs K PJ n a oru an u bo rb u protiv
faistikih okupatora. P ristu p ilo se o dm ah fo rm iran ju takvih
kom iteta i pri drugim p a rtijsk im rukovodstvim a. Prve nji
hove akcije bile su sa krivanje o ruja jed in ica jugoslovenske
vojske koje su se rasp a d a le i drugi oblici p rip re m a n ja za
oruanu borbu.
Zahvaljujui takvim stavovim a, a p rilsk i rat, rasulo i ko
m adanje K raljevine Jugoslavije nisu im ali ozbiljne negativne
posljedice po organizaciono s ta n je i akcionu sposobnost
KPJ. Ona je, u p rk o s m nogim granicam a kojim a su okupato
ri p roarali te rito riju Jugoslavije, ouvala svoje organizaci
ono jedinstvo i nastavila da d jelu je kao jed in a optejugoslovenska politika p a rtija .
P rihvatajui izloene stavove CKKPJ, p a rtijs k a rukovod
stva i organizacije nastavile su gotovo bez zasto ja aktivnost
jo u danim a a prilskog ra ta i nep o sred n o poslije njega.
O bjanjavali su uzroke a prilskog slom a, sm isao o kupatorskog
razb ijan ja Jugoslavije i stv a ra n je kvislinkih reim a, ukazi
vali da k rah Jugoslavije ne znai i k ap itu lac iju n aroda, otva
rali persp ek tiv u oslobodilake borbe. Oni su se obraali ci
jelom n a ro d u i traili k o n tak te sa svim onim grupam a i po
jedincim a, u k lju u ju i i one iz bivih g ra an sk ih p a rtija ,
koji se nisu m irili sa ok u p acijo m i koji su bili sprem ni za
otpor. Takva ak tiv n o st u d anim a a p rilsk o g ra ta i neposredno
poslije njega jo je vie podizala ugled KPJ u irokim n aro d
nim m asam a i ja a la n jen utic a j. Svi oni koji se nisu mi
rili sa okup acijom i koji su izraavali sp rem n o st za aktivnu
borbu, p rihvatili su stavove K PJ. Na toj osnovi je ve 27.
aprila 1941. dolo do stv a ra n ja O svobodilne fro n te slovenakog n aroda, kojoj su, p o red K om u n istik e p a rtije Slovenije,
p ristupili h ri a n sk i socijalisti, dio Sokola i neke druge m a
nje politike grupe i organizacije.
Prvih d an a m a ja odrano je isto rijsk o sav jeto v an je KPJ
u Zagrebu. Na t o m sa v je to v an ju , koje j e o drano nekoliko
d a n a p o s l i j e s l o m a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , K o m u n i s t i k a p a r
101

tija je ra z ra d ila sv o ju p o liti k u p la tfo rm u u u slo v im a ok u

p a c ije zem lje.
Na sa v je to v an ju je, p rije svega, k o n sta to v a n o d a je K o
m u n isti k a p a rtija Ju g o slav ije sau v ala svoje o rganizaciono
je d in stv o i d a je n a sta v ila da d je lu je kao optejugoslovenska po liti k a snaga i da je n je n u tic a j, u slje d n jen ih stavova
i d r a n ja u s u d b o n o sn im d a n im a k o ji su p ro te k li, izvanredno
p o rasta o , d a su n jen e pozicije u iro k im n a ro d n im m asam a
iz d an a u d an sve jae. N a tem e lju analize m arto v sk ih i
a p rilsk ih d o g a a ja i d r a n ja svih d ru tv en o -p o litik ih snaga
u tim do g a a jim a , S a v jeto v a n je je u tv rd ilo d a je ra d
n ika k lasa sa svojom av an g ard o m o sta la je d in a dru tv en o -politika snaga sp o so b n a da u svo je ru k e p reu z m e s u d b in u
jug o slo v en sk ih n a ro d a . O c je n ju ju i s ta n je stv o re n o o k u p a
c ijo m zem lje, p o litik u o k u p a to ra i n je n e p o sljed ice, g ru p i
r a n je snaga jugo slo v en sk e bu ro a z ije i n jih o v e stavove i
b o rb e n o a n tifa isti k o rasp o lo en je o sn o v n ih n a ro d n ih m asa,
s a v je to v an je je zauzelo stav da p o sto je svi b itn i o b jek tiv n i
uslovi za o rg an izo v an je i vo e n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra
i njegovih do m a ih sa ra d n ik a , za o slo b o e n je i b o lju b u d u
n o st svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a . U p o s to ja n ju velike so cija
listik e zem lje, S o vjetskog Saveza i u a n tifaisti k im sna
gam a u sv ije tu , K P J je vid je la p o v o ljn e m e u n a ro d n e fak
to re za u sp je n o v o en je o slobodilak e b o rb e.
Polazei od toga da je b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i svih
n jegovih d o m aih s a ra d n ik a stv a r n a j irih n a ro d n ih slojeva
i svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a , n a ovom s a v je to v an ju su
d e ta ljn o raz ra e n i zadaci K P J u s tv a ra n ju iro k o g oslo b o
dilakog a n tifaisti k o g fro n ta .
U d u h u tih osnovnih stavova, n a S a v jeto v a n ju su ra z ra
eni n e p o sre d n i zadaci K P J u pogledu p rip re m a za o ru a n u
b orbu. Pri svim p a rtijs k im ru k o v o d stv im a tre b a lo je organizovati v ojne k o m ite te koji e preu z e ti p r ik u p lja n je o ru ja
i ratn o g m a te rija la , ob raz o v a n je b o rb e n ih g ru p a i n jih o v u
p rip re m u za o ru a n e ak c ije , o rg an izo v an je o b a v je ta jn e slu
be itd.
O dluke M ajskog s a v je to v an ja i njeg o v a ra z ra d a p o liti
ke linije K P J u uslovim a o k u p a c ije d a la je nov im p u ls
politi k im i v o jnim p rip re m a m a za o ru a n u b o rb u . M ateri
ja li toga sa v je to v a n ja bili s u jo so lid n ija osn o v ica za raz
102

vijanje politikog ra d a u n a ro d u i za stv aran je jedinstvenog

oslobodilakog fro n ta.
In ten ziv n ija p olitika a k tivnost P a rtije jo je vie u ti
cala na podizanje borbenog raspolo en ja u n aro d u i na nje
govu odlunost da n a p ljaku, te ro r i zloine odgovara otpo
rom . N a ra sta n je o tp o ra u p rak si je potvrdilo da je kurs
K om unistike p a rtije Jugoslavije n a organizovanje oslobo
dilake bo rb e bio izraz o b jek tiv n ih k re ta n ja u zemlji. Ubrzo
je bila izgraena m rea v ojnih k om iteta p ri svim rukovod
stvim a K PJ koji su rad ili u u rb a n o n a p rip re m a m a za oru
anu borbu.
O p o ra stu u tic a ja K PJ u n a ro d u u ovom k ratk o m peri
odu i o raz m je ra m a njen e politik e aktivnosti, uprkos
nevjerovatno tekim uslovim a stvorenim okupacijom , naj
bolje svjedoi p o ra s t b ro ja n jen ih lanova. Od aprilskog
rata do odluke o p o e tk u u sta n k a u KPJ je prim ljen o 4.000
novih lanova, tak o da je ona u b o rb u u la sa 12.000
lanova.
Ovakva a k tiv n o st K P J i k re ta n ja k o ja je ona podstakla
u irokim n a ro d n im m asam a doveli su i do p o m jeran ja u
dranju svih po litik ih g ru p ac ija jugoslovenske buroazije i
naroito n jen ih pro za p a d n o o rije n tisan ih snaga. Dok su
o k u p a to r i kvislinzi pojaavali progone kom unista, ove
snage su p ojaale p ro p ag a n d u svoga stava da za oruanu
borbu p ro tiv o k u p a to ra jo n ije vrijem e, da bi ta bo rb a
dovela do ne iz m je rn ih rtava n aro d a, da bi znaila avantu
rizam . N a takve odgovore nailazili su p red stav n ici KPJ, koji
su ulagali velike n a p o re da se u du h u stavova M ajskog sav
jeto v a n ja poveu sa rukovodstvim a, odnosno rukovodeim
ljudim a iz bivih b u ro a sk ih p a rtija i da ih pozovu na sarad n ju na liniji oslobodilake borbe. Do takvih razgovora
je i dolazilo, ali oni n isu donosili rezu ltate. Pojedinci su se
izjanjavali pro tiv o k u p a to ra , isticali su da su i oni za
borbu, ali od toga d alje nisu ili. Takvo njihovo dran je u
uslovim a sve eeg o k u p a to rsk o g te ro ra i progona i sve
intenzivnijih p rip re m a za oslobodilaku b o rb u koje je spro
vodila K PJ p ro d u b ljiv a lo je proces d ife ren c ira n ja m eu p ri
stalicam a b u ro a sk ih p a rtija .
U toku p rip re m a za oru a n u b o rb u CKKPJ je saznao
za negativne p ojave u m akedonsk o j p a rtijs k o j organizaciji.
103

U n jen o m ru k o v o d stv u preo v lad ao je u tic a j o n ih lju d i koji

su sm a tra li da b u g a rsk a o k u p a c ija M akedonije povlai i
p rik lju e n je m ak e d o n sk e p a rtijs k e org an izacije B ugarskoj
rad n i k o j p a rtiji. Takav je sta v zauzeo i C en traln i ko m itet
B u g arsk e rad n i k e p a rtije , p a je p rik lju e n je izvreno bez
z n a n ja CK K PJ. P o k ra jin sk i k o m ite t KP za M akedoniju p re
k inuo je vezu sa C en tra ln im k o m iteto m K PJ i odbio da
sprovodi njegove stavove o p rip re m a m a za o ru an u b orbu.
To je izazvalo d u b o k u k rizu u m ak ed o n sk o j p a rtijs k o j orga
n izaciji, p o d sta k lo a k tiv n o st o p o rtu n isti k ih elem en ata u
org an iz a cijam a i im alo negativne po sljed ice za razv itak oslo
b o dilake b o rb e u M akedoniji. C e n traln i k o m ite t KPJ je
o d m ah pred u zeo m je re da okona tak v o sta n je , ali u sljed
slab ih veza i o tp o ra u P o k ra jin sk o m k o m ite tu K PJ za Ma
k e d o n iju do p o z itivnih rje e n ja u to k u p rip re m a n ije dolo.
A ktivnost p o jed in ih ru k ovodeih k ad ro v a i lo k aln ih p a rtij
s k ih org an iz a cija u M akedoniji u d u h u p o litik e lin ije KPJ
u ovom p e rio d u b ila je re z u lta t n jihovog o tp o ra a n tip a rlijsk im stav o v im a u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u .

2.

K O M U N IS T I K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P O K R E
T A N JU I R A Z V IJA N JU U STA N K A 1941. G O D IN E

PoCetak ustanka 1 razvoj vojnih djejstava

N a d a n n a p a d a N jem ak e n a Sov jetsk i Savez, 22. ju n a 1941, Cen^

kom itet KpJ jzdao je proglas

n a ro d im a Ju g o slav ije, pozivajui ih u o ru a n u o slobodilaku

b o rb u . K o m u n isti k a p a rtija Ju g o slav ije sh v atila je n ap ad
N je m a k e n a S ovjetski Savez kao do g a aj koji e dovesti
do p relo m a u o d n o su snaga u sv jetsk o m ra tn o m suk o b u i
u tic a ti n a drutv en o -p o litik i k a ra k te r toga sukoba. Ona je
u S o v jetsk o m Savezu v idjela g a ra n c iju p o b jed e nad silam a
O sovine. Za n a ro d e Ju goslavije, k o ji su po d u tic a je m KPJ
gledali n a S o v jetsk i Savez sa n a jv eim p o v jeren jem , p rv a
z em lja socijalizm a b ila je ne sam o g a ra n c ija p o b jed e nad
faisti k im o sv ajaim a ve i g a ra n c ija da e u oslobodila
koj b o rb i o sig u ra ti o s tv a re n je svojih so cijaln ih i nacional
nih tenji. Za jugoslovenski revo lu cio n arn i rad n ik i p o k ret
i K PJ b o rb a p ro tiv faistikog osv ajaa sa d a se po stav ljala
i k ao n jih o v in te rn a c io n a lis ti k i dug p re m a p rv o j zem lji
104

socijalizm a. Oni su n apad n a Sovjetski Savez shvatili kao

signal za poetak odlune b itk e svih revolucionarnih i antilaistikih snaga svijeta protiv m ran ih faistikih sila.
Zbog svega toga je priro d n o da je o dbram beni rat Sov
jetskog Saveza u vrijem e kada su u Jugoslaviji privoene
k ra ju p riprem e za u sta n a k izvrio snaan uticaj na podi
zanje borbenog raspoloenja naro d n ih m asa Jugoslavije i
u opte n a sazrijevanje uslova za p o k reta n je oruane borbe
p rotiv o k u p a to ra i dom aih izdajnika. N ajzad, angaovanjem glavnine njem akih oruanih snaga u n apadu na Sov
jetsk i Savez bili su stvoreni m nogo povoljniji uslovi za raz
vijanje oruane borbe u svim p orob ljen im zem ljam a Evrope,
p a i u Jugoslaviji.
N apadom N jem ake na Sovjetski Savez oivjela je i
aktivnost K o m in tem e na liniji antifaistik e borbe. Ona je
pozvala kom unistike p a rtije p o rob ljen ih zem alja da, organizujui b o rb u p ro tiv o k u p a to ra , pru e p o d rk u Sovjetskom
Savezu.
Poslije 22. ju n a K om unistika p a rtija Jugoslavije je
u urbano sprovodila po sljed n je prip re m e za organizovanje
oruane borbe. O dlukom C entralnog k o m iteta KPJ od 27.
ju n a, u m jesto ran ijeg V ojnog kom iteta, obrazovan je Glavni
tab narodnooslobodilakih partizan sk ih o d red a Jugoslavije,
u kom e je fu n k ciju k o m an d a n ta p rim io generalni se k re tar
P a rtije Tito. U brzo zatim , 4. ju la , o d ran a je u B eogradu
sjednica P olitbiroa CK KPJ, na kojoj je odlueno da se od
ran ije p riprem ljenog lju d stv a organ izu ju p artizan sk i odredi
i ponu sa oruanim akcijam a. Na sjednici je rijeeno da
se u pojedine p o k rajin e u p u te delegati C entralnog K om iteta
koji e obezbijediti sprovoenje ove odluke. Odlueno je da
Glavni ta b p okrene svoj bilten. U d u h u o dluka ove sjed
nice, CKKPJ je 12. ju la objavio novi proglas, u kom e je
pozvao n arode Jugoslavije na oruan u oslobodilaku borbu.
Tih dana su u Glavnom ta b u narodnooslobodilakih p a rti
zanskih odreda Jugoslavije razraen e osnovne sm jernice o
taktici oruane b o rb e i o organizovanju o ru an ih snaga ustan
ka. Ove sm jernice su objavljene u prvom b ro ju Biltena Glav
nog ta b a koji je izaao u B eogradu 10. avgusta 1941. godine.
U skoro poslije ovih odluka dolo je do p rvih oruanih
borbi u m nogim krajevim a Jugoslavije. U nekim oblastim a
Jugoslavije prve oruane a k cije p a rtiza n sk ih o d red a ubrzo
105

su p rim ile k a ra k te r u sta n k a . U C rnoj G ori je ve sred in o m

ju la izbio o p ti u sta n a k . Za nekolik o d a n a bili su u n ite n i
talija n sk i garnizoni i oslo b o en a te r ito r ija C rne G ore izuzev
C etinja, P odgorice (T itograda), N ik ia i n e k ih m je s ta u
P rim o rju . N ekoliko h ilja d a ta lija n s k ih v o jn ik a bilo je zaro b
ljeno, a o ru a n e snage u s ta n k a izrasle su u k ru p n e i rela
tivno d o b ro n a o ru a n e fo rm a cije. K ra je m ju la i u to k u
a v gusta ak c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a p re ra s le su u u s ta n a k u
najveem d ije lu B osne i H ercegovine. U stan ik e snage oslo
bodile su p ro s tra n e te rito rije , razb ile z n a tn e u s ta k e i do
m o b ra n sk e jed in ice i o slobodile m n o g a m je sta , m e u ko
jim a i vie gradova. U isto v rije m e izbio je u s ta n a k u Lici,
n a K o rd u n u i u B an iji, i z n a ta n d io ovih o b lasti bio ie
osloboen.
U S rb iji je do o ru a n ih b o rb i d olo ve u p rv o j polovini
ju la . U to k u av g u sta i s e p te m b ra b o rb e su p rim a le sve k ru
p n ije raz m je re , da bi u se p te m b ru u z a p ad n o j S rb iji i
S u m a d iji izrasle u n a ro d n i u s ta n a k . P a rtiz an sk e snage oslo
bodile su m noga m je s ta u ovim o b lastim a i stv o rile p ro
s tr a n u oslo b o en u te rito riju . N jem ak e o k u p acio n e tru p e
p re trp je le su z n a tn e g u b itk e i bile p rim o ra n e n a o d b ra n u u
n e k oliko u tv r e n ih garn iz o n a u n ajv eim g radovim a. N eto
k a sn ije p a rtiz a n s k e b o rb e u isto n o j i n a ro ito u ju n o j
S rb iji p rim ile su tak o e k a ra k te r u s ta n i k o g p o k reta .
Do p rv ih o ru a n ih a k c ija p a rtiz a n s k ih o d red a dolo je
u ju lu u Sloveniji, gdje su n e to k a sn ije fo rm ira n i prvi
p a rtiza n sk i b a ta ljo n i, koji su izvodili p a rtiz a n sk e a k cije u
to k u jeseni i do k r a ja 1941. godine. U brzo su poele i prve
p a rtiz a n s k e a k c ije u D alm aciji, G o rsk o m k o ta ru i P rim o rju ,
Slavoniji i dru g im o b lastim a H rv a tsk e . U ju lu su stv o ren i
prvi p a rtiz a n s k i o d red i u V ojvodini, n a ro ito u B an a tu , gdje
su pod veom a nep o v o ljn im te re n s k im u slo v im a v oene i
vee o ru an e akcije.
T ek k a d a je n a in te rv e n c iju C K K PJ K o m in te m a saoptila svoj stav da p a rtijs k a org an iz a cija u M ak ed o n iji o stan e
u sa sta v u K P J i k a d a je o d lu k o m CK K PJ o b razo v an poet
kom s e p te m b ra nov p o k ra jin sk i k o m ite t K P J za M akedo
n iju , zapoele su organizovane p rip re m e za o ru a n u b o rb u
u ovoj p o k ra jin i, a prve a k c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a izvedene
su u prv o j polovini o k to b ra .
106

U poredo sa o ruanim akcijam a p a rtizan sk ih odreda,

p a rtijsk e organizacije u okup iran im gradovim a i in d u strij
skim c e n trim a organizovale su i izvodile mnoge sabotae,
diverzije i druge akcije. N aroito iro k u b o rb en u aktivnost
razvijale su organizacije u B eogradu, L jubljani, Zagrebu,
Splitu, M ostaru, K ragujevcu, S arajev u i drugim m jestim a!
Ta a k tivnost je podizala borb en o raspoloenje naro d a i sve
je vie bilo onih koji su se odazivali pozivim a P artije i
odlazili u p a rtiza n e ili se ukljuivali u bo rb en e grupe za
izvoenje a k c ija u o k u p ira n im m jestim a.
T ako se, u p rk o s svim n erav n o m jern o stim a i tekoam a,
pod veom a nepovoljnim uslovim a poeo razvijati oruani
ustanak u Jugoslaviji. D esetine hilja d a lju d i nalo se u ustanikim p a rtiza n sk im form acijam a, koje su u m nogim obla
stim a zem lje nanosile ozbiljne u d arce o k u p ato rsk o j i kvislinkoj ivoj sili, oteavale sa ob raaj, zakoile privredu.
Stvorene su bile p ro stra n e osloboene te rito rije n a kojim a
se poeo razvijati novi ivot.
Bio je to prvi u s ta n a k u o k u p ira n o j E vropi u vrijem e
kada su faistike sile o stvarile svoje najvee pobjede na
Istonom fro n tu . C rvena a rm ija se pod u d a rc im a faistikih
tru p a povlaila uz velike gubitke, n a p u ta ju i znatni dio
te rito rije Sovjetskog Saveza. Ve poetkom o k to b ra njem a
ke tru p e zapoele su p rip re m e za ofanzivu iji je nepo
sredni cilj bio o sv a ja n je M oskve. Sovjetski n aro d ulagao je
k rajn je n a p o re i podnosio teke rtv e da bi zaustavio n apre
dovanje njem a k ih oru an ih snaga. U prkos prvim porazim a
i velikim gubicim a, sve je vie rasta o o tp o r Crvene arm ije.
Upravo zbog takvog razvitka dog a aja n a glavnom , isto
nom ra titu , o k u p a to ri su bili iznenaeni razm jeram a p ar
tizanske b o rb e i n a ra s ta n je m u sta n k a u Jugoslaviji, ija se
vojska svega nekoliko m jeseci ra n ije rasp a la pod prvim
udarcim a. N jihovih osa m n a e st divizija, koliko ih je bilo u
Jugoslaviji uoi u sta n k a , uz pom o o ru an ih snaga kvislinga,
nije bilo sposobno da sp rije e njegov razvitak. Okupacioni
sistem bio je ozbiljno ugroen, i Jugoslavija se, um jesto
baze za voenje osvajakog ra ta , p retv o rila u novo ratite,
neoekivano za sile Osovine. U spjesi u sta n k a ugroavali su
presti ok u p acio n ih sila i dovodili u su m n ju stab iln o st no
vog evropskog p o retk a " .
107

M eutim , o k u pacione sile b ile su u m o g unosti d a p o ja

a ju svoje snage u Jugoslaviji p reb a c iv an je m jed in ica iz
dru g ih o k u p ira n ih z em alja i sa dru g ih fro n to v a. T a lija n sk a
vrhovna k o m an d a je u ofanzivi p ro tiv u s ta n k a u C rnoj Gori
ve k ra je m ju la angaovala snage iz svoje a rm ije u A lbaniji.
U d rugoj polovini a v gusta ta lija n sk e tru p e pred u zele su
ofanzivu p ro tiv u s ta n i k ih a rita n a te rito rij: NDH. Z abri
n u t s ta n je m u n jem ak o j o k u p acio n o j zoni Ju goslavije, H it
le r je 16. se p te m b ra izdao n a re d b u za u n ite n je u sta n k a . U
tom c ilju p reb a e n e su u S rb iju iz G rke, F ra n cu sk e i sa
Istonog fro n ta tri n jem a k e divizije. U s e p te m b ru je poela
n jem a k a ofanziva u z a p adnoj S rb iji i S u m ad iji, k o ja je s
p rek id im a tra ja la sve do p o e tk a d ecem b ra. Vie o p eracija
p ro tiv p a rtiz a n s k ih o d red a izvele su o k u p acio n e i kvislinke
snage u B a n a tu , S lavoniji, S rem u, Sloveniji, G o rsk o m ko
ta ru , D alm aciji i u d ru g im oblastim a.
B ro ja n o i teh n ik i n e uporediv o n a d m o n ije, o k u p a to r
ske i kvislinke tru p e obino su u sp ijev ale d a p o tp u n o ili
djelim in o o k u p ira ju osloboene te rito rije . One su, p ri tom ,
po nalogu svojih kom an d i srpovod ile n a d n a ro d o m n a jb ru
ta ln ije rep re sa lije . Palile su itava n a selja, m asovno u n ita
vale stanovnitvo, ne tedei ni djecu , ene i starce; dese
tin e h ilja d a lju d i bile su d e p o rto v a n e u k o n c e n tra cio n e lo
gore u zem lji ili u p oznate logore sm rti u razn im ev ro p sk im
zem ljam a. N ajm a so v n ije zloine poinile su n jem a k e tru p e
u v rije m e ofanzive u S rb iji. Sam o u M avi u b ile su 6.000,
u K ra lje v u 2.000 u K ragujevcu 7.000 lju d i, ena i djece.
U isto vrije m e o k u p a to r je n a s to ja o d a o ja a kvislinge
i da u zem lji nae nove saveznike u b o rb i p ro tiv u sta n k a .
U stae su inile sve da jo vie ra s p ire b rato u b ila k u b o rb u
izm eu srpskog, h rv atsk o g i m u slim an sk o g stan o v n itv a, da
pom ou o k u p a to ra u v rste d o m o b ra n stv o i d a stv o re nove
u sta k e fo rm acije. U talija n s k o j o k u p acio n o j zoni Slovenije
rea k c io n arn e snage slovenake b u ro azije p o jaale su ak ciju
p ro tiv u s ta n k a i o stv a rile vru s a ra d n ju sa o k u p ato ro m .
N je m a k a oku p a c io n a u p rav a u S rb iji o rb azo v ala je 29.
avgusta, m je sto k o m esa rsk e vlade, tzv. v lad u srp sk o g spasa,
na elu sa generalom bive jugoslo v en sk e v ojske M ilanom
N ediem . Oko ove vlade okupile su se n a jre a k c io n a rn ije
snage srp sk e b u ro azije pod krila tic o m b o rb e p ro tiv kom u
n isti k e o p a sn o sti k o ja srp s k o m n a ro d u p r ije ti o d u s ta n k a .
108

N edieva vlada je odm ah poela stv arati svoje oruane od

rede, iji su kom andni sastav najveim dijelom inili ofi
ciri bive jugoslovenske vojske. S a rad n ju s njem akim oku
pa to ro m u borbi p rotiv usta n k a prihvatio je i etniki voj
voda K ota M ilovanovi Peanac. O k upator je pojaao mobi
lizaciju p rip a d n ik a nacionalnih m an jin a u svoje form acije.
U jesen 1941, poslije n euspjeha s tak tik o m odlaganja oru
ane borbe, stupili su u oruanu ak ciju protiv u stan k a et
niki odredi pukovnika Drae M ihailovia.
O fanzivam a, m asovnim rep resalijam a nad narodom i angaovanjem snaga dom ae buroazije, o k u p ato ru je polo
za rukom da m jestim in o zakoi b u ran razvitak ustan k a, a
u nekim ob lastim a da m u nanese i ozbiljne udarce. M eutim,
te u sp je h e o k u p a to r i njegovi dom ai saradnici platili su
visokom cijenom . Oni su bili prim o ran i da vode pravi ra t
u jed n o m d ijelu oku p iran e Evrope. To je za sile Osovine
bilo prvo ra tite koje sam e nisu p lan irale i koje im je ve
1941. godine nepredvieno vezalo d esetinu novih divizija
n a m ijen je n ih za druge frontove i druge oku p iran e zemlje.
U tim tekim i neravnim bo rb am a pokazala se vitalnost
i n e u n itivost usta n k a . V elika talija n sk a ofanziva u ju lu i
avgustu u C rnoj Gori izazvala je oseku u stan k a, ali je ve
u o k to b ru 1941. dolo do k ru p n ih p a rtizan sk ih akcija, koje
su u brzo ponovo izrasle do stepen a n arodnog ustan k a. Ve
liki dio te rito rije C rne Gore opet je bio osloboen. To se
ponovilo u H ercegovini, zapadnoj Bosni, Lici, na K ordunu i
u nekim d rugim u stan ik im oblastim a u kojim a su u peri
odu avgustse p te m b ar ok u p a to rsk e i dom ae buroaske
snage vodile svoje ofanzivne operacije. B orbe u zapadnoj
S rb iji i S um adiji nastavile su se i u to k u zime 1941/1942.
godine. O jaane o k u p a to rsk e oruane snage nanijele su oz
biljn e u d a rc e p a rtiza n sk im odredim a u Sloveniji, ali je ve
k raje m 1941. dolo u nekim m je stim a do ustanikog poleta
koji je nagovjetavao nov u spon oruane b o rb e slovenakog
naro d a. K ra je m 1941. pojavila su se nova u stan ik a arita.
U to v rijem e pa rtiza n sk e bo rb e u junoj S rb iji, Sandaku,
Srem u, D alm aciji, G orskom k o taru , H rv atsk o m p rim o rju ,
Slavoniji prim a le su sve m asovniji k a ra k te r. Tada je u
p a rtiza n sk im o d red im a Jugoslavije bilo 80.000 n aoruanih
boraca.
109

K ra je m 1941. godine u sv ije tu su se zbili veom a zna

a jn i dogaaji. U bici za M oskvu k o ja je poela sred in o m
o k to b ra 1941. H itle r je doivio p rvi veliki n eu sp jeh . Svi n a
p ori n jem ak e a rm ije da zauzm e M oskvu o stali su bez
rezultata. Poetkom de c em b ra C rvena a rm ija je p rela u
protivofanzivu, n a n ije la teke gu b itk e n jem a k im tru p a m a
i pov ratila z n a ta n dio so v je tsk e te rito rije . B itk a za M oskvu
oznaila je p oraz H itlerove stra te g ije m un jev ito g rata ".
K rajem 1941. godine dolo je do p ro ire n ja sv jetsk o g rata .
Jap an sk i iznenadni n a p a d n a a m e ri k u p o m o rsk u b azu Perl
H a rb u r 7. d ecem b ra oznaio je p o e ta k ra ta n a D alekom
istoku. T ada su S je d in je n e A m erike D rave objavile ra t
Japanu. G odine 1941. obrazovan je m oni ra tn i savez izm eu
SSSR, Velike B rita n ije i SAD. To je o tv o rilo p e rsp e k tiv u
pobjede p o robljenim i ugroenim n a ro d im a i dalo snaan
podsticaj ja a n ju an tifaisti k o g rasp o lo en ja i sp re m n o sti
de m o k ra tsk ih i p ro gresivnih snaga u sv ije tu za b o rb u p ro tiv
faizm a.
U v rije m e p rip re m a , a zatim u perio d u p o k re ta n ja i ra z v ija n ja ustanka< K PJ j e o slo b o en je zem lje i
;Sp Unje n je d e m o k ra tsk ih so cijaln ih
i na c io n a ln ih ten ji n a j irih n a ro d
nih slojeva i svih jugoslovenskih n a ro d a isticala kao osnovu
politikog pro g ra m a u sta n k a . To je b ila p o lazn a ta k a za
s tv a ra n je jed in stv a n a j irih n a ro d n ih slo jev a i za zblia
vanje i u jed in jav n je svih jugosloven sk ih n a ro d a . To je jed in
stvo naro d n ih m asa i b ra ts tv o n a ro d a Ju g o slav ije u o ru a
noj bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i njegovih d o m aih sa ra d n ik a
izraavalo se u N arodnooslobodilak o m fro n tu .
D alekoseni oslobodilaki ciljevi u s ta n k a i p e rsp e k tiv a
o stv a re n ja socijalnih i n a c ionalnih te n ji k o ju je o tv ara la
K PJ odgovarali su stv a rn im uslovim a i p o litik im o d nosim a
u zem lji. M ase stanovnitva k ojim a je n ep o sre d n o zap rije
tilo u n iten je, kao i p ojedini jugo slo v en sk i n a ro d i koji su
se suoili sa o k ru tn im m je ram a d en acio n alizacije, vidjeli su
u oruanoj borbii jedini p u t nacionalnog o p sta n k a i oslobo
enja. Tam o gdje su n a ro d n e m ase p rih v a tile poziv K PJ i
pole u oruanu bo rb u , odm ah su ispoljile svoje d e m o k ra t
ske tenje. U sv ijesti n a ro d a n a p rv im oslo b o en im terito-

KPJ u borbi za lrold

oslobodllaki front 1 za
bratstvo ^naro
ugo-

110

rija m a vladalo je sh v atan je da k raj oku p ato rsk o g i kvislinkog ro p stv a znai u jed n o i poetak novog drutveno-politikog sistem a, u ijem e izgraivanju odlunu ulogu im ati
in te resi osnovnih n a ro d n ih m asa. Politiki oblici i akcije
p rek o k o jih su se te tenje ispoljavale bili su, p rije svega,
rez u lta t u tic a ja o trih klasnih i nacionalnih p ro tiv rjen o sti
koje su djelovale na tlu K raljevine Jugoslavije. Tam o gdje
je u slje d raz o a ran ja u K raljevin u Jugoslaviju dolo u
naro d n im m asam a do pojava dem oralizacije i besperspektiv
n osti, ja a n je N arodnooslobodilakog fro n ta bilo je uslovljeno razv ijan jem svijesti n a ro d a o oslobodilakim ciljevim a
u sta n k a . N a taj nain su tenje n a ro d n ih m asa za oslobo
enjem i za drutveno-politikim p ro m je n am a postale po
k reta k a snaga oruane oslobodilake b o rb e i osnova na
kojoj se pro iriv alo i jaalo jed in stv o i b ratstv o n aro d a
Jugoslavije u to k u te borbe.
U isto vrije m e su takva politik a k re ta n ja u u sta n k u
b ila nov fa k to r koji je u ticao na d ran je pro zap ad n ih i
dru g ih politik ih g ru p a buroazije. Isp o ljen e tenje ustan ikih m asa za d e m o k ra tsk im drutveno-politikim p ro m je
na m a p o d sta k le su sve snage reak cio n arn e buroazije na jo
o d luniji o tp o r p o k re ta n ju i raz v ija n ju o ruane b o rbe. N asu
p ro t K P J, one su pozivale n a ro d n a m ir, opom injale ga da
ne izaziva o k u p a to ra i da v jeru je u osloboenje od stran e
saveznika, tv rdile da je o ruana b o rb a av an tu rizam i da e
d o n ije ti sam o nova s tra d a n ja i rtve.
Zbog toga, iako je oslobodilaka p latfo rm a K PJ otva
rala iro k e m ogunosti o brazovan ja koalicija, iako je Par
tija b ila in ic ija to r sa ra d n je na toj p latfo rm i, sve snage b u r
oazije, u k lju u ju i tu i izbjegliku vladu, bile su i ostale
odluno p ro tiv u sta n k a . O tuda je p ita n je za oslobodilaku
b o rb u ili p ro tiv nje, za lo ja ln o st p rem a o k u p a to ru i kvislin
zim a ili za b o rb u p ro tiv n jih im alo od sam og poetka odre
enu klasn u sadrinu. M eutim , K PJ je ostala dosljedno na
poziciji oslobodilake b o rb e i s te pozicije v rila je p ritisa k
n a one b u ro a sk e snage koje su se na rijeim a izjanjavale
p ro tiv o k u p a to ra ili su se drale pasivno, istiui d a je u sta
n ak p re u ra n je n , da tre b a ekati i p rip re m a ti se za akciju
on d a kada glavne snage sila Osovine b u d u o d sudno tuene
na velikim sv jetsk im frontovim a, ili su p ro p ag irale Pasiv
n o s t p o d izgovorom d a m ali n a ro d i ne m ogu sam i odlui
111

vati o svojoj su d b in i, d a e n jih o v a b u d u n o st b iti rije e n a

ishodom r a ta izm eu velikih sila.
Tako je K PJ u n a p o rim a za s tv a ra n je je d in stv a iro k ih
n aro d n ih slojeva u u s ta n k u vodila b o rb u n a dva fro n ta
otk riv a la je p rav u s u tin u po litik e o k u p a to ra i ulogu kvi
slinga i u isto vrije m e tje ra la n a istac on e b u ro ask e snage
koje su se drale pasivno ili se izjan jav ale p ro tiv o k u p a
to ra , ali i p ro tiv aktivne, o ru an e oslo b o d ilak e b o rb e. M ada
su ponegdje o k u p a to r i kvislinzi im ali i zn a tn iji u tic a j, ip ak
to nije bila ozb iljn a p re p re k a p o k re ta n ju sve irih slojeva
n aro d a u oru an u b o rb u . T im p rije to je sam im o b jek tiv
nim razvitkom n jih o v u tic a j slabio, to su se n a ro d n e m ase
u p rak si u v jerav ale u p rav i sm isao p o litik e o k u p a to ra i
kvislinga. P rozapadno o rije n tis a n e b u ro a sk e g ru p ac ije ne
sam o to su im ale, u c jelini p o sm a tra n o , z n a tn iji u ticaj u
n a ro d u ve su svojom politik o m o d lag an ja b o rb e" ili poli
tikom ekanja na rje e n je sp o lja ", u uslo v im a kakvi su
bili 1941. godine, o b jek tiv n o m ogle i ja a ti svoje pozicije.
Poslije aprilsk o g r a ta i velikih u s p je h a H itlero v ih a rm ija u
Evropi i, posebno, na Isto n o m fro n tu , tak v i stavovi su bili
p rih v a tljiv iji za dio n a ro d n ih m asa. P ro p a g an d a o odla
g a nju b o rb e" nailazila je na p ovoljn o tlo o so b ito u v rijem e
o k u p a to rsk ih i kv islin k ih ofanziva i re p re s a lija n a d n a
rodom .
Takvi su bili o p ti uslovi po d k o jim a je K P J vodila
b o rb u za jed in stv e n i oslobodilaki fro n t i b ra ts tv o ju g o slo
venskih naro d a. U po jed in im p o k ra jin a m a ta se b o rb a raz
vijala u esto veom a specifinim oblicim a.
Ve prvi u sp je si p a rtiz a n sk ih o d red a u S rb iji n aili su
na m asovne s im p a tije i sve sn a n iju a k tiv n u p o d rk u s rp
skog naro d a. To se m an ifestovalo i u b rzo m p o ra s tu b o ra
kog sastava p a rtiz a n sk ih o d red a i u a k tiv ira n ju n aro d n ih
m asa na osloboenim i neosloboen im te rito rija m a n a p lat
form i oslobodilake b orbe. N a in icijativ u lo k aln ih ru k o v o d
stava K PJ brzo se raz v ija la m rea o rg an izacija i o d b o ra
N arodnooslobodilakog fro n ta .
Pod u tic a je m usta n i k o g po leta i p ro iriv a n ja oslobodi
lakog fro n ta , po jed in i lokalni ruko v o d io ci bivih b u ro a
skih stra n a k a p rih v a tili su pozive K P J, izjan jav ali se za
b o rb u i za p o d rk u p a rtiza n im a . U nek im m je stim a su ula
zili i u od b o re N a ro d n o oslobodilak o g fro n ta . M eutim , ovi
112

uspjesi pali su ub rzo u sje n k u sve intenzivnije akcije protiv

ustan k a, koja je bila usm je ra v a n a iz nekoliko organizovanih
centara. Pored vlade generala M ilana Nedia, zatim etni
kog vojvode K oste M ilovanovia Peanca u junoj Srbiji i
drugih, n a jja i c e n ta r fo rm irao se oko pukovnika bive ju
goslovenske vojske Drae Mihaiilovia, koji se sa grupom
oficira sklonio poslije aprilskog ra ta na plan in u Ravnu goru
i tu ostao do p o etk a u sta n k a . M ihailovi se izjanjavao
protiv o k u p a to ra , ali je u prvim ko n tak tim a sa partizanim a
zastupao stav o p re u ra n je n o sti u s ta n k a i odbijao uee u
oruanoj borbi. U isto vrijem e je u im e k ralja i vlade u
izbjeglitvu, poeo stv a ra ti etnik u organizaciju i mobilisati vojne obveznike u etnike form acije. Pored propagande
0 p re u ra n je n o s ti u s ta n k a i tobonjeg p rip re m a n ja za po
v oljnije uslove", M ihailovieva a kcija p ro tiv u sta n k a nosila
je sve izrazitije peat an tik o m u n istik e propagande.
Sve ono to se u n a ro d u kolebalo, to n ije bilo sprem no
za oru a n u b o rb u , ok reta lo se M ihailovievom p o k retu . Bilo
je oevidno da e tak v a ak tiv n o st srp sk e reak cije u ticati na
suavanje p olitike osnove u sta n k a , n a ro ito u uslovim a ve
ih ofanzivnih o p e ra c ija o k u p a to ra , sa k o jim a se u najsko
rije v rijem e m oralo ra u n a ti.
Zbog toga je P a rtiji p re d sto ja la tek a b o rb a za o tk ri
vanje prave su tin e etnikog po k reta. R aunajui s onim
dijelom n a ro d a koji je jo im ao iluzija o m o n arh iji i bio
pod u tic a je m tra d ic ija etnitva, a koji je u osnovi bio p at
r io tsk i o rije n tisa n , ona je tu b o rb u vodila sa najveom poli
tikom gipkou i irinom . Istica la je da n em a nikakve pre
p rek e sa ra d n ji e tnikih i p a rtiza n sk ih o d red a u b o rb i pro
tiv o k u p a to ra , ko ja je b ila prvenstv en i zad atak svih p a tri
o tsk ih snaga. Na in icijativ u V rhovnog ta b a p artizan sk ih
o d red a od ra n a su u jese n 1941. dva sa sta n k a izm eu T ita
1 D rae M ihailovia. M ihailovi je oba p u ta odbio predloge
o z a jednikim o p e ra c ija m a p ro tiv o k u p ato ra.
M ihailovievu odlu n o st da se b o ri p ro tiv u sta n k a uvr
stila je p o ru k a ju g oslavenske izbjeglike vlade, k o ju je prim io
p rek o prve m isije upuene u njegov ta b iz b rita n sk e ko
m an d e za B liski istok u o k to b ru 1941. V lada je od njega
z a h tijev ala da s p rije i u s ta n a k k o jim rukovodi K om unisti
ka p a rtija . K ao povoljan tre n u ta k za u n ite n je u stan k a,
M ihailovi je iza b ra o z a vrnu e ta p u njem ak e ofanzive i

p o etk o m no v em b ra p rea o je u n a p a d n a oslo b o en u teri

to riju . Taj n a p a d p a rtiza n sk e snage su razbile. M ihailovi
se ta d a o b ra tio izbjeglikoj vladi sa zah tjev o m da savezni
ke vlade in te rv en iu kako bi se p a rtiza n i p rin u d ili da ob u
stave to b onje n a pade na etnik e o d red e i da p riz n a ju
njegovu k o m andu. Do takve in te rv en c ije ju goslovenske vlade
je i dolo, pa su se tom p rilikom vlade Velike B rita n ije i
S o v jetskog Saveza sloile da pozovu p a rtiza n e i etn ik e u
z a je d n ik u b o rb u , pod k om andom Drae M ihailovia, p ro tiv
o k u p a to ra . Pored toga, izbjeglika vlada je organizovala
p re k o ta m p e i ra d ija saveznikih ze m a lja p ro p ag a n d u u
k o joj je veliala to b o n ju b o rb u etn ik a Drae M ihailovia
i o p tu iv ala p a rtiza n e kao s a ra d n ik e o k u p a to ra . Ve u de
ce m b ru M ihailovi je proizveden u in g en erala, a u ja n u a ru
1942. im enovan je u novoj izbjeglikoj vladi za m in istra voj
ske i m orn a ric e .
T ako je etn ik i p o k re t D. M ihailovia izrastao u organizovanu snagu u zem lji na k o ju se o sla n ja la v e lik o srp sk a
bu ro a z ija u b o rb i za re s ta u ra c iju svoje heg em o n istik e
vladavine po slije ra ta . Polazei od toga da e p o b jed o m
a n tih itlero v sk e k oalicije b iti osig u ra n a o bnova Jug o slav ije i
sta ro g d ru tv e no-politikog sistem a, ju g o slo v en sk a vlada u
izbjeglitvu je u o slobodilakom i d em okratsko-revolucion a m o m p ro g ra m u i p rak si u s ta n k a v id jela glavnu o p asn o st
za o stv a re n je tih svojih ciljeva. Stoga je on a cjelo k u p n u
a k tiv n o st e tnikog p o k re ta u s m je rila n a ra z b ija n je u sta n k a .
U uslovim a n jem a k e ofanzive k o ja je dovela do povla
e n ja p a rtiz a n s k ih o d red a i g u b ita k a oslo b o en ih te rito rija
i n a jb ru ta ln ijih rep re s a lija n a d n a ro d o m , etn ik a a k c ija za
odlaganje u s ta n k a na ila je na p lo d n o tlo. e tn i k i p o k ret
je zn a tn o d o p rin e o krizi u k o joj se k raje m 1941. godine
n a ao u s ta n a k u zap ad n o j S rb iji i u m ad iji.
Za raz lik u od S rb ije , u C rnoj G ori se b o rb a za jed in
stvo n a ro d a , za p la tfo rm u N a ro d n o o slo b o d ilak o g fro n ta
razvila tek p o slije velike ofanzive ta lija n s k ih tru p a , k o ja je
ve p o e tk o m av g u sta dovela do oseke 13-julskog u stan k a.
Jo u to k u ofanzive b u ro a sk e snage razvile su p ro p ag a n d u
p ro tiv K P J, o p tu u ju i je za av a n tu riz a m i s u p ro tsta v lja ju i
se n jen im n a s to ja n jim a da sauva p a rtiza n sk e snage i p ro
dui s a o ru a n o m b o rb o m .
114

U poredo s nap o rim a P a rtije da ponovo razvije ustaniki

p o k ret tekao je proces o k u p lja n ja svih reakcionarnih snaga
na platfo rm i b o rb e p rotiv usta n k a . Dok su vrhovi Crnogor
ske federalistike stra n k e vodili tu b o rb u neposredno se
n a sla n jaju i n a o k u p a to ra , pokuavajui da stvore kvislin
ke oruane form acije, glavne snage buroazije prvaci
bivih bu ro ask ih stra n a k a, veina oficira i inovnika K ra
ljevine Jugoslavije p rihvatile su koncepcije etnikog po
k reta Drae M ihailovia i njegovu tak tik u borbe protiv
ustan k a. T ako je i u Crnoj Gori glavna b itk a za uticaj na
naro d n e m ase poela na p ita n ju : o ru an a b o rb a protiv oku
p a to ra i kvislinga ili n jeno odlaganje za povoljnije uslove".
K oristei se p risu stv o m m n o gobrojn ih snaga talijan sk e oku
pacione arm ije , prim je n o m m asovnih rep re sa lija nad naro
dom svuda gdje je dolazilo do pa rtiza n sk ih akcija, velikim
priv re d n im tekoam a i sprem nou o k u p a to ra da se te
tekoe sa v la d a ju pod uslovim a da se odri red i m ir
b uroaske snage su svojom p ropag an d o m o tobonjem odla
g a nju b o rb e za pov o ljn ije uslove izazvale dilem e i kolebanja
u d ijelu n a ro d n ih m asa.
P o jaan a ak tiv n o st ovih protiv n ik ih snaga brzo je vo
dila p ro d u b ljiv a n ju sukoba. U jesen 1941. oivjele su p ar
tizanske b o rb e, a ve u n ovem bru bile su razbijene znatne
snage okupacione a rm ije i osloboen veliki dio terito rije
C rne Gore. P roces politikog a k tiv ira n ja n aro d n ih m asa na
p latfo rm i oslobodilake b o rb e uzeo je iroke razm jere. Iz
raz toga bile su m asovne organizacije N arodnooslobodila
kog fro n ta . U poredo s tim jaala je i akcija buroaskih
snaga. ire raz m je re ta a k cija dobila je poslije neuspjelog
n a p a d a glavnine crn o g o rsk ih p a rtiza n sk ih snaga na Pljevlja,
kada se s tv a ra ju etniki oruani odredi, koji s talijan sk im
o kupacionim tru p a m a p relaze u nap ad e na p artizan sk e sna
ge. Tako su ve k raje m 1941. prozap ad n o o rijen tisan e snage
u C rnoj G ori, koje su u to vrijem e p rih v atile vrhovno ru k o
vodstvo D rae M ihailovia, prele na otv o ren u k olaboraciju
s o k u p a to ro m u bo rb i p ro tiv u stan k a.
U B osni i H ercegovini K P J se za s tv a ra n je jedinstvenog
oslobodilakog fro n ta i p o bjede ideje b ra tstv a srpskog, h r
vatskog i m u slim anskog stanovnitv a m o rala b o riti u uslo
vim a veom a izraene v jersk e i n acionalne n etrp eljiv o sti i
*

115

b ra to u b ila k e b o rb e k o ju su izazivali o k u p a to r, k v islin k a

u s ta k a drava i srp s k a b uroazija.
K oristei se na slije e n im v jersk im i n a c io n aln im a n ta
gonizm om , u sta e su stvorile veom a sn aan u tic a j u h rv a t
skim i m u slim a n sk im m asa m a u B osni i H ercegovini i jed a n
njihov dio m obilisale za ak tiv n u b o rb u p ro tiv u sta n k a i
m asovne zloine n ad s rp sk im stan o v n itv o m . U slijed toga,
P a rtiji je p re d s to ja la duga i u p o rn a b o rb a za ra z b ija n je
usta k o g u tic a ja u tim m asa m a i za n jih o v o o k u p lja n je oko
p la tfo rm e N arod n o o slo b o d ilak o g fro n ta.
S d ruge s tra n e , o d m ah po iz b ijan ju u sta n k a , u k o ji su
se u k lju ile p ro g o n je n e srp sk e m ase, jav ila se o p a sn o st od
akcije v e lik o srp sk ih snaga. Ove snage su n a sto ja le d a svoja
s h v a ta n ja o c iljevim a u s ta n k a n a m e tn u p ro p ag a n d o m da su
srp sk e m ase u s ta le sam o p ro tiv u sta k e N ezavisne Drave
H rv a ts k e , pa su slale p e tic ije ok u p acio n im u p rav a m a da
z a tite srp sk i n a ro d od u s ta k ih zloina i d a B o sn u i H erce
govinu izdvoje iz sastav a u s ta k e drave. V elik o srb i su za
us ta k e zloine n a d s rp sk im sta n o v n itv o m k riv icu b acali
na h rv a tsk o i m u slim a n sk o stan o v n itv o i b ili p ro ta g o n isti
i p o d s tre k a i b ra to u b ila k e b o rb e. Oni su se su p ro tsta v lja li
n a p o rim a K P J da s ta b iliz u je u s ta n a k u d u h u svoje oslo b o
dilake p latfo rm e .
Ovakve ko n cep cije u b rzo su v e lik o srp sk e snage dovele
do k o lab o ra c ije sa o k u p a to ro m . N jih o v a o tv o re n a a k cija
pro tiv u s ta n k a zapoela je ve u a v g u stu p a ra le ln o sa ofanzivom talija n s k ih oku p a c io n ih tru p a p ro tiv p a rtiz a n s k ih sna
ga i o slo boenih te r ito r ija u H ercegovini, z ap ad n o j i sre d
n jo j B osni. T ada su v e lik o srp sk i e lem en ti razvili p ro p a
gandu o za titn i k o j ulozi talija n sk o g o k u p a to ra i pozvali
u sta n ik e da ne p ru a ju o tp o r njegovim tru p a m a. T alijan sk e
tru p e su vrile m asovne re p re s a lije sv u d a g dje su nailazile
na o tp o r, a p rih v a tale sa ra d n ju sa svim a k o ji su se izja n ja
vali za o b u s ta v lja n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra . To je izazvalo
z n a tn a k o leb a n ja u n a ro d u i m e u u sta n ic im a . O dm ah a
lim , ve lik o srp sk i e lem enti su, o sla n ja ju i se n e p o sre d n o na
ta lija n sk o g o k u p a to ra , p ristu p ili o b raz o v a n ju e tn i k ih o ru
anih od red a. U istonoj B osni se a k c ija v elik o srp sk ih ele
m e n a ta raz v ija la slino kao i u S rb iji i b ila u sm je ra v a n a
n e p o sre d n o od Drae M ihailovia. I u ovoj o b lasti je k raje m
1941. godine dolo do oseke u sta n k a .
116

Iak o su ud ru e n e snage o kup ato ra, kvislinke u stak e

drave i etn ik a postigle znaajne rezu ltate, to se, p rije
svega, m anifestovalo u pojavam a koleb an ja i pasivizacije u
u stanikim srp sk im m asam a, njim a nije polo za rukom da
razb iju u sta n a k . U tekim bo rb am a sa okupacionim i kvislinkim tru p a m a i u otvorenom politikom i oruanom su
kobu sa etnikim pokretom , P a rtija je sauvala i uvrstila
jezgro p a rtiza n sk ih snaga i svoj uticaj u n arodu, to je
otvorilo p e rsp e k tiv u razvitka oslobodilake borbe u novim
uslovim a, k ad a su velikosrpske snage ostvarile sa ra d n ju sa
o kupatorom u bo rb i pro tiv u stan k a. U isto vrijem e takav
razvitak p ospjeio je proces ogra iv an ja h rv atsk ih i m usli
m anskih m asa od usta k e drave i njihovu o rije n ta c iju ka
narodnooslobodilakom p o k retu . Sam a k re ta n ja u toku us
tan k a i, naroito, u jed in jav a n je oko o k u p a to ra u stak ih i
etnikih snaga, s jedne, i odluna b o rb a p artizan sk ih snaga
protiv o k u p a to ra i svih njegovih dom aih sa rad n ik a, s druge
stran e, uticali su na razv ijan je svijesti tih m asa o ciljevim a
oslobodilake borbe. Tim e su bili poloeni solidni tem elji za
afirm a c iju p o litike jed in stv a i b ra ts tv a n a ro d a u borbi za
osloboenje i drutveno-politiki preo b raaj.
B orba P a rtije za s tv a ra n je jed in stv en o g oslobodilakog
fro n ta u raznim ob lastim a H rv atsk e razv ijala se sa m nogim
specifinostim a.
Kao i u Bosni i H ercegovini, m ase srp sk o g stanovnitva
u Lici, B aniji i K o rd u n u prih v a tile su poziv P a rtije na o ru
anu b o rb u i ve u lje to su u tim o b lastim a stvorena snana
u stan ik a arita. P a rtija je i tu m o rala voditi odlunu
bo rb u pro tiv p o k u a ja v e likosrpsk ih elem en ata da u stan ak
sk ren u na kolosijek b rato u b ila k e b o rb e. Do sn an ijih p re
vira n ja i oseke u s ta n k a dolo je u Lici, ali je k raje m 1941.
kriza u sta n k a u toj o b lasti bila savladana. Jed in stv o naro d a
u oslobodilakoj bo rb i n e p re k id n o je jaalo i ispoljilo se u
aktivnosti o rganizacija N arodnooslobodilakog fro n ta koje
su o k upljale n a jire srp sk e m ase. M eu h rv atsk im stanov
nitvom ovih o b lasti p o stepeno je ja a o uticaj oslobodila
kog p okreta.
U n a p o rim a za o k u p lja n je h rv a tsk ih n aro d n ih m asa u
oslobodilaki fro n t, K PJ je m ora la da savladava uticaj poli
tike lojalnosti M aekovog vodstva H rv atsk e seljake stran k e
p rem a o k u p a to ru i u sta k o j dravi. Z ah v alju ju i, p rije svega,
117

takvoj politici, u s ta e su n aile n a a k tiv n u p o d rk u znatnog

dije la k ru p n e h rv a tsk e b uroazije, m alo g ra an sk ih slojeva i
kulakog elem enta. Pod u tic a je m M aekove p o litik e rasp o
loenje z n atnog dije la se lja k ih m asa u H rv atsk o j p rem a
u sta k o j dravi k re ta lo se od lo ja ln o sti do pasivne rezisten
cije. Zbog toga je P a rtiji p re d s to ja la u p o rn a b o rb a za raz
b ija n je u tic a ja vodstva te stra n k e , za o tk riv a n je su tin e
njegove p o litike lo ja ln o sti p re m a o k u p a to ru i Paveliu.
P a rtija je u p o e tk u n a s to ja la da utie n a p o litik u vod
stva te stra n k e , po k u av aju i da s n jim po stig n e saglasnost
na p latfo rm i oslobodilake b o rb e. M eutim , M aek je ostao
odluno pri svom stav u i od o rg an izacija S tra n k e zahtijevao
je da o d b iju svaku s a ra d n ju s k o m u n istim a n a lin iji po k re
ta n ja o ru an e b o rb e. Zbog toga je P a rtija , n o red organizov a n ja i v o e n ja o ru a n ih a k cija, teite svojih n a p o ra b a
cila na n e p o sre d n u p o liti k u ak tiv n o st u n a ro d u , n a stva
ra n je p a rtiz a n s k ih o d red a i o rg an izacija N aro d n o o slo b o d ila
kog fro n ta u ko je su se p o ste p e n o u k lju iv ale i politiki
n a p re d n ije i b o rb e n ije p ristalice H rv a tsk e seljak e stran k e.
To je ve k ra je m 1941. godine do n ijelo zn aajn e rez u lta te
u D alm aciji, H rv a tsk o m p rim o rju i G orskom k o taru , gdje
je dolo do m asovnijeg u k lju iv a n ja h rv atsk o g n a ro d a u
o ru a n u b o rb u . P o ra st b o rb en o g rasp o lo en ja u cijeloj H r
v a tskoj m an ifesto v ao se u ire n ju p a rtiz a n sk ih a k cija i u
raz li itim o blicim a o tp o ra o k u p a to ru i u sta k o j dravi. H r
v a tsk e n a ro d n e m ase su sa sve veim sim p a tija m a p ratile
od lu n u a k c iju k o m u n ista u b o rb i p ro tiv zloinakog i p lja
kakog u s ta k o g reim a. Od poseb n o g zn a a ja za p o dizanje
borb en o g rasp o lo en ja u h rv a tsk o m n a ro d u b ila je b o rb en a
a k tiv n o st k o ju je P a rtija organizo v ala u o k u p ira n im g rad o
vim a, n a ro ito u Z agrebu, o s la n ja ju i se n a rad n i k u k lasu
i om ladinu.
Za raz lik u od d ru g ih na c io n a ln ih p o k ra jin a , u Sloveniji
je p ro ces stv a ra n ja org an iz a cija oslo b o d ilak o g fro n ta po
eo po slije o b raz o v a n ja O svobodilne fro n te k raje m ap rila
1941. N akon poziva na o ru a n u b o rb u , P a rtija je ulagala ve
like n a p o re da bi sa vladala p ojave n eo d lu n o sti u redovim a
svojih saveznika i u p o k re ta n ju m asa o k u p lje n ih u oslobo
dilaki fro n t n a o ru a n e a kcije. O tu d su u 1941. godini sa
stav p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a u Slo v en iji inili p reten o
118

kom unisti i klasno svjesni radnici. O ruana b o rb a 1941. go

dine nije dobila m asovni k a ra k te r, ali su akcije partizanskih
o dreda p resu d n o uticale na p o rast sp rem n o sti slovenakih
m asa za oruanu borbu, na ja a n je b orbene o rijen tacije
oslobodilakog fro n ta, na njegovo p ro iriv an je i organizaci
ono ja a n je stv a ra n je m teren sk ih o d b o ra koji su se svojom
aktivnom p od rk o m p a rtizanskim od red im a afirm isali kao
m asovna politika osnova oruane borbe slovenakog na
roda. Isto tako, od posebnog znaaja za podizanje borbenog
raspoloenja n a ro d a i za stv a ra n je jedinstvenog N arodno
oslobodilakog fro n ta bila je iroko zasnovana politika i
bo rb en a ak tiv n o st u gradovim a i in d u strijsk im centrim a
Slovenije. U tom p e riodu u L jubljan i se obrazovalo najjae
u p o rite oslobodilake borbe. Ona je bila p o p rite m nogih
u spjelih o ruanih ak c ija i m asovnih a n tio k u p a to rsk ih politi
kih dem o n stra c ija .
Ja a n je O svobodilne fro n te i ire n je oruanih p a rtizan
skih ak c ija p ra tila je sve ivlja a k tiv n o st slovenake b u ro
azije na liniji ra z b ija n ja jed in stv a slovenakog naro d a u
oslobodilakoj b orbi. R eakcionarne snage k lerikalne i libe
ralne s tra n k e sve su organizovanije istu p ale s propagandom
o p re u ra n je n o s ti o ruane borbe. K rajem 1941. godine te
snage su poele stv a ra ti svoje oruane form acije, povezu
jui se sa ta b o m D rae M ihailovia i s izbjeglikom jugo
slavenskom vladom .
Iak o je p o litik a d enacionalizacije k o ju je sprovodio b u
garski o k u p a to r u M akedoniji u ticala na razv ijan je svijesti
u m asam a m akedonskog n a ro d a o pravoj su tin i oslobodi
lake m isije" B orisove B ugarske, razv itak do g a aja u 1941.
godini je pokazao da su bili u injen i tek prvi koraci u oku
p lja n ju m akedonskog n a ro d a u oslobodilaki front. P otre
b na je b ila duga i u p o rn a ak tiv n o st K PJ da bi se m akedon
skom na ro d u , koji je bio izloen n a jg ru b lje m nacionalnom
u g n jeta v a n ju u K raljevini Jugoslaviji otv o rila persp ek tiv a
o sloboenja i nacionalne afirm a c ije u zajednikoj oslobodi
lakoj bo rb i jugoslovenskih narod a. Da bi se to ostvarilo,
tre b a lo je p reth o d n o idejno-politiki i organizacijski konsolidovati p o k ra jin sk u organizaciju KPJ u M akedoniji. Taj
p roces je zapoeo stv a ra n je m novog p o k rajin sk o g rukovod
stva s e p te m b ra 1941, ali je u b rzo bio p re k in u t poslije razbi119

ja n ja toga ru k o v o d stv a od s tra n e o k u p a to ra . U o b n ovljenom

ru k o v o d stv u k ra je m 1941. prev la d a le su ponovo one snage
k o je su pru a le o tp o r s p ro v o e n ju p o litik e K P J, to je zako
ilo organizovanu a k c iju n a s tv a ra n ju oslo b o d ilak o g fro n ta
i ra z v ija n ju o ru a n e oslobodilake b o rb e.
U prkos svim izloenim sp ecifin o stim a, p ro ce s s tv a ra n ja
N aro d n o o slo b o d ilak o g fro n ta im ao je u cijeloj zem lji
osnovne zaje d n ik e k a ra k te ris tik e . N ajv an ija od svih je u
to m e da je K o m u n isti k a p a rtija Ju g o slav ije b ila i ostala
je d in a ru k o v o d e a snaga oslobodilak e b o rb e. D ruga k a ra k
te ris tik a je u to m e da su n jen i n a p o ri za o stv a riv a n je sa
r a d n je s raz n im b u ro a sk im politi k im sn ag am a n a p lat
fo rm i o slob odilake b o rb e nailazili n a sve o d lu n iji o tp o r
k o ji je ire n je m u s ta n k a doveo ve 1941. godine do otvo
ren e k o lab o ra c ije tih snaga sa o k u p a to ro m ili do njihovog
p rib li a v a n ja kvislinzim a. To je tre n u tn o im alo negativne
po slje d ic e po razvoj u s ta n k a , ali je u isto v rije m e p o sp jeilo
p ro ce s d ife re n c ira n ja u red o v im a p ris ta lic a b u ro a sk ih s tra
n a k a i o k u p lja n ja u jed in stv e n i o slo b o d ilak i fro n t svega
onoga to je b ilo p a trio ts k i i b o rb en o rasp o lo en o . K ako su
n a p o ri P a rtije da o stv a ri s a ra d n ju s p o jed in im b u ro a sk im
g ru p a m a sve ja s n ije dobivali k a ra k te r o tv o re n e b o rb e za
m ase n a p ita n ju za ili p ro tiv o slob o d ilak e b o rb e, to je p ri
stu p a n je p ris ta lic a i p o je d in ih p rv a k a tih s tra n a k a oslobo
d ilakom fro n tu u su tin i sve vie znailo n jih o v o p rela
en je n a pozicije K o m u n isti k e p a rtije . O tu d i n ije bilo
o z b iljn ijih p o k u a ja tih snaga da o u v a ju i iz g ra u ju o rga
n izacije svojih s tra n a k a u sk lo p u oslo b o d ilak o g fro n ta . N a
ro d n e m ase su se o k u p lja le oko o d b o ra i o rg an izacija N a
ro d n o o slo b o d ila k o g fro n ta , ko je su izra sta le u sve iru i
s ta b iln iju p o liti k u osnovicu u s ta n k a i u d o m in a n tn u snagu
d ru tv e n o -p o liti k ih k r e ta n ja u zem lji. Je d in i k rite riju m p ri
p a d n o sti tom e fro n tu b ila je a k tiv n o st n a lin iji oslo b o d ila
ke b o rb e. T ako se p o ste p e n o odozdo, u v a tri b o rb e, poela
stv a ra ti je d n a i po p ro g ra m u i po o b licim a no v a p o liti k a
o rg an iz a cija N aro d n o o slo b o d ila k i fro n t.
Posebno m je s to u b o rb i za stv a ra n je i p ro iriv a n je oslo
b o d ilakog fro n ta im ala je a k tiv n o st m e u om lad in o m i
enam a. Savez k o m u n isti k e o m lad in e Jug o slav ije, sa vie
od 30.000 sv o jih lanova i z n a tn im u tic a je m n a om lad in u ,
120

bio je u vrijem e p o k re ta n ja i razv itk a u sta n k a jed an od

n a jz n aajnijih oslonaca P artije. M obiliui om ladinu u oslo
bodilaku borbu, Skoj je rukovodio stv aran jem an tifaisti
kih om ladinskih aktiva, koji su se postepeno povezivali u
lokalne i nacionalne antifaistike om ladinske saveze. Ove
organizacije su na neosloboenoj te rito riji pruale najsn a
niju p o d rk u svim a k cijam a P artije. H iljade om ladinaca
stupale su u partizan sk e odrede. O slobodilaka b o rb a je
ubrzo istak la veliki znaaj uea ena u m nogostranoj ak ti
vnosti n a osloboenim i neosloboenim terito rijam a j u
vojnim jedinicam a. N a inicijativu P artije, ve 1941. godine
poeo je proces stv a ra n ja enskih organizacija a n tifaisti
kog fro n ta kao d ijela jedinstveno g narodnooslobodilakog
fronta.
N acionalna po litik a K P J i n jen o spro v o en je bili su ta
koe znaajan fa k to r u stv a ra n ju i ja a n ju oslobodilakog
fro n ta jugoslavenskih naro d a. R ukovodei se ve ran ije form ulisanim nacionalnim program om , P a rtija je oslobodilaku
b o rb u postavila kao stv a r svih jugoslovenskih n aro d a, isti
ui da sam o z a jednika b o rb a p ro tiv istog n e p rijate lja
m oe b iti zaloga konane pobjede, nacionalne afirm acije i
prava svakog n a ro d a da sam od lu u je o svojoj sudbini.
Tako p o stavljeno nacionalno p ita n je bilo je osnova za raz
vijan je b ra ts tv a i jed in stv a n a ro d a Jugoslavije, to je isti
cano kao jed n o od najv a n ijih naela oslobodilake borbe.
Z ajednika b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i dom aih izdajnika
zbliavala je jugoslovenske n arod e i razvijala p o v jeren je
m eu njim a, koje je bilo p o lju lja n o u K raljevini Jugoslaviji,
a pogotovo aprilsk o m nacionalnom k a ta stro fo m i o k u p a to r
skom i kvislinkom p olitikom rasp iriv a n ja b rato u b ilak e
borbe. Postepeno se u svijesti na ro d a v raala v jera u ideiu
jugoslavenskog jed in stv a , u zajedn icu rav n o p rav n ih n aro d a
i naro d n o sti.
K o m unistika p a rtija je sprovo en jem naela svoie na
cionalne politike u p rak si razvijala te pozitivne tendencije.
K rupan znaaj u tom pogledu im alo je s tv a ra n je nacional
nih vojnih i politik ih ruko v o d stav a u sta n k a . O dluka o
obrazovanju n a c ionalnih i p o k rajin sk ih glavnih tabova p a r
tizanskih o d red a donesena je na S a v jeto v an ju u Stolicam a
26. se p te m b ra 1941. N a sto ja n je m Slovenakog narodnooslo121

bodilakog o d b o ra i G lavnog n a ro d n o o slo b o d ilak o g o d b o ra

S rb ije , ve 1941. godine je poeo p ro ces s tv a ra n ja nacional
nih politi k ih ruko v o d stav a. D osljedno sp ro v o en je nacio
nalne po litik e P a rtije ogledalo se u p o to v a n ju nacio n aln ih
poseb n o sti i n a c ionalne k u ltu re svakog n a ro d a . P o seban zna
aj im ala je od lu n a i u p o rn a b o rb a P a rtije p ro tiv ras p iri
v a n ja o v in istik ih s tra s ti i izazivanja b rato u b ila k e b o rb e od
stra n e o k u p a to ra i kvislinga i ra z n ih d ru g ih g ru p ac ija do
m ae buroazije.
N a d rugoj s tra n i, n a p o ri ju go slav en sk e b u ro azije da
sp rije i razvoj o ru a n e b o rb e i o k u p lja n je n aro d n ih m asa u
o slo b o d ilak u b o rb u doveli su do n jen e o tv o ren e k o lab o ra
c ije sa o k u p a to ro m p ro tiv u s ta n k a . T im e je ona svoju sud
b in u i su d b in u k a p ita listi k o g p o re tk a u Ju g o slav iji vezala
za s u d b in u o k u p a to ra . U tak v im uslovim a, b o rb a za o slobo
e n je nem inovno se raz v ija la i kao b o rb a za k o rje n iti, soci
jalisti k i d ru tv e n i p re o b ra a j. To ne znai da je K PJ m o
rala m ije n ja ti osnove svoje d o ta d a n je p latfo rm e . O b rn u to ,
o sta ti jo d o slje d n ije n a p la tfo rm i b o rb e p ro tiv o k u p a to ra
znailo je p o sp je iti p ro ces d ife re n c ira n ja p o litik ih snaga,
koji se raz v ija o jo od p o e tk a p rip re m a u s ta n k a n a p ita n ju
za o k u p a to ra ili p ro tiv njega. Jo z n a a jn ije je n a s to ja n je
P a rtije na s tv a ra n ju , p ro iriv a n ju i u v r iv an ju jed in stv a
n a ro d n ih m asa u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra i svih njegovih do
m a ih sa ra d n ik a i n je n stav da sam o ak tiv n o uee u toj
b o rb i m oe b iti k rite riju m p a trio tiz m a i p rip a d n o s ti N arodn o o slobodilakom fro n tu .
N a p rv im oslo b o en im te rito rija m a
javili su se u b rzo i prvi o rgani vla
sti nao ru an o g n aro d a. U ju lsk o m
u s ta n k u u C rnoj Gori bili su o b ra
zovani o d b o ri n aro d n o g osloboe
n ja, u B osni i H rv a tsk o j narodnoo slo b o d ilak a i rev o lu c io n a rn a vijea, a u S rb iji narodnoo slobodilaki k o m ite ti i od b o ri. G otovo svuda su ovi organi
vrili i fu n k cije v lasti i fu n k cije p rv ih p o litik ih org an a
u sta n k a , o d n o sn o fu n k cije o d b o ra N aro d nooslobodilakog
Iro n ta koji su ruk o v o d ili politi k o m i b o rb en o m ak tiv n o u
n a o s lo b o e n im te rito rija m a . U Sloveniji, u k o jo j 1941. go-

Prvi organi narodne vla

sti 1 stavovi KPJ u pi
tanju stvaranja 1 izgrad
nje narodnooslobodila
kih odbora

122

dine n ije dolo do s tv a ra n ja sta ln ijih osloboenih terito rija

teren sk i odbori oslobodilakog fro n ta prim ali su i prve
funkcije naro d n e vlasti.
U stv a ra n ju ovih organa vlasti izraavala se, s jedne
strane, organizovanost oruane bo rb e i, s druge, dalekosenost n jen ih ciljeva. Izvravajui zad atk e koji su se nam e
tali u procesu razvitka usta n k a , kako u pogledu podm iri
v anja p o tre b a fro n ta , tako i u pogledu rjeav an ja raznih
p riv re d n ih i dru g ih p ita n ja na osloboenim terito rija m a , ovi
organi vlasti osigurali su da se prve osloboene terito rije
o rg anizuju kao baza za voenje b o rb e protiv o k u p ato ra i
njegovih sa ra d n ik a. U isto v rijem e prvi organi vlasti jav
ljali su se kao na jsn a n iji izraz drutveno-politike o rijen
tac ije u sta n k a . Ve zbog toga to su nicali na ruevinam a
sta re vlasti, to ih je stvarao naoruani n a ro d i to su se
u svom ra d u rukovodili in te resim a oslobodilake borbe, ovi
organi su u oim a n aro d n ih m asa bili ne sam o g aran cija
u sp je n e b o rb e pro tiv o k u p a to ra ve i g aran cija da e se
u p ro cesu te bo rb e stv o riti nov, p rav ed n iji dru tv en i sistem .
U stanike m ase su u stv a ra n ju novih o rgana vlasti vidjele
poetak ra s k id a sa svim onim to je u sta ro j Jugoslaviji
bilo n e d e m o k ra tsk o i protiv n aro d n o .
P rih v a ta ju i i u sm je ra v a ju i ta dem okratsko-revolucion a m a k re ta n ja u vrije m e raz v ija n ja u stan k a, P a rtija je na
svojoj oslobodilakoj p latfo rm i izgraivala stavove o stva
ra n ju i izgraivanju vlasti i u sm je ra v a n ju n jen e aktivnosti.
Ona je isticala da je o rganizacija v lasti na osloboenim teri
to rija m a neo p h o d an uslov za m obilizaciju svih lju d sk ih i
m ate rija ln ih snaga n a ro d a u bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i kvi
slinga, da je sistem vlasti naoruan o g n a ro d a jed an od p re
su d n ih inilaca iz ra s ta n ja u sta n k a u svenarodni ra t za oslo
b o e n je zem lje. U optavajui isk u stv a iz sam e p rak se i,
n aro ito , isk u stv a iz S rb ije , C entralni k o m itet KPJ zauzeo
je stav da se na osloboenim te rito rija m a s tv a ra ju narodnooslobodilaki od b o ri, iji e osnovni z a d atak b iti da mobiliu sve snage u oslobodilaku b orb u . Tim e je P a rtija i im e
nom i sa drinom ra d a od red ila opten aro d n i i oslobodilaki
k a ra k te r vlasti ko ja se stv a ra la u u stan k u . Taj stav je p ri
h vaen kao je d n a od n a jvanijih od lu k a Sav jeto v an ja u Sto
licam a 26. s e p te m b ra 1941. godine.
123

N ajvii ste p e n u s tv a ra n ju n a ro d n e v lasti i razv ijen o sti

n jen ih fu n k cija 1941. godine d o stig n u t je n a o sloboenoj
te rito riji u zap ad n o j S rb iji i u m ad iji. O sloboeno Uice,
u k o jem je u o k to b ru i n o v e m b ru bilo sje d ite C en traln o g
k o m ite ta K P J i V rhovnog ta b a , razvilo se u c e n ta r te teri
to rije . M rea n a ro d n o o slo b o d ila k ih o d b o ra b ila je izgra
ena i n a o sloboenim te rito rija m a u C rnoj G ori, B osni i
H ercegovini i u H rv a tsk o j. U Sloveniji se 16. s e p te m b ra
V rhovni plen u m O svobodilne fro n te k o n stitu isa o u Sloven a k i n a ro d n o o slo b o d ila k i od b o r, k o ji je, izm eu ostalog,
donio o d lu k u o Z a jm u slobode, o n a ro d n o m p o rez u i k an ja
va n ju izd ajnika.
Izv ra v a n je m z a d a ta k a ko ji su proizlazili iz p o tre b a vo
e n ja o ru a n e b o rb e, n a ro d n o o slo b o d ila k i o d b o ri z n atn o
su poveali b o rb e n e m ogunosti o ru a n ih sn ag a u sta n k a ,
o k u p lja ju i oko sebe sve ire m ase n a ro d a . N a taj nain se
izgraivao u m nogo em u specifian m eh an izam za v oenje
oslobodilak og ra ta .
S dru g e s tra n e , zalaui se za p rim je n u o sn o v n ih dem o
k ra ts k ih p rin c ip a, P a r tija je o sig u ra la da se u eem u osni
v a n ju i ra d u n aro d n o o slo b o d ila k ih o d b o ra n a o sloboenim
te r ito r ija m a razv ije in te reso v a n je n a ro d n ih m asa za u p rav
lja n je , da n jih o v a a k tiv n o st p o sta n e k o la v ladavine n a ro d a .
U eem u s tv a ra n ju i ra d u ovih o d b o ra iro k i slojevi na
ro d a s tu p a li su u po liti k i ivot i davali sve vie svoj p eat
dru tv e n o -p o liti k im k r e ta n jim a u zem lji. R e v o lu c io n a rn o
-d em o k ratsk a p ra k s a n aro d n o o slo b o d ila k ih o d b o ra u tic a la
je na p o d iza n je p o liti k e sv ije sti n a ro d a i n jegove sp re m n o
s ti za o ru a n u b o rb u .
Zbog svega toga stv a ra n je i a k tiv n o st n a ro d n o o slo b o d i
lak ih o d b o ra n aili su n a o d lu a n o tp o r b u ro a sk e reak cije.
Ia k o je bila rije o o d b o rim a ko ji su se u svom e ra d u ru k o
vodili isklju iv o in te re s im a b o rb e p ro tiv o k u p a to ra i kvi
slinga, iako oni n isu m ije n ja li sv o jin sk e odnose, o k u p a to r
i sve b u ro a sk e snage pozivali su n a u zb u n u zbog stv a ra n ja
k o m u n isti k e vlasti. etniki p o k re t D rae M ihailovia p re
uzim ao je org an e v lasti K ra lje v in e Ju g o slav ije k o ji su bili
u slubi o k u p a to ra . On je o d luno od b io p rije d lo g V rhovnog
ta b a da se o ru an e snage u s ta n k a o slone n a o rg an e v lasti
k oje b i sam n a ro d b ira o i u ije m b i ra d u uestvovao.
124

_ .

v u ju

...

o r iL S h S S S
ustanka

Jo u toku p rip re m a n ja za oruanu

b rbw- KPh, f

orijentisala a Par,i-

zanski oblik rato v an ja. To je u

uslovim a okupacije zem lje, veoma
nepovoljnog odnosa snaga i s ta n ja na svjetskim frontovim a
bio jed in o m ogui p u t ostvarivan ja dalekosenih ciljeva
oslobodilake borbe. Sam o razvijan jem partizanskog rata
bilo je m oguno postepeno m obilisati sve ljudske i m ateri
jaln e snage zem lje u oslobodilaki u sta n a k i izgraivati ta
kvu o ruanu silu koja e biti sposobna da odnosi pobjede
i pod uslovim a veom a nepovoljnog odnosa snaga.
O snovna naela pa rtiza n sk e tak tik e i organizacije u kon
k retn im jugoslavenskim uslovim a postavio je Politbiro
CKKPJ na svojoj sjednici od 4. ju la 1941. Ta naela je
u skoro raz ra d io V rhovni ko m an d an t p a rtizan sk ih odreda
Jugoslavije T ito u prvom b ro ju B iltena Glavnog taba, koji
je o b javljen 10. avgusta. Tu su po stav ljen i principi organi
zacije, tak tik e, b o rb en ih zadataka, kom andovanja, snabdije
vanja, z b rin jav a n ja ran je n ik a itd. Ista k n u to je da su p a rti
zanski odredi b o rb en o jezgro za p o k reta n je u sta n k a i da e
se u povoljnim uslovim a stv a ra ti vee vojne jedinice rad i
izvoenja k ru p n ijih o peracija.
Prve p a rtiza n sk e odrede od desetin e ili nekoliko dese
tin a boraca, preten o lanova K PJ i Skoja, stv arala su poje
dina ru k ovodstva P a rtije na svojim terito rija m a . Od pre
sudnog zna a ja bila je odluna b o rb a K PJ da p artizan sk i
o dredi p o sta n u b o rb en a jezgra u sta n k a i su p ro tsta v lja n je
pojavam a njihovog izolovanja od n a ro d a i p retv a ra n ja u
Jc o m itsk e d ru in e .
T am o gdje su a kcije p a rtiza n sk ih o d red a u b rzo izrasle
u m asovni n a ro d n i u sta n a k rukovo d stv a i o rganizacije KPJ
odluno su se b orile p ro tiv pojav a stih ije, radei na stva
ra n ju vrih i disciplinovanih vojnih jed in ica i na razvi
ja n ju njihovih b o rb en ih i m o ralnih kvaliteta. Vojni kom iteti
pri p a rtijs k im ru k ovodstvim a posluili su kao jezgro za
obrazovanje kom andi i tabova. U tom pogledu su znaajnu
ulogu im ali lanovi P a rtije bivi b orci intern acio n aln ih
brigada u panskom g ra an sk o m ra tu koji su se na poziv
P a rtije vraali u z em lju i svojim ratn im iskustvom znatno
doprinijeli organizovanju u sta n k a . Da bi se zadovoljile sve
vee p o tre b e u ko m an d n o m k a d ru , P a rtija je n a m je stu ko
125

m a n d ira i k o m an d a n a ta uzdizala one b o rc e rad n ik e , se

ljake, in te lek tu a lc e koji su se isticali linom h ra b ro u i
vojnikim sposo b n o stim a. R adi o rg an izo v an ja politikog
ra d a u v ojnim jed in ica m a u sp o sta v lje n a je u k o m an d am a i
ta b o v im a fu n k cija politikog kom esara. U etam a i bataljo n im a obrazovane su p a rtijs k e i sk o jev sk e organizacije.
O ne su bile snaga na ko ju su se o slan jali tab o v i i kom ande
u izv ra v an ju b o rb en ih zad ata k a , u p o d iza n ju discipline, u
v a s p ita n ju u s ta n ik a u d u h u ciljeva n a ro d n o o slo b o d ilak e
b o rb e, u ra z v ija n ju p o litike a k tiv n o sti u n aro d u . K om u
n isti b o rci i sta rje in e su svojim b o rb en im i m o raln im kvalite tim a linom h ra b ro u i sa m o p rije g o ro m , disciplinom
i o d govornou u izv rav an ju b o rb en ih z ad atak a, drugarstvom i prav iln im o dnosom p rem a n a ro d u i njegovoj im o
vini o sigurali da se oru a n e snage u s ta n k a izg ra u ju na
p rin c ip im a n a ro d n e , rev o lu c io n a rn e i oslo b o d ilak e vojske.
U a v gustu je G lavni ta b p ro p isa o zak letv u , am b lem i po
z drav u n a ro d n o o slo b o d ila k im o d red im a, to je tak o e obi
ljeilo reg u la rn i i organizovani k a ra k te r o ru a n e b o rb e ju
goslovenskih n a ro d a .
P a r tija se b o rila p ro tiv ten d e n c ije p rih v a ta n ja fro n ta l
n ih b o rb i i s tv a ra n ja glom aznih i n e p o k re tn ih jed in ica, koje
su se ja v ljale p od u tic a je m iluzija o b rzo j p o b jed i So v jet
skog Saveza i p o b je d a p o s tig n u tih u to k u p o k re ta n ja u s ta n
ka. G lavni ta b p a rtiz a n s k ih o d red a Ju g o slav ije donio je
u p u tstv a za p rip re m a n je p a rtiz a n s k ih sn ag a za d u g o tra jn iji
r a t i za v o en je o ru a n e b o rb e u to k u p re d sto je e zime.
S naan p o d stic a j raz v itk u u s ta n k a i p o seb n o izgrai
v a n ja v o jne org an iz a cije dalo je S a v jeto v a n je p red sta v n ik a
ru k o v o d sta v a u s ta n k a iz svih p o k ra jin a u C en traln o m kom i
te tu K P J i G lavnom ta b u u S to lic a m a 26. s e p te m b ra . Anali
zira ju i d o ta d a n ja iskustva, na ovom s a v je to v an ju je o dlu
eno da se u sa sta v u p a rtiz a n s k ih o d red a o b ra z u ju ete i
b a ta ljo n i, za tim org an i sn a b d ije v an ja , sa n ite ts k a slu b a itd.,
d a se p o k ra jin sk a v o jn a ru k o v o d stv a o rg an iz u ju kao glavni
tabovi, a G lavni ta b n a ro d n o o slo b o d ila k ih p a rtiza n sk ih
o d red a Ju g o sla v ije da d o b ije naziv V rhovni tab . Izra e n je
p lan s tv a ra n ja i p ro iriv a n ja o slo b o en ih te rito rija , je r je
isku stv o pokazalo njih o v o grom an znaaj za vo en je r a ta i
za s p ro v o e n je d ru tv e n o -p o liti k ih c iljev a u sta n k a .
126

r.

-------------- w w v ju u v u c a v d u ic L c r e e u -

lae A.1rev olucionarne vojske. To je om oguilo izvoenje

sloenijih i u sp je n ijih o peracija, a isto tako i nove m jere
u izgraivanju o ruanih snaga, koje su obiljeene odlukom
V rhovnog ta b a o fo rm ira n ju 1. pro le tersk e narodnooslobodilake u d a rn e brigade 21. decem bra. Za razliku od p a rti
zanskih odreda, koji su i svojom u n u tra n jo m organizaci
jom i sh v a ta n jem borake m ase bili vezani za odreenu
te rito riju , brigade su bile p o k retn e jedinice osposobljene za
bo rb u na svakom tere n u , za p rim je n u p rin cip a ofanzivne
m anevarske tak tik e i za k ru p n ija dejstva. Sa stv aran jem
prve brigad e poeo je proces ob jed in jav a n ja terito rija ln ih
p a rtiza n sk ih jed in ica u vojsku ko ja e u uslovim a jo veoma
nepovoljnog odnosa snaga, p rim je n o m p artizan sk e tak tik e i
n jenim kom binovanjem s fro n taln im djejstv im a, izgraditi
stra te g iju i ta k tik u narodnooslobod ilak o g rata.
Prip re m a n je , p o k reta n je i razvija-

skih k a drova bio je upuen iz gradova i in d u strijsk ih cen

ta ra na tere n da organizuje i rukovodi stv a ra n je m p artizan
skih od red a i rad o m na osloboenim te rito rija m a . Ubrzo su
u veim gradovim a i in d u strijsk im ce n trim a ostala m an ja
o pe ra tiv n a rukovodstva i m alo b rajn e organizacije sa zada
tkom da nastave b o rb en u i politik u ak tiv n o st u uslovim a
okupacije. C entralni k om itet P a rtije i veina nacionalnih,
p o k rajin sk ih i oblasnih rukovodstav a ostavili su u svojim
d o tad a n jim sje d itim a p ovjerenitv a i p u nktove i p rela na
o sloboenu te rito riju . Sve je to izazvalo ozbiljne problem e
izbora novih organizacionih oblika i m eto d a p artijsk o g rada,
o d rav an ja veza i p a rtijs k e tehnike.
Ta nagla p o m je ra n ja i pro m je n e izvoene su u uslovim a
veom a k ru p n ih g u b ita k a u p a rtijsk im kadrovim a. Za prvih
osam m jeseci oruane borbe poginulo je vie od 3.000 la
nova K PJ, m eu kojim a dvadeset lanova C entralnog kom i
teta K PJ i p o k rajin sk ih rukovodstava. Velike gubitke pre
trp io je i Skoj. P o jed in a p a rtijs k a i sk o jev sk a rukovodstva
127

b ila su raz b ije n a , a m noga je tre b a lo esto p o p u n jav a ti da

bi s u sp je h o m o b av ljala svoje fu n k cije. Teki g ubici svje
doe o o trin i b o rb e i p o rtv o v a n ju k o m u n ista , ali i o spo
ro sti u sa o b ra a v a n ju m eto d a i o b lik a ra d a uslo v im a koji
su n a sta li po slije p o k re ta n ja o ru an e b o rb e. U tak v im u slo
vim a nije bilo m oguno za dui p e rio d o sig u ra ti ta jn o s t
sa sta n a k a i o uvati ilegalna s k ro v ita , k an ale, veze, teh n ik i
a p a ra t itd., a u isto v rije m e izvoditi sv akodnevne ak cije i
p o litiki d jelovati. Zbog toga je, n a ro ito u veim c e n trim a ,
dolazilo do e stih h a p e n ja k o m u n ista .
Izv a n re d n o su se poveale tek o e u o d ra v a n ju veza
izm eu C K K PJ i p o k ra jin sk ih p a rtijs k ih k o m ite ta . One su
od rav an e je d in o p rek o k u r ir a kroz siste m ilegalnih k anala.
I tak v e veze su p o slije g u b ita k a slo b o d n e te rito rije u S rb iji
i p o v la e n ja C K K PJ u S andak bile velikim d ijelo m p o re
m eene, i to b a u v rije m e k ad a je raz v ita k u s ta n k a otva
ra o m noge p ro b le m e koji su z ah tijev ali b lag o v rem en a i je
d in stv e n a rje e n ja . Da bi u sp o sta v io i o sig u rao to s ta ln ije
veze i da bi, u slu a ju da C en tra ln i i V rhovni ta b d ou u
te k u situ a c iju , o sig u ra o k o n tin u ite t u ru k o v o en ju , CK KPJ
je donio o d lu k u o o b raz o v a n ju O rganizacionog s e k re ta rija ta
C e n tra ln o g k o m ite ta za neo slo b o en e k raje v e sa sje d ite m
u Z agrebu, koji e p o e tk o m 1942. g odine ponovo u sp o sta
viti vezu C K K PJ s p a rtijs k im ru k o v o d stv im a u H rv a tsk o j,
Sloveniji i S rb iji, a p re k o S rb ije i s M ak ed o n ijo m , V ojvodi
nom i Kosovom .
R azvitak o ru a n e b o rb e otv o rio je d o tad neslu en e m o
gu n o sti o m aso v lja v a n ja P a rtije , n a ro ito u p a rtiza n sk im
jed in ica m a i na oslo b o e n im te r ito rija m a . B orei se p ro tiv
s h v a ta n ja da je nizak id ejn o -te o rijsk i nivo p re p re k a za p ri
je m u P a rtiju p ro v je re n ih i o d a n ih b o rac a , P a rtija je u isto
vrije m e p o k la n ja la veliku p a n ju id ejn o -te o rijsk o m ra d u i
v a sp ita v a n ju m la d ih lanova P a rtije i n jih o v o m o sp o so b lja
v a n ju za ruk o v o d ee fu n k cije. U ilegalnim p a rtijs k im ta m
p a rija m a i u o n im a ko je su organ izo v an e n a oslo b o en im
te rito rija m a ta m p a n je n a jp o tr e b n iji m a te rija l za id ejn o i
p o liti k o v a sp ita n je .
U v rije m e p o k re ta n ja i ru k o v o e n ja o ru a n o m b o rb o m
p re d K PJ su se po sta v ila u novom s v je tlu i m noga p ita n ja
id ejn o-politike p riro d e . T u je , n a p rv o m m je s tu , b ila b o rb a
128

u P a rtiji za p ravilno sh v a ta n je i p rim je n u n jen e politike

linije.
Svoju m isiju org an izato ra i pred v o d n ik a revolucionarne
borbe rad n ik e klase K om unistika p a rtija Jugoslavije ostva
rivala je u novim i veom a specifinim isto rijsk im uslovim a
kako u pogledu m e u n a ro d n ih odnosa i polaaja u Jugosla
viji tako i u pogledu s ta n ja u m e u n aro d n o m kom unisti
kom p o k retu . Ja sn a idejno-politika pozicija oslobodila je
jugoslovenske k o m u n iste od u tic a ja staljin istik ih revolucio
n a rn ih shem a i dogm atizm a. O tud je za n jih oslobodilaka
borba pro tiv o k u p a to ra i njegovih dom aih sarad n ik a, pri
rodno, m ogla b iti okvir u kom e e se u jugoslovenskim uslo
vim a nem inovno raz v ija ti i b o rb a za k o rjen ite, revolucio
n a rn e pro m je n e, za ru e n je preivjelih kapitalistik ih d ru
tvenih odnosa. Oni su bili ne sam o u teo rijsk o m i a p strak
tnom sm islu svjesni istine da razliiti isto rijsk i uslovi odre
u ju i razliite oblike i puteve razv itk a revolucije, ve su
um jeli da u sam oj p rak si oruan e b o rb e n a u i odrede
puteve i oblike raz v itk a jugoslav en sk e revolucije. Oni su
duboko ovladali poznavanjem politike, ekonom ske i nacio
nalne stv a rn o sti Jugoslavije i sh v atan jem zadataka koje
m ora rje a v ati p ro le te rsk a revolucija u n jo j, i bila su im
stra n a do g m atsk a gled an ja na ulogu raznih slojeva naroda
u revoluciji, na to b o n ju neizbjen u kolebljivost seljakih
m asa, na to da se revolucija m oe izvoditi sam o u indu
s trijsk im c e n trim a itd.
Za K P J je u to vrije m e bilo k a ra k te risti n o p o tpuno
idejno-politiko jed instvo. Ona je u svojim redovim a savla
ivala izvjesne pojave n e snalaen ja do k o jih je dolazilo
tam o gdje se o ru a n a b o rb a u p o etk u razvila u u stanak,
otv ara ju i tim e m noge nove problem e, koje je treb alo brzo
rje a v ati, i p ojave koleb an ja, koje su, opet, bile k ara k te ri
stine u nekim ob lastim a u k o jim a su uslovi za p o k retan je
i ire n je oru a n e b o rb e bili nepovoljniji. Kao reak cija na
ko lab o raciju p ro za p a d n o o rije n tisan e buroazije sa okupa
to ro m u b o rb i p ro tiv u s ta n k a dolo je m jestim ino do po
java lijevog" s k re ta n ja , odnosno do istic a n ja u prvi plan
borbe p ro tiv dom ae b uroazije. S tim u vezi javila su se i
sh v a ta n ja po ko jim a je revolucija u Jugoslaviji tad a ulazila
u drugu e ta p u " . M eutim , tak v a sh v a ta n ja b ila su ubrzo
likvidirana.

P a r tija je veliku p a n ju p o k la n ja la id ejno-politikora

ra d u i, p rije svega, tu m a e n ju svoje p o litik e lin ije u n a j
irim slojevim a n a ro d a . Z n aajn o m je sto u n jen o j p olitikoj
ak tiv n o sti zauzim alo je o b ja n ja v a n je m e u n a ro d n e situ a
c ije i posebno p resu d n e uloge k o ju je za su d b in u ovjean
stva im alo s tv a ra n je a n tih itlero v sk e koalicije. P a rtija je u
v rije m e p o k re ta n ja i raz v itk a u s ta n k a p o ja a la ra d n a popula risa n ju prve zem lje socijalizm a So v jetsk o g Saveza. Ko
m u n isti su na iro k e n a ro d n e m ase p ren o sili v jeru u snagu
so cijalistik o g d ru tv e n o g sistem a, u rije e n o st sovjetskog
n a ro d a da is tra je u p rk o s svih rta v a u tek o j b o rb i p ro tiv
n ajv eih n e p rija te lja ovjeanstva, u b o rb e n u m o i nepo
b jed iv o st Crvene a rm ije . Oni su n a n a ro d n e m ase p ren o sili
svoje v rsto u v je re n je u p o b je d u u r a tu u kom e glavne
te re te nose n a ro d i S o vjetskog Saveza.
Isto tak o , K P J je razvila iro k u ak tiv n o st n a p ro sv je t
nom i k u ltu rn o m p o lju. S obzirom n a n a slije e n u zaosta
lost, b o rb a p ro tiv n e p ism e n o sti i n e p ro sv je e n o sti b ila je
u slov u sp je n o g ra d a n a id ejno-politik o m v a sp ita n ju b o rac a
i n a ro d a . R azvijena je iro k a inic ija tiv a u s tv a ra n ju analfab e ts k ih te a jev a i org an izo v an ju p re d a v a n ja u vojsci i u
n a ro d u , k o ja je b ila n a m ije n je n a b o rb i p ro tiv k u ltu rn e zao
sta lo sti, ovinizm a, s u je v je rja i m ra n ja tv a itd.

3.

K O M U N IS T I K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U B O R B I
ZA U C V R S C E N JE I P R O I R E N J E U S P JE H A
N A R O D N O O S L O B O D IL A K O G P O K R E T A
(1942. G O D IN A )

Ia k o je u m o sk o v sk o j b ici p re trp io
te ke g u bitk e, H itle r je u lje to 1942.
p r e d u z e 0 ofanzivu sa n a m je ro m da
osvoji K avkaz i b o g ate p e tro lejsk e
izvore u toj ob lasti. T a ofanziva b ila je zau sta v lje n a kod
S ta ljin g ra d a gd je je slo m lje n a u d a rn a m o n jem a k e vojske,
i o na je n e p o v ra tn o izgubila in ic ija tiv u . Z ato je staljin g rad sk a b itk a o biljeila p re k re tn ic u u d ru g o m sv jetsk o m r a tu
s tra te g ijs k a inic ija tiv a po slije te b itk e p re la je u ru k e sila
a n tih itle ro v sk e koalicije.

Razvitak na Jugoslovenkom r a ti u 1942. g c

130

Godine 1942. a rm ije zapadnih saveznika rijeile su u

svoju k o rist b itk u za A friku i tim e stvorile uslove za preno
enje ope ra c ija na evropsko tlo. Zaustavivi 1942. godine ja
pansku ofanzivu, oruane snage SAD p rip rem ale su se za
protivofanzivu na D alekom istoku.
Takav razvitak dogaaja na velikim svjetskim frontovima u ticao je i na situ a c iju u Jugoslaviji. Poslije m oskov
ske b itk e H itle r je n a redio da se njem ake snage iz Jugo
slavije povuku i da ih zam ijene kvislinke tru p e i snage
ostalih o k u p a to ra , a M usolini je n asto jao da povue znat
nije djelove svoje okupacione a rm ije iz Jugoslavije da bi
udovoljio obavezi p o ja a n ja kontin g en ta svojih tru p a na
Istonom fro n tu . M eutim , u slijed razvitka operacija ni je
dno ni drugo n ije m oglo b iti sprovedeno. Dok su jo u de
cem bru 1941. n jem ak e divizije zavravale svoju ofanzivu u
S rbiji, p a rtiza n sk e snage, koje su se sa Vrhovnim tabom
povukle u Sandak, stvorile su, sa m jesnim snagam a, ve
poetkom ja n u a ra 1942, slobodnu te rito riju u dijelovim a
C rne Gore, S andaka, Hercegovine i istone Bosne. Zbog
toga je njem ak i o k u p a to r sredinom jan u a ra 1942. preduzeo
novu ofanzivu u istonoj Bosni. N jem ake tru p e su izvrile
p rodore kroz osloboenu te rito riju i na tom e se ova ofanziva zavrila. Ve poetkom m a rta 1. i 2. p ro letersk a bri
gada s m jesn im p a rtiza n sk im odred im a ponovo su oslobo
dile vei dio ove o blasti. Sredinom m a rta 1942. partizanske
snage ko n tro lisa le su najvei dio Crne Gore, Hercegovine,
S andaka i istone Bosne. S red ite ove jedinstvene terito
rije bilo je sve do m aja 1942. u Foi, u kojoj se nalazio
C entralni k o m ite t K PJ i V rhovni tab.
B orbe u z apadnoj S rb iji i S um adiji, zapoete velikom
n jem akom ofanzivom u se p te m b ru 1941, tra jale su sve do
p ro lje a 1942, k ad a je u d ru e n im snagam a oku p ato ra, Nedia i M ihailovia polo za ru k o m da razb iju partizanske
jedinice. T eke b o rb e voene su u ju n o j Srb iji, u kojoj se
k raje m 1941. i p oetkom 1942, fo rm iralo znaajno arite
u sta n k a i u kojoj je bila oslobo en a p ro stra n a terito rija.
Tu je sve do p ro lje a 1942. jed a n b u g arsk i k o rpus s Nedievim i etn ik im fo rm a cijam a vodio ofanzivne akcije, u
toku k o jih je o sloboena te rito rija b ila ponovo okupirana,
a p a rtiza n sk e snage p re trp je le su ozbiljne gubitke.
9*

131

G odine 1942. u p a rtijs k o j o rg an izaciji M akedonije n a ra

s ta o je o tp o r o p o rtu n isti k o j p o litici P o k ra jin sk o g k o m iteta,
to se izraavalo u o b raz o v a n ju p a rtiz a n sk ih o d red a i u n ji
hovim oru a n im a k c ija m a p ro tiv bu g a rsk o g o k u p a to ra .
U ovom p e rio d u u zap ad n im o b lastim a zem lje u s ta n a k
je b io u p oletu. N a ro ito k ru p n e i u s p je n e b o rb e vodili su
p a rtiz a n sk i o d red i u B osanskoj k ra jin i, Lici, K o rd u n u , u
B aniji i G orskom k o ta ru p ro tiv u d ru e n ih ta lija n sk ih , u s ta
k ih i e tn i k ih snaga. P ro ire n e su i u v ren e p o sto jee
slobodne te rito rije . P a rtiz an sk e b o rb e u D alm aciji, P rim o rju
i Slavoniji uzele su ire ra z m je re i p rim ile tra ja n k a ra k te r.
P rva sn a n ija u p o ri ta u s ta n k a ob razo v an a su i n a K alniku,
u u m b e rk u i M oslavini i n a Bilo-gori. U to v rije m e fo rm i
ra n o jc ja k o u sta n i k o a rite u S rem u , u kom e je, p o slije
velikih g u b ita k a ko je su p a rtiz a n s k e snage i p a rtijs k e o rga
n izacije B a n a ta i B ake p re trp je le u lje to i jese n 1941, o b ra
zovano glavno a rite p a rtiz a n s k e b o rb e u V ojvodini. Poslije
ob im n ih p rip re m a u to k u zim e dolo je u p ro lje e 1942. do
u s ta n k a u talija n s k o j ok u p acio n o j zoni Slovenije. V elika
o slo b o e n a te r ito r ija ob raz o v a n a je u N o tra n js k o j i Dolen jsk o j. B orbe su voene n a prila zim a L ju b lja n i. P a rtiz an
ske b o rb e irile su se i u d ru g im o b lastim a Slovenije.
T eke b o rb e u S rb iji i p o let o slo b o d ilak e b o rb e u cen
tra ln im i za p ad n im o b lastim a p rim o ra li su o k u p a to ra da
se jo vie a n gauje na jugoslo v en sk o m r a ti tu . N jem ak a
i ta lija n s k a vrh o v n a k o m an d a po e tk o m m a rta 1942. su se
s p o ra z u m je le da p red u z m u vie ofanzivnih o p e ra c ija p ro tiv
n a jja ih a ri ta u s ta n k a u Jugoslav iji. N a jk ru p n ije ofanzivne
o p e ra c ije izvedene su p ro tiv p a rtiz a n s k ih snaga i jed in
stvene o sloboene te rito rije u isto n o j B osni, H ercegovini,
San d a k u i C rnoj G ori, u p e rio d u m a rtju n 1942, zatim n a
K ozari u ju n u ju lu i u N o tra n js k o j i D o len jsk o j u p e rio d u
ju n o k to b a r 1942. U druene snage o k u p a to ra i n jih o v ih
d om aih s a ra d n ik a usp ije v a le su, z a h v alju ju i b ro j a n o j i
teh n i k o j n a d m o n o sti, da u tek im b o rb a m a ponovo ok u
p ira ju o sloboene te rito rije , ali nig d je im n ije polo za ru
kom da u n ite p a rtiz a n s k e jed in ice. Vie lo k aln ih ofanziva
izvele su o k u p a to rs k e i k vislinke tru p e i u d ru g im o b la
s tim a Jugoslavije.
Svi ovi n a p o ri o k u p a to ra i d o m a ih izd a jn ik a pali su u
z a sje n a k velike ofanzive p a rtiz a n s k ih sn ag a, k o ja je p oela
132

ju n a 1942. pohodom p ro le tersk ih b rig ad a sa trom ee Bosne,

H ercegovine i Crne G ore ka zapadnoj Bosni i tra jala sve do
poetka 1943. godine. U to k u ofanzive bile su razbijene zna
tne n e p rijate ljsk e , na ro ito u sta k e i dom obranske snage,
osloboeni m nogi gradovi u Bosni i H rv atsk o j i stvorena*
jed instvena osloboena te rito rija , k o ja se p ro stira la od pri
laza Rijeci, K arlovcu i Z agrebu, na ju g o isto k do rijek a Ne
retve i Bosne. U to v rijem e polet oruane bo rb e zahvatio je
i m noge druge o b lasti u zem lji. Znatno su ojaale partizan
ske snage, to je V rhovnom ta b u om oguilo da u novem
b ru 1942. donese odluku o stv a ra n ju p rv ih divizija i korpusa
N arodnooslobodilake vojske, ko ja je k raje m 1942. im ala
oko 150.000 boraca.
G odina 1942. b ila je ozbiljna p roba
vita ln o sti narodnooslobodilakog pok r e ta - O kupacione i kvislinke trupe, neupored iv o b ro jan o i pogo
tovu tehniki nadm onije, uporno
su n a sto ja le da ofanzivam a p ro tiv p a rtiza n sk ih snaga i ma
sovnim re p re s a lija m a n a d naro d o m slom e u stan ak . Ratne
o p eracije i o k u p a torsko-kvislinka p u sto e n ja paralisali su
priv red n i ivot zem lje. P rva ra tn a zim a donijela je gotovo
nerjeive pro b le m e u vezi sa sn a b d jev an jem vojske, ishra
nom stanovnitva, z b rin jav a n je m izbjeglica i onih koji su
u sljed o k u p a to rsk ih p u sto e n ja ostali bez krova nad glavom
i sre d stav a za ivot, sa s m je ta je m i njegom ran je n ik a iji
je b ro j naglo ra s ta o itd.
Sve te tekoe i rtve, sa saznan jem da e ra t jo dugo
p o tra ja ti izazivale su koleb an je u n aro d u izm eu odlunog
k u rsa K PJ za n a sta v lja n je b o rb e i p ro p ag an d e jugosloven
ske vlade u izbjeglitvu i n jen ih snaga u zem lji o odlaganju
b orbe za pov o ljn ije uslove.
U takvim uslovim a K PJ je jo vie n a p o ra ulagala na
raz v ija n ju o ruane b o rb e i izgraiv an ju vojne organizacije.
O na je ta d a n ala rje e n ja za u sp je n o v oenje rata u p rkos
m jestim in im p o razim a u s ta n k a i svim tekoam a. Stv ara
nje Prve p ro le te rs k e b rig a d e i n jen a u sp je n a d jejstv a u
S andaku i istonoj B osni p o tvrd ili su m ogunost nastav
lja n ja b o rb e u p rk o s g u b itk u ra n ije osloboene terito rije u
S rb iji. N jem ak e divizije n isu jo n i zavrile svoju ofanzivu
Rad KPJ na jaanju oruNarodnooslobodilal)g
fronta

133

u S rb iji, a p a rtiza n sk e snage, ije su jezg ro inili o d red i

povueni iz S rb ije , stvorile su novo a rite u s ta n k a i u g ro
zile m noge zna a jn e pozicije o k u p a to ra u to m e d ije lu ze
m lje. P ra k sa je p okazala da o k u p a to r i kvislinzi n isu im ali
dovoljno divizija da bi svuda i u svako d o b a m ogli preduzim ati ofanzive p ro tiv o ru a n ih snag a u sta n k a . U o p tav aju i
iskustvo te p rak se , jugoslovenski k o m u n isti su doli do uvje
re n ja da v ie stru k a b ro j a n a i teh n i k a n ad m o n o st o k u p a
to rsk ih i k v islinkih tru p a , njih o v e ofanzive i g u b ita k oslo
b oenih te r ito r ija n isu p re p re k e za u sp je n o v o en je sve
naro d n o g oslobodilakog ra ta . N a osn o v u n aela k o je je
postavio vrhovni k o m a n d a n t T ito d a g u b ita k jed n e te rito rije
tre b a da znai d o b ita k druge, jo p ro s tra n ije te rito rije , iz
gra iv an a je vo jn a org an iz a cija i ta k tik a p a rtiz a n sk ih o ru
anih snaga. G odine 1942. pojavile su se n a ju g o slav en sk o m
r a ti tu desetin e b rig a d a ko je su u sv ak o m p o g led u inile
dio jed n e m obilne i d o b ro organizovane vo jsk e, a k ra
jem godine i prv e divizije i k o rp u si N aro d n o o slo b o d ilak e
vojske.
U isto v rije m e najv e a p a n ja je p o k la n ja n a o rganizaci
onom ja a n ju P a rtije i p rav iln o m p o s ta v lja n ju n jen e ru k o
vodee uloge u vojsci. P a rtijs k e i sk o jev sk e o rg an izacije
rad ile su n e u m o rn o n a id ejnom , m o ra ln o -p o litik o m i kultu rn o -p ro sv je tn o m v a s p ita n ju b o ra k o g i ruk o v o d eeg sa
stava. N a taj nain bilo je p o stig n u to m o n o litn o m oralno-politiko je d in stv o jed in ica , ko je n ik ak v e tekoe, rtve i
n a p o ri n isu m ogli da slom e. Je d in ic e N a ro d n o o slo b o d ilak e
v ojske po sta le su kole revolucije, u k o jim a se izgraivao
nov lik rev o lu c io n a rn o g b o rca .
P o k la n ja ju i veliku p a n ju izg ra d n ji N aro d n o o slo b o d i
lake vojske, K P J n ije zanem a riv a la ra d n a ra z v ija n ju o ru
ane b o rb e u onim o b la stim a u ko jim a se on a s p o rije razvi
ja la ili u k o jim a su o k u p a to r i kvislinzi u sp je li da n an esu
ozb iljn e u d a rc e u s ta n k u . Bez ob z ira n a rtv e i tek o e, ona
ni u jed n o m slu a ju n ije d o p u stila d a n je n ra d n a organiz o vanju o ru a n e b o rb e p re s ta n e , n iti d a ije d n a o b last b u d e
p o tp u n o n a p u te n a . U o b la stim a k o je su p a rtiz a n sk e jed i
nice za v rije m e n e p rija te ljs k ih ofanziva n a p u ta le, kao to
je bio sluaj u C rnoj Gori, S an d a k u i H ercegovini, o sta ja la
su p a rtijs k a ru k o v o d stv a i org an izacije i m an je p a rtiza n sk e
jed in ice, k o ji s u p o liti k o m i b o rb e n o m a k tiv n o u p o diza li
134

borbeni d uh m asa i razbijali n e p rijateljev u propagandu,

stvarajui tako uslove za nov polet oruane borbe.
A ktivnost n ije p re s ta ja la ni u okupiranim gradovima.
Poslije odlaska m nogih lanova KPJ iz okupiranih gradova
u partiza n sk e jed in ice i na osloboenu terito riju , tam o su
ostale m an je p a rtijs k e organizacije i m an ja operativna ruko
vodstva ili pov jeren itv a koja su se o slan jala na m reu orga
nizacija narodnooslobodilakog p ok reta, iji se uticaj sve
vie irio m eu g radskim stanovnitvom .
N a p o slje tk u je razvitak ra tn ih dogaaja u Jugoslaviji
1942. godine dao pozitivan b ilans u k o rist narodnooslobodi
lakog po k reta . O ku p ato rsk e i kvislinke ofanzive, uprkos
m jestim inim u sp je sim a , nigdje n isu donijele tra jn ije rezul
tate. O ruane snage narodnooslobodilakog p o k reta zadrale
su in icijativu u svojim ru k am a , a o k u p a to r je, uprkos tome
to se bro j njegovih divizija u Jugoslaviji popeo na trideset,
bio p rim o ra n da vodi defanzivni r a t da sve jaim snaga
m a b ran i p o jedine rejo n e, c en tre, kom unikacije itd., ili da
ofanzivnim o p e ra c ija m a preo tim a one koji su ve bili iz
gubljeni. P re m d a b ro j kvislinkih snaga nije bio mali, one
su po svojim b o rb en im k valitetim a bile sve slabije i na njih
se sve m an je m oglo ra u n a ti. N ap o ri o k u p a to ra da uvrste
kvislinke vojne form a cije n isu dali ozbiljnije rezultate. I
pored toga to je n jem aki o k u p a to r svojom velikom jese
njom ofanzivom 1941. godine postigao znaajne uspjehe u
S rbiji, on se n ije m ogao osloniti n a o ruane snage generala
Nedia i etn ik a, ve je tam o zadrao znatne svoje snage.
Ofanzivom snaga narodnooslobodilak o g p o k reta u drugoj
polovini 1942. bio je ozbiljno ugroen o p stan ak kvislinke
N ezavisne Drave H rvatske. Vei dio n jen e terito rije bio je
pod k o n tro lo m N arodnooslobodilak e vojske.
P olitiki p rocesi koji su se razvijali u vrijem e pokreta
n ja i ra z v ija n ja u sta n k a , u uslovim a sve eih borbi 1942.
godine po sta li su jo intenzivniji. Poetkom 1942. godine
teite b o rb e za u tic a j na n a ro d n e m ase izm eu narodno
oslobodilakog i etnikog p o k reta p o m jeren o je iz Srbije
u C rnu G oru i B osnu i H ercegovinu. Dok je Draa Mihailo
vi u b o rb am a p ro tiv u s ta n k a u S rb iji k raje m 1941. n astojao
da p rik rije s a ra d n ju sa n jem akim o k u p ato ro m , u Crnoj Go
ri je etniko ru k ovodstvo poetk o m 1942. potpisalo javni
sporazum sa ta lija n sk o m o kupacio n o m u p rav o m za bo rb u
135

p ro tiv naro d n o o slo b o d ila k o g p o k re ta . N eto k a sn ije su et

nik e ko m an d e u B osni i H ercegovini, p o red o tv o ren e sa
ra d n je s ta lija n s k im i n jem a k im o k u p a to ro m p o tp isa le spo
raz u m e sa u s ta k o m a d m in istra c ijo m , k o jim a su regulisale
m e u so b n e odnose i p rih v a tile z a je d n ik u b o rb u p ro tiv
u s ta n k a . Slino je bilo i u S loveniji, u k o jo j su re a k c io n arn e
snage oko v o d stv a k lerik aln e i lib e raln e s tra n k e , k o ristei
se velikom ta lija n sk o m ofanzivom , stv a ra le svoje oru an e
od red e, tzv. B elu ga rd u , k ao dio M ihailovieve Jugosloven
ske v ojske u o ta d b in i.
T im e su se u o snovnom povezale i g ru p isa le u b o rb i
p ro tiv u s ta n k a sve one snage dom ae b u ro a z ije k o je su
p rih v a tile p o litik u jug o slo v e n sk e izbjeglike vlade. N jihova
a k c ija u n e k im o b lastim a (zapadn a S rb ija , u m a d ija , C rna
G ora, H ercegovina, isto n a i s re d n ja B osna) d o n ije la je zna
a jn e ie z u lta te . Dolo je do oseke u s ta n k a , a etn ici su osla
n ja ju i se n a o k u p a to ra i kvislinge stv a ra li sv o ju v last i
svoje o ru a n e fo rm a cije k o je su slali u b o rb u p ro tiv p a rti
z an sk ih jed in ica . U prkos k ru p n im re z u lta tim a ove snage
n isu o stv a rile ko n a n i cilj u n ite n je u s ta n k a . N iti su
p a rtiz a n s k im sn a g am a n a n e se n i p o ra a v a ju i u d a rc i, n iti su
se u sta n i k e m ase pasivizirale, a d jelim in o i p rik lo n ile et
n ik o m p o k re tu z ato to su eljele b o rb u p ro tiv n a ro d n o
o slo bodilakog p o k re ta . O ne su p riv re m e n o u s tu k n u le u
elji da se s p a su od u n ite n ja , p rih v a ta ju i g a ra n c ije ok u
p a to ra i e tn ik a d a e im po ro d ic e i im e ta k b iti p o te en i
a ko n a p u s te oslo b o d ila k u b o rb u , e tn i k i p o k re t se k o ristio
n a sta lo m s itu a c ijo m da bi o ja a o svoj u tic a j p ro p ag an d o m
p ro tiv u s ta n k a , k o ja je im ala a n tik o m u n isti k i k a ra k te r.
Ia k o su u n av ed en im p o k ra jin a m a i o b lastim a bile iz
g u b lje n e oslo b o en e te r ito r ije i raz b ije n e m noge p a rtiza n sk e
jed in ice , a m ase n a ro d a se pasivizirale, sv u d a je sauvano
jezgro p a rtiz a n s k ih snaga i po liti k i u tic a j n aro d n o o slo b o
dilakog p o k re ta . U u slo v im a k a d a su o k u p acio n e sile u lo
ile k r a jn je n a p o re da slom e u s ta n a k i k a d a su se sve snage
ju g o slovenske bu ro a z ije m o b ilisale n a s tra n i o k u p a to ra , n a
sta v lja n je oslo b o d ilak e b o rb e i u sp je si k o je su p a rtiza n sk e
snage p o stizale u m nogim o b lastim a , oznaili su p rv u prelom n u p o b je d u n a ro d n o o slo b o d ila k o g p o k reta . Z naaj i
k a ra k te r te p o b jed e proizlazio je o tu d to je o n a izvojevana
ne sa m o u b o rb i p ro tiv b ro j a n o i teh n i k i n eu p o red iv o
136

n a d m onijih okupacionih snaga ve i u otvorenom politi

kom i oruanom su kobu s onim snagam a dom ae buroazije
na ijem se elu nalazila kraljev sk a vlada u izbjeglitvu. Ti
me je ishod b itk e koja se vodila za oslobodilaku bo rb u ili
protiv n je bio rije e n u k o rist narodnooslobodilakog pokre
ta. Pokuaj pro zap ad n o o rije n tisan e jugoslovenske buroazi
je, s vladom n a elu, da se u ra tu koji se vodio izmeu
o k u p a to ra i narodnooslobodilakog p o k reta afirm ie kao sa
m ostalni fa k to r koji e odluujue u ticati na razvitak u
zem lji doivio je p o tp u n i neuspjeh. Ona je postala sam o po
m ona snaga o k u p a to ra u bo rb i p ro tiv narodnooslobodila
kog p o k reta . To je bila i suvie visoka cijen a kojom je pla
tila svoje p riv rem en e uspjehe.
P rolaznost u s p je h a koje je u to k u o k u p a to rsk ih ofanziva
ostvario etniki p o k re t k raje m 1941. i u prvoj polovini 1942.
godine u b rzo je p o tv rd io sam razv itak dogaaja, to je
pro p ag a n d a o p re u ra n je n o s ti u sta n k a vie u stu p a la m jesto
angaovanju e tn i k ih oru a n ih fo rm acija u b o rb i protiv
p a rtiza n sk ih snaga i to je narodno o slo b o d ilak i p o k ret vie
jaao, a p e rsp e k tiv a p o b jed e n a d silam a Osovine p o stajala
ja s n ija i blia, to su se ra n ije p o kolebane naro d n e m ase
ponovo o k reta le n a ro dnooslobodilak o m p o k retu . To se ve
do k ra ja 1942. godine m anifestovalo u n eu sp jeh u Drae Mi
hailovia da oivotvori svoj stra te g ijsk i p lan raz b ija n ja glav
nine p a rtiza n sk ih snaga u Bosni i H rv atsk o j, u rasp a d a n ju
etnikih fo rm a cija u B osni i H rv a tsk o j, u oivljavanju p ar
tizanske b o rb e u H ercegovini, C rnoj Gori i p ojedinim obla
stim a S rb ije, u n e u sp je h u Bele gard e d a u sa ra d n ji s tali
jan sk im o k u p a to ro m raz b ije slovenake p a rtizan sk e snage.
G odine 1942. K P J je postigla zn aajn e u sp jeh e u stva
ra n ju i p ro iriv a n ju jed in stv a h rv atsk o g n a ro d a u oslobo
dilakoj b o rb i. N a jja a m an ifesta cija tih u sp je h a bilo je
ja a n je oru a n ih snaga narodnoo slo b o d ilak o g p o k reta u
svim ob lastim a H rv a tsk e , stv a ra n je osloboenih te rito rija i
izgraivanje m ree legalnih i ilegalnih n aro d n ooslobodilakih
o dbora i a n tifaisti k ih organizacija. Proces rasp a d a n ja H rvat
ske seljake stra n k e ulazio je u zavrnu etapu. U oim a
n a ro d n ih m asa u s ta k a vlast je izgubila gotovo svaki znaaj.
Pojaane u s ta k e re p re s a lije n ad h rv atsk im naro d o m jo su
vie u ticale n a njegovu o rije n ta c iju k a n arodnooslobodila
kom p o k retu .
137

S tv a ra n je p a rtiz a n sk ih o d re d a i o rg an izacija N aro d n o

oslobodilakog fro n ta u M akedoniji doli su kao rez u lta t
p o ra s ta b o rbenog a n tio k u p a to rsk o g ra sp o lo en ja n a ro d n ih
m asa. S redinom 1942. godine im enovano je p riv re m e n o p o
k ra jin sk o rukovodstvo P a rtije , ko je je poelo sp ro v o d iti
p o litik u K PJ. Od p relom nog z n a a ja za d a lji razvoj m ake
donskog n a ro d a bila je od lu k a C en traln o g k o m ite ta K PJ o
ob razo v an ju C entralnog k o m ite ta K o m u n istik e p a rtije Ma
kedonije k raje m 1942. godine. Tom o d lu k o m CK KPJ je jasn o
izrazio stav K PJ u m ak e d o n sk o m n acio n aln o m p ita n ju , e
lei tim e da podri m ak e d o n sk u p a rtijs k u o rg an izaciju u
bo rb i pro tiv s tra n ih a sp ira c ija na M a k ed o n iju i u n a p o rim a
da u naro d n o o slo b o d ila k o m p o k re tu o k u p i iro k e slojeve
svoga n aroda.
K o ristei se isk u stv im a iz 1941. godine, K P J je n a sta v ila jo intenzivn jju a k tiv n o st n a s tv a ra n ju i izera iv an ju nove n a ro d n e vlasti. U vrijem e otv o re n e k o lab o ra c ije vodeih
snaga sta ro g p o re tk a sa o k u p a to ro m , stv a ra n je o rg an a nove
vlasti i u v rivanje ru k ovodee uloge P a rtije u n jim a bili
su zna a jn i inioci o k u p lja n ja n a ro d a oko oslo b o d ilak e i
rev olucionarne p latfo rm e K PJ. O sim toga, izg ra iv an je i
p ro iriv a n je m ehanizm a n a ro d n e v lasti z a h tijev ale su sve
vee p o tre b e o ru a n ih snaga i sve vee obaveze n a ro d a p re
m a vojsci.
N a in ic ija tiv u C K K PJ p o e tk o m 1942, V rhovni ta b je
izdao prve p isan e p ro p ise o n a ro d n o o slo b o d ila k im o d b o ri
m a. U n jim a su bili izloeni zadaci o d b o ra u po g led u o k u p
lja n ja n a ro d a u b o rb i, s n a b d ije v an ja v ojske, ru k o v o en ja
p riv red o m , p ro sv je to m i d ru g im p o d ru jim a d ru tv e n o g i
vota, brige o so c ijalno u groenom sta n o v n itv u , b o rb e p ro
tiv sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. U p ro p isim a je u tv r e n dem o
k ra ts k i nain izbora i n a j ire uee n a ro d a u ra d u o d b o ra.
N a ro d n ooslobodilaki od b o ri su tre tira n i kao o rg an i p riv re
m ene vlasti, to je odgovaralo s te p e n u raz v itk a n a ro d n o o slo
bodilakog p o k re ta i tak tici P a rtije u s tv a ra n ju jed in stv a
iro k ih n a ro d n ih slojeva oko n je n e o slo b o d ilak e i revolu
cio n a rn e p latfo rm e .

Rad KPJ na izgralvanju i uvrivanju naK

138

Tada je Vrhovni ta b donio odluku i o stv aran ju vojne

vlasti u pozadini ko ja e biti oslonac ve naraslim oruanim
snagam a. O rgani te vlasti kom ande po d ru ja i kom ande
m jesta, im ale su obim ne zadatke: organizovanje vojnih bol
nica, m agacina i radionica, organizovanje tra n sp o rta tru p a
i ratnog m ate rijala , odravanje red a u pozadini, m obilizacija
novih b o raca i njihova obuka itd. U izvravanju ovih zada
taka organi vojne vlasti saraivali su s narodnooslobodilakim odborim a.
P rim jenom ovih p ro p isa i upu tsta v a bio je u toku 1942.
godine izgraen na svim osloboenim terito rija m a jedin
stven sistem n a ro d n e i vojne vlasti. O rganizovanjem ivota
na osloboenim te rito rija m a , rukovoenjem privredom i
prosvjetom , sna b d ije v an je m vojske, rjeav an jem socijalnih
p roblem a itd. organi n a ro d n e i vojne vlasti vrili su prvo
razred n u ulogu u raz v ija n ju narodnooslobodilakog pokre
ta. Oni su u b o rb i pro tiv o k u p a to ra i u otvorenom sukobu
sa snagam a dom ae rea k c io n arn e buroazije izdrali probu
i postali izraz n a c ionalnih i socijaln ih tenji naro d a i njego
ve bo rb e za k o rje n it dru tv e n i preo b raaj. O cjenjujui stepen razvitka n a ro d n e vlasti u jese n 1942, CKKPJ je isticao
da su se n a ro d nooslobodilaki odb o ri afirm isali kao osnova
budue vlasti i nove dravne organizacije, koja je n astajala
u procesu b o rb e pro tiv o k u p a to ra i snaga staro g poretka.
Da bi se to ja s n ije m anifestovalo i d a bi se pospjeio razvi
tak n a ro d n e vlasti, V rhovni ta b je u se p te m b ru 1942. izdao
nova u p u tstv a o organizaciji vlasti n a osloboenoj terito riji.
Na osnovu tih u p u tsta v a , k raje m 1942. godine sprovedeni
su izbori za n a ro d n ooslobodilake odbore u 30 srezova je
dinstvene slobodne te rito rije u Bosni i H rv atsk o j. Izbori su
bili velika m an ifesta cija revolucionarnog, politikog jed in
stva n a ro d a i zn a a ja n k o rak u izg rad n ji sistem a nove, na
rodne vlasti.
T ako su k raje m 1942. godine n a osloboenim terito rija
m a bili posta v lje n i tem elji nove dravne organizacije. Orga
ni vlasti osla n ja li su se u svojoj ak tiv n o sti na m asovne orga
nizacije N arodnooslobodilakog fro n ta. Zahvaljujui aktivnoj
podrci n a ro d a , bili su savladani m nogobrojni izvanredno
teki problem i vo e n ja rata . H iljad e ljudi, ena i om ladine,
organizovanih u rad n e ete, b a ta ljo n e i brigade, podizale su
ljetin u , izgraivale vojne m agacine, podizale bolnice i radio139

nice, o p rav ljale i odravale eljeznice i dru m o v e, tra n sp o rto vale ra n je n ik e i r a tn i m a te rija l, b rin u le se za p o ro d ic e p alih
b o ra c a i rta v a faizm a, za sm je ta j izbjeglica itd . N a ro d n o
oslobodilaki o d b o ri su organizovali p o litik i i k u ltu rn o -p ro sv jetn i rad , o tv ara li kole i a n a lfa b e tsk e teajeve, o b ra
zovali zd ra v stv en u slubu, sprovo d ili ak c ije p rik u p lja n ja
h ra n e i o d jee za v o jsk u , odravali p o liti k e k o n fere n c ije
i zborove.

Prvo zasjedanje Antlfaistikog vijea narodnog osloboenja Jugo-

Za godinu i p o d a n a svoga raz v itk a

n a ro d n o o slo b o d ila k i p o k re t postizn a a jn e p o b jed e. Sprovede u ^
J on^e p c ija *'KpJ 0

gao j e

p o k re ta n ju i u sp je n o m raz v ija n ju
o ru a n e oslo b o d ilak e b o rb e i n jen o m iz ra s ta n ju od a k c ija
p a rtiz a n s k ih o d re d a p re k o u s ta n k a do p e rm a n e n tn o g , sve
n a ro d n o g oslo b o d ilak o g ra ta . R ezu ltati toga raz v itk a ogle
d ali su se u s tv a ra n ju m n o g o b ro jn e i d o b ro organizovane
N a ro d n o o slo b o d ila k e vojske, u m eh an izm u nove n a ro d n e
vlasti i u je d in s tv u n a ro d n ih m asa o k u p lje n ih u o rganizaci
ja m a N a ro d n o o slo b o d ila k o g fro n ta . P o etn e o rganizacione
i po liti k e tekoe b ile su savladan e. V rije m e ofanziva o k u
p a c io n ih i kv islin k ih t ru p a k o je su p rije tile raz b ija n je m
u s ta n k a bilo je pro lo , isto ta k o k ao to se p o razn o po
s nage s ta ro g p o re tk a zavrio p o k u a j d a se u s ta n a k p a ra lie
p ro p ag a n d o m o p re u ra n je n o s ti i z a je d n ik im o ru an im akci
ja m a sa o k u p a to ro m p ro tiv naro d n o o slo b o d ila k o g p o k reta .
P o liti k a k r e ta n ja u zem lji sve su oev id n ije ila u prilog
ja a n ju n a ro d n o o slo b o d ila k o g p o k re ta , o tv a ra ju i sve ja s n i
je p e rsp e k tiv u njegove p o b jed e . U to m e p rav c u d jelovao je
i raz v ita k na glavnim sv je tsk im fro n to v im a. Saveznike po b
jed e u A frici otv o rile su m o g u n o st invazije u E v ro p i, to
je sam o po sebi isticalo znaaj jug o slo v en sk o g r a ti ta u opto j stra te g iji snaga a n tifa is ti k e k o alicije. To je bila rea ln a
osnova za m e u n a ro d n u a firm a c iju n aro d n o o slo b o d ilak o g
p o k reta .
O c je n ju ju i d o ta d a n ji raz v ita k o slo b o d ilak e b o rb e i
vo jn o -politiku s itu a c iju u zem lji k ra je m 1942. godine,
C K K PJ je z ak lju io da su sazreli uslovi za o b razo v an je ju
goslovenskog o p te p o liti k o g tije la k o je bi, sa p rero g a tiv im a
najv ieg o rg an a v lasti, izrazilo op te ju g o slo v e n sk i k a ra k te r
140

i drutveno-politiku o rije n ta c iju narodnooslobodilakog po

k re ta i kao takvo dop rin ijelo njegovoj m eunarodnoj afir
m aciji i u n u tra n je m ja a n ju .
Po zam isli CK KPJ, takvo tijelo treb alo je da bu d e Anti
faistiko vijee naro d n o g oslobo en ja Jugoslavije. Inicija
tivu za njegovu osnivaku sk u p tin u dao je Vrhovni tab
N arodnooslobodilake vojske i partizan sk ih odreda. Skupti
na je o drana 26. i 27. novem bra 1942. u B ihau sred itu
jed in stv en e osloboene terito rije .
G eneralni s e k re ta r K PJ i Vrhovni k o m an d an t Tito je u
svom pozdravnom govoru ista k a o da m e u n aro d n e prilike ne
dozvoljavaju s tv a ra n je vlade u zem lji, ali da stepen razvitka
narodnooslobodilake b o rb e i p o tre b e da se u toj borbi mobiliu sve snage n a ro d a nalau s tv a ra n je jugoslovenskog optepolitikog tije la i izgraivanje p olitike vlasti.
S k u p tin a je u sv o jila dva doku m en ta: R ezoluciju o osni
vanju A vnoja i Proglas A vnoja narodim a Jugoslavije. U
tim a k tim a d a ta je o cjen a razvitk a u Jugoslaviji poslije
pprilske k a ta stro fe , k o n sta to v a n a izdaja osnovnih nacional
nih in te resa od stra n e v ladajue buroazije, ista k n u ta ruko
vodea uloga K PJ u p o k re ta n ju u sta n k a i v oenju n arodno
oslobodilakog ra ta i u sp je si ostvaren i u d o tad an jo j borbi.
U isto vrije m e k o n sta to v a n o je da e p o b jed a n aro d a Jugo
slavije b iti p o tp u n a ako se obezbijedi stv a ra n je novog po
retk a koji e im p ru iti m ogunost da o stv are istin sk u i
pravu d e m o k ra tiju i d a izgrade je d n u slobodnu, nezavisnu
i b ra ts k u z a je d n icu .
N a s k u p tin i je odlueno da se o b razu je P redsjednitvo
i Izvrni o d b o r Avnoja, koji e ru k o v o d iti radom organa
vlasti i baviti se svim p ita n jim a u n u tra n je g razvitka. Tako
su ovi organi A vnoja preuzeli fu n k cije najvieg o rgana iz
vrne vlasti.
S tv a ra n jem A vnoja i njegovim od lu k am a jasn ije su
dole do izraaja k o n tu re nove dravne organizacije ije
su osnove inili organi nove n a ro d n e v lasti koji su se osla
njali na jed in stv o n a ro d n ih m asa o stv aren o u oslobodilakoj
i revolucionarnoj b o rb i i n a snan u N arodnooslobodilaku
vojsku. T im e je n a ro d im a Jugoslav ije otv o ren a jo jasn ija
p erspektiva, to je d alo nov p o d stic a j razv itk u narodnooslo
bodilakog p o k re ta .
141

S tv a ra n je A vnoja, k ao optejugo slo v en sk o g politik o g ti

jela, dolo je i kao re z u lta t b ra ts tv a i je d in s tv a n a ro d a J u
goslavije ostv aren o g u oru an o j oslo b o d ilak o j i revoluci
o n a rn o j b orbi. To je bio k ru p a n k o rak u oiv o tv o ren ju ideje
jugoslovenskog je d in stv a na novim osn o v am a i preodoljevan ja svega onoga to je sijalo ra z d o r i p o th ra n jiv a lo raz b ija
ke i se p a ra tisti k e ten d en cije. U z a jed n ik o j b o rb i p ro tiv
o k u p a to ra i njegovih d om aih sa ra d n ik a, n a ro d i Jug o slav ije
uda rili su v rste tem e lje svoje n a c io n aln e rav n o p ra v n o sti i
je d in stv a u sud b o n o sn o j b o rb i za o slo b o en je i d rutveno-politiki p rep o ro d . S tv a ra n je A vnoja i rez u lta ti njegovog
prvog z a sje d a n ja , sa in icijativ o m za s tv a ra n je n a c io n aln ih
a n tifa isti k ih vijea, k o ju je u to v rije m e dao CK KPJ, zna
ilo je k ru p a n k o rak u rje a v a n ju n acio n aln o g p ita n ja u
Jugoslaviji i u izg ra iv a n ju te m e lja nove zajed n ice jug o slo
venskih na ro d a .
Z n aajne m an ifesta cije ostv a re n o g je d in s tv a n a ro d n ih
m asa i b ra ts tv a n a ro d a Ju g o slav ije u oslo b o d ilak o j b o rb i
bili su tak o e osnivaka k o n fere n c ija A n tifaistik o g fro n ta
ena Ju g oslavije i osnivaki k on g res U jed in jen o g saveza
a n tifaisti k e o m ladine Jugoslavije, k o ji su o d ran i d e c em b ra
1942. Ovi skupovi k o n sta to v a li su o g ro m n o uee i ulogu
ena i o m ladine u n a ro d n o o slo b o d ila k o j b o rb i. O m ladina je
inila osnovnu m asu b o ra c a N aro d n o o slo b o d ilak e vojske.
I veliki b ro j ena b o rio se s p u k o m u ru ci. O m ladina i
ene, o k u p lje n i u svoje b o rb e n e a n tifaisti k e o rganizacije,
b ili su n a jja i oslonac n a ro d n e v lasti u rje a v a n ju m nogo
b ro jn ih z a d ata k a n a o sloboenim te rito rija m a i isto tak o
ona snaga na k o ju su se o sla n ja la p a rtijs k a ru k o v o d stv a u
org an izo v an ju b o rb en e a k tiv n o sti n a o k u p ira n o j te rito riji.
Od p o e tk a u s ta n k a K PJ je m o rala
p o k la n ja ti n a jv e u p a n ju problem im a m e u n a ro d n o g p o lo aja narodn o 0 slobodilak o g p o k re ta . Izbjegli
k a vlada K ra lje v in e Ju g o slav ije, ko
ja je p re k o svog m in istra Drae M ihailovia vodila b o rb u
p ro tiv naro d n o o slo b o d ila k o g p o k re ta , u s p je la je, z ah v alju
ju i p o d rc i z a p ad n ih saveznikih sila, d a zavede a n tifa
isti k u sv je tsk u jav n o st o stv a rn im zb iv an jim a u zem lji.
O na je sve u sp je h e o slobodilake b o rb e p rip isiv a la seb i i

KPJ 1 problemi meunarodne afirmacije narodnooslotKuUlakog po-

142

etnikom p o k retu . U slijed toga u svijetu je n astala lana

legenda o M ihailovicu i njegovim etnicim a kao herojim a
borbe p rotiv o k u p a to ra . Vlada je osigurala kod zapadnih
saveznika pom o u novcu, kadrovim a, nao ru an ju i ratnom
m ate rijalu za etnike odrede Drae M ihailovia.
K oristei se svojom jedinom vezom sa svijetom radio-vezom sa K om in tem o m , C entralni kom itet KPJ upozna
vao je K o m in tern u sa razvitkom i razm jeram a oruane bor
be u zem lji i sa pravom ulogom etnikog p o k reta i drugih
kolaboracionistikih snaga u zem lji. M eutim , to nije u po
etku u ticalo na p ro m je n e u m eu n aro d n o m poloaju na
rodnooslobodilakog p o k reta . Jugoslovenska vlada u izbjeg
litvu i vlada V elike B rita n ije vrile su p ritisa k na vladu
Sovjetskog Saveza da podri njihov stav o tobonjem uje
din je n ju svih snaga o tp o ra u Jugoslaviji pod vodstvom
Drae M ihailovia. One su pri tom e polazile od injenice da
je K PJ sekcija K o m in te m e i da je S ta ljin u m ogunosti da
utie na p o litik u i stavove KPJ.
Rukovodei se tenjom da svoje saveznike odnose sa
zapadnim silam a ne pogorava zbog Jugoslavije, vlada Sov
jetskog Saveza se k raje m 1941. godine izjasnila za kom pro
mis izm eu p a rtiza n a i etnika. Ona se zbog toga uzdravala
u pogledu po litik e p o d rk e i pom oi oslobodilakom pokre
tu u ratn o m m a te rijalu .
S druge stra n e , p oslije otvorenog su k o b a izm eu p a rti
zana i etn ik a K o m in te m a je poela da izraava su m n ju u
p ravilnost po litik e K PJ, istiui da je stek la u tisa k da pri
stalice jugoslovenske i engleske vlade sa izvjesnim pravom
su m n ja ju u k a ra k te r pa rtiza n sk o g p o k reta, sm atraju i ga
kom unistikim . U isto vrije m e je stavila do znan ja C entral
nom ko m ite tu K P J da n jen i stavovi prem a narodnooslobo
dilakom p o k retu zavise od odnosa izm eu sovjetske i ju
goslovenske vlade.
O stao je tak o e bez re z u lta ta po k u aj Vrhovnog taba
da p reko saveznikih m isija, koje su dolazile u tab Drae
M ihailovia i koje su se na licu m je sta uvjerile u stvarno
stanje u Jugoslaviji, upozna saveznike vlade sa pravom ulo
gom etnikog p o k reta .
Bilo je oevidno d a p ita n je m e u n aro d n e afirm acije
narodnooslobodilakog p o k re ta zavisi jed in o od njegove sna
ge i njegovih p o b jed a , to je u b rzo p o tv rd ila i p rak sa samog

razvitka. P re d in je n ic o m d a se u Ju g o slav iji, u p rk o s svim

n a p o rim a o k u p a to ra i njegovih do m a ih sa ra d n ik a d a slom e
u s ta n a k , fak tik i stv o rilo jed n o novo ra ti te i d a se etn ik i
p o k re t ko m p ro m ito v a o sa ra d n jo m s o k u p a to ro m , vlade sila
a n tih itle ro v s k e k o a licije n isu m ogle z a tv o riti oi. N a jp re je,
u lje to 1942, s o v je tsk a vlada od b ila z a h tje v ju g o slo v en sk e
vlade da kod ru k o v o d stv a naro d n o o slo b o d ila k o g p o k re ta
m te rv en ie u k o rist D rae M ihailovia, o b razlau i to in je
nicom da se etn ic i D rae M ihailovia b o re n a s tra n i o k u p a
to ra p ro tiv n a ro d n o o slo b o d ila k o g p o k reta . K ra je m 1942.
godine u p o re d o sa p rip re m a n je m za in v aziju u E v ro p i i
p red sta v n ic i b r ita n sk e vlade poeli su d a u p o z o ra v a ju iz
b jeg lik u ju g o slo v e n sk u v ladu n a d ra n je sn ag a n jen o g m i
n is tra Drae M ihailovia, u k a z u ju i d a je n jih o v o angaovan je u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra je d in i p u t d a zad re pozicije
u n a ro d u , ko je bi bile rea la n o slo n ac vladi za p o v ra ta k u
z em lju. Izb je g li k a vlad a je, m e u tim , o d b ila ovu su g e stiju ,
sv je sn a da su n jen e snage u z em lji to lik o zagazile u saradn ju sa o k u p a to ro m d a ne m ogu n a z ad i d a su i b ro je m i
u tic a je m u n a ro d u to lik o slab e d a n e b i m ogle b iti rav n o
p rav n i p a rtn e r sn a g am a n a ro d n o o slo b o d ila k o g p o k reta .
S d ru g e s tra n e , N je m a k a i I ta lija su, ve u d ru g o j p o
lovini 1942. godine, u svojim ra tn im izv je ta jim a sve vie do
no sile vije sti o o p e ra c ija m a u Ju g o sla v iji, im e su p o seb n o
priz n a v a le p o s to ja n je jugo sla v e n sk o g ra tita .
K ra je m 1942. godine poela je i ivlja ak tiv n o st m e u
jug o slo v e n sk im ise lje n ic im a n a lin iji p o d rk e n a ro d n o o slo
bo d ila k o m p o k re tu , u k o ju e se u s k o ro u k lju iti n a j ire
m ase Jugoslovena, n a ro ito u SAD, K a n ad i i z e m lja m a La
tin sk e A m erike, i m nogi u g ledni k u ltu rn i i jav n i rad n ic i jugoslovenskog p o rije k la .
Z n a a jn u ulogu u ire n ju istin e o d o g a a jim a u Ju g o sla
viji i o raz v itk u n a ro d n o o slo b o d ila k o g p o k re ta im ale su
em isije R adio-stanice S lobodna Ju g o sla v ija . Z alaganjem
p re d s ta v n ik a K P J u K o m in te rn i V eljk a V lahovia i jug o slo
v e n sk ih k o m u n ista ko ji su ih ure iv a li, e m isije ove rad io
s ta n ic e p ru a le su sve vie p o d a ta k a ne sam o o razv itk u
o p e ra c ija na jug o slo v en sk o m ra ti tu ve i o to m e ko o rg an i
zuje i vodi n a ro d n o o slo b o d ila k u b o rb u i k ak v u u logu im a
ju u Ju g o slav iji e tn i k i p o k re t i d ru g e snage ko lab o racio n is ti k e b u ro azije.
144

U ja n u a ru 1943. godine Izvrni o d b o r Avnoja i Vrhovni

tab u p u tili su vladam a SSSR, SAD i Velike B ritanije svoju
prvu notu, u k ojoj su ukazali na sa ra d n ju Mihailovievih
etnika sa o k u p a to ro m i postavili p red njih zahtjev da se
z a in te re su ju za izdajniku aktivno st jugoslovenske izbjeg
like vlade. To je bio prvi spoljnopolitiki istup rukovodstva
narodnooslobodilakog p o k reta i nove drave koja se raala
u oslobodilakom i revolucionarno m ratu .

4. K O M U N IS T I K A P A R T IJA JU G O SL A V IJE U P E R I
ODU O D L U U JU IH V O JN IH I P O L IT I K IH PO BJEDA
N A R O D N O O SLO B O D ILA K O G PO K R E TA
(1943. G O D IN A )
R atne o p eracije n a sovjetsko-njem akom fro n tu razvijale su se 1943.
g dine u znaku P o r e d a Crvene ar
m ije. H itlerov pokuaj u ju lu 1943.
da p reo tm e in ic ija tiv u bio je ubrzo slom ljen. Godine 1943.
Crvena a rm ija je p o v ratila gotovo svu te rito riju Sovjetskog
Saveza k o ju su n jem ak e tru p e ran ije okupirale.
Do po e tk a m aja, zajednikim d jejstv im a b ritan sk ih i
am erikih tru p a u T unisu, n jem ak e i talijan sk e snage su
izbaene iz A frike, a u ju lu je poela angloam erika invazija
na Siciliju. Ve 8 . s e p te m b ra faistik a Ita lija je kap itu lira
la, a o d b ran u ta lija n sk e te rito rije preuzele su njem ake tru
pe. G odine 1943. u sp je n o se razv ijala i ofanziva am erikih
snaga na Pacifiku. N a ra sta o je o tp o r K ine jap an sk im okupa
cionim tru p a m a. Jaali su p o k re ti o tp o ra u svim poroblje
nim e vropskim zem ljam a.
U T e h e ra n u je od 28. do 30. n o vem bra odrana prva
k o nferencija Velike tro jic e Ruzvelta, S taljin a i Cerila.
Glavno p ita n je k ojim se k o n feren cija bavila bilo je otvara
nje drugog fro n ta . Z akljueno je, izm eu ostalog, da se Narodnooslobodilaka vo jsk a Jugoslavije pom ogne u ratn o m i
drugom m a te rija lu ,,u najveoj m oguoj m jeri".
G odina 1943. na jugoslovenskom ra titu poela je veli
kim zim skim o p e ra c ija m a ud ru e n ih njem akih, talijanskih,
u stak o -d o m o b ran sk ih i etnikih snaga p ro tiv glavnine Na
rodnooslobodilake vo jsk e i osloboene te rito rije u Bosni

EobJ!?? antlfaS,?tWke
sko ratite lM f g S [S

i H rv a tsk o j. N jihovo izvoenje n a re d io je H itle r s m otivaci

jo m da se obezbijedi p ozadina n jem a k ih sn ag a k o je osigu
ra v a ju B alk an sk o polu o strv o od ev en tu aln o g saveznikog
isk rc a v an ja , istiui d a bi u tom slu a ju N arodnooslobodilaka v ojska Jugoslavije m ogla svojim d jejstv o m dovesti do
p re k id a d o tu ra za cijeli B alkan i K rit, a tim e i do slom a
c jelokupnog poloaja O sovine na ju g o is to k u . Dok su na
osloboenoj te rito riji voene b o rb e sa devet o k u p a to rsk ih
i k vislinkih divizija, g ru p a od pet d ivizija N aro d n o o slo
b odilake vojske, pod n e p o sre d n o m k o m an d o m V rhovnog
ta b a , p re la je u ofanzivu na ju g o isto k u p rav cu H ercego
vine i C rne G ore. P oslije u sp je n e jed n o m jese n e b itk e n a
N eretvi sa n ekoliko p u ta n a d m o n ijim o k u p acio n im i kvislin k im tru p a m a , g ru p a divizija je n asta v ila ofanzivu i do
sred in e m a ja 1943. razb ila glavninu M ihailovieve .Ju g o slo
venske v ojske u o tad b in i i z n a tn e ta lija n sk e snage i oslo
bo d ila veliki dio H ercegovine, C rne G ore, isto n e B osne i
Sandaka.
O db ra m b e n im b o rb a m a jed in ica N a ro d n o o slo b o d ilak e
v ojske na ra n ije osloboenoj te rito riji i p ro d o ro m g ru p e
divizija u p rav c u ju g o isto k a , zim ska ofanziva o k u p a to rs k ih i
k v islinkih tru p a doivjela je n e u sp je h . U p ro lje e 1943.
godine poloaj o k u p a to ra n a jugoslo v en sk o m r a ti tu bio je
jo tei, a o p a sn o st od saveznikog isk rc a v an ja jo neposredn ija. Zbog toga je n jem a k a k o h ian d a s re d in o m m a ja poela
novu ofanzivu p o z n a tu p od nazivom b itk a n a S u tje sc i
sa 120.000 v o jn ik a p ro tiv gru p e divizija u C rnoj G ori i H er
cegovini, ko jo m je n e p o sre d n o kom an d o v ao V rhovni k o m an
d a n t T ito. O p k o ljen a n a tek o m p lan in sk o m z em ljitu , bez
h ra n e i dovo ljn ih k o liina m u n ic ije i dru g o g ratn o g m ate
rija la , isc rp e n a u p re th o d n im v iem jesen im b o rb a m a i op
tere en a b olnicom sa vie h ilja d a ra n je n ik a , g ru p a divizija
N a ro d n o oslobodilake vo jsk e vodila je m jesec d a n a teke,
d anonone b o rb e za p ro b o j iz o k ru e n ja . To je b ila n a jd ra
m ati n ija b itk a N aro d n o o slo b o d ilak o g ra ta . G ru p a divizija
izgubila je tre in u svoga sastav a, ali je o s u je tila n jem ak i
plan, p ro b ila se iz o b ru a n a S u tje sc i i p re la u n a s tu p a n je
kroz isto n u B osnu, stvorivi tam o , p o e tk o m ju la , u sad je js tv u s vojv o an sk im i m je sn im jed in ica m a N aro d n o o slo
b odilake vojske, novu o slo b o e n u te rito riju .
146

Na taj nain n isu se o stvarile nade o k u p ato ra da e svo

jim velikim ofanzivam a razbiti glavne snage i po/icije na
rodnooslobodilakog p o k re ta i da e tim e zakoiti njegov
razvitak u cijeloj zem lji. U svim p o k rajin am a i o blastim a Jugosavije u prvoj polovini 1943. godine jaale su snage Na
rodnooslobodilake vojske i pa rtiza n sk ih od red a i zadavale
sve tee u d a rc e o k u p a to ru i njegovim saradnicim a. Godine
1943. ustan ik i p o k ret zahvatio je cen traln e i june oblasti
Slovenije, a u ta je rsk o j i K orukoj su oivjele partizanske
akcije. Pored tekih, ali u sp je n ih b o rb i u toku zim ske okupatorsko-kvislinke ofanzive i neposred n o poslije nje u Lici,
Dalm aciji, na K o rd u n u i B aniji i u svim drugim oblastim a
H rvatske, zabiljeen je po let oruan e borbe. Oruane snage
jaale su u zagrebakoj o blasti, u kojoj je obrazovano vie
brigada. B orbe su se p ro irile i n a Istru . U H rvatskoj su
p o stojala zn a tn a osloboena po d ru ja. Pored u spjeha koje
su postigle jedinice N arodnooslobodilake vojske u toku
o k u p ato rsk e ofanzive u B osanskoj k rajin i i poslije nje, do
poleta b o rb e dolo je i u sre d n jo j i istonoj Bosni, u kojim a
su stvorene osloboene te rito rije . P ro d o ro m grupe divizija u
H ercegovinu, C rnu G oru i Sandak dolo je do novog poleta
oruane b o rb e u ovom d ijelu zem lje. U V ojvodini, Srbiji,
M akedoniji i na Kosovu stv o ren a su nova arita narodno
oslobodilakog p o k reta . N aroito u sp je n e b o rb e voene su
u Srem u, zatim u ju n o j S rb iji, iji je znatan dio bio oslo
boen. O jaale su p a rtiza n sk e snage u Sum adiji i istonoj
Srbiji, i svi p o k u a ji o k u p a to ra , N edia i etn ik a da ih raz
b iju ostali su bez u sp je h a . N ekoliko m an jih partizanskih
odreda d jejstvovalo je u ob lasti Kosova. P artizanske akcije
u ljeto 1943. godine zahvatile su gotovo sve o blasti M akedo
nije. O brazovane su u cijeloj zem lji d esetin e novih brigada i
vie divizija N arodnooslobodilake vojske.
Razvoj r a tn ih do g a a ja u Jugoslaviji u prvoj polovini
1943. godine p o tv rd io je v ita ln o st narodnooslobodilakog po
k reta i b o rb en u v rije d n o st njegovih o ru an ih snaga. Svjetska
javnost je poela da saznaje o velikim b o rb am a, pobjedam a
i rtvam a ju goslovenskih n a ro d a , o ulozi izbjeglike ju g 0slovenske vlade i s a ra d n ji n jen e vojske u otadbini sa
o kupatorom . B itk e koje je vodila N arodnooslobodilaka voj
ska n a tlu H itlero v e evropske tvr av e" pobudile su panju

cijeloga svijeta. U m a ju 1943. stig la je p rv a b rita n s k a v o jn a

m isija u V rhovni ta b N a ro d n o o slo b o d ila k e v o jsk e i p a rti
z an sk ih o d red a .
Uoi k a p itu la c ije I ta lije N a ro d n o o slo b o d ila k a v o jsk a, sa
svojih 57 b rig a d a i 70 p a rtiz a n s k ih o d red a , organ izo v an ih u
18 divizija i 4 k o rp u sa , i sa a k tiv n o m p o d rk o m og ro m n e
veine n a ro d a , izrasla je u s n a n u o ru a n u silu. O na je u to
v rije m e vezivala za jugo slo v en sk o ra ti te 15 ta lija n s k ih , 13
njem a k ih , 7 b u g a rs k ih i 2 m a a rs k e divizije i o k u p a to rsk e
policijske, a n d a rm e rijs k e i razn e k v islin k e fo rm acije.
U tre n u tk u k a p itu la c ije faisti k e Ita lije izbio je o p ti
n a ro d n i u s ta n a k u Slovenakom p rim o rju , Is tr i, H rv a tsk o m
p rim o rju i D alm aciji, a u s ta n i k i p o let zah v atio je H ercego
vinu, C rnu G oru, S a n d a k i M e to h iju i z a p ad n u M ak ed o n iju .
B ila je ra z b ije n a i najv e im d ije lo m raz o ru a n a ta lija n s k a
ok u p a c io n a a rm ija i z a p lije n je n o n a o ru a n je za oko 80.000
novih b o rac a . G otovo sve p o m en u te o b lasti, sa ja d ra n s k o m
o balom i o s trv im a i v elikim b ro je m g rad o v a, b ile su o slo
boene.
K a p itu la c ija Ita lije i velike p o b je d e N aro d n o o slo b o d ila
ke vo jsk e u tic a le su n a p o r a s t b o rb en o g rasp o lo en ja u svim
d ru g im o b la s tim a Ju goslavije. Do k r a ja 1943. godine o b razo
vane su d e setin e novih b rig a d a i p a rtiz a n s k ih o d red a , o sam
divizija i e tiri k o rp u sa . K ra je m g o dine, p o slije d o v laen ja
novih snaga, n jem a k i o k u p a to r je u Ju g o sla v iji im ao p e t a r
m ijsk ih k o rp u sa , k o je je angaovao u o p e ra c ija m a za p re o ti
m a n je izg u b ljen ih po z ic ija n a ju g o slo v e n sk o m r a titu .
G odina 1943. o b iljeila je p rek re tn icu u b o rb i P a rtije za s tv a ra n je jed in stv a n a ro d a u o slo b o d ilak o m i
rev o lu c io n a rn o m ra tu .
O svobodilna fro n ta slovenakog
n a ro d a je 1943. godine izra sla u o d lu u ju u p o liti k u snagu.
B io je slo m lje n p o k u a j snaga slo v en ak e b u ro a z ije d a u
s a ra d n ji sa o k u p a to ro m i u d u h u p o litik e izbjeglike jugo
slovenske vlade ra z b iju jed in s tv o slovenakog n a ro d a u
o slo b o d ila k o j b o rb i. N jihove o ru a n e snage svele su se n a
bez n a a jn e fo rm a c ije k o je su se m ogle o d ra ti jed in o u ne
p o sre d n o m o s la n ja n ju n a ok u p acio n e tru p e . Nov p o k u aj
sa tak o zv an o m P lavom g a rd o m n ije vie m ogao do v esti do

KPJ u borbi za uvrenje 1 razvijanje tekovi

" S f S S S * 1 -

148

z n a ajnijih rez u lta ta . K om unistika p a rtija Slovenije afirmisala se kao rukovodea snaga oslobodilake borbe slovena
kog n aroda. To je bilo izraeno i u Izjavi osnivakih grupa
O svobodilne fro n te od 1. m a rta 1943. godine, kojom su ove
grupe priznale K om unistikoj p a rtiji rukovodeu ulogu u
Osvobodilnoj fro n ti. U jesen 1943. godine na p ro stran im
osloboenim te rito rija m a Slovenije bili su sprovedeni izbori
za Zbor p o slanika slovenakog n a ro d a , koji se sastao po
etkom o k to b ra u K oevju. Zbor je donio odluku o osniva
n ju Slovenakog narodnooslobodilakog o d b o ra kao najvieg
organa n a ro d n e vlasti.
G odina 1943. obiljeila je konan u p rek re tn ic u u odno
sim a p o litikih snaga u H rvatskoj u k o rist narodnooslobo
dilakog p o k reta . N a p o slje tk u su bili razbijeni napori vod
stva H rv atsk e seljake s tra n k e da svojom politikom lojalno
sti p rem a o k u p a to ru i u sta k o j dravi paralie p o rast borbe
nog rasp o lo en ja h rv a ts k ih m asa. Ta s tra n k a bila je u pot
punom ra s p a d a n ju , a neki n jen i prvaci prili su N arodno
oslobodilakom fro n tu . N arodnooslobodilaki p o k ret je stvo
rio tra jn a u p o ri ta u Istri. K rupni usp jesi koje je h rv atsk i
n a ro d postigao u dvogodinjoj bo rb i om oguili su da se u
ju n u 1943. sazove osnivaka sk u p tin a Zem aljskog an tifa
istikog vijea naro d n o g o sloboen ja H rvatske, n a kojoj je
prihvaena rezo lu cija sa I za sje d a n ja Avnoja, utvrene
s m jernice za p ro iriv a n je jed in stv a n a ro d a u oslobodilakoj
borbi i za o sloboenje h rv atsk ih ob lasti koje je poslije 1918.
godine a n e k tira la Ita lija . S k u p tin a je izabrala svoj Izvrni
odbor, koji je preuzeo i fu n k ciju najvieg org an a vlasti u
H rvatskoj.
U Bosni i H ercegovini raz b ije n a su p o slje d n ja jaa upo
ri ta etnikog p o k reta . Dio srp sk ih m asa, koji se svojevre
m eno n aao pod u tic a je m a kcije etn ik ih snaga p riao je
n a rodnooslobodilakom p o k retu . Z n atan dio hrv atsk o g i m u
slim anskog stan o v n itv a sta o je aktiv n o na s tra n u n aro d n o
oslobodilakog p o k reta , im e su bili stv o ren i solidni tem elji
b ra tstv a i je d in stv a srpskog, h rv atsk o g i m uslim anskog
stanovnitva u ovim p o k rajin am a . Takav razv itak n arodno
oslobodilakog p o k re ta om oguio je o d rav an je osnivake
sk u p tin e Z em aljskog a n tifaistik o g vijea n arodnog oslo
bo enja B osne i H ercegovine novem bra 1943. godine. Skup
tin a se izja sn ila za fed erativ n o u re e n je Jugoslavije, sa
149

B osnom i H ercegovinom k ao ra v n o p ra v n o m jed in ico m , Sto

je bio p re s u d a n k o ra k u realizaciji n a c io n aln e p o litik e K PJ.
Iak o su se u S rb iji jo o sjeale p o slje d ic e tek ih u d a ra
ca koje je n a ro d n o o slo b o d ila k i p o k re t p re trp io 1941. godi
ne, a o k u p a to r i kvislinzi inili i d a lje sve da onem ogue
njegov razvitak, 1943. godine ostv a re n i su k ru p n i u sp je si. U
ju n o j S rb iji se fo rm ira lo snano i tra jn o u p o ri te p o k reta .
O jaale su p a rtiz a n s k e snage i o rg an izacije o slobodilakog
fro n ta u u m a d iji i istonoj S rb iji. P o jaan je p ro ces obnav
lja n ja organ izacije K PJ u zap ad n o j S rb iji, g d je je situ a c ija
po narod n o o slo b o d ila k i p o k re t b ila n ajtea.
G odine 1943, p o red k r u p n ih v o jn ih fo rm a cija, siste m a
n a ro d n e vlasti i o stvarenog je d in s tv a n a ro d a u S rem u , dolo
je do stv a ra n ja p a rtiz a n s k ih o d re d a i m ree o rg an izacija na
ro d n o o slobodilakog p o k re ta u B a n a tu , B akoj i B a ra n ji.
N apori K P J da a lb a n sk e m ase oslo b o d i o d u tic a ja o k u
p a to ra i b a lis ta i da ih p o k ren e u o slo b o d ilak u b o rb u doni
jeli su 1943. godine prve zna a jn e u sp je h e k o ji su se izraa
vali u s tv a ra n ju p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a i o rg an izacija
N a ro d nooslobodilakog fro n ta n a K osovu i M etohiji.
P oslije b ita k a n a N eretvi i D rini, u C rnoj G ori je dolo
do novog u sta n i k o g po leta. P okazalo se d a etn ik i p o k re t
i p o jedine fra k c ije crn o g o rsk ih fe d e ra lista n isu stv o rile
tra jn iji u tic a j u m asa m a crn o g o rsk o g n a ro d a za v rije m e n ji
hove stra h o v la d e u C rnoj G ori. U jese n 1943. godine u C rnoj
Gori su o bnovljene o rganizacije K P J, razv ijen a m rea o rg a
nizacija N a ro d n ooslobodilakog fro n ta i n a ro d n e v lasti.
Pobjede i re z u lta ti o stv a re n i u ja a n ju n aro d n o o slo b o d ila
kog p o k re ta m anifestovali su se na osn iv ak o j sk u p tin i Ze
m aljsk o g an tifaisti k o g vijea n a ro d n o g o slo b o e n ja C rne
G ore i B oke, no v e m b ra 1943. u K olain u , k o je se k o n stitu isalo kao n ajvie po liti k o tijelo, a njegov Izv rn i o d b o r p re
uzeo ru k o v o en je org an im a n a ro d n e vlasti.
Poslije sp ro v o e n ja odlu k e CK K PJ o o b raz o v a n ju Cen
tra ln o g k o m ite ta K PJ M akedonije m a rta 1943, zapoeo je
b ri proces k o n so lid acije p o k ra jin sk e o rg an izacije K PJ i n je
na u s p je n ija ak tiv n o st u ra z v ija n ju oslo b o d ilak e b o rb e.
U brzan je proces s tv a ra n ja p a rtiz a n sk ih o d red a, n a ro d n o
oslo bodilakih o d b o ra i a n tifa isti k ih o rg an izacija. Poet
k om av g u sta uslije d ile s u o d luke o s tv a ra n ju viih o rg an a
150

narodne vlasti i fo rm ira n ju p rvih b rig ad a Narodnooslobodilacke vojske.

Znatno se pro irio u ticaj narodnooslobodilakog p o k reta
m eu nacionalnim m anjinam a. Godine 1943, u sastavu Na
rodnooslobodilake vojske obrazovane su jedinice nacional
nih m anjina ehoslovake, m aarske, talijan sk e i njem a
ke, a od a n tifaistiki raspoloenih p rip ad n ik a razbijene ta
lijanske okupacione arm ije form iran o je vie b ataljo n a i
brigada. Slobodna te rito rija u junoj S rb iji i istonoj Ma
kedoniji posluila je kao oslonac za stv aran je b u garskih p ar
tizanskih jedinica. K om unistika p a rtija Jugoslavije bila je
inicijator s a ra d n je sa svim susjed n im oslobodilakim poKretima. O sobito plodna s a ra d n ja u b o rb i protiv oku p ato ra
razvijala se sa albanskim , grkim i talijan sk im oslobodila
kim pokretom .
R azm jere, k a ra k te r i pobjede narodnooslobodilakog p o k reta u toku
1943 . godine obiljeili su osnovnu
D ar
J u g o s la v ije
p re k re tn ic u u razvitku rata i revo
lucije u Jugoslaviji.
N arodnooslobodilaka vojska, sa svojih 300.000 naorua
nih boraca, rasp o re e n a na svim te rito rija m a Jugoslavije,
bila je izrasla u oru a n u silu sposobnu da u okvirim a napo
ra antifaisti k ih snaga svijeta, osig u ra konanu pobjedu
nad o k u p a to rim a i njihovim dom aim saradnicim a. Velike
ofanzivne op e ra c ije C rvene arm ije i n jen e p objede nad nje
m akim oruanim snagam a i invazija angloam erikih tru p a
u Ita liji isticali su n jen znaaj u p red sto jeim b o rb am a za
konano u n ite n je faistikih sila. V ezujui za sebe krupne
o kupatorske snage i raz b ija ju i p ozadinu hitlerovskog odbram benog sistem a u ovom d ijelu Evrope, ona se, sa antifai
stikim snagam a u su sjed n im zem ljam a, jav lja kao znaajna
spona saveznikih frontova i vaan inilac u p red sto jeim
operacijam a na B alkanu.
Drugi znaajan fak to r koji je k a ra k te risao stepen raz
vitka ra ta i revolucije u Jugoslaviji bio je m ehanizam n a ro d
ne vlasti. N arodnooslobodilake od b o re p rih v atila je ogrom
na veina naro d a, dok su organi o k u p a to rsk e i kvislinke
vlasti, svedeni na uske pojaseve koje su drale o k u p ato rsk e
i kvislinke tru p e , bili izgubili svako znaenje. Proces stva
Odluke II zasjedanja
Antifaltsikog
vijea

151

r a n ja n a ro d n o o slo b o d ila k ih o d b o ra, o d lo k aln ih o rg an a do

z e m a ljsk ih a n tifa is ti k ih vijea, do stigao je bio tak av step en
da se ve u ovo v rije m e m oe govoriti o je d in stv e n o m m eh a
n izm u n a ro d n e v lasti u cijeloj zem lji. O na je to p o sta la ne
sam o po raz v ije n o sti svoje org an izacije ve i po zad acim a
k o je je izvravala. N a ro d n a v last je s u sp je h o m rje a v ala
veom a sloene p riv re d n e, z d ravstven e, so c ija ln e i d ru g e p ro
blem e i poseb n o veom a sloeni i tek i z a d ata k sn a b d ije v an ja
velike a rm ije . Po svom d u b o k o m d e m o k ra tiz m u , po u eu
n a ro d a u o d lu iv a n ju u svim a k tiv n o stim a o rg an a v lasti, po
n a in u izbo ra, po ru k ovodeoj ulozi K o m u n istik e p a rtije
Ju g o slav ije, n a ro d n a vlast je b ila istin sk i n a ro d n a i rev o lu
c io n a rn a . O na je svu sv o ju a k tiv n o st zasnivala n a in te resim a
oslo b o d ilak e b o rb e, n a s to je i u je d n o d a rje a v a m n o g o b ro j
n e i tek e so c ija ln e p ro b lem e. U k id ala je n a jg ru b lje form e
e k sp lo a ta c ije i o s ta tk e feu d a ln ih od n o sa; p ro g laav ala mor a to r iju m s e lja k ih dugova, b rin u la se za p o ro d ice rad n ik a
i d ru g ih s iro m an ih slojeva sta n o v n itv a , sp ro v o d ila n a sve
ire m p la n u m je re k a n ja v a n ja sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. Po
ivajui n a raz v ije n o m s iste m u n a ro d n o o slo b o d ila k ih od
b o ra , z e m a ljsk a a n tifa is ti k a v ijea i Avnoj p o ste p e n o su
iz ra s ta li u n a jv ie z a k o nodavne i izv rn e o rg an e n a ro d n e
vlasti.
R azv itak u p o jed in im z e m lja m a i p o k ra jin a m a Ju g o sla
v ije p o k azao je d a je n a ro d n o o slo b o d ila k i p o k re t o k u p io i
u je d in io o g ro m n u veinu n a ro d a . M asovnost o rg an izacija
N a ro d n o o slo b o d ila k o g fro n ta , ru k o v o d e a ulo g a K P J i ste
p e n d e m o k ra ts k e svije sti snaga o k u p lje n ih u n jim a pokazali
su d a je n aro d n o o slo b o d ila k i p o k re t rije io u sv o ju k o rist
b itk u za n a ro d n e m ase k o ja se raz v ija la u o k v irim a b o rb e
p ro tiv o k u p a to ra . J e d in stv o n a ro d a k o je se m an ifesto v alo u
ovim o rg an iz a cijam a , s tv a ra n o u o tv o re n o m s u k o b u sa sna
g am a s ta ro g p o re tk a , p rim ilo je k a ra k te r saveza rad n i k e
k lase sa o g ro m n o m veinom n a ro d a u b o rb i za o slo b o en je
i za k o rje n iti drutv e n o -p o liti k i p reo b ra a j.
Z a jed n i k a b o rb a ju g o slo v e n sk ih n a ro d a p ro tiv istog
n e p rija te lja za dalekosene o slobo d ilak e i rev o lu cio n arn e
ciljeve i o stv a re n e zaje d n ik e tekov in e u to j b o rb i n edvosm i
s leno su po tv r iv a li d a su n a ro d i Ju g o slav ije o tk lo n ili sve
o snovne p re p re k e ko je su ih u p ro lo sti razd v ajale, da su
izgradili v rs te tem e lje b r a ts tv a i je d in s tv a i izrazili sprem 152

nost da o sta n u u dravnoj zajednici k o ja e b iti izgraena na

principim a istin sk e v lasti radnog n a ro d a i nacionalnoj ravno
pravnosti.
Pobjede i snaga narodnooslobodilakog p o k reta su u
toku 1943. godine sigurno utira li puteve njegovoj punoj
m eunarodnoj a firm aciji. Velike b itk e 1943. godine na jugoslovenskom r a titu bile su p ri tom e odluujui faktor. Sa
veznike kom ande n isu vie m ogle p relaziti p reko injenice
da u Jugoslaviji p o sto ji m ona oslobodilaka arm ija, koja
za sebe vezuje d esetine faistikih divizija i koja kontrolie
znatna p o d ru ja u ovom d ijelu H itlerove evropske tvrave".
U vrijem e kada su zapadne saveznike sile poele teite
svojih o p e ra c ija p ren o siti n a evropsko kopno, kom anda
angloam erikih snaga u Sredozem lju uspostavila je m aja
1943. p rek o svoje m isije u V rhovnom ta b u prve ko n tak te sa
N arodnooslobodilakom v ojskom uoi isk rcav an ja svojih
snaga u Ita liji. U brzo su se razvili m nogi oblici veza i sa
rad n je saveznikih snaga sa N arodnooslobodilakom voj
skom : osnovane su n jen e vojne baze i bolnice u Italiji, organizovano je d o tu ra n je saveznike pom oi, u sp ostavljene su
njene m isije u saveznikim kom an d am a itd. Sve je to om o
guilo da istin a o onom e to se dogaa u Jugoslaviji kona
no p ro d re u svijet.
M eutim , u p rk o s raz g ra n a to j vojnoj sa ra d n ji, vlade za
padnih sila n isu bile sklone da m ije n ja ju svoje odnose pre
m a jugoslovenskoj izbjeglikoj vladi, n iti d a narodnooslobo
dilaki p o k re t p riz n a ju i kao politiki p o k ret. One su se
ogluivale o d u boke drutveno-politik e p ro m jen e do kojih
je dolo u to k u oslobodilake bo rb e u Jugoslaviji i nisu
uzim ale u o bzir k o lab o ra c iju jugoslovenske izbjeglike vlade
sa o k u p a to ro m u b o rb i p ro tiv vlastitog n aroda. Zbog svega
toga bilo je oevidno da narodno o slo b o d ilak o m p o k retu
p red sto ji ilava b o rb a za m e u n a ro d n o p rizn an je tekovina
koje je o stvario. M ada je ta b o rb a bila veom a sloena, jer
je u su tin i b ila rije o b o rb i za m e u n aro d n o p riznanje
jed n e nove drave k o ja se stv a ra la ne sam o u bo rb i protiv
o k u p a to ra ve i u b o rb i p ro tiv onih u n u tra n jih snaga koje
su vodile r a t za o uvanje jed n o g sta ro g i preivjelog p o ret
ka, g a ra n c ija za n je n u sp je a n zav retak bile su snage na
rodnooslobodilakog p o k reta i rije e n o st jugoslovenskih na
ro d a da u n jo j is tr a ju do k raja .
153

Polazei o d ste p e n a raz v itk a naro d n o o slo b o d ilak o g p o

k reta , k raje m 1943. godine, C en traln i k o m itet K PJ ocijenio
je da su sazreli uslovi da se izvojevane p o b jed e u oslobodi
lakom i rev o lu c io n a rn o m r a tu izraze u p o seb n im o d lu k am a
Avnoja.
Svoje d ru g o z a sje d a n je Avnoj je o d rao no u izm eu
29. i 30. no v e m b ra u Ja jc u . P oslije izv jetaja Izvrnog odb o
ra Avnoja, Jo sip B roz T ito podnio je re fe ra t u k o jem je izlo
io osnovne e ta p e u raz v itk u narod n o o slo b o d ilak e b o rb e i
obrazloio n eo p h o d n o st s tv a ra n ja z ak o n o d av n ih i izvrnih
o rg an a vlasti.
P rih v a ta ju i analize i zak lju k e izloene u T itovom re
fera tu , Z a sje d a n je je do n ije lo isto rijsk e o d l ke, od k o jih su
bile n a jz n a a jn ije : o vrhovnom , zak o n o d av n o m i izvrnom
n a ro d n o m p red sta v n i k o m tije lu Ju g o slav ije i N acionalnom
k o m ite tu o slo b o e n ja Ju g o slav ije kao p riv re m e n im org an im a
v rhovne n a ro d n e v lasti za v rije m e naro d n o o slo b o d ilak o g
ra ta ; o o d u z im a n ju p rav a zak o n ite vlade Jug o slav ije tzv. jugoslovenskoj vladi u in o stra n s tv u i o z a b ra n i p o v ratk a u
zem lju k ra lju P e tru II K ara o r e v i u ; o izg rad n ji Jugoslavi
je na fed e ra tiv n o m p rin c ip u ; o p riz n a n ju i zah v aln o sti Narodn o o slo b o d ila k o j vojsci; o u v o e n ju naziva m ara la J u
goslavije u N aro d n o o slo b o d ila k o j v ojsci; o o d o b rav a n ju iz
java, od lu k a i n a re d a b a koje su u m e u v re m e n u donosili
Izvrni o d b o r A vnoja i V rhovni tab .
N a tem e lju ovih o d lu k a, p od p red sje d n itv o m Jo sip a
B roza T ita, ob razo v an je N acionaln i k o m ite t o slo b o en ja Ju
goslavije kao p riv re m e n a vlada, a P re d sje d n itv o Avnoja je
odluilo da se zvanje m a ra la Ju go slav ije d o d ijeli V rhovnom
k o m a n d a n tu N aro d n o o slo b o d ila k e vojske.
Ove dra v o tv o rn e od lu k e Avnoja oznaile su d a je revo
lu cija u Ju g oslaviji ve o d n ije la osnovne p o b jed e, da su u
to k u oslobodilakog r a ta poloeni tem e lji nove zajednice ju
goslovenskih n a ro d a D e m o k ra tsk e F ed e ra tiv n e Jugoslavi
je. N a rodna, po svom o b lik u i ueu n a j irih n a ro d n ih slo
jeva, ta nova drava im ala je osnovna o b ilje ja d ik ta tu re
p ro le ta rija ta , je r je n jen o s tv a ra n je znailo k o n aan prelaz
v lasti u ru k e n a ro d n ih m asa p red v o e n ih isk lju iv o K om uni
sti k o m p a rtijo m i rad n i k o m klasom .
O dluke D rugog z a sje d a n ja A vnoja naile su n a veliki od
je k u z em lji i u sv ije tu . One su dale nove im p u lse narodno154

oslobodilakom p o k retu i uvrstile rijeen o st vojske i n aroda

da u tekoj borbi idu do konane pobjede. Za onaj dio n aroda
koji se jo kolebao ili bio pod u ticajem raznih reakcionarnih
stru ja , ove odluke su stvorile sigurn u persp ek tiv u i uticale
da i taj dio n a ro d a konano p rie oslobodilakom p okretu.
Za poraenu jugoslovensku bu ro aziju odluke Avnoja
bile su signal za zb ija n je n jen ih redova i za pru an je jo
odlunijeg o tp o ra pobjedonosnoj revoluciji. To se m anifestovalo u odlukam a kongresa u selu Ba, k raje m feb ru ara 1944,
na kojem su se okupili p redstavnici raznih bivih graan
skih p a rtija iz S rbije, Crne Gore i Slovenije i socijalisti sa
ivkom Topaloviem na elu, predstav n ici socijald em o k rat
ske stra n k e H rv atsk e i jugoslovenski o rije n tisan ih H rvata".
Tu su oni fo rm ira li sa M ihailovievim C entralnim nacional
nim k o m itetom tzv. Jugoslovensku n a ro d n u zajednicu, koja
je usta la pro tiv odluka Avnoja, izrazila aljen je saveznicim a
to pom au NOVJ i izjasnila se za obnovu Jugoslavije kao
ustavne m o n arh ije na federativnom p rincipu. U to vrijem e
M aekova rukovodea grupa H rv a tsk e seljake stran k e sporazum jela se sa Paveliem da usta e i dom o b ran i na k raju
ra ta pom ognu M aeku u p reu z im a n ju vlasti, p ri em u je
ovaj ra u n a o i sa pod rk o m zapad n ih saveznika. I ostaci
slovenake reakcije, p reko svog ek sp o n en ta generala Rupnika, jo su se vre povezali sa njem ak im okupatorom .
Oni su se zalagali za stv a ra n je slovenako-hrvatske katolike
drave, p ri em u su raunali sa pod rk o m V atikana i zapad
nih saveznika. U ovo v rijem e jugoslovenska izbjeglika vlada
pojaala je p ro p ag a n d u p ro tiv naro d n ooslobodilakog p okre
ta, posebno istiui da taj p o k ret n em a u tic a ja u srpskom
n arodu, koji je, toboe, o k u p lje n oko etnikog p o k reta
Drae M ihailovia.
O dluke Avnoja naile su na pozitivan od jek u svjetskoj
an tifaisti k o j jav n o sti i u saveznikim zem ljam a. Iak o vlade
saveznikih sila n isu bile sprem ne d a p rih v ate odluke Avno
ja, njihovi zvanini p red stav n ici su povodom z asjed an ja
Avnoja dali pozitivne izjave. Posebno su o dluke Avnoja im a
le u tic a ja n a razv ijan je a k tivnosti n a liniji n arodnooslobo
dilakog p o k re ta Jugoslovena koji su se nali u em igraciji,
u zaro b ljen ik im i drugim logorim a u in o stran stv u . Mnogo
b ro jn a jugoslovenska e k onom ska e m ig racija u zem ljam a
155

am e ri k o g k o n tin e n ta gotovo je u cije lo sti b ila n a s tra n i

narod n o o slo b o d ila k o g p o k re ta , rad ila n a njegovom popular is a n ju , o tk riv a la izd a jn i k u ulogu izbjeglike vlade i Drae
M ihailovia, p rik u p lja la pom o N a ro d n o o slo b o d ilak o j vojsci
itd . Za de setin e h ilja d a Jugosloven a k o ji su se n ali u raz
n im za ro b lje n i k im i d ru g im logorim a, u k o jim a su pod
tek im u slovim a vodili b o rb u na s tra n i n aro d n o o slo b o d i
lakog p o k re ta , o d lu k e A vnoja znaile su jo vei p o d stic a j.

5. K O M U N IS T I K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P E R I
ODU B O R B I ZA K O N A N O O S L O B O E N JE I ZA M E
U N A R O D N O P R IZ N A N JE N O V E JU G O S L A V IJE
U p rvoj polovini 1944. godine na
ju g oslovensk o m r a ti tu vo en a su
naizm enin o m n o g a o fanzivna i defanzivna d jejstv a . M eu n jim a bio
je niz k ru p n ih o p e ra c ija koje su se sm je n jiv a le u jed n o j za
d ru g o m o b lasti. Jo k ra je m 1943. godine reo rg an izo v an e
k ru p n e n jem a k e o ru a n e snage p o k u a le su d a p reo tm u
izgubljene pozicije, k o je su bile o d o so b ito g zn a a ja i sa
s ta n o v ita u n u tra n je g fro n ta i sa sta n o v ita m o g unosti
o d b ra n e B alk a n sk o g p o lu o strv a, o d ra v a n ja veza sa ta lija n
sk im fro n to m i o b e z b je e n ja ju n e E v ro p e od p re d sto je ih
p ro d o ra lijevog k rila C rvene a rm ije . N a ro ito k ru p n e o p e ra
cije voene su u g ran i n im o b lastim a S rb ije u istonoj
B osni, S a n d a k u i C rnoj G ori, u k o jim a su se u to v rije m e
k o n c e n trisa le ja k e snage N aro d n o o slo b o d ilak e v ojske, v re
i p ritis a k i p ro d o re u S rb iji. N ekoliko vanih o p e ra c ija
n jem a k e gru p e su izvele i p ro tiv n a jja ih u p o ri ta n aro d n o
o slobodilakog p o k re ta u za p ad n o j B osni i H rv a tsk o j. Ve
likih raz m je ra bila je i p ro lje n a ofanziva o k u p a to rsk ih
tru p a p ro tiv jed in stv e n e o sloboen e te rito rije u ju n o j S rb i
ji i isto n o j M akedoniji i ja k ih srp s k ih i m ak e d o n sk ih sna
ga N a ro d n o o slo b o d ila k e v ojske ko je su d jejstv o v a le n a toj
te rito riji.
O k u p a to rim a nig d je n ije polo za ru k o m d a n a n e su oz
b iljn ije u d a rc e jed in ic a m a N aro d n o o slo b o d ila k e vo jsk e. Re
Pregled zavrnih ope
Jugoslavije 0

156

z ultati n jihovih ofanzivnih ope ra c ija svodili su se n a zauzi

m an je n ek ih veih m jesta, na p ro d ira n je du kom unikacija,
koje su n a sto ja li da o sig u ra ju pojaavajui o d b ran u nekih
znaajnih sa o b ra a jn ih i drugih vorova. Jedinice N arodno
oslobodilake vojske zadrale su pod svojom kontrolom n aj
vei dio te rito rije i svaki p u t su, p rim jen o m elastine taktike,
brzo preo tim a le inicijativu i prelazile na ofanzivna djejstva.
I ove ope ra c ije ja sn o su pokazale da njem ake snage nisu
u m ogunosti da rije e situ a c iju u Jugoslaviji u svoju ko
ris t i o sig u ra ju toliko ugroeno zalee svoga fro n ta u Italiji
i svojih k ru p n ih snaga u G rkoj i n a njen im otocim a. Stoga
su u n jem akoj vrhovnoj kom andi odluili da jed n im izne
nadnim u d a rc e m u n ite rukovodstv o narodnooslobodilakog
p o k reta , ra u n a ju i da bi na taj nain paralisali obezglavlje
ne snage N arodnooslobodilake vojske. Tako je 25. m aja
1944. godine dolo do poznatog d e san ta na D rvar, u kom e
su, p o red p a d o b ra n sk ih jedinica, bile angaovane k rupne
njem a k e m otorizovane i druge snage. M eutim , njem aki
planovi bili su osujeeni, a rukov o d stv o nove Jugoslavije
p relo je na o strv o Vis, odakle je nastav ilo da rukovodi ope
rac ija m a i p o litikim zbivanjim a u zem lji.
S redinom 1944. godine Crvena a rm ija je poela ofanzivu
p rem a gran ic a m a R um unije. U av g u stu je pod u d arcim a
Crvene a rm ije i u stan ik o g p o k reta ru m u n sk o g n aro d a ka
p itu lira o faistik i reim u R um uniji. U to vrijem e anglo
a m erik e tru p e , ko je su se 6 . ju n a isk rcale u N orm andiji,
nastavile su sa p ro d ira n je m kroz F ran cu sk u , Belgiju i Luksem brug. P ra te i raz v ita k v o jnih o p e ra c ija n a saveznikim
frontovim a, V rhovni ta b je sred in o m 1944. godine izdao
d ire k tiv u za o p tu ofanzivu N arod nooslobodilake vojske, s
tim to je n jen e glavne snage u sm je rio p rem a Srb iji. Ope
ra c ije za p ro d o r u S rb iju , k o o rd in ira n e sa o p e racijam a tad
ve k ru p n ih n je n ih snaga u juno j S rb iji, poele su ju la
1944. K orp u si N arodnooslobodilak e vojske, koji su bili
k o n c e n trisa n i u istonoj B osni i C rnoj Gori za n a stu p a n je
u S rb iju , vodili su u to v rije m e veom a tek e b o rb e sa k ru p
nim n jem a k im snagam a koje su pokuavale da ofanzivnim
o p e ra c ija m a sp rije e n jihov p ro d o r u S rb iju . Ovi njem aki
po k u a ji bili su o trim b o rb a m a o sujeeni i jedinice Na
ro d n o o slobodilake v ojske su u avg u stu 1944. godine izvrile
p ro d o r u z a p ad n u S rb iju i S u m ad iju , d a b i p o etkom sep
157

tem b ra ovladale c e n tra ln o m te rito rij om S rb ije , razbivi et

nike i nedievske snage. U isto v rijem e, p o d u d a rc im a
Crvene a rm ije i snaga O taestvenog fro n ta , sa B ugarskom
rad n ik o m p a rtijo m (kom unista) n a elu, u n ite n a je fai
stik a B ugarska, a tru p e C rvene a rm ije izbile su n a jugo
slovensku granicu.
U takvoj situ a c iji m ara l T ito je o tp u to v a o 21. sep tem
b ra u M oskvu da bi postigao saglasn o st o z ajed n ik im djejs tvim a Crvene a rm ije i N a ro d n ooslo b o d ilak e v o jsk e n a te
rito riji Jugoslavije. T ada je sa vrho v n o m k o m an d o m Crvene
a rm ije p o stig n u t sporazum da jed in ice Crvene a rm ije ue
s tv u ju u o p e ra c ija m a za o slo boen je S rb ije i V ojvodine,
s tim da na jugoslovenskoj te rito riji d je lu je civilna ad m in i
stra c ija N acionalnog k o m ite ta , tj. o rg an i n a ro d n e v lasti. U
isto vrije m e so v je tsk a vlada je o d lu ila d a Ju g o slav iji ispo
rui o ru je i ra tn i m ate rija l za 12 p je a d ijs k ih i dvije vazduhoplovne divizije. N eto ka sn ije , 5. o k to b ra , dolo je do
sp orazum a izm eu N acionalnog k o m ite ta o slo b o e n ja Jugo
slavije i nove ota e stv e n o fro n to v sk e vlade B u g arsk e o ue
u b u g a rsk e v ojske u b o rb a m a za o slo b o e n je M akedonije
i ju n e S rb ije.
Poetkom o k to b ra poele su b o rb e za k o n an o oslobo
en je S rb ije i M akedonije. P rva e ta p a tih b o rb i zav ren a je
osloboenjem B eograda 20. o k to b ra . Do k r a ja godine oslo
boene su te rito rije S rb ije , M akedonije, C rne Gore i D alm a
cije. K ra je m godine N aro d n o o slo b o d ila k a v o jsk a je u sp o
stavila svoj stra te g ijs k i fro n t od D unava p rek o Srem a, Bo
sne, ju n e Like do J a d ra n s k o g m o ra. Isp re d toga fro n ta , u
H rv a tsk o j i Sloveniji, djejstv o v a le su k ru p n e jed in ice N aro d
nooslobodilake v ojske i p o s to ja la su p ro s tra n a oslo b o en a
po d ru ja . O dlukom V rhovnog ta b a , 1. ja n u a ra 1945, fo rm i
rane su P rva, D ruga i T re a a rm ija N aro d n o o slo b o d ilak e
vojske.
Poetkom 1945. godine, dok su C rvena a rm ija i a rm ije
z a p adnih saveznika stezale o b ru ok o N jem ak e, pivoene
su k ra ju p rip re m e za k onano oslo b o e n je zem lje. U feb ru
a ru 1945. izm eu m a r a la T ita i saveznikih k o m an d a n a ta
m ara la T o lb u h in a i feld m ara la A lek san d era u tv r e n i su
planovi za k o o rd in ira n je o p e ra c ija izm e u N aro d n o o slo
bodilake vojske, s jed n e , i snaga Crvene a rm ije u M a ar
skoj i a n g lo a m e ri k ih a rm ija u Ita liji, s d ru g e stra n e .

158

Prvog m a rta p ro m ije n je n je naziv N arodnooslobodilake

vojske u Jugoslovensku arm iju , a Vrhovni tab je reorganizovan u G eneraltab.
Zavrne o p eracije za konano osloboenje zem lje poele
su 20. m arta. N a jp rije je na k rajn jem lijevom krilu prela
u ofanzivu etvrta a rm ija. Ona je do sredine aprila razbila
k ru p n e njem ake snage i oslobodila Liku, Gorski k o tar i
H rvatsko p rim o rje . O dm ah zatim p rele su u ofanzivu Prva,
D ruga i T rea a rm ija n a fro n tu u Srem u, Slavoniji i B osni
u sa d ejstv u sa jed in ica m a koje su se nalazile na terito riji
H rvatske i Slovenije. Lom ei u tekim b o rb am a o tp o r nje
m akih i u sta k ih snaga, tru p e Jugoslovenske arm ije su
poetkom m aja izbile na zapadne granice Jugoslavije, oslo
bodivi Is tru , T rst, G oricu i Tri. U njihovom o bruu na
le su se jedinice n jem ake G rupe arm ija E i ostaci raznih
kvislinkih form acija. N jihov o tp o r slom ljen je tek 15. m aja,
iako je N jem aka ve 7. m aja potp isala bezuslovnu kapitu
laciju, ko ja je stu p ila na snagu u noi izm eu 8 . i 9 . m aja.
U ovom p erio d u rukovodstvo nove
Jugoslavije vodilo je sloenu bo rb u
za m eu n aro d n o priznanje. Iako
vlade sila a n tih itlero v sk e koalicije
n isu priz n a le odluke Avnoja, stv a rn o st u Jugoslaviji bila je
takva da vie n ije bilo m ogue prelaziti p rek o njih. Upravo
su p ro m je n e do k o jih je dolo u Jugoslaviji prim o rale save
znike vlade da se z a in te re su ju , svaka sa stan o v ita svojih
in te resa , za ono to se dogaa u Jugoslaviji, je r je razvitak
u n jo j ja sn o pokazivao da pribliav an je k ra ja ra ta znai, u
isto vrijem e, sta b iliz a ciju p o b jed a revolucije. Zbog toga je
i dolo do p ro m je n a u stavovim a saveznikih vlada.
Ve k raje m 1943. godine vlada Velike B ritan ije sm a
tra la je da bi u sp o razu m u izm eu jugoslovenske vlade u
izbjeglitvu i ru k ovodstva narodn ooslobodilakog p o k reta
tre b a lo tra iti m ogunosti za spaav an je kapitalistikog po
re tk a u Jugoslaviji. S voju inicijativ u u tom p ravcu obrazlo
ila je p o tre b o m u je d in je n ja svih p a trio tsk ih snaga u Jugo
slaviji, to su prih v a tile i vlade o sta lih sila antifaistike
koalicije. P rip re m a ju i tere n za tak av sporazum , p red sjed
nik b rita n sk e vlade Ceril zahtijev ao je od k ralja Petra da
iz vlade izb aci D rau M ihailovia, a n e to k asn ije b rita n sk a
Borba za meunarodno
priznanje nove Jugosla
vije

159

v lad a d o n ije la je o d lu k u d a povue svoje v o jn e m isije iz

e tn i k ih tabova. M eutim , izbjeglika v lad a o d b ila je d a
se o d rek n e D rae M ihailovia. Ona se izjasn ila p ro tiv sp o ra
z u m a sa ru k o v o d stv o m naro d n o o slo b o d ilak o g p o k reta , je r
je u to m e v id jela o p a sn o st po svoje pozicije i tra ila je da
saveznici n a p ro s to g a ra n tu ju obnov u K raljev in e Ju g o slav ije
u o nom o b lik u u kakvom je o n a u la u r a t a p rila 1941.
godine.
U isto v rije m e e r il je p red u z e o sline k o rak e i kod
ru k o v o d stv a nove Jugoslavije. On je m a ra lu T itu p o ru io
da je sp re m a n d a s a v je tu je k ra lja P e tra da se o d rek n e D ra
e M ihailovia, a k o bi to om oguilo s a ra d n ju N acionalnog
k o m ite ta sa k raljem . N a to je T ito odgovorio d a od savez
n ik a o ek u je p riz n a n je N acionaln o g k o m ite ta , kao jed in e
s tv a rn e vlade Ju goslavije, d o d a ju i d a Avnoj ne bi odbio
da s a ra u je s k ra lje m u k o lik o b i o n p rih v a tio od lu k e
A vnoja, s tim d a p ita n je m o n a rh ije rije i sam n a ro d po slije
oslo b o e n ja . B rita n s k a v lad a n ije p rih v a tila ovakav stav
m a r a la T ita.
U m e u v re m e n u se sve vie p o g o rav ao poloaj ju g o slo
ven sk e izbjeglike vlade. U skoro se n je n a m alo b ro jn a voj
sk a u in o stra n s tv u ra s p a la , a p o ja a n o je i d ife ren c ira n je
u red o v im a izbjeglikih krugova. U vlad i i oko n je javili su
se raz li iti stavovi, p a i tak v i k oji su se zasnivali n a stv a r
nim p ro m je n a m a do k o jih je u Ju g o slav iji dolo. Poloaj i
ugled vlade naglo je opadao. M eu tim , ip ak se u stavovim a
saveznikih vlad a u o d n o su na ju g o slo v en sk o p ita n je n ije
n ita m ije n ja lo . One s u o sta le p r i svom e sta v u o p o tre b i
k o m p ro m isa .
K ada je p o s ta lo ja s n o da saveznike v lad e n ee o d stu
p iti od svoga za h tje v a, ru k o v o d stv o nove Ju g o slav ije izra
zilo je sv o ju sa g la sn o st da stu p i u k o n ta k t sa rek o n stru isa n o m izbjeglikom vladom , p od uslovom d a o na o sudi
e tn ik e D rae M ihailovia i da po k ae s p re m n o st da p odri
n aro d n o o slo b o d ila k i p o k re t. T ak av sta v je bio m o tiv isan
isk lju iv o te n jo m da se o sig u ra m e u n a ro d n o p riz n a n je
nove Ju g o slav ije. S a u n u tra n je ta k e g led ita tak av p riv re
m eni sp o ra z u m n ije m ogao dovesti u p ita n je ve izvojevane
p o b jed e rev o lu cije, ko je su se izraavale u snanoj arm iji,
u sis te m u n a ro d n e v lasti i u p o liti k i m o n o litn o j m ilio n sk o j
160

organizaciji N arodnooslobodilakom fro n tu . B uroaske sna

ge u Jugoslaviji bile su ve poraene i svele su se na ostatke
k ontrarevolucije. C entralni ko m ite t K PJ sm atrao je da bi
sporazum u takvim uslovim a m ogao dalje o jaati pozicije
narodnooslobodilakog p o k reta , je r bi jo vie podstakao
proces ra s p a d a n ja u redovim a rea k c ije u zem lji i u inos tra n stv u i okupio u narodnooslo b o d ilak i p o k ret i one
snage u n a ro d u koje su se jo kolebale.
Prvi pregovori izm eu p red sje d n ik a N acionalnog komi
teta T ita i m an d a to ra za sastav nove izbjeglike vlade Ivana
Subaia bili su sredinom ju n a 1944. godine na Visu. Ostva
reni sporazum od 16. ju n a 1944. p redviao je da se nova
k raljev sk a vlada o b raz u je od elem en ata koji se nisu komprom itovali sa ra d n jo m sa o k u patoro m , s tim da njen osno
vni za d ata k bu d e organizovanje pom oi n aro d u iz inostranstva i usk la iv a n je ra d a pred sta v n itav a Jugoslavije u inostra n s tv u sa p o tre b a m a narodnooslo b o d ilak e borbe. Vlada
se obavezala da e izdati d e k la ra ciju u kojoj e odati p ri
znanje N arodnooslobodilakoj vojsci, osuditi sve saradnike
o k u p a to ra i pozvati n a ro d u oslobodilaku borbu. Sa svoje
stran e, N acionalni ko m ite t obavezao se da e o bjaviti dekla
rac iju o sa ra d n ji sa novom kraljev sk o m vladom i da do
k ra ja r a ta nee p o k re ta ti p ita n je konanog u re en ja zemlje.
U skoro poslije toga, poetkom avgusta 1944, m aral Tito
je n a poziv saveznikih kom andi p o sjetio Ita liju i s njim a
vodio razgovore o u sa g laavanju planova vojnih operacija.
Tada se sastao i sa b rita n sk im p rem ijero m Cerilom, koji je
n a sto ja o da oja a pozicije k ra lja i izbjeglike vlade. U prkos
tom e, ovi razgovori bili su k orisni je r je na njim a rijeeno
nekoliko z n aajn ih p ita n ja . Ceril se tad a izjasnio za pravo
Jugoslavije n a Istru .
Poslije razgovora izm eu N acionalnog k o m iteta i Subaia sred in o m avgusta na Visu, k raljev sk a vlada je preduzela neke k o rak e koji su o bjektiv n o ili u prilog jaan ja
n a rodnooslobodilakog p o k reta : organizovanje pom oi Na
ro d nooslobodilakoj vojsci, jav n a osu d a Drae M ihailovia,
uvoenje u m e u n a ro d n e organizacije p red stav n ik a n a ro d n o
oslobodilakog p o k re ta , ienje diplom atskog a p a ra ta od
n a jo k o re lijih rea k c io n ara , b lo k ira n je novanih sred stav a
K raljev in e Ju g oslavije u in o stran stv u .
11

161

Za to v rije m e n a ra s ta o je p ritis a k v lada z ap ad n ih savez

n ikih sila da im p rije doe do o b razo v an ja zajed n ik e ju
goslovenske vlade. Taj p ritis a k se izraavao u u s k ra iv an ju
pom oi N a ro d n o oslobodilakoj vojsci, u o tv o ren o m z a stu
p a n ju etn ik a D rae M ihailovia, u o d lag a n ju rje a v an ja
raz n ih sp o rn ih p ita n ja u vezi sa im ovinom Ju g o slav ije u
in o stra n s tv u itd. S tavie, vlada SAD je o d b ila da osu d i
D rau M ihailovia i u b rzo po slije p o v laen ja engleskih voj
n ih m isija iz njegovih tabova, sa m a je u njegov ta b u p u
tila sv o ju vo jn u m isiju. Tako su vlade V elike B rita n ije i
SAD p o k uavale i d a lje da tzv. jug o slo v en sk i p ro b le m rje a
v aju bez uea jug o slo v en sk ih n a ro d a i n a n jih o v u te tu .
Velike p o b jed e N aro d n o o slo b o d ilak e v o jsk e sred in o m
i u je se n 1944. bile su sn an a p o d rk a N acio n aln o m kom i
te tu u b o rb i za m e u n a ro d n o p riz n a n je nove Jugoslavije.
Posebno je og ro m a n znaaj im alo k o n an o o slo b o en je isto
nih o b lasti Ju g o slav ije i p rela z ak N acio n aln o g k o m ite ta u
osloboeni B eograd.
Pregovori izm eu m a r a la T ita i u b a i a n a sta v lje n i su
u B eo g rad u 2. no v em b ra. T ada je p o stig n u t sp o razu m o
o b raz o v a n ju jed in stv e n e ju gosloven sk e vlade i o im en o v an ju
k raljev sk o g n a m je sn itv a ko je e z a stu p a ti k ra lja do k n a ro d
ne donese k o n a n u o d lu k u o drav n o m u re e n ju .
N a novoj k o n fere n c iji V elike tro jic e u Ja lti, fe b ru a ra
1945, S ta ljin , R uzvelt i eril ra z m a tra li su i tzv. ju g o slo
venski pro b le m . T ada su oni usvo jili p re p o ru k u d a sp o ra
zum T ito u b a i o d m ah s tu p i n a snagu, d a se im p rije
o b ra z u je jed in s tv e n a jugo slo v e n sk a v lad a i d a se u Avnoj
u k lju e oni n a ro d n i p o slanici p o s lje d n je N a ro d n e sk u p tin e
iz 1938. godine ko ji n isu sa ra iv ali sa o k u p a to ro m . M ada
su ovi z a k ljuci s tv a rn o znaili m ije a n je u u n u tra n je stva
ri je d n e saveznike z em lje ko ja je d ala veliki d o p rin o s
za je d n ik o j b o rb i, N acionalni k o m ite t ih je p rih v a tio da bi
k o n a n o sk in u o s dnevnog re d a p ita n je m e u n a ro d n o g p ri
z n a n ja nove Jugoslavije.
Do s tv a ra n ja P riv re m e n e vlade D e m o k ra tsk e F e d e ra ti
vne Ju g o slav ije dolo je 7. m a rta 1945. godine. U v ladu po d
p re d sje d n itv o m m a ra la T ita u lo je i n ek o lik o p red sta v
n ik a e m ig ra n tsk ih krugova. O dm ah zatim saveznike sile su
priz n a le P riv re m e n u vladu, a u b rzo su to u in ile i ostale
saveznike i n e u tra ln e drave.
162

M eunarodnoj afirm aciji nove Jugoslavije doprinijela je

iroko razvijena sa ra d n ja sa oslobodilakim pokretim a su
sjednih zem alja, to je naroito dolo do izraaja u zavrnoj
etapi rata . Ta je sa ra d n ja bila posebno plodna sa albanskim
narodnooslobodilakim pokretom . Poslije pom oi koju je
KPJ p ru ila u stv a ra n ju K om unistike p a rtije Albanije, a
zatim u organizovanju narodnooslobodilakog pokreta, u za
vrnoj fazi ra ta , n a tra e n je albanskog rukovodstva, ta se
pom o izraavala u aktivnosti vojnih i p rivrednih m isija
nove Jugoslavije u Albaniji. Odnosi sarad n je i p rijateljstv a
razvili su se u zavrnoj fazi ra ta i sa otaestvenofrontovskom vladom B ugarske. Ta je sa ra d n ja dola do izraaja i
u zavrnim o p eracijam a i u politikoj podrci koju je nova
Jugoslavija u raznim p rilik am a pruila novoj B ugarskoj. U
to vrijem e p o k ren u ti su bili i razgovori o stv aran ju federa
cije izm eu dvije drave. Isto tako plodna sa ra d n ja razvila
se izm eu oslobodilakih p o k reta G rke i Jugoslavije i Ita
lije i Jugoslavije u zajednikoj b o rb i protiv njem akog
ok u p a to ra .
O dm ah p o slije obrazovanja Privrem ene vlade preduzete
su m je re za u s p o sta v lja n je p rija te ljs k ih odnosa i saradnje
sa S ovjetskim Savezom i sa tek obrazovanim dravam a na
rodne d e m o k ra tije. Ve 11. ap rila 1945. u Moskvi je delega
cija P rivrem ene vlade, sa T itom na elu, po tp isala sa sovjet
skom vladom ugovor o p rija te ljstv u , u zajam noj pomoi i
p o slije ra tn o j s a ra d n ji. U skoro zatim u spostavljeni su diplo
m atski odnosi sa A lbanijom , B ugarskom i R um unijom .
U n u tran ji p olitiki razvitak u ovom p e rio d u obiljeen je velikim
na p o rim a n a ro d n e vlasti i organi
z acija N arodnooslobodilakog fron
ta u rje a v a n ju sloenih pro b le m a v oenja ra ta i onih koji
su se n am etali u op u sto en o j i razorenoj zem lji. Bila je to
trea ra tn a zim a, u k ojoj su dole do izraaja sve one izvan
redne tekoe izazvane rato m , o k u p a to rsk im pustoenjem i
zvjerstvim a, n e sta ic o m h ran e i d ru g ih osnovnih ivotnih
po treb a, o p to m isc rp e n o u ionako tan k ih m ate rijaln ih re
zervi zem lje. Sve te tekoe u sp je n o je rjeav ala nova na
ro d n a vlast, p rije svega zbog toga to se o slan jala na sam o
p rije g o r i n a j iru a k tiv n o st gotovo cijelog n aro d a. Rjeava
Partlja u Izgraivanju
nove dravne organize-

li*

163

ju i ove p ro b le m e i u s m je ra v a ju i u to m p rav c u ak tiv n o st

n a ro d n e vlasti i svih o rg an izacija n a ro d n o o slo b o d ilak o g po
k re ta , K o m u n isti k a p a rtija Ju go slav ije p o sta v lja la je na
dnevni re d rje a v a n je i onih p ro b le m a k o ji su proizlazili iz
z a h tje v a za raz v ija n je m nove drav n e o rg an izacije. U tom
c ilju N acionalni k o m ite t je izdao vie o d lu k a, u re d a b a i
u p u tsta v a koji su se odnosili na obno v u zem lje, n a o rg an i
zaciju p riv re d e i p ro sv je te , n a ro d n ih su d o v a itd . U stan o
vljene su ko m isije za u tv r iv a n je r a tn ih zloina i o b razo
vano O d je lje n je za z a titu n a ro d a sa z a d atk o m k a n ja v a n ja
ra tn ih zloinaca i b o rb e p ro tiv o s ta ta k a p o raen e bu ro azije.
U injeni su i p rvi ko rac i u d a ljo j realizaciji p rin c ip a
fed erativ n o g u re e n ja nove drave. Do sre d in e 1944. godine
sva ze m ljsk a a n tifa is ti k a vije a (osim u S rb iji) o d rala su
z a sje d a n ja , na k o jim a su usv o je n e o d lu k e o s tv a ra n ju v rh o
v nih i zak o n o d av n ih tijela.
Z n aajne m je re sp ro v ed en e su u ovo v rije m e u izg rad n ji
i o rganizacionom ja a n ju N aro d n o o slo b o d ilak o g fro n ta . Step e n raz v itk a nove dravne o rg anizacije isticao je p o tre b u
ja s n ije g raz g ra n i e n ja izm eu org an iz a cija F ro n ta i o rg an a
n a ro d n e vlasti. Sve do ta d a u n ajv eem d ije lu zem lje na
rod n o o slo b o d ila k i o d b o ri bili su u je d n o i o rg an i N a ro d n o
o slobodilakog fro n ta . M eutim , sve iri d jelo k ru g njihovog
r a d a kao o rg an a vlasti n a m e ta o je p o tre b u za s tv a ra n je m
p o se b n ih o rg an a N aro d n o o slo b o d ila k o g fro n ta . P roces o rga
n izacione izg ra d n je poeo je s tv a ra n je m izv rn ih o d b o ra
N aro d n o o slo b o d ila k o g fro n ta u p o jed in im p o k ra jin a m a ,
z atim se p ris tu p ilo s tv a ra n ju n jeg o v ih o b lasn ih , o k ru n ih
i niih odb o ra.
Z n a a jn a p o liti k a m an ife sta c ija u ovom p e rio d u bio je
II k ongres U je d in je n o g saveza a n tifaisti k e o m lad in e Ju g o
slavije, o d ra n u D rvaru m a ja 1944. godine. K ongres je p re d
sta v lja o oko pola m iliona o rg anizo v an ih o m la d in ac a i om ladinki b o ra c a n a fro n tu i a k tiv ista u p o zadini i b io je
snaan izraz n jihovog je d in s tv a i rije e n o s ti d a uloe sve
svoje snage za ko n a n u p o b jed u .
K onanim oslo b o e n je m velikog d ije la Ju g o slav ije u
je se n 1944. stv o ren i su, s je d n e s tra n e , m nogo p o v o ljn iji
uslovi za m o b ilizaciju svih lju d s k ih i m a te rija ln ih rezervi
za u sp je n o o k o n a n je ra ta , a, s d ru g e stra n e , p re d novu
n a ro d n u vlast isk rs li s u u svoj sv o jo j o trin i m nogi novi
164

problem i. N a p rvom m je s tu bilo je konsolidovanje i razvi

ja n je organ a n a ro d n e vlasti i njihovo osposobljavanje da
preuzm u izvravanje zad ata k a u tek osloboenim pokraji
nam a. Prvo za sje d a n je A ntifaistike sk u p tin e Srbije o dr
ano je 11. novem bra u B eogradu. N a ovom zasjedanju pri
hvaene su odluke A vnoja i obrazovani vrhovni, zakonodavni
i izvrni organi federalne S rbije. U skoro je n arodna vlast
p okrenule sve snage n a ro d a u obnovu rato m razorene ze
m lje. Za k ra tk o v rijem e obnovljen je rad najvanijih rud
nika, fab rik a i e le k tri n ih c e n trala, osposobljene eljeznike
pruge i drum ovi, norm alizovan ivot u osloboenim grado
vim a itd. U poredo sa obnovom , poeo je i iri zahvat u obla
sti p riv re d n ih odnosa. Ve k raje m 1944. godine sudsko ka
njavanje s a ra d n ik a o k u p a to ra konfiskacijom njihove imo
vine uzelo je takve raz m je re da je ve tad a dobilo k arak ter
osnovne m je re u izm jeni svojinskih odnosa. Jedan dio kru
pne b uroazije ve je bio lien vlasn itv a nad sredstvim a za
proizvodnju. Taj proces om oguile su i odluke predsjedni
tva A vnoja o p rela sk u u d ru tv e n u svojinu imovine nepri
jate lja , o s e k v estru n a d im ovinom k o ju su okupacione i
kvislinke vlasti p risiln o o tu ile 1 o dravnoj upravi nad
im ovinom o d su tn ih lica.
V eiike p o b jed e ko je su o tv arale p e rsp ek tiv u konanog
osloboenja utic a le su na proces ja a n ja jed in stv a irokih
n a ro d n ih slojeva oko K PJ. R azvitak je ubrzo pokazao da
sporazum Tito Subai nije iao u prilog ja a n ju snaga
kontra rev o lu c ije , ve, o b rn u to , u p rilo g rastro ja v a n ju i no
vim po razim a tih snaga. Pokazalo se da legalna pozicija
ko ju su te snage stv o rile p rek o sp o razu m a TitoSubai
nije pru ila neke ire m ogunosti za o k u p ljan je preostalih
snaga rea k c ije i za raz v ija n je takve ak tiv n o sti koja bi dovo
dila u p ita n je tekovine revolucije. P okuaji uvlaenja u or
gane vlasti i N a rodnooslobodilaki fro n t, kao i pokuaj oku
p lja n ja p reo sta lih p ristalica raz b ije n ih b u ro ask ih p artija,
pored pro p ag a n d e da je s ta n je stv o ren o u to k u oslobodilalakog r a ta priv rem en o , da e doi do in terv en cije zapadnih
saveznika itd. n isu davali rez u lta te koji bi otvarali bilo ka
kvu p e rsp e k tiv u p o raen im snagam a buroazije. Dalji proces
ra s p a d a n ja u n jen im redovim a izazvan novim pobjedam a
na fro n tu i poslje d ic a m a sporazum a Tito Subai iao je
u prilog ja a n ju N a rodnooslobodilak o g fro n ta . To je izra
165

eno i u s tv a ra n ju ru k o v o d stv a n e k ih b iv ih b u ro a sk ih
stra n a k a u o k v iru na c io n a ln ih glavnih o d b o ra N aro d n o o slo
bodilakog fro n ta (izvrni od b o ri H rv a tsk e re p u b lik an sk e
seljake, Z em ljo rad n ik e, D e m o k ra tsk e i n e k ih d ru g ih s tra
naka), u k oji su uli oni lid e ri tih s tra n a k a k o ji su prihvatali p ro g ra m N arodn o o slo b o d ilak o g fro n ta .
N ap o ri za kon so lid a c iju n a ro d n e vlasti, za obn o v u ze
m lje, org an iz a ciju pro izv o d n je i o sv a ja n je k lju n ih p o zicija
u p riv re d i jo su vie p o ja a n i u z av rn o j fazi ra ta . D alje
se raz v ija la u n u tra n ja org an iz a cija n a ro d n o o slo b o d ila k ih
o d b o ra je r su je n a m e ta li zadaci o bnove i o rg an izacije p ri
vrede, k o lstv a i p ro sv je te , zdra v stv en e slube, k o m u n aln ih
d je la tn o s ti itd . U m nogim p o k ra jin a m a su o d p o e tk a 1945.
godine spro v ed en i izbori za n a ro d n o o slo b o d ila k e o d bore.
N a ro d n a vlast je ulag a la ogro m n e n a p o re d a obezb ijed i a r
m iju n a jp re im p o tre b a m a i d a u b lai v elik u o sk u d ic u u
n a m irn ic a m a i dru g im ivotnim p o tre b a m a u pozadini. U
to m pogledu z n a a ja n f a k to r b ila je i p o m o o d m e u n a
ro d n e o rg an izacije za pom o i ob n o v u (U nra), iju je ras
p o d jelu i tra n s p o rt, u p rk o s v elik im tek o am a, n a ro d n a
vlast sa u sp je h o m o b avljala.
Z avrne o p e ra c ije za oslo b o e n je z em lje k o n an o su
s a h ra n ile sve planove o s ta ta k a u n u tra n je rea k c ije , k o ja je
ra u n a la d a e u zav rn o j fazi r a ta ip ak doi do in te rv en
cije z a p ad n ih sila i da e se one angaovati u sre iv an ju
p rilik a u Jugoslaviji. Takve n a d e p o d g rija v ao je kod n jih
p r im je r engleske in te rv en c ije u G rk o j, a za tim i n e sla g a n ja
i raz m irice do k o jih je dolazilo u o d n o sim a izm eu sila
a n tifa is ti k e ko a lic ije na p ita n jim a p o slije ra tn o g u re e n ja
i rje a v a n ja raz n o v rsn ih p ro b le m a k o je je k ra j r a ta isticao.
P ro p a o je p o k u a j re a k c io n a rn ih g ru p a i o s ta ta k a vo d stv a
raz n ih b u ro a sk ih s tra n a k a u H rv a tsk o j i Sloveniji da se
u je d in e i, o s la n ja ju i se na o s ta tk e k v islin k ih snaga i vezu
ju i se za z ap ad n e saveznike, p o k u a ju , sp a s iti ove dvije
zem lje u zav rn o j fazi ra ta . N jiho v im vo am a p reo sta lo je
jed in o to da b lagovrem eno p o b jeg n u isp re d Jugoslovenske
a rm ije i da p o tra e z a titu kod za p ad n ih saveznika.
P o b je d o n o sn a ofanziva Jugoslo v en sk e a rm ije i efikasne
m je re na ko n so lid a c iji nove drave, k o je su izraavale de
m o k ra tsk i i rev o lu c io n a rn i k a ra k te r n a ro d n e v lasti, jo su
vie utic a le n a z b ija n je n a ro d n ih m a sa u N arodnooslobodi166

lakom frontu. Poetkom 1945. godine organizovani su Jedin

stveni radniki sindikati i zapoelo stv aran je sindikalnih
organizacija po s tru k a m a i u preduzeim a. Sindikati su
pokrenuli radniku klasu na obnovu po ru en ih in d u strijsk ih
i drugih preduzea i na razvoj proizvodnje. Tako je Na
rodnooslobodilaki fro n t, koji je objedinjavao i masovne
antifaistike organizacije ena, om ladine i sindikata, iz rata
izaao kao m onolitna, m asovna politika organizacija, iji
je program davao dovoljno p ro sto ra ogrom noj veini naroda
za razvijanje njihove politike aktiv n o sti i b orbe za obezbjeenje i pro d u b ljiv a n je tekovina narodnooslobodilakog
rata, koje su garantovale zadovoljenje njihovih osnovnih so
cijalnih i nacionalnih tenji.
Odm ah poslije obrazovanja P rivrem ene vlade Dem okrat
ske Federativne Jugoslavije obrazovane su prve federalne
vlade Srbije, H rvatske, M akedonije, Crne Gore, Bosne i H er
cegovine i Slovenije. U skladu s p rin cip im a izraenim na II
zasjedanju Avnoja, A ntifaistiko vijee Sandaka odluilo
je, 25. m a rta 1945, da se est srezova Sandaka p ripoji Srbi
ji, a p reo sta la dva sreza i nekoliko o p tin a Crnoj Gori. Na
vanrednom z a sje d a n ju A ntifaistike sk u p tin e Srbije, 17.
aprila 1945, delegati iz V ojvodine i sa Kosova i M etohije
izrazili su elju n aro d a koji su p red stav ljali da se ukljue
u federalnu jed in icu S rb iju . N jihovi zahtjevi b ili su prihva
eni na I II z a sje d a n ju Avnoja.
U toku etvorogodinjeg ra ta Jug o slav ija je podnijela
teke ljudsk e i m ate rijaln e rtve. U r a tu je poginulo 305.000
i ranjeno oko 425.000 b o rac a N arodnooslobodilake vojske.
Ogrom ne rtve podnijelo je civilno stanovnitvo koje je u
toku cijelog ra ta bilo izloeno zvjersk im rep resalijam a oku
patora i njegovih dom aih sarad n ik a. Sto tin e h iljad a Jugoslovena bilo je m asa k rira n o od o k u p a to rsk ih i kvislinkih
tru p a u toku o p e ra c ija ili je odvedeno u logore sm rti u ze
m lji i in o stran stv u . Z ato su uk u p n e rtve jugoslovenskih
naroda vie od 1,700.000 bile tak o velike i teke. Jugo
slavija je doivjela u to k u ra ta i izuzetno velika razaran ja.
K om unistika p a rtija Jugoslavije izila je iz ra ta kao
rukovodea p o litika i id ejn a snaga cjelokupnog k reta n ja
jugoslovenskog d ru tv a , sa ogrom nim ugledom i bezrezer
vnim povjerenjem naro d a. Ona je im ala n eo sp o rn u rukovo
deu ulogu u a rm iji, u org an im a nove v lasti, u m asovnim
167

politi k im i d ru tv e n im org an izacijam a. U to k u o slobodila

kog r a ta i rev o lu cije o n a je izrasla u istin s k u n a ro d n u i
n a c io n a ln u p o liti k u snagu. O na je u r a tu izgubila dvije tre
ine svoga d o ratn o g la n stv a i oko 50.000 lanova p rim lje n ih
u to k u b o rb e, ali je p rije m o m p ro v je re n ih b o ra c a u svoje
redove n a k r a ju r a ta im ala vie od 140.000 lanova.
R e v o lucionarne tekovine o stv a re n e u to k u etvorogodin je g naro d n o o slo b o d ila k o g r a ta b ile su so lid n a o snova za
s o c ija listik i p ra v a c ra z v itk a u e ta p i k o ja je n a stu p a la.

KOMUNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U RAZDOBLJU REVOLUCIONARNOG DRAVNO-CENTRALISTIKOG SISTEMA (1945 1950)

N akon dvadeset i est godina revo lu cio n arn e borbe, u

kojoj je izrasla u n a jja u politik i o rg an iziran u drutvenu
snagu zem lje, povela i p o b jedonosn o zavrila oslobodilaki
r a t i so c ijalistiku revoluciju 1941 1945. godine, K om uni
stika p a rtija Jugoslavije drala je 1945. godine vlast u svo
jim ru k am a vrsto i nepodijeljeno . Dolazak K om unistike
p a rtije Jugoslavije na vlast znailo je za kom uniste sam o
etapu u o stv a re n ju njezine h isto rijsk e m isije, njezina osnov
nog cilja izgradnje novog, socijalistik o g d ru tv a. K ljuno
p itan je nove e tap e u h isto riji SK J nak o n potp u n o g preuzi
m anja politike vlasti 1945. godine bilo je: kakvu je s tra te
giju i ta k tik u P a rtija im ala na sam om p o etk u izgraivanja
socijalistikog d rutvenog u re e n ja u Jugoslaviji, pod ka
kvim ko n k retn o -h isto rijsk im o koln o stim a je n astala n jena
koncepcija d rutvenog razvoja i kakve je ona rezu ltate dala
u rje a v an ju glavnih d ru tv e n ih p ro b lem a n a ro d a i n aro d
nosti Jugoslavije.
U odgovoru na ova p ita n ja elim o poi od opepoznate
h isto rijsk e injenice: u Jugoslaviji je, kao i u svim drugim
zem ljam a gdje je pobjeivala so cijalistik a revolucija, bio
u sp ostavljen sistem dravnog socijalizm a, iako u mnogo
blaoj form i, ipak s gotovo neogranienom vlau drave i
vladajue k o m unistike p a rtije . U spostavljen je, dakle, dravno-centralistiki sistem , ija je su tin a da bude o rue
rad n ih m asa i svih n acija Jugoslavije, oblik d ik ta tu re prole
ta rija ta . Z ato ga m oem o kvalificirati kao revolucionarni, a
ne b iro k ra tsk i etatizam . Ovakav dru tv en i p o red ak n astao je
pod u tje c a je m m nogih h isto rijsk ih okolnosti.
169

P rincipi, o rije n ta c ija i p ra k s a vanjske po litik e F e d erativ n e N aro d n e

R e publike Ju g o slav ije (FNRJ) na k o slo bodilakog rasredno nakon drugog ta i soc ija listik e rev o lu cije 1941
svjetskog rata
1945. godine. K ao i sv ak a revolucija,
tak o se i so c ija listik a rev o lu cija u
Jugoslaviji su k o b ila s k o n z ervativn im sn a g am a i n jih o v im
ciljevim a i k o m b in a c ija m a p o slije ra tn o g u re e n ja sv ijeta
n akon slom a faisti k ih sila. Iak o je N a ro d n o o slo b o d ilak a
v ojska Ju goslavije vodila etv o ro g o d in ji r a t p ro tiv zajed n i
kog n e p rija te lja a n tih itlero v sk e k o alicije i b ila saveznik sa
veznikih a rm ija , S je d in je n e Drave i V elika B rita n ija po
m agale su i etn ik i p o k re t D rae M ihailovia s ciljem ob
nove k a p ita listi k e m o n a rh isti k e Ju g o slav ije, sve do k ih
NOP nije snagom svog o ru ja p risilio d a ga p riz n a ju , a
zatim i m a te rija ln o pom au kao svog saveznika u b o rb i p ro
tiv na c isti k e N jem ake. R ukovodstv o NOP se i p o red toga
odnosilo p re m a Velikoj B rita n iji i SAD kao p re m a savezni
cim a, ali je n e p re k id n o i jav n o rask rin k a v a lo re a k c io n arn e
krugove tih z em alja, o p tu u ju i ih d a p o d rk o m izd ajn ik e
po litik e k raljev sk e izbjeglike jugo slav en sk e vlade i njihove
vojske u o tad b in i" e tn ik a D rae M ihailovia p o tp o m au
o k u p a to re u Ju g oslaviji i tim e se b o re p ro tiv zajed n ik e
stvari. N aro d n o o slo b o d ila k i p o k re t o sla n ja o se p rije svega
n a SSSR, u v ije k istiui da je on ne sam o preu zeo glavni
te re t b o rb e p ro tiv faisti k ih a rm ija ve je i g a ra n t da
b o rb a n a ro d a Ju g o slav ije nee b iti izig ran a o d im p e rija li
sti k ih krugova z a p ad n ih saveznika. D rugim rijeim a, kao
so c ija listik a z em lja SSS R e da ti p u n u m o raln u , p o litik u
i m a te rija ln u p o d rk u za p o b je d u rev o lu cije u Jugoslaviji.
Zbog toga je nova Ju g o sla v ija n a s to ja la d a se u svem u
osloni n a SSSR. M eutim , u politici so v je tsk e vlade p rem a
NOP-u Jugoslavije, od p o e tk a u s ta n k a 1941. godine, bilo je
i p o k u a ja p o t in ja v a n ja tog p o k re ta in te resim a svoje v an j
ske politike. S vrem enom , a n a ro ito p ri k ra ju i n e p o sre d n o
p oslije ra ta , so v je tsk a vlad a je poela da k o risti svog v jer
nog saveznika FN R J za p ro ire n je svoje in te resn e sfere na
B alk an u i u S re d n jo j E vropi u k o n fro n ta c ija m a sa zap ad
nim silam a, do k o jih je dolazilo i u to k u ra ta , a koje su se
um nogom e razvile u p rvom p o s lije ra tn o m raz d o b lju .
M eunarodnl poloaj 1
vanjska politika Fede-

170

Tako je nova Jugoslavija m orala da se bori i protiv

otvorenog p ritis k a sa Zapada i p ro tiv prik riv en ih tendencija
za d om inaciju s Isto k a. Jugoslavija je u borbi protiv fai
stikih drava rtvovala 1,700.000 svojih stanovnika, to je
u svjetskoj d e m o k ra tsk o j javnosti p rizn ato kao najvei mo
gui doprinos zajednikoj pobjed i, ali vladajui krugovi
velikih saveznikih sila, u sp rk o s tom e, ugroavali su n jen u
nezavisnost, slobodu i tekovine revolucije. U tom e je bila
osnovna k a ra k te ris tik a m eunarod n o g poloaja Jugoslavije
u toku i nep o sred n o p oslije II svjetskog rata.
Jo dok su se vodile poslje d n je b o rb e s njem akim oku
patorom , k raje m a p rila i poetkom m aja 1945. godine, Jugo
slavija se n ala u c e n tru m eunaro d n e krize zbog T rsta i
Ju lijsk e K rajine. Z apadni saveznici, SAD i Velika B ritanija,
ultim ativno su zahtijevali povlaenje jed in ica Jugoslavenske
a rm ije iz sje v erozapadnih kraje v a koje su one k rajem rata
1945. godine oslobodile. Z apadni saveznici su p rim ili o statk e
p oraenih u sta a , etn ik a i d rugih su ra d n ik a oku p ato ra. Bilo
je dovoljno znakova koji su pokazivali d a e sa zapadnim
saveznicim a b iti nem alo tekoa.
U n a m je ri da o m etu uvriv an je novoga drutvenog
p o retk a u Jugoslaviji, zapadni saveznici vre p ritisa k na
Jugoslaviju i o rg an iz ira ju s v e stran u p ro p ag an d u pro tiv nje
nih o p rav d a n ih zah tjev a za p rik lju e n je novoosloboenih
krajeva. O dgovarajui na d ire k tan p ritisa k sa Zapada, Tito
je ve 19. m a ja 1945. godine izjavio da je Jugoslavija spre
m na suraivati sa sa vezn ikim snagama, ali u isto vrijem e
Jugoslavija ne m o le d o p u s titi da bu d e p o n iie n a i da se
izigravaju njena prava.
N eposredan jugoslavenski van jsk o p o litik i problem , za
ije rje e n je su bile z a in te re sira n e SAD i Velika B ritan ija,
bio je T rst i jugoslavenska granica p rem a Ita liji i A ustriji.
I ranije, n a ro ito polovinom m aja 1945. godine, SAD i Ve
lika B rita n ija p o d u zim aju n e p rija te ljsk e m jere pro tiv Jugo
slavije i vre niz pro v o k ac ija vojnog i politikog k a ra k te ra
na jugoslavenskim granicam a. U tim ak cijam a angairali su
se lino p re d sje d n ik SAD T ru m a n i p red sje d n ik b ritan sk e
vlade Ceril. T ru m a n je ve 21. m aja 1945. godine predloio
e r ilu da njihove vojne jedinice p oduzm u dem onstrativne
akcije u p red je lim a Is tre i Slovenakog p rim o rja, i to u
v rijem e dok general M organ i a m b asad o ri njihovih vlada
171

b u d u vodili preg o v o re s P riv re m e n o m v lad o m D em o k ratsk e

Fe d e ra tiv n e Ju g o slav ije o n e rijee n im p ro b le m im a u vezi s
T rsto m , Istro m i Slovenakim p rim o rje m .
Z apadne sile su, m a ja 1945. godine, z a p rije tile o ru an o m
in te rv en c ijo m a ko se jed in ice Jugo slav en sk e a rm ije ne po
v u k u iz T rs ta i Pule ko ji su b ile oslobodile. U in te re su ou
v a n ja m ira , Ju g o sla v e n sk a a rm ija se p o v u k la iz T rsta , a
za tim su ju la 1946. godine velike sile, bez u ea Jugoslavije,
p o stigle sp o ra z u m o s tv a ra n ju Slo b o d n e te rito rije T rsta
podelivi je n a dvije zone: Z onu A k o ju su zaposjele
anglo-am erike tru p e i Zonu B k o ju su zap o sjele jed in ice
Ju g o slav en sk e a rm ije . Z apadne sile su se b o rile da se cijela
S lo b o d n a te r ito r ija T rs ta o b je zone p rip o je Ita liji.
V reni su i dru g i p ritisc i. S je d in je n e A m erike Drave u p o
rn o su z a dravale z la tn e rezerve N a ro d n e b a n k e Ju goslavije,
n a a p o d u n a v sk a flo ta b ila je dugo b lo k ira n a u Z apadnoj
N je m a k o j, a m e ri k i avioni su p ro v o k ativ n o n a d lijeta li jugo
slavenski te r ito r ij, p ru a n a je pom o o d b jeg lim u s ta a m a i
e tn ic im a , u z a p ad n im z e m lja m a su s tv a ra n i p iju n sk i
c e n tri itd.
Dok su p ritis c i sa Z apada v re n i m anje-vie otv o ren o ,
d o tle su n a p o ri S ta ljin a d a po liti k i i ek o n o m sk i p o tin i
Ju g o sla v iju bili p rik riv e n i, p a ak i p o d p lato m velikog
p rija te ljs tv a i neseb in e pom oi v elike so c ija listik e zem lje
m alo j so c ija listik o j zem lji.
N akon II sv je tsk o g ra ta , n a s u p ro t o e k iv a n ju d a e se
m eusavezniki odnosi n a s ta v iti i o d ra v a ti, on i su se sve
vie z a o trav a li, gotovo o svim p ita n jim a p o s lije ra tn o g u re
e n ja sv ije ta , p ri em u su se sve vie isp o ljav ali p ro tiv rjeni in te re si saveznika.
U to k u sve veeg z a o tra v a n ja m e u n a ro d n ih odnosa,
u p o s lije ra tn o j k o n fro n ta c iji SSSR i z a p ad n ih sila, Ju g o sla
v ija je v rsto s ta ja la n a s tra n i SSSR i n a ro d n o -d em o k ratsk ih z em alja, u v je re n a d a jed in s tv o svih m iro lju b iv ih snaga
s v ije ta m oe su z b iti r a tn u o p a sn o st. K o m u n isti k a p a rtija
Ju g o sla v ije isk re n o se zalagala za jed in s tv o i v rsto p o liti
ko i e k o n o m sk o povezivanje isto n o e v ro p sk ih z em alja pod
u tje c a je m SSSR. O na je tim e ja a la sv o ju poziciju u ko n
fro n ta c iji sa Z apadom . R ukovodstv o Ju g o slav ije je davalo i
p rih v a ta lo in ic ija tiv e za v rsto povezivanje n ovih so c ija listi
k ih z e m a lja i SSSR.
172

Jugoslavija je zbog svoga poloaja m ogla politiki po

m agati zem ljam a n a ro d n e dem okracije. Od posebnog zna
aja bila je takva pom o Jugoslavije M aarskoj i Bugarskoj
na M irovnoj k onferenciji u Parizu. M ada je i sam a imala
m ate rijaln ih tekoa, Jugoslavija je 1945 1946. i 1947. go
dine uveliko pom agala A lbaniji, R um unjskoj, Cehoslovakoj
i Poljskoj. Uinila je hu m an i gest p rem a B ugarskoj koja je
kao H itlerov saveznik i nep rijate lj Jugoslavije u toku II
svjetskog r a ta bila obavezna da p lati rep aracije od 25
m iliona dolara. O p ra ta ju i p laanje rep a ra c ija koje su bile
veliko o p tere en je za b u g a rsk u privredu, Jugoslavija je ui
nila najvie to je m ogla da pom ogne svom su sjed u i novom
savezniku.
S n a m je ro m da o jaa su ra d n ju k om unistikih po k reta
u svijetu, Ju goslavija je bila poborn ik osnivanja Inform acionog biro a n e kih k o m u n isti k ih i rad n ik ih p artija. Odluka
0 stv a ra n ju toga tije la donesena je sep tem b ra 1947. godine u
Poljskoj. Za sje d ite toga zajednikog tijela odreen je
Beograd.
D ck je Ju goslavija pru a la o tp o r p ritiscim a sa Zapada
1 istovrem eno ja a la svoje odnose sa SSSR i svim ostalim
socijalistikim z em ljam a rukovodei se principim a rav
nopravnosti, in sp irira n a m iroljubiv im ciljevim a dotle je
Staljin, sp re m a ju i se za eventualni ra t izm eu istonog i
zapadnog bloka, razvijao sv e stran u idejnu, vojnu, ekonom
sku i politik u ak tiv n o st da stvori tzv. lager socijalistikih
zem alja na osnovi d om inacije SSSR.
R ukovodstvo Jugoslavije in sp irira n o idealim a i princi
pim a revolucije i socijalizm a prualo je o tp o r nekim pote
zim a vlade SSSR, teei, naravno, ne sam o da ne izazove
otvoreni sukob ve da o jaa p rija te ljstv o i saveznitvo sa
SSSR. N aim e, m lado revolucionarn o rukovodstvo Jugosla
vije, pun o vjere, a i iluzija u pogledu p ravih n am jera Sta
ljina, s m a tra lo je da im a pravo, u ime p rin cip a koji treb a
da v lad a ju m eu k o m u n istim a, da slobodno ispravlja gre
ke i da su z b ija ten d e n c ije koje ne odgovaraju odnosim a
m eu so c ijalistikim zem ljam a. U tom sm islu ono je odbilo
prijedlog vlade SSSR o stv a ra n ju zajednikih m jeovitih
poduzea u Ju g oslaviji zato to su dovodila n au zem lju u
nerav n o p rav an poloaj. Do nesuglasica je dolo i zbog sov
jetsk o g n a m e ta n ja povlatenog polo aja za sovjetske civilne
173

i vojne s tru n ja k e koji su se nalazili u Ju g o slav iji. R ukovod

stvo K PJ je o d bijalo sve u e sta lije n a p o re ru k o v o d stv a
SSSR da uvede k o n tro lu n ad u n u ta rn jim razv itk o m Jugo
slavije. S ta ljin se u sp ro tiv io da Ju g o slav ija m im o SSSR
u tv r u je k a ra k te r i oblike s u ra d n je s B u g arsk o m , Alba
nijom itd.
T ako se m la d a socija listik a Ju g o slav ija m o ra la b o riti
za ouvanje nezavisnosti ne sam o p ro tiv Z ap ad a ve i p ro
tiv m ije a n ja Isto k a u n jen razvitak . Svi ti n a p o ri i b o rb a
za m e u n a ro d n o p riz n a n je nove Jug o slav ije, za o d b ran u n je
nih gran ica i nezavisnosti u sp je n o je zav ren a z a h v alju ju i
o stv aren o m je d in stv u n a ro d a Jugo slav ije u NOB. N em a su
m nje da je takav m e u n a ro d n i poloaj nove Ju g o slav ije
d oprinosio ja a n ju dravnog cen tra liz m a , p o d u p iru i druge,
m nogo p resu d n i je izvore i fak to re.
O ruane snage rev o lu cije u to k u
oslobodilak o g r a ta razb ile su kontra re v o lu c io n a m e u sta k e , etnike,
b jelo g a rd e jsk e, b a listi k e i sve d ru
ge o ru a n e fo rm a cije d om ae buroazije i o k u p a to ra . Od p resu d n o g zn a a ja bilo je sla m a n je
v elik o srp sk ih heg e m o n isti k ih i v elik o h rv atsk ih s e p a ra tis ti
kih vojno-politikih snaga; tim e je bilo om ogueno izgra
ivanje nove Ju g oslavije na fed e ra tiv n o j osnovi. M eutim ,
u sp rk o s izgubljenog ra ta , k o n tra rev o lu c io n a rn e snage n isu se
odrekle p o k u a ja da p o v rate svoje p ozicije. Uoi konanog
oslo b o e n ja zem lje i n e p o sre d n o po o slo b o en ju , p o litiari
gra a n sk ih p a rtija su p o k uavali d a obnove svoje p a rtije ,
s ciljem da onem ugue n a ro d n u vlast i fed e ra tiv n o u re e n je
Jugoslavije, ali u tom e n isu usp je li je r n isu im ali p rista a
u n a ro d u , je r je K P J im ala p o tp u n u v last u sv o jim ru k am a .
Izgubivi b itk u u zem lji, sve rea k c io n arn e snage, od k ra lja
i e tnika, p rek o gru p e b u ro a sk ih m in ista ra u T itovoj vladi
1945. godine, do ne k ih c rk v e n ih po g lav ara, k ri a ra , u s ta a
sve su traile, pa i do b ija le, oslonac i p o d rk u rea k c io n arn ih
snaga zap ad n ih zem alja.
M ogunost za k r a tk o tra jn o legalno d jelo v a n je b u r o
askih snaga u Ju g o slav iji stv o re n a je sp o razu m o m T ito
Subai. R ije je, naim e, o to m e d a su n a osn o v u zah tjev a
p red sta v n ik a ve lik ih sila n a J a lts k o j k o n fere n c iji (od 4. do
Borba protiv buroaske
kontrarevolucije nepo
sredno po zavretku
rata

174

11. feb ru a ra 1945), C erila, S ta ljin a i Ruzvelta, u vladu Demo

k ratsk e Federativne Jugoslavije uli M ilan Grol, kao pot
p red sje d n ik vlade, Ivan Subai, kao m in ista r vanjskih po
slova, Jo sip Sutej, kao m in ista r bez po rtfelja. Tim u stup
kom nova Jugoslavija je postigla m e u narodno priznanje
(7. m a rta 1945), a tim e jo vie uvren p oredak stvoren
u revoluciji. U sam ljena u Titovoj vladi, ta g rupa starih b u r
oaskih p o liti a ra b ila je sasvim onem oguena i gotovo pot
puno b lo k ira n a u akciji.
N a T reem z a sje d a n ju AVNOJ-a, od 7. do 10. augusta
1945. u B eogradu, u to tijelo uao je i odreeni broj posla
nika N a rodne sk u p tin e K raljevine Jugoslavije, izabran na
sk u p tin sk im izborim a 1938, i neki sta ri graanski politiari,
na osnovi m o d ificirane K rim ske p rep o ru k e velikih savezni
kih sila od fe b ru a ra 1945. godine. Od tih novih poslanika
AVNOJ-a, uglavnom p rip a d n ik a Grolove D em okratske stra n
ke, o rg an izirala se p a rla m e n ta rn a opozicija. Ta grupa posla
nika D em o k ratsk e s tra n k e p o stala je k o n trarevolucionam i
c e n ta r oko kojega su se poele o k u p lja ti sta re buroaske
snage u zem lji. M ilan G rol je shvaao sporazum Tito Su
bai kao p o d jelu vlasti izm eu b u ro ask ih stra n a k a i KPJ.
On je u sta o p ro tiv federativnog u re e n ja Jugoslavije, negi
rao n a c ionalnu po se b n o st M akedonaca i C rnogoraca, ospo
ravao zak o n ito st org an a n a ro d n e v lasti stv o ren ih u revolu
ciji, izraavao n e p o v je re n je u m ogunost priv red n e obnove
bez pom oi Z apada, traio sm iriv a n je p rilik a u zemlji i
ob u sta v lja n je k a n ja v a n ja ra tn ih zloinaca i su rad n ik a ne
p rija te lja itd. N a su p ro t vodeoj ulozi KPJ, dem o k ratsk a
opozicija zalagala se za u s p o sta v lja n je viep artijsk o g siste
m a i b o rila se za velik o srp sk u ko n cep ciju izgradnje Jugo
slavije. O sim D em o k ratsk e s tra n k e na an tikom unistikim
pozicijam a bile su i grupe iz H rv a tsk e seljake stra n k e oko
Ivana Subaia, Jo sip a S u te ja i fra k c ije n ekih graanskih
s tra n a k a ko je su p rile N arodnom fro n tu (dio radikala, sa
m ostalnih d e m o k ra ta , zem ljoradnik a). N jih je s velikosrp
skom grupom M ilana G rola ujed in ila njih o v a antikom uni
stika p latfo rm a .
S naan o tp o r u v r iv an ju novoga p o retk a pruili su
? dijelovi rim o k a to li k e h ije ra rh ije n a elu s n a d b i s k u p o m
Alojzijem S tep in cem , kom e je zbog s u ra d n je s kvislinkim
175

u s ta k im reim om k a sn ije bilo sueno. R im o k ato lik a crk v a

u s ta la je a u g u sta 1945. godine p ro tiv a g ra rn e refo rm e na
n jen im po sje d im a , a u vrije m e ra z m a tra n ja N acrta ustava
p ro tiv o d v a ja n ja crkve od drave i kola od crkve.
U poredo s tom p olitikom ak tiv n o u b u ro a sk ih poli
ti a ra , pokuavale su da oive svoju d je la tn o st i b ro jn e
grupe etnika, u s ta a i dru g ih s u ra d n ik a o k u p a to ra k oje su
o sta le u zem lji n a k o n ra ta . P rem a n a k n a d n im p ro cjen am a,
ra u n a se da je u zem lji bilo n a jm a n je oko 800 rasp re n ih
g ru p a, ili oko 12.000 s u ra d n ik a o k u p a to ra , k o ji su p rv ih m je
seci, p a i godina, kao o dm etnici tero riz ira li i p ljak ali gra
ane, n a ro ito u p lan in sk im k rajev im a. Sve te snage sm a
tra le su da e do b iti pom o i p o d rk u velikih z ap ad n ih sila,
ra u n a le su na p riv re m e n o st novog u re e n ja i n a izb ijan je
novoga sv jetsk o g r a ta izm eu velikih saveznikih zem alja:
SAD i Engleske, s jed n e , i SSSR-a, s d ru g e stra n e .
R ea k c io n a rn e b u ro a sk e snage su poduzele niz a k c ija da
sp rije e o d ra v a n je izbora za U stav o tv o rn u s k u p tin u 11.
n o v e m b ra 1945. godine. S u tra d a n po o tv a ra n ju T reeg zasje
d a n ja AVNOJ-a, 8. a u g u sta 1945, P e ta r K a ra o r ev i opo
zvao je N am jesn itv o , ali ta j a k t n ije izazvao nik ak v e poli
tike posljedice. G ru p a b u ro a sk ih p o liti a ra u em ig raciji
(Slobodan Jovanovi, M ilan Gavrilovi, V. V ild er i drugi)
u p u tila je 10. s e p te m b ra m e m o ran d u m k o n feren ciji savez
n ik ih m in ista ra v a n jsk ih poslova u L ondonu, z a h tijev aju i
d a se sastavi vlada od svih d e m o k ra tsk ih p a rtija k o ja bi
p rovela izbore. N em ona da izae n a izbore, D em o k ratsk a
s tra n k a M ilana G rola, u zajednici s jo nek im politik im
g ru p am a , p ro g laav a a p stin e n c iju u povodu izbora. Rim o
ka to lik i b isk u p i d o nijeli su 20. s e p te m b ra 1945. godine u
Z agrebu po slan icu p u n u n a p a d a n a d ru tv e n i sistem i vlad a ju e snage. M ilan G rol, Ivan S ubai, Jo sip u tej i T.
Janikovi d a ju k ra je m au g u sta , to k o m s e p te m b ra i poe
tkom o k to b ra 1945. godine o stavke n a m in ista rsk e poloaje
da bi izazvali p o liti k u k rizu u zem lji. P o k u aji te ro ris ti
kih e tn i k ih i u s ta k ih g ru p a u zab aen im k raje v im a Bo
sne i H ercegovine, S rb ije i H rv a tsk e , u jese n 1945. godine,
da d ije lu g ra a n a sp rije e dolazak n a izbore ili g lasan je za
listu N arodnog f ro n ta Ju g oslavije o stali su bez u sp je h a . Na
ro d n i fro n t je na izborim a od 11. n o v em b ra slavio ap so lu
tn u p o b jed u . N ak o n te izborne p o b jed e s a sta la se novoiza
176

b ra n a sk u p tin a i 29. novem bra 1945. proglasila Republiku.

U d e k laraciji o p roglaenju Jugoslavije republikom kae se
da je FN RJ savezna narodna drava republikanskog oblika,
zajednica ravnopravnih naroda k o ji su slobodno izrazili
svoju volju da ostanu ujed in jen i u Jugoslaviji. D eklaracija
donosi odluku U stavotvorne skuptin e, kojom se u im e svih
naroda Jugoslavije ukida m onarhija u Jugoslaviji, a Petar I I
K aradorevi, sa cijelom din a stijo m Karaorevia, liava
svih prava k oja su n jem u i dina stiji Karaorevia pripadala.
U stavotvorna sk u p tin a je 30. ja n u a ra 1946. godine doni
jela prvi U stav FN RJ koji je ozakonio sve d o tad an je revo
lu cionarne pro m je n e i dao u stav n u osnovu za d aljn je pro
voenje revolucije, p rije svega u pogledu e k sp ro p rijacije
buroazije i izgradnje dravno-socijalistikog drutveno-ekonom skog u re e n ja . Ustavni sistem Jugoslavije dovren je
donoenjem rep u b lik ih ustava, i to Crne Gore, Bosne i
H ercegovine i M akedonije 31. decem b ra 1946, Slovenije 16.
ja n u a ra 1947, S rb ije 17. ja n u a ra 1947. i H rv atsk e 18. jan u a ra
1947. godine.
U borbi p ro tiv p o k u a ja re sta u ra c ije g ra an sk ih p a rtija
1 vie p a rtijsk o g sistem a, p o k u a ja koji su sa sobom nosili
o p a sn o st novog raz d o ra m eu n aro d im a Jugoslavije, pa i
o p a sn o st graanskog ra ta , K PJ je rad ila na tom e da te
snage to p rije razb ije i da uv rsti jed in stv en i N arodni
fro n t, o jaa m o i a u to rite t drave.
U to k u lje ta i jeseni 1945. godine provedeni su izbori
za n a ro d n e odbore. U izbornim p rip rem am a vreno je i po
litiko ienje otp ad ali su oni koji su bili p ro tiv revo
lu cionarnih m je ra, a ulazili u organe vlasti oni koji e te
m je re doslje d n ije ostvarivati. Na osnovi revolucionarnih za
kona, na m asovnim sastancim a se rasp rav ljalo o politikom
d ra n ju po jed in aca u toku NOR-a u vezi sa oduzim anjem
n eop rav d an o steene im ovine. Svi p rih o d i koji su po
o d b itk u trokova ivota iznosili vie od 25.000 d inara, a
bili su steeni od 1941. do 1945. oduzim ani su kao ra tn a do
bit. Isto tako, oduzim an je po sto ta k novca svakom e ko je
p ri zam jeni o k u p a to rsk ih i kvislinkih novanica im ao vie
od 5.000 d in ara . Uee iro k ih rad n ih slojeva u provoenju
rev o lu cio n arn ih zakona stvaralo je novu politik u bazu vla
sti. Tom e tre b a d o d a ti i m asovni d o b rovoljni ra d n a obnovi

12

177

zem lje i ra d g ra an a n a obnovi svoje im ovine 5to je sve

zajedno pridonosilo brem sre iv a n ju po litik e situacije.
Poslije o sloboenja zem lje p o k ren u ti su b ro jn i politiki
procesi pro tiv s u ra d n ik a o k u p a to ra , to je prid o n o silo ra s
k rin k a v a n ju politike bivih reim a. Vii vojni su d Jugoslo
venske arm ije , u ljeto 1945. godine, jav n o je su d io lanovim a
N acionalnog ko m ite ta Drae M ihailovia. Vojni su d Druge
arm ije u Zagrebu sudio je juna 1945. godine u sta k im prva
cim a Mili B udaku. Nikoli M andiu, Josi R ukavini i drugim a;
Vrhovni su d H rv atsk e sudio je grupi p rv ak a NDH: Slavku
K v a te m ik u , V ladim iru K oaku, Ivan u Pereviu, M ehm edu
A lajbegoviu, O sm anu K ulenoviu. Ju la 1946. godine osu en
je D raa M ihailovi. Vojni sud etvrte a rm ije u L ju b ljan i
sudio je generalu R upniku i b isk u p u Rom anu. Zapadni sa
veznici su e k stra d ira li M ilana Nedia. Poetkom 1947. godine
u S k o p lju je sueno o rg an izato rim a VMRO. Sva ta i slina
jav n a su e n ja k o riten a su kao p o litik i o b ra u n s o stacim a
s ta rih reim a.
U to k u viem jesenih izbornih p rip re m a za U stav o tv o rn u
s k u p tin u glavni p red m e t politike p ro p ag an d e je ra s k rin
kavanje m o n arh ije i a g itacija za R ep u b lik u , za b ra ts tv o i
jed in stv o n a ro d a Jugoslavije. Na osnovi rev o lu cio n arn ih za
kona, iz b ira k ih spiskova b risa n o je 194.158 lica zbog aktiv
ne s u ra d n je s ok u p a to rim a . N arodn i sudovi su p o k ren u li p o
stu p a k p ro tiv onih koji su se s u p ro tsta v lja li novom reim u.
Sam o u to k u 1947. godine osueno je 10.211 lica zbog kri
vinih d jela p ro tiv n a ro d a i drave, a zbog kriv in ih d jela
pro tiv n a ro d n e priv red e 47.126 lica, uglavnom zbog djela
pekulacije, c rn e berze i n e izvren ja o tk u p n ih obaveza.
Od 5. do 7. a u g u sta 1945. godi-ne o d ran je Prvi kongres
JN O F za c ijelu Jugoslaviju, na kom e su organizacije N aro d
nog fro n ta u federalnim jed in ica m a u jed in jen e u jed in stv e n u
p o litiku o rganizaciju N arodnog fro n ta Jugoslavije.
Osim K PJ, kao rukovodee snage N FJ, organizaciji su
p rile i druge politike grupe: S am o sta ln a d e m o k ra tsk a
stra n k a (SDS), Z e m ljoradnika s tra n k a ili Savez zem ljo rad
n ik a (SZ), N a rodna seljak a s tra n k a (NSS), H rv a tsk a re
pu b lik a n sk a se lja k a s tra n k a (HRSS), Ju g o slav en sk a re
pu b lik an sk a s tra n k a (JR S), N a ro d n a ra d ik a ln a s tra n k a i
druge. Te stra n k e i g rupe priznavale su ruk o v o d eu ulogu
KPJ i N F J. N ezavisno od uea tih s tra n a k a u n jem u , N FJ
178

nije im ao klasinu koalicionu s tru k tu ru , iako su te stranke

u vrhovim a im ale svoje predstavnike, a sta tu t dozvoljavao
da u n u ta r N F m ogu da zadre svoju individualnost. Jedin
stvo N F izraavalo se u obavezi lanstva da prip ad a osnov
nim organizacijam a NFJ, p rihvata i p rim je n ju je program NF,
priz n a je rukovodeu ulogu KPJ u organizaciji. Glavnu snagu
N F J inile su m asovne organizacije (kolektivni lanovi):
JSR N J, USAOJ, AF2. Prim ivi neke g raanske stran k e u
N FJ, P a rtija je izazvala rascjep m eu starim snagam a, za
dovoljila neke stra n a k e tra d icije u n aro d u i suzbijala
ire n je m politike osnove n a rodne vlasti sektake tenden
cije u v lastitim redovim a. Osim toga, djelovanjem tih p arti
ja u NFJ, inae organizaciono neuvrenih i m alobrojnih
po lanstvu, K PJ je u okviru organizacije NFJ ispunjavala
i o d redbe sporazum a T ito Subai koji je po K rim sko j
preporuci im ao i m e u n a ro d n u potvrdu.
Iako je u revoluciji porazila velikosrpske etnike snage
Drae M ihailovia, i velikohrvatsk e sep aratistik e snage
u sta k u NDH, slovenaku Belu gardu, crnogorske zelenae,
m akedonske se p ara tiste , m uslim an sk e autonom iste, baliste i
sve ostale snage k o n trarevolucije, KPJ je i dalje sm atrala
da je b o rb a pro tiv tih k o n tra revo lu cio n arn ih hegemonistikih i ovinistikih snaga jed a n od n jen ih glavnih zadataka.
Zakonom je za b ra n jen o ire n je nacionalne, rasn e i vjerske
m r n je i razdora. P a rtija se b orila za pro p o rcio n aln u nacio
na ln u zastu p lje n o st u organim a vlasti, p redstavnikim tije
lim a i drutveno-politikim organizacijam a. Zalaui se za
na c ionalnu rav n o p rav n o st, K PJ je u jed n o onem oguavala
s ta re snage da isk o riste ovinizam kao sredstvo za razb ijan je
nove dru tv e n e zajednice. Zadaci P a rtije naro ito su bili
sloeni u nacionalno m jeovitim krajevim a: Bosni i H erce
govini, V ojvodini, K osm etu, Sandaku. S tare snage su prven
stveno pokuavale da oive nacionalne su p ro tn o sti iz vrem e
na ra ta , pro d u b e v jerske razlike, poistovete Srbe s etnici
m a, H rv a te s u sta a m a , Albance s balistim a.
K onano, h v atan jem Drae M ihailovia poetkom 1946. i
njegovom osudom na s m rt u ljeto iste godine, zadan je
snaan u d a ra c snagam a sta ro g d ru tv a koje je oekivalo
irenje m asovnog o tp o ra i u sta n a k u pro ljee 1946. godine.
D esetkovanjem o dm etnikih grupa etn ik a i k riara
u to k u 1946, ta j oblik o tp o ra sta rih snaga sveden je na m ali
12*

179

b ro j s u ra d n ik a n e p rija te lja : po tek o p ro h o d n o m te re n u i

zabaenim selim a, u bo rb i za goli ivot, n a sto ja li su da se
odre, ekajui spas iz inozem stva. O tp o r Ju g o slav ije p o k u
a jim a m ije a n ja z a p adnih sila u u n u tra n je poslove zem lje
i o tp o r p ritis k u u lje to 1946. godine u o b lik u p o v red a zra
nog su v e re n ite ta, u v jerio je sta re snage u u z a lu d n o st izm jene
p o re tk a pom ou stra n e in tervencije.
Tako su svi p o k u a ji r e s ta u rira n ja g ra a n sk ih p a rtija
bili razb ijen i. Iak o oni n isu m ogli ni u sp o riti, a jo m an je
p ro m je n iti rev o lu c io n a rn i to k u Jug o slav iji, K PJ je en er
gino raz b ija la snage biveg d ru tv a je r su nosile klice opa
sn o sti raz d o ra u zem lji, p rije svega u o v in istik o j ideologi
ji koje se n ik ad a n isu m ogle oslo b o d iti. G rupe b u ro ask ih
p o liti a ra i njihove o rganizacije rasp a le su se p o slije izbora
i p ro g la e n ja R epublike, a do 1948. godine o d rale su se
sam o H R SS, Ju g o slav en sk a re p u b lik a n s k a s tra n k a i Ujedi
n je n a z e m ljo ra d n i k a stra n k a .
P riro d n o je to je o b ra u n s an tik o m u n isti k im , k o n trare v o lu c io n a rn im snagam a, iako one p o slije rev o lu cije nisu
b ile jak e , stim u lira o dravni i p a rtijs k i c e n tra liz am i podsticao a u to rita rn o s t po liti k e vlasti.

O bnova k a ta s tro fa ln o raz o re n e zemU ' M a ja U to k u e tiri godine ra ta

i revolucije izgubila oko 11% sta
no v n itv a zahtije v a la je ja k u po liti k u v last k o ju po d rav a
o g ro m n a veina n a ro d a . Svu teinu s itu a c ije n ije m ogue ni
o p isa ti. Izginulo je 1,706.000 lju d i; poginulo je oko 90.000
stru n ih ra d n ik a i oko 40.000 inte lek tu a la c a . O k u p ato ri su
cp alili, sru ili ili tek o ote tili 822.237 zgrada. S p aljiv an jem
cije lih p o d ru ja i sela u n ite n je in v en ta r 289.000 seoskih do
m ainstava. P ro iz v o d n ja se m ogla rea liz ira ti sa svega 30%
k a p a citeta . U r a tu je u n ite n o 36,5% in d u strije , 52% pruga,
a o stalo je svega 23,5% lokom otiva i 16,1% vagona. Po to p lje
no je ili odneseno 61,5% bro d o v a duge i 66% bro d o v a obal
ske plovidbe. N a d an oslo b o e n ja bilo je 3,5 m ilio n a lju d i bez
krova n ad glavom . Sam o u H rv a tsk o j p o p a lje n o je i oteeno
vie od 260.000 zgrada, u in d u striji i ru d a rs tv u u n ite n o i
o teeno je 1.787 o b jek a ta , stra d a lo vie od dva i po m iliona
stoke, raz o re n o vie od 80% eljeznikih p ru g a. Ovako velika
ra z a ra n ja Ju g o sla v ija je p r e tr p je la i zbog p riro d e p a rtiza n
B O rb* ,. . "

180

skog rata . Z em lja je etiri godine n ep rek id n o bila po p rite

vojnih o p eracija u kojim a je ok u p a to rsk a vojska nem ilosrd
n o palila i u nitavala n a ro d n a bogatstva, a i p artizan sk e je
dinice su sistem atsk i unitavale one p riv red n e p otencijale
koji su k oristili o k u p a to rim a zem lje.
I n akon osloboenja, kao i za v rijem e rata , avet gladi
nadvila se n ad narodom . Tekoe su izgledale gotovo nesa
vladive. O p oravljanje od ra ta bilo je oteano i tim e to je
zem lja m orala dra ti pod orujem veliku vojsku, je r su
g ranice Jugoslavije bile ugroene zapadne sile su vrile
p ritis a k da se naa a rm ija povue iz n aih novoosloboenih
kraje v a oko T rsta i Ju lijsk e K rajin e. U n u ta r zem lje buroaska k o n tra rev o lu c ija je pokuavala da om ete n o rm aliziran je
p rilik a i obnovu zem lje. S p rije iti p rije te u glad, pekulaci
ju , c rn u berzu, haos i nered, o rgan izirati s ta ra n je o milionim a rtav a r a ta i to p rije obnoviti raz o re n u zem lju bio
je to veliki nacionalni podvig. Ali ne sam o da su sprijeene
glad, p ekulacija, c rn a b erza, to uvijek po slije svakog ra ta
p ad a na lea rad n ih m asa, ve je zem lja, k o ju je etvorogod in ji r a t gotovo p o tp u n o razorio, uglavnom obnovljena za
svega dvije-tri godine. T reba naglasiti da je te re t u ovim
godinam a bio ra v n o m jern o rasp o re e n n a sve d ru tv en e slo
jeve, to je bilo od ogrom nog m oralno-politikog znaaja.
J u goslavija je postigla re k o rd u obnovi zem lje sam o
z a hvaljujui ueu cijelog n a ro d a u ra d u na obnovi. Godi
ne 1945. bilo je u rad n o m o d nosu sam o 461.000 lica, a 1946.
godine ve 721.000, tj. 260.000 vie nego 1945, ali 199.000 m a
n je nego to je bilo zaposleno 1939. godine.
U prvim p o slije ra tn im godinam a u

J Vf?lavlJ'i ie bi. izSraen c?",rali-

stiki sistem , kojeg sm o oznaili kao

sistem revolucionarnog etatizm a. Ta h isto rijsk a injenica
o tv ara vano p ita n je: kako je i zato je KPJ izgradila sistem
c entralizm a, im ajui u vidu da je u p rav o ona bila n ajd o slje d
niji b o rac pro tiv velikodravnog cen tralizm a, velikosrpske
b uroazije u K raljevini Jugoslaviji? A ve poetkom pedese
tih godina, dakle, za svega 4 5 godina, kada je up rav o
dovrila izg rad n ju takvog cen tra listi k o g sistem a, o b jav lju je
p oetak tra n s fo rm a c ije tek stvorenog cen tralistik o g u re
e n ja zem lje.
181

Po logici h isto rijsk e n unosti, tem elj cen tra listi k o g si

stem a ve je bio po sta v lje n u p reth o d n o m rev o lu cio n arn o m
pe riodu ivota i b o rb e K PJ. N aim e, p ro g o n je n a K PJ n ije se
m ogla od ra ti u tekim ilegalnim uslovim a bez d e m o k ra t
skog centralizm a. P rip re m iti i izvesti rev o lu ciju u b o rb i p ro
tiv u jed in jen ih snaga k o n tra rev o lu c ije , p ro tiv o ru a n ih sna
ga o k u p a to ra i izdajnika, slom iti c je lo k u p a n a p a ra t b u ro a
ske vlasti, m oglo se sam o o rg an iz ira n je m rev o lu cio n arn ih
snaga m iliona ljudi, o b jed in jen ih u vojn o -rev o lu cio n am e i po
litike form acije pod jed in stv e n im ru k o v o d stv o m uz v rstu
disciplinu. U jedinjenom fro n tu k o n tra rev o lu c ije m o rao se
su p ro tsta v iti jo u je d in jen iji fro n t revolucije. F ro n t ko n trarevolucionarnih snaga koje su se, po d o k rilje m o k u p a to rsk ih
sila, borile za obnovu m o n arh istik e Ju g o slav ije, m ogao se
slom iti sam o u jed in jen im i c e n tra ln o voenim sn ag am a svih
na ro d a Jugoslavije. Slom iti p o k u a je re s ta u ra c ije 1945. go
dine, obnoviti zem lju, sp rije iti glad i haos, o s u je titi im p eri
jalisti k e n a m je re p rem a zem lji ni to se n ije m oglo bez
jak e drave. Ali p o red ovih fak to ra i d ru g ih h isto rijsk ih
okolnosti, fo rm ira n je dravno-centralistik o g siste m a d ik ti
rao je tad a n ji id ejni k oncept K PJ o izg rad n ji socijalistik o g
d ru tv a u Jugoslaviji.
N a jh itn ija k a ra k te ris tik a politike s itu a c ije i p o litik ih
odnosa u Jugoslaviji 1945. godine jeste p o sto ja n je izrazitog
revolucionarnog rasp o lo en ja m asa. Ono se m ate rijaliz ira lo
u ru e n ju s ta re dru tv e n e s tr u k tu re i u sp re m n o sti za iz
g ra d n ju novoga d ru tvenog u re e n ja . R ad n ik a k lasa je po
svom dru tv en o m poloaju bila up u en a, od sam og p o etk a
svoga fo rm ira n ja , na revolucionarn o m ije n ja n je k ap italisti
kog naina proizvodnje. S eljatvo u sta ro j Jugoslaviji gotovo
u cjelini n ije im alo nikakvu p e rspek tiv u . N ain proizvodnje
ralom , m otikom i zapregom n ije obeavao izlaz iz
b ijede i sirom atva. Golem dio seljatv a, osim u bogatim
itnim k rajev im a zem lje, nije m ogao, ak ni n a nivou n a tu
ralnog naina priv re iv a n ja, o sigurati p reh ra n u od jed n e do
druge etve. ivjelo se na nivou fiziolokog m inim um a, n a ro
ito m ilioni seoskog stan o v n itv a u pasivnim krajevim a.
Veom a spor, gotovo neznatan n a p re d a k k ap italistik e
in d u strija liza c ije Jugoslavije n ije o tv arao m ogunost p oste
penog tra n s fe ra vika seljake rad n e snage u in d u striju i
uslune d jela tn o sti. N aprotiv, b ro j seoskog stan o v n itv a stal
182

no je n a ra stao , o d 9,200.000 u 1921. do 11,500.000 u 1938.

godini.
1 ostali d rutveni slojevi, n a roito m lae generacije inte
ligencije, bile su dovedene na pozicije revolucionarnog raz
rje a v an ja d ru tv e n ih su p ro tn o sti je r im sta ri d rutveni od
nosi nisu m ogli osig u rati nikakvu sv je tliju p ersp ek tiv u stva
ran ja .
N erijeeno nacionalno p ita n je bilo je jed n o od odluu
ju ih fak to ra revolucije. Ne tre b a zaboraviti da su etiri od
p et nacija u Jugoslaviji bile nacionalno neravnopravne. Tak
vo s ta n je se n ije m oglo dugo odrali. H isto rijsk i, revolucio
n a rn o ru e n je kap ita listi k e d rutv en e s tru k tu re bilo je je
dini nain rje e n ja nacionalnog p ita n ja u Jugoslaviji.
P rem a tom e, egzistencija k a p italistik e Jugoslavije, i
kao a u to k ra ts k e m o n arh ije i kao drutveno-ekonom skog
u re e n ja , bila je dovedena u p ita n je zbog socijalne bijede,
nacionalnog ugn jeta v a n ja , polukolonijalnog poloaja itd. Za
to se i rasp a la u aprilsk o m ra tu 1941. godine.
N ajsnaniji inilac d rutvenog razvoja bila je Kom uni
stika p a rtija Jugoslavije, koja se u osnovnim k a ra k te risti
kam a z natn o razlikovala od d rugih k o m u n istik ih p a rtija u
E vropi. Za razlik u od k o m u n istik ih p a rtija koje su dole
na vlast z a hvaljujui, uglavnom , p o b jed i sovjetske a rm ije
n a d faizm om . K o m unistika p a rtija Jugoslavije p o stala je
vlad aju a p a rtija kroz etvorogod in ju rev o lu cio n arn u b or
bu. Ta in jen ica im ala je p resu d a n u tje c a j na fo rm iran je
novih d ru tv e n ih odnosa. P a rtija , sa izvanredno visokom
disciplinom , izgraenom u tekim ratn im u v jetim a, s velikim
po v jere n je m m asa, kakva je bila K PJ, m ogla je ra u n a ti, s
gotovo bezuvjetnom p o d rk o m i s trik tn im izvravanjem
njezinih ideja, i na c je lokupno lanstvo i na veinu n a ro d n ih
m asa. D ravna vlast, vojska, organi dravne sigurnosti, m ili
cija, p o tp u n o su bili u ru k am a K o m unistike p artije.
Drei u ru k am a n e p o d ijeljen u , m ogli bism o rei ne
ogranienu vlast, im ajui i veliku p o d rk u m asa, KPJ je
p red naro d o m i h isto rijo m preuzela i n e p o d ijeljen u odgo
vornost. M eutim , n jen vladajui poloaj m ogao bi je lako
odvesti na p u t subjektivizm a, vo lu n tarizm a, a u to k ratizm a,
n a p u t n e g ira n ja o b jektivnih, na ro ito eko n o m sk ih zakoni
tosti i dru g ih o g ranienja, koja e se jav ljati, u procesu
p ra k ti n e realizacije id ejn e koncep cije o izg rad n ji novoga
183

drutvenog u re e n ja . Ali, s druge stra n e , tak v i u v jeti p ru ali

su K om unistikoj p a rtiji m ogunost da, gotovo n eo m etan a
od organiziranih pro tiv n ik a, stv a ra tak v e o p tim a ln e odnose
u d ru tv u ko ji bi osigurali veom a b rz i sv e stran razvoj
zem lje.
Na kakvoj je koncepciji d rutv en o g razv o ja K P J zapo
ela izgradnju socijalistikog d rutv en o g siste m a u Ju g o
slaviji?
T eorijsko-znanstveni pogledi K PJ o p u to v im a izg rad n je
so c ijalistikih d ru tv e n ih odnosa u p e rio d u n ep o sred n o p o
slije osloboenja bili su veom a osk u d n i. Postojala je po
jed n ostavljena p r e d o d tb a o p u tovim a , nainu i teko a m a
k o je e se po ja viti u procesu stva ra n ja novoga d ru tven o g
sistem a. N ije bilo gotovo n ika k v ih teo rijsk ih rasprava o m o
guim alte rn a tiv n im p u to v im a i m e to d a m a so cija listike iz
gradnje.
Kao i svaka m ark sisti k o -le n jin isti k a p a rtija , K P J je
polazila od toga da je e k s p ro p rija c ija k ap ita listi k e klase
prvi i poetni a k t d ik ta tu re p ro le ta rija ta . N acionalizacija
sre d stav a za p roizvodnju i s tv a ra n je drav n e svojine je,
dakle, bio glavni p ro g ra m sk i cilj K P J. O stv ariv an je tog ci
lja zapoeto je im se pru ila rea ln a m o g u n o st im je
faktiki sru e n a s ta ra , a u sp o sta v lje n a n o v a d rav n a v last
i njezina k o n tro la n ad zem ljom .
P re su d a n idejn o -teo rijsk i u tje c a j n a k o n c e p ciju izgrad
n je d ru tv e n ih odnosa vrila je so v je tsk a te o rija i p rak sa .
M eutim , k ad a je rije o tom u tje c a ju , v alja u o iti da nije
to liko bilo u p ita n ju n e p o sre d n o i slije p o k o p ira n je tu e
p rak se ega je bilo u svim sfe ra m a d ru tv e n o g ivota
niti u tje c a j kada je rije o nacionalizaciji sre d stav a za p ro
izvodnju i u sp o sta v lja n je dravne svojine, je r je taj in
glavni e lem ent p ro g ra m a sv a ke m ark sisti k o -le n jin isti k e
p a rtije , bez obzira na ove ili one u tje c a je . Bilo bi h isto rijsk i
nepravilno, a lju d sk i nep rav ed n o k ada ne b ism o istak li da
su borci jugoslavenskog k o m u nistik o g p o k re ta shvatali
SSSR kao z em lju rad n ik a i se lja k a. SSSR je za n jih sinonim
socijalizm a. Oni n isu znali niti su m ogli zn ati da li su i koje
d e form acije na sta le u so v jetsk o m d ru tv u ; k ad a su govorili
o prim je n i sovjetskog isk u stv a u izg rad n ji so c ijalistik e J u
goslavije, n a jm a n je su m islili da zaista o stv a re sve ono to
je u SSS R ostv a re n o , n a ro ito n e u istim ob licim a i istim
184

m etodam a. Oni su govorili SSSR, a m islili socijalizam .

K om unistika p a rtija Jugoslavije je kroz itavu svoju
h isto riju suzbijala k riti a n odnos p rem a prvoj zem lji soci
jalizm a, je r je to bilo u in teresu rev olucionarnih p o k reta i
u Jugoslaviji i u svijetu. Ona je duboko u svijest svojih la
nova usadila ljubav i p ovjerenje u isp rav n o st u n u tra n je i
vanjske politike SSSR. R azum ije se, takav odnos nije ipak
sprijeio KPJ da nalazi i specifina rje e n ja za d rutveni
razvitak u v lastitoj zem lji to je, ne je d a n p u t, izazivalo
sukobe s rukovodstvom SKP(b) i SSSR.
U prvim godinam a izgradnje socijalizm a u Jugoslaviji
rukovodee snage, u n e d o sta tk u bilo kakvog v lastitog isku
stva i stje c an je m ve p o m enutih h isto rijsk ih okolnosti, nuno
su polazile od sovjetskog drutveno g sistem a kao m odela"
za izg rad n ju novoga d rutvenog u re e n ja u Jugoslaviji.
S u tin a koncepcije KPJ o so cijalistik o m razv itk u u
Jugoslaviji do sukoba sa staljin izm o m sa sto jala se u
dravnoj sv o jin i nad sred stv im a za p roizvodnju, dravno-centralistiko-adm inistrativnom pla n ira n ju p ro izvodnje i
raspodjele kao osnovnom za konu so cija listiko g razvitka, po
ste p e n o m ograniavanju i po tp u n o j, ali to s k o rijo j likvida
ciji gotovo svakog o blika privatnog vla sn itva . Politiku
s tr u k tu ru izgraenu u narodnooslobodilakom ratu i revolu
ciji, i uvrenu p oslije osloboenja, KPJ nije dovodila u
pitanje. Id ejn o -te o rijsk o sta n je u m e u n a ro d n o m radnikom
p o k re tu toga vrem ena sprijeilo je da se iz m a rksistiko g a
teorijskog arsenala izvue na d isk u siju teza o eksproprija^ciji eksp ro p rija to ra kao p rvo m i p o sled n jem inu drave"
(Engels). Id eje o radnikom u p rav ljan ju p riv red o m nisu se,
dakle, u tom p e rio d u m ogle pojav iti. N ap ro tiv , u teo riji je
zauzeto m iljen je da a p a ra tu socijalistik e drave p rip a d a
vodea pozicija o rg an izato ra i k o n tro lo ra d ru tv en ih p rocesa,
a na ro ito procesa m ate rijaln e proizvodnje i rasp o d jele
to je kam en tem eljac eta tisti k o g pogleda n a d ru tv en i
razvitak.
I opa p riv re d n a s tr u k tu ra zem lje je pogodovala form i
ra n ju centralizm a. S m a tra lo se da su d ravna svojina i cen
tralizam u u p ra v lja n ju dru tv en im poslovim a efikasan pu t
i m eto d a da se u prvim p o slije ra tn im godinam a izbjegne pri
vredni slom koji bi m ogao n a stu p iti zbog ogrom nih ratn ih
r a z a ra n ja i ope n e staice p o tre b n ih sre d stav a za ivot. Isto
185

tako, polazilo se od u v je re n ja d a je bez d rav n e svojine i

a d m in istrativ n o g u p ra v lja n ja nem ogue a k u m u lira ti velika
sre d stv a m ate rija ln e i lju d sk e snage za p riv re d n u iz
grad n ju , to je bio prvi u v je t brzog p riv red n o g razvoja. Sva
ka n e razvijena ze m lja a Ju g o slav ija je bila je d n a od najnera z v ije n ijih z em alja E vrope im a velike p o tre b e za viso
kim s tu p n je m aku m u la c ije , bez ko je je n em ogu b rz poetn i
priv re d n i razvoj.
P rincipi politikog siste m a k oji je n a sta o u ra tu , u revo
luciji, i koji je san k o io n iran U stavom i o pim zakonom o
n a ro d n im o d b o rim a 1946. godine, a p so lu tn o se ne dovode u
p ita n je. D rugim rije im a, p olitik i sistem s o d lu u ju o m
ulogom drave i p a rtije s m a tra se tra jn im " i konanim
m odelom ", u kom e nee b iti p ro m je n a. Sva p a n ja bila je
usre d s re e n a na iz g ra d n ju priv re d n o g sistem a.
D ravnom a p a ra tu d a ta je, i u te o riji i u p rak si, m onop olna uloga u u p ra v lja n ju d ru tv e n im poslovim a. Isk lju e n a
je m ogunost p o s to ja n ja bilo kakvog d rugog o b lik a svojine
osim dravnog, po d ijo m d o m in a c ijo m i u p rav ljan je m sto
je i za d ru n a i p riv a tn a svojina. Ovakva k o n cep cija su p sti
tu ira ro b n u pro iz v o d n ju sistem o m ce n tra liz ira n o g p la n ira n ja
pro izv o d n je i siste m o m p lan sk e d istrib u c ije ro b e, novca i
rad n e snage.
Niz h isto rijsk ih okoln o sti ko je sm o naveli b o rb a za
o d b ra n u nezavisnosti nove drave FN R J, b o rb a p ro tiv kon
tra rev o lu c ije , veom a tek a p riv re d n a situ a c ija , s jed n e, i
p ro g ra m sk a ko n cep cija K P J o izg ra d n ji so cijalistik o g d ru
tva na bazi dravno-svojinskog m o n opola, am biciozni plano
vi in d u strija liz a c ije zem lje, s dru g e stra n e uv jeto v ali su
da se, u r a tu i revoluciji fo rm ira n , sistem u p ra v lja n ja razvi
je u izrazito c e n tra listi k i globalni d ru tv e n i sistem . U stv a
ri, ta b za u p ra v lja n je ra to m i rev o lu cijo m , koji je im ao
n eo g ran ien a ovlaenja, nastav io je d a u p ra v lja d ru tv o m i
u p o slije ra tn o m ra z d o b lju , ne sm a n ju ju i svoja ovlaenja.
G lobalni d ru tv e n i sistem sa svojim p o d siste m im a po
litikim sistem om , p riv re d n im sistem o m itd. bio je ne
odjeljivi m on o lit o rg an iz ira n n a p rin c ip u stro g e revolucion a rn o -d e m o k ra tsk e h ije ra rh ije , u kom e se nii ste p e n vlasti
u p o tp u n o sti p o k o rav a d ire k tiv i i odluci vieg step en a.
Na elu globalnog siste m a sto ji P o litb iro C entralnog
k o m ite ta K P J, koga ini d e seta k lju d i. To je bio ta b ra ta
186

i revolucije, a sada je u njegovim ru k am a u p rav ljan je cjelo

kupnim d ru tvom i zem ljom .
U duhu pom enute koncepcije, poslije revolucije je izvr
ena e k sp ro p rija c ija kapitalistike svojine i njeno p retv ara
nje u dravnu svojinu. Pravna osnova za stv aran je dravne
svojine u prvom periodu nisu bili ak ti nacionalizacije sred
stava za proizvodnju kao svojine k apitalistike klase, ve
konfiskacija im ovine onih osoba koje su suraivale s okupa
torom . M eutim , po logici h isto rijsk e nunosti, kapitalistika
klasa u Jugoslaviji nala se, kao klasa, u savezu s okupacio
nim silam a u borbi p rotiv NOP-a, pa je zbog toga njezina
im ovina dola pod u d a r spom enutih m jera. Drutveno-politika bit, opseg i znaenje fo rm ira n ja dravne svojine pu
tem konfiskacije bili su po posljed icam a gotovo identini
nacionalizaciji, razlike su bile uglavnom form alno-pravne
prirode.
Po razliitim osnovam a, kao to su konfiskacija, oduzi
m anje ra tn e dobiti, sekvestar i razne m je re dravne k o n tro
le, drava je stekla u svojinu, p o red sa o b raaja i veeg
dijela bankovnog sistem a, oko 80% in d u strije , odnosno go
tovo svu k ru p n u in d u striju , gotovo cjelo k u p an bankovni si
stem , trgovinu na veliko i v a n jsk u trgovinu. Tako je nova
drava ve u prvim m jesecim a poslije ra ta p o stala odluuju
a p riv re d n a snaga. Ako se tom e doda da je Zakonom o
agrarn o j reform i i kolonizaciji od 23. au gusta 1945. svim
posjednicim a oduzeta zem lja iznad 30 h e k ta ra , onda se mo
e rei da je tim m je ram a najvei dio kapita listike privat
ne svojine preao u d ria v n e ruke p rije form alnog a kta o
nacionalizaciji.
Poto su bile iscrpene m ogunosti za e k sp ro p rija c iju
preostalog dijela buroazije zbog su ra d n je s o k upatorom ,
p ristu p ilo se e k sp ro p rija c iji k a p italistik e svojine na tem elju
Zakona o nacionalizaciji. N epunu godinu d an a poslije donoSenja U stava stupio je na snagu prvi Zakon o nacionalizaciji
p rivatnih p riv re d n ih poduzea, koji je o b jav ljen 6. ja n u a ra
1946. godine.
U l. 1. toga zakona poim ence su n a b ro ja n e od 1 42
p rivredne grane koje su zahvaene nacionalizacijom .
I, na k raju , 28. a p rila 1948. godine, N aro d n a sk u p tin a
je donijela dopunu Z akona kojom su n acionalizirana sva
p reo sta la p riv a tn a p riv re d n a poduzea koja po svo m karak187

t e m ili po sv o m ka p a citetu im a ju o p ti znaaj za saveznu,

odnosno r e p u b li ku privredu, za z a titu narodnog zdravlja
ili za k u ltu r n i razvoj narodnih masa.
P oslije izv ren ja sp o m e n u tih d v iju nacio n alizacija za
v ren a je e k s p ro p rija c ija svih slojeva bu ro azije, a u sferi
p riv a tn o g vlasn itv a o sta la su sam o seljak a im an ja, z an at
ske ra d n je i sta m b e n e zgrade. Tako je gotovo cjelo k u p n a
n a ro d n a p riv re d a (izuzevi p o ljo p riv re d u i zan atstv o ) p rela
u d ru tv e n u , o dnosno d ravnu svojinu.
Ali stv a rn i do m aaj dravne svojine p relazio je form alno-pravne okvire na taj n ain to je dravni a p a ra t zan atli
ja m a i seljacim a odreivao proizvodne zad atk e i po
as o rtim a n u i po opsegu i cijene, tak o d a se n jih o v a svo
jin a poela svoditi n a golo pravo.
U p ro cesu stv a ra n ja dravnog se k to ra p riv re d e fo rm ira o
se i um noavao dravni a p a ra t za ru k o v o en je, izgraivao
se e ta tisti k o -c en tralisti k i sistem u p ra v lja n ja p ro izvodnjom ,
rasp o d je lo m i razm jen o m . O rganizacija dravnog a p a ra ta za
u p ra v lja n je i ru k o v o en je p riv re d o m zem lje izgraivala se
n a n aelim a k o ja su odgovarala k a ra k te ru svojine. N aim e,
p o to je gotovo cije la p riv re d a b ila p o d rav ljen a, o rg an i
dravnog a p a ra ta su preuzeli u p ra v lja n je p riv red o m .
Svaki reso rn i m in ista r bio je, u stv a ri, gen eraln i d irek
to r za ru k o v o en je svojim tru s to m , k o ji ini njegova
g ran a ili g ru p a c ija p riv re d e k o ja m u je p o v jere n a n a
u p ra v lja n je i ruk o v o en je. To vie n ije v lad a u klasin o m
p o jm u toga p o litikog term in a .
Svako p riv re d n o m in ista rstv o fo rm ira lo je u svom sa
stav u nekoliko glavnih i ge n e ra ln ih d ire k c ija za n e p o sred n o
a d m in istrativ n o -o p e rativ n o ru k o v o en je g ru p o m isto ro d n ih
poduzea (AOR). Uloga i org an izacija ovih d ire k c ija u siste
m u u p ra v lja n ja p riv re d o m b ila je gotovo id en tin a ulozi i
o rganizaciji u p rav e bilo kojeg in d u strijsk o g tru s ta ili m o
nopola. Te su d ire k c ije bile ne p o sre d n i i vrlo a u to rita tiv n i
organi svih poduzea ko jim a su ru kovodili. Poduzea su,
f aktiki, bila sam o ne sam o sta ln i pogon, iak o su fo rm aln o
p r a v n o b ila p rav n a lica.
Po m odelu org an izacije saveznih m in ista rsta v a i njih o v ih
d ire k c ija fo rm ira n i su analogni org an i i u rep u b lik am a , kao
AOR-i za ru k o v o en je p oduzeim a rep u b lik o g zn a a ja i

slini organi p ri naro d n im o dborim a za rukovoenje lokal

nom privredom .
Drava je podijelila" svoje vlasnitvo nad sredstvim a
za proizvodnju. N aim e, fo rm iran a je savezna, republika i
iokalna privreda. Sva poduzea su pod ijeljen a na poduzea
saveznog, republikog i lokalnog zn aaja. M eutim , savezni
ce n tra in i organi su dom inirali cjelokupnim m ehanizm om
u p ra v lja n ja privredom , a neposred n o su rukovodili najva
nijim poduzeim a na cijeloj te rito riji zem lje.
R adom poduzea neposredno je u p rav ljao d irek to r. On
je prim ao, o tp u ta o i prem jeta o rad n ik e i slubenike. Di
re k to ra je p ostavljao odgovarajui AOR.
Oito je, dakle, da su p rivredn e organizacije poprim ale
sve b itn e k a ra k te ris tik e bilo kojeg drugog klasinog organa
ili in stitu c ije dravne uprave koja o stv a ru je prihode i rasho
de po budetskom sistem u. Dodue, svaka je priv red n a orga
nizacija poslovala na p rin cip im a p rivrednog rauna. Ona je
vodila pregled svih svojih p rih o d a i rashoda. M eutim ,
fo rm ira n je p rih o d a i rash o d a n ije rez u lta t sam ostalnog
p oslovanja i s tje c an ja d o h otka na bazi d jelovanja objektiv
n ih ekonom skih odnosa, ve uglavnom rezu ltat knjigovod
stvenih p o d a ta k a koje poduzee d o b ija od dravnog organa
koji n jim e up rav lja. U pogledu m eto d a p riv re iv an ja, sva su
p riv re d n a poduzea im ala poloaj pogona jedinstvenog
dravnog privrednog m onopola. M etode u p rav ljan ja , sistem
fo rm ira n ja i rasp o d je le p rihoda, m e u so b n i odnosi itd.
sliili su kap ita listi k im trustovim a.
Pravo rasp o d je le d rutvenog proizvoda na p o tre b a n rad
i viak rada, pravo zahvaanja i rasp o lag an ja vikom rad a
kao glavno p ita n je kojim se o d re u je drutveno-ekonom ski i politiki poloaj ljudi prip a d a lo je sam o cen traln im
org an im a dravne vlasti. Savezni organi vlasti i up rav e pre
cizno su koliinski u tv rivali ra sp o d je lu nacionalnog dohot
ka na sve oblike p o tro n je linu, opu i investicionu
pom ou m ehanizm a c e n traliziranog bu d etsk o g sistem a.
C e n traliziranim m ehanizm om b u d e tira n ja svi uesnici
u rasp o d je li nacionalnog doh o tk a uk lo p ljen i su u jed an sve
o bu h v atn i dravni ra u n tak o to su se p rih o d i i rashodi
svih uesnika u fo rm ira n ju i rasp o d jeli nacionalnog dohotka
slijevali u jed in stv e n u dravnu blag ajn u . Sve lju d sk e d jelat
no sti, od p riv re d e do d ravnih usta n o v a i o rgana, povezane
189

su u b u d e tsk i sistem fin a n c ira n ja , u ko jem p riv re d a p oslu

je kao jed n o divovsko poduzee.
V isina p latn o g fonda poduzea n ije n ep o sred n o zavisila
o d poslovnog u s p je h a i od realizacije proizvoda poduzea.
Za koliinu o d re e n ih proizvoda pred v i en ih plan o m p odu
zeu su d o d ije lje n a i od re e n a novana sred stv a za plate.
R ad n a snaga d istrib u ira la se u o bliku kvote po slinom
siste m u kao i sre d stv a za rad. U sistem u n a tu ra ln ih p rim a
n ja takice, bonovi itd. izdaci poduzea za rad n u sna
gu bili su jo vie zam agljeni, je r su n a tu ra ln a p rim a n ja ,
davana iz c e n tra ln ih fondova drave, esto iznosila vie od
polovine p latn o g fonda poduzea.
P re m a tom e, s obzirom n a nain fo rm ira n ja zarada, p lat
ni siste m usvojio je i preuzeo davno p o zn atu p rak su . Budu
i da su svi rad n ici i slubenici bili zaposleni u u vjetim a
jed in stv e n e i n e p o d ije lje n e dravne svojine, p late su za
isto ra d n o v rije m e i istu fo rm a ln u s tru n u kvalifikaciju ili
n o rm u ra d a bile p o d jed n a k e u svim k rajev im a zem lje i u
svim ra d n im organizacijam a.
Ako se p latn i sistem n ije po fo rm i izm ijenio u odnosu
na svoj fo rm a ln i uzor, on je, u sk lo p u ostalih revolucionar
nih m je ra , izm ijenio d ru tveno-eko n o m sk i poloaj i odnos
m e u k a te g o rija m a zaposlenih. Tako, n a p rim je r, po inov
nikom zakonu iz 1931. godine, inovnike p late k reta le su
se u ras p o n u od 600 do 7.000 8.000 d in ara, dakle, u
ra s p o n u od 1 : 12 do 1 : 16 p u ta. Po novoj u red b i rasp o n je
bio o d re e n u iznosim a 1.800 : 6.000 d in ara , tj. 1 : 3,5 p u ta
(ovaj no m in a lan odnos je, ne ra u n a ju i n a tu ra ln a p rim a n ja
i razn e privilegije, uglavnom , z a dran sve do 1952. godine).
N ajvei ras p o n u p riv re d i bio je 1 : 2,1.
O stv a ru ju i g e n e ra ln u lin iju izg rad n je etatistik o g si
stem a, m la d a rev o lu c io n a rn a d ru tv e n a s tr u k tu ra se ve u
takvoj m je ri tra n s fo rm ira la u e ta tisti k o d ru tv en o u re e
n je da n a k o n tri-etiri godine n ije b ilo gotovo nijednog pod
ru ja d ru tv e n o g ivota od p riv re d e do k u ltu re i u m je t
nikog s tv a ra la tv a koje nije po k riv alo dravno u p rav lja
n je i ruk o v o en je. U raz d o b lju od 1945. do 1949. godine re
vo lu cionarni e ta tis ti k i sistem je, uglavnom , bio izgraen.
Ali e, u p rav o tad a, k ad je bilo m anje-vie dov ren o konsti
tu ira n je a d m in istra tiv n o g siste m a , o tp o eti novi revolucio
190

n a rn i proces njegove dug o trajn e postepene transform acije

u sam oupravni sistem .
S tvaralatvo revolucije izrazilo se u toj h itso rijsk o j si
tu ac iji u m ije n ja n ju tek stvorene d rutvene stru k tu re , to
je sprijeilo p e trifik a ciju upravo stvorenih d ru tv en ih odno
sa i in stitu c ija .
O cjenjujui fu n k ciju adm inistrativ
nog sistem a socijalistike izgradnje,
m oram o p o stu p ati k rajn je oprezno
je r je tra ja o veom a k ratk o svega
tri-etiri godine. Inicirani drutveni
procesi na osnovi dravnog .vlasnitva i centralistiko-adm inistrativ n o g siste m a u p rav ljan ja nisu mogli dovoljno iroko
da se razviju i pokau sve svoje b itn e pozitivne i negativne
osobine. Osim toga, tre b a uzeti u obzir i neposredni konti
n u ite t toga p e rio d a s oruanom fazom revolucije iz koje je
iznikla a d m in istra tiv n a faza, tako da se, naro ito u pogle
du su d je lo v a n ja m asa u u p rav ljan ju , nuno isprepliu revolucio n a m o -d e m o k ra tsk e s b iro k ra tsk im fo rm am a u uprav
lja n ju d ru tv e n im poslovim a, u ekonom skom i politikom
ivotu zem lje. Z ato se, zapravo, vie moe govoriti o poka
zanim ten d en cijam a, a m an je o jasn o izraenim objektivnim
d ru tv e n im oblicim a adm in istrativ n o g perioda.
Svi osnovni p okazatelji privred n e razvijenosti Jugosla
vije uoi II svjetskog ra ta govore da je Jugoslavija prip ad a
la n a jz a o sta lijim zem ljam a Evrope. Glavna p riv red n a grana
bila je p o ljo p riv red a. U u k upnom stan o v n itv u 1938. godine
seljatvo s u d je lu je sa oko 15%. To Jugoslaviji daje peat
tipino zaostale agra rn e zem lje. In d u strija , po kojoj se m je
ri stu p a n j priv red n e razvijenosti jednog d ru tv a, m alo je
znaila u stv a ra n ju n a rodnog dohotka. Neke najvanije gra
ne in d u strije n isu ni p o sto ja le ili su bile vrlo slabo razvijene
(m etalurgija, m ain sk a in d u strija , energetika). U granam a
in d u strije koje su bile relativno zn aajn ije (tekstilna, p re
hram bena) teh n ik a je bila z a starjela.
P ro d u k tiv n o st ra d a u in d u striji bila je niska: tako, na
p rim je r, u Jugoslaviji je 1938. godine u proizvodnji jedne
tone cem en ta u tro e n o 16 rad n ih sati, a u Francuskoj 3 sata
i 43 m in u ta ; u Jugoslaviji je je d a n ru d a r 1938. godine isko
K rttiikl osvrt na histo
rijsku ulogu dravnocentralistikog sistema
u Jugoslaviji

191

p a o 205 to n a u g ljen a, u R u ru 453 to n e, u K an ad i 751 to

n u itd.
Dok je pro iz v o d n ja e le k tri n e en erg ije p o jed n o m sta
n o v niku 1938. godine iznosila svega 71 kW h, ev ro p sk i p ro sje k
po jed n o m sta n o v n ik u bio je vii od 400 kW h. Znai, Jugo
slavija je z a o sta ja la oko 6 p u ta. U p ro izv o d n ji elika Ju g o
s lavija je z a o sta ja la za N jem ak o m 22 p u ta, za V elikom B ri
tan ijo m 16 p u ta, a u p roizvodnji stro jev a za vedskom je
z a o sta ja la 50 p u ta , za F ra n cu sk o m 32 p u ta , za B elgijom 19
p u ta itd.
N acionalni do h o d a k po glavi sta n o v n ik a 1938. godine iz
nosio je 60 d o lara . U istoj godini nacio n aln i d o h o d ak po
glavi sta n o v n ik a iznosio je u SAD 521 d o lar, u N jem akoj
337 d o lara , u F ra n cu sk o j 236 d o lara , u N orvekoj 255 d olara.
O igledno je da na tak o niskoj m a te rija ln o j osnovi n ije
bilo m ogue n a ro d u o sig u ra ti bolji ivot, a jo m an je savla
d a ti h isto rijsk o z a o sta ja n je za razv ijen im z em ljam a Evrope
i sv ijeta. Izlaz iz takve e k onom sk e za o sta lo sti p o stavio se
kao glavni h isto rijsk i z a d ata k novo stv o ren e Jugoslavije.
Opi m ate rijaln o -ek o n o m sk i nivo Ju g o slav ije bio je
zbog stra h o v ito g ra z a ra n ja i u n ita v a n ja proizvodnog i lju d
skog p o ten c ija la u to k u r a ta z n a tn o nii nego to po k azu
j u navedeni podaci.
C etvorogodinja ra tn a r a z a ra n ja i o k u p a to rs k a ek sp lo a
ta c ija teko su u n azadili p riv re d u . R a tn a m a te rija ln a te ta
iznosila je 46,9 m ilija rd i a m e ri k ih d o lara (po k u rsu 44 din.
za d olar). N aravno, n a jte i su bili gubici u lju d stv u . Izginulo
je 10,8/o sta n o v n itv a , preivjelo 170.000 ra tn ih z a ro b ljen ik a,
320.000 in te rn ira c a , 130.000 rase lje n ih lica, 270.000 na p rin u d
nom rad u , 320.000 p risiln o m o b ilisa n ih to sa poginulim a
iznosi blizu 3 m ilio n a uglavnom a ktiv n o g sta n o v n itv a izbae
nog iz s tro ja .
Im a ju i, s je d n e stra n e , p rav n o n e o g ran ien u v last da
sve po d red i p lan u in d u strija liza c ije , a, s d ru g e stra n e , iro k u
p o d rk u m asa, K PJ je u sp je la da o stv ari tak v u m o b ilizaciju
r a d a i sre d stav a kakvu nik ad a, p rije ni p o slije tog razd o b lja,
Ju g o sla v ija n ije o stv a rila . To se ja sn o vidi iz p o d a ta k a o
k re ta n ju inv estic ija i ra d n e snage. B ru to -in v esticije iznosile
su 1947, 1948, 1949. godine 32% nacio n aln o g d o h o tk a, to
znai da je gotovo svaki tre i d in a r u lag an u p ro iren u
rep ro d u k c iju . K oliko je to o p te re e n je m oe se d o n ek le shva
192

titi kada se u sporedi s investicijam a u SAD od 1869. do 1938.

godine: u tom su raz d o b lju iznosile oko 13%, a u Kraljevini
Jugoslaviji oko 5%.
Izg ra d n ja zem lje na tak o iro k o m fro n tu i na takav
ekstenzivan nain a drugaije nije u tom h isto rijsk o m
tre n u tk u i pod takvim u v jetim a ni m oglo biti zahtijevala
je veliko poveanje rad n e snage. K rajem 1945. godine bilo
je zaposleno 461.000 rad n ik a , u 1946. godini 721.000, dakle,
novih 280.000, u 1947. godini 1,167.000, dakle, novih 440.000,
u 1948. godini 1,517.000, novih 550.000 a u 1949. godini
1,990.000, dakle, 473.000 novih rad n ik a i slubenika.
K om unistika p a rtija Jugoslavije podigla je in d u strija
lizaciju i e le k trifik a c iju zem lje n a nivo odluujueg svena
rodnog zadatka. Svoju o rg an izato rsk u sposobnost, revolucio
n a rn i zanos i d isciplinu posvetila je izvravanju Prvog peto
godinjeg p lan a in d u strija liza c ije i e lek trifik acije zem lje
(1947 1951). R evolucionarna e tik a radnikog p o k reta stva
ra la je u tim d anim a svoju ra d n u etik u , razvijao se kult
proizvodnog ra d a , k u lt ra d n e discipline po jed in aca i ko
lektiva.
R ezultati su bili izvanredni:
Ve 1947. godine fiziki obim in d u strijsk e proizvodnje
dostigao je 121/o, a 1948. godine 150% u usp o red b i s 1939.
godinom , p ri tom e sre d stv a ra d a 1947. godine 241%, a 1948.
godine 352%. N acionalni dohodak zem lje poeo je brzo
rasti. Od 264,2 m ilija rd e 1939. godine 1947. godine je ve
p o rasta o na 319,6 m ilija rd i, a 1948. godine na 441,1 m ilijardu.
O voliku sto p u ra s ta Jugoslavija vie nee o stv ariti ak ni
ezdesetih godina, k ad a e nekoliko godina b iti prva u svi
je tu po visini godinje stope ra s ta in d u strijsk e proizvodnje.
K oji su fak to ri om oguili tako b rzu obnovu i znaajne
rez u lta te u priv red n o j izgradnji zem lje u prvim p o slijerat
n im godinam a? R evolucionarno rasp o lo en je bilo je glavna
sad rin a m oralno-politikog sta n ja , glavni fak to r u sp je h a u
obnovi zem lje. Veom a z n aajan p o d sticaj zalaganju naro d
n ih m asa u izg rad n ji zem lje dolazio je iz u v jere n ja da pla
novi in d u strija liza c ije zem lje donose svim a bogatiji i bolji
ivot. U tim rev olucionarnim godinam a u to m e su svi rad n i
lju d i vidjeli jed in i izlaz iz teke situ acije u k o ju je zem lju
doveo r a t i r a n iji reim i.

Ia k o je ce n tra liz am bio d o m in a n tan u siste m u u p rav lja

n ja, on, u p o etku, n ije guio in ic ija tiv u rad n ih m asa i
n jihovih organizacija. Takav je ce n tra liz am bio veom a dje
lotv o ran je r su svi dijelovi, sve elije d ru tv a vrlo do sljed n o
izvravale ideje c e n tra uz najvei s tu p a n j sam oinicijative.
S vijest o b lag o sta n ju su tra n jic e p o sta la je m a te rija ln a
sila: ne sam o rukovodee kadrove i lanove K PJ nego i
iro k e m ase n a ro d a zahvatili su zanos i v je ra da e dva-tri
p e to g o d in ja p lan a priv re d n o g razv o ja n a d o k n a d iti h isto rij
sko z a k an je n je Ju goslavije za eko n o m sk i razv ijen im zem lja
m a svijeta. Iz toga zanosa, v jere i elje ro d io se i m asovni
ra d n i e n tuzijazam .
M eutim , n e p o sre d n a b u d u n o s t i isk u stv o d ru g ih revo
lu cio n a rn ih p o k re ta pokazae da se rev o lu cio n arn i zanos po
ste p e n o gasi, a u d ru tv e n im o dno sim a se p o in ju razv ijati
nova p ro tiv rje n o st i novi k o n flikti. Z ato, m oem o rei da
rev o lu c io n a rn i e ta tiz a m im a og ro m n u in ic ija ln u m o, m o
da p o k ren e o g ro m n u e n e rg iju m ilio n a lju d i, n arav n o u
k o n te k s tu u k u p n e rev o lu c io n a rn e situ a c ije , ali, dugorono,
e ta tiz a m nije u s ta n ju da o sig u ra o p tim a la n razvoj proizvod
nih snaga. Ve n a sam om p o e tk u eta tiz a m je pokazivao da
n ije u s ta n ju tra jn o o sig u ra ti e fik a sn o st i ra c io n a ln o st u
pro iz v o d n ji i raz m je n i d o b a ra . Z ato?
Dohoci ra d n ik a i ru k o v o d ilaca u a d m in istrativ n o m si
ste m u u p ra v lja n ja p riv re d o m n isu zavisili od poslovnog
u s p je h a poduzea u kom e rad e , je r su oni bili plaeni p re
m a ra d n o m v rem e n u i k v alifikacijam a. D ohodak poduzea
bio je o tu en , n jim e je rasp o la g ala drava.
U c e n tra listi k o m siste m u rasp o d je le ra d n i k o lek tiv p o
duzea nije m ogao b itn o u tje c a ti n a svoj m ate rija ln i poloaj.
S gled ita svojih uih in te resa , on je m ogao p o b o lja ti svoj
poloaj uglavnom tak o da u tro i to m an je ivog ra d a u p ro
cesu m a te rija ln e p roizvodnje. Da b i lak e izvravala p lan sk e
zad atk e, poduzea su teila da uz n e sm a n jen u koliinu
sre d s ta v a za rad , re p ro d u k c io n o g m a te rija la i m ase ivog
ra d a , tj. b ro ja ra d n ik a d o b iju to m an je p lan sk ih zada
tak a , kako bi ih to lake izvrili, ili, to je isto , sam o u
d ru g a ije m o bliku, da u v je re d rav n e o rg an e da im za
p lan sk e z a d atk e do d ijele to vie sre d sta v a za pro izv o d n ju ,
to vie siro v in a i e n ergije, to vie ra d n e snage.
194

Rukovodei kadrovi poduzea trebovali su to veu

m asu ra d a kako m inulog, u obliku sred stav a rad a i p red
m eta rad a , tako i ivog, u obliku rad n e snage je r niko
nije snosio gotovo nikakve posljedice za p rek o m jern o tro
enje ljudskog rad a , ali je zato p o sto ja la odgovornost ako
se p lan ne izvri po k v a ntiteti. E ta tistik i uvjeti privrei
v anja su, dakle, zahtijevali takav n ain priv re iv an ja koji
nije p risiljavao proizvoae da ekon o m iziraju ljudskim ra
dom . Takvi odnosi iskljuivali su m ogunost da rad n i kolek
tiv snosi pozitivne i negativne posljedice svoga poslovanja.
T akav se sistem , n a protiv, nuno m o rao sve vie oslan jati
na a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk u disciplinu i razliite oblike
m oralno-politikog p ritis k a radi efikasnijeg privreivanja.
A dm inistrativno-centralistiki sistem nije odm ah poka
zao svoje negativne posljedice. Bio je kom penziran, kao,
uostalom , i m noge druge slabosti (n eren tab iln o poslovanje,
n e stru n o st i n e iskustvo u ruk o v o en ju priv red o m i dr.),
revolucionarnom e n ergijom m asa i zaista m onolitnim jed in
stvom vodeih snaga dru tv a. Ali kako je sve vie, i nuno,
opadao revolucionarni a r rad n ih m asa izm eu ostalog
i zbog takvih odnosa u proizvodnji posljedice su se po
ele p o javljivati od d e stim u lira n ja rad n ih lju d i i n a jp ro d u k
tiv nijih rad n ih kolektiva, sve do pa ra z itsk ih ten d en cija onih
koji za o sta ju i tee za raznim san acijam a, d o tacijam a itd.
A dm inistrativni priv re d n i sistem , guei djelovanje ob
jek tiv n ih e k onom skih zakonitosti, ve je na prvom k o rak u
o dbacio p rin c ip prirodnog odabiranja robnih proizvoaa.
S vaka p riv re d n a elija, svako poduzee, bila je m anje-vie
p re d o d re e n a n a relativ n o tra jn u egzistenciju iz dva raz
loga: s je d n e s tra n e , svako poduzee bilo je n a dravnom
b u detu, a, s druge stra n e , tr ite je bilo tak o sirom ano, a
proizvodni k a p a citeti tako nedovoljni da se i n ajn eren tab iln ija ro b n a p roizvodnja m ogla o d rati na tritu .
U m jesto p riro d n ih tr in ih veza izm eu proizvoaa,
izm eu p o nude i p o tra n je , izm eu in d u strije i trgovine,
odnosi su usp o sta v lja n i up rav n im ak tim a. Trgovake rad n je
dobivale su ro b u po nalozim a org an a v lasti. Savezno m ini
s ta rstv o trgovine i s n a b d ije v an ja d istrib u ira lo je ro b u na
n a ro d n e rep u b lik e, organi sn a b d ije v an ja rep u b lik a dalje na
o rgane n a ro d n ih o d b o ra, a ovi na trgovaka poduzea koja
su ro b u dije lila p o tro a u po ku p o n im a (bonovi i takice).

Pism ene dozvole" (kuponi i takice) za k u p o v in u ro b e

dobivali su gra an i p rem a vrsti i teini posla. T akav sistem
poeo je p o tk o p av a ti e k onom sku vezu selo grad. Jed n o m
rije ju , u m je sto ek o n o m sk ih veza izm eu p riv re d n ih su
b je k a ta dole su a d m in istrativ n e veze k o je su u sp o sta v lja li
organi drave. Takav p riv re d n i sistem , u kom e se sve, ili
gotovo sve, reg u lira o d lukom drav n e u p rav e, sve je vie
p o sta ja o e konom ski n e ra c io n ala n za u v jete i p rilik e Ju g o
slavije.
Izuzetno veliko znaenje za fu n k cio n ira n je p ro ce sa d ru
tvene re p ro d u k c ije u a d m in istrativ n o m p e rio d u im ao je
p riv a tn i sek to r. Oko 80% s ta n o v n itv a inilo je seljatvo,
za n atlije i osta la p riv a tn a za n im a n ja . Da li je a d m in istra
tivni sistem p riv re iv a n ja u sp io da isk o risti ra d n i p o ten
cijal koji se k rio u m asi od p rek o d eset m ilio n a p o ljo p ri
vrednog stan o v n itv a? U osnovi p o litik e p re m a sitn im p ri
vatnim vlasnicim a p o sto ja li su, dakle, te n ja i cilj d a se
n akon likvidacije buroazije, kao e k o n o m sk i i p o litik i vlad aju e klase, izvri to b ra tra n s fo rm a c ija svih v lasn ik a
s e lja k a i z a n atlija u so c ija listik e proizvoae, to se
m oglo p o stii njih o v im p re tv a ra n je m u rad n ik e dravnog
s e k to ra ili u k lju iv an je m u zadrug e, a do toga kvalitetnog
sk o k a razliitim a d m in istrativ n im m je ra m a u k lju iti ih u
e ta tisti k i p riv re d n i sistem .
Ali pro b le m nije bio tak o je d n o sta v an k ak o se to zam i
ljalo. P rije svega, rije je o b ro jn o m stan o v n itv u . Osim
toga, p o jed in a s to a rsk o -ra ta rsk a p o d ru ja , n a ro ito p lan in
ska, spadala su u n a jz a o sta lije i n a jp rim itiv n ije o blike drutveno-ekonom skog ivota u E vropi. S dru g e stra n e , dravni
s e k to r p riv re d e n ije bio ni tre n u tn o ni d u g o ro n ije sp o so b an
da b ro jn o m sitn o se lja k o m stan o v n itv u i z a n atlija m a p rui
b o lju a lte rn a tiv u od one k o ju su im ali n a svom sitn o m
im anju, u s p rk o s m u k o trp n o m n a s to ja n ju d a o dre golu egzi
s te n c iju (na p rim je r, siro m an i seljaci). U brzani p ro ces so
c ija liz a cije sela z a h tijev a veliku a k u m u la c iju k a p ita la i
s ta n d a rd koji bez p rim je n e sile m oe s e lja k a p riv u i u
d ru tv e n i sektor.
Slijedei vaan e lem ent je d r a n je se lja tv a u revoluciji.
S eljatvo je u NOR-u bilo ne sam o izv an red an saveznik nego
i osnovna m asovna snaga revolucije. P o litik a p o slije ra tn e iz
g ra d n je m o ra la je v o diti ra u n a d a se ta j saveznik n e ozlo
196

je d i i ne o k ren e lea radnikoj klasi. Tako je dolo do

svojevrsnog p ro tiv rje ja izm eu teorijsk o -d o k trin arn o g kon
cepta o odnosu p rem a sitnim vlasnicim a sred stav a za proiz
vodnju, s jedne, i realnog drutveno-ekonom skog ivota i
politikog s ta n ja i m ogunosti, s druge stran e. U skladu s
koncepcijom planske p rivrede i u tenji da se cjelokupan
drutveni ivot stavi pod a d m in istrativ n u k o n tro lu dravnih
organa, svakom priv atn o m vlasniku propisivalo se ta e i
koliko e proizvoditi na svojoj zem lji. Sankcije za prek raj
te u red b e bile su veom a o tre. N ezasijanu zem lju zasijavali
su dravni organi uz p reu zim an je cijelog prihoda.
S tezanje p rivatnog se k to ra u poljo p riv red i ojaalo je
n a ro ito prelask o m na planski sistem . Dok su 1945. i 1946.
godine p ro p isi o o tk u p u vrijedili sam o za jed n u ekonom sku
godinu, u re d b a o o tk u p u ita ric a od 11. m a rta 1947. godine
uvodi o tk u p kao relativ n o tra ja n sistem . Na taj nain seljak
je, u stvari, bio odvojen od zem lje i proizvoda svoga rada, to
n ije m oglo osta ti bez p osljedica po proizvodnju. Seljak je
poeo sm a n jiv a ti p roizvodnju na n a tu ra ln i nivo. Godine
1949. u itavoj z e m lji zasijano je ( ...) m a n je nego 1948.
godine za o ko pola m iliona h e ktara ( ...) , nije bilo ni do
v oljno interesa za sijanje.
S e lja k sa d o h otkom iznad 50.000 d in ara plaao je 18.000
d in ara poreza, a se lja k s d ohotkom ispod 16.000 din. plaao
je 435 din ara. O trim progresivnim porezom relativno boga
tiji se lja k d e stim u lira n je za p roizvodnju, a sirom ani,
p rak tin o osloboen poreza i d ru g ih obaveza, znatno je
po boljao svoj m a te rijaln i poloaj, p a se zato u veini nije
htio, u sp rk o s svim apelim a i prisilam a, zaposliti u in d u striji.
N egativan odnos i o tp o r se lja k a p rem a p lan sk im m jeram a
vlasti izazivali su poveanje prisile, a ova jo veu pasivizac iju se lja k a u proizvodnji krug se, dakle, poeo zatvarati.
Na selu je sve vie rasta o o tp o r p rem a vlasti.
Svi p roblem i u vezi sa p o ljopriv red o m i selom zaotrili
su se p o slije R ezolucije In fo rm b iro a. Vidjeli sm o da je u
1948. i 1949. godini dolo do prave eksplozije u zapolja
va n ju u 1948. godini zaposlilo se u d ru tv en o m sek to ru
novih 450.000 ljudi, a u 1949. godini 473.000. A rm ija je bila
sn a tn o poveana. I n d u s trija je zah tijev ala od poljo p riv red e
vie sirovina. Tako je p o ljo p riv re d a sve vie p o sta ja la glavni
ekonom ski, a seljatv o glavni politik i p ro b lem P artije. Ve
197

je reeno u em u je se lja tv o bilo d o k trin a rn i pro b lem .

Tom e jo d o d a jm o da je ne m ali dio ru k o v o d stv a K PJ sm a
tra o da je k o lek tivizacija jed in o tra jn o rje e n je i d a bi
takvo rje e n je , p o re d ostalog, bilo i veliki p rilo g opovrgav a n ju kleveta, lai i optu b i CK SK P (b).
Trei plen u m CK K PJ, n a k o n analize p o sto je e situ a
cije, ja n u a ra 1949. godine donio je d ire k tiv u P a rtije da se
p ris tu p i kolektivizaciji sela. Do ta d a se b ro j se lja k ih ra d
nih z a druga (SRZ) k re ta o ovako: 1945. godine 14; 1946. go
dine 280; 1947. godine 638; 1948. godine 1.217. N ak o n d irek
tive CK KPJ da se p o k ren e kolektiv izacija, ve u 1949. go
dini b ro j se lja k ih ra d n ih z a d ru g a poveao se n a 6238, a u
1950. godini n a 6.913.
M eutim , teh n i k a baza kolek tiv izacije b ila je m ini
m alna. T ra k to ra je u k u p n o bilo 4.530. Da je to m alo, vidi
se, na p rim je r, iz u sp o re d b e sa 1964. godinom k a d a ih je bilo
40.284. K olektivizacija sela 1949. godine ilu s tra c ija je protiv u rje n ih a k c ija toga raz d o b lja . N aim e, o d lu k a o k o lek ti
vizaciji je izraz e ta tis ti k e k oncepcije, a ve polovinom 1949.
doi e do p rv ih znakova n a p u ta n ja e ta tiz m a k ao p u ta
d ru tv e n o g razvitka. Ve p o tk ra j 1949. i to k o m 1950. godine,
CK K P J p o in je da z a u sta v lja k a m p a n ju ko lek tiv izacija.
B roj se lja k ih ra d n ih z a d ru g a 1951. godine n e to o p ad a
(6.804), dok 1952. godine naglo se s m a n ju je n a 4.225, a 1953.
godine n a svega 1.165. O sta ta k se p o step en o , uglavnom ,
tra n s fo rm ira u p riv re d n a p oduzea n a siste m u rad n i k o g sa
m o u p ra v lja n ja.
P okuaj kolektivizacije se lja tv a u Ju g o slav iji, dakle,
n ije uspio, u sp rk o s ogrom noj e n e rg iji i velikim sred stv im a
k o ja su uloena. S e lja tv o je n ek o lik o go d in a p laalo da
n a k in d u strija liz a c iji zem lje u o b lik u m a ka za cijena, n a tu
ra ln ih obaveza i si. i d o sta b rzo je rea g ira lo pasiv n im o tp o
ro m i s m a n je n je m p roizvodnje. P o slije 78 godina p o liti
kih n a p o ra K o m u n istik e p a rtije d a o v lad a seljatv o m
(1945 1952), da ga kao o sta tak k a p ita liz m a lik v id ira, digla
je od te n a m je re ru k e i sve se vratilo n a p rv o b itn o stan je.
P re m a tom e, a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk i, p a ni bilo koji
drugi sistem , n ije bio sp o so b an da za svega nek o lik o godina
lik v id ira p rim itiv n u , ra s c je p k a n u sitn u p o ljo p riv re d n u p ro
izvodnju i da veinu se lja tv a p re b a c i u in d u striju i dru g e
v an p o ljo p riv re d n e d je la tn o sti.
198

Iak o h isto rijsk i nem inovan, a drutveno progresivan,

velikodravni centralizam n ije odgovarao k a ra k te ru vie^
nacionalne s tru k tu re Jugoslavije. On je, zapravo, izraz oi
glednih p ro tu rje n o sti kada su u p ita n ju m eunacionalni
odnosi. N aim e, K PJ izgradila je Jugoslaviju na principim a
federalizm a, a istovrem eno je ostvarila to taln i centralizam ,
kakav kapita listi k a dru tv e n a s tru k tu ra nije u sta n ju da
izgradi. O dm ah tre b a d odati da ovaj centralizam nije bio
ostvaren na te tu bilo koje nacije, to je p o tpuno razum
ljivo kada se im a u vidu h isto rijsk a injenica da je KPJ,
zapravo ro en a u b orbi pro tiv velikosrpskog hegemonizm a i velikohrvatskog separatizm a, p a zato nije ni mogla
voditi p ro srp sk u ili p ro h rv a tsk u politiku. N aprotiv, ona je
svim sredstvim a vodila i nastavila tra d icio n aln u b o rb u za
ravnopravne m eunacionalne odnose u Jugoslaviji.
O b janjenje za ovu neloginost nalazi se u tom e to
je centralizam h isto rijsk i bio neizbjean. On je bio conditio
sine qua non o d b ran e novostvorene v lasti i tekovina revolu
cije, on je bio neophodno sredstvo u bo rb i pro tiv klasnog
nep rijate lja , sredstvo o d b ran e ugroene nacionalne nezavi
snosti. Zato je n acionalna afirm a c ija bila p o d re en a pomenutim ciljevim a, klasno je im alo p rim a t p red nacionalnim .
Potiskivanje nacionalnog p ita n ja, tanije, nacionalne
afirm acije, p o sljedica je i veom a tek ih iskustava u tek
zavrenom ratu . M eunacionalni sukobi u Jugoslaviji im aju
najtrag i n iji bilans, kakav n ije po znat u novijoj h isto riji
Evrope. Svako javno p o k re ta n je takve d isk u sije nuno bi
se negativno odrazilo na tek teko stvorene odnose povje
ren ja izm eu n a ro d a i na ro d n o sti u Jugoslaviji u toku revo
lucije. D iskusiju je m ogla tad a p o k re ta ti sam o poraena
k ontrarevolucija.
T otalni ce n tra listi k i sistem zasnovan na p rin cip u hije
rarh ijsk e su b o rd in acije, stvorio je fed eraln u dravu, p oliti
ku, k u ltu rn u i p ro sv je tn u organizaciju, fo rm ira n a su cen
tra ln a rukovodea savezna tije la za sve o b lasti drutvenog
ivota, poev od nekoliko sto tin a g eneralnih d irek cija za
rukovoenje priv red o m , p rek o b ro jn ih politik ih ru k o v o d sta
va, do saveznih fo ru m a za s p o rt i zabavu.
U pogledu d aljeg rje a v an ja nacionalnog p ita n ja, Tev&
lu cionam i eta tiz a m je bio p ro tiv rje an . N aim e, revolucija je
199

p rin c ip ije ln o i u sta v n o rje a v ala i rije ila nacio n aln o p ita n je
u Jugoslaviji. Taj ne rije iv i jugo slav en sk i p ro b lem je ne
sam o re s p e k tira la nego je i izgraivala nacio n aln i suvereni
te t (nacionalne oru a n e snage, n a c io n aln a p o litik a tijela
itd.) u ok v irim a fed erativnog dravnog u re en ja. Ali su cen
tra lis ti k i d rutveno-politiki siste m i e ta tisti k a ekonom ska
s tr u k tu ra stvorili izrazito c e n tra liz ira n u saveznu dravu, u
ko joj su re p u b lik i o rgani bili m anje-vie izvrioci odluka
v rh a fed eracije, fo rm ira n o g od p red sta v n ik a svih n aro d a
Jugoslavije. C entralizam je u to do b a bio uglavnom p ro g re
sivno i n uno rje e n je . V alja d o d a ti i to da su nacije sa
svojim k a d ro m i u to m raz d o b lju , iako d onekle ogrania
vane i sp u ta v a n e c e n tra listi k o m p o litik o m s tru k tu ro m , u
svojim o k v irim a o stvarivale m noge sa m o staln e politike,
socijalne, ek o n o m sk e i k u ltu rn e fu n k cije. U sprkos tom e,
a d m in istra tiv n i p e rio d nosio je u sebi i m noge o p asn o sti za
m e u n a c io n aln e odnose ko ji su se oitovali u slijedeem :
a) u ek onom ici, m e u re p u b lik am a , p oela se o tv ara ti
b o rb a za re d is trib u c iju c e n tra liz ira n o g n acionalnog d o hotka;
b) c e n tra liz ira n i viak ra d a u fed e ra c iji bio je podloan
su b je k tiv isti k im k rite rijim a alokacije;
c) sta ln o je bila p ris u tn a rea ln a m o g u n o st fav o riziran ja
je d n ih n a ra u n d ru g ih n a cija;
d) nac io n a ln a p o liti k a tije la sv o en a su esto n a razin u
p u k ih izvrilaca o d lu k a c e n tra .
Iz navedenog se lako m oe za k lju iti d a je cen tra listi k a
e ta tis ti k a p olitiko-ekonom ska s tr u k tu ra u svojoj b iti bila
ne sp o jiv a s nac io n a ln o m rav n o p ra v n o u , o so b ito ako bi d u lje
tra ja la .
I, k onano, u p ro ce su e ta tiz a c ije d ru tv a , k ad a je for
m ira n sveopi dravno-svojinski m onopol n ad sred stv im a za
pro izv o d n ju , k ad a je cije la p riv re d a Jug o slav ije b ila organi
zira n a u je d a n ogrom ni poslovni sistem , stv o re n a je osnova za
p re tv a ra n je u p rav lja k e s tr u k tu re u o tu en i sloj u p rav lja a
ko ji bi s v rem enom isk lju io rad n e m ase iz u p rav ljan ja
d ru tv e n im poslovim a.
R ukovodei, odnosno u p rav lja k i sloj d ru tv a m ini
s tri, naelnici, d ire k to ri, efovi, oficiri itd. sloj koji je,
po prilici, m ogao im a ti s to tin ja k h ilja d a lju d i, tek se form i
ra o i iziao iz red o v a ra d n ik a i s e lja k a i d ru g ih siro m an ih

200

i sre d n jih slojeva i nije im ao vrem ena da se odvoji od

naroda. On jo n ije izgradio svoj poseban stil ivota, nije
razvio sistem m a te rijaln ih i slinih privilegija, u p rav ljan je
m u jo n ije postalo poziv, ve revolucionarna funkcija. U
stvari, na svojim zadacim a vie se rtvovao od irih naro d
nih m asa. Poznato je da m nogi rukovodioci godinam a nakon
osloboenja nisu im ali ni dnevni, ni nedeljni, ni godinji
odm or. To, m eutim , n ije bio sluaj sa radnicim a. Po zala
ganju, revolucionarnom aru i entuzijazm u, rukovodei sloj
je vie odskakao od m asa i vie se rtvovao, vie je dopri
nosio. Zato je sam o form alno rukovodei sloj bio ono to
danas nazivam o biro k racijo m . Faktiki, on to nije bio. Bio
je glavna revolucionarna snaga jugoslavenskog d ru tv a
rtvovao je svoje line interese, p rije svega, drutvenim
ciljevim a, onako kako je K PJ odred ila te ciljeve. To je stva
ralo v rstu d ru tv e n u povezanost te u tom sm islu i u tom
odnosu nije ni bilo ja ih k o nfliktn ih situ acija. Dodajm o da
se rad n i k a k lasa tek oslobodila vlasti kapitalista-poslodavaca i da se u tom tre n u tk u nalazila u revolucionarnom ras
poloenju. Pa i seljatvo, p ritis n u to otk u p o m , i dajui ak
i o ta r o tp o r, s m a tra lo je to p rivrem en o m m jerom . In teli
gencija je b ila m a lo b ro jn a i m anje-vie je p rih v atila ideje
revolucije. Tako je bio stv o ren visoki stu p a n j politike hom o
genizacije u o bliku N arodnog fronta.
M eutim , ova teza n ije ta n a u d in am ino-historijskom
sm islu rijei. N aim e, po sto ja la je, i ve se ispoljila ten d en cija
n a s ta ja n ja p ro tiv rje n ih in te resa i razv ijan ja novog drutve
nog k o n flik ta i ta ten d e n c ija bila je zakonitog znaaja.
E ta tistik i p ro d ukcioni odnosi, dakle, s tv a ra ju au to k ratsko-biro k ratsk i u p rav lja k i sistem , iji je stu b snana, operativno-rukovodea uloga p a rtije in te g rira n a s dravnim apa
rato m . U pravljaki a p a ra t b d ije nad svakim ovjekom , po
duava ga, k ritiz ira , kanjava, vri m oralno-politiki p ritisa k
n a njega.
O rgani drave i para d r a v n i organi k o je je stvorila revo
lu cija po step en o i sve vie m onop o liziraju p ravo na u prav
lja n je d ru tv e n im poslovim a i na k ra ju se u sp o stav lja autok ratsk o -b iro k ra tsk i duh, p rincip, stil i m etod rada. To je,
u izvjesnom sm islu, po n a v lja n je h isto rijsk o g procesa na
s ta n k a drave, izvedeno p rek o noi. Taj pro ces se zavr

201

ava p re tv a ra n je m rev o lucionarno g ruk o v o d eeg slo ja ti

u p rav lja k i b iro k ra ts k i sloj, d o m in a n tn u d ru tv e n u silu, od
vojen u od m asa. J e d n o m rje ju , rev o lu cio n arn i eta tiz a m u
Jugoslaviji odigrao je p ro g re siv n u d ru tv e n u u logu je r je
o sigurao sve tekovine revolucije. Ali, izrazio je i zak o n itu
ten d e n c iju da se p retv o ri u p o tp u n i b iro k ra ts k i sistem , koji
bi doveo do novih i oz b iljn ih p ro tiv rje n o sti u jugoslaven
skom d ru tv u .

II

KOMUNISTIKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

U RAZDOBLJU IZGRAIVANJA OSNOVA
SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA U
JUGOSLAVIJI (1948 1953)

U jek u danononog rad a na ob

novi zem lje i izvravanju zadataka
Petogodinjeg plana, u vrijem e kad
su se za sto tin e o b jek ata privredne
izgradnje (tvornice, elektrane) gra
dila naruen a p o stro jen ja u SSSR,
CSSR, P oljskoj, M aarskoj, iznena
da je dolo do n apada kom unisti
kih p a rtija In fo rm b iro a na K om unistiku p a rtiju Jugosla
vije. Taj n a p a d je, na prvi pogled, bio neoekivan, za mnoge
i nem ogu: cijeli svijet je znao da je Jugoslavija bila n aj
isk re n iji i n ajo d a n iji saveznik SSSR-a. Ali pokazat e se da
sukob n ije ni a p su rd a n ni neoekivan sazrijevao je vie
godina. K licu je zaeo jo p rije i staln o je razvijao u toku
i p o slije revolucije.
U sklopu p rip re m a n ja hladnog ra ta s o bje strane, Sta
ljin i vrhovno rukovodstvo sovjetske drave rijeili su, kra
jem 1947, da uine odluan korak ka dom inaciji nad Jugo
slavijom . To se dogodilo u vrijem e opasnog zaotravanja
odnosa izm eu SSSR-a i Zapada, to e ubrzo dovesti do
fo rm ira n ja dva a n tagonistika bloka i do veom a zategnutog
sta n ja punog opasn o sti od izbijanja novog svjetskog rata. U
okviru svega toga su i Staljinova n a sto ja n ja da stvori lager
socijalistikih zem alja i obezbijedi p o tp u n u k o n tro lu nad
vanjskom p olitikom i u n u ta rn jim razvitkom socijalistikih
zem alja.
K urs d o m inacije nad Jugoslavijom nije se mogao spro
vesti. N aiao je to je razum ljivo ve prvog dana na

Napad
komunistikih
partija (lanica Inform
biroa) na KPJ, ekonom
ska blokada, politika
Izolacija, pritisak SSSR-a
i ostalih zemalja so
cijalistikog lagera na
Jugoslaviju

203

otpor. Na elu Jugoslavije sta ja lo je ru k o v o d stv o revolucije,

rukovodstvo K om unistike p a rtije , in sp irisa n o k o m u n isti
kom etikom , n e pom irljivom sa d o m in acijo m kao odnosom
m eu kom unistim a. M eu p a rtija m a m o ra v lad ati du h otvo
renosti, jed n a k o sti, inte rn ac io n a listik e so lid arn o sti, do b ro
n a m je rn o sti. Za rukovodstvo K PJ, p o d ozrivost, zlonam jern ost, d om inacija m eu ko m u n istim a je nezam isliva. To su od
nosi klasnog d rutva. Po toj etici, i odnosi m e u zem ljam a
na ijem su elu k o m u n isti m ogu b iti sam o b ra ts k i i rav n o
pravni. Osim toga, etvorogodinja b o rb a i o sloboenje zem
lje v lastitim snagam a rodili su oprav d an ponos. V o ljeti svoj
n a ro d prva je dunost kom unista. U ime takve revolu
cionarne etike, rukovodstvo K PJ je, m anje-vie, otvoreno
iznosilo sov jetskom ru kovodstvu sve to je om etalo b ratsk e
i ravnopravne odnose. Zbog toga, ve a u g u sta 1946. godine,
Jugoslavija n ije p rista la na osnivan je m jeo v itih sovjetsko-jugoslavenskih d ru ta v a je r bi to dovelo ju g o slav en sk u
s tra n u u n e ravnopravan poloaj. Iz istih razloga Jugoslavija
je odbila stv a ra n je m jeovite banke. Do n e slag an ja je dolo
i u vezi sa poloajem i rad o m so v jetsk ih v o jn ih i civilnih
stru n ja k a sa slubom u Jugoslaviji. Sve u svem u, bilo je
dovoljno znakova da jugoslavensko ru k o v o d stv o nee p rih
va titi nikakve druge odnose sa SSSR osim rav n o p rav n ih .
K ada se uv jerio da m u m irn im p u tem d o m in acija n ad
Jugoslavijom nee u sp je ti, S ta ljin se odluio n a m oralno-politiki, ekonom ski i dravni p ritisa k . V jerovao je da e
brzo slom iti o tp o r jugoslavenskog ru k o v o d stv a, ra u n a ju i
na a u to rite t sovjetske i dru g ih p a rtija u sv jetsk o m k om u
nistik o m p o k retu . T reba sam o podii o p tu n icu p ro tiv ru
kovodstva K PJ i FN R J i o k rivljen i e p rizn ati, a zatim
u s tu p iti vlast novom ru kovodstvu k oje e b iti p o slu n o
tak o je predviao S ta ljin . A kciju je zapoela vlada SSSR:
18. m a rta povukla je sve sovjetsk e vojne, a su tra d a n , 19.
m a rta 1948. godine, i sve civilne stru n ja k e , uz o b jan je n je
da su oni u Jugoslaviji okrueni n e p rija te ljs tv o m . U svoj
stvu p red sje d n ik a vlade FN R J, Josip Broz T ito je odm ah, 20.
m a rta 1948. godine, sovjetskoj vladi pism om ukazao na neosnovanost i traio raz ja n je n je s tv a rn ih razloga za povlaenje
sovjetskih stru n ja k a , upozoravaju i na te tn o s t takvih po
s tu p a k a so vjetske vlade. K ao odgovor, 27. m a rta 1948.godine,
204

dola je u pism u CKSKP(b) C entralnom ko m itetu KPJ nova

optuba sovjetske vlade. C entralni k om itet KPJ se optuuje
da skriveno od naroda i P a rtije vodi a n tiso v jetsk u politiku,
a K om unistika p a rtija Jugoslavije da se u lju ljk u je tru
lom o p o rtunistikom teorijom m irnog urastanja kapitali
s tikih elem enata u socijalizam , da se rasp lin jav a u N arod
nom fro n tu itd. C entralni kom itet KPJ je na plen arn o j sjed
nici od 12. i 13. aprila 1948. godine odbio optube CK
SKP(b). U ime CKSKP(b) S taljin d M olotov su, 4. m aja 1948,
u putili drugo pism o, u kom e se op tu b a p ro iru je i p rije ti
dravnom akcijom . C entralni kom itet KPJ je 9. m aja 1948.
godine odbio i taj napad, nakon ega su sve kom unistike
p a rtije In form biroa, 28. ju n a 1948, donijele Rezoluciju o
sta n ju u K om unistikoj p a rtiji Jugoslavije. U n jo j se istie
da koncepcija K PJ vodi Jugoslaviju u obinu b u rlo a sk u re
p u b lik u i pozivaju zdravi lanovi KPJ da p rin u d e ruko
vodstvo da napusti p o litik u k o ju je do sada vodilo. Ve
s u tra d a n , CKKPJ je objavio zajed n o sa ovom R ezolucijom
i izjavu u kojoj od b ija n ap ad K om inform a kao neosnovan,
netaan i nepravedan. D onesena je o d lu k a o sazivanju Petog
kongresa P a rtije za 21. ju l 1948. godine.
Povodom Rezolucije In fo rm b iro a o d ran e su sto tin e
hiljad a p a rtijsk ih , frontovskih, sindikalnih, om lad in sk ih i
d rugih sa sta n a k a i n aro d n ih zborova. Z em lja se, m oglo bi
se rei, digla na noge. O tpor laim a i k levetam a shvaao se
kao p ita n je line i nacionalne asti graama Jugoslavije.
Peti kongres K PJ odran je od 21. do 28. ju la 1948.
godine u B eogradu. N a K ongresu je 2.344 delegata zastupalo
468.175 lanova KPJ. Sedam d an a tra ja la je rasp ra v a o
p rip re m i i izvoenju, au te n ti n o sti i o rig in aln o sti socijali
stike revolucije u Jugoslaviji, o bo rb i za s tv a ra n je i izgrad
n ju n a rodne vlasti, o prvim godinam a p o slije ra tn o g razvitka.
U rasp ra v a m a je preovlaivala m isao o a u te n ti n o sti ju g o
slavenskog p u ta u socijalizam , ali i o tom e da je on dio
svjetskog k o m unistikog p o k re ta n a elu s K o m u n istik o m
p a rtijo m SSSR-a. N a K ongresu je, p rv i p u t p o slije Vukov arskog k ongresa, d o n ije t novi P ro g ram . Delegati su jed n o
205

d uno odbili R ezoluciju In fo rm b iro a kao netonu, nepravil

nu i neopravdanu.
N akon Petog kongresa o drani su u to k u 1948. i u poet
k u 1949. godine rep u b lik i p a rtijs k i kongresi; svi su jed n o
d u n o pruili o tp o r p ritis k u p a rtija In fo rm b iro a. Tim e je
p rvi n a p a d S ta ljin a na Jugoslaviju p re trp io neu sp jeh . Ko
m u n isti k a p a rtija Jugoslavije dala m u je o tp o r u jed in ila
se oko Jo sip a B roza T ita i C entralnog ko m iteta.
Prvi S ta ljin o v pok u aj da ob o ri rukov o d stv o K PJ i
FN R J n ije uspio. Zato se odluio za to ta ln u ekonom sku blo
k a d u Jugoslavije, za d e m o n stra c ije v ojnom silom , za poli
ti k u izolaciju. S ovjetsko vrhovno rukovodstvo, n a elu
sa S ta ljin o m , ra u n a lo je d a e na taj nain izazvati priv
red n i slom Jugoslavije i tim e p rak tin o p o tv rd iti te o riju da
je izg ra d n ja so cijalizm a bez vrsto g oslonca na SSSR ne
m ogua. Ali K P J je u sp je la da o stv ari veliko jed in stv o na
ro d a i do b ije njegovu p o d rk u u toj zaista tek o j situaciji.
N apori n a ro d a Ju goslavije bili su izvanredni. Nivo ak u m u la
c ije n ije se sm io sm a n jiv a ti. In v estic ije u osnovna sred stv a
iznosile su 1949. godine 32% dru tv en o g proizvoda, 1950
33%, 1951 33%, 1952 32%. Izdaci za a rm iju n arasli su na
23% nacionalnog doh o tk a. P etogod in ji p lan se m o rao sm a
n jiti i p ro d u iti na jo jed n u , 1952. godinu.
P oslije to ta ln e b lokade ko ju je zaveo blok socijalistikih
zem alja, ju g o slav en sk a p riv re d a poela je izlaziti na zapadna
i d ru g a tr ita . N aravno, to je uzrokovalo u sp o ra v a n je tem
p a p riv re d n o g razvoja: tre b a lo je v rem en a za nove ekonom
ske ara n m an e . Z apadne zem lje su usp o stav ile ekonom ske
sp o razu m e sa Jugoslavijom , ali su ih uvjetovale o tp lato m
dugova, p la a n jem o d te te za svoju n a c io n aliziran u im ovinu
itd. U to m k riti n o m vrem en u zadesile su zem lju dvije veli
ke sue, 1950. i 1952. godine. To je jo vie otealo i onako
k riti n u s itu a c iju zem lje.
U b o rb i p ro tiv p ritis k a , e k ono m sk e b lo k ad e i politike
izolacije, K PJ je u sv je tsk im ra z m je ra m a o stala po tp u n o
usa m lje n a . J e d in u m o ra ln u p o d rk u dalo jo j je nekoliko
u sa m lje n ih li n o sti iz m e u n a ro d n o g rad n ik o g p o k reta.

206

Kao m ea d vaju h isto rijsk ih perio d a socijalistike izgradnje u

slavlji
nas u2 3 se 1948. godina: perioda
a d m inistrativ n o g u p rav ljan ja i pe
rio d a radnikog sam o u p rav ljan ja. Ta po d jela je tan a u to
liko to je 1948. godine odbijen idejno-politiki napad
S K P (b ) na K PJ i velikodravni p ritisa k vlade SSSR-a na su
veren itet Jugoslavije. Tim e je ostv aren a n a jh itn ija p retp o
stavka za d a ljn ji razvoj Jugoslavije kao sam ostalne i neza
visne socijalistike zem lje, slobodne u tra e n ju i pronalae
n ju puteva socijalistikog razvitka koji joj odgovaraju.
U vrije m e kad je S taljin, a zatim K om inform , zapoeo
n apad n a K PJ i n a nau zem lju, Jugoslavija je bila u jek u
obnove i u drugoj godini borbe za izvrenje Prvog petogo
dinjeg plana. Preko noi je na sta lo p o tp u n o novo stanje.
Prva rezolu cija In fo rm b iro a is tje ra la je KPJ iz svjetskog
kom unistikog p o k reta , a druga, o b jav ljen a novem bra 1949,
o tila je jo dalje, objavivi u svom naslovu da je Jugosla
ven ska ko m p a rtija u rukam a ubica i pijuna, tvrdei da je
Jugoslavija p o sta la p riv je sa k zap ad n o k ap italistik ih zem a
lja. K ako je zapadni blok drava ve o tp rije bio neraspoloen p rem a Jugoslaviji kao kom un istik o j zem lji, a sada i
itav blok isto n ih zem alja na elu sa SSSR-om poduzeo
to ta ln i i nevieni ekonom sko-politiki p ritisa k , Jugoslavija
se n ala u tekom poloaju.
U m jesto oekivane sv e stran e pom oi, stigla je n a jtea
osuda i p rije tn je . O tvoreni n ap ad In fo rm b iro a u ju n u 1948.
godine n a K o m u nistiku p a rtiju Jugoslavije bio je iznena
dan, snaan i b ru ta la n . Za svega nekoliko m jeseci dobio je
o grom ne raz m je re i p retv o rio se u h egem onistiki n ap ad gru
pe so cijalistik ih zem alja na so cijalistik u Jugoslaviju. Upu
en je i poziv n a ro d im a Jugoslavije da u s ta n u p ro tiv svoga
dravnog i p a rtijs k o g rukovodstva. Poduzete su veom a i
roke a k cije od to ta ln e ekonom sk e blo k ad e do u b aciv an ja
d iverzantskih g ru p a u z em lju s ciljem da se slom i o tp o r
koji je Jugoslavija pru ala staljinizm u .
Do su koba sa S taljin o m , K PJ nije m ogla tak o slobodno
razvijati svoju po liti k u m isao. Vii in teresi" svjetskog ko
m unistikog p o k re ta n isu priznavali slobodu tra e n ja vla
stito g p u ta u socijalizam u p ojedin im zem ljam a. Od svake
n acionalne p a rtije tra ila se p o slu n o st c e n tru n a elu sa
I S iok

S *

207

Staljin o m . K o m unistiki p o k re t Jug o slav ije u v ijek je m anje-vie dolazio u sukobe stakvim odn o sim a u m e u n a ro d n o m
rad n i k o m p o k re tu , ali takve odnose n ije m ogao da nadvla
da, to se odraavalo n a njegovu p o liti k u stra te g iju , po
sebno u jak o m p risu stv u so v jetsk e d o k trin e u p rv o m po
s lije ra tn o m raz d o b lju k ad a je K PJ k o n c ip irala k u rs d ru
tvenog raz v itk a u p rav c u dravnog socijalizm a. Sukob sa
S ta ljin o m sk in u o je taj tab u , a to je u b rzalo p ro ces tra
enja novih p u tova soc ija listik e izg rad n je u Jugoslaviji.
to se vie oitovao hegem on istik i k a ra k te r sta ljin i
stikog n a s rta ja n a Jugoslaviju, sve vie je u r u k o vo d stv u
K PJ sazrijevala spo zn a ja da se k o rije n i i u zro ci sta ljin isti
k e v a n js k e po litik e , odnosno nasrtaja na Jugoslaviju, nala
ze u d e fo rm ira n im u n u tra n jim d r u tv e n im od n o sim a u
SSSR -u. Z ato je ru k ovodstvo K P J poelo jo k riti n ije i
s v e stran ije, u d u h u klasik a m ark siz m a , p reisp itiv ati ne sa
m o so v je tsk o ve i vlastito dru tv o . T ako se p o step en o po
ela izgraivati nova id ejno-politik a k o n cep cija o daljo j
izg ra d n ji so c ija listik ih d ru tv e n ih o d n o sa u Jugoslaviji.
Sukob sa sta ljin iz m o m snano je p o tak a o p a rtijs k e k ad
rove na ra z m i lja n ja o svim p ro b le m im a so cijalistik e teo ri
je i p rak se . N a stalo je veliko in te reso v a n je za d jela M arksa,
E ngelsa i L enjina. N jihovo u e n je je p rih v aen o k ao jed in i
k rite rij ko ji m oe v e rific ira ti so v je tsk u i ju g o slav en sk u p ra k
su u izg ra d n ji novoga d ru tv a . G otovo iz d a n a u d an po
sta v lja lo se p ita n je za p ita n je m i traili se odgovori.
U brzo je zavladalo u v je re n je da ko n an i u s p je h o tp o ra
s ta ljin iz m u zavisi od negacije sta ljin isti k o g sistem a d ru
tvenih odnosa, i to ne sam o na rije im a ve p u tem p ra k
tine izg ra d n je d ru g a ijih d ru tv e n ih od n o sa u Jugoslaviji.
V la stita p ra k s a pokazivala je de fo rm ac ije u d ru tv e n im od
n osim a, d e fo rm ac ije koje su sam o s je n a svog m atin o g m o
dela. I k a d a su kadrovi, n a tem e lju v la stitih isk u stav a,
uoili ta sta ljin iz a m m oe do n ije ti, lak e je bilo p ru a ti
efik asn i o tp o r. Do tad a se b o rb a uglavnom k re ta la u okvi
r im a m o ra ln ih p rin c ip a: Oni n as k lev etaju , ali e jed n o g
dana u v id je ti da n e m a ju pravo.
O tvoreni su ho riz o n ti b o rb e p ro tiv staljin izm a, kao
m e u n a ro d n e d e fo rm ac ije rad n i k o g p o k reta , i b o rb e p ro tiv
sta ljin iz a c ije n a tlu v lastite z em lje i v lastito g d ru tv en o g
u re e n ja .
208

U radovim a koji su govorili o o p asnosti od biro k ratizm a

m oglo je biti, i bilo je, p retjeriv an ja , ali su u datoj situaciji
im ali veliku ulogu, je r je idejno-teorijsk a m isao irokog lan
stva K PJ do tada bila prilino sirom ana. Nove radove ru
kovodilaca K PJ, koji su sm jelo p o k retali stv arn e drutvene
problem e i davali na n jih odgovore, kadrovi i p a rtijsk o lan
stvo p rim ali su kao novi p u t u izgradnji socijalizm a.
Ti su radovi na ro ito o tvarali persp ek tiv u m laim p a rtij
skim kadrovim a.
Za neto vie od godinu d a n a rukovodstvo K PJ je, procjenivi tendencije drutvenog razvitka, dolo do odluke da
pro m je n i generalnu lin iju P a rtije u socijalistikoj izgradnji.
U kratko, odlueno je da se zaokren e n a p u t bo rb e za sa
m oupravni socijalizam .
S ukob K PJ S K P (b ) ru i fo rm ira n i sklop ideja, o rijen
tacija. sh v a ta n ja, ocjena, i p o m aljaju se, otv o ren ije pokazuju
ne rijee n e p ro tiv rje n o sti d rutven o g sistem a, prikrivene
u njegovoj prvoj fazi. U ovom raz d o b lju iskazani su mnogi
vani problem i: odnos p a rtije i klase, o dnos ro b n e proiz
vodnje i so cijalistikog razvoja, odnosi politike i ekonom
ske sfere dru tv a , p ita n je drave, ideologije i nain a ideo
lokog u tje c a ja n a drutvo.
U tra e n ju novih putova K P J se id ejn o i teo rijsk i v raa
izvornom m arksizm u-lenjinizm u, o slan jaju i se n a klasike
m arksizm a-lenjinizm a, pod njihovom ideolokom zastavom ,
KPJ prelazi iz o d b ran e u k o n tra n a p a d , o p tu u ju i Stalji
n a za n a p u ta n je tog uenja. K o m u n istik a p a rtija Jugo
slavije optuila je rukovodstvo S K P (b ) da je za vrijem e
Staljinove vlade S ovjetski Savez odveden u d ria vn i kapi
talizam , d a se so c ija listik a v last izrodila u vlast birokrat
s k e kaste.
In tenzivna ra z m ilja n ja rukov o d stv a K P J o novim pu
tovim a d rutvenog razvitka bila su kako om oguiti sam im
rad n ic im a da u p ra v lja ju poduzeim a. K rajem 1949. godine
B oris K idri i uro S alaj, p redstav n ici vlade i sindikata,
p o tpisali su U putstvo o o snivanju i radu radnikih savjeta
dravnih p riv re d n ih poduzea koje je 23. decem b ra 1949.
upueno svim glavnim od b o rim a sin d ik a ta u rep u b lik am a i
u 215 iza b ra n ih poduzea u k ojim a je tre b a lo o snovati prve
o rg an e rad n i k o g s a m o u p ra v lja n ja .
14

209

Ve je 27>>juna 1950. godine Savezna sk u p tin a do n ijela

O snovni zakon o u p ra v lja n ju drav n im p riv re d n im po d u ze
im a i viim p riv re d n im u d ru e n jim a od s tra n e ra d n ih ko
lektiva, p o p u larn o nazvan Z akon o p re d a ji tv o rn ica n a u p
ra v ljan je radnicim a.
P rilikom u s v a ja n ja O snovnog zak o n a o u p ra v lja n ju d r
avnim p riv re d n im poduzeim a i v iim p riv re d n im u d ru e
njim a od stra n e rad n ih kolektiva, Jo sip B roz T ito je podnio
ekspoze na z a sje d a n ju Savezne n a ro d n e sk u p tin e , izloivi
tom p rilik o m novu gen e ra ln u lin iju i k o n cep ciju K PJ o iz
g ra d n ji soc ija listik ih d ru tv e n ih o dnosa. O na je p red sta v
lja la neg a ciju e ta tis ti k e koncepcije. T itov ekspoze sadri
stavove ruk o v o d stv a K P J o osnovnim p ita n jim a izg rad n je
socijalizm a u Jugoslaviji. Jo sip B roz T ito je ista k a o da e
se K PJ u izg rad n ji so cijalistik o g d ru tv a u Ju g o slav iji s tro
go p rid r a v a ti p rin c ip a m arksizm a-len jin izm a. On naglaava
da je K PJ n a osnovu u e n ja klasik a m ark siz m a raz ra d ila
osnovne stavove o tri b itn a a k tu e ln a p ro b le m a ju goslaven
skog soc ija listik o g d ru tv a :
D onesena je o d lu k a d a p ro ce s o d u m ira n ja drave
pone odm ah.
G ovorei u tre n u tk u d o n o e n ja O snovnog zakona o u p
ra v lja n ju dravnim p riv re d n im pod u zeim a i viim p riv re d
nim u d ru e n jim a od s tra n e rad n ih ko lek tiv a, T ito je ista k a o
da njegovo d o n o e n je ne sam o da n ije p reu ra n jen o ve je
dolo i sa izv je sn im za k a n je n je m . A razloge za to za ka n je
n je treb a o b ja sn iti tim e to je naa p a rtija do don o en ja
fa m o zn e R e zo lu c ije In fo rm b iro a gajila su v in e ilu zije i su
vie n e k riti k i prim ala i presaivala k o d nas sve to se radi
lo i k a k o se radilo u S o v je ts k o m S a vezu, pa i ono to n ije
bilo u sk la d u s na im sp e cifi n im u slovim a, ni u d u h u na u ke
m a rk sizm a -le n jin izm a ( .. .) Ali m i sm o u p o sle d n je m asu
p re d u ze li na s v im lin ija m a m je r e da se p re sta n e s ta kv o m
p r a k s o m .. .
B udui d a K P J p r ije ti o p a sn o st da se in te g rira s d r
avnim a p a ra to m i tak o tra n s fo rm ira iz p a rtije rad n i k e kla
se u a p a ra t za p risilu (je r s p a ja n je m s d rav n im a p a ra to m
p o ste p e n o po in je d jelovati kao njegov dio slui se p ri
silo m ), ruk o v o d stv o K P J odluilo je d a se P a rtija d ista n c ira
o d a p a ra ta vlasti i o ja a kao p o liti k a p a rtija svoje klase.

210

 D ravni oblik d rutvene svojine sam o je privrem eni,

poetni i najnii oblik socijalistik e svojine. Dravna svo
jin a m ora se tra n s fo rm ira ti u dru tv en u pod upravom ne
p o srednih proizvoaa.
E kspozeom Josipa B roza T ita o rad n ik o m sam ouprav
lja n ju priv red o m zavravaju se gotovo dvogodinja razm a
t ra n ja o n a p u ta n ju eta tisti k e koncepcije i odreivanja
koncepcija d rutvenog sam o u p rav ljan ja. Tim e su ko n tu re
dugorone idejno-politike o rije n ta c ije K PJ uglavnom od
reene.
Prvi korad transformlranja dravno-centrali3 T

Osnovni k u rs p ro m jen a u pnivrednom sistem u je bio sve vea sam o staln o st poduzeda kao robnih
proizvoaa.
K ra je m 1950. godine, nakon to je rukovodstvo KPJ
utv rd ilo k u rs daljeg d rutvenog razv itk a na bazi postepenog
n a p u ta n ja dravne svojine i na bazi radnikog sam ouprav
lja n ja, B oris K idri je izloio m odel drutveno-ekonom skih
odnosa i p rivrednog sistem a. B oris K idri sm a tra nunim
oslo b a an je djelo v an ja z akonitosti ro b n e proizvodnje, to je
u duh u koncepcije sam o u p ra v lja n ja . M eutim , sm atralo se
da bi bez v rstih p lan sk ih p ro p o rc ija i zahvaanja gotovo
itave aku m u la c ije iz poduzea neizbjeno nastu p ila an ar
h ija u proizvodnji. Zato se poduzeu o stav lja dio akum ula
cije, ali sam o za drutv en i s ta n d a rd , za nagraivanje rad n ik a
iznad plaa i za u n a p re e n je proizvodnje u m anjem opsegu.
Na osnovi takvih teza o poloaju p riv red n ih poduzea
proizali su i stavovi o m akroorg an izaciji privrede i o to
kovim a uk u p n e dru tv e n e rep rod u k cije. Za rukovoenje
priv red o m zadrava se s ta ri dravni m ehanizam , ali se on
n a m je ra v a d e m o k ra tiz ira ti i d e e tatizirati. Kao to se u po
duzeim a, naim e, uz dire k c iju , k o n stitu ira ju i organi rad
nikog sa m o u p ra v lja n ja , radnik i savjeti i upravni od
bo ri tak o se i u dravnim organim a k o n stitu ira ju d ru
tveni organi. U AOR-ima (generaln e i glavne d irekcije kao
dravni org an i) s tv a ra ju se radnik i savjeti za via privred
na u d ru e n ja i za itave gru p ac ije i g rane privrede. Priv
red n o poduzee, dakle, pod upravom radnikog savjeta, priv
red n e g rupacije, odnosno via p riv red n a u d ru en ja pod up
rav o m sv o jih rad n i k ih sa v je ta i u p rav n ih o d b o ra i sa di
14*

211

rek c ijo m kao izvrnim organom , zatim rad n i k i sa v jeti po

g ran a m a p riv re d e za c ijelu Ju g oslav iju skica je m odela
nove organizacije za ruk o v o en je p riv red o m .
Isto v rem e n o s prvim p ro m je n am a u p riv red n o m , zapo
ele su izm jene i u p o litikom sistem u . Prvi p rak tin i vje
snik nove koncepcije o raz v itk u dru tv en o -p o litik o g sistem a
bio je Z akon o n a ro d n im od b o rim a, izglasan 28. m aja 1949.
godine. Taj zakon je p resje k ao b iro k ra tsk o -ce n tra listi k e ten
den c ije koje su teile da U pravu n a ro d n ih o d b o ra p retv o re
u e k sp o zitu ru a p a ra ta c e n tra ln ih o rg an a vlasti, a n aro d n i od
b o r u tijelo za s a n k cio n ira n je od lu k a c e n tra ln ih o rg an a u p
rave, fik sira ju i n a ro d n e od b o re kao jed in e i n a jv ie org an e
d ravne vlasti na svom e p o d ru ju .
P otpuna sam ouprava u p o k ra jin i, srezu i o p tin i p u te m
slu b e n ika k o ji se b iraju na osnovu o p teg prava glasa. Uki
da n je svih m e sn ih i p o k r a jin s k ih organa vla sti k o je im en u
je drava, taj Engelsov stav o lokaln o j sam o u p rav i je p o stao
id eja vodilja izm jen a u siste m u lok aln e sam o u p rav e.
Na osnovi id ejn o -te o rijsk ih pogleda o n u n o sti p ro cesa
o d u m ira n ja drave u p rije la z n o m p e rio d u p o d u zete su u to
k u 1949, 1950. godine, i k a snije, p ra k ti n e m je re na svim
s e k to rim a d ru tv e n o g ivota, oznaene k ao d em o kra tiza cija ,
decentralizacija i debirokratizacija.
M jere d e m o k ra tiz a cije bile su p o d ra n e o rg an iziran o m
id ejno-politikom d isk u sijo m i iro k o m k a m p a n jo m za
isk o rje n jiv a n je b iro k ra ts k ih sh v a a n ja i p o jav a u svim po d
ru jim a d ru tv e n o g ivota: dravno m a p a ra tu , dru tv en o -p o
litikim org an izacijam a, p rav o su u , k u ltu ri, p ro sv je ti, ra d
nim o dnosim a itd. Poduzete su opsene m je re p ro tiv b iro k
ra ts k ih priv ileg ija u k in u to je p riv ileg iran o sn ab d ijev an je,
ek o n o m ije, vile, o d m a ra li ta koje su uivale n ek e kateg o
r ije ru k ovodeih k a d ro v a i slubenika. Sve su te m je re bile
p ra e n e veom a iro k im i m asovn im id ejn o -p ro p ag an d n im
ra d o m , k oji je izloio b iro k ra tiz am sn an o j m o ra ln o j, poli
tikoj i id ejn o j kritici.
P araleln o s m o ralno-politikom k a m p a n jo m p ro tiv b iro
k ra tiz m a v rila se reo rg a n iz a c ija m eh an izm a u p ra v lja n ja
d ru tv e n im poslovim a. Pod u d a r je n a jp rije d ola savezna
d rav n a up rav a. P ra k ti a n z a d a ta k b io je d a se k v a n tita
tivno sm a n ji d ra v n a u p rav a n a n a jp o tre b n iji opseg i da
se, p a ra le ln o s to m ak c ijo m , ra z v ija ju o b lici d em o k ratsk o g

212

sudjelovanja g ra an a u organim a vlasti. U poetku 1950.

zaustavljen je d alji p o rast inovnikog ap arata, a zatim je
u organim a vlasti i rukovodstvim a drutveno-politikih or
ganizacija b ro j ljudi sm an jen za oko 100.000. Ukinuta su
neka m in ista rstv a , ili je sm anjen a p a ra t u njim a, a neki
poslovi iz njihove nadlenosti preneseni su n a nie dravne
organe.
Prva reorganizacija c en tralistik e savezne dravne u p ra
ve, izgraene u adm in istrativ n o m periodu, izvrena je ukazi
m a P rezidijum a N arodne sk uptine od 7. i 11. aprila 1950.
N eto p rije te reorganizacije (p o tk ra j 1949. i u poetku 1950.
godine) savezna vlada p red a la je niz priv red n ih grana lake
in d u strije (te k stiln a in d u strija , in d u strija koe i gume i si.)
pod rep u b lik u u p rav u , a ve 1950. je uinila to i sa ru d
nicim a ugljena i sa e le ktroprivredom . Istovrem eno su rep u b
like vlade pren ijele niz rep ublik ih poduzea pod u p ravu
lokalnih organa vlasti. N a p u ten je prin cip podjele privrede
na saveznu, rep u b lik u i lokalnu. Na osnovi tih m jera uki
n u ta su sva ona reso rn a m in ista rstv a koja su do tad a ruko
vodila poduzeim a m in ista rstv a elek tro p riv red e, ru d ar
stva, poljo p riv red e, um arstva, lake in d u strije, graevinar
stva, trgovine i sn a b d ije v an ja a njihovi poslovi su p rene
seni u nadlenost republika.
Ovom reorganizacijom zn atn o je sm an jen a o p erativna
uloga c e n tra ln e (savezne) ad m in istracije. U n u tar savezne
vlade osnovani su savezni sa v je ti za k o o rd in aciju privrednih
poslova.
U a p rilu 1951. godine izvrena je nova reorganizacija sa
vezne i rep u b lik ih vlada i jo vie je sm an jen a operativna
fu n k cija dravne uprave, na ro ito njezinih cen traln ih orga
na. Savezna vlada je p o slje d n jih 108 poduzea kojim a je
n e p o sre d n o rukovodila, p ren ijela u nadlenost republika,
ukinuvi sve e tiri dire k c ije koje je zadrala prilikom prve
reorganizacije. O rgani savezne vlade nisu vie operativno
rukovodili ni jed n im poduzeem u zem lji. Na saveznom ni
vou o stale su, za ope ra tiv n o rukov o en je, sam o Glavna di
rek c ija eljeznica, G lavna d ire k c ija p o ta, Glavna d irekcija
rjen o g sa o b ra a ja i Glavna d ire k c ija a e ro tra n sp o rta , ali ne
kao in tegralni dio vladinog u pravn o g a p a ra ta, ve kao visoko c e ntralizirane ekonom ske organizacije, u stv ari, p riv red n a
u d ru e n ja sa svojim ra d n i k im sav jetim a i up rav n im od
213

b o rim a . Ovom reo rg an izacijo m a p a ra t c e n tra ln ih o rg an a d r

avne u p rav e sm a n je n je za 4060%.
R eorganizacija vlada n a ro d n ih rep u b lik a izvrena je ta
koe u a p rilu 1951. godine. P oto je cje lo k u p n a p riv re d a
saveznog zna a ja u to k u 1950. i u a p rilu 1951. godine p ren e
sena u n a d lenost rep u b lik a, organ i u p rav e rep u b lik a p o
stali su na jv a n ija tije la za ruk o v o en je priv red o m .
U sk lad u s rad ik a ln o izm ijen jen im sh v aan jem o dravi,
k o ja se u to v rije m e tre tir a sam o kao sred stv o , p a i nuno
zlo, u ijem se m o nopolnom p oloaju vidi glavna i gotovo
je d in a o p a sn o st po rad n i k u klasu, kao i po d ru tv o u cje
lini, p oduzete su m je re da se izm ijen i poloaj o rg an a drav
ne vlasti. Tako je Z akon o n a ro d n im o d b o rim a zn a tn o p ro
irio a u to n o m iju lokaln ih organa. Oni su dobili ira p rav a
u poslovim a od ne p o sre d n o g zn a a ja za k o m u n aln i, socijal
ni, k u ltu rn i raz v ita k lokalne zajedn ice, kao i u d ru g im p o
slovim a koje vre. U k in u ta je h ije ra rh ijs k a p retp o sta v lje n o st
c e n tra ln ih lokalnim o rganim a. J a a uloga sa v je ta i k o m isija
n a ro d n ih o d b o ra, u k id a ju se izvrni o d b o ri n a ro d n ih o d b o ra
d a bi oja a la uloga plenum a, tj. iza b ra n ih o d b o rn ik a , uvodi
se in stitu c ija lokalnog refe ren d u m a , a firm ira ju se zborovi
b ira a i si.
U ovom ra z d o b lju K P J je, u sk lo p u a k c ija p ro tiv b iro k
ra ts k e sam ovolje, vodila b o rb u za u v r e n je zak o n ito sti.
U tom sm islu, na etv rto m p len u m u CK K PJ 1951. godine,
p o tv r e n a je za k o n ito st ra d a i sa m o staln o st p rav o su d n ih o r
gana. Plenum je ista k a o da se P a rtija m o ra b o riti za ja a n je
linih p rav a i sloboda g ra a n a . U d u h u tak v ih pogleda do
n esen je K rivini z a konik i uv ed en a s u d sk a k o n tro la a k a ta
d ravne up rav e.
I, na k ra ju , d ijelom kao re z u lta t svih p ro m je n a u p o
liti k o m i p riv re d n o m siste m u od 1949. do 1953. godine, koji
je tre b a lo i p rav n o sa n k cio n ira ti, a d ijelo m i rad i p o d stic a ja
d a ljn jim p ro m je n a m a u d u h u nove k o n cep cije K PJ o izgrad
n ji so cijalistik o g d ru tv a , N a ro d n a s k u p tin a je 13. ja n u a ra
1953. do n ijela U stavni zakon o o sn o v am a d ru tv en o g i po
litikog u re e n ja FN R J, k o ji je, u stv a ri, zam ijen io U stav iz
1946. godine.
Za osnovu d ru tv e n o g u re e n ja U stavni zakon je p ro
glasio d ru tv e n u sv ojinu i s a m o u p ra v lja n je proizvoaa. Po
ovom zakonu, m ije n ja se s tr u k tu ra Savezne i rep u b lik ih
214

skuptina. U stanovljena su u n jim a vijea proizvoaa. Sa

vezno vijee sastavljeno je od dvije v rste poslanika, onih
koje b ira ju neposredno birai i onih koje iz redova svojih
lanova b ira ju republike sk u p tin e i sk u p tin e autonom nih
jedinica (V ojvodine i K osm eta) i koji p red sta v lja ju te re
publike i a u tonom ne jedinice. Tako je sauvano jezgro ra
nijeg Vijea na ro d a u okviru Saveznog vijea. Vijee pro
izvoaa b irali su p o sredno b irai zaposleni u proizvodnji,
tra n sp o rtu , trgovini. Uvedena je fu n k cija efa drave u licu
P red sjed n ik a R epublike i za prvog P red sjed n ik a izabran je
Josip Broz Tito. Kao izvrni politiki organ Sk u p tin e uve
deno je Izvrno vijee u m je sto ran ije vlade, da bi se jae
istakao rad n i k a ra k te r i prin c ip sk u p tin sk e vladavine. Sve
ove pro m jen e u politikom sistem u im ale su za cilj prevazilaenje tra d icio n a ln ih odnosa, k ateg o rija i ustan o v a dravne
vlasti, i sp reav an je ten d e n c ija ka sta ljin isti k o m despotizm u i liberalnoj gra an sk o j d em ok raciji.
U sklopu koncepcije o izgradn ji sam oupravnog d ru tv a
rukovodstvo KPJ je i o ulozi P a rtije u prelaznom periodu
dolo do novih pogleda. U m jesto kad ro v sk e p a rtije kao
organizacije stvorene u tekim ilegalnim i ratn im p rilik am a,
organizacije iji lanovi i u b je u ju , ali i d irig ira ju , nose i
sam i veliki tere t, ali i od dru g ih zah tijev aju da tak o ine
dolo se do u v je re n ja o nunosti tra n sfo rm ac ije KPJ u or
ganizaciju ko ja bi b ila ideoloka i p o litik a avan g ard a rad
nike klase i d ru tv a u cjelini.
D jelom ino pod u tje c a je m tak v ih pogleda o ulozi Par
tije u prelaznom periodu, a djelom in o u elji da om asovi
svoje redove u b o rb i p ro tiv staljin izm a, v ra ta P a rtije su i
roko o tv orena svim a koji su p rih v atili novi k u rs KPJ. Od
polovine do k ra ja 1948. godine, dakle za p rv ih 56 m jeseci
sukoba sa In fo rm b iro o m , u P a rtiju je p rim lje n o vie od
80.000 novih lanova. K ra je m 1948. godine im ala je 530.812
lanova, ve k ra je m 1950. taj bro j je povean na 607.443,
k raje m 1951. na 704.617, a 30. ju n a 1952. godine na
779.382 lana. To znai da je za e tiri godine (1948 1952)
KPJ poveala svoje lanstvo za oko 63%. Oigledno je u
p ita n ju proces ko ji po step en o m ije n ja k a ra tk e r n ae P ar
tije.
N eznatan b ro j lanova P a rtije davao je o tp o r novom
k u rsu iako je z a o k re t 1948 1950. bio veom a o ta r. U tom
215

raz d o b lju o tp ad a li su o n i k o ji su s e so lid arizirali s Kom inform om . P rem a n jim a n ije bilo n ik akvog k o leb a n ja je r je
bila u p ita n ju su d b in a zem lje. N a jm a n je n eslag an je sa poli
tikom o tp o ra K PJ p ro tiv In fo rm b iro a i sv ak a k riti k a p rim
jed b a u tom pogledu k a njavala se isk lju e n je m iz P artije.
N ovu kon cep ciju o P a rtiji p rih v a tio je esti k ongres
K PJ, o d ra n u Z agrebu od 2. do 7. n o v e m b ra 1952. godine,
prom ijen iv i im e P a rtija u Savez k o m u n ista d a bi se i for
m alno d ista n c ira o od klasine p o litik e o rganizacije, poseb
no sta ljin isti k o g tipa, a to vie id en tific ira o s M arksovim
Savezom k o m u n ista. N a estom k o n g resu o d o b ren a je i p re
ciznije d e fin ira n a nova ko n cep cija K PJ: o d b aen je p u t koji
je vodio u dravni socijalizam , a prih v a e n a b o rb a za izgrad
n ju sam oup ravnog d ru tv a u Jugo slav iji.
K u rs m ije n ja n ja d ru tv e n e uloge K P J bio je c e n tra ln a
ta k a u p rav c u p ro m je n a politik o g sistem a. Isto v rem en o
K PJ razvija sa m o staln o st svih drutv en o -p o litik ih organiza
cija. U sk la d u s novim idejn o -te o rijsk im po g led im a n a d ru
tveni raz v ita k u p relazn o m p e rio d u , p o se b n a uloga n a m ije
n jen a je N a ro d n o m fro n tu . Ova m aso v n a viem ilio n sk a o r
ganizacija eli da se a k tiv ira kao jav n a p o liti k a trib in a , na
kojoj bi se m ogli isp o lja v a ti i raz li iti ideoloko-politiki
pogledi, n a ravno, sam o u o k v iru iro k o shvaenog socijali
zm a, im e bi se g ra a n im a p ro irile p o litik e slobode. U
sk la d u s ovim pogledim a, n a e tv rto m k o n g resu N arodnog
fro n ta fe b ru a ra 1953. godine. N a ro d n i fro n t m ije n ja naziv
u S o cijalistiki savez rad n o g n a ro d a Ju g o slav ije (S S R N J).
Prvi oblik privrednog sistema na osnovama rad
nikog samoupravljanja
(sistem stopa akumula
cije 1 fondova)

U to k u 1949. i 1951. godine definira n a je g e n e ra ln a lin ija d ru tv en o g

s a m o u p ra v lja n ja , a n a p u te n a eta
tis ti k a ko n c e p cija raz v itk a so cija
lizm a u Jugoslaviji.
Idejn o -p o litika ko n cep cija o p ro ce su o d u m ira n ja d r
ave nalagala je b itn e izm jene u d ru tv en o -ek o n o m sk im od
n osim a. Analiza stavova na jv iih fo ru m a i ru k o v o d eih li
no sti K PJ p okazuje da je shvaena p rije k a p o tre b a za izm je
nom e ta tisti k e ekonom ske s tru k tu re .
Id eja o ra d n iko m u p ra v lja n ju tv o rn ic am a znaila je
negaciju postojeeg ad m in istrativ n o -c e n tra listi k o g sistem a
u p ra v lja n ja p riv re d o m o d s tra n e drave: ta j siste m je is
216

kljuivao m ogunost da poduzeim a u p ra v lja ju radnici. Po

litika i ekonom ska afirm a c ija organa radnikog sam ouprav
lja n ja bila bi nem ogua bez m ije n ja n ja p ostojee etatistik e
ekonom ske s tru k tu re u kojoj, u toku 1950. i 1951. godine,
n isu n astale pro m je n e p rincipijelno g k a ra k te ra .
Uz ove i sline elem ente drutv en e situacije, a naro ito
uz oiti sukob i p ro tiv u rje n o st id ejn ih prin cip a radnikog
sam o u p rav ljan ja i postojeeg ekonom skog etatistik o g si
stem a, na p o tre b u m ije n ja n ja privrednog sistem a utjecali su
i krupni nedostaci u privrednom iiv o tu zem lje, pripisivani
starom , postojeem sistem u privre iv an ja. Razvijala se sve
vie ideoloka svijest da n eposred n i proizvoai, odnosno
p rivredna poduzea, p o stavljeni u adm in istrativ n o -b iro k ratski poloaj, nisu m o tivirani na p o tre b n u inicijativu za to
bolje poslovanje i to b o gatije sn ab d ijev an je trita. Na
protiv, dovedeni na s ta tu s u stano v a dravnog a p a ra ta, isp oljavaju sve one klasine k a ra k te ristik e koje p ra te svaku,
pa i socijalistiku" dravnu slubu: sp o ro st, neodgovornost
prem a dru tv e n im p o tre b a m a , ne z ain tere sira n o st, n eefika
snost itd.
P rom jene u p riv red n o m siste m u bile su, s jed n e stran e,
od interesa po o z d ravljenje priv red n e situ acije, a s druge
s tra n e bile su u v jet za politik u a firm a c iju novog k u rsa
drutvenog razvitka zem lje.
C entralni pro b lem bio je rasp o d je la vika rad a, rasp o
d jela dohotka, m ehanizam p ro iren e rep ro d u k cije. Jugosla
venska iskustva radnikog sa m o u p ra v lja n ja pokazala su to
na prvom korak u . K orelaciju izm eu sistem a rasp o d jele i
radnikog sa m o u p ra v lja n ja bila je veom a u sk a i vrsta.
Upravo na tom po lju leao je i osnovni pro b lem realizacije
novog p u ta u izgradnji socijalizm a. O to m problem u, kao
i o obliku u kojem se pojavio u n aim u v jetim a, klasici
m arksizm a vrlo m alo su pisali, a d o tad a n ja p rak sa nije
dala gotovo nikakva k o rje n ita rje e n ja .
Cvor svih p ro b lem a i odnosa u m ije n ja n ju po litik e i
ekonom ske s tr u k tu re i pro v o en ja novog k u rsa razvoja d ru
tvenih odnosa u zem lji, nalazio se u d e fin ira n ju prin cip i
jelnog odnosa p rem a djelo v a n ju ob jek tiv n ih ekonom skih za
konitosti. Ni jed a n k ru p an k o rak u razv o ju novog k u rsa, a
pogotovu njegova tra jn ija afirm a c ija , n ije bila m ogua bez
p o p u ta n ja a d m i n is t r a t i v n i h stega u p o slo v an ju poduzea a
217

u sm islu njih o v a slobodnijeg p riv re iv a n ja. Ali svaki k o rak

p re m a slo b o d n ijem d jelo v a n ju pod u zea n a tr itu lako se
i esto proglaavao re s ta u ra c ijo m o d n o sa tip i n ih za k a p ita
lizam , za k a p ita listi k e robno-novane odnose. J a k o tp o r
u tom e govori da je oslo b o e n je sv ijesti lju d i od e ta tisti k e
koncepcije c e n tra listi k o g p la n ira n ja p ro izv o d n je i d istri
bu c ije bio veom a sloen i teak proces.
N ije bilo lako p ro n a i k o n k re tn a rje e n ja u stv a ra n ju
p rivrednog siste m a a d e kvatnog tek stv o ren o m in stitu c io n a l
nom siste m u sa m o u p ra v lja n ja . Id ejn o -p o litik a ko n cep cija
z a h tijevala je da se to p rije pone sa n a p u ta n je m e ta tisti
ke e k onom ske s tru k tu re . M eutim , u toj fazi dru tv en o g
raz v itk a Ju g oslavije i da lje se s m a tra lo d a a k u m u la c ija tre
ba da bu d e u ru k a m a c e n tra ln ih o rg an a drave. to se tie
p la n ira n ja , sm a tra lo se da e pro iz v o d n ju ro b a p o tre b n ih
za tr ite b o lje p la n ira ti poduzea nego drav n i o rgani. Ali
da bi se p ri tak v im u v jetim a s p rije ila a n a rh ija u proizvod
nji, k o ja se a p rio ri p re tp o sta v lja la , od lu en o je d a drava
m o ra i d a lje v rsto d r a ti u svojim ru k a m a p riv re d n a k re
ta n ja o d re u ju i osnovne p ro p o rc ije u pro izv o d n ji, rasp o
d jeli i raz m je n i, z atim v isinu p latn o g fo n d a, a k u m u la c iju i
dru tv e n e fondove za sva poduzea.
Od u k u p n e m ase a k u m u la c ije poduzee je rasp o lag alo
m an jim iznosom , koji se k re ta o o d 2,8 do 16,8%, zavisno od
priv re d n e grane.
O c je n ju ju i iz d a n a n je retro sp e k tiv e novi p riv red n i
sistem uveden 1952. godine, m oe se lak o z a k lju iti da u
pogledu p rav a i sa m o staln o sti p riv re d n ih p o d u zea p ri od
re iv a n ju pro izv o d n je i rasp o d je le d o h o tk a, n ije uin jen o
m nogo. U m jesto z a d a tk a u n a tu ra ln o m o b lik u koji su do
1952. godine p o sta v lja n i poduzeu , novi p riv re d n i sistem ,
u m je sto d istrib u c ije roba, uvodi d istrib u c iju nov an ih m asa.
Poduzee je i d a lje im alo ta n e o k v ire u k o jim a se m o rala
raz v ija ti njegova p riv re d n a a k tiv n o st. Vee ili m an je zala
gan je kolektiva nije jo u vijek b itn o i n ep o sred n o u tje c a lo
na njegov m a te rija ln i poloaj drava je zahvaala gotovo
itav p rih o d iznad c e n tra ln o p ro p isa n ih p lata. P ro sto r za
zam ah s a m o u p ra v lja n ja i poslovne in icijativ e jo n ije bio
stvoren. Tek ga je tre b a lo stv a ra ti.
P rivredni sistem , osnovan na bazi d e ta ljn o g o d re iv an ja
svim p oduzeim a svih e le m e n ata d o h o tk a (v isin a platn o g
218

fonda, visina a k um ulacije i drugo), u b iti je e tatistik i pri

vredni sistem . P rije svega, osnovna i o b rtn a sredstva, cijeli
poslovni fond, jo uvijek se tre tira o kao dravna svojina.
To prak tin o znai da poduzee, ako je h tje lo u u vjetim a
k o n ju n k tu re poveati proizvodnju p o to trite trai robu
a sirovina na tr itu im a, ra d n a snaga i kap aciteti po sto je
to nije m oglo uiniti bez suglasnosti dravnog upravno-privrednog a p a ra ta. On m u je dodijeljivao o b rtn a sredstva
bez kojih n ije m ogue p ro iriti p ro izvodnju je r svaka po
veana proizvodnja zahtijeva d o d a tn a sred stv a. Investiciona
po litika o stala je gotovo po tp u n o izvan do m aaja rad n ih ko
lektiva i dalje u ru k am a dravnog priv red n o g ap arata.
Velike p red n o sti novoga p rem a s ta ro m sistem u su, m e
utim , neosporne. Ve sam a injen ica da poduzee, svojim
prih o d im a i rashodim a, n ije bilo u k lo p ljen o u dravni bu
det, ve je m oralo p o d m iriti d ru tv en e obaveze realizaci
jo m na tr itu , p rim o ra la je rad n e kolektive da proizvode
za p o tre b e tr ita i ono je poelo naglo oivljavati. Pokaza
lo se da i u uv jetim a jo uvijek k ru to g dravnog p lan iran ja
osnovne p ro p o rc ije poduzea m ogu b o lje zadovoljiti p o treb e
stanovnitva nego bilo kakvi planovi p ro izvodnje koje su
p o stav ljali dravni organi. Iak o je drava g a ra n tira la podu
zeu 90% platnog fonda kad zbog poslovnog n e u sp je h a ne
bude m oglo p o d m iriti plae svojih rad n ik a , ip ak je ono m o
ralo z ara d iti svoj dohodak b o rb o m za trite.
Z arada je poela zavisiti i o d u sp je h a poduzea, pa je
rizik realizacije na tr itu poeo p a d a ti ne sam o n a dravu
ve i na nep o sred n e proizvoae. Taj tre n u ta k je n astu p io
uvoenjem novog p rivrednog sistem a 1952. godine k ad a po
inje proces oslo b a a n ja proizvoaa o d n ajam n o g poloaja
prem a dravi.
Id ejno-politika koncepcija K PJ o rad n ik o m sam o
u p ra v lja n ju p o d sticala je da se p o etn e p ro m je n e u drutveno-ekonom skim odnosim a, izvrene p o etkom 1952. go
dine, nastave bre, sm jelije i do sljed n ije. K ritik i duh
rukovodstva KPJ p rocjenio je da su poetne p ro m jen e
sam o naele adm inistrativ n o -c e n tra listi k i sistem u p rav lja
nja dru tv e n im poslovim a. Polazei od te ocjene, rukovod
stvo KPJ je ub rzalo procese d a ljih tra n sfo rm ac ija u d ru tv e
nom sistem u.
219

Ve se p oetkom 1953. godine u p riv re d i Jug o slav ije

zavrava etvorogodinja sta g n a c ija , izazvana pon ajv ie to
talnom ekonom skom blokadom , i z a p o in je p o letn ija indu
s trijs k a proizvodnja, up rav o zah v alju ju i u v o en ju sam o
u p rav ljan ja . U rasp ra v a m a voenim 1953. godine o puto v i
m a daljeg raz v ija n ja d rutveno-eko n o m sk ih od n o sa, traen a
su rje e n ja za neka osnovna p ita n ja . J e d n o takvo p ita n je
odnosilo se na tre tm a n osnovnih s re d stav a za p ro izv o d n ju
k ojim a je i d a lje drava raspolagala i k o ja su b ila isk lju e
n a iz robno-novanog p ro m e ta tak o d a rad n i kolektivi nisu
im ali nikakvih p rav a da rasp o la u o snovnim sred stv im a.
Ovo je bio izraz tad a jo v ladajueg g led ita u SK J d a su
sred stv a za p roizvodnju sv ojina cijele d ru tv e n e zajednice.
M eutim , p o sta ja lo je sve o itije d a je u re e n je drav
nog u p ra v lja n ja osnovnim sre d stv im a u s u p ro tn o sti s p rin
cipim a radnikog s a m o u p ra v lja n ja i d a je ek o n o m sk i ne
racionalno, a i nem ogue, s tv o riti iole slob o d n o tr ite i
istovrem eno isk lju iti osnovna sre d stv a iz slobodnog p ro
m eta, iz ku p o p ro d aje , kao i o sta lih v rsta ro b a.
Polazei od tih sazn an ja, u 1953. godini o dlueno je da
se sre d stv a za p ro izvodnju p re n e s u n a slo b o d n o rasp o la
g an je rad n im kolektivim a. Poduzea su ih m ogla slobodno
p ro d av ati i kupovati, im e je p riv re d n i ivot p o sta o d ina
m iniji, fleksibilniji, racio n aln iji.
D rugo vano p ita n je, siste m p ro ire n e re p ro d u k c ije ,
zauzim a c e n tra ln o m je sto je r se n jim e, zapravo, d e te rm in i
r a ju stv a rn a p rav a proizvoaa u u p ra v lja n ju p riv red o m .
D iskusije o izm jenam a u p ro iren o j rep ro d u k c iji, o b an
k am a i si., pokazale su da p o sto je velike dilem e, to je om e
talo sm je lije prela en je sa siste m a d istrib u c ije i b u d e tira
n ja na sistem slo bodnijeg k re ta n ja d ru tv e n o g k ap itala"
po robno-novanim i k red itn o -m o n e ta m im z a k o n ito stim a.
P rista e slo b o d n ijih tr in ih o d n o sa z a stu p a le su gle
dite da tre b a d o p u stiti slobodno k re ta n je d ru tv en o g ka
p ita la" na bazi p re tv a ra n ja b a n a k a, kao u sta n o v a za rasp o
djelu k red ita, u p riv re d n e org an izacije k o je p r ik u p lja ju slo
b odna sre d stv a i p la s ira ju ih p rem a p o tre b a m a p riv red e,
ivei od u s p je h a u svom p oslov an ju . K a ra k te risti n o je
da su ti stavovi slini k o n cepciji o refo rm i b ankovnog si
stem a, ko ja e b iti izvrena te k p o etk o m 1965. godine. Ali
takva s u gled ita 1954. godine o d baen a s o b razlo en jem d a

220

bi njihovo p rovoenje bilo k o rak nazad. Zar to ne bi zna

ilo poeta k delovanja zakona prosenog profita, poetak
delovanja zakona kapitalizm a rek ao je M ilentije Popovi,
jed a n od tvoraca privrednog sistem a 1953. godine. Problem
je rije e n kom prom isno.
Po novim propisim a, koji su stu p ili na snagu u poetku
1954. godine, sred stv a p rik u p lje n a kam atam a na osnovna
sredstva, kao i sred stv a drugih izvora, slijevala su se u tzv.
opi jugoslavenski investicioni fond, a sluila su za kredi
tira n je investicija fik siran ih d rutv en im planovim a. Slini
investicioni fondovi fo rm iran i su u rep u b lik am a i lokalnim
organim a. S redstva iz investicionih fondova davala su se
kao kred iti onim in v estito rim a koji su nudili najb o lje uvjete.
F o rm iran je m saveznih, rep ublik ih i lokalnih investicio
nih fondova koji e egzistirati p u n ih jed an aest godina
sp re tn o je p ro n a e n a fo rm a kroz k o ju je drutvo, drava,
zahvaalo oko tri e tv rtin e svih sred stav a za investicije.
T ako se fo rm ira o relativno m oan d ru tv en i k ap ital u
ru k am a organa drave.
Obraun s liberallstlkim tendencijam a u
SKJ 1954. godine 1 pri
vremeno zaustavljanje
procesa deetatizacije

N akon sve novijih id e ja 1 p ro m jen a

d ru tv e n ih od n o sa u periodu od
1949. do k ra ja 1953. godine, k urs
d e m okratizacije d ru tv a uao je u
odlu u ju u fazu i svako zalijetan je
m oglo ga je ukoiti, oteati i priv rem en o zadrati. U tom
veom a intenzivnom procesu dem o k ratizacije, d ebirokratizacije i d eetatizacije, sve vee slobode rad a, m isli, shvaanja
i govora, po step en o su n a povrin u isplivavala razliita, pa
i d ija m etraln o s u p ro tn a gledita, od b iro k ra tsk ih do an a r
h isti k ih gledita, ko ja su traila i n a p u ta n je tzv. jedno
p a rtijsk o g sistem a, u stv a ri ra sp u ta n je KPJ.
N a elo novog tala sa koji je u sta o p ro tiv kom unistike
o rije n ta c ije u Jugoslaviji izbio je M ilovan ilas, jed an od
s e k re ta ra K om unistike p a rtije Jugoslavije. On se istakao
u idejn o j, m oralno-politikoj i pro p ag an d n o j bo rb i protiv
staljinizm a, ali je u v a tri te bo rb e po stao pro tiv n ik ideolo
gije m arksizm a-lenjinizm a. ilas je p ro p ag irao slobodu po
litikog organizovanja. U tom h isto rijsk o m tre n u tk u takva
sloboda b i p ru a la m ogunost obnove tek sruenog klasnog

221

dru tv a. N astupio je tre n u ta k u kom e se m o rala, u im e od

b ran e d rutvenog u re e n ja , voditi b o rb a p ro tiv prenagljivan ja u m ije n ja n ju d ru tv e n ih odnosa.
Sam o godinu d an a p oslije VI k o n g resa K PJ m o ralo je
doi do snane in terv en cije CK KPJ: n a I I I izv anrednom
p lenum u u povodu ra s p ra v lja n ja o ilasovom slu aju , 16.
i 17. ja n u a ra 1954. godine, pozvao je P a rtiju da se su p ro t
stavi antiso c ija listik im po jav am a i sh v aan jim a da su
m arksizam i nauni socijalizam z a sta rje li, d a ih tre b a re
vid ira ti itd., itd.
N ekoliko d an a p o slije I I I plen u m a CK SK J, n a p rv o m
za sje d a n ju novoizabrane Savezne sk u p tin e , p o dnosei 29.
ja n u a ra 1954. godine izvjetaj o ra d u Saveznog izvrnog
vijea u p ro te k le e tiri godine, Josip B roz T ito upozorio je
d a bi bilo ( . . . ) reakcionarno i te tn o za o sta ja ti u to m m ije
n ja n ju i ra zvitku , kao to bi bilo reakcionarno i te tn o zalije ta ti se u nepoznato, u ne k a kv e d o k trin a rn e i n eivo tn e
k o n stru k c ije , ko je su kao ta kv e ne sa m o osu en e da se raz
b iju o d ru tv e n u pra ksu , ve m o g u da na n esu o zb iljn e
te te n o rm alnom razvoju.
F ik sira ju i ta k u do ko je se u p o e tk u 1954. godine
dolo u razvoju d ru tv e n ih odnosa u Ju g o slav iji, u izv je ta ju
se kae: ( . . . ) H is to r ijs k a je injenica da su se sve p ro m je n e
( . . . ) povezale u jedan u osnovi p o sta v lje n i d o vren dru
tv e n i i p o liti k i siste m , k o ji je izraen i uvren n o vim
U stavom i d rugim za k o n im a i p riv re d n im p ro p isim a donijetim neposredno p o slije njega. N ije p o tre b n o p o seb n o istica ti
da e se taj s iste m ( . . . ) usavravati i u p o tp u n ja v a ti, a u
n e k im s v o jim m a n je ili vie va n im ta ka m a d jelim in o i
m ijen ja ti. A li taj novi u sta vn i po red a k da t je u sv o jim d ru
tv e n im i p o liti k im osnovam a k o je se ne m o g u m ijen ja ti,
o sim u pravcu svog o stvarivanja i usavravanja. Te osnove
ine te m e lj izgradnje socijalizm a i daljeg uvren ja i raz
v itk a jed n e stvarne, so c ija listi ke d e m o k ra tije u Jugoslaviju
O igledno je, dakle, da ruk o v d o stv o K P J, po seb n o Jo sip
B roz T ito, in sis tira n a tom e da se b u rn i p ro ces d ru tv e n ih
reform i, zapoet 1949. godine priv re m e n o u sp o ri, rez u lta ti
s ta b iliz ira ju i u v rste p rije svega p u te m o b ra u n a s lib era
listikim te n d e n c ija m a u k o jim a je bila k lica ko n trarev o lu cionarnog djelovanja.

222

na e ta p a u dru tv en o m razvoju,
su p ro ta n je d u h u istinske naro d n e revolucije, a posebno
nep rih v atljiv za Jugoslaviju kao vienacionalnu zajednicu.
Sloenosti Jugoslavije odgovara sam oupravni dru tv en i si
stem , je r on i po definiciji, a ne sam o po im plikacijam a,
p retp o sta v lja i razvija politiki i ekonom ski pluralizam u
obliku veom a iroke a u to n o m ije svih ek onom skih i politi
kih su b je k a ta, to e rei rad n ih , lokalnih i regionalnih za
jednica, a posebno m aksim alno m oguu politiko-ekonom sku
sa m ostalnost nacija, n a ro d a i n a ro d n o sti.
U ra z d o b lju od Petog kongresa K PJ, 1948, do estog
kongresa, 1952, rukovodstvo KPJ je stvorilo takvu id ejn u
koncepciju izg rad n je sam oupravn o g socijalistikog d ru
tva koja bi m ogla odgovarati p o m en u to j sloenosti Jugosla
vije. Osloncem na svoju sam o u p rav n u o rije n ta c iju , KPJ je
izvrila h isto rijsk u p re k re tn ic u s p u ta koji je objek tiv n o
vodio u sveopi dravno-svojinski i b iro k ra tsk i m onopol na
p u t bo rb e za sam o u p rav n i d e m o k ra tsk i socijalizam .
U svajanjem takve koncepcije n a sta la je ogrom na nesk la d n o st izm eu rea ln o postojeeg sistem a d ru tv en ih od
nosa koji su bili sagraeni na au to k ra tsk o -c en tra listik im
osnovam a i te nove idejno-politike k oncepcije KPJ u ijoj
osnovi je rad n i k o s a m o u p ra v lja n je i n a ro d n a d em o k racija.
Ova n e sra z m je rn o st je razum ljiva s obzirom n a to da je
bila u p ita n ju rad ik a ln a k ritik a svega p o stojeeg, izvrena
gotovo p rek o noi.
U svajanjem k o n cepta a n tie ta tisti k e , a n tib iro k ra tsk e re
volucije 1950. godine, o tvoren je p ro b lem teo rijsk o g i p rak
tinog znaaja: kako p re o k re ta ti pravce d ru tv en o g razvoja,
kakve su m ogunosti za o stv ariv an je sa m o u p rav ljan ja.
M islim o d a se sloenost h isto rijsk e dilem e p red kojom
je sta ja lo rukovodstvo K P J, je r ono je donosilo odluke, m o
e izraziti slijedeom fo rm ulacijo m : id ejn im i teo rijsk im
o p red je lje n je m K PJ je z a p rijeila p uteve resta u ra c iji ka
p italizm a i dravnog socijalizm a kao dvam a dom in an tn im ,
i gotovo jed in im sistem im a naeg vrem ena. T rei p u t za koji
se op red ijelila bio je p o tp u n o nep o zn at, u sv ijetu nazvan
jugoslovenskim ek sp erim e n to m ".
223

O snovna p ro tiv rje n o st b ila je u to m e 5to su k ru p n i

pro b le m i i n aslije en e, ali jo ive p ro tiv rje n o sti d ru tv a
pod stic a le cen tra liz am , sistem d o m in acije i d ik ta tu ru u d ru
tvu, a K PJ se o p red ijelila za visoko h u m an e ciljeve i najvie
d e m o k ra tsk e v rije d n o sti suvrem eno g sv ijeta, za sam o u p rav
lja n je slobodnih ra d n ih lju d i u zem lji k o ja je b ila jed n a od
n a jz a o s ta lijih u E vropi, s m alo b ro jn o m ra d n i k o m klasom ,
a d o m in a n tn o m veinom se ljatva.
U porn o st i istra jn o s t ru k o v o d stv a b ila je m ogua za
h v a lju ju i h isto rijsk o j in jenici da je K o m u n istik a p a rtija
b ila za ista m o n o litn a i da su gen e ra ln u s tra te g iju K PJ iz
raz d o b lja 1948 1952. godine p rih v a tili svi d ru tv e n i slojevi,
n a c ije i n a ro d n o sti.

III
SA V EZ K O M U N IST A JU G O S L A V IJE U B O R B I ZA
N E S V R S T A N O S T U M E U N A R O D N IM OD NO SIM A ,
ZA S T A B IL IZ A C IJU I R A Z V IJA N JE
SA M O UPR AV LJAN JA I ZA P O B O L J A N JE IVO TNO G
STANDARDA R A D N IH M ASA (1954 1960)

N akon su k o b a sa staljinizm om i
isk lju e n ja KPJ iz svjetskog kom u
nistikog p o k reta, jav lja se p itan je
sa kojim revolucionarnim snagam a
u sv ijetu SK J tre b a da se vre
povezuje na m eu n aro d n o m planu
i kakav je s tra te k i cilj dravne van jsk e politike. Iskrslo
je p ita n je da li se Jugoslavija m oe u k lju iti u svjetske toko
ve d rutven og razvitka, da li SK J treb a, i da li moe, izai
iz relativno u sk ih o k v ira se k ta tv a m e u n aro d n o g kom uni
stikog po k reta.
U jed n o m k ra tk o m raz d o b lju dok su tra ja li sukobi sa
In fo rm b iro o m , u je k u hladnog rata " , k ad a se Jugoslavija
k reta la na ivici ratn o g sukoba oekujui oru an u interven
ciju sa Isto k a , ostv aren o je saveznitvo Jugoslavije sa Grkom
i T urskom (B alkanski p a k t, 1953). Isto v rem en o je KPJ us
postavila politike k o n tak te sa so cijald em o k ratsk im p a rti
ja m a Zapada. M eutim , ova o rije n ta c ija i p rak tin a politika
na sta le su iz o d b ram b e n ih m otiva Jugoslavije i o b ostrano
naglaene in te resim a h isto rijsk o g tre n u tk a. K om unistikom
p o k re tu Jugoslavije m o ra la je izgledati n ep riro d n a zbog
veom a velikih ideolokih razlika. Osim toga, iskustvo sa
nekim z em ljam a Z apada stvorilo je veliko podozrenje (po
d rk a k o n tra rev o lu c iji u r a tu i p o slije osloboenja, d ran je
z a p adnih z e m alja u krizi oko T rs ta o d 1945. do 1953. go
dine).
O igledno, dakle, Jugoslaviji n ije odgovaralo savezni
tvo n i sa Isto k o m ni sa Z apadom . T reb alo je izai iz okvi-

Jugoslavlja Inicija
tor 1 pionir pokreta za
miroljubivu koegzisten
ciju u svjetskoj zajedni
ci naroda 1 drava

15

225

ra tih dilem a i zasnovati dugoron u stra te k u o rije n ta c iju

va n jsk e politike. Takav p ris tu p je p o d razu m ijev ao sv estran o
istra iv a n je ten d e n c ija dugoronog razv itk a suvrem enog svi
je ta . N a rje e n je ove dilem e u tje c a la je ne sam o h lad n a
analiza ve i rev o lu c io n a rn a sm je lo st ru k o v o d stv a SK J i
n jen i k rite riji.
U to k u idejno-teorijskog o b ra u n a sa staljin izm o m 1948
1953. godine, K PJ je izgradila i svoje poglede n a osnovne
ten d e n c ije razv itk a suvrem ene epohe, a p o sebno n a revo
lucio n a rn e p o k rete u svijetu, nap u stiv i ra n ije p rihvaene
dogm e sta ljin iz m a o k a ra k te ru suvrem en e b o rb e za d e m o kra
ciju, v rs ti m ir i socijalizam , kao to su jed n o o b razn i k a ra k
te r revolucije, faze buro ask o -d em o k ratsk e i so cijalistik e
revolucije, tu m a e n je p ro le tersk o g in tern acio n alizm a, deko
lonizacija i si.
Ve n a VI kongresu K P J (27. n o v em b ra 1952) d ati
su glavni elem enti novog pogleda n a m e u n a ro d n e odnose
l u tv r e n i prin c ip i v a n jsk e p o litik e Jugoslavije. K ongres
s m a tra da je p o d jela svijeta na dva an tag o n istik a bloka
(zapadni n a elu sa SAD i istoni n a elu sa SSSR ) izvor
nep re k id n o g p o g o ra n ja situ a c ije u sv ijetu , hlad n o g ra ta i
trk e u na o ru a v a n ju , to vodi op a sn o stim a izb ijan ja novog
svjetskog ra ta . K o m unistika p a rtija Jug o slav ije s u p ro tsta v
lja se blokovskoj politici p latfo rm o m m iro lju b iv e koegzi
sten cije: N a su p ro t p o tin ja va n ju k o m u n is ti k ih i drugih
n aprednih p o k reta u s v ije tu i p re tv a ra n ju tih p o k reta u agen
ture i in str u m e n t e k sp a n zio n isti k e p o litike, m i u spostav
lja m o ravnopravne odnose i su ra d n ju s n a p red n im p o k r e ti
m a u sv ije tu , ne nam eui im sv o ju v o lju i svo je recepte
(T ito ).
S ta ljin je p re m a svim oslobodilak im p o k retim a , k o ji su
k o lo nijalni sistem raz a ra li ogrom no m rev o lu cio n arn o m ener
gijom s to tin a m iliona lju d i u k o lo n ijam a i u p o ro b ljen im
z em ljam a, im ao sek tak i, potcje n jiv a k i stav; dok je sve
d ruge s tr u je u m e u n a ro d n o m rad n ik o m p o k re tu s m a tra o
m anje-vie o p o rtu n isti k im , izdajn ik im i poburoaziranim , a K P J je, ve na VI kongresu , n a sve te p o k rete gleda
la kao na iroki sv je tsk i p o k re t k o ji je, po snazi i po cilje
v im a so cijalistik i d e m o k ra tsk i p o k ret. T akva vizija je do
vela K P J do n jen e glavne teze: b iti za p o tp u n u au to n o m iju
226

i sam ostalnost svakog radnikog i revolucionarnog p o k reta

i svakog n aro d a i svake zem lje, b iti p ro tiv blokova, a za
n e svrstanost, m ir i m iroljubivu koegzistenciju, a protiv mje a n ja u u n u ta rn je poslove drugih zem alja, b iti za pravo
svakog n a ro d a na slobodu i nezavistan razvoj.
Poslije Staljinove sm rti 1953. godine u SSSR 1 u o sta
lim istonoevropskim zem ljam a, u m e u n aro d n o m kom u
nistikom p o k retu poeli su se jav ljati znaci n a p u ta n ja
n a jg ru b ljih sta ljin isti k ih d eform acija socijalizm a i nerav
n opravnih m eusobnih odnosa, so cijalistik ih zem alja je r
je sta ljin isti k a p rak sa bila dovela te zem lje i m e u n aro d n i
k om unistik i p o k ret u o p te u veom a tek o stan je. Aprila
1956. godine ra sp u ten je i K om inform . U kom unistikom
p o k retu poele su rasp ra v e o razliitim puto v im a i oblicim a
b o rb e za socijalizam . Dvadeseti kongres KPSS 1956. godine
p rihvatio je upravo tu o rije n ta c iju . Na liniji takvih p ro m je
na dolo je i do norm alizacije odnosa izm eu SSSR i Jugo
slavije, n a in icijativ u novog sovjetskog rukovodstva.
D vadeset estog m aja 1955. godine u B eograd je stigla
so v jetsk a d ravno-partijska delegacija, n a elu s prvim se
k reta ro m CK KPSS H ruovom , da n o rm alizira odnose sa
Jugoslavijom . Tim e je zavrena jed n a o d n a jte ih b ita k a ju
goslavenskih kom unista.
S ovjetska delegacija, n a elu s H ruovom i Bulganjinom , i jugoslavenska, na elu s Titom , p o tp isale su Beograd
sk u deklaraciju, po kojoj tre b a da se odnosi m eu dvjem a
zem ljam a raz v ija ju na prin c ip im a p o to v an ja su v eren iteta,
nezavisnosti i ravnopravnosti. G odinu dan a kasn ije, prili
kom Titove po sje te SSSR, p o tp isa n a je 20. ju n a 1956. godine
M oskovska deklaracija o p a rtijs k im o d nosim a izm eu Save
za k o m u n ista Jugoslavije i K om unistik e p a rtije Sovjetskog
Saveza. U D eklaraciji se istie stan o v ite o razliitim p uto
vim a socijalistikog razvitka u razn im zem ljam a i u tv r u je
da se s u ra d n ja izm eu so c ijalistik ih zem alja i rad n ik ih
p a rtija m o ra zasnivati n a d o b ro vo ljn o sti i ravnopravnosti.
N a istim prin c ip im a obnovljeni su, osim sa A lbanijom , odnosi
i sa istonoevropskim zem ljam a i p a rtija m a.
Iak o je n akon S taljinove s m rti zapoela norm alizacija
o d nosa sa so c ijalistikim lagerom , a i ra n ije bili uspostav
lje n i d o b ri odnosi sa zap ad n im zem ljam a, rukov o d stv o SKJ
15*

227

se n ije dalo im p re sio n ira ti ovim p o litik im u s p je h o m i re

lativnom sta b iln o u svoje m e u n a ro d n e pozicije u d ato m
h isto rijsk o m tre n u tk u . Savez k o m u n ista Ju g o slav ije o d b ijao
je i pom isao n a p o v rata k u Isto n i b lo k kao vojno-politiki
savez. N aprotiv, SK J je zasnovao novu s tra te g iju s ciljem
d a do p re n a sve k o n tin e n te svojim po litik im , ek o n o m sk im
i k u ltu rn im vezam a. U tom e se uglavnom i u sp je lo za vrlo
k ra tk o vrije m e (za 56 godina) iako je u asu zasn iv an ja
tak v a po litik a m ogla izgledati ne re a ln a, p a ak i u to p isti k a .
U pravo je nova k o n cepcija v a n jsk e p o litik e n ajv ie d o p ri
n ije la da Ju g oslavija stee ugled koji n ik ad ra n ije n ije im ala.
M oralni i politik i ugled Ju g oslav ije u sv ije tu om oguio
jo j je da, u s u ra d n ji prven stv en o sa In d ijo m , UAR i In d o n e
zijom , sta n e n a elo ze m a lja an g airan ih u raz ra d i i b o rb i
za u sv a ja n je po litik e koegzistencije i rje a v a n ja svih m e u
n a ro d n ih p ro b le m a m irn im pu tem .
R azvijena ek o n o m sk a i p o liti k a s u ra d n ja dovela je i
do s u s re ta na jv iih p red sta v n ik a Ju g o slav ije i n ek ih zem alja
Azije i A frike. S re d in o m 1954. godine sa sta li su se T ito i c a r
H aile S elasije. K ra je m 1954. i p oetk o m 1955. godine Tito
je p o sje tio B u rm u , In d iju , a sa sta o se i sa p red sje d n ik o m
E g ip ta G am alom A bdelom N aserom . U su s re tim a T ita i d r
avnika Azije i A frike, p osebno N eh ru a, to k o m 1954. i 1955.
godine stv o re n a je d o k trin a m iro lju b iv e i ak tiv n e koegzisten
cije i n esv rstan o sti.
Da b i to vie p rid o n ije la u n a p re e n ju m ira u sv ijetu 1
a firm ira la p rin c ip e m iro lju b iv e koegzistencije, Jug o slav ija je
u od n o sim a sa socija listik im ze m lja m a teila d a u p ra k si
o stv a ri te prin cip e.
O dnosi sa z apadnim k a p ita listi k im z em ljam a zn a tn o su
po b o lja n i za v rije m e su koba sa staljin izm o m . E k o n o m sk a
pom o i isp o ru k e vojne op rem e na sta v lje n i su i p o slije n o r
m alizacije o d nosa sa SSSR. Ali, u sp rk o s p o b o lja n im odno
sim a, vlade SAD i V elike B rita n ije su 8. o k to b ra 1953. saop
ile svoju od lu k u da Zonu A slobod n e te rito rije T rsta p red a
j u pod civilnu u p rav u Ita lije . T ito je izjavio da e Jugoslavi
j a ulazak talija n s k ih tru p a u Zonu A s m a tra ti a k to m ag re
sije. Ju g oslavija je m obilizirala oru an e snage i u p u tila ih
p rem a talija n sk o j granici. S itu a c ija je p o sta la veom a k riti
n a. Ali p o tk ra j godine dolazi do sp o razu m n o g p o v laen ja
228

tru p a sa granica. Na p rije d lo g Jugoslavije dolo je do ne

p o srednih razgovora sa Italijo m . Pregovori su u sp jen o zavr
eni 5. o k to b ra 1954. podjelom Slobodne te rito rije T rsta.
Poslije toga odnosi s Ita lijo m su se po b o ljali i zajednika
granica je p o stala jed n a od n a jo tv o ren ijih u Evropi.
Ve sredinom p e desetih godina (1955 1956) Jugoslavija
je im ala p rija te ljs k e i no rm aln e m e u d rav n e, ekonom ske i
politike odnose sa gotovo svim zem ljam a svijeta. M eutim ,
SKJ je ponovo doao u k onflikt sa veinom k o m u n istik ih
p a rtija svijeta, n a sa v jetovanju 64 k o m u n istik e i rad n i
ke p a rtije 1957. godine u M oskvi. Savez k o m u n ista Jugoslavi
je tada je potpisao zajedniku d ek laraciju , M anifest mira,
ali nije potpisao D eklaraciju dvanaest partija, je r se u njoj
posebno in sistira na priznavanju opih osnovnih zak o n ito sti
razvitka socijalizm a, a svako o d stu p a n je proglaava o p o r
tunizm om i revizionizm om koji ele p a ra liz ira ti rev olucionar
nu e n ergiju radnike klase i sauvati ili obnoviti k ap itali
zam. T rebalo je da de k la ra cija oivi p rev azi en u ko n cep ciju
lagera rukovodeom ulogom jed n e p a rtije , a u stv ari bila
je upe re n a p rotiv politike SK J. K o n k retn i povod za p ro ire
n je drugarske k ritik e jugoslavenskog revizionizm a bio je
N acrt pro g ram a SK J u p roljee 1958. godine. U tim k riti
kam a napada se jugoslavensko o d re e n je suvrem enog d ru
tvenog razvitka, ocjena blokovske politike, p rav o na vlastiti
p u t u socijalizam , stav o ulozi so cijalistik e drave, o od
nosim a m eu socijalistikim zem ljam a i si., a sve to je
dolo do izraaja i u osudi jugoslavenskog revizionizm a"
n a sa vjetovanju k om unistikih p a rtija 1960. godine.
Ideoloka polem ika n ije b ila p ra e n a rask id o m svih
drugih veza, iako su se ule i takve p rije tn je . Ali se razvoj
e konom skih odnosa zaustavio, a dolo je i do sto rn ira n ja
n ekih trgovakih ugovora i slinih ak cija. Ne p o p u ta ju i
niijim p ritiscim a, Jugoslavija je istra ja la u o rg an iz ira n ju
svjetskog p o k reta nesv rstan ih zem alja. U druene ak cije n o
voosloboenih i neangairanih drava dovele su, konano,
do konferencije neangairanih, odran e od 1. do 6. sep tem
b ra 1961. godine u B eogradu. Na njoj su kao ak tiv n i uesni
ci sudjelovali efovi drava i vlada iz 25 zem alja sv ijeta, a
p redstavnici triju zem alja iz L atinske A m erike kao p ro m a
trai.
229

U to k u p e to g o d in je d ru tv e n e reform e 1948 1953. godine k o ja predsta v lja v eliku p re kre tn ic u SK J izveo Je najv eu idejno-politiku preo rije n ta c iju u svojoj h isto riji. Taj
d ram a ti n i rask id s d ogm atizm om
i u sv a ja n je nove idejne, teo rijsk e i po litik e ko n cep cije n ije
se m ogao izvesti bez p o tre sa u P a rtiji.
B orba p ro tiv ilasovtine p red sta v lja p rv u o z b iljn iju 1
ja u in te rv en c iju pro tiv bu ro a sk e ideologije, k o ja se po
javila u KPJ prvi p u t od njen e ko n so lid acije jo u m euratn o m razdoblju. Ovom o tro m in terv en cijo m zap reen je
d ire k tn i o tvoreni m alograansko-bu ro ask i u tje c a j za n a re d
nih desetak i vie godina. Tim povodom ruk o v o d stv o K PJ
je ocijenilo da je sam oupravni sistem uglavnom m anje-vie
konzistentno izgraen i dograen za d a tu h isto rijsk u etap u .
Na osnovu takve ocjene i direk tiv e p a rtijsk o g ruk o v o d stv a
zam rle su rasp ra v e o p o tre b i ra d ik a ln ijih p ro m je n a u d ru
tvenom siste m u od p o etka 1954. do k ra ja 1956. godine. U
tom raz d o b lju izvrie se sam o m in im aln e izm jen e u drutveno-ekonom skim odnosim a, iako je i p o slije uvo en ja
novog p rivrednog sistem a, 1952. godine, u p ro d u k cio n im
odnosim a i da lje d o m inirao dravno-svojinski m onopol.
Novo je bilo uglavnom to da su rad n i k olektivi m o rali reali
zirati dohodak na tr itu , u k in u ti su dravni p lan sk i nalozi,
ali drava je i d alje odreivala p latn i fond svakom rad n o m
kolektivu i itavim vikom ra d a su v eren o raspolagala. Tako
je, uglavnom , bilo sve do prvog p o k u a ja re fo rm e p riv red n o g
sistem a 1961. godine.
Glavni razlog zasto ja u d a ljo j refo rm i je u to m e to je
idejno-politiki stav ruko v o d stv a K PJ bio da viak rad a p rin
cipijelno p rip a d a d ru tv u , a ne pro izvoaim a, poduzeim a,
i da ga drava rasp o d je lju je .
Iako dravni organi, od 1952. godine, n isu m ogli o d re
ivati priv re d n im o rganizacijam a proizvodne planove, p rik u p
ljali su raznim in stru m e n tim a najvei dio v ika rad a od
proizvoaa i n jim e raspolagali i alo cirali ga po g ran am a
privrede.
Da bi se ostv arili d ru tv e n i planovi, drav a (organi vla
sti i dru tv en o g s a m o u p ra v lja n ja fed eracije, rep u b lik e i ko
m u n e) im ala je vrlo veliku in g ere n c iju i zak o n sk a p rav a da
Stabillzadja Izvrenih
promjena u drutvemenoSziusteUvljTnjPe
cesa deetatizacije

230

raznim ekonom skim , pa i adm in istrativ n im m je ram a u sm je

ri sve privredne organizacije da svojim rad o m realizira kon
cepciju privrednog razvitka koju je u tv rd ila federacija, re
publika ili kom una.
D om inantnu poziciju u raspolag an ju dijelom nacional
nog dohotka Jugoslavije, koji se izdvajao za investicije, ima
li su dravni organi federacije. Oni su snano u tjecali na
to kako e se u p o trije b iti investiciona sred stv a p riv red n ih
organizacija, kom una i republika: raspolagali su s n a jm a n je
1/3 svih sred stav a za investicije koje su dijelom nep o sred n o
distrib u ira li, a dijelom u p o trije b ili za u sm je ra v a n je inve
sticionih sre d stav a rad n ih organizacija, kom una i rep u b lik a.
Jainu toga u tje c a ja i stu p a n j etatizacije drutveno-ekonom skih odnosa pokazuje k re ta n je u d jela po jed in ih su b jek a
ta u fin a n c ira n ju investicija od 1952. do 1958. godine.

federacije

0,9
4,6
10,8
11,6

ostalih
organizacija

republika

21,7
315
31.1
36.0
38,7
31,0
30,6

1.5
8.5
72
9,4
8.2
5,0

48.2
14.7
9,3
8.8
7.8
7,0

77,9
16.1
41.0
37,5
30.6
30.0
38,5

0.4
2.7
4,7
82
6,7
5.4
6,4

kotara

privrednih
organizacija

1952.
1953.
1954.
1955.
1956.
1957.
1958.

opina

Godina

Udi o

fs
1!
_

0,9
12
6,8
0,9

Iz p o d a ta k a se vidi da su organi fed eracije raspolagali

najveom m asom sre d stav a za investicije. Svi drugi inve
s tito ri rep u b lik e, ko tari, k om une i deseci h ilja d a p riv red
nih organizacija k o n k u rira li su za do b iv an je sre d stav a
od federacije, d aju i svoj udio iz fondova k o jim a su ras
polagali. T akvim sistem om in v estira n ja fed e ra c ija je m ogla
u tje c a ti na investiciona k re ta n ja u zem lji je r je raspolaga
la na jm o n ijim sredstvim a, k ojim a je m ogla u tje c a ti na
p o litik u svih drugih investitora.
231

U p o treb a sre d stav a opeg investicionog fo n d a federaci

je o dreivala se saveznim d ru tv e n im plan o m koji je u tv r i
vao koliki se k red iti m ogu dod ijeliti p o jed in im p riv red n im
g ran a m a ili za p o jedine nam jene. Na taj n ain sred stv a su
se p lan irala tam o i u tolikom opsegu k ak o su to p lan irali
organi federacije.
a) D ravni organi su drali u svojim ru k am a p o litik u
line p o tro n je o d govarajuim sistem o m n a g ra iv a n ja u
p riv re d i i izvanprivrednim djela tn o stim a .
b ) U itavom p e rio d u od uv o en ja rad n ik o g sam o u p rav
lja n ja sistem i po litik a c ijen a bili su u ru k am a drave. N jeni
organi su p ropisivali c ijene za gotovo sve proizvode.
c) itav siste m v a n jsk e trgovine, deviznog po slo v an ja
i svih o sta lih tra n s a k c ija sa inozem stvom (m e u n a ro d n i
zajm ovi, m e u n a ro d n i ugovori o poslovnoj su ra d n ji, koope
rac iji itd.) bili su p o tp u n o u ru k a m a d rav n ih organa.
U kazivanjem sam o na neke m eto d e zah v aan ja najveeg
dije la vika ra d a od stra n e d ravnih o rg an a i n a k v a n titativ
ne odnose u rasp o d je li nacionalno g d o h o tk a ne isc rp lju je
se odgovor n a p ita n je o k a ra k te ru p ro m je n a drutveno-ekono m sk ih od nosa u p e rio d u 1954 1958. godine. Pa ip ak , i na
tem e lju tih d jelom inih p o d a ta k a , vidi se d a su u tom p e rio
du raz v itk a o rgani dravne v lasti d rali u ru k a m a k lju n e
pozicije u u p ra v lja n ju priv re d o m i da je tem p o p ro cesa
deeta tiz a c ije d ru tv e n ih o d nosa bio, u od n o su n a perio d
1952 1954. godine, u s p o re n . Z ato se nam ee p ita n je koji
s u uzroci tog u s p o ra v a n ja.
Izvjesno priv re m e n o u sp o ra v a n je p ro ce sa d e m o k ratizaci
je i dee ta tiz a c ije d ru tv e n ih odnosa 1954 1958. godine, izra
eno n a ro ito na p o d ru ju rasp o la g an ja sred stv im a za in
vesticije, n a stu p ilo je kao re z u lta t b ro jn ih i razliitih fak
to ra : d e lik a tn o st fo rm ira n ja p o tp u n o nove, do tad a n epo
z n a te e k onom ske s tr u k tu re (p ro v je ra v a n je novih rje e n ja u
siste m u za h tije v a v rije m e ), o tp o r o rg an a d ravne u p rav e
(ona, po svojoj p riro d i, tei da se sta ln o rep ro d u c ira ), zaosta
la, n e razvijena i d isp ro p o rcio n a ln a p riv re d a (stih ijn o je vuk
la na k o n c e n tra ciju a k u m u la c ije u ru k am a c e n tra ln ih o rgana
d ru tv e n e zajed n ice) i si. Jed n o m rije ju , p ro ces preobraav a n ja c e n tra listi k e ekonom ske s tru k tu re u sam o u p rav n u ,
nuno je m o ra o p ro i i kroz n aizm jen in e faze u b rz a n ja i
za sto ja.
232

Osim ovih fak to ra, jo uvijek je bilo i nevjerice u mo

gunost i sp rem nost rad n ih kolektiva da na raun line
p o tro n je o siguraju visok stepen ak u m u lacije i investiranja
u nove proizvodne kapacitete. Ta nevjerica bila je ak i po
ja a n a izvjesnim pojavam a koje su im plicirale m ogunost
takvog slobodnog po n a an ja proizvoaa. Poto jo nisu bili
stvoreni takvi ekonom ski odnosi u proizvodnji u kojim a bi
m ate rijaln a egzistencija rad n ih kolektiva u budunosti zavi
sila od toga kako posluju, kako i koliko in v estiraju , bilo je
sluajeva loeg odnosa p rem a investicionim fondovim a. To
je pobuivalo su m n ju u d obre na m je re jednog dijela rad n i
ka i rukovodeeg k a d ra u poduzeim a u pogledu proirene
rep ro d u k cije. Bilo je neizvjesnosti da li e radnici pojesti"
ak u m u laciju toliko p o tre b n u za razvoj zaostale privrede.
N a p o d ru ju politikog sistem a u razd o b lju od 1953.
do 1962. sva panja je k o n c e n trira n a n a sam o jed an njegov
dio na kom unalni sistem .
Izm jen am a u priv red n o m siste m u 1954. godine d ate su
od re en e funkcije lokalnim organ im a v lasti u reg u liran ju
privrede. Takva rje e n ja bila su izraz idejno-politike kon
cepcije o izgradnji novog kom unalnog sistem a i od samog
po etka sa m o u p ra v lja n ja to je bio stra te g ijsk i cilj KPJ u
globalnoj koncepciji izgradnje sam o u p rav n o g socijalistikog
sistem a.
N akon niza p ren e se n ih ovlaen ja sa org an a vlasti fede
rac ije i rep u b lik a na lokalne organe vlasti m jesne, k o tar
ske i g radske naro d n e odb o re n a sta o je problem form i
ra n ja ja k ih osnovnih jed in ica lokalne v lasti, stv aran jem tak
vog lokalnog c e n tra vlasti koji e m oi v riti privredne,
k u ltu m o -p ro sv je tn e , socijalno-zdravstvene i politike funkci
je. To je, naravno, dovelo do rad ik aln o g sm a n je n ja b ro ja
lokalnih organa vlasti. Ve 1952. godine u m je sto 7.104 m jesna
na ro d n a od b o ra fo rm ira n o je 3.881 op in sk ih , 241 gradski
i 327 k o tarsk ih n a ro d n ih odbora.
Po novom sistem u rasp o d je le d o h o tk a izm eu poduzea
i drave, uvedenom 1953. i 1954, organi lokalnih vlasti uba
cili su se u rasp o d je lu dobiti poduzea. Na osnovi propisa
koji su u poetku 1954. godine uveli sistem o braunska
plaa d o b it, lokalni organi vlasti dobili su p ravo zahvaan ja gotovo cijele d o biti poduzea.
233

Stvaraoci ekonom skog 1 politikog sistem a, k ad a su se

odluili da o rganim a kom une d a ju tak v u vlast n ad poduze
em , polazili su od idejno-politikog g led ita da je kom una
takva z ajed n ica proizvoaa i p o tro a a u kojoj se njihovi
odnosi n a jb o lje u s k la u ju . Z ato je k o m u n am a n a m ijen jen a
uloga jed n o g od nosioca p ro iren e rep ro d u k c ije . K om une
su fo rm ira le svoje investicione fondove.
Sve to ja a n je m ate rija ln e osnove opina, p ren o e
n je poslova s k o ta ra na opine p red sta v lja p roces koji je
p rip re m a o p rije la z na k o m unalni sistem zapoet sep tem b ra
1955. godine. T ada je b ro j lokaln ih o rg an a vlasti sm anjen:
opina od 3.912 u 1954. godini n a 1.479 u 1955. godini,
k o ta ra od 329 na 107.
U kratko, o rgani k om une su u p ro ce su decen tralizacije u p
ra v lja n ja priv re d o m po step en o zauzim ali dio p rav a k o ja su
u ru k o v o en ju poduzeim a p rip a d a la saveznim i republi
kim org an im a vlasti. R azum ije se, u neu sp o red iv o blaim
oblicim a nego to su b ila p rav a ra n ijih AOR, ali sa politi
kim u tje c a je m k oji se n a ro ito oitovao u im en o v an ju ru k o
vodilaca poduzea i u p rav u u p lita n ja u rasp o d je lu dohotka.
O s tu p n ju op e ra tiv n e d ecen tralizacije govori i p o d atak da
je savezna u p ra v a 1948. im ala 47.300, a 1956. godine 10.328
slubenika.
U svim rad n im kolektivim a, i u p riv red i i izvan priv
red e po sto ja li su, dakle, o rgani s a m o u p ra v lja n ja , a na nivou
kom une k o n s titu ira n je institu c io n a ln i m ehanizam d ru tv e
nog sa m o u p ra v lja n ja . O snovne p a rtijsk e , sin d ik aln e i druge
o rganizacije bile su ta k o e r aktivni fak to ri sam o u p rav ljan ja.
S d ruge stra n e , politiki vrhovi d ru tv a su zadrali u ru k a
m a kljueve u p ra v lja n ja globalnim d ru tv e n im procesim a,
n a ro ito u d o n o e n ju n a jz n a a jn ijih d ru tv e n ih odluka. Ne
ka p o d ru ja (n a p rim je r, sluba dravne b ezb jed n o sti) bila
su p o tp u n o van k o n tro le p red sta v n i k ih i p a rtijs k ih forum a.
K ra je m
1952.
godine
okonan
;e gotovo etv o ro g o d in ji period
og ro m n ih p riv re d n ih tekoda k oje
su izazvale stag n aciju . U to k u tog
p erio d a sto p a r a s ta p riv re d e i zaposlenih k reta la se oko
nule. M eutim , s re d in o m p e d e se tih godina izvrena je kva-

Prom jena
ekonomske
1,0
pJS dJa

234

lite tn a izm jena s tru k tu re in d u strijsk e proizvodnje po nam je

ni p o tronje.
Kategorija
Sredstva rada
Materijal za
reprodukciju
Potrona roba

1939. godine

1947. godine

1955. godine

5,1

7,8

18,5

61.1
33,8

57,7
34,5

54,4
27,1

S tru k tu ra in d u strijsk e proizvodnje m ije n ja la se u sm je

ru izrade proizvoda suvrem enijeg tip a i vieg s tu p n ja o b ra
de, a posebno u sm je ru izgradnje in d u strije koja gradi in
d u s tr iju .
Od 1947. do 1955. godine tro s tru k o se poveala proiz
vodnja stro jev a za in d u striju , oko 70 p u ta se poveala p ro
izvodnja stro jev a za graevinarstv o , n a sta la je nova proiz
vodnja vozila, ele k tri n ih strojeva, sloenijih p o ljo p riv red n ih
stro jev a itd. Ali je zato vrlo sporo rasla p ro izvodnja za po
treb e d rutvenog sta n d a rd a. P rivred n i razv itak se ostvario
uz izvanredno velike nap o re cjelok u p n o g n a ro d a i uz vrlo
nizak sta n d a rd radnika. Uzevi u o bzir i ra t i p o slije ra tn u
izgradnju, iste generacije su ve p e tn a e st godina podnosile
velike n a p o re i rtve.
P ro m je n a ekonom ske p o litike u prav cu ja a n ja ivotnog
sta n d a rd a po sta la je nuna iz dva razloga. Bilo je nem ogue
voditi do k ra jn o s ti n a p e tu ekonom sk u p o litik u k o ja trai
najvee na p o re i o d ric a n ja lju d i od ele m e n ta rn ih p o tre b a
i u jed n o osig u rati n a p re d a k dem ok ratizm a. S druge stran e,
n ije se m ogla d alje iscrp ljiv ati jed n a ista gen eracija k oja
je p o dnijela s tra h o te rata , izvrila obnovu razo ren e zem lje
1 odoljela tekoj ekonom skoj blokadi.
C entraini k om itet SK J je 1955. godine donio o d lu k u da
se m o ra m ije n ja ti ekonom ska p o litik a zem lje u p rav cu breg
p oveanja ivotnog sta n d a rd a . U n ared n o m p erio d u dolazi
do velike priv red n e ekspanzije. In d u strijs k i rast, o d 1953.
godine, poevi po godinam a, iznosio je 11%, 14%, 16%,
10%, 17% itd., odnosno 1952 100%, 1953 111%, 1954
126%, 1955 147%, 1956. godine 162%, to sp ad a u
najvee stope ra s ta u svijetu. E k sp an zija p riv red e praen a
je jo veom e kspanzijom zaposlenosti; 1953. godine bilo je
u k u p n o 1,846.000, 1954 2,050.000, 1955 2,215.000, 1956
235

2,216.000, 1957 2,392.000 zaposlenih. K oliko je to b ila re

lativno snana ek sp an z ija vidi se iz p o re e n ja s razd o b ljem
1949 1952. godine: in d u strijsk a p ro iz v o d n ja 1952. bila je
n ia za 2% u o d nosu na nivo u 1949. godini.
T ako d o b a r razvoj priv re d e bio je rea ln a osnova za p o
s ta v lja n je velikih za d ata k a za D rugi p eto g o d in ji p lan raz
vitk a p riv re d e 1957 1961. godine. Pred v i en o je da se nacio
nalni d ohodak povea za oko 54,5% ili za vie od 9% go
d inje, da se d ru tv e n i b ruto-proizv o d u in d u striji povea
za oko 70% ili 11% godinje, u po ljo p riv re d i za vie od 42%
ili 7,5% godinje.
P riv re d a je svojom snagom , i pod u tje c a je m sn an ih im
p u lsa koje je dobivala u tom p e rio d u , b ila k a d ra da p rije
ro k a rea liz ira b itn e ciljeve plana. Ve 1960. godine o stv aren
je n acionalni d o h odak koji je plan o m bio p red v i en za 1961.
godinu. U m jesto sto p e od 9% , r a s t je tek ao po sto p i od oko
12% godinje. U sk la d u sa tim k re ta n jim a , o stv a re n a je
v isoka sto p a p o ra s ta line p o tro n je vie od 10 % godi
n je; uee tro k o v a ish ra n e u s tr u k tu ri line p o tro n je sm a
n je n o je od 48,5% na 43% ve 1960. godine; b ro j p u tn i k ih
a u to m o b ila povean je za oko tri p u ta, fri id e ra za 8 p u ta
itd. I n a p o lju sta m b e n e izg rad n je o stv a re n je, u osnovi,
p ro g ra m da se u gradovim a izgradi oko 200.000 stanova.
T ako veliki u sp je si u p riv re d n o m razv itk u rez u lta t su
m nogih fak to ra. P ro m je n e u priv re d n o m siste m u zn atn o su
p ro irile o kvir in icijative kolektiva, p riv re d a je p ro irila veze
sa m e u n a ro d n im tr ite m , raz b ije n a je ek o n o m sk a blo k ad a,
o tv o re n o je novo tr ite u z e m ljam a so c ijalistik o g lagera.
O sim toga, voena je p o litik a eksten ziv n o g razv o ja i as ja
e, as sla b ije inflacije.
Obnavljanje procesa deetatlzacije. Izrada idej
ne koncepcije dugoro
nog drutvenog razvoja
(Program SKJ)

S edam -osam godina nflkon pred a je fab rik a n a u p ra v lja n je rad n ici
m a, k raje m p e d e se tih godina, d ru
tveni odnosi se jo n isu b itn o iz
m ijenili. Ali sta g n a c ija u ostvarivan ju ideje s a m o u p ra v lja n ja nije se m ogla dugo o d rati. So
c ija ln a i n a c ionalna s tr u k tu ra jugo slav en sk o g d ru tv a rep ro
d u c ira la je snage koje su sve ja e p ritisk a le u p rav cu prev
lad a v a n ja e ta tisti k o g m onolitnog sistem a. Pri to m e je
ulogu m o to ra p ro m je n a im a la id eja sa m o u p ra v lja n ja .
236

K om unistiki p o k ret Jugoslavije tak o je k o rje n ito do

ivio sukob sa staljinizm om da je idejni i m oralno-politiki
o braun s doktrinom i koncepcijom dravnog socijalizm a bio
potpun, tem e ljit p ovratak na te pozicije i koncepcije bio
je objektivno gotovo nem ogu. P ovratak na p ro k ap italistik e
odnose graanskog drutva, s druge stran e, takoe je im ao
m alo m ogunosti: u revoluciji je i o b rau n s tim dru tv o m
bio tem eljit, a takav bi o b rt izbjegao o pasnosti graanskog
rata . R evolucionarna opred ijeljen o st za sam oupravni p u t raz
vitka, s tree stran e, bila je snana i sv estran o prihvaena
ideja, a njeno o stv aren je tek zapoeto, p a je stag n acija bila
gotovo nem ogua. Drugog p u ta osim o stv ariv an ja sam oup
rav ljan ja , dakle, n ije bilo. Poslije opisane stagnacije m ora
la je opet oivjeti inicijativa za nove d ru tv en e reform e.
I, zaista, ve kraje m 1956, tri godine n akon zasto ja idejno-politike m isli, obnovljena je disk u sija o pro b lem im a da
ljeg razvitk a socijalistike d em okracije Jugoslavije. Na za
s je d a n ju Savezne naro d n e sk u p tin e u d ecem b ru 1956.
godine, E dvard K ardelj, jed a n od n a jis ta k n u tijih tvo
rac a sam oupravnog sistem a, a firm ira ju i g en eraln u lin iju
izgradnje d rutvenog sistem a, u svom govoru, izm eu
ostalog istie: N edavni m aarski dogaaji (rije je o pobu
ni u M aarskoj 1956. godine D. B.) ponovno d o ka zu ju
k o lik o sm o bili u pravu kada sm o se o dluno su p ro tsta vili
k ako p r itis k u sta ljin istik ih koncep cija ta ko i p o k u a jim a
da se ( . . . ) restauriraju p o litike fo rm e klasine b u rlo a sk e
drave. U kazujui n a m eu n aro d n o zn aen je jugoslavenskog
p u ta, K ardelj n astav lja: ( .. .) Za taj p u t m o ra m o se uporno
b oriti ne sam o zbog sebe nego i zbog socijalizm a uopte.
Uspesi na to m p u tu bie na doprinos reavanju prelazne
krize u k o jo j se m eu n a ro d n i socijalizam nalazi. A on se
u to j prela znoj krizi ne nalazi zato to je nesposoban da
opstane ili to ga d ru tven e snage v u k u nazad, nego zato to
je sazreo da ide napred, a naiao je na konice ko je sp u ta
vaju njegovo dalje kretanje. U svom izlaganju d ru g K ardelj
dalje istie ( . . . ) u to k u p o slednje godinu-dve dana ( . . . )
nae in tervencije im a ju ten d e n c iju da se ( . . . ) d irektn o
pretvore u b iro k ra tsko-adm inistrativn e m eto d e rukovoenja.
R ukovodstvo KPJ je, kao i ran ije, s m a tra lo da u sp je h
jugoslavenskog p u ta u socijalizam m oe b iti velik prilog
p reb ro a v a n ju krize m e u n aro d n o g rad nikog, p o sebno ko237

m u n lstikog p o k re ta k ru p n i p o rem eaji u to v rijem e po

javili su se u gotovo svim so cijalistik im zem ljam a (posebno
u M a arsk o j, P oljskoj, SSS R ).
K ongres rad n i k ih sav jeta, ije je sazivanje predloeno
jo 1954, ali je staln o odgaano, da bi se od rao tek od 25.
do 27. ju n a 1957. godine, znaio je po litik i p o d sticaj u
p rav c u te m e ljitih izm jena priv red n o g siste m a koje su bile
uv jet raz v itk a radnikog s a m o u p ra v lja n ja . K ongres je zah ti
jevao d a se to slobodnije fo rm ira i ras p o d je lju je u k u p an
p rih o d poduzea, da se o b jek tiv iz ira iu obaveze rad n ih kolek
tiva p re m a zajednici, a da se, nak o n izv ren ja tih obaveza,
d a lja rasp o d je la do h o tk a poduzea na linu p o tro n ju i aku
m u la c iju p re p u s ti slobodnoj volji rad n ih kolektiva. Takvi su
stavovi znaili z a htjev proizvoaa za o slo b o en jem od si
ste m a tsk e svakodnevne k o n tro le drave, z a h tjev da se rad n im
org an izacijam a p rui vie slobode u p riv re iv a n ju i rasp o
lag a n ju dohotkom .
M eutim , rasp ra v e o izm jen am a u p riv re d n o m sistem u
n isu o dm akle d a lje od p ro b le m atik e rasp o d je le dru tv en o g
proizvoda izm eu p red u zea i kom u n e i d ru g ih te rito rija l
nih zaje d n ica (re p u b lik a i fed e ra c ija ). M noga p ita n ja siste
m a (p ro ire n a re p ro d u k c ija , p lan iran je , tr ite i cijene, de
vizni siste m itd .) ne sam o d a su o sta la n e raien a ve se
nisu ni traile rad ik a ln e p ro m je n e n a tim p o d ru jim a . Ra
sprave su jo bile daleko od k o h e re n tn e koncepcije.
D iskusije voene u to k u 1957. godine o d alje m razv itk u
socija listik ih d ru tveno-ekonom sk ih od n o sa n isu donijele
neke nove p rin c ip ije ln e stavove, uglavnom su rea firm ira le onu
osnovnu k o n cepciju drutv en o g sa m o u p ra v lja n ja n a sta lu u
pe rio d u od 1949. do 1954. godine. Ali te d isk u sije u kazale su
na jaz koji p o sto ji izm eu id eja i d ru tv e n e realn o sti, i to
je bio neo p h o d an k o rak da se p o k ren e p ro ces novih p ro m je n a
u d ru tv e n o m sistem u.
Zato su k ra je m 1957. godine do n esen i novi zakonski p ro
pisi ko jim a su izvrene izvjesne p ro m je n e u p riv red n o m si
s tem u s vanou od 1. ja n u a ra 1958. godine.
Novi Zakon o rad n im o dnosim a p ro irio je sa m o staln o st
kolektiva u reg u lira n ju njegovih m e u so b n ih odnosa.
O stva ru ju i u sta v n o pravo na sa m o u p ra vlja n ju , kae se
u Z akonu radnici neposredno i p re ko organa sa m o u p ra vlja
nja o d lu u ju o s v o jim m e u so b n im o d n o sim a k o ji proizila238

ze iz zajedn ikog rada u p rivrednoj organizaciji; radni kolek

tiv kae se u lanu 125. poto p o d m iri obaveze prem a
d ru tven o j zajednici, sam ostalno od luuje o u p o treb i ostvare
nog d o hotka i u tvr u je line do h o tke svo jih lanova na osno
vu uspjeha u radu svakog o d n jih i cijelog radnog kolektiva. U
l. 126. se u tv r u je da radni kole k tiv i sa m o sta ln o odluuju
o zasnivanju i p re sta n k u radnog odnosa kao i o drugim
p ita n jim a linog statusa radnika.
U to k u 1957. i poetkom 1958. godine rukovodstvo SKJ
raz m a tra lo je cjelo k u p n u pro b le m atik u izgradnje socijaliz
m a u Jugoslaviji, u okviru p rip re m a V II kongresa SK J, koji
e d o n ije ti Program SK J. U stv a ra n ju Pro g ram a angairan
je irok krug n a jv iih p a rtijs k ih i dravnih rukovodilaca,
kao i n au n ih rad n ik a. Bila je to p rilik a da se fo rm u liraju
iskustva p ro lo sti i u tv rd e pravci d ru tv en o g razvitka. Ui
njeni su veliki n a p o ri d a se, na tem e lju isk u stav a svjetskog
socijalistikog p o k reta , i na ro ito v lastitih po u k a d rutvene
prakse, na n aunoj osnovi fo rm u lira ju zak o n ito sti d ru tv e
nog razvitka i u tv rd e ciljevi i m eto d e d ru tv en o g razvoja.
R ukovodstvo SK J P rogram om ponovno upozorava da ( ...)
drava im a ten d e n c iju da p rivredu lii njenog u nutranjeg
pokretaa, ka ko bi sam u sebe postavila i predstavila kao
d ru tv e n u neophodnost ( . . . ) Posle u vren ja vlasti radni
ke klase i radnih lju d i uopte, pita n je po step en o g odum ira
nja d rta v e javlja se kao osnovno i od su d n o p ita n je socijali
stikog d rutvenog sistem a. U sfe ri ek o n o m sk ih odnosa taj
proces isto vrem en o znai i proces savlaivanja o stataka dr
avnog k a p ita liz m a . . .
U P rogram u SK J govori se da su proizvoai, rad n i ko
lektivi, kom une, so cijalistike dru tv e n e organizacije i d r
ava osnovni nosioci socijalistikog d ru tv en o g razvitka, da
( . . . ) socijalistika drava ( . . . ) izrasta iz p o treb e tih socija
listi k ih fa kto ra ( . . . ) , da o m oguu je n jih o v u slob o d n u akci
ju u o k v iru opteg d ru tven o g plana i jed in stven o g privred
nog siste m a . ..
Osnovni cilj navedenog socijalistik o g razv itk a je stv a ra
nje slobodne zajednice proizvoaa, zajednice ( ...) u kojoj,
u k ra jn jo j liniji, sv a ki od njih bilo u p ro izvo d n o j organizaci
ji ili izvan nje im a svoje m e sto kao a k tiva n inilac u borbi
za dalji razvitak proizvodnih snaga i za p o d m ire n je ivotnih
p otreba oveka. T u se gubi razlika izm e u neposrednog pro239

izvoaa i radnog oveka izvan nep o sred n o g m a terija ln o g

proizvodnog procesa, a itava d ru tv e n a zajednica p o sta je
zajednica proizvoaa. Taj proces d ru tv e n ih preobraaja
bie osnovna k o ra kte ristik a d ru tven o g ra zvitka cele epohe
socijalizm a ka p u n o m o stv a re n ju osn o vn ih d ru tv e n ih i eko
no m sk ih ciljeva radnih lju d i ka k o m u n izm u .
U skladu sa takvim sh v aan jim a P ro g ram SK J d e fin ira
socijalizam kao ( . . . ) d ru tv e n o ure en je zasnovano na podr u tv lje n im sred stv im a za proizvod n ju , u k o m e d ru tv e n o m
p roizvo d n jo m u p ra v lja ju u d ru en i n e p o sred n i proizvoai
(podvukao D. B.).
P rogram naglaava da se m o ra o sig u ra ti p ro ces oslo b a
a n ja rad a i proces stalnog ire n ja slobode lju d sk e linosti:
S ocijalizam ne m oe linu sreu o veko vu p o d re iva ti ne
k a k vim viim ciljev im a , je r je na jvii cilj so cija lizm a lina
srea oveka.
U svajanjem P ro g ram a SK J 1958, o p ta drutveno-politika klim a p o sta ja la je sve pov o ljn ija za izraavanje slobod
n ijih gledita i za slo b o d n iju ak tiv n o st p o jed in aca i organi
zacija u njihovim ten jam a da se d ru tv e n i odnosi to rad i
kalnije m ije n ja ju . Z avrna reenica P ro g ram a SK J glasi:
N ita to je stvoreno ne srne za nas b iti to liko sveto da ne
bi m oglo b iti prevazieno i da ne bi u stu p ilo m e sto o nom e
to je jo naprednije, jo slobodn ije, jo Iju d sk ije . O na je
izraz takvog politikog k oncepta i rasp o lo en ja.
U v rijem e k ad a je stv a ra n P ro g ram SK J, 1957. i poet
kom 1958, dravna m o, posebno u d ru tv en o j i ek onom skoj
s tru k tu ri, d o m in an tn a je. Znai d a su se m ogle oekivati
relativno brze p ro m je n e u drutven o -ek o n o m sk im odnosim a
poslije u sv a ja n ja Program a. Ali pro lo je g odinu d an a od
u sv a ja n ja P rogram a SK J na V II k o n g resu 1958. godine dok
se sazvao Drugi plenum CK SKJ (18. i 19. m aja 1959) i to
je prva rad n a sjednica C entralnog k o m ite ta po slije kongresa,
poto je p rije toga bila osnivaka. N a tom p len u m u ra s
prav ljalo se o p roblem im a ekonom sk e p o litik e zem lje, i bi
la je p rilika da se k o n k retiziraju po stav k e P ro g ram a SK J o
daljem u sav rav an ju drutveno-ekonom skih odnosa, o d eeta
tizaciji tih odnosa i o n jihovu u sk la iv a n ju sa p rin cip im a
sam o u p ra v lja n ja .
Na sjednici C entralnog k o m ite ta SK J izraeni su o p
tim izam i zadovoljstvo zbog jugoslavenskog p riv red n o g b u m a
240

koji je n astao u p o slje d n jih 67 godina. Na sjednici su obje

lodanjeni podaci da je za poslje d n jih sedam godina nacional
ni dohodak Jugoslavije povean dva p u ta, da je u p eriodu
1957 1959. godine rasta o po sto p i od 13,3% godinje. S ve
likim ponosom izneseno je da je ( . . . ) na razvoj bio b r li
tri do etiri p uta od n a jrazvijenijih za p adnoevropskih ze
m alja, dva pu ta od najslabije razvijenih, a ta ko e je b r li
nego u isto noevropskim zem ljam a.
Takvi su u sp je si pogodovali n a sto ja n jim a d a se joS
sm jelije raz v ija ju sam oupravni drutveno-ekonom ski odnosi,
je r su ovi veliki rez u lta ti p ripisiv an i sam o u p ra v lja n ju . U
istom je pravcu djelovala i elja da se, p red licem m e u n a
rodnog radnikog p o k reta , pokae n ad m o n o st jugoslaven
skog p u ta u socijalizam . M eutim , tra n sfo rm a c ija postojeeg
sistem a u p rak si bila je relativ n o sp o ra i neodluna.
Z astoj u oekivanim p ro m je n am a sistem a po slije V II
kongresa i u sv a ja n ja P ro g ram a izraz je p o etk a p red sto je ih
k o n fro n ta cija u b o rb i za deeta tiz a c iju d ru tv e n ih odnosa
i p ro tiv n je, za d a lju d e m o k ra tiz a ciju d ru tv a i p ro tiv n je.

14

IV

SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE

U BORBI ZA RAVNOPRAVNE ODNOSE U
MEUNARODNOM RADNIKOM POKRETU

Posle n o rm alizacije o d nosa (1955) izm eu Jug o slav ije i

soc ija listik ih z em alja n isu tra jn o o tk lo n je n i svi n esp o razu
m i. U zrok tom e bio je u prvom red u u rezerv am a k o je su
zadravane u so c ija listik im zem lja m a p rem a osobenom jugoslovenskom u n u tra n je m raz v itk u i m e u n a ro d n o j poli
tici Jugoslavije: p re m a rad n i k o m sa m o u p ra v lja n ju i ulozi
P a rtije k o ju je ona podrazum evala, p re m a v anblokovskom
o p re d e lje n ju Jugoslavije u m e u n a ro d n im odnosim a. Kao
so cijalistik o j zem lji, Jugoslaviji je o sp o rav an a vanblokovska pozicija k oja, navodno, dovodi u p ita n je m og u n o st za
jednikog istu p a n ja soc ija listik ih z em alja u m e u n a ro d n im
odnosim a; k ritik o v a n je n jen p riv re d n i sistem , rad n i k o sa
m o u p ra v lja n je, k o m unalni sistem , a Ju g o slav ija o ptuivana
d a eli n a m e tn u ti svoj sistem drugim a.
Do o trih jav n ih k ritik a u p u e n ih SK J i Jugoslaviji iz
soc ija listik ih z e m alja doi e n a ro ito posle Sav eto v an ja
12 ko m u n isti k ih p a rtija soc ija listik ih zem alja, odranog u
M oskvi n ovem bra 1957, o dnosno posle o b jav ljiv a n ja N a c rta
p ro g ra m a SK J, p o etkom 1958. godine, u o k v iru p rip re m a
za Sedm i kongres SK J.
T ako e soc ija listik a Jugoslav ija, od n o sn o SK J, to k o m
p ed e se tih i k a sn ijih godina im a ti n esta b iln e od n o se sa so
c ija listi k im zem ljam a, odnosno k o m u n isti k im p a rtija m a
ovih z em alja zbog svog (sam o u p rav n o g ) politikog si
stem a i nezavisne m e u n a ro d n e p o litik e k o ju je taj sistem
p retp o sta v lja o . Dolazie do estih p ro m e n a u tim odnosim a:
do n o rm alizacije (1955), zah la e n ja u vezi s m a a rsk im
d o g a a jim a (1956); do vidnog p o b o lj a n ja od n o sa u to k u
242

1957, da bi k raje m te i poetkom sledee godine povodom

Savetovanja 12 k om unistikih i rad n i k ih p a rtija socijalisti
kih zem alja, kom e je SKJ odbio da p risu stv u je , odnosno po
vodom objavljenog N acrta pro g ra m a SK J (poetkom 1958)
dolo do o trih javnih k ritik a upu en ih SK J i Jugoslaviji.
Posle u sv a ja n ja novog P rogram a SK J ap rila 1958, godine i
do prve politike ka m p a n je p rotiv jugoslovenskog revizio
nizm a, koja e k u lm in ira ti na S avetovanju 81 kom unistike
i radnike p a rtije , odranom u M oskvi nov em b ra 1960. go
dine, SK J bio je jed in a ko m u n istik a p a rtija u svetu koja
nije bila ni pozvana na ovo savetovanje, ali je na n jem u
n a jo trije n a p a d n u ta . U glavnom d o k u m en tu Savetovanja
(Iz jav a ), u okviru n ajav ljen e borbe na dva fro n ta protiv
d ogm atizm a i sektatva, sad r a n a je o tra osuda jugoslo
v e n sk e varijante m eunarodnog opo rtu n izm a . Savez kom u
n ista Jugoslavije optuen je za nav odnu izdaju m arksizm a
-lenjinizm a i za su p ro ts ta v lja n je svog an tilenjinistikog, revizionistikog P ro g ram a m oskovskoj D eklaraciji iz 1957.
godine. Izraena je z a b rin u to s t za rev o lu cio n arn e tekovine
n a ro d a Jugoslavije i n jen o dovo en je u zavisnost od tzv.
pom o i am e rik ih i drugih im perija lista . Jugoslavija je o p tu
ena za p o d riva ku dela tn o st p ro tiv so cija listiko g lagera i
osuena je n jen a vanblokovska p o litik a (pod izgovorom
van b lo k o v sk e p o litik e razvija a k tiv n o st k o ja nanosi te tu
jed in s tv u svih m iro lju b iv ih snaga i drlava). B orbu pro tiv
jugoslovenskog revizionizm a" ovaj d o k u m en t je proglasio
inte rn ac io n a ln o m obavezom kom u n isti k ih i rad n ik ih p ar
tija.
N a p ro iren o j sednici Izvrnog k o m ite ta CK SKJ 10. fe
b r u a ra 1961. godine, SK J izrazio je p rin cip ijeln o neslaganje
s ovom gru b o m ideoloko-politikom eksk o m u n ik acijo m i
m ea n jem u u n u tra n je poslove so cijalistik e Jugoslavije.
I sta k n u to je da neprin c ip ijeln i i za socijalizam te tn i napadi
na Ju g oslaviju tek o k o m p ro m itu ju Izja vu . Cilj tih n ap ad a
je da se n e ta n o prik a u odnosi iz p ro lo sti izm eu Jugoslavi
je i d ru g ih so cijalistik ih zem alja, da se i d alje ire dezin
fo rm a cije o n jo j, da se om alovae i p rik riju uspesi socijali
stike izgradnje Jugoslavije i n jen d o p rin o s razv itk u socijali
zm a u svetu, da se d isk re d itu je n jen a osvedoena politika
a k tivne m iro lju b iv e koegzistencije, p o litik a odlune b orbe
p ro tiv im p erijalizm a, a za p rav o n a ro d a n a sam o o p red eljen je,
16*

243

nezavisan razvitak i d e m o k ra tsk u s a ra d n ju . T im n ap ad im a

se, u stvari, ini jo jed a n pok u aj da se je d n o j socijalisti
k o j ze m lji p r itis k o m spol ja n a m e tn u m e to d i u o dnosim a iz
m e u so c ija listi kih zem alja k o ji ne odgovaraju n i elem en
tarnim p rincipim a socijalizm a ni in te re sim a naroda Jugosla
vije. O cenjeno je da je Savetovan je polo lin ijo m tra e n ja
k o m prom isa izm eu raz li itih stavova i ten d e n c ija , tak o da
su se u jed in stv e n o m d o k u m en tu stavovi i g led ita k o ja ob
jek tiv n o o d ra a v a ju savrem ena d ru tv e n a k re ta n ja u sve
tu nali z a jedno sa b iro k ra tsk o -d o g m a tsk im sh v atan jim a,
iji n a jo igledniji p rim e r p re d s ta v lja stav p rem a Jugoslaviji.
K asniji razvoj po tv rd io je ove ocene. V erb aln a p o tv rd a
m o n o litn o sti m e u n a ro d n o g kom u n istik o g p o k re ta i ge
n e ra ln a lin ija " k o ju je Savetovanje usv o jilo n isu m ogli spreiti p ro d u b ljiv a n je p o sto je ih razm im o ilaen ja. U skoro su
ta razm im oilaenja jo vie z a o tren a i p re ra s la u jav n i su
kob izm eu nekih p o tp isn ik a Izja v e (u prv o m red u izm eu
K PSS i KP Kine) o m nogim b itn im p ita n jim a sav rem en e b o r
b e za socijalizam ko ja su u n jo j raz m a tra n a . P ri to m je
svaka s tra n a n alazila p o tv rd u svojih stavova u o d g o v araju
im delovim a ovog do k u m en ta , to je om oguavala divergentno st m nogih njegovih fo rm u la c ija . J e d n u od n ajd alek o sen ijih
p o jav a koje su k a ra k te ris a le odno se u m e u n a ro d n o m rad
nikom p o k re tu tokom ezdesetih godina p red sta v lja o je,
naim e, ideoloko-politiki, o dnosno m e u d rav n i su k o b iz
m eu dveju soc ija listik ih ze m a lja SSSR i K ine i dife
ren c ija c ija u m e u n a ro d n o m k o m u n isti k o m p o k re tu k o ju
je taj sukob izazvao. P rita je n e ideoloko-politike razlik e iz
m eu KPSS i KP K ine u o d nosu n a n eke id eje i teze staljinizm a (n a neka b itn a p ita n ja razv o ja savrem enog socija
lizm a, koje su se pojavile u d rugoj polovini p ed e se tih godi
n a ), po step en o su p re ra sle u jav n i ideoloko-politiki s p o r
o sta ljin iz m u u celini, (tj. o svim b itn im p ita n jim a razv itk a
savrem enog so cijalizm a), u p rk o s p o k u a jim a da se sp o rn a
p ita n ja ree ak i po cenu ideolo k ih k o m p ro m isa p o p u t
onog na S a vetovanju 81 k o m u n istik e i rad n i k e p a rtije
1960. godine. Ideoloki m e u p a rtijsk i su k o b oko reh a b ilita
cije, odnosno o d b a civanja staljin izm a, ve po etk o m ezdese
tih godina p o sta je javni m e u d rav n i su k o b k o ji se p ro iru
je na sve sfere m e udravnih o d no sa i k o ji e im ati veom a
o tre oblike, a zapoeti p ro ce s d e sta ljin iz a c ije u m e u n a ro d
244

nom k o m unistikom p o k re tu se k o m p lik u je jo jednom

kru p n o m m e unarodnom d iferencijacijo m toga pokreta.
Zbog p riro d e p ita n ja ko ja je p o k ren u o i oko kojih se
vodio (svi k lju n i problem i drutv en o g razvitka sveta, od
nosno razvitka savrem enog socijalizm a), ovaj sukob nije os
tao, niti je m ogao osta ti sam o kinesko-sovjetski sukob. On
je bio povod i za dife ren c ija c iju u m e u n aro d n o m kom uni
stikom p o k retu u celini, i za znaajn e p ro m en e n a ro ito u
pogledu odnosa izm eu jed in stv a i a u to n o m ije kom unisti
kih i rad n i k ih p a rtija . U s re d itu pan je nala su se m noga
otvorena p ita n ja i dilem e, kao to su: p o tre b a jed in stv a i
n unost sam o staln o sti kom u n istik ih i rad n i k ih p a rtija i
njihove afirm a c ije prvenstveno kao n acionalnih politikih
snaga, m ogunosti fo rm u lisa n ja generalne politike lin ije
u savrem enim uslovim a ili neizbenost niza (uih) nacional
nih stra te g ija i tak tik a, nain i form e u sp o sta v lja n ja mogu
eg akcionog jed in stv a k o m u n istik ih i rad n i k ih p a rtija . I
povodom ovog sukoba razliitih po litik ih k o ncepcija na in
tern acio n aln o m nivou sazrevale su u ko m u n istik im p a rti
ja m a i irile se ideje o nunosti sam o staln e politike pozi
cije u borbi za socijalizam i u njegovoj izgradnji. Zbog p ri
ro d e p o k ren u tih pro b le m a i zbog in jen ice da je i sam deo
m eu n aro d n o g k o m unistikog p o k re ta i sv etsk ih socijalisti
kih snaga, ali isto tak o i zbog ko n k retn o g odnosa KPSS i
K P K ine p rem a Jugoslaviji, SK J je od sam og p o etk a kinesko-sovjetskog sp o ra bio u k lju iv an i sta ln o u k lju e n u taj
spor.
U v rem e dok kin esk a k ritik a d esta ljin iz a c ije jo nije
bila jav n a (druga polovina ped e se tih go d in a), kineski napadi
n a jugoslovenski revizionizam nisu k o rien i sam o kao iz
raz ta d a n je o p te politiko-ideoloke fo rm u le u socija
listikim zem ljam a za b o rb u p ro tiv k o n cep cija o razvitku
savrem enog socijalizm a n a sta lih u jugoslovenskoj teo riji i
p rak si posle su koba KPJ sa S ta ljin o m 1948. godine. U kine
skoj u p o tre b i to je bila i ideoloka fo rm u la za p o sred n u kri
tik u u n u tra n je g razv itk a i sp o ljn e p o litik e SSSR posle Sta
ljin a (d esta ljin iz a cija ). Zbog toga se i p re ra s ta n je kinesko-sovjetskog ideolokog sp o ra u jav n i su k o b ponovo ticalo i
o dnosa KPSS i KP K ine p rem a SK J i je d n a od sta ln ih taaka kineske k ritik e K PSS o dnosila se n a so v je tsk u politiku
p rem a Jugoslaviji.
245

O ideoloko-politikim razm im o ilaen jim a u m e u n a ro d

nom k o m u nistikom p o k retu , po seb n o o n ep rih v atljiv im
kineskim sh v a ta n jim a o m iro lju b iv o j k o egzistenciji i p e r
s pektivam a savrem enog socijalizm a (p o d ro b n a jug o slo v en sk a
k ritik a ovih sh v a ta n ja d a ta je u knjizi E. K a rd e lja Socijali
zam i rat jo p re nego to je kinesko-sovjetski sp o r p o stao
jav a n ), rasp ra v lja n o je na P etom p len u m u CK SKJ, o d ra
nom 18. m aja 1963, na kom e je re fe ra t p odneo Jo sip Broz
Tito. Tada je kon sta to v a n o da ova razm im o ilaen ja, k o ja se
odnose na p ita n ja od sudbonosnog zn a a ja za celo oveanstvo ( ra t i m ir, nain rea v a n ja sp o rn ih m e u n a ro d n ih p ro b
lem a, ak tiv n a m iro lju b iv a koegzisten cija i d r.), kao i n a
razvoj revolucionarnog rad n ik o g p o k re ta i socijalizm a u
svetu, od ra a v a n ju razlike izm eu d o g m atsk ih i p ro g resiv n ih
snaga. N aglaeno je da je svojim ak tiv n im ueem i d o p ri
nosom u rea v a n ju n a jh itn ijih p ita n ja b o rb e za m ir i soci
jalizam SK J uvek p red sta v lja o sa stav n i deo m e u n aro d n o g
radnikog p o k reta , bez obzira na to da 1: je njegova p o litik a
b ila odo b rav an a ili negirana. Kao deo toga p o k reta ,
SK J je svoje in te rn ac io n a ln e obaveze video u p o d rci antidogm atskim snagam a koje se b o re za lik v id aciju dogm atizm a
i s ta ljin isti k ih m eto d a u k o m u n istik o m p o k re tu , za m ir
i m irn o rea v a n je m e u n a ro d n ih p ro b lem a. Stoga je p o tre b
no prin c ip ije ln o i n a ja k tiv n ije u estv o v ati u ra i a v a n ju
nesuglasica izm eu ko m u n isti k ih p a rtija ; bilo bi od velike
te te za rad n i k i p o k re t svako k o m p ro m isn o i n ep rin c ip ijel
no saglaavanje na ra u n bilo koga ili n a u trb osnovnih p rin
cipa na k o jim a poiva sav rem en a b o rb a za socijalizam . U
tom sm islu odbaeni su kineski na p a d i n a so c ijalistik u Ju
goslaviju i o cenjeno da se kinesko ru k o v o d stv o b o ri p ro tiv
d estaljinizacije.
U odgovoru n a kineske optub e, p reciziran o je da je
po litik a koegzistencije u in te resu ja a n ja snaga socija
lizm a, da m iro lju b iv a koegzistencija drava ne znai ideolo
ki kom prom is, ko n zerv iran je k lasn ih su p ro tn o s ti i klasne
b o rb e u kap ita listi k im zem ljam a; da SK J ne neg ira k lasn u
b o rb u u po jed in im zem ljam a, u k lju u ju i i n jen e n a jo trije
oblike.
N a O sm om kongresu SK J (d ec e m b ra 1964) u refe ra
tu Josipa Broza T ita i u d rugim do k u m en tim a K ongresa
ocenjeno je d a sukob u m e u n a ro d n o m k o m u n istik o m po
246

k retu n ije n astao sam o zbog in te rn ih p ro m en a u ovom p o

kretu, niti sam o zbog sukoba SSSR i Kine, nego je posledica
razliitih sh v a ta n ja o dubokim p ro m en am a u savrem enom
svetu i razliitog p ris tu p a raz re av a n ju o trih p ro tiv ren o sti
koje p o tre sa ju svet, tj. razliitih odgovora p o jed in ih p a rtija
na n a jk ru p n ija p ita n ja savrem ene epohe. Nova polarizacija
u m eunarodnom radnikom p o k re tu izraava ove osnovne
protivrenosti: izm eu novih k re ta n ja u p rav cu socijalizm a
m nogih novoosloboenih zem alja i sk u en ih dog m atsk ih
shvatanja o tom k reta n ju ; izm eu sh v a ta n ja o objek tiv n o
m oguem daljem ire n ju socijalizm a u uslovim a m ira i ko
egzistencije i gledita da je p o tp u n u p o b ed u socijalizm a u
svetu m ogue postii sam o silom , ra to m s k a p italistik im
d ravam a; izm eu gledita o p o tre b i vee au to n o m ije kom u
nistikih p a rtija i socijalistikih p o k reta i p o k u a ja konzer
vira n ja s ta rih form i jedinstva, op tereen ih hegem onizm om
i neravnopravnou. Velika p re o rije n ta c ija m e u n aro d n o g
kom unistikog p okreta, koja se sa sto ji u n a p u ta n ju nede
m ok ra tsk ih m etoda u ostv a riv a n ju jed in stv a akcije, k a ra k te
ristin ih za doba S ta ljin a i In fo rm b iro a, i u afirm a c iji sa
m ostalnosti pojed in ih p o k reta u p red u z im a n ju a k cija u
svojim zem ljam a kao optevaeem naelu i p red u slo v u sva
kog jed instva i s a ra d n je, odvija se u su k o b u s do g m atsk im
tendencijam a i sektakim m etodim a u ovom p o k retu . Kon
gres je odbacio iluzije o m ogunosti prev azilaen ja su k o b a
form alnim k om prom isim a i p o p u ta n je m do g m atsk im i
slinim ten d en cijam a i snagam a. Zbog toga se nova akciona
baza jed in stv a m e unarodnog kom u n istik o g p o k reta moe
s tvarno i tra jn o fo rm ira ti sam o uko lik o d o sled n ije b u d e u tv r
ena i u p rak si sprovoena an tid o g m atsk a p latfo rm a spoljne politike i odnosa izm eu so cijalistik ih zem alja i kom u
nistikih p a rtija .
B itni elem enti takve platfo rm e, p rem a s h v a ta n ju SKJ,
m orali bi biti, p re svega, u: priz n a v a n ju razliitih p u tev a u
socijalizam i p rava svake p a rtije da svoje zad atk e o d re u je
p rem a sopstvenim uslovim a i u sk lad u s p rin cip o m pune
odgovornosti svakog p o k reta za p ro g resiv n i d ru tv en i raz
voj u svojoj zem lji i u svetu; u o d b a civ an ju p o s to ja n ja i na
m eta n ja bilo kakvog m eu n aro d n o g c e n tra za ru k o v o en je
radnikim pok reto m , je r bi ono bilo u s u p ro tn o sti sa stv ar
nim p o tre b a m a p o k reta u celini, sa s tv a rn o m a u to n o m ijo m
247

i nezavisnou svake p a rtije i zem lje. R azlike u m e u n a ro d

nom radnikom p o k retu , koje od ra a v a ju n erav n o m ern i raz
vitak socijalizm a, p re d s ta v lja ju n o rm a ln u p o javu. Izn o en je
razliitih gledita, d isk u sija i k o n stru k tiv n a k ritik a izm eu
pojed in ih p a rtija u b ila tera ln im i m u ltila te raln im su sre
tim a neizbeni su i m ogu sam o k o ris titi rav n o p rav n o j sara d n ji i z ajednikom rea v a n ju sloenih i razn o v rsn ih p ro b
lem a sa ko jim a se suoava rad n i k i p o k re t po d uslovom
da su otvoreni, objek tiv n i i p rin c ip ije ln i, da n e sad re ele
m en te m ea n ja u u n u tra n je poslove d ru g ih p o k reta i da
nisu in spirisani na m e ro m da se dru g im a n am eu svoja gle
dita, tj. pod uslovom da su zasnovani n a p u n o j rav n o p rav n o
sti. In te rn ac io n a liz am ne p ro tiv re i razlik am a k o je p ro isti u
iz specifinih u n u tra n jih uslova u k o jim a d elu je svaka p a r
tija . On ne p o inje tam o gde se zav ra v a ju a u to n o m ija i
nezavisnost, nego se jed in o na n jim a m oe zasnivati. Me
u n a ro d n o m rad n i k o m p o k re tu n ije p o tre b n o jed in stv o ko
je prik riv a , nego koje uvaava razlike.
U tom sm islu SK J raz v ija ra v n o p ra v n u s a ra d n ju sa
svim delovim a radnikog, ali i d ru g ih p ro g resiv n ih , m iro
lju bivih i oslobodilakih p o k re ta k o ji tak v u s a ra d n ju prih v a ta ju , bez obzira na razlik e u n ek im p o litik im i ideolo
kim pogledim a, i podrava svaku fo rm u razm en e m ilje n ja
i isk u stv a i z ajednikog d e lovanja kad a to d o p rin o si stv ar
nom ja a n ju m iro lju b iv ih i n a p re d n ih snaga u svetu.
Povodom p rip re m a S av eto v an ja k o m u n isti k ih i rad n i
k ih p a rtija (k o jim a se p ristu p ilo , izm eu ostalog, n a ro ito
u vezi s ag resijo m u V ijetn a m u , do g a a jim a u K ini i aktiv
nou KP K ine u m e u n a ro d n o m k o m u n istik o m p o k re tu ),
ova idejno-politika pozicija SK J bie n a esto m p len u m u
CK SKJ 1966. p o tv r e n a i u k o n k re tn ije m p rec iz ira n ju od
nosa SK J p rem a ovakvim o blicim a s a ra d n je u k o m u n isti
kom p o k retu .
S m a tra ju i m u ltila te ra ln e dogovore jed n im od m oguih
i k o risn ih oblika s a ra d n je m eu z ain tereso v an im kom uni
stikim p a rtija m a , SK J je svoj odn o s p rem a p o jed in im tak
vim skupovim a odreivao, p re svega, p rem a s a d r a ju , k a ra k
teru , ciljevim a i nep o sre d n im rez u lta tim a koji bi iz n jih
proizlazili. S u m n ja ju i u k o risn o st m u ltila te raln ih s u sre ta
k o m u n istik ih p a rtija koji im a ju za sv rh u d o n o en je zajed
nik ih ocena i od lu k a obaveznih za sve k o m u n isti k e p a rtije
248

ii uslovim a velike razliitosti celok u p n ih d ru tv en ih situ aci

ja u kojim a one deluju, je r to o bjek tiv n o suava irin u fron
ta bo rb e za m ir i m iroljubivu s a ra d n ju , k riti a n p rem a na
inu i m eto du p rip re m a savetovanja i njegovih do k u m en ata,
kao i p rem a nekim ocenam a koje su oni sadrali, SKJ nije
uestvovao na S avetovanju evropsk ih k o m u n istik ih i rad
nikih p a rtija u K arlovim V arim a 1967. (o evropskoj bezbedn o sti) n iti na Savetovanju k o m u nistik ih i rad n ik ih p a rtija
u M oskvi 1969. godine. M eutim , i p o red ozb iljn ih prim edaba koje je im ao, zadrao je a k tivan o dnos p rem a p roblem i
m a koji su p o k ren u ti u vezi s ovim saveto vanjim a. Podra
vao je one stavove i a k tiv n o sti koje je ocenjivao kao d o p ri
nos ja a n ju ravn o p rav n e s a ra d n je m e u k o m u n istik im i
rad n ik im p a rtija m a , ja a n ju i povezivanju svih socijali
stikih, progresivnih, d e m o k ra tsk ih i oslo b o d ilak ih snaga u
b o rb i pro tiv agresivne im p e rija listik e po litik e, za m ir i m i
ro lju b iv u k oegzistenciju, za p rogres i socijalizam . Ali je,
istovrem eno, ukazivano i na stavove koji n isu u sk lad u s
p o tre b a m a savrem ene revolucionarn e i a n tiim p e rijalistik e
borbe.
Ova s h v a ta n ja po tv rd i e i Deveti k o n g res SK J, o d ran
11 15. m a rta 1969, koji e istai da se snaga socijalizm a
sa sto ji u uvaavanju i d e m o k ra tsk o m povezivanju raz
liitih i p ro tiv re n ih in te resa , k oji izviru iz razn o v rsn ih uslova i bo g a tstv a n a c ionalnih pu tev a i o b lik a so cijalistik e
p rak se i p ro ce sa u po jed in im z em ljam a i sv etsk im regionim a.
O vakva k oncepcija o d nosa u m e u n a ro d n o m rad n i k o m
p o k re tu p red sta v lja la je tokom ezd esetih godina i je d n u
od osnovnih tem a u veom a intenziv n o j, p rv en stv en o b ila te
raln o j, m e u n a ro d n o j s a ra d n ji SK J s k o m u n istik im p a rti
ja m a so c ija listik ih i d rugih zem alja, s d ru g im so cijalisti
kim i p rogresivnim p o k retim a . O na je n a la m esta i u nizu
m e u p a rtijsk ih d o k um enata.
U kratko , SK J se zalagao za prev azilaen je svih vidova
uih in te resa i pogleda, za uvaavanje razliitih m ilje n ja i
tra e n je zaje d n ik ih in te resa u b o rb i p ro tiv im p erijalizm a,
za m ir, d ru tv e n i p rogres i socijalizam u svetu. Izraz ovakve
p rin c ip ije ln e ideoloko-politike pozicije p red sta v lja la je ne
sam o k riti n o st SK J p rem a p o jedin im o blicim a m e u n a ro d
nog povezivanja ili p o jed in im a k tiv n o stim a u rad n i k o m
249

po k retu nego i njegova sp re m n o st d a u e stv u je u odgova

rajuim vidovim a m ultila te raln o g povezivanja, kao to je
bilo akciono jed instvo s o stalim so c ijalistik im zem ljam a
povodom ra ta na B liskom isto k u u to k u 1967, uee na
sa stanku p red sta v n ik a k o m u n istik ih i rad n i k ih p a rtija
evropskih zem alja ja n u a ra 1970. i dr.
N astojei da shvati i d u b lje p ro u av a razn o v rsn e nove
pojave koje su ukazivale na ja a n je so c ija listik ih snaga i
na pro iriv an je a n tiim p e rijalistik o g i a n tira tn o g fro n ta ,
SKJ je neposredno ili p reko o sta lih dru tv en o -p o litik ih
organizacija Jugoslavije u sp o sta v lja o i p ro iriv ao s a ra d
nju sa svim rad n ik im i d rugim p ro g resiv n im p o k retim a u
svetu koji su prih v atili s a ra d n ju n a p rin c ip im a p u n e rav n o
pravnosti.
iroku m e u n a ro d n u ak tiv n o st razv ijale su u ovom d u h u
sve drutveno-politike organizacije u o k v iru So cijalisti
kog saveza radnog n a ro d a Jugoslav ije i sam o staln o . Socijali
stiki savez radnog n a ro d a Jugoslav ije razvio je razn e vidove
sa ra d n je s m nogim n a rodnooslobod ilak im , n aro d n im i d ru
gim progresivnim po k retim a , sa so c ijalistik im i socijal
d em o k ratsk im p a rtija m a i d rugim d e m o k ra tsk im organiza
cijam a u svetu. Povezivanje s n a ro d n o o slo b o d ilak im i d ru
gim progresivnim p o k retim a n a ro ito u Aziji i Africi
pred stav ljalo je jed n u od osnovnih k o m p o n en a ta m e u n a ro d
ne a k tivnosti SSR N J u d rugoj polovini p e d e se tih godina i
kasnije.
S najveim b ro je m novih p o k re ta i p a rtija sa ra d n ja je
uspostavljena jo u vrem e njihove b o rb e za nezavisnost, pa
su se sa ire n je m oslobodilake b o rb e i rasp a d o m svetskog
kolonijalnog sistem a p roirivale i jaale i veze SSR N J
s narodnooslobodilakim p o k retim a n o v oosloboenih i jo
neosloboenih zem alja. Savez k o m u n ista Jugoslavije, SSR N J
i druge drutveno-politike organizacije p ru ale su m oralno-politiku p o d rk u i m a te rija ln u pom o b o rb i tih n a ro d a
kroz razliite oblike nep o sre d n e pom oi i sa ra d n je , kao i
ueem u m e u n a ro d n im a k c ija m a k o je su vodile ja a n ju
podrke i so lid arn o sti svih p ro gresiv n ih snaga u svetu sa
tom borbom . To je bila osnova za n a sta v lja n je plodne sa
rad n je sa tim p o k retim a i posle stic a n ja n ezavisnosti ovih
zem alja, to je p red sta v lja lo i iro k u p o liti k u o snovu za

250

uspean razvoj m eudravnih odn o sa Jugoslavije s novo

osloboenim zem ljam a.
Ve poetkom ezdesetih godina SSR N J je uspeno saraivao sa oko 45 progresivnih p a rtija i p o k reta u novo
osloboenim zem ljam a. Petom kon g resu SSRNJ, odranom
u a p rilu 1960, prisustvovali su pred stav n ici 41 p a rtije , po
k reta i organizacije iz 35 zem alja E vrope, Azije, Afrike i
L atinske Am erike.
Slina je bila i b ila tera ln a i d ru g a sa ra d n ja jugosloven
skih sindikata, koji su se zalagali za prevazilaenje po sto je
e podeljenosti m eunarodnog sindikalnog p o k reta, za rav
n opravnu m e u n a ro d n u sin d ik aln u sa ra d n ju bez obzira na
idejne razlike i organizacionu p rip a d n o st, i pom agali b o rb u
poro b lje n ih n a ro d a za n a c ionalnu nezavisnost itd.
N a ovakvim p rin cip im a ve u prvoj polovini ezdesetih
godina razvili su se vrlo dinam ini odnosi SK J i s velikim
b ro je m k o m u n isti k ih i rad n i k ih p a rtija , p re svega u soci
jalisti k im zem ljam a Evrope, u evropskim k ap italistik im
i u drugim zem ljam a. D elegacija SK J p risu stv o v ala je e
stom kongresu Jed in stv en e so c ijalistik e p a rtije Nem ake
ja n u a ra 1963 prvi p u t posle 1948. k o n g resu p a rtije jed n e
socijalistike zem lje, a zatim u to k u te i k asn ijih godina
i kongresim a k o m u n isti k ih p a rtija o sta lih so cijalistik ih ze
m alja. O sm om kongresu SK J (1964) prvi p u t posle 1948.
prisustvovale su delegacije K PSS i d ru g ih ko m u n istik ih
p a rtija so c ija listik ih zem alja.
R azvijana je i sa ra d n ja s m nogim k o m u n istik im p a rti
jam a u Z apadnoj E vropi s KP Ita lije , KP Fran cu sk e, KP
A ustrije, KP Belgije i dr. Pored z ajed n ik e s a ra d n je SK J i
SSR N J s p rogresivnim p o k retim a novoosloboenih zem alja
i nacionalnooslobodilakim p o k retim a , u sp o sta v lje n a je sa
r a d n ja s k o m unistikim i rad n i k im p a rtija m a v anevropskih
zem alja. U o kviru SSR N J, ali k ra je m ezdesetih godina i
n e p osredno razvijala se i k o risn a s a ra d n ja s pojed in im so
c ijalistik im i so cija ld e m o k ra tsk im p a rtija m a Zapadne Ev
rope SR N em ake, B elgije i dr.
O stvaru jui se u k o n tek stu velike d ife ren c ija c ije u m e
u n a ro d n o m k o m u nistikom p o k re tu izm eu d o g m atsk ih i
a n tid o g m atsk ih snaga, b ila te ra ln a m e u n a ro d n a sa ra d n ja
SK J a o na je p re d s ta v lja la osnovni vid sa ra d n je bila
251

je tokom ove decenije uslovljena o p red e lje n je m jugosloven

skih k om unista za b o rb u pro tiv d ogm atizm a i se k ta tv a u
m eunarodnom k om unistikom p o k re tu ali, u vezi s tim ,
esto i stavom p o jedinih k o m u n istik ih p a rtija p rem a u n u
tra n je m drutveno-politikom raz v itk u i m e u n a ro d n o j p o
litici Jugoslavije.
M eutim , i kad je bio k ritik o v a n s raz n ih s tra n a , SK J
je ostao deo m e unarodnog radnik o g p o k reta . N jegova bi
late ra ln a sa ra d n ja se p e rm a n e n tn o p ro iriv a la i in ten ziv ira
la. Sam o u toku 1968. godine, na p rim e r, SK J i SSR N J u
raznim su sre tim a razm enili su m ilje n ja s p red stav n icim a
113 p a rtija i p o k reta . U estvovali su i n a m nogim m e u n a
rodnim sasta n c im a organizovanim rad i p ru a n ja k o n k retn e
p o d rk e i pom oi borbi a n tiim p e rijalistik ih i an tik o lo n ijal
nih p o k reta , b orbi za m ir, rav n o p ra v n u m e u n a ro d n u s a ra d
n ju i dru tv e n i progres. Izraz te irin e p red sta v lja lo je, iz
m eu ostalog, i p risu stv o na D evetom k o n g resu SK J (m a rta
1969) p red sta v n ik a 66 p a rtija i p o k reta : 18 k o m u n isti k ih i
ra d n i k ih p a rtija (13 iz Evrope, 3 iz A frike i Azije i 2 iz
L atinske A m erike), zatim 25 socija listik ih i socijaldem o
k ra ts k ih p a rtija i 23 n a ro d n a i n a cio n aln o o slo b o d ilak a po
k re ta (prvi kongres jed n e k o m u n istik e p a rtije kom e su
prisustvovali i pred sta v n ic i n e k ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a r
tija ).

S O C IJA L IS T I K A JU G O SL A V IJA I
D E M O K R A T IZ A C IJA M E U N A R O D N IH O D NO SA
(P O L IT IK A N E S V R S T A V A N JA )
P ra k ti n a prim e n a aktivne m iro lju b iv e koeg zisten cije u
odnosim a izm eu zem alja izvan blokova dovela je s vre
m enom do politike neangaovanja, k a sn ije nazvane politi
kom n e svrstavanja. Id e ja o p o tre b i k o lek tiv n e a k cije vanblokovskih zem alja sazrevala je po step en o to k o m dru g e p o
lovine pedesetih godina (B a n d u n k a k o n fere n c ija 1955, sa
stan ak N ehrua, N asera i T ita na B rio n im a 1956. i d r.). Na
s to ja n je da prin cip i koegzistencije p o sta n u osnova m eu
n aro d n ih odnosa vodilo je d ista n c ira n ju od vojno-politikih
blokova, ije je p o sto ja n je p red sta v lja lo p re p re k u za ostva
252

rivanje tih principa. Politika neangaovanja kao p rak tin i

izraz prim ene aktivne m iroljubive koegzistencije u uslovim a
postojeeg blokovskog suk o b lja v a n ja p red sta v lja la je je
dan od vidova toga d ista n c ira n ja i n a sta la je iz zajednikog
in teresa zem alja izvan blokova da se sprei n jihovo u k lju
ivanje u blokovsku podelu sveta i u hlad n i rat.
N a jp re ograniena na prim e n u p rin cip a koegzistencije
izm eu drava izvan blokova, tj. na sp reav an je proiriva
n ja prim ene p olitike sile i hladnog ra ta na te drave, p oliti
ka n e sv rstav a n ja je, m eutim , ubrzo p re ra sla u p olitiki p ro
gram i ak tiv o st ovih zem alja usm e re n e na un iv erzaln u pri
m enu prin c ip a koegzistencije u m e u n a ro d n im odnosim a.
S ocijalistika Jugoslavija bila je jed a n od in ic ija to ra i
nosilaca politike ne sv rstav a n ja , je r je u takvoj p olitici i u
povezivanju sa svim socijalistikim i p rogresivnim snagam a
u svetu videla realni i ele m e n ta rn i in te res jugoslovenskog
sam oupravnog socijalistikog d ru tv a . Jug o slav ija je ocenjivala da zem lje koje se o p re d e lju ju za p o litik u nesv rstav a
n ja p re d s ta v lja ju zn aajn u k o m p o n en tu sav rem en ih svetskih
k re ta n ja i ne m ogu se s m a tra ti sam o rezervom p ro g resa i
socijalizm a; da je n e sv rstan o st sastav n i deo b o rb e socijali
stik ih i d rugih p ro gresivnih snaga u svetu za d ru tv e n i na
p red a k . Aktivna uloga so cijalistik e Ju g o slav ije u ok v iru p o
litike n e sv rstav a n ja n ije sam o u in te resu svih snaga u svetu
koje ele da se izbegne novi svetski ra t, u in te resu dekolo
nizacije i rea v a n ja sp o rn ih m e u n a ro d n ih p ro b lem a na
m iro lju b iv nain, nego i u in te re su so cijalistik ih zem alja i
progresivnog rad n ik o g p o k re ta u svetu. Zbog toga su bila
po tp u n o neosnovana tu m a e n ja , ko ja su se jav ila u nekim
so c ijalistikim z em ljam a istone E v ro p e k raje m 1958. i po
etkom 1959, da je jugoslovenska ak tiv n o st m e u nerazvi
jen im z e m ljam a in sp irisa n a tenjo m za s tv a ra n je m treeg
bloka.
J e r, osnovni sad r a j po litik e n e sv rstav a n ja je b o rb a za
m ir i u k la n ja n je iz m e u n a ro d n ih o d n o sa svih u zro k a ne
sta b iln o sti, u p rvom re d u p ro tiv svih vidova p o tin jen o sti i
ne ra v n o p ra v n o sti, za u k id a n je o s ta ta k a kolo n ijalizm a i za
d e m o k ra tsk ije m e u n a ro d n e odnose. Isto v rem en o , on a podrazum eva takve m e u n a ro d n e d e m o k ra tsk e o dnose koji p ru
aju pun u slobodu n a ro d im a u izb o ru p u tev a i ob lik a d ru
tvenog raz v itk a u sk la d u s a n jih o v im p o tre b a m a , bez me253

a n ja spolja i tim e u b rza v a ju p ro g resiv n e d ru tv e n e prom ene. B itni elem enti te politike su: n ezavisnost stava svake
zem lje u m e u n aro d n im odnosim a i u lag an je n a p o ra na
s tv a ra n ju uslova koji e om oguavati o stv ariv an je in teresa
svake zem lje u m e u n a ro d n o j zajednici. Ona se razlik u je od
blokovskog svrstav an ja, je r je negacija blokova (nezavisan
stav svake zem lje), ali i od n e u tra ln o sti, je r ne oznaava pa
sivnost, nego, napro tiv , visok step en angaovanosti u m eu
n a rodnim odnosim a (neangaovan o st sam o u sm islu ne
p rip a d a n ja vojno-politikim blokov im a).
Prvu zajed n ik u a k c iju vanblo k o v sk ih zem alja usm erenu na ouvanje svetskog m ira p re d sta v lja la je inicijativa
p e torice" (T ita, N asera, N ehrua, N k ru m ah a i S u k a m a ) na
z asedanju G eneralne sk u p tin e UN 1960, k o jo m se zahtevalo p regovaranje izm eu vodeih sila v o jno-politikih bloko
va. U skoro posle toga, na p u tu jug oslovenskog P red sed n ik a
po zem ljam a zapadne i severne Afrike ( feb ru a r-a p ril 1961),
zapoeta je k o n k retn a a k c ija za sazivanje jed n e ire konfe
rencije vanblokovskih d ra v a n a k o jo j bi bila d efin isan a
zajednika p latfo rm a za inte n z iv iran je ak tiv n o sti u b o rb i za
m ir u uslovim a oivljavanja hladn o g r a ta izm eu Isto k a i
Zapada. Na p rip re m n o m s a sta n k u p red sta v n ik a 21 zem lje,
odranom od 5. do 12. ju n a 1961. u K airu, p reciziran i su
k rite riju m i sta tu s a vanblokovske zem lje, kao p red u slo v za
uee na kon fere n c iji (nezavisna p o litik a n a n aelim a ak
tivne koegzistencije i neangaovano st u blokovim a, podrava
n je nacionalnooslobodilakih p o k reta , n e p rip a d a n je m ultilate ra ln im vojnim savezim a koji su izraz k o n fro n ta cije ve
likih sila, n e p rip a d a n je b ila tera ln im v o jn im savezim a s ne
kom od velikih sila, n e p rih v a ta n je s tra n ih v o jn ih baza na
svojoj te rito riji). P rva k o n fere n c ija efova d rava i vlada
v anblokovskih zem alja o d ran a je u B eogradu od 1. do 6 .
se p te m b ra 1961, okupivi p red sta v n ik e 28 zem alja (10 iz
Azije, 12 iz A frike, 4 iz L atinske A m erike i 2 iz E v ro p e).
R adom i d o k u m en tim a K o n feren cije d o m in irala je te
m atik a ra ta i m ira, b o rb e p ro tiv k o lonijalizm a, d e m o k ra ti
zacije m e u n a ro d n ih odnosa i razv o ja n e razv ijen ih zem alja.
N jeni osnovni zadaci ista k n u ti u d isk u siji svodili su se na:
a) p red u zim an je odlune a k cije za o u v an je m ira ugroenog
z aotrenim odnosim a izm eu glavnih blok o v sk ih sila i b )
d e finisanje p latfo rm e za b u d u u za je d n ik u ak tiv n o st van254

blokovskih zem alja. U svojena su tri osnovna d o k u m en ta:

D eklaracija. Izjava o opasnosti od ra ta i apel za m ir i Pism o
K onferencije K enediju i H ruovu (koje su im u im e Kon
ferencije p red ali n jen i delegati A. S u k a rn o i M. Keita, od
nosno D. N ehru i K. N k ru m ah ).
Ceo ra d K onferencije bio je u sm eren k a a firm aciji po
litike sporazum evanja u reav an ju m e u n a ro d n ih sporova,
ka s tv a ra n ju uslova i defin isan ju osnove za zajednike akci
je vanblokovskih zem alja i svih m iro lju b iv ih snaga u svetu
na o u vanju m ira, nacionalne nezavisnosti, terito rija ln o g
in te g rite ta i slobodnog razvitka svih zem alja. K o n feren cija
se izjasnila pro tiv im perijalizm a, za od lu n o i p o tp u n o uk i
da n je kolonijalizm a, za o tre m ere p ro tiv svih o blika d isk ri
m inacije, posebno rasne, i neokolonijalizm a. M iroljubivu me
u n a ro d n u ak tiv n o st vanblokovskih zem alja ocenila je kao
zn aajan fa k to r o uvanja svetskog m ira, a ire n je vanblokovskog p o d ru ja kao jed in o m oguu i n u n u alte rn a tiv u
o rije n ta c iji na to ta ln u blokovsku podelu sveta i zao trav an je
hladnog ra ta , je r stv a rn a nezavisnost novoosloboenih zem a
lja d oprinosi suavanju p o d ru ja blok o v sk ih su p ro tn o sti i
o h ra b ru je ten d e n c ije u v r e n ja m ira i razv o ja m iro lju b iv e
s a ra d n je m eu naro d im a. Sa svojom d ek laracijo m K onferen
cija je upoznala sve lanice UN, a sv etsk a org an izacija ju je
objavila u s e riji svojih d o k um enata.
Ubrzo posle B eogradske k o n feren cije o d ra n a je E k o
n om ska ko n fere n c ija zem alja u razv o ju od 8 . do 19. ju la
1962. godine u K airu. Na njo j su uestvovali p red stav n ici
36 zem alja (od toga 5 u svojstvu p o s m a tra a ), tj. vie od
1/3 lanica UN. K o n feren cija je po d rala id eju B eogradske
k o n feren cije o o d ra v a n ju svetske ek o n o m sk e k o n feren cije
u o k viru U jed in jen ih n acija, k o ja bi raz m o trila p ita n ja m e
u n a ro d n e trgovine i e k o nom skih od n o sa izm eu razv ijen ih
i n e razvijenih zem alja i regiona sveta (ta id eja bie p rihvae
na i u U jed in jen im n a c ija m a na X V II zase d a n ju n jen e Ge
n eraln e sk u p tin e , a Ju g oslavija e i na k o n fere n c ija m a o tr
govini i razv o ju 1964, 1968. i k a sn ije im ati veom a ak tiv n u
ulogu z ajed n o sa d rugim z em ljam a u raz v o ju ). P rep o ru ila je
u z a ja m n a k o n su lto v a n ja ze m a lja u razv o ju d a bi se form ulisali zaje d n ik i stavovi u o k v iru p rip re m a za tak v u konfe
ren c iju .
255

T ako je to k o m ezdesetih godina ak tiv n o st vanblokov

skih zem alja, u njihovim m eusobn im odnosim a, kao i ire
(B eogradska i K airsk a k o nferencija, U jedinjene nacije), ima
la u tic a ja na ra d m nogih m e u n a ro d n ih organizacija, n aro
ito O rganizacije u jed in je n ih nacija. Ona je d o p rin ela po
ra s tu svesti da su vojno-politiki blokovi izvor ra tn ih opas
nosti, a ne g a ra n tija bezbednosti n aro d a. Ta ak tiv n o st je
do p rin o sila i p o p u ta n ju u n u tarb lo k o v sk e discipline, koje
se jav ljalo up o red o s je n ja v a n je m hlad n o g r a ta izm eu blo
kova. Ona n ije bila bez u tic a ja i na m en ja n je odnosa veli
kih sila p rem a m iro lju b iv o j koegzistenciji, stim u liu i n ji
hovu sp re m n o st na sporazum evanje, koje je posle karip sk e
krize 1962. (povodom in sta lira n ja s o v je tsk ih ra k e ta n a K ubi)
p o sta lo pe rm a n e n tn o .
U kratko, izm eu ostalog, i pod u tic a je m ak tiv n o sti van
blokovskih zem alja, posle velikih k riza po etk o m ezdesetih
godina, m e u n a ro d n a s itu a c ija se u prvoj polovini te dece
n ije zn atn o p o b oljala. Ali, i u v rem e k ad a je h lad n i ra t
poeo jen ja v a ti, rasli su uloga i u tic a j p o litik e nesv rstav a
n ja, stiui p riz n a n je i k od on ih snaga k o je sam e n e slede
tu politiku.
Na in ic ija tiv u T ita, N asera i S. B a n d a ran a ik e p rip re m lje
n a je i o d ran a 5 10. o k to b ra 1964. godine u K airu dru g a
k o n fere n c ija efova drava i vlada n e sv rstan ih zem alja, sa
veim b ro je m uesn ik a nego B eog rad sk a k o n feren cija (57,
od ko jih 10 u svojstvu p o s m a tra a ). Ona je im ala zad atak
da redefinie p la tfo rm u neangaov an o sti u sv etlu po stig n u
te a firm a c ije ove po litik e i izm en jen ih o k o ln o sti za n jen u
prim e n u . U njen o m zavrnom d o k u m en tu P ro g ram za m ir
i m e u n a ro d n u s a ra d n ju ista k n u to je d a su glavni uzroci
m e u n a ro d n ih su koba i n a jo p a sn ijih p re tn ji sv etskom m iru
u: im p erijalizm u , k o lonijalizm u i neok o lo n ijalizm u ; zatim
u ekonom skom p ritis k u , m ea n ju u u n u tra n je poslove,
rasn o j disk rim in a ciji, subverzivnim in te rv en c ija m a u k o rist
n e n a ro d n ih reim a. Snano je ista k n u ta leg itim n o st o ru
ane bo rb e n a ro d a pod k o lonijalno m u p rav o m za so p stv en u
nezavisnost. Z ahtevao je sazivanje je d n e svetske k o n feren cije
o raz o ru a n ju po d o k rilje m UN, n a kojoj bi uestvovale
sve zem lje sveta; p o drao je M oskovski sp o razu m o deliminoj zab ran i n u k le a rn ih p ro b a, kao i in icijativ e za stv a ra n je
d e n u k le a rn ih zona u Aziji, Africi, L a tin sk o j Am erici, Evro256

pi, za u k id an je v ojnih baza n a tu im terito rija m a . V eliku

p anju ovaj d o kum ent je posvetio ulozi po litik e koegzisten
cije u m e u n aro d n im odnosim a i ra z m a tra n ju prin cip a ak
tivne m iroljubive koegzistencije, p redlaui n jih o v u kodi
fikaciju u okviru U jedinjenih nacija.
Privrena ovoj politici, Jugoslavija e i u p eriodim a ka
da su se iz razliitih razloga (izm eu ostalog, i u vezi s
jen ja v a n je m hladnog ra ta i procesom p reg o v aran ja izm eu
blokova) jav ljale izvesne dilem e oko k a ra k te ra i stv arn e po
tre b e za politikom ne sv rstav a n ja u savrem enom svetu i je
n javala po litika akc ija ne sv rstan ih zem alja (sred in o m
ezdesetih g odina), ulagati ne sm a n jen e n a p o re n a n jen o m
oivljavanju.
U 1968. od Jugoslavije je po tek la in icijativ a da se odri
k o n feren cija n e sv rstan ih zem alja n a n ajviem nivou, ali e
a k cija za n jen o o stv ariv an je biti zau stav ljen a tekoam a koje
su na sta le usled p ro b lem a izazvanih ra to m n a Bliskom istoku,
in terv en cije u CSSR avgusta 1968. i dr., da bi tek tokom
1969. ponovo oivela. U B eogradu od 8 do 12. ju la 1969. o dr
an je k o n sultativni s a sta n a k , p b to m sa sta n a k p red stav n i
ka 59 n esv rstan ih zem alja, p ris u tn ih na zased an ju G eneralne
s k u p tin e U je d injenih nac ija u N ju jo rk u i p rip re m n i sasta
nak u D ar E s S alam u (T a n za n ija ) u prolee 1970. T rea
k o n fere n c ija efova drava i vlada n e sv rstan ih zem alja o dr
ana je 8 10. se p te m b ra 1970. u Lusaki (Z am bija). Na njoj
je uestvovao vei b ro j z em alja nego ra n ije p u n o p rav n o
64 zem lje.
K o nferencija je u svojila dva osnovna d o k u m en ta. U De
k lara c iji o m iru , nezavisnosti, razvoju, sa ra d n ji i d em okra
tizaciji m e u n a ro d n ih odnosa izloeni su p rin cip i i osnovni
ciljevi n e sv rstan o sti i m ere koje tre b a p red u zeti za njihovo
ostvarivanje. K o n statovano je da se sm a n jila o p asn o st po
svetski m ir ko ju su izazvali sukob i m e u sup ersilam a, ali
je ukazano n a o p a sn o st da in teresi i ten je treih , n aro ito
m alih i s re d n jih z em alja b u d u z an em aren i ili ak rtvovani
u in te resu m ira m eu su p ersilam a; d a m ir u o d nosim a veli
kih sila p re d sta v lja neo p h o d n u p retp o sta v k u svetskog m ira,
ali ne m oe z am eniti svetski m ir, je r ovaj p odrazum eva m ir
za sve n a osnovu po to v a n ja naela Povelje U jed in jen ih na
cija. I u D eklaraciji o n e sv rstan o sti i p riv red n o m n ap retk u ,
k o ja je p re d s ta v lja la k o n k retiza c iju stavova o p riv red n o m
17

257

razvoju iz prv e d e klaracije, ista k n u ta je n a ro ito p o tre b a

o sla n ja n ja n a sopstvene snage i u z a ja m n u s a ra d n ju sam ih
nerazvijenih zem alja, iako je sad r a n i zah tev za neuslovljenom pom oi iz razvijenih z em alja n a m u ltila te raln o j osnovi.
U njo j je izloen akcioni p ro g ra m n e sv rstan ih zem alja u
pogledu m e u n a ro d n e s tra te g ije razvoja.
e tv r ta K o nferencija efova drava ili v lad a n e sv rsta
n ih z em alja (Alir, 5. do 9. s e p te m b ra 1973. godine) o d ra
n a je u vrem e k ru p n ih p ro m e n a u o p to j ravnotei snaga
u svetu (je n jav a n je hladnog ra ta i znaajni k o raci u sporaz u m evanju velikih sila). Ona je u p u n o j m eri p o tv rd ila
iv o tv o m o st i tra jn u v red n o st ciljeva, naela i p rak se poli
tik e ne sv rstav a n ja . Snaga ove politik e izraena je i u sa
m om p o ra s tu b ro ja n esv rstan ih zem alja: n a ovoj k o n feren
ciji b ro j drava uesnica se vie nego u tro s tru io u o d n o su
n a B eogradsku k o n fere n c iju (1961). P o litik a n e sv rstav a n ja
je po sta la inilac o k u p lja n ja sve irih snaga u b o rb i za ne
zavisnost i rav n o p ra v n o st, p ro tiv ko lo n ijalizm a i rasn e dis
krim in a c ije , p ro tiv svake v rste d om in acije i m ea n ja u u n u
tra n je poslove dru g ih zem alja, u b o rb i za rea v a n je a k u t
n ih m e u n a ro d n ih problem a, za raz v ija n je m e u n a ro d n e sa
ra d n je , za m ir i pro g re s u svetu. Ona je p o tv rd ila d a ta po
litik a za n e sv rstan e zem lje nije sam o sre d stv o z atite n ji
hovih in te re sa i o tp o r blokovskom g ru p isa n ju , o d n osno p u t
za prevazilaenje blokova, nego po litik a u sm e re n a k a dem o
k ratiza c iji m e u n a ro d n ih o d nosa u opte.
K o n fe ren c ija je im ala k a ra k te r d e m o k ra tsk e trib in e n a
k o joj su slobodno iznoena m ilje n ja i isp o ljav an e razlike,
ali istovrem eno i veliki sm isao za usag laav an je stavova i
do n o en je za je d n ik ih odluka. N a n jo j su isp o ljen a razlii
ta s h v a ta n ja o nekim p ita n jim a. M eutim , razum ljive, p a i
neizbene razlike ispoljene n a velikom sk u p u zem alja sa
razliitim d ru tveno-politikim sistem im a i specifinim us
lovim a razvoja, suoenih sa razliitim pro b lem im a, n isu bile
sm e tn ja za veliko jed in stv o pogleda i in te resa u o d n o su n a
osnovne ciljeve k o ji ine su tin u p o litik e n e sv rstav an ja.
K o nferencija je u sv o jila P o litik u i E k o n o m sk u d ek lara
ciju, Akcioni p ro g ra m i vei b ro j d ru g ih d o k u m en a ta u ko
jim a su od re en i osnovni pravci a k tiv n o sti n e sv rstan ih ze
m alja i u tv r e n i zaje d n ik i stavovi ovih ze m a lja p re m a nizu
258

k o n k retn ih m e u n a ro d n ih problem a. N a n jo j je veom a jasno

sagledana m euzavisnost politikog i ekonom skog aspekta
politike nesvrstavanja. Vie nego ran ije, n a ovoj konferen
ciji sagledane su p o tre b e i m ogunosti k o n k retn ije politike
i ekonom ske sa ra d n je m eu sam im n esv rstan im zem ljam a
kao osnove ja a n ja njihovog poloaja u m e u n aro d n im po
litikim i ekonom skim odnosim a. Ali n e sv rstan e zem lje se
n isu tim e opredelile za k o n fro n ta ciju s razvijenim svetom ,
nego za nap o re da se i taj deo sveta u k lju i u reav an je eko
n om ski inferiornog poloaja zem alja u razvoju.
One su, isto tako, pozdravile p o p u ta n je zateg n u to sti
u m e u n a ro d n im odnosim a, tj. p reg o v aran je izm eu velikih
sila i n a p re d a k u rea v a n ju evropsk ih p ro b lem a nasleenih
iz drugog svetskog ra ta , em u su i bile u sm eren e ve prve
kolektivne akcije ne sv rstan ih zem alja. Ali istovrem eno su in
sistirale na nedeljivosti m ira, koji e b iti ogranien i u na
elu i u obim u, a to znai b iti n esig u ran sve dok b u d e ko
lon ijaln ih ratova, a p a rth e id a , im p e rija listik e agresije, po
litike sile i ekonom ske e k sploatacije, tj. d o k se ne uzm u u
obzir in teresi zem alja u razvoju.
N a K onferenciji je donesena i o d lu k a o osn iv an ju fonda
so lid arn o sti za ekonom ski i socijaln i razvoj n esv rstan ih ze
m alja kao in stru m e n ta za ouvanje ek o n o m sk e bezbednosti
m alih, nerazvijenih n e sv rstan ih zem alja. Iz tog fonda e se
fin a n sira ti k red iti n e sv rstan im drav am a koje d o sp eju u
ekonom ske tekoe zbog in o stran ih eko n o m sk ih p ritisak a,
sa n k cija ili ekonom ske blokade (u sv o jen a je i po seb n a re
zolucija kojom se predlae tak v a po m o ).
O snovan je i K om itet za p rip re m u sledeeg sastan k a
n e sv rstan ih zem alja, koji e biti o d ran 1976. godine u Kolom bu. Ovaj ko m ite t im a i ulogu k o o rdinacionog b iro a ak
tiv n o sti n e sv rstan ih zem alja izm eu dve k onferencije, a sa
stav ljen je od p red sta v n ik a 15 zem alja (Alira, Jugoslavije,
S ri Lanke, K ube, T anzanije, N epala, Som alije, K uvajta, Zai
ra, P erua, Senegala, M alezije, L iberije, S irije i G vajane).
Sa svoje stra n e , Jugoslavija je o d m ah po zav retk u ove
k o n fere n c ije u z akljucim a P red sed n itv a SFR J od 21.
se p te m b ra 1973. godine odluila da o dgovarajui organi
fed e ra c ije p rip re m e sveobuhvatan p ro g ra m ak cije u daljim
ak tiv n o stim a n e sv rsta n ih z em alja, s a ra d n ji Jugoslavije s
17*

259

njim a , u o s tv a riv a n ju stavova n e sv rsta n ih zem alja n a m e

u n a ro d n im zasedanjim a. P reporuen o je da se u o k v iru fe
de ra c ije o sn u je p oseban fond so lid a rn o sti i ocen jen o da je
neophodno fo rm ira ti poseban savezni o rg an u ok v iru fed era
cije za stalno i e fikasno k o o rd in ira n je svih n aih spoljnopolitikih i ekonom skih a k tiv n o sti u vezi s o stv a riv a n je m odlu
ka Alirske konferencije.
U kratko, rez u lta tim a A lirske k o n fere n c ije n e sv rstan o st
je p o p rim ila izvesne elem ente m e u n a ro d n o g p o k reta koji
je p o sta o tako zna a ja n inilac u m e u n a ro d n im o dnosim a
d a ga ne m ogu ig n orisati ni velike sile (SSSR i K ina su
pozdravili ovu k o n fere n c iju ). S u p ro tn o n ek im o cen am a koje
su se javile posle ove ko n fere n c ije (SAD ), ovo, m e u tim ,
n ije znailo o fo rm lja v a n je n e sv rstan ih zem alja u nekakav
tre i blok, je r je s u tin a po litik e n e sv rstav a n ja o sta la dub o
ko antiblokovska.
O dluke ove ko n fere n c ije posluile su 1 kao osnova za
S pecijalno zased an je OUN (april 1974) i njegovu d ek laraci
ju o u s p o sta v lja n ju novog siste m a m e u n a ro d n ih ekonom
skih odnosa zasnovanih n a p u noj rav n o p ra v n o sti i su v ere
nom p rav u svih z em alja da rasp o la u so p stv en im p riro d n im
bogatstvim a. One su in sp irisale i niz d ru g ih m e u n a ro d n ih
a k c ija n e sv rstan ih z em alja u njiho v o j b o rb i za p u n u eko
n om sku dekolonizaciju, kao jed in i k o n stru k tiv n i izlaz iz du
boke krize p o sto je ih m e u n a ro d n ih e k o n o m sk ih odnosa.
U svim tim ak tiv n o stim a Ju g oslav ija im a z n a a jn u ulogu i
svojom dinam ikom sp o ljn o m p o litik o m d a je svoj d o p rin o s
ovim isto rijsk im procesim a. O vakva u loga Jug o slav ije u b o r
bi za novi svetski p o red a k logian je izraz b o rb e SK J za
iz g ra d n ju sam oupravnog so c ijalistik o g d ru tv a u sopstvenoj zem lji, bo rb i ko ja e se veom a sn an o in te n z iv irati o d
po e tk a ezdesetih godina n ad alje.

SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI

ZA TRANSFORMACIJU DR2AVNO-CENTRALISTIKOG SISTEMA U
SAMOUPRAVNU ORGANIZACIJU DRUTVA
(1961 1971)

K ra je m p e d esetih i p o etk o m ezPokuaj privredne re- d e setih godina, k ada se u Jugoslaorme

. g
e
viji slavila deseto g o d in jica p red a
je tvornica n a u p ra v lja n je radnicim a, ovlaenja drave u
u p rav ljan ju privredom bila su jo vrlo velika. Dravni orga
ni raspolagali su gotovo cijelim vikom rad a , uglavnom ne
posredno, ce n tra liz ira n je m u fondovim a za investicije i za
in tervencije u privredi. D rugim rijeim a, po litik a vlast jo
je bila glavna ekonom ska sila koja je reg u lirala gotovo sva
p riv re d n a k reta n ja . N a su p ro t tom e, p o sto ja o je zakon o
radnikom u p rav ljan ju , d okum enti estog kongresa, do
kum enti K ongresa ra d n i k ih savjeta, P ro g ram SK J i m no
tvo drugih d o k u m en ata i rasp ra v a koje su ko n cip irale d ru
tveno u re e n je d ru k ije od postojeeg. R ije je, dakle, o
otro m jazu izm eu realnog i norm ativnog, odnosno program iziranog. Takvo se s ta n je n ije m oglo dugo od rati. T rebalo
je m ije n ja ti ili dru tv e n e odnose ili P ro g ram P artije. Kon
stelacija drutveno-politikih snaga u tom je h isto rijsk o m
tre n u tk u bila takva da rje e n ju tog p ro b lem a n ije m ogla
pom oi sp o n ta n a a k cija radnike klase. Savez ko m u n ista,
usp rk o s svojoj sp o ro sti, bio je glavna rev o lu cio n arn a snaga
dru tv a. U n u ta r njega m orali su se u k lo n iti o tp o ri.
U tom se raz d o b lju n ije m ogla p o k ren u ti rad ik a ln a akci
ja za m ije n ja n je dru tv en ih odnosa isto v rem en o i u p riv red
nom i u politikom sistem u. Uglavnom su u o bzir dolazile
sam o p ro m je n e u priv red n o m sistem u , u p rav cu o sam o sta
ljiv a n ja poduzea i razvitka trine p riv red e. Bez p ro d o ra
u tom p rav c u n isu bile m ogue n i o stale d ru tv e n e prom je261

ne. Osim toga, s ta ri priv red n i sistem m ogao se lak e napa

d a ti u im e racionalnosti i ekon o m in o sti p riv re iv an ja.
S tjecajem lih i slinih okolnosti, rasp ra v e o n e p re stan im
p ro m jen am a u privrednom siste m u n ik ad nisu ni p resta ja le,
ali su uglavnom ograniene na rasp o d je lu d o h o tk a izm eu
poduzea i drave. O stajali su, uglavnom , n e ta k n u ti p rin cip i
globalnog sistem a.
N eke izm jene u p rivrednom siste m u n isu se vie m ogle
odgaati. P ritisak je dolazio sa vie stra n a . Novi pro b lem i
nisu se, dakle, m ogli rje a v ati s ta rim m eto d am a. Da bi se
ublaili, a uz to p roirile m ogunosti in icijativ e rad n ih kolek
tiva i razvitka sa m o u p ra v lja n ja u poduzeim a, 1961. godine
pokualo se s priv red n o m reform o m . Savezna sk u p tin a us
vojila je 1. m a rta 1961. godine zako n sk e p rijed lo g e o izm je
nam a u p rivrednom sistem u.
U re fe ra tu P olitiki i id ejn i p ro b le m i u vezi s ra zvo jem
privrednog siste m a i d ru tv e n ih odnosa, na II p len u m u Sa
veznog odb o ra SSR N J jed a n od zaetn ik a p ro m je n a, M ilentije Popovi, dao je iru analizu razv itk a d ru tv e n ih od n o sa i
izloio bit zakona dohotka. U re fe ra tu se istie d a novi p ri
vredni sistem , uveden 1961. godine, sta v lja proizvoae u
kvalitetno nove drutveno-ekonom sk e odnose, u k o jim a oni
slobodno od lu u ju o rasp o d je li do h o tk a za svoje line p o tre
be, za p ro iren je proizvodnje, za svoje p o tre b e k ao g ra a n a
kom une i za p o tre b e cijelog dru tv a.
R evolucionarna dub in a drutven o -ek o n o m sk rh p ro m je n a,
koje im plicira zakon do h o tk a, uspo re iv a n a je s n a jk ru p n i
jim revolucionarnim p ro m je n am a d ru tv en o g razv itk a Jugo
slavije sa nacionalizacijom 1946. godine, u v o en jem rad
nikog sa m o u p ra v lja n ja 1950. godine i si.
Gotovo sve izm jene izvrene u p o e tk u 1961. godine od
nose se uglavnom na sistem rasp o d je le d ru tv en o g proizvo
d a izm eu p riv re d n ih o rg anizacija i d ru tv en o -p o litik ih za
jednica. N a jk ru p n ija p ro m je n a ko ju je donio novi sistem
odnosi se na rasp o d je lu istog prih o d a. R adni kolektivi do
bili su p o tp u n u a u to n o m iju u rasp o d je li isto g p rih o d a na
fondove. Propisi ne o d re u ju k v a n titativ n e od n o se u rasp o
djeli istog p rih o d a na fondove, izuzevi obavezu za izdvaja
n je u rezervni fond. To, u stv a ri, znai d a su rad n i kolekti
vi, teo rijsk i govorei, m ogli p o je s ti cje lo k u p a n is t p rih o d .
262

a mogli su u cjelini i in v estirati slobodni su da sam ostal

no o d re u ju p ro p o rc iju rasp o d jele istog prih o d a.
S obzirom na poloaj radnog ovjeka i n a poloaj rad
nog kolektiva priv red n ih poduzea, ovaj sistem je donio
novu kvalitetu u o sa m o staljen ju p riv re d n ih o rganizacija, na
roito u dva pravca:
drutvo, odnosno drava, tek sada je p rv i p u t od
uvoenja radnikog s a m o u p ra v lja n ja o d u sta la od p rav a da
od re u je k v a n titativne odnose u rasp o d je li istog p rih o d a
priv re d n ih organizacija;
radn e zajednice poduzea dobile su prav o da sam o
stalno donose svoja sam oupravna a k ta o reg u lira n ju u n u
tra n jih odnosa, o m je rilim a i osnovam a za rasp o d je lu i
stog prihoda, kao i o drugim vanim p ita n jim a m eusobnog
odnosa u proizvodnji i raspodjeli.
P ri k o n s titu ira n ju ovih relativ n o iro k ih p rav a polo
se od u v jere n ja da e m ate rijaln i, p olitiki i m o raln i in te re
si rad n ik a sam i po sebi osig u rati racio n aln e odluke o ra s
podjeli d o h otka u rad n o j organizaciji. V jerovalo se d a e
se tim e o sig u ra ti i ui in te resi poduzea i iri d ru tv en i in
teresi. R azum ije se da se rau n alo i n a u tje c a j o rganizacija
SK J i s in d ik a ta koje e sprije a v a ti ev entualne defo rm acije
to bi m ogle n a s ta ti u to k u p ro v o en ja novih sam o u p rav
n ih prava.
P riprem a, uvoenje i p ro voen je p ro m je n a u p riv re d
nom siste m u 1961. godine im ali su p eat vrlo iroke, m asov
ne politike akcije. Ta a k c ija bila je u sm je re n a p ro tiv bi
r o k ra tsk ih shvaanja i b iro k ra ts k e p rak se, p ro tiv og ran ia
va n ja p rav a od lu iv an ja na uzak k ru g ru k o v o d ilaca u rad
nim zajednicam a, a za p ro ire n je p rav a n ep o sred n ih proiz
voaa. Stvoreni su novi i oivljeni s ta ri organizacioni obli
ci sud je lo v a n ja rad n ik a u sa m o u p ra v lja n ju zborovi eko
n o m skih jedinica, o d je lje n ja i pogona, n a p rim je r. N a n ji
m a su rad n ic i sudjelovali u u p ra v lja n ju poslovim a ekonom
skih jedinica, pogona i poduzea. U iro k im krugovim a p ro
izvoaa stvoreno je u v je re n je da e novi p riv re d n i sistem
visoko n a g ra d iti" ra d n e zajednice k o je b u d u d o b ro p oslo
vale, a d a e p ro p a d a ti one koje b u d u zao stajale u p ro
izv o d n ji
263

Isto v rem en o je, m eutim , ra s ta o o tp o r n aja v lje n im iz

m je n a m a u drutveno-ekonom skim o d nosim a. N osioce o tpo
ra vrlo je tek o id en tific ira ti je r su se nalazili u svim sredi
nam a. S vakako su bili n a jb ro jn iji u onim d ru tv e n im sred i
n a m a koje su p riv re d n o zao stajale, zatim u ruk o v o d stv im a
od poduzea do n a jv iih organa SK J i drave. N eki visoki
dravni i partijsk o -p o liti k i funk cio n eri n isu sm jeli, ni mog
li, o tvoreno istu p iti p ro tiv p ren o e n ja p rav a n a rad n e orga
nizacije, p ro tiv liberalizacije tr ita , p a su u b o rb u ubacili
neke stru n ja k e , politike ekonom iste. Oni su jav n o st upozo
ravali da se Ju g oslavija svojom d e c en tralizacijo m p riv red e
v raa na p e rio d liberalnog k ap italizm a do k se u itavom svi
je tu zbiva proces c e n tra liz ac ije i k o n c e n tra cije k a p ita la kao
p retp o sta v k e i osnove za raz v ita k m ate rija ln ih proizvodnih
snaga i su vrem ene teh noloke revolucije. T ako su stv o ren a
dva n e fo rm aln a fro n ta , za d a ljn ju d ee ta tiz a c iju d ru tv e n ih
o d nosa p ro tiv n je , za lib e raliza c iju tr ita i p ro tiv nje.
Jo u to k u ra d a n a izradi novoga p riv red n o g sistem a
po jav ljiv a la su se raz li ita gledita. N a jis ta k n u tije p ristae
siste m a d o h o tk a tra ile su s m je lija rje e n ja i zah tijev ale da
se od m ah n ak o n novih ek o n o m sk ih zakona, u sv o jen ih u po
e tk u 1961, na sta v i s p ro m je n am a , do k je, n a dru g o j stra n i,
ra s ta o o tp o r p re m a ve u svojenim izm jen a m a , a pogotovu
p re m a id eja m a d o hotka.
U takvoj d ru tveno-politikoj s itu a c iji dolazi do p riv re
m enog u sp o ra v a n ja pro ce sa d e etatizacije, iji su povod, a
d jelom ino i u zrok, iznenadne p riv re d n e tek o e u dru g o j
polovini 1961. i 1962. godine.
O em u je, zapravo, b ila rije ?
U p o e tk u 1961. godine p riv re d n a situ a c ija b ila je n ep o
voljna za velike p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u . G otovo go
d in u d a n a p rije nego to je novi p riv re d n i siste m i form al
no stu p io na snagu, poeli su se, naim e, p o jav ljiv ati znaci
u sp o ra v a n ja proizvodnje. Jo sredin o m 1960. godine zaustav
lje n je u obiajeni viegodinji vrlo visok rita m ra s ta p riv re
de. Savezni dravni organi Zavod za p lan i dru g i nisu
te sim ptom e uzim ali o zbiljnije. S m a tra li su da su u okviri
m a to le ra n tn ih o scilacija. ak i na p o etk u 1961. godine, ka
da je d e p re sija " bila u punom jek u , n ije se v jerovalo u
neke oz b iljn ije p o rem e aje m islilo se d a se u 1961. go264

dini m oe osigurati sto p a privredno g usp o n a za oko 1415 %

kao i u p rija n jim godinam a. M eutim , opad an je ritm a se
nastavilo, pa je 1961. godine dolo do o sjetn ijeg p ada stope
privrednog rasta , do n e stabilnosti i p o rasta cijena. U sporava
n je i o p ad an je ritm a proizvodnje u 1961. godini vidi se iz
usporedbe s p rija n jim godinam a: sto p a ra s ta in d u strijsk e
proizvodnje p rem a preth o d n o j godini bila je: 1959/58
17,6%, 1960/59 15,6% a 1961/60 4,1%. U poljoprivredi
je plan predviao p o rast od 16,2<>/0, a podbacilo se za 3,3%
ispod o stv a re n ja u 1960. godini, to znai d a podbaaj iznosi
19,4%, u odnosu n a p lan za 1961. godinu.
U poredo sa padom sto p e priv red n o g ra s ta u 1961. go
dini na stu p ile su i vee d e form acije u k re ta n ju linih doho
daka. To je jo vie pogoralo situ a c iju i otealo uvjete za
p rim je n u siste m a do h o tk a i n astav ak p ro cesa deetatizacije.
K ao rez u lta t tih i slinih defo rm ac ija u privrednom
ivotu dolo je do najgoreg" to se m oglo desiti i to je
posluilo k riti a rim a siste m a doh o tk a kao ja k argum ent.
N aim e, din am ik a linih d o hodaka k reta la se m im o d inam i
ke pro d u k tiv n o sti. U 1961. godini lini dohoci u dru tv en o j
priv red i p orasli su za 23% , a p ro d u k tiv n o st, n a p rim je r,
u in d u striji, p o rasla je za svega 3,4% . T akvim sta n je m bili
su nezadovoljni i p rista e i pro tiv n ici siste m a dohotka.
S ta g n ac ija i o p a d a n je proizvodnje, p o ra s t linih doho
d aka iznad p ro d u k tiv n o sti ra d a i d ru g e tekoe u p riv red
nim z bivanjim a izazvale su polem iku o n jihovim uzrocim a.
U kazujui n a p ad ritm a proizv o d n je u 1961. godini, na
o sje ta n p o rast linih d o hodaka iznad p o ra s ta p ro d u k tiv n o sti
rad a , pro tiv n ici d a ljn jih p ro m je n a u p riv red n o m sistem u
isticali su da su sp o m en u te d efo rm acije p o sljedica p ro
m je n a izvrenih u po e tk u 1961. godine i da je nuno v ratiti
se na s ta ri sistem rasp o d je le do h o tk a i n e p o sred n ijeg u sm je
rav a n ja priv red n o g razv itk a pom ou drav n ih organa. Zago
vornici a d m in istrativ n ih in te rv en c ija isticali su da je prin cip
doh o tk a p rouzrokovao tek u situ a c iju u p riv red i, a zagovor
nici sistem a do h o tk a isticali su da nove m je re jo nisu ni
dole do izraaja, da su n e p o tp u n e i d a su u p rav o zbog
slabosti s ta rih b iro k ra ts k ih odnosa u p riv re d i i n a sta le te
koe u 1961. i 1962. godini.
265

Pod u tje c a je m k r a tk o tra jn o g o p a d a n ja sto p e p rivrednog

ra s ta i p o rasta linih do h o d a k a iznad p ro d u k tiv n o sti, i d ru
gih p ro b lem a i dilem a ko je je sa sobom donio razv itak do
k ra ja 1961. godine, dolo se do odluke da se m o ra interve
n ira ti na p o d ru ju rasp o d je le istog p rih o d a u p riv red n im
o rganizacijam a. U decem b ru 1961. godine Savezna n aro d n a
s k u p tin a don ije la je p re p o ru k u o rasp o d je li istog p rih o d a
u rad n im kolektivim a, u kojoj je u tv rd ila p rin cip e te rasp o
djele. U skoro p o slije toga pojavilo se Pism o Izvrnog kom i
teta CK SKJ, koje je po k ren u lo m aso v n u p o litik u ak ciju
p ro tiv bogaenja p riv a tn ik a , p ro tiv b iro k ra ts k ih z lo u p o tre b a
P a rtijs k e organizacije su dobile zad ata k da se zaustavi d alj
n ji p o ra s t linih dohodaka, da se sm a n je rasp o n i u linim
dohocim a. C ijela ta k o n cepcija p riv rem en o je zaustavila ak
tivnost n a raz ra d i siste m a dohotk a. U a p rilu 1962. godine
donesen je Z akon o fo rm ira n ju k o m isija za p ro v o en je p ro
pisa o rasp o d je li istog p rih o d a i U pu tstv o Saveznog izvrnog
vea o naelim a i m je rilim a rasp o d je le istog p rih o d a. Svim
tim m je ram a p ra k ti n o je ponovo uveden sta ri sistem r a
spodjele istog p rih o d a u p riv re d n im o rganizacijam a.
Za v rije m e te p o litik e i ad m in istrativne in te rv en c ije u au to n o m n a i sam ou p ra v n a p rav a rad n ih kolektiva
1961.
i 1962. godine,
n u tk u je izgledalo da e p ro ces deetatizacije, sa m o u p rav lja
n ja i dem o k ra tiz a cije b iti b lo k ira n n a neizvjesno vrijem e,
m a k a r b ila u p ita n ju i tre n u ta n a p o b jed a snaga za po
v ra ta k na s ta ri a d m in istrativ n i sistem .
D rutvene snage koje su bile za p ro m je n e u sistem u
bile su jae. C entralni ko m ite t SK J im ao je veu m o, naro
ito n a idejn o -teo rijsk o m fro n tu , im ao je u ru k am a poslove
izgraivanja priv red n o g i politikog sistem a, i u svojoj
dom in a n tn o j o rije n ta c iji se izborio za n a stav ak d ru tv en ih
p ro m je n a na opem k u rsu deeta tiz a c ije i n a p latfo rm i sa
m o u p ra v lja n ja.
M eutim , sukob u rukov o d stv u SK J i FN R J o putovim a
daljeg dru tv en o g raz v itk a rez u ltirao je u sp o rav an jem tem pa
p ro m je n a i k o m prom isnim pro g ra m sk im od lu k am a i doku
m en tim a u tom raz d o b lju k oleban ja, n a ro ito 1962. i 1963.
Krtza
drutveno-eko S S
nJ-

266

godine. To se, posebno, odnosi n a n ajz n a a jn iji a k t toga

vrem ena na Ustav SFRJ.
U osnovnim naelim a (uvodni dio) U stav SFR J iz 1963.
godine istie da se S o c ijalistiki siste m u Jugoslaviji zasniva
na odnosim a m eu lju dim a kao slo b o d n im i ravnopravnim
proizvoaim a i stvaraocim a ( ...) i d a ( ...) sve oblike u p
ravljanja, u k lju u ju i i po liti k u vlast, stvara radnika kla
sa i itav radni narod za sebe u cilju organizovanja dru tva
kao slobodne zajednice proizvoaa ( . . . ) Ovakve ustav n e de
klaracije bile su osnova d a se Ustav 1963. godine proglasi
P oveljom sam oupravljanja. S druge stra n e , m e u tim , u svom
norm ativnom dijelu Ustav nije osigurao ustavno-pravne p re t
postavke za realizaciju svojih O snovnih naela.
Ustav SFR J 1963. je m a te riju drutveno-ekonom skog
u re e n ja form ulirao kom prom isno. N aim e, u v rijem e rasp ra
ve o P re d n ac rtu Novog ustava, u ekonom skoj s tru k tu ri
d ru tv a d o m inantna je bila e ta tis ti k a ko m p o n en ta, i to iz
razito. Ekonom ski tokovi su reg u liran i ad m in istrativ n im
sredstvim a. V olum en p ro p isa n ih cijen a u in d u striji iznosio
je 1962. godine 67%. P rivredne org an izacije su raspolagale
oko jednom treinom a k um ulacije, prib lin o d rugom trei
nom je raspolagala federacija, a treo m trein o m sve ko
m une i sve republike zajedno. Priblino isti odnosi p e rm a
n entno su p ostojali od 1953. godine. Sva o stala ek onom ska
regulacija (p ro ire n a rep ro d u k c ija , k red itn i, b a n k a rsk i, de
vizni sistem p lan iran ja itd .) bila je p reten o eta tisti k a . Ustav je uglavnom p rihvatio e ta ti k u ek o n o m sk u s tru k tu ru
i uglavnom sa nkcionirao p ostojee sta n je , davi drutveno-politikim zajednicam a od lu u ju a p rav a i sre d stv a za raz
voj privrede. U ovom razdoblju, dakle, jo n ije sazrela id eja
o radikalnoj izm jeni u osnovi e ta tisti k e ek o n o m sk e s tru k
tu re drutva.
U ustavnim rasp ra v a m a , i u sam om U stavu, drutveno-politiki sistem je c e n tra ln a tem a. Tvorci U stava jo jed
nom su pokuali ustavno-pravnim jezikom n o rm ira ti poli
tiki sistem na bazi m ark sisti k e k o n cepcije da se radnika
klasa organizuje kao drtava. Polazei od in jen ice d a je u
Jugoslaviji likvidirana klasa k a p ita listi k ih vlasnika, d ru tv e
nu s tru k tu ru oznaili su kao s tr u k tu ru k o ja se sa sto ji sam o
od ra d n ih slojeva. N a osnovu te prem ise, stalo se n a s ta n o
267

vite da nain u p ra v lja n ja d ru tv e n im poslovim a n a nivoi

m a drutveno-politikih zajednica (kom une, rep u b lik e, po
k rajin e i fed e ra c ije ) tre b a da u s tr u k tu ri s k u p tin a izrazi
d ru tv e n u po d jelu rada. V elika p a n ja je p osveena ustavno-pravnim sre d stv im a ko ja bi sprije a v a la zak o n itu ten d e n c iju
s tv a ra n ja otuenog profesionalnog u p rav lja k o g slo ja koji
tei m o n o p o liziran ju u p ra v lja n ja dru tv o m , u v o en jem p rin
c ipa ro ta c ije i o g ran i e n ja izb o rn o sti i reiz b o m o sti.
D rutvena p o d jela ra d a u p o litik o m sistem u , i d alje
zasnovanom uglavnom na p red sta v n i k o m p rin c ip u , n ala
je svoj izraz u izm jenam a u sk u p tin sk o m sistem u . U svim
sk u p tin a m a o ja a n a je sa m o u p ra v n a k o m p o n en ta u ob lik u
fo rm ira n ja vie vijea ra d n ih zajed n ica (p riv re d n o vijee,
k u ltu rn o -p ro sv je tn o vijee, socijalno-zdravstveno vijee).
T ra n sfo rm a c ija e ta tisti k e u sam o u p rav n o -p lan sk u ro b
n u p riv re d u b ila je jed a n od glavnih ciljev a SK J od p relask a
n a p u t rad n i k o g sa m o u p ra v lja n ja , a po seb n o o d VI k ongre
sa SK J 1952. godine. M eutim , re z u lta ti stv a ra n ja takve
s tr u k tu re p riv re d e u p ro te k lo j decen iji bili su d o ista sk ro m
ni. Ali rad ik a ln e p ro m je n e se n isu m ogle o d lag ati unedogled.
S redinom ezdesetih godina zapoela je o d su d n a d ru tv e n a
a k c ija Saveza k o m u n ista Jugoslavije. N ep o sre d n u idejno-politiku p rip re m u rad ik a ln ih p ro m je n a u drutveno-ekon o m sk im o dnosim a p re d sta v lja la su tri z n a a jn a p o litik a
d o g a aja 1964. godine. Prvi je Peti k o n g res SSJ, a p rila 1964.
godine, drugi je R ezolucija Savezne sk u p tin e o d aljem raz
voju priv re d n o g sistem a, m a ja 1964. godine, a tre i je Osm i
kongres SK J, de c em b ra 1964. godine. U svim ovim dok u
m en tim a, prvi p u t od u v o e n ja rad n ik o g s a m o u p ra v lja n ja ,
d e fin ira n je cilj da se d ru tv e n a a k u m u la c ija p ren e se n a ne
p o sre d n e proizvoae kako bi ra d n i ko lek tiv i p o sta li nosioci
p ro iren e re p ro d u k c ije .
Dva su fa k to ra o digrala o d lu u ju u ulo g u u sla m a n ju
e ta tisti k e e konom ske s tru k tu re : id ejn o -p o litik a a n tietatistik a k o n cepcija SK J, i vienacion aln a s tr u k tu ra Jugoslavi
je. N acionalni fa k to r se istie ovdje sam o u k o n te k stu re
form e p rivrednog sistem a. N aim e, n a V III k o n g resu SK J
1964. godine, prvi p u t n akon revolucije, ista k n u ta je teza da
je c e n tra listi k a ek o n o m sk a s tr u k tu ra n esp o jiv a s p rin cip o m
268

rav nopravnosti na c ija i da n acija m o ra b iti su verena u ra

spolaganju svojim nacionalnim dohotkom .
U toku 1963. i 1964. godine u gotovo svim dok u m en tim a
politikih c e n ta ra odluivanja, i u znatnom dijelu naune
publicistike, sve vie se razvijala m isao da je p ostojei priv
redni sistem u krizi i da se m o ra rad ik aln o m ije n ja ti. Usprkos relativno visokoj stopi rasta , p riv red a je zapala u
kronino s ta n je d isp ro p o rcija (deficit u bilan su p laan ja,
d isp ro p o rcija izm eu bazine i prera iv ak e in d u strije , ne
racionalna e kspanzija investicija s nizom p o grenih investi
cionih odlu k a izgradnja tzv. p o litik ih tv o rn ica ne
u sp je h da se raz b ije ten d e n c ija a u ta rh i n o sti jugoslavenske
priv red e i da se ona sm jelije u k lju i u m e u n a ro d n u pod
jelu rada, ad m in istrativ n o od re iv an je cijen a, o d v ajan je ve
likog d ijela nacionalnog do h o tk a rad i dravne novane po
m oi, do tac ija , p rem ija , regresa od re en ih g ran a p riv red e i
izvoza, itd .). Prevagnula je teza da se te d isp ro p o rcije u
priv re d i ne m ogu u k la n ja ti a d m in istrativ n im m eto d am a,
ve da je p o tre b n o m ije n ja ti siste m p riv re iv a n ja k o ji ra a
takve deform acije.
U rasp ra v a m a o p ro m je n am a p riv red n o g sistem a c e n tra l
n o m je sto je zauzelo p ita n je sistem a i p o litik e cijena. U i
tavom tom raz d o b lju od 1945. godine drava je o d reivala
cijene gotovo svim v rsta m a roba. T akav sistem neizbjeno
je m o rao d e fo rm ira ti cijene. D eform iran e cijen e donosile su,
n a bazi razliite sto p e re n ta b ilite ta , razliite d o h o tk e p odu
zeim a, k om unam a, reg ijam a i rep u b lik am a, to je izazivalo
p e rm a n e n tn a nezadovoljstva. O dnosi u c ijen am a dovodili su
n eke g rane p riv re d e u situ a c iju da nisu m ogle v riti p ro i
ren u re p ro d u k c iju , a druge su im ale visoke fondove za raz
vitak. R adne organizacije m eta lo p re ra iv a k e in d u strije , b ro
d o g rad n je i e le k tro in d u s trije , na p rim je r, m ogle su po zavr
n im ra u n im a , na k o n p o d m ire n ja svih ovih i d ru g ih obaveza,
u k lju u ju i tu i k a m a te n a k red ite tak o e izd iferen ciran e
p rem a ekonom skoj snazi po jed in ih d jela tn o sti, izdvajati u
svoje poslovne fondove, fondove z a jed n ik e p o tro n je i re
zerve 87 m ilija rd i d in ara , trgovin sk e o rg an izacije 108 m i
lija rd i, dok su, n a p rim je r, organizacije u pro izv o d n ji elek
tri n e energije, ugljena, nafte, u c rn o j i o b o jen o j m eta lu r
giji i pro izv o d n ji n e m e ta la sve z a jed n o izdvojile 84 mili269

Jarde dinara, sve p o ljo p riv re d n e org an izacije 39 m ilijard i,

a organizacije u svim g ran a m a s a o b ra a ja oko 42 m ilijard e.
N ije teko uoiti veom a o sje tn e razlike u sp o so b n o sti
nekih g ran a da vre p ro iren u rep ro d u k c iju , bilo n a osnovi
vlastite akum ulacije, bilo na osnovi svoje k red itn e sp o so b
nosti. Zato je m oralo doi i do velikih in te rv en c ija drave u
fin a n c ira n ju p ro iren e rep ro d u k c ije u d jela tn o stim a koje na
osnovi takvih odnosa n e m a ju uv jete da je sam e osig u raju .
Ne tre b a posebno isticati da je zbog toga bila p rije k o p o t
reb n a snana in terv en cija drave u p riv red n o m razv itk u
zem lje. Uz takve odnose nisu ni p red n o sti sam o upravnog
o dluivanja rad n ih organizacija o p ro iren o j rep ro d u k c iji
m ogle doi do izraaja, p a su po sta li s tv a rn a s m e tn ja raz
vija n ju sistem a sam o u p ra v lja n ja .
Osim d isp ro p o rcija cijena, e ta tis ti k i p riv re d n i sistem
je izazvao krizu na p o d ru ju platn o g b ila n sa i sp rijeav ao
da se ju goslavenska p riv re d a s v e stran ije i ire u k lju i u
m e u n a ro d n u p o d jelu rada.
N ije p o tre b n o posebno dokazivati d a su takvi odnosi
odrtavali sistem a d m in istrativ n ih in terv en cija. U v a n jsk o
trgovinskoj razm jeni opseg subvencija p ri izvozu dostigao je
u 1964. godini su m u od oko 270 m ilija rd i d in ara. Ta su m a
se u n a jra z li itijim odnosim a rasp o re iv a la n a p o jed in e
vrste proizvodnje. C arine su, pak, u tv r e n e po veom a izdifere n c ira n im s to p a m a i dostigle su su m u od oko 225 m ili
ja rd i dinara.
E ta tistik i priv re d n i sistem je o d raavao p ren a p re g n u tu
rasp o d je lu d rutvenog proizvoda i to je bio stalan izvor
p o rem eaja u privredi. P riro d n a p o sljed ica nain a fo rm ira
n ja sistem a i politike cijena je d e fo rm ira n a rasp o d je la do
h o tk a izm eu drave i priv re d e (poduzea, tj. rad n ik e kla
se). Jo 1953 1954. godine odnosi n a p o d ru ju p ro iren e
re p ro d u k c ije poeli su se o k am enjiv ati. P riv red n e organiza
cije raspolagale su sa oko 30/o, a drav a sa oko 70% in
vesticija. T ako visoka k o n c e n tra cija sre d stav a u ru k am a d r
ave sluila je i kao sred stv o p relije v a n ja m eu p o jed in im
g ranam a priv red e da bi se, koliko-toliko, u sp o stav ili n o rm al
niji odnosi porem eeni cijenam a.
P rem a p ro ra u n u S e k re ta rija ta za fin an cije, ak o se ne
bi izm ijenio p a rite t i odnosi u cijen am a, 1965. godine tre
270

balo je za subvencioniranje izvoza jo oko 100 m ilijard i

dinara. P ritisa k na uvoz bio bi jo vei, a s a m im tim i te
koe u platn o m bilansu.
To su, u k ratk o , sam o neki ekonom sko-politiki problem i
koji su se nagom ilali. Prem a tom e, p ro d u iti ivot staro m si
stem u znailo bi izloiti se jo teim ekonom skim i poli
tikim posljedicam a.
Izlaz iz situ acije n ije vie bio m ogu bez n ep osrednijeg
u k lju e n ja u sv jetsku privredu. Zato je p o sto jao jed n o sta
van razlog: u okvirim a nacionalne p riv red e n ije se m ogla
fo rm ira ti no rm a ln a s tr u k tu ra cijena, n o rm aln i odnosi po
nude i po tra n je , pro sje n o dru tv en o p o tre b n o rad n o v rije
m e za proizvodnju je r za niz proizvoda u nacionalnoj priv
redi p o sto je po jedan-dva proizvoaa (au to m o b ili, televizori
i si.). Da i ne govorim o o d rugim razlozim a. Sve je to ilo
u prilog neizbjenoj ali sm jeloj odluci da se preuzm e odgo
v ornost za sve im p lik acije prela sk a n a m nogo slobodnije
trin e odnose.
Pod sve veim p ritisk o m idejno-politike koncepcije o
sa m o u p ra v lja n ju , n unosti obnove ro b n e p ro izvodnje i p rin
cipa dohotka, i sve veim zahtjevom za racio n aln ijim p riv re
ivanjem jo p rije p o etk a priv re d n e refo rm e u to k u 1964.
godine, na sta v lje n e su p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u.
U kinuti su d oprinosi d ru tv e n im investicionim fondovivim a. Svi investicioni fondovi (savezni, rep u b lik i i lokalni)
ra sfo rm ira n i su. Ta o d luka je izraz k o n cep cije da se osnovna
m asa aku m u la c ije prenc?e sa drave n a p riv re d n e organi
zacije. M eutim , dravni k a p ita li iz inv esticio n ih fondova
nisu p red a ti proizvodnim priv re d n im o rg an izacijam a, ve sa
veznim , rep ublikim i k o m unalnim b an k am a. Tim e je zapo
et proces u spona m oi banaka.
Istovrem eno, u toku 1964, donesen je O snovni zakon o
fin a n c ira n ju dravno-politikih zajednica. N jegovo znaenje
je u tom e to je u odnose izm eu p o liti k o -te rito rijaln ih
zajednica uveo ekonom ski p rin c ip d a g ra a n i svake zajed
nice sam i snose izdatke za ob a v lja n je svih v rsta d ru tv e n ih
slubi: zdravstva, p ro sv je te , k u ltu re , d ravne u p rave, p riv
red n ih in te rv en c ija itd. F e d e ra c ija izuzetno o sigurava do
p u n sk a sre d stv a onoj republici iji p rih o d i ne o sig u rav aju
p o d m ire n je m inim a lnih p o tre b a .
271

Sa 1965. godinom n a stu p ila je p rije lo m n a faza u razvit

k u d rutveno-ekonom skih odnosa u Jugoslaviji. Na p o d ru ju
priv re d n o g siste m a zagazilo se u n a jd u b lje p ro m je n e. T re
balo je da one rad ik a ln o lik v id ira ju n aslje e iz a d m in istra
tivnog perio d a i u s m je re p riv re d u n a slo b o d n ije drutveno-ekonom ske odnose u sm islu m nogo jaeg d jelo v an ja o b jek
tivnih e k onom skih zak o n ito sti ro b n e pro izv o d n je u reim u
d ru tv e n e svojine i radnikog sa m o u p ra v lja n ja .
Iako bi p la tfo rm a k o ju je izgradio V III ko n g res SK J,
i sline p la tfo rm e Saveza s in d ik a ta i Savezne sk u p tin e,
m ogle u p u ivati na iro k o zasnovano p re s tro ja v a n je p riv red e
s e ta tis ti k ih osnova na raz v ije n ije sam o u p rav n e odnose,
uz istovrem eni razvoj tr in e p riv re d e i nov k v alitet u raz
vo ju sa m o u p ra v lja n ja , p lan p o etn e faze refo rm e vie je
fin ancijsko-ekonom ska op e ra c ija , a m an je rad ik a ln a refo r
m a. Cilj i sre d stv a ko ja su u p o tre b lje n a u p rv o j fazi refo rm e
vie su slina o p e ra c ija m a ne k ih d ru g ih zem alja nego d ru
tvu o p red je lje n o m za du b o k u tra n s fo rm a c iju s e ta tisti k ih
n a sam o u p rav n e oblike dru tv en o g ivota.
Ip ak , nove p riv re d n e m je re don esen e ju la 1965, zajed n o
s izm jen am a u p riv re d n o m siste m u 1964, p re d s ta v lja ju po
e ta k n a jra d ik a ln ije re fo rm e priv red n o g siste m a o d uvoe
n ja rad n i k o g s a m o u p ra v lja n ja 1950. godine.
Na irem d ru tv e n o m p lan u p ro g resiv n e snage u SK J
(nova ka te g o rija , k o ja se p o javila u p o litik o m arg o n u po
lovinom e zd e se t:h godina) oekivale su, p o re d ostalog, o d
r a d ik a ln ih p ro m je n a priv re d n o g sistem a:
a) oslo b a a n je in icijativ e i stv a ra la tv a pro izv o aa
je r e radnici, sta v lje n i u slo b o d n ije tr in e ek o n o m sk e od
nose po ko jim a p o tp u n ije dijele s u d b in u sv o jih proizvoda,
b re raz v ija ti m a te rija ln e proizvod n e snage i so c ijalistik e
d ru tv e n e odnose;
b ) o tv a ra n je m ogunosti d a se u b rza p ro ces in te g rac ije
p riv re d n e i tzv. v a n p riv red n e sfere tak o to e se ekonom
skim vezam a i m ate rija ln im in te reso m rad n ih lju d i d irek tn ije u k lju iti u stv a ra n je do h o tk a, to e stv o riti p retp o sta v k e
za dosledno o s tv a re n je u sta v n e kon cep cije kom une;
c) po tisk iv a n je i ra d ik a ln o s m a n je n je m oi federalnog
cen tra liz m a , a to je m ogue sam o rad ik a ln o m p ro m je n o m
272

postojeeg etatisti k o g p rivrednog sistem a, osiguravi afir

m aciju nacionalnog fak to ra i ja a ju i jed in stv o zem lje.
M eutim , izm jene u p rivredno m sistem u 1965. godine
n isu obuhvatile niz b itn ih dijelova sistem a. N ap u ten je sta
ri, a n ije izgraen novi sistem p lan iran ja ; u sistem u p ro i
rene rep ro d u k c ije sre d stv a su p rela n a b anke, a zadran je
i sta ri devizni reim i reim v a n jsk e trgovine. Ip ak , uvo
enjem prvih m je ra priv re d n e refo rm e n a sta la je kvalitetno
nova situ a c ija za privreivanje. N ajveim dijelom p resjeen i
su m nogi kanali kojim a je drava n e p rek id n o ubrizgavala
sredstva u p rivredu, najvie iz e m isije novca. Izm jenom cijena
naglo se pro m ije n ila tra n ja ro b a i usluga, n a ro ito su nag
lo sm anjene investicije koje su i bile najvee a rite p o re
m eaja u privredi.
O stvarivanje priv re d n e refo rm e p o stalo je p rv i zadatak
cijelog d rutva. R adni kolektivi su se dosledno m obilizirali
da isk o riste sve svoje u n u tra n je rezerv e.
Pod p ritisk o m z natno oteanih u v jeta plasm an a ro b a
i usluga, a da ne bi dolo do s m a n je n ja linih dohodaka,
prva rea k c ija rad n ih kolektiva, i u p riv red i i van privrede,
bila je gotovo po tp u n o o b u sta v lja n je p rim a n ja novih rad n i
ka. Z atim je dolo i do o tp u ta n ja s posla. Prvi p u t od 1952.
godine dolo je do stagnacije, pa i o p a d a n ja b ro ja zaposle
nih. Dok je, na p rim je r, b ro j zaposlenih od 1962. do 1964.
godine p o rasta o za oko 566.000, u raz d o b lju od 1964. do 1967.
godine opao je za 47.000. Problem je p o stao jo tei i zato
to su ba tih godina p ristigle m lade generacije ro en e po
slije rata , zn atn o b ro jn ije od s ta rijih generacija. Trogodinje
za tv a ran je k a p ija za z a poljavanje nee o stati bez znaajnih
politikih posljedica. P roblem e biti sam o priv rem en o ubla
en odlaskom d ijela rad n e snage n a rad u Z apadnu E vropu
i zadravanjem na selu. To, narav n o , nee b iti rjeen je.
U p rocesu p re s tro ja v a n ja priv re d e dolo je do stabiliza
cije c ijen a i trokova ivota. D inar je poeo da se u nekim
b a n k a m a na Z apadu m ije n ja po slubenom k u rsu . Ali stab i
lizacija je ostv a re n a na bazi o trih re s trik tiv n ih m je ra i na
ra u n sta g n a c ije privrede.
Izloena naglom p rek id u inflacije, od n o sn o p resta n k u
fin a n c ira n ja p roizvodnje dijelom iz em isija, izloena p riti
sk u uvezenih ro b a, a p reth o d n im razv itk o m nedovoljno ori
18

273

je n tira n a n a izvoz, p riv re d a je nak o n re fo rm e nu n o p rek i

n u la sa ve tra d icio n a ln o visokom sto p o m rasta.
I n d u s trijs k a pro izv o d n ja je poela naglo sta g n ira ti. Sto
p a ra s ta p rem a p reth o d n o j godini (lanani in d ek s) iznosila
je 1963. godine 116/o, 1964 116%, 1965 108%, 1966
104% i 1967 100%. T akav zastoj in d u strijsk e pro izv o d n je
n ije se dogodio p o slije 1952. godine.
P o ljo p riv re d a je s ta g n ira la vie od in d u strije . Sto p a r a
s ta p rem a p reth o d n o j godini (lan an i in d ek s) iznosila je
1963. godine 110%, 1964 106%, 1965 91%, 1966
116%, 1967 99%, 1968 96%.
G odinja sto p a ra s ta 1964 1967. godine iznosila je svega
2,9%. M eutim , da bi o drala k o rak s razv ijen im zem ljam a,
da se jaz ne bi pro d u b ljiv a o , Jugo slav ija je m o rala povea
v ati d ru tv e n i proizvod po g odinjo j sto p i o d n a jm a n je 9%.
Iz navedenih p o d a ta k a proizlazi da je ju g o slav en sk a priv
red a p o slije refo rm e zapala u fazu stag n acije. Ta e stag
n a c ija z a o triti m noge n jen e slab o sti k o je su p o stale oigled
n ije k ad a se o na otv o rila p re m a raz v ije n ijim p riv red am a.
G lavni u z ro k duge sta g n a c ije je u to m e to p riv re d i
n isu osta v lje n a p o tre b n a sre d stv a za n jen o p restro ja v a n je .
Tom e, uglavnom tre b a do d a ti i nek e d ru g e u zroke. R ukovod
stva na svim nivoim a od c e n tra ln ih o rg an a dravne u p rav e
do rukovodeih k a drova poduzea poslovala su i p riv re iv a
la vie od d vadeset godina u u v jetim a m anje-vie a d m in istra
tivnog sistem a. Z n a tan dio n jih nije bio d o voljno osposob
lje n za p riv re iv a n je u novim situ a c ija m a tr in e p rivrede.
R ukovoenje pro ceso m tr in e p riv re d e pokazalo se veom a
sloenim . U p ra k s i je dolazilo do g ru b ih m eto d a ruk o v o
e n ja . T ako je, n a p rim je r, m a in o g ra d n ja , k o ja je ve ra
n ije b ila p rilin o p ro d rla na s tra n a tr ita , d o b rim dijelom
se s n jih povukla. Sam a nije m ogla k re d itira ti svoj izvoz, a
sistem d ravnih k re d ita gotovo se sasvim ugasio. U tre n u tk u
k ad a se Ju g o slav ija najvie o tv o rila k o n k u ren c iji stra n e
p roizvodnje, dolo je do jaeg z a tv a ra n ja tr ita d ru g ih ze
m alja, posebno zem alja EEZ. P ro tu m je re Jugoslavije su izo
stale. Drava se su stezala od niza n u n ih a k c ija u sm je ra v a
n ja i o rg an iz ira n ja priv red e, a sam o u p ra v n a org an izacija jo
n ije b ila dovoljno izgraena d a zam ijen i n ek e fu n k cije
drave.
274

S itu a c iju su d alje kom plicirale one d jelatn o sti iji do

hodak nije u svem u zavisio od rada. Dok su cijela proizvod
nja, uslune djela tn o sti i pro m e t zavisili od realiziranog do
ho tk a i zaposleni se ponaali uglavnom kao dobri privredni
ci, dotle su kolektivi ban ak a, osigu rav aju ih drutava, elek
tro p riv re d e i si., ne sra z m je rn o poveavali svoj dohodak, a
naro ito lini dohodak. U kratko, izostao je u p o ran rad na
d a ljn jim p ro m je n am a privrednog sistem a, na organiziranju
priv red e i u tv r iv a n ju ekonom ske politike. To je oteavalo
i usporavalo reform u.
Zbog sp o ro sti i k o lebanja u o stv ariv an ju politike refor
m e, i zbog defo rm ac ija u priv red i i d ru tv en im odnosim a,
refo rm o m n isu bili zadovoljni ni n jen i n a jo d lu n iji borci,
ni oni koji su bili p rotiv stru k tu ra ln ih d ru tv e n ih p ro m jen a
to ih je refo rm a zacrtala. O tom e d r V ladim ir B akari na
VI kongresu SK H, decem bra 1968. godine, kae: ( . . . ) Usli
jed stagnacije, odnosno nerada na rasp lita n ju veza starog
siste m a i o tvaranju ireg procesa novoga dolo je i do neke
vrste dru tv e n e i p o litike stagnacije. Poela se gubiti vjera
u napredak sa m oupravljanja i jaati strah p red po vra tko m
natrag. Zbog nerazraenosti siste m a rasli su ekscesi. Gubila
se p e rsp e k tiv a zapoljavanja, javljale se ope konzervativ
ne i reakcionarne tendence. Ovo naroito u pogledu omla
dine, n jen e budunosti, zapoljavanja i p rim a n ja u po litiki
ivot i Savez k o m u n ista ( ...)
V e 1968. godine p ritis a k nezaposlenih p o stao je tako
ja k da nije m ogao a da ne izazove i p olitike porem eaje.
U 1967. godini b ro j zaposlenih bio je za 1% m an ji od b ro ja
z aposlenih u 1964. godini. B roj nezap o slen ih bio je 1968.
godine vei za 47% nego 1964. godine.
Specifinost zapo ljav a n ja je u to m e to su sve vie
posao traili kolovani kadrovi. N aim e, u dvije godine refo r
m e (1965 1967) bro j u enika koji su zavrili sre d n je kole
poveao se za 42%, a onih koji su zavrili vie kole za 31%,
u o d nosu n a p reth o d n e dvije godine, (1962 1964). U raz
do b lju 1965 1967. godine osm og o d in je kole je zavrilo
716.400 uenika, s re d n je 376.200 u enika, a vie i visoke
85.900. To su godine najveeg priliv a novih k adrova, i n aj
m an jih m ogunosti za n jihovo zap o ljav an je u p o slije ra tn o m
raz d o b lju .
18*

275

S ta g n ac ija p riv re d e, tek o e z a p o ljav an ja i relativno

niski dohoci, p rouzrokovali su m asovan odlazak rad n ik a u
inozem stvo. Polovinom 1968. godine u Zapadnoj E v ro p i je
blizu 400.000 n a ih rad n ik a.
Sve u svem u, od je d n o m su se nagom ilale b ro jn e te
koe. R a sk o rak izm eu p ro g ra m ira n ih ciljeva refo rm e, n je
nih tenji i m ogunosti n jen e realizacije p o sta ja o je sve vei.
Slabi rez u lta ti re fo rm e jed a n su od u z ro k a i povoda poli
tike krize n a sta le u to k u reform e.
Polltlka kriza Id e m o .
kratizacija^polltlkog A-

U je k u p ro v o en ja p riv re d n e reform e dolo je 1966. godine do jae

p olitike krize u o b lik u su k o b a s d r.

avno-centralistik im sn agam a i ten

d en cijam a, posebno u d ravnim i p a rtijs k im org an im a fede
racije. One su teile da zaustave p ro ces tra n sfo rm ac ije iz
e ta tis ti k e u s a m o u p ra v n u d ru tv e n u s tru k tu ru , ako ve ne
m ogu p o v ra titi s ta re odnose. Te snage n isu m ogle bez od
su d n e b itk e dozvoliti prevagu d e m o k ra tsk e sam o u p rav n e
o rije n ta c ije . D rutvene snage koje su se b o rile za deetatiza
ciju d ru tv e n ih odnosa i koje su bile d o m in an tn e, n isu m og
le dozvoliti o tp o r svom e k u rsu , a ni p a siv n o st posebno
lju d i na visokim i n ajviim d ru tv e n im fu n k cijam a. O tvorena
k o n fro n ta c ija je, dakle, bila neizbjena i izbila je 1966. go
dine, kada su s v lasti sm ije n je n i n ajvii rukovodioci U prave
d ravne be z b je d n o sti (UDB) Jugoslavije.
Sluba dravne b e z b je d n o sti je u itavom p o slije ra tn o m
raz d o b iju im ala vrlo snaan u tje c a j na gotovo sva zbivanja
u d ru tv u . P o rijeklo m oi te slube nalazilo se u n jen o j
izuzetnoj fu n k ciji u revoluciji i za p rv ih d esetak godina
p o slije revolucije. Na b rionskom , etvrtom p len u m u CK
SK J, p rilik o m sm je n jiv a n ja A leksandra Rankovia, o tom e
je reeno: D ravna b e zbednost se rodila u jed n o m revolucio
narnom periodu, kada je borba p ro tiv o ku p a to ra i njegovih
slugu, a ka sn ije p ro tiv osta ta ka starog i novog klasnog ne
prija te lja i oruanih k v islin k ih bandi bila od odluujueg
znaaja za k o n solidaciju nove narodne vlasti. Organi drav
ne bezbednosti, izvravajui s v o ju ulogu za tite socijalisti
kog poretka, nezavisnosti i be zb ed n o sti zem lje, ru ko vo en i
ideja m a Partije, dali s u znaajan d o p rin o s u b o rb i p ro tiv
276

Staljinovog nasrtaja na nezavisnost nae ze m lje i sam ostal

nost nae revolucionarne partije. K adrovi u n jo j su ispotjili
p ortvovan je, hrabrost i odanost delu P artije i socija
lizm a ( . . . )
Z naajna uloga dravne b e z b jed n o sti u revoluciji i po
slije revolucije u tje c a la je da se u n jen im p rip ad n icim a for
m ira svijest o njihovoj izuzetnoj d ru tv en o j ulozi. S m atrali
su se najo d a n ijim bo rcim a za socijalizam . N a elu te slube,
od njenog osnivanja 1944, sve do 1966. godine, nalazili su se
najvii funkcioneri P a rtije i drave. S vrem enom je u p rav
lja n je cjelokupnom slubom p o stalo sk o ro isklju ivo m ono
pol pojedinaca ( . . . ) Glavnu re za itav p ro te k li period
vie od dve decenije ( .. .) im ali su ( ...) R a n ko vi i S tefanovi.
K adrovi su se u d rta v n o j b ezbedn o sti na ru ko vo d eim mestim a stalno uzdizali iz sam e ustanove, a n ika k o iz redova
van nje, to je jo vie jaalo ten d e n c iju izolovanosti i
zatvorenosti ove organizacije ( . . . ) Ti fu n kc io n e ri su, kori
stei svoje pozicije, zloupotrebljavali organe d rta v n e b ezbed
no sti sa ten d e n c ijo m da uspostave ko n tro lu u itavom dru
tvu, od preduzea do najviih vrhova. Oni su seb i p risvo
jili i pravo da dre po d ko n tro lo m i odgovorne dravne i
po liti k e fu n kc io n e re ( . . . ) (R eferat sa IV sjed n ice CK SK J).
Tako je sluba dravne b e z b jed n o sti sve vie dolazila
u sukob sa drutvom . N aim e, neki n jen i n ajo d g o v o rn iji ru
kovodioci o stali su na pozicijam a vrste ru k e", p ro tiv ili se
dem o k ratizaciji d ru tv e n ih odnosa i razv itk u sam o u p rav
lja n ja, koei o stv ariv an je generalne ko n cep cije Saveza ko
m u n ista Jugoslavije. A m ogunosti za d jelo v an je slube bile
su velike, z a hvaljujui ne sam o njen o j m rei ve i n jen im
z naajnijim fu n k cijam a u p olitik im fo ru m im a i u drav
nim organim a.
R ije je, dakle, o dva raz li ita k o n cep ta d ru tv en o g raz
vitka.
Na svojoj IV sjednici od 1. ju la 1966. godine, o d ran o j
na B rionim a, C entralni ko m ite t je jed n o g lasn o usv o jio iz
vjeta j kom isije i osudio d eform acije u ra d u o rg an a bez
bjed n o sti. C entralni ko m ite t je zak lju io d a ni jed n a sluba
ne sm ije biti izvan javne kon tro le sam o u p rav n o g d ru tv a.
C entralni ko m ite t je z akljuio da partijsk o -p o liti k a odgovor
277

no st za defo rm ac ije u UDB-i p a d a n a A lek san d ra R ankovia

i Svetislava Stefanovia.
O braun s tim snagam a bio je n uan ne sam o zbog njihovog
s u p ro ts ta v lja n ja priv red n o j i dru tv e n o j refo rm i ve i zbog
o p a sn o sti po razvoj zdravih m e u n acio n aln ih odnosa. Velikodravni ce n tra liz am , za koji se b o rila p o m en u ta grupa,
d ija m e tra ln o je s u p ro ta n fed e ra tiv n o m u s tro jstv u zem lje.
A svaka po litik a k o ja na bilo kakav n ain rem e ti rav n o p rav
ne odnose izm eu n a ro d a i n a ro d n o s ti ugroava sam o po
sto ja n je Jugoslavije.
N a etvrtoj sjed n ici CK SKJ, p o red od lu k e o refo rm i slube
d ravne bez b je d n o sti, istog d a n a od lu en o je d a se zapone
i sa refo rm o m Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije. N ije bilo ri
jei o novoj k o n cep ciji Saveza. To p ita n je je rije e n o jo
1952. godine n a VI kon g resu K PJ. T ad a je odlu en o da Savez
ko m u n ista b u d e fa k to r idejno-politikog u sm je ra v a n ja, a ne
fa k to r vlasti. Takvo sta n o v ite p o tv rd io je i V II k ongres
SK J 1958. godine. Ono je ulo i u P ro g ra m i S ta tu t. Osm i
kongres SK J, 1964, p o ten c ira o je vodeu id ejn o -p o litik u ulo
gu SK J u d ru tv u . R ije je, dakle, o m ije n ja n ju p rak se.
etvrti plen u m CK SK J ocjenio je d a Savez k o m u n ista,
rad i u sp je n o g o stv a riv a n ja svoje rev o lu cio n arn e uloge,
m o ra zn a tn o izm ijen iti nain svoga d jelo v an ja. Plenum je
iza b ra o k o m isiju za reo rg a n iz a c iju i d a ljn ji razvoj SK J,
stavivi jo j u z a d a ta k da org an iz ira jav n u d isk u siju o ulozi
Saveza k o m u n ista u u v je tim a dru tv e n o g sa m o u p ra vlja n ja
i predloi k o n k re tn e m je re za njeg o v u reo rg an izaciju .
D iskusija je tra ja la gotovo tri godine sve do IX
ko n g resa SK J, n a kom e je d o n ije t novi d o k u m en t o ulozi
i razvoju Saveza k o m u n ista u sam o u p rav n o m d ru tv u . U
to k u gotovo tro g o d in je d isk u sije o refo rm i SK J prev lad alo
je m ilje n je da je d e m o k ra tiz a cija od n o sa u Savezu k om u
n ista osnovna k o m p o n en ta njegove tra n s fo rm a c ije u sk lad u
sa zahtje v im a sa m oupravnog d ru tv a . O na je i u n u ta rn ji
pro b lem Saveza i u v je t njegovog p rav iln o g o d n o sa p rem a
rad n i k o j klasi i sa m o u p ra v lja n ju . C e n traln i k o m ite t SK J
je, na svojoj Sedm oj sjednici od 1. ju la 1967. godine, u tv rd io
d a je p re tv a ra n je lanova u a k tiv a n fa tk o r kreira n ja poli
tik e S K J na sv im nivoim a njegove organizacione s tr u k tu re
( .. .) centralno p ita n je d e m o k ra tiza c ije ( ...)
278

U disk u sija m a o reorganizaciji i u Tezam a o daljem

razvoju i reorganizaciji SK J, utv r e n o je da je jed a n od
u zroka nezadovoljavajueg idejnog s ta n ja u Savezu kom u
n ista i nesk lad n o st izm eu njegova socijalnog sastava i
dru tv en e uloge u uv jetim a sam o u p rav ljan ja. Prem a zak
ljucim a este sjednice CK SKJ, 10. i 11. ja n u a ra 1967. go
dine, str u k tu ra S K J je u m nogo em u prevaziena d e m o k
ra tsk im i sa m oupravnim ra zvitko m drutva. Zato se ona
m ora brzo saobraiavati koren ito izm e n je n o j i kva litetn o no
vo j s tr u k tu r i dru tva na osnovam a sam oupravljanja.
N eadekvatnost socijalnog sastav a SK J ogledala se, p rije
svega, u nedovoljnoj za stu p lje n o sti proizvoaa koji su, po
svom o b jekitvnom poloaju, nosioci sa m o u p rav n ih socijali
stikih ten d e n c ija u dru tv u . Uz to, u Savezu k o m u n ista su
ne sra z m je rn o m alo zastu p lje n e i m lade g en eracije s ta ro
sna s tr u k tu ra lanova veom a je nepovoljna. S tru k tu ra ru
kovodstva je, i u jed n o m i u drugo m pogledu, jo nepovolj
ni ja od s tru k tu re lanstva.
U tvreno je d a su uzroci nedovoljnog in te re s ira n ja p ro
izvoaa i om ladine za ulazak u Savez k o m u n ista, p rije sve
ga, njegova nedovoljna a n g airanost u raz v ija n ju sam o u p rav
lja n ja, zam rzavanje organizacionih ob lika rada, su b jektivizam u ka d ro vsk o j p o litici i gom ila n je in o vn ikih odnosa i
m e n ta liteta u SK .
Na sam om p o e tk u reorganizacije izvrene su p ro m je n e
u tzv. kadrovskoj politici. O tom e se u Politikom izv jetaju
za IX kongres SK J 1969. godine kae: Do etvrtog plen u m a
o d lu ujui utic a j na ka d ro vsk u p o litik u u S a vezu k o m u n ista
im ale su ko n zerva tivn e b iro k ra tsk e snage k o je su se na raz
ne naine su p ro tsta vlja le p ro k la m o va n im principim a.
U to k u redovnih izbora u p a rtijs k im o rg an izacijam a, n a
svim rep u b lik im kongresim a odran im 1968. godine i, ko
nano, na IX kongresu SK J 1969. godine, izvrena je sm jen a
m nogih s ta rih kadrova. N a m noga ru k o v o d ea m je sta stu p ili
su p rip a d n ici novih generacija.
R eorganizacijom su d e m o k ra tiz ira n i izbori u Savezu ko
m unista. Za razliku od ra n ije p rak se, k ad a su vii forum i
im enovali kan d id a te , u izborim a 1968. godine je p o k u an o da
to ine bazine organizacije SK, k oje su b ira le delegate za
re p u b lik e kongrese i kongres SK J. U n ek im o rg an izacijam a
279

se ilo i d a lje: bazine o rg an izacije su p red lag ale k a n d id a te

za lanove izvrnih org an a opinske k o n feren cije, a opinske
k o n feren cije su isticale k a n d id a te za lanove rep u b lik ih
ru k o v o d stav a i organe u Savezu k o m u n ista Jugoslavije.
R eorganizacija je u tic a la n a ra d ik a ln ije o b n a v lja n je ru
k ovodstva Saveza k o m u n ista . Do etvrtog p len u m a CKSKJ
ro ta c ija je p rim je n jiv a n a uglavnom u izb o ru op in sk ih ru
k ovodstava, dok su re p u b lik a ru k o v o d stv a i o rgani SKJ
obino o b n a vljani p ro iriv a n jem njihovog sastava. U toku
reo rganizacije ra d ik a ln o je izm ijen jen sastav org an a opin
skih o rganizacija. U n jih su b ira n i n ep o sre d n i proizvoai
u z n a tn o veem b ro ju nego ran ije.
P rip re m e i to k re p u b lik ih kon g resa Saveza k o m u n ista,
o d ra n ih p o tk ra j 1968. godine, ve su u n ijeli nove elem ente
u odnose Saveza k o m u n ista . Prvi p u t p o slije o sloboenja,
rep u b lik i kongresi su od ran i p rije saveznog k ongresa, do
bivi tim e p rilik u da u tje u n a odlu k e saveznog k ongresa. Ra
nije su rep u b lik i kongresi uvijek o d ravani p o slije saveznog i
u glavnom raz ra iv a li njegove od luke. S ad a su, zaista sa
m o staln o , re p u b lik i kongresi u tv rd ili p rijed lo g e sastav a
saveznih fo ru m a Saveza k o m u n ista . Deveti k ongres SK J je,
u stv a ri, sam o p o tv rd io te prijedlo g e. R ep u b lik i kongresi
su, prvi p u t u p o slije ra tn o m razvitk u , izvrili vrlo rad ik a ln e
p e rso n a ln e pro m je n e. Oko 90% deleg ata n a tim k o n g resim a
b ira n o je prvi p u t n a kongres. U nove c e n tra ln e k o m itete
ulo je 69% novih lanova. U to k u 1969. godine u SK J je
p rim lje n o oko 100.000 m ladih. Sve to govori d a je u Savezu
k o m u n ista u b rz a n proces njegovog p rein aav an ja.
R ez u lta t svih p ro m je n a od VI k o n g resa K P J nov em b ra
1952. do IX k o ngresa SK J 1969. godine uglavnom je u to m e
to su ru k ovodstva, a jo vie o rgan izacije i lanstvo, povu
eni s pozicija nep o sred n o g u tic a ja n a z b iv an ja u d ru tv u .
T im e se h tje la o sig u ra ti njegova glavna d ru tv e n a fu n k cija
idejn o d jelo v an je i o pepolitiko u sm je ra v a n je dru tv en o g
razvitka.
U p ro cesu raz v ija n ja p riv re d n e refo rm e , a n a ro ito p a
dom a u to rita rn e gru p e oko A leksandra R ankovia, p o jaan
je proces p olitike dem o k ra tiz a cije u Jugoslaviji. Jugoslaven
sko d ru tv o se sve vie otv ara lo i p rem a sebi i p rem a svi
je t u oko sebe. K ra je m ezd esetih g o d in a Ju g o slav ija se srna280

tra la jed n o m od n ajo tv o ren ijih zem alja u svijetu. Sloboda

izlaska g raana Jugoslavije u sve zem lje svijeta bila je pot
puna. M ilioni Jugoslavena godinje p u tu ju u sve zemlje. Dr
avna granica p rak tin o n ije p o sto jala s gledita slobode
k re ta n ja graana. U 1969. godini bilo je dvadeset dva i po
m iliona noenja s tra n ih tu ris ta u Jugoslaviji.
U Jugoslaviji se p o tpuno slobodno p rodavala sva svjet
ska tam pa, asopisi i knjige. Jugoslaveni su ili na kolo
v anje i specijalizaciju u m noge zem lje svijeta. Oko m ilion
Jugoslavena bilo je n a ra d u u evropskim i vanevropskim
zem ljam a.
D em okratizacija d rutvenog ivota je om oguila sve slo
b o d n iji politiki ivot. S vrem enom je stvoreno vie c en tara
dru tv en e m oi. Svi d ru tv e n i fak to ri dravni i politiki
organi rep u b lik a, p o k ra jin a i kom una, ruko v o d stv a drutveno-politikih organizacija i svi dru g i su b je k ti u d ru tv u
p o stali su sam ostalniji.
N akon p ad a grupe oko A leksandra R ankovia poeo se
m ije n ja ti m eto d ru k o v o en ja na nivou federacije. Razvila se
o tra k ritik a centralizm a, b iro k ra tiz m a , sam ovolje i autoritarizm a. To je im alo ogrom nog u tje c a ja n a sm an jen je m oi
federalne p olitike s tr u k tu re i na ja a n je m oi o rgana re
publike, a i o sa m ostaljivalo je ostale c e n tre federacije: vla
du, Saveznu s k u p tin u i druge.
V elike p ro m je n e u fed e ra c iji n a sta le su u odn o sim a iz
m eu p a rtijs k o g ru kovodstva SK J i rep u b lik ih p a rtijsk ih
rukovodstava. N aim e, do brionskog, etvrtog plenum a
CK SKJ, im enovanja, p o sta v lja n ja i sm je n jiv a n ja viih i sred
n jih k a drova esto je vrio C entraln i k o m itet SKJ. Takva
p ra k s a je stv a ra la b iro k ra ts k u po slu n o st rukovodilaca ono
m e tko ih po sta v lja i sm je n ju je . To znai: po slu n o st or
ganim a federacije. N akon etvrtog p len u m a CKSKJ to pravo
je, u p o tp u n o sti, prelo na organ e rep u b lik a. O jaalo je
m o rep u b lik ih fak to ra, o krenuvi o rg an e fed eracije p rem a
re p u b lik am a je r jav n a rukovodea fu n k cija najee p red
sta v lja jed in i izvor line (p riv a tn e ) egzistencije javnog funkcionera.
D a ljn ja p o sljed ica red is trib u c ije m oi s fed eraln ih na
rep u b lik e organe je u tom e to se sad a vane odluke nisu
vie donosile u fed e ra ln o m v rh u , ve su se ja a li d irek tn i
281

ko n tak ti m eu pred sta v n ic im a rep u b lik a u o b lik u bila

tera ln ih i m u ltila te ra ln ih p o s je ta rep u b lik ih , d rav n ih i
p a rtijs k ih delegacija. P ri tom e je zn a a jn u u logu odigrao
Josip Broz Tito. Sve ee je p rim a o n a politik e razgovore
delegacije rep u b lik a i n a taj n ain stv a ra o osnove za poli
tike odluke.
U svakodnevnom p olitikom ivotu sve vie se p aro la
jed in stv a z a m jenjivala paro lo m rav n o p rav n o sti, p reg o v ara
n ja i dogovaranja m e u rep u b lik am a.
Proces politike d em o k ratizacije, sve in ten ziv n iji od
1966. godine, stv arao je novi fro n t p ro tiv sebe. N ije bio u pi
ta n ju sam o o tp o r p ro tiv refo rm e fed e ra c ije ve i o tp o r
o ptem k u rsu d em o k ratizacije. N eke socijalno-politike sre
dine poele su d ram a ti n o i trag in o doivljavati b u rn e
p ro m je n e s la b lje n ja vlasti i m oi p a rtijs k ih o rg an izacija, ja
a n ja tr ita i ro b n e proizvodnje, o tv a ra n ja zem lje raznim
u tje c a jim a sa svih s tra n a , posebno sa Zapada, p ro d o ra m en
talite ta , ideologije i siste m a v rije d n o sti tzv. p o tro ak o g d ru
tva. N a jd u b lje i n a jd ra m a ti n ije su to doivljavale ra tn e
g eneracije, d o b rim dijelom jo u zen itu svoje g en eracijsk e
m oi, veom a b ro jn e (K P J je organizovala a rm iju p a rtiza n a
k o ja je k raje m r a ta b ro jila vie od 800.000 b o rac a ). M nogi su
p ro m je n e doivljavali kao n e sta n a k jed n o g k o n k retn o g m a
terija ln o g svijeta, d ijelom i sv ije ta m o n o litn ih iluzija, iz
graenog u njihovoj svijesti. Taj sv ije t se poeo ra sp a d a ti"
p re d oim a o n ih k oji su ga u rev o lu ciji i p o slije stv arali.
Bol m nogih od n jih bio je isk re n i lju d sk i tim p rije to
s u d e m o k ra tiz a ciju isk o ristili i n jih o v i s tv a rn i id ejn i i poli
tiki protivnici.
N aravno, uz ovu v rstu o tp o ra jav io se stv a rn i i n a jja i
o tp o r u sre d in a m a ije je in te rese pogodila refo rm a , p rije
svega u federalnoj a d m in istrac iji iji je k v alitet u p ra v lja n ja
sve vie opadao. Ista k n u te linosti su n e ra d o odlazile n a rad
u saveznu a d m in istrac iju . O kretale su se k a c e n trim a nove
politike m oi, a ona je vidno rasla u rep u b lik am a . Postalo
je ak teko sastav iti saveznu vladu u k o ju su rep u b lik e
slale, po pravilu, linosti drugog ranga.
U sprkos otp o rim a , proces se n ije m ogao z a u stav iti. Sna
ge koje su ga nosile bile su nadm one.
282

U toku p rocesa d em okratizacije iz d ana u dan se p o ja

avala drutveno-politika k ritik a k o ja se razvila u svim sre
dinam a. A ktivirale su se gotovo sve politike snage od
boraca za sam o u p ra v lja n je do konzervativno-dogm atskih i
ana rh o lib e ra listi k ih snaga, o d rad n ik a i stu d e n a ta do po
litikih i dravnih funkcionera. Analiza sa d r a ja politikih
sastanaka, tam pe i asopisa pokazala bi da u itavom po
slije ra tn o m razvitku n ije dolo do tak o o tre i slobodne
k ritik e kao u perio d u 1967 1971. godine. S tu d e n ti su s k ri
tike preli u a k c iju 1968. godine izbile su i stu d e n tsk e
d em o n stracije.
Izvori sveope dru tv en e k ritik e u sp o m en u to m razd o b
lju su viestruki. Pored navedenih, spom enuem o jo neke.
D em okralizacija i sloboda kriti k e m isli om oguila je na
stu p a n je gotovo svih ta jn ih i otv o re n ih idejno-politikih
o rije n ta c ija .
U 1968. godini oko 40/o rad n i k e klase ostv ariv alo je
ispod 600 n. din. dohotka. N a su p ro t tom e, dio razliitih ka
teg o rija iz redova p riv re d n ih rukovodilaca, dravno-politikog
a p a ra ta, slobodnih p ro fe sija i si. ostv ariv ao je visoke do h o t
ke. R azlike su dostizale o dnos 1 : 10, p a i vie. Sam o deset
godina ra n ije razlike su iznosile 1 : 3. Socijalne razlike nisu
tak o o sje tljiv e kad vlada p u n a zap o slen o st i p riv re d n a ko
n ju n k tu ra . M eutim , pri nezaposlenosti, a u p ita n ju je soci
ja listi k a zem lja, te razlike su po sta le i p ro v o k ativ n e za
n a jsla b ije plaene i za nezaposlene.
Drugi o blik so cijalnih razlika p roizlazio je iz specifino
sti sam o u p rav n e p riro d e. R ije je, naim e, o n eo p rav d an im
razlikam a linih dohodaka, zavisno od toga gdje se zaposle
ni naao: u kojoj grani, gru p ac iji, d jela tn o sti, v rsti p o d u
zea i si.
U p rocesu z a o trav a n ja p o litik e situ a c ije izbile su i
m eunacion alne su p ro tn o sti, kao i sukobi sa saveznom ad
m in istra cijo m , je r svaka n jen a od lu k a o b jek tiv n o im a svoj
nacionalni aspekt. U k o n fro n ta ciji s c e n tra listi k im ten d en
c ija m a dolo je do snane a firm a c ije nacio n aln ih in teresa,
ali i do isp o lja v a n ja nacionalizm a u redovim a svih nacija.
Ne m ogu se ovde isc rp st: svi uzroci p o ra s ta k o n flik ata
u dru tv u , ali tre b a jo rei d a je dolo i do p o rasta neza
dovoljstva, n e rje av a n ja siste m sk ih p ita n ja , sp o re refo rm e,
283

p re p u ta n ja m nogo ega sam om ta k u zbog tro m o sti, p a i

nesposobnosti razliitih d ru tv e n ih slubi i o rg an a koji nisu
bili k a d ri da o b a v lja ju brzo i k o rek tn o d ru tv e n e poslove,
to je izazivalo n e raspoloenje gra an a.
Sve intenzivniji talasi k riti n o sti, n a s tu p razliitih snaga
i stepen z a o tren o sti politike situ a c ije su od 1968. godine
i d alje p red rukovodstvo SK J postav ili k ru p n u dilem u: ka
kav stav zauzeti. R eagirati se m oglo n a dva naina: vr
stom ru k o m " ili reav an jem otv o ren ih d ru tv e n ih p ro b lem a
da bi se iupali k orijeni koji su izazivali nezadovoljstvo,
d ru tv e n e d efo rm acije i politike krize. T reb a rei da su ne
sam o antisa m o u p ra v n e snage traile p o v rata k n a vrstu
ru k u " ve i m nogi d o b ro n a m e m i g ra a n i, d a b i se p o v ratio
re d " u dru tv u .
R ukovodstvo SK J se o d u p rlo z ah tjev im a za vrstom
ru k o m , a odluilo se za drugi k u rs. D o k u m en t takvog k u rsa
bile su S m jernice o najv a n ijim zad acim a Saveza k o m uni
s ta u raz v ija n ju sistem a d ru tveno -ek o n o m sk ih i p o litik ih
o d n o sa , donesene na sjednici P re d sje d n itv a i IK CK SKJ
ju n a 1968. godine i d o k u m en ti 9. k o n g resa SK J 1969. godine.
Polovinom 1968. godine, opa s itu a c ija i ek o n o m sk a i
po litik a poela se poboljavati. Tom e su, uglavnom , p ri
d o nijela tri osnovna fak to ra: oivljav an je i p o ra s t proizvod
nje, p olitika a k tiv n o st SK J, s a m o u p ra v n ih i d rav n ih o r
gana na rje a v an ju a k tu e ln ih p ro b lem a, i p o g o rav an je m e
u n a ro d n e situ a c ije u E vropi povodom u p a d a tru p a Varavskog p a k ta u CSSR, avgusta 1968. godine.

D E V E T I K O N G R E S S K J 1969. G O D IN E
K O M P R O M IS ID E J N O -P O L IT IC K IH O R IJE N T A C IJA
D rutvene o kolnosti u k o jim a je o d ra n IX k ongres
SK J, od 11. do 15. m a rta 1969. godine, b itn o su se razlikovale
o d okolnosti V, VI, V II i V III kon g resa K P J (S K J). Prolo
je gotovo e tv rt sto lje a od k r a ja ra ta i p reu zim an ja vla
sti" od s tra n e K PJ, bilo je e tiri p u ta vie zaposlenih 1969.
nego 1946. godine, seljatv o se sm a n jilo od oko 75% na
ispod 40% a ktivnog sta novnitva, Ju g o slav ija je sa oko
800 $ nacionanlog d o h o tk a p o stan o v n ik u p ris tiz a la u d o n ju
284

grupu sre d n je razvijenih zem alja, u zem ljam a zapadne E vrope

zaposlilo se oko pola m iliona rad n ik a i stru n ja k a , u d ru tv u
su glavnu ulogu sve vie preuzim ale g eneracije koje n isu
uestvovale u ra tu i revoluciji itd.
Na p rijelazu ezdesetih u sedam d esete godine, u Jugo
slaviji se odvijao intenzivan proces p reo b ra a ja n aslijeene
cen tralistik o -ad m in istrativ n e u decen traliziran u sam ouprav
nu d ru tv e n u s tru k tu ru i to je glavna k a ra k te ristik a tog
h isto rijsk o g tre n u tk a . Ovaj proces je, zajedno sa nizom d ru
gih p rate ih procesa, podijelio i m e usobno su p ro tstav io
drutveno-politike snage u gotovo svim sred in am a. Dvadesetgodinji razvoj ideje i p rak se sa m o u p ra v lja n ja s jed n e
s tran e, i p o litika K PJ SK J o nacionalnoj rav n o p rav n o sti,
s druge stra n e potkopavali su id ejn u i p o litik u osnovu
p a rtijsko-dravnog centralizm a, koji vie n ije im ao dovoljno
ideolokog n iti politikog leg itim iteta da se d alje odrava.
Rukovodstvo SK J, n a ro ito od tzv. B rionskog p len u m a
CK SK J, intenziviralo je k u rs n a p u ta n ja naslije en o g cen
tra listi k o g sistem a. Taj proces zahvatio je sve sfere d ru
tvenih odnosa, a n ije se m ogao po tp u n o i sig u rn o d ra ti u
ru k am a c e n tra , kao, uostalom , ni bilo koji rad ik a ln iji d ru
tveni p reo b ra a j. D rutvo koje se odluilo na rad ik aln e
p ro m je n e sistem a m oralo se p o m iriti sa n epredvidivim te
koam a, novim fenom enim a, neeljenim rezu ltatim a, p a i
k rizam a, je r svaka k ru p n ija p ro m je n a m ije n ja p o ziciju go
tovo svih dijelova d rutva.
G eneralna o rije n ta c ija u dru tv en o m razv o ju b ila je
k o n k retiziran a priv red n o m i dru tv e n o m refo rm o m . U eko
n o m skoj s tr u k tu ri d ru tv a , kao bazinom o dnosu, k u rs re
form e bio je oznaen sta ln im ire n je m d ru tv e n ih ok v ira
za razvoj robno-novanog in stru m e n ta rija , teei da on b u d e
p rim je re n rad n ik o m s a m o u p ra v lja n ju i d ru tv en o m vla
snitvu, to su sve p olitike s tru je naglaavale, ali razliito
tum aile. Po jed n im a, p o tre b n o je, n ak o n to su rasfo rm ira
ni razni dravni investicioni fondovi, i d alje o sig u rati vrlo
visoku c e n tra liz ac iju i k o n c e n tra ciju fin a n c ijsk o g kapitala
to se osigurava pom ou b a n a k a, u k o je su p ren esen i d r
avni kapitali. P ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije s m a tra ju da je
p rije n o s dravnog k a p ita la u b a n k e p o tp u n o racio n alan "
potez, j e r d a b i p rije n o s toga k a p ita la u pro izv o d n a p o d u
285

zea b io neodriv, p o to bi to b lo k iralo c irk u lac iju k a p itala

ko ju o siguravju upravo banke. Ova s tru ja je, m e u tim , sm a
tra la d a je prije n o s k a p ita la iz dravnih u b a n k a rsk e kase
prvi k o rak na p u tu ka uv o en ju kom p letn o g in stru m e n ta ri
ja robno-novanih odnosa u privred i. O blici ek o n o m sk e re
gulacije razvijenog kap ita listiko g trita to je vrhunac
e k o n o m sk o g savrenstva tv rdili su neki p ro ta g o n isti ove
o rije n ta c ije . N uno je rad ik a ln o uveati cirk u lac iju k a p ita la
k o ju je do p riv re d n e refo rm e o stv ariv ala drava, a poslije
toga banke. Novi k v alitet u racion aln o j cirk u lac iji k ap itala
ostvarie se p rim je n o m oblika k re ta n ja k a p ita la kojeg je
razvio kapitalizam . P ro sto ra ste re e n je p riv re d e u k o rist
poduzea, bez takvog siste m a c irk u lac ije k a p ita la koji e
u h v a titi slo bodna sre d stv a i p la s ira ti u p ro iren u rep ro
d u kciju, neodrivo je. O dgovarajui n a p ita n je koji su to
oblici ekonom ske regulacije, p ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije su
ponudili da to b u d u vrije d n o sn i p a p iri: m jen ice, obveznice,
b lag ajniki zapisi, b en eficiran e ka m a te i, n a k ra ju , kao k ru
n a svega, a k cije poduzea, e k o nom sk ih jed in ica i gra an a.
S u p ro tn a idejno-politika o rije n ta c ija je ukazivala da
je to p u t u k a p ita l odnos su p ro ta n p rin c ip im a sam o u p rav
lja n ja. T reb a rei da je bila p ris u tn a i ten d e n c ija re s ta u ra
cije e k onom skih od n o sa dravnog socijalizm a, adi su se na
raznim skupovim a glasno ule, uglavnom , prve dvije ten d e n
cije, je r je u raz d o b lju o kom e govorim o dravno-centralis ti k a o rije n ta c ija snano priguena.
to se tie p olitikog siste m a u njegovom in stitu cio n al
n om a sp ek tu , gotovo sve rasp ra v e su se odnosile uglavnom
n a re fo rm u F ed e ra c ije i na tom p ita n ju se stv a ra o veom a
o ta r sukob p ris ta lic a ja a n ja uloge rep u b lik a i p o k rajin a i
p ristalica u n ita riz m a i c en tralizm a, koji su svoj p olitiki
leg itim itet traili u u v a n ju je d in stv a zem lje i p risv ajali se
bi ulogu b o rac a za radniko-klasn e in terese. Isto v rem en o
je u p o litikom ivotu n a sta o su k o b izm e u o n ih koji su
zastu p a li ko n cep ciju da svaki in te res m o ra nai m ogunost
svoje a rtik u la c ije i pravo na politi k u b o rb u i o nih koji su
sm a tra li da je to b u ro a sk a o rije n ta c ija , k o ja p o tk o p av a te
kovine i razvoj sa m oupravnog socijalizm a. U raz d o b lju o ko
m e je rije (p rije la z ezdesetih na se d am d esete godine) po
litik i ivot je p o s ta ja o sve dinam in iji, d iv erg e n tn iji i slo
286

eniji. N jegovu sloenost na ovom m je stu n ije m ogue Sire

eksplicirati. Ip ak tre b a d odati da je zapoela i b o rb a za po
zicije u ce n trim a politike i ekonom ske m oi. R aniji nain
im enovanja rukovodilaca sve vie je n a p u ta n , to je podsticalo fo rm ira n je n eform alnih gru p a u b o rb i za vlast, za
tim sm jena g e neracija na v lasti, b o rb a razliitih o rije n ta
cija u drutvenom razvoju, sla b lje n je a u to rite ta itd. sve
je to dinam iziralo politiki ivot, koji je sve vie stih ijn o
traio pravo legaliteta politikog g ru p ira n ja .
D etaljn iji pregled situ a c ije uoi IX ko n g resa prelazi na
e okvire. H tjeli sm o sam o ilu s trira ti osnovnu tezu.
M oemo, dakle, zakljuiti: od n aro ito g zn aaja su ove
okolnosti u k ojim a je odran IX kongres:
Prvo, u pun o m zam ahu bio je proces p rev o en ja p riv re
de iz centralistik o -etatistik o g sistem a u sistem sve slobod
n ijeg d jelo v an ja tr ita u zem lji i sve slobodnijeg poveziva
n ja sa sv jetskom privredom .
Drugo, SK J se u p ro ce su tzv. reo rg an izacije ve toliko
izm ijenio da je p o stao p rili n o slo b o d n a po litik a trib in a
i u n u ta r njeg a se vodila b o rb a gotovo svih p o litik ih s tru ja
u zem lji.
Tree, IX kongres se odravao u v rijem e punog zam aha
dem o k ra tiz a cije politikog ivota, k o ja se n a ro ito intenzivi
ra la od 1966.
etvrto, proces dem o k ra tiz a cije je ve bio ispoljio razli
ite idejno-politike o rije n ta c ije , poeo je fo rm ira ti su p ro t
stav ljen e drutveno-politike snage i razv ijati b o rb u za ra
zliite o rije n ta c ije u d ru tv e n o m razv o ju Jugoslavije.
Sve te o kolnosti ine IX kongres veom a zn aajn im i na
izvjestan nain a u te n ti n im izrazom tre n u tk a d ru tv en o g i
vota Jugoslavije. Iako K ongres n ije im ao n ek u izrazito spe
c ifinu h isto rijsk u k a ra k te ris tik u kao p reth o d n i kongresi, on
im a svoju fizionom iju, p rije svega u tom e to je svojim p ro
g ram sk im do k u m en tim a dao okvire za n astav ak pro cesa de
m o k ratizacije, ali sam im tim i m ogunost izraza gotovo svih
la te n tn ih ten d e n c ija u dru tv en o m razv o ju Jugoslavije. Kon
gres je raz ra d io poglede i stavove SK J o svim b itn im p ita n ji
m a d ru tvenog ivota i razvoja Jugoslavije. Mi em o se os
v rn u ti sam o na neka n a jh itn ija , sam o u sv rh u ilu stra c ije p ro
g ram sk e o rije n ta c ije SK J.
287

Prvo m je s to u kon g resn im d o k u m en tim a ve tra d ic io

n a ln o zauzim ala je o b last razvoja s a m o u p ra v lja n ja . Kongre
sn a rezolucija istie: Savez k o m u n ista zalae se za o d lu u ju
u ulogu u d ru en ih proizvoaa u celo k u p n o j d ru tv e n o j re
p ro d u k c iji . . .
K ongres uoava ten d e n c ije n a s ta ja n ja k ap ital-odnosa
i zato istie: P otrebno je p u te m efik a sn ih m era i sam o
up ra vn im p o veziva n jem o tk la n ja ti i druge (p o re d e ta ti
sti k ih D. B.) o b lik e i naine o tu en ja sredstava od pro
izvoaa do k o jih dolazi i u poslo va n ju sp o ljn o -trg o vin skih
i r e ek sp o rtn ih organizacija, osigura va ju ih zavoda, banaka,
sta m b e n ih preduzea i drugih slinih o rg a n iza c ija . . . I dalje:
Ceo proces re p ro d u k c ije treba da b ude p o d sa m o u p ra vn o m
in g erencijom radnih k o le k tiv a k o ji su sred stv a stvorili, a ku
m ulirali i udruili. U n asta v k u R ezolucije se istie d a se to,
p rije svega, odnosi n a k a p ita l u b an k am a.
N aravno, je d a n od c e n tra ln ih p ro b le m a je n a IX k on
gresu, kao i n a svim d ru g im ko n g resim a poev od VI
bio i odnos p rem a ro b n o j proizvod n ji. U R ezoluciji se a fir
m ira ra n ija ko n c e p cija SK J sledeim stavom : Sa vez k o m u
nista polazi od in jenice da je so c ija listika robna p ro izvo d
nja . . . jed in i m ogui o b lik racionalne d ru tv e n e rep ro d u kci
je i o b je k tiv n a p re tp o sta vk a ra zvitka sa m o u p ra vlja n ja i
n ep o sred n e soc ija listi ke d e m o k r a tije . . .
Uz ovaj stav istie se i znaaj p la n ira n ja , k o je tre b a da
o s tv a ru ju o rganizacije u d ruenog rad a .
K ongres je po d ra o ten d e n c ije tra n sfo rm a c ije klasinog
poduzea u org an izaciju tzv. ra d n ih jed in ica i izra iv an je
njih o v ih odnosa: P otrebno je odlu n ije raditi na to m e da se
u n u tra n ji e k o n o m s k i odnosi i sam o u p ra vn o od lu iva n je sve
do sled n ije za snivaju na e k o n o m s k im ka teg o rija m a (cena,
kred it, za jed n ika ulaganja), o dnosn o na o b je k tiv n im merilim a rada radnika, radne jedinice i svih radnih z a je d n ic a ...
N a p rvi pogled, n am eu se dva zak lju k a:
Prvi, SK J se zalae za d e e ta tiz a c iju i to ire d jelo v an je
zakona v rije d n o sti i d ru g ih eko n o m sk ih zak o n ito sti im an en t
n ih ro b n o j proizvodnji.
D rugo, oigledna je in su ficijen tn o st u p ro n ala en ju in
s tru m e n ta rija , poseb n o privredno-sistem sk o g , k o jim bi se osi
g u rala elja za o stv a riv a n je d o m in a n tn e pozicije rad n ik a u
288

proizvodnji i rasp o d jeli, 5to je otvo rilo m ogunost razliitih

pravaca u razvoju drutveno-ekonom skih odnosa, ukljuiv i
d o m inaciju o tu en ih c e n ta ra ekonom ske i fin an cijsk e moi.
Po n e posrednim im plikacijam a i posljed icam a mnogo
zn aajniji d okum enti Devetog kongresa su oni koji se odno
se na problem e uloge i m je sta Saveza k o m u n ista u d ru tv e
nom razvoju Jugoslavije.
Priznajui revolucionarnu svrsish o d n o st dravno-vlasnikog m onopola i njem u a dekvatnu ulogu drave i P artije, ali
sam o u poetnoj fazi socijalistik e izgradnje Jugoslavije,
R ezolucija Devetog kongresa o daljem razvoju SKJ istie:
M eutim , d ravno-svojinski m o n o p o l... voi osa m o sta ljen ju
upravljakog sloja, u sresreivanju m onopola upravljanja
svim d ru tv e n im a k tiv n o stim a i raspolaganju v ik o m rada u
njegovim rukam a, njegovom p o v o ljn ije m d ru tv e n o m i eko
n o m sk o m poloaju, vodi e k o n o m sk o j neracionalnosti i autarhinom p rivred n o m razvoju.
Taj proces p re tv a ra n ja drave u silu iznad d ru tv a, n e
zaobilazno raz a ra i P a rtiju kao rad n ik o -k lasn u organizaci
ju. J e r, P a rtija trp i d u b o k po vra tn i u tje c a j svo je stopljenos ti sa aparatom v la s ti. . . k o ji poin je da nagriza n jen e re
volucionarne osobine. U n jen o m ivo tu preo vla u ju i uticaj
zad o b ija ju nosioci i sprovodioci vlasti, organizatori privrede
i adm inistracije. lanstvo nije u poloaju da b itn o utie na
fo rm ira n je p o litik e Partije, a m o o d luivanja u sred sre u je
se u ru kam a u sk ih p a rtijsk ih vrhova, to sadri opasne ten
dencije m onopola, n e k o ntrolisane vlasti.
R ezolucija s ponosom istie da K PJ n ije p o sta la zarob
lje n ik tih do g m atsk ih ten d e n c ija , ve n a p ro tiv da je, n a ro
ito u procesu reo rg an izacije od 1966. godine razvila dem o
k ra ts k i nain ivota u sebi i u d ru tv u i da tim p u tem tre b a
da nastavi, pa u tom sm islu kae: S avez k o m u n ista ( . . . ) ve
de lu je kao iva i d e m o k ra tsk a organizacija. U n jem u snani
je bije puls po litiko g i idejnog ivota, razvija se slobodnija
debata, razm ena i suoavanje m ilje n ja kao p u t do zajed
nikih stavova i o d lu k a . . .
R ezolucija se zalae za jo sv e stran iju d em o k ratizaciju
SK J. K a ra k te risti n i su slijedei stavovi: O d su stvo d em o
kra ti je zatvara ive izvore stvaralatva i progresa. U nutranja
d e m o k ra tija u S a v e zu k o m u n ista je s t p re tp o sta vk a da se
19

289

Savez ja vlja kao fa k to r sin te ze naunog sazn a n ja o zakoni

to stim a dru tv e n o g razvoja, zasnovanog na m a rk sisti k o j teo
riji, iiv o g interesa radnike klase i sam o u p ra vn e d ru tven e
p ra k se . I da lje : D e m o k ra tsk i odno si su u slov da Savez ko
m u n ista u sv o ji n a jp rogresivniju m isao i da se bori za preovladavanje n a jp rogresivnijih tenden cija u dru tvu .
U sk la d u s takvim pogledim a, n a Devetom k o n g resu je
d onesen nov s ta tu t SK J koji je uk lo n io niz o d red a b a koje
je K P J u svim ran ijim s ta tu tim a im ala. Tako, n a p rim je r,
S ta tu t ne fo rm u lira osnovnu p a rtijs k u o rg an izaciju (eliju )
kao o rg anizaciju m oi i u tje c a ja , p rav a i odgovornosti, ve
k ao organizaciono sre d stv o o k u p lja n ja lan stv a, a teite
p ren o si na ulogu lana P a rtije i n a fo ru m e, im e se SK J
poeo p rib liav ati tip u m asovne p a rtije .
D eveti kongres je p ro te k a o u zn ak u snane afirm a c ije
n a cionalnog fa k to ra u d ru tv e n o m razvoju.
Izraav aju i ve p r is u tn u ten d e n c iju p re tv a ra n ja rep u
b lik a u drave F ederacije, R ezolucija Devetog k o n g resa isti
e : . . . treba osigurati pravo nacija, od n o sn o radnih lju d i u
s o c ija listi kim re p u blikam a da raspolau rezu lta tim a svoga
r a d a . . . U o k v iru jed in stv e n o g ju g o sla ven sko g trita sve
in str u m e n te p rivrednog siste m a treba ra sp o d eliti ta ko da
o b e zb e u ju o stva riva n je ovog principa. U koliko se m eram a
e k o n o m s k e p o litik e naruava ovaj princip, p o tre b n o je raz
raditi sis te m k o m p e n z a c ija ...
O igledno, ovaj c ita t izraava sh v a ta n ja o rep u b lici kao
o su verenoj d ru tveno-politikoj zajednici.
I u sam Savez k o m u n ista Ju g o slav ije Deveti k ongres
uvodi zn a a jn e e le m en te federalizacije. U rezoluciji o da ljem
ra zvo ju S K J kae se: J edan od znaajnih vidova refo rm e
Saveza k o m u n is ta Jugoslavije izraava se u p o tre b i daljeg
jaanja uloge, u ticaja i o dgovorno sti Saveza ko m u n ista so
cija listi k ih re p u b lik a kao sa m o sta ln ih organizacija u jed in
stv e n o m SK J.
U R ezoluciji se d a lje govori da p o liti k u k o heziju jugo
slavenske vienacionalne zajednice, SK J ne m o e . . . ostva
riti kao n e k a kv a nadnacionalna organizacija, k o ja pretvara
re p u b li ke organizacije u sv o je tra n sm isije. U m esto njegovog
ce n tra listi k o g povezivanja, S avez k o m u n ista Jugoslavije os
tva ru je stva ra la ku idejn o -p o litiku sin te zu pogleda, stavova
290

a k tiv n o sti i inicijativa Saveza k o m u n ista socijalistikih re

publika.
Analiza s a d r a ja dok u m en ata Devetog kongresa SK J
u p u u je na slijedei na jo p e n itiji zakljuak: Savez kom uni
sta Jugoslavije, ostv a ru ju i od 1950. godine svoje osnovno
opred je lje n je , uao je u odlu u ju u tra n sfo rm ac iju dravno-p artijsk e cen tra listi k e s tru k tu re u sam oupravno-dem okratsk u s tr u k tu ru u svim sferam a dru tv en o g ivota. O predje
lju ju i se za de m o k ratizaciju po sva ku cijenu, on je, m eu
tim , o tk rio m ogunost izlaska na p o litik u scenu gotovo svih
late n tn ih dru tv e n ih snaga koje e se u h v atiti u k o tac ko
e n a m e tn u ti svoju p latfo rm u i prav ac d ru tv en o g razvoja
Jugoslavije.
R epubliki (n acionalni) kongresi Saveza k o m u n ista i IX
kongres z a k lju u ju b u m a po litik a p rev iran ja od 1966. do
1969. godine.
Prvi p u t u h isto riji kom unistik o g p o k reta Jugoslavije
od ran i su republiki (nacionalni) kongresi p rije Saveznog"
kongresa. Tim e su se m an ifestirali novi politiki odnosi; za
jed n ik i in te resi i z ajednika p o litik a o rije n ta c ija treb a da
proizlaze iz u tv r e n ih stavova rep u b lik ih i p o k rajin sk ih or
ganizacija Saveza k om unista. R ukovodstvo Saveza kom u n ista
Jugoslavije izabrali su republiki kongresi, a Savezni kon
gres je sam o potv rd io pred sta v n i k e delegacije republikih
organizacija.
Josip Broz T ito je predloio, a kongres izabrao Izvrni
b iro od 14 lanova, koji je dobio ulogu kolektivnog izvrioca, ali i k re a to ra p a rtijs k e politike i koji je tre b a o b iti kolek
tivni a u to rite t. Delegati kongresa, n av ik n u ti na m onolitizam
p a rtijs k ih redova oduevljeno su pozdravili o dluku Josipa
Broza T ita da iz svih rep u b lik a dovede u Izvrni biro lino
sti najveeg ugleda. Mnogi su u tom e vidjeli rijeen o st da
se obnovi s ta ro m onolitno jed in stv o p a rtijs k ih redova i osi
g u ra ostv a riv a n je p a rtijs k e politike.
N akon IX k o n g resa SK J in ten zitet
Politika borba poslije
p olitike b o rb e i idejno-politikih
IX kongresa SKJ
k o n fro n ta cija ne sam o da nije splanjavao ve se i poveavao. Politiki procesi su praeni as
jaim , as slab ijim kon flik tim a, as u ovoj, as u onoj d ru
tvenoj sredini, as povodom jedn o g , as povodom drugog
19*

291

slu aja. Sve vie se Sirilo u v je re n je d a d ru tv e n i razv itak ulazi

u razd o b lje b o rb e za nove, ali razliite h isto rijsk e p ravce
razv o ja drutv en o g u re e n ja . Deveti ko n g res SKJ ne sam o
d a n ije osudio ve je svojim duhom , p a i e k sp licitn im stavo
vim a pruio leg itim ite t za sve slobo d n ije a rtik u lira n je in te re
sa i ciljeva raz n ih d ru tv e n ih sred in a. On je p ru io idejno-politiki leg itim ite t rep u b lik am a i p o k ra jin a m a d a u tv r u ju
svoje in te rese i da ih m eusobno u sag laav aju n a bazi rav
n o p rav n o sti. R e publike su se poele p o n a ati kao suverene
d ru tveno-politike zajednice koje slo b o d n o d e fin ira ju svoje
n a c ionalne (re p u b li k e ) in te rese i b o re se za n jihovo o stva
riv an je. P rva jav n a m an ifesta cija takvog p o n a an ja je tzv.
c e stn a a fe ra u Sloveniji, avgusta 1969, k o ja je izazvala k rizu
savezne vlade p rvi p u t od oslo b o e n ja 1945, je r je ona, po
ocjeni vlade SR Slovenije, po v rije d ila nacio n aln i in te res SR
S lovenije u vezi s rasp o d je lo m m e u n a ro d n ih zajm ova za iz
ra d u a uto-putova u SFR J. T aj dogaaj bio je povod za ras
p ra v u u ru k o v o d stv u SK J o p ro b le m atici o d n o sa i u re e n ja
F e d e ra c ije .1
P ovodom cestne a fe re " u p a rtijs k im ru k o v o d stv im a su
se ispoljili razliiti p olitiki pogledi. Po jed n im a, p ritis a k re
p u b lik a , k oji se izraavao u ob lik u d e fin ira n ja sv o jih in te re
sa, a zatim m ob iliz ira n je javnog m n je n ja za p o d u p ira n je a r
tik u lira n ih in te re s a , dovodi d o u g ro av an ja je d in stv a Ju g o
1 (...) Na dnevni red je zaotreno postavljeno pitanje utoge i poloaja Slovenije u Jugoslaviji i definisanje uloge Federa
cije, raiavanje odnosa izmeu razvijenih i nerazvijenih, pro
blem nelikvidnosti, problem proirene reprodukcije i dravnog
kapitala, pitanje javnog dogovaranja i politikih pritisaka, pro
blem drutvene uloge radnike klase i vodee idejno-politike
uloge SK, i Saveza kom unista i konfrontacije s etatistikim,
centralistikim i nacionalistikim tendencijama, problem koor
dinacije i saradnje izm eu vodeih slovenakih komunista,
itd ( ...)
( ...) Putna afera, kao oblik politikog pritiska, bila je, iz
m eu ostalog, i izraz jaanja republikog etatizma, birokratskih
tendencija u rukovodstvim a privrednih organizacija, a naroito
u bankarstvu i veletrgovini, a za svoje ciljeve su je iskoriavali
i strana propaganda i belogardistika politika emigracija, oi
vljavanjem ideja o nacionalnom poravnanju. SK S se efikasno
dohvatio ukotac s pobornicima takve politike, osobito na pro
irenoj sednici Sekretarijata CKSKS i na Osmoj sednici f'K SK S.
(Izvjetaj za V II kongres Saveza kom unista Slovenije 1974).

292

slavije. Sto tre b a sp rije iti pro tu a k c ijo m i au to rite to m Save

za kom unista. Po drugim a, ovaj sluaj govori u prilog teze
da je cen tralistik i nain odluivanja u Federaciji nespojiv
s federativn im p rincipom u re e n ja Jugoslavije. Zato se oni
zalau za rad ik a ln u refo rm u Federacije. Iak o je k o n k retan
p ritis a k osuen, prevladalo je uv jere n je o neophodnosti de
m ok ratsk o g usaglaavanja in teresa bez m ajo rizacije i nad
glasavanja, ali i bez p rava veta po jed in ih rep u b lik a, odnosno
po k rajin a.
C estna a fe ra im ala je odreen e re p e rk u sije na politi
ke odnose i u sam oj Sloveniji je r je zbog n je i povodom
n je dolo do d iferen cijacije u SK i u d ru tv u .
Pet m jeseci n akon tzv. cestn e afere, ja n u a ra 1970, Cen
tra ln i K om itet Saveza k o m u n ista H rv atsk e stavio je na tro
dnevnu rasp ra v u analizu u n ita riz m a i nacionalizm a kao ideo
logije i p rak se u suvrem enom d rutv en o m razvoju Jugoslavi
je i zakljuio da glavna o p asnost po razvoj sam oupravnog
socijalizm a i rav nopravnosti n a ro d a i n a ro d n o sti Jugoslavije
dolazi od u n ita ris ti k e ideologije iji izraz je velikodravni
(savezni) b iro k ra ts k i centralizam . T akvu ocjen u Savez ko
m u n ista H rv atsk e n ije p reth o d n o usaglasio sa savezim a ko
m u n ista dru g ih rep u b lik a n iti s ruko v o d stv o m Saveza ko
m u n ista Jugoslavije, to je sve vie p o sta ja la p rak sa i d ru
gih. To je prvi p u t u h isto riji SK J da se na nivou rep u b li
ke (nacionalne) organizacije ra z m a tra ju glavni pro b lem i i
pravci dugoronog razvoja Jugoslavije.
Tako su dvije rep u b lik e izrazile svoje o p red je lje n je za
refo rm u Federacije. P la tfo rm a Desete sjed n ice stavila je ru
kovodstvo SK J i rukovodstva o stalih rep u b lik ih i p o k rajin
skih organizacija p re d pro b lem d e fin ira n ja svojih stavova o
un ita riz m u . U p o etk u je D eseta sjed n ica CKSKH p rim lje n a
s velikim n e p o v jeren jem u drugim jug o slav en sk im sred in a
m a. M eutim , tokom 1970. godine i sve ostale fed eraln e je
dinice p rih v atie gledite o p o tre b i b o rb e p ro tiv un itarizm a,
nakon ega e se p rih v a titi id eja Jo sip a B roza T ita o refo r
m i Federacije.

293

VI

SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE

U BORBI PROTIV OBNAVLJANJA KAPITALr
-DRUTVENOG ODNOSA I PLATFORMA
OTVARANJA N OVIH PUTEVA ZA RAZVOJ
SAMOUPRAVLJANJA (1971 1975)

U p reth o d n im tek sto v im a vie p u ta

Ustavna reform a fedej e istic a n a p rin c ip ije ln a nepom irljirac
*
vost izm eu v ien acio n aln e ju g o sla
venske zajednice i c e n tra listi k e drav n e s tr u k tu re fed era
cije.
C en tralistik a politika i e k ono m sk a s tr u k tu ra je o d po
etka ezdesetih godina poela da p ro u zro k u je m eunacio
nalne sukobe. Glavni ekonom ski osnov m e u n acio n aln ih
sporova u Jugoslaviji je u tom e to je fed eraln a drava p ri
ku p ljala ogrom na m ate rija ln a sre d stv a i ponovo ih rasp o re
ivala po rep u b lik am a. Sam o u do m en u in v esticija ta sred
stva su iznosila vie od 1/3 za cijelo razd o b lje o d 1952. do
1965, a p rije toga i oko 100%. F ederaln a vlada je p ro p isiv ala
i nain u p o tre b e i onih sre d stav a k o ja su o sta ja la na rasp o
laganju d ru gih su b je k a ta, p riv re d n ih poduzea, rep u b lik a i
kom una.
In te n z ite t repu b lik ih k o n fro n ta cija je p o ja a n p rela
skom na p riv re d n u refo rm u , je r, u p rin cip u , rad n ic i dijele
su dbinu d o h otka svoga poduzea. N jihov lini d ohodak za
visi od b o ljih ili loijih uslova koje m u o d re u je savezna d r
ava. Drugim rijeim a, p rim je n u tih uslova svaki rad n ik osjea na svom depu. 2Lato n ije bilo tek o p o k re n u ti lju d e u
konfrontacije.
I sveobuhvatna zakonodavna fu n k cija fed eracije gotovo
je uguila repu b lik u dravnost. Kao to je poznato, u p ri
rodi je nacionalnog bia svake n acije da sam a reg u lira to
vei broj d ru tv e n ih odnosa i da se izrazi u ob lik u drav
nog su v eren iteta. C entra listi k a o rg an izacija fed e ra c ije bila
294

je p retjesa n o kvir za taj izraz. Sveobuhvatno savezno zako

nodavstvo nailazilo je na otp o r, ak i tad a k ada su zakoni
i ak ti u in te resu nacije na koju se oni odnose.
Na d o k trin a rn o m planu oigledan je sukob sam ouprav
ne ideoloko-politike d o k trin e i m onopola u p rav ljan ja d r
avne s tru k tu re federacije.
N a jjai legalitet ra z b ija n ja c en traliziran e s tru k tu re fe
deracije je sadran u d o k trin i i teo riji o d u m ira n ja drave,
koju je KPJ razvijala od 1950. godine. Naim e, po slovu i
duhu te d o k trin e , socijalizam se m oe razv ijati sam o u p re t
postavci o d u m ira n ja drave, pri em u n a jp rije m o ra odum i
rati njen a ekonom ska funkcija, a ona je gotovo u cjelini
bila k o n c e n trira n a u ru k am a federalnog dravnog vrha.
Poslije 1950. godine razvijala se d o k trin a da svaka rad n a or
ganizacija, svaka kom una i svaka rep u b lik a m o ra rasp o lag ati
rez u lta tim a svoga ra d a to je conditro sine q u a non sa
m oupravnog socijalistikog d rutva.
K oncept sa m o u p ra v lja n ja je, naim e, isto v rem en o i kon
cept a n tib iro k ra ts k e revolucije, a n jen o b jek t je m orao biti,
p rije svega, c e n tra listi k a organizacija. Zato je svaki k o rak
u o stv a re n ju sa m o u p ra v lja n ja bio isto v rem en o i k o rak u
s la b lje n ju federalne ce n tra listi k e organizacije, a k o rak u
ja a n ju auto n o m ije rep u b lik a i svih o sta lih su b je k a ta, koji
m a je decen tralizacija donosila nova p rav a i nove obaveze. To
je vodilo ja a n ju drutveno-politik e m oi rep u b lik ih po
litikih c e n ta ra, koji se vie n isu m irili s ulogom transm isionih poluga saveznog politikog ce n tra . Na osnovu razliitih
ekonom skih in te re sa sve vie je dolazilo do su k o b lja v a n ja
m eu rep u b lik am a i p o k rajin am a , p ri em u su svi im ali
ra u n a po k ojim a svaka m an je ili vie ekonom ski gubi u
federaciji. Zbog tih k o n fro n ta cija, savezni c e n ta r n ije vie
m ogao d ra ti u ru k am a n aslije en e fu n k cije i sve ee je
dolazilo do krize ru k o v o en ja i u p ra v lja n ja u c e n tru drave.
I p ritisa k nacionalizm a bio je jed a n od fak to ra refo rm e
federacije. U itavom raz d o b lju do p o etk a ezdesetih godina
oko dvije decenije u Jugoslaviji n ije zabiljeen k ru p
niji m eunacionalni sukob ni m aso v n iji p ro te st. Uzrok tom e
nije sam o poraz ovinistikih ko n cep ata u revoluciji, ve,
p rije svega, m je ra ra v n o p ra v n ih o d n o sa m e u n acijam a.
295

Ali p re k o m je rn o z a d ravanje b iro k ra tsk o g c en tralizm a

sve vie je stim u lira lo obnovu h isto rijsk i p o raen ih konce
pata. To s ta n je je, s jed n e stra n e , p o d g rijav alo u n ita risti k e
i velikodravne ten d en cije, ije su p ristalice poele v jerova
ti da je so cijalisti k i" jugoslavensk i u n ita riz a m vjeno sta
n je stvari, a, s d ruge stra n e , budilo i o b n av ljalo se p ara ti
stike tendencije. S redinom ezdesetih g odina bilo je dovolj
no in d ik a to ra koji su govorili o sve in ten ziv n ijem p risu stv u
obe ove osnovne ten d en cije. iru a rg u m e n ta c iju ove tv rd n je
n ije m ogue izloiti u rad u ove vrste.
Ne rasp olaem o gotovo nikakv im in d ik a to rim a o irini
i inte n z ite tu o vinistikih pojava, je r se n isu m ogle slobod
n o ispoljavati. Isto tako, veom a tek o je m je rljiv u tje c a j
nacionalizm a kao sile p ritis k a n a u sta v n u re fo rm u fed era
cije. Oba fenom ena su ne isp ita n a .
N akon izvrenih p ro m je n a u raz d o b lju 1966 1969. go
dine stvorilo se kvalitetn o novo p o litik o sta n je . U p rak ti
n om politikom ivotu je definitivn o p riz n a t legalitet bo rb e
rep u b lik a i p o k ra jin a za njih o v e svak o d n ev n e i dugorone
interese.
P o sto ja n je razliitih uz zajed n ik e in terese, kao i ve
o sa m o staljen a m o rep u b lik a i p o k ra jin a , sve vie je dola
zila u sukobe sa gotovo nad n acio n aln im k o m p ete n c ija m a fe
d eracije. N astale su krize u fu n k c io n ira n ju o d n o sa m e u
rep u b lik am a, koje su se oitovale u ra d u saveznih organa.
To je n a ro ito dolo do izraaja u 1969. i 1970. godini.
Jo ja a n a p e to st u fed eraciji n a sta la je p o slije X sje d
nice CK SKH , ko ja je o d ra n a ja n u a r a 1970. godine.
Sve u svem u, k raje m ezdesetih g odina stek lo se m nogo
fa k to ra koji su nacionalne odnose p ostavili n a nivo prvog
i gotovo jed in o g politikog pro b le m a u Jugoslaviji.
Da bi se suzbio n epovoljan d ru tv e n i razv itak , Jo sip
B roz T ito je u to k u 1970. godine vie p u ta isticao da se od
nosi m eu rep u b lik am a m o ra ju u re d iti n a nov nain, esto
podvlaei p rin c ip tzv. istih e k on o m sk ih rau n a. K o n k ret
n u in icijativu dao je u lje to 1970. godine i naloio da se
izradi n a c rt usta v n e refo rm e federacije. O k to b ra 1970. za
poela je rad zajed n ik a k o m isija svih vijea Savezne sk u p
tin e za usta v n a p ita n ja , p od ru k ov o d stv o m E d v a rd a K ard e
lj a.
296

K onferencija SK J u B eogradu, od 29. do 31. o k to b ra

1970, saglasila se sa reform om federacije. U zakljucim a
0 tom e se kae: ( . . . ) Federaciju i dalje treba razvijati tako
da se u n jo j to p o tp u n ije obezbe u je d irektn a odgovornost
1 uticaj udruenog rada, sam oupravno-politikih i predstav
nikih organa republika i pokrajina. N u n o je uiniti korak
dalje u pravcu izgraivanja federacije kao fu n k c ije dravno
sti i suverenosti svake republike i a u to n o m n o sti pokrajina,
kao uporita ravnopravnosti naroda i n a rodnosti Jugoslavije.
S redinom 1971. godine doneseni su a m an d m an i (am and
m ani XXXL II) na Savezni ustav, im e je b itn o izm ijen jen
k a ra k te r federacije.
Za razliku od U stava 1946, U stavnog zakona 1953. i Us
tava 1963. godine ustavni a m andm an i se zasnivaju na princi
pu po kom e se suverena p rav a o stv a ru ju u rep u b lik am a,
odnosno po k rajin am a , a u federaciji sam o ona suverena p ra
va ko ja se U stavom izriito utv rd e, i to uz p re th o d n u saglasn o st svih rep u b lik a i auto n o m n ih p o k rajin a.
Nova usta v n a definicija federacije, po XX am an d m an u ,
ini jugoslavensku fed eraciju posebnim tip o m u p o re e n ju s
drugim federacijam a. Jugoslavensku fed e ra c iju je teko svr
sta ti u klasine tipove fed eracija ili k o n fed eracija. Ono to
n ju ini specifinom tvorevinom jesu p ra k sa i teo rija, ideje
i stv a rn o st koje n ju o b likuju: jugoslavenski federalizam iz
rasta o je na teo riji i p rak si sam o u p rav n o g d ru tv a. Kao
ideoloki i politiki koncept, s a m o u p ra v lja n je znai kolek
tivno d o noenje z n aajn ih odluka. To je p rin c ip sistem a
sa m o u p ra v lja n ja u kom e je nosilac v lasti kolektiv, a ne po
jedinac. Dodue, kolektivna o d luka n ije sp ecifinost sam o
upravnog k oncepta d rutva. I drugi sistem i im a ju kolektivne
organe koji donose kolektivne odluke. Ono to sam o u p rav
lja n je raz lik u je od dru g ih je s te to da ono tei da se odluke
ne donose na zakonu veine, ve m eto d o m usag laav an ja
razliitih in te resa i ciljeva. P reglasav an ju i nad g lasav an ju
pribjegava se izuzetno i tek onda k ada se ne m oe postii
usaglaavanje i kada p riro d a p roblem a ne d o p u ta pro ced u
ru dogovaranja. Ovakav p rin c ip je ja k a o b ran a od nadgla
savanja, koje je m ogue u organ izacijam a po veinskom
prin c ip u . U gotovo svim sluajevim a d o n o e n ja o d lu k a na
nivou fed e ra c ije u Saveznom izvrnom v ijeu. Saveznoj
297

sk u p tin i, P re d sje d n itv u SFR J i d ru g im o rg an im a oba

vezna je p ro ce d u ra usa g la a v an ja stavova d a bi o d lu k a po
sta la punovana. Ovaj prin c ip , m e u tim , n ije uv ed en sa
m o z a h v aljujui idejn o m ko n c e p tu sa m o u p ra v lja n ja , ve i
odnosu snaga u federaciji i p o u k a m a iz p ro lo sti. T reba,
naim e, im ati u vidu da u slu a ju vienacionalne jugoslaven
ske zajednice n ije d n a n a c ija nije to lik o velika u od n o su na
o stale da bi m ogla o stv a riti tra jn u d o m in aciju u fed eraciji.
S to se tie e k onom skih odnosa, u stav n i a m an d m an i su
uk in u li pravo fed e ra c ije da vri investicije. F e d eracija je u s
tavom o d re e n a da o sig u ra fu n k cio n ira n je jed in stv en o g ju
goslavenskog tr ita .
U stavni am a n d m a n i, posebno a m a n d m a n X X X III, u tv r
u ju nain d o n o e n ja od lu k a saveznih o rg an a. Ovi am an d m a
ni poim enino n a b ra ja ju o b lasti u k o jim a fed e ra c ija ne mo
e d o n ije ti od lu k u bez saglasnosti svih rep u b lik a i p o k raji
na. U te oblasti n a ro ito sp a d aju : m o n eta rn i sistem i em isi
ja novca, devizni sistem , v a n jsk o trg o v in sk i p ro m e t i k red it
n i odnosi s inozem stvom , c a rin sk a za tita , k o n tro la cijena,
pom o nedovoljno razvijenim , fin a n c ira n je fed e ra c ije i u
d ru g im tan o od re e n im ob lastim a.
R epublike i p o k ra jin e u tv rd e svoju p o litik u , a zatim ,
m eusobno svoje stavove, p rek o m e u re p u b li k ih k o m iteta
ili na drugi nain, usaglase i dogovor tek tad a m oe p o sta ti
fed e ra ln a odluka, dakle, to je zaje d n ik a o d lu k a svih rep u
b lik a i p o k rajin a, a sam o fo rm aln o to je o d lu k a federacije.
Ovaj k a ra k te r o d luka je po ja a n i in jen ico m d a su svi
organi fed e ra c ije fo rm ira n i na p rin c ip u p a riteta .
U sprkos o tp o rim a usta v n o j refo rm i fed eracije indikativ
n a je po u k a i sam a in je n ic a to su se rep u b lik e i p o k rajin e
dogovorile da se ona izvri. T im e su stv o ren i u v jeti za popu
ta n je ra n ijih ten z ija m eu n jim a s o b zirom na to d a iznad
sebe n e m a ju s u p ra n a c io n a ln u dra v n u s tru k tu ru .
Jugoslaven sk a rev o lu cija je razbila
Tehnokratskl Izazov sa- j u n itila k a p ita listi k i p o red ak , a
m ouprav jan ju
s a m o u p ra v lja n je je uglavnom raz
gradilo dravno-socijalistiki sistem u to k u dvije decenije.
D rutveni razvoj Jugoslavije dvad eset p e t godina p ro b ija o
je svoj p u t izm eu ta dva sistem a.
298

Sve do sredine ezdesetih godina sam oupravni p o k ret

se razvijao u okviru eta tisti k e organizacije d ru tv a, a zatim
su zapoele korje n ite izm jene d rutv en e s tru k tu re , koje se
naroito oituju u p rivrednoj refo rm i 1965, reorganizaciji
Uprave dravne bezbjednosti 1966, reorganizaciji SK J 1966
1969, ustavnoj reform i federacije 1971. godine i in iciranim
p ro m jen am a u proizvodnim odnosim a.
K raj ezdesetih i poetak sedam d esetih godina je kri
tino razdoblje za sam o u p ra v lja n je u Jugoslaviji. Naime,
sticajem okolnosti, kao to su: o b n av ljan je trine ekonom i
je, o tvaranje jugoslavenskog d rutv a, vii nivo m aterijaln o g
i k u lturnog razvoja, politika dem o k ratizacija, d ecentraliza
cija u p rav ljan ja , slab ljen je neposred n e i in terv en tn e funkci
je Saveza k om unista itd., to su sve p retp o sta v k e izgradnje o t
vorenog d em okratskog sam oupravn o g sistem a, u d ru tv en im
odnosim a poele su da se jav lja ju ten d en cije ja a n ja i osa
m o staljivanja teh n okratsko-m enadersk ih d ru tv e n ih snaga,
na bazi ja a n ja u tje c a ja jak ih eko n o m sk ih i fin an cijsk ih
centara. Jugoslavensko dru tv o je vie od dvije decenije
ivjelo u p reja k im eta tisti k im okvirim a, koji su se za sve
v rijem e svakodnevno m ijenjali, izg ra u ju i sam oupravne
socijalistike odnose, a zatim je poelo klizati u su p ro tn o m
pravcu, u pravcu ja a n ja onih d ru tv e n ih snaga k oje u p rav
lja ju o sam ostaljenim ekonom skim snagam a. Na pom olu se
raao nov izazov radnikom sa m o u p ra v lja n ju . Izazov ovakve
vrste SK J n ije oekivao sve do IX k o n g resa SK J 1969. go
dine.
M eutim , do tad a se sm a tra lo da su e tatizam i v last po
litike b iro k ra cije gotovo jed in e o p a sn o sti k oje ugroava
ju vlast radnike klase. N ije se po k lan ja la n a ro ita pan ja
tendencijam a, kao to su ja a n je g ru p n e svojine, p rev last
jak ih financijskih i slinih ekonom sk ih c e n ta ra, koji m ogu
povui d rutvo u drugom pravcu i slino. No takvo slijepi
lo politike potp u n o je razum ljivo, je r ona n ije m ogla n iti
sm jela m ahati avetim a robne proizvodnje dok je svom tei
nom dru tv o jo uvijek pritisk iv a la sila etatizm a.
Za v rijem e kada je i dok je, po ocjeni SK J, etatizam
bio glavna op a sn o st po razvoj sa m o u p ra v lja n ja , dok je
glavna p anja rukovodstva SK J u sm je re n a na razgraivanje dravno-svojinske dom inacije, na d e m a n tira n je n jene
p ravno-institucionalne osnove, zatim dok je tra ja o p roces
299

u sta v n e re fo rm e fed eracije, odvijao se tih i p ro ces p ro m je n a

u tem e ljim a d ru tv a , u njegovim p ro d u k cio n im odnosim a.
Isp o d povrine b u n e p olitike d e m o k ratizacije, liberalizaci
je i b u rn ih ra sp ra v a o m e u nacion aln im odn o sim a p ro b ija
la se ja k a ten d e n c ija o b n a v lja n ja k a p ita l d ru tv en o g o dnosa
u sferi e k onom ije izraena u sponom d ru tv e n e i ek onom ske
m oi ban ak a, k ru p n e v a n jsk e i u n u ta rn je trgovine, u n jih o
vim ru k a m a k o n c e n trira o se ja k k a p ita l k o ji je poeo da
lom i d ru tv e n u m o sa m o u p ra v lja n ja , i to u uslovim a dok
eta tiz a m jo n ije bio savladan kao ja k a ten d e n c ija i opas
n o s t po razvoj sa m o u p ra v lja n ja .
Ove ten d e n c ije za o b n a v lja n je m m oi k a p ita la poele su
ve p o etkom ezdesetih godina, o ja a n e p riv re d n o m refo r
m om 1965, za tim se snano razvijale iz d a n a u dan sve do
1972, k ad a je n a n jih izvren idejn o -p o litik i p ritisa k .
M oglo b i se rei d a je je d n a p o g ren a" o d lu k a otv o rila
v ra ta polaganog u sp o n a m oi o sa m o staljen o g kap itala.
N aim e, u o k v iru k o n c e p ta p riv re d n e refo rm e 1965. go
d ine, vjerovalo se da p ren o s dravnog k a p ita la u b a n k e zna
i, u stv a ri, njegov p ren o s n a p riv re d u , iji dio je i b a n k a r
ski sistem . A p o to je p riv re d a u ru k a m a rad n ik a , k ako se
ta d a govorilo i b a n k e e kao servis p riv re d e doi p od
k o n tro lu proizvoaa. M eutim , p ra k s a e po k azati da je
to b ila z a b lu d a je r b a n k e nee p o sta ti in stru m e n t proizvod
n ih rad n ih o rganizacija, ve e se o k re n u ti izvlaenju aku
m u la c ije iz proizvodnje. One nee h tje ti d a p reu z im a ju od
g ovornost i rizik za plasm a n k a p ita la to e p reb a c iti na
rad n i k e kolektive i na fondove ko m u n e i rep u b lik e tak o da
u svakom slu a ju o sig u ra ju svoj p ro fit. One e po raznoraz
n im osnovam a n a m e tn u ti vrlo s k u p u p ro d a ju k ap itala, k o ja
je d ostizala i 20 do 30 p a i 50% k a m a ta , to je jugoslaven
ska ta m p a zabiljeila, a b a n k e n isu d e m a n tira le .
Iak o su im ali svoje glasove u b a n k a m a p red stav n ici
ra d n ih kolektiva nee m oi da su zb iju , tu p ro fite rs k u ten
d enciju, po red ostalog i z ato to su k red itn i o d b o ri b an ak a,
oni koji su donosili odluke o plasm an u k ap itala, bili sastav
ljeni iskljuivo od b a n k a rs k ih inovnika, tj. ru k o v o d ilaca
ban ak a.
U tre n u tk u k a d a su u k in u ti dravni investicioni fondovi,
a najvei dio je bio savezni fond, n jih o v i k a p ita li su p re d a ti
300

n a u p rav ljan je bankam a. P reko noi ove in stitu c ije su od

dravnih tra n sfo rm ira n e u sam ostaln e p riv red n e organiza
cije sa statusom koji je gotovo iden tian sta tu su drugih rad
nih organizacija u privredi. Tako je stvorena d ru tv en o ne
p rihvatljiva situacija. N ajizrazitiji p rim je r su savezne banke
i sline in stitu c ije koje je stv a ra la ra n ija fed eraln a dravnopolitika s tru k tu ra .
R ukovodee ekipe ban ak a, velikih trgovakih firm i i
drugih in stitu c ija gdje se naao kap ital, vie ili m an je ispre
pletene s lokalnim i republikim politikim snagam a, do
bile su dom in an tn u poziciju na jugoslavenskom tr itu i
m onopol u povezivanju jugoslavenske p riv re d e sa sv jetsk o m
privredom .
Istovrem eno je tekao i proces o sa m o staljiv a n ja i svih
o stalih s u b je k a ta p rivreivanja: proizvodnih poduzea, podu
zea vanjske : u n u ta rn je trgovine, osig u rav aju ih zavoda,
raznih pred stav n itav a stra n ih firm i, p ri em u zakonodav
stvo i p ra k s a nisu pravili razliku izm eu tih su b je k a ta s ob
zirom na dru tv en i znaaj pojed in ih d jela tn o sti. Form alno-pravno kolektiv fabrike cipela, koji je esto ivio n a m ini
m alnom doho tk u im ao je istu sa m o u p rav n u au to n o m iju
kao i kolektiv neke banke koji je rasp o lag ao h ilja d am a mi
lija rd i sta rih dinara. Pri takvim odn o sim a n a n e k o n tro li
ranom tr itu prvi je im ao p ersp ek tiv u " da b ude o b jek t
e ksploatacije drugog. Ovako osa m o staljen i su b je k ti p riv re
ivanja ubaeni su u tr ite i bez d ru tv e n e k o n tro le i
bez plan a d rutvenog razvoja.
Sve u svem u, k raje m ezdesetih godina naglo i silovito
e se u drutvenom ivotu p o javiti snani c e n tri o tuenog
kapitala, koji e po k u a ti d a pov u k u d ru tv e n i sistem u
pravcu izgraivanja k ap ital dru tv en o g o dnosa, i to e po
s ta ti nov izazov teo riji i p ra k si rad n ik o g sa m o u p ra v lja n ja
u Jugoslaviji.
O veom a k ru p n im p ro m je n am a u o d n o sim a m e u no
siocim a ekonom ske m oi govori i slijed ea tab ela o s tru k tu ri
sre d stav a za fin a n c ira n je inv estic ija u o sn ovna sred stv a:

301


*>

vO

vO*

<
=>.
o

oo
fO

ts

<0
0

Sn

oo

r-_
t2

n.

r-.

<o

"i

oo

OV
t

VO

o>

r~.

NOl

3
o

2
o

rt
c

302

a
a
a

-o
r-.

!2
a
m

OV

3
fl

i
s
!
-rt 1
8i wrt.3

rtS s60
t i m.a

r-'
B
MD
A
>o
I
C 4}
>5
I I
a3

Statistiki bilten, SDK. br. 6/1970. 1 8/1972.

U k o n tek stu teze o snanom u sp o n u b a n a k a u drutveno-ekonom skom ivotu zem lje govori p o d atak da su sred
stva svih proizvodnih organizacija u zem lji uestvovala 1961.
sa 29,5%, 1966. sa 39,4%, a 1971. sa 26,8%, dok su sredstva
ba n a k a 1961. bila sam o 0,9%, a 1971. godine 50,9%. Drava
je sm a n jila svoj udio sa 61,7% iz 1961. n a 15,2% u 1971.
B anke su, dakle, zam jenile dravu iz v rem ena a d m in istra
tivnog centralizm a, ali unijele i ten d en ciju za vladanjem nad
d rutvom . Ovakvi odnosi su doveli do toga da su proiz
vodne priv red n e organizacije skoro cijelu svoju akum u laciju
davale na o tp la tu glavnice investicionih zajm ova. U nekim
godinam a su o tp la te bile vee i od itave ak u m u lacije priv
rede.

Godina

Uee otplate glavnice za investicione zajmove u akumulaciju

poslovnog fonda privrede
Tabela 2.

1961.
1962.
1963.
1964.
1965.
1966.
1967.
1968.
1969.
1970.
1971.

O tplata glav
Akumulacija
nice investi
poslovnog fon cionih
zajmo
da privrede u
va u mil. di
m ilionima
nara
1.413
1.102

1.319
3.480
6.519
7.725
5.846
5.861
8-295
10.868

18.229

1.166
1.189
2.437
2.357
2.917
4.123
4.764
6.478
7.862
10.182
12.778

Uee u %
(2 : 1)

82,5
107,9
184,8
67,7
44,8
53,4
813
110,5
95,9
93,7
70,1

Izvor: Zavrinl raun privreda.

Da zukljuim o: u ko n c e p tu izg rad n je sam oupravnog d ru

tva u Jugoslaviji, c e n tra ln i pro b lem je bio i o stao u o blasti
p rodukcionog odnosa u njegovoj cjelini, a u tom e se isticalo
p ita n je siste m a p ro iren e rep ro d u k c ije kao glavnog vora
ko ji je tre b a lo rije iti.
303

U pogledu razv o ja siste m a p ro ire n e rep ro d u k c ije ispoljila se je d n a za u u ju a z ak o n ito st. N aim e, od 1953. do
1965 dvije tre in e ak u m u la c ije bilo je u ru k am a drav n ih
investicionih fondova, a od 1965. do d an as uglavnom u ru
k a m a b a n a k a, a u ru k a m a poduzea p e rm a n e n tn o do jed n e
treine.
Proizlazi, dakle, da su proizvo d n e ra d n e o rg an izacije u
itavom ra z d o b lju bile, a i d anas jesu , u p o d re en o m eko
n om skom poloaju. U prvom p e rio d u p rete n o su pod vla
u drave, a k a sn ije prete n o pod d o m in acijo m d ru tv e n ih
snaga i in stitu c ija koje vre posre d n i k e fu n k cije u d ru tv e
noj rep ro d u k c iji, p rije svega onih koji p ro m e tu ju novcem ,
ro b am a i in te resim a (banke, osig u rav aju i zavodi, raz n a ud
ru e n ja u p riv re d i, dravni organi itd.).
N eorganizirane u svoje ja k e a so cijacije, ned o v o ljn o pove
zane i in te g rira n e, proizvodne rad n e org an izacije nale su se
k ra je m ezdesetih godina pod p ritisk o m fin an cijsk o g kapi
ta la , k oji e uk o iti p o ra s t d ru tv e n e m oi u d ru e n ih p ro
izvoaa.
U vrije m e p rela sk a n a p riv re d n u re fo rm u oekivalo se
d a e novi sistem p ro iren e rep ro d u k c ije s novim poloajem
i ulogom b a n a k a u b rz a ti s ta b ila n p riv re d n i razvoj. M eutim ,
p ro ces ja a n ja o tu en ih c e n ta ra ek o n o m sk e m oi bio je p ra
en sve veim p o rem e ajim a u e k o n o m sk o m ivotu zem lje.
Ne sam o da je u sp o re n tem p o in d u strija liza c ije ve ju
goslavensku p riv re d u staln o p ra te razliiti p o rem eaji, kao
to su nelikvidnost, inflacija, n e u sk la e n o st i slino. T reb a
na g la siti da ro b n a p riv re d a i s m an jim s tru ja n je m ko n k u
ren c ije , selekcija itd. m o ra ispoljav ati o d re e n a o sc ila to rsk a
k re ta n ja . M eutim , ovde n ije rije o tom e, ve o n ekim po
rem e ajim a k oji govore da itav sistem n ije u ao u s ta n je
p o tre b n e stab iliz a cije p a ne m oe d a ti ad ek v atn e rezu ltate.
V elikog m ah a je zauzela p ra k s a an tic ip iran o g tro e n ja sred
stava i n e p la a n ja ro b a i usluga. In fla cija je dostizala i
d ostie velike ra z m je re p o ra s t c ijen a je dostizao i vie
o d 20% godinje. O pepoznato je da se od sre d in e ezdese
tih godina p lan sk e p ro p o rc ije n isu o stvarivale. Isto tak o , op
epoznato je da su stalno ja a le s tru k tu ra ln e d isp ro p o rcije:
z a o sta ja li su en erg etik a, sirovinska i p o ljo p riv re d n a proiz
v o d n ja i sa o b ra a j, razv ijali su se se k u n d arn i i te rc ija rn i
304

sektor, a z ao stajao p rim a m i. A traktivne su po stale djelat*

nosti koje donose veliku dobit, a to su, p rije svega, d jelatn o
sti u sferi prom eta. Zato se nacionalni d o h odak sve vie
prelivao i otuivao u trgovinu, b an k e i razne tzv. d rutvene
fondove. Proizvodni kap aciteti su se nedovoljno k oristili,
rasla je nezaposlenost, o em u govori i p o d atak da se po
etkom 1970-ih godina b ro j jugoslavenskih rad n ik a zapo
slenih u stra n im zem ljam a pribliio na jed a n m ilion. To nisu
predviale ni n a jc rn je p ro je k c ije ekonom ske em igracije rad
nik a iz Jugoslavije.
P ro m je n a m a u p rodukcionim o dnosim a slijedile su i
p ro m je n e u socijalnoj s tru k tu ri jugoslavenskog d ru tv a. K ra
jem ezdesetih i poetkom sedam d esetih godina i politika,
a ne sam o n au k a, p o stav lja p ita n je da li se jugoslavensko
dru tv o sve vie raslo ja v a na bogatije i sirom ane.
K ra je m ezdesetih godina otvorilo se p ita n je da li p ro
izvodni odnosi s tv a ra ju novi dru tv en i sloj koji bi se po
osnovnim o b iljejim a razlikovao od rad n ik e klase po svom
m je s tu u proizvodnim odnosim a, p o s ta tu s u i p o ekonom
skom poloaju.
Do p o etka ezdesetih godina d o m in a n tn u poziciju u
d ru tv u im ala je po litik a s tru k tu ra , a zatim , n a ro ito od
priv re d n e refo rm e 1965, dru tv en i pro ces sve vie je dovodio
na vlast m enadere" i te h n o k ra ciju . Z naajno je uoiti
da je taj proces dobio svoj legalitet" u nerazvijenom kon
cep tu sa m o u p ra v lja n ja . N aim e, b itn i p rin c ip i cilj radnikog
sa m o u p ra v lja n ja je o duzim anje p rav a politik im s tru k tu
ram a da u p ra v lja ju p rivredom , i p ren o e n je u p rav ljan ja n a
rad n e kolektive. M eutim , p rav a k o ja su bila p ren aan a"
n a rad n e kolektive, prelazila su vie na rukovodee garni
tu re u njim a, a m an je na n e p osred n e proizvoae, kako je
to u p re th o d n o m te k stu ve analizirano. Paraleln o s proce
som o d v a ja n ja upravljakog slo ja od rad n ih m asa, tekao
je i proces n a s ta ja n ja socijalnih razlik a i bogaenja. Stv ara
la se n ek a v rsta tzv. sre d n je klase.
Istovrem eno uz po m en u te dev ijacije i oekivani p o ra st
sam oupravnog p o k re ta ra d n ik a n ije se ostvario.
U tom pogledu, ini se, b itn a su dva nova elem en ta k o ja
u k u p n u d ru tv e n u situ a c iju ine razliito m u od n o su n a raz20

305

do b ije p e d e se tih godina, t j. dvije d ecen ije ra n ije k a d a je

uvedeno rad n i k o u p ra v lja n je u tv o rn icam a.
N a jp rije , izm ijenila se idejno-p o litik a p riro d a u p rav
ljakog sloja, kao i p a rtijs k o g lan stv a Saveza k o m u n ista
Jugoslavije. U p rvoj p o slije ra tn o j d ecen iji u p rav ljan je , d ru
tv en e fu n k cije i d ru tv e n u d jela to st, ove d ru tv e n e snage
su sm a tra le svojim rev o lu cio n arn im pozivom . M eutim , u
d rugoj d eceniji stv a ri n isu ba tak o sta ja le . U d v adeseto
g o dinjoj evoluciji u p ra v lja n je je od revo lu cio n arn o g
poziva sve vie p o sta ja lo i uglavnom p o stalo p ro fe sija , k o ja
je izm ijenila d ru tv e n o bie u p rav lja k o g sloja. A od ru
kovodeih kad ro v a um nogom e je zavisio razvoj revolucije u
svim n jen im fazam a sve do danas.
R ukovodea s tr u k tu ra , dakle, sk o ro itav u p rav ljak i
s lo j p e d e se tih godina je ne sam o p rih v a tio id eju radnikog
sa m o u p ra v lja n ja i ko n cep t a n tib iro k ra ts k e rev o lu cije nego
s u u p rav o rukovodei kad ro v i izveli sv o jim o p red je lje n je m
i d ru tv e n im ang a iran je m sve p ro m je n e od tog raz d o b lja
do danas. P rotiv rukovodeeg s lo ja u p rv ih d e seta k godina
n e sam o da n ije tre b a lo n a s tu p a ti nego je on, zapravo, vodio
b o rb u u sebi i p ro tiv sebe i svog p re tv a ra n ja u silu o tu en u
o d rad n i tv a i se ljatva. Ali njegova p ro tu rje n a pozicija je
p oela d a ga sav la u je u tom h isto rijsk o m pozivu i porivu.
D obar dio ruko v o d eih k a d ro v a poeo se p re tv a ra ti u m alo
g ra a n sk i sre d n ji sloj koji je sve vie odbacivao rad n i k u
ideologiju, n je n u v last i s a m o u p ra v lja n je . D alji u sp je h re
v o lucije poeo je sve vie zavisiti od n ovih socijalnih sila,
od a u ten tin e p o d rk e radnike klase, k o ja bi regenerirala
p o k ret. U to m e je, ini se, sa d r a n vor situ acije. Je d an
nosilac rev o lu c io n a rn e en e rg ije u b iu rukovodeeg k a d ra
p o ste p e n o se gasio, a drugi u b iu osnovne m ase rad n ik a
n ije se jo dovoljno razvio.
D rugi b ita n e lem en t s itu a c ije je lagana, gotovo jed v a
p rim je tn a , ali vrlo tem e ljn a p ro m je n a uloge d ru tv en o g bia
u sv ijest lanova P a rtije . K o m u n istik a p a rtija se za 25 go
din a b itn o izm ijenila. N e p osredno p o slije r a ta inilo se kao
d a P a rtije u jav n o m po litik o m ivotu n em a, kao da ne
po sto ji. A b a u to m ra z d o b lju o n a je b ila p ris u tn a svugda
i n a svakom k o rak u . U n jo j su bili rad n ici, seljaci, vojnici,
inte lek tu a lc i, n ije bilo te h n o k ra ta , b iro k ra ta , b o g atih i tom e
306

slinih. N jen politiki aktivizam je nem ogue izraziti. Po

pravilu, osnovne p a rtijs k e organizacije im ale su po 2 sastan
ka sedm ino jed a n tzv. teo rijsk i i jed a n tzv. radni. Rad
nici, seljaci i graani su u m asovnim organizacijam a tako e r bili obuhvaeni u veom a intenzivan politiki ivot. Bilo
je u tom stilu ne m alo form alizm a, ritu a ln o sti i slinog, ali
to je bio sv ojevrstan politiki aktivizam ljudi. Od poetka
ped esetih godina p a rtijs k e organizacije su poele da izlaze
iz ivotnog sre d ita , ali na gotovo n e p rim je tan nain.
F orm alni in d ik a to r te pasivnosti je i u tom e da su m no
ge organizacije odravale 23 sa sta n k a godinje, i to s veo
m a n e d efiniranim sadrajem . N ajee su to inform ativni
sastanci o o dlukam a forum a. T ako je po step en o P a rtija od
revolucionarne o rganizacije, k o ja je u ran ijem razdoblju
p o k re ta la u dnevnu politik u a k c iju m ilione, ve sredinom
ezdesetih godina p rak tin o svedena n a organizaciju k oja
jo u sebi im a o grom an poten cijal, ali izvan intenzivne dje
latn e u p o trebe.
Ni osnovne sindikalne organizacije n isu razvile svoju
fu n k ciju org an iz a to ra sam oupravno g aktivizm a radnika, nisu
se dovoljno razvile u sam oupravljaa. Ako tom e dodam o da
su rad n i k i savjeti vie poslovni nego revolucionarni organi,
oigledno je da su in stitu c ije m asovnog politikog angaira
n ja rad n ik a p rilino uske.
Sve u svem u, nagli u sp o n m oi k ap ita la u ekonom skom
ivotu zem lje, u spon d ru tv e n e m oi te h n o stru k tu re , izvla
enje organizacija SK J iz svakodnevnog ivota drutva, kon
flik ti izm eu rep u b lik a, u sp o ra v a n je tem p a ekonom skog raz
voja zem lje i drugi n e rje en i pro b lem i i p ro tiv rjen o sti,
s jed n e, zatim o dsustvo jasn o razra en o g i iroko dogovore
nog dru tv en o g sp orazum a o nainu rje a v an ja dru tv en ih
problem a, s druge s tra n e , doveli su do o tre politike borbe,
k o ja je b ila om oguena politikom d em okratizacijom . Ra
splam savala se b o rb a izm eu razliitih snaga koje su se bo
rile gotovo svim sre d stv im a politik e b o rb e za svoje interese.
Ta b o rb a se razvila do nivoa p rilin o jasn e p olarizacije
politi k ih snaga, ali ne u tak o jasn o d efin iran im oblicim a
kao to je to sluaj s razliitim p a rtija m a. Sve stru je, iako
dija m e tra ln o s u p ro tn e , nosile su sa m o u p rav n u oznaku i sim
bole. To je p rv a k a ra k te ris tik a . Po litik a b o rb a se vodila u

20*

307

rukovodeim s tr u k tu ra m a d ru tv a , p ri em u su iro k e m ase

bile djelom ino u k lju e n e u po liti k a p rev iran ja , ali bez
jaeg u d je la n a sam ish o d po liti k e b o rb e. To je d ru g a ka
ra k te ris tik a .
Iz p reth o d n o g izlaganja o d ru tv e n o m razv o ju Jugosla
vije u p o slednjoj deceniji (1961/62 1971/72) sm a tra m o
da je vie nego oigledno d a je osnovna k a ra k te ris tik a hi
s to rijsk o g tre n u tk a Jugoslavije k ra je m tog p e rio d a p o sto ja
n je ra s k r a s kojeg su vodili razliiti p u tev i d a ljn jeg d ru
tvenog razvitka. Ako je ta p ro c je n a tan a, o n d a znai da
ju g oslavensko d ru tv o nije jo bilo stab iliz ira n o n a sigur
n ijim tem e ljim a o dreenog tip a d ru tv e n e re p ro d u k c ije , ve
d a se jo u v ije k nalazi u tra n s fo rm a c ija m a p a je m ogue
da ono klizi u p rav c u jednog, drug o g ili treeg sistem a, da
d ue ili k ra e v rije m e im a u sebi e lem en te razliitih d ru tv e
n ih siste m a ( h ib rid n i s iste m , m ix tu m co m p o stitu m " si
s te m i si.).
U Jugoslaviji je uglavnom razloen, dezag reg iran bivi
m o n o litn i" d ru tv e n i sistem u m n o tv o relativ n o osam o
sta lje n ih d ru tv e n ih zajednica, su b je k a ta , d ru tv e n ih g ru p a,
jed in ica itd. Cilj je bio da se raz b ije a d m in istrativ n o -b iro k ra ts k i oklop i da se oslobode en erg ije, in te resi i ak cije
lju d i ko ji e m e u so b n o n e p o sre d n ije i sa m o u p ra v n ije su
ra iv ati.
D rutvo je o slobaalo sam o sebe, svoje p rip a d n ik e, ra d
n e zajednice, kom une, rep u b lik e, in terese, ideje itd. tak o da
je n a s ta ja o rela tiv n o b u ra n drutv en o -p o litik i, ek onom ski,
k u ltu rn i, id ejn i i duhovni ivot, ali s razliitim i esto su p
ro tn im d ru tv e n im o rije n ta c ija m a i id ejn o -p o litik im s tru
jam a .
P olitika b itk a za razliite o rije n ta c ije u d ru tv en o m
raz v o ju Jug oslavije razvila se sve do sam ih v rhova i ru k o
vodeih tije la u SK J i u d ru tv u . Je d an dio ista k n u tih li
d e ra u SK J u svim rep u b lik am a sm a tra o je d a su u sp o n i
p o ra s t uloge te h n o s tru k tu re nezaobilazan p u t dru tv en o g
razvoja na sa d an jo j e ta p i i d o stig n u to m nivou m ate rija ln ih
p roizvodnih snaga. Oni su polazili od u v je re n ja d a je stva
ra n je ja k ih p riv re d n ih sistem a, velikih pro izv o d n ih giganata,
k ru p n ih b a n a k a, e k s p o rte ra i ree k s p o rte ra s d o m in an tn o m
ulogom s tru n ja k a i ru k o v o d ila ca k o ji e slo m iti p o litik i
308

biro k ratizam , razviti m o d e m u proizv o d n ju jedino isp ra

van p u t daljeg drutvenog razvoja. Te velike k o n cen tracije
su lokom otive ekonom skog progresa tv rd ili su zastupnici
te orije n ta c ije . Oni su se zalagali da se to p lati slam anjem
socijalnog o tp o ra tzv. obinih rad n ik a , ija je uloga, navod
no, m inim alna u eri tehnoloke revolucije p red kojom sto ji
jugoslavenska privreda. Po n jim a je do m in acija organiza
to ra i s tru n ja k a nunost ovog h isto rijsk o g tre n u tk a, a sa
m o u p ra v lja n je je za b udunost. Na novostvorenim m ateri
jaln im odnosim a i ten d e n c ija m a ra ala se teo rija elitizm a,
od teh n o k ra tsk e elite se oekivala e k sp an zija proizvodnih
snaga; u s p je h u nauno-tehnolokoj revoluciji; p ro p ag irao se
savez tehnike i d ru g ih v rsta intelig en cije i visokokvalifici
ran ih rad n ik a. Sve je to bilo podign u to n a ran g nacionalnog
jed in stv a i p ro p ag iran o kao nacionalni cilj. Veliki sistem i i
banke proglaavani su nacionalnim sv e tin ja m a i nije se p re
zalo ni od p ritisk a na rad n e lju d e d a za u sp je h tih tvorevina
i kai steu kada je to potreb n o .
N a su p ro t teh n o k ra tsk o j koncepciji in ten ziv irala se i
dru g a a n tisa m o u p ra v n a ten d en cija, k o ja je n a rijeim a veliki
b o rac za sa m o u p ra v lja n je , a p ro tiv d ravnog socijalizm a i
teh n o k ra tiz m a . O na je isticala da se u Jugoslaviji obn av lja
k lasn a s tru k tu ra ; da p o b je u je k ap ital-d ru tv en i odnos;
da teh n o k ra ts k a k o n tra k la sa " dri rad n ik e u n ajam n o m
poloaju itd., u em u je bilo ne m alo k o rek tn ih dijagnoza.
Ali u svojim z akljucim a te snage trae p o tp u n rask id s nasleenim i p o sto jeim d ru tv e n im sistem o m i b o re se za
p o tp u n o novo, idealno sa m ouprav n o d ru tv o . One vide u
ro b n o j p roizvodnji izvor svih zala d ru tv a , tv rd ei da ro b n a
p roizvodnja ob n av lja ka p ita listi k e d ru tv e n e odnose na os
novi d ru tv e n ih zak o n ito sti koji su n jo i im an en tn i. Revo
lucio n arn i rad n i k i p o k ret koji p rih v a ta ro b n u p ro izv o d n ju
s vrem enom e p o sta ti n je n zaro b lje n ik i in stru m e n t obnove
k ap ita listi k ih odnosa to je su tin a n jih o v a sh v atan ja.
K ako je m ogue u re d iti d ru tv e n u rep ro d u k c iju , a da to ne
bude dravna d istrib u c ija rad n ik a , ro b a i novca to je
logina p osljedica takve koncepcije, n a to ta k o n cepcija n e
m a odgovora. K ada se ovakav k on cep t d ru tv en o g razv o ja
politiki analizira, v jero ja tn o n ita n a k a m e n u n e m oe o sta
ti osim velikodravnog c entralizm a.
309

Sve u svem u, n a stu p io je tre n u ta k d a se m o ralo o tro

in te rv e n ira ti p ro tiv onih snaga koje su se b o rile p ro tiv sa
m o u p rav n e rad n i k e o rije n ta c ije .
R ukovodstvo SKJ je k ra je m 1971. godine odluilo da u
svim sre d in a m a raz b ije snage o tp o ra d alje m razv o ju sam o
u p rav ljan ja . N acionalistike devijacije su p rve dole pod
u d a r. N acionalistike snage su isto v rem en o bile i teh n o k ra tski o rije n tira n e , im e su dole u otv o ren i su k o b sa sn agam a
koje su idejno i p o litiki o p red je lje n e za sa m o u p rav n i raz
vitak d ru tv a . K ako je po o cjeni Jo sip a B roza T ita i njego
vih na jb liih s u ra d n ik a sukob dostigao o p asn e raz m je re i
raz b u k ta o se u gotovo svim d ru tv e n im sre d in a m a , dolo je
do o tre po litik e in te rv en c ije , k o ja je zapoela o d lu k am a
21. sjednice P re d sje d n itv a SK J (1. i 2. d ecem b ra 1971) i
ko ja je p olitiki slom ila cije lu tu s tru ju . N a jp rije je u de
ce m b ru 1971. godine s m ije n je n dio ru k o v o d ee g a rn itu re u
H rv a tsk o j s obrazloenjem da n isu sp rijeili p ro d o r naciona
lizm a, a zatim je i u Sloveniji z a m ije n je n a g ru p a ista k n u tih
linosti, k o ja je n a m e ta la svoj m onopol n a u p ra v lja n je d ru
tvenim pro ce sim a u p rav c u p rev la sti tzv. te h n o s tru k tu re ,
zalaui se i za p rav a in v e stira n ja b o g a tih g ra a n a u d ru
tvena poduzea na a k c io n a rsk o j osnovi.
S e p tem b ra 1972. godine, Josip B roz T ito je u p o zo rio dio
p a rtijs k o g ru k ovodstva SK S rb ije da se n ije zalagao za ostva
riv a n je p olitike lin ije Saveza k o m u n ista Jugoslavije.
Poslije politikog slom a p o m en u tih p o liti k ih s tr u ja u
H rv a tsk o j, S rb iji, Sloveniji, a zatim i M akedoniji u z n atn o
m irn ijo j politik o j a tm o sfe ri u Ju g o slav iji su n asta v lje n e
intenzivne rasp ra v e o d aljem razv o ju i u sa v ra v a n ju d ru
tvenog sistem a, a i v a n jsk a n e sv rstan a p o litik a Jugoslavije
se a k tiv ira la j e r su s m ije n je n e snage i tu p o litik u dovodile
u p ita n je.
D ecenija d ru tv e n o g razv o ja Jugoslavije, k o ja p o in je ezd esetih go
dina, a zavrava 1971/72. godine bi
la je k a ra k te ris ti n a po nizu k rizn ih situ a c ija , ko n flik ata,
koje SK J n ije oekivao, a k oji su, po o cjen am a n ajv iih
fo ru m a i n a jis ta k n u tijih ru k o vodilaca SK J, dovodili u opa
sn o st sam o u p ra v n u so c ija listik u o rije n ta c iju Jugoslavije.
sk i" L i o

310

Jedna od takvih opasnosti je i teh n o k ratizam , n aro ito izra

en usponom m oi otu en ih ekonom skih i fin an cijsk ih cen
tara kraje m ezdesetih godina. Njegov p ratila c i sastavni dio
je i liberalizam . Uz to p risu tn a je i staln a i n aslijed n a opa
snost biro k ra tsk o g velikodravnog cen tralizm a i svih oblika
nacionalizam a. Sve te opasnosti i izazovi traili su odgovor
od sam oupravno-socijalistiki o rije n tira n ih snaga, koji se
m ogao i m orao d ati razvojem naslije en e teo rije i p rak se
sa m oupravljanja koje su se razvijale p ro tek lih decenija, a
sada su se traila i nova rje e n ja za novu situ a c iju i za p er
spektivni dugoroniji d rutveni razvoj.
P a rtijsk o rukovodstvo je prob lem u teh n o k ra tiz m a po
svetilo veu p anju jo 1969. godine kada su se pojavile ten
dencije da se a m andm an XV n a Savezni ustav, kojim se
znatno vie p rep u ta n o rm ira n je sa m o u p rav n ih o dnosa k o
lektivim a, iskoristi u pravcu ja a n ja d ru tv en e m oi tzv.
vrhuka u poduzeim a. Drugi kongres sam o u p rav ljaa Ju
goslavije, odran u S arajevu m aja 1971, razrad io je niz m je
ra i donio odreene odluke o p ro m je n am a u proizvodnim
odnosim a, kojim a je cilj bio da rad n ici vie o v lad aju sre d
stvim a p roirene reprodukcije.
U okviru a m andm ana na Savezni u sta v 1971. godine, uz
am andm ane kojim a se izvrila u stav n a refo rm a federacije,
doneseni su i tzv. rad n ik i am andm an i, k o jim a se u tv r u je
radikalna p ro m je n a drutveno-ekonom skih odnosa. Tim am andm anim a se zahtijeva rad ik a ln a tra n sfo rm ac ija naslije
enog, jo preteno b iro k ra tsk o -te h n o k ratsk o g tip a poduzea
u slobodnu a socijaciju radnika. A m andm ani p ro p isu ju da
dravna vlast ni federalna, ni rep u b lik a ni lokalna ne
moe ni u kom obliku b iti vlasnik" d ru tv e n ih sred stav a ni
k a pitala, niti to m ogu b iti b anke i sline in stitu c ije , ve
sam o organizacije udruenog rada. Prem a U stavu, itav do
hodak, dakle, i lini dohoci i sred stv a za p ro iren u re p ro
dukciju, kao i sredstva za dru tv en e slube p rip a d a ju osnov
nim o rganizacijam a udruenog rada.
M eutim , sve do 21. sjednice P re d sje d n itv a SK J, zbog
o dnosa snaga o kojem sm o d e ta ljn ije govorili, realizacija tog
k u rsa je nailazila na d osta efikasan o tp o r.
N akon 21. sjednice P re d sje d n itv a SK J, ije su o dluke
o dredile pravac d rutvenog razvoja u n are d n o m razd o b lju ,
311

zapoela je viegodinja ak tiv n o st n a veom a iro k o m fro n

tu: iskljuivanje iz Saveza k o m u n ista vie h ilja d a onih koji
su s ta ja li na su p ro tn im pozicijam a, s m je n jiv a n je m nogih od
govornih rukovodilaca u Savezu ko m u n ista, u dravnim orga
nim a, rad n im kolektivim a i drugim se k to rim a dru tv en o g
ivota, oivljavanje m ark sistik o g obrazo v an ja, ja a n je uloge
Saveza ko m u n ista, ja a n je fu n k cija d rav n ih o rg an a i in sti
tucija, ja a n je dru tv e n e odgovornosti i discipline, su zb ija
n je tu ih ideologija, a posebno veliki n a p o ri n a raz ra d i p lat
form e izm jena u drutveno-ekono m sk im odn o sim a i drutveno-politikom siste m u itd. Sve je to bilo p ra e n o moralno-politikom osudom s u p ro tn ih id eo lo g ija i p o litik ih
o rije n ta c ija .
U skoro p o slije 21. sjednice P re d sje d n itv a SK J 1. i 2.
d e c em b ra 1971. godine, II k o n fere n c ija SK J, o d ran a od 25.
do 27. ja n u a ra 1972, d onijela je A k cio n i program , u kom e
k o n s ta tira da je: ( . . . ) U S K J dolo do id ejn e krize k o ja se
izralavala u o p o rtu n izm u ( . . . ) u id ejn o j h etero g en o sti i stih ijn im id ejn im k reta n jim a u S K J, u sla b lje n ju b orbe za sa
m o upravljanje, u o k reta n ju dijela k o m u n ista ka d ru g im
s red stv im a i snagam a, k o je te le ko n zerv ira n ju d a tih odnosa
ili vraanju nazad ( . . . ) , pa se n a o snovu tak v ih o cjen a od
re u je k u rs ja a n ja org an izacija SK J kao p retp o sta v k e za
u sp je a n razvoj sa m o u p ra v lja n ja u Jugoslaviji.
Da bi se odrao i o jaao k u rs p o litik e ak c ije u tv r e n
n a 21. sjedn ici SK J, Jo sip B roz T ito i Izv rn i b iro SK J o b ra
tili su se cjelo k u p n o m p a rtijs k o m lan stv u . D vadeset devetog
se p te m b ra 1972. godine upu en o je Pism o P re d sje d n ik a
SK J i Izvrnog b iro a P re d sje d n itv a S K J svim k o m u n istim a
Jugoslavije, u kom e se istie: ( . . . ) S v je s ta n odg o vo rn o sti za
to k i rezultate u ostv a riva n ju za k lju a ka u sv o je n ih na Dru
goj ko n fe re n c iji i sjed n ica m a P re d sje d n itv a S K J, Izv rn i
biro naglaava da p o stig n u ti re zu lta ti m o g u da b u d u ugroien i, a u sp je h p o litik e S K J doveden u p ita n je ako se Savez
ko m u n ista ne preo b ra ta va u ( . . . ) organizaciju revolucio
narne a kcije ( . . . )
Z atim se u P ism u za h tije v a z a o k re t k a p ra k s i ovim ri
jeim a: ( . . . ) n eophodno je u sv a ko j organizaciji i fo ru m im a
Saveza k o m u n ista usta liti p ra k su redovnog p o litiko g o c je
n jivanja k a k o se pro vo d e u sv o je n i z a k lju ci ( ...)
312

U zakljuku Pism a se kae: ( . . . ) Sadanja etapa revolu

cije im a odluujui znaaj za pravce razvoja i sudbinu soci
jalizm a u Jugoslaviji. Su tin a pitanja je u tom e da li e
radnika klasa zagospodariti cjelinom dru tven e reprodukci
je i osigurati o dluujuu ulogu u p o litiko m i d rutvenom
o dluivanju ili e jaati oni odnosi i snage k o ji su su protni
interesim a radnike klase, socijalizm a i sam oupravljanja. . .
U fazi v rh u n ca politike krize u Ju
goslaviji 1971/72. godine stan je Sa
veza k om u n ista njegova organi
zaciona, idejno-politika i kadrov
sk a osposo b ljen o st, te akciona spo
sobnost b itn o se razlikovala od
s ta n ja d esetak godina ran ije. Osnovne k a ra k te ristik e njegova
s ta n ja ezdesetih godina opisali sm o u p reth o d n im poglav
ljim a. N astav ljaju i tu analizu, pozvaem o se na ocjene koje
je izrekao izvjetaj za X kongres o ra d u Saveza kom u n ista
izm eu IX i X kongresa (1969 1974).
S h v a tan ja o de m o k ra tsk o m cen tralizm u , kao tem eljnom
p rin c ip u o rganiziranja, veom a su se p ro m ijen ila od VI kon
gresa K PJ SK J 1952, a n aro ito od tzv. B rionskog (IV )
plen u m a CK SKJ 1966, posebno u pogledu p rak tin e p rim jen e
tog p rincipa. U cijelom tom razdob lju , vie od dvadeset go
dina, SK J je teio ja a n ju d e m o k ra tsk e k om ponente tog
p rin c ip a, a s la b lje n ju i potisk iv a n ju cen tralizm a, to je bilo
u skladu s koncepcijom izgradnje d e m o k ratsk o g sam ouprav
nog socijalizm a. K ako je Savez k o m u n ista kim a cjelokup
nog sistem a u p ra v lja n ja d rutvom , od p ro m je n a odnosa u
n jem u zavisile su i p ro m je n e u svim sferam a d ru tv en ih
odnosa.
N akon rasp le ta p olitike krize 1971/1972. godine ru k o
vodstvo SK J ocijenilo da je Savez k o m u n ista znatno osla
bio svoju akcionu sposobnost, a da je za izvoenje p rek re t
nice u d aljem dru tv en o m razvoju, o bnova njegove dru tv en e
m oi a p so lu tn i u v jet usp je h a .
M eu prvim a k cijam a na k u rsu obnove m oi Saveza ko
m u n ista bilo je ob n a v lja n je vrih veza i odgovornosti u
d u h u de m o k ra tsk o g c en tralizm a izm eu ru kovodstava Sa
veza k o m u n ista rep u b lik a i p o k ra jin a p rem a rukov o d stv u S a
Jaanje drutvene mo
i organizacija 1 ruko
vodstava Saveza komu
nista poslije 21. sjed
nice Predsjednitva SKJ

313

veza k o m u n ista Jugoslavije. O to j a k ciji u izv je ta ju za X

kongres kae se: Pojave naruavanja d e m o k ra tsk o g centra
lizm a utjecale su i na odnose izm e u rep u b likih , o dnosno
p o k ra jin sk ih organizacija i SK J. To se, m e u o sta lim , ogle
dalo: u p o k u a jim a devalviranja po liti k e uloge ru ko vo d eih
organa S K J i svo en ju njih o v e fu n k c ije na m e u so b n o in
fo rm ira n je i koordinaciju; u ten d en cija m a ko p ira n ja naina
odluivanja u d r ia v n im organim a fed era cije; u zanem ariva
n ju donesenih o d lu ka i stavova; osp o ra va n ju prava organi
m a S K J da o stv a ru ju u vid i u tje u na rad re p u b li kih i po
k r a jin s k ih organizacija i dr.
T o je, u su tin i, vodilo federaliza ciji i d ezin teg ra ciji SK J.
U n a sta v k u izvjetaj k o n sta tira :
P orazom shvaanja i p ra k se tzv. p a rtijsk o g fed era lizm a
na 21. sje d n ic i P re d sje d n itv a S K J zadan je sn a ta n udarac
ten d e n c ija m a id ejn e i p o liti k e dezin teg ra cije S K J . . .
R adi ja a n ja d ru tveno-politik e m oi Saveza ko m u n ista,
isto v rem en o je izvrena i reo rg a n iz a c ija osn o v n ih organiza
cija. R a sfo rm ira n e su velike org an izacije sa po n ekoliko sto
tin a lanova P a rtije , u k o jim a n ije bilo d ovoljno m ogunosti
za p o jed in a n u a k c iju i o d govorno st lan a po jed in ca, a for
m ira n e su b ro jn o m an je o rganizacije u k o jim a im a vie m o
g u n o sti d a svaki lan izrazi sv o ju a k tiv n o st i d o b ije preciz
n iji za d ata k . F o rm iran e su osnovne o rg an izacije i ru k ovod
stv a u org an im a dravne u p rav e i d ru g im n e p riv red n im o r
ganizacijam a, to je pom oglo u o b n a v lja n ju uloge tih in sti
tu cija. R eorganizacijom o snovnih o rg an izacija i zn atn o po
v eanim rad o m lanstva, Savez k o m u n ista u cjelini bio je
vie osp o so b ljen da o s tv a ru je z a d atk e k o ji su b ili o d re en i
za novu p o liti k u lin iju SK J.
D rugi p rav a c ja a n ja Saveza k o m u n ista je njegovo ideoloko-politiko i te o rijsk o ospo so b ljav an je. P rem a citira n o m
izv je ta ju za X kongres kae se: U p ro te k lo m ra zd o b lju ot
v o ren ije su se m a n ifestira li i razliiti oblici osporavanja
m a rk sizm a : ir e n je m k rilatice o kraju ideologije i o za
s ta rje lo sti" m a rk sizm a ; p ropagiran jem teorija o in d u strij
s k o j i p o s tin d u s tr ijs k o j civilizaciji u k o jo j n esta ju " klase
i klasna borba, o dnosno teze o k o n verg en ciji d ru tv e n ih si
ste m a ; p o k u a jim a da se iz M arkso ve m isli p o tisn u sta vo vi
314

0 h isto rijsk o j ulozi radnike klase kao su b je k ta revolucije

1 o ulozi k o m u n isti ke organizacije.
R ukovodstvo SK J je sredinom 1972. organiziralo sav
jeto v a n je o ideolokom ra d u u Savezu ko m u n ista, a sredi
nom 1973. o teo rijsk o m radu.
Pri nekim c en traln im i p o k rajin sk im k o m itetim a i m no
gim niim rukovodstvim a i velikim rad n im organizacijam a
fo rm iran i su m ark sistik i c e n tri sa zadatkom , kako se to
kae u izvjetaju za X kongres, da: ( . . . ) s iste m a tsk i prate
zbivanja u teoriji i dru tv e n im zna n o stim a i ostva ru ju or
ganiziran u tje c a j Saveza k o m u n ista na pravce dru tven ih
istraivanja, k o riten je m n jihovih rezultata u praksi SK ,
program iranje ideolokog rada, njegovo organiziranje i usm jeravanje.
Trei pravac ja a n ja Saveza k o m u n ista p red sta v lja ju
pro m je n e u njegovom socijalnom sastavu. N aim e, godinam a
je stalno opadalo relativno uee rad n ik a u Savezu kom u
nista. U 1971. godini ono je iznosilo svega 28,8% svih la
nova P a rtije . Ta ten d e n c ija je zaustav ljen a 1972. k ad a je od
svih n o v o prim ljenih u toj godini bilo 39,7% rad n ik a.
etvrti pravac ja a n ja uloge SK J u d ru tv en o m razvoju
bilo je ob n av ljan je vodee uloge SK, n aro ito ruko v o d stav a
u kadrovskoj politici. Pri rukovod stv im a SK fo rm iran e su
kadrovske kom isije, iji je z a d ata k da o sig u ra ju da se na
odgovorne i rukovodee fun k cije u d ru tv u o sig u raju oni
koji d a ju najvie ga ra n c ija d a e n a jb o lje o stv ariv ati novi
k u rs Saveza kom unista.
Pored p o m en u tih pravaca ja a n ja uloge Saveza kom u
n ista u d ru tv u , poduzete su, poslije 21 . sjednice, i druge
akcije. O jaan je u tje c a j Saveza k o m u n ista n a ra d i djelo
vanje drutveno-politikih organizacija, u ko jim a je suzbi
je n a ten d e n c ija u nekim sre d in a m a i g ru p am a za politikim
p a rtn e rstv o m i politik o -p artijsk im pluralizm om . O jaana je
i uloga p a rtijs k ih organizacija i ru k o v o d stav a i u dravnim
organim a, kao i uloga tih o rg an a u s u z b ija n ju ten d en cija
koje su osuene na 21. sjednici i p a rtijsk o m Pism u. Akcijom
Saveza k o m u n ista izvrene su znaajn e kad ro v sk e p ro m jen e
u tam pi, na ra d iju i televiziji, te asopisim a, izdavakim
poduzeim a i k u ltu rn im in stitu c ija m a , tak o da je u sistem u
javnog in fo rm ira n ja u cjelini o jaao u tje c a j SK.
315

D eseti kongres SK J m a ja 1974. godine k o n sta tira o je d a

je Savez k o m u n ista jed in stv e n i zn atn o o jaan u idejno-politikom , organizacionom i kad ro v sk o m pogledu.
U vrije m e b o rb e p ro tiv velikodrsu preuzele najvei dio suverene
v lasti, Sto je b ilo p ra e n o k o n c ip iran je m n acionalne politike
i n acionalnom afirm a c ijo m , ali i nacionalizm om u svim na
c ionalnim z a jednicam a, to je dovelo do politike krize,
k o ja se rje a v ala i u sta v n o m refo rm o m fed eracije, 1971.
godine. U takvoj k o n ste la ciji o d n o sa p o stavio se problem
obnove p o v je re n ja i pro b le m jed in stv e n e politike. Od k raja
1971. i u to k u 1972, 1973. i 1974. godine rukov o d stv o SK J
i ru k o v o d stv a Saveza k o m u n ista rep u b lik a i p o k ra jin a izlo
ila su veom a o tro j k ritic i p o litik u i p ra k s u m eunacional
n ih odnosa, k o ju su vodile sm je n je n e ru k ovodee grupe
u p o jed in im fed e ra ln im jed in icam a.
Za ovu p rilik u i n a ovom m je stu , a d a b i bilo m an je
nesp o ra z u m a , citira e m o dijelove d o k u m en a ta Saveza ko
m u n is ta rep u b lik a i p o k ra jin a o p o m en u to j k ritici.
P rem a ocje n a m a Saveza k o m u n ista u S R S r b iji speci
fian oblik izraavanja nacionalizm a bio je izraen u tenden
ciji fo rm ira n ja o tu en ih c e n ta ra k a p ita la k o ji su potk o p a
vali rad n i k o sa m o u p ra v lja n je u p ro d u k cio n im odnosim a,
i u lib eralizm u u po litik im odnosim a.
S re d in o m o k to b ra 1972. godine P re d sje d n ik SK J Josip
B roz T ito je o politici ru k o v o d stv a Saveza k o m u n ista S rb ije
vodio viednevni razgovor sa ru ko v o d io cim a SR S rb ije i u
za k lju k u te rasp ra v e , p o re d ostalog, rek ao : ( . . . ) jed n o od
o sn ovnih p ita n ja k o je se o v d je etiri dana ( . . . ) postavljalo
bilo je da li je linija S K S r b ije u sk la d u s lin ijo m SK J. U
o sn o v n im p ita n jim a ( . . . ) m islim da ne b ism o mogli govo
riti o razliitoj liniji. M e u tim , p rih v a ta n je lin ije S K J ( . . . )
p re tp o sta vlja i odlu n u b orbu za izv re n je te lin ije na svim
fro n to v im a ( . . . ) P onavljam , na sv im fro n to v im a . . .
U svom zak lju k u , T ito je n a ro ito naglasio p roblem e
koji su n a sta li zbog k o n c e n tra cije i cen tra liz ac ije kapitala.
U tom k o n tek stu , govorei da se ne o s tv a ru ju in te n c ije
a m a n d m a n a n a Savezni u sta v , o n je rek a o : ( .. .) izostalo je
316

ono to bi znailo njihovo provoenje u iivo t, a to bi se

m oralo ogledati prije svega u korje n ito j p ro m jen i fiziono
m ije banaka, reeksportera, spoljne trgovine i trgovine na
veliko i gdje pra k ti ki nije gotovo nita uinjeno ( . . . ) On
da lje podvlai da zbog toga dolazi do ( . . . ) najd u b lje kritik e
koja se gotovo iz svih republika up u u je na koncentraciju
kapitala i zadravanje kapital-odnosa u o vim institucijam a,
to im a dalekosene p o litike i ek o n o m sk e im p lika cije u ci
jelo j ze m lji. ..
N ekoliko dana poslije Titove k ritik e g rupa najodgovor
n ijih p a rtijs k ih rukovodilaca u SR S rb iji po d n ijela je ostav
ke na svoje rukovodee funkcije.
U izvjetaju koji je CKSK S rb ije podnio V II kongresu SR
S rb ije (m a rta 1974. godine) se kae: ( . . . ) U refo rm i politi
kog sistem a, naroito u reform i federacije, republika i po
krajina, Savez k o m u n ista S rb ije je naiao na snane nacio
nalistike konzervativno-etatistike i u n ita ristike otpore.
U borbi p ro tiv njih Savez ko m u n ista S rb ije dao je veliki
doprinos, m ada je bilo i znaajnih otpora i o portunizm a.
Pod u ticajem liberalistikih tehnokra tsko -m en a d erskih i bi
ro kra tskih snaga, Savez ko m u n ista S rb ije pokazao je odre
enu neodlunost i nedoslednost u e lim in isa n ju e k o n o m sk ih
izvora nacionalizm a i nacionalnog nepoverenja.
( . . . ) Poslovne banke i velike p ro m e tn e organizacije pri
svojile su i otuile od odluivanja radnike klase veliki deo
dohotka proizvodnih i drugih radnih organizacija. U poslov
n oj praksi i u siste m u odnosa k o ji su p o sto ja li to sta n je se
stalno obnavljalo. N eo d lu n o st Saveza k o m u n ista S rb ije da
svojom energinom idejno-politiko m a k tiv n o u obezbedi
prevazilaenje takvog stanja brom i d o sled n ijo m realizaci
jo m ustavnih am andm ana unosilo je nep o veren je u m e u n a
cionalne i m eu re p u b li k e odnose ( . . . )
( . . . ) Do izraza je doao veom a liberalan od n o s ru ko vo
deih lju d i u Savezu k o m u n ista u oblasti ku ltu rn o g stvara
latva i u sred stvim a javnog kom uniciranja. N e sam o nacio
nalistim a nego i nosiocim a drugih a n tiso cija listikih ideolo
gija je odgovaralo tipino graansko sh va ta n je d e m o kra tije,
k oje je uticalo i na ponaanje sudo va i drugih organa dru
tvene zatite.
( . . . ) U n a ju e m r u k o vo d stv u Saveza k o m u n ista S rb ije
pruan je snaan otp o r sv a ko j kritici, naroito o n o j k o ja je
317

dolazila iz organa Saveza k o m u n ista Jugoslavije. Ta k ritik a

je bila m in im izira n a i odbaena.
( . . . ) T im e su bila naruena naela d e m o k ra tsk o g cen
tralizm a i otp o r i n esprovoenje p o litik e Saveza k o m u n ista
Jugoslavije u s u tin i je p redstavljalo fra k c io n a k u delatnost.
N ep rih va ta n je linije 21. sjednice, ko je se izraavalo na razli
ite naine, sve do tv rd n je da ta lin ija p red sta vlja p o vratak
i vraanje na etatizam , odricanje od d em o kra tiza cije, pobedu kon zerva tivn ih snaga itd., jasn o je p o tvrd ilo da se u Cen
tralnom k o m ite tu Saveza k o m u n ista S rb ije nalaze snage ko je
zastu p a ju teh n o k ra tsk a i teh n o kra tsko -lib era listika shv u ta
nja i d e lu ju m im o p o litik e Saveza k o m u n ista Jugoslavije ( ...)
( . . . ) Pod n a c io nalistikom zasta vo m o ku p lja le su se
sve reakcionarne snage: ostaci starog b u rio a sk o g drutva,
etnici, in form birovci, m alograani i a n arho-liberalistike
snage, biro k ra tsk o -e ta tisti k e i teh n o k ra tsk e snage ( ...)
( . . . ) V e lik o srp sk i nacionalizam je u p ro te k lo m periodu
pretendovao na to da p o stane nosilac nacionalnog interesa
i z a titn ik ju goslavenske zajednice, za k o ju je bio posebno
zabrinut. B ez obzira na to, najvie se zauzim ao i izraavao
za za titu nacionalnog interesa i srp stva . Izraavao je veliki
otpor u sta v n im prom enam a, je r su one, ka ko se govorilo,
uperene p ro tiv S r b ije i srp sk o g naroda. I z toga se najee
izraavala n eskrivena ten ja da se p o d v id o m za jed n ike
borbe za. je d in stv o re h a b ilitu ju u n ita risti k e k o n cep cije ( ...)
( . . . ) Na 45. se dnici C entralni k o m ite t je izvrio k riti k u
analizu sta n ja u Savezu k o m u n ista S rb ije i u celini prihva
tio ocene i za d a tk e iz Pism a i govora druga Tita ( . . . )
U AP V o jv o d in i na 52. i 56. s a sta n k u P o k rajin sk o g ko
m ite ta osu en a je po litik a gru p e n ajo d g o v o rn ijih rukovo
dilaca zbog n jihova o p re d je lje n ja za te h n o k ra tsk i kon cep t
dru tvenog razvoja, zbog p ro d o ra lib eralizm a i nacionalizm a
u Savez kom unista.
Sto se tie p o litike k o ja je n a sta la u S o c ija listi k o j Au
to n o m n o j P okrajini K osovo, u izv jetaju za X kongres SK J
se, p ored ostalog kae: U izvrava n ju za k lju a ka 21. sje d
nice P redsjednitva SK J, p re d u ze t je niz k o n k re tn ih idejno-politikih a k tiv n o sti na sv im nivo im a i u sv im sred in a m a
u P okrajini. To je d o p rinijelo u s p je n ije m p o tisk iv a n ju i
u k la n ja n ju nacionalizm a na K o so v u u sv im n jeg o vim obli
318

cima. B orba p ro tiv nacionalizm a vodila se uporedo s bor

bom za idejno-politiko jaanje Saveza ko m u n ista , za raz
vo j socijalistikog sam oupravljanja i ravnopravnih m euna
cionalnih odnosa, stabilizaciju i razvoj privrede itd.
U razvijanju k o n k re tn e idejno-politike a ktiv n o sti vre
na je dalja diferencijacija u S K i izvan njega: jedan broj
lanova S K je isk lju e n ; izvrene su n eke ka drovske pro m
jene; p reduzete su o trije a d m inistra tivn e m jere p ro tiv jed
nog broja nacionalistikih elem enata iz sredstava inform ira
nja i n ekih ku ltu rn ih , obrazovnih i pravosudnih institucija,
sp o rtsk ih i drugih organizacija. Prilo se svestra n ijo j borbi
i radu za prevladavanje pojava nacionalne uskogrudnosti,
rom antizm a i nacionalistike ko n fro n ta cije s drugim a u tu
m aenju nacionalne istorije, po tcje n jiv a n ja prouavanja ku l
ture i histo rije drugih naroda i narodnosti, p rim jesa nacio
nalizm a i buroaske istoriografije u p o jed in im udbenicim a
i prirunicim a, slabosti u n e k im na sta vn im program im a i
planovim a itd.
U re fe ra tu za 11. izbornu ko n fere n c iju Saveza k o m u n ista
K osova 1974. godine se kae: ( . . . ) U p ro te k lo m periodu
Savez k o m u n ista K osova se nepoko leb ljivo otvoreno borio
p ro tiv albanskog i srpskog nacionalizm a, k o ji su pokuali
da se n a m e tn u p o liti k o m ivotu P okrajine. U u sp en im
borbam a i obraunim a sa sv im p o ja vn im oblicim a naciona
lizm a, S K K osova je jo p ro dubio svoja saznanja o reakcio
narnom i antirevolucionarnom ka ra kteru nacionalizm a, pre
ko koga n a stu p a ju ka ko balistike ili etn ike ideologije i
p o liti k e p re te n zije klasnog neprijatelja, tako i sve ostale
snage k o je se su p ro tsta vlja ju sam o u p ra vn o m socijalizm u:
birokratizam , teh n okratija, unitarizam , separatizam i dr. ( . . . )
N a k ra ju re fe ra ta se kategorik i zah tjev a: S va ki organ
i svako ru k o vo d stv o na K osovu, sva ki rukovodilac i nosilac
javne fu n k c ije bilo k o je narodnosti m ora u svo m e radu iz
raavati i sp ro vo d iti interese svih naroda i n arodnosti u
P okrajini, m ora im ati njih o v u p o d rk u i b iti p o d jed n a ko od
govoran pred svim a n jim a za sv o j rad i ponaanje. S a m o
ta kv im d e lovanjem m oi e S K K osova i dalje efikasno
da razbija sve a ntisam oupravne i nacionalistike ten d en
cije. . .
O p ro d o ru nacionalizm a u redove Saveza ko m u n ista
H rva tske, u izv je ta ju za V II kong res SK H rv atsk e se kae:
319

N acionalistike snage u H r v a tsk o j su ak na TV kon feren ci

ji Saveza k o m u n ista H rv a tsk e istu p ile s tezam a o nacio
nalnoj dra vn o sti kao em anaciji nacionalnog duha, o isto j
i nedjeljivo] nacionalnoj suverenosti, o k o n tin u ite tu H rvat
s k e dravnosti, o svenacionalnoj m isiji H rvata i o hegem o
n iji nacija, o to m e k a k o je H rv a tsk a izrabljivana, itd. ( . . . )
( . . . ) U o k v iru u stavne d isk u sije n a cionalistike snage
su se izuzetno snano eksponirale i angairale. P redlau se
u sta vn i tek sto vi, zahteva se ne d e ljiv su veren itet, pred sta v
n itv o u Organizaciji u jed in jen ih nacija, ra sp u ta n je Sabora
Soc ija listi k e R e p u b lik e H rv a tsk e itd., to sve u k a zu je na
k o ntrarevolucionarni ka ra kte r te d elatnosti. S ve s k u p a je
ku m u lira lo t dobilo s v o j za k lju n i izraz u stu d e n s k o m tra j
k u i u p o k u a ju organiziranja generalnog tra jka . (.. .)*
( . . . ) L iderska grupa u ru ko vo d eem vrh u C K S K H rvat
sk e n ije se energino su p ro tsta vila delo va n ju nacionalista,
k a k o bi jo na p o e tk u spreila k o n stitu ira n je nacionalisti
kog p o k reta i njegove ideologije. G ovorilo se da je to sam o
p e rife rn a pojava ope po liti k e m o b iliza cije na progresiv
n o m a m a n d m a n sk o m kursu, k o ja n ije opasna po idejno-politi k u lin iju Saveza ko m u n ista . N a cio n a lizm u se na taj
nain otvorio p ro sto r za delovanje i u tic a j u d ru tv u (.. .)2
Izv je ta j za X kongres S K J ova ko je ocijen io a k c iju SK H :
S a stanak druga T ita sa Izv r n im k o m ite to m i politi
k im r u k o vo d stv o m H rv a tsk e i 21. sjed n ica P red sjed n itva
Saveza k o m u n ista Jugoslavije pre d sta v lja li su p o tvrd u i p o t
p u n u a firm a c iju borbe Saveza k o m u n ista H rv a tsk e za pob jd u sam oupravnog Titovog puta. N a 23. sjed n ici Central
nog k o m ite ta S K H rva tske, ko ja je sazvana o d m a h posle
21. sje d n ic e P redsjednitva, uz p o d rk u lanstva S K H rva t
ske, o d stra n je n i su iz ru k o vo d stv a on i n a jo d g o vo rn iji poli
ti k i fu n kc io n e ri k o ji su fra k c io n a k im d e lo va n jem o m ogu
ili eskalaciju hrv a tsk o g nacionalizm a. O dlunom i o tro m
a k c ijo m Saveza k o m u n ista H rv a tsk e u sra zm ern o k r a tk o m
v rem e n u o d stra n je n i su iz S K i iz ru ko vo d sta va ostalih drutven o -p o litikih organizacija svi on i k o ji su se povezivali
sa n a c io nalistikom fra k c io n a k o m p o litik o m . To je bio i
o d lu u ju i obraun sa poja va m a liberalizm a, m alogradanstva
i o p o rtu n izm a ( . . . )
1 Izvjetaj za V II kongres SKH, str. 122.
1 Isto, str. 163.

320

N ajodgovornije linosti m asovnog p o k reta u SKH, one

koje su napravile kanjiva djela, bile su izvedene pred sud i
kanjene vrem enskim kaznam a.
U toku borbe protiv nacionalizm a u H rvatskoj poela se
fo rm ira ti unitaristiko-centralistik a g rupacija koja je tei
la obnovi velikodravnog birokratsko-centralistikog siste
m a u Jugoslaviji, protiv koje je po k ren u ta politika akcija.
U Socijalistikoj Republici Sloveniji b o rb a protiv tehno-m enaderske orije n ta c ije i nacionalizm a in tenzivirala se od
tzv. cestne afere u jesen 1969. godine.
C entralni kom itet Saveza kom u n ista Slovenije je na 29.
sjednici, 4. novem bra 1972. rasprav ljao o idejno-politikom
jed in stv u Saveza kom unista Slovenije. Na sjednici su rezi
m irani rezultati i okonan period diferen cijacije u SKS
koji je tekao jo od VI kongresa SK Slovenije.
U uvodnom refe ratu S e k reta rijata CKSK Slovenije, i u
diskusiji bile su prihvaene dublje ocjene idejno-politike
polarizacije i u Savezu kom unista Slovenije i u slovenakom
drutvu. C entralni kom itet je prih v atio ocjene, stavove i
zakljuke refe rata , a d iskusija je podrala te polazne osno
ve. R ezim iram o neke glavne misli:
R eferat upozorava n a injenicu da su stavovi u forum i
m a SK Slovenije po sljed n jih godina p rak tin o uvijek dono
eni jednoglasno. No bile su prisu tn e koncepcione razlike,
koje su poslije donoenja zakljuaka u tjecale na razliitu
p rak tin u politiku aktivnost i ponaanje. Te razlike su
eljeli da prevaziu estim razgovorim a, a i suoavanjim a
u okviru C entralnog k om iteta i drugde.
Savez k om unista se kao cjelina, a i u nekim svojim di
jelovim a, susree s idejam a koje ne m ogu biti prihvatljive
za sam oupravnu socijalistiku orije n ta c iju . Prisutna ideja
o sam ostalnoj Sloveniji, oslonjeno j na S re d n ju Evropu, og
leda se u idejno tu em tu m aenju p ojedinih spoljno-politikih dogaaja, po tcje n jiv a n ju odnosa prem a zem ljam a u
razvoju u pogrenom tretira n ju nesvrstanog pokreta. Ogleda
se u op o rtu n isti k o j politici prem a n e k im spoljno-politikim
pita n jim a u republikoj nadlenosti, u p olitici prem a m anji
ni i u pogledim a na druge oblike povezanosti sa naim su
sjedim a. Pri tom e se, blago reeno, pokazao nedostatak os
jeanja za klasnost." (R e fe ra t) ( . . . ) Pri to m e nije u pita n ju
21

321

sam o klasini separatizam k o ji zastupa dio p o litike em i

gracije i neki pojedinci u Sloveniji. R ije je vie o malo
graanskom ko k etira n ju sa sred n jo evro p sko m d em okraci
jom i graanskim nainom ivota, to je u zor n e k im poje
dincim a i na svojevrstan nain se ogleda u negiranju nacio
nalne sam ostalnosti. R ije je o tom e da se eli ob ezvrijed iti
povezanost Slovenije sa ostalim narodim a i n arodnostim a
Jugoslavije. (R eferat)
P a rtijsk o rukovodstvo B osne i Hercegovine m oglo je
poslije 21. sjednice P redsjednitva SK J sa zadovoljstvom kon
sta tira ti da Savez k om unista BiH n e m a p o tre b e n i razloga
za korekciju svoje politike.
U refe ratu podnesenom n a VI ko n g resu SK B iH 1974. go
dine se kae: Savez ko m u n ista B osne i H ercegovine se ( .. .)
suprotstavljao p o k uajim a pojedinaca, k o ji su sa pozicija
osuenih na I V plen u m u C K SK J n astojali da u p o litik u Sa
veza ko m u n ista posiju nepovjerenje i da su m n ji e i klevetaju politika rukovodstva u Republici, ka ko bi razbili n jih o
vo jedinstvo, onesposobili ih za a k c iju i izazvali rascep u
SK B iH . Odbacio je sve p o litike p eku la cije i ciljeve onih
ko ji su hteli da izazovu aferu. T im p ita n jim a su se strp ljivo
i uporno vie godina bavili C entralni k o m ite t i druga ru ko
vodstva u R epublici ( . . . )
( . . . ) Agresivno pojaanje nacionalseparatizm a i hegem onizm a bilo je naroito usm ereno p ro tiv B o sn e i H ercego
vine. Nosioci te reakcionarne ideologije su napadali i drav
nost Socijalistike R e p u b lik e B iH kao zajednice n jen ih na
roda, a osobito nacionalnu individ u a ln o st M uslim ana. Izra
avali su to b onju zabrin u to st za S rb e ili H rva te u BiH.
O tvoreno su zastupali teritorijalnu p o d jelu R ep u b like, to
se pokazalo i u raznim pa m fletim a i knjigam a. Grubo su na
padali cjelo ku p n u p o litik u i pokua li da se m ea ju u un u
tranji drutveno-politiki ivo t i rad p o jed in ih dravnih,
k u ltu rn ih i drugih ustanova u R ep u b lici ( ...)
( . . . ) N acionalistiki i ov in isti ki o rijen tira n i pojedinci
i grupe iz redova hrvatskog, srpsko g i m u slim a n sko g naroda
u B iH su isto tako podigli glave. Povezivali su se i m e u
sobom a i sa isto m iljen icim a izvan R e p u b lik e i sa drugim
ostacim a pobeenog klasnog neprijatelja, sa e k stre m n im klerikalcim a, rankovievcim a, tehn o kra ta m a i d ru g im antisamo322

upravnim snagama i nastojali da obezbijede poloiaje u poje

dinim ustanovam a i na kulturno-p ro svjetn im m anifestacija
ma.
I u izvjetaju sa X kongresa SK J d a ta je ova ocjena
rad a p a rtijsk e organizacije BiH:
U izvravanju zakljuaka 21. sjednice Predsjednitva
SK J i Pism a, aktivnost organizacija i organa Saveza kom uni
sta Bosne i Hercegovine u borbi protiv svih oblika naciona
lizm a i hegem onizm a, teh n o k ratsk e ideologije i prakse, neostaljin ista, delovanja tzv. novih leviara i drugih antisocijalistikih i a ntisam oupravnih snaga i tendencija, postala je
jo organizovanija, energinija i usp jen ija.
Forum i i organi, odosno Savez ko m u n ista Bosne i
H ercegovine u celini, odluno su se suprotstavljali pokuaji
ma negiranja sam oupravne osnove razvoja i emancipacije
svakog naroda i narodnosti u B osni i Hercegovini i Bosne
i H ercegovine kao sam oupravne zajednice ravnopravnih na
roda i narodnosti u jugoslavensko j sam oupravnoj socijali
s ti k o j zajednici.
U Socijalistikoj R epublici Crnoj Gori tak o er je bilo
pojava o kojim a govori 21. sjednica Predsjednitva SKJ.
Tako je 1969. godine dolo do tendencije politikog plura
lizma u rukovodstvu Socijalistikog saveza u obliku tenje
za politikom sam ostalnou ove organizacije. U referatu sa
VI kongresa Crne Gore, 4. aprila 1974, kae se:
O snov politiko-idejne diferencijacije u naem drutvu i
S K je danas odnos prem a socijalistiko m sam oupravljanju,
tj. odnos prem a zadacim a koje im am o u sprovoenju novih
ustavnih reenja. Ali tehnokratsko -b iro kra tske snage nisu
tek tako sprem ne da se o d reknu svojih d rutvenih pozicija
i m aterijalnih interesa. A u tu borbu se m eaju i grupe i
pojedinci ija je delatnost u su tin i d ru kije politiko-idej
ne prirode, m ada i oni esto upotrebljavaju parole S K i
pozivaju se na Pismo. Re je o dogm atskim , eta tistikim i
unita risti k im snagama. U naoj R epublici su i danas prilino
rairena etatisliko-centralistika dogm atska shvatanja, i to
je deo d rutvene svesti ko ji vue unazad.
U Crnoj Gori, kao ni u Bosni i Hercegovini ni Kosovu
n ije bilo sm je n jiv a n ja m eu ista k n u tim rukovodiocim a.
21*

323

Savez k o m u n ista M akedonije je u to k u 1972. godine i

ka sn ije drao pod o tro m k ritik o m ten d en cije om alovaa
va n ja jed in stv a u SK J. U rukovod stv u Saveza k o m u n ista i
R epublike izvreno je i sm je n jiv a n je n ek ih n a jis ta k n u tijih
rukovodilaca i izloen kritic i nacionalizam .
U re fe ra tu za p a rtijs k i kongres, a p rila 1974, kae se da
je politika b itk a voena ne sam o p ro tiv o tv o ren ih naciona
listikih istu p a i p rotiv nacionalizm a kao d ru tv en e svijesti
u pojedinim sred in am a i kod pojed in aca, nego je m orala
b iti u sm je re n a i na javnu osudu snaga u sam om SK koje su
svjesno ili podsvjesno p o tcjenjivale o p asn o st od nacionali
stikih pojava u v lastitoj sredini, polazei od toga da je m a
kedonski nacionalizam m oda m an je o p asan od naciona
lizm a velikih i ekonom ski snanijih n aroda.
S m je n jiv a n jem pristalica politikog p luralizm a, slobod
n ijeg d jelo v an ja fra k c ija , a rtik u lira n ja se p ara tn ih rep u b li
kih in teresa i osudom njihove politike, k o ju je izreklo ru
kovodstvo SK J i rukovodstva Saveza k o m u n ista rep u b lik a
i p o k rajin a, izvren je k ru p an zao k ret i ponovno u sp o stav
ljen de m o k ra tsk i centralizam , u najveoj m oguoj m jeri,
a ta m je ra i granica odreene su prin cip o m federativnog
u re e n ja zem lje. D aljnje ja a n je cen tra listi k e kom p o n en te
u o kviru dvolane dija lek tik e dem o k ratsk o g centralizm a,
em u su poslije 21 . sjednice teile p ristalice b iro k ra tsk o g
c e n tralizm a i n e ostaljinizm a, p o tko p alo bi ne sam o fed era
tivno u re e n je nego i sam o u p ra v lja n je , p a je zato istovrem e
no voena p o litika ak c ija i pro tiv tih ten d en cija.
Teite po litik e ak cije Saveza kom u n ista k oje je 1971, a n a ro ito
72- godine bilo u b o rb i p ro tiv nosilaca teh n o k ratizm a, liberalizm a i
nacionalizm a poelo se u 1973. p ren o siti na izrad u dugorone
koncepcije daljeg drutveno-politikog i ekonom skog razvoja.
Ova koncepcija treb alo je da da odgovor i n a po m en u te
tendencije.
U odnosu na sva ra n ija raz d o b lja d ru tv en o g razvoja
Jugoslavije, kada je m o nolitna p a rtija bila oslonac i reali
z a to r ran ijih p ro je k c ija i pro g ram a dru tv en o g razvoja, spe
cifinost e tap e o kojoj govorim o je u tom e to se rukovod
stvo SK J zn atn o ja e nego ra n ije oslonilo n a p rav n e norm e.
Dniga faza ustavnih pro-

324

Naim e, polazei od ran ijeg iskustva, dolo se do u v jeren ja

da u novoj etapi tre b a vie i p ravno reg u lirati odnose
koji su a rtik u lira n i u program sk im d o k um entim a Saveza
kom unista.
Glavni k re a to r ustavne koncepcije i ustavnog tek sta
E dvard K ardelj, u svom govoru politikom aktivu L jubljane
(26. m a rta 1974), kae: ( . . . ) Ustav m nogo ko n k re tn ije nego
do sada precizira ne sam o prava radnika nego i njihove m e
usobne odgovornosti i d u ln o sti, ne sam o u n u ta r osnovne
organizacije udruenog rada nego i izm e u osnovnih organi
zacija udruenog rada i radnih organizacija u siste m u dru
tvene reprodukcije uope. Zato je dobar dio ustavnih od
redaba posveen upravo odnosim a k o ji nastaju u siste m u
proirene reprodukcije i u d ru tv e n o m p laniranju ( . . . )
I dalje:
( . . . ) Ustav predvia i bogatije organizacione oblike u
sam oj organizaciji udruenog rada i u nep o sred n o j razm jeni
rada izm e u m aterijalne proizvod n je i drugih dru tven ih
djelatnosti, ( .. .)
Pored, dakle, dravnog u re e n ja i politikog sistem a u
cjelini, Ustav d e ta ljn ije regulira drutveno-ekonom ske od
nose, koji se u drugim sistem im a d a ju sam o globalno ili
vrlo posredno.
Jugoslavija je zem lja ko ja je u svom p o slijeratn o m raz
vitku im ala najvie ustav n ih p rom jen a. Je d an od u zroka
tako estih ustav n ih p ro m je n a je i u tom e to je sam ouprav
no socijalistiko dru tv o tek na p o etk u svoga fo rm ira n ja
p a jo ni izdaleka n ije ulo u sistem " svoje relativno stab il
ne rep ro d u k cije. P ra k sa je pokazala da su ob jek tiv n e tekoe
i su b jektivni o tp o ri izgradnje sam oupravljam ja m nogo jai
nego to se oekivalo. T endencije i izvori stalnog obnavlja
n ja odnosa dom inacije, u sta rim i novim , otvorenim i p ri
krivenim oblicim a, m nogo su jae nego to je SK J to ika
da predviao. Pouen tim iskustvom , SK J je, s jed n e stran e,
jo d o sljednije definirao do m in a n tn u ulogu radnog ovjeka
u drutveno-ekonom skim odnosim a i drutveno-politikom
sistem u, ali je, s druge stran e, dao i obnovio ja u m o o r
ganiziranim politikim snagam a i in stitu c ija m a politikog
ivota, te p ravnom sistem u, nego ran iji p ro g ram sk i i ustav
ni dokum enti, koji su neto vie rau n ali i na tzv. sam odjelatn o st i politi k u a k c iju radnog ovjeka i g ra an in a koji,
325

m otivirani svojim politikim i m oraln im in teresim a, k reira

j u d rutvene odnose.
Ustav, dakle, sadri vie ak ciju k a c ilju nego to n or
m ira ostvareno stan je. Zato su drutveno-ekonom ski i drutveno-politiki oblici i sad raji u U stavu SFR J (i ustav im a re
pu b lik a i p o k rajin a) istovrem eno i dio stv a rn ih odnosa,
odnosno sistem a i zaetak njegove p ro m jen e. Konano,
sam o u p ra v lja n je kao koncepcija i d o k trin a d rutvenog raz
voja znai, p rije svega, a k c iju ka cilju, a ne apologiju ostva
renog. To je i u skladu s m ark sisti k im o d re en jem p o jm a
kom unizam : K om unizam za nas n ije s t a n j e koje tre b a
da bude uspostavljeno, i d e a l p rem a kom e stv a rn o st tre b a
da se u prav lja. Mi nazivam o kom unizam s t v a r n i p o k r e t
koji u kida sa d an je s ta n je " (K. M arksF. Engels, N jem a ka
ideologija, R ani radovi, N ap rijed ", Zagreb, 1967, str. 381
podvukao D. B.)
Kao i u ran ijim u stav n im pro m je n am a , idejno-politiki
izvor U stava 1974. godine je s u n a jv an iji d o k u m en ti Saveza
kom unista, k ojim a je u tv r e n a teo rija i ideologija izgradnje
sam oupravnog socijalizm a u Jugoslaviji. U stav polazi, p rije
svega, od Program a SK J k oji socijalizam d efin ira kao: d ru
tveno u re e n je zasnovano n a p o d ru tv lje n im sred stv im a
za proizvodnju, u kom e drutvenom proizvodnjom u p rav lja
ju u drueni n e p osredni proizvoai, u kom e se vri rasp o
d jela p rem a prin c ip u svakom e p rem a ra d u " i u kom e se,
pod rukovodstvom rad n ik e klase, k o ja se kao i klasa sa
m a m ijen ja, svi dru tv en i odnosi po step en o o slo b a aju klas
n ih su p ro tn o stii svih e lem enata isk o riav an ja ovjeka od
s tra n e ovjeka".
U novom U stavu SFR J to se jo d e ta ljn ije nego u Pro
gram u, definira, kad se kae: S o c ija listiko dru tven o ure
en je S o c ijalistike F ederativne R ep u b like Jugoslavije tem e
lji se na vlasti radnike klase svih radnih lju d i te na odno
sim a m edu lju d im a kao slobodnim i ravnopravnim proizvo
aim a i stvaraocim a, iji rad slui isklju ivo zadovoljavanju
n jihovih osobnih i zajednikih potreba.
O snovu tih odnosa ini d ru tven o -eko n o m ski poloaj rad
nog ovjeka, k o ji m u osigurava da, radei sred stvim a u dru
tv e n o m vlasnitvu i o d lu ujui neposredno i ravnopravno
s drugim lju dim a u u druenom radu o svim poslovim a dru
tv e n e rep ro d u kcije u u v je tim a i o d nosim a m e u so b n e ovi
326

snosti, odgovornosti i solidarnosti, o stvaruju svoj osobni m a

terijalni i m oralni interes i pravo da se koristi rezultatim a
svog tekueg i m inulog rada, te tekovinam a opeg m aterijalnog
i drutvenog napretka, da na toj osnovi to p o tp u n ije zado
voljava svoje radne i druge stvaralake sposobnosti. (Ustav:
Osnovna naela).
Ustav SFRJ 1974. godine raz ra u je ustav n o novu etap u
razvoja sam oupravljanja.
Na po d ru ju drutveno-ekonom skog sistem a Ustav treb a
da om ogui i osigura dom inantnu poziciju radnike klase u
drutvenoj reprodukciji. Kao glavni in stru m e n t o stvarivanja
te ideje tre b a da poslui fo rm ira n je i oivotvorenje osnovnih
organizacija udruenog rada, koje tre b a da ovladaju cjelo
kupnim dohotkom . Ustav to n o rm ira ovim rijeim a:
0 cjelokupnom dohotku, kao rez u lta tu zajednikog ra
da rad n ik a u osnovnoj organizaciji u druenog rad a i u k u p
nog drutvenog rad a ostvarenim u razliitim oblicim a u d ru
ivanja rad a i sredstava na osnovi d jelovanja zakonitosti
tr ita i na sam oupravnoj osnovi dru tv en o u tv r en ih u v jeta
s tje c an ja d ohotka, radnici o dluuju u osnovnim organizaci
jam a udruenog rad a u skladu sa svojim u stavnim pravim a
i odgovornostim a prem a drugim rad n icim a u u d ruenom ra
du i p rem a drutvenoj zajednici u cjelini.
D ohodak koji zajedniki ostv are udru iv an jem rad a i
sredstava osnovne organizacije udruenog rad a rasp o re u ju
u cjelini m eu sobom prem a svom do p rin o su ostv ariv an ju
tog dohotka, a na osnovi m je rila k o ja u tv rd e sam ouprav
nim sporazum om .
O stvareni dohodak u osnovnoj organizaciji udruenog
rad a m ate rijaln a je osnova prava rad n ik a da od lu u ju o
u vjetim a svojega rad a i raspodjeli d o hotka te da stjeu osob
ni d o h odak (U stav SFR J, l. 17). C itirali sm o lan 17. Usta
va SFR J u cijelosti, je r njegov sadraj izraava b it i tem elj
drutveno-ekonom skih odnosa u SFRJ.
Da bism o bili to au te n ti n iji u tu m a e n ju drutvenoekonomskih odnosa, naveem o m isli iz citiran o g govora
E. K ard elja u L jubljani. On kae da ovim sistem om ( . . . )
postavljam o vre prepreke dosadanjim tehnokratsko-m on o p o listikim i slinim c entrim a raspolaganja sred stvim a
akum ulacije ( . . . ) i besko m p ro m isn i je nego do sada osigu
ravam o da radnici u o snovnim organizacijam a u d ru ten o g
327

rada postan u o d luujui fa k to r u raspolaganju cje lo k u p n im

d o h o tko m udruenog rada ( . . . )
( . . . ) D rugim rijeim a, po novom Ustavu otu iva n je do
h o tka od radnika i oticanje tog d o h o tka u razne centre ko ji
m ono polis ti k i raspolau sred stvim a d ru tven e reprodukci
je to je u po slje d n je v rije m e pojava koja u naem dru
tv u izaziva velike brige, u p rincipu je zabranjeno, a u p rak
si prilino oteano, tako da e se ta kve pojave, u k o liko do
n jih bude uope dolazilo, po ja vljiva ti kao izrazita d eform a
cija, a ne kao d ru tv e n o priznata injenica, to je u stvari
danas ( . . . )
U sklaivanje drutveno-politiko g siste m a s dom in an t
nim poloajem rad n ik a u drutveno-ekonom skim o d nosim a
U stav je izvrio tak o to je u svojim n aelim a i odg o v araju
im no rm a m a izgradio jed in stv en delegatski sistem , kojem je
cilj da u k id a otu en e c e n tre politik e m oi, je r, rad n i ovjek
n e m oe im ati do m in an tn i poloaj u d ru tv u ako su istodob
no od njega otu en e fu n k cije politike m oi. Delegatski sisistem je snana obrana od p ritisa k a da se u naem politi
k o m sis te m u n a m e tn u m e to d i buroaskog pa rla m en ta rizm a
( . . . ) (E. K ardelj: c itira n i govor).
K ao to sm o rekli, na osnovi isk u stav a p o slje d n je dece
n ije d rutvenog razvoja Jugoslavije, rukov o d stv o SK J je
dolo do z akljuka da ojaa z a titn u fu n k ciju drave u ob
lastim a u k ojim a je ona nuna. U lanu 129. U stava SFR J
u tv r u je se da za titu sam oupravn ih prava ( . . . ) o stva ru ju
s k u p tin e drutveno-politikih zajednica te n jim a odgovorni
organi, sudovi, u stavni sudovi, ja vn i tuilac i d ru tven i pravobranilac sam oupravljanja. N ain i u v jeti te zatite dati
su u lanu 130. U stava, kojeg em o zbog njegove dalekosenosti integralno citirati:
A ko se u organizaciji udruen o g rada ili d rugoj sam o
upravnoj organizaciji, odnosno zajednici b itno p o rem ete
sam oupravni odnosi ili tee o te te d ru tv e n i in teresi ili ako
organizacija, odnosno zajednica ne izvrava za ko n o m u tvr
ene obaveze, sk u p tin a drutveno -p o litike zajednice, pod
u v je tim a i po p o stu p k u k o ji su u tvr e n i zakonom , ima
pravo da raspusti radniki savjet, o dnosno drugi odgovara
ju i organ upravljanja organizacije u druenog rada i da
raspie izbore za lanove tog organa te da u organizacijam a
udruenog rada i d rugim sa m oup ra vn im organizacijam a i
328

zajednicam a raspusti izvrne organe i sm jen i s dunosti poslovodne organe i radnike na rukovodeim radnim m jesti
ma, da im enuje privrem ene organe sa zakonom utvrenim
pravim a i dunostim a, da privrem eno ogranii ostvarivanje
odreenih sam oupravnih prava radnih lju d i i organa samo
upravljanja te da poduzm e druge zakonom utvrene mjere.
S ku p tin a drutveno-politike zajednice moe, u skladu
sa zakonom , obustaviti od izvrenja odluke, druge akte i
radnje kojim a se povreuju sam oupravna prava radnih lju
di i drutveno vlasnitvo. Ako sk up tin a obustavi od izvre
nja takve a kte ili radnje, duna je p o k ren u ti po stu p a k pred
nadlenim sudom .
Ovako iroka ovlaenja dravnih organa u odnosu na
sam oupravne organe znaajna su novina u odnosu na ustav
ni sistem iz 1963. godine i d a ju m ogunost iroke i este
p rim je n e intervencije, to e, naravno, zavisiti od ukupnog
s ta n ja u buduem drutvenom razvoju.
Novi Ustav SFRJ je uglavnom p renio sve norm e ustav
nih am andm ana kojim a je 1971. izvrena u stav n a reform a
federacije. Poto sm o federativno u re e n je o bradili u po
glavlju o Ustavnoj reform i federacije, ovdje emo c itirati
ire izvode iz govora J. B. T ita i E. K ard elja o iskustvim a
funk cio n ira n ja pom enute reform e.
Podnosei ekspoze na opem Sab o ru federacije 23. apri
la 1973. godine o novom U stavu, P re d sje d n ik Republike Jo
sip Broz Tito je istakao:
N ije sluajno to sm o, u izgradnji novog sistem a, krenu
li najprije od Federacije. Za stabiln o st nae vienacionalne
zajednice bilo je od presudnog znaaja da se u kine stari
centralistiki nain prelijevanja dohotka, to je, pored os
talog, izazivalo porem eaje u odnosim a m eu narodim a i
n arodnostim a nae zajednice. Ono to je u tom pogledu ui
njeno u prvoj fazi ustavnih prom jena, m islim da m oem o
danas ocijeniti veom a pozitivno. Uinjeni su, kao to sam
to ve istakao, kru p n i zahvati u p ro d u b ljiva n ju ravnoprav
nosti naroda i narodnosti, a u vezi s tim ojaana je sam o
stalnost republika i pokrajina i njihova odgovornost za
sopstveni razvoj i razvoj zajednice u cjelini ( . . . )
( . . . ) I n stitu c ija m eurepubliko g sporazum ijevanja i do
govaranja pokazala se kao vrlo uspjean nain odluivanja
k o ji odgovara sam oupravnoj vienacionalnoj zajednici. T im
329

p u tem ve se rjeavaju m noga znaajna pitanja, u k lju u ju

i i neka koja su dugo vrem ena optereivala ek o n o m sk e od
nose i po liti k u situaciju u naem d ru tvu . S m a tra m da je
u svem u tom e vanu ulogu odigralo novo u stro jstv o organa
Federacije, pri em u je doprinos P red sjed n itva SFRJ bio
znaajan. To se ogleda u u sp je n o m izvravanju njegovih
ustavnih fu n kc ija , naroito u usaglaavanju stavova republi
ka i pokrajina o n ajvanijim politi k im i e k o n o m sk im pi
tanjim a. Znaajan doprinos P redsjed n itva bio je u razm a
tranju i rjeavanju pitanja bezbjed n o sti, narodne odbrane i
spoljne politike. Zato je ovih dana u svim rep ublikam a i
pokrajinam a, pozitivno o cijen jen d osadanji rad Predsjed
nitva SFRJ koje se ve afirm iralo kao najvii ko le k tiv n i
organ drave ( . . . )
( .. .) M oem o da kaem o da je p rvo m fa zo m ustavnih
prom jena ojaana stabilnost i vrstina nae zajednice, i da
sm o zadovoljni novostvorenim odnosim a u Federaciji. T im e
su ujedno dem antovane pekulacije raznih n eprijatelja u
zem lji i inozem stvu. Poznato je da su b iro kra tske i unitari
sti k e snage nastojale da prikau am andm ane kao rezultat
nacionalistikog p ritiska i da e njihova prim jen a dovesti
do slabljenja, pa ak i rasparavanja jugoslavenske zajedni
ce. Na drugoj strani, nacionalisti su potkopavali sam ouprav
nu su tinu am andm ana, o ekujui da e se tim e stv o riti pro
sto r za njihove am bicije. Te snage su poraene i injenica
je da se ak ni one ne u s u u ju da javno osporavaju to
to je postignuto.
E. K ardelj u pom enutom govoru o novom U stavu kae:
( . . . ) P ostavljajui vre drutven o -eko n o m ske osnove
sam oupravljanja a naroito sam oupravnog sistem a d ru tve
ne reprodukcije, novi Ustav je bitno obogatio i realnu su ti
nu nacionalnog suvereniteta i ravnopravnosti. To je bio dru
gi glavni cilj ustavnih prom jena ( . . . )
( . . . ) Jer uvodei princip da nika kve otu en e tehnokratsko-m onopolistike str u k tu re i n ika kvi birokratsko-centralis ti k i e k o n o m sk i centri ne m ogu raspolagati d ru tven o m
a k u m ulacijom i b iti jedini nosilac procesa proirene repro
d ukcije, nego da to m ogu biti sam o osnovne organizacije
udruenog rada u odgovarajuim m e u so b n im drutveno-ekonom skim odnosim a, novi Ustav je eko n o m ski, a ne sam o
p olitiki, zajam io sva ko m narodu njegovo p u n o sam ouprav
330

ljanje, tj. njegovo p otpuno i slobodno raspolaganje uslovi

ma, sredstvim a i rezultatim a svoga rada, a tim e i sredstvi
ma koja su n u ln a u razvoju njegove socijalne i ku lturne
nadgradnje ( . . . )
( . . . ) S v im ovim je Ustav istovrem eno u kin u o ekonom
sku podlogu birokratskog centralizm a u federaciji, osim
u koliko se takve deform acije stih ijs k i obnavljaju regulativnim fu n kc ija m a federacije na pod ru ju privrede. N o i tu
m ogunost Ustav na najbolji nain je ograniio, jer je za
branio form irati je bilo kakvih dravno-sopstvenikih pri
vrednih fondova u federaciji. To, dodue, ne znai da u fede
raciji ne m ogu p o sto ja ti n ika kvi fondovi. N aprotiv, uvjeren
sam da zajedniki interes naroda i narodnosti Jugoslavije
zahtjeva i odreene zajednike fondove republika i pokra
jina. Ali ti fondovi ne m ogu biti n a m e tn u ti odozgo, tj. na
osnovi p olitike m oi organa federacije, nego se m oraju
zasnivati na sporazum im a izm eu republika i pokrajina,
odnosno njihovih sam oupravnih organizacija ( . . . )
( .. .) Takvom siste m u Federacije sada je prilagoena
i s tru k tu ra i uloga i nadlenost oba vijea Savezne sk u p ti
ne, kao i poloaj Izvrnog vijea i Savezne uprave u odnosu
prem a oba vijea.

D ESETI KONGRES SKJ

N akon to su u o trim konfro n tacijam a od 1971. do
1974. godine razraeni p o litika i okviri daljeg drutvenog
razvoja, u B eogradu je od 27. do 30. m aja 1974. o d ran X
kongres SK J a p rije njega u m a rtu i ap rilu iste godine o d r
ani su kongresi Saveza kom unista rep u b lik a i konferencije
Saveza ko m u n ista po k rajin a. Svi ti skupovi su donijeli od
luke na polaznoj osnovi 21. sjednice P red sjed n itv a od 1. i
2. decem bra 1971. i na tem elju Platform e za p rim en u stavo
va i odluka X kongresa SK J, koja je 1973. godine donese
na kao idejno-politiki d o k um enat za p rip re m u kako savez
nog tako i rep ublikih kongresa. N aravno, kongresi su u
gotovo svem u polazili i od n a c rta novih u stava, k o ji su ta
koer donoeni u fazi p retk o n g resn ih prip rem a.
K ongres je usvojio i izm jene i d opune S ta tu ta SK J.
331

K ongres je izabrao, odnosno p o tv rd io izbor CKSK

Jugoslavije i d rugih organa SK Jugoslavije, koji su bili iza
b ran i na republikim kongresim a. K ongresi su posvetili ve
liku p an ju idejno-politikoj analizi do g a aja izm eu IX i
X kongresa, n aro ito u izvjetajim a c e n tra ln ih k o m iteta p ri
p rem lje n ih za kongrese.
U izvjetaju za X kongres SK J, o o pim p olitik im k a ra k
teristik am a drutvenog razvoja u p ro te k lih p e t godina
(1969 1974) kae se:
To je bio period in tenzivnih id ejn ih i p o litikih previ
ranja u d ru tvu , novih revolucionarnih inicijativa S K J i
njegovog d ire k tn ije g sueljavanja sa sv im o tp o rim a njego
v om po liti k o m kursu. Ta previranja, p ro b lem i i o tp o ri sa
k o jim a se S K suoavao u p ro te k lih 5 godina bili su jed
n im delom uslovljeni tim e to se na d o stig n u to m step en u
razvoja nae ze m lje dosta snano p repliu e lem en ti socija
listikog sam oupravnog d ru tv a sa ostacim a eta tizm a i na
raslim utic a jem tehnokratizm a, ele m en ti razvijenije p rivre
de i jo neprevaziene tradicionalne ek o n o m sk e i socijalne
s tr u k tu re (jo je visok udeo poljoprivrednog u u k u p n o m
s tanovnitvu; naglaene regionalne ra zlike u p rivred n o j raz
vijenosti: pro b lem i prelaska sa e ksten zivn o g na in te n zivn iji
nain privreivanja; zaotrena p ita n ja zapoljavanja itd.)
( . . . ) U neposrednoj vezi sa ra zvo jem p ro izvodnih odno
sa i kao sastavni deo reform isanja so cija listiko g sam ouprav
nog p o litikog siste m a izvrene su takve p ro m en e u karak
teru federacije i u odnosu u n jo j ko ji o b ezb e u ju proiriva
n je osnove i p ostizanje novog k va liteta ravnopravnosti re
pu b lika i p o krajina i jaanje njih o ve neposredne odgovor
n o sti i za so p stven i so c ijalistiki razvoj, a i za razvoj jugo
slovenske zajednice kao celine. P rodubljen je i obogaen sa
draj a u to n o m n o sti i poveana uloga i odgovornost po kra
jin a ( . . . )
( . . . ) U tirui p u t ostvarivanju o d lunijeg uticaja radni
ke klase na s iste m proirenja rep ro d u kcije i na po litiko
odluivanje, po liti k i k u rs S K J suoio se sa ilavim otpori
m a snaga ije su pozicije n jim e bile ugroene. Te snage su
crple sv o ju m o iz dravno-sopstvenikih i tehnokratsko-upravljakog monopola, iz elem enta kapital-odnosa, iz sitnosop stv e n i k ih stihija; one su zasnivale svo ju egzistenciju na
d ezintegraciji i privatizaciji dru tv e n e svojine, privilegijam a
332

i iiv o tu na raun tueg raa. Id ejn o -p o litiik i izrazi njiho

vog otpora k ursu S K J jesu nacionalizam , liberalizam i dru
gi oblici teh n o k ra tsk e ideologije, m alograantina, pseudoleva demagogija i p o k u a ji obnavljanja birokratsko-dogm atskih tendencija. U isto vrem e one su atakovale i na sam
Savez kom unista, na njegovu ulogu idejno-politikog pred
vodnika radnike klase i radnih ljudi.
Na K ongresu je naglaena uloga SK u razvoju samo*
upravnog d ru tv a i dunost k o m u n ista da svuda b u d u ak
tivisti sam oupravnog socijalizm a. N aglaena je p o tre b a za
brzim razvojem proizvodnih snaga i stv aran jem zajednike
osnove m ate rijaln o g razvoja, zatim n a sta v lja n je b o rb e p ro
tiv neop rav d an ih so cijaln ih razlika.

K ongres je donio slijedee rezolucije:

B o rb a za d a lju izg ra d n ju socijalistik o g s a m o u p rav ljan ja
i zadaci SK J;
Zadaci u idejnom , organizacionom i k adrovskom ja a n ju
SK J;
A ktuelni idejno-politiki zadaci SK J u o stv a riv a n ju Usta
va SFRJ;
Zadaci Saveza k o m u n ista Jugo slav ije u openarodnoj
obrani, b ezb jed n o sti i d rutveno j sam ozatiti;
N eposredni zadaci SK J u o stv a riv a n ju p o litik e ekonom
ske stabilizacije;
S ocijalistiko sa m oupravno o rg an iz ira n je i razvoj p o ljo
priv re d e i zadaci SKJ;
Zadaci SK J u socijalnoj politici;
Zadaci SK J u o b lasti zaposleno sti i zapoljavanja;
Zadaci SK J u razvoju drutven o -ek o n o m sk ih o dnosa u
ob lasti sta n o v a n ja i u stam ben o j politici;
Zadaci SK J u so c ijalistikom sam o u p rav n o m p reo b raaju
odgoja i obrazovanja;
Zadaci SK J u oblasti k u ltu re ;
Zadaci SK J u razvoju nauke;
Savez k o m u n ista Jugoslavije u b o rb i za m ir, rav n o p rav n u
m e u n a ro d n u su ra d n ju i socijalizam ;
R ezolucija o B liskom isto k u ;
333

R ezolucija o V ijetnam u, K am bodi i Laosu;

R ezolucija o ileu;
R ezolucija o oslobodilakim pok retim a;
R ezolucija povodom terito rija ln ih p rete n z ija p rem a SFR J,
izraenih u no tam a talija n sk e vlade.
Snaan naglasak na D esetom k o n g resu SK J d a t je p ita
n jim a socijalizm a kao svetskog pro ce sa i politici n esv rsta
vanja. Princip nezavisnosti, ravnop rav n o sti, uzajam n o g po
to v a n ja interesa, n em ean ja, odg ovornosti p re d svojom
rad n ik o m klasom i naro d o m potv r en i su i n a ovom kon
gresu kao tem e ljn i p rin c ip i o d nosa izm e u so cijalistik ih
p o k re ta i sistem a.
O bim nost i inte n z ite t m e u n a ro d n e sa ra d n je SK J i
dru g ih n aih drutveno-politikih o rg an izacija u slovljeni su
u pravo prin c ip im a na k o jim a je ta sa ra d n ja zasnovana i
m otivim a k ojim a je insp irisan a; ali, isto tak o , u velikoj meri i rastu im in te reso v a n jem u sv etu za sam o u p rav n i soci
jalisti k i razvoj Jugoslavije, za n je n nezavisan m e u n a ro d
ni poloaj i n e sv rstan u sp o ljn u p o litik u . V eom a p lo d n u i
razn o v rsn u s a ra d n ju i k o n tak te (p o litik e i stu d ijs k e delega
cije, drugi vidovi razm ene m ilje n ja ) SK J im a sa vie od
sto k o m unistikih, so cijalistikih, so c ija ld e m o k ra tsk ih , nacionalno-oslobodilakih i d ru g ih p ro g resiv n ih p o k re ta u
svetu: s k o m u n istik im p a rtija m a so cija listik ih i d ru g ih
zem alja; sa S o c ija ld em o k ratsk o m p a rtijo m N em ake, soci
jalisti k im p a rtija m a F rancuske, Ita lije , Belgije, D anske,
L a b uristikom p a rtijo m V elike B rita n ije , sa so cijalistik im
p a rtija m a Skandinavije; s p o litikim p o k retim a niza nesvr
sta n ih zem alja (ASU E gipta, FLN Alira, S u d a n sk a socija
listika u n ija , U jed in jen a n acionaln a p a rtija nezavisnosti
Z am bije, P a rtija o slo boenja i nezav isn o sti M aroka, m nogi
oslobodilaki p o k reti Azije i A frike i d r.). R elativno je m alo
so c ijalistikih p o k re ta u svetu s k o jim a SK J, n e zbog svoje
ne sp re m n o sti za to, ne s a ra u je (n a p rim e r, K P K ine, Al
b a n sk a p a rtija ra d a ).
Izraz irin e i inte n z ite ta b ila te ra ln e m e u n a ro d n e sa
ra d n je SK J kao osnovnog vida m e u n a ro d n e s a ra d n je
SK J p red sta v lja la je, izm eu ostalog, i in jen ica da su
D esetom ko ngresu SK J (m aja 1974) p risu stv o v ali p red sta v
nici 95 p a rtija i p o k re ta iz 70 z em alja: 42 k o m u n istik e
334

p a rtije , 22 socijalistike i socijald em o k ratsk e p a rtije , 20

nacionalno-dem okratskih p o k reta na vlasti i 11 nacionalnooslobodilakih p o k reta iz zem alja koje se b o re za sopstvenu
nezavisnost.
O dluno odbacivi izvesna k o leb an ja k o ja su se i u
pogledu politike n e svrstavanja javila u okviru SK J poetkom
sedam desetih godina, D eseti kongres je p o tvrdio ocenu da
je celovit izraz internacionalistik e pozicije socijalistike
Jugoslavije u drutveno-politikim p rocesim a naeg vrem e
n a sadran u njenom o p red e lje n ju za p o litik u nesvrstava
n ja. U politici n e svrstavanja interesi rad n ik e klase, na
roda i naro d n o sti Jugoslavije proim aju se s isto rijsk im in
teresim a radnike klase, n a ro d a i u o p te progresivnih sna
ga savrem enog sveta. O tuda je su tin a po litik e nesvrstava
n ja in ternacionalistika, a n jen a p rim e n a univerzalna,
tj. p o d jednako relev an tn a za sve geografske regione i sve
sfere m e u n a ro d n ih odnosa socijalistik e Jugoslavije. Ona
je izraz klasne su tin e socijalistik e revolucije u Jugosla
viji, sam oupravne i federativne p riro d e drutveno-politikog
sistem a i nezavisnog m eunarodn o g poloaja Jugoslavije.
Ali, istovrem eno, ona je i inilac u n u tra n je g jed in stv a
sam oupravne, vienacionalne Jugoslavije.

Problerrri usklaivanja
ciljeva dugoronog dru
tvenog 1 ekonomskog
razvoja Jugoslavije

P oetkom 1970-ih godina p ristu p ilo

se, prvi p ut, izradi zajednike poli
tike dugoronog razvoja Jugoslavije
do 1985. godine. Do tad a Jugosla
vija nije im ala k oncepciju dugo
ronog razvoja, ve sam o sre d n jo

rone godinje planove.

R ukovodstva Saveza k o m u n ista n a svim nivoim a, drav
ni organi i naune in stitu c ije uloili su veliku en erg iju da
se a rtik u lira ju i usklade in teresi o rg an izacija u d ruenog
rada, kom una, regija, te rep u b lik a i p o k ra jin a u njihovom
drutvenom i ekonom skom razvoju.
R azrada Osnova z a jednike p o litik e dugoronog raz
v o ja" poela je 1969. godine. Oekivalo se da se za 23 go
dine izradi koncepcija dugoronog razvoja. Politiko ru k o
vodstvo SK J nekoliko p u ta je odreivalo i odlagalo rokove
zav re tk a ove akcije. T rebalo je para le ln o s izradom pome335

n u te k oncepcije izra d iti i sistem p la n ira n ja k o ji b i bio p ri

m je re n d ru tv e n o m sam o u p ra v lja n ju . I p o red velikih na
po ra, sve do p o etk a 1975. godine n ije se u sp je la izrad iti i
fo rm a ln o usv o jiti koncepcija dugoronog razv o ja n iti stvo
riti sistem p la n ira n ja na osnovam a p rin c ip a novog U stava.
T reb a p riz n a ti da je izrada O snova z ajed n ik e po litik e"
i siste m a p la n ira n ja veom a teak p o d u h v at. U raz d o b lju do
1971/72. godine je d n a od glavnih p re p re k a to m p o d u h v atu
dolazila je od nesuglasica i k o n flik a ta m e u rep u b lik am a
i p o k rajin am a . N aim e, p o red isto v je tn ih , one im a ju i raz
liite interese, ije u saglaavanje n ije uv ijek lako. Poslije
21. sjednice P re d sje d n itv a SK J ovaj vid tek o a je gotovo
savladan, ali ne p otpuno.
D rugi vid tekoa lei u p riro d i p riv red n o g sistem a. Or
ganizacije u d ruenog rad a , kao glavni a k te ri p lan iran ja , p re
m a d o k trin i sa m o u p ra v lja n ja ive od svoga d o h o tk a koji
stiu b o rb o m na tr itu , to znai d a u sag laav an je in te resa
m eu n jim a, u obliku dogovora o z ajed n ik im ciljevim a
p re d s ta v lja dug i sloen proces. U p riv re d n o j s tru k tu ri Ju
goslavije stvorili su se jak i ekono m sk i i fin an cijsk i c en tri,
i onim n a jja im , p la n ira n je kao dogovor rav n o p rav n ih n ije
u in te resu . Jai vie tee m onopolu i d ik ta tu , nego dogovo
ru. Poslije p olitike b o rb e p ro tiv o tu en ih c e n ta ra taj vid
o tp o ra je sm a n je n ali n ije do k ra ja slom ljen.
T rei pro b le m je u tom e da p la n ira n je p rim je rn o sam o
u p ra v lja n ju ne m oe b iti d ik ta t ni drave ni fin an cijsk ih
c e n ta ra, ve ono, kako je ponovljen o n a X sjed n ici P red
sje d n itv a CK SKJ, 22. a p rila 1975, m o ra b iti ra d n i dogovor
org anizacija u d ruenog rada.
U pogledu p la n ira n ja dugoronog d ru tv en o g razv o ja
javile su se ten d e n c ije koje je ruk o v o d stv o SKJ odbilo:
Javila se id eja da se jugoslav en sk i proizvoai o bje
dine po p riv re d n im gran a m a i g ru p ac ija m a ne sam o u ek o
nom skom ve i u politikom org an iz ira n ju . Te bi g ru p acije
donosile svoje planove i zajedniki plan. Ova id eja je odbi
je n a s obrazloenjem da je to novi o b lik p reru e n o g u n ita
rizm a, sa radniko-klasnom m askom .
U obliku p ritis k a n a slje a jav ila se sn an a ten d e n c ija
da se p riv re d n im s u b je k tim a (pod u zeim a, b an k am a, trg o
vini itd .) d o p u sti p u n a a u to n o m ija u p la n ira n ju , a d a se d r
336

avi, naravno, saveznoj, p rep u sti pun o pravo reprezanta

zajednikih interesa, tj. da sam o ona p lan ira drutveni raz
voj, borei se p rotiv negativnih efek ata trinog ponaanja
poduzea, i
tre a ten d e n c ija koja se u opoj konstelaciji oivlja
v an ja c entralistikog dogm atizm a pojavila da n am etne sta
ri biro k ratsk o -cen tralistik i m etod p lan iran ja.
Poetkom 1975. godine rukovodstvo SKJ zauzelo je stano
vite da se, osloncem na viegodinje nap o re i rezultate iz
rad e zajednike politike drutvenog razvoja Jugoslavije",
to p rije dovri izra d a plana n a taj nain to e se u b rzati
proces dogovora organizacija udruenog rad a po republika
m a, a zatim usaglasiti ciljeve m eu n jim a na razini federa
cije, p o tu ju i tako oba glavna prin cip a i interesa: klasni i
nacionalni.
U z a kljuku nuno je rei: ro b n a proizvodnja, naravno,
ja k o usloava p lan iran je na tzv. m ak ro (nacionalnom ) ni
vou, ali ro b n a proizvodnja se ne m oe jed nostavno ukinuti,
j e r bi to m oglo odvesti priv re d u u dravno-vlasniki m ono
pol i u tem e lju ugroziti sam oupravi jan je. I drugo: i viena
cionalni sastav zem lje tak o e r oteava proces p lan iran ja.
Ali n e p otovanje nacionalnih in te resa vodi velikodravnom
hegem onizm u i nesagledivim posljedicam a, naro ito u du
goronom pogledu.

Zavravajui pregled politike b o rbe, k o ja se vodila u

v rem enu od 21. sjednice P re dsjednitv a SK J 1971. godine do
p ro g laen ja U stava i X kongresa SK J 1974. godine, moglo bi
se z a kljuiti ovim rijeim a: rukovodstvo SK J stavilo je Par
tiji zad ata k da na ovoj etapi drutv en o g razvoja teite b or
be im a na su z b ija n ju ten d e n c ija n a s ta ja n ja kapital-odnosa,
je r se ta tzv. desna o p asnost pokazala opasnijom . Istovre
m eno ono je s k re ta lo p an ju i na o p asn o st da se ne bi u
toj b orbi nam etn u li nepoeljni i nepozvani saveznici, koji
tee obnovi siste m a dravnog socijalizm a n eostaljm istikog
tipa.
22

337

Ova stra te g ija b o rb e, k o ja je ve p o sta la trad icio n aln a

za Savez k o m u n ista Jugoslavije im ala b i se o stv ariv ati reali
zacijom slijedeih glavnih ciljeva:
1. O vladavanjem , od stra n e rad n ik a , o tu en im c en trim a
ekonom ske i fin an cijsk e m oi, k o ja je n a sta ja la p renosom
dravnog k a p ita la u ru k e i n a relativ n o slobodno rasp o la
g anje v rh u k a m a ban ak a, veletrgovine i razn ih in stitu cija,
koje su se ispovezivale s nosiocim a politike otu en e moi.
N ain ovog ovladavanja d a t je n o rm am a U stava. S u tin a je
u tom e da radnici iz osnovnih org an izacija udruenog rad a
iz m ate rijaln e proizvodnje p o sta n u vlasnici" cijelog vika
rada.
2. N aslijeeni p red stav n ik i sistem , zam ijen iti delegat
skim sistem om , po kom e sve d rutv en e organizacije b ira ju
uv ije k sm jenjive i n jim a odgovorne delegacije. I ovaj sistem
je raz ra e n u Ustavu.
3. O bnoviti dru tv en u m o fo ru m a i org an izacija Saveza
k o m u n ista, kao pretp o sta v k e izvoenja p rek re tn ic e u d ru
tvenom razvoju.
4. Slom iti divergentne tendencije, velikodravni c en tra
lizam , sep aratizam i nacionalizam , rep u b lik i etatizam i ob
noviti odnose p o v jere n ja m eu re p u b lik am a i p o k rajin am a
n a bazi pune ravnopravnosti.
5. Suziti regulativnu m o drave i stih ijn o st ro b n e p ro
izvodnje m etodom drutvenog dog o v aran ja i sporazum ijeva
n ja m eu organizacijam a udrueno g rad a, isk lju u ju i tak o
to vie ulogu n a slijeenih a rb ita ra i p o sred n ik a kako u
obliku dravnih o rg an a tak o i u o b lik u stih ijn o g trinog
povezivanja.
6 . R adikalno ograniiti ulogu drav n ih i slinih o rg an a u
u p rav lja n ju d ru tv e n im slubam a, povezujui n ep o sred n o
bazu i n a d g ra d n ju u obliku tzv. slobodne razm jen e ra d a iz
m eu rad n ih lju d i iz m ate rijaln e pro izv o d n je i rad n ih lju d i
iz p o d ru ja p ro sv je te , k u ltu re , nau k e, z d rav stv a i d ru g ih
djela tn o sti.

7. Suzbiti proces klasnog raslo ja v a n ja d ru tv a b o rb o m

pro tiv svih oblika privilegija i d o sljed n o m p rim je n o m p rin
cipa rasp o d je le p re m a rad u .
338

8.
Suzbiti p ro d o r graansk e ideologije razv ijan jem m ark
sistikog pogleda na svijet u itavom d ru tv u a posebno u
obrazovanju.
Pra k ti n a realizacija ovakvog p ro g ram a nailazi n a velike
tekoe ne sam o su b jektivne p riro d e ve i o b jek tiv n ih p re
preka, koje n a s ta ju iz p riro d e dru tv e n ih odnosa i bia d ru
tva. E lab o racija ovih tekoa izlazi iz ok v ira ovog rada.

SADRAJ

Pero Moraa:
Strana
UVOD
.....................................................................................
5
1. Nastanak i razvitak m eunarodnog radnikog po
5
kreta do prvog svjetskog r a t a ..........................
2. Razvoj kapitalizma i obrazovanje radnike klase
u jugoslovenskim z e m l j a m a .................................
7
3. Prve radnike organizacije, stvaranje i djelatnost
socijaldem okratskih p a r t i j a ................................
9
I.

STVARANJE KOMUNISTIKE PARTIJE JUGOSLA

VIJE I NJENA AKTIVNOST U LEGALNOM PERI
ODU (1919 AVGUST 1 9 2 1 ) ................................
13
1. Ujedinjenje jugoslovenskog radnikog pokreta
.
13
Drutvene i politike prilike u Jugoslaviji na kraju
prvog svjetskog r a t a .............................................
13
Kongres u j e d i n j e n j a .............................................
15
2. Partija u periodu poleta revolucionarnog pokreta
(april 19191 9 2 0 ) ....................................................
18
Revolucionarne akcije i jaanje organizacija rad
nikog pokreta
...............................................................
18
Drugi kongres P a r t i j e .......................................
21
Uee KPJ u izborima 1 obraun sa centrumaima
23
3. Ofanziva buroazije protiv radnikog pokreta i za
brana Komunistike p artije Jugoslavije (decembar
1920avgust 1921)
KPJ pod udarcim a O b z n a n e .........................
24
Zakon o zatiti drave i prelaz KPJ u ilegalnost
26
341

Strana
II.

KPJ U PERIODU LA2NOG PARLAMENTARIZMA

(19211 9 2 8 ) ........................................................................
29
1. Stvaranje i aktivnost ilegalne p a rtije u periodu
19211923
29
Osnovne ekonomske i drutveno-politike karakte
ristike Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
. .
29
Prvi koraci u stvaranju ilegalne partije i u njenoj
politikoj a k t i v n o s t i ....................................................
31
Idejni sukobi i poetak frakcijskih borbi u KPJ
33
2. Proces idejnog sazrijevanja KPJ i frakcijske borbe
u njenim v r h o v i m a .....................................................
38
Trea zemaljska konferencija KPJ
. . . .
38
Zaotravanje frakcijske borbe i unutranja kriza
P a r t i j e ...............................................................................
40
3. Otpor frakcijam a i IV kongres Partije
. . .
44
Osma konferencija partijske organizacije Zagreba
i Otvoreno pismo K o m i n t e r n e .................................
44
etvrti kongres KPJ
^
.
46

III. KPJ U PERIODU ESTOJANUARSKE DIKTATURE

(19291 9 3 4 ) ........................................................................
1. KPJ pod udarcim a diktature (19291932)
* .
Uvoenje diktature i otpor KPJ
. . . .
Kriza diktature i poeci obnavljanja Partije . .
2. Obnavljanje KPJ i IV zem aljska konferencija
(19331934)
Posljedice ekonomske krize. Oivljavanje poiltike
aktivnosti Partije i njeno obnavljanje . . . .
etvrta zemaljska konferencija KPJ
. . . .
IV. KPJ U PERIODU POLETA REVOLUCIONARNOG PO
KRETA (19351937)
1. Nova politika linija KPJ i proces stvaranja narod
nog fronta
..................................................................
Promjene u m eunarodnim odnosima i u unutra
njem razvitku u J u g o s l a v i j i .................................
Front narodne s l o b o d e ..............................................
Organizaciono stanje u Partiji i odluka o prelasku
.....................................................
CKKPJ u zemlju

342

49
49
49
52
56
56
61
62
62
62
63
69

2.

V.

Strana
Prve m jere za konsolidaciju KPJ i proirenje njene
politike aktivnosti. Titova borba za Partiju . .
71
Titov rad na konsolidaciji P a r t i j e ..........................
71
Razvitak i aktivnost narodnog fronta 1937. godine
72
75
Titova borba za P a r t i j u .............................................

KPJ U BORBI ZA DEMOKRATIZACIJU I ODBRANU

NEZAVISNOSTI JUGOSLAVIJE (19381941)
. .
1. Konsolidacija KPJ i pokret za odbranu zemlje uoi
izbijanja drugog svjetskog r a t a ..........................
Form iranje rukovodstva KPJ u zemlji i rad na
unutranjem jaanju P a r t i j e ................................
Meunarodna i unutranja situacija 1938. godine i
pokret Braniemo z e m l j u " .......................................
2. KPJ i revolucionarno-demokratski pokret u Jugo
slaviji za vrijeme izbijanja drugog svjetskog rata .
Poetak drugog svjetskog rata. Akcije KPJ pod
parolom Za hljeb, m ir i slobodu!"

.
Peta zemaljska konferencija K P J ..........................
3. KPJ uoi faistike agresije na Jugoslaviju i u
aprilskom ratu (novembar 1940 april 1941) .
.
Uspon revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji .
.
N arodni pokret od 27. m arta 1941. godine
.
KPJ u aprilskom r a t u ..............................................

77
77
77
81
84
84
87
89
89
91
93

VI. KPJ U PERIODU OSLOBODILAKOG RATA I REVO

96
LUCIJE (APRIL 1941 MAJ 1 9 4 5 ) ..........................
1. Pripreme za ustanak (apriljun 1941)
. . .
96
Situacija u Jugoslaviji poslije aprilskog rata . .
96
Politika KPJ pod okupacijom i priprem anje ustanka
100
2. KPJ u pokretanju i razvijanju ustanka 1941. godine
104
Poetak ustanka i razvoj vojnih djejstava
. .
104
KPJ u borbi za iroki oslobodilaki front i za b rat
stvo naroda J u g o s l a v i j e ..................................................... 110
Prvi organi narodne vlasti i stavovi KPJ u pitanju
stvaranja i izgradnje narodnooslobodilakih odbora
122
Rad Partije na izgraivanju oruanih snaga ustanka
125
Organizaciono pitanje Partije i idejno-politiki pro
blemi u u s t a n k u ...................................................................127
343

Strana
3. KPJ u borbi za uvrenje i proirenje uspjeha
narodnooslobodilakog pokreta (1942. godina) . .
130
Razvitak na jugoslovenskom ratitu 1942.godine
130
Rad KPJ na jaanju oruanih snaga u s t a n k a i Na*
rodnooslobodilakog f r o n t a .................................... 133
Rad KPJ na izgraivanju i uvrivanju narodno
oslobodilakih o d b o r a ...........................................138
Prvo zasjedanje Antifaistikog vijea narodnog
osloboenja J u g o s l a v i j e ...........................................140
KPJ i problemi m eunarodne afirm acije narodno
oslobodilakog p o k r e t a ...........................................142
4. KPJ u periodu odluujuih vojnih i politikih po
bjeda narodnooslobodilakog pokreta (1943.godina)
145
Pobjede antifaistike koalicije i jugoslovensko ra
tite 1943. g o d i n e ........................................................145
KPJ u borbi za uvrenje i razvijanje tekovina
narodnooslobodilakog p o k r e t a ............................. 148
Odluke II zasjedanja Antifaistikog vijea narod
nog osloboenja Jugoslavije
.........................................151
5. KPJ u periodu borbi za konano osloboenje i za
m eunarodno priznanje nove Jugoslavije
. . .
156
Pregled zavrnih operacija za osloboenje Jugo
....................................................................................... 156
slavije
Borba za m eunarodno priznanje nove Jugoslavije
159
P artija u izgraivanju nove dravne organizacije
163
Dr Duan Bllandil:
I.

344

KPJ U RAZDOBLJU REVOLUCIONARNOG DR2AVNO-CENTRALISTICKOG SISTEMA (19451950) . .

Meunarodni poloaj i vanjska politika Federativne
Narodne Republike Jugoslavije neposredno nakon
drugog svjetskog r a t a ................................................. 170
Borba protiv buroaske kontrarevolucije neposredno
po zavretku r a t a ........................................................ 174
Borba za obnovu razorene z e m l j e ..............................180
Dovravanje izgradnje centralistikog sistema
. .
Kritiki osvrt na historijsku ulogu dravno-centralistikog sistema u J u g o s l a v i j i .....................................191

169

181

Strana

II.

KPJ U RAZDOBLJU IZGRAIVANJA OSNOVA

SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA U JUGOSLAVIJI
(1948-1953)
.
203
Napad komunistikih partija (lanica Informbiroa)
na KPJ, ekonomska blokada, politika izolacija, pri
tisak SSSR-a i ostalih zemalja socijalistikog lagera
na J u g o s l a v i j u ............................................................. 203
Nova koncepcija drutvenog razvoja u Jugoslaviji .
207
Prvi koraci transform iranja dravno-centralistikog
sistema u pravcu s a m o u p r a v l j a n j a .......................211
Prvi oblik privrednog sistema na osnovama radni
kog sam oupravljanja (sistem stopa akumulacije i
f o n d o v a ) ..........................................................................216
Obraun s liberalistikim tendencijam a u SKJ 1954.
godine i privremeno zaustavljanje procesa deetati
zacije
........................................................................................... 221
IAibina historijske dileme i znaaj prekretnice 1948
1953..................................................................................
223

III.

SKJ U BORBI ZA NESVRSTANOST U MEUNAROD

NIM ODNOSIMA, ZA STABILIZACIJU I RAZVIJA
NJE SAMOUPRAVLJANJA I ZA POBOLJANJE I
VOTNOG STANDARDA RADNIH MASA (19541960)
225
Jugoslavija inicijator i pionir pokreta za mirolju
bivu koegzistenciju u svjetskoj zajednici naroda i
d r a v a .................................................................................225
Stabilizacija izvrenih prom jena u drutvenom siste
mu privremeno zaustavljanje procesa deetati
......................................................................................230
zacije
Promjena ekonomske politike i privredna ekspanzija
234
Obnavljanje procesa deetatizacije, izraaa idejne kon
cepcije dugoronog drutvenog razvoja (Program
S K J ) ................................................................................. 236

Dr Stanislav Stolanovi:
IV.

SKJ U BORBI ZA RAVNOPRAVNE ODNOSE U ME

UNARODNOM RADNIKOM POKRETU
. . .
Socijalistika Jugoslavija i demokratizacija m euna
rodnih odnosa (politika nesvrstavanja)
.

242
252

345

Dr Duan BUandl:
Strana
V.

SKJ U BORBI ZA TRANSFORMACIJU DRAVNO-CENTRALISTICKOG SISTEMA U SAMOUPRAVNU

ORGANIZACIJU DRUTVA (19611971)
. . .
261
Pokuaj privredne reforme 1961. godine . . . .
261
Kriza drutveno-ekonomskog sistema i njegova re
form a .............................................................................................266
Politika kriza i demokratizacija politikog ivota
276
Deveti kongres SKJ 1969. godine kom prom is idejnopolitikih orijentacija
......................................................284
Politika borba poslije IX kongresa SKJ . . . .
291

VI.

SKJ U BORBI PROTIV OBNAVLJANJA KAPITAL-DRUTVENOG ODNOSA I PLATFORMA OTVARA

NJA NOVIH PUTEVA ZA RAZVOJ SAMOUPRAV
LJANJA (19711975)
294
Ustavna reform a federacije 1971........................................
294
Tehnokratski izazov sam oupravljanju
. . . .
298
Odgovor na tehnokratski i z a z o v .........................................310
Jaanje drutvene moi organizacija i rukovodstava
Saveza kom unista poslije 21. sjednice Predsjedni
tva S K J .......................................................................................313
Prom jene u praksi m eunacionalnih odnosa i fede
ralizm a
.......................................................................................316
Druga faza ustavnih prom jena i donoenje novog
Ustava 1974. godine
............................................................ 324
Deseti kongres S K J ................................................................. 331
Problem i usklaivanja ciljeva dugoronog drutvenog
i ekonomskog razvoja J u g o s l a v i j e ..................................335

RAD
Beograd
Moe Pijade 12
*

Korektor
Zorica Savi

Nacrt za korice
Stevan Vujkov

tampano
u 20.000 prim eraka

tampa
,3 udunost
Sum adijska 12
Novi Sad