Ta5ko Maneski

V/
RESENI PROBLEMI
CVRS TOCE KONS TRT]KCIJA

MASTNSKI FAKULTET
Beograd,2002
 MASINSKI FAKULTET
LINIVERZITETA U BEOGRADU

V.prof.dr TaSko Maneski, dipl.ini.ma5.

npSpNT PROBLEMI ivRsToCE KONSTRUKCIJA

Recezenti

Akademik prof.dr Dorde Zlokovi6

Prof.dr Davor Ostri6

Izdava(,

MASINSKI FAKULTET
Univerziteta u Beogradu
Beograd, 27 " martaS}

Stampanje odobrila

Komi sij a za izdav a(ku delatno st

Ma5inskog fakulteta u Beogradu

Tiral;1000 primeraka

ISBN 86-70803-436-7

Stampanje finansijski podrZao Savezni Sekretarijat za nauku i razvoj

Stampa: GRAFOPLUS Beograd-Le5tane

Pre5tampavanje iI i umnoZavanj e nij e dozvolj eno

 ;.:FERENCE - projekti
sADnZaJ
t-l
q. TEORIJSKA OSNOVA
- (,-I\{PJUTERSKO MODELIRANJE N PRORACI-IX STNUKTURA "KOMIPS'' a1
L-l
_ r-r \cNosrIKA poNaSaura evRsrocE KoNSTRUKCIJE 3-1

3 RISENI PROBLEMI
- T,-)TORNI BAGERT
1.1. Dijagnostika pona5anja postolja bagera SH400 i projektovanje rekonstrukcije (FC Beodin) 4-1
-1.1. Utvrdivan-ie havarije radiaksijalnog leZajarotomog bagera C700S (Kolubara Metal yreocl) 4-2
1.3. Utvrdivanje popuStanja i sanacija ptratforme odlagada ARS Kopel(Kolubara Metal Yreoci) 4-2
-1.4. Model i proradun radnog todka bagera
4-3
-1.5. Dijagnostika pona5anja strele rotornog bagera C700S (Kolubara Metal Vreoci) 4-4
-1.6. Bager SchRs 630 (Kolubara Metal Lazaretrac) 4-5
-1.7. Sanacija radnog todka sprave C700S (Kolubara Metal Vreoci) 4-5
-1.8" Rekonstrukcija otvora konstr.br.141240 (Tarnnava Z.Folle-Kolubara Metal Vreoci) 4-6
R.OTACIONE PECI I MLINOVi
'br.3
5. i. Sanacija rotacione peci iFC Beodin)
5.2. Rekonstrukcije veze dvodelnog drlada kliznog oslonca satelita peii br.3 (FC Beodin)
5.3. Rekonstrukcija rukar.ca rnlina krednjaka (FC Beodin)
5.4. identifikacija ponaSanja varijanti zupdastog venca mlina cementa (FC Beodin)
5.5. Sanacija polomljenog zupca venca mlina br.5 koji u sebi ima prsline (FC Beodin)
5.6. Utvrdivanje potrebe postavljanja bodne plode plode preko tri zupca (FC Beodin)
5.7. Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu i njihova lokacija (FC Beodin)
5.8. Naponsko stanje tela zupdastog venca na mestu gde nema z\pca (FC Beoiint
5.9. Analiza popustanja prstena srednjeg oslonca rotacione peii FC Beodin
5.10" Statidki i dinamidki proradun mlina cementa a220\xl2A00 (FC Fopovac;
5.1 1 .Sanacija treieg oslonca rotacione pe6i 100 t/dan (FC popovac)
ZELEZNIEKA VOZILA
6.1" Gredni modeli vagona (FV Kraljevo) b_,
6.2. Obrtno postole Y1.0 Bunna (FV Kraljevo) 6-l
6.3. Obrtno postolje Y25Cst f\r Kraljevo) 6-i
6"4. Vagon cistema (FV Kraijevo) 6_:
6.5. Vrata brzogvoza (Zeh'oz Smederevo) 6_j
6.6. IstraZivanje sudara vagona cisteme zaprevozfosforne kiseline (Zelvoz Smederevo) 6-3
6.7 " Analiza ponaSanja obrtnog oostolja elektrolokomorl\'e 441 dTP Beograd) 6-4
6.8. Analiza ponaSanja otrrtnog postolja troosovinske eiektrolokomotive 461 (ZTP Beograd.; 6-6
6.9. Analiza pona3anja obrtnog postolja voza JZ 412-416 grednim mocielom (ZTP Beograd) 6-7
6.10. Proradun rnonobloka toika qZTP Beograd) 6-g
- \fOTORNA VOZILA
7.1. Mehanizam sistema oslanjanja (IMR Rakcvical 7-1
7.2. Froracun i optimizaciia struktura GosA Smederevska paianka 7-l
7.3. Proraduni optimizacija struktura LITVA Pandevo 7-2
7 .4. Prora{un poiuprikoiice iF\I Kraljevo) 7-2
DEO ENERGETSKE I PROCESNE OPREME
8.1. Prilog analizi pojave prslina na otodnom ce'ovodu HE tsajina Basta 8-1
8.2. Pro"jektni zadatak grupe ? - rot,cr generatora bloka A5 TENT-A (Obrenovac.l 8-1
8.3" Projektni zadatak grupe i - vratilo rniina ilekicara A5 TENT-A (Obrenovac) 8-2
8.4" Analiza lcma vratila vazdu5nog komprezora 3.1k-i tAzotaraPandevo) 8-4
8"5. Rekonstrukci.ia rashiaanog 'rorania { Eiemir Zrenlanln
r 8-5
8.6. Proradun rorora pame r"irbrne tTE {}brenovac} 8-6
8.7" FopuStanje naftoi,'ocia RNF INISP Pancevc) 8-6
8.8. Greja* napo.ine vocie i L,z,otara tPandevo) 8-6
 8.9. Termomanika dijagnostika pona5anja i pobolj5anja vijdanog kompresorskog agregata 8-7
8.10. Faktorkoncentracijenaponaradvi 8-8
9. \,IEHANIZACIJA
9.1. Utvrdivanje uzroka havarije veznog transporteraYT3-47-L2 (BBP Beograd) 9-l
9.2. Strela ma5ine zabeton (Fagram Smederevo) 9-l
9.3. Pretovami most uglja (TE Drmno) 9-l
9"4. Pogonski pomo6ni uredaji 9-1
9.5. Proradun mosnog krana 9-1
9.6. Dinamidki proradun stuba kranske staze 9-2
9.7. Nosedi elementi ma5ina 9-2
9.8. Mosni kran (Bratsvo Subotica) 9-2
9.9. Teretni lift Baku 9-2
9. 1 0. Ramn a dizalica (ILR Zeleznik) 9-2
9.1 1. Kontejner (Zelvoz Smederevo) 9-2
10. PARNI KOTLOVI
10.1 . Proradun parnog kotla pkts5 (TIPO Beograd) 10-1
10.2. Proradun kotla ptl<25 (TIPO Beograd) 10-2
11" MASINE I ALATI
11.1. Rekonstrukcija uleZi5tenja vratila aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 11-1
1 1.2. Rekonstrukcija rotacionog nosada noLeva aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 11-1
11.3. Rekonstrukcija noZa aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 11-1
11.4. Modeliranje i proradun strukture horizontalnog obradnog centra HBG80 (ILR Zeleznik) 11-1
11.5. Statidki i dinamidki proradun translatorne ose robota (MFB-GOSA) II-2
1 1.6. Model proraduna ekscentar prese ARP250 (ILR Zeleznik) i robota MFB-GOSA TT-2
1]. CENTzuFUGALNE SILE
1 2. I Centigufalno optere6enje 12-I
12.2. Analizanapona i deformacije konstrukcije industrijske centrifuge (Utva Pandevo) t2-l
12.3. Radunska i eksperimentalna analizanapona gasne turbine t2-l
12.4. Analiza pona5anja ventilatora (FC Beodin) r2-2
12.5. Proradun obrtnog kola t2-2
13. REZERVOARI I POSUDE
13.1. Promena debljine vise6eg horizontalnog rezervoara (Prva Iskra Barid) 13-1
13.2. Naponsko polje podzemnog rezervoara (Jugopetrol Kotor) 13-1
13.3. Modeliranje havarije i sanacija rezervoara prednika 20 mi visine 20 m (HIP Pandevo) 13-1
13.4. Naponsko stanje bidona (Kolub.Prerada Vreoci) t3-2
13.5. Reaktor NIS Pandevo 13-2
14. BRODOGRADNJA
1 4. I . ProduZenj e putnidko g broda (Brodo gradili5te Beograd) t4-l
T 4.2. U zduZna i popre dna v eze (Brodo grali Ste Beo grad) r4-2
1 4. 3. Proradun poklopca remorkera (Brodograli5te Beograd t4-2
I 4.4. Paluba remorkera (Brodograli5te Beograd) r4-2
14.5. Proradun bitve t4-2
14.6. Model platforme na vodi-ponton (BBP Beograd) t4-2
14.7. Brodsko kormilo (BBP Beograd) I4-3
ts. hianp
15.1. Metodologija modeliranja i proraduna nosede strukture ski lifta (TC Kopaonik) I 5-1
15.2. Dinami6ko pona5anje ski-Zidare (TC Brezovica) t5-2
16. OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI
16.1 . Proradun steznog prstena (Kolubara Metal) 16-1
16.2.Prcradun uticaja oblika zavarerre veze 16-1
I 6.3. Proradun lopatice ventilatora 16-1
16.4. Modeli strukture trafo stanice 16-1
16.5. Uticaj pojave prsline u korenu zatezana faktor koncentracije napona 16-1
1 6.6. Popu5tanje elementa konstrukcije r6-2
 \,{
1-l

REFERENCE
projekti
=C Beodin
- Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu i potrebe postavljanja bodne plode plode preko tri zupca
-" Dijagnostika ponaSanja i projektovanje rekonstrukc'rje obrtnog postolja bagera
SH400
'" Rekonstrukcije veze dvodelnog driada kliznog oslonca satelita rotacione peii br.3
'" Identifikacija ponaSanja varijanti zupdastog venca mlina cementa 4400x16100
'" Sanacija polomljenog zupca venca mlina br.5 koji u sebi ima prsline
'" Uzrok pucanja oslonog prstena i dalji rad rotacione pe6i br.3
Rekonstrukcija rukavca mlina krednjaka Unidian
'" Sanacija rotacione peii br.3
al Popovac
" PonaSanja ventilatora
" Sanac-rja miina cementa Z22A0x12000
'" Sanacija treieg oslonca pe6i 1000 t/dan
-iP Bukulja Beograd '" Rekonstrukc'rja noZa aglomeratora
" Rekonstrukc'rja uleZi5tenja vratila aglomeratora
'" Rekonstrukcija rotacionog nosada noZeva aglomeratora
'rlubara Metal Vreoci ." Utvrdivanje havarije radiakijalnog leZaja rotornog bagera C700S
" Utvrdivanje popuStanja i sanacija platforme odlagada ARS Kopel
" Dijagnostika ponaSanja strele rotornog bagera C700S
" Rekonstrukcija oWora konstrukc'rje br.151240
.* Sanacija radnog todka sprave C700s
." Model i proradun radnog todka bagera
' :lubara Prerada Vreoci ." Naponsko polje bidona
" Rekonstrukcija bidona
" MiSljenje realizacije izrade bidona
TP Beograd " Termomehanidka dijagnostika ponaSanja i pobolj5anja vijdanog kompresora
" Analiza ponaianja obrtnog postolja troosne elektolokomotive 461
'" Analiza ponaSanja i sanacija obrtnog postolja voza 412-4!6
" Analiza ponaSanja obrtnog postolja elektolokomotive 441
" Proradun monoblok tod"ka
3BP Beograd '" Utvrdivanje havarije veznog transporteraW 3-47-tZ
" Model platforme na vodi-ponton
" Brodsko kormilo
izorata Pandevo " Grejad napojne vode
'" Analiza loma vratila vazduSnog kompresora 3.1k-1
',lS Pandevo '" Popu5tanje naftovoda
" Sanacija reaktora
--R Zeleznik " Modeliranje i proradun strukture horizontalnog obradnog centra HBGB0
'" Modeliranje i proraduna ekscentar prese ARp250
'" Ramna dizalica
lelvoz Smederevo '" Istraiivanje sudara vagona cisterne za prevazfosforne kiseline
'* Vrata bzog voza
3rodogradilSte Beograd '' Proradun poklopca remorkera
" Proradun produZenja putnidkog broda
f,/ Kraljevo ,' Naponsko polje podzemnog rezervoara Jugopetrol Kotor
" Gredni rnodeli vagona Ea, R.gs, Gabs, Tadns, Lgms
.' Unifikacija donjeg postolja vagona cisterni
" Obrtno postolje vagona y25Cst
" -'Cbrtno postolje Yl_"0 Burma
Froradun poluprikolice
Vagon cisterna
la REPROK T\{
l.K

TC Kopaonik ra c u n a ski ft a
I i

UTVA Kadarevo ,.
il. [',1? i1i"?'f #,'i fl 5l li l,, : iJo
Prva Iskra Barid '"
Promena debljine visedeg rezeruoara
llpo Beograd '"
Proradun parnih kotlova ptk55 i 25 X

* '"
Proradun i optimizacija struktura meni
UTVA Pandevo
TC Brezovica Dinami6ko ponaSanje ski-Zidare
HIP Pandevo " Sanacija rezewoara d,h=20m
gO5n Smederevska Palanka Proradun i optimizacija struktura a

Eiemir Zrenjanin " Rekonstrukcija rashladnog toranja na

IF'IR Rakovica '" Mehanizam sistema oslanjanja i
HE Bajna Ba5ta " Prsline na otodnom cevovodu
Fagram Smederevo '" Strela maSine za beton
TE Drmno '"
Pretovarni most uglja r\
TENT Obrenovac - :"fi:3;',1;H'o'n' (

Bratsvo Subotica
dtrf

I
\
h
I

.IEI
rlS

VI
 at

- KOMPJUTERSKO MODELIRANJE I PRORACLIN STRUKTURA "KOMIPS"

I P S
KoMpJUTERSKo MoDELTRANJB r pRonatuN sTRUKTURA
Autor: V.prof.dr Ta5ko Maneski, dipl.inZ.ma5., Ma5inski fakultet Univerziteta u Beogradu, 27 martaS0
Katedra za Otpornost konstrukcija: . Projektovanje o Proradun r Eksperiment o Skola o Konadni elementi o Seminari
tel33-70-379,33-70-2661237,fax33-10-364.k544-423,e-mail taskotn-ialfa.mas.bs.ac.vu
Kompjutersko modeliranje i proradun strukture (KOMIPS) w5i anaiizu i proradun struktura primenjujudi metod konadnih ele-
*::ata. Osnovni proradun je pro5iren elementima drjagnostike pona5anja.

MOGUCNOSTI:
o Modeliranje i proradun kompleksnih konstrukcija i problema . Odredivanje stvame slike pomeranjai
-.apona o lznalalenie stvamog pona5anja konstrukcije i njenih elemenata c Pouzdanu prognozu reagovanja
xonstrukcije u eksploataciji o Dobijanje eiemenata za odludivanje (reZim rada, sanacija, rekonstrukcija,
optimizacija i potvrdivanje izbora vrste reSenia konstrukcije) . Odredivanje uzroka lo5eg pona5anja ili
popuStanja konstrukcije o Procenu eksploatacionog veka i vremena pouzdanog rada konstrukcije
. \lodeliranje procesa nastanka havarije konstrukcije o Merenja (napon. deformacija, optere6enje. ubrzanje.t
o Statidki, termidki i dinamidki (slobodne i prinudne prigu5ene oscilacije u vremenskom i frekventnom
: -'trl€ru), linearan i nelinaran proradun o Nestacionarno prostiranje topiote o Grupno-supermatridni posrupar
., smanjenje vremena rada kompjutera o Raspodetra optereienja po konstrukciji o Raspodela membranskih i
savojnih i normalnih i tangencijalnih napona o Raspodela energije deformacije po konstrukciji
o Raspodela kinetidke i potencijalne energije

OBLASTI:
. MASINP I ALATI .ZNI,PZNIEKA VOZILA c MoToRN AvIZILA o DIZALICE
o BAGERI o BRODOGRADNJA o FARNI KOTLOVI c ROTACIONE PECI I MLINOVI
e REZERVOARI I PGSUDE c CENTRIFT]GAI,NE SILE e MEHANIZACIJA . ZIEaRE
C ENERGETSKA I PROCESNA OPREMA o OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI

FRtrMENE:
Zeleznik, FV Kraljevo, Prva iskra Barid" EP Arandelovac, Kolubara Metal Vreoci, Kolubara Prerada
"LR
rreoci, T'amnava Zapadno poije, tJtva Pandevo, GoSa Smederevska Palanha, Sever Subotica. i4. Oktobar
kiuSevac, TENT Obrenvac, BBP-tseogradsko bagersko preduzeie, F{IF Bukulja Beograd, TIPO Beoerad.
tllP Pandevo, Azotara Pandevo, NISP Pandevo" Termoelekro Beograd, Fabrika cementa Beodin, Fabrika
cementa Popovac, ZTP Beograd. Metal Beograd, NB Jugoslavije, MINEL Beograd, LelvozSmederevo

KOMIPS SEMINARI
:DNODNEVNI : prezentacija moguinosti metode konadnih elemenata i KOMIPS-a na izvedenim proradunima i problemima
S\OVNI: SKOLA KOMIPS (16 terrnina po 4 dasa, dva puta nedeljno): broj dasova
1. UVOD 2
2. OSNOVI TEORIJEELASTI.NOSTI 2
3. METODA KONAdNIH ELEMENATA 4
4. JEDNODIMENZIONI KONACNI ELEMENT 2
5. DVODIMENZIONI KONA('NI ELIMENT 4
6. TRODIMENZIONI KONACNI ELEMENT 1

7. PRORAC LIN NOSECIH STRUKTURA 2

8. PREPROCESOR 2
9. POSTPROCESOR I
IO" MODELIRANJE 6
1I. PROGRAMI 4
12. PRIMERI ZAVEZBU l0
I3. SEMINARSKI RADOVI l8
t4. EKSPERIMENTALNE METODE 4

: po dogovoru
Mesto odrZavania seminara: Mi kod Nas
 REPROK :\t
Koncept i struktura razvijenog sistema kompjuterskog modeliranja i proraduna stmktura (KOMIPS) .

lxl=
KOMPJUTERSKO MODELIRANJE I PRORACUN STRUKTURA L'lptel
Autor: V.prof.dr Ta5ko Maneski , dipl.inZ.maS , Ma5inski fakultet, Beograd uk-up

MODELIRANJE PREPROCESOR PROCESOR POSTPROCESOR 5lsIel

-Preslikavanje -Lokalno generisanje -Statidki -Analize rezultata
-Definisanje problema -Globalno generisanje -Dinamidki -Specifidni proraduni siste
-Izbor konadnih elemenata -Grafika -Termidki -Grafika mar
-Diskretizacija - Opt im i z. po v e ziv anj a d vorova -Linearan i nelinearan -Elementi optimizacije
elem
-Granidni uslovi i opterei. -Konverzije : Acad i Hpgl -Stacionaran i nestacionaran -Konverzije : Acad i Hpgl
(

t J
SISTEM . EKSPERIMENT
<- [;l -,
VARIJANTA ILI itt l
. podsistem
. element

celine KOM PS-a

KONSTRUKCIJA .
.
LITERATURA
IZVEDENI PRORAEUNI
ll VARIJANTE
KONSTRUKCI
:unk

I
I
norT
Naziv celine Broj instrukcija Opis
I
KOMIPS 1000 Komandni program. Pozivanje svih programa i funkcija paketa. Zajednidke rutine.
PREPROCESOR 12300 Primitivi.Globalno generisanje. Regioni. Graffta. Optimiz.povez.tvor. Konverzije.
PROCESOR I 1000 Statika, dinamika (slobodne i prinudne prigu5ene oscilacije) i termika. l
POSTPROCESOR 5400 Analize rezultata. Specifidni proraduni. Graffta. Element dijagnostike.Konverzije.
>:29700

Naziv programa PREPROCESOR

GEOTMA Lokalno generisanje diskretizovanog modela-primitivi (linije,pow5ine,zapremine).
GEOTMB Globalno generisanje diskretizovanog modela. Geometrijske karakteristike preseka.
REGTM Generisanje pomoiu grube podele (regiona).
GRAFTM Grafidka kontrola, verifikacija i konverzija modela.
OPTNTM unizaciia povezanosti dvornih taeaka modela
ra
Naziv programa PROCESOR
MKETMA Kontrola modela, matrica krutosti i masa i vektor optere6enja konadnih elemenata.
MKETMB Formiranje globalne matrice krutosti i masa i vektor optereienja.
MKETMC Statidka pomeranja dvorova modela.
MKETMD Proradun optere6enja i napona konadnih elemenata.
MKETME Proradun slobodnih nepriguSenih oscilacija.
MKETMF Prinudne prigu5ene oscilacije u wemenskom domenu.
MKETMG Spektar odziva.
MKETMH Direktna integracija (bez slobodnih oscilacija) u wemenskom domenu.
MKETM I Prinudne prigu3ene oscilacije u liekventnom domenu.
STEP2D Stacionarni termoelastidni proradun 2D problema.
NSTEP3D Nestacionarno prostiranie toplote 1D, 2D i 3D problema.

Vrste problema i konadni elementi (KE) procesora

Linijski - lD problemi Povr5inski - 2D problemi Zapreminski - 3D problemi

KE translacije i rotacije KE sa ravnim stanjem napona i deformacije . KE sa 8 (od minimalno 4) dvorova
KE, Stapa i osnosimetridni KE (detvorougao i trougao) . KE debele plode i ljuske od 8
KE grede KE tanke, sendvid i laminatne-kompozitne (odnosno minimalno 4) do 2l dvora
KE cevi plode i liuske (detvorougao i trougao)
Svoj stva materijala KE-a Izotropan i anizotropan, temperaturno zavistan.
-l
Vrste optereienja KE a : Pritisak,toplotno i inercijalno u tri pravca
rtl
Razvii I 'aml
Orr
Naziv programa POSTPROCESOR
POSTTM Analize rezultala. Elementi dijagnostike: raspodela membranskih i savojnih, normalnih i smiciiih napona,
,1,
energije deformacije pri statidkom i kinetidke i potencijalne energije modela pri dinamidkom proradunu.
GRAFTM Grafidki prikaz deformisane strukture (statika, dinamika, termika), linije jednakih potencijala (pomeranje, s
napon. temperatura. energiie). Komforan rad sa programom. Konverziie. nir
Osnowa statidka iednadina u matridnom obliku i slobalnom koordinatnom sistemu glasi:
 trl{a}= {n} , gae su
. r' t-l
',=I[k"]"-globatnamatricakrutosti;{s}-{{s,}{a,} {a,}.{a"}}'-globatnivekror pomeranja;{6.},{q}-vettorpomeranjai
::ereienjadvoras;{F}={{u,}'{q}'..tr,}' [e,]']'-globalni vektoropterecenja;dvorr,s:1,2,3 ...n; e:1,2,3...m; n,m-
,:-Dan broj tadakaikonadniheiemenatamodela; e -konadni elementt
Kl =Ff k"ltT] -matricakrutosti KE-augtobalnom
':3mu, [Ti - matrica hansformacija lokalnog u globalni sistem : [k..i =Jteltn]tBlaV - marrica krutosti KE-a u lokalnom
i:emu; [o] - matrica elastidnosti materijala - problema;
[B]=[i][x] matrica veza deformacije i pomeranja; [L], [N] -
''ricadiferencijalnihoperatoraproblemaifunkcijeoblikakonadnogelementa,{"}=[n]t{e]"-{r,i")-vektornaponakonadnog
: :rlenta ; {r}" = [e]{Ai" - vektor deformacije eiementa.
Osnovna dinamidka jednadina prinudnih pifl."S"1lih. matridnom obliku i globalnom sistemu glasi:
",r:j1".!",1
[rvrl{erirl-lells], lrcj{al {nr,.*t] . gde su
' l- [e], [Ki - globalna matrica masa, priguSenja i krutosti ,
{af,li, {q{ci" ]srtri - globatni vekror ubrzanja, brzine i pomeranja u
--.:crji vremena ; in1t,r;} - prinudni vektor sila u vremenskom ili fiekventnom domenu.
R.aspodeia svih elemenata dijagnostike ponaSanja se izraZava u procentima i po izabranoj grupi konadnih elemenata.
?na grupa raspodela odnose se na tok optereien-ia od izvora dc ponora (optereienje-oslonac), membranske, savojne napone,
' -alne i smicajne napone. Raspodele energta zahtevaju izradunavanje energija elemenata i dvorova.
-rergija deformacije konadnog elementa eo glasi:

". {a,,}lHliU",i", gde je {6..i" - pripadajuii gtobalni vektor pomeranja elemenra.

=
{ netidka eii i potencijalna ei energija konainog elementa i cele strukture E'na r-tom giavnom obliku glasi:

"i='l{r'",}lhl{p,.,}" ,'i :{p.,ljffi{u.,1.. r,:E; :E: =*i{i,}'[rur]{r,,}:{r-,,}'[r]{r,.} ,

::3suor-r-tasopstvenafrekvenca, {U.} r+i sopstveni vektori

{U,.}"-pripadajuiir-tisopstveni vektorelementa.
::-'mena kvadrata sopstvene r-te frekvence (reanaliza-bez ponovnog
proraduna) glasi:
Ato; _cr..ei F".e; ^r^..
gde su u.,p" - velidine koje defini5u modifikaciju e-tog konadnog elementa.
a): t'#
Stalno prisutan problem nrodeliranja jeste izbor tipa konadnog elementa i fino6a diskretizacije fizidkog modela. Razvijeni
"-.:: modeiiranja i proraduna prikazan je na narednoj slici. Kada model ne poznajemo dovoljno dobro protrebno je prvo uraditi
-=:-n grubim modelom (minimalni broj dvorova ielemenata). Statidka i dinamidka identifikacija. sa grubim modelom. ciaje
sa
- aljanosti modela
\ qrJqrruJtr tttuugt4 sa
)d ipa ili tipova
stanovi5ta granidniih uslova. izbora tipa ti izacije ii modelilranla
konadnih elemenata. diskretizaciie
;
--',-'nia. Ovakav pristup
":-::3DJ?. pristun je
i veoma koristan. MoZe u5tedeti vreme rada radunara i doveka (mnogo je teZe otklanjati greSke na
t. _: ,- \dsa mnogo elemenata i dvorova). Grubi model moZe biti ujedno i redukovanr tnodel PoZeljno ie da za iednu strukruni
I
i

*- , r iie grubih modela. On najde56e sluli za odreilivanje globalnog odziva strukture

MODEI-iRANJE
{i) Izbor tipa kona6nog elementer i diskretizacija fizidtog modela
(ii) Definicija dvornih radaka
(iii) Definicija konadnih elemenata
(iv) Definicija granidnih uslova
(v) Definicija optereienja I

lJ.t
GRUBI FINI MODELI REDUKOVANI KOMPLEKSNA
MODELI PODSTR.[JKTUIlA MODELI PODSTRUKTURA IDENTIFIKACIJA
STR.UKTURE i STRUKTURE I STRUKTURE PONASANJA
statika/dinamika statika statika/dinamika STRUKTURE
Razvijeni koncept modeliranja i proraduna
Slededa t"aza predstavlja modeliranje i proradun (statidki) sa finim modelima strukture i podstruktura" Finoca modela zavisi
: ispunjenja postavljenih zahteva pred proradunom. Fini model treba uglavnom koristiti za siatidki proradun. Fini model podstru-
:re moZe biti iskori5cen za identifikaciju lokalnog i globalnog ponaSanja. Identifikacija lokalnog ponaianja podstrukture je
- 'irebna zato Sto ona to svoje pona5anje prenosi
sluhl globalnog pona5anja potrebno je globalni odziv
u celokupnu strukturu. Za.
,:ie strukture iz grubog modela preneti na podstrukturu zadavanjem pomeranja i sila presednih mesta strukture. Dalje sledi kreira_
' ; redukovanih modela na osnovu prethodnih ibza" Redukovanje se odnosi na smanjenje broja dvorova ilili izbor tipa konadnog
: .menta ko,ii zahteva manje stepeni sloilocie ili rnanje ivornih tadaka. Primeri redukovanja modela mogu biti: smanjenje broja ste-
-:ni slobode dvora, plodu sa savilaniem zamenimo ploiom bez sayiianja (membrana), kutijasti presek modeliran plodama
$ lmembrana), ru-.-
plodu*u zame-
il ro grednim elementom" orebrenje i ukruien-je modelirano xrloiama zamenimo grednim eiementom, zapreminski elernent stru-
':ure zamenimo plodom ili gredom. i dr. Postizanjern da se redukovani model ponaSa isto kao i fini i grubi model dobijamo
r[
It
24 REPROK
sledeie: pri optimizaciji strukrure smo dobili u wemenu i broju varijanti zakojeje pohebno propustiti fini model, za dinamidku
identifikaciju dobijamo jednostavan model, smanjenje obrade rezuhata, i dt. ' :
Krutost noseiih elemenata sloZene geometrije (npr. gredni nosad) moZemo dobiti izjednadavanjem pona5anja finog (plode'
zapremine) i grubog (grede) modela, odnosno karakteristike redukovanog elementa se izradunavaju iz jednakosti pomeranja: Pose-
bno se navodi problem modeliranja razdvojivih stmkflra. PredlaZe se prvo proradun elemenata - modula strukture (podstruHura),
njihovih vezapatek onda celokupne strukture. Podstrukture svoje pona5anje prenose u celu strulcturu.
Statidki proradun stmkture i podstruktura obuhvata odredivanje: polja pomeranja i maksimalnog pomeranja, krutosti, polja
napona i maksimalni napon, raspodela energija deformacija i raspodela napona ploda i greda. Dinamidki proradun obuhvata
odredivanje: slobodne oscilacije, prinudne oscilacije i raspodela kinetidke i potencijalne enegrije.
Sastavni deo KOMIPS-a predstavlja razvijena dijignostika pona5anja dwsto6e konstrukcije koja je prikazana u narednom
poglavlju. Ona ima za osnormi cilj da "otkrije" uzok dobrog ili lo5eg pona5anje konstrukcije u eksploataciji. Takode, ona defini5e
elemente i paramatre optimizacije konstnrkcije. Kvalitetni parametri proistekli iz analize stanja i dijagnostike pona5anja efikasno
se koriste u sledeiim aktivnostima: projektovanj e, izrada ili nabavka konstrukcije, rekonstmkcija ili sanacija konstrukcije,
produZenja preostalog veka, revitalizacija objekta. Za dono5enje ispravne i precizre odluke u navedenim aktivnostima neophodno
posedovati kvalitetnu analizl stanja i dijagnostiku pona5anja konstmkcije.
 T 3-1
J ]IJ.\GNOSTIKA PONASANJA EVRSTOCE elementa (npr. membrane umesto plode, Stapa umesto grede).
:,O\STRUKCIJE Takotle nalazimo slaba (prisutno u velikoj meri tangencijalnih
napona) i dobra mesta (prisutan samo normalni napon).
: _\oD Raspodela energije deforomacije
l.sritet konstrukcije je relativno nova naudna i inZenjerska Raspodela energije deformacije po grupama elemenata (de-
.t - :..na. koja obuhvata analizu stanja i dijagnostiku pona5anja lovi strukture) veoma efikasno ukazuje na tok optereienja i de-
: :-itanja, procenu preostale dvrstode i radnog veka i revita- love strukture koji prenose, odnosno nose optereienje" Takode,
.:.- konstrukcije" Analiza stanja i dijagnostika pona5anja ovim se definiSe oseiljivost na eventualne modifrkacije.
| - :::"lrciie objekta izvodi se na radunaru primenom numeridke Jednadinu ravnoteZe potencijalne energije deformacije i rada
r' : ..1= konadnih elemenata razvijenim sistemom kompjute- spoljaSnjih sila dobijamo mnoZenjem osnovne statidke
" ,: nodeliranja i proraduna struktura "KOMIPS". Ovaj pris- jednadine sa leva transponovanim vektorom pomeranja
:r-; -:rLrquiava odredivanje stvamog pona5anja konstrukcije {a}'[r]{a;= {O}'{e}= Eo . Energrja deformacije konadnog ele-
r' :*-r:- pouzdanu prognozu reagovanja konstrukcije u
s* : 3laclji, dobijanje parametara izbora i odluka, odredivanje
menta giasi:
".
= {4.. }lEl lu,, l" , gde su {6,, }" - pripadajuii glo-
",r- ..: ,oSeg pona5anja ili popuStanja, procenu eksploatacionog balni vektor pomeranja t Ei - globalna maffica krutosti ele-
, r' : ,remena pouzdanog rada konstrukcije" menta "e".
:*:biemi nastali u eksploataciji opreme prvenstveno potidu
r'- -;:!r\oljno dobro projektovane geometrije. Osim toga, oni Raspodela kinetiEke i potencijalne energije na glavnim obli-
i;. -: jrrr posledica nedovoljne otpornosti materijala, a posebno cirna oscilovanja
; .:::ih spojeva, na nastanak i rast prslina. Takode, dest je Raspodela kinetidke i potencijalne energije po glawrim obli-
o, " -. ja su oba navedena faktora prisuma.
cima oscilovanja joS preciz:rije defini5e pona5anje. MnoZenjem
rZenjersko-j analizi noseiih konstrukcija primena izlo- dimamidke jednadine sa leve strane transponovanom matricom
; ' :-etodologije nameie sa kao neminovnost. Ona ima opla- sopstvenih vektora dobijamo jednadinu bilansa (ednakosti)
', , -.- . zbog vrlo niskih tro3kova primene uz vrlo visok nivo potencijaine i kinetie ke energije:
it: - -:,3, [rr]' tM] tpj {}"} . rinetiekaeii potencijatnaei
[r] tr']:[r'I
energija konadnog elementa "e" i cale strukture E' na r-tom
:- T.\.\LIZA STANJA I DIJAGNOSTIKA PONASANTE
glavnom obliku glase:
".. -I\STRUKCIJE
:,zrijeni
e, = o;{r, , }l['l {r,., l" . .i = {p,, }j[n"l tr-.. ]"
sistem "KOMIPS" poseduje i specifidni proradun
,r-: 13 definisanje stanja i dijagnostike pona3anja. Za sve vrste E' - El : E; ='l{p.}'MHp.}= {r.,.}'[r(r.',],
f -.::ih eiemenata i globalne dvorove pleradunava se gde su o. - r-ta sopstvena frekvenca. {f,r,} r-ti sopstveni
dr ".rentni(uporedni) napon. Raspodeie opierecenja, membra- vektor i jp,. - pripadajuii r-ti sopstveni vektor elementa.
$i- .avojnih naponal energije deformacije i kinetidke ipoten- -|"

c - -.: energije omoguiavaju veoma efikasnu analiztt stanja i Fromena kvadrata sopstvene r-te fiekvence (reanaliza-bez
@ --:rostku pona5anja projektovane ili izvedene konsfrukcije. ponovnog proradtma) glasi :
{--- : :3 inaZavaju u procentima po izabranoj grupi elemenata i cx" .el - "el
"':xi u vidu linija jednakih potencijala opterecenja i energija
4-: =
F"
.
Er- 0: E'
0' - -'delu'
-:Zrje dobrom pona5anju konstrukcije u eksploataciju gde cr", B" defini5u modifikaciju e-tog elementa.
su:
- ' ec? razlika izmedu najveceg napona i napona tedenja , Parametri izbora i odluke
- .avnomemija raspodeia deformacije. napona i energije, Kvalitetni parametri proistekli iz analize stanja i dijagno-
- ranje prisustvo koncentracije napona, stike pona5anja efikasno se koriste u slede6im aktivnostima:
- \ eca otpornost materijala na nastanak i rast prslina, - projektcvanj e, izrada ili nabavka konstmkcije,
- r eia duktilnost i Zilavost materijala, - rekonstrukcija ili sanacija konstrukcije,
- . Jalji dinamidki odzivi od eventualne pobude, - produZenja preostalog veka,
- , r iSa prva {iekvenca i Sto veie rasto.ianje izmedu frekvenci - revitalizacija objekta.
- . nanji faktor dinamidkog pojadanja. Za dono3enje ispravne i precizne odluke u navedenim akti-
vnostima neophodno je posedovati kvalitetnu analizu stanja i
T . kretanja i raspodela opteredenja d ij agnostiku pona5anj a konstrukcij e.
)dredivanje toka kretanja i raspodele optereienja po kon-
;--ic1i od mesta njegovog uvodenja do oslonaca (od izvora do PopuStanje konstrukcije
r, -.rra) predstavl.ia osno\u razumevanja pona5anja konstrukci- Nastanak i rast prslina, su problemi sa kojima se sreie veliki
.5 \ajprostije redeno optereienje putuje tokom najmanjeg ot- broj konstrukcija u eksploataciji. Klasidni proradun mehanike
p' -: (tok-linija najveie krutosti i najkraceg puta). lorna uzima u obzir ovu pojalu analizom tzv. sila rasta prsline,
dijim poredenjem sa otporno5cu materijala moZe da se dobije
R,spodela memtrranskih i savojnih napona, normalnih i
procena cialjeg ponaSanja konsfrukcije (linearan konzervativni
r.ngencijalnih napona
pristup). Realnija slika pona5anja konstrukcije sa prslinom se
je
za konadne elemente plode i grede. Iznalazimo
Prisutna
dobija primenom plastidne analize, koja obuhvata odredivanje
s .:a (prisutno u veliko.j meri savijanje) i dobra mesta (prisutan
parametara kao 5to su J integral i otvaranje prsline.
s.=:ro membranski napon) kao i rnesta sa malinr nivoom napona
-.kode ukazuje kakve modifikacije reba izvesti da bi se Ovakvim pristupom mogu se imaii mesta u konstmkciji gde
gre3ka. orinosno prslina moZe "uslovno" da postoji. Postojanje
n rimizirao negativan uticaj savijanja i bolje preraspodeliic
prsline igreSke) ne sme mnogo naruSiti nosivost elementa, kao i
c::erecenje. Ukoliko model poseduje u manjo-1 meri savo;ni
da mogucnosr njenog Sirenja bude minimalna.
r:ton tom modeiu.je moguie primeniti redukciju stepeni slo-
Metodoiogiia proraduna pona5anja konstmkcije sa gre5kom
t' cie na svega tri translacije ili primenu prostijeg konadnog
ie sledeea.:
-:
_l REPROK.\1
," \{odeiiranje i proradun cele konstrukcije bez i sa gre5kom, r, BA(
1. Dijagnostika pona5anja cele konsbukcije bez i sa gre5kom, j. i. D-
3. Proradun elementa konstrukcije sa gre5kom,
4. Modeli proraduna razliditih velidina i pozicija gre5ke i SF
5. Dijagnostika pona5anja elementa konstrukcije sa gre5kom. Nat
Dijagnostika ponaSanje konstmkcije sa gre5kom (popu5ta- ora isp<
nje) obuhvata i. nlaienje uticaja pozicije i velidine gre5ke (a)
na sledeie velidine:
-e do he
je odre<
l. Promenu deformacije (maksimalna deformacija, velidinu
maksimalnog otvaranja prsline - COD i otvaranje wha prsline -
CTOD) i njene raspodele,
2. Prira5taj popustlj ivosti elementa (dC/da),
3. Promenu oeky, o", oy, r*y i njihovu raspodelu po elementu,
4. Promenu procenta prisustva olr i c.h^' I oh' u
5. Promenu energije deformacije E6,
6. Prira5taj energije deformacije (dE6/da),
7. Procentuahog prisustva energije deformacije po zonama,
8. Energiju deformacije elementa na whu prsline i
9. Proizvod or*CTOD.
Velidina napona moZe biti normirana, odnosno podeljena sa
naponom tedenja (o/R"H). Velidina prsline moZe biti normirana
Sirinom elemenata.

Procena preostale ivrstode i radnog veka

Preostala dvrstoia i radni vek konstrukcijebez prsline odre-
duje se na osnovu ponaSanja konstrukcije. Sanaciju irevita\iza-
ciju treba obavljati samo kada konstrukcija ima lo5e lokalno
pona5anje. U sludaju lo5eg globalnog pona5anja konstrukciju
treba zameniti. Pri tome je potrebno eliminisati 1o5e pona5anje
("lediti" uzrok, a ne posledicu) pogodnom rekonstrukcijom.
Preostala dvrstoia i radni vek konstmkcije sa swarnom ili simu-
liranom prslinom, odreduje se na osnovu ponaSanja konstrukci-
je, uzimajudi u obzir velidinu i poloZaj prsline, odnosno silu
rasta prsline, koja se poredi sa otporno5iu materijala na rast
prslina.

3.3. REVITALIZACIJ A KONSTRUKCIJE

Revitalizacija konstrukcije podrazumeva rekonstrukciju ili

sanaciju stare konstnrkcije i/ili produZenje njenog preostalog
veka. Svaka od navedenih stavki razraduje se na osnovu pretho-
dne analize stanja konstmkcije i dijagnostike njenog pona5anja i
popu5tanja. odnosno procene preostale dwstoie i veka. Re-
konstrukcija podrazumeva prvenstveno promenu geometrije, a
desto su potrebne intervencije na materijalu (posebno na za-
varenim spoj evima), odnosno nj ihova sanacij u.
ROK ;ff 4-l
:. BAGERI

o
.F
.-)
;. i . Dijagnostika pona5anja postolja rotornog bagera qilil
:11;it"-----.
' ':: ., '-""'i:':''il}'
:Fir"!;.
, i1ilr
lliul
t,"
SH400 i proj ektovanj e rekonstrukcij e(FCBeodin) iil

Na ovom bageru nakon udestalih popu5tanja (pucanja) cilin-

::a ispod prirubnice radiaksijalnogleLaja prednika 2,5m doSlo
i.'
,.:_._j,_ -
i.
",/
i
t_ iU
': do havarije ieZaja. Ustaljena dijanostika ponaSanja dopunjena
' : odredivanjem deplanacije prirubnice leZaja.
: .{i$i1

deformacija 3.05 mm,

deplanacija 0.3 mm
i!
Kontura modela, oslonci, opteretenje i deformisana kontura
-.t-, tt]
l; 'i Raspodele \oJ, Naponi Energija
rill
rlll Elementi strukture Membranski Savojni deformis.

gornja i donja ploia

Gornja ploia 15.3 6.1 I 6.5
Donja ploia 15.5 5.7 19.2
Cilindar 19.5 r 2.6 20.9
Vertikalne ploie I5.7 3.6 30.8
Prirubnica 0.9 5. 12.6
Ukupno 66.9 33.1 t00
cilindar prirwbniccr leiaja Donie postoije rotomog bagera radi u veoma nepovoljnom
polju napona i delormacija
Zbog identifi kovanj a prisustva izralene koncentracije napo-
na neophodanje fini modei donjeg postoija bagera.

Grubi model postofa rotornog bagera FC Beoiin

Fini model postofa rotornog bagera FC Beoiin

Fini osnovni model potvrdio je postojanje koncentracije na-
pona" {J cilindru se vrednost napona povecala sa 14 na 24.5
kNrcm2. a kod vertikalnih ploda sa 1 0.5 na 28.3 kN/cm2. Maksi-
\_- malno pomeranje se povecalo sa 3.05 na 6.9 mm, dok se depla-
nacija pove6ala sa 0.3 na 0.75 mm Sto je znatno innd dozvo-
il-14 klV/cm2, korak ] I I-14 kN/crn2 korak l ijene vrednosti. Usvojena modifikacija postolja predstavlja uba-
N aponsko polj e cilindra civanje testeraste plode izmedu cilindra i prirubnice.

/(''.,i

Naponsko polje postolja. 0-iA.5(14) kN/c'm:, korak I Naponsko poljefnctg modela postotja 0-28.3 kN/cn2, korak l
la REPROK

Osnovni model/ Raspodele napona f%J Raspodela Rezultati ororaiuna Zavarene diiafragme nezcNarene
2.389 ', ,1)
Modffikovani Membranq Swijanje enersiie def fkl Deformacija 4 oslonca
Gornja ploia. 14.7 /14.8 7.0 /10.9 t6.t /20.4 [mmJ 3 oslonca 2.46 2.49
Donja ploia 15. / 15.7 6.2 / 6.3 18.7 /20.9 Napon 4 oslonca 5.7 3 5.76
Cilind+test.nl. 18.7 / 1s.s t 2.8 / 8.3 t8.7 /12.6 [kN/cm')J 3 oslonca 6.27 7.43

Vertikalne ploie 16.0 / 21.1 3.7 / 5.r 34.2 /43.6 Redukcije modela
Prirubnica 0.9 /0.6 4.9 /1.6 12.3 /2.5 fmml,lkN/cm2l 3 stepen slob. 6 step.slobode membrana
Ukupno 65.3 / 67.7 34.7 / 32.3 r 00./100. Defbrmaciia 2.389 2.50 I 2.696
Ugradnja vertikalne testeraste plode veoma efikasno elimini- Napon 5.7 3 6.74 6.2 5

5e nepovoljno ponaSanje cilindra i prirubnice ne naru5avajuii
globalno pona5anje donjeg postolja bagera.
4 "2. IJ tv r divanj e havarij e radi aks ij alno g leLaj a r oto -
rnog bagera C700S (Kolubara Metal Vreoci)
Na ovom bageru je u eksploataciji pre isteka garancije stra-
dao radiaksijalnileLaj prednika oko 5 m. Projektant bagera je
twdio da je do havarije do5lo zbog nepotpuno zavarenih (neza-
varenih) dijafiagmi u donjem postolju. Izvedeni proradun je do-
kazao da je ta tvrdnja neosnovana. Kolubara-Metal bila je oslo-
bodena ogromnih tro5kova.
Rezultati pokazuju nematan uticaj potpunog zavarrvanJa
dijafragmi nad nepotpunim zavarivanjem. Analiza napona po-
kazuje prisustvo 16Yo napona savijanja kod modela sa 6 stepeni
slobode i ll% kod redukovanog modela Sto potvrduje dobru
koncepij u proj ektovane geometrij e. Imamo nedozvolj ene velike
deformacije i koncentraciju napona u okolini oslonaca.
4. 3 .Utvrdivanj e popus tanj a i sanacij a platforme odla-
gada ARS Kopel (Kolubara Metal Vreoci)
U eksploataciji odlagada ARS Kopel doSlo je do vitoperenja
odredenih ploda obrtne platforme.

:r.

Model postolja bagera C7005

Polovina modela i deformacija bagera odlagaia

Raspodele f%J opt Membrana/Savij. Enegrgija deform.
Gornja I 18.8/s.8 15.2

ploia 2 t 6.2/6.6 II./

Donja I 15.8/4.3 15.0

ploia 2 15.0/4.9 12.5

Vertikalna I 45.0/5.4 69.2 (39.7)
ploia 2 46.6/5.3 7s.1 (41.8)
Orebljenja I 3.I/0.6 0.5
gornje ploie 2 3.6/0.7 0.6
Orebljenja I 0.7/0.6 0.1
donje ploie z 0.6/0.6 0.1
Ukupno I 83.6/t 6.7 t00
2 82.0/18.0 t00
Naponsko polje
) 4_3
4.4. Model i proradun radnog todka bagera
Radni todak bagera izlolen je istovremeno uvijanju i savija-
nja. Suplje vratilo ima najveii uticaj na ponaSanje todka.

Membrana i
Venac Konus Suplje vratilo

-
'/it'l'
-it;;.
',
',' ilr' ,

\ aponsko polje postojeteg i rekonstruisanog modela

Model radnog toika
.:rtikalna ploda ima najve6u vrednost napona, koncentra-
. rapona i energiju deformisanja. Ovakvo identifikovano
: .ianje se u potpunosti sloZilo sa pona5anjem konstrukcije u l

; : rataciji. Zna(ajno smanjenje napona i eliminisanje konce- -.i

+4
- , - ;e napona dobijeno je samo pove6anjem debljine vertika- -
t:
:.rrde. Proradun sopstvenih oscilacija bagera odlagada pot- *=
- je identifikovano statidko pona5anje.
Ir
ll

,1,[1R4r[,\
Iru+J UI

Kontura, oslonci i opteretenje radnog toika

Raspodele f%J Me mbr anski/S av oi ni napon Energ.deform.
Venac 0.8 0.5 2.3
Konus | 4.1 2.5 7.4
Membrana I 3.5 0.5 6.2
Suplje vratilo 22.5 15.6 84. I
Ukupno 50.9 49. I r00
foF 27.0 Hz

fo2: 29.59 Hz
Prva dva glavna oblika oscilovanja odlagctia Naponsko polje radnog toika
44 REPR9K ":!on

4.5. Dijagnostika pona3anja strele rotornog bagera

C700S (Kolubara Metal Vreoci)
U eksploataciji bagera desto dolazi do veoma loSeg dinami- f.*:7.57 cm
f^*:10.4 cm
dkog ponaSanja odlohre strele, odnosno ona ulazi u rezonansu
pri demu amplitude oscilovanja dostiZu do 60 cm. Ponekad do-
lazi do popu5tanja (pucanja) elementa odloZne trake.
cilindar f,*:5.55 cm f*: 3.62 cm

Geometrija i deformacije varijanti modela strele

Raspodele Ed
f/"1 SAOO SAlA SA2O SAO] SAl ] SAO2 SAI2
Rovanski model strele t t4 I8 647 709 669 3t0 551 287
Konstrukcija je sastavljena od jednog grednog elementa i tri Gredq 72.2 59.3 60.4 49.2 21.3 41.8 t 5.3
Stapa (zatega, jaram i cilindar). Zatega r 6.8 3.4 2.6 26.8 8.3 28.5 10.2
Cilin. 10.5 2s.0 22.9 22.3 48.1 27.1 51.9
Jaram 0.5 3.3 3.4' I./ 5.6 2.6 6
Nove z. I 1.0 10.7 16.7 16.5
Ispuna 0
modelq
[Hz] DAOO DAIO DA2O DAOI DAI 1 DA2] DBOO DB2O
Deformacija strele f^*:10.4 cm
-
1.58 2.03 2.23 L62 3.04 3.05 1.6t 2.58
deformisanja je: greda (72.2%),
101
Raspodela energije zatega
(16.8%), cilindar (10.5%) i jaram (0.5%). .l02 L8t 2.38 4.64 2.33 3.92 6.3 3.22 6.94

Zakljudak statidkog proraduna glasi: veliki nagib grede u 103 4.30 4. 19 9.43 3.08 6.03 9.22 9.3 t 12.27
zglobnom osloncu, podu2ra sila je velika uzatezi i cilindru dok
je u jarmu mala, moment savijanja grede je veliki na mestu veze L

sa jarmom, energija deformisanja grede je dominantna.

,r.i
i

__-<T ,---=4.<s- €@-li

'-tfi\/ \
I

forl.58 Hz Jo2:1.81 Hz
r'a<-
\\.
t\
.";-a--
- =-+
fa::4.30 Hz -./ fot:8.25 Hz Frekventi odzivi variiante DB00 -
Prva ietiri glavna oblika oscilovanja
Na osnolu celokupnog proraduna moZemo zakljuditi da je i::,i
Raspodele f%J, Potencijalna / Kinetiika energija uvodenje novih zatega i ispune potpuno opravdan. r'" rj

fn:1.81 Hz Sledi dinamidki prostorni model odloZne strele i ravanski -l n

Elementi strukture fu:1.58 Hz
/ 16 model rotornog bagera.
Gredq 80/35 90
Prostorni model odloZne strele modeliran sa 364 dvornih
Zatega 12 / 3 6/ I
tadaka i 438 linija.
Cilindar 8/0 4/0
Jaram 0/0 0/0
SpaliaSnie mase 62 73

\a
)

Frekventni odziv zavertikalnu pobudu taike vezejarma, H

cilindra i zatege na levi deo grede - DA00
Zakljutak dinamidkog proraduna glasi: prve dve fiekvence
su veoma niske, metlusobno veoma bliske i poklapaju se sa sta-
tidkom deformacijom, faktor dinamidkog pojadanja je mnogo
veliki, veliki imaginarni deo karakteristike (nestabilan sistem) i
energije su dominantne na gredi i spolja5njim masama.
Prostorni model odlolne sfrele
MoZemo zakljuditi da je za identifikaciju ponaSanja ove
konstnrkcij e dovoljanan ravanski model proraduna.
Da bi si potwdilo ovakr o pona-sanie odloine strele forrniran
je ravanski model celog bagera.
toK 4_5
4.7. Sanacija radnog todka bagera C700S (Kolub.M.)
Usvojeno optereienje radnog todka (DlN standard) izrosi:
obimna sila u iznosu od232.7 kN i bodna sila u imosu od 65.9
kN. Obe sile deluju pojednoj ka5ici na rastojanju od 385 cm od
fot: 1.69 Hz ose vratila. Gredni model radnog todka treba da obezbedi grubu
analizu raspodele spolja5njeg momenta uvijanja unutar radnog
.i.
to(ka za sludaj da se njegov prenos w5i samo preko spolja5nje
plode (81-postojeii model) i da se prenosi preko spolja5nje i
--r unutra5nje plode (E2).

'-:
f62: 2.23 Hz

..--.-, ,\.
'!,
=-
:-
fs5: 5.34 Hz

v
Os c il ac ij e pr ost ornog model a
.l .)
-:-
_l
i:l

1fl -l-= Gredni model (geometrija, oslonci i opteretenje)

-T--'
5
-ra'':,, , !.
-:. -.
-.: Moment [kNcmJ Moment Monent Moment Uieite
savij. I sqvij. 2 uviiania /'%/
Jo1 - 1.18 Hz Model Elem 3 55t08 880 89600 t00
- EI Elem 4 23746 0 0 0
t-..--..--........ Model Elem 3 3074 2390 23600 26.3
I
E2 Elem 4 283 30 3260 66000 7 3.7

1.34 Hz Ukljudivanje prenosa uvijanja i preko unutraSnje plode je

Js2:
veoma nepovoljno jer se 73.7o/o momenta uvijanja prenosi pre-
ko nje, odnosno rekonstrukcija ovog tipa ne dolazi u obzir.
Diskretizovan model radnog todak prikazan uraclen je sa 409
linijska elementa i2952 elementa plode.
Joj - 2.73 Hz
Rovanski model bagera i pna tri glavna moda
. m proradunom potvrclujemo lo5e pona5anje odloZne
: ; Frekventni odziv je isti kao kod ravanskog modela. On je
' r;tr d? pobuda odloZnoj streli dolazi sa radnog todka.
l,:
: 3ager SchRs 630 (Kolubara Metal Lazarevac)

Model toika

**

lembranski / Savojni napon : 89 / I l,%, o/ r - 56 / 4l %

.iel, opteretenje, oslonci, deplanacija leia.la i potje napona Venac toika: elementi greda, Stapova i ploia
 REPROK N!
4.8. Rekonstrukcija otvora konstr.br.141240 : R
(Tamnava Z.Polje-Kolubara Metal Vreoci) :. ..
Modeliranje konstrukcije br.l5l240 izvedeno je sa l/4. P
Zadatak ovog proradwta je da odredi samo raspodelu opte' rltr:
reienja po konstmkciji. --::r r
f+:lri
- zel

Konusna ploia Spoljainja ploia

[$N]^
-m
/
''ssM
'N$', Model 1/4, ukupno opteretenje teiina: 1000 kN

Unutrainja ploia Unutrainji cilindar i obimno

ukrutenie

'ffi
EMr
-qflt-. E,) 0:4.76 kNcm, korak 0. I onw 0'.5.5 kN/cm",korak 0-5
Glaviine
Dijafragme Kritidno mesto na konstrukciji predstavlja vertikalna ploda u
Podsnukture toika oslanjanju. Revizioni otvor sa poklopcem ima nepovoljnu
geometriju. Problem ima lokalni karakter. Dimenzije vertikalne
olode su 430 x93.4 x 1.2 cm.

a-- '',\
,
--f)85/..
,
\,

I GBrori, ,/\ I
o,w: 0 +24.4 kt't/cm', korak I (kod otvora 24.4), model I

'"+Mn_
I l

a'-4Wi?)
-'l '.t r,'" F
!!/ L,-

\,/
\./\----l o"n:0 +21.5 kN/cm2 , korak I (kod otvora 21.5), model I I

Naponsko polje spoljne ploie ffii-t

N-l
Rezultati proraduna postojeieg modela nedvosmisleno po-
kazuju da se najve6i napon nalazi tadno na mestu popu5tanja
konstrukcije todka.
o,t: 0 + 19.8 kN/cm2 , korak I (kod onota 19.8), model 13

Napon [kN/cm'J , Raspodela f%J Model A

Usrednj en o^*"- taike v enca t 2.1

(Jsrednjen o^*"* taike i elementa spoli.ploie 14.4 / 21.6

oa,,:0 + 19. l kN/cm2 , korak I (kod otvora 17.5), model 6
Raspodela membranski / savoini napon
Raspodela normalni / smicajni napon

Raspodela normalnih i smicajnih napona ukazuje na veliko

prisustvo smicajnih napona. Membranski naponi su dominantni.
84.1 /
43.6 / s6.4
15.9

(.lar
I
Analiza pokazuje nedvosmisleno da je do uzroka havarije do5lo o,w: 0 + I9.l kN/cm2 , korak (kod onora 16.5), model 14
zbog nedovoljne debljine spolja3nje plode. Izuzetno visok nivo napona sa izraLenom njegovom konce-
Uvotlenje kruZnog prstena poveiane debljine (sa 0.8 na 2 ntracijom prisutan je kod modela l. Napon i njegova konce-
cm) na spolja5njoj plodi donosi znatno smanjenje napona u ntracija su najmanji kod usvojenog i realizovanog mojela 14
spolja5njoj plodi (napon je smanjen sa21.6 na 13.6 kN/cm') i (na mestu otvora povedan je napon sa 12 na 16.5 kN/cm').
distantnom cilindru, Sto je i bio cilj. Todak uspe5no radi.
 \,f
ROK 5-1
: ROTACIONE PECI I MLINOVI
: i. Sanacija rotacione pe6i br.3 (FC Beodin)
peii br.3 uraden je za rczlitite varijante
Proradun rotacione Naponsko polje 0-40 kN/cm2, korak 5
)Pte- ,- roZaja konusa (novii prethodni) i razlidite debljine (6, 8 i 2.5 .:i.
--: i ;'kritidnog" dela omotada peii (pod pojmom kritidan se
:,,.jrazumeva onaj deo omotada na kome su otkrivene prsline).
::to je u obzir termidko i mehanidko optereienje.

\, q t:=ru.ffi
-$-F'iq*ii.f-F'
U rLj\4'ffi I
\' -,rf
b i ii{"&,-:,i--
/
,g
H [,lllM*l
;; -;r-"#5roL
LHBjd\il!,:FF-:
..

.<{ _i"€+f@ffi ,

):o cevi sa eliptiinim otvorima i vezom za poietak satelita

Naponsko pofe kritiine zone 0-40 kN/cm', korak 5
E
a-.
Deo cevi od ulaza peti do eliptiinih otvora
I1
',j,ii.
'r"fl\. \
au I' i''3-r:"
inu
Ine
'-l--. ': 'i
l__...Ji.-r..

;l;i' i fY\
"':i1}-117; /
,

Preostali deo cevi

i-,-.11-'r''.." ,,"
,l
'--t* )t1,i i"
,-,Ir:.:.1
-:-'."
o:25 kN/cm2 o:35 kN/cm2
P oj e dinaine iz on ap ons e " kr it i ine " z o n e
ke I i nij
Na osnolu proraduna peii daje se slede6i komentar: maksi-
malni naponi i inaLena koncentracija napona prisufni su na
prirubnici eliptidnih otvora i njihovoj okolini. Kritidna zona ima
visoke wednosti napona (do 30 kN/cm2) uz povoljnu okolnost
Konus da je membranskog tipa sa malom koncentracijom. Varijante
I/eza satelita i cevi
poloLaja konusa i debljine plode su: A-novi poloLaj,6:6 cm; B-
stari poloZaj, 6:6 cm; C-novi poloZaj, 6:8 cm; D-stari poloZaj,
6-8 cm; E-novi poloZaj konusa, 5:2.5.
Naponi elemenata "kritiine" zone [kN/cm2J
Membranski napon Savojni napon Elviv.
Vari- nqpon
jante o, oy Try 6, oy Txy o
28.81 -3.87 -1.60 <,14 L64 -0.17 35.54
B 28.70 -5.3 5 1 '7<
-6.81 -2.04 0.15 37.42
25.53 -3.66 -t.56 -5.62 t.68 -0.20 32.26
D 25.51 < Il I -1
-6.48 -1.95 0.19 33.86
E 40.25 -4.24 -1.63 -4.40 -1.32 -0.1 I 46.26
Rezuitati govore da dominiraju membranski naponi. Zak-
ljudak glasi: novi poloZaj konusa smanjuje napone za 5%o, po-
veianje debljine plode "kritidne" zone sa 6 cm na 8 cm sma-
njuje napon za 5o/o i ugradnja dodatnog prstena u "kritidnoj" zo-
ni obezbeduje "rezervnu" nosivost. Ako dodatni prsten preuzme
optereienje po celom obimu napon se poveiava za30o/o.
PredloZena sanacija "kritidne" zone uspe5no je realizovana.
Model rotacione peci br.3 Pei radi bez popuStanja na mestu sanacije.
5-4 REPROK

5.4. Identifikacrja pona5anja varijanti zupdastog ve- Za dobijanje polja deformacije i napona u okolini zupca (lo- i.5.
kalni-relativni rezultati) potreban je zapreminski model.
nca mlina cementa (FC Beodin)
Raznatrane su tri varijante zupdastog venca: jednodelni Z
zupdasti venac, dvodelni zupdasti venac "kutijastog" oblika i -:,1[
--t^
jednodelni zupdasti venac sa otvorima. Za svaki model izvede- -(ld
no je variranje debljine venca ispod podnoZja ntbaca:6r : 6.5 - .et
cm, 62: 8.0 cm, 63 : 9.5 cm.

Zapreminski model 5 zubaca modela Ii2

Model I Model2 Model 3

Varijante modela zupiastog venca

h
Nominalna obimna sila imosi F":500 kN i radijalna sila :,;.-
F,:100 kN u tri sludaja optereienja (IL,Z|3L,1l3L).

1A,}17>
Deformacija modela I i 2 za opteretenje 3

Rezultati
Model I Model2 Model3 Maximal Max.napon Max.napon Max.napon
Mo- Deblj deformacija u zupcu u korenu z. na radiusu
Uvijanje (upredanje) konture modela pod opteretenjem 3(1/3L)
deli inu fmml \kN/cm2 J [kN/cm2J lkN/cm2J
-- l.I

t:l\ +e
6kmt t.3 l. r t.J 1.1 t.3 t.1 I.J
6.5 0.1 96 1.236 7.8 2 5.8 3.0 7.5 2.8 6.0
I 5.3 2.5 6.5 2.2 5.0
9.5 0.1 75 0.82 7.6 2

p
6.5 0.12 0.27 7.1 20.9 2.5 6. 2.3 5.0
2 )a
9.5 0.t2 0.27 6.8 20.4 2.0 5. 1.9
Maksimalni napon i deformacija u zupdastom vencu su na

il zaobljenju korena zupca (bez samog zupca). Model 2 obezbe-

duje deleko najbolje pona5anje. Uticaj debljine venca nez:'alan
je samo kod modela 2. Model I ima napone ve(e za oko 30%
rli
nego model 2 a deformaciju 3 do 4.5 puta veiu nego model 2.
-\/
Model 1 ima zrafno vitoperenje zupdastog venca dok model 3
Mt 0-25.2/tkN/c*t M2 0-22.6/t kN/cm2 M3 0-25.2/1 kl,{/cm2
manje a model 2 bemadajno. Model 1 sa debljinom 9.5 cm ima
Naponska polja u modelima za opteretenie 3 (l/3L) istu wednost napona kao model 2 sa debljinom od 6.5 cm.
Napon ftN/cm2J
7

6.5

J.J
j

J.)

Mod.l, opt.3, debljina 6.5 cm, Mod.2, opt.3, debliina 6.5 cm,
Napon 0-25.8 kN/cm2, korak 2 Napon 0-20.9 kN/cm2, korak 2
Prikaz ndpona po modelima i varijantama Naponska polja na jednom zupcu modela I i 2
I.OK M 5-5
(lo- -;.5. Sanacrja polomljenog zuF\:: -.::.i ::---:-, ::.-i Pripremljen je fini 2D model. Zonat kojoj pukotine nesme-
koji u sebi ima prsline r FC 3::.;-:. ju da postoje jeste dubina oko 25 mm od wha zupca ka podno-
Zju i oko 15 mm od bokova zupcaka sredini.
Za potrebu utvrilivanj a sanac e :.: . : :. -:. ; zur* e u:r oj en
:i __

ie 3D redukovani model. U pnt:. :;:- 2= r .-- izraci ponaSanje Raspodela f/oJ, Napon Energiija
Jela zupca u duZini od 170 mnl s3 zui*;:, :u2ine 650 mm koii Zone zupca Normanit Smicajni deform.
: sebi nemaju pukotine. PodnoZje zupca tt /1)
Prva zona sq strane zupca,
j\\. 3l 1J 49
Sirina I ivisina 1.5 cm
Druga zona,
o 6
,,,.\.N. iirina 5 mm i visina I4 mm
Treta zona,
2 z
iirine 5mm i visine 0 mm
,./i r,i i Sredina zupca-trougao
osnove 26 i visine 28 mm
3 I I
L ,,''
Modeli 0 and I Ukupno 68 J/ t00
Fini 2D modela pet zubaca i naponsko polje poprednog pre-
f, seka zupdastog venca prikazani su na narednoj slici.

,f
i't --"
-. t:it '"':
,;*:;Jr
/t ::1a_-1-:
:..-=-"t1..
+,i -

\lodel 0 Opteretenje 2, Napon Model I Opteret. 2, Napon

0-14 kN/cm2 , korak t 0-14 kN/cm2, korak I

v
ir,
Modeli, opteretenja i naponska polja J
Il

:l:.'=l:= , . .t
Model0/Modell '
,,

;l MoZemo primetiti izuzetno dobro poklapanje izonapskih li-

" 'a (napon kod modela I je veii za oko 20%). To nam ukazuje
Fini 2D model pet zubaca, naponske linije t -7 kN/cm2,
korak 0. I, zone gde pukotine nesmeju da postoje
tul I

tl -" polomljeni zubac moLe obavljati svoju funkciju i da nece do-

. do njegovog popu5tanja (loma) pod opteredenjem. 5.6. Utvrdivanje potrebe postavljanja bodne plode
-tl Fini 3D model zupca: 13869 tadaka i 11352 zapremina. preko ftr zupca (FC Beodin)
t-t
a '.apon je isti u polomljenom i celom zupcu bez pukotina.
Potrebno je utvrditi
da li postavljanje bodne plode preko rri
ntpcamoLe da pomogne polomljenom zupcu.
;-l
II
:J l"\
,_) l:
r..i'..."t1'.1.
.' . -.,-:.
..'.. :r.':l
\..
na \...
r ''\lir\r
\,, ' .. \r
L :.jr-'
an --t\\ ' --- l

% ...
,i
2. - \:r\. .i
J ' .:;1.1'"t;
na . :.-,: .

1'todel 0 Opteretenje 2, napon Model I Opteretenje 2, napon

0-37 kN/cm2, korak 3 0-37 kN/cm2, korak 3 Kontura 3D modela 5 zubaca sa boinom ploiom
Naponska polja
.,1.1. '. r
- :_.\ .

' .l$s
,]N

Model 2, opteretenje l, Model 2, opteretenje 2,

napon 0.6-5.6 kN/cm2, korak I napon 0-14 kN/cm2, korak I
Fini 2D mode, Izonaponske linije I -7 kN/cm: , korak 0. I , Identidna naponska polja sa i bez bodne plode nedvosmisle-
zone u kojima pukotina ne sme da postoji no govore da bodna ploda nije potrebna.
5-6
5.7. Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu
i njihova lokacija (FC Beodin)
Raznatrano je postojanje detiri wste pukotina u redukova-
nom 2D modeli jednog zupca. Dve su unutra5nje a dve spolja-
Snje. Prva pukotina je udaljena na 28 mm od wha zupca i sime-
tridno Siroka 20mm, odnosno do boka zupca imamo 12mm.

/- }
i' t,

1\
t-\
\

Naponske liniie 0-0.5 kN/cm2, Naponske linije 0.5-7 kN/cm2,

korak 0.05 korak 0. I
Naponska polja ietvrte vrste pukotine

5.8. Naponsko stanje tela zupdastog venca na mestu

,ZAir
gde nema zupca (FC Beodin)
Naponske linije 0-0.9 kN/cm2, Naponske linije 0.9-7 kN/cm2, Analiza treba da obuhvati ispitivanje uticaja opteredenja sa
korak 0.05 korak 0. I susednih zubaca na naponsko stanje u telu venca gde nema zu-
pca i definisanje zona gde ne sme da se pojavi pukotina.

//
i t--"-r,
--'r\
,,'i \\
\
\
I
I
il
f,

-:-- l
Deformacija Napon 0.8-7kN/cm' korak 0.1
Model i naponska polje pne i drugevtste pukotine
Druga pukotina udaljena j e na 28 mm od wha zupca i sime-
tridno Siroka 24 mm, odnosno do boka zupca 10 mm. Treia
Model i deformacija za prvi sluiai opterecenia
pukotina je powsinska i udaljena je na 28 mm od wha zupcana
zateznoj strani boka zupca dubine 3 mm. Dubina pukotine do 3 Naponska polja modela za oba sludaja opteredenja nam.
mm bitno ne naruSava pona5anje zupca. Cehrta pow5inska takode, govore da na mestu tela gde nema zubca ne sme posto-
pukotina udaljena je na 28 mm od vrha ztrpca na zatemoj strani jati pukotina u dubini do l5 mm.
boka zupca dubine 6 mm. Ova dubina pow5inske pukotine je
kritidna, jer tzuzetno naruSava pona5anje zupca. To nam gqvori
da sve pow5inske pukotine treba Sto pre sanirati, odnosno ne
dozvoliti im da se Sire.
-r''",rf

\ Opteretenje I. Naponske liniie t-7 kN/cm', korqk 0. I

,'""t
a-" t '"

P ,t.t==iil
rit
!=

l
't

,)
I

Naponske tinije 0-0.9 kN/cm2, Naponske tiniie 0.9-7 kN/cm2 Opteretenje 2. Naponske liniie I-7 kN/cm2, korak 0.1
korak 0.05 korak 0. I
Naponska polja trete vrste pukotine Zona gde ne sme da se poiavi pukotinq za oba opteretenia
 5-7
. Analizapopu5tanja prstena srednjeg oslonca
:-.=:-:-.1
rotacione pedi FC Beodin a,-=4..\-i.}
Prostorni model polovine prstena i cevi ima 3364 dvorova.
'..1. :..
tti '''i
model ima 127 7 0 Evorova, 80 1 6 zapremina i 37 2 *apa.
i .\l\

\l]l\
ilirlii

lilt
,a'"\
't)')
-:2.
-:=:'''
i--..: '

ew - 0 + 1.25 kN/cm2, korak I, a:0 cm ftez prsline)

'"r.rr,::::::::\-i .
*tttt,,a=a,a..'.a
'ii
.1,.-.i a.
"t,. \,,,

::

Model
:-:rilno preno5enje optereienja teZine sa dela cevi na prs-
. :ezbedeno je umetanjem elementa Stapa izmedu njih. U

-: 'ama proraduna uklanjaju se zategnuti Stapovi. ' 'irilt-'

,...t-,r' ,.,/
."..,";'1l:|'-- 1.5r/
'"':l':-'

Model 5.5 (t0.5) kN/cm2

Na prvom modelu simulirana je prslina po celoj 5rirni prste-
na i dubine a:10.7 cm.

Dolje pomeranja -f^o,:0.5 cm, a-0 cm (bez prsline)

' ri zapreminski model doneoje 25% poveianje napona.
.-iodimenzioni model prstena i dela cevi ima 4164 dvora,
-
r :loda i 92 Stapa. Raspodela napona daje zone pritiska i za- J,^:0.55 cm o"n- 04.375 kN/cm2
-- a konture prstena. MoZemo primetiti dobro slaganje Duiina prsline a- 10.7 cm
- ,ata proraduna zapreminskog i povr5inskog modela. MoZemo primetiti neznatnu promenu slike deformacije i na-
'.a povSinskom modelu izveden je i termomehanidki prora- pona i njihovih velidina.
- Temperatura cevi na unutra5njoj strani prstena i'mosi 24A
:.rk na spolja5njoj strani imosi 140"C. Napon zapadtempe- ,---a,t_.,_,., .\
-:: od 1000C iznosi 12.5 kN/cm2. To bi moglo eventualno da .\\
.'e na uzrok popu5tanja prstena. Vrednost napona od meha- \i.
...,-rs optereienja (max o"1u:5kN/cm') ie znadajno niZa. Vre- '1,
: , t napona od nominainog termidkog optereienja (stacionarni i,i ;ri
i
. - lerature od +00Ci iznosi maksimalno o.1o-5 kN/cm2.Ove iil
'.jnosti se sabira-iu na srtani zatezanja i pritiska.
\a zapreminskom modelu simulirana je prslina dubine 10.7
ii ij JI
dok je na povrSinskom modelu simulirana je prslina do 25,8 ;.':'..:'t. ,"t' ,...:i ..,'
(10 prislina sa korakom 2.68 cm). Siedi proraiun svih
' ;rebnih velidina za definisanje popuStanja konstrukcije.
agnostika pona5anje konstrukcije sa prslinom obuhvata ima- a1-10.72 cm, a2:15.72 cm, aj-26.8 cm,
-*enje uticaja pozicije i velidine greSke" d'/d -6i6.5 6'/d: /.)/ /.) d'/d-t l/11
 ..1
REPRO-
; r(

s40
!s
*:
-- t<
r0

SF/U
sa
-=
*\
Ti
=
.^
/{,
:S>
a1 , f:0.544 cm f-0.571 cm
a2, aj , f:0.65 cm
Napon i deformacja ufunciji du-ine prsline r0 15 20
Sledi dijagnostika pona5anje konstrukcije sa prslinom. Duiina prisline [cm]

7
Ener gij a deformacij e el ementa na vrhu pukotine
6
o 'r+.--c -u-"n
+ n--o o

4 M7ksimalna deformqcUa 6r
s -.1
a- COD deJbrmacija .! /.J
.o ---+-C'[OD defomacija a
^u-, AI
a\
I
U
0 x 0.5 I

DuZino prsline [cm]

su \:/
La
0 t0 15 25
P
Duiirn prisline [cm]
r o m e n a d efo r m a c ij e (m aks. d efor m a c ij a, veIi i in a m aks im a I n o g
olvaranja prslinelOD i otvaranje vrha prsline-{TOD) Proizvod or*CTOD
i dii agnost ike p opui t qni a
-tof
>,4 ] E I ement

:r,1
i:"
."' Osnormi zakljudak ove analize glasi: rast prsline do 5 cn
S -^ ..' je intezivan, rast prsline od 5 do 13 cm je stabilan i ras
:. ru - ,_. dubine
\-s-" prsline preko 13 cm je nestabilan.
l2o' -n-n/ Jedan od tehnidki prihvatljivih re5enja da se zaustavi ras:
I
I -f ---

i"ol
loi
I
prsline jeste ugradnja dva zavrtnja a60 mm i detiri kocke
200x200r00 mm sa obe bodne strane prstena na najYeder
0 5 10 15 20 25 mogu6em predniku i na sva tri mesta postojanja prslina.
tlulina prsline a [cm] Sledi zapreminski model ovog re5enja.

P r ir ai t aj p opust lj iv osti pst ena Ll MoZemo konstatovat

!
*
:>
+so

r'nn
,-p'
,,-1
--l
i
Ll,
:,
da je zona uticaja vijka
dosta mala (oko l/3 Sirine
prstena). Takode, vidimo
da vijak ima uticaja
otvaranje prsline sa boane
na

t - ii=f
strane Sto je veoma
-{ J)U '4- madajno.
F- PredlaZe se ugradnja
i *'o'u-- '\
dva vijka 60 mm sa obe
,: 300
5 10 t5
Duiina prisline [cm]
20 T 'r-*5j
-4- -*4
bodne strane prstena na
mestu sve tri pukotine sa
.ft
silom pritezanja od 400 kN.
P rom e n a e ne rgu e defor m ac ij e

Ugradnja vijka nam daje sigurnost spreiavanja Sirenja prs-

line sa bodne strane Sto je najophodnije, kao i to da smo dubinu
izu ]
nestabilnog rasta prsline poveiali.
R
../
*-1 Naponsko polje prstena je zadovoljavajuie, odnosno we-
*
-d
.lJ
n'l I

I
l
dnost napona je niska i bez nra(ajnog prisustva koncentracije
'R /o * _-o l
napona. Mehanidko i termidko (konstantno za Lt:4}"C)je istog
reda. odnosno ukupno 2x5-10 kN/cm'.
{ ao-t. -o
Zbog ma(,ajnog prisustva termidkog opteredenja predlaZe se
i0 izuzetno velika kontrola rada peii kako bi se izbegao termidki
5 t0 15 20
=
ZJ udar.
Duiina prisline [cmJ
Zaprsline dubine oko 13 cm imamo njen stabilan rast, dok
za dubine preko 13 cm imamo njen nestabilan rast. Prikazani
P r i raS taj e nergij e deform ac ij e dijagrami nam ukazuju na mosuinost rada prstena sa prslinom.
)R -il 5-9
.0. Statidki i dinamidki proradun mlina cementa
a2200x12400 (FC Popovac)
Radunski statidki model detvrtine postoje6eg mlina cementa
-rrmiran je primenom povr5inskog i linijskog konadnog eleme-
-:a (prvi model). Za razlku od prvog, drugi model nema ore-
::enja dela. Optereienje predstavlja teZina konstrukcije, papu-
":. kugli i materijala. TeZina papuda ravnomerno je rasporeilena
: r cilindru mlina. TeZina kugli rasporedena je po donjem delu Izonaponske linije ivornih taiaka - 0 do 20.8 kN/cm2, korak I
lindra mlina. Naponi Membran, Snijanje Normalni Smicajni
_r:j:€€==:.
".:>-- t%l 13.t4 56.86 82.t7 I 7.83
-!i:
iiliiit
.lrifE;i
rtilli:I,Jl.
l-l-l!!l!'=1.
.--:ir+.
)':':: i
l
t
, '.;l]

!.,r,I
:-1
#* Sile kontakta [kN] 53.5 , 29.8 , 37.8 , 32.5
26.6, 33.7, 27.5, 39.5, 47
,

Sile u zavrtnjima [kl,{J 167.4 i 167.6

=\ed
t1:+:.

,:l
:---:

Polje napona moclela sa novim ielom 0+l 6 kN/cm2, korak l

Naponi Membran. Savijanje Normalni Smicajni

t%l JJ.J 66.7 82.7 I /.)

cr
rul.i:
Sile u zavrtnjima [kl,{J
rzLi Br.elem Staro Novo Br.elem. Staro Novo
,^t -
^N=
o 8.9 t 0.9 9 I1.7 I4.2
ien 7 9.6 I 1.7 2t7 26.2 I 9.3

Raiunski statiiki model obe varijante iela I t 0.6 t 2.9 218 15.3 r).

l-:iunski dinamiiki model celog mlina cementa sa novo- Vidimo da su maksimalni naponi znadajno smanjeni uz isto-
-: : rrZenim 6elom formiran je primenom povrSinskog i zapre- vremeno povecanje niZih napona zaoko20%o.
r\.4:.
;:1." ."re konadnog elementa. Sledi prikaz glavnih oblika oscilovanja mlina.

rhe . ., ;:]:-.*.1..
imc -,:,' i-.l-,4
n! rlll
|cni :,
' i i'. r i-;t
' "a-t
! ,' / ; ,'
)m; . .' '
Prvi glavni oblik oscilovanjafil;8.6 Hz,
pni oblik gubtika stabilnosti cilindra mlina
lri;
otn
tlc

SA

Drugi glatni oblik oscilovanjafs2:8.63 Hz,

drugi oblik gubitka stabilnosti cilindra mlina
Jl:-
inu

Treti glattni oblik oscilovanjaf1j:13 Hz,

oscilovanie oslonca sa ielom

:se
iki

lok
ni ob I ik o s c i I ov anj a .f6 1: I 5. 0 8 H z,
C etv r t i gl cw
anl
Roiunski dinamiiki model savijanje cilindra mlina u vertikalnoj ravni
 \.I
5- l0 REPROK
5.1 l.Sanacija tre6eg oslonca rotacione pedi 100 t/dan RaspodelefkJ qf,"'/ E;" Mem /Sov o/r
(FC Popovac) Plait t0.2 / s 27.2 / 19 37.9 / 8.3

Razmatrano je mehanidko teZinsko (opeka i pla3t) i termidko 3.prsten 49.5 / 23.s 6.8 / 9.6 14.6 / 1.7
opteredenje. PlaSt peii modeliranje sa 4952 plode. Zubi 3.prstena 32.8 / 40.7 0.7 / 0.1 0.6 / 0.2
-!tr
Papuie 3.prst. 5.3 / 4.9 5.2 / I 1.3 13.7 / 2.8
Zavar 3.prstena 2. t / 25.8 2.6 / 5.8 7.1 / 1.3

I +2 prsten 0.1 / 0.1 5.6 / 6.1 9.4 / 2.3

Zbir t00 / 100 48.1 / 51.9 81.6 / 18.4

6mu 'k'u elementu [kN/cm2J

Podstrukture Teiinsko Teiinsko-termiiko
3. prstena opteretenje opteretenje

Plait I.JZ 1 3.21

Treti prsten 3. I4 8.9 t

Zubi 1.32 4.6

Papuie 2.9 I 2 3.69

Zavari papuia J.I / 17.88

U nastavku ispitan je uticaj dimenzije preseka zavarivanja

(ceo L46y23 mm, L46x23 mm i A30x15 mm). Dobijeni rezulta-
ti govore o nematnom uticaju smanjenja preseka zavara.
Imudeno tehnidko re5enje sanacije treieg oslonca zahteva
zavarivanje papuda zaplalt. Pravo tehnidko re5enje zahteva ski-
danje prstena, uvodenja dve papude i dva klina za zabravliiva-
nje nezavarene papude za deo koji se zavaruje zaplalt.
Sledi kratak paralelni prikaz rezultata jedne od tri varijante
pobolj5anog modifikovanog sistema oslanjanja, sistema firme
Ituupp-Polysius i postojeieg sistema.
Potje deformacije (f.*: 0.353 cm ) i napona (0 + 3.5 kN/cm2,
korak 0.5) peti od teiinskog opteretenja

rrurlll
;-F---
ffi u I

Polje deformacije (f. : 6.72 cm) i napona (0 + t 5 kN/cm2,

korak I ) peti od teiinsko-termiikog (AT: I 00" C) opteretenj a

Naponsko polje or,o,on^'- 0+t 3.I kN/cm2, korakl ouuuro"b : 0 +l 2.7 kN/cm2 or,oronkt' : 0 +l 2. 6 kN/cm2
Modifikovan i Krupp-Polysius model
Pojava membranskog napona na zubima pod teZinsko-termi-
dkim optereienjem ukazuje na teZnju da dode do kretanja Najnepovoljnije pona5anje ima postojedi sistem. Modifiko-
izmetlu papude, klina i zuba Sto je veoma nepovoljno. Nepovo- van sistem oslanjanja ima ne5to bolje ponaSanje od Krupp-Poly-
ljna raspodela optereienja prisutnaje u tre6em osloncu. sius sistema.
:OK \,I 6-l
'. znryzmira vozrLl 6.3. Obrtno postolje Y25Cst (FV Kraljevo)
? .1. Gredni modeli vagona (FV Iftaljevo) Model postolja ima detiri podstrukture.
Otvorena Ea kola sa visokim stranicama su razvijana u vi5e
:rijanti. Navode se varijante bez kosnika (Eaos) u prednjem
::lu isa kosnicima (Eas). Model plato kola tipa Rgs i model
5
-:nrs kola su takode rczrnatrani, kao i model zatvorenih kola
:a Gabs i model kola Tadns.

-t
;r-=l ti
r!,1{1.+:i+il .'!,I
L
- ,r L t- l- -

r{.i -ar 1.-

Otvorena Ea kola sa visokim stranicama

,L ._ .;- .-- -._

- . . :,:+: .ti=+
-_=-r .-;a*;
r-,-.;i*#ttr'{==-:-r';:l
-J v7:
)/ ':' --- jl-ll'
ittrii
t' ,-ti
-I
-/-,'
Plato kola tipa Rgs Gabs kola :' t' I i 1.,,' I

-8.1 ,

i I i L a-- l ''1\#r il
r ri it r -t+-).<
)-)r r,i i .;-i# .:---aa:.-=_ ::: _._=-::...a ,!-'
-1-
) _:-r_!_-
i f i' f:i-+ff-\;- ''/. - ''::-: '' ;-;:--:'-':'

Tadns kola Lgms kola Ploiasti model donjeg postof a Y25 Cst
Vagon cisterna je unificirana. Optimizacija konstrukcije
:dena je proradunom i eksperimentom.

Polje deformacije pri uvijanju postolja

i:.-
iL : -'
?'
I

r-L _
F-t
tI l

Varijante donjeg postolja vagon cisterni

-. Obrtno postolje Yl.0 Burma (FV Kraljevo)

)brtno postolje vagona za Sirinu koloseka 1000 mm Yl.0B
-:rna) modelirano je sa grednim i plodastim modelom. Polje napona pri uvijanju pctstolja
Ispitivan je uticaj debljine vertikalnog lima bodnog nosada
(10, 14 i 16 mm). Oblici oscilovanja i fiekvence su u potpunosti
saglasni sa izvedenim eksperimentom.

Obrtno postolje Yl.0B linijski i ploaiasti model

Rezultati proraduna eksperimentalno su provereni. Bolje
,. anavanje konstrukcije zahteva dinamidki proradun.
-:'-
-'===j'-1!
- -""
:::-=-e+\-
\/ 7^
fi1;25.7 Hz

. .i
::::

-:-j='Y+--+
_/\ '::- l
:.- -.:--t -..':
f11;23 Hz
f,,.-40 6 17:
fsj-33 Hz
Prve dve oscilacije ploiastog modela YI.0B Prve tri glatne oscilacije obrtnog postolja bez uticajavagona
 6-4 REPROX
nih nepriguSenih oscilacija cele elektrolokomotive grednin
modelom i statidki proradun sada5nje konstrukcije plodastin
modelom za najnepovoljnije inerciono optereieirje.
Raznatrani elementi postolja su: ram obrtnog postolja, ogi-
ftTnF:.==1
bljenje, dva jarma, kolevka, rudne motke i prigu5enje.
[-] i
)trl li ><

Ram obrtnog postolja i Dva jarma, vv6ns Kolevka obtnog

gibljenje motke i priguienja Postolia
rr,
dl
H

1l-l
+

Deformacija rezeryoare u momentu sudara

Hflmlr
l-i r llf
.lt._,rrlii.ii'fq I rE
iii rLE IrJ LII
| + i ,
-i
r,q
lLl \-p
Popretni preseci nosaia obrtnog postolja
Gredni model obrtnog postof a elektro-lokomotive 44 |

,\-aponsko polje 0-20 kN/cm2, korak 2 Opt.br. I : poduino inercijalno

Znaii ekr,ivalentni maksimalni napon pri sudaru imosi 20 opteretenje 5g (f,,*: 5.8 cm)
k\ cmr 5to ne predstavlja visoku wednost.
Opt.br. 3: Boino opteretenje
32 kN(f^*: 1.54 cm)
OpLbr. 2: Osnovno vertikalno
opteretenje (f^^: l7 cm)

Naponsko polje denjeg postolja 0-20 kl,l/cm2, korqk 2

Opt.br. 5: Vuina siia 35 kN
(f*: 1.25 cm) Opt. br. 4 : (podizanj e-uvij anj e
za lcm)

i+t
\],,
. finl
-i-
,,j\ ] ril
-//t
l- il Opt.br. I
'- i-L-nff
l*:l__ir- -/
B-7TP f^*: 8.0g cm

Naponsko polje rezervoara 0-14 kN/cm2, korak 2

C-Koniarf^*:8.15 cm
Model postolja sa spuitenim
Na osnovu slike deformacije, napona i raspodele optereie- pogonom za 100 mm
nja, napona i energije deformisanja moZemo zakljuditi da je Ekviv alentni naponi [kN/cm' J
najveci deo energije udara primio odbojnik vagona kao i to da
GPNR - glavni popreini nosai rama, VV - vertikalne veialice, GNK - gtavni
su pritisnuti elementi (kosa ploda veze i elementi postolja) izgu- nosai koleyke, E|.KR - elementi veze kolevke sa ramom, GNJ - glavni nosai
bi li geometrij sku stabilnost. jarma, VM - vuina motka, A - postojeta kolevka i pogon. B - postojeta
Rezultati istraZivanja omogudavaju donoSenje odluke o mo- kolevka - kolevka Koniar i

gudnosti daljeg kori56enja cisterne. A

B C , A A A
optl optl optl opt2 opt3 opt4 opt5
6. 7. Dij agnostika pona5anj a elektro-lokomotive 44 I
(ZTP Beograd) GP]VR 2 3.3 29.5 29.6 t.3 u.) 0.4 4.J
VV t 9.8 62.7 62.7 4.9 0.9 0.5 3.4
Dijagnostka pona5anja lokomotive sadrZi: statidki proradun
sadaSnje izvedbe grednim modelom postolja sa 5 razliditih slu- GNK 29.6 / /.o 27.8 2.9 0.5 0.3 5.3
dajeva optereienja, statidki proradun postojeie kolevke i spu- EVKR 41.8 62.9 62.0 8.6 0.0 I.l /.v
Stenog pogona za najnepovoljnije inerciono optereienje, stati-
dki proradun Kondar-ovog postolja (razlldita kolevka, spu5ten GNJ 48.2 49.3 49.4 5.t 0.7 0.1 7.9
pogon) najnepovoljnije optereceno, dinamidki proradun slobod_ VM 34.7 40.6 40.7 34.5 0.8 1.2 6.3
 r.1
,ROi 6-5
drir: Gredni model i Droraeun cele elektro-lokomotive 441.

r-1I
og;- nl
]H
ql
--

no?
obrtnog postolj a elektroJ
elektroJokomotive
t 44I

Tryq
'''r#W[ Fg

Model cele elektro-lokomotive 441

ffi
fl,]
tr
Lt @ffiffi
w
r-:5r :irF-
Dva jarma obrtnog postoija elektro-lokomotive 11 l
ffi ffiffi
Prvi glavni oblik oscilovanja -fn1-0.95 Hz
ffiffi
ffin
mn
ffi
|R
MI
ItT H+]JiJ
.._lJfit_
ffiffi
H] wffiffi
E 1: |in_
-
[=flSEP,r'i_ tt-F:!}-L]];-H]--J Kolevka obrtnog postolja elektroJokomotive 44 I
--__ffi==

Drugi glavni oblik oscilovanja -.f62:1.12 Hz

R
rT
ilu
fl,_.i

tr

Treti glavni oblik oscilovanja -f1j:1.98 Hz

ffi
tffi
t-s-lhllE-lEf t=EsLts4LJ

CeNrti glnni oblik oscilovanja -fsa:2.35 Hz Slika 1.2. Model, kontura, opteretenje i oslonci obrtnog
p ostolj a elektr o- lokomotiv e 4 4 l
Proradun plodastim modelom.
6-6 REPROK
Radunski model obrtnog postolja formiran primenom kona-
dnog elementa grede ima slede podstrukture: uzduZni nosadi,
popredni krajnji nosadi, spojna motka, popredni srednji nosadi,
nosadi opruga primarnog ogibljenja, elementi prijema optere-
ienja, opruge primarnog ogibljenja, krute klackalice i bodni
granidnici.

Raiunski gredni model

Raspodela napond istezanja i savijanja, normalnog i smi-
cajnog napona i energije deformisanja po podstrukturama u
procentualnom iznosu za vat'ijantu vertikalnog nesimetriinog
opteretenja.

Rasoodele l"kl Istezqnie Saviian o T E.def

UzduZni nosai J.I 49.6 1t .l 12.3 8.3
Poor.kr.nosaii 0.2 3.2 2.7 1.0 0.1
Sooina motk(t 0.9 0.6 Lt 0.1 0.0
Folje pomeranja pod opt.br. I (poduino inerciono 59) Poor.sred.nos. 1.3 I3.2 I 1.3 2.5 0.9
Nosaii opruga, 3.1 24.8 2 t.7 6.3 t.0
elem.Drenosa
Onruse.sranii. 89.7

---fI I r urr
J61: L77 Hz - 2.57 Hz
fo:
t- ,1-. .1.]j.'_ -[: n--=]LT

fl1j
: 3.54 Hz
',
-I --fl "-.-1-1+-[+
I i l- -ir r.L+ +l
f115: 6.41 Hz fot : 6..32 Hz

'.]--{}\j,-'.
t ---.-,.-rt:.
i I\.I. .il=f i
Naponska linija inteziteta I5 kN/cm2 { A'71 rl-
./n(,- u /z rr'
Jo,
: 12.79 Hz
hFr

i;:
l I tlr
rrrl /iD: 16.77 Hz
,. /l: ijt .
t1 -l
ril
----a]'- j ' I

? I ,,--,- l;-1
f^.- 16ll
.l uo
Hz

Naponska linija inteziteta 20 kN/cm' Jn - 18.86 Hz

Glavni modovi
I{aponska polja pod opteretenjem I (poduino inerciono 5g)
Raspodela potencijalne i kinetiike energije po podsrukturama
6. 8. Dij agnostka pona5anj a elektro-lokomotiv e 46I na nekim plavnim tblicima
(ZTP Beograd) Ep / Ek f%J ./o t rtt J05 .l 08

Vi5egodi5nje sistematsko praienje eksploatacije elektro-lo- Uzduini nosaii 0.3/2.9 t 5.6/3 5. 3/5. 5 59.7/3.5
komotive 461 je ukazalo na odredena nepovoljna pona5anja Popr.krai.nosai 0/0.7 I.t/t.4 0.6/1.6 0.9/0.8
iztalena u prvom redu kod obrtnih postolja. Sve de5ie pojave Sooina morka 0/0.s 0.1.9 0.2/6.1 0.2/1.6
istih nedostataka ukazuju da se radi o manama (propustima) na Popr.sred.nosai 0/r. 7.2/0.6 t.3/t 17.6/1.1
konstrukciji koje je pohebno eliminisati na bazi detaljne
Nosai opruPq el. 0.5/1.4 2.9/ t .5 t.6/2.8 6.2/1.6
statidke i dinamidke analize. Prvi korak u realizaciji programa
Opruse 99.2/0 7 3.2/0 9t.r/.1 t 5. s/0
se zasniva na detaljnoj numeridko statidko-dinamidkoj analizi.
Motor-reduk - / 20.7 - / 19.3 - / 12.3 - / 23.9
Ovakav pristup omogudava veoma efikasnu kompleksnu
identifikaciju pona5anja konstrukcije i dobijanje kvalitetnih
Lokomotiva -/73 - / 72.3 - / 5 /.J - / 66.2
parametara za poboljSanje pona5anja konstrukcij e. Sledi proradun powSinskim modelom obtnog postolja.
 \{ 6-7

''r -
lL,:-.,i?)-,.. "t l,

t''-'l'
',,J-..,--.,#f, /- .,..

Gredni model, opteretenje i oslananje postolja

MoZemo konstatovati da deo uzduZnog nosada rama, nosad
primarnog ogibljenja i primarno ogibljenje dine prvu zatvorenu
konturu, dok drugu dine deo uzduLnog nosada, potegada i pri-
marno ogibljenje. Kroz potegadu je pro5lo samo poduino opte-
redenje u malom imosu. Veliki moment savijanja na uzduZrom
nosadu rama nije preuzet sa dovoljno jakim presekom pa je na
tom mestu dobijen napon u imosu od 28 kN/cm'. Yeza rarna
obrtnog postolja i kolevke (stabilizator) je nepovoljno optere-
iena, odnosno ima napon od 29 kN/cm'. Raspodela membran-
skog napona u odnosu na savojni je nepovoljna i imosi 22Yo
prema 78o/o, pri tome postoje samo norrnalni naponi, dok
tangencijalnih napona nema. Energija deformacije po podstru-
Polje napona 095 kN/cm2,korak I, podizanje kraja I cm kturama glasi: uzduZni nasad rama 5.9Yo, nosad primarnog ogi-
bljenja \oh, primamo ogibljenje 8.2o/o, popre(ni nosad 0.2%o,
nosadi kodnica i prigu5enja 0.6, kolevka 0.1%, dijagonale 0.2o/o.
sekundarno ogiblj enje 84.8% i potega& }Yo.
Dinamidki proradun pokazuje da se prve detiri oscilacr;e
odnose samo na kolevku i sekundarno ogibljenje, dok je kod
ostalih ukljuden i ram obrtnog postolja. Nosad primarnog ogi-
bljenja i potegada osciluju tek od Sestog glarnog oblika. Glavni
oblici oscilovanja nam, pored ostalog, ukazuju na mogude po-
naSanje konstrukcije poredano po prioritetu.
?olje napona 0J5 kN/cm2, korak I, vert.nesimetriino opt.
;:
Model i polja napona =.4__
ii1-.-;_

_ _
-! 4'
Prikazana naponska polja ukazuju na visok nivo napona /'r
./ ./
::ove koncentracije.
ledi dinamidki proradun povr5inskim modelom.
.--rt'-'u1j'" - L--
S

f^.:4 7R Hz - 5.41 Hz
ffi J IJJ

)
' ii I
'.1.-/
,.,i, -
fs6
-,
y-y-': .r-1.;.,,.:'1
: //'
l\.<l 0i=.:
t r-- ' fffi-l .---l r fl;:',-:.:.'=a:

Baino scwijanje oko vertikalne ose - fsa: I 2.5 Hz
9. Dij agnostika pona5anj a elektro-motornog voza
.
f^-:
.lu IA IQ HZ fos - 12 98 Hz
Glavni oblici oscilovanja (peti do osmog) postolja
Parametri pona5anja konstrukcije obrtnog postolja o kojima
treba razmiSljati su: smanjenje ude56a napona savijanja, smanje-
nje vrednosti napona na mestu veze uzduinog i poprednog
nosada rama, smanjenje vrednosti napona na mestu veze nosada
primarnog ogibljenja i rama, smanjenje vrednosti napona na
mestu veze stabilizatora sa ramom i kolevkom, poveianje kru-
tosti slobodnog kraja uzduLnog nosada rama u poprednom pra-
i

vcu, nosade kodnica prigu5enja treba detaljnije analizirati,

412-416 (ZTP Beograd) poboljSanje pona5anja i izbacivanje elemenata potegada iz kon-
Noseda struktura postolja se sastoji iz slededih podstruktura: strukcije.
-.m obrtnog postolja (uzduZni i popredni nosad i nosadi kodnica
PowSinski modeli kodionog bloka i obrtnog postolja.
rrigu Senj a), nosadi primarnog ogi blj enj a, primarno ogiblj enj e,
:,otegada, kolevka, sekundarno ogibljenje i prigu5enje i veza
, ieleta i kolevke (stabilizator, dij agonale).

l
- 1- l
- _
- .---

.i; Modela nosete srtukture koiionog bloka

ram, primarno ogibljenje i kolevkq i sekundarno Povedanje debljine deone plode sa2na 3 cm i bodne (kapo-
potegaie ogibljenje duZnoj osi voza) sa 1 na 2 cm.
7-2
REPROK \
:
,:'{\.!, .i

f05:31.3 Hz - scnijanje cisterne oko popreine ose

Glavni modovi cisterne

Podstruktura vuinog iepa i poluprikolica

Ovakvim postupkom smo dobili efikasne parametre za po_
_
bolj5anje ponaianja konstrukcije uz njeno smanjenje teZine.
7.3.Proradun i optimizacija struktura UTVA pandevo fu:2.14 Hz - savijanje u horizontalnoi ravni

Proradun konstrukcija iz proizvodnog programa UTVA

izveden je istim pristupomkao za GOSA konstmkciie.

- rTi f l\
rtltllifl
I I r-+l:l*
"n4]d f02:3.06 Hz - uvijanje oko poduZne ose
-

fo::3.6 Hz - savijanje u vertikalnoj ravni

-:=

f6a:1 Hz savijanje u horizontalnoj rcwni (dva talasa)

G I cwni modov i polupr ikol ice

7 .4. Prora(un poluprikolice (FV Kraljevo)

Raznatran je dinamidki model oscilovanja u vertikalnoj ra_
vni poluprikolice i kamiona. Model je obuhvatio sistem osla_
njanja i uticaj optereienosti poluprikolice.

Model cisterne i njeno naponsko polje

MoZemo zapaziti da ova cisterna imanlLe 1iekvence.

f,2o:l Hz 1,N-1.6 Hz

"foso:1.9 Hz , fsiN:4 Hz

7'o:2'8 Hz

-T-.rffi
,-----

-fotN:4.5 Hz
--
o N t:
- optereten,
- neoptereten
Ju:28.8 Hz - boino naginjanje otkton ogibtjenja Dinamiiki proraiun modela vozila i poluprikoltce
:i.
ROl, -v 8-1

i. DEO ENERGETSKE I PROCESNE OPREME

r.l. Prilog analizipojave prslina na otodnom
cevovodu HE Bajna Ba5ta fu:r 6.22 Hz

Modeliranje strukture otodnog cevovoda izvedeno je kona-

-rim elementom plode. Model polovine cevovoda ima 2633 + --'
. .ornih tadaka i2464 elementa plode.
-L-
foz-28.58 Hz

fo:-54.42 Hz
Prtta tri glavna moda vratila rotora generatora bloka 5
Sledi proradun sa polovinom modela koji ima 7882 dvorne
tadke i 6336 zapreminskih konadnih elemenata.

Frr:,-
L'.:..'' l
Model otoinog cevovoda i'.'=--i- 1

Vrednost proraiunskog pritiska je 0.1 kN/cm:

iiii).
q2

il
=
wl w2 w3
G ener is anj e z apr emins ko g m o de I a

r-'
,ft- I
i I

a t,,,
,,.4.
Kontura zapreminskog modela vratila rotora generatora
..] 'i

; --l

Polje deformacije (f^* = 0.01 I cm) i

izonaponske tinije 0 + 2 2 kN,cm2. korak 0.2 fof 18.91 Hz

;;spodele [%oJ Naponi l,laponi Enersiie def

Elementi Mem Srn. o T Aps. Specd.
Ventil 26.3 7.9 31 .9 2.1 16.9 2 3.2
-,esno koleno 6.8 .5 /.1 .2 7.9 7.4 foz:35.71 Hz
Konus 27.5 4.5 31 .4 .6
.7
46.5
26
37.9
+i r ,l_---11:..-.\,
-eyo koleno 22.5 2 23.8 30.3
\}'-',_
^i--1
Prirubnice 1.6 .4 1.8 I 2.7 1.2
Suma 84.7 15.3 96.2 3.8 100 t00 f6j-65.66 Hz
Zakljudak: nivo napona je veoma nizak, prisustvo koncen- Prva tri glcwna moda rotorq generatorq
::;iie napona je zadovoljavajuie, dominiraju membranski i Vidimo da smo dobili veie frekvence za oko 20Yo od gre-
-.:,:malni naponi, energija deformisanja je locirana najvi5e u
dnog modela uz iste oblike oscilovanja.
, :{lusu zatim u levom kolenu i ventilu. Sledi poseban proradun vratila turbina, pono\mi prikaz pro-
Prsline koje su pronadene na telu ventila ne potidu od nje- raduna rotora generatora i proradun watila budilice linijskim
,-iog naprezanja. modelom. Kod watila turbina nepovoljnost predstavlja prisu-
stvo dve liekvence ispod radne uz nepovoljan oblik oscilovanja.
! l. Projektnizadatakgrupe 2-watilo rotora One su ve6e neso od vratila rotora seneratora.
generatorabloka 45 TENT-A (Obrenovac)
Radunski model realnog vratila rotora generatora bloka ,A5
- '. uzeo u obzir spolja5nje mase, kao i to da postoje prepusti sa
',N strane leZaja. Cilj je da se iznade sopstveno pona5anje
rtila generatora i ako je ono u sklopu sa watilom turbine i bu- fot:34.73 Hz
8-2 REPROK

/: - .\. t\ _-\\
Prinudne prigu5ene oscilacije u frekvenfnom domenu, odno-
sno frekventne karakteristike, odredene su za tadke na sredini
/,r" ,r--
€^-'- +l=
watila izmedu dva oslonca turbina viskog, srednjeg, niskog
f62:44.44 Hz pritiska i generatora u verikalnom Y pravcu.
Vratilo visokog, srednjeg i niskog pritiska

!(PllL.
E,.
I
I
,-
l.
.1.
a--.
--,:
-rfdrrrr:f l-=-
4.r i 'rl
:'i
f6;16.22 Hz !. -

:a " ia 1
f62:28.58 Hz

Vratilo visokog prit iska - vr atilo vis okog pr itis ka

fsj:54.42 Hz
Vratilo generqtora
.".,'::
I ii
r\n ../ I
"[ / ''\ \
fs1:47.25 Hz
.tl\ t
l

Vratilo budilice
f--,
Sledi model i proraduun celog sistema vratila. :o " ;ll.
'II t: ',
Vratilo visokog pritiska - vratilo srednieg pritiska
Model
'-'-,.
...-1"",.,.. I
itii ''''[ 'i

f6;20.59 Hz
'\ t"'i -/"
ia-i
. .i :L-r. 20.

f* I'''- ,,, | \

T'')
=- i -'"
foz:34.75 Hz

\/^--:--/'^ Vratilo visokog pritiska - vratilo niskog pritiska

- F r e kv entne kar akt er i st ike
fos-44.45 Hz
Nepovoljne kombinacije pobuda-odziv su sledeie meduso-
Sklop celog vratila turboagregata bne (ne direktne) korelacije:
Sledi ispitivanje uticaja uklanjanja oslonca ispred generatora
- tadaka vratila visokog pritiska sa tadkama srednjeg i niskog
pritiska i generatora,
na dinamidke karakteristike watila.
- tataka vratila srednjeg pritiska sa tadkom generatora.
Ia.l..!1,
8.3. Projektni zadatak grupe 1 - Vratilo mlina deki-
cara A5 TENT-A (Obrenovac)
Linijski model i prva dva glavna oblika oscilovanja.
J61:16.59 Hz "-

fs2:23.18 Hz

fu:29. 19 Hz - Savijanje - pola talasa

f6j:35.15 Hz

for:1 17.68 Hz - Savijanje - pun talas

foa:44.67 Hz
Celo vratilo bez oslonca na ltraju niskog pritiska
Llklanj anj e oslonca nepovlj no utide.
Linijski model
Prinudne prigu5ene oscilacija proradunate da izabran par
pobud-odziv bude sredina vratila u Y pravcu.
RO! 8-3
.t-

"(L''
-

rdi: .iir.
I

i .i:l l

5\U:
-!-- -

6 _ rlL_r I

Frekv entne kar akter istike

Sledi grubi zapreminski model vratila. Modeli i konture elemenata i iekita

r\,[*
l
\\
i1

Zapreminski model: 450 ivorova i 232 zapremine Lr

E
lltr

fu: 43.9 Hz - Boino f1r: 19.99 Hz - Boino savijanje

s att ij anj e najv e i eg i eki c a pnog manjeg iekita

.f0t - 35.03 Hz - Savijanje - pola talasa fit:: 53.71 Hz - Boinrt rtj: 53.82 Hz - Boina
savij anje treteg iekita sov ij anj e ietvrtog iekiia
Prva ietiri glqvna moda
Bliskost slobodnih flekvenci (pogotovo druga) pobudnoj
ukazuje na nepovoljno pona5anje svih dekiia u bodnom pravcu.
Za slulaj pojave rezonanse moZemo pretpostaviti da ie doii do
kontakta dva susedna dekiia.
fu : 140.04 Hz - Savijanje - pun talas Modeliranje polovine vratila i dekica izvedeno je sa 9218
dvorova i 6168 zapreminskih konadnih elemenata. Ovom mo-
Prva dva glctvna moda oscilovanja
delu nedostaje model ventilatora, vratila pogona i element veze
se da su oblici oscilovanja isti kao kod grednog modela koji bi jo5 precizrije definisali pona5anje vratila.
." ".idi
i da su liekvence veie oko 15 do 20 oh kod zapreminskog Uzimanjem vratila u model dobili smo (ujedno i potvrdili)
- ,:ela. prvi sopstveni oblik oscilovanja (savijanje vratila) na 30.8 Hz.
fiskretizovani fini zapreminski model ima 6110 dvornih Dobijene su manje vrednosti llekvence vratila i dekiia.
--,xa i 4632 zapreminska konadna elementa.
{od ovog primera za sada vaina je samo prva frekvenca i
- \ oscilovanja, tako da i grubi model zadovoljava. Broj obrta
^.:ila iznosi 500 o/min. odnosno 8,3333 sec-'.

Kontura modela polovine vratila i iekitq

f0t: 36.82 Hz - Scwijanje - pola talasa

/;r- 97.49 Hz - Poduino naprezanje

rtt : 30.8 Hz - Savijanje vrqtila - polovina talasa

Ji)t: 142.25 Hz - Scwijanje - pun talas

Prva tri glavna oblika oscilovanja

Sledi imalaZenje pona5anja dekiia mlina. Modeliranje je

"edeno na detvfiini modela pri demu je uzet jedan ceo deki6 i
- jna polovina drugog (ukupno ih ima Sest) sa 1650 dvornih
f02:43.9 Hz - Boino savijanje najveteg iekita
.:aka i 768 zapreminskih konadnih elemenata. Model vratila i iekita, prva dva glwna moda
8-4 REPROK
Model detvrtine vratila i deki6a treba da potvrdi oscilovanje ::
dekiia i da zbog granidnih uslova u dve ravni simetrije ne
pr ikale osc ilovanj e vratila (prva fiekvenca).

nLlll f,,: R)
lut
Hz
fidirt.
Et,lluIl
r [ ]lll lffi

Model

f^, - 2R7 Hz

fat: 42.81 Hz - Boino savijanje najveceg ieki1a

:
48.5 Hz - Boino savijanje prvog manjeg iekita fos 360 Hz
f6z:
fB: 51.94Hz - Boino savijanje treteg iekica
J;t- 52.1 Hz - Boino savijanje ietvrtog iekita
Prva ietiri glcwna oblika oscilovanja
Centrifugalno optereienje na 114 vratila izaziva sledeie: f^. : 5Q6 Hz
.l tat

fi*:0.00943 cm i 0.1,-*:2.2kNlcm2.
R.adno optereienje (prvi sludaj: 100 kN i radijalno 20 kN,
drugi sludaj: bodno od 40 kN pojednom dekiiu) izaziva:
- prvi sludaj: {"*:0.47 cm, o.1u-u:14 kN/cm2
- drugi sludaj: fl,*:I.78 cm, o.k **: 4 kN/cm2. fot: 734 Hz
Prvi sludaj opteredenja izaziva relativno malu deformaciju i Zzapreminski model vratila i glavni modovi
visok nivo napona. Drugi sludaj izaziva veliku bodnu deforma- Sledi gredni model sa pridodatim vratilima kompresora.
ciju dekiia uznizaknivo napona.
I

8.4. Analiza loma vratila vazdu5nog kompresora

3. 1 k- 1 (Azotara Pandevo)
Vratilo kompresora maksimalnog prednika 400 mm i duZine
oko 5000 mm doZivelo je havariju na mestu desnog leZaja. f61 1:82 Hz
Potrebnoje odrediti uzrok havarije i pona5anje vratila.

!
fsa2:293H2

Sopsnene frelcyence [HzJ, modovi

fos t: 390 Hz
Pt'vi - saviianie vratilq -l/2 talasa

Ceilrti - saviianie vratila - I talas

Peti - saviianje desne konzole
i - saviianie leve konzole

J665:596H2
Nepovoljnost ovog modela Sto je prva fiekvenca ispod Gredni model sa dodatim vratilima i slavni modovi
blizu radnog broja obrtaja (6039 o/min).

a (*{) )
I

ilil
r
,.ir-
)a ..)a )f; .t.a,-3 .a)a)1u;.-r-\T.{!.
1: 8l Hz of'')'t
fo1

;,.f
ii,\ ...\
\ i"
/\ ,.,_*,.-.1
,u--f.=-
:a :l
Jna2:2gl Hz
Gredni model vratila i dva glavna moda
Frekvetni odziv
 8-s

Drugafrekvenca osnovnog modela - foz-8.67 Hz

Fr ekv entne kar akt er is t i ke osnovno g mo de I a

/J.=:i{-/
I ".
+
"\
t\
Polje pomeranja osnovnog modela -f-*-1.6 cm
\;
t/Y
4 N

\/,/ v \.,
Pobofiani model -f^^:0.48 cm, f0F9.35 Hz, f62:l4.l5Hz
:

I /\
l!F
/ i\
t \',
2. 0i
.''/
t-

Frekv entne kar akter istike po b olj i anog mo del a

Prvafrekvenca osnoynog modela -fu:7.36 Hz Izvedena rekonstrukcija vi5e nije imala problema u radu.
8-6 R.EPROK

8.6. Proradun rotora parne turbine (TE Obrenovac)
U okviru studije za TENT u Obrenovcu uraclen je detaljan
termidki i
statidki proradun rotora visokog i srednjeg pritiska
parnih turbina. Ova analiza je bila osnova za primenu mehanike
loma za procenu preostalog veka.
8.8. Grejad napojne vode (Azotara Pandevo)
Proraduni su izvedeni sa celim, polovinom i detvrtinom mo-
dela grejada napojne vode sa uticajem materijala za zavarivattjt
cevi i cevne plode kao i uticaj nadina predgrevanja.

o @
-5 ffi
ffififfiI#:ffijtffiH ffiS$
-F Hi#k{$il tlfii$+!ffi

iJU_
Il -

il. r-------:r

Rotor parne trubine: model, deformacija i naponska polja

8.7. Popu5tanje naftovoda QIIISP Pandevo)

@
Sanacije linije naftovoda u krugu NIS Pandevo obuhvatio je
odredivanje optereienja pod kojim je do5lo do popu5tanja kon- trtll
strukcije i moguinost njene sanacije. {illfi

FI- >r t. ]-"- :lI

T _-t<-;l-..
^*j -t=i...-i-i'.
i,'i-t-r- l-rf-.f
-l
lf i l\.i r .i
1-- 1 .l

"t-:i' #ff
Model polovine grejaia
Razrnatrana optereienja predstavljaju nezavisna i zaje-
dnidko optereienja pritiska i temperature.

for0.22 Hz

Polje pomeranja od opteretenja pritiska (f**:0.1 l6 cm)

Postojete reSenje

-3.025 cm

Ni'
fot-4.42 Hz
Naponsko polje na celom modelu 2-l I klV/cm' , korak I
Naponsko stanje gre.jada napojne vode 08.E-123 pri norma-
lnim radnim uslovima ne ugroZava sigurnost njegove eksploa-
tacije. Navarivanje cevne plode austenimom elektrodom ima
fin:1.05 Hz povoljne efekle na njeno naponsko stanje jer izaziva pritisne
napone, dime smanjuje maksimalni zatezni napon, odnosno pre-
Jedna usputna varijanta novog reienja vodi ga u pritisni napon.
EPROK TM 8-7
8.9. Termomehanidka dijagnostika ponasanja i ultat
Rezultati aka
0!l mo- pobolj Sanja vijdanog kompresorskog agregata Opteretenje Pritisak Temperatura Prit+Temp
rivalje Cev dimenzija axb-41x6 mm i debljine rl mm optereiena f,* [cm/ 0.006 0.063 0.065
je sa p:0.1 kN/cm2. Vrednost napona od 60 kN,cmr ukazuje da o^* [kN/cm2J 2.7 8 8
7), na ovakvoj cevi u eksploataciji "mora" doii do pucanja. Prora- Mem / Scw [%d 47/53 43/57 44/56
',/)
.a dunska lokacija prskotine cevije identidna sa prskotinom cevi u
o/ r [%l 9t /98 83/t7 84/ t6
eksploatatciji. Eliminisanje uzroka moZe se izvesti "samo"
usvajanjem cevi sa kruZnim poprednim presekom. Nedostak od optere6enja pritiska moZe se uspesno reSiti
promenom oblika vazdu5ne i uljne komore. Minimiziranje na-
:-\ pona usled toplotnog optere6enja moZe se uspesno izvesti
razdvajanjem uljne (T: 85"C) i vazdu5ne (T:25"C) komore.
Novi oblik hladnjaka je poboljSan. Dinamidki proradun tre-
ba da potwdi bolje ponaSanje novog modela.
7
Model, polje pomeranja(f,*:0.048cm) i napona 840 kN/cm2
Ovde se radi o kombinovanom uljno-vazduSnom hladnjaku.
Cevi su modelirane konadnim elementom grede, a komore i
os lanj anj e h ladnj aka konadnim e lementom p lode.
Linearna rasporedela temperatura u hladnjaku uzeta je na
osnovu ulamih i izlanth temperatura za uljni i vazdu5ni deo.
Model112 hladnjaka ima3493 dvora,2842 plode i 1024 linija.

for31.6 Hz, foz:43.4H2

foj-49.7 Hz

Mo de I p o I ov ine hl adnj aka

Opteretenje Pritisak Temperatura Prit+Temp

f^* [cm] 0.034 0.072 0.091
ue- o,* [klrl/cm2 u I0.7 14.4
Mem / Sav [%o] 20/80 40/60 23/77
o/t 92/8 83/17 90 / r0

Jn;41.1 Hz fsj-l16.8 Hz

f112:51.7 Hz
Pna tri glavna oblika postojeteg i poboljianog oblika
Novi oblik hladnjaka ima bolje i dinamidko pona5anje.
Polje pomeranja (f,*:0.091 cm) i naponsko polje 0.4+14 Model nosedeg rama ima 503 dvorne tadke, 308 linijska
kN/cm2, korak I od pritiska i temperature elementa, 57 ploda i 55 zapremina. Obuhvaieno je kruto i ela-
stidno oslanjanje rama zayoz.

t-

Model novog oblika hladnjaka i naponsko pof e 0:3 kN/cn2,

korak I od pritiska i temperature Model noseteg rama
8-8 REPROK
Dosta niske prve tri frekvence i veoma malo rastojanje iz-
medu njih. Ova analiza ukazuje na lo5e dinamidko pona5anje.

Jh: 43.48 / 3l Hz - kruto/elastiino oslanjanje

Treti glavni oblik oscilovanja poboljianog rama
fy: 7.6 / 6.94 Hz - kruto/elastiino oslanjanje Poveianjem uzduZne i popredne krutosti rama dobili smo
madajno poveianje sopsvenih ffekvenci.

8.10. Faktor koncentracije napona radvi

Radve sa svojom geometrijom izazivajt pojavu velike kon-
centracije napona u okolini prodora cilindara ili konusa.

.-.i ; ".t).,r.

8.04 / 9.19 Hz kruto/elastiino oslanjanje

>"';, -'-_,'
f02: - Traiva, KosovoA, blok I,
p:90 bar-a,naponsko polj e,
faktor koncentracij e napona
o^/ o,-- I0 / 4.5 - 2.22

T raiva, Kosovo A, blok 2, p:l l5 bar-a, naponsko polje,

fB:13.8 Hz / 13.16 Hz - kruto/elastiino oslanjanje faktor koncentracij e napona o. / on - I 2 4 / 2. 84 : 4. 4 "

Prva tri glavna oblika oscilovanja ramq

Y rqiva, Kosovo A, blok 3,

p:90 bar-a, naponsko polje,
fakt or konc e ntr ac ij e nap ona
o^/ o,:8.5 / 2.1 :4.05

[,r
i ,._. E
f1t : 32.65 / lB.7 Hz- lcruto/elastiino oslanjanje
tl-':
'' l' '-
f .\r- l
l-r--'.
[- r. -- '' "
r --' -': ''l
l-
| :'lt'" " _/ ., l

Raiyq, Peruiicq - model bez Raiva, Peruiica - model sa

ukrutenja, p:60 bar-a, ukrutenjima, p:60 bar-a,
faktor koncentracije napona faktor koncentracije nqponct
o./o,- 90 / 18.2 - 4.95 6./0,:42 / 18.2 :2.3
Prikazani primeri ukazuju na veliku vaZnost nagle promene
geometrije. Ona izaziva nagli skok napona i njegolu konce-
f02
: 40.23 / 24.4 Hz - kruto/elqstiino oslanjanje ntraciju. NeZeljeni efekat moZe se ublaZiti samo promenom
Prva dva glavna oblika oscilovanja poboljianog rqma geometrije i/ili uvotlenjem novih elemenata oko prodora.
TM 9-l
q. MEHANIZACTJA 9.3. Pretovarni most uglja (TE Drmno)
9. 1 . Utvrdivanj e uzroka havarij e vezno g transportera
VT3-47 -12 (BBP Beograd)
Vemi transporter duZine 120 m doZiveo je havariju tako Sto
,e jedan segment duZine potpuno odvalio od konstrukcije.

Model

Pretovarni most uglja

9.4. Pogonski pomo6ni uredaji

Deformacija od teiine konstrukcije i ifunka

t ,!',..
.
!

f\.\/ ,/
__,))-'.,1-
.a
\
D eform ac ij a us Ie d te mp er atur e \
P o gons ki p omo tni ur ed aj i
9.5. Proradun mosnog krana
Izveden je statidki i dinamidki proradun modela mosnog kra-
Deformacija odvetra na sa velikim broiem dvornih tadaka.

Deformacija od dadatih tacni i iljunka na njima

Vezni transporter
mtualna uieita opteretenja na dva najopteretenija ele-
:enta i njihov napon ft\,{/cm2 J

Opteretenje I -f,*: 1.22 cm

Uticaj temperature ima primaran ntaEaj zbog nadina vezi-
, je izduZenje u po-
anja transportera za oslonce (onemoguieno
:uZnom i poprednom pravcu). Uticaj vetra je dosta matajan.
- ticaj dodatih tacni sa naslagom Sljunka matno poveiava na-
: on naj opteredenij eg elernenta.
Nakon rekonstrukcije transporter uspe5no radi.
Optrerecenje 2 -.f,*:0.54 cm
1.2. Strela maSine zabeton (Fagram Smederevo)
Ovaj model je pun problema koje je trebalo re5iti, a koji se
rdnose na modeliranje veze pokretnih elemenata osovinica, vo-
Jica i dr. Proradunje dao kvalitetne parametre o pona5anju kon-
.mrkcije u reahim eksploatacionim uslovima.

Opt l- o*: 5 kN/cm2, M/S:77/23 %, o/134/66 %

a:
Opt 2- maksimaln napon 4 kl,t/cm2
Membrana/S avij anj e- 7 3 /2 7, o/ c:4 0/60%

Strela maiine za beton Statiiki proraiun mosnog krana

9-2 REPROK
Proradun slobodnih neprigu5enih oscilacija ukazeje na ko-
relaciju sa sfatiekim proradunom.

rffil

lffij
fs2:68.8 Hz

lrryil{

foj: I 22.8 Hz
M 3 f616.5H2 fapl0.6Hz J627.6H2 f6a39 Hz fo:42.5 Hz
Dinamiiki proraiun mosnog krana Model 4 - ispuna sa 5 ploCa
9"6. Dinamidki proradun stuba kranske staze M 4 fu6.SHz fs21l.4Hz Ji:38.6H2 J;t42.2 Hz f6553.3 Hz
Za stub kranske staze (dva "U" nepridrZana nosada) uraden
je dinamidki proradun ciljem da
sa seodredi uticaj ispune od li- 9.7. Nosedi elementi ma5ina
ma na eventualno izvijanje stuba.

ivorni element kosog rama deo stuba rama

M I f613.2 Hz f026.7 Hz f6j10 Hz f0al4 Hz f11520.7 Hz

jtt,
'.
.:
\ :l
:::::'::]
/

.. r .,lr,irG
'. ''',

illlill
,:i
]=
iliiiI
Naponsko polje uike tipske Uika za vezu cilindra i stuba
cvorne veze
strele
riitill
9.8. Mosni kran (Bratsvo Subotica)
rltlli Izvedeni projekat mosnog krana nosivost 10 t i raspona 20
m. Mehanizmi i noseia struktura.
llii.li 9.9. Ramna dizalica llLR Zeleznik.l
lii;iili Statidki proradun ramne dizalice nosivost 100 t i raspona 70
m. Izvedeno u brodogradili5tu Sremska Mitrovica.

9. 1 0. Kontej ner (Zelvoz Smederevo)

112 fs16.7 Hz f627.3 Hz fsjl5.2Hz fp,2A.6 Hz f6542.6 Hz Konteiner izveden u Zelvoz Smederevu.
M 10-l

.0. PARNI KOTLOVI Maksimalno pomeranje je naizlazrom dancu bubnja u izno-

su 2.1 cm. Maksimalni napon u plodama iznosi 20 kN/ cm', dok
-0.1. Proradun parnog kotla pkt55 (TIPO Beograd) u cevima-ankerima iznosi 22.8 kN/cm'.
Model ima sledeie podstmkture: plamena cev sa plivajuiom
,.omoroln, bubanj kotla sa osloncima, kosnici, cevi druge
:romaje, ffe6e promaje i ankeri.

Polje pomeranja kotla

33a...--
s.-,i ':f - i: l:

Model kotla

Naponsko pof e plamene cevi

Podstrukture kotlq
Zavarena mesta na plamenoj cevi su modelirana grednim
elementima. Usvojen pritisak u kotlu izrosi 0.13 kN/cm'.

1t 1
LLI
z)a zLl
^aa
::::t

., ?97 _ 2sr19528e
-
aA<
r-.'-
'I |
195 Lr l

Temperatursko polje kotla [T] Naponsko polje cilindra

10-2 REPROK
Usvojena su tri
modela sa sledeiim izmenama: model l-
veia debljila ulamog danca plivajuie komore, model 2 - mo-
delu 1 dodati su ankeri u tri koncentridna kruga i model 3 -
model 2 ojadanje dodavanjem kosnika.
Deformacija modela I iznosi fi^*: 1.98 cm, dok modela 2 i
3 izrosi f;*:1.73 cm. Uvedene promene na konstrukciji dopri-
nele smanjenju napona na plamenoj cevi i plivajuioj komori
iod 20 do 30%). Kritidan napon u Savu izmedu talasaste i ravne
plamene cevi smanjen je sa 20 na 14 kN/cmt. Napon na spoju
ravne plamene cevi i plivajuie komore smanjen je sa l6 na 12
kN/cm'. Maksimalni napon na ulaznom delu talasaste plamene
cevi smanjen je na svega l0 kN/cm2"
a membranskih i
Raspodele Elementi ploie Elementi grede Polje pomeranja cevi
fkl Membrana Savijanje Membrana Savijanje
Model I 57 43 60 40
Model2 6l 39 63 37
Model3 6t 39 63 )/
i0.2. Proradun kotla ptk25 (TIPO Beograd)
Za ovaj kotao biie prikazan samo model i rezultati pro-
raduna bez njihovog opisivanja.

Polje pomeranja konture ploia

t.tt

Model polovine kotla Naponsko polje

 1l-r

--...--.
I. MASINE I ALATI
.1 ...t, ili-',,
," -......-

1.1 . Rekonstrukcija uleZi5tenja

vratila aglomeratora \
i
tl

= :- '.-:=:=
,__
(HIP Bukulja Beograd) i'
.
Anglomerator je ma5ina za drobljenje
kratkom vremenu eksploatacije vrSena
sekundame Plastike.
ie zamena leZajeva I
l=-t-'
litr ,rllrLi

ratila. Resavanaje posledica a ne uzrok'

f-*:0.1j mm, G:t I'3 kg, f"':0'04 my,117,t t ,Z *S'
\. o^*:16.8 kl'{/cm2 o.*:5'8 kN/cm"
_\\ Naponska polia postoieteg i novog reienia
:\s je smanjio vrendost na-
Novi usvojen oblik noZa drastidno
omugudava kori-
\ pona i njegovu koncentraciju' Novo re5enje
ie.t1" nozu sa svih strana obrtanj em noLa i promenom smera

obtanja nosada noZeva.

Model Deformacija 1 l.3.Rekonstrukcija noZa aglomeratora

(HIP Bukulja Beograd)
Deformacja [mmJ Napon [kN/cm2
U eksploataciji noZa za mlevenje plastike
pojavili su se pro-
ttemi pucanl a-Wzailasediva, vrlo brzo zatupljenje
i prsline na
0.15 Neuspe.Sno se poku5ava-
mestu vezivanja sa nosadem (zavrtnji)'
lo da se V'tzanle sediva resi navarivanjem tvrdog metala na se-
divo noZa. Na novom sedivu izvedena
je fazeta koja povedava
njegovu krutost. Promenjen
je oblik veze'

i--:-:---"'l-\:
'
f62:135.1 Hz
f0r125.6 Hz a- 3 5" , bez fazete,
Prva dva glavna oblika oscilovania i-- tvri metal:
veliko
Na osnovu izvedenog proraduna moZemo zakljuditi: L
:.=*L f^*- 0 17 mm
";;:%
krutost ma3ine' oblik oscil-
.o-".un;" ukazuje ,tu n*"douolinu je mala ra-
kN/cm2
,"u":u p"otvrduje-nedovoljnu krutost maiine' veoma
a:400 jednafazeta b=1'6 mm'
govor! o oscl-
ulika izmetlu prve dve fiekvence, prva frekvenca bez tvrdog metala:
govori o oscilovanju F-
ouan;o u poduZnol ravni, druga frekvenca L^":0.1I mm,
t !:.4
o^^: 50 kN/cm'
Model, cleformaciia i naponska polia
sediva cr:40"'
Usvojeno i realizovano re5enje ima ugao
Ono uspeSno radi'
:"ar,.t fui"t" Fl'6 mm i bez tvrdog metala'

11.4. Modeliranje i proradun strukture horizontalnog

Poboljian model i njegova deformiciia obradnog centra HBG80 (ILR Zeleznik)
Fizidki model stuba Y ose, postolja X i Z-ose
su zavarene

__a konstrukcije, dok je klizad Z ose livena konstrukctla'

tt\'
,rt
,: =+.
.\
:--.:i-

{-.:116
lut
Hz fs2:161.2 Hz
'Jv." -

Prva dva glatna oblika poboljSanog modela

Novo projektovano re5enje je realizovano' Ma5ina
uspeSno
i otklonili uzrok'
radi dime smo veoma precizro identifrkovali
noZeva aglo-
11.2. Rekonstrukcija rotacionog nosada
meratora (HIP Bukulja Beogradt
Rotacioni nosad noZera predstarlia priblimo
pra\ousaonu
plodu dimenzija 700x240 mm promenl.lire
deb'liine \a mestu
ivica izdvojenog pravougaonika dt-riltr -ie Jtr :'r:-ilrni3

zl

l, I
l i titL i

'.":.:". ,,: i:li,an.id geometrije obradnog centra

'\'1 I
r-:.:*kc:-1. smanjuje teZinu stuba za20o/o' Najma'
\--\ :iar ac) cele maSine iznosi 255 [N/prn]'
1l-2 REPROK

. '
.,
'..:
,
i .Jit i 11

],
| 1....;t:;,-.ti-l-+l:
.a ]|i-. i:'..1
i
'""1 ' Ri "': t'
t\1,
ri ', I
i! ..- t i
lr
: :. l,l i

--. j j
l

Frekventni odziv
R la kineticke Ek i Ep ijalne energije
Ek, Ep f%J, fe;61.2 Hz fo2:i t0 Hz J11j:l I6 Hz
o de I a membr ans ki h t
Raso Moduli L'K Ep EK Ep EK Ep
Mem. / Sav. f%J Opterec. Fy Opterec. Fy Opterec. F2 Reduktor 4.9 6.9 7.1 0.7 14.0
Stub Y-ase 28/7 28 / 15 t1/6 stub+klizai 93.8 69.1 89.8 5 1.9 74.8 60"0
Klizai Z-ase 20/9 2t / t7 2t / 14 Z-asa 0.2 2 3.8 4.3 15.1 t.0 t 7.9
Z-asa II / I 7/t 1t /2 X-asa 0.3 0.2 0.0 0.7 0.0 0.5
X-asa 8/1 4/1 t0/2 R.sto+r.D 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 4.0
)2
Klizqi X-qse 10 /4 4/2 il/5 Alat 0.7 0.1 I.) 9.4 17.l
Cela maiina 78/22 64/36 71 / 29 Rezultati statidkog i dinamidkog proraduna se veoma dobro
Raspodela enersiie deform isania Ed slaZu sa eksperimentom.

Ploie/Zaprem. f%J Opter. Fy Cpter. Fy Opter. F7, 11.5. Statidki i dinamidki proradun translatorne ose
Stub Y-ase 22/36 56/ t4 22/8 robola (MFB-GOSA)
KIi:ei Z-ase 7/- 12 / - t3/- Izveden je statidki i dinamadki proradun.
Z-asa 8/6 6/5 12 / 8
X-asa 6/3 2/t t2 /4
Klizai X-ase 12 /- d/_ )t /
Cela maiina 55/45 80/20 80/20 {.,-)\'J \A "-Hz
ev fxa:39.12 Hz
Jttt
Model obradnog centra omogudava sledeie: redukovanje popreino klizanj e oslonaca podu;no srvijanje
Sest stepeni slobode na tri
translacije, redukovanje broja dvo- .a:
#=j#+ir:-=--:-,.
rnih tadaka, zamena elementa plode sa membranom i zamena
zapreminskog elementa sa plodom ili gredom.
r -.-:-.'--i..-
.' I'..: .;.-'
-' '*-L
' .
l':' r' _
!r'\-*4:-=E-\S7:
i _ L-:-:::
F::-:-A-

f115:40.76 Hz Joa:48.05 Hz
vertikalno scwijanje (1 talcts) vertikalno scniianie (2 talasal
G lqvni ob lici oscilovanj a
I 1.6. Model proraduna ekscentar prese ARP250 (lLR
Zeleznikl i robota M FB-GOSA

{ la u^
/01 -atut.1/ t1L f112:110.00 Hz

{ -:t Ivv.Kn 7n
v"' H-
'll.:':'-'
ltt' foa-206.30 Hz
Pr,-a ietiri glavna oblikq oscilovanja redukovanog modela Model elcscentar prese ARP 250 ILR Dva poloiaja robotq
 IM t2-l
12. CENTRIFUGALNE SILE
1 2. 1 Centigufalno optereienje
Konstrukcije izloZene obrtanju (rotori, diskovi, ventilatori i _A
I lii
Cr.) optereiene su centrifugalnom silom.
Hl1
',1

tfffi4
--l

TTtr:

C e ntr ifu g al n o opt er e t e nj e

Simetrija geometrije i optereienja omogudava delenje mo- Graniini uslovi modela
lela na veliki broj "kri5kf' (isedaka). Isedak moZemo modelirati
velikim brojem elemenata (veoma fino modeliranje).
'a
Yy
tt
n
Jrl
T.T- z

P otrebni graniini usl ovi

12.2. Analiza napona i deformacij e konstrukcij e
industrij ske centrifuge (UTVA Pandevo)
Telo centrifuge predstavlja disk kod koga su venac i glavdi-
na spojeni sa sedam paoka (rebra).

,'"t'.,'"#
'"',i,,i
"'

Mo de I s e gm ent a centr ifuge

U eksploataciji centrifuge dolazi do stanjenja paoka zbog
uticaja agresivne sredine (soli). Potrebno je, pored analize na-
pona i deformacije centrifuge, ispitati uticaj debljine paoka na
ponaSanje centrifuge. Zbog velikog broja obrtaja (1400 o/min)
centrifuge, uticaj sopstvene teZine i teZine soli je zanemareno.
Proradun je izveden na 1114 modela primenom zapreminskog
elementa i sa tri debljine paoka (rebra). Naponsko pofe
Proradun je pokazao da je uticaj rebra na pona5anje centri-
fuge zanemarljiv. Najve6a deformacija, napon i koncentracija 12.3. Radunska i eksperimentalna analizanapona
napona nalazi se na vencu diska koji na tom mestu ima izralenu gasne turbine
promenu krutosti. Disk gasne turbine ima 2l lopaticu. U eksploataciji dolazi
Prostorni model centrifuge uraden je od araldita u kome je do popu5tanja konstrukcije na mestu veze lopatice i diska.
zamrznut napon od centrifugalnog optereienja. Rezultati dobi- Proradun je uraden samo na disku sa isedkom od l/42 deIa.
jeni eksperimentalnom optidkom metodom su saglasni. Eksperiment je urailen prostornom optidkom atalizom napona
I z-z REPROK
na modelu od araldita. Uporedni rezultati napona na konturi po-
kazuju veoma dobro poklapanje na mestu najveieg napona, kao
i da na tom mestu dolazi do popu5tanja konstrukcije.
,i ',,2
i
i ,o 'Ji_ _

. i.'i "

Poj edinaini maksimalni napon u podstrukturama

Identifikovana su mesta koncentracije napona koja imaju

vrlo visoku vrednost napona 120 kN/cm2.;.

12.5. Proradun obrtnos kola

L2.4. Analiza pona5anja ventilatora (FC Beodin)

Analiziran je dvostruki ventilator prednika D-2800 rrm sa
brojem obrraja n-980 0/min.

Model obrtnog kola

Deformacija i naponsko polje Naponsko polje obrtnog kola i njegovih podstruktura

IM 13- I
13. REZERVOARI I POSUDE 13.2. Naponsko polje podzemnog rezewoara
(FV lkaljevo, Jugopetrol Kotor)
1 3.1 . Promena deblj ine visedeg horizontalnog
rezervoara (Prva Iskra Barid) Osnolu procene prognoze eksploatacije podzemnog reze-
rvoara naftnih derivata predstavlja kvalitetno naponsko polje.
Viseii horizontalni rezervoar je izraden od prohron delika i Cilj proraduna je da se pored dobijanja kvalitetnog naponskog
sllLi za skladi5tenje soka. Karakteristike rezervoara su: D: polja odrede i mesta koja imaju visoke vrednosti napona dija ie
2400 mm, Lr:5980 mm, L2:5000 mm, s:3 mm, oslonjen je na se vrednost eksperimentalno proveriti.
tri viseia kai5a Sirine 350 mm i debljine 6 mm, optereien je
soptsvenom teZinom i teZinom medija. Proradunom treba ispi-
tati moguinost smanjenja debljine lima.
,')\

# Omotai i dance podzemnog rezervoara

Mo del celog v is eteg r ez erv o ar a

Naponsko polje danca
Rezultati proraiuna u zcwisnosti od debf ine lima
iina [mmJ I 2 3 Prisustvo koncentracije napona nepovoljno utide na pona-
'tma90oh prisustvo savijanja. Po-
Sanje rezervoara kao i to da on
,^ [mm/ J. )J 1.26 0.72
novno merenje potvrdilo je vrednosti proradunatih napona.
o^^ [kN/cm2 /7 I8.2 t 0.5
13.3. Modeliranje havarije i sanacija rezervoara
prednika 20 mi visine 20 m (HIP Pandevo)
Sklop rezervoara iini: unutra5nji rezervoar ankerima vezan
za podlogu, slobodan spolja5nji rezervoar na podlozi, izolacioni
materijal staklene vune izmedu zidova rezervoara i perlita
izmedu krovova, protivpoZarne cevi vezane za spolja5nji reze-
rvoar. Za vreme vazdu5ne probe desila se havarija.

Polje pomerania i napona

Usvojena je debljina lima od 2 mm. Prototip rezervoara je
izveden u pravoj velidini. Eksperimentom (merne hake) je pro-
veren proradun. Vrednost napona dobijena radunski i eksperi-
mentalno je ista, Sto nam govori o ispravnosti modeliranja ova-
Model sklopa rezervoara
ko sloZenog primera proraduna.
13-2 REPROK -\
-ffi

P odst rukt ure rezetnoera

|ttaponsko polje 0-17.4 kNicm', korak l

Naponi u trenutku havariie Polje pomerania pri havariii
1 3.4. Naponsko stanj e bidona (Kolub.PreradaVreoci)
Bidon je posuda (DxHxt:2000x6000x24mm) koja je opte-
re6ena projektovanim unutraSnjim pritiskom od 30 bar-a i tem-
peraturom oko 200 'C. U eksploataciji doZivljava stalna popu-
Stanja, odnosno pucanja sa prolaznom prslinom.
Modeli bidona sa i bez cevovoda
Najvedi deo energije deformisanja prima gornji i donji deo
omotada (20.1%+39.20/0-69.3yo), pa gornja (20.1%) i donja ku-
pola (8.6%). Membranski naponi dominiraju sa 90.4o/o. Gomja
kupola poseduje 15.8% membranskih napona, gornji deo
omotada 24o/o, donii deo 19.2oh i oslonci 2l.7yo, dok je kod
ostalih zanemarljiv. Spolja5nji cevovodi ne utidu mnogo.
Analiza rezuhaLa proraduna pokazuje znatnu nepravilnu
(nesimetridnu) deformaciju, visoku vrednost maksimalnog na-
pona i njegovu izraLenu koncentraciju oko revizionog otvora i
optereienj ej e unufra5nj i priti sak.
oslanj anj a. N aj nepovolj n ij e
Analiza nedvosmisleno dovodi do sledecih zakljudaka: bi-
don radi u veoma nepovoljnom polju deformacije i napona.
postojeie debljine bidona nisu dovoljne, nadin oslanjanja
revizioni otvor su nepovoljni.
Postojeia konstrukcija bidona (pla5t 2.4 cm, kupole 2.211.8
cm) ima napone: omotad i otvori o-u* - 17.4 kN/cm2, oslonci
o-u*: 14.5 kN/cm2 i omotad bez otvora o-*: 12.83 kN/cm'.
Postojeia konstrukcija bidona povecanih debljina (pla5t 3
cm, kupole 2.4 cm): omotai i otvori o-*- l5 kN/cm', oslonci
o^u*: 72J kN/cm2 i omotad bez otvora o,n*: 10.58 kN/cm'"
Konstrukcija bidona firme SES TVP (proradun Ma5inski
fakultet, debljine plaSta 3 cm i kupola 2.612.2 cm): omotad o-o
-12.4 kN/cm2, otvori o,,o: 13.2 i oslonci o^u*: 72.2 kN/cm'.
Konstrukcija bidona hrme SESTVP (proradun Energ Con-
sult, debljine pla5ta 3 cm i kupola 2.612.2 cm): omotad o'- :
12.5 kN/cm2, otvori o.* - 10.2 kN/cm2 (mala vrednost-?) i
oslonci o^^- 12.5 kN/cmr.
Rezultati proraduna istog bidona koje su izveli Ma5inski
fakultet i EnergConsult su saglasni.
Takode vidimo da imamo po-
veianje napona zbog uvodenia
revizionog otvora za oko 20 do
25oh i zbog uvodenja oslanja-

|iril-'"1-= i]ri
nja za oko 15 %. Ovi rezultati
su povoljni, mada bi bilo bolje
l_ da se revizioni otvor ianesti.
Ir
-.1 Prisustvo koncentracije napona
i dalje postoji. To nam govori
':
- '')l""' da sva eventualna neZeljena Po-
vecanja opterecenja(statidka,
i'l:"*' .': dinamidka i termidka) moramo
l::.::: -.1
izbeii. Smatramo da ie ovako
modifikovana konstrukcija bi-
dona imati mnogo povoljnije
ponaSanie u eksploataciji nego
:
postoje6i bidoni"
.:-,..
Naponsko pofe novog bidonc
Deformacija elemenata grede i iavot:a

--_;e.-
,M I 3-3

i3.5. Sanacija reaktora DC-303 NIS Pandevo Odigledno je da je najpovoljnija varijanta jednake tempera-
ture koSuljice i cilindra Sto povladi zakljudak o obaveznoj ter-
Realna geometrija reaktora podrazumeva uvodenje otvora sa moizolaciji cilindra i koluljice.
rrirubnicama, promenljivu debljinu zida u okolini prirubnica, Na narednoj slici prikazan je fini zapreminski model osmine
rjadanje i noseiu ko5uljicu sa osloncima. Model reaktora ima reaktora sa kojim je obavljen detaljniji proradun.
i7l2 dvorova i 5584 ploda.

--+-:''
F-'

Fini model - I3005 ivora, 446 ploia i 9340 zapremina

:, - Svi relevantni parametri donoSenja odluke vezane za najpo-
su na narednim dijagramima.
voljnije re3enje sanacije dati

0
Na osnovu izvedene analize moZemo konstatovati sledeie:
uniformnu raspodelu napona u svim horizontalnim ravnima
i ,
il L 1!-t!
_ ,.\
,r.g F
(cirkularni pravac) na delu predviilenom za sanaciju, pribliZno
uniformnu raspodelu napona u svim vertikalnim rawima
f--:::--:::,-::l
, i=l
:t:l
' -@ att- -: (meridijalni pravac) na delu predvidenom za sanaciju, najveci
t naponi se ne nalaze na delu predvidenom za sanaciju, vrednosti
napona pri radnim uslovima su ispod dozvoljenog, neohodnost
Model reaktora, f^*:0.2I mm,
toplotne izolacije koSulj ice.
naponsko potje 0.t +1 .6 kN/cm2 od p:10 bar-a
Na osnovu izloZenog smatramo da se sanacija moZe izw5iti
Najve6a vrednost napona nalazi se oko prirutrnice reaktora. u predloZenim granicama kao i zamena detvrtine omotada.
--ticaj sopstvene teZine i hidrostatidkog pritiska moZe se zane-
15
rariti.
Rezultat proraduna za sludaj radnog optereienja (p=a.a 10
:ar-a) iznosi: f^*-0.72 mm, cilindar o.ku-*: 4.47, reaktor
F
;,6'*-5.5. ko3uljica o.k,'-- 3.78 kN/cm2.
Rezultat proraduna za sludaj hidro testa (p-109.4 bar-a)
Pn
znosi: f.o:2.29 mm, cilindar o"k '*: 14.22, reaktor o"ku'o- :
7.5. koSuljic? o.*'il:1 2.63 kN/cm2.
Proradun pod dejstvom polja temperature je najsloZeniji.
Jsvojena je linearna promena temperature po visini reaktora od -10 I
537uC na vrhu do 517uC na dnu reaktora. Neravnomerna 0 25 50 75 t00 125 t50 t75 200 225 250
Rastojanje od nosete ravni reaklora prema vrhu [mm]
:aspodela temperahre na ko5uljici od oslonaca do ravni vezi- * Membransbi cirhilarni mpon "
Membran. meridijarcki napon
';arya uzeta je za razlilite temperafurne razlike kako bi se ovaj * Snojni cirkularni napon Stnojni meridijanski napon
-
rticaj ispitao. Neravnomerna raspodela temperature po debljini Promena membranskih i savojni naponi u cirkularnom i
zida reaktora izaziva pojavu termidkih momenata savijanja diji
meridijalnom pravcu za gornju polovinu reaktora
.e uticaj takode mora ispitati. Analizirani modeli su: tempera-
:urno polje ko5uljice od 300 uC na osloncima do 521 'C (a) u t6
-avni vezivanja. T 400+521 0C (b). T:450+52t 0C 1c;. t- 14

:11+521 "C (d). c

12
IO
8
$ 6
E I
2
0

a) 5 - 3l kN/cm2 b)2-14kN/cm2
0 25 50 75 100 t25 150 175 200 225 250
Rastojdnje od nosete ravni reaktora prema vrhu [mm]
* Ekvivalentni napon na unutrainjoj strani reaktora
Ekvivalentni napon na spoljainjoj strani reaklora
-

D'0 r
Promena ekvivalentnih napona na unutraSnjoj i spoljainjoj
strani omotaia za gornju polovinu reaktora od ravni noienja
c) 1.5 - 7.5 kN/cm2 d) 0.2 -1 kN/cm2 Promena napona za donju polovinu su veoma slidni, tj. ko-
Naponska polja od raznih temperaturnih polja Suljica oslanjanja nema velikog uticaja na omotad.
 I -1-3

i4.7. Brodsko kormilo (BBP Beograd)

Ovaj tip kormila (kormilo motomog potiskivada snage
2x735 kW) u eksploataciji doZivljava popuStanje i havaraju na
mestu prirubnice i lista kormila.

'r. i, \!l\
. :- -. -ia-i\i

Polje pomeranja -f,*-2.17 cm

i.-: -."-=.-a\....
'r'.-r--.:.i'.1S,, rfi!.'..\,,a
:.: -:-a'\ \ r. :i\.
\:r'.'.-.': -.-\ - -\
'i. -'-L-l. t\-"L t'
\i
r.: ._ i: . ....rI:
l''
...-.1'
-:\..
..-,---:
:-.-:--i.

-----\':--:-':
-:

Naponsko polje 0-37.1 kN/cm2, korak 1.5

+-! I

.::. . .:;-::..y'-.fi,
, i.r..
.,.'Y ',

vratilo, ru1ica, prirubnica i leiaj

Modei kormila
Povr5inski pritisak je usvojen 0.00529 kN/cm2. Rezultati
proraduna potvrduju stvarno de5avanje popustanja i havarije ko- Naponsko polje 0-37. t klrl/cm2, korak 2
rmila jer maksimalno pomeranje dostiZe vrednost 2.17 cm dok
Raspodele Kinetiika Ep i Potencijalna En energija
napon dostize vrednost 37. I kN/cm2.
Raspodela po elementima kormila pokazuje slede6e: ener- f/"1 f111:24.13 Hz f62:177.13 Hz f(B-193.06 Hz
'
gija deformisanja je pribliZno ista za plode zapremine, po- i D F
Elementi uk Ll E1
predna rebra nemaju ulogu noseiih elemenata dok uzduZna ima-
ju, odnos savojnih i membranskih napona nije dobar. Ploie 96.9 68.0 97.6 96.5 0 0
Zanremine 3.1 32 )1 3.5 r00 t00
Raspodele f/oJ Energija Plaie Naponi
Elementi deformis. membrana savijan T
Ploie: 48.2 45.2 54.8 JJ 28
List I ).1 22.7 21.0
Popreina rebra 2.0 8.2 J./
Uzduina rebra 3t.0 I 4.3 30. I
ftltn6 5 r.8 6 II
Niska prva fiekvenca i poklapanje prvog oblika sa slikom
statidkog polja pomeranja ukazuje na slabost tehnidkog resenja.
Drugi oblik oscilovanja ukazuje da se na toj fiekvenci eve-
ntualna pojava uvijanja lista kormila dinamidki pojadava. Nedo-
statak je otklonjen provladenjem vratila kroz kromilo. Modifikovani model kormila
TM l5-l
15. ZICARE
Metodologija modeliranja i proraduna nosede
t 5. 1.
strukture ski lifta (TC Kopaonik)
T-
Proudavano je statidko i dinamidko pona5anje nosede stru-
kture ski lifta. Razmatrano optereienje je: Ol-vertikalna sila, \
O2-bodna sila, O3-uvijanje oko vertikale.
Fini model stuba: 384 dvora, 358 KE ploda. Redukovani
model stuba: 15 dvorova, 14 greda.
\\ \
r Prtta tri oblika oscilovania (l-savijanje stuba, 2-uviianje
stuba, 3-savijanie i uviianje stuba)
Statiiko i dinamiiko ponaiania redukovanog modelq stubq
Opterecenie [kNJ o1:40 02:10 03:10
Max imalno deformacii a [cm J 1.8 5.9 0.58
Krutost [kN/cmJ 22 I./ 17.2
Max imqlni napon [kN rcm' J 5/ll t0/11 .8 / 3.2

Raspodela energije Ed fkl 34/66 99/I 46/54

Slobodne osc i I ac i i e [HzJ 5.28 23.79 32.2 3

Raspo del a kinetiike- Ek i 42/0 85/44 30/3

Fini i redukovani model stuba p ot ent c ii al ne- Ep ener gij e f/o l 58 /t00 15/56 70/97
Statiiko ponasanie finog modela stuba ()znaka='l" razdvaja grupe elemenata (stub,/horizontalni I nosad).
Opteretenje [kN oI:40 02-10 03:10 Komentar: Mala krutost na optereienje 02. Konstrukcija
Maximalna deformaciia 2 s.84 0.6 dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Frekvence oscilovanja
20 t.71 I6.7 su dosta niske.
Krutost [kN/cmJ
Fini model baterije roki 629 dvorova, 4 grede, 36 granidnih
Maximalni napon [kN/cm" J / 10
4.8 9/11.7 .6 / 3.4
elemeneta, 456 ploda.
Raspodela energije Ed f6l 43/57 94/6 52/48
Raspodela napona ploi a, 24/50 64/ 13 27/4
membranski M i savoini S fl"J 2/24 1/20 4/35
Oznaka" l" razdvaja grupe elemenata (stub/horizontalni nosad).
Komentar: Mala krutost na optereienje 02. Konstrukcija
dobro podnosi osnovno optere6enje O1.

Fini model bateriie rolki

Deformisani model za opteretenie OI , 02 i 03

Polje napona za opterecenje OI, 02 i 03
Stqtiiko ponaianje finog modela bateriie rolki
Opterecenje [kNJ ot:10 02-10 03:10
M ar imalna deformacij a fcm J 0.0s 1 0.2t6 0.278
Krutost [kN/cmJ t96.1 46.3 36.0
Maximalni napon Ploie I0.0 3 3.8 t 8.6
o [kN/cm2J zapremlne 2.8 2.6 3.2
Raspodela energiie Ploie 52/47 r 3/73 85/6
Ed f/ol zapremtne I t4 9
5/5 37/3 ) < /,,t
Raspodela napona membrana 2

ploia f/oJ savijanje 8/62 8/s2 64/7

Polje napona za opteretenje Ol, 02 i 03 O maka " l" r azdv aja grupe elemen ata (b ez L / L profi l).
15-2 REPROK
Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje 03 i
02. Maksimalni napon izaziva optereienje 02 koje se u eksplo-
ataciji desto javlja. Konstrukcija dobro podnosi osnovno opte-
reienje O1. LoSa je veza gornja dva L profila sa donjim delom
baterije. LoSe je uleZi5tenje osovine rama baterije rolki kao i
veze verikalne-kutije sa gornjim delom baterije. -.t_
i ]-r
.:'
Redukovani model bateriie rolki: 12 6vorova. 12 steda. .L::'r. \

Poije napona za opteretenje OI, 02 i O3

Stqtiiko )onasanle.lrna bateriie rolki
modela rama baterije
Opteretenje [kNJ o1: I0 02- 10 03-10
M ax im alna defor m ac ij a [e m J 0.01 2 0.1 59 0.277
Krutost [kN/cn] 4t6.7 31.4 t 8.05
Maximalni napon grede t.0 7.0 /.()
o [kl,l/cm2 J ploie 1.6 2 2.8 24.8
Raspodela energije grede 3 4
Prva tri glcnna oblika (l-savijanje, 2-uvijanje, 3-swijanje)
deformaciie Ed f6l ploie O7 96 95
Statiiko i dinamiiko ponaianja redukovanog modela baterije Raspodela napona memb. 8i 29 26
Opteretenie [kNJ o1:10 02-t0 03:10 ploia fkJ SWU. I5 7l 74
Max im al na defor m ac ij a [cm J 0.041 0.2r7 0.279 Komentar: Nedopustivo mala krutost na opteredenje 03 i
Krutost /klV/cml 244 46. I I 7.9 02. Maksimalni napon izaziva optereienje 03 i 02 (desto se
Maximalni napon [kN/cm' J 9/2.8 37 / 2.4 t9/2.2 javlja u eksploataciji. Konstrukcija dobro podnosi osnovno
Raspodela energij e Edf%l 87 t3 34/66 72/28 optereienje O1. Navedene raspodele ukazuju na slabosti ploda
ove strukture na dejstvo optereienja 02 i 03 (dominantno
Slobodne oscilacile [HzJ 94.7 190.6 391 .7
savijanje).
Rasp o dela kinetiike- Ek i 86/ 14 92/8 86/ t4
Statiiko i dinamiiko re du kov a nos m
model
o de I a r ama
potentc ij alne-Ep energij e f%J 34/66 76/21 82 / 18
Opteretenje [kl,{J o1-t0 02:14 o3:l(j
Oznaka "1" razdvaja grupa elemenata (elementi plo(,a I elementi
Meximalna deformacij a [cmJ 0.012 0.171 0.278
greda L profila).
Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje 03 i Krutost lkl'l/cm/ 417 29.24 t8
02. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Fre- Maximalni napon ftN/cm2 J I/5.6 7.8 /21 t7/56
kvence oscilovanja su dosta visoke. Raspodela energije Edf oJ 1/96 1/99 32/68
Fini model rama baterije rolki: 342 (vora, 20 greda, 272 Slobodne oscilacij e [HzJ 63.8 7 t.7 I t6.5
plode.
Rasp o del a kinet ii ke- Ek i 3/97 3/97 3/97
potentc ii alne-Ep enersii e /o% /22 7756/11 97i3
Oznaka"l" razdvaja grupa elemenata (elementi ploda / elementi
[]rl : I t -t i greda rama).
Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje 03 i
I 02. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Prve
['t'] dve fiekvence oscilovfija str dosta bliske.
-:
Redukovani model rama baterije rolki: 22 dvora, l2 greda.
*.
r,r.ffi?l .

i, t, ::: : :/.
t: ,',,i: t.,/,

Fini i redukovani model rama

Prva tri glavna oblika oscilovanja (i-uvijanje, 2-sovijanle,

3 -uv ij anj e s a s av ij anj em ).
Primenom razvijene tehnologije prorauna omogudeno je sle-
deie: veoma efikasno i kompleksno modeliranje i identifikova-
nje pona5anja konstrukciie, dobijanje kvalitetnih elemenata za
\,' zakljuiivanje i optimizacij u konstrukcionih parametara, pouz-
danu ocenu odziva konstrukcije u ekspioataciji i primenu tehno-
logije proraduna na druge slidne konstrukcije.
Deformisani model za opteretenja Ol, 02 i 03 Stubu ski lifta pridodatoje uZe.
 r i1- -'
TM
Proradunski model ski-Zidare generalno se moZe podeliti na
\:.- tri celine: stubovi (ovde su ukljudeni svi noseii konzolni pod-
sklopovi, nosadi rolki i same rolke), uZad, odgovaraju6i p9d-
.- sklopovi za vezu, korpe-sede5nice i uZetnjade (svi bitni sklo-
--\.--=lt:-
a--- - povi pogonske i zatezne stanice i uZe).
L
!
j-i1
-1
._,*-t\\..*
il \.
B -\*, t'-
{.-
,)-- "- ...,

ii".'lr'\ i\
ii
\

+\
\a\
iiI
llli
,,\ ,i \
'1',,
'.,\
;,. ?
1
l1

Tr
'i
'\.
;1)
i]
Model i deformaciia za osnovno Ol opteretenje \_ '1

\i. j \
'i\r, \ \
\q" 'i..
.)/ \
I \
,1/

\ I rt*
'i
* :

\
Pna ietiri glattna oblika jedne iiiare
i:ii Lokacije i oblici oscilovanja odgovaraju radu Zidare'
\
''\1.,

Moclel i prva dva oblika oscilovanja (f11;2.5H2 , fs2--3'5 Hz)

I 5.2. Dinamiiko pona5anje ski-Zidare(TC Brezovica)

U real-nim uslovima eksploatacije ski-Zidara uoden je nepo-
voljno dinam dko pona3anj e poj edinih konstrukcij a.
i

ff

w
-r
Prvi oblik oscilovania kratke iiiare
16- 1 TM
16. OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI 1 6.3. Proradun lopatice ventilatora
16.1. Proradun steznog prstena (Kolubara Metal) Ventilator vazdtha D-1 m obrie se sa 1400 o/min i ima u
eksploataciji problem havarije lopatica.
Stezni prsten prenosi obrtni moment iznedu vratila i glav-
dine elementa prenosa.

Povriinski i zapreminski model lopatice

16.4. Modeli strukture trafo stanice

Model i rezultati proraiuna segmenta steznog pstena
16.2,Proradun uticaja oblika zavarene veze
Nepravilno izabrato ili uradeno zavarivanje izaziva dodatnu
Postojeii model trafo stanice ima nedopustivo veliku defo-
rmaciju i napon, kao i veliku teZinu. Zakljuhk optimizacije gla-
si: pomeranje je smanjeno 7.5 puta, najkritidnija mesta u kon-
strukciji su rastereiena,teLina je smanjena za20Yo kod drugog i
34V"kod treieg modela. Na izvedenoj rekonstrukciji izmerena
deformacija je bila ista kao proradunata.
''l t' l

deformaciju i lokalnu koncentraciju napona. 17I

:-
-l-+ ,)
-

llrfl i-# a I o ,]'''fj

' ,. L;'l

fl
t.: ,fli
l
,i-
fl
jr"-i,'t ,' l
ll

Modeli zavarene veze

\--

I i III Varijanta modela trafo stanice

15.5. Uticaj pojave prsline u korenu zateza na faktor
koncentracije napona
Osnovni cilj numeridko-eksperimentalnog istraZivanja bio je
ispitivanje uticaja prsline na faktor koncentracije napona i nje-
gova zavisnost od rasta prsline. Rezultati numeridkog i eksperi-
mentalnog (optidka metoda) postupka bili su potpuno isti.
s-ir.--7fl-

<:=-.
I'

Model epruvete sa zarezom

-l:rli
'.F-
(-\t--:=+
""\-
1 r.,j

Opteretenje, polje deformacije i napona

dva modela zcNarene veze l,{aponsko pof e
REPROK l6-2
f) Prira5taj energije deformacije (dEa/da),
2.1
g) Promenu energije deformacije po zonama,
I ur
I
h) Energiju deformacije elementa na whu pukotine i
i) Proizvod or*B.

0.06
L
a
f t
2.1 . ,uoi.aqor^or4o
?
* A deformacija .)'
r 'l
0.04
* B deformqcia^--o-
nt) - R
:s\
I 't"
,.'/
dulina prsline [mm]
s i " *-- -* +j"t--a'
Promenafaktora koncenfracije napona od duiine prsline r- 0.02
MoZemo zakljuditi da pojava prsline na dnu zareza poveia-
va faktor koncentracije napona do najvi5e 15%. tF|'
0
I 6.6. PopuStanje elementa konstrukcije I0 15 20 25 30

Ploda dimenzije l00x100xl cm opteredena je na istezanje sa Duiina prsline a [mmJ

nominalnim naponom od 10 kN/cm'. Na njoj je modelirana sre-
a)
di5na prslina jednosffuke duZine do 30 mm.

i S
0.03 ..r'l
l

I ,U

i
I \ 0.02
I ei
R
I 0.01
:
\'ai
-N

x tt ^.-.-=
0 -.=. t-
0 5 10 15 20 25 30

Duiina prsline a [mmJ

o)

..4
,-r
.t ,-a
Noo -t' !_

s E --t
t
lto o
t- o
s
Model I/4 ploie i polje deformacije Rzo
R
za duiinu orsline od 25 mm R
0
IO
Duiina prsline a [mmJ
, Sigmax . Sigmay *Tauxl nSekv
c)

li t00

80
Sigma

ooqu Try
R60
Naponska polja za duiinu prsline od 25 mm S40
Na ovom primeru prikazano je imalalenje uticaja velidine
gre5ke (a) na slede6e velidine: 20
a) Promenu deformacij e (maksim.deformacij a, maks.otvaranj e
prsline - A i otvaranje wha prsline - B) i njene raspodele,
b) Prira5taj popustlj ivosti elementa (dC/da), l0 I5 30
c) Promenu oeku, o*, oy, T,y i njihovu raspodelu,
DuZina prsline a [mm]
d) Promenu procenta prisustva olr i olr "- / o/r '"u
e) Promenu energije deformacije Ea, d)
 TM
16-3

$tt 8

Fzo aF
*s 6
RF
\F\
\tr
'{E rr el t
.s. { 16
90
i14 8R 2

t2 0
510152025 0 5 10 15 20 25 30
DuZina prsline a [mmJ DuZina prsline a [mmJ

i)
")
Uticai duZine prsline na popuitanie konstrukciie
Ako je elementu konstrukcije odstranjen deo u kome se na-
lazi prslinaili ona nije prolaana kroz celu debljinu elementa
o
onda model proradruta mora biti zapreminski. Uticaj prsline
'3S
90s mora se pratiti po dve dimenzije (duZina i dubina).
!:
ii\.
o
Ako le prslina neprolazna, geometrija modela predstavlja
'Fq, 4 kvadar.
;:F
FE )
\Q
\F
n
t' 510152025
Duiina prsline a [mmJ

$
J)

35
n I. row
\a 2. row
u30 *3row
-
:-r * 4. row
S 2r
* 5. row ,r' ---'
-R
/{
*' -"'-
''X
*
:20
O /i
tq
10
10 15 20 25
Duiina prsline a [mmJ

c,)

0.3

$ .U U./
c-
s-t
i\!
€. q,
*'S
.i\
nr
.F; \
q)

0
510152025
Duiina prsline a [mm]

Zapr em inski mo del pr or aiuna

h)
Ovom proradunu se dodaje klasidna analiza prsline'