You are on page 1of 276

Prof.

dr Dušan Joksimović

ZBIRKA ZADATAKA
IZ POSLOVNE
MATEMATIKE
(treće izdanje)

Megatrend univerzitet primenjenih nauka
Beograd, 2004.

MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

SADRŽAJ
1. ELEMENTI ALGEBRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.1 Osnovni pojmovi matematičke logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.2. Skupovi i operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .7
2.1 Nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.2. Redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
2.3 Neke osobine funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
2.4. Granična vrednost i neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
2.5. Prvi izvod i diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
2.6. Primena izvoda u rešavanju graničnih vrednosti funkcija jedne nezavisno
promenljive-Lopitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
2.7. Ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
3.1. Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . .129
3.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . .136

4. INTEGRALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.1 Nalaženje neodređenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.2 Nalaženje određenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162

5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173
6. LINEARNA ALGEBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.1 Determinante i matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.2 Rešavanje sistema linearnih algebarskih jednačina pomoću determinanti i matrica
198

7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215
7.1 Procentni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215
7.2. Prost kamatni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223
7.3. Složen dekurzivan kamatni račun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .231
7.4. Amortizacija kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246

I
MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
1.

ELEMENTI ALGEBRE

1.1

Osnovni pojmovi matematiþke logike

Rešeni zadaci:

1.1.1.

Dokazati da su sledeüe formule tautologije:
a)
b)
c)
d)
e)

(pš(q›r)œ((pšq)› (pšr)),
(p›(qšr)œ((p›q)š (p›r)),
(pš(p›r)œp,
(p›(pšr)œp,
(pŸq)œ(™qŸ™p).

Rešenje:
a)

(pš(q›r)œ((pšq)› (pšr))

p

q

r

q›r

pš(q›r)

pšq

pšr

(pšq)›(pšr)

1
1
1
1
0
0
0
0

1
1
0
0
1
1
0
0

1
0
1
0
1
0
1
0

1
1
1
0
1
1
1
0

1
1
1
0
0
0
0
0

1
1
0
0
0
0
0
0

1
0
1
0
0
0
0
0

1
1
1
0
0
0
0
0

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.

1
MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
b)

(p›(qšr)œ((p›q)š (p›r))

p

q

r

qšr

p› (qšr)

p›q

p›r

(p›q)š (p›r)

1
1
1
1
0
0
0
0

1
1
0
0
1
1
0
0

1
0
1
0
1
0
1
0

1
0
0
0
1
0
0
0

1
1
1
1
1
0
0
0

1
1
1
1
1
1
0
0

1
1
1
1
1
0
1
0

1
1
1
1
1
0
0
0

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþne, ekvivalencija je dokazana.

c)

(pš(p›r)œp

p
1
1
0
0

r
1
0
1
0

p›r
1
1
1
0

pš(p›r)
1
1
0
0

Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je
dokazana.

d)

(p›(pšr)œp

p
1
1
0
0

r
1
0
1
0

pšr
1
0
0
0

p› (pšr)
1
1
0
0

Pošto su u ovoj tablici prva i þetvrta kolona identiþna, ekvivalencija je
dokazana.
2
MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
e)

(pŸq)œ(™qŸ™p)

p
1
1
0
0

q
1
0
1
0

™p
0
0
1
1

™q
0
1
0
1

pŸq
1
0
1
1

™qŸ™p
1
0
1
1

Pošto su u ovoj tablici peta i šesta kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.

1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (pŸ(q›r))œ(™rŸ(pŸq))
Rešenje:
(pŸ(q›r))œ(™rŸ(pŸq))

p
1
1
1
1
0
0
0
0

q
1
1
0
0
1
1
0
0

r
1
0
1
0
1
0
1
0

q›r
1
1
1
0
1
1
1
0

™r
0
1
0
1
0
1
0
1

pŸ(q›r)
1
1
1
0
1
1
1
1

pŸq
1
1
0
0
1
1
1
1

™rŸ(pŸq)
1
1
1
0
1
1
1
1

Pošto su u ovoj tablici peta i osma kolona identiþna, ekvivalencija je dokazana.

1.1.3. Dokazati da je formula (pšq)š™ (p›q) kontradikcija.
Rešenje:
(pšq)š™(p›q)

3
MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike p 1 1 0 0 q 1 0 1 0 pšq 1 0 0 0 p›q 1 1 1 0 ™(p›q) 0 0 0 1 (pšq)š™(p›q) 0 0 0 0 Pošto za sve vrednosti istinitosti formula (pšq)š™(p›q) dobija vrednost 0 (šesta kolona). zakljuþujemo da je ona kontradikcija. B\A.3`.2. A\B.2.1.4. B=^^1. Da li su relacije AB i AB taþne? Rešenje: Prva relacija nije taþna.2`.2`. Odreditit skupove: A‰B.2. A=^x~2<xd4`. Zadaci za vežbu: 1. Dati su skupovi A=^1. ako je a) b) A=^x~2<x<4`.3`. Ispi tati da li su sledeüe formule tautologije: a) b) c) d) e) 1. druga je taþna.2.1. 1.1. B=^x~3dxd5` B=^x~3dx<5` 4 MTVU lekcije .2.^1. AˆB. ((pš™ q)Ÿ™ p)œ(pŸq) ((qŸr)Ÿ((pŸq)Ÿ(pŸr)) (pŸq)œ™ p›q (pš(((pš™q)Ÿr)š((pš™q)Ÿ™r)))Ÿq (pœq)œ((pŸq)š(qŸp)) Skupovi i operacije sa skupovima Rešeni zadaci: 1.

2`.2.3`.^1`.^3.^1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) A‰B=^x~2<xd5` AˆB=^x~3dx<4` A\B=^x~2<x<3` B\A=^x~4dxd5` b) A‰B=^x~2<x<5` AˆB=^x~3dxd4` A\B=^x~2<x<3` B\A=^x~4<x<5` 1.^2`.C proizvoljni skupovi.3`.3. Naüi partitivni skup P(A) skupa A ako je: a) A=^1.^^1.^1.2. Neka su A.4.^2.B.2`` Rešenje: a) b) P(A)=^‡.^3`.^1.2``.^1.2``` 1. Dokazati sledeüe relacije: a) (A\B)ˆB=‡ b) A\(B‰C)=(A\B)ˆ(A\C) Rešenje: a) (A\B)ˆB=^x~x(A\B)šxB`=^x~xAšxBšxB`=‡ b) A\(B‰C)=^x~xAš™(xB›xC` =^x~xAš (xBšxC)` =^x~(xAšxB)š(xAšxC)`= (A\B)ˆ(A\C) 5 MTVU lekcije .3` b) A=^3.2.^3`.2.^1.3`` P(B)=^‡.

3.2. B.5.2. A‰B.6. C proizvoljni skupovi.4` naüi AˆB. Dokazati sledeüe relacije: a) b) c) d) A‰(BˆC)=(A‰B)ˆ(A‰C) Aˆ (B‰C)=(AˆB)‰ (AˆC) (A\B=C)Ÿ(A=B‰C) (A=B‰CšBˆC=‡)Ÿ(A\B=C) 6 MTVU lekcije . Ako je A=^1. (A\B)ˆ(B\A) 1. Neka su A.2. (A\B)‰(B\A).3` i B=^2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu: 1.

14. 8. . ¾ ¯ 2 4 8 16 ¿ ­ 1 1 1 1 ½ ®1. .…` ­1 1 1 1 ½ ® .1. . REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE 2. .1.2.  ¾ 2 3 4 5 ¯ ¿ 1 1 ­ 1 ½ .¾ ® ¯1 ˜ 3 2 ˜ 4 3 ˜ 5 ¿ Rešenje: a) xn=3n-1 b) xn 1 2n c) xn (1) n 1 n d) xn 1 n ˜ (n  2) 2.  . .. 5.. Napisati opšti þlan za sledeüe nizove: a) b) c) d) ^2. Napisati nekoliko þlanova niza þiji je opšti þlan: a) xn 2n  1 2n  1 7 MTVU lekcije . .1 Nizovi Rešeni zadaci: 2..1.  . 11. .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.

.. odnosno niz je 2 2 ograniþen. . . . . 8 MTVU lekcije . 1 1 .¾ ¯3 5 7 ¿ ­ 13 28 ½ ®1. Iz n<n+1 za n>0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) xn 3n 2  1 5n 2  1 Rešenje: a) b) ­1 3 5 ½ ® ...3.. odnosno da je niz monotono rastuüi. Prvi þlan niza je x1 sledi da je xn<1 za svako n>0.¾ ¯ 19 44 ¿ 2..1. Ispitati monotonost i ograniþenost sledeüih nizova a) xn b) xn n n 1 n n! Rešenje: a) xn x n 1 n n 1 n 1 (n  1)  1 x n 1  x n n 1 n2 n 1 n  n  2 n 1 (n  1) 2  n ˜ (n  2) (n  2) ˜ (n  1) 1 !0 (n  2) ˜ (n  1) Iz prethodnog sledi da je xn+1>xn . pa je  x n  1 .

2. 2 H (n  1) H ª 1 º 2  « » gde je sa >D@ obeležen celi ¬ H¼ Dakle.1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) xn x n 1 n n! n 1 (n  1)! x n 1  x n n 1 n  (n  1)! n! n  1  n ˜ (n  1) (n  1)! 1  n2 0 (n  1)! za n ! 1 što znaþi da je niz monotono opadajuüi poþev od n=2. Pošto je x1=1 i xn>0 za svako n>1. za N(H) dobijamo N (H ) deo realnog broja D. 1 i pozitivan broj H.4. 9 MTVU lekcije . zakljuþujemo da važi 0<xnd1. Odrediti pozitivan n2  n 1 ceo broj N(H) tako da je ~xn~<H za svako ntN(H). Dat je niz x n Rešenje: Kako je xn 1 1  n  n  1 (n  1) 2 2 za n>1 uslov ~xn~<H je ispunjen ako je 1 1 1  H œ (n  1) 2 ! œ n ! 1  .

potrebno je pokazati da se za svako H>0 može naüi prirodan broj N(H).1.5. ¬ ¼ 1 n ov n Utvrÿujuüi postojanje broja N(H) dokazali smo da je lim b) xn  3 0 Neka je H>0 proizvoljno malo. Neka je H>0 proizvoljno malo. za svako n>N(H). takav da je ~xn-a~<H.(koji zavisi od H). Imamo da je 3n  2 3 n 1 Sada je dakle. Imamo da je a) xn  0 N (H ) 1 n 1 1 H Ÿn! n H Pošto po definiciji N(H) mora biti prirodan broj uzmimo da je 1 ª1º « H » (najveüi prirodan broj koji je manji ili jednak broju H ). N (H ) 5 5 5  H Ÿ n ! 1 n 1 n 1 H 3n  2 ª5 º « H  1» što znaþi da je lim n ov n  1 ¬ ¼ 3 10 MTVU lekcije .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. Pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazati da je: 1 0 n ov n 3n  2 lim n ov n  1 lim a) b) 3 Rešenje: Da bi pomoüu definicije graniþne vrednosti niza dokazali da niz ^xn`oa kad nov.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. 3 n 2. Važi sledeüe 17 2n  3 2 3n 2  4 1 3  H Ÿ H œ ! 17 H 3n 2  4 3 3n 2  4 3 2 Za n>2 važi: 3n 2  4 ! 17 1 12H  7 œ 9Hn 2 ! 12H  17 œ n ! H 3H 3 Sada je dakle. Koristeüi se definicijom graniþne vrednosti.7.1. dokazati 2n 2  3 n ov 3n 2  4 lim 2 3 Rešenje: Neka je H>0.1. N (H ) 2n 2  3 lim 2 n ov 3n  4 ª 1 12H  7 º » . þime smo dokazali da je « H »¼ «¬ 3 2 .6. Dokazati da je nov 2 n lim 0 Rešenje: Po binomnoj formuli važi sledeüe 11 MTVU lekcije .

iz udžbenika n važi lim n ov n 2n 0 2..  1 1    ¨¨ ¸¸  ..  1 ! 2 2 ©3 ¹ 2 © 2¹ ©3 ¹ 2n 0 odnosno n 2 1 2  2 Ÿ0 n  . Važi sledeüe: q 1 q n (1  D ) n §n· 1 n 1  nD  ¨¨ ¸¸D 2  .8.  D n ! 1  nD Ÿ q  1  nD ©2¹ Ako izaberemo n tako da je 1+nD >H -1 time još pre važi n q  1 1 H.. Rešenje: Neka je H>0.3.2. n n n 2 2 Pošto za nov važi 2 o 0 imamo da po Teoremi 2..Zbirka zadataka iz Poslovne matematike §n· § n· n n2 § n· n2 (1  1) n 1  n  ¨¨ ¸¸  ¨¨ ¸¸  . odnosno za 12 MTVU lekcije .. Dokazati da je niz xn=qn gde je ~q~<1 nula niz. odnosno može se uzeti da je 1 1  D gde je D>0.1. H Dakle za n takvo da važi 1+nD >H -1.. Iz ~q~<1 sledi da je ~q~-1 >1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike n ! N H .

.. Da bi dokazali pomoüu definicije graniþne vrednosti niza. nm Pošto je malopre dokazano da nmov. Tada je k= -m. za ~q~<1.... za k<0.9. kada nov..1.(k  0)¾ °1. za m>0.. odnosno nko0 kada nov..... þime je dokazano da nkov kad nov..(f).2.( k 0 ° ¯ ¿ Rešenje: Neka je k>0.1. þime je dokazano da qno0. Dokazati da je lim n k n ov ­ v . pa je to i njegova graniþna vrednost. pa za N može uzeti bilo koji prirodan broj N ! k M ..... 1 . sledi da m o 0 .. gde je m>0 pa je tada n k n m Ako je k=0. 13 MTVU lekcije . onda su svi þlanovi niza jednaki 1... kada nov.2. ª1 º « H  1» » « « D » ¼» ¬« važi da je ~q~n <H.. po Teoremi 1 2.. za k>0. pošto je n k ! M Ÿ n ! k M .... iz udžbenika. Dakle.(k ! 0) ½ ° ° ®0. da nkov kad nov treba pokazati da se može naüi prirodan broj N takav da je nk>M za svako n>N. a M proizvoljan pozitivan broj. n Neka je k<0.. 2..

.b0 z0.  bq kada nov...........( p ! q ) ° °° °° ®0....  a p b0 n q  b1 n q 1  b2 n q  2  . gde je a0 . Naüi graniþnu vrednost niza þiji je opšti þlan xn a 0 n p  a1 n p 1  a 2 n p  2  .. nov n! lim Rešenje: Važi sledeüe: 14 MTVU lekcije .....  p ) n n n lim n ov b b b q n q (b0  1  22  .  bq c n ov n i S obzirom da je lim ap a1 a 2  2  .( p q)° °¯ b0 °¿ 2n . Rešenje: Važi sledeüe: lim x n n ov lim p p 1 q q 1 a 0 n  a1 n n ov b0 n  b1 n  a2 n p2  ..1..  a p  b2 n q2  ..( p  q ) ¾ (videti prethodni zadatak) °a ° ° 0 ....Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2........11. Naüi ­ ½ ° v ....  q ) n n n n p (a 0  0 za it1.. dobijamo: lim x n n ov a0 ˜ lim n p q b0 nov 2.1.10.. gde je c proizvoljna konstanta..

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2n 0 n! 2 2 2 2 §2· ˜ ˜ ˜ . ˜ d 2 ˜ ¨ ¸ 1 2 3 n ©3¹ n2 2 §3· §2· 2˜¨ ¸ ˜¨ ¸ ©2¹ ©3¹ n 9 §2· ˜¨ ¸ 2 ©3¹ n Dakle. iz 2n udžbenika sledi da je lim n ov n! 0. važi: n 2n 9 § 2 · 0 d ˜¨ ¸ .8) onda po Teoremi 2. Naüi sledeüe graniþne vrednosti: 2 n 1 a) § 1· lim¨1  ¸ n ov © n¹ b) § lim¨1  n ov © c) § n · lim¨ ¸ n ov n  1 © ¹ d) § 6n · lim¨ ¸ n ov 6 n  5 © ¹ 5· ¸ n¹ n n 3 2 n 1 Rešenje: a) § 1· lim¨1  ¸ n ov © n¹ 2 n 1 2n § 1· § 1· lim¨1  ¸ ¨1  ¸ n ov © n¹ © n¹ §§ 1 ·n · § 1· lim¨1  ¸ ˜ lim¨ ¨1  ¸ ¸ n ov © n ¹ nov¨© © n ¹ ¸¹ 2 1˜ e2 e2 b) 15 MTVU lekcije .1. n! 2 © 3 ¹ §2· Kako je lim¨ ¸ n ov 3 © ¹ n 0 (zadatak 2.2..1.. 2.3.12.

Sada je : § 5· lim¨1  ¸ n ov © n¹ n § 1· lim¨1  ¸ t ov © t¹ 5t § § 1 ·t · lim¨ ¨1  ¸ ¸ ¸ t ov ¨ ©© t ¹ ¹ 5 e5 c) § n · lim¨ ¸ n ov n  1 © ¹ § · ¨ 1 ¸ ¸ lim¨ n ov¨ 1¸ ¨1  ¸ n¹ © n 3 d) n3 § 1· § 1· lim¨1  ¸ ˜ lim¨1  ¸ n ov © n ¹ nov© n ¹ 3 1 e ˜ 13 e 1 Važi sledeüe: § 6n · lim¨ ¸ n ov 6n  5 © ¹ 2 n 1 § · ¨ 1 ¸ ¸ lim¨ n ov¨ 5 ¸ ¨1 ¸ 6n ¹ © Uvedimo smenu .. n § · ¨ 1 ¸ ¸ lim¨ n ov¨ 5 ¸ ¨1 ¸ 6n ¹ © 1 n 2 n 1 5 t gde važi tov kada nov. Sada je: 6 2 n 1 lim t ov 1 § 1· ¨1  ¸ © t¹ 1 5t 1 3 § 1· lim ¨1  ¸ t ov © t¹ 3 5t ˜ 1 § 1· lim¨1  ¸ t ov © t¹ 3 1 1 e5 e ˜ 3 e2 16 MTVU lekcije . gde važi tov kada nov.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Uvedimo smenu n=5t.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike .

n ov Rešenje: Važi sledeüe: lim( n 2  n  n) n ov lim n ov n n 2 n n . Naüi graniþnu vrednost lim n 2  n  n . 2.13.1.

lim n n ov 2 .

n n n ˜ n 2 2 n n n 1 . lim n ov § · 2 1 n¨¨ 1   1¸¸ n © ¹ n n .

.

lim n ov n2  n  n2 n 2 n n .

Naüi sledeüe graniþne vrednosti: a) lim 3n 4  2n  6 n ov 4 n 4  2 n  6 b) lim c) 3n 5  2n  6 lim 4 n ov 4 n  2 n  6 d) lim e) lim f) lim n ov n n2  n  n 3n 4  2n  6 n ov 4n 5  2 n  6 n ov 2n  3 n2 1 3 n 1  3 n ov 5 ˜ 3 n 17 MTVU lekcije . Zadaci za vežbu: 2.1.14.

.. 2 3 4 Rešenje: Važi sledeüe: 1 1 1 1  ! 2˜ 3 4 4 2 1 1 1 1 1 1    ! 4˜ 5 6 7 8 8 2 1 1 1 1 1   .1.... 2 ©3 4¹ ©5 6 7 8¹ 1 1 1 · § 1  ¨ m 1  m 1  . . Dokazati da je harmonijski red 1 ¦k 1 k 1 1 1 1    .  1 1 ! 2 m 1 ˜ m m 2 2 1 2 Dakle. zakljuþujemo da je za n=2m: n Sn 1 ¦k k 1 1 1 §1 1· §1 1 1 1·  ¨  ¸  ¨    ¸  . Redovi Rešeni zadaci: v 2. . 2 odakle sledi: 18 MTVU lekcije ...Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2... divergentan.  m ¸ ! 1  m 2 2 ¹ © 2 1 2  2 Odnosno 1 S n ! 1  m za nt2m .  ! 8˜ 9 10 16 16 2 .2.. 1 2 m 1 1  1 2 m 1 2  ..2.

tj. a pošto je Sn>1+m/2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike mov Ÿ 1+m/2ov. harmonijski red je divergentan. sledi nov Ÿ Snov. v 1 ¦ n ˜ n  1.

Izraþunati sumu reda S n 1 Rešenje: Za opšti þlan ovog reda važi sledeüe: 1 n ˜ n  1. 2.2.2.

1 1  pa je dakle suma S jednaka n n 1 m Sm 1 ¦ n 1 n ˜ n  1.

.  ¨  ¸ 1 2 © 2 3¹ m 1 © m m  1¹ 1 · § lim ¨1  ¸ 1. . m §1 1 · ¦ ¨© n  n  1 ¸¹ 1 n 1 Na osnovu ovoga je S lim S m m ov v 2. Naüi sledeüu sumu S ¦ aq 1 §1 1· 1 · 1 §1  ¨  ¸  . k 1 Rešenje: v S ¦ aq 2 k 1 aq  aq 3  aq 5  ...3.2.. m ov © m  1¹ 2 k 1 gde je ~q~<1.

. 2 1 q 19 MTVU lekcije .2....3. 1 (smena q2=t).1. iz udžbenika) 1  q 2  q 4  . aq ˜ 1  q 2  q 4  . k 1 aq 1 q2 jer je (videti primer 2.

3.1. Naüi oblast definisanosti sledeüih funkcija a) y=x5-3x2+x+6 d) y x2  x  2 x 2  4x  3 b) y e) y x 1 x2  4 x ln 3 x c) y x2  x  2 f) y ln x 2  x  2 .3 Neke osobine funkcija Rešeni zadaci: 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.

domen ove funkcije je odreÿen sa b) Funkcija y x(-v. odnosno osim u taþkama x1= -2. Dakle. i x2=2. 20 MTVU lekcije . -2)‰ (-2. v). x 1 je definisana na skupu R osim u taþkama u x2  4 kojima je x2-4=0. kao skraüenica od domen) y=x5-3x2+x+6 je skup realnih brojeva R. Rešenje: a) Oblast definisanosti funkcije (u daljem tekstu üemo je obeležavati sa D. Dakle. -1@ ‰ >2. c) Oblast definisanosti funkcije y nejednaþine x 2  x  2 se odreÿuje iz x2-x-2t0 þije je rešenje -v<xd -1 š 2d x<v . 2)‰ (2. x2  x  2 se odreÿuje kao d) Oblast definisanosti funkcije y x 2  4x  3 zajedniþko rešenje nejednaþine x2-x-2t0 i nejednakosti x2-4x+3z0.v). domen ove funkcije je odreÿen sa x(-v. Ovo se može napisati kao x( -v.v). odnosno D=^x~xR`.

2. -1@ ‰ >2. -1) ‰ (2.v) . što je istovremeno i oblast definisanosti funkcije. Odrediti nule sledeüih funkcija: a) y c) y x 2  3x  2 x2  2 x 2  9 ˜ e x 3 . presek ova dva rešenja je x(-v. domen ove x2-x-2>0 funkcije je odreÿen sa x(-v. zajedniþko rešenje. e) Oblast definisanosti funkcije y ln x je skup svih realnih 3 x brojeva koji zadovoljavaju nejednaþine x ! 0 i 3-xz0. -1@ ‰ >2. v). f) Oblast definisanosti funkcije ln(x2-x-2) je skup svih realnih brojeva koji zadovoljavaju nejednaþinu þije je rešenje -v<x< -1 š 2< x<v . 2. tj.3). 3 x Rešenje ovih nejednaþina je interval x(0.v). što je u stvari i domen date funkcije.3. a rešenje nejednakosti x2-4x+3z0 je xz1 š xz3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kako je rešenje nejednaþine x2-x-2t0 dato sa x(-v. Dakle.3)‰(3.

b) y x  3.

˜ d) y ln x 2  3 x  3 x 2  3x  2 .

e) y=1+lnx 21 MTVU lekcije .

Dakle. taþke x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) Iz y=0 Ÿ x2+3x+2=0 Ÿ x1= -1 . x2= -2. b) Iz y=0 Ÿ x+3=0 š x2+3x+2=0 Ÿ x1= -3 . c) Iz y=0Ÿx2-9=0 (jer je funkcija ex razliþita od nule za svako x)Ÿ x1=3. Naüi inverzne funkcije i njihove oblasti definisanosti sledeüih funkcija: b) y a) y=3x+5 3 1  x3 c) y ln x 2 Rešenje: a) y 3x  5 Ÿ x 1 y  5. x3 = -2. x2= -1 . taþke x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije. Dakle.3. x2= -2 (uobiþajeno nalaženje nula kvadratne jednaþine).3. Ove taþke su nule funkcije. Dakle taþka x=e-1 je nula funkcije. d) Iz y=0Ÿx2+3x+3=1 (jer je lnx=0 za x=1) Ÿ x2+3x+2=0 Ÿ x1= -1 . x2= -1 . taþke x1= -3. x3 = -2 su nule funkcije. x2=-3. e) Iz y=0Ÿ1+lnx=0Ÿlnx= -1Ÿ x=e-1. Dakle. 2.

pa je inverzna funkcija 3 1 x  5.

c) y ln 22 MTVU lekcije .v). domen je x(-v . koja je definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle. domen je x(-v . 3 Dakle.v). x Ÿ x 2e y pa je inverzna funkcija y=2ex koja je 2 definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. domen je x(-v . y b) y 3 1  x3 Ÿ x3 1 y3 Ÿ x 3 1  y 3 pa je inverzna funkcija y 3 1  x 3 (odnosno funkcija je inverzna sama sebi) koja je definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle.v).

3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. b) f ( x) (  x )e  (  x ) 2 2  xe  x 2 2  f ( x) dakle funkcija f(x) je neparna. + v) 23 MTVU lekcije .v.3. Ispitati monotonost sledeüih funkcija: a) f(x)=x2+4 na intervalu x(1. Ispitati parnost i neparnost sledeüih funkcija: y a) x2  4 x2  3 xe  x y 2 2 y b) c) ln x x Rešenje: a) (  x) 2  4 (  x) 2  3 f ( x) x2  4 x2  3 f ( x) dakle funkcija f(x) je parna.4. -4) c) y=ex-2 na intervalu x ( .5. 2. +v) b) y 1 x 1 na intervalu x(-8. c) ln( x) x f ( x)  ln( x) Ÿ f ( x) z f ( x) š f (  x) z  f ( x) x dakle funkcija f(x) nije ni parna ni neparna.

x2(1. b) Za proizvoljno x1 . x2(1. -4). pa je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) y=ln(x+4) na intervalu x(-2.  x 2  1 x1  1 x 2  1. -4) takvo da je x2>x1 važi: x1  x 2 1 1  0 za x1 . +v) takvo da je x2>x1 važi: f ( x 2 )  f ( x1 ) x 22  4  ( x12  4) x 22  x12 ! 0 za x1 . x2(-8. +v). x2(-8. 6) Rešenje: a) Za proizvoljno x1 .

x1  1.

pa je funkcija monotono opadajuüa na tom intervalu. +v) takvo da je x2>x1 važi: 1 x2 e  e x1 ! 0 za x1 . x2(-v. x2(-v. +v). f ( x 2 )  f ( x1 ) c) Za proizvoljno x1 . f ( x 2 )  f ( x1 ) d) e x2  2  e x1  2 . pa 2 e je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.

6) takvo da je x2>x1 važi: f ( x 2 )  f ( x1 ) ln( x 2  4)  ln( x1  4) ln x2  4 ! 0 jer je x1  4 x2  4 ! 1. Za proizvoljno x1 . x2(-2. x2(-2. 6) 24 MTVU lekcije . za x1 . x1  4 pa je funkcija monotono rastuüa na tom intervalu.

6. Naüi oblasti definisanosti sledeüih funkcija: a) y c) y e) y x ln e 1 3 x 2 x 2x 2 x x 3 b) y d) y 2  x  x2 x2  4 x 2  5x  6 x2  4 f) y b) y=(x2-4x+3)ex-1 d) y 3 x 2  5x  6 2. Odrediti nule sledeüih funkcija: a) y=x4-10x2+9 c) y ln 2x 1 x x2 1 2x ln 1 x 2.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu: 2.3.3. Ispitati parnost i neparnost sledeüih funkcija: a) y x 3  x 3 b) y ln( 2 c) y ln x 2  5 x  25 x3 x 3 x4  2 d) y x  2) x 1 x8 25 MTVU lekcije .7.8.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.4. Naüi sledeüe graniþne vrednosti: lim x 2  3 x  6 a) x o3 .4. Graniþna vrednost i neprekidnost funkcija 2.1.

5. i 2.5. iz udžbenika važi: a) lim( x 2  3 x  6) b) Pošto je lim x 2  lim 3 x  lim 6 x o3 x o3 x o3 lim( x 2  1) x o1 x o3 32  3 ˜ 3  6 lim( x 2  3 x  2) x o1 6 0 ne možemo direktno primeniti teoreme 2.2.1. i 2. b) lim (2  x  x 3  x 5 ) c) d) x o v lim x o1 x2 1 x 2  3x  2 lim (2  x  x 3  x 5 ) xov Rešenje: Na osnovu teorema 2. veü üemo izvršiti sledeüe transformacije: ©0¹ lim x o1 x2 1 x 2  3x  2 lim x o1 x  1. iz udžbenika.(dobijamo oblik §0· limesa ¨ ¸ ).1.2.5.5.

x  1.

( x  1)( x  2) lim x o1 x 1 x2 2 . c) lim 2  x  x 3  x 5 x o v .

lim x 5 ( x o v 2 1 1  4  2  1) 5 x x x (  v ) x ( 1) v d) lim(2  x  x 3  x 5 ) x ov lim x 5 ( x ov 2 1 1  4  2  1) v ˜(1) 5 x x x v 26 MTVU lekcije .

Naüi sledeüe graniþne vrednosti: a) 2 x 2  3x  5 lim 2 x ov 3 x  3 x  4 c) lim 3x 2  2 x  6 x ov 4 3 b) § x 3  3x 2  4 · ¸ lim¨¨ x ov 2 x 3  x  2 ¸ © ¹ d) lim 3 x( x 2  1  x) x  3x  1 x ov Rešenje: 2 a) b) 2 x  3x  5 x ov 3 x 2  3 x  4 lim § x 3  3x 2  4 · ¸ lim¨¨ x ov 2 x 3  x  2 ¸ ¹ © 3 5  2) x x lim x ov 2 3 4 x (3   2 ) x x x 2 (2  3 3 4 § x 3 (1   3 ) ¨ x x ¨ lim x ov 1 2 ¨ x 3 (2  2  3 ¨ x x © lim 3x  2 x  6 x ov 4 x  3x  1 2 6  ) x x2 3 1 1 3  4 x x x 2 (3  2 c) 2 3 lim x ov x 2 · ¸ ¸ ¸ ¸ ¹ 3 3 1 §1· ¨ ¸ ©2¹ 3 1 8 3 d) lim 3 x( x 2  1  x) x ov lim x ov 3 x( x 2  1  x)( x 2  1  x) x2 1  x lim 3x x ov x( 1  1  1) x2 3 2 27 MTVU lekcije .2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.4.

Naüi sledeüe graniþne vrednosti: x 2  3x  2 x ov x3  2 a) lim c) lim x a xa xoa x4 x ov x 3  3 x 2  x  5 b) lim d) lim( x  3  x ) x ov Rešenje: x  3x  2 x ov x3  2 a) lim b) lim 3 2  ) x x2 2 x 3 (1  3 ) x x 2 (1  2 lim x ov x4 x ov x 3  3 x 2  x  5 lim x ov 1 x ov x lim 0 x4 3 1 5 x (1   2  3 ) x x x 3 v lim x x ov c) x a xa lim lim ( x  a )( x  a ) ( x  a)( x  a ) xa 1 1 lim lim xoa ( x  a)( x  a ) xoa x  a 2 a xoa xoa d) lim( x  3  x ) x ov lim x ov 3 x3  x lim x ov ( x  3  x )( x  3  x ) x3  x lim x ov x 3 x x 3  x 0 28 MTVU lekcije .3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.4.

4. Naüi sledeüe graniþne vrednosti: a) § 1· lim¨1  ¸ x ov © x¹ c) § x 1· lim¨ ¸ x ov x  1 © ¹ x b) 3 · § lim¨1  ¸ x ov © 5x ¹ d) § x 3· lim¨ ¸ x ov x  2 © ¹ x x 2 x 5 Imajuüi u vidu Primer 2. iz udžbenika važi: Rešenje: a) Uvedimo smenu  § 1· lim¨1  ¸ x ov © x¹ 1 x x lim 1  t .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.5.1.4.

§ t Ÿ¨x © 1 t 3 · § lim¨1  ¸ x ov © 5x ¹ 3 5x x lim 1  t .

§ t Ÿ¨x © 3 5t x 1 § 1  t .

·¸ ¨ lim 0 o t © ¹ 1 x (1  ) x x lim x ov x 1 x (1  ) x x x 1 . e e 1 3· ¸ š x ovŸ t o 0 .

5t ¹ 1 t t o0 § x 1· lim¨ ¸ x ov x  1 © ¹ c) 1 § · 1  t .

t ¸ ¨ lim © t o0 ¹ t o0 Uvedimo smenu b) 1·  ¸ š x ovŸ t o 0 .

t¹ 3 5 3 e5 x § 1· lim¨1  ¸ x ov © x¹ x 1· § lim¨ x  ¸ x ov x¹ © e 1 e 1 e2 d) § x ¨1  lim © x ov § x x ¨1  © x § x 3· lim¨ ¸ x ov x  2 © ¹ 2 x5 3· ¸ x¹ 2· ¸ x¹ 2 x 5 2 x 5 § lim¨1  x ov © 2x 3· § ¨1  ¸ ˜ lim x ¹ xov© 2x 3· ¸ x¹ § 2· § 2· lim¨1  ¸ ˜ lim¨1  ¸ x ov x ¹ xov© x¹ © 5 5 29 MTVU lekcije .

odnosno 1 2 x t . gde kada xov onda to0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike § Važi: lim¨1  x ov © 3· ¸ x¹ Uvedimo smene 5 3 x § lim¨1  x ov © 2· ¸ x¹ 5 t . Dobijamo: 2x § § 3· lim¨1  ¸ ˜ lim¨1  x ov x ov x¹ © © 2x § 2· § lim¨1  ¸ ˜ lim¨1  x ov x ¹ xov© © 3· ¸ x¹ 2· ¸ x¹ 5 5 1 § · 1  t .

t ¸ ¨ lim © t o0 ¹ 1 t § · 1 t.

¸ ¨ lim © t o0 ¹ 6 4 e6 e4 e2 2. Naüi levu i desnu graniþnu vrednost funkcije: a) y x x 1 1 u taþki x=1 b) y e x u taþki x=0 Rešenje: a) tada ho0. Levi limes: x x o1 x  1 lim Uvedimo smenu x=1-h. gde je h>0. i kada xo0 30 MTVU lekcije . gde je h>0.4. i kada xo1 1 h ho0 1  h  1 lim 1 h ho0  h lim v Desni limes: Uvedimo smenu x=1+h. x x o1 x  1 lim b) tada ho0.5. 1 h h o0 1  h  1 lim Levi limes: 1 h h o0  h lim v Uvedimo smenu x=0-h. i kada xo1 tada ho0. gde je h>0.

1 1 lim e x lim e h x o0  h o0  ev v 2.6. i kada xo0 tada ho0.4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 lim e x lim e x o0   1 h 1 h o0 lim e 1 h 1 ev 0 ho0 Desni limes: Uvedimo smenu x=0+h. gde je h>0. Ispitati neprekidnost funkcija: a) y Rešenje: a) xe x b) 1 x y Priraštaj ove funkcije 'y iznosi: 'y x  'x .

e ( x  'x )  xe x pa je lim 'y 'x o0 xe x e 'x  'xe x e 'x  xe x .

lim xe x e 'x  1  'xe x e 'x 'x o0 .

.

Za xz0 važi: 1 1  x  'x x  'x lim 'y lim 'x o 0 'x o0 x ( x  'x ) taþkama xz0. 'y  'x x( x  'x) pa je 0 . xe x e 'x  1  'xe x e 'x 0 pa je funkcija neprekidna za svako x. što znaþi da je funkcija neprekidna u svim 31 MTVU lekcije . b) Oþigledno da ova funkcija ima jedan prekid u taþki x=0. jer tu nije definisana. Ispitajmo njenu neprekidnost u taþkama xz0.

10..8...4. Naüi sledeüe graniþne vrednosti: a) x 6  64 lim x o 2 x 2  4 c) lim e) x 9 3 x  16  4 x o0 lim x ov x 3x  3 x 2  1 b) x3  x  7 lim x o v 6  x2 d) lim f) 3x  4 lim x o v 3 x  4 b) § 100  x · x lim¨ ¸ x o0 © 100 ¹ d) lim x 1  3 x x o2 x2  4 6 x 2 2.4.9.x t 0 32 MTVU lekcije .4...7...x ! 2½° ® x2 ¾ °¯e . Odrediti vrednost parametra p tako da data funkcija bude neprekidna: a) f ( x) ­e x .. Naüi sledeüe graniþne vrednosti: 1 2 x a) §3 x· lim¨ ¸ x ov © x ¹ c) § x2  9 · ¸ lim¨¨ 2 x ov x  9 ¸ © ¹ x2 x ov 2.... Naüi levu i desnu graniþnu vrednost funkcije u taþki x=2..x  0 ® ¯ x  p. f ( x) ­° x 2  3..Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu: 2..x  2 °¿ 2..4.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) 1 ­° 1  x .

x 0 f ( x) 2. 2. f ( x  'x )  f ( x ) 'x o 0 'x lim 2 x  'x .. d) y 1 x . Rešenje: a) y...5. x .1... a) y 1 . x2 b) y c) y x.. Prvi izvod i diferencijal funkcije Rešeni zadaci: Nalaženje prvog izvoda po definiciji.5.x z 0 ® °¯2 p  7. Naüi po definiciji prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: x2 .

2 x. lim lim x o0 x  'x .

2  x 2 'x x 2  2 x'x  'x .

 x 2 'x o0 'x 2 lim 'x o0 b) y . f ( x  'x )  f ( x ) lim 'x o 0 'x  lim 'x o0 2 x  'x x 2 ˜ x  'x .

2  1 1  2 2 x  'x .

x lim 'x o0 'x lim 'x o 0 x 2  x 2  2 x'x  'x .

'x ˜ x 2 ˜ x  'x .

2 2 2 . x3 33 MTVU lekcije .

lim 'x o0 f x  'x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) y.

 f ( x) 'x 1 x  'x  x lim 'x o0 1 2 x x  'x  x 'x lim 'x o0 x  'x  x 'x o0 'x ˜ x  'x  x lim .

. lim 'x o 0 lim f x  'x . d) 1 y.

 f ( x) lim 'x o 0 'x x  x  'x 'x ˜ x ˜ x  'x ˜ 1 1   3. 2x ˜ x 2x 2 'x o0 x  'x 'x x  x  'x .

 1 x lim 'x o0 lim 'x o0 x  x  'x 'x ˜ x ˜ x  'x 1 x ˜ x  'x ˜ x  x  'x .

b. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: ax 6  bx 3  a) y 5 c) y x x x d) y e) y a.2. c.5. Nalaženje prvog izvoda algebarskog zbira funkcija. 3 2  x x b) y x3 c  d ln x x2 x3 x a ! 0. a  R a sin x  3 cos x  2tgx  4ctgx. d  R. 4 34 MTVU lekcije .\ 2.

4 d) § x3 x · ¸ y. 1  § 15 · ¨ x  3 x 3  2 x 1 ¸ ¨ ¸ © ¹ .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) y . 1 1 §¨ 3 ·¸ x 4 a ¨© ¸¹ . 3 · § ¨x x2 ¸ ¨ ¸ © ¹ . 1 1 §¨ 4 x˜ x3 4 ¨ a© · ¸ ¸ ¹ . §¨ x x x ·¸ © ¹ . 3 7 4 x 4 74 3 x . ¨ 4 ¨ a ¸ © ¹ 1 1 . 4 1 §¨ 4 3 ·¸ x 4 ¸ a ¨© ¹ . 3 · § ¨x˜ x4 ¸ ¸ ¨ ¹ © . sin x  3 cos x  2tgx  4ctgx . § 3 2· y ¨¨ 5 x  3  ¸¸ x x¹ © 1 1 1 2   2. c · § 6 3 ¨ ax  bx  2  d ln x ¸ x ¹ © . 4 4  1 5 x  x 3  2 x 2 5 c) y . 1 34 a x  2 3 e) y. § 74 · ¨x ¸ ¨ ¸ © ¹ . 6ax 5  3bx 2  2c d  x3 x b) . 34 a 3 x 2 . 4 4 5 3 5 x x x .

2 cos x sin 2 x 35 MTVU lekcije .. cos x  3 sin x  2 4  .

5. 2. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: ax a) y x 3e x d) y x 2 ˜ x ˜ 2 ln x  6 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Nalaženje prvog izvoda proizvoda funkcija.3.

b) y 2 .

c) y e) y sin x ˜ cos x .  bx  c ˜ ln x 3x e x Rešenje: a) x e .

x .

3 x . e y. x . 3 .

2 .  x3 e x . 3x 2 e x  x 3 e x x 2 e x (3  x) b) ax y.

.

 bx  c ln x 2ax  b . ax .

˜ ln x  ax 2 2 .

. .

 bx  c ln x  ax 2  bx  c ˜ ln x .

.  bx  c x c) 3 e .

3 .

x . x . x . e x y.

 3x e x . 3 x e x ˜ ln 3  1.

3 x ln 3 ˜ e x  3 x e x d) y x . 2 .

x ˜ 2 ln x  6 .

§ 52 · ¨ x ˜ 2 ln x  6. .

3 5 5 2 2 x ˜ 2 ln x  6.¸ ¨ ¸ © ¹ .

 x 2 ˜ 2 x 3 2 x ˜ 5 ln x  17 .

e) y. sin x ˜ cos x .

. sin x .

. ˜ cos x  sin x ˜ cos x .

cos 2 x  sin 2 x.. 36 MTVU lekcije .

5. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: a) y x2  x  1 2 x2  x  1 b) y d) y 1  ln x 1  ln x e) y 1 x 1 ex 1 ex c) y 1 x sin x  cos x . 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Nalaženje prvog izvoda koliþnika funkcija. 2 . § x2  x 1 · ¨¨ 2 ¸¸ © 2x  x  1 ¹ x .4. sin x  cos x Rešenje: a) y .

.

. 2 x 2 2 .

2 x 2 2 . 2  3x 2  2 x  2 .

 x 1 .

 x 1 2 x  1.

˜ 2 x 2  x  1.

 x 2  x  1.

˜ 4 x  1.

2 x .

 x  1 ˜ 2x 2  x  1  x 2  x  1 ˜ 2x 2  x  1 .

 x 1 2 . b) y . 1  x .

˜ 1  x .

 1  x .

˜ 1  x .

1  x .

§ 1 · 1 x .

 1  x .

˜ ¨¨  ¸¸ 1 x © 2 x¹ 1  x .

1  x .

x ˜ 1  x .

. §1 x · ¨ ¸ ¨1 x ¸ © ¹ 1 2 x 1  . 2 2 2 2 37 MTVU lekcije . .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) y §1 ex ¨¨ x ©1 e . · ¸¸ ¹ 1  e .

˜ 1  e .

 1  e .

˜ 1  e .

1  e .

x x . x . x . .

.

1  e .

ex ˜ 1 ex  1 ex ˜  ex x 2 x 2 2e x 1  e .

x 2 d) § 1  ln x · ¸ ¨ © 1  ln x ¹ y. . 1  ln x .

. ˜ 1  ln x .

 1  ln x .

˜ 1  ln x .

. 1  ln x .

2 1 § 1· ˜ 1  ln x .

 1  ln x .

˜ ¨  ¸ x © x¹ 2 1  ln x .

2 x ˜ 1  ln x .

. e) y § sin x  cos x · ¨ ¸ © sin x  cos x ¹ . sin x  cos x . 2 .

˜ sin x  cos x ..

 sin x  cos x .

˜ sin x  cos x .

sin x  cos x ..

2 cos x  sin x .

˜ sin x  cos x .

 sin x  cos x .

˜ cos x  sin x .

sin x  cos x .

2 cos x  sin x .

2  sin x  cos x .

2 2 2 sin x  cos x .

sin x  cos x .

5. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: a) y 3x 2  4x  2 .2 Nalaženje prvog izvoda složenih funkcija. 2.5.

4 b) y 1  2 ln x .

5

c) y

x 1
x 1

38
MTVU lekcije

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
d) y

ln 4 x

g) y

ex

x
1  x3

e) y

ln

h) y

54x

2 

4 x 8

f) y

e3x

i) y

ln tgx

1

Rešenje:
a)

3x

y,

2 

4x  2

. 4 .

3 4 3x 2  4 x  2 ˜ 3x 2  4 x  2 .

. .

3 4 3 x 2  4 x  2 ˜ 6 x  4.

1  2 ln x . b) y.

.

5 ˜ 1  2 ln x . 5 .

4 2 x 5 ˜ 1  2 ln x .

˜ 1  2 ln x .

4 . 10 4 ˜ 1  2 ln x .

˜ x  1. § x 1 · ¸ ¨ ¨ x 1 ¸ ¹ © 1 § x  1· ¨ ¸ 2 © x 1¹  1 § x 1· ¨ ¸ 2 © x 1¹  1 2 1 2 . 1 § x  1· ¨ ¸ 2 © x 1¹  1 2 § x  1· ˜¨ ¸ © x 1¹ . x c) y .

. ˜ x  1.

 x  1

˜ x  1

,
x  1

2

˜ 

2
x  1

2

1 

1

1
2

( x  1) ˜ ( x  1)

3
2

(1  x) ˜ x 2  1

d)
y,

ln x

4 ln 3 x ˜ ln x . 4 .

. 4 3 ln x. x 39 MTVU lekcije .

. 1  x3 § x · ˜¨ ¸ x © 1  x3 ¹ . x · § ¨ ln 3 ¸ © 1 x ¹ .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike e) y .

.

1  x 3 1  x 3   3x 2 ˜ x ˜ 2 x 1  x3 .

x ˜ 1  x3 . 1  2 x3 .

f) y. e 3 x 2  4 x 8 .

. 6 x  4.

§ 1x · ¨e ¸ ¨ ¸ © ¹ 1 . ex  2 x h) y. ln tgx . ˜ e3 x  4 x8 2 g) y. 1 x §1· e ˜¨ ¸ ©x¹ .

.

y. 5 ..

4x . 1 . ˜ tgx .

tgx 1 1 ˜ tgx cos 2 x 5 4 x ˜ ln 5 ˜ 4 x .

1 sin x ˜ cos x 4 ˜ ln 5 ˜ 5 4 x Nalaženje prvog izvoda složenih funkcija oblika y gde su f(x) i g(x) diferencijabilne funkcije i gde je f(x)>0. . NAPOMENA: Imajuüi u vidu da je f ( x) g ( x ) f ( x) g ( x ) u oblasti e g ( x )˜ln f ( x ) sledi da je 40 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f ( x) .

e g ( x) . .

e g ( x )˜ln f ( x ) ˜ g ( x) ˜ ln f ( x) . g ( x )˜ln f ( x ) .

. e g ( x )˜ln f ( x ) g ( x) .

ln f ( x)  g ( x) ˜ ln f ( x) .

. . .

§
·
g ( x)
,
˜ ( f ( x)) , ¸¸.
f ( x) g ( x ) ˜ ¨¨ g ( x)

ln f ( x) 
f ( x)
©
¹
2.5.6. Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija:

a) y

xx

e) y

§ 1·
¨1  ¸

©

b) y

x

x

c) y

x

f) y

x sin x

x

cos x

sin x

d) y

x

Rešenje:

a)
x
§

x x ˜ ¨ ( x) , ˜ ln( x)  ˜ x

¸
x
©
¹

x

x ,

y,

x x ˜ ln x  1

b) x .

x x . x y. x x § ˜ ¨¨ © x .

x x ˜x  1 2 x .· ˜ x . ˜ ln x  § ln x 1 · ˜ ¨¨  ¸¸ x¹ ©2 x .

¸¸ x ¹ § ln x · ˜¨  1¸ © 2 ¹ x x 1 2 § ln x · ˜¨  1¸ © 2 ¹ 41 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) y x.

. § · . x 1 xx 2 . § 1x · ¨x ¸ ¨ ¸ © ¹ . 1 · § ¸ ¨ 1 . x ¨ x ˜ ¨ ¸ ˜ ln x  ˜ x .

¸ x ¸ ¨© x ¹ ¸ ¨ ¹ © 1 x 1 x § 1 ln x · x ˜¨ 2  2 ¸ x ¹ ©x ˜ 1  ln x .

d) y. cos x .

.

sin x . cos x .

sin x ˜ §¨ sin x .

. ˜ ln(cos x)  sin x ˜ cos x .

·¸ cos x © § ¹ 2 x· ¸ cos x ¸¹ cos x ..

sin x ˜ ¨¨ cos x ˜ ln cos x .

 sin © e) y. · § ¨ . §§ 1 · ¨ ¨1  ¸ ¨© x¹ © x · ¸ ¸ ¹ .¸ x § 1· ¨ . § 1· § 1· ˜ ¨1  ¸ ¸ ¨1  ¸ ˜ ¨ x .

˜ ln¨1  ¸  x¹ x¹ § 1· © x¹ ¸ © © ¨1  ¸ ¸ ¨ x¹ © ¹ © x x 2 § 1· § § 1· x § 1 ·· ˜ ¨  2 ¸ ¸¸ ¨1  ¸ ˜ ¨¨ ln¨1  ¸  x¹ © © x ¹ x 1 © x ¹¹ © x 1 · § 1· § § 1· ¸ ¨1  ¸ ˜ ¨¨ ln¨1  ¸  x¹ © © x ¹ x  1 ¸¹ © f) y. x .

sin x .· x sin x ˜ ¨ sin x . sin x § . .

˜ ln x  ˜ x .

¸ x © ¹ sin x · § x sin x ˜ ¨ cos x ˜ ln x  ¸ x ¹ © 42 MTVU lekcije .

odnosno dy f ' ( x) ˜ dx.5.7. NAPOMENA: Diferencijal prvog reda funkcije y=f(x) u taþki x. 2. u oznaci dy. jednak je proizvodu prvog izvoda te funkcije i diferencijala nezavisno promenljive x.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Nalaženje diferencijala funkcije. Naüi prvi diferencijal u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: x 3  2 x  ln x  e x a) y ln x x b) y c) y x 2 ˜ e x d) y tgx x Rešenje: a) dy x 3 .

dy § ln x · ¸ dx ¨ © x ¹ §1 · ¨ x  ln x ¸ ¨x ¸dx ¨ ¸ x2 ¨ ¸ © ¹ dx ln x  ˜ dx x2 x2 c) dy x e . .  2 x  ln x  e x ˜ dx 3x 2 dx  2dx  dx x  e dx x b) .

dx 2 xe 2 x . x .

dy § tgx · ¸ dx ¨ © x ¹ · § 1 ˜ x  tgx ¸ ¨ 2 ¸dx ¨ cos x ¸ ¨ x2 ¸ ¨ ¹ © dx tgx  2 dx 2 x cos x x 43 MTVU lekcije .  x 2 e x dx 2 xe x dx  x 2 e x dx d) .

6. . Naüi prvi izvod u proizvoljnoj taþki sledeüih funkcija: 3 3 7 x˜ x  5 a) y 4 3˜ x x 5 ˜ e x ˜ ln x b) y d) y ln 2 3 x 2 x 2  5 7˜x  3 10  c) y 1 5 x7 ln 2x 2  1 2x 2  1 x2  6 e) y § x2  2 · ¸¸ x ˜ 2  ¨¨ © 4x ¹ 2 2 f) y xx 2 g) y xx x 2. Primena izvoda u rešavanju graniþnih vrednosti funkcija jedne nezavisno promenljive-Lopitalovo pravilo Rešeni zadaci Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika 0 v v v v .5. . .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu: 2.6. .1. Naüi graniþne vrednosti funkcija x4 1 x o1 x 3  3 x  2 a) lim 5 x 5 a xoa xa ln x e) lim x ov x c) lim x4 1 x o1 x 3  3 x  2 b) lim a x 1 x o0 x 2 x f) lim x x ov e d) lim 44 MTVU lekcije .8. 0 v v v v 2.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike ex x ov ln x x 3  5x x o v 3x g) lim h) lim Rešenje: x4 1 x o1 x 3  3 x  2 lim 4x3 x o1 3 x 2  3 v x4 1 x o1 x 3  3 x  2 4x3 x o1 3 x 2  3 v a) lim b) lim lim 4 5 c) lim xoa 1 5 x lim 5 xoa 1 x 5 a xa a x 1 d) lim x o0 x e) lim x ov ln x x x2 f) lim x x ov e a x ln a lim x o0 1 1 lim x 0 x ov 1 2x x ov e x x 3  5x x o v 3x ex x ov ln x h) lim ln a lim 3x 2  5 x o v 3 lim ex x ov 1 x lim 55 a 4 2 x ov e x lim g) lim 1 0 v lim xe x v x ov 45 MTVU lekcije .

0 ˜  v .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika 0˜ v .

. v  v .2. 2. Naüi graniþne vrednosti funkcija § 1x · a) lim x ˜ ¨ e  1¸ ¨ ¸ x ov © ¹ 2 b) lim x ln x x o0 1 · § x  ¸ x o1 x  1 ln x ¹ © .6.

c) lim¨ Rešenje: 1 1  2 ˜ex 1 § 1x · e 1 x ¨ ¸ lim e x lim x ˜ ¨ e  1¸ lim lim x ov x ov x ov x ov 1 1 © ¹  2 x x 1 ln x x2 lim x 2 ln x lim  2 lim x 3 lim 0 x o0 x o0 x x o0  2 x x o0 2 1 x a) b) 1 .

c) 1 · § x lim¨  ¸ x o1 x  1 ln x ¹ © ln x x o1 1 ln x   1 x lim § x ˜ ln x  x  1 · ¸¸ lim¨¨ x o1 © x  1.

ln x ¹ lim x o1 1 x 1  ln x  1 x lim x o1 x 1 ln x  x x˜ 1 2 1 1  x x2 46 MTVU lekcije .

2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Odreÿivanje limesa neodreÿenog izraza oblika 0 0 .6.1v. Naüi graniþne vrednosti funkcija 1 a) lim x x b) lim x x x o0  c) lim x 1 x x ov x o1 Rešenje: a) lim x x x o0  lim e x˜ln x x o0  Pošto je lim x ˜ ln x . v 0 .3.

x o0  ln x x o0  1 x lim 1 lim x x o0  1  2 x lim  x .

0 x o0  onda je lim x x x o0  x b) lim x x ov lim x˜ln x e xo0 e0 1 x ln x x lim x x ov lim e 1 x ov Pošto je ln x lim x ov x 1 lim x x ov 1 0 onda je 47 MTVU lekcije .

4 Naüi graniþne vrednosti funkcija e x  ex a) lim x o0 ln(1  x ) 1 d) lim ln x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike lim x x x ov lim e x ov ln x x e0 1 d) ln x 1 lim x 1 x x o1 lim e 1 x x o1 Pošto je ln x x o1 1  x lim 1 lim x x o1  1 1 onda je 1 lim x 1 x x o1 lim ln x e x o11 x e 1 1 e Zadaci za vežbu 2.6.

x x ov 1 b) lim 1  x .

ln x x o0  e) lim 1  x 2 x o0  .

1 x e  1  x .

x c) lim x o0 x 3 f) lim x 4 ln x . x o0  48 MTVU lekcije .

1.7.7. Konstruisati grafike sledeüih funkcija: a) y x2  2x  2 x 1 b) d) y f) y c) y x4  3 x e) y x 2  2x  3  x 2  2x x y §x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 2 x2  x 2 x3 2 x  1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. Ispitivanje funkcija Rešeni zadaci: 2.

Oblast definisanosti y Oblast definisanosti funkcije x 2  2x  2 x 1 je x -v . 1. 2 Rešenje: a) 1.

v.‰ 1 .

x 1 odnosno da grafik ove funkcije nema preseka sa x osom.jer je diskriminanta ove jednaþine x 2  2x  2 manja od nule. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x2-2x+2=0. . 2. Taþka prekida funkcije je x1 = 1. zakljuþujemo da funkcija y nema realnih nula. Kako ova jednaþina nema realnih rešenja. 49 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

3. Parnost, neparnost
S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetriþna u odnosu na
koordinantni poþetak, zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.

4. Stacionarne taþke, taþke u kojima prvi izvod nije definisan,
intervali i karakter monotonosti
Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y ,

,

§ x 2  2 x  2 · 2 x  2

˜ x  1

 x 2  2 x  2
¸
y ¨¨
x  1 ¸¹
x  1

2
©
Ÿ x ˜ x  2

0 Ÿ x 2 0 › x3 2
,

0. Važi x ˜ x  2.

x  1.

1. 1) (1 . a prvi izvod nije definisan u taþki x1 =1.1. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. taþki svakog intervala. 0) (0 .7. 2) (2 .1.a.a. v) y‘ >0 (+) <0 (-) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono opada funkcija monotono raste Tabela 2. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj.2 0Ÿ Dakle. x (-v . po volji odabranoj. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. stacionarne taþke su x2 = 0 i x3 = 2.. 50 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7.1.

y .7.. 2) je taþka lokalnog minimuma funkcije. a) b) Dakle. 6. Nule drugog izvoda.1.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoje dve taþke ekstremuma i to za: x2 = 0 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(0) = . -2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije. intervali konkavnosti i konveksnosti. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. taþka M(0. prevojne taþke y . U taþkama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma. a taþka N(2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. jer se te taþke poklapaju sa taþkama u kojima funkcija nije definisana.a.2 x3 = 2 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(2) = 2. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2.

§ x 2  2x · ¨ ¸ ¨ x  1. . .

2 ¸ © ¹ . 2 x  2.

˜ x  1.

2  2 x  1.

˜ x 2  2 x .

x  1.

4 2 x  1.

 x 2  2 x .

2 2˜ 3 x  1.

x  1.

a.7. 51 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . drugi izvod je razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.1. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. taþki svakog intervala.3 Dakle. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.. Drugi izvod nije definisan u taþki x1=1. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. po volji odabranoj.2.

1. b) Horizontalna asimptota Kako je 2x  2 x 2  2x  2 lim v x ov x ov 1 x 1 2x  2 x 2  2x  2 lim lim v x o v x o v x 1 1 lim zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu 52 MTVU lekcije .7. odnosno u ovom sluþaju u taþki x1 = 1.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x -v . Kako je x 2  2x  2 lim x o1 x 1 2 x  2x  2 lim x o1 x 1 v v to je prava x = 1 vertikalna asimptota funkcije. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. 1) (1. 7. v) y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2.a.

Kako je § x 2  2 x  2  x ˜ x  1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kosa asimptota Kako je x 2  2x  2 x 1 lim xorv x x 2  2x  2 xorv x2  x lim 2x  2 x orv 2 x  1 lim 2 x orv 2 lim 1 zakljuþujemo da funkcija ima i desnu i levu kosu asimptotu.

1. y=x-1 5 4 3 N (2.7.a. · ¸¸ lim ¨ x o r v¨ x 1 © ¹ § x 2  2x  2 ·  x ¸¸ lim ¨ x o r v¨ x 1 © ¹ §  x  2· lim¨ ¸ 1 xorv © x 1 ¹ zakljuþujemo da je prava funkcije.a. 2) 2 x 2 x x 1 2 1 2 4 3 2 11 2 3 4 0 1 2 3 4 5 6 7 8 M(0. -2) 5 x Slika 2. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.7. Grafik funkcije y x 2  2x  2 x 1 53 MTVU lekcije .1. y=x – 1 i leva i desna kosa asimptota 8.

v. Oblast definisanosti x y Oblast definisanosti funkcije §x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 2 je x -v .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) 1.

0. 0). Parnost. tj. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x = 0. odnosno da je njen grafik simetriþan u odnosu na koordinatni poþetak (0. . prolazi kroz koordinatni poþetak. Ova funkcija je neprekidna. neparnost Kako je f ( x) x § x· 1 ¨ ¸ © 2 ¹ 2  x § x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 2  f ( x) zakljuþujemo da je funkcija neparna. odnosno funkcija seþe x osu u taþki x1=0. Stacionarne taþke. 2. 4. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 3. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Važi 54 MTVU lekcije .

· ¸ . ¸ § 4x · 4 ˜ 4  x 2  2x ˜ 4x ¸ ¨ 4  x2 ¸ 2 ¹ 4  x2 ¸ © ¸ ¹ 0 Ÿ x1 2 › x 2 2 . y ¨ 2 ¨ 1  §¨ x ·¸ ¨ © ©2¹ Ÿ 4 x 2  16 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike § ¨ x ¨ .

.

 4 x 2  16 4  x .

5.b. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2.1. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. 2) (2.7. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj.1. x (-v .b.b. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. a taþka N(2.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoje dve taþke ekstremuma i to za: a) b) x1 = -2 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(-2) = -1 x2 = 2 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(2) = 1.1. Dakle.. taþka M(-2.1. Prvi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva. taþki svakog intervala. -2) (-2 .1. v) y‘ <0 (-) >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono opada funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2. 2 2 0Ÿ Dakle. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. 1) je taþka lokalnog maksimuma funkcije. po volji odabranoj. 55 MTVU lekcije . -1) je taþka lokalnog minimuma funkcije.7.7. stacionarne taþke su x1 = 2 i x2 = -2.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. Nule drugog izvoda. . intervali konkavnosti i konveksnosti. prevojne taþke .

.

§  4 x 2  16 ·  8 x ˜ 4  x 2 2  2 ˜ 4  x 2 ˜ 2 x ˜  4 x 2  16 .. ¨ ¸ y y 4 ¨ 4  x2 2 ¸ 4  x2 © ¹  8 x ˜ 4  x 2  4 x  4 x 2  16  4 x ˜  2 x 2  24 0Ÿ 3 3 4  x2 4  x2 .

. . .

.

.

Ÿ 4 x ˜  2 x  24 .

2 .

0 Ÿ x3 0 › x4 .

.

.

drugi izvod je jednak nuli u taþkama x3 . 2 3 › x5 Dakle.

taþki svakog intervala.1.b.2.7. Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. x5 2 3. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.2 3 .. x4 2 3 . x  v. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . po volji odabranoj. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. 2 3 0 .

0 .  2 3.

2 3 . 0.

v . 2 3.

2.1. U ovim taþkama vrednost funkcije je: 56 MTVU lekcije . jer pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli.. <0 (-) >0 (+) <0 (-) >0 (+) y funkcija je konkavna funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2. Dakle. y .7.b.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f x3 0.

0 f x4 2 3 2 3 f x5 .

 ¸ 2 2 © ¹ 3 2 . § 3· ¸) (taþka P¨¨ 2 3 . 0)). (taþka L(0. 2 ¸¹ © § 3· 3 ¸)  (taþka Q¨¨  2 3 .

7. ona nema ni vertikalnu asimptotu. Pošto ova funkcija nema konaþne taþke prekida. c) Kosa asimptota Kako je 57 MTVU lekcije . b) Horizontalna asimptota Kako je lim x ov x 2 § x· 1 ¨ ¸ ©2¹ x lim 2 x o v § x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 1 x ov x lim 1 x o v x lim 0 0 zakljuþujemo da je prava y = 0 horizontalna asimptota. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije.

7.7. N P 2 1 x ª § x ·2º « 1 ¨ ¸ » ¬ ©2¹ ¼ 10 8 6 4 2 0 2 4 6 8 10 1 2 L Q x M Slika 2.1. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2. Grafik funkcije y x §x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 2 58 MTVU lekcije . 8.b .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x § x· 1 ¨ ¸ ©2¹ lim xorv x 2 lim xorv 1 § x· 1 ¨ ¸ ©2¹ 0 2 zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu.b.1.

Oblast definisanosti x4  3 x y Oblast definisanosti funkcije je x -v .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) 1. 0.

v.‰ 0 .

3. Taþka prekida funkcije je x1 = 0. neparnost Kako je  x . zakljuþujemo da x4  3 funkcija y nema realnih nula. . odnosno da grafik ove funkcije nema x preseka sa x osom. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Kako jednaþina x4 + 3 = 0 nema realnih rešenja. Parnost. 2.

intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . § x 4  3 · 4 x 3 ˜ x  x 4  3.4  3 f ( x) x  x4  3 x  f ( x) zakljuþujemo da je funkcija neparna. Stacionarne taþke. 4. taþke u kojima prvi izvod nije definisan.

¸¸ y ¨¨ x x2 ¹ © Ÿ 3 x 4  3 0 Ÿ x 2 1 › x3 1 . 3x 4  3 x2 0. Važi 0Ÿ 59 MTVU lekcije . .

v) y‘ >0 (+) <0 (-) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono opada funkcija monotono raste Tabela 2. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. 4) je taþka lokalnog minimuma funkcije. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. Dakle.. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. 60 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7. taþki svakog intervala.1. x (-v .1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoje dve taþke ekstremuma i to za: a) b) x2 = -1 taþka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(-1) = -4 x3 = 1 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(1) = 4.1.7. -4) je taþka lokalnog maksimuma funkcije. 0) (0 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Dakle. 1) (1 .c. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. a taþka N(1. -1) (-1 .7. taþka M(-1. stacionarne taþke su x2 = -1 i x3 = 1. U taþkama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma. a prvi izvod nije definisan u taþki x1 = 0. 5.1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala.1.c. jer se te taþke poklapaju sa taþkama u kojima funkcija nije definisana.c. po volji odabranoj.1.

prevojne taþke y . y .. Nule drugog izvoda. intervali konkavnosti i konveksnosti.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.

. . . § 3x 4  3 · ¨¨ ¸¸ 2 © x ¹ .

Drugi izvod nije definisan u taþki x1=0. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.c. x -v .c. 0) (0.1. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. zakljuþujemo da je drugi izvod razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.2.1. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda ..7. v) y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2. 12 x 3 ˜ x 2  2 x ˜ 3 x 4  3 x4 6x 4  6 x3 Kako jednaþina 6x4+6=0 nema realnih rešenja. 61 MTVU lekcije . taþki svakog intervala.7. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. po volji odabranoj.2.

b) Horizontalna asimptota Kako je x4  3 4x 3 v lim lim x ov x ov 1 x x4  3 4x3 v lim lim x o v x o v 1 x zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu c) Kosa asimptota Kako je x4  3 lim x xorv x x4  3 xorv x2 lim 4x3 xorv 2 x lim 12 x 2 xorv 2 lim v zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu. 62 MTVU lekcije . odnosno u ovom sluþaju u taþki x1 = 0. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. Kako je x4  3 x o0  x 4 x 3 lim x o0  x lim v v to je prava x = 0 vertikalna asimptota funkcije.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.

Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.c.1.c N x 4 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 3 x 3 2 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 1 2 3 x M Slika 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 8.7. Oblast definisanosti y Oblast definisanosti funkcije x2  2 x je x -v . Grafik funkcije y x4  3 x d) 1.7.1. 0.

‰ 0 . v.

grafik seþe x osu u taþki x 2 3 2 3 2 . Dakle. . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3+2=0. odnosno taþkom x 2 3  2 3 2 . 63 MTVU lekcije . 2.

Važi 0Ÿ 1 Dakle..1. zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna. a prvi izvod nije definisan u taþki x1 =0. 0) (0 . taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 2x  0 Ÿ x3 2 x2 2x3  2 x2 0. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . § y ¨ x2  © Ÿ 2x3  2 . 3. 4. Stacionarne taþke. 2· ¸ x¹ .1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala.7. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.d. Parnost. po volji odabranoj.d. stacionarna taþka je x3 = 1. x (-v .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Taþka prekida funkcije je x1 = 0. neparnost S obzirom da nule funkcije nisu simetriþne u odnosu na koordinantni poþetak. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. 64 MTVU lekcije . v) y‘ <0 (-) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono opada funkcija monotono opada funkcija monotono raste Tabela 2. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.1. 1) (1 . taþki svakog intervala.1.

3) je taþka lokalnog minimuma funkcije. y ..Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. prevojne taþke y .7. jer se te taþke poklapaju sa taþkama u kojima funkcija nije definisana. 6. U taþkama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma. intervali konkavnosti i konveksnosti. Nule drugog izvoda. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoji taþka ekstremuma: x3 = 1 taþka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(1) = 3.d.1. Dakle. taþka M(1.

. 2x3  4 x3 § 2x3  2 · ¨¨ ¸¸ 2 x © ¹ . 0 Ÿ 2x3  4 6 x 2 ˜ x 2  2 x ˜ 2 x 3  2 . .

65 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. drugi izvod je jednak nula u taþki x 4 funkcije sa x osom.2. po volji odabranoj. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .1. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. odnosno u taþki preseka Drugi izvod nije definisan u taþki x1=0. 3 2 x2 3 2 . odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.d.7. taþki svakog intervala. x4 0 Ÿ x4 3 2 Dakle. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala..

 2 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x  v.

 y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna 3 3 2. 0 .

v) Tabela 2. jer pri prolasku kroz nju drugi izvod menja znak.7. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli.2.1. U ovoj taþki vrednost funkcije je f x 3 2 . (0.d. Dakle.

odnosno u ovom sluþaju u taþki x1 = 0. 0) ). Asimptote d) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. (taþka L(3 2 . 0 7. e) Horizontalna asimptota Kako je 66 MTVU lekcije . Kako je 2· § lim ¨ x 2  ¸ x o0  x¹ © 2· § lim ¨ x 2  ¸ x o0  x¹ © v v to je prava x = 0 vertikalna asimptota funkcije.

1.d. 8. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.7. Grafik funkcije y x2  2 x 67 MTVU lekcije . M 20 16 12 8 2 x 4 2 x 5 4 3 2 1 4 0 1 2 3 4 5 8 12 16 L 20 x Slika 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2· § lim¨ x 2  ¸ v x ov x¹ © 2· § lim ¨ x 2  ¸ v x o v x¹ © zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu f) Kosa asimptota Kako je x2  lim xorv 2 x x 2 · § lim ¨ x  2 ¸ xorv x ¹ © rv zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu.d.7.1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike e) 1. Oblast definisanosti x 2  2x  3  x 2  2x y Oblast definisanosti funkcije je x -v . 0.

‰(0 . 2)‰ 2 . v.

neparnost S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetriþna u odnosu na koordinantni poþetak. Taþke prekida funkcije su x1 = 0 i x2 = 2. § x 2  2x  3 · ¨¨ ¸¸ 2 ©  x  2x ¹ . y . 2 x  2. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. i x4 = 3. 4. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Parnost. 3. zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna. 2. odnosno taþkama x3 = -1 . . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x2-2x-3=0. Stacionarne taþke.

˜  x 2  2 x .

  2 x  2.

˜ x 2  2 x  3.

2 x  1.

 x 2  2 x  x 2  2 x  3.

 x Ÿ 6 x  1.

 2x.

Važi 2  x 2  2x. 0 Ÿ x5 1 2 0.

2  6 x  1.

 x 2  2x.

68 MTVU lekcije . a prvi izvod nije definisan u taþkama x1 =0 i x2 = 2. odnosno u taþkama u kojima i funkcija nije definisana. 2 0Ÿ Dakle. stacionarna taþka je x5 = 1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. U taþkama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma.7.1. 0) (0 . 5. po volji odabranoj. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. taþki svakog intervala.e. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. Dakle.1. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. 6.e.7. Nule drugog izvoda. 1) (1 ..4.7. taþka M(1. intervali konkavnosti i konveksnosti. jer se te taþke poklapaju sa taþkama u kojima funkcija nije definisana. 2) (2 .1. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. -4) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.1. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2.1.1 zakljuþujemo da u taþki x5 = 1 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(1) = . prevojne taþke 69 MTVU lekcije . x (-v . v) y‘ >0 (+) >0 (+) <0 (-) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono opada Tabela 2.e.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike y . · ¸ ¸ ¹ §  6 x  1..

¨ ¨  x 2  2 x .

2 © y .

 6  x 2  2 x . . . .

 2  x 2  2 x .

˜  2 x  2 .

˜  6 x  1.

.

2  x 2  2x.

4  6  x 2  2 x .

 12  2 x 2  4 x  2.

 x 2  2x.

 6 3 x 2  6 x  4 .

 x 3 2  2x.

1.7. 0) (0.2. 2) (2. taþki svakog intervala.6x+4 = 0 nema realnih rešenja. 70 MTVU lekcije . zakljuþujemo da je drugi izvod razliþit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . v) y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2.2. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. 3 Kako jednaþina 3x2 .e. odnosno u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.e.1. Drugi izvod nije definisan u taþkama x1 =0 i x2 = 2.7. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. x -v . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. po volji odabranoj..

i) Kosa asimptota Kako je x 2  2x  3 2 lim  x  2 x xorv x 0 71 MTVU lekcije . h) Horizontalna asimptota Kako je x 2  2x  3 xorv  x 2  2 x lim 2x  2 xorv  2 x  2 lim zakljuþujemo da je prava y = -1 2 xorv  2 lim 1 horizontalna asimptota funkcije.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Kako je x 2  2x  3 lim x o0   x 2  2 x x 2  2x  3 lim x o0   x 2  2 x x 2  2x  3 lim xo2  x 2  2 x x 2  2x  3 lim xo2  x 2  2 x to su prave v v v v x=0 i x=2 vertikalne asimptote funkcije. Asimptote g) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. odnosno u ovom sluþaju u taþkama x1 = 0 i x2 = 2.

Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2. 8 6 4 2 2 x 2x 2 x 2x 3 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 2 M 4 6 8 x Slika 2.e.1.7.7. 8.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu. Grafik funkcije y x 2  2x  3  x 2  2x 72 MTVU lekcije .1.e.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f) 1. Oblast definisanosti y Oblast definisanosti funkcije x3 2 2 x  1.

-1) ‰ (-1. je x -v . v.

Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3 = 0. . 2. 3. zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna. Stacionarne taþke. prolazi kroz koordinatni poþetak. Parnost. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Taþka prekida funkcije je x2 = -1. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. tj. neparnost S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetriþna u odnosu na koordinantni poþetak. . odnosno funkcija seþe x osu u taþki x1=0. § x 3 · 3 x 2 ˜ 2 x  1. 4.

2  4 x  1.

˜ x 3 ¸ y ¨¨ 2 ¸ 4 .

 2 x 1 4 x  1.

© ¹ Ÿ x 2 ˜ 2 x  6 .

0. 0 Ÿ x3 3 › x 4 0 x1 . Važi x 2 ˜ 2 x  6 .

4 x  1.

Prvi izvod nije definisan u taþki x2 = -1. stacionarne taþke su x3 = -3 i x4 = 0. 73 MTVU lekcije . odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. 3 0Ÿ Dakle.

f.  74 MTVU lekcije . po volji odabranoj. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj.1 zakljuþujemo da u oblasti gde je funkcija diferencijabilna postoji jedna taþka ekstremuma x3 = -3.1.1..7.1. taþka M(-3. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Dakle.7.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. taþki svakog intervala.7. 8 a taþka N(0. x (-v . -3) (-3 . 0) je taþka prevoja funkcije. 5. 0) (0. -1) (-1.1.f. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. 8 27 ) je taþka lokalnog maksimuma funkcije. i da u x1 = 0 funkcija ima prevoj.f.1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. v) y‘ >0 (+) <0 (-) >0 (+) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono raste funkcija monotono raste Tabela 2. u kojoj funkcija ima 27 lokalni maksimum koji iznosi f(-3) =  .

Nule drugog izvoda. prevojne taþke y .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. intervali konkavnosti i konveksnosti.. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. y .

. . 3x x  1.

4 § x 2 2 x  6 .

· ¨ ¸ ¨ 4 x  1.

3 ¸ © ¹ 0 Ÿ x1 . 16 x 2 .

 12 x ˜ 4 ˜ x  1.

 12 ˜ x  1.

˜ 2 x 3  6 x 2 3 2 .

16 x  1.

v) y . Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . po volji odabranoj. 75 MTVU lekcije . 0) (0. prevojne taþka je taþka N(0..2.1.7. -1) (-1. >0 (+) >0 (+) <0 (-) y funkcija je konveksna funkcija je konveksna funkcija je konkavna Tabela 2. 0). kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.1.2.f. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.. taþki svakog intervala. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. x (-v. Dakle. drugi izvod je jednak nuli u taþki x1 = 0.7. 6 0 Dakle. odnosno u taþki u kojoj i funkcija nije definisana.f. Drugi izvod nije definisan u taþki x2 = -1.

Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Kako je x3 x o 1 2 x  1. odnosno u ovom sluþaju u taþki x2 = -1.

2 lim x3 x o 1 2 x  1.

b) Horizontalna asimptota Kako je x3 x ov 2 ˜ x  1.2 lim v to je prava y = -1 vertikalna asimptota .

2 v lim x3 lim x o v 2 ˜ x  1.

2 v zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu. c) Kosa asimptota Kako je x3 2 ˜ x  1.

lim xorv x 2 1 2 zakljuþujemo da funkcija ima kosu asimptotu. Pošto je 76 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike § 1 · x3  x ¸¸ lim ¨¨ 2 x o r v 2 ˜ x  1.

2 ¹ © zakljuþujemo da prava y lim xorv  2x 2  x 2 x  1.

7. 2 8.1.f . Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2. 4 3 2 1 10 9 8 7 6 5 4 3 2 3 x 2 ( x 1) 1 1 0 1 2 3 4 5 2 2 3 N 4 y 1 x 1 2 5 6 7 8 x M Slika 2. Grafik funkcije y x3 2 ˜ x  1.e.1. 2 1 1 x  1 predstavlja kosu asimptotu funkcije.7.

2 77 MTVU lekcije .

2. Konstruisati grafike sledeüih funkcija: a) y x 3  3x 2 b) y c) y 4x 2  1 x d) y x2 x2  2 3 x 1  3 x 1 Rešenje: a) 1. x 3  3x 2 se odreÿuje Važi x 3  3 x 2 t 0 Ÿ x 2 ˜ x  3.7.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. Oblast definisanosti y Oblast definisanosti funkcije iz uslova x 3  3 x 2 t 0 .

t 0 Ÿ x  3.

v. oblast definisanosti funkcije je x>-3. Dakle. t 0 Ÿ x t 3.

i x2 = 0. odnosno taþkama x1 = -3 . Taþke prekida funkcije je x1 = -3. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x3 + 3x2= 0. 78 MTVU lekcije . 2. .

x  3x . Parnost.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 3. neparnost S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetriþna u odnosu na koordinantni poþetak. y. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 4. zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Stacionarne taþke.

Važi 3 x ˜ x  2. 1 3x 2  6 x ˜ 2 x 3  3x 2 0. 3 2 .

7..2. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. v) y‘ >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono raste Tabela 2.2. Primetimo da je u taþki x1=-3 funkcija definisana ali joj je to istovremeno i taþka prekida. 79 MTVU lekcije . x (-3 . dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj.1. pa je to stacionarna taþka funkcije. 2 x 3  3x 2 Dakle. taþki svakog intervala. u taþkama x1=-3 i x2 = 0 prvi izvod funkcije nije definisan. dok je u taþki x2=0 funkcija definisana i neprekidna.a. -2) (-2 . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.1.7. 0) (0 .a. po volji odabranoj. dok je u taþki x3 = -2 prvi izvod jednak nuli. ˜ .

a u taþkama x1=-3 i x2=0 lokalne minimume koji iznose f(-3)=0 i f(0)=0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. · ¸ y y ¸ ¹ 2 2 x  2. Dakle. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. a taþke N(-3. 6. prevojne taþke § 3 x 2  2x ¨ ˜ ¨2 x 3  3x 2 © .a.1 zakljuþujemo da u taþki x3 = -2 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(-2) = 2.2. 0) su taþke lokalnih minimuma. intervali konkavnosti i konveksnosti. Nule drugog izvoda. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. taþka M(-2.7. 0) i L(0. 2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.

. . ˜ x 3  3x 2  3 ˜ x 3  2 x 2 ˜ x 2  2 x 2 x  3x 3 ˜ 3 2 x  3x 2 .

. . .

.

3 2 ˜ 2 x  2.

˜ x 3  3 x 2  3 ˜ x 2  2 x ˜ 2 2 ˜ x 3  3x 2 x 3  3x 2 .

.

2 .

3 x 4  4x3 ˜ 4 x 3  3x 2 x 3  3x 2 .

Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.2. po volji odabranoj. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . Drugi izvod nije definisan u taþkama x1 = -3 i x2 = 0.. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.7.a.2. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (taþka x= -4 ne pripada oblasti definisanosti). taþki svakog intervala. 80 MTVU lekcije .

2. v) y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2. 0) (0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x -3 . Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana u taþki prekida x1 = -3.7.2. onda ona nema vertikalnu asimptotu. 7.a. b) Horizontalna asimptota Kako je lim x 3  3 x 2 x ov v zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. c) Kosa asimptota Kako je 81 MTVU lekcije .

7.a. oblast definisanosti funkcije x2 y je x(-v. M 10 8 6 4 2 3 x 2 3 x 5 4 3 2 1 2 0 1 2 3 4 5 4 6 N 8 L 10 x Slika 2. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.a. Oblast definisanosti Kako je x2+2>0 za svako xR .2. v).7. Grafik funkcije y x 3  3x 2 b) 1. 8.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x 3  3x 2 lim x ov x lim x  3 v x ov zakljuþujemo da funkcija nema kosu asimptotu. x2  2 82 MTVU lekcije .

taþke u kojima prvi izvod nije definisan. Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva. 4. odnosno taþki x1 = -2. Stacionarne taþke. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene realnim rešenjem jednaþine x+2= 0. Parnost. y § x2 · ¨ ¸ ¨ 2 ¸  x 2 © ¹ 2 ˜ 1  x . zakljuþujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna. 3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2. neparnost S obzirom da nule funkcije nisu simetriþne u odnosu na koordinatni poþetak. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y .

. x 2 .

 2 ˜ x2  2 x2  2  . . 0 Ÿ x2 x 2 x 2 2 x 2 0. Važi ˜ x  2.

dok je prvi izvod definisan za svako x iz skupa realnih brojeva.. pa je to stacionarna taþka funkcije. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. po volji odabranoj. u taþki x2 = 1 prvi izvod jednak nuli.2. 83 MTVU lekcije .b. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.7. taþki svakog intervala.1. 1 Dakle.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x (-v. v) y. 3 ) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.1. Dakle. . taþka M(1. prevojne taþke .b.2.b.7. 6.2.7. 5. 1) (1. >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. Nule drugog izvoda. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. intervali konkavnosti i konveksnosti.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 1 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(1) = 3 .

3 .

1 ·  2 ˜ x 2  2 2  3 x ˜ x 2  2 2 ˜ 2 ˜ 1  x .

§ 2 ˜ 1  x .

. ¸ ¨ y . y 3 ¨ x2  2 ˜ x2  2 ¸ x2  2 ¹ © 4x 2  6x  4 1 2 0 Ÿ 4  6  4 0 Ÿ  › x4 2 x x x 3 5 2 2 x 2 2 .

. . .

.

.

drugi izvod je jednak nuli u taþkama x3 1  . Dakle..7. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. x4 2 2. Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva. Da bismo odredili znak 84 MTVU lekcije .2.b.2.

x 1· § ¨  v. po volji odabranoj. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. v .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. ¸ 2¹ © § 1 · ¨  . taþki svakog intervala. 2¸ © 2 ¹ 2 .

U ovim taþkama vrednost funkcije je: § f ¨ x3 © f x 4 1·  ¸ 1 2¹ 4 2.b.2. prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli. jer pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. Dakle..7. y . >0 (+) <0 (-) >0 (+) y funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2.2.

(taþka P¨¨ 2. 6¹ © 7. 6 1 (taþka L( . Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana za svako x iz skupa realnih brojeva. 2 § 4 · ¸¸ ). b) Horizontalna asimptota Kako je 85 MTVU lekcije . onda ona nema vertikalnu asimptotu. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije.1) ).

Grafik funkcije y x2 x2  2 86 MTVU lekcije .2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x2 lim x ov lim 2 x 2 x ov x2 lim x o v lim x ov x2  2 x2 1 2 x ˜ 1 2 x x2 1 2 x ˜ 1 2 x zakljuþujemo da je prava y=1 desna horizontalna asimptota.2. a prava y= -1 leva horizontalna asimptota. onda ona nema kosu asimptotu. L M P 2 1 (x x 2) 2 2 10 8 6 4 2 0 2 4 6 8 10 1 2 x Slika 2.b. 8. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.7. c) Kosa asimptota Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu.7.b.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) 1. v ¸ 2¼ ¬2 ¹ © .  » ‰ « . Oblast definisanosti 4x 2  1 se odreÿuje iz x y Oblast definisanosti funkcije uslova 4x2-1t 0 š xz 0 Važi 4 x 2 1º ª1 · §  1 t 0 š x z 0 Ÿ x  ¨  v.

87 MTVU lekcije . 4. i x2 = . neparnost Kako je f ( x) 4 ˜ ( x) 2  1 x  4x 2  1 x  f ( x) zakljuþujemo da je funkcija neparna. v ¸ .  » ‰ « . taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 2¼ ¬2 ¹ © Dakle. 0. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije su odreÿene rešenjem jednaþine 4 x 2  1 0 . Stacionarne taþke. 3. Parnost. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . 1º ª1 · § x  ¨  v. oblast definisanosti funkcije je 2. odnosno 1 1 taþkama x1 =  . 2 2 To su istovremeno i taþke prekida funkcije.

8x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Pošto je § 4x 2  1 · ¨ ¸ ¨ ¸ x © ¹ y. 2 2 4x  1 ˜ x  4x 2  1 x .

Pošto je x 2 4 x 2  1 t 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. te je funkcija monotono rastuüa u oblasti definisanosti. 6. Dakle. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Ova funkcija nema ekstremume. 4x 2  4x 2  1 1 x 2 4x 2  1 x 2 4x 2  1 2 jednaþina y’=0 nema rešenja. ova funkcija nema stacionarne taþke. Nule drugog izvoda. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. prevojne taþke . . 5. to je y’>0 za svako x iz oblasti definisanosti. Prvi izvod funkcije nije definisan u taþkama prekida funkcije. intervali konkavnosti i konveksnosti.

. ·  x 2 ˜ 4x 2  1 § 1 ¸ ¨ y y ¸ ¨ 2 2 x 4 ˜ 4x 2 1 4 1 x ˜ x  ¹ © 8x 2x ˜ 4x 2  1  x 2 ˜ 12 x 3  2 x 2 ˜ 4x 2  1   x 4 ˜ 4x 2  1 x 4 ˜ 4x 2  1 ˜ 4x 2  1 . . .

. . .

.

.

2  12 x  2 .

88 MTVU lekcije . x 3 ˜ 4x 2  1 ˜ 4x 2  1 Drugi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.

kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. 7. b) Horizontalna asimptota Kako je 89 MTVU lekcije .  » 2¼ © ª1 · « 2 .7.. x 1º § ¨  v. onda ona nema vertikalnu asimptotu. taþki svakog intervala. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. v¸ ¬ ¹ y'' >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna Tabela 2.c.2.c. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .2. po volji odabranoj.2.7. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. 2 r koje su realno rešenje jednaþine 12 x 2  2 0 ne pripadaju 6 oblasti definisanosti). Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana u taþkama prekida.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (taþke 1 x1. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.2.

5 1 0.2. 8. 3 2 1 2 4 x x 1 2 1.5 2 1 2 3 x Slika 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike lim x ov lim x o v 4x 2  1 x 2 4x 2  1 x 2 zakljuþujemo da je prava y=2 desna horizontalna simptota. Grafik funkcije y 4x 2  1 x 90 MTVU lekcije .7.5 1 1. a prava y=-2 leva horizontalna simptota.b. c) Kosa asimptota Pošto funkcija ima i levu i desnu horizontalnu asimptotu. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.5 0 0. anda ona nema kosu asimptotu.c.2.7.

3 x 1  3 x 1 . neparnost Kako je f ( x) 3  x 1  3  x 1 3 x  1  3 x  1 f ( x) zakljuþujemo da je funkcija parna. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Kako jednaþina 3 x  1  3 x  1 nema realnih nula. 2. Parnost.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) 1. Oblast definisanosti 3 Oblast definisanosti funkcije y x 1  3 x 1 je x(-v. Stacionarne taþke. 3. y. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . v). 0 nema realnih rešenja to ova funkcija Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 4.

Ÿ 3 x  1.

 3 x  1.

2 Ÿ 4x 0 Ÿ x1 1 . x  1.

3 ˜ x  1.

2 2 0 Ÿ x  1.

x  1.

Ÿ x 2  2 x  1 3˜ 2 x  1.

2  3 x  1.

2 2 2 3 ˜ 3 x  1.

˜ 3 x  1.

u taþki x1 = 0 prvi izvod jednak nuli. dok prvi izvod nije definisan u taþkama x2= -1 i x3= 1. pa je to stacionarna taþka funkcije. 3 1  3 2 3 0. Važi 2 0Ÿ x 2  2x 1 Ÿ 0 Dakle. 91 MTVU lekcije .

d.1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.. 2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.2. intervali konkavnosti i konveksnosti.d.. taþka M(0. taþki svakog intervala. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala.1 zakljuþujemo da u taþki x1 = 0 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(0) = 2. prevojne taþke y . 6. Dakle.2. po volji odabranoj.7. x (-v. 5.1. y . Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2.d. v) y. Nule drugog izvoda. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. -1) (-1.7. 1) (1.2. 0) (0. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. >0 (+) >0 (+) <0 (-) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono opada Tabela 2.7.

. . § 1 1 ¨  2 2 ¨ 3 3 ˜ 3 x  1.

© 3 ˜ x  1.

· ¸ ¸ ¹ . 5 5 2 1§ 2   · ¨  x  1.

3  x  1.

3 ¸ 3 3© 3 ¹ · 2 §¨ 1 1 ¸ 0 Ÿ 3 x  1.

5 3 x  1.

5 Ÿ x  1 x  1  5 5 ¨ 3 9 3 x  1.

x  1.

Drugi izvod nije definisan u taþkama x2= -1 i x3= 1. ¸¹ © Pošto poslednja jednaþina nema realnih rešenja to ne postoje nule drugog izvoda. 92 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .. taþki svakog intervala.1. po volji odabranoj. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. x  v.d. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.7. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.2.2.

 1.1.

1 . v.

>0 (+) <0 (-) >0 (+) y funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2.7. U ovim taþkama vrednost funkcije je: f x2 1.2. Dakle..d. prevojne taþke su taþke u kojima drugi izvod nije definisan.2. y . jer je u tim taþkama funkcija definisana i drugi izvod menja znak pri prolasku kroz njih.

f x 4 1.

3 3 (taþka L(1. 2 . 3 2 ).

2 7. (taþka P 1. b) Horizontalna asimptota Koristeüi identitet a3  b3 a  b . 3 2 ). onda ona nema vertikalnu asimptotu. Asimptote a) Vertikalna asimptota Vertikalna asimptota može postojati samo u konaþnim taþkama prekida funkcije. Pošto je u ovom sluþaju funkcija definisana za svako x iz skupa realnih brojeva.

˜ a 2  ab  b 2 .

dobijamo 93 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike lim xorv lim 3 x 1  3 x 1 x  1.

 x  1.

xorv 3 x  1.

 3 x  1.

˜ x  1.

 3 x  1.

2 .

lim 2 2 xorv 3 x  1.

2  3 x  1.

˜ x  1.

 3 x  1.

d. 8. 0 2 zakljuþujemo da je prava y=0 desna i leva horizontalna asimptota funkcije.d. M 3 P L 2 1 3 (x 1) 3 (x 1) 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 1 2 x Slika 2.2.7. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.2. onda ona nema kosu asimptotu.7. c) Kosa asimptota Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu. Grafik funkcije y 3 x 1  3 x 1 94 MTVU lekcije .

Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y e 1 x je x   v. 0 .7. Konstruisati grafike sledeüih funkcija: 1 x a) y e c) y xe  x 2 b) y ex d) ex 1 x y Rešenje: a) 1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.3.

‰ 0 . v .

intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Ova funkcija nema realnih nula. 95 MTVU lekcije . Taþka prekida funkcije je x1 =0. 3. 4. 2. neparnost Kako je 1 f ( x) e x e  1 x z  f ( x) z f ( x) zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. Parnost. Stacionarne taþke. 0. .

intervali konkavnosti i konveksnosti. y . prevojne taþke 1 y . to je y’<0 za x svako x iz oblasti definisanosti. ova funkcija nema stacionarne taþke. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Ova funkcija nema ekstremume. 1 ex Pošto je  2 ¢ 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. Prvi izvod funkcije nije definisan u taþki prekida funkcije. 6. § ¨e ¨ © 1 x · ¸ ¸ ¹ 1 x . 5.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Pošto je y.  e x2 jednaþina y’=0 nema rešenja. Nule drugog izvoda. Dakle. te je funkcija monotono opadajuüa u oblasti definisanosti.. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.

1 ex  2 ˜ x 2  2x ˜ e x  x x4 Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 2  1 x e 1  2 x . . 1 x § ¨ e ¨ 2 ¨ x © · ¸ ¸ ¸ ¹ . .

kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.a. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. taþki svakog intervala. 96 MTVU lekcije . Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. po volji odabranoj.7. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . x4 0Ÿ x  1 2 1 i nije definisan u taþki u kojoj i 2 funkcija nije definisana x1=0.2.3..

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x 1· § ¨ v. v. 0¸ © 2 ¹ 0 . ¸ 2¹ © § 1 · ¨  .

Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je 1 lim e x x o0  lim e x o0  1 x v 0 zakljuþujemo da jer prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije. b) Horizontalna asimptota Kako je 97 MTVU lekcije .7. jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju. prevojne taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli.3. e 2 ¸ . y'' <0 (-) >0 (+) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna funkcija je konveksna Tabela 2. Dakle. © 2 ¹ e 2 7. U ovoj taþki vrednost funkcije je: § f ¨x © 1·  ¸ 2¹ § 1 · taþka M ¨  .2.a.

7. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.5 2 1 e 1. c) Kosa asimptota Pošto funkcija ima i levu i desnu horizontalnu asimptotu.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 lim e x xorv to je prava y = 1 leva i desna horizontalna simptota 1 funkcije.a. 3 2.3.3. 8. Grafik funkcije y e 1 x 98 MTVU lekcije .a.5 0 1 2 3 4 x Slika 2.7.5 x 1 0.5 4 3 2 M 1 0. anda ona nema kosu asimptotu.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) 1. Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y e  x je x   v. v .

2 2. 3. . Parnost. neparnost Kako je f ( x) 2 e   x . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Ova funkcija nema realnih nula ni taþke prekida.

.

Stacionarne taþke. ex 2 f ( x) zakljuþujemo da je funkcija parna. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 4. Pošto je . intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y .

Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. 2 . Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. e x 2 x ˜ e  x 0Ÿ x 0 stacionarna taþka funkcije je x1=0. 99 MTVU lekcije .1. Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. po volji odabranoj. 2 y . taþki svakog intervala.b.7.3. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. 0..

6. taþka M(0.1 zakljuþujemo da u taþki x1 = 0 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(0) = 1. v) y.7. Dakle. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.3. prevojne taþke y .7.1. intervali konkavnosti i konveksnosti.b. >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x (-v. 5. 0) (0. Nule drugog izvoda. 1) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.3.b.

 2 xe .

2e   2 x .

˜  2 x .

e 1 2e ˜ 2 x  1.

0 Ÿ 2 x  1.

0 Ÿ x  . y . dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.3..b. 100 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.7. po volji odabranoj.2.  x2  x2 2 2 2 › x3 1 2 Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda ..  x2  x2 2 . . taþki svakog intervala.

3. v¸ ©2 ¹ y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2. ¸¸ taþka L ¨¨  2 e¹ © § 1 1 · . ona nema ni vertikalne asimptote.2. ¸ 2¹ © § 1 1· ¨ . b) Horizontalna asimptota Kako je lim e  x xorv 2 0 to je prava y = 0 leva i desna horizontalna simptota 101 MTVU lekcije . U ovim taþkama vrednost funkcije je: § f ¨x ©  1 · ¸ 2¹ e § f ¨x ©  1 · ¸ 2¹ e  1 2 1 e  1 2 1 e § 1 1 · . Dakle.b.7. ¸¸ taþka P ¨¨ © 2 e¹ 7. ¸ © 2 2¹ §1 · ¨ . prevojne taþke su taþke u kojima je drugi izvod jednak nuli. jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz njih.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x 1· § ¨ v. Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto funkcija nema taþke prekida.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike funkcije.b.7.3.7. anda ona nema kosu asimptotu. Grafik funkcije y 2 ex 3 2 102 MTVU lekcije .b.5 3 2 1 0 x 1 Slika 2. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2. c) Kosa asimptota Pošto funkcija ima i levu i desnu horizontalnu asimptotu. 8. M 1 L e x 2 P 0.3.

v . Oblast definisanosti xe  x je x   v.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) 1.

Parnost. neparnost Kako je f ( x)  xe   x . . Oblast definisanosti funkcije y 2. 3. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nula funkcije je u taþki x1=0.

taþke u kojima prvi izvod nije definisan. xe  x . Pošto je y . 4. Stacionarne taþke.  xe x z f ( x) z  f ( x) zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y .

1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. 103 MTVU lekcije .c. 0Ÿ x 1 Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. taþki svakog intervala. . e  x  x ˜ e  x e  x (1  x) stacionarna taþka funkcije je x2=1. po volji odabranoj.7..3. 0.

7.7. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2. intervali konkavnosti i konveksnosti. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.1.c. y . v) y.3. prevojne taþke y . 1) (1. 5.c. Dakle. e-1) je taþka lokalnog maksimuma funkcije. taþka M(1. Nule drugog izvoda.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x (-v. 6.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 1 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(1) = e-1.3..

e ˜ 1  x .

.

. . e  x ˜ 1  x . x .

  e  x .

e  x ˜ 2  x .

0 Ÿ 2  x .

2. 0 Ÿ x3 Drugi izvod je jednak nuli u taþki x3 definisanosti funkcije.. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.c. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.3. po volji odabranoj. 104 MTVU lekcije . 2 2 i definisan je u svim taþkama oblasti Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .7. taþki svakog intervala. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.

2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x  v .

v. 2 .

7. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli. jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju. U ovoj taþki vrednost funkcije je: f x 2. Dakle.2.3. y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2.c.

ona nema ni vertikalne asimptote. 105 MTVU lekcije . © e ¹ 7. b) Horizontalna asimptota Kako je lim xe  x x ov lim xe  x x o v x x ov e x v lim 1 x ov e x lim 0 to je prava y = 0 desna horizontalna simptota funkcije. 2e  2 2 e2 § 2· taþka L ¨ 2. Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto funkcija nema taþke prekida. 2 ¸ .

7.7.3. M L 1 2 1 0 1 2 3 4 1 x˜ e x 2 3 4 x Slika 2.c. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kosa asimptota Kako je xe  x lim x o v x lim e  x v x o v onda funkcija nema kosu asimptotu. 8.c.3. Grafik funkcije y xe  x 106 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) 1. Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y ex je x   v.1.

‰ 1. v .

Stacionarne taþke. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. e x 1` x . neparnost Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. Parnost. 3. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Ova funkcija nema nule. Pošto je y . 4. 1 x 2. . a prekidna je u taþki x1=1. § ex · ¨¨ ¸¸ ©1 x ¹ .

  e x .

1  x .

2 e x 2  x .

1  x .

3. 2 stacionarna taþka funkcije je x2=2.. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala.d. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. Prvi izvod nije definisan u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. po volji odabranoj. taþki svakog intervala.1. 107 MTVU lekcije . Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.2 0Ÿ x 0.7.

Dakle. >0 (+) >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2.1 zakljuþujemo da u taþki x2 = 2 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f(2) = .3.d.e2. 6. 2) (2.d. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x (-v.1. taþka M(2. 5. v) y.7. Nule drugog izvoda. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. -e2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.7.3. intervali konkavnosti i konveksnosti. prevojne taþke x y . 1) (1.

§¨¨ e 2  x2 .

·¸¸ y © 1  x .

. ¹ x 2  4x  5 . . . 1  x . .

2 ˜ e x 2  x .

.

.  2 ˜ 1  x .

˜  1.

˜ e x 2  x .

1  x .

4 1  x .

taþki svakog intervala.d.7. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. 108 MTVU lekcije . po volji odabranoj.. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Drugi izvod nije definisan u taþki u kojoj i funkcija nije definisana. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.2.3. Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .3 Pošto jednaþina x2-4x+5=0 nema realna rešenja to ne postoje nule drugog izvoda.

1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x  v .

v. 1.

7.d.3. b) Horizontalna asimptota Kako je ex lim lim e x x ov 1  x x ov x e lim 0 x o v 1  x v to je prava y = 0 leva horizontalna simptota funkcije. 7. 109 MTVU lekcije .2. y'' >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija je konveksnaa funkcija je konkavna Tabela 2. Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je ex lim x o1 1  x ex lim x o1 1  x v v zakljuþujemo da je prava x=1 vertikalna asimptota funkcije.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kosa asimptota Kako je ex x ov x ˜ 1  x .

.

3.d. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.7. 10 7 4 ex. 8. lim ex x ov 1  2 x lim e x lim x ov v onda funkcija nema kosu asimptotu.

Grafik funkcije y ex 1 x 110 MTVU lekcije . 1 x 3 2 1 1 2 0 1 2 3 4 5 5 8 11 14 17 20 x Slika 2.3.7.c.

Konstruisati grafike sledeüih funkcija: a) y x ˜ ln x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2.7.4.

.

Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y x ˜ ln x . c) y 1  ln x 1  ln x 2 b) y d) y ln x x ln x3 2x Rešenje: a) 1.

je x  0. v .

Nule funkcije i taþke prekida funkcije 2 Funkcija ima prekid u taþki x1=0. Stacionarne taþke. 3. . Parnost. 0. ln x . neparnost Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 2. Kako je 2 . intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . odnosno nula funkcije je u taþki x2=1. 4. Nule funkcije dobijamo rešavanjem jednaþine (lnx)2 = 0 Ÿ x=e0 =1.

2  2 ˜ x ˜ ln x ln x ˜ ln x  2.

x ln x . 0 Ÿ ln x 0 › ln x  2 y .

a da je druga stacionarna taþka x3 e 2 . x 0 2 Ÿ x e 1› x e zakljuþujemo da se jedna stacionarna taþka funkcije poklapa sa nulom funkcije x 2 1 . .

0Ÿ 111 MTVU lekcije .

7.a.7. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. Nule drugog izvoda.4. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. prevojne taþke y . e-2) (e-2.1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. po volji odabranoj. intervali konkavnosti i konveksnosti. 2˜ y .. a taþka N(e-2. Dakle. >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada funkcija monotono raste Tabela 2.a. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. 5.v) y..a.1 zakljuþujemo da za x2 = 1 funkcija ima lokalni minimum koji iznosi f(1) = 0.4. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. dok za x3 e 2 funkcija ima lokalni maksimum koji iznosi f (e 2 ) 4 ˜ e 2 .4.1. x (0. taþka M(1. taþki svakog intervala. taþke u kojima drugi izvod nije definisan.4e-2) je taþka lokalnog maksimuma funkcije.0) je taþka lokalnog minimuma funkcije.7. 6.1) (1.

ln x ˜ ln x  2.

.

ln x  2 ln x  x x 0 Ÿ ln x  1 0 Ÿ x 4 Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 4 oblasti definisanosti funkcije. . e 1 e 1 i definisan je u svim taþkama 112 MTVU lekcije . ln x  1 x . .

2. e . po volji odabranoj. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. x 0 . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. taþki svakog intervala.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .7.. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.a.4.

e y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna 1 1 .

jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju. U ovoj taþki vrednost funkcije je: f x e 1 .7. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli.v Tabela 2. Dakle.a.2.4. .

e 1 taþka L e 1 . e 1 .

7. Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je lim x ˜ ln x ..

x o0  2˜ lim x o0  1 x 1 x2 2 ln x .

113 MTVU lekcije .2 lim x o0  lim 2 x x o0  1 x 2 ln x ˜ lim x o0   1 x2 1 x 2 ln x x o0  1  x lim 0 zakljuþujemo da funkcija nema vertikalnu asimptotu.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) Horizontalna asimptota Kako je lim x ˜ ln x .

c) Kosa asimptota Kako je x ˜ ln x . 2 x ov v zakljuþujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu.

x ov x 2 lim lim ln x .

8. Grafik funkcije y x ˜ ln x . 4 3 L 2 x˜ ( ln ( x) ) 2 1 N 0 1 2 3 1 x M Slika 2.7. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.4.a.a.7.4. 2 x ov v onda funkcija nema kosu asimptotu.

2 114 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) 1. v . Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y ln x je x  0.

x 2.b. 4.4. Nule funkcije dobijamo rešavanjem jednaþine (lnx) = 0 Ÿ x=e0 =1. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. neparnost Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. . intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y .7. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. Parnost. Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije. taþki svakog intervala. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. 3. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda. Stacionarne taþke. y. 1 ˜ x  ln x x x2 1  ln x § ln x · 0 Ÿ ln x 1 Ÿ ¨ ¸ x2 © x ¹ Ÿ x e1 e zakljuþujemo da je stacionarna taþka funkcije x3 e . Kako je . odnosno nula funkcije je u taþki x2=1. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj. 0..1. po volji odabranoj. 115 MTVU lekcije . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Funkcija ima prekid u taþki x1=0.

4. y . e e funkcija ima lokalni Dakle.e-1) je taþka lokalnog minimuma funkcije.1. taþka M(e.4.. >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono raste funkcija monotono opada Tabela 2. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. intervali konkavnosti i konveksnosti.1 zakljuþujemo da za x3 1 maksimum koji iznosi f (e) .7. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Analizom Tabele 2. e) (e. 5.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x (0.b.7. Nule drugog izvoda. prevojne taþke y . 6.b.v) y.

 0 Ÿ 2 ln x  3 1 2 ˜ x  2 x ˜ 1  ln x . . . 2 ln x  3 x3 § 1  ln x · ¸ ¨ 2 ¹ © x .

4.2. 116 MTVU lekcije . po volji odabranoj. x x4 0 Ÿ x4 e 3 2 3 Drugi izvod je jednak nuli u taþki x 4 oblasti definisanosti funkcije. taþki svakog intervala.7. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala. e 2 i definisan je u svim taþkama Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda .b. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj..

v¸ ¨ ¸ © ¹ y'' <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konkavna funkcija je konveksna Tabela 2. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli. jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju. b) Horizontalna asimptota Kako je 117 MTVU lekcije . 3 ¨ 2e 2 © · ¸ ¸¸ . Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je ln x x o0  x lim v zakljuþujemo da je prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x 3 · § ¨0.b. Dakle. ¹ 7.7.4.2. U ovoj taþki vrednost funkcije je: § f ¨¨ x © 3 · e 2 ¸¸ ¹ 3 2e 3 2 § 3 3 ¨ taþka L ¨ e 2 .e 2 ¸ ¸ ¨ ¹ © § 32 · ¨ e .

b. Grafik funkcije y ln x x 118 MTVU lekcije . Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike lim x ov ln x x lim x ov 1 x 0 zakljuþujemo da je prava y=0 desna horizontalna asimptota funkcije.7. M L 1 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 ( ln( x) ) x 1 2 3 x Slika 2.b. 8.4.4. a za x<0 nije definisana.7. c) Kosa asimptota Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu.

Dakle. Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y 1  ln x dobijamo rešavanjem 1  ln x sistema x ! 0 š 1  ln x z 0 Ÿ x ! 0 š x z e 1 . e 1 . oblast definisanosti je odreÿena sa x  0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) 1.

v . ‰ e 1 .

Parnost. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. 4. . 3. Funkcija ima prekid u taþkama x2=0 i x3=e-1. odnosno nula funkcije je u taþki x1=e. 0. Važi 119 MTVU lekcije . Stacionarne taþke. neparnost Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. 2. Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije dobijamo rešavanjem jednaþine 1-lnx = 0 Ÿ x=e1. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike y. § 1  ln x · ¨ ¸ © 1  ln x ¹ .  1 1 ˜ 1  ln x .

 ˜ 1  ln x .

x x 1  ln x .

2 x ˜ 1  ln x .2  2 .

1. 0 nema realnih rešenja u oblasti definisanosti funkcije. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Pošto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i pošto nema stacionarne taþke.7. 120 MTVU lekcije . kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. x (0. Da bismo odredili znak prvog izvoda u svakom od bitnih intervala. Prvi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana. Intervale i vrstu monotonosti üemo odrediti pomoüu znaka prvog izvoda.c. zakljuþujemo da ova funkcija nema stacionarnih taþaka.c. Kako jednaþina y .4. dovoljno je odrediti znak prvog izvoda u bilo kojoj.v) y. onda ona nema ni taþke ekstremuma.7.1. e-1) (e-1.4. 5. po volji odabranoj. <0 (-) <0 (-) Zakljuþak funkcija monotono opada funkcija monotono opada Tabela 2.. taþki svakog intervala.

taþke u kojima drugi izvod nije definisan. prevojne taþke . intervali konkavnosti i konveksnosti.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. y .. Nule drugog izvoda. § · 2 ¨ ¸ 2 ¨ x 1  ln x .

¸ © ¹ 3  ln x 0 Ÿ 3  ln x 3 2 x ˜ 1  ln x .

y .

. 1  ln x . .

2  x ˜ 2 ˜ 1  ln x .

˜ 1 x x ˜ 1  ln x .

dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj.7.4. 2 0 Ÿ x4 Drugi izvod je jednak nuli za x 4 funkcija nije definisana. po volji odabranoj..2. taþki svakog intervala. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2.c. e 3 4 e 3 i nije definisan u taþkama u kojima i Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . e . Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.

e . 0 .

e 1 . y'' >0 (+) <0 (-) >0 (+) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna funkcija je konveksna 3 3 .

2.c. jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju.4. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli. U ovoj taþki vrednost funkcije je: f x e 3 . Dakle. e x 1 .v Tabela 2.7.

2 . 2 taþka L e 3 .

121 MTVU lekcije ..

Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je 1  ln x x o0  1  ln x lim 1 lim x x o0  1 x  lim 1  ln x 1  ln x v lim 1  ln x 1  ln x v 1 xo  e 1 xo  e 1 zakljuþujemo da je prava x=e-1 vertikalna asimptota funkcije. a za x<0 nije definisana.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. 122 MTVU lekcije . b) Horizontalna asimptota Kako je 1  ln x x ov 1  ln x lim 1 lim x x o0  1 x  1 zakljuþujemo da je prava y= -1 desna horizontalna asimptota funkcije. c) Kosa asimptota Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu.

Grafik funkcije y 1  ln x 1  ln x d) 1. Oblast definisanosti Oblast definisanosti funkcije y ln x3 dobijamo rešavanjem 2 x sistema 123 MTVU lekcije .c.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 8.4.7. 3 2 1 ( 1 ln( x) ) 3 1 ln( x) 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 L 4 x Slika 2. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.c.4.7.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x3 ! 0 š 2  x z 0 Ÿ x  3 ! 0 š 2  x ! 0.

› x  3  0 š 2  x  0.

š x z 2 Ÿ 2 x x ! 3 š 2 ! x .

› x  3 š 2  x .

3. š x z 2 Ÿ x  2 .

Dakle. oblast definisanosti je odreÿena sa x  2 . 3. .

.5.. Parnost. Funkcija ima prekid u taþkama x2=2 i x3=3. 0. Stacionarne taþke. intervali i karakter monotonosti Stacionarne taþke dobijamo rešenjem jednaþine y . Nule funkcije i taþke prekida funkcije Nule funkcije dobijamo rešavanjem jednaþine ln x3 2 x 0Ÿ x3 2 x 1Ÿ x 3 2  x Ÿ 2x 5Ÿ x 5 2 odnosno nula funkcije je u taþki x1=2. taþke u kojima prvi izvod nije definisan. neparnost Kako oblast definisanosti nije simetriþna u odnosu na koordinatni poþetak zakljuþujemo da funkcija nije ni parna ni neparna. 3. Važi 124 MTVU lekcije . 4. 2.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike y . 2 x 2 x x3 ˜ x3 2  x . § x 3· ¨ ln ¸ © 2 x¹ .

2  1 . x  3.

˜ 2  x .

0 nema realnih rešenja u oblasti definisanosti funkcije. zakljuþujemo da ova funkcija nema stacionarnih taþaka. Kako jednaþina y . Kako u oblasti definisanosti funkcije važi x  3. Prvi izvod nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana.

˜ 2  x .

prevojne taþke y . onda ona nema ni taþke ekstremuma. y . intervali konkavnosti i konveksnosti. odnosno funkcija je monotono opadajuüa. ! 0 to je prvi izvod manji od nule za svako x iz oblasti definisanosti. 6. Taþke ekstremuma i vrste ekstremuma Pošto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i pošto nema stacionarne taþke. taþke u kojima drugi izvod nije definisan. Nule drugog izvoda. 5..

. . § · 1 ¨¨  ¸¸ .

.

x  ˜  x 3 2 © ¹ . 5  2x x  3.

˜ 2  x .

.

po volji odabranoj.2 0 Ÿ 5  2x 0 Ÿ x4 5 2 5 .. Da bismo odredili znak drugog izvoda u svakom od bitnih intervala.4.2. kao što pokazuje sledeüa Tabela 2. dovoljno je odrediti znak drugog izvoda u bilo kojoj. Drugi izvod je jednak nuli za x 4 Intervale konveksnosti i konkavnosti üemo odrediti pomoüu znaka drugog izvoda . i nije definisan u taþkama u kojima i funkcija nije definisana. taþki svakog intervala. odnosno u taþki u kojoj je i nula 2 funkcije .7.d. 125 MTVU lekcije .

¸ © 2¹ §5 · ¨ . Dakle. Asimptote a) Vertikalna asimptota Pošto je x 3 v xo2 2x x3 v lim ln x o3  2x lim ln zakljuþujemo da su prave x=2 i x=3 vertikalne asimptote funkcije. 5 Dakle taþka L( . jer drugi izvod menja znak pri prolasku kroz nju. 2 7. b) Horizontalna asimptota Funkcija nema horizontalnu asimptotu.7. 126 MTVU lekcije . 0) je prevojna taþka.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x § 5· ¨2.4. 3¸ ©2 ¹ y'' >0 (+) <0 (-) Zakljuþak funkcija je konveksna funkcija je konkavna Tabela 2. prevojna taþka je taþka u kojoj je drugi izvod jednak nuli.2.d.

7.d.4.4. Grafik funkcije Grafik funkcije je dat na slici 2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kosa asimptota Funkcija nema kosu asimptotu. Grafik funkcije y ln x3 2 x 127 MTVU lekcije .d. 4 3 2 1 § x3 · ln¨ ¸ © 2x ¹ 1 2 3 4 1 2 3 4 x Slika 2.7. 8.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu 2.5.7. Konstruisati grafike sledeüih funkcija: x2  4 x  4 .

2 a) y x2  x  6 x2 d) y g) y j) y x x  2.

2 2 m) y ex p) y 1· § ln¨ e  ¸ x¹ © s) y e) y x  4  x h) 3 x 2  2x  3 2x  x 2 b) y 8 x 14 ln x 2  1.

 k) y y 3x 4  1 x3 c) y x 1 x 1 f) y x 3  3x i) x 2e x 2  x .

e q) y ln 1  e 2 1 x 1 x  x2 .

x2 1 1 x y ln y ln x .

2 t) y 2 8 x ˜ x2  4 ex y x 1 o) r) 2x 2  x3 y l) n) y 3 x 1  ln x x 128 MTVU lekcije .

Naüi parcijalne izvode prvog reda sledeüih funkcija a) z x y x y b) z c) z xy d) z ln x  x 2  y 2 e) z e x˜ y f) z ex x x2  y2 2 . Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive Rešeni zadaci: 3.1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 3.1. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE 3.1.

 y 2  xy Rešenje: a) wz wx wz wy x  y .

 x  y .

2y 2 x  y .

x  y .

2 2x  x  y .

 x  y .

 2 x  y .

x  y .

2 b) x2  y2  wz wx wz wy x  2 2x 2 x2  y2  y2 .

˜x y2 x 2 y 3 2 2 .

x˜ y x 2 y 3 2 2 .

129 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) wz wx wz wy y ˜ x y 1 x y ln x d) 1 wz wx 2x 2 x2  y2 2 x x  y wz wy x  y 2 x  2 x  x2  y2 2 2 .

1 2 x y ˜ x y 2 2 x  y2 .

x  y2 ˜ x2  y2 e) wz wx y ˜ e xy wz wy x ˜ e xy f) wz wx wz wy 2 2 2 x  y .

˜ e x  y  xy 2 y  x .

1. ˜ e x  y  xy 2 2 3. Naüi parcijalne izvode drugog reda sledeüih funkcija: a) c) x2  y2 z z e xy 2 b) d) z ln x 2  y z x2 2 y .2.

130 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) Kako je wz wx wz wy x 2 x y 2 x 2 x  y2 x 2 w z wxwy  .

2 2 ˜y x2  y2 .

 y2 y2 x y x2  y2  w2z wy 2 ˜x 2  y2 to je x  y2 x x2  y2  w2z wx 2 y 2  y2 .

3 2 x2 x 2 y 3 2 2 .

x˜ y x 2  y2 .

3 2 b) Kako je wz wx w2z wx 2 w2z wxwy .

2 ˜ x 2  y  4x 2 x 2 w z wy 2 wz wy 2x x y 2  2 y .

1 x y 2 ˜ y  x2 x 2 to je 2 2 y .

.

2 1 x  2 y .

2 2x x 2 y .

2 131 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kako je wz wx w2z wx 2 w2z wy 2 y 2 e xy wz wy 2 y 4 e xy 2 to je 2 2 2 xe xy  2 xy .

e xy w2z wxwy 2 xye xy 2 2 2 2 ye xy  y 2 ˜ 2 xye xy 2 2 xe xy ˜ 1  2 xy 2 2 2 .

2 ye xy ˜ 1  xy 2 .

d) Kako je wz wx  2x 2y 1 w2z wx 2  w2z wy 2  w2z wxwy wz wy 2x 2 2 y  1.

2 to je 2 2y 1 8x 2 2 y  1.

3 4x 2 y  1.

2 132 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 3.3. Naüi totalni diferencijal prvog reda sledeüih funkcija: a) z yx y b) z §x y· ¸¸ ln¨¨ © y ¹ c) z x2 y3 d) z ln x 2  y 2 .1.

Rešenje: a) dz wz wz dx  dy wy wx y 2 x y 1dx  x y  yx y ln x dy dz wz wz dx  dy wx wy dx xdy  x  y y ˜ x  y .

dz wz wz dx  dy wx wy 2 xy 3 dx  3 x 2 y 2 dy dz wz wz dx  dy wx wy 2 ˜ xdx  ydy .

x  y2 .

b) c) d) 2 3.4. Naüi totalni diferencijal drugog reda sledeüih funkcija: a) z e xy b) z x3 y 2 c) z x ln y d) z x 2  y 2  ln x  ln y 133 MTVU lekcije .1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: d 2z w2z 2 w2z w2z 2 dx  2 dxdy  dy wxwy wx 2 wy 2 a) Kako je wz wx ye xy wz wy w2z wy 2 xe xy to je w2z wx 2 y 2 e xy d 2z y 2 e xy dx 2  2 1  xy .

e xy dxdy  x 2 e xy dy 2 x 2 e xy w2z wxwy 1  xy .

e xy pa je b) Kako je wz wx 3x 2 y 2 wz wy 2x3 y to je w2z wx 2 6 xy 2 w2z wy 2 2x3 w2z wxwy d 2z 6 xy 2 dx 2  12 x 2 ydxdy  2 x 3 dy 2 6x 2 y pa je 134 MTVU lekcije .

1.5. Naüi parcijalne izvode prvog i drugog reda i totalne diferencijale prvog i drugog reda sledeüih funkcija a) c) e) z y ˜ ln x 2  y 2 x y z xy  ye z y· § ¨ xy  ¸ x¹ © .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Kako je wz wx wz wy ln y w2z wx 2 x y to je w2z x 0  2 2 wy y 2 x  2 dy 2  dxdy y y d 2z w2z wxwy 1 y pa je 0 pa je d) Kako je wz wx 2x  1 x wz wy w2z wy 2 2y  1 y to je w2z wx 2 1 2 2 x 1 w2z 2 2 y wxwy d 2z 1 · 2 § 1 · 2 § ¨ 2  2 ¸dx  ¨¨ 2  2 ¸¸dy x ¹ y ¹ © © Zadaci za vežbu 3.

b) z 2x  5 y 3x  4 y d) z y ˜ ln z x2  y2 x2  y2 2 f) x y 135 MTVU lekcije .

Naüi ekstremne vrednosti sledeüih funkcija a) z x 2  xy  y 2  3 x  6 y b) z c) z x d) z 2  2 y 2 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 3.1.2.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive Rešeni zadaci: 3.

˜ e x y 1 x  y 1 x2  y2 x  1.

taþka M(0. Dakle. y=3.2  2 y 2 Rešenje: a) Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova wz wx 0š wz wy 0. Naÿimo sada druge parcijalne izvode: w2z wx 2 w2z wy 2 w2z wxwy 2 A 2 C 1 B 136 MTVU lekcije .3) je stacionarna taþka funkcije. Dobijamo sistem jednaþina wz wx wz wy 2x  y  3 0 x  2y  6 0 þije je rešenje x=0.

i to lokalni minimum. koji iznosi z min z 0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kako je izraz '=AC-B2= 2 ˜ 2  1 3 ! 0 za svako (x. pa i u taþki M(0.y) iz oblasti definisanosti.3) to funkcija u toj taþki ima lokalni ekstremum.3. jer je A=2!0.

9 . b) Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova wz wx 0š wz wy 0 . Dobijamo sistem jednaþina x 1 x2  y2  1 x2  y2 1 x2  y2 wz wx y 2  xy  x  1 1  x 2 y 3 2 2 .

0 Ÿ y 2  xy  x  1 0  1 x2  y2  wz wy  ˜ 1  x  y .

y 1 x2  y2 ˜ 1  x  y .

1 x2  y2 x 2  xy  y  1 1  x 2 y 3 2 2 .

Sada za x= -y imamo iz druge jednaþine y2-y2+y+1=0Ÿy=-1 pa vraüajuüi u x=-y dobijamo da je x=1 pa je stacionarna taþka M(1. -1). Dakle. Vraüajuüi x=y-1 u drugu jednaþinu dobijamo jednaþinu y2 –y+1=0 koja nema realna rešenja. jedina stacionarna taþka je taþka M(1. -1). Naÿimo sada druge parcijalne izvode: 137 MTVU lekcije . 0 Ÿ x 2  xy  y  1 0 Ako drugu jednaþinu oduzmemo od prve dobijamo da je x2-y2+x+y =0Ÿ(x-y)˜ (x+y)+x+y=0Ÿ(x+y)˜ (x-y+1) =0Ÿx= -y › x=y-1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike § · w ¨ y 2  xy  x  1 ¸ 3 ¸ wx ¨¨ 2 2 2 ¸ x y 1 .

  © ¹ 3 1 y  1.

˜ 1  x 2  y 2 .

2  3 ˜ 1  x 2  y 2 .

2 ˜ 2 x ˜ y 2  xy  x  1.

2 1  x 2  y 2 .

3 w2z wx 2 y 3  2 x 2  y 2  2 x 2 y  3 xy 2  y  3 x  1 1  x 2 y 5 2 2 .

2  x 1 y 1 3 3 A § · w ¨ x 2  xy  y  1 ¸  3 ¸ wy ¨¨ 2 2 2 ¸ © 1  x  y .

¹ 3 1 x  1.

˜ 1  x 2  y 2 .

2  3 ˜ 1  x 2  y 2 .

2 ˜ 2 y ˜ x 2  xy  y  1.

2  1  x 2  y 2 .

3 w2z wy 2  x 3  x 2  2 y 2  3 x 2 y  2 xy 2  x  3 y  1 1  x 2 y 5 2 2  x 1 y 1 .

2 3 3 C · § w ¨ y 2  xy  x  1 ¸ 3 ¸ wy ¨¨ 2 2 2 ¸  x  y .

1 © ¹ 3 1 2 y  x .

˜ 1  x 2  y 2 .

2  3 ˜ 1  x 2  y 2 .

2 ˜ 2 y ˜ y 2  xy  x  1.

2 1  x 2  y 2 .

3 w2z wxwy x 3  y 3  2 xy 2  2 x 2 y  3 xy  x  y 1  x 2 y 5 2 2 .

u stacionarnoj taþki je § 2 · § 2 · § 1 · '=AC-B = ¨¨  ¸¸ ˜ ¨¨  ¸¸  ¨¨  ¸¸ 3 3 3 3 3 3 © ¹ © ¹ © ¹ 2 2 1 !0 9 138 MTVU lekcije .  x 1 y 1 1 3 3 B Dakle.

zbog A  2 3 3  0 lokalni maksimum koji iznosi z max 1  1   1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike pa funkcija u njoj ima ekstremum i to.

z 1.1.

1  1   1.

Dobijamo sistem jednaþina wz wx wz wy x 2  2 x  2 y 2 ˜ e x y . 2 2 3 c) Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova wz wx 0š wz wy 0 .

0 x 2  4 y  2 y 2 ˜  e x y .

.

0 Ovaj sistem je ekvivalentan sistemu x x 2 2  2x  2 y 2 .

0  4y  2y2 .

-2) su stacionarne taþke funkcije. 0 þije je rešenje (x=0. Naÿimo sada druge parcijalne izvode: 139 MTVU lekcije . y= -2). y=0) i (x= -4. taþke M(0.0) i N( -4. Dakle.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike w2z wx 2 w2z wy 2 w2z wxwy x 2  4 x  2 y 2  2 ˜ e x y x 2  8 y  2 y 2  4 ˜ e x y x 2 .

A .

C .

 4 x  4 y  2 y 2  2 ˜  e x y .

0) izraz '=AC-B2= 2 ˜  4. B Kako je u taþki M(0.

  2 .

funkcija nema ekstremum. 2 12  0 to u njoj .

2 68 ˜ e 4 ! 0 U taþki N( -4. -2) je '=AC-B2=  6 ˜ e 2 ˜  12 .

z  4. ˜ e 2   2 ˜ e 2 to u njoj funkcija ima ekstremum i to lokalni maksimum jer je u njoj A 6 ˜ e 2  0 .2.

Dobijamo sistem jednaþina wz wx wz wy 2( x  1) 4y 0Ÿ x 1 0Ÿ y 0 Dakle.0). 8 ˜ e 2 . Taj maksimum iznosi z max d) Naÿimo stacionarne taþke date funkcije iz uslova wz wx 0š wz wy 0 . Naÿimo sada druge parcijalne izvode: 140 MTVU lekcije . jedina stacionarna taþka je taþka M(1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike w2z wx 2 w2z wy 2 w 2( x  1) .

2 wx w 4 y .

4 C wy w2z wxwy A w 2( x  1) .

koji iznosi zmin=z(1.0) '=AC-B2=8!0 zakljuþujemo da je to taþka lokalnog ekstremuma funkcije i to lokalnog minimuma.2. Naüi uslovne ekstremume sledeüih funkcija a) b) c) d) z z z z 6  4x  3y x2  y2 xy x2  3y 2 pri pri pri pri uslovu uslovu uslovu uslovu x2  y2 1 x y 1 x y 1 4x  y 7 Rešenje: a) Lagranžeova funkcija je F(x. 3. Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledeüi sistem jednaþina 141 MTVU lekcije . 0 wy B Kako je u M(1.2.0)=0.y)=6-4x-3y+O(x2+y2-1) pa je wF wx wF wy 4  2Ox 3  2Oy . jer je A=2!0.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike -4+2Ox=0 -3+2Oy=0 x2+y2=1 Rešenje ovog sistema su skupovi taþaka O1 5 2 O2  x1 4 5 5 2 y1  x2 3 5 4 5 i y2  3 5 Kako je w2F wx 2 2O w2F wxwy d 2F 2O dx 2  dy 2 Kada je 5 O1 2 x1 w2F wy 2 0 2O to je .

4 5 y1 3 5 § 4 3· tada je d2F!0. 142 MTVU lekcije . ¸ funkcija ima uslovni minimum koji © 5 5¹ iznosi z min 6 16 9  5 5 1. pa u toj taþki M 1 ¨ .

Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledeüi sistem jednaþina 2x+O=0 2y+O=0 x+y=1 Rešenje ovog sistema su skupovi taþaka O 1 x 1 2 y 1 2 143 MTVU lekcije .y)=x2+y2+O(x+y-1) wF wx wF wy 2x  O pa je 2y  O .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kada je O2  5 2 x2  4 5 y2  3 5 § 4 3· tada je d2F0. pa u toj taþki M 2 ¨  . b) Lagranžeova funkcija je F(x.  ¸ funkcija ima uslovni maksimum © 5 5¹ koji iznosi z max 6 16 9  5 5 11.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kako je w2F wx 2 2 w2F wxwy d 2F 2 dx 2  dy 2 .

y)=xy+O(x+y-1) pa je wF wx yO wF wy xO . ¸ funkcija ima uslovni minimum koji © 2 2¹ iznosi 2 z min §1· §1· ¨ ¸ ¨ ¸ © 2¹ © 2¹ 2 1 . w2F wy 2 0 2 to je §1 1· pa je d2F!0. 2 c) Lagranžeova funkcija je F(x. odnosno u toj taþki M ¨ . Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledeüi sistem jednaþina y+O=0 x+O=0 x+y=1 Rešenje ovog sistema su skupovi taþaka 144 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike O  1 2 x 1 2 y 1 2 Kako je w2F wx 2 0 d 2F 2dxdy w2F wxwy 1 w2F wy 2 to je 0 Pošto je x y 1 d 2F 2dxdy dx  dy to je 0 odnosno dy dx pa je 2 dx .

4 d) Lagranžeova funkcija je F(x. Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledeüi sistem jednaþina 2x+4O=0 145 MTVU lekcije .  0 2 §1 1· odnosno u toj taþki M ¨ .y)=x2+3y2+O(4x+y-7) wF wx 2 x  4O wF wy pa je 6y  O . ¸ funkcija ima uslovni maksimum koji iznosi © 2 2¹ z max 1 1 ˜ 2 2 1 .

odnosno u toj taþki M ¨ .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6y+O=0 4x+y=7 Rešenje ovog sistema su skupovi taþaka O  6 7 x 12 7 y 1 7 Kako je w2F wx 2 2 w2F wxwy d 2F 2dx 2  6dy 2 w2F wy 2 0 6 to je § 12 1 · pa je d2F!0. 146 MTVU lekcije . ¸ funkcija ima uslovni minimum © 7 7¹ koji iznosi 2 z min § 12 · §1· ¨ ¸  3˜¨ ¸ ©7¹ ©7¹ 2 3 .

2.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu 3. Naüi ekstremume sledeüih funkcija: a) z x .

b) z xy 2 ˜ 1  x  y .

c) z 2 x 3  2 y 3  30 xy d) z xy 1  x 2  y 2 2  y 2 .

Naüi sledeüe uslovne ekstremume: a) z b) z c) d) z z x2  y2 5 x y x2  y2 pri uslovu  1 2 3 xy pri uslovu 3x  2 y 7 x  2. ˜ e  x 2  y2 3.4.2.

˜ y  3.

pri uslovu x  y 1 x  2y pri uslovu 147 MTVU lekcije .

1. Izraþunati: ³ 3x a) 3 . INTEGRALI 4.1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 4.1.1.1 Nalaženje neodreÿenih integrala 4.1 Direktna (neposredna) integracija Rešeni zadaci: 4.

 x 2  4 x  2 dx .

b) ³ .

d) ³ 2 f) x2 ³ x 2  1dx x  3 x dx 3 x 1 dx x c) ³ e) ex x § ¨ ˜  e 1 ³ ¨© x 2 · ¸¸dx ¹ x .

2  3 x dx Rešenje: a) ³ 3x 3 .

 x 2  4 x  2 dx 3˜ x 4 x3 x2   4˜  2x  C 4 3 2 b) ³ 3 .

x  x dx ³x 1 2 1 3 dx  ³ x dx 1 1 2 1 1 3 x x  C 1 1 1 1 2 3 3 4 2 2 3 3 x  x C 3 4 148 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) ³ § 32 · ¨ x  3x  3 x  1¸ ¨ ¸ © ¹ dx ³ x .

3 x 1 dx x 1 1 2 1  1 2 1  § 12 1· 2 ¨ ¸dx    x x 3 3 ³ ¨© x ¸¹ 3 x x  3x  3  ln x  C 1 1 1  1 2 2 1 2 2 x  3x  6 x 2  ln x  C 3 d) ³ 2 x .

³ 2 2  3 x dx 2x .

 2 ˜ 2 x 3 x  3 2 x dx ³ 4 x .

1.  2 ˜ 6 x  9 x dx 6x 9x 4x 2  C ln 6 ln 9 ln 4 e) § ex ³ e ˜ ¨¨©1  x 2 x · ¸¸dx ¹ § x 1 · ³ ¨© e  x 2 ¸¹dx x 21 e  C  2 1 x e x  x 1  C f) x2 ³ x 2  1 dx x2 11 ³ x 2  1 dx § ³ ¨©1  x 1 · ¸dx  1¹ x  arctgx  C 2 Zadaci za vežbu 4.2. Izraþunati: a) § 1 ³ ¨¨ 3 © x 5  1 · ¸dx x ¸¹ b) ³3 x ˜ 7  x dx 149 MTVU lekcije .1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) ³ .

.

x  2 ˜ x  x  1 dx x a  xb .

dx 2 e) ³ g) 2 § 23 · 3 ¸ ¨  2 x ³¨ ¸ dx © ¹ x ³ d) f) ³ h) ³ 3 x 2 .

3 .

dx 1 ˜ x2  3 x2 a b ax .

dx 3 x ˜ x  a .

˜ x  b .

2 Integracija metodom smene Rešeni zadaci: 4. dx x 4.1. Izraþunati: a) ³ 7 x  5.1.1.2.

c) ³e e) g) 10  2x 5 dx b) dx d) x ³ x 2  2 dx x ³ x  2 dx f) h) x 2  6 ˜ xdx ³ ³ ³ e x x dx x2 2  3x 3 1 ³ e x  1 dx 5 dx Rešenje: a) Smenom 7x  5 t Ÿ 7 dx dt Ÿ dx dt 7 dobijamo 150 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 10 10 dt .

7 x  5 dx t ³ ³ ˜7 7 x  5.

11  C 1 t 11 ˜ C 7 11 1 10 t dt 7³ 77 b) x2  6 Smenom 2 ³ x  6 xdx t Ÿ 2 xdx 1 1 2 dt t˜ 2 ³ dt dobijamo 2 dt Ÿ xdx 3 1 t C 21 1 2 1 2 t C 3 1 2 x 6 3 .

3 2 C c) 2x 5 2 t Ÿ  dx 5 dt Ÿ dx 5  ³ e t dt 2 5  et  C 2 5   e 5 C 2  Smenom ³e  2x 5 dx 5  dt 2 dobijamo 2x d) Smenom ³ x tŸ dx dt Ÿ 2 x dx x 2dt dobijamo x e x dx 2 ³ e t dt 2e t  C 2e x C e) Smenom ³x 2 x dx 2 x2  2 1 dt 2³ t t Ÿ 2 xdx 1 ln t  C 2 dt Ÿ xdx dt dobijamo 2 1 ln x 2  2  C 2 151 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f) 2  3x 3 Smenom ³ x 5 2 2  3x 3 t Ÿ 9 x 2 dx 1  1 5 dt 9 4 1 t C 9 1  1 5 1 1 dt 9³5 t dx dt Ÿ x 2 dx 5 5 t C 36 dobijamo 5 5 2  3x 3 36 .

4 C g) x2 Smenom tŸx t  2 š dx dt 1 x ³ x2 dx ³ t 2 t dt 1  · § 12 2 ¸ ¨  t 2 t ³ ¨© ¸dt ¹ dobijamo 1  1 1 3 t2 t 2 2 1 1 1  1 2 2 1 2 2 t  4t 2  C 3 3 1 2 x  2.

2  4 x  2.

2  C 3 h) Smenom ³e x 1 dx 1 x §  ln t Ÿ ¨ dx © 1 t ³ 1 dt 1 t  ³ dt t 1  dt š ex t t 1 Ÿ t  ln t  1  C · e x ¸ ¹ .

dobijamo  ln e  x  1  C Zadaci za vežbu 4.1.2.2. Izraþunati: a) ³ x ˜ 3x  2.

15 dx b) 1 x ³1 x dx 152 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike e x dx c) ³ 1  e .

e) ³ x ln x g) ³x x 2 dx x 2  2 ˜ dx ln x dx x d) ³ f) ³ 2x h) ³ x  3.

Izraþunati: a) ³ xe 2x c) ³e x 2 e 2 x dx b) ³x dx d) ³ x  1. Integracija metodom parcijalne integracije Rešeni zadaci 4.1. 2 3 e x dx x  2 ˜ dx 4.3.1.3.1.

e e) ³ ln xdx f) ³ x ln xdx g) ³ ln 2 h) ³ dx xdx x dx x ln 2 xdx Rešenje: a) Podintegralni izraz razdvajamo na 153 MTVU lekcije .

rešavamo metodom parcijalne integracije gde je dt š dv e t dt Ÿ v t ³ e dt et pa je 154 MTVU lekcije .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike u x du i dx dv e 2 x dx v ³ dv ³ e pa je 2x dx 1 2x e 2 Sada je ³ xe 2x dx 1 2x 1 xe  ³ e 2 x dx 2 2 1 2x 1 1 2x xe  ˜ e  C 2 2 2 1 2x § 1· e ¨x  ¸C 2 © 2¹ b) Podintegralni izraz razdvajamo na x2 u du i 2 xdx dv e 2 x dx v ³ dv ³ e pa je 2x dx 1 2x e 2 Sada je ³x 2 1 2 2x 1 x e  ³ e 2 x 2 xdx 2 2 1 2 2x 1 2x § 1·  ³ xe 2 x dx x e  e ¨x  ¸C 2 2 © 2¹ e 2 x dx 1 2 2x x e 2 1 2x § 2 1· e ¨x  x  ¸C 2 © 2¹ c) x Prvo izvršimo smenu x dobijamo ³e Integral ³ te dt u t t Ÿ du dx tŸ dx dt Ÿ dx 2 x 2 x dt 2tdt 2 ³ te t dt .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike ³e x 2³ te t dt dx 2 te t  ³ e t dt .

2e t (t  1)  C 2e x .

x 1  C d) Podintegralni izraz razdvajamo na e  x dx u x 1 i dv du dx v ³ dv ³ e x pa je e  x dx Sada je ³ ( x  1)e x dx ( x  1)e  x  ³  e  x dx ( x  1)e  x  e  x  C ( x  2)e  x  C e) Podintegralni izraz razdvajamo na u du ln x i dv dx dx x v ³ dv ³ dx pa je x Sada je ³ ln xdx x ln x  ³ x dx x x ln x  x  C 155 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f) Podintegralni izraz razdvajamo na u du ln x i dx x v dv ³ dv xdx pa je x2 2 ³ xdx Sada je ³ x ln xdx x2 x 2 dx ln x  ³ 2 2 x x2 1 ln x  x 2  C 4 2 g) Podintegralni izraz razdvajamo na ln 2 x u du 2 ln x dx x i dv dx v ³ dv ³ dx pa je x Sada je ³ ln 2 xdx x ln 2 x  2 x ln x  x .

 C x ln 2 x  2 ³ ln xdx x ln 2 x  2 x ln x  2 x  C h) Podintegralni izraz razdvajamo na u du ln 2 x 2 ln x i dx x dv x dx 1 v ³ dv ³ x 2 dx pa je 2x x 3 156 MTVU lekcije .

3. Izraþunati: a) ³x 2 e x dx b) 3 x ³x e dx 157 MTVU lekcije . dobijamo ³ x ln 2 xdx 2x x 2 4 ln x  ³ x ln xdx 3 3 2x x 2 4 § 2x x 4x x · ¸C ln x  ˜ ¨¨ ln x  3 3 © 3 9 ¸¹ 2x x § 2 4 8· ¨ ln x  ln x  ¸  C 3 © 3 9¹ Zadaci za vežbu 4.2. 3 9 Dakle.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Sada je x ln 2 xdx ³ Integral 4 2x x 2 ln x  ³ x ln xdx 3 3 ³ x ln xdx rešavamo takoÿe parcijalnom integracijom gde je u ln x du i dx x v dv ³ dv ³ x x dx 1 2 dx pa je 2x x 3 tako da dobijamo ³ x ln xdx 2x x 2 x x dx ln x  ³ 3 3 x 2x x 4x x ln x   C.1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) ³ xe e) ³ 2 x ln x x dx dx d) ³ x ln xdx f) ³x 2 b) x 2  2x  6 ³ x  1.

x  2.

x  4.

Integracija racionalnih funkcija Rešeni zadaci: 4.4. Izraþunati: a) c) x3  2x  6 ³ x  2 dx x2 1 ³ x  1.dx ln xdx 4.1.1.1.3.

x  3.

dx d) 3 x3  2x ³ x 2 .

1 2 dx Rešenje: a) x3  2x  6 ³ x  2 dx 10 · § 2 ³ ¨© x  2 x  2  x  2 ¸¹dx x3  x 2  2 x  10 ln x  2  C 3 158 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) x2  2x  6 A B C   x  1.

x  2.

x  4.

x  1 x  2 x  4 A x  2 .

x  4 .

 B x  1.

x  4 .

 C x  1.

x  2 .

x  1.

x  2.

x  4.

x 2 A  B  C .

 x  6 A  5B  3C .

 8 A  4 B  2C x  1.

x  2.

x  4.

Izjednaþavajuüi koeficijente uz x dobijamo sledeüi sistem jednaþina A BC 1  6 A  5 B  3C 8 A  4 B  2C 2 6 Rešenje ovog sistema je je x 2  2x  6 ³ x  1.

x  2.

x  4.

§ 3 7 7 C 5 pa 5 · ³ ¨© x  1  x  2  x  4 ¸¹dx 3 ln x  1  7 ln x  2  5 ln x  4  C c) x2 1 x  1. dx A B 3.

3 x  3.

A3 A1 A2 B    2 3 x  1 x  1.

x  1.

x3 A1 x  1.

x  3.

 A2 x  1.

x  3.

 A3 x  3.

 B x  1.

2 x2 1 3 odakle je x  1.

3 x  3.

2 3 A1 x  1.

x  3.

 A2 x  1.

x  3.

 A3 x  3.

 B x  1.

B možemo izraþunati i na sledeüi naþin. Kako jednaþina x2 1 A1 x  1. A3. A2. Koeficijente A1.

x  3.

 A2 x  1.

x  3.

 A3 x  3.

 B x  1.

važi za svako 2 3 159 MTVU lekcije .

odnosno A3 5 . 8 Sada je § 5 1 3 1 1 1 5 1 · ¨    2 3 ³ x  1. recimo x=0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 . 32 Izjednaþavanjem koeficijenata uz x3 dobijamo A1+B=0 odakle je 5 A1  B . odnosno B  Koeficijent A2 dobijamo stavljajuüi bilo koju vrednost za x osim x=1. 32 Za x=-3 dobijamo 10=-64B. 2 x to stavljajuüi x=1 dobijamo 2=4A3 . Za x=0 dobijamo 1 3 A1  3 A2  3 A3  B odakle je A2 3 . i x=-3.

x  3.

³ ¨© 32 x  1.

8 x  1.

2 x  1.

32 x  3.

¸¸¹dx 5 3 1 5 ln x  1    ln x  3  C 2 32 8 x  1.

4 x  1.

32 x2 1 3 dx d) x3  2x x 2 .

1 2 A1 x  B1 A2 x  B2  2 x2 1 x2 1 A1 x  B1 .

x 2  1.

 A2 x  B2 x .

2 .

1 2 A1 x 3  B1 x 2  A1  A2 .

x  B1  B2 x 2 .

1 2 Izjednaþavajuüi koeficijente uz jednake stepene x dobijamo sistem 160 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike A1 1 B1 0 A1  A2 2 B1  B2 0 þije je rešenje A1 je x3  2x ³ x 2 .

A2 B2 0 pa § xdx 3 xdx ·¸ ¨  ³ ¨ x2 1 x2 1 2 ¸ © ¹ . 3 . 0. 1 2 dx B1 1.

2 xdx dt § xdx 3 xdx ·¸ ¨  ³ ¨ x2 1 x2 1 2 ¸ © ¹ . Smenom x 2  1 t.

dobijamo dt 3dt ³ 2t  ³ 2t 2 1 3 ln t   C 2 2t 1 3 ln x 2  1   C. 2 2 2 x 1 .

2. Izraþunati: a) x 5  3x 3  2 x  1 dx ³ x3  x c) dx ³ x 4  6x3  9x 2 b) d) x2 1 ³ x  1.1. Zadaci za vežbu 4.4.

3 ³x dx x  1.

2 3  2x 2  x dx 161 MTVU lekcije .

1.2. Izraþunati: e2 2 x5 x ³1 x dx a) 3 ³ x c) 2 ³ b) e dx x 1 .2.1 Direktna (neposredna) integracija Rešeni zadaci: 4.1.2 Nalaženje odreÿenih integrala 4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 4.

 e x dx ³ x d) 3 .

 4 dx 1 2 Rešenje: a) 4  · § 5 ³1 ¨¨1  x ¸¸dx © ¹ 2 2 x5 x ³1 x dx 2 1 2 5 2  1.

 5 5 2  5 1.

x |  5x | 1 1 1 5 5 2  5 1 .

55 2 b) e2 dx ³e x e2 ln x | ln e 2  ln e 2 ln e  ln e 2 1 1 e c) 3 ³ .

x  e x dx 2 2 x3 3 x 3 | e | 2 2 2 § 33 2 3 · ¨¨  ¸¸  e 3  e 2 2¹ © 2 .

27  4  e 2  e3 2 162 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) 1 ³ x 3 § 14  1.

4 · ¨  ¸  4 1   1.

.

8 . ¨4 ¸ 4 © ¹ 1 x4 1 |  4x | 4 1 1 .

2.  4 dx 1 4.2 Integracija metodom smene Rešeni zadaci: 4.1.2.2. Izraþunati: 4 1 a) ³ 2  x dx ³ b) 2 0 0 c) ³ 1 dx 2x  1 2 xdx ex 1 ³1 e x dx d) 4  x2 1 4 e) 2 ln 3 x ³2 x dx f) ex ³1 x 2 dx dt dobijamo za Rešenje: a) Smenom 2  x t Ÿ dx x 0Ÿt 2 x 1Ÿ t 1 ³ 0 2  x dx dt Ÿ dx pa je 1 1 1 2 ³  t dt ³ t 2 dt 2 1 3 2 22 t | 3 1 2 3 2 3  13 .

23 8  1.

163 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) Smenom 2 x  1 t Ÿ 2dx x 2Ÿt 5 x 4Ÿt 9 pa je 4 dx 1 dt 2 ³5 t ³ 9 2x  1 2 dt 2 dt Ÿ dx 9 dobijamo za 1 1 9 2 1 2 t dt 2 ³5 t | 5 9 5 .

3 5 c) Smenom 4  x2 t Ÿ 2 xdx x 1 Ÿ t x 0Ÿt 0 xdx ³ 1 4  x2 dt Ÿ xdx  dt 2 dobijamo za 3 4 pa je 4 ³ 2 3 4 dt t 1 1   ³ t 2 dt 23 1 4 2 t | 3  4 3 .

 2  3 .

32 164 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) Smenom ex t Ÿ e x dx x 1Ÿ t 2Ÿt x 2 ³ ex 1 ex 1 dt dobijamo za t e e2 e2 dx dt ex dt Ÿ dx ³ pa je t  1.

dt t t e e2 3  · §  12 ³e ¨¨ t  t 2 ¸¸dt ¹ © .

§ 1 1 · ¸  2 e 2  e  2¨¨ ¸ 2 e © e ¹ 1 e2 2 2t |   2 .

t e  1 e2 2 | e § 1 1 ·  ¸¸ 2¨¨ e  e  e e¹ © e) Smenom x dx dt x 2 Ÿ t ln 2 x 4Ÿt ln x 4 tŸ ln 3 x ³2 x dx ln 4 ln 4 ³t ln 2 3 dt dobijamo za pa je t 4 ln 4 | 4 ln 2 1 4 ln 4  ln 4 2 4 .

165 MTVU lekcije .

2.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike f) Smenom dx 1 tŸ 2 x x x 1Ÿ t 1 2 1 x e ³1 x 2 dx dx x2  dt dobijamo za 1 pa je 2 2Ÿt x dt Ÿ 1 2 t ³  e dt 1 1 2 e t | e e 1 Zadaci za vežbu Izraþunati: 4. 3 a) 2 dx ³2 0 b) x ³ 3 x e  1dx d) 0 5 e) ³ 2 x 2  5dx 3 3 c) ³x dx ³ x 2  ln x .2.

1 0 dx f) ex 1 ³ 1 dx 3 2x  1 166 MTVU lekcije .

3. Izraþunati: e2 3 ³ ln x  1.2.2.1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 4.3. Parcijalna integracija Rešeni zadaci: 4.

dx a) ³ b) 1 e 2 x dx 0 x ³ xe dx c) ln x ³ xe d) x dx 3 1 Rešenje: a) Podintegralni izraz razdvajamo na ln x  1.

dx du x 1 u i dv dx v ³ dv ³ dx pa je x Sada je 3 3 ³ ln x  1.

dx 3 x ln x  1.

|  ³ 1 1 1 3 3 1 1 x ln x  1.

|  x  ln x  1.

.

| xdx x 1 3 3 1 · § x ln x  1.

|  ³ ¨1  ¸dx  1 x 1 © ¹ 1 3 ln 4  ln 2  3  ln 4  1  ln 2 .

4 ln 4  2 ln 2  2 3 ln 4  2 167 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) Podintegralni izraz razdvajamo na u ln x i dx x v du 1 dv x 1 ³ dv ³ dx pa je dx x 2 x Sada je e2 ³ ln x x e e2 dx e2 x dx 2 x ln x |  ³ 2 x e e e2 e2 2 x ln x |  2 ³ e 2 e 2 ln e 2  2 e ln e  4 e 2  4 e .

e dx x e2 e2 2 x ln x |  4 x | 4e  2 e  4e  4 e e e 2 e c) Podintegralni izraz razdvajamo na u x du i dx dv e  x dx v ³ dv ³ e pa je x dx e  x Sada je 2 x ³ xe dx  xe x e  2e 2  e 2 |  ³  e  x dx 1 1 1 2 2 1 e 1 .

2 2 1 1  xe  x |  e  x | 1 2e  3e 2 168 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) Podintegralni izraz razdvajamo na u x du i dv dx v e x dx ³ dv ³ e pa je x ex dx Sada je 0 x ³ xe dx 3 x 0 0 xe |  ³ e x dx 3 3 0 0 3 3 xe x |  e x | 3e 3  e 0  e 3 .

4e 3  1 Zadaci za vežbu 4.2.2. Izraþunati: 4 a) 2 2 x ³ 2 x e dx b) 1 5 2 ³ x ln xdx d) 2 ³x ³ x ln xdx 3 e e) dx 2 2 c) 3 x ³x e 1 2 2 ln xdx f) 1 ³ 1  x .3.

e x dx 0 169 MTVU lekcije .

Izraþunati: v v dx ³1 x 2 a) v b) 4 xdx d) 3 0 ³ 0 1 dx dx 4x 1 dx ³2 x e) x 0 ³ 1  x .4.2.1.2. Nesvojstveni integrali Rešeni zadaci: 4.4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 4.

dx=dt. x=t-1 xdx ³ 1  x . c) ³3 ³ ln xdx f) 0 Rešenje: a) v b dx ³1 x 2 lim ³ x  2 dx b ov 1 § 1 ·b lim¨  ¸ | b ov © x ¹1 § 1· lim¨1  ¸ 1 b ov © b¹ b) v ³3 b x x lim ³ 3 dx dx b ov 0 0 § 3 x · b ¸¸ | lim¨¨  b ov © ln 3 ¹ 0 1 · § 1  b lim¨ ¸ b ov ln 3 3 ln 3 ¹ © 1 ln 3 c) Pošto je za 1+x=t .

³ 3 t  1.

dt t 3 ³ t 2 .

 t 3 dt 1 1   2 C t 2t 1 2 1  x .

2  1 C 1 x 170 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike to je v b xdx ³ 1  x .

3 0 lim ³ b ov 0 § 1 1 ·b ¸|  lim¨¨ ¸0 b ov 2 1  x .

2  1 x © ¹ xdx 1  x .

3 § 1 1 1 ·    1¸¸ lim¨¨ b ov 2 1  b .

2  1 b 2 © ¹ 1 2 d) Podintegralna funkcija nije definisana za x=4. pa je 4 ³ 0 4 H dx 4 x lim H o0  ³ 0 lim  2 H  2 4 H o0 dx H o0  4 x .

.

4 H lim  2 4  x | 0 lim  2 4  4  H .

  2 4 H o0  .

.

4. pa je 1 dx ³2 x H 1 dx dx lim  lim ³ H o0  ³ x H o0  H x 2 § H · lim ¨ ln  ln 2  ln 1¸ H o0 © H ¹ 1 H § · lim ¨ ln x |  ln x | ¸ H o0 © H¹ 2 lim ln  H  ln  2  ln 1  ln H . e) Podintegralna funkcija nije definisana za x=0.

f) Podintegralna funkcija nije definisana za x=0. H o0  ln 2. pa je 171 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 1 ³ ln xdx 0 1 lim x ˜ ln x  x .

| lim ³ ln xdx H o0  H o0  H § 1 ¨ 1  lim ¨ H H o0  ¨ 1 ¨ 2 © H § · ¨ ln H ¸ ¸ 1  lim ¨ H o0  ¨ 1 ¸ ¨ ¸ © H ¹ H · ¸ ¸ ¸ ¸ ¹ lim 1 ln 1  1  H ln H  H .

H o0  1  lim  H .

1.2. H o0  Zadaci za vežbu 4. Izraþunati: v a) ³ xe e  x2 dx b) 0 e) 6 dx ³0 x  5 v ³ xe 2 xdx 0 7 c) ³ x ln d) ³ 2 xdx 3 x 2  16 1  x2 f) dx v dx x v ³ 172 MTVU lekcije .2.4.

EKONOMSKE FUNKCIJE 5. Odrediti cenu pri kojoj se postiže ravnoteža izmeÿu tražnje i ponude 2 ako je funkcija tražnje x p  2 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5.1.

a funkcija ponude y 2 p  1. Rešenje: Oblast definisanosti funkcije tražnje odreÿujemo iz uslova za koje važi p ! 0 š x ! 0 š x'  0.

Ÿ p ! 0 š p  2.

2 ! 0 š 2 p  2.

 0.

Ÿ Ÿ p ! 0 š p  R š p  2 .

Ÿ p  0.2.

a oblast definisanosti funkcije ponude iz uslova za koje važe implikacije p ! 0 š y ! 0 š y ' ! 0.

Ÿ p ! 0 š 2 p  1 ! 0 š 2 ! 0.

Ÿ 1 § · §1 · Ÿ ¨ p ! 0 š p ! š p  R ¸ Ÿ p  ¨ . 2 © ¹ ©2 ¹ Cena pri kojoj nastupa ravnoteža na tržištu mora biti iz skupa vrednosti za koje je definisana i tražnja i ponuda na tržištu.2. odnosno iz skupa 0. v ¸.

2 ¸. v ·¸ ©2 ¹ §1 · ¨ . ˆ §¨ 1 . ©2 ¹ Izjednaþavajuüi funkcije tražnje i ponude dobijamo: x y Ÿ p  2.

§1 · Kako rešenje p2=5 ne pripada intervalu ¨ . pa se dakle ravnoteža na tržištu postiže za vrednost cene p=1. 2 2 p 1 Ÿ p2  6 p  5 0 Ÿ p1 1 › p2 5.2 ¸ . dok ©2 ¹ §1 · p1 1  ¨ . ©2 ¹ 173 MTVU lekcije . to ga odbacujemo.2 ¸.

Data je funkcija graniþnog prihoda Px' troškova C ' a) b) c) 3 x  230 i funkcija graniþnih 2 x  30 .2. Odrediti funkciju ukupnog prihoda koristeüi uslov P(0)=0 funkciju ukupnih troškova uz uslov C(0)=500 dobit pri proizvodnji od 100 jedinica proizvoda Rešenje: a) dP dx Kako je Px' to je P( x) ' ³ Px dx ³ dP ³  3x  230.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5.

dx 3 x2  230 x  C 2 Iz P(0)=0 dobijamo P(0) C pa je P 0 x2 3  230 x 2 b) Kako je C ' dC dx to je C ( x) ³ dC ³ C dx ³ 2 x  30.

dx ' x 2  30 x  C Iz C(0)=500 dobijamo C (0) C 500 pa je C x 2  30 x  500 174 MTVU lekcije .

jer je P (100) C (100) 100 2  30 ˜ 100  500 ' C (100) 2 x  30. jer je 3  100 2  230 ˜ 100 8000 ! 0 i x 100 ! 0 2 a takodje je za x=100 definisana i funkcija ukupnih troškova.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) Funkcija ukupnog prihoda je definisana za x=100.

za x 100 7500 ! 0 170 ! 0 i x 100 ! 0. i Kako je dobit D=P-C to je dobit pri proizvodnji od 100 jedinica proizvoda jednaka 3 D (100) P (100)  C (100)  100 2  230 ˜ 100  100 2  30 ˜ 100  500 2 8000  7500 500  .

Odrediti koliþinu i cenu pri kojima üe ukupan prihod pri prodaji ove robe biti maksimalan. Koliko iznosi maksimalan prihod? Rešenje: Oblast definisanosti funkcije tražnje odreÿujemo iz uslova za koje važi § p ! 0 š x ! 0 š x'  0.3 Funkcija tražnje jedne robe data je u obliku x 20 ˜ e . p 4 20 5.

Ÿ ¨¨ p ! 0 š 20 ˜ e  p 4 20 ! 0 š e  p 4 20 © Ÿ p ! 0 š p  R š p  R .

v . Ÿ p  0.

Pošto je P p ˜ x 20 pe maksimum dobijamo iz P ' 0 Ÿ 20e  p 4 20  pe   p 4 20 p 4 20 ·  0 ¸¸ Ÿ ¹ to cenu pri kojoj funkcija ukupnog prihoda ima e  p 4 20 (20  p ) 0Ÿ p 20  0. v ..

Kako je za p  0.20 .

v . Ÿ P ' ! 0 a za p  20.

Ÿ P '  0 175 MTVU lekcije .

! 0. b.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike to zakljuþujemo da za cenu p=20 funkcija ukupnog prihoda ima maksimum koji iznosi 20 ˜ 20e Pmax  20 4 20 400e 3 Koliþina pri kojoj se postiže maksimalan prihod je x(20) 20e  20 4 20 20e 3 .  a. c.

4. 5. Rešenje: Kako je §· ¨C ¸ © ¹ ' 2ax  b to za x §· ¨C ¸ © ¹ min 0Ÿ x b 2a i §· ¨C ¸ © ¹ '' 2a ! 0 jer je a ! 0 . Data je funkcija proseþnih troškova C ax 2  bx  c Odrediti minimum proseþnih troškova. Pokazati da u taþki minimuma važi  C C'. .

b funkcija proseþnih troškova ima minimum koji iznosi 2a 2  § b · C¨ ¸ © 2a ¹ b § b · c a ˜¨ ¸  b˜ 2a © 2a ¹ b 2 2b 2  c 4a 4a c b2 . 176 MTVU lekcije . 4a Pošto je  C C˜ x § b · C'¨ ¸ © 2a ¹ ax 3  bx 2  cx odakle je 2 C' 3b 2 4b 2  c 4a 4a b § b · 3a¨ ¸  2b c 2a © 2a ¹  odnosno u taþkim minimuma je C 3ax 2  2bx  c c pa je b2 4a C'.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. Odrediti proizvodnju i cenu pri kojima se postiže maksimalna 4 dobit i koliko ona iznosi. Funkcija ukupnih troškova je C 6 x 2  50 .5. Rešenje: Oblast definisanosti funkcije ukupnih troškova odreÿujemo iz uslova za koje važi C ! 0 š C . a funkcija tražnje je p x   15 . Odrediti proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod jednak ukupnim troškovima (gornju i donju granicu rentabilnosti).

' .

! 0 š x ! 0 Ÿ 6 x 2  50 ! 0 š 12 x ! 0 š x ! 0 Ÿ Ÿ x  R š x ! 0 š x ! 0 .

v . Ÿ x  0.

Oblast definisanosti funkcije tražnje odreÿujemo iz uslova za koje važi p ! 0 š x ! 0 š x'  0..

Ÿ §¨ p ! 0 š  p  15 ! 0 š  1  0 ·¸ Ÿ 4 4 © Ÿ p ! 0 š p  60 š p  R .

60. Ÿ p  0.

15. Ÿ x  0.

¹ Proizvodnja i cena pri kojima se postiže maksimalna dobit i pri kojima je ukupan prihod jednak ukupnim troškovima moraju biti iz skupa vrednosti za koje je definisana i funkcija ukupnih troškova i funkcija tražnje. odnosno iz skupa x  0. v ..

ˆ 0.15.

15. x  0.

60 . p  0.

. Kako je P=p˜x. a iz x  p  15 4 sledi p 4 x  60 to važi 177 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike D'  4 x  60.

˜ x  6 x 2  50.

20 x  60 0 Ÿ x 3  0.15.

odnosno za p maksimum. koji iznosi 4 ˜ 3  60 D 3. D '' 20  0 D PC pa za x=3.

60 . 10 ˜ 3 2  60 ˜ 3  50 Dmax 10 x 2  60 x  50 48  0.

Da bi odredili gornju i donju granicu rentabilnosti proizvodnje izjednaþimo funkciju ukupnog prihoda sa funkcijom ukupnih troškova: P CŸD 0 Ÿ 10 x 2  60 x  50 0 Ÿ x1 1  0. funkcija dobiti ima 40 .15.

15. › x 2 5  0.

5). 5.15. odrediti dobit pri proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni. pa je interval rentabilnosti proizvodnje x(1. Rešenje: Kako je  C C x Ÿ x1 §· ¨C ¸ © ¹ '' ' 6 x 2  50 50 50 §· Ÿ ¨C ¸ 6  2 6x  x x x © ¹ 5 5  0. Za koliko sa razlikuje ta dobit od maksimalne dobiti.6. Za funkciju ukupnih troškova i funkciju tražnje iz prethodnog zadatka.

15. › x 2   0.

3 3 100 x3 pa za x1 5 3 §· ¨C ¸ © ¹ '' 0 Ÿ x2 50 6 25 Ÿ 3 900 3 !0 75 to zakljuþujemo da su proseþni troškovi minimalni za x 5 3 . Dobit pri proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni iznosi 178 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike § 5 · D¨¨ ¸¸ © 3¹ 2 § 5 · 5 10¨¨ ¸¸  60 ˜  50 3 © 3¹ § 5 · Dmax  D¨¨ ¸¸ © 3¹ 40  100 ˜ 3 3  4 3 100 ˜ 3 3  4 3 .

.

Elastiþnost tražnje prikazati na grafiku.7. Naüi cenu pri kojoj tražnja ima jediniþnu elastiþnost. Data je funkcija tražnje x 2 p  30 . pa je. odnosno neelastiþna. 520  300 3 . Rešenje: Oblast definisanosti funkcije tražnje odreÿujemo iz uslova za koje važi p ! 0 š x ! 0 š x'  0. Odrediti interval u kome se može kretati cena da tražnja bude elastiþna. 3 5.

Ÿ p ! 0 š 2 p  30 ! 0 š 2  0.

Ÿ Ÿ p ! 0 š p  15 š p  R .

Ÿ p  0.15.

Elastiþnost funkcije tražnje je p ' p  2p  2. dakle u oblasti p(0. Elastiþnost funkcije tražnje je definisana u oblasti u kojoj je definisana i funkcija tražnje.15)..

p E x.15. p 1 Ÿ  2p  2 p  30 1 Ÿ p 30 4 15  0. x x  2 p  30  2 p  30 pa cenu pri kojoj tražnja ima jediniþnu elastiþnost nalazimo rešavanjem jednaþine E x.

p  0 Ÿ 1   2p 15 § 15 · 0Ÿ0 p Ÿ p  ¨ 0. ¸  0. 2 Interval cene u kome je tražnja neelastiþna nalazimo rešavanjem sledeüe nejednaþine u oblasti definisanosti funkcije tražnje  1  E x . .15.

 2 p  30 2 © 2¹ 179 MTVU lekcije ..

15).Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Interval cene u kome je tražnja elastiþna nalazimo rešavanjem sledeüe nejednaþine u oblasti definisanosti funkcije tražnje  2p 15  1 Ÿ p ! .15.  2 p  30 2 Kako je oblast definisanosti funkcije tražnje p(0. p  1 Ÿ § 15 · § 15 · p  ¨ . v ¸ ˆ 0. to je interval cene u kome je tražnja elastiþna dat sa E x .

©2 ¹ ©2 ¹ Pošto je E .15 ¸. Ÿ p  ¨ .

' x. p §  2p · ¨¨ ¸¸ ©  2 p  30 ¹ '  2 ˜  2 p  30 .

  2 p .

˜  2 .

 60  2 p  30.

 2 p  30.

2 2 0 to je elastiþnost funkcije tražnje u oblasti definisanosti opadajuüa funkcija i nema ekstremnih vrednosti. Pošto je E .

'' x. p § ·  60 ¨ ¸ ¨  2 p  30 .

2 ¸ © ¹ '   60 .

˜ 2 ˜  2 p  30 .

˜  2 .

.

 240  2 p  30.

 2 p  30.

p .3 4 to je u oblasti definisanosti elastiþnosti funkcije tražnje E x .

p x o0  lim E x .  0 . pa je '' elastiþnost funkcije tražnje konkavna u celoj oblasti definisanosti. p x o15  2p 0 x o 0   2 p  30  2p v lim x o15  2 p  30 lim 180 MTVU lekcije . Kako je lim E x .

5 11. odnosno da važi E  EC .25 15 2 (  2˜p ) 4  2˜p  30 6 8 10 p 5.8.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike to je prava x=15 vertikalna asimptota.75 7. Na osnovu ovoga grafik elastiþnosti funkcije tražnje je 0 3.9. jednaka proizvodnji za koju ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost. x  1. Dokazati da je proizvodnja pri kojoj su proseþni troškovi minimalni. x  1. x2 C § C' ˜ x C · ¸¸ ˜ ¨¨ x2 © ¹ x ˜ C ' 1 C E C . 5.x Rešenje:  Pošto je C E C . Dokazati da su minimalni proseþni troškovi jednaki graniþnim troškovima.x C x x §· ˜ C¸  ¨ C © ¹ ' onda važi x §C· ˜¨ ¸ §C· © x ¹ ¨ ¸ ©x¹ . Dokazati da je elastiþnost proseþnih troškova za jedan manja od elastiþnosti ukupnih troškova. C . 181 MTVU lekcije .

to zakljuþujemo da je to taþka C' C minimuma funkcije proseþnih troškova. dakle minimum proseþnih troškova je jednak 182 MTVU lekcije . dakle za proizvodnju pri kojoj su proseþni troškovi C C' C minimalni. Elastiþnost funkcije ukupnih troškova u toj taþki je: x C C' ˜C' ˜ 1 . x Minimum proseþnih troškova iznosi   §C· C¨ ' ¸ ©C ¹ C §C· ¨ '¸ ©C ¹ graniþnim troškovima. C min C ' .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: Pronaÿimo proizvodnju pri kojoj su proseþni troškovi minimalni:  C C §· Ÿ ¨C ¸ x © ¹ ' C'x  C x2 0 Ÿ C'x  C 0Ÿ x C C' za C §· 0  x  ' Ÿ ¨C ¸ C © ¹ dok za C §·  vŸ x ¨C ¸ C' © ¹ ' ' C'x  C 0 x2 C'x  C ! 0. x2 Pošto prvi izvod funkcije proseþnih troškova menja znak od – ka + pri C prolasku kroz stacionarnu taþku x . odnosno za proizvodnju x C' proseþni troškovi su minimalni. ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost. EC .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. Rešenje: Kako je p ' ˜x x E x. p p 2 p e 2 p2 p 2 p e p ˜ p 2 e 2 p 2 . Data je funkcija tražnje x p 2 e 2 p  2 . Ispitati kako poveüanje cene sa nivoa p 2 utiþe na ukupan prihod.10.

' 2 p2 2 p e 2 p 2 ˜ 2 p ˜ e  2 p  2  p 2 e  2 p  2  2 .

.

˜ 2 pe  2 p  2 1  p .

2 ˜ 1  p .

p p 2 . to je E x.

1. 2   v.

11.1.Data je funkcija ukupnih troškova C 15e 3 . x x ' C C x x 15e x 3 1 ˜ 15 ˜ e 3 3 x 3 to za x 2 Ÿ EC . Rešenje: Kako je EC . Ispitati kako poveüanje proizvodnje sa nivoa x=2 utiþe na proseþne troškove. x 2  0. x 5. pa ukupan prihod opada sa porastom cene.

12.Data je elastiþnost proseþnih troškova E  . x 2  40 5.x x 2  3 x  40 funkciju ukupnih troškova znajuüi da fiksni troškovi iznose 40 jedinica proizvoda. Odrediti C. 3 pa poveüanje proizvodnje sa nivoa x=2 izaziva smanjenje proseþnih troškova. 183 MTVU lekcije . odnosno C(0)=40.

važi: x 2  40 2 x 2  3x  1 C. x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: Imajuüi u vidu rešenje zadatka 5.8.x x 2  3 x  40 x 2  3 x  40 x x dC EC . x ˜C' ˜ pa je C C dx x dC 2 x 2  3x dC 2 x 2  3x 2x  3 ˜ Ÿ dx dx Ÿ 2 2 2 C dx x  3 x  40 C x ˜ x  3 x  40 x  3 x  40 dC 2x  3 Ÿ³ dx Ÿ ln C ln x 2  3 x  40  ln C1 Ÿ 2 ³ C x  3 x  40 Ÿ ln C ln C1 ˜ x 2  3x  40 Ÿ C C1 x 2  3 x  40 E 1 EC .

.

.

.

Data je funkcija tražnje x 1.13.15 Data je funkcija tražnje x 20 p 3 e  p . Odrediti oblast definisanosti funkcije ukupnog prihoda i iznos maksimalnog ukupnog prihoda. gde smo integracionu konstantu predstavili u obliku lnC1. Kako je po uslovu zadatka C(0)=C1 ˜ 40=40 to je C1=1 pa je C x 2  3x  40. 5.6 utiþe na ukupan prihod. Data je funkcija tražnje x  p  120 i funkcija ukupnih troškova 6 x2  2500. b) Ispitati kako poveüanje realizacije sa nivoa x=13. C 5. 184 MTVU lekcije .8 p  35.2.14. Odrediti razliku maksimalne dobiti i dobiti pri 4 proizvodnji za koju su proseþni troškovi minimalni. Zadaci za vežbu: 5. a) Ispitati kako poveüanje cene sa nivoa p=5 utiþe na ukupan prihod.

p 2 e 2 p  6 . Data je funkcija ukupnih troškova C 20 ˜ 1  x . b (a.18.16.21. 3  4e x . Data je funkcija ukupnih troškova C 3 x 2  5 x  4 .22. Graniþni prihod za neki proizvod je Px' 200 x . 3 5. Kolika je maksimalna dobit? Da li je rentablina proizvodnja x za koju ukupni troškovi imaju jediniþnu elastiþnost?  C 2x  5. b su konst ). Odrediti funkciju ukupnog prihoda ako je P(10)=100. Ispitati kako poveüanje proizvodnje sa nivoa x=1 utiþe na proseþne troškove. Dati su graniþni troškovi C ' koristeüi uslov C(0)=80.17.20. 5. Data je funkcija tražnje x jediniþnu elastiþnost. Data je funkcija tražnje x  p  10000 i funkcija proseþnih troškova 2 9 ˜ 10 6 . Data je funkcija tražnje x ˜ p  a elastiþnost ove funkcije konstantna. Odrediti cenu za koju tražnja ima 5. Odrediti proseþne troškove 5.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 5. Pokazati da je 5.19.

5. Data je funkcija tražnje x 80  5 p .23. Odrediti minimalne proseþne troškove. 5. b) Odrediti intervale cena u kojima je tražnja elastiþna odnosno neelastiþna. 2 .24. 185 MTVU lekcije . Odrediti proizvodnju pri jediniþnoj elastiþnosti funkcije ukupnih troškova. Funkcija tražnje je : a) x 200  4 p p  6 2 x 10 pe . Odrediti proizvodnju i cenu pri kojima je ukupan prihod maksimalan.

25. Data je funkcija ukupnih troškova C proseþni troškovi? 5.27. troškova C x  6 5. Odrediti maksimalnu dobit i proizvodnju za koju se ona troškova C x postiže. Odrediti cenu pri kojoj se ostvaruje maksimalna x 2 2 dobit. Funkcija graniþnih troškova je P ' x 2 e x .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 5. 186 MTVU lekcije . Koliko iznose minimalni 3 x  270 .26. pri þemu treba imati u vidu da je P(0)=0. Data je funkcija proseþnog prihoda p 5e 2 i funkcija proseþnih  1000 . a funkcija proseþnih 2  9 45 150 x  .

1. LINEARNA ALGEBRA 6.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6.1. Izraþunati determinante: a) 2 3 2 1 3 2 1 3 2 4 5 2 3 b) c) x2  x 1 x3 1 x 1 d) ab c 1 bc ca a b 1 1 Rešenje: a) 2 2 3 1 3 2 1 3 2 4 5 2 3 2 ˜ 1  3 ˜  2. Determinante i matrice Rešeni zadaci: 6.1.

8 b) 3 ˜ 4 ˜ 3  2 ˜ 2 ˜ 2  3 ˜ 5 ˜ 1  2 ˜ 4 ˜ 1  3 ˜ 2 ˜ 5  3 ˜ 2 ˜ 3.

3 187 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) x2  x 1 x 1 3 x 1 x 2 .

 x  1 ˜ x  1.

 x 3 x3 1  x3 1 d) ab bc c 1 a 1 ca b 1 a  b .

˜ a  c  a .

˜ c  b  c .

˜ b  c  a .

˜ a  a  b .

˜ b  b  c .

˜ c .

A  B. 0 6. 3 ˜ A.2. 0 »¼ 1 0 2 B ª3 «2 « «¬  2  1º 0 »» . 3 »¼ 1 1 0 Naüi A  B.1. Date su matrice: A ª2 « 1 « «¬1 1º 1 »» . Rešenje: 1 A B ª2 « 1 « «¬1 1 A B ª2 « 1 « «¬1 0 2 0 2 1º ª3 1 »»  ««2 0 »¼ «¬ 2 1 1º ª3 1 »»  ««2 0 »¼ «¬ 2 1 1 0 1 0 1º 0 »» 3 »¼ ª5 «1 « «¬ 1 1º 0 »» 3 »¼ ª 1 « 3 « «¬3 2 1 2 0 1 2 2º 1 »» 3 »¼ 0 º 1 »» 3»¼ 188 MTVU lekcije .

Naüi A˜B ako je: a) A 1 ª1 «3 « «¬0 2 2 ª1 « 1 « «¬3 2º 0 »» 1 »¼ 0 º 1»» 1 »¼ B ª1 «0 « «¬ 1 2º 1 »» .3.1. 0 »¼ 1 0 0º 2»¼ ª0 «1 « «¬2 2 º 2 »» 1»¼ b) A B ª1 « 1 ¬ c) A >1 3@ 2 B Rešenje: a) A˜ B ª1 «4 « «¬ 1 1º 8 »» 2»¼ 189 MTVU lekcije .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike ª2 3 ˜ «« 1 «¬1 3˜ A 1º 1 »» 0 »¼ 1 0 2 ª6 « 3 « «¬3 3º 3 »» 0 »¼ 3 0 6 6.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) A˜ B ª 1 « 1 « «¬2 1 >8 1@ 4º 0 »» 2»¼ 1 3 c) A˜ B 6.4.1. det A Važi sledeüe: 190 MTVU lekcije . Naüi inverzne matrice sledeüih matrica: a) A ª1 «3 ¬ 2º 4»¼ ª1 «1 « «¬2 2 b) A 1 0 1 º 0 »» 1»¼ Rešenje: a) Kako je det A 46 A-1 koju dobijamo kao A 1 2 z 0 to ova matrica A ima inverznu matricu 1 adjA .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike š A 11 š A 12 š A 21 š A 22 (1)11 x 4 4 (1)1 2 x 3 3 (1) 21 x 2 2 (1) 2 2 x 1 1 pa je š A ª4 « 2 ¬ 3º 1 »¼ Adjungovana matrica (adjA) kvadratne matrice A je transponovana komatrica Aˆ T matrice A. pa je adjA Aˆ T ª4 « 3 ¬ 2º 1 »¼ pa je A 1 1 ª4  « 2 ¬ 3 2º 1 »¼ ª 2 «3 « ¬2 1 º 1 »»  2¼ b) Kako je det A Važi sledeüe: 1  2  2 .

1 to data matrica ima inverznu matricu. 191 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike š A 11 š A 12 š A 13 š A 21 š A 22 š A 23 š A 31 š A 32 š A 33 (1)11 x 1 0 0 1 1 0 2 1 1 1 2 0 2 1 0 1 1 1 2 1 1 2 2 0 2 1 1 0 1 1 1 0 1 2 1 1 (1)1 2 x (1)13 x (1) 21 x (1) 2 2 x (1) 23 x (1) 31 x (1) 3 2 x (1) 33 x 1 1 2 2 3 4 1 1 1 pa je š A ª 1 «2 « «¬ 1 1 3 1 2º 4 »». pa je 192 MTVU lekcije . 1»¼ Adjungovana matrica (adjA) kvadratne matrice A je transponovana komatrica Aˆ T matrice A.

Odrediti matricu X iz jednaþina: A˜X=B.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Aˆ adjA T ª 1 «1 « «¬ 2 1º 1 »» 1»¼ 2 3 4 pa je A 1 ª 1 1«  «1 1 «¬ 2 1º 1 »» 1»¼ 2 3 4 ª1 « 1 « «¬2 2 3 4 1 º 1»». 1 »¼ 6. a) X˜A=B.5. b) ako je A ª0 «2 « «¬1 1 3 0 2º 4»» 1 »¼ B ª1 «0 « «¬1 1 2 0 0º 1 »» 1 »¼ Rešenje: a) A˜ X Važi B Ÿ A 1 ˜ A ˜ X Kako je det A Važi sledeüe: A 1 ˜ B Ÿ I ˜ X A 1 ˜ B Ÿ X A 1 ˜ B .1. 4  6  2 .

193 MTVU lekcije . 4 to data matrica ima inverznu matricu.

2»¼ Adjungovana matrica (adjA) kvadratne matrice A je transponovana komatrica Aˆ T matrice A. pa je 194 MTVU lekcije .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike š A 11 š A 12 š A 13 š A 21 š A 22 š A 23 š A 31 š A 32 š A 33 3 4 0 1 2 4 1 1 2 3 1 0 1 2 0 1 0 2 1 1 0 1 1 0 1 3 2 4 0 2 2 4 0 1 2 3 (1)11 x (1)1 2 x (1)13 x (1) 2 1 x (1) 2 2 x (1) 23 x (1) 31 x (1) 3 2 x (1) 33 x 3 2 3 1 2 1 2 4 2 pa je š A ª3 « 1 « «¬ 2 2 2 4 3º 1 »».

2»¼ 2 1 Sada je 1 A ˜B X ª1 1«  «6 4 «¬ 5 b) 1 2 1 ª3 1«  «2 4 «¬ 3 1 2 1 2º ª1 4 »» ««0 2»¼ «¬1 1 2 0 0º 1 »» 1 »¼ 3º 2 »» 1»¼ Važi X ˜A B Ÿ X ˜ A ˜ A 1 ŸX ª1 «0 « «¬1 1 2 0 B ˜ A 1 Ÿ X ˜ I 0º ª3 § 1· « » 1 » ˜ ¨  ¸ ˜ «2 © 4¹ «¬ 3 1 »¼ B ˜ A 1 Ÿ X 1 2 1 2º 4 »» 2»¼ B ˜ A 1 Ÿ ª5 1 «  ˜ «1 4 «¬0 3 3 0 2 º 6 »» 4»¼ 195 MTVU lekcije .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Aˆ adjA T 1 ª3 «2 « «¬ 3 2º 4 »» 2»¼ 2 1 pa je A 1 ª3 1«  «2 4 «¬ 3 1 2º 4 »».

1 »¼ Rešenje: Važi X ˜ A  2 I .6. Odrediti matricu X iz jednaþine X˜ (A-2I)=A+I gde je A ª0 «2 « «¬1 1 3 0 2º 4»» .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6.1.

A I Ÿ X A  I .

˜ A  2 I .

Pošto je I ª1 «0 « «¬0 A  2I 0 0º 0»» 1 »¼ 1 0 ª 2 «2 « «¬1 1 1 0 to je A I ª1 «2 « «¬1 1 4 0 2º 4»» i 2»¼ 2 º 4 »» .1 . 1»¼ Kako je det A  2 I .

2  4  2  2.

6 z 0 to postoji inverzna matrica matrice A  2 I .

koju nalazimo kao 1 adj A  2 I .

. det A  2 I .

A  2 I .

1 Uobiþajenom procedurom dobijamo A  2I .

1 ª 1 1 « 6 6 « «¬  1 1 0 1 2 º 12 »» pa je  4 »¼ 196 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike X A  I .

˜ A  2I .

7. 1 ª3 1 « ˜ 18 6 « «¬ 3 3 6 3 ª1 «2 « «¬1 2º ª 1 1 « » 4 » ˜ ˜ «6 6 «¬ 1 2»¼ 1 4 0 1 0 1 2 º 12 »» 4»¼ 6 º 36 »».1. 6»¼ Zadaci za vežbu: 6. Rešiti sledeüe matriþne jednaþine a) b) c) X ˜ A  3A 2 ˜ X 3˜ X  2 ˜ A X ˜ A I  A .

3 »¼ 197 MTVU lekcije . ˜ X I gde je A ª0 «3 « «¬1 1 3 2 2º 1 »».

Rešavanje sistema linearnih algebarskih jednaþina pomoüu determinanti i matrica Rešeni zadaci: 6. Primenom determinanti rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) 3x  y  2 z 3 x  2y  z 4  2x  y  z 1 3x  2 y  5 z 1 b) x  y  2z 0  7x  4 y  2z 11 Rešenje: a) Pošto je determinanta sistema ' 3 1 2 1 2 1 2 1 1 3 ˜ 2 ˜ 1  1 ˜ 1 ˜  2 .1.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6.2.

 1 ˜ 1 ˜ 2  2 ˜ 2 ˜  2 .

 1 ˜ 1 ˜ 1  1 ˜ 1 ˜ 3.

Kako je 'x 3 1 2 4 2 1 1 1 1 3 ˜ 2 ˜ 1  1 ˜ 1 ˜  1. 10 z 0 to sistem ima jedinstveno rešenje.

 4 ˜ 2 ˜ 1  2 ˜ 2 ˜  1.

 3 ˜ 1 ˜ 1  4 ˜ 1 ˜ 1.

10 198 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 'y 3 3 2 1 4 1 2 1 1 3 ˜ 4 ˜ 1  3 ˜ 1 ˜  2 .

 1 ˜ 2 ˜  1.

 2 ˜ 4 ˜  2 .

 3 ˜ 1 ˜  1.

 3 ˜ 1 ˜ 1.

20 'z 3 1 1 2 3 4 2 1 1 3 ˜ 2 ˜  1.

 1 ˜ 4 ˜  2 .

 3 ˜ 1 ˜ 1  3 ˜ 2 ˜  2 .

 3 ˜ 4 ˜ 1  1 ˜ 1 ˜  1.

.

10 to je jedinstveno rešenje sistema x y z 'x ' 'y 10 1 10 20 2 10  10 1 10 ' 'z ' b) Pošto je determinanta sistema ' 3 2 5 1 1 2 7 4 2 3 ˜ 1 ˜  2 .

 2 ˜ 2 ˜  7 .

 5 ˜ 1 ˜ 4  5 ˜ 1 ˜  7 .

 3 ˜ 2 ˜ 4  2 ˜ 1 ˜  2.

.

1 z 0 to sistem ima jedinstveno rešenje. Kako je 199 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 'x 1 2 5 0 1 2  11 4 2 1 ˜ 1 ˜  2 .

 2 ˜ 2 ˜  11.

 5 ˜ 0 ˜ 4  5 ˜ 1 ˜  11.

 1 ˜ 2 ˜ 4  2 ˜ 0 ˜  2.

.

1 'y 3 1 5 1 0 2 7 11 2 3 ˜ 0 ˜  2 .

 1 ˜ 2 ˜  7 .

 5 ˜ 1 ˜  11.

 5 ˜ 0 ˜  7 .

 3 ˜ 2 ˜  11.

 1 ˜ 1 ˜  2 .

.

1 'z 3 2 1 1 1 0 7 4 11 3 ˜ 1 ˜  11.

 2 ˜ 0 ˜  7 .

 1 ˜ 1 ˜ 4  1 ˜ 1 ˜  7 .

 3 ˜ 0 ˜ 4  2 ˜ 1 ˜  11.

.

0 to je jedinstveno rešenje sistema x y z 'x ' 'y ' 'z ' 1 1 1 1 1 1 0 0 1 200 MTVU lekcije .

2.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. Primenom determinanti rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) 2x  2 y  2z 2 x  y  3z 4 9 3x  2 y  4 z 11 4x  2 y  2z 2 b) x  2y  z 3x  y  2 z 4 3 Rešenje: a) ' Pošto je determinanta sistema 2 2 2 2 1 3 3 2 4 2 ˜  1.

˜ 4   2 .

˜ 3 ˜ 3  2 ˜ 2 ˜  2 .

 2 ˜  1.

˜ 3  2 ˜ 3 ˜  2.

  2 .

˜ 2 ˜ 4.

0 i 201 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 9 2 1 3 11 2 4 4 'x 2 4 ˜  1.

˜ 4   2.

˜ 3 ˜ 11  2 ˜ 9 ˜  2.

 2 ˜  1.

˜ 11  4 ˜ 3 ˜  2.

  2 .

˜ 9 ˜ 4 .

0 'y 2 4 2 2 9 3 3 11 4 2 ˜ 9 ˜ 4  4 ˜ 3 ˜ 3  2 ˜ 2 ˜ 11  2 ˜ 9 ˜ 3  2 ˜ 3 ˜ 11  4 ˜ 2 ˜ 4 .

0 'z 2 2 4 2 1 9 3 2 11 2 ˜  1.

˜ 11   2.

˜ 9 ˜ 3  4 ˜ 2 ˜  2.

 4 ˜  1.

˜ 3  2 ˜ 9 ˜  2 .

  2.

˜ 2 ˜ 11.

0 to sistem ima beskonaþno mnogo rešenja. 2 2 2   4 .

2 z 0 to se dalje 2 1 rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i y Kako je poddeterminanta sistema 2x  2 y 2x  y 4  2z 9  3z gde je z slobodna (nezavisna promanljiva). Pošto je za ovaj sistem 202 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike ' 2 2 2 1 4  2 z 2 9  3 z 1 'x 4  2 z .

˜  1.

 9  3z .

˜  2.

.

4  2z 9  3z 2 'y 2 2 14  4 z 2 ˜ 9  3 z .

 2 ˜ 4  2 z .

.

10  2 z to je x y 'x ' 'y ' 14  4 z 2 10  2 z 2 7  2z 5 z Dakle. ovaj sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika x 7  2D y 5 D z D b) ' Pošto je determinanta sistema 4 2 2 1 3 2 1 1 2 4 ˜ 2 ˜ 2   2.

˜ 1 ˜ 3  2 ˜1 ˜ 1  2 ˜ 2 ˜ 3  4 ˜1 ˜1   2 .

˜ 1 ˜ 2 .

i 203 MTVU lekcije 0 .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 'x 2 2 2 4 2 1 3 1 2  2.

˜ 2 ˜ 2   2.

˜1 ˜ 3  2 ˜ 4 ˜1  2 ˜ 2 ˜ 3   2.

˜ 1 ˜ 1   2.

˜ 4 ˜ 2.

'y 4 2 2 1 4 1 3 3 2 0 4 ˜ 4 ˜ 2   2 .

˜ 1 ˜ 3  2 ˜ 1 ˜ 3  2 ˜ 4 ˜ 3  4 ˜ 1 ˜ 3   2.

˜ 1 ˜ 2 .

0 'z 4 2 2 1 2 4 3 1 3 4 ˜ 2 ˜ 3   2 .

˜ 4 ˜ 3   2 .

˜ 1 ˜ 1   2 .

˜ 2 ˜ 3  4 ˜ 4 ˜ 1   2.

˜ 1 ˜ 3.

0 to sistem ima beskonaþno mnogo rešenja. 4 2 8   2 .

10 z 0 to se dalje 1 2 rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i y Kako je poddeterminanta sistema 4x  2 y x  2y 2  2 z 4 z gde je z slobodna (nezavisna promanljiva). Pošto je za ovaj sistem 204 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2 2 4 1 ' 10  2  2z 4 z 'x 2  2 z 4 z 4 'y 2 2 1  2  2 z .

˜ 2  4  z .

˜  2.

.

4  6z 4 ˜ 4  z .

 1 ˜  2  2 z .

.

18  2 z to je x y 'x ' 'y ' 4  6 z 2  3z 10 5 18  2 z 9  z 10 5 Dakle. ovaj sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika x y z 2  3D 5 9 D 5 D 6. Primenom determinanti rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) 3x  5 y  2 z 0 5x  6 y  z 4 2 x  y  3z 5 x  2 y  3z 3 b) 2x  y  z 8 x  y  3z 1 2 205 MTVU lekcije .2.3.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) Kako je determinanta sistema 5 5 6 1 2 1 3 3 ' 2 3 ˜  6.

˜ 3   5.

˜ 1 ˜ 2   2.

˜ 5 ˜  1.

  2.

˜  6 .

˜ 2  3 ˜ 1 ˜  1.

  5.

˜ 5 ˜ 3.

0 a 5 6 1 0 'x 4 5 2 1 3 0 ˜  6 .

˜ 3   5.

˜ 1 ˜ 5   2 .

˜ 4 ˜  1.

  2 .

˜  6 .

˜ 5  0 ˜ 1 ˜  1.

  5.

˜ 4 ˜ 3.

odnosno nema rešenja. 17 z 0 to je ovaj sistem protivreþan. b) Kako je determinanta sistema 1 ' 2 2 1 8 1 3 1 3 1 ˜  1.

˜ (3)  2 ˜ 1 ˜ 8   3.

˜ 2 ˜ 1`  3.

˜  1.

˜ 8  1 ˜ 1 ˜ 1   3.

˜ 2 ˜ 2 .

0 a 'x 3 1 2 1 3 1 2 1 3 3 ˜  1.

˜ ( 3)  2 ˜ 1 ˜ 2   3.

˜ 1 ˜ 1   3.

˜  1.

˜ 2  1 ˜ 1 ˜ 3   3.

˜ 1 ˜ 2 .

206 MTVU lekcije . odnosno nema rešenja. 7 z 0 to je ovaj sistem protivreþan.

2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 6. Diskutovati i rešiti sledeüe sisteme jednaþina: a) 2mx  4 y  2 z 2 x  m  1.4.

y  2 z 2 x  2 y  3z 5 6 b) x  ky  2 z 1 x  2k  1.

y  3 z x  ky  k  3.

z 1 2k  1 Rešenje: a) ' Determinanta sistema je 2m 4 1 2 m 1 2 2 3 2 2m ˜ m  1.

˜ 3  4 ˜ 2 ˜ 2  2 ˜ 1 ˜ 2  2 ˜ 2 ˜ m  1.

 2 ˜ 2 ˜ 2m  4 ˜ 1 ˜ 3.

6 ˜ m 2  3m  2 .

6 ˜ m  1.

˜ m  2 .

a 207 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 'x 2 4 2 5 6 m 1 2 2 3 2 ˜ m  1.

˜ 3  4 ˜ 2 ˜ 6  2 ˜ 5 ˜ 2  2 ˜ m  1.

˜ 6  2 ˜ 2 ˜ 2  4 ˜ 5 ˜ 3.

'y 2m 1 2 5 2 2 2 6 3 6 ˜ m  1.

2m ˜ 5 ˜ 3  2 ˜ 2 ˜ 2  2 ˜ 1 ˜ 6  2 ˜ 5 ˜ 2  2m ˜ 2 ˜ 6  2 ˜ 1 ˜ 3.

6 ˜ m  1.

'z 2m 4 1 m 1 5 2 2 2 6 2m ˜ m  1.

˜ 6  4 ˜ 5 ˜ 2  2 ˜ 1 ˜ 2  2 ˜ m  1.

˜ 2  2m ˜ 5 ˜ 2  4 ˜ 1 ˜ 6 .

12 ˜ m 2  3m  2 .

12 ˜ m  1.

˜ m  2 .

odnosno za mz1 i mz2 sistem ima jedinstveno rešenje dato sa x y z 'x '  6 ˜ m  1. Za 'z0 .

6 ˜ m  1.

˜ m  2 .

1 2m 'y ' 6 ˜ m  1.

6 ˜ m  1.

˜ m  2 .

1 m2 'z ' 12 ˜ m  1.

˜ m  2 .

6 ˜ m  1.

˜ m  2 .

Nalazimo ih na sledeüi naþin. 2 Za m=1 važi ' ' x ' y ' z 0 pa sistem ima beskonaþno mnogo rešenja. Za m=1 sistem postaje 208 MTVU lekcije .

y 5  2D D 4 2 D Za m=2 determinanta sistema je jednaka nuli. a determinanta 'y=6z0 pa je sistem protivreþan. 5  2z z4 z  proizvoljno .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 2x  4 y  2z x 2z 2 5 2 x  2 y  3z 6 2 4 0  4 4 z 0 to se dalje 1 0 rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i y Kako je poddeterminanta sistema 2x  4 y x 2  2z gde je z slobodna (nezavisna promanljiva). odnosno nema rešenja. 2 odnosno za m=1 sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika Rešenje ovog sistema je x x y z 5  2 z. b) ' Determinanta sistema je 1 k 1 1 2k  1 3 k k 3 2 k 2 1 k  1.

˜ k  1.

a 'x 1 1 k 2 2k  1 3 2k  1 k  k 2  6k  5 k  1.

˜ 5  k .

k 3 209 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 'y 'z 1 1 2 1 1 3 1 2k  1 k  3 1 k 1 1 2k  1 1 k 2k  1 2 ˜ k  1.

1 2k 2  4k  2 2 ˜ k  1.

odnosno za kz1 i kz -1 sistem ima jedinstveno rešenje dato sa x y z 'x ' k  1. 2 Za 'z0.

˜ 5  k .

k  1.

˜ k  1.

5k k 1 'y '  2 ˜ k  1.

k  1.

˜ k  1.

2 k 1 'z ' 2 ˜ k  1.

k  1.

˜ k  1.

2 ˜ k  1.

Nalazimo ih na sledeüi naþin. k 1 2 Za k=1 važi ' 'x 'y 'z 0 pa sistem ima beskonaþno mnogo rešenja. Za k=1 sistem postaje x  y  2z 1 x  y  3z 1 x  y  4z 1 1 2 3  2 1 z 0 to se dalje 1 3 rešavanje sistema svodi na rešavanje sledeüeg sistema jednaþina po x i z Kako je poddeterminanta sistema 210 MTVU lekcije .

Rešiti sledeüe sisteme jednaþina pomoüu inverzne matrice: a) x yz 6 2x  y  z 3 x  y  2z 5 b) 2 x  3 y  z 11 3 x  5 y  2 z 19 x  2 y  3 z 14 Rešenje: a) A ª1 «2 « «¬1 Ovaj sistem jednaþina se može prikazati u matriþnom obliku A ˜ X B gde je 1 1 1 1º 1 »» 2»¼ X ªx º « y» « » «¬ z »¼ B ª6 º «3 » « » «¬5 »¼ 211 MTVU lekcije . odnosno x 1D y D z 0 Za k= -1 determinanta sistema je jednaka nuli.7. a 'y=4z0 pa je sistem protivreþan. 6.2. y  proizvoljno Rešenje ovog sistema je x 1  y.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike x  2z 1 y x  3z 1 y gde je y slobodna (nezavisna promanljiva). za k=1 sistem ima beskonaþno mnogo rešenja oblika z 0 . odnosno sitem nema rešenja.

Uobiþajenim postupkom nalaženja inverzne matrice dobija se A X ª1 1« 1 5« «¬1 1 2º 1 »» pa je sada 3 »¼ 3 1 2 ª1 1« 1 5« «¬1 3 1 2 2º ª6º 1 »» ˜ ««3 »» 3 »¼ «¬5 »¼ ª5 º 1«  10»» « 5 «¬15 »¼ ª1 º «  2» « » «¬3 »¼ Dakle rešenje sistema je x = 1. Uobiþajenim postupkom nalaženja inverzne matrice dobija se 212 MTVU lekcije .pa važi X A 1 ˜ B . b) A Ovaj sistem jednaþina se može prikazati u matriþnom obliku A ˜ X B gde je ª2 «3 « «¬1 3 1º 2»» 3 »¼ 5 2 X ªx º « y» « » «¬ z »¼ B ª11º «19» « » «¬14»¼ Pošto je det A 1 1 1 2 1 1 1 1 2 2z0 zakljuþujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Pošto je det A 1 1 1 2 1 1 1 1 2 5z0 zakljuþujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1. y = -2. z = 3.pa važi X A 1 ˜ B .

z = 3.2. Diskutovati i rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) b) ax  4 y  3 z 1 2 x  k  1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike A X 1 ª11 1« 7 2« «¬1 ª11 1« 7 2« «¬1 7 1 º 1»» pa je sada 1 »¼ 5 1 7 1 º ª11º 1»» ˜ ««19»» 1 »¼ «¬14»¼ 5 1 ª2º 1« » 4 2« » «¬6 »¼ ª1 º «2» « » «¬3 »¼ Dakle rešenje sistema je x = 1.2.9. Primenom determinanti rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) b) 2 x  4 y  3z x  5y  7z 0 8  3 x  6 y  11z 6 c) 3x  3 y  2 z 2 4x  5 y  2z 1 5x  6 y  4 z 3 2x  3 y  6z 2  3x  2 y  z 3 5x  3 y  7 z 4 d) x  2y  z 5x  y  2z 0 0 6 x  2 y  3z 0 6. Zadaci za vežbu: 6.8. y = 2.

y  z 2x  6 y  2z 2kx  y  z 1 4kx  5 y  z 11 3x  2 y  z a 1 3 5 213 MTVU lekcije .

Koristeüi inverznu matricu rešiti sledeüe sisteme linearnih jednaþina: a) b) x  y  5z x  3z 3x  y  3z 5 5  5x  2 y  5z 2 3x  y  z 3 3x  4 y  z 1 c) 2x  3y  2z 4 1 d) 2 x  3 y  3z 4x  y  2z 2x  3y  z x  2 y  3z 2 3x  4 y 3 0 1 2z 1 214 MTVU lekcije .10.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) d) 2x  y  z 2 ax  y  z 1 ax  2 y  3 z a x  ay  z a 8 x  ay  3 z 4a x  y  az a2 6.2.

9 ˜ 1  p . pa je cena poveüana za 1000din-900.1. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE 7.18 1063.9din=99.1.11 Poþetna cena je bila 900.11 1000 Ÿ x b) 900. Procentni raþun Rešeni zadaci: 7.9 dinara. Izraþunati a) za koliko je dinara poveüana cena b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveüanje iznosilo 18% od prvobitne cene c) za koliko bi procenata bila poveüana cena da se roba posle poveüanja cene prodaje za 15 000 dinara? Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu cenu robe.9 ˜ 1.06 Posle poveüanja od 18% cena bi iznosila 1063.06 dinara.1. Tada je: a) 1000 900. Posle poskupljenja od 11% roba se prodaje za 1000 dinara.9 1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.1din x ˜ 1. c) 900.

215 MTVU lekcije .65 Ÿ p % 900.9 p ˜ 100% Ÿ p % 1565% Cena bi bila poveüana za 1565%. 15000 Ÿ p 15000  1 15.

cena proizvoda iznosi 9770 din. poveüana je 8%.8672 zakljuþujemo da se ovakvim postupkom poþetna cena smanjila za 1  0. x ˜1.88 ˜ 1.07 ˜ 0. pa smanjena 12% i na kraju poveüana 4%.04 0. Posle tih promena.08 ˜ 0.04 Poþetna cena proizvoda je bila 11265.8672 .67 dinara.88 ˜1. Cena nekog proizvoda se u toku nekog perioda menjala na sledeüi naþin: poveüana je 7%.82 ˜1.2.1.04 9770 Ÿ x b) Kako je 1.82 ˜1. pa smanjena 18%.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. a) Kolika je bila poþetna cena proizvoda? b) Da li se ovakvim postupkom poþetna cena poveüala ili smanjila i za koliko je ukupno procenata izvršeno to poveüanje (ili smanjenje) poþetne cene? Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda.67 1.88 ˜1.08 ˜ 0. Tada je: a) 9770 11265.07 ˜ 0.82 ˜ 1.07 ˜ 0.08 ˜ 0.

1 1 je prodata sa zaradom od 8%. Kolika je ukupno ostvarena zarada (ili gubitak) izražena u dinarima i u procentima? 7. Od ukupne koliþine robe Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu vrednost ukupne koliþine robe. Na je 4 3 ostvarena zarada od 18%.77 din 216 MTVU lekcije .3. ˜ 100% 13. 12 279069. § § 1 1 ·· Tada poþetna vrednost ostatka robe iznosi ¨¨1  ¨  ¸ ¸¸ ˜ x © © 4 3 ¹¹ Po uslovu zadatka je 5 ˜ x ˜ 0.28%. Na ostatku je ostvaren gubitak od 14% i taj deo robe je prodat za 100 000 dinara.1.86 100000 Ÿ x 12 5 ˜ x.

a na ostatku 3 3 5 ˜ 279069. je ostvaren gubitak od 12 na Ukupno ostvarena zarada u dinarima iznosi 5581.07 din.4  16774.77 ˜ 0.77 ˜ 0.77 2.06  18 ˜ 0. Ovakvom prodajom ostvarena je zarada od 28 000 dinara.07 6076. 35 1 2 18 ˜ x ˜ 0. Od ukupne koliþine robe Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu vrednost ukupne koliþine robe. Na robe je 5 7 ostvaren gubitak od 6% i ostatak je prodat sa zaradom od 9%.09 28000din Ÿ 5 7 35 7 ˜ 0. § § 1 2 ·· Tada poþetna vrednost ostatka robe iznosi ¨¨1  ¨  ¸ ¸¸ ˜ x © © 5 7 ¹¹ Po uslovu zadatka je: 18 ˜x. U procentima ukupna zarada iznosi 6076.08 4 4 5581.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Sada je na 1 1 robe ostvarena zarada od ˜ 279069.19  16279. Kolika je ukupna zarada izražena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izražen u dinarima na pojedinim delovima robe? 7.12  ˜ x ˜ 0.77 ˜ 0.18 16774.52 ˜ 100% 279069.19din .4.14 16279.09.1. 1 2 je prodata sa zaradom 12%. 1 1 robe ostvarena zarada je ˜ 279069.12  5 ˜ 2 ˜ 0.06  ˜ x ˜ 0.18%.4din .52 dinara.

72 5.72din.31%. 217 MTVU lekcije . ˜ x 28000din Ÿ x 526881. 35 Ukupna zarada izražena u procentima je 28000 ˜ 100% 526881.

II pogon 160 000 dinara. ako je I pogon ispunio plan sa 120%.1.06 9032.72 ˜ 0. a III pogon sa 105% c) procentualni prebaþaj ili podbaþaj ukupnog plana proizvodnje? Rešenje: a) I pogon uþestvuje sa 320000 ˜ 100% 800000 II pogon uþestvuje sa 160000 ˜ 100% 800000 III pogon uþestvuje sa 40% 20% 800000  320000  160000 .16 din . na robe 5 5 7 2 ostvaren gubitak je ˜ 526881. III pogon ostatak. ostvarena zarada 35 Na 7. II pogon sa 90%.12 12645.72 ˜ 0. Izraþunati: a) sa kojim procentom uþestvuje svaki pogon u planu preduzeüa b) koliko iznosi ukupno ostvareni plan preduzeüa.5. a na ostatku je 7 18 ˜ 526881.26 din . Planirana proizvodnja u tri pogona jednog preduzeüa iznosi 800 000 dinara. i to: I pogon 320 000 dinara.1 din.09 24387.72 ˜ 0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 1 1 2 robe ostvarena zarada je ˜ 526881.

a realizacija III pogona je 800000  320000  160000. realizacija II pogona je 160000 ˜ 0. ˜ 100% 800000 40% u planu preduzeüa. b) Realizacija I pogona je 320000 ˜ 1.2 384000 din .9 144000 din .

.

05 336000 din. c) 218 MTVU lekcije . ˜ 1. Ukupno ostvareni plan preduzeüa je 384000  144000  336000 864000 din.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Ukupan plan proizvodnje je premašen za 864000-800000=64000 dinara. Cena tog istog proizvoda na kraju godine iznosi x ˜ 1.1. Kolika je stopa inflacije za jednu godinu ako je meseþni rast cena u toj godini iznosio 6.3%? Rešenje: Obeležimo sa x cenu nekog proizvoda na poþetku godine.06312 . odnosno za 800000 7.6. Godišnja stopa inflacije predstavlja ukupnu procentualnui promenu cene za godinu dana i ako je obeležimo sa p važi x ˜ 1  p . 64000 ˜ 100% 8%.

0816 Ÿ p% 108. Fabriþka cena nekog proizvoda je 3200din. a usled drugog iznosi 0. 219 MTVU lekcije . Ukupno poveüanje fabriþke cene je za 288+192=480 dinara.16%. Poveüane cene usled prvog poreza iznosi 0. ako je fabriþka cena poveüana za dve razliþite vrste poreza þije su stope 8% i 12%.06312  1 1. pa je prodajna cena tog proizvoda 3200+480=3680 dinara.08 ˜ 2400 192 din.1. godišnja stopa inflacije je 108.16%. obe raþunate na istu osnovicu koja iznosi 75% fabriþke cene? Rešenje: Osnovica na koju su porezi izraþunati je 0. redom.75 ˜ 3200 2400 din. Ako je neki proizvod poskupeo tri puta.8. za 8%. Dakle. 7. 7. Kolika je prodajna cena tog proizvoda. x ˜ 1.06312 Ÿ p 1.12 ˜ 2400 288 din. 12% i 6%.7. za koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu smanjiti da bi on dobio poþetnu cenu? Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda.1.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Nova cena proizvoda je x ˜ 1.06 ˜ 1  p .08 ˜ 1.08 ˜ 1. Ukoliko sada smanjimo ovu novu cenu za p procenata dobijamo cenu x ˜ 1.12 ˜ 1.12 ˜ 1.06 .

12 ˜ 1.08 ˜ 1.06 ˜ 1  p . koja je po uslovu zadatka jednaka poþetnoj ceni x. Dakle x ˜ 1.

88 ˜ 0.92 ˜ 0.22 Ÿ p% 22% Novu cenu treba smanjiti za 22% da bi se dobila poþetna cena.1. Ukoliko sada poveüamo ovu novu cenu za p procenata dobijamo cenu x ˜ 0. x Ÿ p 1 1 1. redom. 12% i 6%.9. Nova cena proizvoda je x ˜ 0. 7.08 ˜ 1.92 ˜ 0. za 8%.06 0.12 ˜ 1.88 ˜ 0.94 ˜ 1  p .94 . Ako je neki proizvod pojeftinio tri puta. za koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu poveüati da bi on dobio poþetnu cenu? Rešenje: Obeležimo sa x poþetnu cenu proizvoda.

Dakle x ˜ 0.88 ˜ 0.94 ˜ 1  p . koja je po uslovu zadatka jednaka poþetnoj ceni x.92 ˜ 0.

xŸ p 1  1 0.3140 Ÿ p % 0. Prvi pogon ostvario je svoj proizvodni plan sa 85%.4% Novu cenu treba poveüatii za 31. 220 MTVU lekcije .94 31.1. 7. Treüa radna organizacija je premašila svoj proizvodni plan za 15% i proizvela robe u vrednosti od 3 450 000 dinara.92 ˜ 0. što iznosi 2 380 000 dinara. Preduzeüe ima tri pogona. Izraþunati ukupan plan preduzeüa i ukupnu proizvodnju u procentima u odnosu na ukupan plan. što iznosi 2 880 000 dinara.88 ˜ 0.10.4% da bi se dobila poþetna cena. Drugi pogon je ostvario svoj plan sa 90%.

1. a ostatak robe je prodat po ceni 10% višoj od nabavne. što iznosi 9000000 Zadaci za vežbu: 2 2 je prodata sa zaradom 22%.1.1. dok je plan treüeg pogona bio 0. Jedna treüina robe je prodata po ceni 5% nižoj od nabavne. Izraþunati kolika je nabavna vrednost robe. kolika je tromeseþna stopa pada standarda uz pretpostavku da je u sva þetiri kvartala ista? 221 MTVU lekcije .11. Ovom prodajom ostvarena je dobit od 10500 dinara.14.15 Ukupan plan preduzeüa je 2 800 000+3 200 000+3 000 000=9 000 000dinara. Izraþunati koliko procenata iznosi ukupna zarada ili gubitak na celokupnoj prodatoj robi. 7.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: Plan prvog pogona je bio 2 380 000 0.85 2 800 000 dinara.12. 1. Ukupna nabavna vrednost robe iznosi 800 000 dinara. Ostvarena proizvodnja je 2 380 000+2 880 000+3 450 000=8 710 000 dinara. Ovakvom prodajom ostvarena je zarada od 54 000 dinara. 7. Na robe je 5 7 ostvaren gubitak od 16% i ostatak je prodat sa zaradom od 8%. Jedna þetvrtina nabavljene robe prodata je sa zaradom od 9%. Dve devetine robe je prodato po ceni koja je 5% veüa od nabavne. Tri osmine je prodato sa gubitkom od 16%.1.13. Od ukupne koliþine robe 7. Kolika je ukupna zarada izražena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izražen u dinarima na pojedinim delovima robe? 7. plan drugog 2880000 3 200 000 dinara.78% ukupnog proizvodnog plana. a na ostatku prodate robe zarada iznosi 5%.90 3450000 3 000 000 dinara. 8710000 ˜ 100% 96. Ako je godišnja stopa pada standarda 25%.

Posle poskupljenja od 15% roba se prodaje za 1000 dinara. cena ukupno porasla za 45%? Ako nije. Neka je jednoj uslužnoj organizaciji dozvoljeno godišnje poveüane cena usluga. ili poveüati dobijenu cenu da bi se ostvariolo ukupno poveüanje od 45%? 222 MTVU lekcije .1. Ako se 20% neke robe proda sa zaradom od 15%.1. za 180%.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Ako se 60% neke robe proda sa gubitkom od 14%. 25% iste te robe sa zaradom od 12% sa kolikim maksimalnim gubitkom. Ako ova organizacija u prvoj rati poveüa cene za 90%.1. Da li je ovakvim tempom rasta.16. Ako je u jednoj godini stopa ukupnog rasta cena 60%.18.19. pod pretpostavkom da je ona iz meseca u mesec jednaka? 7. za koliko procenata još može ova organizacija poveüati cene da bi dostigla dozvoljeni nivo od 180%? 7. u drugoj rati za 40%. 7. se može prodati ostatak robe. 24% iste te robe sa gubitkom od 18% sa kolikom maksimalnom zaradom. 10%.20. 7.17.15. kolika je tada stopa meseþnog rasta cena. se može prodati ostatak robe.1.1. a da ukupna zarada ne bude manja od 5%. Cena nekog proizvoda je rasla redom za 8%. u tri rate. 12% i 15%. izraženom u %. a da ukupna zarada ne bude veüa od 15%. za koliko bi % trebalo smanjiti.1. Izraþunati a) za koliko je dinara poveüana cena b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveüanje iznosilo 22% od prvobitne cene c) za koliko bi procenata bila poveüana cena da se roba posle poveüanja cene prodaje za 25 000 dinara? 7. izraženim u %.

1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.360) na sumu od 25 000 dinara za 43 dana 10% (k. I c) Interes je kapital üe narasti K ˜ p ˜ t d k . Izraþunati na koju vrednost üe narasti poþetni kapital i koliki je interes ukoliko su uslovi kreditiranja a) b) c) d) 8% na sumu od 15 000 dinara za 6 godina 6% na sumu od 20 000 dinara za 8 meseci 5% (k. b) Interes je narasti na K ˜ p ˜ t m 20000 ˜ 0.06 ˜ 8 800 din a kapital üe 12 12 K  I 20000  800 20800 dinara.2.365) na sumu od 30 000 dinara za vreme od 3 godine i 18 dana. Prost kamatni raþun Rešeni zadaci 7.08 ˜ 6 15000  7200 7200 din a kapital üe 22200 dinara.360 . Rešenje: a) Interes je I K ˜ p ˜ tg KI narasti na 15000 ˜ 0.2.

365) 3 ˜ 365  18 1113 pa K ˜ p ˜ t d k .365. I d) Za vreme od 3 godine i 18 dana je t d (k .05 ˜ 43 149.3 25149.3 din a 360 360 K  I 25000  149.3 dinara. 25000 ˜ 0.

95 39147.95 din a kapital 365 365 üe narasti na K  I 30000  9147.95 dinara.10 ˜ 1113 9147. je interes I 223 MTVU lekcije . 30000 ˜ 0.

360) kamate za vreme od 270 dana narasti na 53 750 dinara d) kapital koji üe uz 12% (k.2.365) kamate za vreme od 2 godine i 73 dana doneti 15 840 dinara kamate Rešenje: a) KI K ˜ 1  pt g . Izraþunati: a) kapital koji üe uz 8% kamate za vreme od 7 godina narasti na 124800 dinara b) kapital koji üe uz 6% kamate za vreme od 8 meseci doneti 6 400 dinara kamate c) kapital koji üe uz 10% (k.2.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.

12 ˜ 2 ˜ 365  73. I 160000 din c) p ˜ td · § K ˜ ¨1  ¸Ÿ K 360 ¹ © KI p ˜ td 1 360 Poþetni kapital je 50 000 dinara. KI 53750 0.10 ˜ 270 1 360 50000din d) K ˜ p ˜ td 365 ˜ I 365 ˜ 15840 ŸK 365 p ˜ td 0. Ÿ K KI 1  pt g 124800 1  0.08 ˜ 7 80000 din Poþetni kapital je 80 000 dinara b) K ˜ p ˜ tm 12 ˜ I 12 ˜ 6400 ŸK 12 pt m 0.06 ˜ 8 Poþetni kapital je 160 000 dinara.

Poþetni kapital je 60 000 dinara. I 60000 din 224 MTVU lekcije .

a sa K1 manji kapital. Rešenje: Obeležimo sa K2 veüi kapital.05 ˜ 6 0.05 ˜ 6 12 K Kako je iz druge jednaþine 2 K1 dobijamo K 2  K1 2˜ · §K 2500 Ÿ K 1 ˜ ¨¨ 2  1¸¸ ¹ © K1 2 ˜ 0.06 ˜ 8 2500 Ÿ K 1 1.2. Veüi kapital je ukamaüen sa 6% za 8 meseci. Rešenje: K ˜ p ˜ tm Ÿp 12 Kamata je 9%.3.09 7.06 ˜ 8 12 K 1 ˜ 0. a manji sa 5% za 6 meseci. I K ˜ p ˜ tg Ÿ tg 3 god 7. Koliko je godina dugovan iznos od 72 000 dinara. Tada važi: K 2  K1 2500 K 2 ˜ 0.25  1 225 MTVU lekcije . Kamata prvog kapitala je jednaka dvostrukoj kamati drugog kapitala.2.5.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.06 ˜ 72000 Iznos je dugovan 3 godina. pa je dužnik na ime 6% kamate platio 12 960 dinara? Rešenje: I 12960 p ˜ K 0. I 12 ˜ I K ˜ tm 12 ˜ 6000 8 ˜ 100000 0. Dva kapitala se razlikuju za 2500 dinara.2.25 to iz prve jednaþine 2500 K2 1 K1 2500 10000din 1.4. Izraþunati kamatnu stopu po kojoj üe kapital od 100000 dinara za 8 meseci doneti na ime kamate 6 000 dinara. Odrediti oba kapitala.

a manji 10 000 dinara.002 K 1 p1  K 2 p 2 4128 K 2 p1  K 1 p 2 4104 Ako zamenimo p2=p1 – 0.2. veüi kapital je 12500 dinara. Ako se prvi kapital uloži po stopi drugog. Ukupno ostvarena kamata iznosi iznosi 4128 dinara. a drugi po stopi prvog kapitala ukupna kamata üe biti 4104 dinara.002 . Tada po uslovu zadatka važe sledeüe jednaþine: K1  K 2 84000 p1  p 2 0. Takoÿe sa p1 obeležimo veüu. 7. Dva kapitala þiji je zbir 84 000 dinara su uloženi za vreme od jedne godine po dvema stopama koje se razlikuju za 0. a sa K2 drugi kapital. Odrediti oba kapitala i obe stope. Dakle. Rešenje: Obeležimo sa K1 prvi.2%.6.002 iz druge jednaþine u treüu i þetvrtu dobijamo: K 1 p1  K 2 p1  0. a sa p2 manju kamatnu stopu.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike a K 2 K 1  2500 12500 din.

4128 Ÿ p1 K 1  K 2 .

002 K 2 4128 K 2 p1  K 1 p1  0.002 .  0.

4104 Ÿ p1 K 1  K 2 .

 0.002 K 1  K 2 .002 K 1 4104 Ako sada oduzmemo poslednje dve jednaþine dobijamo: 0.

Dalje iz p1 K 1  K 2 . þija su rešenja K1=48000 dinara . 24 Ÿ K 1  K 2 12000 što zajedno sa jednaþinom K 1  K 2 84000 þini rešiv sistem dve jednaþine sa dve nepoznate. K2=36000 dinara.

002 0.002 K 2 p1 p2 4128 dobijamo 4128  0.05 Ÿ p1 % 5% i naravno 226 MTVU lekcije .8%.048 Ÿ p 2 % 4.002 ˜ 36000 84000 K1  K 2 p1  0.002 K 2 4128  0.  0. 0.

2.360 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.06 ˜ t d k . Odrediti posle kog vremena üe se oba iznosa uveüana kamatom izjednaþiti? Rešenje: Po uslovu zadatka važi 50000 ˜ 0.360) i iznos od 48000 po stopi od 8% (k.360).7. Istog dana je uložen iznos od 50000 dinara uz kamatnu stopu 6% (k.

08 ˜ t d k .360 . 48000 ˜ 0.

Ÿ 48000  360 360 50000  48000.

˜ 360 Ÿ t d k .360 .

50 ˜ K ˜ ¨1  360 ¹ 360 ¹ 360 ¹ © © © 303000 odakle je K 303000 ˜ 360 0. a ostatak uz 4.14 48000 ˜ 0. Koliko iznosi ukupna oroþena suma u banci? Rešenje: Obeležima sa K ukupnu oroþenu sumu u banci.360) kamate za 80 dana. Po uslovu zadatka važi: § 0.20 ˜ K ˜ ¨1  ¸  0.04 ˜ 90 · § 0.2.3 ˜ 360  0.06 50000  Dakle. 857.5% (k.360) kamate za 60 dana.045 ˜ 80 · § 0.360) kamate za 90 dana.06 ˜ 60 .30 ˜ K ˜ ¨1  ¸ ¸  0.8. Ukupna oroþena suma u banci narasla je zajedno sa kamatom na 303000 dinara. Oroþeno je u banci pod kamatu: 30% kapitala sa 6% (k.08  50000 ˜ 0. 7. raþunata po kalendaru.06 ˜ 60 · 0. 50% kapitala uz 4% (k. posle 858 dana. oba iznosa uveüana kamatom üe se izjednaþiti.

04 ˜ 90 .  0.5 ˜ 360  0.

2 ˜ 360  0.045 ˜ 80 .  0.

Preduzeüe je eskontovalo 15.II 2003. 300000 din Ukupna oroþena suma je 300 000 dinara. 7.IV 2003. god. god. Izraþunati eskontovanu 227 MTVU lekcije .2.9. kod neke banke menicu od 420 000 dinara sa rokom dospeüa 16.

b) K 0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike vrednost menice a) komercijalnim i b) racionalnim metodom. ako je eskontna stopa 7%.07 1 360 415156. Rešenje: Zbir eskontovanih vrednosti poznatih menica na dan zamene menica. Tako da važi: a) K 1.15 · K n 3 ¨1  ¸Ÿ 360 ¹ © Nominalna vrednost treüe menice raþunata komercijalnim metodom je 708731.07 · 420000 ˜ ¨1  ¸ 360 ¹ © 415100 din Komercijalno eskontovana vrednost menice iznosi 415100 dinara. Izraþunati nominalnu vrednost treüe menice ako je eskontna stopa 15%.18 din § 75 ˜ 0.15 · § 52 ˜ 0. takoÿe na dan zamene menica. 0 . mora biti jednak eskontovanoj vrednosti nepoznate menice.18 dinara. Dve menice nominalnih vrednosti 300000 din i 400000 din i rokovima dospeüa za 38 i 52 dana zamenjujemo jednom menicom þiji je rok dospeüa 75 dana. Obraþun izvršiti a) komercijalnim i b) racionalnim metodom.5 din Racionalno eskontovana vrednost menice iznosi 415156.15 · 300000 ˜ ¨1  ¸  400000 ˜ ¨1  ¸ 360 ¹ 360 ¹ © © Ÿ K n 3 708731.10. k Ÿ § 38 ˜ 0.r Kn dp 1 360 420000 60 ˜ 0. Rešenje: a) K 0.2. 228 MTVU lekcije .k  K 2.k K 3. 7. 0.0.k dp · § K n ¨1  ¸ © 360 ¹ § 60 ˜ 0.5 dinara.

VI 2003. 0. Obaveze dužnika su: 5 000 dinara posle 8 dana uz 9%.15 1 360 708304. Posle koliko dana je to moguüe uþiniti? Rešenje: n ¦K ts k pk t k k 1 n ¦K k pk 5000 ˜ 0. koji je veüi od iznosa K za 30000 dinara.2.2.2.360) kamate doneti istu kamatu kao i 60 000 dinara od 10.XII 2003. a zbir kamata je 14875 dinara.god. 8 000 dinara posle 15 dana uz 12%. Zadaci za vežbu 7.r K 3.god. 229 MTVU lekcije .14. Odrediti stopu p% i iznose K i M.IX 2003. 1/3 kapitala 8. 22 000 dinara posle 33 dana uz 5%.365)? 7. 1/4 kapitala 23.god.0.2.12. 7. Izraþunati koji je to kapital i koliko iznose pojedine rate.V 2003.96 din Nominalna vrednost treüe menice raþunata racionalnim metodom je 708304.63 k 1 Dužnik može da plati ceo dug posle 22 dana. Razlika izmedju kamata na iznos M i iznos K je 3. god.12  22000 ˜ 0.. 7. a iznos od M dinara. r Ÿ 300000 400000  38 ˜ 0.05 21. i ostatak 5. Dužnik hoüe da podmiri ceo dug odjednom. Iznos od K dinara je uložen po stopi p% za vreme od 6 meseci.11.13. do 16. Ukupna kamata 8% do 31.15 52 ˜ 0. III 2003.360).09 ˜ 8  8000 ˜ 0.VII 2003. IV 2003. 0 .09  8000 ˜ 0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) K 1.12 ˜ 15  22000 ˜ 0.96 dinara. uz 7% (k.875 dinara. uložen je po istoj stopi za 9 meseci.god.05 ˜ 33 5000 ˜ 0. Izvestan kapital dat je pod interes u 4 rate i to ovim redom: 1/5 kapitala je data pod interes 12.r  K 2. Za koje üe vreme 50 000 dinara uz 6% (k.15 1 1 360 360 K n3 Ÿ K n3 75 ˜ 0. god.god iznosi 5000 dinara (k.

Razlika izmeÿu kamate na iznos od K dinara obraþunate pomoüu (k. . Uloženo je u banku K dinara 10 meseci uz p%. nominalnu vrednost druge menice ako je eskontna stopa 15%.2. Banka je dužniku odobrila 15.2. Kamatna stopa je 6%. Izraþunati na koju sumu glasi treüa menica. III 2003.V 2003.god. Radi izmirenja duga preduzeüe daje banci 1. Preduzeüe duguje banci 1000 000 dinara sa rokom 31.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.god doneti duplo više kamate od kamate koju donesu sledeüi iznosi :5000 dinara za pet meseci.VI 2003. jednu menicu od 300 000 dinara sa rokom 15.god i 25 000 din. Menicu od 500000 dinara sa rokom dospeüa kroz 32 dana zamenjujemo drugom menicom þiji je rok dospeüa 45 dana.2. uveüani kapital je 45 000 dinara.10 000 din 10. VII 2003.VI zajam od 63000 dinara. Uveüani kapital je 50000 dinara. 7. 20 000 din 10.I 2003. drugu od 200 000 dinara sa rokom 25..god.VIII 2003.365) za 70 dana uz 8% kamate iznosi 5 dinara. ako je eskontna stopa 6%.II 2003. Izraþunati a) komercijalnim metodom i b) racionalnim metodom.2.god.god i treüu menicu sa rokom dospeüa 28. 10.17.16.20.god. 7. Ako se taj isti kapital uloži 25 dana uz stopu veüu 5%.360) i kamate obraþunate pomoüu (k.19. Odrediti stopu i kapital..IV 2003.18. Dužnik je vratio dug u roku i zajedno sa 8% (k. Izraþunati kapital koji üe od 15. 7 000 dinara za 6 meseci i 15 000 dinara za tri meseca. Kog dana dužnik može da plati ceo dug odjednom? 230 MTVU lekcije . 7.15.god.360) kamate platio ukupno 63560 dinara.IV 2003 god. Koji je to iznos? 7.IX 2003.2.2.XII 2003. god. Kog datuma je vraüen dug? 7. Dužnik treba da plati: 5000 din 10.2.god do 25. 7.21.

Na koliko dinara üe se uveüati ulog zajedno sa kamatom za vreme od 8 godina ako je godišnja kamatna stopa 12% i ako je kapitalisanje a) godišnje b) polugodišnje c) tromeseþno d) neprekidno Rešenje: a) Kn K 0 1  p . Složen dekurzivan kamatni raþun Rešeni zadaci: 7. Uloženo je u banku 30 000 dinara.3.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.1.

5751 77253 din 30000 ˜ e 0.9 din 76212 din c) Kn p· § K 0 ¨1  ¸ © m¹ d) Kn m˜ n K 0 e pt 231 MTVU lekcije .0616 30000 ˜ I 616% 30000 ˜ 2. n 30000 ˜ 1.0332 30000 ˜ I 332% 30000 ˜ 2.476 74280 din b) Kn p· § K 0 ¨1  ¸ © m¹ m˜ n 30000 ˜ 1.12 8 30000 ˜ I 128 % 30000 ˜ 2.5404 30000 ˜ 1.12˜8 78350.

a 6 godina kasnije podignuto je 50000 dinara. Rešenje: Kn 40000 ˜1. Kojom se sumom raspolaže 10 godina od dana ulaganja.04 12 .2.3. Uplaüeno je u banku 40 000 dinara.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. ako banka raþuna 8% kamate pri šestomeseþnom kapitalisanju.

04 8 40000 ˜ I 12 4% .  50000 ˜ 1.

14din Posle deset godina raspolaže se sumom od 19215.360) i godišnje kapitalisanje. Suma od 50 000 dinara ukamaüena je u banci za vreme od 7 godina 5 meseci i 14 dana uz 10% godišnje kamate (30. Izraþunati uveüani kapital pomoüu a) komercijalnog b) racionalnog metoda.1 ˜ 5 ˜ 30  14 .14 dinara.3.  50000 ˜ I 48% 19215. 7. Rešenje: a) 0.3.

· 7 § 50000 ˜ 1.10 .

9481 ˜ 1.34 din Kn b) Kako je vreme t ( god ) Kn 50000 ˜ 1.10 . ˜ ¨1  ¸ 360 © ¹ 50000 ˜ 1.046 101842.

Koji je iznos ukamaüen pre 8 godina uz 5% godišnje kamate i tromeseþno kapitalisanje poveüan za 20 000 dinara. 7 . Rešenje: 32 I Kn  K § 0.4.3. 46 5 14  7.05 · K ¨1  ¸ K 4 ¹ © § § 0.05 · 32 · K ¨ ¨1  ¸  1¸¸ Ÿ ¨© 4 ¹ © ¹ 232 MTVU lekcije .46 god to je 12 360 101802.73 din 7 7.

05 · ¨1  ¸ 1 4 ¹ © 20000 0. Uloženo je u banku 100 000 dinara uz 8% godišnje kamate.3.65 din 7.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike I K 32 § 0. a posle sledeüe tri godine 30 000.5. Koliko iznosi ostatak posle 10 godina od dana kada je novac uložen. Posle 3 godine ulagaþ je podigao 40 000 dinara. Kapitalisanje je polugodišnje.4881 40972. Rešenje: 100000 ˜ I K ostatak 6 4% .

.

 40000 ˜ I 46%  30000 ˜ I 48% .

Iznos od K dinara uplaüen je u banku koja plaüa 5% godišnje kamate i kapitališe dva puta godišnje.05 · 3 K K ¨1  ¸ gde je n broj polugodišta. 3 1. 2 ¹ © Sada je ln 3 ln 1. 2 meseca i 27 dana.6.3.025 22 godine.025. 108785. Rešenje: Iz uslova K n 3K dobijamo n § 0.1 din 7. Koliko godina je potrebno da se taj iznos utrostruþi.

odnosno 233 MTVU lekcije .478 polugodišta.n Ÿ n 1.0986 0.0247 44.

7. Na uložen iznos od 10000 dinara banka raþuna godišnju kamatu po stopi:prve godine 2%.3. Koliko iznosi uveüani kapital krajem þetvrte godine? Koja bi bila stalna godišnja kamatna stopa po kojoj bi se ostvario isti složeni interes. treüe godine 6% i þetvrte godine 8% i kapitališe polugodišnje. c) meseþnom kapitalisanju.0609 ˜ 1.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.0404 ˜ 1.0201 ˜ 1. druge godine 4%. b) þetvoromeseþnom kapitalisanju. d) neprekidnom kapitalisanju. ali pri a) godišnjem kapitalisanju. Rešenje: Kn 100000 ˜ I 12% ˜ I 22% ˜ I 32% ˜ I 42% 100000 ˜ 1.0816 121782.31 din a) 100000 ˜ 1  p .

31 · 121782.0493 Ÿ p % 4.31 Ÿ p 1 121782. a posle 5 godina još 30000 dinara.31 Ÿ p § 121782.05 Ÿ p % 100000 5% b) p· § 100000 ˜ ¨1  ¸ 3¹ © Ÿ p% 12 121782. 4 121782.31 · 3 ˜ ¨¨ 12  1¸¸ 100000 ¹ © 0.7138 152142 din .93% 7. 234 MTVU lekcije .31 ln 4 100000 0.31  1 0. Rešenje: Kn 40000 ˜ I 812%  30000 ˜ I 87% 40000 ˜ 2.5182  30000 ˜ 1.94% d) 100000 ˜ e p˜4 121782.3. Uloženo je u banku 40000 dinara.8.31 Ÿ p 12 ˜ ¨¨ 48  1¸¸ 100000 ¹ © 0.0496 Ÿ 4. Kojom se sumom raspolaže posle 12 godina ako je kamatna stopa 8% i kapitalisanje godišnje.31 Ÿ p 4 121782.96% c) p· § 100000 ˜ ¨1  ¸ © 12 ¹ Ÿ p% 48 § 121782.0494 Ÿ 4.

036 Ÿ p k .14 · ¨1  ¸ 2 ¹ © 18 · § ¨ 24  ¸ 180 ¹ © 19581.15  1 0. Uloženo je K dinara u banku koja plaüa 15% godišnje kamate uz godišnje kapitalisanje.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.14 · © K 0 ¨1  ¸ 2 ¹ © 100000 Ÿ K0 § 0.14 ˜ 18 · 100000 K 0 ¨1  ¸Ÿ ¸ ˜ ¨1  2 ¹ © 360 ¹ © 100000 Ÿ K0 19577.14˜¨ 12  ¸ 360 ¹ © 18507.3.14 ˜ 18 · ¨1  ¸ ˜ ¨1  ¸ 2 ¹ © 360 ¹ © b) 100000 18 · § ¸ ¨ 24  180 ¹ § 0.10.14 · § 0.14˜¨ 12  ¸ 360 ¹ © 100000 Ÿ K0 e 18 · § 0 .13 din 24 § 0.3.6% 7. 4 4 1.73 din c) 100000 K 0e 18 · § 0 .9. Rešenje: Tromeseþna konformna kamatna stopa godišnjoj kamatnoj stopi od 15% iznosi p k .55 din 235 MTVU lekcije . Zadatak rešiti a) komercijalnim metodom b) racionalnim metodom i c) neprekidnim kapitalisanjem.14 · § 0. Koliko treba danas uložiti u banku koja plaüa 14% godišnje kamate i kapitališe polugodišnje da bi se posle 12 godina i 18 dana raspolagalo sa 100 000 dinara. 4 % 3. Rešenje: a) 24 § 0. Po kojoj tromeseþnoj kamatnoj stopi bi se dobio isti krajnji kapital ali uz tromeseþno kapitalisanje.

Tih 40000 dinara u trenutku sklapanja dogovora vrede sumi koja bi za tri godine narasla na 40000 dinara po zadatim uslovima kapitalisanja. Godišnja kamatna stopa je 8% i kapitalisanje je godišnje.6 din .04  34032.3. za prodaju je povoljnija druga ponuda. Dakle. pa dakle prvi kupac Odnosno vrede 1. Rešenje: Povoljnija ponuda za prodaju robe je ona ponuda koja je veüa u trenutku sklapanja dogovora.08 1.6 din. Analogno. Prvi kupac nudi u trenutku sklapanja dogovora 30000 dinara i 40000 dinara posle 3 godine.11. 7.17 din. drugi kupac u trenutku sklapanja dogovora nudi 40000 50000  5 I 81% I 8% 40000 50000  1.2597 1.12. Zadatak rešiti racionalnim metodom.4692 37037.08 3 I 83% u trenutku dogovora nudi 30000  31753. Za koje vreme üe iznos od 50000 dinara uložen u banku uz godišnju kamatnu stopu 8% i polugodišnje kapitalisanje da naraste na 80000 dinara. Odabrati povoljniju ponudu za prodaju neke robe: Prvi kupac nudi 30000 u gotovu i 40000 posle 3 godine Drugi kupac nudi 40000 posle godinu dana i 50000 posle 5 godina. Rešenje: t Kn K p · tm § K 0 ¨1  ¸ Ÿ ln n K0 © m¹ Ÿt Kn K0 tm p· § ln¨1  ¸ © m¹ ln t p· § ln¨1  ¸ Ÿ tm © m ¹ 80000 50000 tm § 0.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. 40000 40000 40000 31753.08 · ln¨1  ¸ 2 ¹ © ln 12t m 236 MTVU lekcije .13 71069.6 61753.

0121 95060.5 din 7.3. Rešenje: S na KIII mp ˜n m % 5000 ˜ III 216% 5000 ˜ 19.13. Neko ima u banci na svom raþunu 100000 dinara. Kolika je suma uloga posle 8 godina.14. Koliko üe imati na raþunu posle 15 godina poþev od danas.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kako je tm=6 meseci (polugodišnje kapitalisanje) to je t=6 godina. 7. Poþetkom svakog semestra se uloži po 5000 dinara u banku koja plaüa 4% godišnje kamate i kapitališe šestomeseþno. ako banka raþuna 6% godišnje kamate i kapitališe šestomeseþno. Poþev od danas poþetkom svakog semestra podiže po 10000 dinara 4 godine.3. Rešenje: Kn 100000 ˜ I 8 3% .

 10000 ˜ III 38% ˜ I 222% 100000 ˜ 1.1591.2668  10000 ˜ 9.

Uplaüivano je u banku poþetkom godine: prvih pet godina po 10000 dinara. drugih pet po 15000 dinara.9753 ˜ 1.9753 107005.15.20 din 7. ˜ 27.67  119942.7908  15000 ˜ 5.3382  20000 ˜ 5.8450 977053.87 din Sadašnja vrednost sume uloga K0 je 237 MTVU lekcije .20  119506 346453.9753 ˜ 1. Kamatna stopa je 6% i kapitalisanje je godišnje.3. Rešenje: Suma uloga Kn na kraju petnaeste godine je Kn 10000 ˜ III 65% ˜ I 610%  15000 ˜ III 65% ˜ I 65%  20000 ˜ III 65% 10000 ˜ 5. Odrediti sumu uloga na kraju 15 godine i sadašnju vrednost sume uloga. a narednih pet po 20000 dinara.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Kn K 0 1  0.06 .

20 din 7. Na osnovu toga narednih 5 godina poþev od danas svakih šest meseci podizano je iz banke po 15000 dinara.16. Kakvo je stanje imovine posle 10 godina raþunajuüi od danas? Kamatna stopa je 6% i kapitalisanje je polugodišnje. Rešenje: Kn 100000 ˜ I 26 3%  15000 ˜ III 310% .4173 144575. Pre 8 godina uplaüeno je u banku 100000 dinara. 15 Kn I 615% K 0 ˜ I 615% Ÿ K 0 K n ˜ II 615% 346453.3.87 ˜ 0.

8078. ˜ I 310% 100000 ˜ 2.1566  15000 ˜ 11.

Odrediti tu sumu ako banka raþuna kamatu po 16% i kapitališe polugodišnje.94 din. na osnovu koje üe narednih pet godina. krajem svakog polugodišta podizati po 20000 dinara i kroz osam godina od danas na raþunu imati 50000 dinara. ˜ 1.17. poþev od danas. Klijent želi da danas uplati u banku izvesnu sumu novca.3439 51797.3. Rešenje: K ˜ I 10 8% . 7.

.

 20000 ˜ III 89%  1 ˜ I 86% 50000  20000 ˜ III 89%  1 6 I 8% I 810% ŸK 50000 Ÿ .

6302  20000 ˜ 13.4866  1. 50000 ˜ 0.

238 MTVU lekcije .18. Po koliko dinara treba krajem svake godine uplatiti u banku u toku prvih pet godina da bi se od pete godine poþetkom svake godine moglo podizati po 10000 dinara u toku sledeüih šest godina.93 din 2.1589 7.3.Kamatna stopa je 6% i kapitalisanje je godišnje. 148798.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: K III 64%  1.

˜ I 66%  10000 ˜ III 66% K 10000 ˜ III 66% III 64%  1.

3938 4.˜ I 66% 0Ÿ 10000 ˜ 7.6371  1.

120000 8000 ˜ III 6n% Ÿ III 6n% 120000 8000 ˜ III 610% ˜ I 61%  U 11 ˜ I 61% gde je sa U11 obeležena vrednost poslednjeg. Odrediti vrednost poslednjeg uloga ako on nije 8000 dinara.Na kraju godine u kojoj je uložen poslednji ulog treba da se raspolaže sa 120000 dinara.9716 1435.3. Vrednost krajnjeg kapitala na kraju jedanaeste godine je jednaka sumi prvih deset uloga na kraju desete godine koji se kamate u toku jedanaeste godine i tom jedanaestom ulogu koji se takoÿe kamati u toku jedanaeste godine. kada je p%=6%. Poþetkom svake godine ulaže se po 8000 dinara uz kamatnu stopu 6% i godišnje kapitalisanje. koji je u ovom sluþaju jedanaesti.4185 9246. ˜1. Odavde dobijamo U 11 120000  8000 ˜ III 610% 1 I 6% 120000 ˜ II 61%  8000 ˜ III 610% 120000 ˜ 0.8699 to poslednji ulog.61 din 7. Dakle.19. veü je III 610% 13. III 611% 15.9716.9434  8000 ˜ 13. jedanaestog uloga. Rešenje: Ako je poslednji ulog 8000 dinara trebalo bi da važi 120000 15 8000 Kako se ova vrednost ne nalazi u treüim kamatnim tablicama ni za jedno n.2 din 239 MTVU lekcije . mora biti manji od 8000 dinara.

15  1 0.23. Rešenje: ln Kn K 0 e p˜t Ÿ p Kn K0 t ln 30000 20000 3 0.3. Rešenje: p k .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Uz koji üe procenat p% sa neprekidnim kapitalisanjem kapital od 20000 dinara za tri godine da naraste na 30000 dinara.51% 7.3.3. Za koje üe vreme t i neprekidno kapitalisanje kapital od 25000 dinara da naraste na 40000 uz kamatnu stopu od 8%. 240 MTVU lekcije . Rešenje: Kn K0e p˜t 38000e 42 · § 0 .55% 7.08 5.0355 Ÿ p k % 3.87 godina odnosno 313.1351 Ÿ p % 13. 08˜¨ 3 ¸ © 360 ¹ 48760.21. Izraþunati na koju üe sumu da naraste kapital od 38000 dinara za tri godine i 42 dana uz godišnju kamatnu stopu 8% i neprekidno kapitalisanje.45 din 7.m ako je godišnja kamatna stopa 15%.22.3.20.87 ˜ 360 Kn K0 p ln 40000 25000 0. Rešenje: ln Kn K 0 e p˜t Ÿ t 5 godina i 0. Kolika je tromeseþna konformna kamatna stopa pk.m m 1 p 1 4 1  0.2 dana .

24. Posle pauze od 4 godine tokom kojih nije bilo ulaganja. Rešenje: Na kraju sedamnaeste godine ukupan kapital je Kn .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. nastavljeno je sa ulaganjem još 8 godina. Kamatna stopa je 4% i kapitalisanje je godišnje.3. Ulagano je u banku krajem svake godine po 5000 dinara u narednih pet godina. Odraditi sadašnju vrednost ukupnog kapitala.

.

5000 ˜ III 44%  1 ˜ I 412%  5000 ˜ III 47%  1 Sadašnja vrednost tog kapitala je K0 Kn I 417% 5000 ˜ III 4 4% .

.

.

 1 ˜ I 412%  5000 ˜ III 47%  1 ˜ II 417% 5000 ˜ 4.4163  1.

2142  1. ˜ 1.6010  5000 ˜ 8.

.

Koja je od ove dve ponude povoljnija za prodavca ako se kamata raþuna po stopi 6% i kapitališe jednom godišnje. Sadašnja vrednost prve ponude je K 0.3.7473 123412.1 30000  125000 ˜ II 65% 30000  125000 ˜ 0. 2 20000  25000 ˜ III 64%  1.5134 45912. Kupac nudi prodavcu dve moguünosti za izmirenje svoje obaveze: a) da plati 30000 dinara odmah i 125000 dinara posle pet godina b) da plati odmah 20000 dinara a krajem svake od sledeüih pet godina po 25000 dinara.25. ˜ 0.58 din 7.5 din dok je sadašnja vrednost druge ponude K 0. Rešenje: Za prodavca je povoljnija ona ponuda þija je sadašnja vrednost veüa.

˜ II 66% 20000  25000 ˜ 4.6371  1.

neznatno je bolja prva ponuda. 241 MTVU lekcije .7050 119353.89 din Dakle. ˜ 0.

28. Kojom stalnom godišnjom kamatnom stopom koja bi važila svih 10 godina uz polugodišnje kapitalisanje bi se dobio isti krajnji kapital. 7. a potom je isti novac uložilo uz 6% i tromeseþno kapitalisanje. Odrediti kapitale ako su oni posle dvadeset godina dostigli jednaku vrednost. Koji kapital uveüan kamatom za 5 godina i 7 meseci uz 16% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje je jednak dvostrukoj vrednosti kapitala od 40000 dinara uveüenog prostim kamatnim raþunom za 9 meseci uz kamatnu stopu 18%.32.29.3. Zajam od 100000 dinara dat je uz složen interes. Uloženo je u banku K dinara. Pre osam godina uloženo je 40000 dinara. Uloženo je u banku 30000 dinara. Na kraju druge godine uplatio je 60000 dinara i time vratio sav dug.3.3. Po kojoj godišnjoj kamatnoj stopi je raþunat interes ako je a) godišnje kapitalisanje 242 MTVU lekcije . ako je godišnja kamatna stopa 6% i kapitalisanje a) šestomeseþno. 7.3.3. 3 meseca i 17 dana od danas ako je godišnja kamatna stopa 8% uz a) kapitalisanje kvartalno. Koliko godina mora biti uložen iznos od K dinara uz 8% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje pa da kamata poraste na dvostruki iznos uloga. a narednih pet godina je 4% uz godišnje kapitalisanje. Koliko je stanje uloga posle 8 godina od dana ulaganja. Na kraju prve godine dužnik je dao poveriocu 50000 dinara. Godišnja kamatna stopa prve dve godine je 3%. Zadatak rešiti i komercijalnim i racionalnim metodom. a posle 4 godine i 5 meseci podignuto je 20000 dinara. primeniti komercijalni i racionalni metod b) neprekidno. 7. Koliko iznosi ostvarena razlika u kamati posle 10 godina. primeniti komercijalni i racionalni metod b) neprekidno kapitalisanje. Dva kapitala þiji je zbir 100000 dinara uloženi su: jedan uz prost interes po stopi 5%. 7.30.3.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Zadaci za vežbu 7.33. sledeüe tri je 5%. 7.3. drugi uz složeni interes po stopi 4% i godišnje kapitalisanje.27. Kojom se sumom raspolaže posle 7 godina. a danas je podignuto 50000 dinara. 7.26.31. Neko lice je pozajmilo 100000 dinara uz 5% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. 7.

Koja je ponuda povoljnija za prodavca. 243 MTVU lekcije . 200000 posle 4 godine i 200000 posle deset godina.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) polugodišnje kapitalisanje c) neprekidno kapitalisanje. 7. a) Kolika je vrednost sume uloga 5 godina posle poslednjeg uloga? b) Posle 6 godina od prvog uloga banka smanjuje interesnu stopu na 5%. 7. Primeniti komercijalni metod.38. a drugi 200000 dinara u gotovu.40. Kapital od 100000 dinara je plasiran za 20 godina uz 5. Koliko je danas potrebno još uložiti da bi se na osnovu ukupne sume moglo primati poþetkom svake godine u narednih pet godina po 40000 dinara.37. Koja je ponuda povoljnija za prodavca: -prvi kupac nudi 500000 dinara posle 5 godina i 5 meseci -drugi kupac nudi 100000 dinara u gotovu i 400000 dinara posle 3 godine? Godišnja kamatna stopa je 16%. 7. 7.3.3.5% godišnje kamate.35. Odrediti sumu uloga 7 godina posle poslednjeg uloga.36. Posle pauze od dve godine tokom kojih nije bilo ulaganja. Kapitalisanje je godišnje.3.3. ako je godišnja kamatna stopa 7% a kapitalisanje polugodišnje. Uloženo je u banku poþetkom godine 10 puta po 20000 dinara uz godišnju kamatnu stopu 6% i godišnje kapitalisanje. Ulagano je krajem svake godine po 10000 dinara u narednih deset godina. Godišnja kamatna stopa je 4% i godišnje kapitalisanje. a kapitalisanje je polugodišnje. ako banka raþuna 3. 7.3. 7. Ulagaþ je stavljao 15 godina na svoj raþun u banci poþetkom svake godine po 30000 dinara. Za kupovinu nekog objekta prvi kupac nudi 450000 dinara u gotovu. Pre sedam godina uloženo je u banku 100000 dinara. Koju bi drugu sumu trebalo plasirati za tri godine manje po istoj stopi.3.3.34. kako bi se dobila trostruka vrednost uveüanog prvog kapitala. Kamatna stopa je 4% i godišnje kapitalisanje. 7. sa istog raþuna podizano je krajem svake godine u narednih šest godina po K dinara þime se imovina na raþunu ugasila.5% godišnje kamate i kapitališe godišnje.39. Odrediti K. Kojom üe imovinom raspolagati 8 godina posle uplaüenog poslednjeg uloga.

Odrediti godišnju kamatnu stopu po kojoj zbir polugodišnjih dekurzivnih uloga od po 5000 dinara posle deset godina uz polugodišnje kapitalisanje iznosi 180000 dinara.3. 244 MTVU lekcije . Koliko je stanje na raþunu kroz 15 godina i 3 meseca poþev od danas . ako je kapitalisanje godišnje po godišnjoj stopi 4%. 7. Koliko je stanje imovine kroz 10 godina i 4 meseca poþev od danas. 7. Odrediti iznos uloga K.3. Godišnja kamatna stopa je 4% i kapitalisanje godišnje.47. Koja je moguünost najpovoljnija za dužnika.3.3. ako je kamatna stopa 3% i kapitalisanje godišnje. Odrditi sumu uloga na kraju osme godine. Uplaüeno je u banku 300000 dinara pre 4 godine.43.46. Dužnik može da bira da svoju obavezu izvrši: a) da odmah plati 100000 dinara b) da plati 70000 dinara posle pet godina i 70000 dinara posle deset godina c) da plati u deset rata po 12500 dinara i to posle godinu dana prvu.48. Na osnovu toga poþev od danas. Uplaüivano je u banku krajem svake godine: prvih 5 godina po 10000 dinara. 7. naredne dve godine po 50000 dinara i sledeüih 6 godina po 80000 dinara. ako je godišnja kamatna stopa 12% i kapitalisanje godišnje.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. a ostale krajem svake sledeüe godine. Pet godina ulagano je krajem godine u banku po 30000 dinara uz godišnju kamatnu stopu prve tri godine 4%. Dvanaest godina je krajem svake godine ulagano u banku K dinara uz interes po stopi 5% i godišnje kapitalisanje.3.3.3. Na osnovu sume ovih uloga korisnik je narednih deset godina krajem svakih šest meseci podizao iz banke iznos od 10000 dinara. 7. U ovom periodu godišnja kamata je raþunata po stopi od 6% uz polugodišnje kapitalisanje. 7. Na osnovu toga poþev od pete godine podizaüe se krajem svakog polugodišta po 10000 u narednih 6 godina. Uloženo je u banku 100000 dinara. a posle toga 5% i godišnje kapitalisanje.41. 7. Pošto je podigao poslednjih 10000 imovina kod banke je ugašena. podizaüe se poþetkom svakog polugodišta po 20000 dinara u toku naradnih 7 godina. Izraþunati stalan ulog koji bi trebalo ulagati krajem svake godine u toku svih 13 godina da bi se na kraju 13-te godine raspolagalo istom sumom novca.42.45.

49. 7. Poþetkom svakog meseca u toku tri godine ulaže se po 8000 dinara uz 12% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.3.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.3.50. Odrediti sumu uloga posle 8 godina. Odrediti sumu uloga posle pet godina. 245 MTVU lekcije . Krajem svakog meseca u toku pet godina ulaže se po 5000 dinara uz 10% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.

92 56412.92  14806.92 71218.92 din.78 63384. Napraviti amortizacioni plan.08 190369. Rešenje: Vrednost anuiteta je a K 0 ˜ V65% 300000 ˜ 0.66 ¦ bk=299999.14 7834. Amortizacioni plan se pravi u vidu sledeüe tabele: k 1 2 3 4 5 Sk . Zajam od 300000 dinara amortizuje se 5 godina jednakim dekurzivnim godišnjim anuitetima uz 6% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje.24 67187.92 i2 S1 ˜ 0.06 246781.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.26 ¦ ik=56094.05 190369.06 300000 ˜ 0.2373964 71218.05 59796.1.08 ˜ 0. 246 MTVU lekcije .02 i tako redom.58 67187.06 14806.86 246781.99 gde je S0 K0 300000 i1 S 0 ˜ 0.06 18000 b1 a  i1 S1 S 0  b1 300000  53218.08  56412.59 bk 53218.33 4031.86 b2 a  i2 S2 S1  b2 71218.65 0 ik 18000 14806.02 130572. Amortizacija kredita Rešeni zadaci: 7.1 300000 246781.05 246781.86 11422.4.08 56412.92  18000 53218.4.

Kamata za 10 godinu iznosi 10000 dinara.61 480.4. i zbir svih kamata mora zadovoljiti sledeüu jednakost ¦ ik n ˜ a  K 5 ˜ 71218.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Ako je amortizacioni plan taþno uraÿen. Napraviti plan amortizacije za poslednju godinu.0612 24480din .2.98 bk 23529.02 Sk .4.37 din Amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije dat je sledeüom tabelom: k 19 20 ik 950.1 47530.92  300000 56094.37 24000. Anuitet iznosi a K 0 ˜ V pm˜n m % 400000 ˜ V220 % 400000 ˜ 0. Odrediti amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije. 247 MTVU lekcije . Rešenje: Za pravljenje amortizacionog plana potrebno je znati anuitet i stanje duga na poþetku obraþunskog perioda za koji treba uraditi amortizacioni plan.6 .98 7. ostatak duga posle isplaüenog osamnaestog anuiteta iznosi S18 a ˜ IV pm˜n 18 m % 24480 ˜ IV22% 24480 ˜ 1. poslednja otplata mora potpuno da eliminiše dug. Zajam od 400000 dinara otplaüuje se 10 godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 4% i polugodišnje kapitalisanje. Zajam se otplaüuje 16 godina jednakim godišnjim anuitetima uz 10% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje.39 23999.3. 7. što je u ovom sluþaju stanje duga posle osamnaestog anuiteta. zbir svih otplata mora biti jednak zajmu.9416 47530. Evidentno da je naš amortizacioni plan taþno uraÿen.

a anuitet a = 8000 dinara.4.29 Sk .1657 .4.91 din to je amortizacioni plan za poslednju godinu dat sledeüom tabelom: k 16 ik 1867.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: Kako je i10 a S15 S9 ˜ p Ÿ S9 S 9 ˜ V1016%9 16 15 10% a ˜ IV i10 p 10000 0.1 18672.5 .9091 18672. odnosno: S17 K 0 ˜ I 417%  8000 ˜ III 416%  1. a poslednji anuitet üe biti manji od 8000 dinara. Zajam od 100000 dinara amortizuje se godišnjim anuitetima od 8000 dinara uz 4% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje.70 7.2054 100000 din 20540 din 20540 ˜ 0. a IV418% 12. Rešenje: Pošto je K0 = 100000 dinara.10 100000 ˜ 0. zakljuþujemo da üe biti 17 anuiteta po 8000 dinara.6593 . 8000 a Kako u koloni tablice IV4n% ni za jedno n ne postoji vrednost IV4n% K0 a ˜ IV pn% Ÿ IV pn% 12.5.91 bk 18672. Izraþunati poslednji anuitet. pri p%=4% to imamo K 0 100000 12. veü je IV417% 12. Stanje duga posle isplate sedamnaestog anuiteta od po 8000 dinara je jednako razlici glavnice zajma ukamaüenog za period od sedamnaest godina i sume dekurzivnih godišnjih uloga od po 8000 dinara takoÿe za period od sedamnaest godina.

248 MTVU lekcije . .

odnosno osamnaesti anuitet je jednak: a18 S17 ˜ I 41% K 0 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Pošto se poslednjim anuitetom isplaüenim na kraju osmaneste godine mora razdužiti sav dug. onda je poslednji anuitet jednak stanju duga posle isplate sedamnaestog anuiteta ukamaüenog za poslednju osamnaestu godinu.

.

9479  8000 ˜ 23. ˜ I 417%  8000 ˜ III 416%  1 ˜ I 41% 100000 ˜ 1.6975.

5 ¦ ik=9797. Izraþunati a) kamatnu stopu po kojoj je obraþunata kamata b) prvu otplatu c) anuitet d) iznos zajma 249 MTVU lekcije .4 din.0816. Rešenje: Amortizacioni plan je dat sledeüom tabelom: k 1 2 3 4 Sk . ˜ 1.4. Razlika izmeÿu treüe i prve otplate je 500 dinara.5 bk 20000 21000 22050 16950 ¦ bk=80000 ak 24000 24000 24000 17797. Godišnja kamatna stopa je 5% i kapitalisanje je godišnje.6.1 80000 60000 39000 16950 ik 4000 3000 1950 847. Zajam se amortizuje sa 10 jednakih anuiteta. Zajam od 80000 dinara amortizuje se godišnjim anuitetima od 24000 dinara.04 5418.5. 7. Napraviti amortizacioni plan.5 7.4.5 ¦ak=89797. Koliþnik izmeÿu treüe i prve otplate je jednak 1.

0816 4% b) b3  b1 b1 r 2  b1 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) b3 b1 b1 r 2 b1 r2 1.0816 Ÿ r 1.04 Ÿ p % 500 Ÿ b1 500 0.0816 1.

85 din d) K0 a ˜ IV410% 9069.4.20 dinara. 250 MTVU lekcije .85 ˜ 8.45 din c) a b1 ˜ I 410% 6127.45 ˜ 1. Odrediti: a) godišnju kamatnu stopu b) anuitet c) vreme otplaüivanja zajma d) prvu otplatu e) poslednju otplatu f) zajam. Zajam se otplaüuje jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje kapitalisanje.67 din 7. Poslednji interes za otplatu tog zajma je in= 5250 dinara a pretposlednji in-1=10250 dinara. Razlika izmeÿu prvog i drugog interesa je i1-i2=3384.7. b1 r 2  1 6127.1109 73564.4802 9069.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a 1  II pn % k 1` .

imamo Imajuüi u vidu da je ik a) in 1 .

a 1  II p2 % Ÿ a r ˜in odakle je r 2 ˜in 1 r 1 r 2 1 Ÿ r r ˜ in r 1 in 1  II 1p % .

05 Ÿ p % 5% Godišnja kamatna stopa je 5% b) a in 1  II 51% r ˜ in r 1 5250 ˜ 1.05 0.05 110250 din Anuitet je 110250 dinara. c) i1  i2 Ÿ r n 1 a § r 1· ¨ ¸Ÿ r n 1 © r ¹ a § r 1· ln ¸ ¨ i1  i2 . a 1  II 1p % Ÿ a in r 2 ˜ in 1 r 2 1 in 1 1  II p2% in 5250 in 1 in 10250  5250 1.

© r ¹ a § r 1· 10 ¨ ¸ Ÿ n 1 i1  i2 .

© r ¹ ln r a 1  II 5n% .

 a 1  II 5n%1 .

a II 5n%1  II 5n% .

251 MTVU lekcije . Vreme otplaüivanja zajma je 10 godina.

Izraþunati a) godišnju kamatnu stopu b) iznos zajma c) broj anuiteta.4. 7.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike d) b1 a I 10 5% 110250 1.7129 din Prva otplata je 67683. f) K0 a ˜ IV510% 110250 ˜ 7. r5 5 1.6289 67683.a šesta otplata je 5321. Prva otplata je 4373.74 din Poslednja otplata je 104997.8.52 Godišnja kamatna stopa je 4%.7129 ˜ 1.5513 104997.06 dinara.21665 1. e) b10 b1 ˜ I 59% 67683.21665 Ÿ r b1 4373. Zajam se otplaüuje godišnjim anuitetima od 7373.7217 851317.74 dinara.04 Ÿ p % 4% 252 MTVU lekcije .425 dinara.06 1. Rešenje: a) Iz bk bi ˜ I pk %i sledi b6 5321.425 din. Zajam je iznosio 851317.52 dinara uz godišnje kapitalisanje.7129 dinara.52 dinara .

52 ln b1 4373.52 K 0 ˜ p i1 Ÿ K 0 75000din p p 0.04 .52 n 13.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike b) a  b1 je upravo godišnji interes na iznos zajma pa je i1 a  b1 7373. Prvi interes i1 c) a 7373.04 Iznos zajma je 75000 dinara.52  4373.32 a b1 ˜ I 4n% b1 ˜ 1.

Zajam se amortizuje sa petnaest godišnjih anuiteta od 8000 dinara i šesnaestim anuitetnim ostatkom od 5000 dinara uz 6% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. S 6 a ˜ IV220 % 7.0612 18360din. 253 MTVU lekcije . Zajam od 300000 dinara se otplaüuje 10 godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz 4% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Koliko iznosi ostatak duga na poþetku sedmog perioda otplate.4. Rešenje: Za ovakve uslove vraüanja zajma.1062 222269.52 dinara i þetrnaestim anuitetnim ostatkom. ln 7. a K 0 ˜ V220 % Ostatak duga na poþetku sedmog perioda otplate je jednak stanju duga posle šeste otplate. odnosno 6 18360 ˜ 12. anuitet iznosi 300000 ˜ 0.83 dinara. Koliko iznosi a) zajam b) ostatak duga za poslednje tri godine.4.04 Zajam üe se amortizovati sa 13 godišnjih anuiteta od 7373.10. Ÿ n ln 1.9.04 ln 1.

6. Odnosno K0 .4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: a) Zajam je jednak zbiru sadašnje vrednosti sume petnaest dekurzivnih uloga od po 8000 dinara i sadašnje vrednosti poslednjeg dekurzivnog uloga od 5000 dinara (videti zadatak 7.).

2760  1.3936  8000 ˜ 22. 5000 ˜ II 616%  8000 ˜ III 614%  1 ˜ II 615% 5000 ˜ 0.

6din.4173 79672. b) Ostatak duga za poslednje tri godine je u stvari stanje duga posle trinaeste otplate. a to je razlika iznosa zajma ukamaüenog trinaest godina i sume trinaest dekurzivnih uloga od po 8000 dinara. odnosno S13 . ˜ 0.

4. Rešenje: Iz jednakosti ik a i10 1  II 89% . iznosi 8000 dinara.8821 18876. Deseti interes zajma koji otplaüuje jednakim godišnjim anuitetima 18 godina uz 8% i godišnje kapitalisanje.6 ˜ 2.89 din 7.1329  8000 ˜ 18. K 0 ˜ I 613%  8000 ˜ III 612%  1 79672.11. Odrediti anuitet i ostatak duga na poþetku pretposlednje godine.

5002 ik dobijamo 1  II pn % k 1 16006. 254 MTVU lekcije . a 1  II pn % k 1 Ÿ a 8000 1  0. odnosno S16 a ˜ IV82% 16006.4 din.7833 28544.22 dinara. Ostatak duga na poþetku pretposlednje godine je jednak stanju duga posle šesnaeste otplate.4 ˜ 1.

4. Sedma otplata jednog zajma koji se amortizuje 8 godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz 16% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje iznosi 6000 dinara.12. Koliko je sadržano interesa u prvih deset anuiteta? Rešenje: Važi sledeüe: bk a ˜ II pn % k 1 Ÿ a ¦i 10 k 1 k ¦ a 1  II 16  k 1 p% a I 16 8% II 7 16  7 1 8% 6000 0.4632 10 .Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.

37din a 1  II pn %k 1 .  k 1 10a  a ˜ ¦ II 16 p% k 1 10a  II b n  k 1 p% 12953.

to je Kako je ik 10 bk III 9 8% 10a  k 1 .

1 a 1 r  r2  r9 16 r .

4866  1.37 13. 12953.

iznos duga na poþetku desete godine je 200000 dinara.37  7.0990 19800 din 19800 ˜ 0. 74759.2330 . otplaüeni deo duga poþev od petog i zakljuþno sa dvadesetim plaüenim anuitetom Rešenje: a b1 9 S 9 ˜ V625 % a ˜ II 625% O20  O5 200000 ˜ 0.13. Po zajmu koji se otplaüuje za 25 godina jednakim godišnjim anuitetima uz 6% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje.4259 10 ˜ 12953. Odrediti anuitet. 3. prvu otplatu.4.7 din.

4613.4 din .

b1 ˜ III 619%  1  b1 ˜ III 64%  1 b1 ˜ III 619%  III 64% .

4613.6371.7856  4.4 ˜ 35.

7.49 din.4. a vreme za amortizaciju je ostalo isto. Zajam od 300000 dinara otplaüuje se 12 godina jednakim godišnjim anuitetima uz 6% godišnje kamata i godišnje kapitalisanje.14. Odrediti a) anuitet za prvih 7 godina b) ostatak duga posle 7 godina 255 MTVU lekcije . 143700. Na traženje dužnika posle 7 plaüenih anuiteta poverilac je smanjio interesnu stopu na 4%.

7. Odrediti koliki je bio poslednji anuitet kojim je dug potpuno izmiren? 256 MTVU lekcije .83 dinara.6 din.08 · 98700. Dužnik je i pored smanjene interesne stope nastavio da plaüa iste anuitete sve do poslednje godine.6 ˜ V68% 100674.4.4.08 § 3 ˜ 0.8 ˜ 0.3121 98700.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike c) anuitet posle promene uslova amortizacije.58 ˜ ¨1  ¸ 100674.1 din 7.2124 150761.1193 35790 din b) S7 a ˜ IV612%7 35790 ˜ 4.58 din Kroz tri meseca stanje duga je naraslo na S 6 ˜ 3 ˜ 0.1610 16208. Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 10 godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 8% i godišnje kapitalisanje. Peta otplata zajma koji se amortizuje deset godina godišnjim anuitetima uz 4% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje iznosi 82822.8 din c) a novo S 7 ˜ V45% 150761. Tri meseca po isplati šestog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna stopa smanji za 2% i da dužnik plati ostatak duga u narednih 8 godina. Odrediti novi anuitet po kom üe dužnik otplaüivati ostatak duga.16. Rešenje: a) a K 0 ˜ V612% 300000 ˜ 0.6 ˜ 0.2246 33861.15. Rešenje: a K 0 ˜ V810% S6 a ˜ IV810%6 200000 ˜ 0.1490 29800 din 29800 ˜ 3.6 din pa novi anuitet za 12 12 ¹ © promenjene uslove kreditiranja iznosi S6  a novo 100674. Posle 6 godina smanjena je interesna stopa za 1% s tim da se dug izmiri u odreÿenom vremenu.

73 ˜ 3.6299 380398 din Na poþetku poslednje desete godine stanje duga je jednako razlici stanja duga posle šeste godine ukamaüenog tri godine po novim kamatnim uslovima i sume godišnjih dekurzivnih uloga za tri godine po novim kamatnim uslovima. S S9 6 . 104795.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Rešenje: b5 ˜ I 410%51 a a ˜ IV410%6 S6 82822.83 ˜ 1.73 din.2653 104795.

.

0909  1.73 ˜ 2. ˜ I 33%  a ˜ III 32%  1 380398 ˜ 1.0927  104795.

1943 53482. Kod banke je 1. Novi anuitet se izraþunava za nove kamatne uslove: a novo S14 ˜ V118 % 275258. Rešenje: Anuitet pre konverzije zajma (pre 30. a vreme amortizacije je produženo za godinu dana.23 din. 257 MTVU lekcije . godine i posle tog datuma. 7. godine promenjeni su uslovi otplaüivanja i to godišnja kamatna .17.1114 275258.67 din. odnosno S14 a ˜ IV1220%14 66950 ˜ 4. Banka raþuna kamatu 30. godine) je iznosio a 500000 ˜ V1220% 500000 ˜ 0.4. decembra. oktobra 2002.03 94500. a poslednji S 9 ˜ I 31% 91747.78 ˜ 1. Izraþunati anuitet pre 30. 30.78 din Poslednji anuitet je jednak stanju duga na poþetku desete godine ukamaüenog za period od godinu dana (u toku desete godine). 91747.VII 1995. godine podignut zajam od 500000 dinara uz obavezu korisnika da zajam isplati za vreme od 10 godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz 24% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. juna i 31. Stanje duga 1.23 ˜ 0. oktobra 2002.VII 2002.2 din.1339 66950 din. stopa je smanjena za 2%. je stanje duga posle þetrnaest anuiteta.god. oktobra 2002.

a novo  S14 ˜ 0.m˜n  1 rkm.4. Rešenje: a) Meseþna konformna kamatna stopa je pk 12 1.67  275258.23 ˜ 0.m˜n ˜ rk . godine üe biti uveüan za period od 30. godine do 30.0095 Ÿ p k % 0.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Anuitet koji üe se isplatiti 31.7 din.02 ˜ 120 360 53482.XII 2002.m  1. juna 2002. i to za iznos razlike kamata od 24% i 22% na S14 za taj period. oktobra 2002. XII 2002.12  1 1. Zajam koji se može podiüi na period od dvadest godina iznosi K0 a˜ rkm. Odnosno.18. 7.95% .02 ˜ 120 360 55317. Koliki se zajam može podiüi u banci na osnovu ovoga na period od dvadeset godina ako banka a) obraþunava kamatu jednom godišnje po godišnjoj kamatnoj stopi od 12% b) obraþunava kamatu meseþno po godišnjoj kamatnoj stopi od 12%. taj anuitet üe iznositi a31. Najveüa kreditna sposobnost u toku meseca za neku stranku iznosi 10000 dinara.

01240 ˜ 0.0095 240 ˜ 0. b) Zajam koji se može podiüi pod ovim uslovima na period od dvadeset godina je r pm˜n  1 K0 a˜ m § · r pm˜n ˜ ¨¨ r p  1¸¸ m © m ¹ 10000 ˜ 1. 10000 ˜ 1.01 908193. 258 MTVU lekcije .01240  1 1.0095 240  1 1.83 din.0095 941000 din.

m  1.06  1 0. Rešenje: Ukupno plaüena kamata je razlika izmeÿu koliþine novca date polugodišnjim anuitetima i iznosa zajma.0296 Ÿ p k % 2.m˜n  1 rkm.m˜n ˜ rk .96% pa zajam iznosi K0 a˜ rkm.4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Zajam se amortizuje 10 godina jednakim polugodišnjim anuitetima od 20000 dinara uz 6% godišnje kamatne stope i godišnje kapitalisanje. Polugodišnja konformna kamatna stopa za godišnju kamatnu stopu od 6% iznosi p k 1.19. Izraþunati ukupno plaüenu kamatu u toku amortizacije zajma.

a vreme amortizacije je produženo za dve godine. 259 MTVU lekcije .0296 20  1 1.75 101360.8983 7593. k 1 7. Zajam se amortizuje 15 godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 6% i godišnje kapitalisanje. Stanje duga posle desetog plaüenog anuiteta iznosi S10 a ˜ IV615%10 7593.75 din.2124 31985.25 din. Ukupno isplaüena kamata je 20 ¦i k 20 ˜ 20000  298639.0296 298639. Rešenje: Anuitet pre promene uslova amortizacije iznosi a b5 ˜ I 615%51 4000 ˜ 1. Odrediti anuitete pre i posle promene uslova amortizacije. Peta otplata je 4000 dinara. Posle desetog plaüenog anuiteta kamatna stopa je poveüana za 2%.20.4.6 din. 20000 ˜ 1.2 ˜ 4.0296 20 ˜ 0.2 din.

7. Zadaci za vežbu 7. Koliko iznosi novi anuitet? 7. Umesto ovog.Odrediti koliko je otplaüeno poþev od sedmog zakljuþno sa petnaestim anuitetom. 7.43 din.1921 6144. dužnik se odluþuje za drugu moguünost. osma otplata iznosi 5000 dinara.21. Odrediti a) prvu otplatu b) treüu otplatu c) iznos zajma d) ukupno isplaüenu kamatu.4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike Novi anuitet iznosi a novo S10 ˜ V87% 31986. Po zajmu koji se otplaüuje 15 godina jednakim šestomeseþnim anuitetima uz 10% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.26.4.25. Napraviti amortizacioni plan za prve tri godine. 7. Dug od K dinara treba da se isplati sa deset godišnjih anuiteta od po 50000 dinara uz godišnju kamatnu stopu 8% i godišnje kapitalisanje. jedanaesti dvanaesti period otplaüivanja. Zajam se otplaüuje za 4 godine jednakim šestomeseþnim anuitetima od po 8000 dinara uz 8% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje.6 ˜ 0. Zajam se otplaüuje 10 godina jednakim šestomeseþnim anuitetima uz 6% godišnje kamate i polugodišnjim kapitalisanjem. 260 MTVU lekcije .23. Odrediti dvanaestu otplatu i izraditi amortizacioni plan za deseti.. posle petnaestog plaüenog anuiteta iznosi 100000 dinara. Izraditi amortizacioni plan za poslednja tri perioda otplaüivanja. Zajam od 1 000 000 dinara otplaüuje se za 20 godina jednakim šestomeseþnim anuitetima uz 4% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Ostatak duga zajma koji se amortizuje dvadeset godina jednakim godišnjim anuitetima sa 5% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje.4.4. Prva otplata iznosi 10000 dinara.4. 7.22.24.4. da dug oduži sa pet godišnjih anuiteta uz ostale jednake uslove.

31.4. a dužnik se obavezuje da zajam otplati u narednih pet godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje kapitalisanje. 7.27. Izraþunati novi anuitet.33. 7. Tada su se stranke dogovorile da dužnik nastavi da plaüa redovno anuitete uz kamatnu stopu 9% i u predviÿenom roku otplati dug. 7. Zajam se amortizuje deset godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz 6% godišnje kamatne stope i polugodišnje kapitalisanje.32.4. Odrediti koliko je otplaüeno zajma poþev od petog zakljuþno sa osamnaestim anuitetom. ali uz polugodišnje kapitalisanje. Zajam od 150000 dinara amortizuje se dvanaest godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 8% i godišnje kapitalisanje.30. 7.28. Drugi od 200000 dinara na 20 godina uz istu kamatnu stopu. Prve þetiri godine dužnik je redovno plaüao anuitete. Zajam se otplaüuje 12 godina jednakim polugodišnjim anuitetima od 7000 dinara uz 8% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje. Napraviti amortizacioni plan za prve tri godine amortizacije. 7.4. Odrediti novi anuitet. Dužnik otplaüuje kod banke dva zajma. isplaüuje polugodišnjim anuitetima. 7. Prvi od 100000 dinara na 15 godina uz 6% godišnje kamate jednakim godišnjim anuitetima uz godišnje kapitalisanje.29.4. Zajam se amortizuje dvadeset godina jednakim godišnjim anuitetima uz 5% godišnje kamate i godišnje kapitalisanje. Ostatak duga posle trinaest plaüenih anuiteta je 80000 dinara. 261 MTVU lekcije .4. Tri meseca po isplati petog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna stopa smanji za 1%. Izraþunati anuitet kojim se amortizuje novi zajam.4.4. a posle toga sledeüih þetiri godine dužnik nije platio nijedan anuitet. Posle sedam godina oba zajma se spajaju u jedan i tako novoformirani zajam treba da se amortizuje u narednih deset godina jednakim godišnjim anuitetima i godišnje kapitalisanje uz godišnju kamatnu stopu 4%. Deseti interes zajma koji se amortizuje deset godina jednakim polugodišnjim anuitetima uz 12% godišnje kamate i polugodišnje kapitalisanje iznosi 4000 dinara. Izraþunati novi anuitet. Odrediti amortizacioni plan za poslednja tri perioda. Zajam od 500000 dinara amortizuje se dvadeset godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 4% i godišnje kapitalisanje. Sedamnaest dana po isplati sedmog anuiteta kamatna stopa je smanjena za 2%.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7. Osma otplata iznosi 10000 dinara. a da se zajam otplati u narednih deset godina.

Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 18 godina jednakim godišnjim anuitetima uz 5.4.4. Odrediti anuitet pre i posle konverzije zajma. Zajam od 300000 dinara treba da se otplati za sedam godina jednakim godišnjim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 3. Koliko je stanje duga posle sedme godine? 262 MTVU lekcije . a vreme amortizacije je produženo još za dve godine. Posle tri godine stopa je smanjena na 3%.34. 7. Zajam od 300000 dinara se amortizuje 20 godina jednakim meseþnim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 12% i godišnje kapitalisanje.5% godišnje kamatne stope i godišnje kapitalisanje. 7. Koliko je plaüeno ukupno kamate za prvih.4.36. 7. a koliko za drugih deset godina? 7.40.4. Posle 10 godina kamatna stopa je smanjena za 2%. Zajam od 120000 dinara amortizuje se pet godina jednakim meseþnim anuitetima uz 9% godišnje kamatne stope.39. Odrediti anuitet pre i posle konverzije zajma.4.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 7.35.37. 7.4.38. Koliko je otplaüeno zajma poþev od desetog zakljuþno sa pedesetim anuitetom? 7. Zajam od 400000 dinara se amortizuje 10 godina jednakim meseþnim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 10% i godišnje kapitalisanje.Odrediti anuitet ako je a) godišnje kapitalisanje b) polugodišnje kapitalisanje c) meseþno kapitalisanje.5% i godišnje kapitalisanje. Zajam od 200000 dinara se amortizuje 15 godina jednakim meseþnim anuitetima uz godišnju kamatnu stopu 15% i godišnje kapitalisanje.4. Koliki je meseþni anuitet na zajam od 100000 dinara koji treba otplatiti za deset godina uz godišnju kamatnu stopu 8% i a) godišnje kapitalisanje b) polugodišnje kapitalisanje.

1990 9. 1978. 263 MTVU lekcije . Graÿevinska knjiga. Peter Hess. Mathematics for Economics. Graÿevinska knjiga. 2002. 1984 4. Matematika za ekonomiste. Viša škola za ekonomiju. ADDISON-WESSLEY 1996 5. Demidoviþ. Klein. 6.Zbirka zadataka iz Poslovne matematike LITERATURA 1. Dr Luka Filipoviü. Beograd 1977. Matematika u obliku metodiþke zbirke zadataka sa rešenjima II deo. McGREW-HILL International Edition. 1998. M. Dragoslav Mitrinoviü. Finansijska matematika. Dr. Chiang. Matematika u obliku metodiþke zbirke zadataka sa rešenjima I deo. Dragoslav Mitrinoviü. Alpha C. 8. Viša poslovna škola Beograd. 1999 7. 3. Tenhiþka knjiga. Ekonomski fakultet Beograd. Dr. Zadaci i rešeni primeri iz više matematike.Hoy et all. PRENTICE-HALL.Dr. 10. Matematika za ekonomiste-Zbirka zadataka.. Rajko Raleviü.. ADDISONWESSLEY. Dr. Beograd. Michael W. Using Mathematics in Economic Analysis. 2002 2. Mathematical Methods for Economics. Beograd 1977. Fundamental Methods of Mathematical Economics. Miodrag Ivoviü.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike DODATAK KAMATNE (INTERESNE) TABLICE MTVU lekcije .

Dodatak – Kamatne (interesne) tablice 266 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 267 MTVU lekcije .

Dodatak – Kamatne (interesne) tablice 268 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 269 MTVU lekcije .

Dodatak – Kamatne (interesne) tablice 270 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 271 MTVU lekcije .

Dodatak – Kamatne (interesne) tablice 272 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 273 MTVU lekcije .

Dodatak – Kamatne (interesne) tablice 274 MTVU lekcije .

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike 275 MTVU lekcije .