NEWSLETTER / BILTEN

broj

5/6

SPECIJALNI DVOBROJ posveen kompostiranju

S V I M I P R O I Z VO D I M O O T PA D !
>> Prema statistikim podacima, svaki stanovnik Srbije godinje proizvede oko 318 kg otpada, te je tako
problem otpada jedan od centralnih problema zatite ivotne sredine. Nekontrolisanim odbacivanjem
otpada u prirodu ugroava se zdravlje ljudi i zagauju izvori vode. Takoe je veoma tetno spaljivanje
otpada korova, trave, plastike, elektrinih ica, a zakopavanje je neprihvatljivo i opasno reenje.

Ovaj projekat finansira

Evropska unija

>> Priblino treinu kunog otpada ini

bioloko-organski otpad, kao to su trava, lie, cvee, ostaci povra i voa i
sl. Jednu etvrtinu ine papir i karton,
staklo oko 8%, plastika isto toliko, a
udeo metala je oko 2%.
Otpad nee postati smee ukoliko s njim
odgovorno postupamo. Zakopavanje otpada u smetlitima uzrokuje dugotrajna i velika zagaenja, i postaje teret okolini koji e
neko u budunosti morati reiti. Naknadna
sanacija takvih starih smetlita je vrlo skupa. Odlaganjem otpada na deponije, pa
bila one i ureene tj. sanitarne, bespovrat-

no se gube dragocene materijalne i energetske vrednosti. Zakonom je zabranjeno

da se otpad koji se moe iskoristiti odloi
na deponiju. Stoga umesto odbacivanja otpada na smetlita ili deponije treba uvesti
odgovorno upravljanje otpadom. Celovito
upravljanje otpadom obuhvata sve mere
postupanja s otpadom (prikupljanje, razvrstavanje, recikliranje, obradu i na kraju
odlaganje samo internog i iskorienog otpada). Smee se vrlo teko, i to samo delomino, moe reciklirati, tzv. naknadnom
obradom (sekundarnim recikliranjem) uz
vrlo visoke trokove razvrstavanja.

Za postupanje s otpadom vredi osnovno pravilo:

sve se vraa, sve se plaa!
>> U drugoj polovini 20. veka nekontrolisano je
poeo brz porast stvaranja otpada. Savremeni proizvodni postupci doveli su do znaajnog
smanjenja cena veine proizvoda, te je postalo
jeftinije kupiti novi proizvod nego obnavljati tj.
popravljati stari. Brzo poveanje koliine otpa-

da uzrokovalo je niz problema, od kojih su najvei

neodgovorno postupanje s otpadom, nekontrolisano
odlaganje (divlje deponije) i spaljivanje otpada u
prirodi. Savremeno integrisano upravljanje otpadom
prvenstveno znai ostvarivanje pozitivnih doprinosa
zatiti ivotne sredine.

Ostali biorazgradivi otpad

37,62%

Metal-ambalani i ostali

1,12%

Batenski otpad

12,4%

Metal-aluminijumske konzerve 0,26%

Fine estice

7,82%

Plastini ambalani otpad

3,73%

Papir

5,34%

Plastine kese

5,61%

Staklo

5,44%

Tvrda plastika

3,39%

Karton

6,13%

Tekstil

5,25%

Karton sa voskom

1,09%

Koa

0,40%

Karton sa aluminijumom

1,1%

Pelene

3,65%

UOPTENO O KOMPOSTIRANJU
KOMPOSTIRANJE, TA JE TO?
>> Kompostiranje je razgradnja biolokog otpada
uz pomo niza ivih organizama pri emu nastaju ugljen dioksid, voda, toplota i kompost. To je
najstariji i najprirodniji nain recikliranja biolokog otpada! Bio-otpad koji se moe kompostirati
ukljuuje kuhinjski otpad (ostatke od pripreme
hrane) i batenski ili zeleni otpad.
Kompostiranje je dakle, prirodan proces razgradnje biomase i dogaa se svuda oko nas. Kompostiranjem smanjujemo koliinu otpada za odvoenje i
odlaganje, a kompostom vraamo hranjive sastojke
zemljitu iz kojeg su potekle, gde e se postupno pretvoriti u humus plodno tlo.
Kvalitetan kompost hrani biljke, osigurava prozranost tla, zadrava vodu, stvara uslove za ivot organizama u zemljitu, i pogoduje rastu biljaka.

Kompostirati se moe u vlastitoj bati, ili dvoritu (samostalno), na pogodnim lokacijama u naseljima (zajedniko kompostiranje) i na velikim kompostanama
(centralno kompostiranje) uz prethodno odvojeno prikupljanje bio-otpada u posebne posude i odvoenje
na lokaciju kompostane.

Kompostilite treba biti smeteno u delu dvorita ili bate koji se nalazi u poluseni, najbolje ispod
nekog drveta jer e kronja tititi va kompost od
prevelikog isuivanja u vreme vruina, i prevelikog
vlaenja u kinom razdoblju. Ukoliko nemate takvo
mesto u dvoritu, kompostnu gomilu moete pokriti
tkaninom koja proputa vazduh a neproputa vodu.
Na mestu koje ste odabrali za kompostilite ne sme
se skupljati voda, dakle ne sme biti u najniem delu
vrta ili dvorita.

ZATO KOMPOSTIRATI?
>> Vie od treine ukupnog otpada koji nastaje u domainstvima je organski ili biootpad. ovek je svojim postupcima upravljanja otpada takoe uticao na kapacitet
planete Zemlje da ouva prirodni balans.
Moda to ba ne zvui okantno ali ako uzmimo na primer brojeve, videemo da XX
u Hrvatskoj. Manje od milion ljudi godinje
proizvede otprilike 300.000 tona neega
to se nikada nee vratiti u prirodne krune
tokove. Naravno, ovde priamo o otpadu.
Ako uzmemo u obzir da je od tih 300.000 tona 75% organskog otpada, dolazimo do zakljuka kako godinje grad Zagreb Zemlju
izbacuje iz balansa za 225.000 tona organske materije i 75.000 tona drugih materijala.
Izgubljena organska materija direktno osiromauje zemlju, degradira poljoprivredno
zemljite, see ume, crpi nagomilane naslage ugljen dioksida (nafte, gasa...), kreira socijalnu neravnopravnost u zemljama
odakle ti proizvodi dolaze, utie na klimatske promene i slino.
Prikupljeni ostaci biljaka nisu smee, ve su visokovredna sirovina za proizvodnju komposta.
Kompostiranjem uspostavljamo prirodni kruni
tok materije u prirodi. Kompostom dajemo zemlji hranjive sastojke koji su potrebni za rast
i razvoj biljaka, te odravamo i poboljavamo
plodnost zemlje. Korienjem komposta smanjujemo potrebu za vetakim ubrivima.
Kompostiranjem biootpada smanjujemo koliinu smea koje se odlae na deponiju. Upotrebom komposta ostvarujemo utedu na kupovinu vetakog ubriva ili zemlje za cvee.
Kompostiranjem biootpada dajemo svoj doprinos zatiti okoline.

KAKO KOMPOSTIRATI?
Biljne ostatke usitniti na duinu
palca,
pomeati meki, mokri kuhinjski otpad
sa suvim, drvenastim otpadom iz
vrta, travom, liem...
odravati vlanim (poput isceenog
sunera),
zatititi od sunca i padavina, povremeno preokretati kako bi se omoguio dotok vazduha.

NE STAVLJATI
U kompost ne stavljati:

novinski papir i asopise u boji

plastiku, metal, staklo
lekove
vreice iz usisavaa za prainu
papirnate pelene
pepeo od uglja
izmet pasa i maaka
kosti, meso, masnoe, jela od mesa i
ribe
osemenjeni korov
jako bolesne biljke
lie oraha
drvo koje je bilo obojeno ili lakirano
biootpad koji je bio u dodiru s
naftom,benzinom,uljanim i zatitnim
bojama i pesticidima.

TA KOMPOSTIRATI?
>> Kompostirati se moe sav biljni otpad iz kuhinje, bate, vonjaka i travnjaka. Kvalitetan kompost emo dobiti ako dobro izmeamo to vie
razliitog i usitnjenog biljnog materijala.

Bio-otpad bogat azotom 50%

ostaci voa i povra

kore voa i povra
talog kafe i aja
pokoena trava
korov i ostaci biljaka iz vrta
uvenulo cvee

Bio-otpad bogat ugljenikom 50%

lie
usitnjeno suvo granje
slama i seno
ostaci kod orezivanja voaka i vinove loze
hoblovina i piljevina
iglice etinara

Osim toga u kompost moemo umeati:

papirnate kutije za jaja
ljuske od jaja
kamenu prainu.

Sakupljanje i usitnjavanje biljnih ostataka

>> Kompostirati se mogu svi bioloko-organski ostaci iz kuhinje, povrtnjaka, travnjaka, vonjaka...
Ostatke iz kuhinje prikupljamo u plastinu posudu s poklopcem. Biljne ostatke iz vrta odlaemo na gomilu
u blizini mesta gde e biti postavljen komposter. Pokoenu travu rairiti u tankom sloju da se prosui. Granje, drvenaste ostatke i suvo lie sloiti odvojeno. Granje treba usitniti!
Za slaganje kompostne hrpe potreban je priblino jednak udeo tvrdih drvenastih i mekih vodenastih sastojaka. Vano je znati da koliina bio-otpada bogatog azotom i onog bogatog ugljenikom, treba da bide
podjednaka.

Sav otpad treba usitniti na duinu ne veu od 5 cm (duina palca), a zeleni biljni
materijal treba da svene pre stavljanja na kompostnu gomilu.

Materijal za pripremu komposta treba biti usitnjen, kako bi mikroorganizmi, gljivice i bakterije imali to
veu povrinu na koju mogu delovati. Razlaganje biljnog materijala je utoliko bre to su komadii manji.
Ostatke voa i povra preporuljivo je usitniti ve u kuhinji tako emo imati manje posla kasnije. Ostatke korova, uvelih biljaka i cvea iz vrta i granja usitniti runo, makazama ili na panju sekiricom, a za vee
koliine dobro je koristiti seckalicu za usitnjavanje.
Mikroorganizmi napadaju organske ostatke prvenstveno na mestu rezova tzv. rana, pa vai pravilo
to sitnije to bolje. Osim toga, komadii manjih dimenzija mogu se mnogo bolje izmeati.

Meanje razliitog biljnog otpada

>> Meki, vlani i tvrdi, drvenasti delovi uvek se meaju u priblino jednakoj razmeri. Usitnjeno
drvo osigurava kompostnoj gomili neophodnu prozranost i rastresitost, a meki biljni otpad
hranu za organizme. Po potrebi postupno treba dodavati vodu.
Dobro sloena kompostna hrpa optimalne vlanosti vrlo e se brzo zagrejati na 50-68C, to ubrzava razgradnju a istovremeno se postie i higijesnko tretiranje komposta uginue uzronici bolesti,
tetoine i seme korova.
Bez obzira na doba godine, kompostna hrpa mora biti optimalne vlanosti i dobro provetrena. To emo
proveriti ako materijal stisnemo u aci, s time da iz stisnute ake ne sme curiti voda, a kad otpustimo
stisak, materijal treba zadrati oblik zadobijen stiskom i ne sme ukati.

Suvo

Optimalno

Suvie mokro

Kompostiranje trave i lia

>> Svee pokoena trava predstavlja vrlo vaan materijal bogat hranjivim sastojcima, a siromaan strukturnim elementima, tj. nema nosivih drvenih vlakana. U kompostu koji sadri samo
pokoenu travu, tokom kompostiranja dolazi do enormnog procesa razgradnje: kompost se
jako zagreva, sadri veliku koliinu vlage, i zbog nedostatka strukturnih vlakana brzo se slepi,
pa postoji opasnost da se ugui i pone da trune.
Prosuena trava lake se kompostira. Da bi se spreilo slepljivanje trave, treba joj dodati vrst drvenasti materijal kao to su iseckane granice, slama ili lie. Svei travnati kompost vrlo je reaktivan i
zahteva neto vie panje. Kompostirana pokoena trava ve nakon kratkog vremena daje vrlo rastresitu kompostnu masu bogatu hranljivim sastojcima.

>> Sloj jesenjeg lia ispod grmlja je bogat hranjivim sastojcima, a

prua tlu i njegovim stanovnicima zatitu od zime. Mnoga iva bia
koja svoje stanite nalaze u tlu navikla su na takav izvor hrane koji im
ujedno prua i zatitu od hladnoe.
Lie se moe kompostirati bez veih problema, a izvrstan je kompost
Kako smanjiti koliinu trave:
za uzgoj cvea:
male koliine lia pomeaju se s
preostalim batenskim i kuhinjskim
otpadom i smesa se kompostira,
vee koliine lia mogu se odlagati
na neko mesto gde se mogu osuiti
i tokom godine moe se stalno dodavati vlanom kuhinjskom otpadu
ili pokoenoj travi,
gomile sainjene od samog lia
kompostiraju se najbre ako je lie
jo malo vlano i iseeno na sitnije
komade. Da ne bi dolo do zbijanja,
treba mu dodati do 20% vrstog
materijala,

travnjak zasejati specijanom meavinom tzv. livadskih trava, koje ne treba

esto kositi i tako smanjiti koliinu otkosa,
kod kraih vremenskih razmaka izmeu pojedinih ianja trave pokoena
trava moe se ostaviti na travnjaku.
Za nekoliko dana ona e se raspasti i
unaprediti vitalnost travnate povrine,
pokoena trava je veoma vana u
ishrani malih ivotinja. Moda se u vaem susedstvu nalazi neko kome je
potrebna trava ili seno za ishranu domaih ivotinja.

slobodno-stojee kompostne gomile

lia najbolje je prekriti kompostnim
pokrovom, tzv. Toptex-om, jer se mokro lie brzo oblikuje u grumenje,
oteavajui dalje razlaganje komposta nakon ega on ubrzo poinje da
truli.

Kompostiranje tokom zime

>> Kompostirati se moe i treba nastaviti i u zimskom periodu:
baciti zelene ostatke voa i povra u kantu za smee samo zato to je temperatura niska bilo bi greka, posebno ako smo ve zapoeli kompostiranje,
kako bismo i zimi mogli pravilno slagati kompostnu hrpu potrebno je u jesen napraviti rezervu suvog usitnjenog drveta, suvog lia, to e se koristiti za meanje
sa mekim ostacima voa i povra iz kuhinje,
procesi u kompostnoj hrpi znatno su sporiji tokom zime. Mikroorganizmi (bakterije
i gljivice) svojom aktivnou stvaraju toplinu, tako da se i pri spoljnim temperaturama ispod nule, u kompostnoj hrpi moe zabeleiti temperatura od 40-50C. Tek
pri duem razdoblju niskih temperatura privremeno prestaju procesi razgradnje
u kompostu,
procesi razgradnje ponovo e zapoeti im prou niske temperature i spoljna
temperatura poraste iznad nule. Pomagai u kompostu, razne bube, stonoge
i ostali razgraivai, takoe miruju tokom zime, a kompostne gliste se povuku
u sredinu kompostne hrpe ili dublje u zemlju. Sa poetkom prolea i radova u
vrtu ponovo e oiveti i bogat ivot u kompostnoj hrpi, te e se nastaviti proces
zapoet u jesen.
Savet: ako ve kompostirate i imate malo starog, zrelog komposta, dobro ga
je dodati u novu gomilu, kako bi proces razgradnje pre zapoeo. Krupnije
ostatke kod prosejavanja komposta takoe je dobro umeati u sveu gomilu,
to je tzv. cepljenje.

Faze kompostiranja
1. Faza razgradnje meavina materijala uz dovoljno vlage i kiseonika predstavlja idealan medijum za bakterije i
kvasce koji su pioniri u procesu razgradnje organskog materijala. Svojim metabolizmom oni razgrauju organske sastojke pri emu nastaje toplota koja se
moe uoiti merenjem temperature. Ovo
povienje temperature ne mogu preiveti semenke korova i razni patogeni mikroorganizmi.
2. Faza prerade nakon prve etape vrlo
visokih temperatura pojavljuju se i prve
gljivice. Tokom ovog perioda broj mikroorganizama jako brzo raste. Za njihov
razvoj je potrebna voda i kiseonik i zato
je vano prebacivati hrpu i proveravati
vlagu. Temperatura lagano opada pribliavajui se vrednosti temperature okoline.
3. Faza izgradnje ovde se prvo pojavljuju protozoe koje se hrane bakterijama
i gljivicama, a nakon njih i prvi vieelijski
organizmi kao to su stonoge, gliste, skoibube i druge koje usitnjavaju i meaju
materijal. U ovoj fazi se u poetku oblikuje svei kompost, a kasnije kompostne
gliste oblikuju tzv. kompostne grudvice
koje ine osnovu za stvaranje zdravog
komposta. Na kraju ove faze dobijamo
svei kompost spreman za prehranu.

Lie koje se brzo raspada: listovi voki,

bresta, belog jasena, javora, lipe, bazge.
Lie koje se sporo raspada: listovi
bukve, hrasta, kestena, oraha, etinara, listovi
pokriveni slojem smole.

Temperatura komposta
>> Tokom faze razgradnje, temperatura u sreditu komposta moe dostii
i vie od 60C, to pogoduje unitenju klica uzronika biljnih bolesti, i
semenki korova. U spoljanjim delovima kompostne gomile temperatura
je samo neto via od temperature
okoline. Najvie vrednosti postiu se,
zavisno od postojeih spoljnih uslova, nakon 3-5 dana perioda raspadanja. Obino se sloj zrelog komposta
debljine 10 cm poslae na svee naneseni kompost, kako bi se sav svei
materijal zagrejao. Za vreme ove faze
razgradnje, proces preobraaja uglavnom uzrokuju bakterije, actinomyceten i gljivice. Ukoliko se temperatura
u fazi transformacije spusti, pojavljuju
se druge vrste bakterija i gljivica koje
uzrokuju dalji preobraaj bio-otpada.
Na taj e nain kompost biti osloboen semenki korova i delova biljaka
koje bi mogle poterati izdanke. Higijensko tretiranje kompostne mase postie se temperaturom, a svakim meanjem komposta postie se ponovni
porast temperature. U vreme faze raspadanja (uz temperaturu od najmanje
60C) kompostnu gomilu potrebno
je barem u tri navrata promeati, kako bi temperaturnim tretmanom bio
obuhvaen kompletan materijal koji
kompostiramo.

Lie oraha sadri prirodni herbicid i nije ga preporuljivo koristiti za

kompostiranje. Od orahovog lia moe se napraviti odvojena kompostna hrpa. Dobijeni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave.

MOGUE NEGATIVNE POJAVE T0KOM KOMPOSTIRANJA

STANJE

UZROK

PRVA POMO

Kompost je suv, izostaje fermentacija, pojavljuje se siva plesnivost.

Usled samozagreavanja komposta ili pri vrlo suvom vremenu,

isparila je voda i poveala se
koncentracija soli u kompostu.
Mikroorganizmi su zaustavili svoju
aktivnost.

Rastresti, nakvasiti, dodati sveeg materijala (kuhinjski ostaci,

usitnjena trava i korov). Ponovo
formirati hrpu. Pokriti liem, suvom travom ili zemljom.

Kompost je suvie mokar, nedostaje kiseonik, osea se miris

truljenja, boja je smee-crna.

Due kini period na nepokrivenom kompostu, suvie mekog,

mokrog materijala (svea trava,
kuhinjski ostaci), premalo drvenastog materijala.

Rastresti, dodati suvog, tvrdog

materijala (seckano drvo, suvo
lie, slama) i malo suvog, zrelog
komposta ili ostataka kod prosejavanja.

Nepotpuna fermentacija (mestimino suvo, ivotinjice skupljene

na jednom mestu).

Suvie suvog drvenastog materijala.

Rastresti, dodati svee trave i kuhinjskih ostataka, dobro izmeati i

ponovno formirati hrpu.

Neugodan miris (nedostaje kiseo- Veliki udeo sveeg, mokrog, manik, mestimino vrlo mokro).
terijala bogatog azotom.

Rastresti, provetriti vilama, dodati

suvog materijala (ostatak kod
prosejavanja), dobro izmeati,
formirati gomilu.

Naizmenino mokro-suvi delovi,

plesnivo i bez fermenatcije.

Redovno kontrolisati stanje kompostne gomile. Kod dodavanja

sveeg materijala uvek dobro
izmeati mokre kuhinjske ostatke
sa suvim drvenastim materijalom
i liem.

10

Kompost nije dobro izmean

kod formiranja hrpe i nije dobro
odravan.

Prosejavanje komposta

Test zrelosti komposta

>> Jednostavan test kojim moemo ustanoviti da li je
na kompost spreman za korienje je tzv. kres test. U
nedostatku semena kres salate, moe se koristiti i seme obine salate. Postupak je sledei: plitka posuda
napuni se kompostom, u koji se posije brzo klijajue
seme kres salate ili obine salate. Seme se prekrije
slojem komposta (2-3 mm) i nakvasi vodom. Nicanje
bi trebalo uslediti nakon 2-3 dana. Nakon 10-ak dana
biljice bi trebale biti zelene, snane i uspravne, a koren bele boje i dobro razvijen.
Ukoliko seme nije isklijalo, ili su biljke koje su niknule bledozelene, ute ili smee boje ili nepravilnog rasta, a koren
nerazvijen i smee boje, kompost jo nije dovoljno odleao, te treba jo neko vreme mirovati, kako bi se zavrili
svi biohemijski procesi.

Nakon 6 meseci mogu se oekivati

prve koliine sveeg komposta. U
njemu se nalazi jo dosta neraspadnutih delova, te ga je potrebno
prosejati, prvo kroz krupno sito, a
potom kroz sito manjih otvora. Prosejani svei kompost moe se koristiti u bati za prehranu prolenih
useva. Svei kompost (nakon 1012 meseci od poetka kompostiranja) prosejava se takoe kroz sito i
koristi se u vrtu i za prehranu sobnog cvea. Za proizvodnju rasada
i sadnju sobnog cvea potrebno je
napraviti substrat od jednakih delova zrelog komposta, vrtne zemlje i
peska. Ostaci od prosejavanja koriste se kao dodatak sveem bio-otpadu kod formiranja nove kompostne hrpe.

POTREBA ZA HRANLJIVIM
MATERIJAMA

KOMPOSTA U 1/m2

Pasulj, graak, bob, salata, cikorija

Vrlo mala do mala

Do 1

Luk, argarepa, cvekla, pana,

rotkva, krastavac, keleraba, menta, bosiljak, letnje cvee, trava

Srednja do velika

1-2

Celer, beli luk, praziluk, dinja, lubenica, paradajz, alfija, ukrasno

grmlje

Velika

2-4

Vrlo velika

4-6

VRSTA

Paprika, karfiol, kupus, brokoli,

krompir, tikve, rue

Koliina komposta potrebna za 1 m2 bate zavisi od:

trenutnom stanju batenske zemlje,
kulturi koja se uzgaja,
hranjivoj vrednosti komposta, to opet zavisi od materijala od kojeg je kompost napravljen.
Dakle, da bi se tano utvrdile potrebne koliine komposta za pojedinu kulturu, potrebno je napraviti analizu
komposta i zemlje, te prema svakoj kulturi, odrediti tanu koliinu komposta.

11

Aktivnosti Kompost Tim-a u Subotici

>> Ekoloko udruenje graana HORIZONTI
je osnovano 1999. godine sa zadatkom da pobolja ekoloko informisanje javnosti uopte u
cilju razvoja ekoloke kulture, svesti i savesti
o znaaju ouvanja i unapreenja ivotne sredine. Jedan od ciljeva je povezivanje ekolokih
organizacija u gradu, uspostavljanje komunikacije i protok informacija meu njima, kao i
informisanje javnosti o njihovom radu da bi se
iniciralo ukljuivanje graana u akcije NVO.

Subotica zna ta je kompostiranje pod sloganom

VRATIMO PRIRODI, ONA PAMTI-KOMPOSTIRAJMO ubuhvaeno je 25 vrtia koji su dobili na
poklon kompostere.
lan Kompost tima Ksenija Marton je istakla da je
ove godine na inicijativu vrtia Zeka napravljen
ovaj projekat, te s obzirom na to da na teritoriji Subotice ima 42 vrtia, namera Kompost tima je da
sledee godine nastavi projekat kako bi obuhvatili
i ostale vrtie. Kroz projekat elimo da proirimo
svest o potrebi kompostiranja. Upravo zato smo se
odluili da to budu deca, jer je vano razvijati ekoloku svest od najranije dobi- naglasila je Ksenija
Marton, i dodala da je prologodinji projekat sproveden u Ulici 51 divizije gde je sedam domainstava kompostiralo.
Na osnovu podataka iz 2011. godine svaki Subotianin proizvede 310 kg otpada, od ega 50
posto ini komunalni otpad. Ono to je jo vanije
jeste da je od 2009. godine na nau Aleksandrovaku baru stiglo 60 tona otpada, od ega je 30
tona organskog koji prema propisima zakonodavca do 2016. godine mora biti smanjen za devet hiljada tona naglasila je Gordana Gavrilovi, lan
Kompost Tima.

U okviru EUG HORIZONTI deluje Kompost Tim

koji realizuje projekat Subotica zna ta je kompostiranje - gde su posebno zapaeni rezultati
edukativnih programa u okviru ovog projekta koji
se sprovodi kontinualno od 2004. godine
Reavanje problema otpada je zajedniki zadatak
svih subjekata Grada, a dokument Lokalni plan
upravljanja otpadom do 2020. godine predstavlja
putokaz za dostizanje ciljeva ureenog sistema
upravljanja otpadom. Ovakav sistem podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastanka,
minimizacije, sakupljanja, transporta, tretmana do
odlaganja.
Najefikasnije reenje za ivotnu sredinu je smanjenje otpada na mestu nastanka. Na ovom naelu zasniva se postupanje sa svim vrstama otpada,
a Kompost Tim primenjuje ovo naelo u postupku
kompostiranja kroz svoj dugogodinji rad vezan
za postupanje sa organskim biorazgradivim otpadom.

12

U 2012. godini u okviru projekta Kompost tima

U okviru programa obuke Kompost Tima prikazuje

se film Subotica zna ta je kompostiranje a svaki
uesnik dobija tampani materijal kao liflet i brouru vezane za proces kompostiranja.
Obuka obuhvata pruanje osnovnih teoretskih i
praktinih znanja o kompostiranju. To je proces
prirodne transformacije biorazgradivog otpada u
proizvod kompost, koji je pogodan za poboljanje plodnosti bati, parkova i obradivih povrina.
U okviru obuke savetujemo graane koji koraci
se moraju primeniti u procesu kompostiranja, koji
se organski otpad moe kompostirati a koji ne i
na kraju kako se proverava da li je kompost masa
dovoljno vlana i spremna za odlaganje u komposter.
Detaljnije informacije i izvetaji se nalaze na sajtu
Gradske uprave
www.subotica.rs/zatita ivotne sredina/edukacija i informisanje/izvetaji kompost tima/

EKOLOKO POVRTLARSTVO
>> Ureenje lepog i korisnog vrta stvaralaki je
rad koji trai trud i znanje, a u eko-vrtu i razumevanje velikog broja prirodnih procesa. Prvo to
treba napraviti je skica vaeg vrta, koja treba da
sadri osnovne elemente kao to su dimenzije vrta, objekti, staze i viegodinje biljke.
Kako bi va vrt imao obeleja pravog eko-vrta u njemu morate negovati bioloku raznovrstnost s posebnim naglaskom na domaim vrstama i sortama. U
senovitom delu vrta obavezno planirajte prostor za
kompostnu hrpu na kojoj e se reciklirati organski sastojci i tako zatvoriti ciklus hranjivih materija. Smesa
raznolikih organskih otpadaka iz domainstva i vrta
preraena radom mikroorganizama i faunom tla slui
kao izvrsno ubrivo.
Posebno je vano za jednog eko-vrtlara da zna i razume koji se sve procesi odvijaju u zemljitu. Znate
li da jedna aka zemljita iz vrta ima toliko ivih bia
koliko je ljudi na zemlji? Zemljite je ivi organizam i
kao takav je osnova batovanstva. Sastoji se od 45%
mineralnih materija, 25% vazduha, 23% vode i 7%
organske materije. Organski sastojci zemljita koji
ine svega 7% ukupne mase, je ono stvarno ivo u
njemu. Tih 7% je smesa raznih ivotinjica koje ive u
tlu (nematoda, grinja, kinih glista, mrava, stonoga,
krtica, pueva...)., podzemnih delova biljaka (korenje, gomolji), razraenih i polurazraenih biljnih i ivotinjskih ostataka te ivih i uginulih mikroorganizama (bakterije, gljivice, alge i aktinomicete).
Vanost ivih organizama u zemljita poiva na zadacima koje ispunjavaju, a to su: usitnjavanje organske
materije i njena dalja razgradnja, meanje i povezivanje organskog i mineralnog dela zemljita, prenos mikroorganizama s jednog na drugo mesto u zemljitu,
pomo pri snabdevanju zemljita vodom i vazduhom
kroz formiranje i odravanje pora i skladitenje hranjivih materija. Zbog svega navedenog, za povrinski
sloj zemljita dubine do 20 ili 30 cm (zavisno o tipu
zemljita) kaemo da je aktivni sloj ili ivi sloj.

Jesen je idealno vreme za planiranje, ali i za prelaz s

konvencionalnog na ekoloko bavljenje zemljitem u
bati. Prvo to treba napraviti, ako ste naravno u mogunosti je poslati uzorke svog zemljita na analizu.
Nakon toga, a po zavretku berbe, zavisno o tipu zemljita, treba izvriti dublju ili pliu obradu tla. Potom
se zemljite prekrije zastirkom, s 10-12 cm debelim
slojem organskih elemenata (iseckana slama, kukuruzovina, trava, ostaci kupusarki i sl.). Najvei deo
zastirke e se tokom zime razgraditi, a nerazgraeni
deo povrinskom obradom unosimo u zemljite gde
se zavrava proces razgradnje. Nakon setve i sadnje
zemljite ponovo pokrijemo organskim pokrivaem
debljine 5-8 cm. Zastiranje zemljita ima za cilj spreavanje razvoja korova, poboljanje vodno-vazdunog reima, manje kolebanje temperature, a time i
bolje uslove za rad mikroorganizama. Sve navedeno
poveava plodnost tla, doprinosi boljem rastu biljaka
i veem prinosu. Na zastrtom tlu smanjuje se broj zalivanja, ali zbog sporijeg zagrevanja vea je opasnost
od mraza, zato se zemljite koje se priprema za biljke
osetljive na mraz pokriva kad proe opasnost od kasnih prolenih mrazova.
Jo je vano naglasiti da u kinim razdobljima zastirka privlai pueve, pa je treba skloniti kako bi se to
spreilo. Zastirkom se tlo titi od erozije izazvane kiom i vetrom. Zastiranje povoljno deluje na strukturu
tla, stoga pravi eko-vrtlar svoje tlo samo razrahljuje
(vilama ili specijalnim mainama), ime se izbegava
tetno prevrtanje tla. Za uspenost eko-vrta bitno je
da se stalno rade navedene mere: rastresanje tla,
ubrenje organskim ubrivima (u prvom redu kompostom), a prema potrebi biljaka i zastiranje (koje se
ponavlja pred poetak svake vegetacije).
Kao to vidite, da bi vaa vrt/ bata bio-eko vrt, vi kao
eko-vrtlar trebate nastojati razumeti i svojim radom
podravati prirodne procese, a jedan od njih je i kruenje elemenata u prirodi.

13

Zatita biljaka bez hemije

>> Biovrtlarstvo za mnoge je izlaz iz
kruga sumnji vezanih za upotrebu hemijskih sredstava. Batovanstvo bez
upotrebe otrova predstavlja potpuno
mogue reenje. Potpunim prestankom upotrebe hemijskih sredstava poboljava se kvalitet zemljita i plodova.
Sredstva potrebna za zatitu ugroenih
biljaka u vrtu moete sami napraviti od
biljaka koje veinom sami gajite ili se
nalaze u prirodi. Za domaa sredstva za
prskanje i ubrenje potrebne su sledee biljke: kopriva, rastavi, gavez, pelin,
vratika u cvetu, rabarbara i razno drugo
bilje kao to su valerijana, luk crni i beli,
list paradajza, kamilica, hajduka trava.
Kopriva je lekovita biljka, a osim mineralnih sastojaka sadri i azot. Sredstva za
prskanje napravljena od kopriva koriste se
za unitavanje mnogobrojnih lisnih vai, a
istovremeno to jaa biljke, poboljava im
otpornost i snabdeva biljke nutrijentima.
Teno ubrivo od kopriva posebno se preporuuje za lisnato povre zbog azota, a
sadri niz mineralnih sastojaka.
Gavez sadri gvoe, kalijum, kalcijum,
fosfor mangan pa i B-vitamine, te se od
njegovih listova i stabljike moe napraviti
odlino ubrivo koje jaa biljke i obogauje
ih mineralima.

Sredstvo za prskanje od pelina koristi se

protiv lisnih vai, re na ribizlima, grinja na
kupinama, protiv gusenica i mrava.
Rastavi sadri prilino silicijumske kiseline, i koristi se protiv biljnih bolesti, kao to
su plesan, ra, protiv raznih vrsta grinja i
crvenog pauka (napada voke).
Sredstvo za prskanje od vratike u cvetu
deluje protiv tetoina na jagodama, protiv grinja na kupinama, tetoina na malini, protiv lisnog moljca, re na biljkama i
plesni.
Sredstvo od listova paradajza se koristi
za prskanje kupusarki od belog kupusnog
leptira, a deluje i protiv drugih leptira i gusenica.
aj od cveta odoljena deluje kao odlino
ubrivo za povre s plodovima, jagode i
cvetne biljke, jaa biljke a istovremeno je
i odlian dodatak kompostu. Koristi se i za
pripremu aktivatora za kompost.
Sredstvo za prskanje od listova rabarbare
deluje protiv moljaca koji napadaju praziluk i nagrizaju mu listove.
Sredstva za prskanje od luka i belog luka
koriste se kada se pojave grinje i plesni,
npr., na paradajzu, kao i u sluaju da lie
krompira postane smee. Od kuvanih ljuski crvenog luka moe se dobiti i sredstvo
za prskanje protiv kukaca.

Novosti iz Drutva Regionalna deponija Subotica

NACRT NOVOG REGIONALNOG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM
>> Zavrena je izrada nacrta Regionalnog plana upravljanja otpadom za Grad Suboticu
i optine Baka Topola, Mali Io, Kanjia, Senta, oka i Novi Kneevac (2013-2022.)
Ovaj nacrt je dostavljen lanovima Skuptine Drutva, Gradonaelniku Grada Subotice, Predsednicima optina regiona, Regionalnom Arhus centru u Subotici, nevladinim
organizacijama kao i javnim preduzeima za upravljanje otpadom, kako bi svi zainteresovani dostavili svoja miljenja do 31.12.2012 na adresu info@deponija.rs.

14

Nacrt Regionalnog plana upravljanja otpadom moe se nai na internet stranci Regionalnog
Arhus Centra Subotica http://www.aarhussu.rs/.

Kompostiranje kroz projekt : Ka zajednicama koje recikliraju...

>> U sklopu projekta Ka zajednicama koje recikliraju u Osjeko baranjskoj upaniji i Severno bakom okrugu finansiranom od strane
IPA prekograninog programa Hrvatska-Srbija,
graanima Subotice e tokom decembra 2012.
biti podeljeni batenski komposteri za kuno
kompostiranje kuhinjskog i batenskog otpada.
Udeo biorazgradivog otpada u domainstvima
u Subotici iznosi i do 50% pa se prema tome
mora raditi na uspostavljanju sistema odvojenog prikupljanja bio otpada u domainstvima.
Pravilnim tretiranjem kunog biorazgradivog otpada moe se dobiti kompost koji kasnije slui kao
hranljivo ubrivo. Problem sa kompostiranjem u
velikim gradovima jeste da veina gradova ne poseduje potrebnu infrastrukturu s pomou koje se
taj otpad odvojeno sakuplja i svrstava sve dok se
na kraju ne pretvori u kompost. Ta infrastruktura
ukljuuje kante za odvojeno sakupljanje bio otpada
za graane, kamione i kompostanu.
Kod tzv. decentralizovanog kompostiranja, tj. kompostiranja u vlastitom dvoritu ili vrtu, ne postoji
potreba komunalnog prikupljanja, odvoenja i odlaganja bio otpada.
Kako grad Subotica jo uvek nema svoju kompostanu, ove su aktivnosti itekako dobrodole.
Graanima e biti podeljeno ukupno 35 kompostera koji e se redovito pratiti.
Takoe, graanima e biti osigurana i edukacija

s edukativnim materijalima i radionici na kojoj e

moi nauiti kako pravilno kompostirati.
Radionica o kompostiranju za sve zainteresovane graane koji ele kompostirati odrat e se 22.
decembra (subota) na Otvorenom univerzitetu u
Subotici, sala 213, sa poetkom u 10 asova i trajanjem do 13 asova. Radionicu e odrati lanovi
Kompost tima iz Subotice
u saradnji sa CEKOR-om,
jer upravo se i oni ve dugi
niz godina bave podizanjem svesti graana oko
vanosti kompostiranja.
Dvogodinji projekat Ka
zajednicama koje recikliraju u Osjeko baranjskoj
upaniji i Severno bakom
okrugu koji zajedniki
sprovode Zelena Akcija iz Zagreba, Zeleni Osijek
iz Osijeka i CEKOR iz Subotice se zavrava 15. januara 2013. godine, a 12. januara e biti organizovana zavrna konferencija projekta u hotelu Galleria u Subotici gde oekujemo oko 100 uesnika,
predstavnika komunalnih preduzea, nevladinih
organizacija, operatera, medija, donosioca odluka
i svih zainteresovanih graana. Na ovoj zavrnoj
konferenciji prisustvovae i partneri i gosti iz Hrvatske, te autori konane Socio ekonomske studije
koja e kao konani izvetaj o projektu dati preporuke za poboljanje situacije upravljanja otpadom
sa obe strane granice.

IZGRADNJA REGIONALNE DEPONIJE

>> Subotica je jedan od tri grada koji je preko sredstava fondova Evropske unije dobio bespovratna
sredstva u iznosu od 16,7 miliona evra za izgradnju prve faze regionalne deponije kod Bikova.
U prvoj fazi pored linije za razvrstavanje otpada, transfer stanica, kaseta za skladitenje otpada bie izgraena
i kompostana kao i sva potrebna infrastruktura. Tender za nadzor, i tender za izvoenje prve faze regionalne
deponije bie raspisani u prvoj polovini 2013. godine, za kojima sledi tender za 4 transfer stanice i 7 reciklanih
dvorita, dok se poetak radova planira za poetak 2014. godine.
Na ovom podrucju ivi oko 267.000 stanovnika koji godinje proizvedu 80.000 tona otpada. Svaka
optina e imati po jednu transfer stanicu i sabirni centar, a Subotica 3 takva centra. Izgradnja
kompleksa regionalne deponije ne treba da traje due od godinu dana.

15

Ova publikacija je izraena uz pomo Evropske unije. Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost Zelene akcije, Zelenog Osijeka i CEKOR-a i ne predstavlja
nuno stavove Evropske unije.

Projekat ka Zajednicama koje recikliraju u Osjeko baranjskoj upaniji i

Severno bakom okrugu sprovode:

Zelena akcija
Frankopanska 1, 10000 Zagreb, Croatia
Tel / fax: +385 (0)1 4813 096,
za@zelena-akcija.hr

CEKOR
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Serbia
Tel +381 (0)24527019
Fax +381 (0)24523191,
djnatasa@yahoo.com
www.cekor.org

Zeleni osijek
Opatijska 26f, 31000 Osijek, Croatia
Tel:+385 31 565 180,
Fax: +385 31 565 182,
zeleniosijek@zeleni-osijek.hr

Delegation of The European

Union in Croatia

Delegation of The European

Union in Serbia

Trg rtava faizma 6,

10000 Zagreb, Croatia
Tel: 00 385 (0) 1 4896 500
Fax: 00 385 (0) 1 4896 555

Avenija 19a, Vladimira Popovia 40/V,

Novi Beograd, R. Srbija
Tel: +381.11.3083200
Fax: +381.11.3083201

16

Evropska Unija sastoji se od 27 zemalja lanica koje su odluile da se postepeno povezuju i da povezuju sopstvena praktina znanja, resurse i sudbine.
Zajedno, tokom perioda proirenja od 50 godina, one su stvorile zonu stabilnosti, demokratije i odrivog razvoja, odravajui razliitost kultura, toleranciju
i line slobode. Evropska Unija je posveena irenju svojih dostignua i svojih
vrednosti sa zemljama i ljudima izvan svojih granica.