ALEKSANDAR TIMA

(Horgo, 16.01.1924 Novi Sad, 16.02.2003)

Aleksandar Tima roen je u Horgou 1924. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrsio je u Novom
Sadu. Maturirao 1942. U Budimpeti je 1942. i 1943. studirao ekonomiju, pa romanistiku. Stupio
u NOV novembra 1944. Demobilisao se novembra 1945. i zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u
"Slobodnoj Vojvodini", a zatim (1947) u Beogradu, u "Borbi". Na beogradskom Filozofskom
fakultetu 1954. diplomirao je anglistiku. Od 1949. stalno ivi u Novom Sadu i radi u Izdavakom
preduzeu "Matica srpska", najpre kao sekretar a posle kao urednik.
Prve knjievne sastave (prikaze i prozu) objavio 1950. u Letopisu Matica Srpska, gde e kasnije
postati urednik i tampati veliki deo svoje proze, poezije, putopisa.
Tima je objavio dve zbirke pesama: Naseljeni svet (1956) i Krma (1961).
Timina prozna dela su: pripovetke Krivice (1961), Nasilje (1965), Mrtvi
ugao (1973), Povratak miru (1977) i kola bezbonitva (1978); romani Za crnom
devojkom (1963), Knjiga o Blamu (1972), Upotreba oveka (1976); putopisi Drugde (1969).
Tima je nosilac vie nagrada za prozu, poeziju i prevodilatvo.

_____________________________________________________________________
Radnja romana desava se u Novom Sadu uoci Drugog svetskog rata. Ana Drentvensek
koju ucenici zovu Gospodjica, jednog prolecnog dana odlazi u knjizaru u Glavnoj ulici
koju inace drzi Nemac. Tamo kupuje omanju duguljastu svesku sa tvrdim koricama cija
hrapava crvena presvlaka podrzava zmijsku kozu I u gornjem desnom uglu nosi zlatnim
slovima utisnut natpis Poesie. Ta sveska postaje njen dnevnik. Posle nekoliko godina
Gospodjica se razboleva I biva joj zakazana oeracija. Dok se pakovala I sremala za
odlazak u bolnicu, kroz glavu joj prolazi sta da radi sa dnevnikom: da li da ga ponese sa
sobom? Ali sta ako ga neko nadje I procita? Ili dag a ipak ostavi na dnu ormana? Ali opet,
sta ako ga tu nadje imokovika ili njena sestra_ Bilo ta da se od toga desi, to bi bilo
uzasno. Gosodjica tad po prvi put shvata da ce mozda umreti I da to znaci potpunu
samocu, potpunu prepustenost I nemoc da za sebe bilo sta uradi. Placuci odlazi na
spavanje. Ujutru pomislja da dnevnik spali, ali ne cini to. Odlazi u bolnicu. Slavica
Bozic, Milinkova majka koji je inace Gospodjicin ucenik I decko Vere Kroner, saznaje
da je operacija nad Gospodjicom dobro prosla. Gospodjici u posetu dolazi citava djacka
delegacija I ona nema nacina, a ni snage da ih odbije iako se tog dana ne oseca bas
najbolje. U jednom trenutku zatvara oci I kada ih opet otvoti vidi kako casna sestra ciji
ulazak nije primetila govori deci da izadju. U tom trenutku shvata da se rastaje sa
poslednjim ljudskim stvorovima iz svog zivota. Zato poziva Veru I na uvo joj sapne da
uzme njen dnevnik I spali ga. Vera pristaje, a Gospodjica zatvara oci I jos to vece umire.
Sutradan posle sahrane, Vera dlazi go Gospodjicinog stana da uzme dnevnik. Ali
obecanje koje joj je dala, nije mogla da ispuni dok ga ne procita. Saznaje da je u svesci
sadrzan citav jedan covek, I to covek njoj do tad nepoznat. Posto vise nije znala sta da
radi sa dnevnikom, da lid a ga spali ili ne, Vera ga sakriva u svojoj sobi medju knjigama.

Pre nego sto je to uradila na praznoj stranici dnevnika ispisuje Ana Drentensek, umrla
19. Decembra 1940. posle operacije zuci. I bas taj zais ce podstaci Sredoja Lukica da
uzme dnevnik kada na njega bude slucajno naisao 4 godina kasnije, kao vojnik narodnooslobodilacke vojske. Kada ga procita biva razocaran jer Gospodjica koju je znao
suverenu do oprosti, otkriva se kao raznezena osoba, bespomocna pred zivotom. On
odlucuje da zadrzi dnevnik, ali takodje saznajemo da ce ga 5 godina kasnije spaliti po
nagovoru I u saglasnosti sa jednim licem kome taj dnevnik isto nesto znaci.
U trecoj glavi pisac nas vraca u roslost, na Gospodjicino doseljenje u Novi Sad. Ona je
poticala sa obronaka sneznobelih Alpa. Bila je Nemica I kci sajdzije kojeg je zena
napustila kada je njoj I njenoj sestri bilo 5 godina. Zbog te proslosti na nju je bacio oko
pomocni beleznik, Slovenac, I cim su se uzeli ubedio ju je da zatrazi svoj deo nasledstva
jer miraz nije bio dovoljan za preseljenje u Zagreb I otocinjanje samostalnog posla. Taj
posao trebao je da bude neka vrsta advokatske kancelarije jer Janez Drentvensek nije
imao zavrseni pravni fakultet. Medjutim, sav novcani promet odlazio je na placanje
zakupnine I stana koji su iznajmili nedaleko od kancelarije. Janez je voleo raskos I cesto
je izbegavao dolaziti kuci, pravdajuci se kako ima previse posla. Usvari, razgledao je
izloge I odlazio u restorane. Cak je u jednom I upoznao garderoberku tridesetih godina I
provodio vreme sa njom dok je Ana ostajala kuci I svako vece plakala zato sto ga nema.
Po danu je zaborav nalazila u drustvu stanodavke, udovice Tkalec koja je takodje
Nemica. Njen muz je bio nadaren svirac I pomalo kompozitor. Rano se razboleo I umro.
Jednog dana Janez nestaje, ponevsi sa sobom sve svoje stvari. Ana ostavsi samo, odlucuje
da ode iz Zagreba. Vozom stize u Novi Sad. Tu iznajmljuje podstanarsku sobu u kojoj ce
ostati do kraja zivota. U oglasima je nalazila razne poslove, ali je vec tad mastala o tome
da postane uciteljica. Zbog toga I ona daje oglas u novinama. Napredak njenih djaka I
skromna cena casova izlazili sun a dobar glas u gradu. Ana je u poslovnom smislu pocela
stajati na noge. Tada se na njenim vretima pojavio Janez, u istanjenom odelu, nedavno
otusten iz zatvora. Molio ju je za oprostaj I Ana ma koliko bila razocarana nije mogla da
mu ne oprosti. Janez je upocetku bio dobar I poslusan, ali se onda promenio I poceo da
joj trazi novac. Anina stara strahovanja su se opet obnovila. Zatrazila mu je da ode, ali ju
je on onda poceo uslovljavati otici ce ako mu da novac za ut. Ana je oet morala da
uzme novac u zajam, a kasnije dag a otplacuje. Pocela je da uvidja da ce ostati sama, a da
samoci nije dorasla. Tada je nemajuci kome da se obrati pocela da pise dnevnik. Prisustvo
Gospodjice u Novom Sadu ponudila je Nemanji Lazukicu ostvarenje davnog nauma.
Njegovi neprijatelji su bili neprijatelji njegovog naroda Nemci. Bio je dosljak iz Srbije I
ne samo sto mu je smetao I nije razumeo nemacki, vec mu je smetao I madjarski. U
Novom Sadu je dugo radio kao pripravnik kod advokata Matkovica. Ozenio se njegovom
cerkom Klarom. Namerio je da ima dosta dece sa njom, medjutim ona se razbolela posle
drugog sina I operisana je u Zagrebu. Imaju sina Rastka koji dosta lici na majku I Sredoja
koga je Nemanja smatrao svojim istiskim izdankom. Zato ga je I poslao kod Gospodjice
da nauci nemacki jezik. Isto tako I Robert Kroner je poslao svoju cerku Veru da uci
nemacki jezik. Robert Kroner je cesto radi zabave odlazio u kucu Olge Hercfeld. Uvek je
svracao po dogovoru. Olga je bila Jevrejka koju je njen muz ostavio bez dece I naucio na
samostalnost. Razvila je sklonost da ugovara I omogucuje ljubavne sastanke. Cesto je sa
Kronerom pricala kada bi neka od devojaka kasnila. Pricala bi mu o njenom braku I ranoj
udaji, a on njoj nabrajao zene koje mu se dopadaju. Lako su dopunjavali jedno dugo, cak
je par puta doslo I do telesnog dodira izmedju njih. Robert je u braku sa Rezom - bivsom

prostitutkom. Tacnije njih dvoje su se znali jos od malena jer je ona cerka sluzavke koja
je radial kod njega tj njegovih roditelja. Kada je Rezi zatrudnela I rodila Gerharda, Robert
bi je ponekad prisecao bracnih duznosti I primoravao da ostane sa njim dok dete u
susednoj sobi place. I Sredoje Lukic je jednom pred sam rat otisao u Olginu kucu. Imao
je nepunih 16 godina kada je prvi ut da skolskim drugom apom Dragoeviem otisao
kod devojaka. Odvezli su se tramvajem do pijace I tamo seli u jednu malu krcmu. Od
punacke konobarice narucili su pice I Caa ju je upitao za Zivku. Bila je to mlada I mrsava
devojka. Dosla je I sela izmedju njih. Narucili su joj pice, a zatim su Capa I ona ustali I
otisli. Malo kasnije Capa se vratio I rekao Sredoju dag a Zivka ceka ispred. Poslusavsi ga,
Sredoje je izasao. Zivka ga je uhvatila za ruku I odvela do sobe u kojoj su se telesno
sojili. Iako se Sredoje druzio sa Milinkom Bozicem, nikad mu nije pricao o tome gde je
isao. Milinko je ziveo sa majkom Slavicom. Njegov otac ga je obozavao I sanjao da mu
osigura visi drustveni polozaj, ali slaba plata I alcohol su ga vukli na dno. Njegova zena
je bila spremna da mu pomogne, ali on to nije hteo. Cesto bi pijan dosao kuci I poceo da
je udara. Milinko za takvo ponasanje nije imao razumevanja I to je njegovog oca ubijalo I
navelo na samoubistvo. Posle tog dogadjaja Milinko I njegova majka se sele u manji stan,
a ona pocinje da radi kao krojacica. Milinko je voleo da uci I zajedno sa svojim drugom
Sredojem krece na casove kod Gospodjice. Jedne zime kada se Sreedoje vracao kuci,
ugledao je Veru Kroner kako se pribija uz zid dok je grupica decaka gadja grudvama.
Poceo je da se koleba da li da joj pritekne u pomoc ili ne. Tada je u tom trenutku Veri
prisao jedan decak iz grube I socno je poljubio u obraz. Kad su to ostali decaci videli,
odmah su I oni potrcali da bi uradili isto. Sredoje je takodje poleteo ka Veri, odgurnuo
dva decaka I poljubio je u obraz. U tom trenutku su ga zgrabila dva decaka, obuzeo ga je
bes I poceo je da udara sve oko sebe. Kad vise nije imao koga, video je da je Vera
iskoristila guzvu I pobegla. Sredoje je ovaj dogadjaj ispricao Milinku, koji je osetio
sazaljenje I poceo da se javlja Veri. Ona mu dugo nije uzvracala pozdrav, ali primetivsi da
to zabavlja Sredojs, predomislila se I pocela se javljati Milinku. Poceli su da se odrzavaju
casovi igranja I Milinko je pozvao Veru da mu bude partnerka. Postali su momak I
devojka. Sredoje ja u to vreme vec obilazio krcme u predgradju. Medjutim, kada je sa
Verom prvi ut zaplesao, sasvim slucajno, njihovi koraci I pokreti su se odmah uskladili.
Milinko koji je ranije zauzimao glavni deo Verinog plesackog vremena, sam se povukao,
gurajuci je u zagrljaj Sredoju jer je smatrao da je dovoljno naucio o plesu. Veru je ples
oslobodio ograda koje je podizala izmedju sebe I drugih. Nasuprot njoj, njen brat Gerhard
je bio vrlo drustven I osobenosti su ga privlacile. Za Veru I Gerharda bio je vezan I njihov
ujak Sep Lenart, koji je bio neozenjen. Narocito je voleo Gerharda koji je na njega I licio.
Posto Gerhard nije imao mogucnosti da nastavi skolovanje, planirao je das a svoja jos
dva druga pobegne I ode u partizane. Dolaskom njegovog ujaka, ucinilo mu se da njegov
plan, odlazak u partizane, moze da ubrza. Zato je drugovima predlozio da zajedno ubiju
njegovog ujaka I dokopaju se njegovog iruzja. Medjutim, shvatili su da bi njihove
orodice onda stigla odmazda I odustali su od plana da ubiju Sep Lenarta. Sep Lenart je
bio uravo ono sto je Gerhard zeleo da bude naoruzani ubica. Robert neshvacen od
strane svoje porodice bezi u samocu svoje sobe i biblioteke. Jedina svetla tacka u
njegovom zivotu je druzenje sa Milinkom Bozicem, sa kojim ga spaja ljubav prema
knjizi. U njemu nasao sve ono sto nije ni kod Gerharda ni kod Vere mladalacko
prihvatanje.
Miklo Armanji, komesar Kronerove prodavnice. Bio je neozenjen, zavrsen pravni

fakultet I advokatski pripravnik. Cesto je Gerharda I Veru mogao da posmatra sa svog

prozora iz prodavnice njihovog oca. Kada bi doslo leto Vera bi uzela cebe, postavila ga na
travu I suncala se. Jednog popodneva ispred kapije sreli je Armanjija. On nije odoleo da
joj kaze kako joj izlaganje suncu nije potrebno. Kroz pricu sa njom saznaje da nikad nije
bila u Budimesti I poziva je da jedan dan zajedno odu tamo. Medjutim, Vera mu odgovara
kako ne zna kako bi na to reagovao njen otac I oni odlucuju da to precute. Kasnije,
Armanjiju prolazi kroz glavu da li je postupio neposteno, nagovarajuci maltene na
bekstvo Robertovu cerku. Dok se Vera cudila kako je mogla pristati da sa strancem podje
na put I to sama. Ubedjena je da je Armanji zaljubljen u nju. Jedne veceri na vratima
Kronerovih pojavili su se tri agenta Kontraobavestajne sluzbe I poveli sa sobom Gerharda
jer ga je rezevni oficir, uhasen nekoliko sati ranije, oznacio kao svog saucesnika.
Kontraobavestajne sluzbe poslale su obavestenje da je otuzba protiv Gerharda teska I da
njegova sudbina zavisi od toga da l ice da saradjuje ili ne. Armanji je Kronerovima
obecao svoju pomoc. Robert je trazio preko njega da mu dozvole da sinu posalje makar
pismo, ali uzalud. Svaki dan je molio Armanjija da mu pomogne, sto je on iako je obecao
da ce da pomogne, povremeno pomagao, a povremeno lagao da to cini. Reze Kroner je
uprkos nagovorima svog muza, krenula sama da potrazi pomoc za svog sina. U
medjuveremenu, Armanji je poceo da se sklanja od Vere I ona je sama shvatila da se on
povukao I da ne postoji vise mogucnost da sa njim pobegne. Vera I njena porodica
saznaju da je Gerhard mrtav, ubijen pri pokusaju bekstva kako je glasilo u zvanicnom
obavestenju. Kada je to cuo, Milinko odlazi da izjavi saucesce, ali nije ocekivao I d ace
Vera tad da raskine sa njim. Tako su prestali I svi razgovori sa Robertom Kronerom. Rat
pocinje. Porodica Kroner je proterana. Vera je odvedena u logor gde biva telesno
upotrebljena, a ostatak njene porodice, sem majke, ubijen. Sredoju Lazukicu ubijaju
brata, majku i oca. A Milinko Bozic umire kao unakazeni zarobljenik, bez svesti i imena
u
bolnici.
Drzavni kamion poslat pred logorski voz dovodi Veru Kroner u Novi Sad. Ona tu saznaje
da je njena majka otisla sa Nemcima. Odlazi u radnju gospodina Velickovica I moli ga da
joj pozajmi nesto novca. Sto on to sa malim oklevanjem I uradi. Vera odlazi da kupi nesto
hrane. Dok je isla cula je kako je neko doziva. Okrenuvsi se, ugledala je Sredoja
Lazukica. Njihov susret govori o upotrebi coveka na razlicite nacine, gde njihovi pogledi
govore vise od reci jer njihove sudbine su dozvolile da oni budi iskorisceni. Sredoja je
upotrebio rat. Mrkotrpan I neprohodan put, prati Sredoja I njegov izbor da pobegne od
rata je nemoguc. Ne moze da se oslobodi okvira koje rat donosi iako u njemu
preovladjuje veliki strah, on pokusava da se vrati necemu sto je ranije bio, mladic pun
snage I uverenja da ce sutra biti bolje. I sam je poceo da upotrebljava druge zene i
njihova tela. Za razliku od njega, na Veru se gleda kao na stvar. Nju mocniji od nje
upotrebljavaju na drugi nacin. Jevereji su proterani, muceni i silovani. Njeno telo
prodavano je za male pare. I Veru I Sredoja povezuje dnevnik, ali shvataju da jedno bez
drugoga I dnevnik postaje suvisan. U toku razgovora, Sredoje uzima davno upotebljen
posluzavnik kao potrebu da tu spale poslednju stvar koja ih povezuje dnevnik. To
simbolise kraj svih onih koga je taj dnevnik nekom uspomenom spajao.
______________________________________________________________________________
____

ANA DRENTVENEK

Potie sa snenobelih Alpa, poreklom je Nemica. erka sajdzije koga je napustila ena
kada je njoj i njenoj sestri bilo pet i sedam godina. Ana je posebno pazila na svoje
ponaanje i nain izraavanja. Ona je bila tamnoputa, koate grae i visoka, sivih ociju,
krupnih belih i pravilih zuba. Dolaskom u Novi Sad postaje uiteljica Nemakog jezika.
Bila je udata za Janeza Drentveneka. Lako je opratala, to moemo da vidimo u delu
knjige kada Janez dolazi kod nje molei je za oprotaj. Plaila se samoe i takoe iz
njenog dnevnika saznajemo da je Ana raznezena, nesrecna i usamljena zena, preplasena
od samoce i neizvesnosti. Umire posle operacije ui.
JANEZ DRENTVENEK
Poreklom je Slovenac, visok, koat, tamne koe, kukastog nosa i pepeljasto plavim
brkovima. Kada se oenio Anom traio je od nje da zatrai svoj deo nasledstva kako bi se
preselili u Zagreb i otpoeli samostalni posao. Taj posao je trebao da bude neka vrsta
advokatske kancelarije - savetovalita, poto Janez nije imao zavren pravni fakultet.
Voleo je rasko. Izbegavao je da dolazi kui pravdajui se kako ima previe posla.
U delu knjige kad on dolazi kod Ane u Novi Sad saznajemo da je bio u zatvoru.
ROBERT KRONER
Po nacionalnost jevrej. Tanak, krt, dugih brzih nogu, mrko ute koe, sjajne glatke i
masne crne kose i crnih oiju, sklon tuzi, beznau. Voleo je da odlazi u kuu sa
devojkama Olge Hercfeld radi zadovoljstva. U braku je sa Rezi (bivsom prostitutkom) sa
kojom ima dvoje dece: Jerharda i Veru. Voleo je da provodi vreme sa Milinkom Boiem.
U njemu je naao ono to nije ni u sinu a ni u erki-mladalako prihvatanje. Sa sinom
Jerhardom se stalno sukobljavao.
VERA KRONER
Sedefasto bele puti, tamnih oiju skoro ljubiasto plave boje. Bila je mirna i sanjarski
odsutna. Nisu je privlaile osobenosti kod ljudi, kao to je to bio sluaj sa njenim bratom.
Smatrala je da je normalna potreba isticanje u zajednickim, opstim stvarima. Ples ju je
oslobodio ograda koje je podizala izmeu sebe i drugih. Nezadovoljna je porodicom i
porodicnim prilikama. Od samog pocetka muci je majcina proslost i oceva nesigurnost.
Ne voli mesavinu jezika, kao ni obicaje i verse obrede.
GERHARD KRONER
Beo, prast, vrstih usana, malih uiju i jakih nogu. Bio je veoma drutven i ljudi su ga od
milja zvali gerdi. Poto nije imao mogunosti da nastavi studije hteo je da ode u
partizane. Njegov ujak Sep Lenart bio je upravo ono to je on eleo da postane-plaeni
ubica.
MILINKO BOI
Valovite kose, srazmernog stasa i uravnoteen. Voleo je da ita. Bio je posvecen radu i
ucenju. Druio se sa Sredojem Lazukiem i bio je deko Vere Kroner. Iako je zaljbljen u
nju, smatra da su obaveze i rad iznad ljubavi.Nije imao razumevanja za svog oca koji je
svake veeri tukao njegovu majku. Gledajui Roberta Kronera priseao se oca sa nekim

novim prezirom. Sa Robertom Kronerom voleo je da provodi dane razgovarajuci o

knjiga. Veoma je vezan za majku i ima razumevanja za finansijsku situaciju u kojoj se
nalaze.
SEP LENART
Roeni brat Reze Kronera. Rano je stupio u slubu kod mesnog trgovca Jevreina. Bio je
neoenjen i bez dece i veoma blizak sa sestriinom Verom i sestriem Gerhardom.
Naroito ga je privlaio Gerhard koji uprkos tome to je upadljivo liio na njega, imao je
kao i on malo smisla za sloen i strpljiv rad. Sep Lenart je visok, tanak, ilav, kratko
plave kose i malim uima.
NEMANJA LAZUKI
Bio je doljak iz Srbije. Neprijatelji njegovog naroda su bili i njegovi neprijatelji. Nije
razumeo Nemaki i nije mogao da ga smisli, isto tako smetao mu je i Maarski. Sve to
su Nemci javno i intimno inili pratio je sa mrnjom. Jedno vreme radio je kao pripravnik
kod advokata Matkovia. Oenio se njegovom erkom Klarom. Imali su dva sina. Rastka
koji je veoma liio na majkui Sredoja kog je inae smatrao svojim istinskim izdankom.
Nemanja je bio visok, kotatih uglastih ramena, ali uskih grudi, blede koe, velike guste i
tamne neposlune kose, plavih oiju i irokog nosa.
SREDOJE LUKIC
On nastoji da od zivota uzme sve sto moze. U njemu nema ljubavi noene osecanjima,
njegov odnos prema zenama je hladan, a ljubavni cin je mehanicki cin. Na taj nacin on
bezi od usamljenosti i otudjenosti. Susret sa Verom unosi u njega smisao za privezenosti
vernost, osecanje prijateljstva i zastitnicki odnos prema drugarici.
MIKLO ARMANJI
Visok, tamne crvenkaste koe sa mnogo bora na irokom elu, glatkih obraza, krupnih
usana, dugog nosa i svelo plavih oiju. Sklon umerenom ivotu i disciplini. Neoenjen je,
ima zavren pravni fakuletet i advokatski pripravnik. Svidjala mu se Vera Kroner ali kada
je Kontraobavetajna sluba dola i privela njenog brata Gerharda, on se povukao i poeo
da je izbegava. Nije bio ovek na koga se moes osloniti, to vidimo u delu kada Robertu
Kroneru nudi svoju pomo ali to samo povremeno ini.
___________________________________________________________________________________

MOJ ZAKLJUCAK:
Kao sto I pojedine predmete upotrebljavamo, tako I ljudi bivaju upotrebljeni u razne
svrhe. Sve do trenutka dok nam neke stvari koriste mi cemo ih upotrebljavati, dok one
gore punim crveno-zutim plamenom I dok su jos u punoj snazi. Cim ta snaga posustane,
oni postaju pepeo, koji nam vise ne koristi, na koji cemo zaboraviti I na kraju baciti.