Urbanistiko arhitektonsko reenje

sa konceptom strategije rekonstrukcije i revitalizacije

kompleksa Narodne (Stare Vajfertove) pivare u Panevu

K4PNV

KULTURNA PRIVREDA NA INDUSTRIJSKI POGON

Revitalizacija najstarijeg industrijskog objekta na Balkanu, sazidanog 1722. godine , stvara nov
identitet (brend) Grada Paneva, kroz aktivnu i neprestajuu kulturnu produkciju koja je omoguena na
temeljima industrijskog naslea. Cilj projekta je da kroz ekoloki senzibilnu tehnologiju ouva
ambijentalnu celinu i originalne strukture objekata, stvarajui novu funkciju u skladu sa savremenim
potrebama graana i turistikog razvoja grada. Vajfertova pivara u XXI veku je jedinstveni centar iji
se sadraji fokusiraju na interaktivnu proizvodnju, turizam, edukaciju i kulturu, omoguavajui zajednici
da uestvuje u kreiranju kulturnih programa. Znaajan aspekt novog ureenja kompleksa predstavljaju
arhivarsko-muzeoloki segmenti koje ine Muzej industrije i tehnologije, Muzej zajednice, Muzej
vojvoanskog filma, muzejska medijateka, Arhiv kinoteke, Muzej piva, Spomen-soba ora Vajferta i
arhiv Zavoda za zatitu spomenika kulture u Panevu.
Zajednica kroz strukturu kompleksa dobija poziciju koja prevazilazi muzeoloki pristup. Ona je aktivno
angaovana u funkcionisanje programa koji traju tokom cele godine, nezavisno od godinjih doba.
Galerija Elektrika, znaajna za kulturni i socijalni ivot grada, koja je nedavno ostala bez prostora za
rad, dobija novi prostor za programe, kao i Zavod za zatitu spomenika kulture, ime se u dodir dolaze
razliiti kulturni sektori. Zajednica takoe ima mogunost participacije u kreiranju odreeniog dela
kulturnih programa, kao i mogunost angaovanja u filmskoj industriji (kao, npr., statisti). Na irem
planu, atraktivnost sadraja koje kompleks nudi privlai znaajan broj turista koji doprinose privredi
grada, kroz prihode od ugostiteljstva. Privlanost programa utie i na reaktiviranje renog saobraaja,
tako da su posetiocima iz Beograda u fokusu panje i nedavno restaurirani svetionici, znaajno
arhitektonsko naslee Paneva koje je staro preko jednog veka, ujedno jedini par renih svetionika u
Evropi.
Produkcijski pogon kompleksa ouvan je kroz proizvodnju piva i aktivnu filmsku industriju koja se
fokusira kako na studije sa laboratorijama za stare tehnike filma i fotografije, radionice za stare grube i
fine zanate u kojima se stvaraju scenografije i kostimi, tako i na studije za savremenu, digitalnu
animaciju. Edukacijski aspekt kompleksa je, uz Akademiju pivarstva, omoguen i kroz posebno
osmiljene programe za decu, kreirane po aktuelnim strunim principima pedagogije i animacije
najmlaih u muzejima, tako i kroz residency programe i razmene studenata i fakultetskog osoblja.
Multifunkcionalnost reenja i meusektorska saradnja odgovaraju na sve postavljene zadatke u okviru
strategije kulturnog razvoja grada Paneva, omoguavajui prostor i sadraje koji podiu svest o
znaaju nematerijalne i materijalne kulturne batine. Novo reenje omoguuva razvijanje kulturnog
turizma i ouvanje industrijskog naslea u kontekstu odrivog razvoja, koji je s ekonomskog aspekta
omoguen kroz rentabilni karakter poslovno-stambenih prostorija i bogate ekskluzivne sadraje koji se
nude.

Zgrada Vajfertove pivare, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka,

<http://www.zaprokul.org.rs/lkp/pancevo/zgrada_vajfertove_pivare.html>.

KULTUROLOKI ASPEKT
Da fermentacija i civilizacija ne mogu da se razdvoje (Don ardi), pokazuju areheoloki nalazi da su
drevni Egipani i narodi Mesopotamije proizvodili pivo, ali i istorija Vajfertove pivare kao centra
kulturnih zbivanja u XIX veku. Vajfertovo pivo se distribuisalo i konzumiralo u Beu, Budimu, Peti,
Pounu i na srpsko-turskom ratitu, a parobrod Neptun je dovozio Beograane u Panevo na uveno
Vajfertovo pivo i slane perece, na balove sa muzikom, na koncerte, maskembale i vaar sa veseljem,
jer se najvei broj kulturnih, zabavnih i prosvetnih deavanja odvijao u samoj pivari. Ouvanje
ambijentalne celine pivare omoguava novu funkciju fabrike u generaciji grada i socijalno-kulturnog
ivota, jedinstvenu za prostor Vojvodine. Uprkos tome to je u velikim evropskim gradovima fabrika
2
bila glavno urbano dostignue devetnaestog veka , fabrika postrojenja u vojvoanskim gradovima, u
3
tom periodu nisu postajala jezgra novog urbanog organizma. Regeneracijom, Vajfertovoj pivari se
vraa centralni, gravitacijski uticaj za zajednicu koja ivi u njenoj neposrednoj blizini, kakav je imala sa
svojim nastankom. U prilog tome ide umetnost filma koja je otvorena svim socijalnim slojevima i
irokom spektru gledalaca.
Novija istorija Paneva je oznaena bogatim kinematografskim nasleem koje se vezuje za razvoj
kino-klubake kulture u periodu od Drugog svetskog rata koju je pokrenula socijalistika egalitarna
ideja za demokratizaciju filma i opismenjavanje naroda u (novom) mediju filma. Kino-klub Paneva je
jedan od mnogobrojnih kino-klubova s podruja Vojvodine, koji je imao znaajnu filmsku produkciju
prvih posleratnih filmskih entuzijasta-amatera (npr. Ivan Rakidi, Gradimir Stojkovi itd). Osnivanje
filmske produkcijske kue Pan-filma u Panevu podrazumelo je i profesionalizaciju filmske produkcije,
kao i nove mree saradnje koje su i internacionalizovale znaaj i efekte aktivnosti ove filmske kue.
Pan-film je, pored kue Neoplanta film iz Novog Sada, jedan od najistaknutijih filmskih centara u
socijalisitikoj Jugoslaviji. Tada nastaju i neka od kljunih ostvarenja, pa i remek-dela u okviru, i ire,
jugoslovenske kinematografije iz socijalistikog perioda. Pored eksperimentalnih kratkometranih
filmova, dokumentaraca i dugometrane igrane produkcije (npr. erlimir ilnik: Ustanak u Jasku), Panfilm je isproducirao i interesantna i vana ostvarenja iz oblasti animiranog filma, umetnika, ali i sa
britkom kritikom tadanjeg drutvenog sistema. Kulturni centar Paneva uva vrednu filmsku arhivu
koja je nasledila filmske materijale iz kino-kluba i Pan filma, koja je danas, od onoga to je sauvano ili
pronaeno, sistematizovano i digitalizovano. U tom smislu, filmska kultura Paneva predstavlja i neku
vrstu panevake etikete, koja je jo istaknutija organizovanjem godinjeg filmskog festivala u
Panevu.
Iz ovakvog istorijskog konteksta proizilazi okvir za konceptualizaciju kompleksa Filmskog centra za
istraivanje i rad na filmu, edukaciju i, izmeu ostalog, za zabavu, iji najznaajniji segment predstavlja
upravo sadraj Kinoteke, koja se sastoji iz arhiva, lounge kluba za intimne projekcije i susrete sa
umetnicima, kancelarije uprave i noni klub otvoren za iru publiku. Uz nju, filmski kompleks iz
konkursnog rada sadri i 3 filmska studija, salu za projekcije za 70 ljudi, koju deli sa muzejima i
Zavodom za zatitu spomenika kulture, fotografski studio, kancelarije agencija za filmsku produkciju i
kafe sa knjiarom sa specijalizovanim izdanjima o filmu.
Spoj industrije filma i industrije piva od posebnog je znaaja za Grad Panevo koji je muzej industrije
na otvorenom specifina in-situ urbana struktura koja je adekvatna scenografija za konferencije i
druge strune skupove o ouvanju industrijskog i kulturnog naslea, pogotovo imajui u vidu da je
Evropska federacija udruenja industrijskog i tehnikog naslea (E-FAITH) preloila UNESCO-u i
Evropskoj uniji da se 2015. godina proglasi Godinom evropskog industrijskog naslea". Integracija
ovih sadraja stvara jedinstven centar znaajan kako za graane, pogotovo za mlau populaciju, tako
i za turiste ime se akcenat stavlja na razvoj industrijskog turizma.

Luis Mamford, Kultura gradova, Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010, str. 204.
Vladimir Mitrovi, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad: MSUV i Akademska knjiga, 2010, str.
46.
3

EKOLOKI ZNAAJ
Optimalna temperatura vazduha u zatvorenom delu kompleksa odrava se putem geo-termalnog
grejanja koje je znaajno sa ekolokog aspekta i omogueno specifinim geografskim poloajem
kompleksa u blizini reke. Geo-termalno grejanje sprovedeno je kao podno grejanje, koje je najefektnije
za zagrevanje vazduha u prostorijama velikih visina i od posebnog je znaaja za odrivost kompleksa
zbog ekonomskih prednosti. Ovaj sistem grejanja predstavlja nemali finansijski poduhvat prilikom
uvoenja (40e/m2), meutim nakon deset do dvadeset godina upotrebe vie ne zahteva nikakve
trokove, a samim tim ni plaanje rauna. Uveden je u kompleks, izmeu ostalog, i kao oma sistemu
zidnog grejanja koji je Vajfert osmislio za svoju vilu.

Kako je na mestu sadanje kinoteke bilo javno kupatilo, a sa nastojanjem projekta da ouva strukturu
kompleksa u najveoj moguoj meri, kao i da revitalizuje odreene sadraje, bazeni koji su se koristili
za skladitenje tehnike vode dobili su novu namenu beer spa, jedinstveni koncept koji se moe
koristiti kako u zabavne, tako i u kozmetike svrhe. Ponovna proizvodnja piva u revitalizovanom
kompleksu odvija se uz smanjenje tetnih emisija. Svo preostalo pivo se ne baca, ve se koristi za
proizvodnju kupki i kozmetikih porizvoda putem novih zanata koji svoje mesto nalaze u kompleksu
pored starih.

EKONOMSKA ODRIVOST
Po prelasku pivare u vlasnitvo Vajfertovih 1874. godine, poinje zlatno doba panevake industrije
piva. Kako su sve dotadanje pivare u Srbiji (Jagodinska 1852, aanska 1852, Aleksinaka 1865,
Valjevska 1870) bile manuelne i sa manjim kapacitetima, nova Vajfertova pivara, sa najsavremenijom
tehnologijom proizvodnje za svoje vreme, imala je veliki znaaj za razvoj industrijskog pivarstva u
Srbiji. Porodica Vajfertovih ostala je veinski vlasnik pivare sve do kraja Drugog svetskog rata,
poveavajui kapacitet na 40.000 hektolitara piva godinje. Sadanji proizvodni pogon ispunjava sve
standarde velikih pivara:
-

HACCAP standard za prehrambenu industriju (pivo se proizvodi po klasinoj tehnologiji u

savremenoj opremi koja dozvoljava implementaciju ISO standarda i HACCAP-a)
2
250m prostorija za proizvodnju koje omoguavaju 1000l piva/dan + sanitarni prostori (toaleti,
garderoba...)
2
Skladite za 1000kg slada uz adekvatan kolski ulaz, 2 silosa, ~ 60-100m (prihvati,
skladitenje i priprema sirovine)
2
Ne vie od 500kg/m optereenje po silosu
Prostorija gde se slad istovaruje nalazi se na nivou varionice (gde je proizvodnja, gde se
kuva). U ovom sluaju je to nivo suterena (silosi se nalaze na nivou prizemlja pa se slad
gravitaciono sputa na nivo suterena i odatle se uzima)
Slad se iz vozila prazni pneumatskim transporterom direktno u prihvatnu silosnu eliju koja se
nalazi u prizemlju
Varionica je vidljiva (jer lepo izgledaju bakarne posude za kuvanje piva) te otvorena za
edukativne i turistike programe

primer preuzet sa http://www.nissosbeer.com

Imajui u vidu ove specifikacije, pogon za proizvodnju se iznajmljuje mikro-pivarama (proizvodnim
pogonima malog kapaciteta) kojima Vajfertova pivara slui kao poligon za pilot projekte i dalju
distribuciju proizvoda ukoliko on naie na odziv kod potroaa. Na jednom i ekskluzivnom mestu,
obavlja se i osmiljavanje proizvoda pri Akademiji pivarstva - i testiranje proizvoda, a ritam je
kvadrijalni. Ovaj princip odrava dinamiku poseta i zainteresovanost za nove vrste piva, te ini da ovaj
program bude dostojan nastavak rada pivare koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet piva na
Svetskoj izlobi u Parizu 1889. godine, a 1900. dobila drugu nagradu za kvalitet.
Sekundarni proizvodi od piva druga su jedinstvena ponuda Centra pivarstva. Atraktivne kupke od
pivskih ekstrakata (beer spa) u kombinaciji sa lokalnim biljem i aromama, osim to imaju znaajan
socioloki znaaj jer ukljuuju u proizvodnju marginalizovane socijalne grupe, deo su irokog spektra
kozmetikih preparata baziranih na pivskim ekstratima koji se nalaze u prodajnoj ponudi. Dinamika
promene vrste piva koje se proizvode u ovom pogonu omoguava beskonaan niz novih vrsta pivskih
kupki, ampona, sapuna i ostalih kozmetikih preparata. Mala tehnoloka laboratorija i radionica za
izradu ovih preparata smetena je, logino, u prostoru nekadanje laboratorije koja se nalazi iznad
pogona za proizvodnju. Takoe, raznovrsnost jela za iju pripremu se koristi pivo proizvedeno u ovom
pogonu, ini ekskluzivnu ponudu restorana-kantine koji se nalazi u okviru poslovno-stambenog bloka.
Poslovno stambeni blok u okviru kompleksa takoe doprinosi ekonomskoj odrivosti kroz izdavanje
prostora za trgovinske delatnosti, ali i smetajnih kapaciteta namenjenih rezidency programima. Ovi
programi vezani su kako za filmski segment kompleksa, tako i za tehnoloko proizvodni, primajui
inostrane studente koji svoje umetnike ili tehnoloke projekte razvijaju u okviru centra. Komercijalni
sadraji koji se nalaze u okviru centra su usko vezani za kulturni milje i duh kompleksa.

SOCIJALNI ZNAAJ

Ukljuivanje marginalizovanih socijalnih grupa odvija se u domenu sekundarne proizvodnje piva i u

radionicama koje su usmerene na ekoloku proizvodnju i proces reciklae oteenih krovnih greda i
meuspratne konstrukcije od kojih se prave klupe za otvorene prostore kompleksa.

Primer klupe preuzet sa http://www.trendhunter.com/trends/fence-bench

U kreiranju alternativnih sadraja u odreenim delovima kompleksa uestvuju direktno graanske

snage koje ostvaruju jedan nov tip kulturnog ivota koji je izveden iz kulturnih potreba zajednice.
Socijalna vrednost kompleksa i grada se na taj nain stvara vremenom kroz direktno ukljuivanje
civilnih inicijativa i nevladinih organizacija u odabiru programa festivala, izlobi, in-situ projekata, kao i
direktnim ukljuivanjem graanja u prevenciji vandalizma i oteenja kompleksa, ouvanja naslea od
demoliranja i komercijalizacije, promociji kulturnih vrednosti, kontribuciji kulturniom diverzitetu,
informisanju i podrci industrijskog turizma, to povratno utie na kreiranje imida mesta i Grada
4
Paneva. Svi delovi kompleksa otvoreni su za dnevne sadraje, dok je velik deo namenjen i nonim
sadrajima, to omoguava konstantan ivot kompleksa i programsku dinamiku.
Osim interaktivnih sadraja koji omoguavaju ukljuivanje populacije mlaeg i srednjeg doba,
kompleks je otvoren i atraktivan za posetioce svih starosnih kategorija. Od muzeja industrije i
tehnologije koji na zanimljiv nain pribliava nauku najmlaima, do programa koji se odvijaju u
zatvorenom i otvorenom prostoru pivnice, namenjenih starijim graanima, kao to su prepodnevne
partije aha, preferansa, tombole i sl, do plesnih veeri po ugledu na nekadanji drutveni ivot koji se
odvijao u okviru kompleksa.

Parametri su prilagoeni onima koje je navela Jasna Cizler u radu The Role of Creative and Civil
Initiatives in Transforming Post-Industrial Landscapes: A Case Study of Industrial Heritage Re-Use in
the Czech Republic, Architecture and Civil Ingeneering, Vol 12, br. 3, 2014, str. 217.

OBRAZOVNI ASPEKT
Prezentacije akih radionica u okviru kompleksa se odvijaju u svim njegovim delovima u zavisnosti
od sadraja i njegovog obima, te se za tu svrhu mogu koristiti sala za projekcije, prostorije Muzeja
zajednice, ili otvoreni prostori tokom toplih i suvih dana. Edukacija obuhvata i oblasti koje nisu usko u
vezi sa radom pivare, poput ekolokih mera u industriji (kontola emisija, regulisanje otpadnih voda)
kako kroz voene ture kroz kompleks, tako i u vidu redionica o reciklai. Praksa je otvorena
studentima iz velikog broja disciplina i moe se odvijati u studijima za film i fotografiju, u laboratoriji,
arhivima, radionicama u itavom kompleksu i u svim disciplinama zastupljenim u njemu, od zanata
do digitalne produkcije. Obrazovni aspekt fizike strukture kompleksa najinteresantniji je arhitektama i
studentima arhitekture koji prouavaju industrijsko graditeljsko naslee, te se prilikom revitalizacije
vodi rauna o ouvanju to veeg broja originalnih struktura i arhitektonskih detalja. Prisustvo
institucije Zavoda za zatitu spomenika kulture u kompleksu dodatno doprinosi ovom aspektu kroz
struno vostvo kroz kompleks i nadzor nad daljim intervencijama. Upoznavanje posetilaca sa ivotom
i delom ora Vajferta se u kompleksu sprovodi i kroz njegovu Spomen sobu. Jedan od aspekata
mogue je ostvariti i kroz dizajn enterijera, tako to e se Vajfertov doprinos bankarstvu ilustrovati kroz
aplikaciju kovanog novca u podne povrine.

Primer preuzet sa https://www.pinterest.com/pin/524247212845805483/

Centar piva je mesto za radoznale umove. Ovde se objanjava kako se razvijala proizvodnja piva,
Vajfertov doprinos u rudarstvu koji je bio neophodan da bi se obezbedio energetski pogon za pivaru,
kako je Vajfert naruio pet telefonskih linija u vreme kada nijedna administracija u Srbiji nije bila
zainteresovana za otkup i korienje ovog izuma. Privreda, kutura i industrija se prepliu i meusobno
uslovljavaju u ovoj urbanoj mikro-celini, stvarajui jedinstveni kulturni kapital Grada Paneva.

SADRAJI U KOMPLEKSU

Programske celine definisane konkursnim zadatkom dopunjene su prateom, nezavisnom celinom

koja se odnosi na komercijalno-stambene sadraje koji opsluuju ostale segmente kompleksa. Na taj
nain sadraji u kompleksu su grupisani u sledee celine:

1. CENTAR PIVARSTVA:
1.1 Muzej pivarstva
1.2 Proizvodnja piva
1.3 Pivnica
1.4 Spomen soba ora Vajferta
1.5 Pivska akademija
1.6 Beer spa
2. CENTAR ZAJEDNICE
2.1 Muzej industrije i tehnologije
2.2 Muzej zajednice
2.3 Muzej filma
2.4 Muzejska medijateka
2.5 Zanatski centar
2.6 Co-working/design centar
2.7 Zavod za zatitu spomenika kulture
2.8 Umetniki ateljei
2.9 Galerija ELEKTRIKA
3. FILMSKI GRAD
3.1 Kancelarije i arhiv Kinoteke
3.2 Lounge kinoteke
3.3 Noni klub kinoteke
3.4 Filmski studio
3.5 Fotorafski studio
3.6 Bioskop
3.7 Agencija za filmsku produkciju
3.8 Kafe knjiara

4. POSLOVNO-STAMBENI BLOK
4.1 Uprava kompleksa
4.2 Trgovake delatnosti
4.3 Smetaj
4.4 Restoran / kantina
4.5 Kafe
4.6 Biletarnica / Informacije / Noni uvar

UKUPNE POVRINE PROSTORA PREMA NAMENI:

br.

namena

povrina (m2)

1.

mokri vor

2.

komunikacija

3.

BEER SPA

4.

MUZEJSKA MEDIJATEKA

5.

Galerija ELEKTRIKA

364.44

6.

KAFE

166.00

7.

RESTORAN

228.73

8.

SMETAJ

350.55

9.

TRGOVAKE DELATNOSTI

291.63

10.

TEHNIKE PROSTORIJE

337.22

11.

CO-WORKING IT/DESIGN CENTAR

164.91

12.

SPOMEN SOBA . VAJFERTA

135.11

13.

PIVNICA

477.13

14.

PROIZVODNJA PIVA

251.43

15.

MUZEJ PIVARSTVA

776.08

186.93
1002.06

162.74
66.82

16.

PIVSKA AKADEMIJA

501.22

17.

MUZEJ INDUSTRIJE I TEHNOLOGIJE, MUZEJ

ZAJEDNICE, MUZEJ FILMA

964.40

18.

ZANATSKI CENTAR

503.15

19.

NONI KLUB

148.63

20.

KINOTEKA

278.00

21.

FILMSKI STUDIO

680,38

22.

BIOSKOP / SALA ZA PROJEKCIJE

350.00

24.

KANCELARIJSKI PROSTOR

810.83

25.

ATELJEI

294.34

26.

kafe KNJIARA

97.11
=9589.84

OKVIRNA INVESTICIONA VREDNOST PROJEKTA

radovi

m2

/m2

ukupno

Ruenje objekata

120

50

6000

Uvoenje infrastrukture - geotermalno grejanje

9600

40

384000

Vodovod, kanalizacija i struja

9600

90

864000

3.

Graevinski i zanatski radovi - rekonstrukcije

9400

600

5640000

4.

Graevinski i zanatski radovi - novi objekat

200

1000

200000

5.

Ureenje javne povrine unutar kompleksa

1900

125

237500

1.
2.

UKUPNO:

7331500

STRATEGIJA RAZVOJA

Obzirom na veliku investicionu vrednost projekta, mogunost fazne realizacije je od velikog znaaja,
zbog toga se prilikom distribucije sadraja i programskih celina vodilo rauna o kvalitetu opremljenosti
izgraenog fonda. Imajui u vidu i neophodnost spontanog razvoja kompleksa prema artikulisanim
okvirima, kojim bi se obezbedio autentian odgovor na postojee i nastupajue potrebe, osnovni i
najvaniji korak daljeg razvoja je saniranje oteenih konstrukcija i infrastrukturno opremanje objekata.
Obzirom da je vei deo celine namenjene Centru pivarstva u najboljem fizikom stanju, njena
adaptacija i stavljanje u funkciju bi bio logian sledei korak, a ostatak kompleksa bi se, do momenta
realizacije rekonstrukcije, trebao dovesti u stanje u kom moe da se povremeno koristi za razliite
manifestacije, performanse, urke i sl, to bi bio svojevrstan uvod drutvene zajednice u kompleks ve
na samom poetku procesa njegove kompletne regeneracije. Na taj nain bi populacija, pogotovo
mlaa, mogla prostor bolje da oseti i doivi u drugaijem svetlu od onog sa kojim ga poznaje.

U kompleksu je, izmeu ostalog, predvien najiri mogui dijapazon harmonino povezanih sadraja
kako bi se otvorilo to vie mogunosti za finansiranje njihovih realizacija, pri emu bi se deo
stredstava odvajao za radove na rekonstrukciji kompleksa. Tako se ovim projektom stvaraju uslovi za
konkurisanje kod domaih i inostranih fondova koji finansiraju i sufinansiraju projekte iz oblasti kulture,
nauke, obrazovanja, turizma, socijalne inkluzije i male privrede, kao i kod meunarodnih fondova koji
finansiraju programe i projekte koji za cilj imaju reaktivaciju graditeljskog fonda industrijskog naslea.

Literatura i izvori
Cizler, Jasna, Ponovna upotreba naputenih industrijskih lokacija: mogunost obnove industrijskog
naslea Paneva, AUZZ, 2011, 75-80.
--, The Role of Creative and Civil Initiatives in Transforming Post-Industrial Landscapes: A Case
Study of Industrial Heritage Re-Use in the Czech Republic, Architecture and Civil Ingeneering, Vol 12,
br. 3, 2014, 207-219.
Industrijsko naslee zakljuci i preporuke, Beograd: Kulturklammer Centar za kulturne interakcije,
<http://www.kulturklammer.org/view/126>.
Mamford, Luis, Kultura gradova, Novi Sad: Mediterran Publishing, 2010Mitrovi, Vladimir, Arhitektura XX veka u Vojvodini, Novi Sad: MSUV i Akademska knjiga, 2010.

FILMSKI STUDIO
Najatraktivniji i najdominantniji objekat kompleksa, ije su kompletne meuspratne i
krovne konstrukcije unitene u poaru koji ga je zahvatio 2005. godine, logino se, zbog
raspoloivog gabarita, nametnuo kao okvir za smetanje filmskih studija predvienih
konkursnim zadatkom. Imajui u vidu i ostale sadraje za kojima postoji potreba u
okviru kompleksa, ukazala se mogunost da se razliite delatnosti poveu, kako
prostorno tako i koncepcijski. Predvieni filmski studiji koji su smeteni u prizemlju
objekta zahtevaju pratee sadraje koji ih opsluuju, te se tako pored tehnikih
prostorija i soba za pripremu i odmor umetnika podrumski nivo koristi za zanatske
radionice u kojima se praave rekviziti za potrebe filma, prvenstveno scenografija i
kostimi. Obzirom na velike gabarite scenografske opreme, ukazala se potreba za
instaliranjem teretnog lifta kojim se povezuje nivo suterena sa nivoom prizemlja i kojim
se gotovi delovi scenografije transportuju iz radionice direktno na samu scenu. U levom
krilu su smetene radionice za fine zanate za pravljenje kostima (kroja, obuar, itd).
Obe radionice angauju i zapoljavaju panevake zanatlije koji u ovom prostoru
oivljavaju tradicionalne zanate, dajui im prostor i za provatnu produkciju u periodima
kada nisu angaovani za potrebe filmske produkcije. Kako su smeteni u suterenu,
njihove delatnosti obeleene su starim grbovima koji su istaknuti na dvorinoj fasadi
objekta na kojoj se nalazi i ulaz.
Na nivou prizemlja obezbeen je prostor za minimum dva filmska studija, a
pregraivanjem je mogue ostvariti i vei broj. Vertikalna komunikacija meu etaama
ostvaruje se u kuli putem stepenita i novog, putnikog lifta, dok se horizontalna
komunikacija izmeu tehnikih prostorija, kancelarija i soba za odmor umetnika
ostvaruje preko galerije sa koje moe da se posmatra i snimanje. Na nivou potkrovlja
nalaze se ateljei za digitalnu produkciju, a sa III sprata kule se, novim peakim
mostom, dolazi do Muzeja filma koji se nalazi u okviru Centra zajednice.
Kako je u uslovima i merama tehnike zatite zahtevano, objektu je vraen originalan
spoljenji izgled malterisanjem i farbanjem fasade i izgradnjom identine krovne
konstrukcije i pokrivaa. Boja objekta je bela, po uzoru na nekadanju, a drveni brisoleji
na ulinoj fasadi su restaurirani. Spoljanji zidovi su sanirani a novu meuspratnu
komstrukciju nose elini I profili, dok su zidne pregrade unutar objekta od gips
kartonskih ploa. Nova elina konstrukcija iskoriena je i kao nosa za velike staklene
panele kojima je obloena unutranjost dvorinih zidova. Na ovaj nain ouvan je jo
jedan istorijski sloj objekta, ostvaren uvid u njegov originalan konstruktivni sklop i
uspostavljen jasan kontrast izmeu starog i novog.

NOVI OBJEKAT Kafe-knjiare i Agencije za filmsku produkciju na mestu stare radionice

Novi objekat u okviru kompleksa predvien je na mestu zgrade stare radionice koja je
potpuno oteena, a usled nedostatka arhitektonskih i istorijskih vrednosti nije
predviena za uvanje. Kako se nalazi na samom ulazu u kompleks, njegov poloaj
iziskuje simbolinu ulogu koja e naglasiti novi ivot kompleksa.
Pri projektovanju novog objekta, zadrana je, stoga, jednostavna arhitektura
pravougaonog horizontalnog gabarita sa dvovodnim krovom i otvorima na fasadi
neujednaenog ritma i dimenzija, a savremenim materijalima (elina konstrukcija i
opna od matiranog, belog stakla koja zatvara zidove i krov) naglaena je materijalna
regeneracija celine. Kao klju likovne kompozicije korien je NEGATIV izgleda starog
objekta, ostvaren reverzijom transparentnih i netransparentnih materijala. Dnevno i
nono osvetljenje prolazi kroz zidove dok su otvori zatamnjeni perforiranim limenim
panelima, te tako "obrnut", novi objekat simbolizuje negativ ruevine, ivot umesto smrti
i svetlu budunost novog kompleksa naspram mraka u kom propada. Kako je sadrajno
vezan za Filmski grad, takoe diretktno asocira i na filmski i fotografski negativ, koji
pripada domenu tradicionalne tehnike koja se u okviru Filmskog centra izuava. U
prizemlju se nalazi kafe sa knjiarom sa specijalizovanim izdanjima o filmu, a u
potkrovlju, koje je ovom prilikom iskorieno, agencije za filmsku produkciju.