http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=266.

Momilo TEI - ''CRNAC''

Zrelim, crnim kupinama,
svud po licu i rukama,
namaz'o se deak Sava
i postao crn ko tava.
Jo uzeo luk i strelu
i stao pred baba-Jelu:
- "Ja sam crnac Afrikanac,
slavni junak Bu Ni Klaj zato odmah meda daj!"
Baba-Jela glavom mae:
- "Zar junaci babe plae?"
Tad e Sava: - "Bako, molim,
Ti zna da med mnogo volim!"

Momilo TEI - ''LEK''

Razbole se lisica,
sui se ko grana.
Leili je briljivo
nekoliko dana.
Ali bolest neznana
sve je jae stee,
zato lisac zeeve
u fijaker pree:
-"Da ti, draga, naem lek
preiu sto gora,
i odvano preplivati
dvesta plavih mora"
Krupne suze lisici
padoe u krilo:
-"Kad bih gusku pojela,
lake bi mi bilo! "


,
,

.

,
,
.

,

.

,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
DOBRODOLICA
Vratie se uskoro
lakokrile laste
i trava e zelena
poeti da raste.

Trenja e im mahati
rascvetanom granom,
bata e da mirie
plavim jorgovanom.
Ususret im poslae
zmaja u aprilu.
Dobro dole! pisae
Na njegovom krilu.
Momilo Tei

RAT
U dravi Dali-Dali
patuljak je jedan mali
(razume se: car je bio)
sa susedom zaratio.
A zbog ega? A zbog ega?
Zbog plianog utog slona,
zbog rumena dva balona,
keramike: belog kera
i jo tri klikera.
Bili su, bili, bili
(odistinski, ne u ali!):
balone su pocepali
psiu noge polomili
slonu surlu iupali
a klikere izgubili
Najzad mir su zakljuili,
jer (na srcu ruku!)
vie nisu imali
zato da se tuku.
Momilo Tei


.
,
!
.


.

,
!

,

.
,
,
.
,
:
.
,
.
,

, .
,
...

.

.


.

.

.

.

.
DECO, BUDITE...
Budite dareljivi kao ljive.
Budite plodni kao njive.
Budite lepi kao jasika.
Budite potrebni kao kaika.
Budite vredni kao mravi.
Nesebini i u ljubavi.
Hrabro gazite ivota staze.
I imajte svetle obraze.
MI SE LJUTI
Mi itanku nae
i nou je gricka,
pa se mnogo ljuti
na prvaka Micka:
"Posno neko jelo,
bez imalo slasti
kada mi ga spremi
to ga ne zamasti?"
PESME
Vrana gae,
koko kokodae,
krava rie,
uran pupurie.
Guska krie,
krmaa gurie,
golub gue,
maka mijaue.
Kos zviduka,
kukavica kuka,
kreti svraka
od jutra do mraka.
Svi psi laju,
kurjaci urlaju,

sove huu
a ukovi uu.
Klike unja
jasenu iz gunja,
kreku apci,
avrljaju vrapci.
Zuji osa
Zori oko nosa,
cvrak svira
usred nonog mira...
KO LJULJA MARU
uj kolevku staru:
levo krip,
desno krip. . .
Neko ljulja Maru.
uj kolevku staru:
levo krip,
desno krip. . .
Ko to ljulja Maru?
Ljulja li je mama?
Ljulja li je baka?
Ne ljulja je mama,
ne ljulja je baka,
jer je Mara jaka
pa se ljulja sama:
levo krip,
desno krip. . .
uj kolevku staru.
PRVI LEPTIR
Poleteo kroz zrak prvi
leptiri,
leptiri.
Plavi cvet mu ponudio
eiri,
eiri.
A on ree: "Ba ti hvala
cvete plav,
cvete plav.
Vie volim leprati
gologlav,
gologlav. . ."
NAPRSTAK
Sedi Cveta pokraj stola,
ije utke
haljine za svoje lutke
od ifona bela.

Iglom se u prst ubola.

A sat peva: Tikatak!
Zato nisi uzela
naprstak,
naprstak?
DREBE
Raste drebe putonogo,
volimo ga mnogo, mnogo.
Dlaka mu je doratasta,
hitro je k brza lasta.
Na elu mu zvezda bela,
grgurava griva cela.
Pametno mu crno oko,
a lepo mu ime: Soko.
Umiljato kao janje. . .
Kad e stii za jahanje?
KOZE
Dole kozje bradice,
brste umske mladice.
Plau grane tanane:
"Vrati koze, Milane!
Pojee nam svilene
haljinice zelene. . . "
ZIMSKI DAN NA SELU
Sada je nae selo
k guje perje belo,
i pui kua svaka
na lulu svog odaka.
Ledenice sa crepa,
koje mraz tu izvaja,
neki malian rui.
Dovukav kladu iz gaja,
sused je sekirom cepa:
hoe meso da sui. . .
Prtinom sanke kripe,
ledi se ljudski dah.
Zacvile ptice u bunu,
vetar stresa sa lipe
hladni, srebrni prah.
Kad negde puka grunu,
u umi rodi se strah. . .
PROLENO JUTRO U UMI

Na brezi se njiu viti

lastari.
Novim liem hrast se kiti
prastari.
Protrala mlada srna
proplankom.
Pobeena no je crna
osvankom.
Zraci sunca umu celu
zaliju.
Zazviduka kos veselu
ariju.
umskih ptica zazvonie
horovi
i Suncu se pokloniie
borovi.
SRPOVI
Kombajn stig u selo,
anje ito sazrelo.
Starinski se srpovi
ispod strehe sklonili
samo vire repovi.
Sreni dani njihovi
davno su odzvonili. . .
SLIKOVNICA
Na livadi naoj,
kada dou laste,
mirisna i svea
slikovnica raste.
Slikovnica divna
od zvonia plava,
ognjice, maslaka
i viljastih trava.
U njenome krilu
prepelica spava,
praporcima rose
no je ulepava.
Svakoga je jutra
vetri prelistava. . .
ETEOCI, DOBAR DAN
eteoci, dobar dan!
Je li zreo jeam ran?
ut k dukat, sasvim zreo,
ve je njega golub jeo.

Nad stolom mu svitac sjao,

dok je slatko veerao. . .
SEMENKA
U moju sobu se spusti,
kroz tanku senku oblaka,
na padobranu belom
semenka zrelog maslaka.
Ja je kroz prozor otpirih,
po toploj svili zraka,
da od nje, idueg maja,
postane nov cvet maslaka.
KOMIANJE
Komili smo, komili
kukuruze ute,
do ponoi skidali
bele im kapute.
Baka priu rasprela,
da nam se ne drema.
Deda ali vremena
kojih vie nema.
Deaci su pravili
brkove od svile.
Devojke su pevale
i sve lepe bile.
Komili smo, komili
kukuruze ute,
do ponoi skidali
bele im kapute.
Pa igranka nastade
srana i iva,
u slavu berieta
sa prastarih njiva.
EDA I SNEG
Noas pade
tanak sneg
na livade
i na breg.
U sneg gleda
prvi put
mali eda
osmehnut:
"Braco Simo,
vreu daj,
da skupimo
eer taj!"
MRAZ

Da je meni, mraze,
znati tvoje staze! Kad beli steg digne,
odakle nam stigne?
Iz ume? Iz dola?
Sa zvezdanih kola?
Sa Severnog pola!
Kada se koava,
brza i aava,
ko voz zahuktava
i tue topole
i ivice mea,
bole li te lea?
Ne bole!
ta ti radi nou,
kad zarone ptice
u belu samou,
san savlada goru?
Pravim poledice,
jaem saonice,
crtam na prozoru
bele slikovnice...
ZIMA TKALA EBE
Tkalja zima tkala ebe
da penica ne ozebe,
da ne zebu bube, klice,
da sauva ljubiice,
da zatiti jeam rani,
detelinu da odbrani,
rodne voke da odmori,
tvrdu zemlju da uori,
i da moe na Ilija
niz breuljak da se skija.