Prof.

dr Stanko Radmilović, Novi Sad, Srbija

Manje razvijeni radikalno menjaju sliku svetske ekonomije - paradoks

globalizacije?
U ovom članku se analiziraju promene panorame globalne ekonomije. Tema dovoljno široka da bi
moglo doći do nesporazuma, pa odmah treba precizirati da je ovde akcenat na što adekvatnijem
prezentovanju faktografije o pomenutoj promeni panorame globalne ekonomije. Još preciznije,
akcenat je na tome da se što adekvatnije prezentuju činjenice o dugogodišnjim višim stopama
ekonomskog rasta manje razvijenih zemalja – emerging and developing economies – od stopa koje
ostvaruju razvijene zemlje. I, što je još važnije, cilj je da se prezentuju implikacije tako različitih
trendova u smislu sada već znatno izmenjene panorame (strukuture) globalne (svetske)
ekonomije u korist pomenutih emerging and developing economies. Jednostavnije rečeno,
implikacije u smislu veće zastupljenosti emerging and developing countries u svetskom,
globalnom agregatu GDP, što se vidi iz sledećih podataka:
1980. 2006. 2008.
Advanced economies 64,1 57,8 55,2
Emerging and Developing economies   35,9 42,2 44,8

Ako bi trebalo još uprošćenije reći onda to znači da podaci i tekst koje ovde prezentujemo pokazuje
promenu “odnosa snaga” (razume se ekonomskih) između razvijenih i onih zemalja (kojih nije
malo) koja su sve manje nerazvijene.
To znači da u ovom članku ostavljamo po strani pitanja kauzalnosti koja se svodi na sledeće: ako je
to zaista tako, kako je to moguće, imajući u vidu postulat,  za koji se verovalo da je aksiom, da
razvojnu prednost ima onaj ko ima (ili kontoliše) kapital. Dakle, ovde izostavljamo prosto pitanje:
kako je moguće, u svetlu prethodnog postulata, da se manje razvijeni brže razvijaju o razvijenih koji
pod svojom kontrolom imaju globalne finansijske resurse.
Ovde, samim tim, ostavljamo po strani i objašnjenje način sticanja  te kontrole nad globalnim
finansijama, prvenstveno pitanja iz onog korpusa koji se ogleda u činjenici da najrazvijenije zemlje
(one koje su tokom finansijske revolucije koju su same izvele, postale paradigme finansijske
razvijenosti) kroz razne, gotovo misteriozne procese securitisation, derivatives, hedging...
leveraging i slično, afirmisanjem pojmova koji su gotovo s one strane logičnosti - kao što su
finansijskih proizvodi, finansijska industrija, industrija finansijskih usluga - zapravo
mistifikovale trivijalne finansijske procese i kategorije:  
– recikliranje potrodolara (ranije i eurodolara);
- prisvajanje funkcija svetskog novca, tj. koncentraciju i replasman deviznih rezervi ostalih zemalja
sveta iako te rezerve, kakvog li paradoksa, nisu ništa drugo nego nenaplaćena potraživanja
“nekonvertibilnih” od “konvertibilnih” zemalja, za izvezene  robe i usluge;
- enormnom emisijom i prodajom “obećanja” (o preuzimanju  raznih rizika) šo u suštini jesu razni
finansijskii derivati...,
Dakle, ovde nećemo šire razmatrati već samo naznačiti kompletan paradoks, za čiji kontinuitet se
zalažu neke razvijene zemlje, a koji se svodi na sledeće: razvijene (prvenstveno “konvertibilne”)
zemlje žele da zadrže mogućnost da recikliranim devizno-rezervnim i potro-novcem sl., vrše
povratno kreditiranje ili ulaganje u mnogoljudni nerazvijeni  svet, tražeći da se on više zadužuje i
troši, kupujući robe razvijenih, i da time sprečava da se kod njih (kod razvijenih) javi manjak
agregatne robne tražnje i kriza.
Ali, uprkos ograničenju samo na analizu faktografije dugoročnog razvoja, analiza otkriva  mnogo.
Jasno se vidi da je globalna ekonomska panorama bila drastično izmenjena još u predvečerje
globalne ekonomske krize, dakle zaključno sa 1996. godine, što znači da promene o kojima ovde
govorimo nisu rezultat te globalne ekonomske krize. Pre će biti da su i globalna ekonomska kriza i
promena u konfiguraciji svetske ekonomije rezultat istih procesa i faktora – velikih
nekonzistentnosti u svetskom ekonomskom poretku.
U ovom članku razmatraju se trendovi i indikacije  u sledećim tematskim jedinicama:
Tabela 1. - Dugoročne stope rasta realnog GDP najvažnijih grupacija mnogo govore, a još više
nagoveštavaju,
Tabela 2. - Kretanje veličina  GDP(PPP) - u billions (milijardama) current international dollar -  i
indeksi, za  najznačanije grupacije,
Tabela 3.  -  Indikatori veličine, odnosno razvijenosti  najrazvijenijih/najvećih zemalja i promene
odnosa među njima,
Tabela 4.  - Rapidne promene učešća u svetu ekonomije  najvažnijih grupacija, odnosno, 
najrazvijenijih/najvećih zemalja - indikator nove globalne ekonomske panorame 
Preliminarne indikacije o relativno većem negativnom dejstvu globalne ekonomske krize na
razvijeniji deo sveta.
Čini se logičnim da gore  skicirano razmatranje ključne faktografije (podataka, pokazatelja,
parametara...) o promenama u glolnoj ekonomskoj panorami tj. u globalnoj ekonomskoj strukturi, a
time i u odnosima (ekonomskih) snaga, mora početi sagledavanjem  trendova stopa rasta Bruto
domaćeg proizvoda po stalnim tržišnim cenama, kao što je koncpirano u IMF Database,  WEO
april 2009 (videti Notice iza  tabele 1). Ova tabela, kao i preostale tri, sačinjena je obradom
podataka sadržanih u IMF Database, april 2009,  a kad je to bilo potrebno i moguće i na osnovu
World Development Indicators sadržanih u World Bank publikacijama World Development Reports
(različitih godina).
Tabela 1.
Dugoročne stope rasta realnog GDP mnogo govore, a još više nagoveštavaju
Emerg.
Major Newly Central
Other Euro- and Develo-
Advanc. advanc. industr. and
World advanc. pean develo- Africa ping
econom. econ. Asian eastern
econ.  Union ping Asia
(G7) econ. Europe
econ.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
1980 2,0 1,0 0,5 4,0 3,5 0,6 1,3 3,3 -0,6 5,9
1981 2,2 1,1 1,8 7,0 3,5 -0,1 3,0 5,6 -0,6 5,9
1982 0,9 0,1 -0,2 1,5 2,0 0,9 2,2 1,8 1,2 5,6
1983 2,8 2,9 3,0 9,1 3,7 2,0 2,6 0,2 4,2 7,0
 1984 4,6 4,7 4,9 7,7 5,7 2,5 4,5 3,0 3,7 7,9
1985 3,6 3,7 3,8 4,7 11,4 2,5 3,6 3,0 2,3 6,9
1986 3,5 3,3 3,1 10,3 5,3 2,9 3,8 1,4 4,2 6,2
1987 3,7 3,6 3,3 11,8 6,0 2,8 3,9 0,8 4,4 7,3
1988 4,5 4,7 4,7 9,6 5,1 3,9 4,2 4,0 1,7 9,1
1989 3,7 1,3 3,8 6,8 4,6 3,5 3,3 3,4 0,5 6,2
1990 2,9 3,0 2,8 7,4 3,5 2,4 2,8 2,7 -0,8 5,6
1991 1,5 1,3 1,1 8,1 2,6 0,7 1,7 0,7 -6,4 6,1
1992 2,0 2,1 2,1 6,5 3,4 0,7 1,8 -0,8 -1,0 8,9
1993 2,0 1,4 1,3 6,8 4,0 -0,2 3,1 0,5 2,9 9,0
1994 3,4 3,4 3,1 8,1 6,0 2,9 3,3 2,4 0,0 9,3
1995 3,3 2,9 2,4 7,4 5,5 3,0 4,0 2,8 6,0 8,9
1996 3,7 3,0 2,7 6,5 4,8 2,0 5,8 5,8 5,1 8,4
1997 4,0 3,5 3,2 2,1 4,2 1,2 5,0 3,3 1,0 6,4
1998 2,5 2,5 2,6 -2,7 0,5 3,0 2,5 3,3 3,2 3,5
1999 3,5 4,0 3,1 7,3 5,1 3,0 3,6 2,7 0,5 6,3
2000 4,7 4,0 3,6 7,7 1,1 4,0 6,0 3,5 5,3 7,0
2001 2,2 1,2 1,0 1,2 1,4 2,1 3,8 4,9 0,0 1,5
2002 2,8 2,3 1,2 5,6 3,9 1,4 4,8 6,5 4,4 6,9
2003 1,3 1,9 1,8 3,1 1,2 1,5 6,3 5,5 4,9 8,2
2003 1,1 3,2 1,2 5,9 4,8 2,6 7,5 6,7 7,3 8,6
2005 1,4 2,1 2,3 4,7 4,0 1,2 7,1 5,8 6,0 9,0
2006 5,1 3,0 2,6 5,6 4,6 3,4 8,0 6,1 6,6 9,8
2007 5,2 2,7 2,2 1,5 4,7 3,1 8,3 6,2 5,4 10,6
2008 3,2 0,9 0,6 1,1 0,2 1,1 6,1 5,2 2,9 1,7
Aritm.
3,1 2,7 2,5 6,0 4,2 2,2 4,4 3,6 2,3 7,3
pros.
Original notice:
Definition: Gross domestic product at constant market prices Source: National Statistical Office Latest actual data: 2007
Base Year: 1991 Use of chain weighted prices indices: No Notes: Data prior to 1989 cannot be confirmed by national
sources at this time. Primary domestic currency:  Bahamian dollars Data last updated: 04/2009;
Razume se, promene stopa rasta u ovako dugom periodu  teško je pratiti, pa zbog toga posebnu praktičnu vrednost imaju
aritmetički proseci za celokupni period. Naravno, oni po svojoj prirodi, nisu perfektni pokazatelji i mogu im se uputiti
mnoge statističke primedbe. Međutim, u nemogućnost da se izračunaju i daju ponderisane prosečne stope rasta, i
aritmetičke mogu sasvim zadovoljiti osnovnu svrhu, a ona se u ovom slučaju sastoji u tome da se identifikuju
grupacije zemalja koje su ostvarivale dinamičniji, odnosno niže stope ekonomskog rasta.  
Podaci u tabeli 1. (a naročito pomenuti aritmetički proseci stopa rasta realnog GDP)  jasno pokazuju
da je u posmatranom dugoročnom periodu (1980-2008)  do ispodprosečnog rasta GDP došlo
najviše u grupaciji Evropske Unije, zatim grupaciji G7, ali i kod zemalja centralne i istočne
Evrope, te razvijenih zemalja u celini.
Nasuprot tome, nadprosečan, rapidan rast realnog GDP ostvarivale su, pre svega, grupacije 
Developing Asia, Newly industrialized Asian economies, Emerging and developing economies...
Već ovde treba reći da će se u tabeli 4. nužno pokazati logičke konsekvencije ovakvih stopa rasta
realnog GDP: videće se smanjivanje udela  grupacija sa niskim stopama rasta u globalnoj
ekonomskoj panorami (strukturi).   
Da ne bi ostalo na tome da ovako krupne zaključke izvodimo  samo iz jedne vrste pokazatelja, i to
relativnog, u tabeli 2. iznosimo i podatke iz već pomenute IMF Database o ostvarivanju Gross
domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP  u početnoj i
završnim godina posmatranog perioda. To nam omogućujem da izračunamo i bazni indeks porasta
(Tabela 2 kol. 7) Taj pokazatelj, kao što će se odmah videt, i  korespondira sa stopama rasta u tab. 1.
Tabela 2.
Kretanje GDP(PPP) u billions (milijardama) current international dollar  i indeksi, za 
najznačanije grupacije
GDP(PPP) - Billions (milijarde)  Current   international dollar
Ind 2008/ 
1980 2006 2007 2008
1980
Country 2 3 5 6 7
World 12.473 60.716 65.490 68.997 553
Advanc. econom. 7.992 35.068 36.983 38.107 477
Major ... (G7) 6.389 26.877 28.211 29.008 454
Newly industrialized Asian
214 2.309 2.505 2.600 1215
economies
Other advanced economies  754 4.572 4.915 5.101 676
European Union 3.689 13.947 14.762 15.247 413
Emerging and developing
4.482 25.648 28.507 30.890 689
economies
Africa 391 1.831 1.995 2.142 548
Central and eastern Europe 509 2.104 2.277 2.394 470
Developing Asia 891 11.628 13.200 14.528 1630
Podaci u tabeli 2. u potpunosti potvrđuju nalaze do kojih smo došli posmatrajući stope rasta u tabeli
1: indekse rasta (kolona 7 tabele 2) niže od one koje je ostvario svet u celini, ima grupacija
Evropske Unije, grupacija zemalja Centralne i Istočne Evrope, te razvijene zemlje u celini, a
naročito zemlje koje pripadaju G7 klubu.
Nasuprot tome, nadprosečne, izrazito visoke indekse imaju  grupacije  Developing Asia, Newly
industrialized Asian economies, Emerging and developing economies...
Apsulutni iznosi u tabeli 2. mogu sami po sebi biti odgovor svima  koji će možda biti skloni da
realativne pokazatelje nipodaštavaju poznatim argumentom niske statističke baze. Međutim,
podaci u tabel 2. pokazuju da je u apsolutnim iznosima raspon razlika dramatično smanjen. Na
primer, velika grupacija Emerging and developing economies  nije ostvarila samo visok indeks u
odnosu na nisku statističku bazu koju je činila daleka 1980. godina, već je i u apsolutnom iznosu
dostigla 30.890 milijardi Current international dollar i na taj način se znatno približila grupaciji –
Advanced economies – koja je u 2008. godini ostvarila 38.107 milijardi Current international
dollar.
Postoji bar jedan razlog zbog čega se podaci i pokazatelji sadržani u tabela 1 i 2 ne mogu smatrati
dovoljnim, a to je činjenica da te tabele obrađuju grupacije srodnih zemalja, ali ne i pojedinačne
zemlje, pa ni one najrazvijenije/najveće. To je, bez sumnje nedovoljna transparentnost,
zamagljenost “najvažnijih igrača” na globalnoj ekonomskoj sceni. Da to ne bi ostalo tako, sačinjena
je tabela 3 u kojoj je prezentovana relevantna faktografija za zemlje koje imaju preko 50
miliona stanovnika, pa makar imale i nizak GDP per capita, i obrnuto za one zemlje koje
imaju visok GDP per capita pa makar i znatno manji (ali ne premali broj stavnika, koji bi im
minorizovao ponder). Danas, kad proživljavamo globalnu ekonomsku krizu, trebalo bi da bude
jasno da se zemlje sa velikom brojem stavnika pa makar i niskim  GDP per capita, moraju
ekonomski respektovati i da se to više ne sme tretirati jednostrano - kao hendikep, kao veliki
broj gladnih usta koja treba prehraniti, već i kao broj sada već značajnih, a sutra još
značajnijih nosilaca važnog razvojnog resursa globalne ekonomije – nosilaca agregatne robne
tražnje. One iste agregatne robne tražnje preko koje je finansijska kriza (globalna kontrakcija
kredita i likvidnosti) generisala globalnu realnu ekonomsku krizu i nemogućnost prodaje
proizvoda od strane najrazvijenijih zemalja, pa i u slučaju da su one i višestruko moćniji
proizvodni entiteti.  Drugim rečima, kao i visoko razvijene, tako i brojno nastanjene zemlje
imaju se smatrati kao podjednako relevantni faktori od kojih će zavisiti globalna ekonomska
panorama u budućnosti. Istina postoji jedna alternativa, ali za nju razvijene zemlje neće ni da
čuju, a to je da, uz slobodan  protok novca, roba, ideja...,  bude slobodan i protok i boravak
ljudi.
Možda to izgleda nerealno, ali bi trebalo da bude jasno da u uzajamno zavisnom svetu, baš
zahvaljujući “oružju“ zvanom agregatna roba tražnja, globalna ekonomska kriza neće moći biti
savladana putem formule suživota na planeti: DA, MI SMO ZAVISNI JEDNI OD DRUGIH I -
ZATO MORA BITI  KAKO JA, KAO RAZVIJENIJI, KAŽEM!
Tabela 3.  
Indikatori veličine, odnosno razvijenosti  najrazvijenijih/najvećih zemalja i promene odnosa
među njima
Aritm. pros.
GDP (PPP) - per capita stopa   rasta GDP,
Miliona  stalne cene - u % Stope Stope
Country stanov. u rasta u rasta u
2008 Ind.  
1995-     2001-   2007 2008
1991 2008 2008/
2000 2006
1991
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Argentina 40 6.326 14.413 228 1,7 3,4 8,7 7,0
Australia 21 17.696 37.299 211 4,1 3,1 4,0 2,1
Bangladesh 162 553 1.389 251 5,2 5,7 6,3 5,6
Brazil 192 5.482 10.326 188 2,5 3,0 5,7 5,1
Canada 33 19.628 39.183 200 3,9 2,6 2,7 0,5
China 1.328 888 5.963 671 8,9 9,9 13,0 9,0
France 62 18.860 34.208 181 2,7 1,7 2,1 0,7
Germany 82 19.529 35.442 181 1,9 1,0 2,5 1,3
India 1.190 863 2.762 320 6,3 7,0 9,3 7,3
Indonesia 228 1.673 3.987 238 2,2 4,9 6,3 6,1
Iran 228 5.103 11.250 220 3,8 5,7 7,8 4,5
Italy 59 17.992 30.581 170 2,1 1,1 1,6 -1,0
Japan 128 19.936 34.100 171 1,1 1,4 2,4 -0,6
 Mexico 106 7.696 14.560 189 3,5 2,4 3,3 1,3
Pakistan 161 1.330 2.739 206 3,6 5,2 6,0 6,0
Philippines 90 1.758 3.546 202 4,1 4,6 7,2 4,6
Russia 142 3.220 15.922 494 0,8 6,4 8,1 5,6
Spain 46 15.012 30.621 204 4,1 4,1 3,7 1,2
Thailand 66 3.211 8.225 256 2,1 5,1 4,9 2,6
Turkey 70 5.682 13.138 231 4,7 5,1 4,7 1,1
U.K. 61 17.065 36.523 214 3,4 2,5 3,2 0,7
U.S. 304 23.663 46.859 198 3,2 2,4 2,0 1,1
 
Kao što se  može videti, do promene globalne ekonomske panorame  nije došlo na taj način što su
neke od velikih ekonomija upadale u dugogodišnju depresiju, opadanje privredne aktivnosti, visokih
negativnih "stope rasta", što bi rezultiralo apsolutnim opadanjem  njihovih nacionalnih GDP-a. Ali,
to ipak nije bilo dovoljno da se spreče niskorazvojne performanse, ako u određenoj grupaciji
nije bilo barem nekoliko značajnih zemalja sa izuzetnim performansama.
Na primer, ni jedna od najrazvijenijih G7 zemalja u poslednje dve decenije nije  ostvarila ni
nadprosečno visok indeks rasta GDP u odnosu na 1991, ni  relativno visoke stope rasta realnog GDP
(izuzev donekle Kanade). Budući da četiri zemlje iz G7 kluba (Nemačka Velika Britanija, 
Francuska i Italija) čine “lavovski deo” Evropske Unije, onda je jasno da ni EU - pogotovo
poslednjih godina, sa većim brojem posttranzicionih zemalja čije ekonomske performanse zasada
još nisu takve da bi mogle  da poboljšati prosek EU - sa svojim dinamičkim parametrima nije mogla
promeniti činjenicu da  razvijeniji deo sveta ispoljiava manje dinamiče ekonomske performanse od
onog drugog - nerazvijenijeg, ali većeg dela.
Iz prethodno rečenog o dinamičkim parametrima sadržanim u tabeli 1, 2 i 3. gotovo kao silogizam
proističe da nije razvijeniji deo sveta, nego upravo onaj manje razvijeni, ali veći,  odlučujuće uticao
da svetska ekonomija, uz sve moguće nepovoljnosti, neravnomernosti, siromaštvo,  zdravstvene,
obrazovne, ekološke... probleme,  od 1980. godine ostvaruje prosečnu stopu rasta relnog GDP od
preko 3%, donosno da zabeleži indeks realnog GDP 2008/1980 od 553. Iz tabele 1 smo videli da su
pozitivan doprinos u tom smisli dale sledeće grupacije:
- grupacija Developing Asia,
- relativno mala grupacija Newly industrialized Asian economies: Hong Kong, Južna koreja,
Singapur i Tajvan,  i
- velika grupacija Emerging and developing economies, toliko velika da je u 2008 godini skoro
dostigla dosad neprikosnovenu grupaciju Advanced economies.
Budući da ove grupacije nisu homogene po ekonomskim performansama zemalja koje obuhvataju,
onda je jasno da njihov uticaj na ova kretanja nije bio jednak. Od zemalja obuhvaćenih tabelom 3.
najznačajniji doprinos  (bilo kroz grupaciju Developing Asia, bilo kroz grupaciju Emerging and
developing economies, bilo kroz obe) daju Kina, Indija, Rusija,  zatim Indonezija, Pakistan,
Filipini, Tajland... Vidljivo je da im nije zajedničko da imaju visok GDP per capita, budući da
su to uglavnom zemlje sa brojnim stanovništvom, već im je zajednička karakteristika to što
ostvaruju ekstra ili relativno visoke stope rasta realnog GDP, a samim i sve veći udeo u
svetskom ekonomskom globalu, što ćemo ubrzo videti.
Za ocenu o tome da je došlo do rapidne promene u glolnoj ekonomskoj panorami od posebnog
značaja  su promene  u participaciji u ostvarivanju globalnog GDP od strane nekoliko (po
razvijenosti različitih) grupacija odnosno, od strane određenog broja najvažnijih
(najrazvijenijih/najvećih) zemalja. O tome dosta govori sam procenat te participiacije, ali će  ta
faktografija delovati ubedljivije ako se prethodno posmatra i sama dinamika promena  (kroz indekse
i stope rasta) u ostvarivanju GDP u tim grupacijama, odnosno zemljama. Sve to, razume se, u
dovoljno dugom vremenskom periodu.
 Tabela 4. 
Rapidne promene učešća u svetu ekonomije  najvažnijih grupacija, odnosno, 
najrazvijenijih/najvećih zemalja - indikator nove globalne ekonomske panorame  
 
GDP (PPP) - procent. češće u svetskom
Country globalu
1986 2006 2007 2008
1 2 3 4 5
World 100 100 100 100
Advanced economies 64,1 57,8 56,5 55,2
Major ... (G7) 51,2 44,3 43,1 42
Newly industrialiezed Asian economies 1,7 3,8 3,8 3,8
Other advanced economies  6 7,5 7,5 7,4
European Union 29,6 23 22,5 22,1
Emerging and devedeveloping economies 35,9 42,2 43,5 44,8
Africa 3,1 3 3 3,1
Central and eastern Europe 4,1 3,5 3,5 3,5
Developing Asia 7,1 19,2 20,2 21,1

GDP (PPP) - procent. učešće u

Country svetskom globalu
1986 2006 2007 2008
6 7 8 9 10
World 100 100 100 100
Argentina 0,9 0,8 0,8 0,8
Australia 1,2 1,2 1,2 1,2
Bangladesh 0,3 0,3 0,3 0,3
Brazil 3,1 4,0 2,8 2,9
Canada 2,1 2,0 1,9 1,9
China 5,7 10,1 10,8 11,4
France 3,7 3,3 3,2 3,1
Germany 5,5 4,4 4,3 4,2
India 3,3 4,4 4,6 4,8
Indonesia 1,4 1,2 1,3 1,3
Iran 1,0 1,1 1,1 1,2
Italy 4,4 2,8 2,7 2,6
Japan 8,0 6,8 6,6 6,4
Mexico 2,3 2,3 2,3 2,3
Pakistan 0,6 0,6 0,6 0,6
Philippines 0,4 0,4 0,5 0,5
 Russia 2,8 3,1 3,2 3,3
Spain 2,1 2,1 2,1 2,0
Thailand 0,9 0,8 0,8 0,8
Turkey 1,2 1,3 1,4 1,3
U.K. 3,6 3,4 3,3 3,2
U.S. 23,0 21,7 21,2 20,7
 
Podaci iz tabele 4. koji govore  o učešću grupacija i pojedinačnih najrazvijenijih/najvećih zemalja u
svetskom ekonomskom totalu, jasno pokazuju da dinački pokazatelji - stopa rasta i indeksa o
kojima se govori u tabelama 1, 2 i 3. – imaju svoj rezultatski izraz u promeni rapidnoj
promeni učešća u svetskom ekonomskom totalu.
Podaci iz prvog dela tabele 4. pokazuju da se u ostvarenom globalnom ekonomskom totalu gotovo
kontinuirani pad učešća imaju grupacije razvijenih zemalja - Advanced economies Major Advanced
economies (G7), European Union... 
Nasuprot tome kontinuirano povećanje učešća u globalnom ekonomskom totalu ostvaruju najveće
grupacije Emerging and devedeveloping economies, a posebno Developing Asia, i manja grupacija
Newly industrialiezed Asian economies.
Kad je reč o pjedinačnim zemljama (drugi deo tabele 4) situacija je analogna već iznesenim
komentarima uz prethodne tabele: rapidno se povećava učešće u globalnom ekonomskom totalu u
prvom redu Kine, Indije i Rusija, a zatim i Indonezije, Pakistana, Filipina, Tajlanda; i obrnuto, naglo
i kontinuirano se smanjuje odeo u globalnom svetskom totalu svih zemalja G7 kluba, a kad se
gledaju i manje razvijene zemlje, onda se slična situacija ponavlja i kod velikog broja tih zemalja.
Sve ovo nedvosmislo potvrđuje iskaz u naslovu da se rapidno menja globalna slika sveta ekonomije
u korist većeg učešća manje razvijenih, tačnije emerging i developing countries. A prethodne tabele
su pokazale i koje su to zemlje.
 Preliminarne indikacije o relativno većem negativnom dejstvu globalne ekonomske krize na
razvijeniji deo sveta
 Fenomen visokih stope ekonomskog rasta pojedinih emerging and developing countries  zapažen je
još krajem prethodne dekade. Međutim sve do sada on je tretiran površno: ili  kao sporadična
stohastična pojava, ili kao rezultanta niske statističke baze i slično.   Trebalo je da prođe određeni
vremenski period da, kumuliranjem efekata ovakih trendova, dođe do jasno vidljive promene stanja
i odnosa u svetskoj ekonomskoj geografiji. A kako stvari sada izgledaju, trebalo je da se dogodi
globalna ekonomska kriza i to takva koja više pogađa visoko razvijene ekonomije, pa da
promena globalne ekonomske panorame bude toliko očigledna da mora izbiti na sam vrh
prioritetnih tema, ne samo ekonomskih analiza, nego i reformulisanja globalne strategije i politike
njenog ostvarivanja, o čemu se govori u nekoliko članaka na ovom sajtu, a prvenstveno u:
Savremeni svet finansija - što razvijeniji i globalniji, to i riskantniji;
Uoči usvajanja recepture za rešavanje globalne ekonomske-finansijske krize - sa
prevedenim Kominikeom G20 ministara finansija i guvernera centralnih banaka od 14.
marta 2009 i akcentiranjem nekih pitanja vezanih za novi aranžman sa IMF-om; i
2. Misteriozni globalni debalansi možda nisu   direktan uzrok krize, ali najbolje govore o
neodrživosti  globalnog ekonomskog poretka. 
Moglo bi se reći da je do globalne ekonomske krize, - koja se u U.S. i nekim drugim najrazvijenijim
zemljama uveliko osetila 2007. a globalne karakteristike je poprimila tek u drugoj polovini 2008.
godine - postojao širok konzensus u prvom redu o tome da je talas opšte i posebno finansijske
liberalizacije sedamdesetih i osamdesetih godina, razume se uz rapidna tehnološka
unapređenja, doveo do intenzivnog procesa globalizacije.  A drugi, tek nešto manji konsenzus, 
odnosio se na ocenu da ekonomska (posebno finansijska) globalizacija pogoduje mnogo više
razvijenim zemljama, nego ekonomijama u usponu i onima razvoju - emerging market economies,
odnosno developinig countries. Kao silogizam proisticala je prognoza da će se kroz nekoliko
dekada, pod uticajem finansijske i opšte ekonomske globalizacije, jaz između najrazvijenijih (G7 i
ostalih advanced economies) i ostalih zemalja drastično proširiti na štetu ovih drugih.
Međutim, podaci iz prethodnih tabela u najmanju ruku dovode u sumnju tako explicitne
ocene. Naime podaci i pokazatelji za 2008, pa i 2007. godinu - i stope rasta u tabeli 1. i  2 i indeksi
rasta u tabeli 3. –  su nepovoljniji za grupacije  razvijenih zemalja, odnosno za najrazvijenije zemlje
(posebno G7, a unuter tog kluba naročito za U.S.). To se, narovno ispoljilo u nastavljanju trendova
učešća ovih grupacija, odnosno zemalja, u svetskom ekonomskom globalu (tabela 4.).    
Razume se, preuranjeno bi bilo izvođenje ocene da će dosadašnje promene svetske ekonomske
panorame biti dramatično potencirana i time što će se "kola globalne ekonomske krize slomiti na
najrazvijenijim", ali nekih indicija u tom smislu ima. Dalji razvoj događaja i buduće analize 
pokazaće da li su te indicije samo "lažna uzbuna".
Sve što je napred rečeno čini se da ukazuje da se takvi trendovi  ne mogu isključiti; ili se barem ne
čini mnogo verovatnim suprotan razvoj događaja. U svakom slučaju jedno je izgleda izvesno:  
postojeća  globalna ekonomska kriza, ovako ili onako, pre ili kasnije -   biće savladana, ali  je
gotovo  sigurno da posle toga više ništa neće moći biti kao pre.