Republika Srbija

Sprovoenje projekata
energetske efikasnosti
kroz javno-privatno
partnerstvo
Prirunik za lokalne vlasti
mr Ljiljana Brdarevi

Beograd, 2012.

SADRAJ
1. Uvod .................................................................................................................5
2. Finansiranje projekata energetske efikasnosti .....................................7
od strane privatnog partnera
2. 1. Koncept finansiranja projekata energetske ..............................................................8
efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo
2. 2. Uesnici u javno-privatnom partnerstvu projekata .............................................9
energetske efikasnosti
2. 3. Modeli ugovora o javno-privatnom partnerstvu .................................................11
za projekte energetske efikasnosti
2. 4. Podela odgovornosti i uteda u okviru ugovora .................................................13
o javno-privatnom partnerstvu
2. 5. Projekti energetske efikasnosti prikladni za ......................................................... 16
uspostavljanje javno-privatnog partnerstva

3. Sprovoenje javno-privatnog partnerstva za ......................................17

projekte energetske efikasnost

3. 1. Istrani radovi............................................................................................................................17
3. 2. Informacije o istorijatu korienja i trokova energije......................................18
3. 3. Ispitivanje zainteresovanosti i izbor privatne kompanije...............................18
3. 4. Osnovni ugovor o javno-privatnom partnerstvu ............................................... 19
3. 5. Realizacija projekta energetske efikasnosti............................................................ 19

4. Postupak izbora privatnog partnera za .................................................21

projekat energetske efikasnosti
4. 1. Sprovoenje restriktivnog postupka javne nabavke..........................................21
4. 2. Ocenjivanje ponuda.............................................................................................................. 23
4. 3. Definisanje kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude................................... 23

5. 5. Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu .............................25

za projekat energetske efikasnosti
5. 2. Glavni tekst ugovora o javno-privatnom partnerstvu ..................................... 25
projekata energetske efikasnosti
5. 3. Aneksi uz ugovor o javno-privatnom partnerstvu ............................................26
projekata energetske efikasnosti

ANEKS I: Primer projekta JPP za javno osvetljenje u optini............... 28

ANEKS II: Primer projekta JPP za kogeneraciju ..................................... 30
ANEKS III: Primer projekta JPP za zamenu kotlova za ..........................33
daljinsko grejanje
LITERATURA.......................................................................................................37

1. Uvod

U uslovima sve vee racionalizacije

javne potronje i liberalizacije trita lokalne vlasti su primorane da pronolaze
nove strategije upravljanja projektima i
investicijama. Energetski sektor u tom
procesu postaje sve vaniji jer su optine
izloene direktnom uticaju promena na
tritu energenata iz sledeih razloga:
optine su veliki potroai energije,
optine su proizvoai energije,
optine esto distribuiraju gas, elektrinu ili toplotnu energiju i
optine planiraju razvoj energetske mree na svojoj teritoriji.
Evropska zajednica podstie lokalnu inicijativu u oblasti odrivog razvoja, ukljuujui politiku energetske efikasnosti. Energetska efikasnost postaje prioritet
budui da omoguava smanjivanje efekta staklene bate i bezbednije snabdevanje energijom uz znaajne utede energije. Optine se ipak esto nalaze u zaaranom krugu:
poseduju zgrade i opremu s loim energetskim karakteristikama koje prouzrokuju visoke trokove energije,
nemaju dovoljno sredstava za investiranje u mere uteda, pa nastavljaju da
rasipaju energiju i novac i
korienjem ogranienih sredstva za plaanje velikih trokova energije dalje
umanjuju sposobnost investiranja u projekte energetske efikasnosti.
Ovaj problem moe se prevazii angaovanjem privatnog sektora za sprovoenje mera uteda energije na optinskim objektima. Finansiranje projekata
energetske efikasnosti od strane treih lica predstavlja javno-privatno partnerstvo, koje se moe uspostaviti nabavkom usluge uteda operativnih rashoda
za projekat energetske efikasnosti. Nabavkom usluge sprovoenja projekata
energetske efikasnosti lokalna samouprava moe da unapredi infrastrukturu bez
obaveze obezbeivanja sredstava u budetu za kapitalne investicije u toku trajanja ugovora. Realizacija ugovora omoguava optini da postigne:
utede energije,
uvanje neobnovljivih izvora energije i ivotne sredine i

Uvod

 veu bezbednost korisnika usluga, uz potovanje propisanih standarda u pruanju usluga.

Osnovni motiv za sprovoenje projekata energetske efikasnosti i korienja
obnovljivih izvora energije je finansijska isplativost projekata. Smanjenjem potronje energije ili upotrebom jeftinijih energenata postiu se znaajne finansijske utede, koje bi trebalo, ukoliko je projekat isplativ, da u prihvatljivom periodu
nadmae investicije u projekat, kao i trokove rada i odravanja sistema i donesu
odgovarajui prihod.

Uvod

2. Finansiranje projekata
energetske efikasnosti od strane
privatnog partnera

Finansiranje projekata energetske efikasnosti od strane treih lica predstavlja javno-privatno partnerstvo (dalje: JPP) izmeu jedinice lokalne samouprave
i privatnog partnera tokom vrenja javnih usluga. Za lokalne samouprave koje
nemaju dovoljno sredstava i nemaju na raspolaganju tehniku ekspertizu za realizaciju projekata za unapreenje energetske efikasnosti angaovanje privatne
kompanije na osnovu ugovora o JPP moe da bude vrlo atraktivno reenje. To je
naroito prikladno za projekte koji se tiu isporuke energije ili upravljanja energijom u javnim objektima, kao i za gazdovanje energijom u javnim preduzeima.
Ugovori o JPP za sprovoenje projekata energetske efikasnosti pojavljuju se
pod sledeim nazivima:
Finansiranje od strane treih lica (Third Party Financing TPF),
Ugovaranje utede energije (Energy Performance Contracting EPC) i
Ugovaranje upravljanja energijom (Contract Energy Management CEM).
Ovi ugovori su rasprostranjeni u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi,
a relativno su novi u zemljama u razvoju. Izraz finansiranje od strane treih lica
stavlja veliki akcenat na finansiranje, a ne na aspekte usluge iz ugovora. Tako je
ustanovljen izraz ugovaranje na osnovu utede energije koji naglaava da se
plaanje bazira na uspenosti date investicije i on je sada prihvaen u SAD i EU.
U Ujedinjenom Kraljevstvu se koristi izraz ugovaranje upravljanja energijom.
U Republici Srbiji su do sada korieni sledei nazivi, koje moemo upotrebiti u
brouri:
Ugovor o JPP za projekte energetske efikasnosti (dalje: Ugovor o JPP za PEE),
Ugovor o garantovanju uteda energije (dalje: EPC) i
Ugovor o garantovanju uteda tekuih rashoda budeta za projekat energetske efikasnosti.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

2. 1. Koncept finansiranja projekata

energetske efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo
Sprovoenje projekata energetske efikasnosti kroz JPP predstavlja finansiranje mera unapreenja energetske efikasnosti javnog objekta ili industrijskog
procesa javnog preduzea od strane privatnog partnera, pri emu se realizovane
energetske utede koriste za otplatu te investicije. Ima mnogo razliitih pristupa
finansiranju projekata energetske efikasnosti od strane privatnog partnera, a zajedniki su im sledei elementi:
privatni partner investira u mere energetske efikasnosti,
korisnik energije, lokalna samouprava, ne ulae u projekat,
tehniki i finansijski rizici investicije prenose se s korisnika energije na privatnog partnera,
ostvarene utede trokova za energiju koriste se za otplatu investicije i poboljanje stepena energetske efikasnosti.
Glavni razlozi zbog kojih korisnici energije, lokalna samouprava i javno preduzee mogu poeleti da finansiranje mera utede povere privatnom partneru su
sledei.
Investiranje u mere energetske efikasnosti vri privatni partner bez poetnih trokova za korisnika energije. Zahvaljujui tome lokalne samouprave mogu da smanje tekue rashode budeta za trokove energije, i to bez poveanja
kapitalnih rashoda.
Plaanje privatnog partnera zavisi od ostvarenih uteda energije. Time se
tehniki i finansijski rizici investicije prebacuju sa korisnika energije na privatnog partnera. Ovaj faktor moe da bude znaajan za korisnike energije koji
su skeptini prema rezultatima koji se mogu postii primenom mera utede.
Ekspertizu troenja energije obavlja privatni partner. Nekada korisnici energije nisu upoznati sa svim tehnikim aspektima utede energije koje im nudi
privatni partner kombinujui know-how za efikasno korienje energije sa sposobnou da finansira takve projekte.
Korisnik energije dolazi u posed nove opreme saglasno ugovoru o JPP, a
najee nakon instalacije poto su posredi javni objekti. Vlasnitvo nad novougraenom opremom/instalacijom obino se ne moe razdvojiti od vlasnitva nad objektom.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

2. 2. Uesnici u javno-privatnom partnerstvu

projekata energetske efikasnosti
Tri glavna uesnika u JPP za sprovoenje projekata energetske efikasnosti najee su korisnik energije,
kompanija za pruanje energetskih usluga i finansijer
projekta energetske efikasnosti.
Korisnik energije je lokalna samouprava koja je vlasnik ili korisnik javnog objekta (infrastrukture, zgrade, opreme, industrijskog postrojenja javnog preduzea itd.) na koji e privatni partner primeniti mere
utede energije. Javni objekat bi trebalo da ima potencijale za utede energije
(visoku potronju energije) iz kojih je mogue pokriti trokove investicije u
prihvatljivom periodu. Korisnik energije bi trebalo da bude zainteresovan za
primenu mera utede prvenstveno na one objekte i aktivnosti koji zahtevaju
visoku potronju energije. Njegova zainteresovanost za primenu mera utede
raste s poveanjem cene energije.
Kompanija za pruanje energetskih usluga (Energy Service Company, dalje:
ESCO) predstavlja privatnu kompaniju koja je u mogunosti da obezbedi sve
tehnike, komercijalne i finansijske usluge u skladu s potrebama i mogunostima lokalne samouprave kao korisnika energije. Cilj ESCO je da obezbedi
paket usluga u oblasti upravljanja energijom i da investira u pogodne projekte
koji mogu da donesu prihvatljivu finansijsku stopu prinosa. Ona moe da prui vie tehnikih usluga, ukljuujui:
izradu detaljnog energetskog bilansa da bi se utvrdile mogunosti za utedu,
projektovanje, ugradnju i putanje u rad opreme,
odravanje opreme i
praenje ostvarenja ugovorenih uteda, to je osnov za plaanje naknade
ESCO.
ESCO uvodi poboljanja u energetski sistem korisnika energije radi postizanja utede energije i tekuih rashoda korienja sistema/objekta: modifikaciju ili
zamenu opreme, instalacija i regulacionih ureaja, zamenu starog pogona novim,
efikasno korienje i odravanje itd.
Investicija, trokovi usluga i rizici ESCO nadoknauju se iz postignutih uteda (vie detalja u odeljku 2. 4. Podela odgovornosti i uteda).
ESCO su specijalizovane kompanije koje imaju pristup itavom nizu ekspertiza i iskustava u inenjeringu. Za njih je uobiajeno da imaju jake finansijske partnere. Mnogi proizvoai energetski efikasne opreme imaju aranmane sa ESCO
da one koriste njihove proizvode u projektima koje realizuju.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

 Finansijer projekta energetske efikasnosti obezbeuje sredstva za finasiranje trokova primene mera utede. To moe da bude sama ESCO, finansijska
institucija (banka ili lizing kompanija), investitor, donator, isporuilac opreme
za tednju energije itd. Svi oni mogu imati razliite interese za finansiranje
projekata za utedu energije. Finansijer mora da bude u stanju da oceni mere
energetske efikasnosti koje e se primeniti budui da naplata uloenih sredstava tokom finansiranja zavisi od performansi ovih mera i ostvarenja uteda.
Samo institucije s jakim tehnikim odeljenjima mogu sebi da priute ovaj rizik. Uobiajeno je da se finansijska institucija ukljuuje u finansiranje projekta
u saradnji sa ESCO (npr. kao njen kreditor ili akcionar). Bez obzira na nain
ukljuivanja u projekat JPP, finansijska institucija mora da pronae nain zatite od sledeih rizika:
rizik da projekat ne tedi energiju preuzima ESCO koja daje garancije finansijeru i korisniku energije,
rizik nesolventnosti ESCO reava se preusmeravanjem prihoda od ostvarenih uteda direktno na poseban raun kod finansijske institucije i
rizik da korisnik energije ne plaa obaveze preuzima finansijska institucija
koja ocenjuje kreditnu sposobnost korisnika energije, lokalne samouprave i/
ili javnog preduzea.
Na sledeim slikama prikazana su dva osnovna modela finansiranja projekta. Po prvom modelu (slika 1), finansijska institucija odobrava sredstva ESCO za
sprovoenje mera uteda i pruanje usluga po ugovoru o JPP. Korisnik energije
plaa ESCO naknadu iz ostvarenih uteda, koja iz naknade otplauje kredit ili
lizing. To je najei oblik JPP u sprovoenju projekata energetske efikasnosti.
Slika 1. Model JPP u kome ESCO preuzima rizik finansiranja projekta

UGOVOR O JPP
LOKALNA
SAMOUPRAVA

Energetske
usluge

kompanija

Otplata
investicije
Finansiranje

Otplata
duga

FINANSIJSKA
INSTITUCIJA

10

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

UGOVOR O
KREDITU

Po drugom modelu (slika 2), finansijska institucija odobrava kredit/lizing korisniku energije, lokalnoj samoupravi koja finansira sprovoenje mera utede.
Korisnik energije je odgovoran za otplatu kredita/lizinga. ESCO je obavezna da
nadoknadi trokove korisniku energije ukoliko projekat ne uspe i ne ostvari se
uteda. Ovaj model JPP retko se koristi, uglavnom kada su posredi ESCO sa slabom kreditnom sposobnou. Meutim, tada se postavlja pitanje zatite lokalne
samouprave od rizika neuspeha projekta.
Slika 2. Model JPP u kome korisnik energije preuzima rizik finansiranja projekta

UGOVOR O JPP
LOKALNA
SAMOUPRAVA

UGOVOR O
KREDITU

Otplata
duga

Energetske
usluge

ESCO

Plaanje
usluga

Finansiranje

FINANSIJSKA
INSTITUCIJA

2. 3. Modeli ugovora o javno-privatnom

partnerstvu za projekte energetske
efikasnosti
Postoje razliiti modeli ugovora kojima se ESCO poverava sprovoenje projekata energetske efikasnosti. Svaki od njih je prilagoen konkretnim okolnostima i potrebama korisnika energije i nudi odreene prednosti, koje moraju da
se ocene u odnosu na zahteve konkretnog projekta. Postoje tri osnovna modela
ugovora o JPP.
Ugovori bez podele uteda (eng. Duration model) izmeu korisnika energije
i privatnog partnera dok traje ugovor. Ovim ugovorima ESCO na osnovu
primenjenih mera energetske efikasnost stie pravo na naknadu koja iznosi
100 % od uteda energije, sve dok se potpuno ne pokriju trokovi investicije,

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

11

pruenih usluga i rizika kompanije. Ugovor traje relativno kratko poto ESCO
dobija sve utede trokova energije nakon primene mera.
Navodi se maksimalno vreme trajanja ugovora, ali e ugovor tano trajati zavisno od nivoa postignutih uteda. Kada nova oprema radi s utedama veim
od onih koje je procenila ESCO, ugovor se ranije zavrava i korisnik energije
ranije poinje da ostvaruje utede operativnih rashoda. Ukoliko se ne postignu ugovorene utede, ugovor e prestati da vai nakon ugovorenog roka trajanja, pa se moe dogoditi da ESCO ne povrati sve svoje trokove.
Lokalna samouprava od samog poetka zna koji iznos treba da plati ESCO.
Ona poinje da ostvaruje utede trokova energije tek nakon isteka ugovora
o JPP.
Ugovori o podeli uteda (eng. Participation model). Po njima ESCO na
osnovu primenjenih mera energetske efikasnost stie pravo na naknadu koja je procenat ostvarenih uteda trokova energije. Naknada ESCO moe da
se razlikuje za svaki pojedinani projekat i zavisi od trajanja ugovora o JPP.
Najee iznosi oko 60 % ostvarenih uteda. Ukoliko se eli krae trajanje ugovora o JPP, onda se mora poveati uee ESCO u utedama, i to radi breg
pokrivanja trokova investiranja i rizika projekta. Ovaj ugovor je praktian iz
sledeih razloga:
korisnik energije nikada ne plaa vie od ostvarenih uteda,
trokovi za energiju poinju da se smanjuju nakon primene mera energetske efikasnosti.
Naknad se plaa ESCO obino jedanput meseno. ESCO neprekidno prati
performanse opreme i objekta da bi se postigle ugovorene utede a ona osvarila prihod.
Ugovori o garantovanim utedama korisniku energije od strane ESCO.
Kada su modeli potronje energije ustaljeni i postoji odgovarajua priroda
energetskih uteda, mogue je lokalnoj samoupravi garantovati nivo utede
trokova energije u toku trajanja ugovora o JPP. Po ovim ugovorima ESCO
garantuje da e utede energije dostii ugovoreni minimum. Ako se ne ostvare minimalne ugovorene utede, ESCO isplauje razliku korisniku energije.
Ako se ostvare utede vee od minimalno ugovorenih, korisnik energije moe
da omogui uee ESCO u tim veim utedama.

12

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

2. 4. Podela odgovornosti i uteda u okviru

ugovora o javno-privatnom partnerstvu
Privatni partner u okviru projekata JPP preuzima kao glavnu obavezu da snizi
operativne rashode optine i/ili javnog preduzea za javnu uslugu, primenom
mera uteda na postojeem sistemu ili objektu u ugovorenom periodu. On prihvata ovu obavezu kao svoj poslovni rizik.
PRIMER
I

Garantovanje utede operativnih rashoda budeta

Izvoa garantuje da e primenjene mere utede, od poetka izvrenja glavne obaveze do prestanka ugovora smanjiti bazne tekue rashode budeta
u baznom periodu, putem

smanjenja godinje potronje energije za ugovorne objekte u iznosu od

_____kWh/Jm i

smanjenja godinjih neto trokova odravanja ugovornih objekata u

iznosu od ____Din./Eur.

Izvor: Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u

optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd,
2008.

Poslovni rizik privatnog partnera odnosi se na naplatu sredstava koje je investirao u mere utede na javnim objektima iz dela ostvarenih uteda u operativnim trokovima, koji mu po ugovoru pripadaju. Sledi prikaz naina prorauna
ostvarenja ugovorenih uteda operativnih trokova za projekat energetske efikasnosti.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

13

PRIMER
II

Obraun ostvarenih uteda

Osnovica za obraun: potronja energije u baznom ili referentnom periodu/

mesecu
Nain prorauna:
a. Potronja energije u baznom/referentnom periodu _____ kWh/Jm
b. Potronja energije u obraunskom periodu _____ kWh/Jm
c. Stvarna uteda energije u obraunskom periodu (a b) _____ kWh/Jm
d. Garantovana uteda energije u obraunskom periodu _____ kWh/Jm
Bilans uteda energije u obraunskom periodu (c d) _____ kWh/Jm
Ako je:
Bilans uteda energije O , Korisnik* plaa osnovnu naknadu izvoau
Bilans uteda energije < O , Izvoa plaa nadoknadu korisniku
*Korisnik je jedinica lokalne samouprave ili javno preduzee
Izvor: Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u
optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd,
2008.

Ako su ugovorene utede u tekuim rashodima ostvarene, privatni partner

ima pravo na naknadu, koja moe da bude ugovorena kao osnovna naknada i
dopunska naknada.
Osnovna naknada za ostvarene garantovane utede u potronji energije moe biti ugovorena u apsolutnom iznosu ili kao procenat ostvarenih uteda.
Ona pripada privatnom partneru za izvravanje svih obaveza po ugovoru:
sve pripremne radnje,
dodatne usluge kao to je obuka zaposlenih kod korisnika, ako su ugovoreni
odravanje i zamene na ugovornim objektima,
odlaganje neispravnih i/ili zamenjenih instalacija, delova instalacija i opreme,
mere upravljanja sistemom i
trokovi sredstava za finansiranje pripremnih radnji.
Dopunska naknada moe da bude ugovorena kada su ostvarene utede vee
od ugovorenih (garantovanih) uteda u potronji energije. Visina dopunske
naknade obraunava se na osnovu bruto cene energije u baznom ili referen-

14

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

tnom periodu, definisane i fiksirane ugovorom o JPP. Ona ne bi trebalo da bude vea od 25 % od vie ostvarenih uteda energije da bi se dobile to realnije
ponude privatnog partnera tokom javne nabavke usluge.
III
PRIMER

Obraun dopunske naknade za privatnog partnera

ECB

 ozitivan bilans uteda operativnih trokova u obraunskom

p
periodu

ESG

ugovorena (garantovana) uteda operativnih trokova

RB

 rocenat (do 25 %) uea privatnog partnera u ostvarenim

p
utedama iznad ugovorenih (garantovanih)

Izvor: Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u

optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd,
2008.

Ako ugovorene utede u operativnim rashodima ne budu ostvarene, privatni

partner je obavezan da lokalnoj samoupravi isplati novanu nadoknadu jednaku
razlici izmeu ugovorenih (garantovanih) i ostvarenih uteda. Visina nadoknade
koju plaa privatni partner obraunava se na osnovu bruto tekue cene energije
u obraunskom periodu. Ona predstavlja stvarni troak koji je imala lokalna samouprava (javno preduzee) zbog neostvarenja ugovorenih uteda u energiji. Ovaj
troak mora da pokrije privatni partner kao svoj poslovni rizik i ugovornu obavezu.
Obraun nadoknade za lokalnu samoupravu zbog
PRIMER IV
neostvarenja ugovorenih uteda
Nadoknada korisniku = EB x EP tekua
EB negativan bilans uteda energije/energenta/vode u
obraunskom periodu u kWh/Jm/m3
EP

bruto tekua cena energije/energenta/ vode

Izvor: Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u

optinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd, 2008.

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

15

2. 5. Projekti energetske efikasnosti prikladni

za uspostavljanje javno-privatnog
partnerstva
Ugovori o JPP za sprovoenje projekata energetske efikasnosti mogu da se primene u gotovo
svim delatnostima lokalne samouprave gde se
troe energija, energenti ili voda:
javne zgrade i lokalna infrastruktura,
komunalne delatnosti, npr. voda, kanalizacija,
grejanje, otpad itd.,
socijalne delatnosti, npr. obrazovanje, socijalna zatita, zdravstvo, kultura,
sport itd.,
saobraaj, javna parkiralita itd.
Ovi ugovori se mogu koristiti prilikom unapreenja postojeih i izgradnje novih objekata, kao i primene svih energetskih tehnologija. U okviru projekta energetske efikasnosti privatnom partneru mogu biti poverene sledee delatnosti:
upravljanje javnim objektima: zgradama i infrastrukturom,
investiranje i upravljanje tehnikom opremom: kotlovima, opremom za kogeneraciju, ventilacijom, osvetljenjem itd.,
ostvarivanje uteda u energiji, ukljuujui investicije u toplotnu izolaciju.
ESCO mogu da obezbede irok spektar energetski efikasnih tehnologija koje
pruaju mogunosti smanjenja trokova energije i trokova odravanja, kao to
su:
smanjenje gubitaka energije pomou izolacione tehnologije, povraaja toplote, elektrinih motora itd.,
kogeneracija toplote i elektrine energije,
efikasnija proizvodnja energije (npr. kombinovano-ciklina i kogeneracija kod
elektrine energije),
obnovljivi vidovi energije i
kontrolni i merni sistemi.

16

Finansiranje projekata energetske efikasnosti

od strane privatnog partnera

3. Sprovoenje javno-privatnog
partnerstva za projekte
energetske efikasnosti

Lokalna samouprava kao korisnik energije mora paljivo da ispita sve kljune
elemente koji se odnose na donoenje odluke o sprovoenju projekta energetske
efikasnosti. To su izbor optimalne opcije projekta i naina njegovog finansiranja,
ukljuujui tradicionalne metode i finansiranje od strane privatnog partnera.
Mnoge faktore treba razmotriti u pripremi projekta za finansiranje od strane
privatnog partnera, to treba da se sistematski uradi kako bi se izbegli problemi
koji mogu da nastanu kasnije u toku njegove realizacije. Sledi objanjenje osnovnih faza pripreme projekta za finansiranje kroz JPP od strane korisnika energije.

3. 1. Istrani radovi
Prvi korak koji korisnici energije, lokalne samouprave i javna preduzea treba
da preduzmu je detaljno prouavanje mogunosti i naina finansiranja projekata
energetske efikasnosti od strane privatnog partnera. Tom prilikom bi trebalo prouiti model JPP relevantan za njihovu situaciju. Bilo bi korisno pohaati odgovarajue seminare ili razgovarati s kolegama iz drugih lokalnih samouprava ako je
poznato da oni imaju iskustva u sprovoenju ovakvih projekata.
Nakon toga treba ispitati da li je javni objekat
prikladan za sprovoenje mera energetske efikasnosti od strane privatnog partnera, odnosno
sledee:
projekat treba da ima visoku godinju potronju energije, energenata i/ili vode,
treba da postoje znaajni potencijali za utedu
potronje energije, energenata i/ili vode i
troak investicije treba da se povrati u prihvatljivom roku za angaovanje privatnog kapitala.
Pre poetka ovih istranih radova neophodno je imati podrku ili odluku nadlenih organa lokalne vlasti, saglasno zakonu i lokalnim pravnim aktima.

Sprovoenje javno-privatnog partnerstva

za projekte energetske efikasnosti

17

3. 2. Informacije o istorijatu korienja

i trokova energije
Privatnom partneru e biti potrebne informacije o postojeem korienju
energije. Zbog toga bi bilo potrebno pripremiti informacije o istorijatu javnog
objekta ili proizvodnog procesa JP, koje obuhvataju:
opis javnog objekta ili proizvodnog procesa JP i njegove opreme koja koristi
energiju,
podatke i evidenciju o potronji energije i njenim trokovima (neophodni su
precizni podaci poto se rentabilnost uvedenih unapreenja obraunava na
osnovu poreenja s ranijom potronjom energije),
faktore koji moraju da se razmotre za korigovanje ranije (bazne, referentne) potronje energije kako bi se uzeli u obzir nain korienja objekta, vremenski uslovi, standardi usluga, stope proizvodnje, miks proizvoda, broj asova rada itd.
Veoma je vano utvrditi budue potrebe i promene u nainu korienja objekta
(broja ljudi koji koriste objekat, dinamika
rada itd.) i budui nivo standarda komfora
ili usluge.
Ove informacije o istorijatu javnog
objekta i JP omoguie privatnom partneru (ESCO) da oceni mogunosti za ostvarivanje uteda. to su informacije preciznije,
to e biti pouzdanija analiza situacije pre i posle realizacije projekta energetske
efikasnosti.
Sve raspoloive informacije o istorijatu trebalo bi uneti u jedan izvetaj (na strukturisani nain), koji je sastavni deo konkursne dokumentacije za nabavku usluge
ostvarivanja utede energije na javnom objektu ili JP.

3. 3. Ispitivanje zainteresovanosti
i izbor privatne kompanije
Kada se prikupe informacije o istorijatu i definiu zahtevi za dati projekat, lokalna samouprava moe da stupi u vezu s kompanijom za pruanje energetskih
usluga kako bi ispitala njihovu zainteresovanost za pruanje usluge ostvarivanja
utede energije na javnom objektu ili u proizvodnom procesu javnog preduzea.
Treba naglasiti da e svaka ESCO koja je voljna da uestvuje u javnoj nabavci
traiti da poseti i pregleda objekat. Na osnovu toga i informacija o istorijatu potronje energije, koje je obezbedila lokalna samouprava, ESCO e izraditi preliminarnu studiju i odluiti o tome da li postoji potencijal za utedu energije.

18

 provoenje javno-privatnog partnerstva

S
za projekte energetske efikasnosti

Nisu dozvoljeni direktni pregovori s jednom kompanijom za pruanje energetskih usluga, ve se mora organizovati izbor privatnog partnera putem tendera
ili javne nabavke u skladu sa zakonom. Faza ispitivanja zainteresovanosti ESCO
trebalo bi da omogui utvrivanje potencijalnih ponuaa i izbor adekvatnog
postupka javne nabavke.
Ugovor o energetskoj usluzi podrazumeva dugoroni finansijski odnos izmeu kompanije za pruanje energetskih usluga i korisnika energije. Zbog toga je
pored tehnikih kapaciteta za sprovoenje projekata energetske efikasnosti i finansijska stabilnost ESCO vano pitanje u ocenjivanju ponuda. Kada se trae ponude, lokalna samouprava treba da zahteva to vie i to eksplicitnije informacije
i dokaze o finansijskoj situaciji ESCO.

3. 4. Osnovni ugovor o javno-privatnom

partnerstvu
Lokalna samouprava i odabrana kompanija za pruanje energetskih usluga
pregovarae o konkretnom ugovoru, koji e obuhvatati sve bitne tehnike i finansijske informacije iz poetne ponude.
U ovoj fazi mogu da se koriste postojei modeli ugovora o JPP, ali se preporuuje da lokalna samouprava potrai struni savet u pogledu kreiranja modela
ugovora o finansiranju projekata energetske efikasnosti od strane privatnih partnera.
Sve lanove ugovora treba ozbiljno razmotriti, ali od najvee vanosti je onaj
koji se odnosi na studiju o izvodljivosti investicije. Ugovor obuhvata ukupne
trokove i izvodljivost investicije, rok u kome e se zavriti i, svakako, specifikacije koje se odnose na njegov sadraj.

3. 5. Realizacija projekta energetske

efikasnosti
Privatni partner, ESCO koja realizuje ugovor o JPP
preuzima punu odgovornost za pokretanje datog projekta: sainjava odredbe i uslove, utvruje dinamiku
rada i prima ponude od razliitih isporuilaca opreme.
Ona preuzima kontrolu nad svim tradicionalnim poslovima, kao to su praenje isporuka i poslova, organizovanje ugradnje i putanje opreme u rad. Ona preduzima
praenje i ocenjivanje postignutih uteda i odgovorna
je za sve nastale trokove.

Sprovoenje javno-privatnog partnerstva

za projekte energetske efikasnosti

19

4. Postupak izbora privatnog

partnera za projekat energetske
efikasnosti

Privatni partner za sprovoenje projekta energetske efikasnosti moe se birati nabavkom usluge ostvarivanja utede energije u cilju utede operativnih
trokova javnog objekta, saglasno Zakonu o javnim nabavkama Republike Srbije. Dodela ugovora o JPP vri se u restriktivnom postupku javne nabavke zbog
nemogunosti utvrivanja vrednosti nabavke usluge u trenutku objavljivanja javnog poziva za dostavljanje ponuda i malog broja ponuaa koji mogu da prue
ovu uslugu.

4. 1. Sprovoenje restriktivnog postupka

javne nabavke
Izbor privatnog partnera i dodela ugovora o JPP za sprovoenje projekta
energetske efikasnosti obavljaju se u dve faze.
I faza restriktivnog postupka nabavke:
objavljivanje javnog poziva za dostavljanje ponuda radi utvrivanja kvalifikacije zainteresovanih lica za sprovoenje projekta energetske efikasnosti i
utvrivanje liste kvalifikovanih ponuaa (npr. ESCO) za sprovoenje projekta energetske efikasnosti na osnovu sprovedene ocene: tehnikih sposobnosti, relevantnog iskustva, liste klijenata, referenci i finansijskog stanja.
II faza restriktivnog postupka nabavke:
pozivanje kvalifikovanih ponuaa, ESCO da dostave ponude za sprovoenje projekta energetske efikasnosti,
izbor najbolje ponude primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, iskazane najveim nivoom uteda operativnih rashoda za javni objekat i
dodela ugovora o utedama energije radi ostvarivanja uteda operativnih
trokova javnog objekta.
U toku sprovoenja propisane procedure nabavke usluge utede energije na
javnom objektu kljuni momenat je izrada konkursne dokumentacije. Ona treba
da bude kreirana tako da omogui:

Postupak izbora privatnog partnera

za projekat energetske efikasnosti

21

 nabavku usluge garantovanja uteda energije uz potovanje Zakona o javnim

nabavkama,
pristup javnoj nabavci svih zainteresovanih pravnih lica kvalifikovanih za vrenje usluge utede energije radi utede operativnih trokova javnog objekta,
smanjenje rizika ponuaa prilikom izrade ponude i procene moguih uteda
energije radi utede operativnih trokova javnog objekta i
zatitu interesa jedinica lokalne samouprave prilikom ocene ponuda i dodele
ugovora o vrenje usluge utede energije na javnom objektu.
Konkursna dokumentacije treba da se sastoji iz sledeeg.
Konkursna dokumentacija za prvu fazu restriktivnog postupka javne nabavke usluge utede energije sadri:
poziv za dostavljanje ponuda u prvoj fazi restriktivnog postupka javne nabavke usluge radi utvrivanja kvalifikacije,
uputstvo za ponuae kako da sastave ponudu,
uslove za utvrivanje kvalifikacije ponuaa,
uslove za iskljuivanje s liste kvalifikovanih ponuaa i
obavezne obrasce za sastavljanje ponuda.
Konkursna dokumentacija za drugu fazu restriktivnog postupka javne nabavke usluge utede energije sadri:
poziv za dostavljanje ponuda u drugoj fazi restriktivnog postupka javne
nabavke,
uputstvo za sainjavanje ponude sa kriterijumima za ocenu ponuda,
obavezne obrasce za stavljanje ponude i
model ugovora o utedi energije s aneksima.

22

Postupak izbora privatnog partnera

za projekat energetske efikasnosti

4. 2. Ocenjivanje ponuda
ESCO treba da pripremi ponudu koja sadri detaljne podatke o tome kako da
se tedi energija, po kojoj ceni, kako e se finansirati investicija, i to na osnovu
informacija o istorijatu javnog objekta i sprovedene studije izvodljivosti projekta.
Prilikom ocene ponuda korisnik energije, lokalna samouprava ili JPP, treba
da razmotri sve tehnike i finansijske aspekte sprovoenja projekta energetske
efikasnosti:
detaljan tehniki bilans stanja (studiju o izvodljivosti investicije),
procenjene godinje utede energije,
preporuene mere za utedu energije,
odredbe vezane za rad, odravanje i obuku,
metodologiju za utvrivanje uteda energije,
nain plaanja ESCO kompaniji za ostvarene utede i
nain obeteenja korisnika energije za sluaj neostvarenja uteda.

4. 3. Definisanje kriterijuma za izbor

najpovoljnije ponude
Ovde su ponuene neke ideje u vezi s kriterijumima na osnovu kojih se moe
oceniti ponuda za sprovoenje projekata energetske efikasnosti. Primeri kriterijuma za ocenu ponuda su:
garantovana uteda energije, energenata i/ili vode,
uee ugovornih strana u ostvarenim utedama,
ostvarivanje uteda i u drugim vrstama trokova uz trokove energije,
smanjenje potronje energije i energenata i
smanjenje emisije gasova staklene bate / zagaivanja.
Izbor kriterijuma za ocenu ponuda zavisi od vrste projekta energetske efikasnosti i cilja koji se eli postii njegovim sprovoenjem. Prilikom izbora kriterijuma lokalne samouprave bi trebalo da stave teite na kriterijume koji omoguuju
postizanje najveih uteda u energiji uz ostvarivanje uteda operativnim trokovima korienja javnog objekta nakon primene mera energetske efikasnosti.
Primer takvog kriterijuma je prikazan u nastavku (primer V).

Postupak izbora privatnog partnera

za projekat energetske efikasnosti

23

 Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude usluge

PRIMER V
garantovanja uteda energije
Izbor najpovoljnije ponude vri se primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude. Kriterijum za odreivanje povoljnosti ponude je:
Neto sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova javnog
objekta NPV(OT)
Obraun NPV(OT) u toku trajanja ugovora vri se po formuli:
a) Sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova ___ dinara
b) Sadanja vrednost ukupnih naknada Izvrioca ___ dinara
c) Neto sadanja vrednost ukupnih uteda operativnih trokova (a-b):
___ dinara
Najpovoljinijom se smatra ona ponuda koja ima najveu obraunatu vrednost, jer omoguuje postizanje najveih uteda energije u cilju ostvarivanja
uteda operativnih trokova javnog objekta. Ostale ponude bie rangirane
po opadajuoj vrednosti ponude u odnosu na najbolju ponudu.
Izvor: GTZ Belgrade, Model tender documentation for Saving Guarantee
Contract for EEP in buildings

24

Postupak izbora privatnog partnera

za projekat energetske efikasnosti

5. Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu za

projekat energetske efikasnosti

Navedene elemente konkursne dokumentacije moe kreirati lokalna samouprava

primenom iskustava i propisa koji reguliu
sadraj obaveznih elemenata konkursne dokumentacije za nabavku robe i usluga, izuzev
modela ugovora o garantovanju uteda. Razlog je to ugovor o garantovanju uteda ima
svoje specifinosti u odnosu na druge projekte i nabavke. Ovaj ugovor se sastoji od glavnog teksta ugovora i aneksa, koji predstavljaju sastavni deo ponude privatnog partnera.

5. 1. Glavni tekst ugovora o javno-privatnom

partnerstvu projekata energetske
efikasnosti
Glavni tekst ugovora o garantovanju uteda treba da regulie prava i obaveze
ugovornih strana u toku trajanja ugovornog odnosa. Obavezni elementi glavnog
teksta ugovora su sledei.
Predmet ugovora je primena mera energetske efikasnosti na ugovornim
objektima radi smanjenja operativnih trokova, uz preuzimanje rizika postizanja ugovornih uteda od strane privatnog partnera.
Mere utede koje e se primenjivati u smislu planiranja, tehnike, proceduralne i druge radnje izvrava privatni partner na ugovorenim objektima.
Glavna obaveza privatnog partnera je da merama utede smanji operativne
trokove iz baznog ili referentnog perioda, npr. smanjenjem potronje energije, energenata i/ili vode i godinjih neto trokova odravanja ugovorenih
objekata.
Proraun ostvarenih uteda za obraunski period, primenom ugovorene
osnovice za proraun, slui da bi se utvrdilo ostvarenje ili neostvarenje ugovorenih ili garantovanih uteda.

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

25

 Visina naknade za privatnog partnera isplauje se ukoliko je utvreno da

su ostvarene ugovorene/garantovane utede energije, energenata i/ili vode.
Nadoknada lokalnoj samoupravi od privatnog partnera kada nisu ostvarene
ugovorene/garantovane utede energije, energenata i/ili vode.
Obaveza pribavljanja zvaninih dozvola i saglasnosti odnosi se na lokalnu
samoupravu ili privatnog partnera.
Svojina nad imovinom (tehnike instalacije, ureaji i komponente) obino
nakon ugradnje/instaliranja postaje vlasnitvo lokalne samouprave koja je
vlasnik javnog objekta.
Nain obezbeenja ugovornih obaveza privatnog partnera podrazumeva
bankarske garancije ili osiguranja projekta.
Nain obezbeenja ugovornih obaveza lokalne samouprave za plaanje naknade privatnog partnera saglasan je sa zakonima Republike Srbije koji reguliu nain obezbeenja plaanja optina i javnih preduzea.
Nain predaje mera utede na dalje korienje lokalnoj samoupravi i/ili javnom preduzeu.
Ostale pravne odredbe reguliu: odgovornost za nastanak tete, postupak
prijema pripremnih radnji i mera utede, poetak i prestanak ugovornog odnosa, poetak izvrenja glavne obaveze, reavanje sporova, raskid ugovora,
nadlenost suda, merodavno pravo, informisanje o projektu.

5. 2. Aneksi uz ugovor o javno-privatnom

partnerstvu projekata energetske
efikasnosti
Aneksi koji predstavljaju sastavni deo glavnog teksta ugovora sadre detaljan
opis traene usluge, obrasce za proraun uteda i obrasce za sastavljanje ponude.
Aneksi se mogu prema upotrebi i sadrini svrstati u tri grupe.
Prvu grupu ine aneksi koji predstavljaju specifikaciju traene usluge ostvarivanja utede energije radi utede operativnih trokova javnog
objekta i uputstvo za sainjavanje ponude.
Drugu grupu ine aneksi koji predstavljaju ponudu usluge ostvarivanja
utede energije radi utede operativnih trokova javnog objekta.
Treu grupu ine aneksi koji reguliu komunikaciju i ispostavljanje naloga
za plaanje naknade privatnom partneru za izvrenu uslugu ili nadoknadu
trokova lokalnoj samoupravi za neostvarene utede energije.

26

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

Tabela 1. Primer upotrebe aneksa ugovora o JPP u konkursnoj dokumentaciji

Naziv aneksa

Upotreba tokom
nabavke

Popunjava

Ugovorni objekti

Specifikacija usluge

Lokalna samouprava

Podaci o projektu

Specifikacija usluge

Lokalna samouprava

Uputstvo za proraun

Uputstvo za ponudu

Lokalna samouprava

Referentni trokovi

Uputstvo za ponudu

Lokalna samouprava

Osnovna analiza

Ponuda

Privatni partner

Lista radova

Ponuda

Privatni partner

Struktura investicije i
kriterijumi kvaliteta

Ponuda

Privatni partner

Predmet Ugovora

Ponuda

Privatni partner

Ovlaeni predstavnici na
projektu

Deo ugovora

Obe strane

Obraunski obrazac

Profaktura

Privatni partner

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

27

ANEKS I
Primer projekta JPP za javno
osvetljenje u optini
Trini uslovi
Optinski energetski razvoj je dugo bio zapostavljen u Maarskoj. Energetski
sistem veine gradova (osim onih najveih) zastareo je, neefikasan i skup.
Optine se vie fokusiraju na ouvanje nivoa energetskog sistema nego na njegovo
unapreenje, i to zbog nedostatka strunih inenjerskih i finansijskih kapaciteta.
Zamene ulinog osvetljenja su relativno jednostavan, jeftin i efikasan naina
poboljanja energetske efikasnosti jer se primenom dostupne tehnologije mogu postii utede energije od 30 % do 65 %, a time i sigurni prihodi od uteda.
Struktura projekta
Banka odobrava kredit ESCO za finansiranje projekata energetske efikasnosti po unapred definisanim uslovima radi brzog sprovoenja projekata.
ESCO ugovara obavljanje usluga energetske efikasnosti
s optinom i finansira zamenu javnog osvetljenja iz sopstvenih sredstava i/ili kredita, bez finansijskog uea optine.
Novu instaliranu opremu koristi optina, a poseduje ESCO. Vlasnitvo nad
opremom se prenosi na optinu na kraju ugovora o JPP.
Ako se ostvare ugovorene utede u energije, optina plaa naknadu ESCO, iz
koje ona pokriva investiciju, svoj rizik i otplauje kredit.
Radi zatite od rizika nesolventnosti optine koriste se sledei instrumenti obezbeenja:

ESCO i banka imaju ovlaenje za zaduenje rauna optine,

banka ima ovlaenje za zaduenje rauna ESCO,
ESCO usmerava sve prihode od projekta na raun kod banke,
polisa osiguranja opreme je vinkulirana na banku,
garancija IFC (World bank) i
garancija optine.

Koristi za uesnike u JPP

Za lokalnu samoupravu:

28

modernizacija sistema javnog osvetljenja bez finansijskih ulaganja,

finansiranje investicije iz uteda u trokovima elektrine energije,
poboljanje kvaliteta sistema ulinog osvetljenja i
pristup kreditima za energetsku efikasnost posredstvom ESCO.

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

 Za ESCO:
ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie optinskih projekata,
ESCO ostvaruje prihod na osnovu primenjenih mera utede i opreme na
projektu i
uspeno sprovedeni projekti su najbolja reklama za razvoj trita za ESCO.

OPTINSKO
JAVNO OSVETLJENJE
PRIMER VI
Opis projekta

Zamena starih sijalica energetski efikasnim

sijalicama i proirenje sistema javne rasvete u maloj
optini u Maarskoj.

Kreditor

Banka

Dunik

ESCO kompanija

Krajnji korisnik

Optina

Iznos kredita

US$ 29,186

Dug/Kapital

80/20

Dospee

5 godina

Kamatna stopa

BUBOR + 2 % (u trenutku ugovaranja 13,5 %)

Dinamika otplate
kredita

mesena

Mesena otplata
kredita

US$ 657

Energetske utede

32,4 %

Utede trokova
energije

US$ 2,920 / godinje

Prost period povraaja

9,9 godina

Kolateral

Garancija IFC: 50 % iznosa kredita

Ovlaenje Banci za zaduenje rauna ESCO
Ovlaenje Banci za zaduenje rauna optine
Ovlaenje ESCO za zaduenje rauna optine
Prihodi ESCO ustupljeni Banci
Polisa osiguranja opreme vinkulirana na Banku

Izvor: IFC (World Bank Group), 2004, Hungary Energy Efficiency Cofinancing Project Models

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

29

ANEKS II
Primer projekta JPP za kogeneraciju
Trini uslovi
Veina javnih zgrada (kole, univerziteti, bolnice, vladine kancelarije, stanice,
zatvori itd.) ima sopstvene kotlove i sistem grejanja sa zastarelom tehnologiju
na bazi uglja ili nafte. Industrijska preduzea koriste neefikasnu tehnologiju i
imaju visoke raune za grejanje, ime se otvara veliko trite za kogeneraciju.
Instalacija jedinica za kogeneraciju (motori na gas koji istovremeno proizvode
toplotu i elektrinu energiju) efikasan je nain racionalizacije snabdevanja
energijom nezavisnih velikih zgrada i industrijskih postrojenja. Kogeneracija
je naroito pogodna za zdravstvene ustanove u kojima je neophodno
obezbediti neprekidno i kvalitetno snabdevanje toplotnom i elektrinom
energijom. U optinama raste tranja za velikim kogeneracionim jedinicama
koje se primenjuju kod naknadne ugradnje daljinskog grejanja.
U Maarskoj su trini uslovi veoma povoljni za ugradnju kogeneracije.
Lokalna preduzea za elektrinu energiju imaju zakonsku obavezu da
proizvode elektrinu energiju kroz kogeneraciju po povlaenoj ceni. To znai
da kogeneracije imaju veoma stabilnu i sigurnu prodaju elektrine energije.
INSTITUCIJA

Preduzee za
distribuciju gasa

Cena gasa

Energetske
usluge

Naknada
ESCO

Gas
Lizing

IFC

Garancija

Lizing
naknada

LIZING

Naknada za gar.

Struktura projekta
Na osnovu ugovara o obavljanju energetskih usluga ESCO zamenjuje postojee kotlove ureajima za kogeneraciju ili iskljuuje ustanove iz mree daljinskog grejanja putem montae kogeneracije jedinica na objektu.
Nakon rekonstrukcije ESCO dobija ekskluzivno pravo da snabdeva institucije
elektrinom i toplotnom energijom, na rok od 10 do 15 ili 20 godina, u zavisno-

30

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

sti od veka trajanja jedinica. Ona upravlja jedinicama, servisira ih i odrava, i

nabavlja gas.
Institucija koja je vlasnik objekta plaa periodinu naknadu ESCO za izvrene
usluge, koja treba da pokrije:

cenu isporuke elektrine i toplotne energije instituciji,

trokove odravanja i rada motora (ukljuujui trokove goriva),
lizing naknadu koju plaa ESCO,
profit ESCO kao naknadu za preuzete rizike.

Utede u trokovima energije (kao rezultat rekonstrukcije) najee su dovoljne da pokriju naknadu ESCO.
Nabavka motora i/ili opreme finansira se putem lizinga. ESCO plaa redovnu periodinu lizing naknadu. Nakon zavretka lizing perioda vlasnitvo nad
opremom se prenosi na ESCO. Lizing period je obino mnogo krai od trajanja ugovora o obavljanju energetskih usluga.
Instrumenti zatite od rizika nesolventnosti institucije koja je vlasnik objekta
su:

ovlaenje lizingu za zaduenje rauna ESCO i institucije,

ovlaenje ESCO za zaduenje rauna institucije,
prihode od projekta (ugovorenu naknadu) ESCO ustupa lizingu,
polisa osiguranja opreme vinkulirana je na lizing,
garancija osnivaa/vlasnika institucije (draave ili optine) i
garancija IFC.

Koristi za uesnike u JPP

Za instituciju koja je vlasnik/korisnik objekta:
brza modernizacija energetskog sistema uz korienje ekoloke tehnologije, poboljanje kvaliteta usluga i veu pouzdanost sistema,
projektovanje energetskih usluga u skladu sa zahtevima (specifikacijama)
vlasnika ili korisnika objekta,
finansiranje investicije iz uteda u energiji, bez uea ili sa minimalnim
finansijskim ueem vlasnika/korisnika objekta,
podela uteda izmeu ESCO i vlasnika/korisnika objekta po isteku lizing
perioda,
finansiranje projekta iz pozajmljenih sredstava koja obezbeuje ESCO,
objektom upravljaju visokokvalifikovani strunjaci ESCO.
Za ESCO:
ESCO ostvaruje prihod od investiranja u mere energetske efikasnosti na
objektu,
uspeno sprovedeni projekti stvaraju novo trite za ESCO,
ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie projekata.

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

31

PRIMER
VII

SISTEM KOGENERACIJE

Opis projekta

Modernizacija snabdevanja bolnice

elektrinom i toplotnom energijom
(grejanjem, toplom vodom i parom)
putem: zamene zastarelih kotlova
savremenim motorima na gas ukupne
snage od 330 kW i modernizacijom
distributivne mree.

Kreditor

Lizing kua

Dunik

ESCO kompanija

Krajnji korisnik

Bolnica

Ukupni trokovi projekta

US$ 1,488,000

Sredstva Bolnice

US$ 608,00040,9 % trokova projekta

Kapital ESCO

US$ 120,0008,0 % trokova projekta

Sredstva lizinga

US$ 760,00051,1 % trokova projekta

Garancija IFC

US$ 380,00050 % visine lizinga

Lizing period

66 meseci

Kamatna stopa

16 %

Dinamika otplate

mesena

Mesena otplata lizinga

US$ 19,200

Mesena naknada ESCO

US$ 27,576 u letnjem periodu

US$ 46,156 u zimskom periodu

Prost period povraaja

7,1 godina

Kolateral

garancija IFC: 50 % lizinga

ovlaenje Lizingu za zaduenje rauna
ESCO
ovlaenje ESCO za zaduenje rauna
Bolnice
prihodi ESCO ustupljeni Lizingu
polisa osiguranja opreme vinkulirana
na Lizing

Izvor: IFC (World Bank Group), 2004, Hungary Energy Efficiency Cofinancing Project Models

32

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

ANEKS III
Primer projekta JPP za zamenu kotlova za daljinsko grejanje
Trini uslovi
U Maarskoj je 2000. godine funkcionisalo 246 sistema za daljinsko grejanje u 98 gradova. Na daljinsko grejanje bilo je prikljuenih 650.000 ili 16 %
maarskih domainstava. Drugu grupu korisnika daljinskog grejanja inili su
privreda i optinske institucije.
Veinu sistema daljinskog grejanja trebalo je tehnoloki osavremeniti radi
poveanja efikasnosti i konkurentnosti: zamenom kotlova ili uvoenjem kogeneracije i modernizacijom mree.
Preduzea za daljinsko grejanje su tradicionalno izbegavala uvoenje nove
tehnologije zbog visokih trokova investicije.
Preduzea za daljinsko grejanje su se nala u situaciji da moraju da pokrenu
projekte energetske efikasnosti radi sniavanja trokova proizvodnje toplotne
energije kako bi zadrala postojee krajnje korisnike koji nisu hteli da plaaju
visoku cenu daljinskog grejanja.
Struktura projekta
Sklapanjem ugovara o obavljanju energetskih usluga sa Preduzeem za daljinsko grejanje ESCO zamenjuje postojee kotlove modernim energetski efikasnim kotlovima.
ESCO upravlja radom kotlova i odrava ih, i organizuje finansiranje obnove.
Preduzee za daljinsko grejanje plaa godinju naknadu za uslugu ESCO, koja
pokriva trokove sprovoenja i finansiranja projekta, kao i preuzete rizike.
Investicija u adaptaciju kotla finansira se iz kredita koji ugovara ESCO i kupuje opremu. Vlasnik opreme je ESCO tokom trajanja kredita ili do kraja ugovora o upravljanju.
Na osnovu uteda u energiji, koje su rezultat modernizacije sistema, Preduzee za daljinsko grejanje ostvaruje prihod iz koga otplauje investicije plaanjem naknade ESCO kompaniji.
Instrumenti zatite od rizika nesolventnosti Preduzea za daljinsko
grejanje su:
ustupanje ugovorene naknade ESCO banci,
garancija IFC (World bank),

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

33

 ovlaenje banci za zaduenje rauna Preduzea za daljinsko grejanje i

zalog na novu instaliranu opremu.
Koristi za uesnike u JPP
Za Preduzee za daljinsko grejanje:
modernizacija energetskog sistema korienjem ekoloki istijih tehnologija,
pruanje kvalitetnijih usluga krajnjim korisnicima,
ne uestvuje u finansiranju investicije za koju ESCO angauje sopstveni
kapital ili ima pristup kreditima za ove projekte,
otplauje investicije iz uteda u trokovima energije,
nakon otplate kredita ili isteka ugovornog perioda ostvaruje direktne koristi od utede trokova energije,
korienje profesionalnih usluga ESCO tokom upravljanja sistemom.
Za ESCO:
ESCO ostvaruje prihod od investiranja u mere energetske efikasnosti na
objektu,
uspeno sprovedeni projekti stvaraju novo trite za ESCO,
ugovaranje kreditne linije za sprovoenje vie projekata.

34

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

PRIMER
VIII

ZAMENA KOTLOVA ZA DALJINSKO GREJANJE

Opis projekta

ESCO instalira 2 gasna kotla (umesto kotlova

na naftu) i gradi novu centralu i cevovode za
toplu vodu (umesto parnih). Uz to: uspostavlja
sistem merenja toplotne energije i poveanje
kapaciteta daljinskog grejanja (povezivanjem
nekoliko optinskih institucija na sistem).

Kreditor

Banka

Dunik

ESCO kompanija

Krajnji korisnik

Preduzee za daljinsko grejanje

Ukupni trokovi projekta

US$ 1,001,245

Kapitalni transfer Vlade

US$ 205,90620,6 % trokova projekta

Kapital ESCO

US$ 199,24719,9 % trokova projekta

Krediti sa subvenc. kamate

US$ 340,42334,0 % trokova projekta

Komercijalni kredit

US$ 255,32025, 5 % trokova projekta

Garancija IFC

US$ 88,72735 % komercijalnog kredita

Dospee kredita

5 godina

Kamatna stopa

3-meseni BUBOR + 0, 5 % margina (10,1 %)

Dinamika otplate kredita

Mesena otplata kamate i kvartalna otplata

glavnice

Utede trokova energije

US$ 240,736 /godinje ili 55 %

Prost period povraaja

4,1 godina

IRR

22 % za 12 godina

Kolateral

garancija IFC: 35 % kredita

ovlaenje banci za zaduenje rauna
Preduzea za daljinsko grejanje
prihod ESCO kompanije ustupljen banci
hipoteka na novu instaliranu opremu

Izvor: IFC (World Bank Group), 2004, Hungary Energy Efficiency Cofinancing Project Models

Model ugovora o javno-privatnom partnerstvu

za projekat energetske efikasnosti

35

LITERATURA

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, 2008, Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti u optinama, Beograd
Berliner Energieagentur GmbH, 1998, Guidelines for Performance Contracting in State Buildings
Berliner Energieagentur GmbH, 2006, Guideline for Saving Contracting in
Street Lighting
Berliner Energie Agentur: Performance Contracting: Energy Saving Partnership A Berlin Success Model, http://www.berliner energieagentur.de/data/020507_final.pdf
International Finance Corporation (IFC), World Bank Group, 2004, Hungary
Energy Efficiency Co-financing Project (HEECP) Models
Centar za energetsku efikasnost Bugarske, Rukovodstvo o biznis planiranju
Republic of Serbia 2011: Law on Communal Activities, Belgrade
Republic of Serbia 2008: Public Procurement Law, Belgrade

Literatura

37

SKRAENICE:
ESCO

Kompanija za pruanje energetskih usluga

EU

Evropska unija

JP

Javno preduzee

JPP

Javno-privatno partnerstvo

PEE

Projekat energetske efikasnosti

39

Izdava:
USAID, u okviru Projekta odrivog lokalnog razvoja,
koji se sprovodi u saradnji sa Chemonics Int.
Za izdavaa:
Jerome Patrick Folliard OMahony
Lektor:
Branislava Markovi
tampa:
RADUNI DOO
Tira:
500 primeraka

CIP -
,
658.114.2
620.9:336
, , 1960Sprovoenje projekata energetske efikasnosti kroz javnoprivatno partnerstvo : prirunik za lokalne vlasti / Ljiljana
Brdarevi. - Beograd : USAID, 2012 (Beograd : Raduni). - 40
str. ; 24 cm
...u okviru projekta odrivog lokalnog razvoja, koji se sprovodi u saradnji sa Chemonics Int. --> kolofon. - Tira 500.
- Bibliografija: str. 37.
ISBN 978-86-88933-03-2
a) -
b)
COBISS.SR-ID 189823756