VLADETA JEROTIC NAGONI | KULTURA Covek kao nagonsko bige I Yovel kao kulturno bie pogeli ‘su suo} hod kroz dugupreistoriju, za sada velo Kratku istoriju, Sint se, paralelno, Jer ako je Eovek, onakav kakvow ga poznajemo, mozda zapoteo svoje postojanje kao nagonsko Diée, time Sto se vee rano poses pilati i Guditi smislu svoga postodanja, trljajuci, takko reéi, oft da bi se konatno probudio za sivarnost, on je epovraino zakoraéio na pul avanture trazen)a sebe i syoje kulture Nije moguée zamisliti da je ikada u prosiosti postojao »pFirodane Covek Koji Jeu dobroti # Usinl svoje due 1 svoje okoline sretno prouiv- Havao neometano ispunjenje svojik magonskin potreba, predstavijao jeano s_prirodom 1 vodio Fajski livol ber Konfliketa, ‘Stari mitovl, poz ati u mnogih naroda, © zlatnom dobu cove Eanstva, Ill bezgresnom stanju coveka ul eden- skom vitu, mogu da se odnote, po mome mislje- ju, samo na neko pretpostavijeno. preegzistent— ho ‘stanje covekovo, Usmisiy Origena. i onlh oj! su mu prethodili, Il) na intrauterino stanje fetusa, Posto nije vreme ni mesio da se Taspray- Yao Origen, za ovu drugu pretpostavku, pre- ma novilim ieu¢avanjima 2ivota ploda a majéino} Uutrobi, nije vibe moguée prihvatiti neko blazeno, nléim’ neuznemiravano.stanje, tale ni ljudskod fetus, Sve ostale hipoteze o sreénom dobu Eoveka za ‘yreme totemisti¢ko-lovatke faze razvoja, ilt Goba kolektivne endogamije, dakte pre zabrane Incesta, vite lige na_utopistitke projekelle Co veka civilizacije, zasi¢enog 1 sve vise zbunjenog plenim tekovinama, nego toveka kulture, kome Ge mnogo blize biti intultivne Disove ret) Iz njegove pesme »Tamnica. 1 tu zemlju danas poznao sam 1 ja Sa nevinim srcem, al’ bez mojih 2verda T sa suzom mojom, Sto mi 1 sad slia I Jali, Ko ptica oborena gnezda. T tu zemlju danas poznao sam 1 ja Kao stara tajna ja poteh da divim Zakovan za zemlju So Zivotu slut 52VEADETA JEROTIG 4 potetka dalle, ber prethodnog rajskog stan}e ovde na zemljl, prikovan za niu i svoje nagone 2 vee davno, iil odmah od potetka uspravije 1 ako ‘uspravijen pogleda uperena uzvezde nevine daljine, jer vee sa votima zvezdas, kako Dis sluti, Covel je zapoteo svoju dramu posto~ janja, moda fa kao eho neke makrokosmitike Grame, kao So to Njewos duboko sagledava, w ojo} su glavni akteridve suprotne sile, sve~ Jedno ‘da lt emo th nazvati Duh 1 materija, Bros. Tanatos, nagoni | kultura. Kultura je zapotela “svoju neshvatljivu metamorfoza “u fonom trenutku kada_je tovek ‘prepoznao Duh 4a sebi. Civilizactja pak, otpotela je onda kada Je Covek poéeo da ofrani¢ava’ svoje -nagone. Gigantski sukob izmedu Duha i negona, 2apo~ et Jednom u pradavno} i za racionaine toveko- ve polmove potpuno zatamijeno} eonsko} pros losth Govetanstva, nastavio Je da se odigrava na vialjive} 1 sve bolje.prepoznato} ravni Ijudske civilizacie, ne donosed| niktalevo pravo razre= Senje, osiavijajuéh Coveks nesretnog | u sukobu, u vetitom Heraklitovom ratu, Koji, je, po je= Kovim retima, sotae svemly, svernu kFaijs. Isn~ sko Tazresenje ovog prasukoba mole da bude ostvarend samo na nevidijivo} ‘ravni Dubai samo Je Duh u staniu, 1 to 2a pojedinatnog foveks, ne i 2a tilave Goveganstva, da oval sukob ‘osvetli i moida reli. Bez pomoci Duha Gitay sukob nagona i kulture odigrava se po 22 Konima ovoga ‘sveta koje Je Froja tatno.pro- Sitao, 2 Koji okrecu totale Istin zbivanja, tezech vetnom ponavijanju istog, pod silom’ vetite »prinude ponavijanjae T zaista, svaka civilizacija podinie i potiva 2a odricarju od nagona ina spoljainjo) prinudi, 4 svaka kultura od pounutratnjivanja ovih spo- Yasnjin zabrana. Sustina sukoba ne leH u spo- Yaknjoj drami civilizacie, u Kojol dolaai do kon- fikaia izmeduonoga sto se zabraniuje, ondga koji zabranjule, 1 onoga kome se zabranjuje, vee uunutrasnjo) drami kulture w kojo) kresne var~ niea slobode kada se Covek dobrovolino odrekne. ‘Sve dotle dok covek civilizaclje (~~ a treba i ovo jednom da postanes ne dopustu sebl transform: Giju onoga flo mu se spolja nareduje, a nare- ‘je mu se najpre da bi mogao uopéte da opsta— ne, on ne postaje fovek kulture I titay sukob dsiaje.povrsan, U susting volo) neprepoznat i 2bog. toga neresiv. Sve ‘otle dok zadovoljenye, Odnosno ograniéavanje njegovih nagona resava akluelnost dominanine civiizacije, odnosno dru- Stvo na viasti kao nien preéstavnik, Covek sedi uu prikolie! Platonovin kotija u Kojo) Se Siba samo ern Kon}. Tek onda Kada drama sukoba prestane Ga bude samo problem represivne civilizacije, Jer Je wovakvim uslovima veka elvilizaciia 53VEADRFA JRROTE rospresivna, pa se njen entitet premestl na un fragnju pozomnicu svakog eoveka, {on na njoi potne individuacioni proces prepoznavanja ove Grame { osvestivanja svoje uloge nj me Ce plodno ieatiti svo) Zlob { od teda nece ‘morati ‘samo Hamlet da ga reSava i nikako ne rei. All | Hamlet {Don Kihot 1 Faust, trh po mome misiienju, arhetipske figure vetitog 'Co- ela, neopbiodne su uspuine stanice foveka koji Je pristao na keslturu, Koji Je nepovratno postao cove kulture, Podli smo w ovom naiem eseju.o nagonima i kul~ turi, tako P26) od kraja 1 2akijueaks. Vratimo se sada Unazad 1 pokusajmo da rekonstrulsemo ‘dramu i njenu dosadainju pozoraicu. EROS 1 INCEST ‘Modda Je sve zapravo potelo od incesta i zabra- ne incésta, dakle od tajne seksualnog nagona, USirem stnisu Brosa. Vrlo je verovatno da. bt eogranigeno { incestuozno zadovoljavanie. sek: Sualnih potreba Hjudi wu davno} proslostt dovelo do. nekog Corsokaka w razvoiu. Paljenie vatre Duha u Coveku ne samo da je ovoga zauvek od- vojilo od ostalih nitih Zivin biéa u prirodi, vee je ova vatra, prieci neposredne, instinklivne Bottebe u njemo, zadovoljavane na filogenctski Uilvrden { stereatipan natin, ostavijala 22 sobom plodanpepeo, iz koga se postepeno radao Fe- nniks u Kome su zmija I orao ostalt da se bore 2a Gominaciju. Trebalo Je od tada | zmiju koja pli bo zemlji utiniti ne samo lukavom, kakva je vee bila, vee 1 mudram. Pevi moralni'kodeke Cove- fanstva, tzv. tabu ineesta, zabrana redoskrvale- ‘aja, bilo Je I prvo opasno uspravijanje.zmije {i potetale njenog palacanja rascepljenim Jezikom. Verovatno da ova vrsta zabrane nije mogla biti postavljena odjednom { 2a sve Ijude, a naima-, je Je Verovaino da je ona na potetku, pe 1 kasnije, bila uvek postovana i tprovodena Golo. Slara prodlost u nama, 1 kada je u pitanji Incest, ne miruje ni danas, jer se mi sa ovom avell preistorije istina vise prerusenom ruhu, nego ogoljenom, i dalje™ susrecemo. Iz sve labavijih familijarnih vera ranog_ doba, koje su verovatno bile endogame, kroz razmenu ena ‘nastala je egzogamija- Incesina zabrana ostajala Je sve vise ponuda, sve manje zabrano- Endogamo stanje tivotinjske bezvremenost usta pilo Je lednom zauvek mesto egzogamiji, sto. Ce Fed! odricanju, ograni¢avanju, Rompleksnom hu= ‘manom trajanju, pri neprekidnom porasti Jud ske slobode u upravljanju sudbinom svega Sek- sualnog nagona. 54VEADETA JEROTIC Zabrana incesta, medutim, bila, je samo jedna od spoljasnjih mera, doisia vo. znatajna po @aljl rarvoj, koja Je postepeno menjala sustinsks, fovekov stay. prema Erasw. Odbleskom svogs probudenog Duha judi su rano zapazili da in~ €estuozne veze sa najolizim srodniclma, pre sve- 4a sa_majkom, kao 1 neograniveno zadovoljava- je svoga seksualnog aagona, ne samo da moze Diti opasno, vee svojom Tazornoscu moze da. do= zove | samu smrt. Pros i Smrt, dva naizgled tako Suprotna pola, mogu biti udrufeni 1 tada okre~ uti protiv coveea. Problem Coveka Je blo, pa Mostao, kako spretiti njihove spejanje, tj. kako u vrhunskom Zadovolistvu satuvati sebe od mo- guteg umirenia. Otevidno da je ovo bilo moguce Sprediti dobrovolinim odricanjima od neomrant- Senog udovoljavanja ovom zavodijivem nagonu, zatim sve dubljim upoznavanjem njegove prave pritede, i Konaéno, ovladavanjem njegovim nels~ erpnim 'rezervama energtie Zanimljivo je da je vet tvorac psihoanslize Sig ‘mund Frojd naslutio da seu prirodl nagone na- Jazl neka druga sila koja u_oveku sprecava uno zadovoljenje ovoga nagona, ‘Tim povodom on Je pisao sledece: sLako Je konstatovati da vrednost koju duh pridaje erotskim potrebama Odmah pada tim se'do zadovoljenia moze 1ako oti, Nekakva prepreka je potrebna da bi plima IWoida nabujala, pa zato tak { tamo gde ovakvih Primdnih prepreka nema, judi su sami izmi- Silt koavencionaine norme Koje treba, kao { one pirodne prepreke, da omoguée sivarno wiva- hhje u Hubavi, Ove vazi kako za individue tako iiza narode, U vremenima u kojima zadovolje- nje Yubavt nije nallazilo nina. Kaleve teskove, kao Sto je to bio sluési u sumraku antithke kul- tite, Yuba Je iegubila svoju vrednost, Zivot Je ostao prazan. Jer Kakav bt motiv imal. Ijudi U_priment seksualne nagonske snage u_neke Gruge svrhe, kada bi pri-svaio) Wirektno} pri- ‘meni ovog negona vek nailazilt samo na pot uno zadovollavanje? Oni se vite nev mogll eslobodith zadovoljstva { ne bi USinill vige Mka~ ‘kav napredake. Sigmundova kel Ana Frojd bila je jo§ odrede- rija kada je pisala 0 sligno} tem. U njenom naj- ‘znatajnijem delu: Ja t mehanizmi odbrane, naila pimo na sledese retl: »Analiti¢ka studia neuro~ za vee davno je dovela do naslutivanja da je u foveku ‘od samog poeetiaa prisutna sklonost. ka odbijanju izvesnin nagona, narotito seks agona, bez ikakvog iskustva i bez spec labora, kao filogenetsko naslede, Sto Ge reti kao talog pollskivanja nagona koje 'su mnoge gene racije. vee izvrille i Koje seu individualnom Zivotu samo nastavija, ne uspostavijajuél ovo ‘potiskivanje kao novo 55VEADETA TROT Na jednom drugom mestu, u isto} knjizi, Ana Frofd navodi jo Jednu misio, koja kaze da opas~ ost od nagona ini Covelea pamethim, dole u etiodima kada je nagon do kraja zadovoljen i kada sasvim miruje, tovek move sebi da do- pusti da bude i elup. 1 ovih nesumnfivo Jucidnih razmitijanja poro- dice Frojqproizlaxi da je Eovek rano.postao svestan opasnosti od nagona, da Je uotio njihovr vogubost i a Je zbog toga | sim prema njima postao trajno ambivalentan, On je, nalme, tre~ Ho da dotivi na seb! nithovu ‘mog, Jer Je ona Gonosila nesumnjivo zadovoljstvo, all on se Dojasljive klonio te modi pazeéi da ona u njeru rhe previada, Zanimljivo je da seu pomenutom Frojdovem. citatu zapaza njegov inate redipristup sek- Sualnom nagona i sa ove druge strane. U vecini stalin Frojdovin knjiga ret je upravo 0 opas- nosti za Goveka koji potiskuje i odbacuje sekstal~ ‘ni nagon u sebl, Iz ovog, u samog Frojda izra- Fenogambivaleninog stava prema seksualnom fagomu, mozemo Jom jednom aa zalkljutimo ke Iiko se i svi mi nalazimo na oSteiet brijaca kada Je u pitanju sudbina ovog nagona u nama. Opa- Ssnostl po integritet 1lénosti, kao { po. nien raz 10}, o€evidno su dVostruke: potiskivaaje seksual= ‘og hagona, 201 njegove puno t uvek neome- {ano zadovolJavanje, stvarafi— ono prvo neuro ze i psihoze, ovo drugo aslo) { usahnjivanye it~ vora stvaranja Pa ipak, za razliky od instinkata koji su nepro- menljivi { krut, naiont seu govekw odlikuiu plastiénoséu | vetom varijabilnofeu, Na ovaj a= Ein vee Je bioloska baza govekova ostavila ovome odékrinita vrata za razvo} slobode. Od stepena Pvrste ove slobode zavisiée sudbina nagona. tt Goveku. Froja je sam ovo znao, pa je mudro govorio — ne o nagonimna, vee o fudbia nagona (Tricbsehicksal). A kakva Je zapravo sudbina nnagons “u_pojedincu? SUDBINA SEKSUALNOG NAGONA Pathoanaliza nas uti da nagoni mogu da dotive potiskivanje, preokretanje u suprotmo, okretanie rotiv sopstvene lignosti | sublimacija, Posto Je Eeksualni nagon 308 uvek najbolje prougen, ova Mlvanja se odnose prvensiveno na ova} nagen. Ukratko da ponovimo ono Sto je iz psihoanallze vet odranlje poznato, da se poilskivanje, naime, odigrava onda. ada’ 3e zadovoljavanje’nagona ‘skoptano sa nekom vrstom moraine 2abrane, pri ‘emu se pretpostavijenom zadovoljstvu ispretu- 56Tempra TRIOS Je J05 jate nezadovoljsivo, pa da bi se izbegso olan Konflikt ¥ svesti, ova} se potiskuje u ne- svesno; preokretanje u supreme odavst se na znatia odbrane naseg Jaw odnosuna nagone, pri Cemmu dolazi do okretanjs aktivnost w pasiv host, kao i-do sacivZajnog preokretanja; okreta je protiv sopstvene lltnostl Je zamena abjekta BH nepromenjenom ciljuy dok Se sublimacife po Sllzanje dunovaih zadovoljetava uz koriscenje ‘ransformisane seksualne energije. Ono Sp admah pada of prilikom razmatranja sudbine seksusinag nagone, posmatrane iz pst hoanabiidkog ugla, Jeste, da osim sublimacile, 4 svim_ostalim siuéajevima nagonskin zbiva- jaw Coveku, nagon predstavija opasnost za Eoveka. Tako ovakvo stanoviste mote da tzgleda Jednostrano, ono, odgovara stvarnosti najceséin uunutarnjih dogadanja a eoveku, ali odgovara i sustini samog nagona. 1 pored malotas pomenu- te varijabilnost! nagona, svi su nagoni-u nama Konzervativne | regresivne prirade. Bez aktivaog utetéa tovekovog Ja, u redim sluéajevima 1 sa= ‘mog Duna, svi nagan) pokazuya siepu teznju da ponove ranija iskustva I stuacije, da uteraju foveka u prinudy ponavijanja, jednom ret da Sovekown} “slobod! ‘nametnu nuznost. “Tako Je Frojd usvome Kamnijem razvaju, verovatno. pod uutiesjem Adlera, kada se vile bavio probiemom agresije, ( Govekovih antisocijainih 1 destraltiv= fi teznji (koje su narotito lzrazene u pojedinim Fivotnim situscijama, kada spoljaénja kontrola oslabi, unutrasnja Jo§ nije dovolino razviiena), So8a0" Na Ideju nagona smrtl, Jer, zaists, Kad se kao kod Frojda sasvim zanemari prisustvo Duna u ovekovom Zivotu, a prinelp Jase do te mere poten! da se ovaj’ shvati sk0r0 kao ne- motna igratka pritiskivana sa_svin strana od ‘mognijth gospodara, kao Sto su princip realnosti, Ta i Super-ego, umesia da ge ova prinelp Ja shvati Kao primarno regulatorni mehanizam, fonda nagon smrti ostaje Jedino aktivna i do- minantna moé u toveku, Ovakvo Frojdovo shva- fanje Prirodna je ‘posledica njegovon dubokos UUbedenja da ie Goveke u svojo} urodeno) prirodi sklon ‘lu, ages | destrukelj, pridruajuci se 1B ovome’misljenju ranijem gotovo Istovetnom fmisijenju ‘Hobsao foveku ‘kao’ susamljenom ‘ulus, @ nasuprot ‘misljenja Rusoa | nekih, mo Sernih antropaloga Koji u toveku vide preabitno mireijublew 2ivutinju, Koji je tek w toku isto- Hijskog Uremena steleao sklonost prema Tatovima P razaraniu, Ukolike ne 2elimo da na filosofski notin } tags sigurno pre svega manihejski, odnosno snostitki, produbitno Gualizam govekove prirede Iu nje= ‘mu sagledamo od samog poéetka prisutnia ava Suprotna principa, dobro I zlo, Gini nam se vise 57nore vpravdanim odbaciti teorije 0 éoveku so prve- Diino samo dobrom ii sara tdavom bleu. Vero vatno dani sami nagoni po sebi-nisu ni dvori ni rdavi. “Oni su nam jednostavno dati kao Sirov, neobraden. materijai, napunjen opromnom ‘snagom koja moze biti upotrebljena u oba prav- €2.Maksimalno. transformisanom snagom ovih hnagona nasiaiu geniji, neeplemenjent ~ oni mo- gu da poseju smrt u goveku pojediney ¢ Gitavom ‘ovetanstva, Da se vratimo jos jednom na seksualn! nagon Unjegov misterlozan odnos prema smrtl. Novija fotkriéa etpologa | antropologa pokazala su da je seksualai akt za prvobitne Bude predstav- ao sveti, sakralni tin, pun tajanstvene moti, veoma privlatan, all | veoma opasan po éoveka. Otud 5 Jeane sirane nastanak raznovrsnih zara na vezanih za seksuaini Cin, da bi se opasna Strana veg Gina Kollko-toliko otklonila (ko Tiko Je daleko od Istine rasprostranJena_ pred stava 9 t2¥. slohodnom seksualnom 2ivotu nash redala), —s druge strane, povremenim ritual- ‘im sveeanostima ZrivovanJa, ove rabrane su na simboligan aaéin {a kratlo vreme epet ukidane. Seksualno zadovoljstvo, jednom reti, moze se opustity samo po cenu fzvesnih ogranitenja il ‘riava. Prepustanje nekontrolisanom seksualnom zadoveljstvu opasnowt je tavna_sinttno} opas- hosti, Zabrana incesta, po misijenju ovin istra- Hivata, zak je odbrane od straha pred smrcu, Kao Sto se sada ponova uveravame, smrt se opet dovedi wu vezu. sa nagonom. Otkud to? Nije Il bya vera ‘uotena zbog neke vrste ekstatleke obamtlosti Ill lake pesvestice w folu seksualnog Sladostraiéa? Tmali' smo primere paciientiinjs ‘u-nago} psihoterapeutsko} praks! Koje Rada sa Jednom dozivele u orgazmu'oseéanje obamzlost, Postale su tako uplasene od mogucnosti smrti da Su kasnije u odnosima | pored svesne 2elje da Donove dative orgazam ostajale godinama fri- Bldne. Iii je raziog moida jednoetavniil, 4 po miljjenju. nekih IstraZivata ‘treba ga videtl_u nekadasnjem velikom umiranjy Zena_prilikom pporodaja? ‘Markuze ima jedno drugo zanimijivo objasnie~ nie, On utodaskrvno} Zelji"za-majkom. vidi Krajeji cil} nagona 2a sms, veaéanje u stanje pre rodenja, stanJe bez bola, bez potrebs, ole U tom smisiu prida zadovolistvo, 1 Keoje jes Stanovista nagona utoliko pozeljnije Sto se. sam Zivot sve vige 2ivi u nezadovoljstvu i bolu. Tabu incesta u tome sluéaju pretvara energiju seksa uaruBtveno worisnu energiju. Scksualna ener iia Dreobraéa se u Korisnu agresiens ener. COvakvo Markuzeovo objatnjenie motemo sada da Koristimo u pristupu problemu agrestje. Pre toga treba da se osvrnemo na Jedno vaino Upo- 5Bone zorenje koje 6 nam uvek radavati tefkove kada hhocemo da. so ‘vise doznamo 0. suiiini samih rnagona. Svi oni koji se moderna} antropolo- 23! drie po stran\ od svakog naglasenog biolo- {Sizma, s pravom naglatavaju da je Coveku uskra- Gena mogucnost sagledavanja niegove tzv, prve prirode, Covek nam se vee odavno. prilaazule amo u obliku tzv. druge prirode, t), one koja je preko socijalizacije | -drustventh principa vee Emenila coveka. Covel, dakle, mote dz bude posmatran samo Kray ajegovu ‘divotnu.istoriju, he vige kroz njegovu vista. Smatramo da ie ovo Uupozorenje na mestu, lako potpuno odvajanje fod nekih bioloskih covekovih. Korena, kakvo. su Slanoviste zastupall nei neofrojdovel, | socijal~ hij, kulturni analitiéari, mote da oavede u drugu Krajnost. Jer, Konatno, Covek je nesumnjivo isocijalno 1 blolosko biée, pa Je opet samo wz jegove} vlasti da se Il) svede na Dioloske 2a Kone muénosti, fli dase uzdigne na stupan} Sublimiranog, socijalnog biéa, Ovaj "preobraza) Waa se J08 jednom vratimo na nau potetnu teou—“obavija bar 2a sada_Jo8 uvek aspesno, samo foveke kulture, Sve dotle dok ostaje samo fovek civillzacije, on je na sredokraél neresenog Konflikta iemedu negona i onoga sta sa Nago- ima valja natiniti, On, dakle, ostaje u gotovo Potpuna) viast! shoijasnje sredine i onoga tre- Authog stava koji fa sredina zauzima prema sud- ‘bint nagona u Coveku, Frojd je smatrao da mozemo razlikovati tri tip ‘ud Kost satinjavajy savremeno kulturno dru Stvo (— po mome mifijenji | drusivo udaljene proflosti kao 1 bliske buduénosti). To je najpre prirodan covek, sigurno nafbrojntyi, ofl nije iogao ra2vitl % Sebi Nad-ja, usled 'éega slepo Stremi potpunom zadovoljavanju_svojin proh- teva, kulturnt simmulant, koji se ponasa kao mo- ralna iénost, all tp Gini iz straha od kazne pod tutieajem spaljafnjin zabrana, 1 ulturnt covek, Koji je putem introjekeije objektivnin vrednosti usvojio norme koje iz njih potitu i koff se na ta] natin osposoblp da sam ‘sebi uskracuje [2 vesaa nagonska zadovoljenia. Cini mi se da cake oval treti tip Covel, Koji Je malobrojan, ne ‘bi trebalo nazvatl kulturnim, vet samo vigoko eivilizovanim. Prema ranije lnetina raymlslja- pjima 0 elvilizovanom { kulturnom govektu, ova osledn}i mogao bl bit! samo ona} ko}i ne’ samo Ga je u stanju da sebi uskratuje il) ogranieava hnagonska zadovolistya, vee zbog toga vise ne osetia aikakve tmetnje ili bol, 22k dazietjane ra {dost zbog odricanja. Ovakvih ijudi, ofevidno, ima hajmanje u svotu, all to ne znati da ne treb upravo njih ‘smatrati svetlosnom 20m od da Tekoseénog uticala Videli smo ranije da seksuaina energija pred stayija mocan nasleden! potenetial covetanstva 59TVERDETA TeROTE 4 da je suotavanje sa_njome neizbeton zadataie kako svakog pojedinatnog coveka tako i fove- fanstva u celini. U toku dosadainje IstoriJe cl- villzacije uverili smo se da Je moralnt Kodeks jednog drustva ‘u odnosu na ova} nagon, osim U slucaju taba incesta koji Je ostao traan, txpeo rrazne promene. Ove promene kretale su se uglav- hom po isto} skali vrednovanja, 1 t9 od gotovo Potpune seksualne slobode i javnog. promiskui- feta do rigoroznih zabrana 1 ogranitenja. Posle donoienja tabu incesta nijedna se prava sek sualna revolueija nije vite odigrala 4 coveéan- stvu Od tada, sve prave revolucije koje su 5° fosnnslle na. seksualni nagon odigravale su se Samo u intimnom, unutratnjem biew coveka — fragaoca, toveka-worca i Coveka-mislioca (— to su za mene arhetipske lWinosti Fausta, Don Ki- hota i Hamleta). Sve ostalo Sto se sa‘ovim na fonom u istoriji odigravalo, od rasputene slo ode, gotovo nitim neometanog zadovoljavan}a usummraku gréke irimske eivilizacie, preko sred= njovekovnog hri8Canskog morala — u kome Je Stari zavet blo daleko vise u moéi od Novos, pa do danas, Kada se opet govori 0 neko} to oznjo}.seksualno} revoluelji, samo je prinuda Donavitania PROBLEM AGRESIJE Ako ovako stoje stvari sa_seksualnim nago- fhom, Ste se dogada sa agrestjom? Cink mi se a3 je zagonetka agresivne energie slofenija od oe Seksuaine, modda 1 70g toga Sto Je Iz ove Ize dena jer’ nema. sopstvenog.korena. Uostalom, ‘vet na ovo najvatnije. pitanje nemama pravi ddgovor. Jos uvek ne znamo da li je i #8re Sija samostalan nagon kao Sto je to seksualnost, i se ona stite I rezvija, vee u fanom detinistvu = Ftada ‘sigumo pod uticajem vaspitanja koje samo stoji a senel druitvenog uredenja, 1 dru- Htvene ideologiie, Neka istrazivanja antropologa Petnologa obavijena kod danainjih tzv. primi- tvnih naroda idu u praveu priznavania aare- sivne energije kao samostalnog nagona, eka ‘drugs, medutim, govore 2a. suprotno. Videli smo da je Markuze bio mitijenja da se Dosle zabrane inicesta — ui kome je do te zabrane Seksualna energija bila u opasnosti da postane Geo pretpostavijenog nagona smrti, ona postala oslovodena, odnosne preobragena energila, Koja ‘se od tada mogla da upotrebi kao drustvetio ko- Fisna energija. Ova energija Je, po Markuzeu, Sada postala agresivna enersija Hoja je worat Vena ‘na gospodarenje ‘prirodom i predstavija jedan od glavalh ivora rada no stvaranju eivi- fizacije. 12 ovakvog stava Markuzea mozemo da 60zakljutimo dve stvart: prvo, u Sta ne sumnjamo, Ga agresija moze biti Korisna sila i da ona onda, zajedno sa razureno vodenom seksualnom ener guom, predstavijaglavnu pogonsku snagu 7a fovekovy akctivnost, 1 drugo, sto je manie Jasno, dda je agresivna energila proizaSla iz seksualne, Hit same lz onog nJenog dela koji Je naikonzers vativntii, a koji Je mozda ipak prejeko nazvan ‘od Frojéa nagonom smart Sam Frojd, medutim, tako ge dugo kolebao, nije nna krajyy smatrao agresiju derivatom seksual- Rog nagona, vee direkinim. izdankorm -nagona mrt. »Moze da se turdi — pise Froid — da pravi tuiori za mrinju ne prolzlaze Lz seksuainog Zi- votas. Analititke studife Melanije Klajn na ma- Jo} deci, dovele su ovu poznatu psthoanalitiéarky do uverenja da postoli Jedan primitivan agresiv- pnt nagon oli nije ‘seksualnog karaktera, Ne treba ipak smetnuti s uma da je kod maj- muna, ai kod nekin. vrlo frimitivaih plemena, fagresiia tesno skopéana sa selsom. Tako na prl= mer, demonstrativno pokazivanje_ erektirancg penisa.thak Je preleée agtesije, 12. patolonile Yudskitt odnosa ‘znamo da testo batinanje od strane roditelja, moze kod dece da dovede do Scksualnog sladastraséa. Mora ith da Je 1 kod Samog Sacher Masocha.postojala slléna patolo- sia u detinistew, ‘Na8o} Koncepeisi, ovde zastupano}, vise odgovara Jungova pretposiavka o postojanju jedne Jedin~ Sivene pracnergiie koju Je on nazvao libidom (Ga razlllas od Frojda kojl je ova} pojam upot- rebio sam za seksualnu energiju), a iz koje su se ra2vill } seksualnl I agresivni nagon, ostajuct Maalje, éas tvrice, as labavije medusobno is- prepletani, Ono 89 je, medutim, vrlo verovatno {atno, Jeste da je tovek i prema agresivnoj tez~ nj u’sebi, kao i prema seksualno}, gajlo oduvek Krajnju obrezost | pokusavas da u seb | svoi0) ‘okolinl postigne takvu vista raynateze pri koj0i hijedna od ovih teko znaéajnih, all Lopasnih tei 2, se bi bila niti previte ugusivana i potiski- ‘Vana, nifi b| joj se esto pruzata prilika da sebe w potpunostt zadovoli Cinjeniea da je Yovek u svojo} prelstorifi usta novio ne samo tabu incesta, veé I tabu ubljanja, govori da on nlkako nije poteenJivaa agresiju. ‘Ako smo mi danas svedocl sve destruktivnileg ispotjavania agresie, koja” gotovo bukvalno preuzima na Sebe deo nagona smrti, onda to inadi da Je | regulisanje seksualnog nagona U ae doba samo prividno refeno, ali { da nam Sve vige Izmige kontrola nad agzesijom Kao 0- isnom i draftveno svrsishodnom energijom. 61WiaEvA aeRO Zanimljiv je odnos delovania agresivne ener ae kroz lstoriju Covetanstva_u odnosu na faze ‘menjanja seksualne energije. U svim onlm perio dima. kroz Istoriju Rada je seksualni magon ili bio strogo potiskivan 1 anotemisan, ii kada vide nije nalazio gotovo nikaleve prepreke za svoje Zadovoljenie, agresija je nalazila plotan teren 2a svoju negativny aktivnost. Ova paralela, osim Ho’ pokazuje upornost 1. Konstantnost patoioske agresije, jo8 jednom nam otkriva zavisnost iSpreplelanost obe vrste energije i upuéuje na Dretpostavijent zajedni¢kt pralzvor. Da pokuéamo konaéno da izademo iz ovog lavi- Tinta, Koji kao da postaje sve besizlaznii NAGONI I DRUSTVO Prema Frojdovom misljenju, sreéa, kao nf slo~ boda, ne predstavija revultat kulture. Sreéa i sloboda se ne daju spojiti sa_Kulturom. Rul- furni ravitake potiva na suzbljanju, ograniéa- vvanju, potiskivanju nagonskih Zelja, i nezaml- liv Je ber represivaog. presbrazavanja nagona. ‘Ako Je slobodan, Eros ne teti nitema drugom do neprestanom postizanju zadovoljstva; nespu- tani nagon za simreu predstavija vratanje na Stanje pre rodenia, 4 tak. svojom teznjom oll= fava unistavanje svakog Zivola, Ukoliko, dakle, Grustve previo suzbija ispoljavanje. scksualnod ‘nagona, ‘oslobadaju. se agresivne teinje koje bree clvilizaclii i kullurt sumrakor. “Ukollko Se dopustl prevelika sloboda seksualnosti, na~ Staje Tegresija, Kola Je prema svakom napretku heprijatelakl aspolozena mote da se zavrsl ‘snarhijorn. Ovakvo Frojdovo shvatanje, sa kojim se ne mo~ emo soitl, po Kome srota 1 sloboda ne pred stavljaju rezultat kulture, prirodna. je. posle- ica Frojdovog neraalikovanja Coveka. civilza ‘cle od Coveka kulture. Frojdov pesimizam izgleda da nema drugog zak- Ipueka nego da prizna da je primarna borba 25 opetanak vetna, odnosno da. su_natelo ull- anja i nacelo realhosti vetno antagonistild, Ovat) pesimizam, medutim, postaje Jo8 dublji ada se uzme a ‘obzir jo8 | represivna domina- ‘ea viadajuéeg drustvenog poretka. Tako duboko zagnjuren u biolotke vode, Froid nije bio slep ni za. socijalna zbivanja. U' svome (ese}u »Buduénost edne ilunijes, ~~ posto se J0® jednom osvrauo na poreklo Nad-ja wu Coveku, koje je nastalo usled pounutrasnjivanja spoljas- njih zabrana i prinuda, pa se kao savest 1 Unue ‘trainja dominacija nametnuls toveku, — Froid 62VEADETA JEROTIC je zastao sa sumnjom i velikom brigom pred Ginjenicom da vetina judi slusa razne zabrane, pre sveya one spoljainfe (Jer one unutrainje nikako da dovolino w sebl realizuje), samo dol Je pod pritiskom prinude 1 samo dok se. plas ‘Tev. kulturnl 1judl ojl se pred incestom i ubi- stvom uw strahu istina "povuku, nadoknaduju foblino ovo povlatenje predavanjem ‘raznlin dru- fim vrstama seksualne j agresivne porude, lati- ma, prevarama i ucenama, samo ako su sigurni Ga note biti otkrivent ill kaznjent. Sta se moze Otekivati od Coveka jedne kulture, nastavija svo- ja Tazmisljanja Frojd, « kojoj je radi podmire- hnja_potreba manjine pretpostavijeno potlaciva- nye Vetine, ako ne osotanje neprijateljstva potla~ Genog prema takvo} kulturi, Dali proces pounu- trasnjivanja_ spoljasnjih. zabrana kod ovakvih judi ne mode se ofekivall, — naprotiv, oni su ‘pre spremnl da tazore kulturd, Kada ne bismo znati od koga dolaze ove reti, telko bismo pretpostavili da su one Frojdove. ‘Ali sam Frojd, iz ovih_svojih, zaista soctialno revolucionarnihi misl, nlje izvlatio nikakve dalle posledice. On je polititki ostao’onrervativan Pgiasnjavao se skeptigno, take i izracito nega fivno 0 svim nasilnim revolucljama, ukljucujuch Pony boljéevitku. Zato Je Markuze mogao da potne svoju knjigu Eros i efvitizaetja l2vanredo taénom retenicom: sTdeja 0 covelu Koja proiz- lazi Iz Frojdove teorije nainepobitnija se osuda zapadne civilizacije — fu isto vreme — nale ‘eriéa odbrana te iste civiliaciien Markuze je u ovo} svojo} knjizi dovr8io Frojdo- vu pesimisti¢ku misiju o represijt | spolja i iz rnutra, {ako se sa njome nije slageo, na sledeti natin: »Neslobodni pojedinac vr8i introjekelju svojih gospodara i njihovih naredenja i svol Sopstvent dusevni aparat. Borba ‘protiv slo ode se ponavijau psihi foveka, kav samopoti skivanje potisnutog 'pojedinea, a. zatim njegove Samopotiskivanje Podrzava njegove gospodare 1 njihove ustanoves. Tako nastaje proces svet~ fou vratanje Itogs ko} se asta naan Fro)- ovo} idejt povratka polisnutog u istorili, 2 koja Jew Frojdu verovatno zaéeta usled idejne bli= zine 1 simpatije koju Je gajlo prema ‘Nigeu. Pojedinae ponova doxvliava { pondva lava na snagu, po ovo} ideji, velike traumatske doga= daje u razvoju udskog roda, a za to vreme nagonska dinamike odrafava sukob izmedy po: jedinea f roda. ada amo vot oviko, sluteti se Frojdom 1 Marieuzoom, zao8trill problem odnosa. nayona prema civilizacji, adnosno kulturi, poostrimo jot Jednom i poslednje, vzlo znatajno pitanle. Da fe, naime, suzbijanje nagona samo prirodna 63‘nudnost, ilk se ono ve8i w interesu dominactie odreavanja represivne ViastI? Da li Je medu- soban odnos slobode i potiskivanja, dominacije T napretka osnovi problem organizacije 1jud- ske prirode, iti on proizlaai iz specitiéne Istorij- ske “organizaclje represivalh elvilizacija? Cak Kada ne odgovorimo na ovake namerno ‘tro formulisano pitanje sa il-li, ostaje kod ve~ Gine miszonin Hudimakar i intimno oprede- Ionje, koje ¢e it stat! 2. peslmisti¢ko-kauzalnl stav rojas i mnogin drugih mislllaca Ko) se vopste ne smatrajufrojdoveima, ili ée akeenat dda pretegne na istorijska zbivanja vekovnih re- ppresija, sa “utopisti¢kim _pogledom _uperenim prema ‘nekoj buducoj nerepresivno) civilizacij, razilazeti se_joS uvele vrlo mnogo u natinima i sredstvima koje treba upolrebiti za ostvarenie Jedne ovakve eivilizacije DRUKCMIE © NAGONIMA Ba bismo ponovo uspostavili kontinultet naSeg razmisijanja | pronasil relativno zadovoljavajuce fefenie ovog krupnog i telkog sukobs, potefemo ‘sa nekim surmnjama u pogledu vile-manje opite- prihvatenih feza 0 nagonims. ‘Oblast nagona, narotito seksualnog nagona, smat~ rala se slolecima neprijateljskom prema razumu 3tetnom po njega. Videll smo da Je u ovakvom shvatanyu bio jedan znatajan deo isting, Jer“ ovakav stav prema nagonima predstavljao uslov kako 2a razvo) elviizacije tako | Kulture pojedi~ natnog éoveks. Morargo jednom biti natisto s tim a sustin! nagona pripada nesto — uprkos Nigeo- vom zahteva 78 vetnosti radovoljstva —~ ilo £6 Uprineipu ne moze alkada zadovoljit. Svako Je zadevoljstvo samo trenutno 1 privremeno 22d0~ voljstve i prepustiti se samo njerau 2nadl posta {1 davolov’ uéenik, Ono sto nagoni lzgleda tele nije beskonaGna promena j vetita teinja Duha ka stvaralatiko} slobodi —-u koja} Covel treba zalsta a bude skao jedan od bogovas, vee je to tein}a eke statitke ravnoteze ? reprodukavania stanja U kojima bl sve potrebe rmogle biti zadovoljene zna naGin na Koji su vee Jednom bile uspesno 22- Govoljene. J ovome’smisii''s pravom. se move ovoriti o Konzervativno} prirodi nagona, ‘Vet smo ranije naglasili da ima nesto Sto se stal~ no suprotstavija potpuno} realizaciii seksualnih potreba. Tada smo za ove prepreke reli da st prirodne i druStvene | da ove poslednje dolaze u ‘vidu razlititin zabrana koje Je moral drustva po- stavijao u vidu tabu-sisiema. Nisu 1, medutim, 4Jo8 znatajnije one prepreke koje dolaze ir pricode ‘samog nagona? Ne nalazi Ii seu samom nagonu 64VEADETA JEROTIG neke unutrainja barijora koja sadrii nJegova po- gonsku moe? Ne postoli li prirodno samoograni¢a- ‘vanje u Brosu? Cini mi se verovatnimn da Je samo Seksualni nagon polarnp i2graden, da su privia~ tenje | odbijanje u njemu_od potetka prisutnt. Otud je pogresno, fit u najmantu ruku pretera- no. onako oftro suprolstay/ljanje principa zado- valisivs princlpu reainosti Kao kod Frojda, Pra- vo tadoveljstvo Kresne kao varnica tek % me- Gusotnom odnost | razragunavanju jzmedy ova ‘va. prineipa, sto 2nati da. su 2adovolistvo rreainost jedan na drugog upuéent, jedan s dru~ ‘Bim lsprepletanl. Sulcob. ova dva’ prineipa ‘nie Benctska posledica suprotnosti Izmedu nih, ‘vet je on metafizick! ukotvijen u praodnosu izcedu foveka't svota. Ovde ao, samo mucajuct, do- diruje posiedaja tajna fovelove sustine, sinisao hjegovog Zivijenja | odnosa Duha prema mmate~ Pi Odavde ret imaju samo filosofija I religijs Ne treba da zaboravime jo$ jednu stvar. Pri- oda he pornaje istinsko uzivanje i ona ne ide Galje o@ zadovolienja potreba. Fenomen uiva- ‘nia Je Ijudskt | drustven! fenomen. Zato Je se Kuze mogao pravom da iefe sda je U lud- skom carsiva ostvaren progres koji vodl od fauinosti pukog zadovoljavanja nagona, Kole 2a- pravo { ne predstavija uSivanje, do doziplienog onafanja i do posredovanog ulivanta kojima se ‘Covek Karakterise I raziikaje od 2ivotinjec, Zasluga je Teodora Rajka ito je napravio tako znatajnu razllku— 0 Kojo} Frojd nije vodlo do- voljno ratuna — lzmeda seksuainosti | Ijubavi, On Je najpre podsetio da je ovek mase hiljada~ ma godina, pg 1 danas, ostao neupomat sa taj- nom Iubavi. Cak nije bilo ni dovoljno diferene!- ranih reti, if uopSte reti za Iubav w retniiea mnogit starih 1 primitivnih, naroda, Seksualno prainjenje odkotuje mifite, kale Rajk, dok us ‘bav otvara bravu liénosti. Otud | seksualno za- dovoljen cover moze ostati gladan ubavi. Ze ovu istiny Frojd Je blo slen Xada smo ranije Domenult tobataiu seksuainw revolucija u nase oda, mislili smo. upravo, na nedostatak eRe stencijalnog susreta u ljubavi, uw vetini danas njih odnosa medu partnerima. ‘Moda Je najlepse stranice o Ijubavi ispisao Je- dan filosof, Nikolaj Berdajey, On pise: »Ljutay je put za otkriée tajne lies i za shvatanje ia hostiw dubini njenog dies. Ona kojt Wubi zna © Ijublienom 2icu ono sto ceo svet ne na} onal Kojt Ijubi uvek je vise U pravu nego ceo svet, jer samo ona) koji ub! wleting shvati litnast | ‘Upozna njenu genijalosts. Libido, Kao izraz tisto ‘seksualnog nagona, zaista, samo prividne vod! Sledinjavanjumedu. udima; prepusten sam sebi, Sto mati kada nije oplemenjen Iubaviiu, 65‘Wapera WROTE 1 kada Je bez Kontrole, on vodi u regresiiu, infantiinost { anarhiju, Dvostrutel je odnos ovekov | prema majci, Jos Je Bahofen zapazio dvostruk aspekt privrzenosti majei: jedan pozitivan, kao oseCanje afirmactie Bivota + Mhav! prema 2ivotu, | jedan negativan, kag vezanost za prirods, kev 1 zemlju, $0 spregava toveka da razvile svoju individualnost T'élni na nesposobrim da ide napred. Tragitan polotaj Sovekov na zemlji proizlazi iz njegovox Ontiékt nedovalino edredenog polotaja lzmedu prirode j kulture, izmedu onoga‘u emu jel sa Gime roden 1 ohoga Sto Je od Duna po- zvan da tins. Odgovornost i svest 0 lerivicl, pre ma Dieter Wysi-u, breme st Kole je govok na Sebe uze0 odvajanjem iz carstva.animaino-

You might also like

• Sigmund Freud - Tumacenje Snova 1 PDF

  

  Document175 pages

  Sigmund Freud - Tumacenje Snova 1 PDF

  Milivoje Jaukovic

  33% (3)
• Um I Filozofija - Ljubodrag Duci Simonović

  

  Document22 pages

  Um I Filozofija - Ljubodrag Duci Simonović

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• Da Li Se Ljudi Plaše Smrti? - Ljubodrag Duci Simonović

  

  Document11 pages

  Da Li Se Ljudi Plaše Smrti? - Ljubodrag Duci Simonović

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Teoretičari Zavere - Dvorske Lude Kapitalizma - Ljubodrag Duci Simonović

  

  Document4 pages

  Teoretičari Zavere - Dvorske Lude Kapitalizma - Ljubodrag Duci Simonović

  ničeom izazvan

  100% (1)
• Hajdeger I Jezik

  

  Document8 pages

  Hajdeger I Jezik

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• Sastav Orkestra PDF

  

  Document1 page

  Sastav Orkestra PDF

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• „ МУЗИЧКИ ГЛАСНИК" (1922) ЕСТЕТИЧКИ И ИДЕОЛОШКИ АСПЕКТИ - Александар Васић

  

  Document15 pages

  „ МУЗИЧКИ ГЛАСНИК" (1922) ЕСТЕТИЧКИ И ИДЕОЛОШКИ АСПЕКТИ - Александар Васић

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• Knjiga o SERBu

  

  Document7 pages

  Knjiga o SERBu

  Марко Сајић

  No ratings yet
• Analiza Tri Tipa Autoritarnosti - Miloš Bogdanović, Dušan Obradović, Lidija Ćuk Jovanović

  

  Document6 pages

  Analiza Tri Tipa Autoritarnosti - Miloš Bogdanović, Dušan Obradović, Lidija Ćuk Jovanović

  ničeom izazvan

  No ratings yet
• Сања Радиновић ХЕМИОЛНА МЕТРИКА

  

  Document16 pages

  Сања Радиновић ХЕМИОЛНА МЕТРИКА

  ničeom izazvan

  No ratings yet