nemaju nikakve moéi nad Erifilom. Ona se sama ubija da bi “Tbegla arevowanje jer ‘bi je ono uvelo u svet koji prezire. Ret netist>upucena velikom sveSteniku Kalhasu (»K sebi te netisté ruke«), ukazuje na ponor koji razdvaja dva sveta. Zrtvovanje fe ucinilo~bi od Tfigenije delo potpuno prozeto duhom fa dobra nad zlom, boga na volom), a -ulaskonr U providencijalni svet Ifigenije nastala bi tra- if i znavanjem. I jednim i drugim bilo bi-ostvareno-jedinstvo Komada. Rasin je, medutim, napisao nesto drugo, delo koje izrazava koegzistenciju dvaju sasvim odvojenih i vi ; ovi- inama marioneta koje ih ne = , gde bogovi upravijaju su ‘sata negde dalek, w pozadint — preteci i mragan — svet skrivenog f odsutnog Boga, svet ii Cistote, svet_paradok- sa, tragitnih,ozbiljnih i svetih dela, svet Coveka i tragedije. = — c) TRAGEDIJA SA PERIPETIJOM I PREPOZNAVANJEM _VI. — FEDRA U principu smo se odluéili da u dodatku ovog Eetvrtog dela knjige proucimo veze — svesne ili nesvesne — izmedu, s jedne strane, Rasinovih dela i, s druge strane, Zivota jansenistitke grupe i spoljaSnjih zbivanja tog doba. Prou¢avanje Fedre, me- dutim, primorava nas da veé sada pristupimo izvesnim aspek- tima ovog problema, makar u onoj meri u kojoj poslednji pa- sus predgovora ovom komadu izridito postavlja pitanje odnosa izmedu tragedije i »Prijatelja Por-Roajala«.’ ' sUostalom, jo se ne usudujem da tvrdim da je ovaj komad naj- bolji od mojih tragedija. Prepu’tam itaocima i vremenu da presude kakva je njegova prava vrednost. Ali siguran sam da ni u jednom od mojih ostalih dela vrlina vigene izlazi na svetlost dana nego uw ovome, Najmanja greska biva-G njemu strogo kainjena: na samu pomisao o zloéinu tu se gleda sa istim uzasom kao i na sam zlotin. Ljubavne sla- bosti smatraju se pravim slabostima. Strasti se predoéavaju samo da bi se pokazalo do kakvih izopacenosti vode, a rok je svuda slikan bojama koje om aju da se njegova ruZn prepozna i omrzne. To je u stvari cilj kome mora teZiti svaki Covek koji radi za javnost. 1 to je ono Sto su prvi pesnici tragedija imali pre svega u vidu. Nijihovo je pozoriSte bilo Skola_u kojoj su se ljudi udili vriini ne manje nego u skolama filozofa... To bi mo%da bio natin da se s tragedijom fomite neke liénosti, slavne po svojoj poboznosti i po svor ucenju, a koje su je u poslednje vreme osudivale, One bi o njoj sudile bez sumnje s vise naklonosti kad bi pid nastojali da poute svoje gledaoce koliko i da ih Tecnode. kad bi time poStovali pravu namenu tragedije« — Fedra, redgovor).Problem predgovora je daleko od toga da bude jednosta- van veé i kod prethodnih Sest komada, buduéi da izmedu njih i samih drama postoji raskorak koji bismo prili¢no taéno oka- rakterisali ako ka%emo da se u predgovorima uvek izbegava ieritito isticanje onog 8to bi u komadima moglo da gledaoce. zaista, u osnovi rasinovskog knjizevnog stvaralaStva, kao iu njegovom druStvenom uspehu, postoji izvesno karakteris- titéng dvojstvo. as epeedan dosledni jansenista ne bi pisao tragedije, dok — ol ato 7 al 1 ; heii: intelek- tualno i emd Op isao apedieRasin in ye da Moga 0 se nala- ttortt nekakvoj prelaznoj situaciji Savina ili sinteza protivreénih elemenata. + _AZS daruge strane, iza nesumnjivo briljantne psiholoske ana- lize svetovnog Zivota, s njegovim strastima, slabostima, strem- Ijenjem ka modi, Rasinove tragedije predstavijaju Citav jedan svet pde viadaju zakoni koji su tudi, a éesto i suprotni onima Sto ih je u svom svakodnevnom Zivotu prihvatala pozorisna publika tog doba. Pravi jansenisti nisu ili u pozoriste, a sud- sko plemstvo sklono jansenizmu nije predstavljalo znatniji deo publike. Stoga, koliko god je prirodno da se »dvor i grad« na- du u gledalistu Molijerovog i Kornejevog pozorista, tesko je shvatiti kako je ta ista publika m i obezbediti uspeh Rasi- novim tragedijama. Tu se javlja problem koji zasluzuje dublju sociolosku analizu. U liénostima kao Sto su Hermiona, Orest, Pir, Neron, Bri- tanik, Agripina, Antioh i drugi, gledaoci su zacelo nalazili pri- liéno vernu sopstvenu sliku, ali u svetu drame te li¢nosti su u Yudskom pogledu osudene i obezvredene od strane junaka, An- romahe, Junije, Berenike i Tita. Izgleda teSko prihvatljiva pretpostavka da je Rasin, koji je izbliza poznavao kako moral i Zivot usamljenika i kaluderica Por-Roajala, tako i razli¢ite peripetije njihovog otpora vlasti- ma, bio sasvim nesvestan »subverzivnog« karaktera svoj Nije niSta lak$e ni braniti obrnutu hipotezu, da je bio svega syestan i da je sve makijavelisti¢ki smislio, otovu Sto za to nema nikakvog uverljivog dokaza. Cini se, dakle, da je danas tesko odgovoriti na pitanje — koje uostalom nije mnogo zna- Eajno — u kojoj meri je Rasin bio subjektivo_svestan-rasko, ca izmedu_morala njegovih dela i morala njegove publike, odnosno a prihvar S[svesno moral »dvorai era z,u_svojim delima stvarao, putem nesvesnog. _psihi¢kog procesa, jedan svet potpuno tud njegovom vlastitom izriénom moralu. Istina se, uostalom, verovatno nalazi negde izmedu hipo- teze o Cisto svesnom i one o potpuno nesvesnom postupanju, na nivou koji je dobro poznat psiholozima i piscima i koji je éest u svakodnevnom Zivotu: u_jednoj podsvesnosti_koju_pa ugodan natin odri: omoguéayaju psihiche ¢ spoliasnie pogodnosti izvesnih a. 1) svakom sluéaju, da bi Rasinovo pozori&te postiglo i oéuvalo uspeh, sigurno je da je bilo potehnc da publika ne postane svesna — a zaista i nije postala — upravo njegovog jansenistickog i-tragién kerakirs, koji je za Rasina a stavljao estetsku, a mozda i moralnu neophodnost. Da bismo se u to uverili dovoljno je da pomislimo koliko su liénosti kao Pir, Neron, Agripina, Tezej, pa Cak i njihova suprotnost, Tit, daleke od uobi¢ajene predstave koju su dvor i grad imali — ili se pretvarali da je imaju — o kraljevskom pozivu uopste i o Luju XIV posebno. Shvatljivo je, dakle, za8to se Rasin ¢:vao da za divota objavi Kratki pregled istorije Por-Roajala i zaS\o njegovi pred- govori, mada obuhvataju i mnoge istine o kompoziciji i struk- turi komada kojima prethode, sadr%e i mnoge netaénosti, a pre svega nikad ne prevazilaze granice opSteprihvacenih ideja tog vremena o tome kakva treba da bude traged.ja i kakvih se pravila autor mora pridrzavati komponujuci je. Pri tom ne moramo ni nagadati da li su te granice poSiovane smiSljeno ili preéutno. U odnosu mal prengovors ranijim komadima, izuzetak ipak ji dri, kojinije napisa njom Tezejevom replikom kojom se zavr3ava komad. Nije re¢ o tome da se Rasin tu odrekao svakog opreza. Kad Zeli sugerisati da je Fedra njegovo najbolje delo — ocena koju je potomstvo u potpunosti potvrdilo — on to Gini u obliku sumnje: »JoS se ne usidujem-da tvrdime; isto tako, kad se obraéa jansenisti¢kim sledbenicima Arnoa (a oni se 1667. mhogu ukratko zvati jansenistima) i podvladi_moralm ustinu svog komada — Sto kao konstatacija vavi za Fedru Kol 0 i za svaku tragediju — on govori jini iki. dramski- Mnogi kriti¢ari su zapazili taj nesklad izmedu predgovora i poslednie Tezejeve replike s jedne strane, i celine komada s druge strane, Jedan od najzna¢ajnijih, Tjeri Monije, izveo ie iz predstavlja posle us predgovora Fedyi, san zai jucivu upatrebuspubikee nego prucisiveno 2a Samos a_i za_»Prijate! ie Por-Roajala«, a potkrepljen jet posled-—*toga pkey da su i styaralatko nadahnuce odveli pesnika dalje nego Sto j yesn uyasavanje od-vrtloga nehotice razwlarenih elementarnih sila obja8njava njegovo éutanje i to $to se povukao u _gradanski Zivot ispunjen Svetovnom poboznoscu. Objasnjenje je bez sumnje zavodljivo, ali nas ipak postavlja pred neke teSko¢e. Treba imati u vidu ne samo da su Rasingxi iw iji-od samih ko- upada, nego, pre svega, da su_pisani ji, i da ne omogu- Cuju nikakay zakljuéak o pesnikovim ‘etnim namerama i 0 njegovom duhoynom stanju u vreme kad je zapocinjao pisanje svojih drama. Sto se tiée ranijih predgovora, veé smo izrazili nevericu u to da je Rasin, koji je zadrZao za sebe Kratki pregled istorije Por-Roajala, i koji se ¢ak i u svojoj prepisci izrazZava uvijeno kad god je ree o opasnim temama, bio slep za znatenje i stvar- nu vrednost svojih dela. Mada nije potpuno apsurdna, ta hipoteza nam ne izgleda otigledna, pa Gak ni verovatna. Moguéno je isto tako da je Ra- sin hteo da napige Britanika i Bereniku ne zeleci pri tom da sam organizuje opoziciju protiv svojih komada time sto bi jas- nim jezikom otkrio njihovo pravo znaéenje. Bez obzira da li je razmimoilazenje izmedu Rasinovih dela i predgovora koji su ih predstavljali publici svesno ili ne, obja- Snjenje Koje smo ponudili u svakom slucaju ne vazi za posled- n eae predgovora Fedri (i, komadu, za poslednju Tezejevu iku): Moramo se dakle upitati.zaSto je on u ovom komadu e ween ceases a jednom_ senizmu, posto je paZljivo izbega-_ yao dao njemy savor! u ranilim komen Ne Cini nam se da hipoteza Tjcrija Monijea dovoljno dobro objasnjava Cinjenice, jer ukoliko su Rasina zaista prevazisla njegova sopstvena hte- anja, ukoliko je Poverovas u_mogu¢nost pomirenja sa_Por-Roa- on time Sto bi napisao koma _Hipoli oj gresnici, i ukoliko je tek na k iz_Por-Roajala hvali svojim. njegovo moglo-da_predsiavlja-polaznu_tatku njihovog po- mirenja. r - Recimo odmah da je|na$a hipoteza\sasvim druktija. Sve Rasinove tragedije izgledaju nam prilitno tesno povezane sa senizmom, sa uéenjem i iskustvima »Prijatelja Por-Roajala«. ‘Ali dok, su u Andromahi, Britaniku i Bereniki bili preneti na literarni plan uéenje i iskustvo usamljenika iz doba tragi¢nogtom, Fedra . jansenizma pre 1669 (ili, barem, ono uéenje i, narodito, ona is- koji je pre vise godina napustio Por-Roajal), dok je upravo ta bliskost vizije i da u predgovorima izbegava i najmanju aluziju na jansenizam, i_dok su tri sledeée drame i: dvojstvo, istovremeno — putemc og mira vezala sa sve- vo_uspostavlj tpuni id, ali na sasvim druktijem 1 tive tragiénog jansenizma kojl je odbijao syet, da bi preneo na e edu 1669. { 1675, Lanseloov uéenik sa netistom savescu preobrazava Progoni koji ponovo poéinju potvrduju pre svega rezerve red arnooyskom iluzijom da ji tici kompromis sa 5 javanje videli u Bajazitu, Mitri- latu i Ifigeniji. 7 Zevna transpozicija jednog zdokruzenog _iskustva: Lp te r i Tponovo zapoceti py ogoni pri re Nikola — kao Sto smo veé rekli — dramski, drama korapromi- sa koja je trajala od 1669, do 1675. sad se preobradava u dramy zatim popratilo izrazitim rezervama dramski kompromis pro- iziSao iz crkvenog mira i svelo njegov tragitni bilans u Fedri, tstorije Por-Roajala, sa dramom arnoovskog jansenizma iz vre- mena nastavijenih progona. . govor i drama, moraju posmatrati unutar te evolucije, kao prva otitovanja jednog razvoja koji ¢e trajati do pesnikove smrti. ako ne i nemoguée, uskladiti ova dva dramska fragmenta sa tragi¢énim tekstom celine komada. Zbog nauéne taénosti mora- vao da je napisao dramu. Iz perspektive naSeg rada, medutim, interesuje nas tragedija koju je on stvarno napisao, i koju Bez sumnje, tvrdnja da je Fedra — izmedu ostalog —_po- sredna transpozicija iluzije »PrijateljA Por-Roajalac_izmedu ustva kakva su izgledala u svesti pesnika sklonog idealizaciji pesnika i progonjene grupe_predstayljala razlog itivan i rezervisan stav prema drZanju jansenistiéke grupe an se — slededi Arn ani in Konaéno prestaje pise iz perspek- se u branioca Por-Roajala. Zerve Cije smo nF a lei kee k Stoga nam Fedra pre svega izgleda kao pi a 4 om Por-Roajalu. Jer iako s@ siavovi Arnoa i svetovne borbe za pravo, pravdu i poboznest. Rasinovsko defo, koje Pp! istovetilo sa tragicénim stavovima Barkosa, a poistovetice se kasnije, u Jestiri, Ataliji i Kratkom pregledu Mislimo da se dva fragmenta, kojima se zavr$avaju pred- No bez obzira na vrednost te hipoteze, izgleda nam tesko, mo re¢i da je Rasin, u trenutku kad je zavrsavao komad, vero- ¢emo sada ukratko analizirati. ‘1669. 1 1675. da mogu Ziveti # svetu i sporazumevati se sa crk-venim i driavnirn vlastima, predstavlja samo hipotezu koju je nemogudce dokaziti, fmi je kao takvu i iznosimo. Medutim, ta¢- na ili pogresna, ona nam u svakom sluéaju pruza kljué za / strukturu Fedre, koji se nalazi_u priti o iluziji tragi¢nog juna- | _kada moie Ziveti_u_svetu, namecuci mu svoje sopstvene zako: | ¥ ne, ne oprede]jujuci se ni za Sta i niéeg se ne odrifuci. 5 Pre nego potnemo samu analizu komada, dodajmo da Ra- sin, piguci ga, doduSe napuSta jansenisti¢ku viziju da bi preneo u njega iskustvo grupe »Prijatelja Por-Roajala«, ali se zato ! vraca oj velikoj kajizevnoj tradiciji kojoj je uvek nasto- ' a peripetijom i prepoznava- i otkricn istine. Pedha se bez sumnje znatno raziikuje ralja ipa ih Antigone, pre svega po, odsustuu hg. Ali postoji i sitingka srodnost, zasnovana | na’ kobnom ¢inu, srodnost, koji istori¢ar « nemia pravo da prenebregne, No u svakom slucaju, ukoliko-se Rasin u Fedri_y ediji, on to Gini_polazedi_od janseni: ragedije béz peripetije i prepoznavanja. Stoga ad zadréava mnoge osobine ove poslednje: isprazni svet, _ li8en_moralne i ljudske_vrednosti, nemog Boga posmatrata, ¥ ‘soulenase fanaa. AT glen Tends Feara, ‘Sasvint je aruk-—— ija od Junije ili Tita. Niihovol neumoljivoj savesti inemirenju suprotstavljaju se njena iluzija ~ Re éeno je da je Fedra hri joi j i Ta nam definicija izgleda priliéno netaéna; hri$¢ani, kad im pone- stane mnllostl, preseidaj trazenje boga i Zive u svetu, bez ikak- i vih skrupula ili novih zahteva. Ako veé hocemo po svaku cenu da govorimo teoloskim jezikom, Fedra se pre.moze. smatrati i ra icnosti oko koje se uveliko vodila 6 ka izmed: Lo ie Paska OV_2 POZV: le. O}ji vec na- favija Ovog * TithOst Koju su aisenist najéesce “A poricali, ali koja je izridito pri islima; li mati a =f) - 1 delu, Fedra je tragedija nade moze ziveti_bez ustupaka, bez_opredeljivanja 1 pse-eominre: misa, | tragedija spoznaje o nuzno_iluzornom _ karakteru_ te. nade. = —— = — 7 *Rasinovirm delima pokuSamo da odredimo mesto u odnosu na tri ideoloska stava o kojima je bilo regi u ovoj ____ ! Da bismo izneli na videlo ono Sto je — pored ofitih razlika — za- Jeanieko Fedri i Fausiu, dovoljno je da navedemo stihove koji definiSu ve li€nosti vec na potetku dvaju dela: Fedra je »k¢i Minoja i Pasifaje«, a Faust ie onai koii »traki najvise zvezde neba / I najveée slasti camilleknjizi, treba reci da Andromaha, a naroéito Britanik i Bere- nika, dosta verno reflekiuju Barkosov ekstremni jansenizam, ae tri drame, Bojan Mitridat i_ifigenija, odrazavaju arnoov- sko iskustvo sa pokuSajima da sé Zivi U svetu i postigneé pomi- fenje sa viastima, sa svom uzdrzanoSéu i rezervom koj is o treba da uliva u jednoj eksiremnoj perspektivi, a#da-s i iz Misli najvise priblizava Fedra, koja u svoj njégovo, tezini postavlja problem pokuSaja da sé Zivi u svetu i razlog: koji sewmino doveli do neuspeha tog-pokusaja. 9 _. j = kao i za Misli — nalaziu' , parad i potvrdi njene Tjudske vrednosti. (moralne u rasi- novskoj tragediji, teorijske i moralne u Mislima). Govoreéi 0 tragediji, Lukat pise: »Problem mogucnosti tragedije je problem odnosa bivstvo- vanja i suStine. Problem saznanja ae fi sve ono S10 postoji u isto vremie I bivstvuje, veé samim tim Sto postoji. Postoje li stupnievi i razine bivstvovanja? Da li je bivstvovanje sveopSta osobenost stvari, ili je ono pak ocena njihove vrednosti, ocena koja ih razdvaja i pravi razliku medu njima?« »Filozofija sred- njeg veka raspolagala je za takvu tvrdnju jednim jasnim i nedvosmislenim izrazom. Ona je govorila da je ens perfectis- simum istovremeno i ens realissimum; Sto je neko bice savrée- nije, to ono vise bivstvuje; Sto vi8e odgovara svom pojmu, to viSe postoji.«' To je jedan od konstruktivnih zakona tragitnog sveta; po- stojanje, vrednost i stvarnost tu predstavljaju sinonime; jedno stvara drugo, a paradoks koji pogiva u odbijanju izbora i za- htevu za totalnom istinom samim tim predstavlja i vrednost i stvarnost, Sto se u jeziku pozoriSta izraZava prisutnoscu na sceni. Reéeno je vise puta, i s pravom, da Fedrino prisustvo sceni “obedEduje_druea lica. To je istina, ali treba jos * pokazati— a koliko nam je poznato, to joS nikad nije uéinjeno na zadovoljavajuci natin — kakva je pidoda tog Gberyrediva. nja i na koji nain je ono sazdano na strukturalnim zakonima na kojima potiva svet komada. Stoga se ne treba tuditi ako pokuSamo da pokazemo da je to obezvredenje praktitna i moralna kategorija, i da nije zasno- vano na svetovnom moralu, nego na implicitnom moralu tra- gicnog sveta, u kojem Totalitet predstavlja vrhunsku vrednost. * Derd Lukat: DuSa i oblici. str. 335—336.Stoga u komadu imamo tri-lica koja_predstavijajutri_nivoa’, stvarnosti i vrednosti, TU St B Sunce i Venera — kao t = 1D nemi posmatrati, Pored nji kojoj njeno stvamo ponas reh. Ali tu ~ je i svet — Hipolit, Tezej, Aricija, Enona — koji, u odnosu na Fedru ne poseduje nikakvu vrednost i nije stvaran, osim kao povod za njen greh i njen povratak istini. Udvajanje bozanstva ne treba da nas iznenadi. Mogli bismo reéi da je i u tragedijama odbijanja to udvajanje bogova bilo. virtuelno (a jednom i stvarno — sa Hektorom i Astijanaksom — jer nije bila u pitanju tragedija u strogom smislu te reéi), kao god Sto je Barkosovo odbijanje virtuelno sadrZavalo paska- lovski paradoks. Da budemo jasniji: tragiéno edbijanje proiz- lazi iz Ginjenice da se Lavetu trage Zivaht ‘samo ako se opredeli~ ‘a jednu od dve krajnosti. koitma to Sio-su-supmoine né smeta fa obe budu neophodne, i od kojih se svaka ispoljava kao isti_ * potpuni i neumoljivi zalitev kao Sto je onaj koji je ovaplocen aTPo; yenog Boga posmatra€a. U éinu odbijanja_sveta od strane usamljenika ili prvih Rasifiovih tragi¢nih junaka dva suprotstavijena bozanstva sta- paju seu jedno jedino, jer se oba svode na jedan jedini i isti ljudski zahtev, na jedan jedini i isti Cin: na odbijanje sveta u kojem je nemoguéno udovoljiti zahtevima duznosti a istovre- meno izbedi greh, U ovim delima ne dolazi do udvajanja protiv- retnih zahtéva upravo stoga Sto ni Junija ni Tit ni za trenutak ne pomi8ljaju da mogu na zadovoljavajuci na¢in Ziveti u sveiu, stoga Sto je tragedija, kao Sto smo veé rekli, vanvremenska, i ‘| Sto tragiéna liénost ja. 8 ie_savrSe: esna | mora Ogu nosti Komproraiss. Dovoljno je, medutim, ~ dase pojavi pomisao-o jednom istinskom Zivotu u svétu, bilo stoga sto Komad nije tragedija u strogom smislu reti (Andro- maha) bilo-stoga Sto je re€ o tragediji s peripetijom i prepozna- vanjem (Fedra), pa da se likovi koji predstavljaju 'a-Po- smatraéa udvoje: Astijariaks onemogucuje Fedru da Zivi i da os- tane verna Hektort, a Hektor je onemogucuje da Zivi i da spase Astijanaksa. Tako isto Sunce spretava Fedru da Zivi zal - vivSi na Cast, a Venera je s) ena IVi Al ti bogovi su emi 1 pasiyni posmatraci koji junaku nikad’ ¢ _ he ju_ni t, nikakav mig O mogucnosti_pomire- Nja tih njihovi va, Za njih postoji samo alternatt le i ; a — Sto ¢e'reci greha — ili smrti. Hipolit, Tezej, Aricija i Enona su bica koja u tragediji ne postoje, jer se zadovoljavaju delimicnim 7 jer Tne znaju4 j dau fragitnom svetu-postoja tiznati zahtevati_totalitet, a sa- mim Vi adoksu ili u ijanju. ! Izmedu bogova i nistavila, samo Fedra je Ijudski lik: ona 4 divi sateraydt tai, Fo! fe oto vite vont 1 ski i iluzo- ran ukoliko predstavlja spoj vrednosti koje su protivretne u empirijskoj i_svakodnevnoj stvarnosti. Ono 3t0. ona Zeli, v: neporotnosti i strasti, apso- lutne éistote izabranj stine 7 —— Medutim, u empirijskom svetu, za koji veruje da je dist i * stvaran, ona srece samo proseéne ljude, uZasnute njenim éudo- visnim zahtevima. Pre svega Hipolita, cija je reakcija u toku & ; Citavog komada uvek jedna iista: bezanje. —=—- = in to uostalom kaze ve¢ u prvom stihu: Odluka je pala: kreéem, Teramene. (I, 1) Na osnovu stihova koji slede gledalac bi joS mogao povero- vati da taj odlazak predstavlja ¢in hrabrosti, izuréenic sinovije duznosti u potrazi za i8¢ezlim ocem; i sam Teramen tako misli. Hipelé pas medutim brzo izvodi iz zablude. Nije reé.o odlasku, veéobekstvus——————C—=sSsOSSSSSSSSSSSSSS os Traieéi ga, bicu sin Sto oca Stuje, I pobeci s mesta Sto mi duSu truje. (I, 1) Od éega on to bezi? Tekst ostaje dvosmislen, jer sadrzi dva fazligita odgovora, od kojih je ta¢an samo prvi, kao Sto ¢e nam pokazati nastavak komada, dok drugi predstavlja za- bludu, prirodnu kod Hipolita, koji, kao i sva bi¢a iz sveta, nikad nije dovoljno svestan sopstvene prirode i sopstvenog polozaja. Kad ga Teramen zacudeno upita za8to beZi iz tog »spokoj- nog mesta« koje je uvek vise voleo od Atine: © Kakva li vas muka to odavde goni? (I, 1) Hipolit ce najpre odgovoriti priznaju¢i ono sto jos ne zna, ali to predstaylja ne samo istinu, nego i Kljué njesove Tienastt i uloge koju on igra u komadu. (Kako da se ne divimo geniju Rasina koji, stavljajuci susfinsku istinu iznad psiholoSke, stav- lja Hipolitu u usta of6 Sto ovaj ne misli i u stvari jo$ uvek ni ne zna?) * Ono Sto ga plagi i pred dime heli. to-le Beqlra; ona nari: Sava _tradicionalni, udobni i-ustaljeni red na koji su se svi navik i spaja u sebi najvece suprotnosti: nebo i pakao, pravdu i 5 a2 Ti su sreéni dani u nepovrat pali Otkad su bogovi ovamo poslali _ Keertu Pasifaje i Minoja kralja. (I, 1) Medutim, Hipolit odmah dolazi k sebi: ‘Niene se isprazne mrinje ja ne bojim, Hipolita goni drugi dusman sada: To je, priznaéu ti, Aricija mlada. (I, 1) U tim stihovima sve je la%no. U kornadu nema Fedrinog neprijateljstva, njena trenutna [jubomora neée biti isprazna, a Hipolit neée be2ati od Aricije, nego od Fedre, kao ato ranije je Hipo i i-shvatio i rasvetlio jedan_ i zacelo protivretilo temi na ‘ojoj je ovaj sa n, a koja nije samo u Fedrinoj iluziji, nee) i u potpunoj nemoéi sveta suocenog s njenim zahtevima. Bilo bi protivno zakonima tragi¢nog univerzuma da jedna licnost iz sveta spozna i izrazi istinu, Buduci da je spoznaja osnovna privilegija tragiéne litnosti. Cini nam_se da je ista briga o strukturalnom jedinstvu u osnovi Aricijine fignosti, Da je Hipolit u komadu sreo samo Fedru, bilo bi teSKo razlikovati bekstvo od odbijanja, jer bi on suvise nali¢io junacima iz tragedija bez peripetije i prepo- znavanja i usamljenicima iz Por-Roajala. Njegova ljubav prema Ariciji ukida svaku dvosmislenost. On ne bezi od kojemu teZi i prihvata ga, nego od paradoksaliog bia Ki oje narusava pores sveta stremeci sjedinjenju suprotnosti._ Pratimo, medarim, i dalje Hipol ita. Pocinjuci da igra ko- mediju sa sobom i sa drugima, on zak]jucuje svoj dugi dijalog sa Teramenom, u kojemu mu ovaj — uprkos njegovom opira- nju — kaze da on, Hipolit, voli Ariciju: Teramene, krecem da pronadem oca. (I, 1) ‘ Mnogo se pisalo o tom stihu, cija je lepota izgledala otevidnija od njegovog znatenja. Ovo poslednje, medutim, izgleda nar jasno. Napisan — uprkos imenima erckih bogova — za Bribcanshu pRDUEA, ovaj stih predstavija_ta¢nu actinic jy tragitnog junaka, paradoksalne I i koja u jednoj jédindj osobi spaja nesamo pakao i nebo, nego i ono Sto je na nebu greh i ono Sto je u paklu pravda. 7 Treba li dodati da se _na_planu forme, u sklopu zatvorenog bloka koji sa¢injava ime Minoja sa prozratnim nizom a i e u revi ‘asifaje, Sekote iostvaruje, na trecem plain, taj isti paradoksalni sklop protiv- nosti.gi pitanj inovi, Hipolit izrazava svoju Spremfost da-se-suoci sa stvarnoséu. , Zar necete Fedru pre polaska srestt, Gospodaru? Hodu: ti je obavesti. Videéu je, jer mi to du&nost nalade. (1, 1) Razume se, to je samo brbljanje. Tek to mu najave dola- zak Fedre, on ponovo ispoljava svoju pravu prirodu: Ona stize. Neka, zato ¢u ja podi, Da joj lik moj mrski ne uvredi oi. (I, 2) Hipolit nikad-neée hteti da se suoci sa stvarnoSéu i opas- no&éu. Ne¢e on i¢i da se vidi s Fedrom, nego ¢ée Fedra njega po- traziti. A kad je sretne, njegova ¢e reakcija biti uvek ista: Kraljica ée sada stiéi, gospodaru, - Tradi vas. Pre vaSeg odlaska, razgovor bi htela. Fedra? Sta njoj mogu reci? I Sta deli... Da je odbijete, to ne biste smeli... No vi izlazite, a ja na put kreéem... (11, 3) Kad Fedra najzad stvarno stigne, on misli samo na od- lazak: Zuri, kraljica ée stici svakog trena. Nek priprema za put bude zavrSena. (II, 4) Fedra, medutim, stiZe i izjavijuje mu ljubav. Da bi se shvatila litnost Hipolita, dovoljno je éuti prve reti koje on iz- govara posto je saznao straSnu novost. Betimo odavde, Teramene... (II, 6) Potey od treéeg Cina, stvarnost u kojoj_se nalazi Hipolit Besta, je slozenija; Thi poted Fede, 3a injava | Tezej. Njegove si Teakcije ipak nimnale-ne-menjeyehtine=to ved u prvim stihovima koje on upucuje Tezeju:.. Othriti tu tajnu moe samo Fedra. Ali ako meolbom mogu da vas ganem, Dajte dz se sa njom vise ne sastanern, Kratjx Nek Hipolit, zgroten, nikad vise Isté vezdiaa s vasom suprugom ne dife. (III, 5) StaviSe, posto je poteo nazirati opasnost, e 1 skoro smo u iskuSenju da kaZemo i glupo — ustaljenog poretka, ubeden kao i uvek da je dovoljno pobeci: Sta hiede retima Sto me ulasnuie? S crnim se slutnjama moja dusa bori. Ali strah ne treba nevinog da mori. Potraiimo drugde... (II, 6) A kad sazna za Enoninu optuzbu: Fedra Hipolita optutiti ku3a Zbog gresne ljubavi! Grozi mi se dusa Od takvog ufasa, svega Sto me snade, Da glas moj ne mode Gak ni ret da nade! (IV, 2) Isto tako, kad ga Aricija nagovara da se ispovedi Tezeju, on izmiée i jo$ uvek ratuna na pomoé bogova: Treba verovati u pravitnost neba: Da opravdan budem, to i njemu treba. (V, 1) Poslednja scena u kojoj se on pojavijuje zavrsava se Arici- jinim re¢ima: Kralj dolazi. Kneze, betite $10 brie. (V, 1) U komadu svet saéinjavaju, pored Hipolita, jo8 tri lica: Enona,.0 kojoj ¢e uskoro biti reéi,Zezej i Aricija. O Tezeju nema mnogo da se kaze. To je ostareli Britanik koji Poseduie. vlast umesto da je pasivno podnosi. Tiraninova irtva koja je i sama postala tiranin. Kao i Britanik, Tezej uvek veruje kad mu *# / lazu. a nikad ne veruje kad mu govore ath, To fe Litnost Koya u najpotpunijem smislu reti- Bivi_u zabludi, najnesavrsenije, a samim tim —na osnovu zakona tragitnog sveta — i najnestvar-Py) oS ni . Kao vecina liénosti iz sveta, ondeli da bude obmanut, IteSka srca prihvata konaénu istinu. Kad Fe okusava da zaustavi nlegoy gnev protiv Hipolita i da ga navede da odusta- ne od svoje kobne kletve, on odgovara: Sta? Strah vas ie gneva Sto ¢e na nj da padne? Bolje potkrepite kletvu mi pravednu, Slikajte mi crno tu izdaju bednu, Raspalite srdibu presporu i mlaku. (IV, 4) U zavrSnoj sceni, kad _Fedrin d .k probudi u_njemu slutnju istine, on se joS uvek svim silama braniod nje. “Likujte, gospodo, moga sina nema. Ah! kako ga strepnja, sumnija Sto me puni, Pravda u mom srcu, i s pravom me buni! Udivajte u toj nesredi, svejedno ba li je praviéno to il’ nepravedno. Neka u zabludi budem dok god Bvin k god Eivim: Vi ga optudiste, ja ga smatram krivim. NeGe biti blaze moje otajanje Ako me pvgodi usasno:saznanje Koje nece sina mom bolu da vrati, Nego Ge mi patnju samo poveéati. (V, 7) Njegove poslednje reci, kojima se zavréava komad, izgle- dajf stat mabtaine u najvecoj meri. Za trenutak je moglo iz- gledati da su Fedrino priznanje i njena smrt otkrili Tezeju istinu, da je on naslutio stvarnost, bogatstvo i veli¢inu trage- dije. Njegova replika pokazuje da o tome nema ni govora. Po- nor koji je za trenutak pred njim pukao samo ga je utvrstto u njegovoj prirodi. On je video samo jednos éinjenicu da Fed- rin postupak nije bio u skladu sa zakonima njegovog sveta. jbolje bi bez sumnje bilo da~se- vi, ali posto to — ep Postojala je opasnost da poslednje Fedrine resi ostave iz- vesnu nejasnocu, izvestan nesporazum. PokuSavajuci da Zivi u svetu, Fedra ga je uzdigla do sopstvenog nivoa kako bi ostva- Fila dijalog; u tome je i bila njena iluzija. Ona se Hipolitu do kraja obrad¢a kao Cistoj, hrabroj i celovitoj lignosti, ona napu-~~ali za Fedru s &ta_svet kako bi omoguéila kosmiékom_idrustvenom poretku - (xi nebu i supruguc) da se vrate u svoje tokove. Ali tek posled- nja Tezejeva rep ika nari govort Sta je taj poredak u sivarnosti. Nadovezujuci se ne; 0, bez prelaza, na tragiéne stihove Fedre, ona predstavlja odlomak iz komedi i Rakon 8to je i3tezao Sunak koji nam je za trenutak otvorio oci za sva ogrom- na bogatstva stvarnosti, njene moguénosti i opasnosti, svet sva- kodnevnog Zivota izgledace nam neko vreme — upravo ono vreme koje nam je potrebno da se ponovo na njega naviknemo — kao svet iz farse i komedij@}.U estetskom pogledu, njemu nema mesta u jednom tr. m komadu, junak mu je odu- zeo svu realnost, to je svet koji umire, le koji ¢e moZda veko- vima nadZiveti sam sebe, ali ipak le’. A leSevi ne postoje u tra- gediji koja je najzivlja i najstvarnija pozorisna forma, ona gde se u prisutnost ulazi preko najviseg praga. Pored Hipolita i Tezeja imamo i\Ariciju koja je _manje obi od njih dvojice, jednostavno zbog ¢injenice da se ‘ne_nalazi . Postojala je opasnost da i njena slabost ne bude dovoljno na videlu. Pored Tezeja i Hipolita koje je sam tekst Zigosao jednim negativnim znakom, Aricija bi izgledala kao niStavan, neutralan lik, osoba liSena_egzistencije. ‘Ali Rasin je — svesno ili ne — drzao do jedinstva jednog dela koje je Citavo sacinjeno u kontrastima. To je, Gini nam sé, glavni razlog zbog kojega je ukljucio stihove gde_Aricijs najzloslutnijem trenutku tragedije, kad se ney- ii POs o reSava pitanje sudbine Hipolita i dre, ja. To mesto u potpunosti odgovara zavrsnim Tezejevim retima. Suocen s tragitnom litnos¢u, svet postaje farsa itr Komedija Bas i onome STE Ufentrprividno my ajozbiljnije, ii, u svakomi slucaju, najbanalntje. ~~ Tjeri Monije je s pravom primetio da Aricija u tim stiho- vima postaje Siparica iz internata. Ali stvar je u tome Sto pred Fedrom svet mogu sacinjavati samo zveri i Siparice iz inter- nata. Aricija bi to bila cak i bez svog zahteva da bude venéana, jer je on ukljuéen _u tekst samo da bi udinio njen karakter sa- svim jasnim i dé da bi se | izbe; gla svaka moguénost nesporazuma. stoje ni Hipolit koji bedi, ni * Tezej_koji je stalno u obmani, ni_uzor icije. A ipak, Fedra_govori 0 iluziji da se moze Ziveti u svetu; stoga se ovaj komad vise ne odigrava u »usamljenome« dijalogu kao u janse- nistitkim tragedijama, nego_u stvarnom dijalogu izmedu juna- inie i sveta (a takode i u »usamljenom«e dijalogu izmedu juna-} ] Ww ¥ kinje i bogova). A svet za Fedru otigiedno predstavijajuidealizo~ vani_Hipolit i Tezej, ali takode, i rvenstveno, Enona.’ osto smo zavrsili smotru onih Tiknosti iz sveta koje su peste u odnasy na ree sad mem ostaje da pole jezgro ko: , dijaloge koje Fedra vodi, s jedne strane sa bo- ama, as cH ¢ sa Enonom. 7 i‘ Posle veé analizirane soene sa Hipolitom 4 Teramenom, komad _potinje-situacijom koja je potpupo analogna onoj iz tragedij ripetije iT prepomnavanja:#Pedra, koja de spo- zal su_njeni zahtevi nespojivi sa poretkom koji viada u svetu, odlucila je da ga napusti i prepusta_se ‘smrti, Se digrava na tr; ji js 10 Sto je u komadu — ga, Ona je svet, mesto gde iti Zivot. ive judi; napustiti scena znaci Stoga se Fedra protiv volje vraca na scenu, nju dovlaci Enona: Ne idimo daije. Zastani, Enono. Moje srce slabi. Izdaée me ono. O&i su mi od tog sjaja zasenjene, Klecava kolena jedva nose mene. Avaj! (1, 3) Prvi uput za inscenaciju dolazi odmah nakon Fedrinog po- vratka u svet, da materijalizuje njenu krizu i pometenost; mi veé poznajemo zna¢aj takvih uputa u rasinovskom tekstu. U petom stihu Rasin zaista kaze: »ona sedne«. Nakon toga se nastavlja pseudodijalog, iz koga se odmah vidi struktura tra- gi¢nog univerzuma. Jer iako se Enona obra¢a Fedri, ova joj ni jednom ne odgovara. Svojim prividnim likama_ u ajsavrseniji usamljeni dijalog j i Ti ukrasi ta3ti, krpe Sto me gu3el Koja muéiteljska ruka je uplela Sve ove vitice iznad moga ela? Sve se zaverilo da me samo kinji. — . AL se ispoljava ve¢ i na najspoljagniijem planu. Pored jedine scene u kojoj ona iz, javijule svoju ljubav Hipolitu, i tri scene u Kojima se obra¢a Tezeju, Fedra je dva puta sama na sceni, a osam puta sa lonom.Sjajnt tvorde auEne porodice nase, Céjorn kéer kore gordo mati mi se zvase, Sto moida crveni zbog mog sramnog jada, Sunce, poslednji te put ja gledam sada. . Nebo! Sto ne sedim ja u senci Suma? Ked ¢u da posmatram sa mirom na licu Kroz praginu trke divnu dvokolicu? (1, 3) Napola shvatajuci da se u toj inkantaciji' upuceno bogo- vima krije aluzija na Hipolita, Enona Ge tako reci silom pronikne wu Fedrin dijatog: — == Sta, Gospo? Bezumna, gde sam? Sta to zborim? Kud odlutah duhom, s kakvim snom se borim? Bogovi su razum oduzeli meni. Enono, lice mi pred tobom crveni Zbog te sramne patnje Sto me svu obuze, Protiv moje volje naviru mi suze. (I, 3) Enona, medutim, ose¢a da je zid koji je odvaja od Fedre napukao, stoga insistira, kako bi vratila Fedru u svet i Zivot, i na kraju tirade od preko dvadeset stihova slutajno izgovara kobno ime Hipolitovo, koje izaziva novu reakciju Fedre: Nebo! Taj vas prekor pete? Nesreénice sinja! Cije ime reée! (I, 3) U tom dijalogu, gde je syaki stih remek-delo koje bi treba- lo prouéavati u pojedinos: Enona, koja jos _uvek veruje da fe Fedra neprifatsl jskin i j ma Hipolitp, insistira, opominjuci na opasnost koju bi za dolazak njenog Sina na pre- sto_predstavIjala njena smrt, i nagovara je da Zivi: Tako je, ta srdiba s pravom vas protima... Vratite Sto brée klonulu vam snagu, Dok Zivotni plamen va5, 3to skoro gine, Jo3 zgasnuo nije, i moze da sine. (I, 3) ' Ovaj izraz je upotrebio Tjeri Monije. Mi smo radije za Lukatev termin a et ‘dialogs.Ali Fedra jo nije popustila: On veé i predugo prestupnitki gori! (1, 3) Enona ay alo ne shvata re¢_sprestupnicki«; pecshipza a u predstavlja ¢in koji je izvrSen u vremenu i prostoru, cin koji se Seite U_tom trenutku pe pravi dijalog, jer Fedia joj _obj icni moral koji postavlja sasvim druktije teve: Ne, ruke su moje jos neokaljane. Sto tako i srce nije mi bez mane! (J, 3) Enona insistira: Kakav grozni naum va3a duSa smera Sto wu takvu stravu vase srce tera? (1, 3) Ali Fedra okleva. Ona. zna da je pravi greh u zabludi, u dijalogu sa_svetom. utku ona joS uvek poseduje velitinu _odbijanja, veli¢inu_Junije i Tita. Dosta sam ti rekla, Smrt Zelim bas zato Da kobno priznanje to ne bude dato. (1, 3) Enona je medutim i dalje uporna, ona preti da ¢e se ubiti. Fedra, skoro spremna da popusti, jasno joj kaze Kakve posle- dice nazire na dnu nizbrdice na kojoj oseca ¢ la se nalazi: Od tog nastojanja Sta li otekujes? Sledice te uzas kad istinu éujes. Kada sazna kakav greh moj tivot skriva, Ipak éu umreti, a umrecu kriva. (I, 3) Ali Enona suviSe robuje »zdravom razurue da bi povero- vala u Fearing spreinvaniaies Te stows proadave sa svojim preklinjanjima.{Fedra najzad popusta. Ona jo3 uvek misli da ¢e to biti samo trenutno popustanje koje Ce trajati koliko i priznanje i dijalog, a da ée ona zatim ostvariti svoju odluku ‘ Ne mozemo izbe¢i, misle¢i na to, da se prisetimo dvaju reali- sti¢kih Fausta, Lesingovog i Valerijevog, od kojih prvi me veruje u fa- vola, dok drugi ne vidi po éemu je davo koristan ni po éemu je opasan.da napusti svet| Ona pristaj samo za trenutak — dove Trenutak je svecan, i stoga‘biva najavljen novim uputom za inscenaciju: Kad hoée, ustani. (I, 3) U svet tragedije mora se uci uspravno. Ali kad treba da Enoni saopati svoje Zelje i zahteve, Fedra ponovo uzmite. Prvi_nagoveSteni dijalog sa Enonom doveo je do Fedrine odluke da prekine usamljeni dijalog sa bogovima ida se poveri svojoj dadilji; to je oznaéeno onim »Enono, usta- nic. Medutim, u trenutku kad treba da ostvari i oZivotvori tu odluku, Fedra uzmite i vraca se dijalogu sa nemim bogovima: Nebo! Sta da katem i otkud da poénem?... O mrinjo Venere! O pomamo slepa! Smutnijo Sto s ljubaviju moju majku 3éepa! Ti, kraj mora napu3tena, Arijadno, Sestro, kojoj \jubav slomi sree jadno! Poslednju u jadnoj toj lozi, Venera, Najjadniju od svih, u smrt mene tera. (I, 3) Ali-_kocka je batena, Fedra ¢e progovoriti Enoni, priznace i svoju |juba Hipolita, ne za stvarnog Hipolita koji od-—~) a neg Uzasnuh se greha, u éijoj sam vlasti, Omrznuh taj Zivot, tgrozih se te strasti. Hiedoh da postenje spasem umiruci, Da od sunca skrijem taj mrak Sto me muci. Ne izdrdah nemir tvoj; zbog placa tvoga Sve sam ti priznala. Ne kajem se stoga, Ako, s poStovanjem pred smréu mi skorom, Mene nepravitnim ne kinjis prekorom, I ne delif brigom uzaludnom vise Da produdi§ Zivot Sto ved jedva diSe. (I, 3)Ali navaljivanje Enone koja Fedru poziva da 2ivi biva \ pot- dteplicro-promenama — doduse prividnim — uw _spoljasnjern * svetu. Pano; javija je Tezej mrtay. Fedrina stras postaje naizgled legitimna. Enona se odmah hvata za to: Sad je vasa ljubav k’o i svaka druga. (I, 5) Ona uz to insistira na Fedrinoj duznosti prema njenot I posto Fedra nije pobegla, Hipolitu jedin taje da on sam e. On a nameru otkriva veé prvim recima: Bezimo odavde, Teramene. (II, 6) Medutim, javljaju mu da se Atina izjasnila u prilog Fedri- nog sina, On je stoga jedi ve Koji, kao_nosioci-providenj. deluju na _naéin saglasan njegoviin osveStanim predstavama: Nebo, ti to zna3 tu Zenu, Da li to vrlinu nagradujes njenu? (11, 6) -Hipo retrospekti if nije ubila jer jo} je ma¢ jz ruku otela Enona, s.kojom.ona jos nije _prekinula sve veze. Sto si mi sprecila ruku da mi sudi? Avaj! kad maé njegov tate moje grudi... (III, 1) fa samim tim i kom- . drugom, kad ves primer kraljevanju. Upra to eli, treba da odustanen } 5 dohvata i-da-izaberemo ono Sto mozemo. ti a . Bududi da joj je Zelja za totalitetom es i tuda, Enona spoqlano-nalaal isto FeSenje kao i Hipolit, jer pripada istom svetu kao i on: Minojevoj kéeri viSe lidi zbilja Da se smiri Zudnjom nekog viseg cilja I nezahvainika Sto utece sada Spreéi tako §to ¢e dr£avom da viada. (III, 1)Akad Fedra to pokuia izbe¢i: Jadavladam!... Kaci sarna pod sranmins jarmom jedva disem! Ked mrem! (111, 1) ‘Enona navaljuje: Be&ite. (110, 1) Ali Fedrin odgovor je u skladu sa moralom njenog sveta: Ne mogu bez njega. (II, 1) e shvata Ijudsku_veli la x a dnon ti > svenog zakona Ko} u a \. Enona, u ime ist vetuje Fedri odustane, ova ce U ime sopstyeno; ‘ona koji zahteva da se : uvek ide u krajnost, pokuSati, na v, 1 dobila — : ji, u njenoj borbi za sjedinjenje Zivotai # Svirepa Venero, uzrote mog pada, Nisam ti dovoljno poni£ena sada? Nenadmasnom zloéom sad likuje§ zbilja: Sve su tvoje strele dospele do cilja. Ako to, okrutna, treba tvojoj slavi, Ljuéem protivniku tad se suprotstavi. Od tvojih se strela Hipolit jos krije, Nikad na oltaru tvom klekao nije, Vreda ga, oholog, samo tvoje ime. Sveti se, boginjo: obe ée5 nas time Da sveti§. Nek voli... (II, 2) Ali neuspeh je konaéan. Svet, koji je za trenutak izgledao ‘ezejevim povratkom zakoni bivaju op: svojoj neumoljivoj ispraznosti i ujedinjuju u okviru iste za- jednice Tezeja, Enonu i Hipolita.ir “Za Enonu, razume se, postoji samo jedno reSenje, Treba sate i eat se treba ukljuciti u_svet koji se ponovo radia, i . A upravo to nema vise smisla za Fedru. ie a trebalo prihvatiti najdubl ji ti majdublji pad koji jim IV} Sea. > Tok njihove rasprave 5 dovodt Enona do toga da upita ae dru kako ona Evid lita. Odgovor junakinje je kristalno jasan, on po anti Sta se od ji Poznata je Seige oko teoloske definicije tra; gitnog éoveka, po kojoj je on vedni greSnik. Fedrin DuOvOr'| je dat u dva stiha koji se skoro scuan pored drugoga (odvajaju ih samo oni koje izgovara Enona, Kako sad vidite drskog kraljeviéa? On lik za me ima CudoviSnog biéa. _ Pa Sto da pobedu slavi povrh svega? Strah suzbijte, prva optuiite njega. Zar ja da ocrnim nekog ko je nevin? Ukoliko izraz prayedni greinik« predstavlja teolo3ku_defini- iu tragicnog toveke, tovek-iz*sveta, iz svakodnevnog Zivota, moZe ovom po! jem da izgledasamo kao ono Sto sé od njega najvise razlikuje; kao njegova suprotnost: nevino tudo- yiste. Upravo tako Fedra vidi Hipolita. Enona se nudi da sama optuzi Hipolita, njoj je potrebno jedino da Fedra ¢uti, I Fedra joj se prepusta, sva okrenuta svojoj strasti i nadi da ce Ziveti u svetu, izgubljena u vrtlogu uzija u koji je dopustila Enoni da je uvuée. Ali. to prepuStanje traje samo trenutak: ona ¢e he d u otkrije istinu, Medutim, tada ¢é dobiti zaista amirionasan_udarac, kad od Tezeja sazaa da Hipolit voli Ariciju. Ta je vest utoliko straSnija Sto Fedri nanoal a i trostruk udarac, pogadajucl u_njoj Lue vO jstycnun fama i iugiio-da- mate Zivetl iaavens, aio ean woe ne otkriva eas da Hipolit voli Ariciju i da ona ima suparnicu, nego i to da Hipolit, koga je smatrala Cistim,/ drukéijim od sveta, njegovom suprotnoscu kao Sto je i ona sama, u stvari predstavlja deo tog-sveta, da se ni po Cemune—— razlikuje od Tezeja, Aricijei Enone. Taj du’manin divlji, nesavladan nikad ... Potéinjen, ukroéen, sad zna pobednicu... (IV, 6) 1 Sto je modda jo$ strasnije, svet i njegov redak, bogovi koji su éuvari zakona, odobravaju tu ljubav Hipolita i Aricije. Cednost tih uzdaha nebu bese mila. (IV, 6) rugi Zive pod pogledom bogova ko 4 samo pod pogledom jednog druktijeg Boga, koji joj sudi i koji ne zna za milost: ~~ as 1 tivim, bednica, i gledam u lice Suncu, zaéetniku moje porodice? Moj ded je gromovnik Sto svemir potresa, Predaka su mojih prepuna nebesa, Pa gde da se skrijem? U tminama ada... No 3to rekoh? Tu je s kKobnom urnom sada Moj pravitni otac, §to senima ljudi Po volji usuda sa strogoséu sudi. Kako bi zgrozilo Minojevu senu Kad bi kéer spazila svoju, prinudenu Da prizna grozote i takve zlocine Za kakve ne znaju ni paklene tmine! (IV, 6) To je kraj i iluzije i greha. Kad Enona ponovo pokua da joj govori o kompromisu, Fedra, u kojoj se opet_probudila_njena poéetna svest, Fedra koja je spoznala istinu 1 koju-vide-nigta né-moze_dovestiu-zabludu, vee j 2 : svi polit—ili ona,-i- A to bez uvijanja: Sta Eujem? Kakav mi savet dajeS drsko? Do kraja me truje§ svojom recju mrskom,Nesreénice? Ti si zlo donela meni, Vratila mi Zivot taj veé pregaljent, Ti uéutka dugnost kad joj se predavah, Ti me gurnu knezu kad ga izbegavah. Sta si htela ? Za3to bes tvoj §to mahnita Kleveiom ukalja Zivot Hipolita? Ti ga moida ubi! Moida gromu ielju Bog veé izvrsava ludom roditelju. Gubi se, nakazo! Necu da te vidim. Daj da Zivim sama tivot kog se stidim. O, neka ti plate pravitno nebesal Neka tvoja kazna uiasom potresa Svakog Sto k’o i ti u srcima hara, Pothranjuje slabost nesrecnih vladara, Na zlo ih navodi kojemu su skloni, Utabanom stazom zlocina ih goni, Sve laskavce gnusne koliko ih ima, Najgore darove neba kraljevima! (IV, 6) Nigta ne moze bolje da uka%e na ponor koji tragi¢nog junaka dvaja od sveta nego replika Enone, koja ne nalazi nite 3to bi Sebi prebacila i upucuje svojim-bogovima protest zbog tolike nepravde:' Za nju sve irtvovah, nebo! sve joj pruzih, 1 to mi je hvala? Ja to i zaslutih. (IV, 6) Od tog trenutka pa do kraja, Fedra vise nije na sceni; pred oéima se odvija samo zbrkano i suclbonosne komesanje~ sveta koji je zbo; i i i¢a_dospeo u si rasutat koji sada, kad ga je to bice Konagno napustilo, jos podtrost-krajnye posledice te prisutnost Re redrace se-vralitt tek ne kraju, usp ravna, sa otrovom koji joj ve¢ teée u Zilama, da bi obznanila istinu i saopatila Tezeju | da konaéno oslobada svet svoje prisutnosti koja je kvarila ne sanfonjegov poredak, nego | sungewu svetlost; Htedoh, kajanje vam svoje iznose¢i, Medu pokojnike duzom stazom pre. Stog sasuh u Zile, gde me sad satite, * Se¢éamo se analognih Hipolitovih stihova: Nebo, ti Sto zna¥ tu Een, Da li to vrlinu nagradujes njenu? (11, 6)Otrov Sto s Medejom iz Atine stite. Veé do samog srca taj otrov dosele, Neznanom hladnoéom moje grudi stele; Vet je ispred mene koprena sve bleda ____Pred nebom, pred muzem kog prisustvom vredam, I seurt gasi oi, Sto nebesa Cista Kaljahu pogledom, i dan opet blista. (V,7) Njena“prisutnost vreda Tezeja, ali njena prisutnost na svetu i + a ji_sunce. Sad la je nepi ‘aja od sveta, od Hipolita, Tezeja i Enone, njen greh je prevaziden, vreme tragedije je ukinuto — ono nije bilo line- arno, veé kruzno. * Reti s kojima je do$la na scenu: Sunce, posted} te put fo, slecam vada, (27.8 potpuno odgovaraju onima s kojima odlazi sa nje: 1 smrt gasi oti, Sto nebesa dista Kaljahu pogledom, i dan opet blista. (V,7) Sunce, neosetljivo i nemo bozanstvo, i dalje ée sjati nad svetom, koji je suviSe nestvaran da bi ga ono videlo. Niko ne @a niti Ce Saznati da li se Fedra vratila Minoju i Faetonu, svome pravom druStvu. U Fedrinoj odsutnosti svet se vraca u svoje wokove, ponovo s¢ stvaraju zajednice lisene sustine, us- pomene na poraze ukljutuju se u svakodnevni Zivot, pa i sama_neprijateljstva istezavaju pred se¢anjem na ¢udovisno bide koje je ¢ak i najljuce ane primoralo da osete koliko je njihova srodnost bitnija od~ e mrénje. Samo ad Teze}, u ime sveta, jos jednom uzme reé da bi i " utvrdenog-poretka, glumci ponekad oklevaju -ekst-kojt-predstavlja_suvise nagao_prelaz_od tragedije-na-ono Sto bi, samo po sebi, predstavljalo i zini_tragitnog sveta izgleda skoro kao komedija i farsa. Taj tekst je medutim neophodan da bi se izbegao svaki nesporazum i da bi se gl OW Stva koje prodiru u suStinu, leS nije iza scene, tamo gde se na- lazi Fedrino telo, nego ispred njé, u liénosti kralja koji treba da viada i upravija drzavom. —