obraznik

za vjeru
Kulturu i
vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XVII  ДЕЦЕМБАР 2009. г.  БРОЈ 196

·
Црна Гора 1,20 € Србија 100 Дин. Република Српска 2,5 КМ
·
за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD
·
·

upokojio se u gospodu wegova svetost

patrijarh srpski gospodin pavle
··

егова Светост Архиепископ пећки, Ми-
трополит београдско-карловачки
и Патријарх српски Г. Павле (све-
товно име Гојко Стојчевић) рођен
је 11. септембра 1914. године, на празник
Усековања главе Светог Јована Крститеља, у
селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији
у земљорадничкој породици. Његова породи-
ца је пореклом са југа Србије.
Рано је остао без родитеља - отац је отишао на
рад у САД, тамо је добио туберкулозу и ‘’вратио
се кући да умре”. У то време дечаку је било три
године. Исто се убрзо догодило и с мајком. Гојка
је одхранила тетка. Имао је и три године млађег
брата, који је за време Другог светског рата по-
гинуо од усташке руке. О свом детињству у
једном интервјуу рекао је следеће: ‘’Ја сам са
села родом. Ја сам 1914. рођен, аутомобила
тада није било. Били су коњи и кола, али то се
није могло тако често користити. Човек се мо-
рао навикнути на пешачење. Родитељи су ми
рано умрли, па сам одрастао код тетке, њене
кћери и зета и с њима ишао на рад. Као богос-
лов и студент, кад дођем лети кући, одмах моти-
ку у шаке, настаје прашење кукуруза и тако ре-
дом. Како сам растао, тако сам улазио у посло-
ве. А када сам стасао стигао сам и до орања. Ја
сам, иначе, по природи био слабачак. Чуо сам
да су ми као детету још у повојима били упа-
лили свећу мислећи да сам умро, али сам ипак
преживео”. Пошто је био ‘’врло слабашно” дете
штедели су га од сеоских послова и омогућили
му да се школује. Основну школу завршио је
у свом родном месту, нижу гимназију у Тузли
(један од млађих школских другова био му је
Меша Селимовић), а вишу у Београду. Иако је
био склон ‘’предметима где не мора да мемо-
рише као што су математика и физика”. Иако
је из веронауке имао танку двојку, утицај род-
бине је превагнуо и његов коначан избор био
је богословија. Шесторазредну Богословију у
Сарајеву завршио је 1936. године, а Богослов-
15. 11. 2009.
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ЊЕГОВА
СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
ГОСПОДИН ПАВЛЕ
Поглавар Српске Православне Цркве
преминуо је у 95. години, потврдио је
за РТС митрополит Амфилохије. Радио
телевизија Србије објавила је снимак
митрополита, који је уплакан обаве-
стио вернике да је управо сазнао да се
„упокојио патријарх“.
Смрт патријарха Павла огроман је и
ненадокнадив губитак за српски на-
род, рекао је председник Србије Борис
Тадић.
`ivotopis
Патријарх српски
Г. Павле
ски факултет у Београду, иако је најпре уписао Медицински факултет.
Једно време је био секретар Хора студената Богословског факулте-
та, а пред сам рат и секретар код тадашњег министра вера Војислава
Јанића.
Године 1940. одлази у војску као војни болничар у Зајечар. Немачка
окупација га затиче у Славонији. Практично као избеглица испред
усташа прелази у Срем и стиже поново у Београд.
Монашење
Други светски рат прво проводи у Београду до 1942. године, где
најпре ради као физички радник на рашчишћавању рушевина и дру-
гим пословима, а затим, због слабашног здравља, почиње свој ис-
кушенички живот у манастиру Свете
Тројице у Овчару. У овом мастиру пре-
живео је и бугарски терор над овим
крајем. Једно време 1943. године
ради и као васпитач и вероучитељ
деци избеглицама у Бањи Ковиљачи.
Тамо му лекари открију туберколозу
и предвиде још само три месеца жи-
вота. Одатле одлази у манастир Вујан
у селу Прислоница између Чач-
ка и Горњег Милановца, где остаје
до године и где је дошло до чудес-
ног излечења и одлуке о одабиру мо-
нашког живота. Замонашен је у мана-
стиру Благовештење у Овчар Бањи
уочи Благовести 1946. године, где је
унапређен и у чин јерођакона. Од
1949. до 1955, био је сабрат ма-
настира Раче. Школску годину
1950/51. провео је као суплент
у призренској Богословији
Светих Ћирила и Методија. У
чин јеромонаха рукополо-
жен је 1954, протосинђел је
постао исте године, а архи-
мандрит 1957.
Епископ рашко-
призренски
Од 1955. до 1957. годи-
не био је на постди-
пломским студијама
децембар / 2009 / svetigora
Новог Завета и Ли-
тургике на Богос-
ловском факултету у
Атини, где је одбранио
докторат. По једној при-
чи, када се један српски
црквени великодостојник
распитивао о новом атинском
3
постдипломцу добио је следећи
 одговор: ‘’Када би наша
Грчка Црква имала пет
свештеника какав је ваш
Павле, не би се бојала за
своју будућност, већ би
била најјача Црква на све-
ту”.
На свом редовном
заседању у то време,
Свети Архијерејски Са-
бор СПЦ приметио је
исту ствар и млади док-
тор теологије је иза-
бран за Епископа рашко-
призренског 29. маја 1957.
године. Ова вест затек-
ла га је на поклоничком
путовању у Јерусалиму.
Хиротонија је извршена
22. септембра 1957. годи-
не у београдској саборној
цркви од стране тадашњег Патријарха
српског Г. Викентија. У трон Епископа
рашко-призренског уведен је 13. окто-
бра исте године у призренској саборној
цркви.
У Епархији рашко-призренској градио
је нове цркве, обнављао старе и пору-
шене, посећивао и монашио нове свеш-
тенике и монахе. Старао се посебно о
Призренској богословији, где је повре-
мено држао и предавања из црквеног
појања и црквенословенског језика. Че-
сто је путовао и служио у свим мести-
ма своје Епархије. Сам је одржавао свој
двор, није имао ни послуге ни секретара,
дуго ни аутомобил, већ је свуда ишао пе-
шице и обичним превозом.
Као Епископ рашко-призренски сведочио је у
Уједињеним нацијама пред многобројним држав-
ницима о лошим међуетничким односима на Ко-
сову и Метохији. Иако у том периоду није био по-
знат широј јавности, бројне биографије и сведоци
тврде да је водио практично свакодневну борбу
за национална права косовско-метохијских Срба,
писао надлежнима у Цркви и држави, обилазио и
најзабаченије цркве и манастире, куцао на вра-
та свима за које је проценио да би могли помоћи
у спречавању сукоба. О ономе што је лично прежи-
вео, о свим шиканирањима и малтретирањима од
стране Шиптара, никада није говорио. Никаквих
реакција државних органа није било.
svetigora / 2009 / децембар
Божји избор новог патријарха
Трећег децембра 1990. изабран је за 44-ог
патријарха Српске Православне Цркве, насле-
дивши тако патријарха Германа. У древни пре-
сто српских патријараха у манастиру Пећка
патријаршија уведен је 2. маја 1994. године.
За време од када је српски патријарх обновљено је
4 и основано више епархија и богословија (Цетињска
1992, Крагујевачка и Духовна академија Све-
тог Василија Острошког у Србињу 1997).
Основана је и Информативна служба Српске
Православне Цркве.
Покренуо је 1993. године у Београду
Академију за уметност и конзервацију
са неколико одсека (иконопис, фреско-
пис, конзервација), највише на његову
иницијативу настава веронауке враћена је
у школе (2002), као и Богословски факултет
у оквире Београдског Универзитета из кога
су га комунистичке власти избациле 1952. го-
дине.
Највећи је путник међу српским
патријарсима после
Светог Саве, иако је на
ту дужност дошао када
му је било 76 година.
Обишао је све конти-
ненте и све епархије
Српске Цркве. У 91-ој
години живота отпу-
товао је у Аустралију и
остао две недеље. По-
сетио је и већину по-
месних Православних
Цркава и бројне ев-
ропске и светске држа-
ве и државнике, увек
и свуда радо приман
и поштован од свих.
Ретко ко од значајних
светских личности је
долазио у Београд, а да
није посетио Његову
Светост. Српски на-
род, који је дотакао
максимум медијске
сатанизације на крају 20. века, у патријарховој личности, када
није било другог одговора, имао је оличење свог правог морал-
ног лика и пуне истине о себи.
Његова Светост највећи је и најчистији живи симбол српског на-
рода и саборности који данас имамо...
Велики научник и пастир
Његова Светост се са великим знањем и трудом бавио и науч-
ним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу: ‘’Де-
вич, манастир Св. Јоаникија Девичког” (1989, друго издање
1997). У ‘’Гласнику Српске Православне Цркве” од 1972. године
објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од
којих је настало тротомно дело ‘’Да нам буду јаснија нека питања
наше вере” (1998). Приређује допуњено издање ‘’Србљака”, које
је Синод Српске Православне цркве издао 1986. године. Такође,
приређује ‘’Христијанскије празники” од М. Скабалановича. Ау-
тор је и издања ‘’Требника”, ‘’Молитвеника”,
‘’Дополнитељног требника”, ‘’Великог типика” и других богослуж-
бених књига у издању Синода. ‘’Питања и одговори чтецу пред
преоизводством” објављује 1988. године. Заслугом патријарха
Павла умножен је у 300 примерака ‘’Октоих” из штампарије Ђурђа
Црнојевића. Патријарх Павле је дуго година био председник
Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Светог Писма
 децембар 2009 / број 196

IZ SADR`AJA:
3. • Животопис
Патријарх српски Г. Павле
14. • МАТИЈА Бећковић
ceo svet pla^e, a samo se on raduje
18. • СЛАВКО Живковић
СВЕ jЕ У ТОМЕ ДА КАО ЉУДИ
ХРИСТОВИ ДО КРАjА ИЗДРЖИМО
24. • Преподобни отац ЈУСТИН Ћелијски
Бесjеда на Св. Арханђела Михаила
34. • Превод: Митрополит АМФИЛОХИЈЕ
КЊИГА ЈУДИТА
36. • Владика диоклијски ЈОВАН
КО ЗАВАПИ БОГУ

Поводом празника 23
Богословље 26
Бесједа 31
Јеванђелско слово 41
Медицина 55
Свијет 57
Митрополија 61

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа

Митрополије Црногорско-приморске
Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић
Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-
ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован
Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин
Мићовић, Матеј Арсенијевић
Главни уредник: јеромонах Кирило (Бојовић)
Оперативни уредник: Рајо Војиновић
Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић
Секретар редакције: Татјана Марјановић
Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић,
протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић),
јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић,
јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида
(Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић
Сарадници: монахиња Амфилохија (Драгојевић), Милена Тејлор, Сања
Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић,
Драгана Керкез, Јелена Петровић
Лектура: Ивана Јовановић, Рајо Војиновић
Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Марко Вујичић, Радоје
Живковић – Раџа, Жељко Шапурић, ђакон Драган Танасијевић
Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-
222; Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд
e-mail: svetigora.urednik@gmail.com
Штампа: д.о.о., Шимановци

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:

COBADEFF
/400876825101 EUR
/400876825100 Other Currencies
NLB Montenegrobanka AD Podgorica
SWIFT CODE: MNBAMEPG
/ME25530005120005043078
"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"
81250 CETINJE
MONTENEGRO
 Новог Завета... Исто тако, био је председник Ли-
тургичке комисије при Светом Архијерејском Си-
ноду, која је припремала и штампала ‘’Служебник”
на српском језику.
До сада су изашле три књиге његових изабра-
них текстова: беседа, изјава, писама: ‘’Молит-
ве и молбе” (БИГЗ, Београд, 1996), ‘’Живот по
Јеванђељу” (Приштина, 1996) и ‘’Пут у Живот” (Бе-
оград, 1999). О Његовој Светости написано је и
више биографија од којих треба издвојити две:
Јован Јањић, ‘’Будимо људи - реч патријарха Павла”
(Зограф, Ниш, 2007) и Радмила Радић, ‘’Патријарх
Павле” (компанија Новости, Београд, 2004). Важан
избор патријархових текстова направљен је и у
зборнику ‘’Помози нам, Вишњи Боже -Савремени
српски духовници (разговори, поуке, беседе)” (Об-
раз Светачки, Београд, 2007).
Имајући у виду заслуге на научном богослов-
ском пољу, Богословски факултет Српске Пра-
вославне Цркве у Београду доделио му је 1988.
године звање почасног доктора богословља.
Недовољно је примећено и оцењено да је Његова
Светост један од најобразованијих српских епи-
скопа и да иза себе оставља импозантно богос-
ловско научно дело. Његова скромност и лич-
но неистицање, избегавање медијске прашине
и светске славе, нефорсирање својих ученика и
школа, представљају велики морални узор, али
не и разлог да се његово теолошко и пастирско
дело не истакне. У времену у коме нам највише
недостаје унутрашње мисионарске делатности и
духовничко-пастирског рада, редовни одговори
Његове Светости на питања верника у распону од
скоро 30 година представљају јединствен и поу-
чан пример. Свети Николај Српски и Патријарх Павле
Како је то први луцидно уочио Јован Јањић у својој књизи ‘’Бу-
Љубитељ богослужења димо људи - реч патријарха Павла”, Његова Светост ‘’наставио
О свакодневном животу Његове Светости једну од је време и мисију Светог Владике Николаја Охридског и Жичког”
лепших слика оставио је православни публициста (стр. 85-95).
Владимир Димитријевић (у предговору књизи ‘’Помо- Патријарх Павле свој монашки живот започиње у епархији
зи нам, Вишњи Боже”, стр. 9); ‘’Патријарх Павле један Жичкој на чијем се челу налазио у то време од Немаца интер-
је од последњих монаха старе епохе, оне која је про- нирани епископ Николај Велимировић... Симболички гледано,
шла кроз Други светски рат и послератна страдања на просторе са којих је одведен у немачко заробљеништво тада
под комунизмом. Каква су то времена била, то само најважнији епископ СПЦ, Бог доводи будућег српског патријарха
Бог и они знају. Као и многи други србски монаси који постаје, како сам каже у писму Светом Николају Српском из
и монахиње, патријарх Павле је човек старинског, 1955. године, ‘’клирик Епархије жичке”, који осећа обавезу да се
чврстог кова, велики радник и трудбеник, који зна, јави ‘’своме” епископу, који ће се већ следеће године упокојити...
као прави син србског села, скоро десетак разних за- На крају Другог светског рата њихови путеви се раздвајају: влади-
ната и вештина, и који се никад није либио да на цркви ка Николај одлази у емиграцију, а монах Павле остаје у Отаџбини.
поправља кров, а себи да крпи ципеле... Трудбеник, Четрдесет и пет година касније тај монах постаје патријарх
молитвеник, скромни сведок Христов, без јаких речи, српски, и већ следеће, 1991. године на београдском аеродро-
али са делима која остају. Деведесете године 20. века, му лично дочекује мошти свога индиректног заштитника, Светог
svetigora / 2009 / децембар

тако страшне по србски народ, патријарх Павле је Николаја Српског.

поднео као серафим у телу, крепећи се свакоднев-
ним служењем Литургије.. Уметник типика, љубитељ
богослужења, тихи глас правде и истине Божје... Скро-
ман, али одлучно православан и спреман на одговор,
духовит по монашки и мудар, животно мудар... Та-
кав човек је, у најтежим временима наше пропасти,
својом човечношћу указивао на то да ‘није све пропа-
6 ло кад пропало све је’ (Рајко Петров Ного)”.
Под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г.
Павла, Свети Архијерејски Сабор СПЦ 19. маја 2003. године унео
је епископа охридског и жичког Николаја Велимировића у Кален-
дар Светих СПЦ...
Молитве за Србе
Патријарх Павле аутор је и неколико предивних молитви које су
постале део богослужбеног поретка Свете Литургије СПЦ. И ово
 reporta`a
ауторско дело га представља на посебан начин и даје зав-
ршну реч свим нашим заједничким молитвама, које ће
остати печат патријарховог житија:
‘’За милост Божју нама недостојним слугама Његовим,
да сачува све нас од мржње и злих дела и да усели у нас
љубав несебичну, по којој ће сви познати да смо ученици
Христови, народ Божји, као и Свети преци наши, те да се
увек знамо определити за истину и правду Царства небес-

РАЈО Војиновић
кога, Господу се помолимо.
За све оне који учинише неправду ближњима својима, било
да сироте уцвелише или невину крв пролише, мржњом
узвративши на мржњу, да им Бог подари покајање, про-
светли ум и срце и обасја душу светом љубављу и према
непријатељима, Господу се помолимо.
Господе, како је много непријатеља који војују против нас
и говоре: нема им помоћи ни од Бога ни од људи. Господе,
Ти нам пружи руку своју да останемо народ Твој и по вери
и по делима. Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу
правде Твоје и истине Твоје - не допусти да буде због не-
правде наше или мржње ма према коме. Рецимо сви ус-
рдно: Господе, помилуј.
Још се молимо Богу, Спаситељу свих људи, и за
непријатеље - да их Господ човекољубиви одврати од
насиља над православним народом нашим; да нам не
руше свете храмове и гробове, децу не убијају и народ не
прогоне, него да се и они обрате на пут покајања, правде и
спасења. Рецимо сви усрдно: Господе, помилуј”.

Преузето из Двери српских, Божић 2007. г.

Одлазак у вјечност Његове
Светости Патријарха Павла

Преобразио се у
свJетлост свиJету
У четвртак, 19. новембра, у манастиру Ракови-
ци сахрањени су земни остаци блаженопочив-
шег Патрирајрха Српског Господина Павла. То је био
догађај незапамћен у новијој српској историји. Сто-
тине хиљада људи из свих дијелова Српског Отача-
ства и из Расијања испратило је Његову Светост на
пут у вјечност. Од Саборне цркве, гдје су Васељенски
Патријарх Вартоломеј и чувар Патријарашког тро-
на Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-
приморски Амфилохије служили заупокојену Литургију,

до храма Светог Саве на Врачару, гдје је служено опело, и

до манастира Раковица, гдје је сахрањен по сопственој
жељи, достојанствену тишину и радосну тугу
испуњавали су повремено дјечји гласови и звона са бео-
градских цркава. Ријеке људи, тишина и свенародна мо-
децембар / 2009 / svetigora

литва пратиле су светог старца у његовој последњој

шетњи улицама престоног Београда. Наш народ је по-
казао своје најљепше лице, јер је одлазак Патријарха
Павла учинио да осјетимо да је Сам Господ тога дана
посјетио наша срца. На опелу пред храмом Светог
Саве бесједили су Митрополит Амфилохије, Патријарх
Вартоломеј и предсједник Србије Борис Тадић, а прочи-
тана је порука Московског Патријарха Кирила, који због
болести није могао да присуствује сахрани.
7
 Митрополит Амфилохије:
СВЈЕТИЉКА КОЈА
НА ГОРИ СТОЈИ
весвјатјејши Архиепископе Константинопољски

С
и Васељенски Патријарше, Блажењејши,
Преосвјашењеши Архиепископи и Епископи Цркве
Христове, часни саборе народа Божјег,
“Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити
која на гори стоји...” Ријеч је, драга браћо и сестре, Хри-
ста Бога упућена сљедбеницима његовим, истовреме-
но и као призив и као истина, безброј пута потврђена
у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један
од живоносних свједока истинитости ових ријечи
Господњих почива овдје пред нама окренут лицем пре-
ма вјечности, према непролазном
svetigora / 2009 / децембар
Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живо-
та свих људи и свих земљаских народа.
Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно до-
био име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и
постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани да-
нас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада
људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли
њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног
лика.
На блаженог спомена Патријарху Пав-
лу испуњује се, очевидно, ријеч коју је

фото: ђакон Драган Танасијевић

сам изговорио за друге: “Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а
само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио
свијет плаче, а само се он радује.” И заиста, да овај Божји човјек Пав-
ле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би
се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милион-
ски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга,
није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него
већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је
јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и зна-
мо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама
постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је
тјелесно са нама живио и међу нама ходио.
У томе и јесте и увијек је био парадокс живота истинских и правих
људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све
присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј
свога времена и збивања свога времена.
Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Пав-
ла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах,
свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије
њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник
што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Хри-
ста Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер “вјера без дјела је
мртва”. Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући
дјелу смисао вјечни и непролазни.
Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле
оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот,
постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима
и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је по-
казао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: “Покажи ми тво-
га човјека, да ти покажем мога Бога”. Небеса приповиједају славу
Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога
и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних
који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци
зашто то чини чуо се њен одговор: “Зато што је он човјек високог
морала и великог поштења.”
Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта
више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов
живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: “Свака
ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ниш-
та и нико - истинском животу.
Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а
тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по
пророку “срела милост и истина, правда и љубав загрлила”. Знао је
и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи
и не може излијечити својим злом: “Правда Бога истоно-
га” мајке Јевросиме била је мјера његовог односа пре-
ма својима и према туђима без разлике. Истом љубављу
је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки дру-
ги народ, и сваког човјека као боголико биће и свако
створење Божје.
Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује,
поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске
природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим
страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се
трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што
је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив на-
чин, ништа за себе нетражећи...
Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу
нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и
цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево
ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и
братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком
одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца,
пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.
Питао сам се последње двије године његове старач-
ке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то
значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву про-
бу и искушење? На крају од овогодишњег празника
Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у
чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одго-
вор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христо-
носни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик.
Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу
и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим
страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и ствар-
но у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА.
Трудећи се читавог живота да буде “сарадник Божји”он се
на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих
сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.
Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима,
да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Госпо-
да свога.
Господе, подари слуги вјерном Твоме и Оцу нашем
Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и
за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во
вијек вијека. Амин.
децембар / 2009 / svetigora
9
 Васељенски Патријарх
Вартоломеј:
РИДАЈ СРПСКИ НАРОДЕ
аша Блаженства, Преосвећена

В и Богољубезњејша света браћо,

Ваше Превасходство господи-
не Председниче Републике Србије,
Ваше Превасходство господине
Председниче Владе Србије, остали
високи представници државних вла-
сти, Ваша Височанства, благословена
чеда Мајке Цркве,
„Oстари Јодај и, пун дана, умре” (II
Дневн. 24, 15). Светејши Архиепи-
скоп пећки, Митрополит београдско-
карловачки и Патријарх српски, нама
многољубљени и уважени брат и саслужитељ Павле, пун светих дана, испунио је
општечовечански дуг, а испунио је и Цркву која тријумфује на небесима великом
радошћу при пријему његове блажене и очишћене душе, док је Цркву која војује
на земљи, лишену његовога слатког телесног присуства, погрузио у дубоку тугу.
„Зидови Сиона (сада мислимо на духовне бедеме богоспасаване земље Србије),
проливајте потоком сузе дан и ноћ!” (Плач Јеремијин 2, 18). Анђео Цркве у Београ-
ду, светилник многонапаћене земље српске, винуо се на небеса.
Браћо јерарси, благочестиво свештенство најсветије Српске Цркве, припадници
монашког реда у њој,„на горама ударајте у плач и ридање, а на стазама у пустињи
у нарицање” (Јерем. 9, 9)! Јер, ваш достојни духовни челник, неуморни заступник,
вазда будни чувар свештених завештања Цркве ваше и рода вашега, добри па-
стир и предобри подражавалац Архипастира Христа, ваш велики духовни вођа
већ је прибројан својим незаборавним претходницима, а најсветију Цркву вашу
оставио је у удовству. Свеколики христоименити српски народ је осиротео изгу-
бивши духовног оца препуног љубави, богомудрог учитеља, великог утешитеља
и савременог Симона Киринејца који је носио крст читавог свог народа у изузет-
но тешким данима, у данима дословно трагичним по Србију. Стога, народе српски,
започни тужбалицу, горко ридање
svetigora / 2009 / децембар

10

фото: ђакон Драган Танасијевић

 и нарицање, и оплакуј га по заслузи његовој!
(Премудрост Сирахова 38, 16 - 17).
Браћо, јавна је тајна Цркве широм васељене
да некадашњи Епископ рашко-призренски,
потоњи Патријарх српски, сада блаженопо-
чивши Павле (Стојчевић) није био првојерарх
обичне мере. Уосталом, његов лик и чита-
ва његова појава зрачили су светошћу и
праведношћу. Његов етос је био чврст као
дијамант. Добровољно је био пуки сиромах,
подвижник који подсећа на древне пустињске
Оце, испосник, човек непрекидне молитве,
благ, мирољубив и смеран срцем, али и бо-
рац који не зна за узмицање, спреман на сва-
ку жртву кад год је за то постојала потре-
ба. Огњени литург пред свештеним жртвени-
ком Божјим, духоносац, он је сабрао у себи,
како је некада свети Григорије Ниски рекао за
Мелетија Антиохијскога, „Давидову кротост, Со-
ломонову разборитост, Мојсијеву доброту, Самуилову правичност,
Јосифову целомудреност, Данилову мудрост, Илијину ревност за веру
и девственичку чистоту Јована Богослова”. Био је, уосталом, богос-
лов широкога знања, пророчки надахнути проповедник Јеванђеља,
братољубив, чедољубив, веома милостив и самилостив, испуњен
сваким милосрђем, помирљив, миротворац, човек отворених хори-
зоната који је осећао непосредан додир са савременом стварношћу
и био изузетно благо Цркве наших дана. Уствари, носио је на себи пе-
чат светости. Чак и они који ствари посматрају споља, на нецрквен
начин, схватали су да имају посла са необичном личношћу, са чове-
ком друге мере и другачијег квалитета, па су га стога поштовали и
онда када се њихова гледишта нису подударала са његовим ставови-
ма. Бог га је подарио Цркви у погодном тренутку, управо тада када
су његов народ и његова отаџбина имали потребу за таквим погла-
варем већма него икада пре. Он који је искуствено доживео божан-
ске тајне, свети Првојерарх, дао је решење за болни раскол такозва-
не Слободне Српске Православне Цркве вративши је у наручје пуно
љубави, наручје Српске Патријаршије. Нажалост, није имао среће да
доживи аналоган благополучан завршетак и другог раскола, раскола
Цркве са седиштем у Скопљу, упркос његовим упорним настојањима
да се и то збуде. И поред тога, сигурни смо да ће управо то бити први
предмет његових богоугодних молитава пред Свевишњим, сада када
се налази пред Њим, а да ће радост решења проблема раскола дожи-
вети његов наследник.
Он, ситан и слабашан телом, био је гигант по начину размишљања
и по духу. Он, Патријарх Павле, понео је бреме крста и страдања
историјског и благословеног српског народа у искушењима
последњих година. Он је био живи израз његовог јединства,
оваплоћење Светога Предања и драгоценог наслеђа Светога Саве.
Браћо Срби, мирне душе можете да кажете за свог уснулог Патријарха:
„Такав нам архијереј требаше - свет, незлобив, непорочан” (Јевр. 7, 26),
достојан наследник Светога Саве, по свему достојан узвишеног и ве-
ома одговорног патријарашког достојанства, али и дорастао сложе-
ним и болним околностима овога времена.
Лично, имали смо радост да га познајемо дуги низ година и да на
најбратскији начин често са њим сарађујемо. Видели смо његову
огромну бригу за свој народ, за своју отаџбину, али и за целокупну
Цркву, као и за свечовечанске проблеме - за оспоравање вредностѝ,
морални пад, сиромаштво, неправду, безосећајност и равнодушност
моћникâ према слабима, катастрофалну опасност по човекову жи-
вотну средину...
Никада није било потребно да се он умори од говорења како би нас
убедио у чистоту својих намера и осећања или пак у то да он у стра-
ху Божјем, са осећањем да се налази у присуству Божјем, решава сва
питања, без изузетка, мала или велика.
Заиста је био украс часног сабрања Предстојатељâ Најсветијих Пра-
вославних Цркава. Његов допринос успешном решавању великих
црквених питања и свечовечанских проблема наше-
га времена био је више него запажен. Наше дружење
са Његовим Блаженством, блаженопочившим
Патријархом, било је извор велике радости, весеља,
надахнућа и свагда дубоког узбуђења у нашој души.
Утолико пре, таква осећања рађала је у нама заједничка
молитва и заједничко служење свете Литургије. А за
време саслуживања он није могао да прикрије узвише-
но духовно стање своје душе, своје духовно искуство.
Није то само лепа реч када кажемо да ће нам вео-
ма недостајати. Зато и тугујемо и жалостимо се због
његовог одласка од нас иако знамо да за њега важи
псаламских стих: „Часна је пред Господом смрт све-
тих Његових” (Пс. 115, 6). Апсолутно смо уверени да
његов одлазак јесте одлазак у живот, одлагање „кожних
хаљина” које му више нису потребне, мирни улазак у
обећано Царство, сверадосни сусрет са Пресветом Бо-
городицом, са анђелима и са свима светима, примање
неувенивог венца праведничке славе из руку Подви-
гоположника Бога, светозарно предстојање у вечној
Литургији пред небеским жртвеником, заједно са Све-
тим Савом и са свима који у архијерејском и свеште-
ничком чину богољубиво и богоугодно послужише, као
и непосредни, лични разговор са Богом, у којем се он
већ сада моли за нас и за сав народ. То нас теши, то нас
умирује, то у нама гуши тугу и сузбија жалост због тога
што смо сада лишени његовог телесног присуства међу
нама.
Пред часном јерархијом ваше Цркве, пред благочести-
вим руководством ваше државе, пред побожним свеш-
теним клиром, богољубивим монаштвом и свеколиким
ожалошћеним српским народом, тумачимо, напослет-
ку, велику, нежну љубав и најдубље саосећање Мајке
Цркве константинопољске, и изражавамо најтоплије
саучешће Васељенске Патријаршије, саучешће свих
овде присутних јерараха и Наше лично учешће у ва-
шем болу због растанка. Желимо и усрдно се моли-
децембар / 2009 / svetigora
мо да Пресвети Дух, молитвама блаженопочившег
Патријарха, покаже достојног наследника њему, окрет-
ног крманоша Српској Цркви и новог духовног оца
славном српском народу, да настави његово свесвет-
ло, богољубиво, богоугодно и за народ спасоносно
служење на месту Првојерарха. Ти, пак, христољубиви,
богодостојни, свих блаженстава Христових достојни,
многољубљени и многооплакани брате Павле, почивај
у светлости Божјој до општега васкрсења! Нека буде ве- 11
чан, нестарив и свет спомен Твој!
 Порука руског Патријарха Кирила:
ПРОСВЕТИТЕЉ, УЧИТЕЉ И ХРАБРИ БРАНИТЕЉ
СВЕТЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРЕ
Његовом Високопреосвештенству, високопреосвећеном
Г. Амфилохију, Митрополиту црногорско-приморском,
мјестобљуститељу Патријарашког престола, Светом
Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве.
аше Високопреосвештенство, возљубљена у Христу браћо
В архипастири, благочестиви верујући народе у великом
броју овде сабрани!
Данас сав православни свет саосећа са Српском Право-
славном Црквом која је ожалошћена због тешког губитка,
упокојења Најсветијег Патријарха Павла. Она сад испраћа
пут ове земље свог великог просветитеља, мудрог архипа-
стира и духовног учитеља, храброг браниоца свете право-
славне вере и историјске баштине Српске Цркве. Животни
пут Светог Патријарха Павла оличење је судбине мученичке
Српске Цркве. Пре пола века именован је за епископа, на за
Србе светој земљи, Косова и Метохије, чије је тегобе носио у
свом срцу целог живота. Промишљу Божијом уочи најтежих
дана за све народе бивше Југославије изабран је за Патријарха
Српске Православне Цркве која је у то доба имала велику по-
требу за једним таквим предстојатељем који је, аскетског жи-
вота, предан молитвама и Богу, својим животом оличавао
најбоље особине српског православног монаштва. Служење
Најсветијег Павла у својству Патријарха било је подвиг у којем
svetigora / 2009 / децембар
12
је првосветитељ давао све од себе и употребио све своје та-
ланте да би окупио чеда Божија, да би их утврдио у вери и пру-
жио им утеху у њиховим невољама својом мудром очинском
речју.
Сада због великог губитка уздишу чеда осиротеле Српске
Православне Цркве, која су се окупила испод њених крила по
многим земљама у различитим деловима света, али њихову
тугу са њима деле и бројни људи у другим Православним
Црквама. Данас се молитве за упокојење његове душе узно-
се и у Руској Православној Цркви, у којој је уживао дубоко и
најискреније поштовање и коју је више пута посетио као гост.
Данас смо обузети тугом, али та је туга светла, јер је Господ
призвао светитеља обдареног бројним благодатним таланти-
ма које је развијао спремајући се да наследи блажену Вечност.
Патријарх српски је мирно отишао у Небеске просторе да би
изашао пред Бога, да пред Њим заступа онај део православ-
ног света који му је једном поверен, Цркву великог Светитеља
Саве.
Данас у име Руске Православне Цркве изражавам искре-
но саучешће Вашем Високопреосвештенству, Свечасним Ар-
хипастирима, и свој пуноћи братске Српске Православне
Цркве и придружујем вам се у молитвама за упокојење душе
новопрестављеног, Најсветијег Патријарха Павла.
Душа његова нека се настани у насељима благим и сећање на
њега нека се преноси са колена на колено.
Са љубављу у Господу,
Кирило, Патријарх московски и све Русије
Предсједник Србије Борис Тадић:
ЗАХВАЛНОСТ ШТО ЈЕ ПОСТОЈАО И ШТО
ПОСТОЈИ ИСПРЕД СВИХ НАС
озволите ми да након црквеног опела у име грађана
почаст нашем Патријарху. Верујем да делим мишљење грађана
Србије изражавајући захвалност Његовој Светости Патријарху
српском Господину Павлу што је увек постојао и што постоји испред

Д Србије изразим своју захвалност свим часним

оцима, висостима, светостима, еминенцијама,
екселенцијама, што су дошли из читавог света да одају
свих нас својим делом и својим речима, да увек будемо људи и
да никада на зло других не одговоримо злом у себи. Покој души
Патријарху српском Господину Павлу.
 sje]awe
ceo svet pla^e,
a samo se on raduje
Реч академика Матије Бећковића на представљању трокњижја Патријарха Павла:
''Да нам буду јаснија нека питања наше вере", на Коларчевом народном универзитету,
29. новембра 2007. године.
ивотни подвиг
Патријарха Пав-
ла јe најбољи одго-
вор на питање како да нам
буду јаснија нека питања
наше вере. У часу када
МАТИЈА Бећковић представљамо трокњижје тог
наслова, сутрашњег дана се не
прибојава једино Патријарх Павле.
Његов народ се на свако црквено звоно трза и на сва-
ки помен његовог имена стрепи само од једне вести
молећи се да га та чаша мимоиђе, у овом часу кад му је
најпотребнији и кад се свако пита како бисмо без њега.
Једини који је ту бригу пребринуо је Патријарх Павле
који се подвизавао да у сваком трену буде спреман да
изађе пред лице Божје, живећи као да ће му сваки дан
бити судњи и свака реч последња. Као да је испуњавао
сопствене речи: ''Кад се човек роди, цео свет се радује, а
само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео
свет плаче а само он се радује".
Одавно је постао чувен одговор оног детета које је на
питање Ко је ово? одговорило: ''То је Патријарх српски
Господин Павле - будимо људи!" За овај додатак својој
титули Патријарх Павле је заложио и свој живот и свој
понтификат. И у болесничкој постељи не престаје да
служи понављајући будимо људи и издржимо до краја.
''Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у
коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити,
али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди."
- И синоћ кад смо одлазили од њега тражећи благо- ховни вођа једног народа: ''Кад би оснивање наше
слов, својом већ изнемоћалом руком закрстио је ваздух саврше- независне државе и њено одржање и напредак
но спокојним и сигурним покретом да се чинило да ће тај крст били могући само злочином, ја бих пре пристао
остати тамо заувек. Нико у бучније време није говорио тише, а да да нестане не само велика него и мала Србија и
се чуо даље, нико није говорио мање а да је рекао више, нико у сви Срби заједно са мном, него што бих пристао на
безочније доба није дуже гледао истини право у очи. Нико се за нељудско и нечовечно. Ето то је за мене Косовски
славу земаљску није грабио мање, нико се није украсио с више Завет и опредељење за Царство Небеско".
украса да се сваког украса лишавао. Нико није био природнији ''Свети кнез Лазар није против живота на земљи
у неприроднијим приликама, нико свој ауторитет није успоста- нити против царства земаљскога. Али кад већ тре-
вио једноставније, без вишка речи и вишка покрета. Нико своју ба једно да се губи, боље изгубити земаљско него
реч није овејао од свега сувишног, а себе и своју душу отребио небеско". Али ''ништа није изгубљено док није
од сваког труна, а ипак рекао: ''Срећан сам што нисам безгрешан". изгубљено".
Бог зна је ли случајно што се косовска драма поклапа са дра- Уз све речено, Патријарх Павле је и један од
мом Патријарха српског Павла, дугогодишњег Епископа рашко- најизведенијих писаца српског језика. Његов
призренског и данашњег Архиепископа пећког. И речени- глас и дикција најпродуховљенија је мелодија на-
svetigora / 2009 / децембар

це које понавља најчешће се тичу Косова. У највеће светиње уз
Пећку Патријаршију, Дечане, Богородицу Љевишку, Грачаницу,
Патријарх Павле убраја и Косово Поље ''на којем је одбрањен
наш најважнији национални и духовни принцип". За њега Косово
није само крај и земља на којој су наше најважније светиње ''него
и наука која је у њима предавана и којој су нас оне училе".
Све дефиниције Косовског Завета и Царства Небеског надвисује
реч Патријарха Павла. То је реч која пре њега можда никад није
14 изговорена ни на једном језику, а поготово је није изговорио ду-
шег јавног говора. Патријарх пише као што го-
вори, а говори као што живи онај који је по-
стао најубедљивија личност нашег времена. Так-
ва нарација је могла доћи једино из књига. Наш
Патријарх је и усмен и писмен, али је писменији
него усменији. Дошао је из књиге и служио књизи,
оној једној јединој и најважнијој, чије га је слово ро-
дило и чији је јунак и он сам.
(Објављено у Политици, 08.12. 2007.)
О примању Христа

besjeda
ричестили сте се данас, браћо и сестре, Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа, а Он је рекао: ‘’Ако не једете

П Тела Сина Човечјега и не пијете Крви Његове живота нећете имати у себи. Ко једе Моје Тело и пије Моју Крв у Мени бо-
рави и Ја у њему и Ја ћу га васкрснути у последњи дан” (Јн. 6, 53 - 54). Какав је значај те највеће Тајне наше вере, Свете
Евхаристије, Тела и Крви Господње, из ових речи нам је јасно.
Нећемо имати живот вечни ако не приступимо највећој Тајни. С друге стране, Свети Апостол Павле нас опомиње да испитује
човек себе и тако приступа Телу и Крви Господњој: ‘’Јер ко само једе и пије суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви

патријарх ПАВЛЕ
Господње. Зато су многа међу вама болесни, и много их је и умрло. Кад бисмо испитивали себе не би нам се судило” (1 Кор.
11, 29 - 31). Дакле, с једне стране ако се не причешћујемо, живота нећемо имати. С друге стране, ако приступамо недостојни
живота нећемо имати. Свакако да нико од живих људи и од светих, нису сматрали себе
достојним највеће светиње наше, али се морамо трудити да уз помоћ благодати
Божије будемо што достојнији, што чистији, да на тај начин покажемо своју веру
у Господа животом својим чистим по науци еванђелској. Зато је потребно
да кад год учинимо неки грех да то исповедимо, да не би неисповеђени,
да не би нечистога срца и душе прилазили тој највећој Светој Тајни.
Свакодневно да човек испитује себе и свој живот, који је тога
дана провео и своја дела на тај начин сагледа, оно што је зло
чупа из душе, тај коров који је у њој узрастао под нагово-
ром злог демона и рђавих примера и рђавих већ нави-
ка. Да на том месту усадимо врлину супротну том гре-
ху, да би на тај начин кад дође Рођење Сина Божијега
ми принели Њему на дар чисте и свете душе као зла-
то очишћено. Ако не можемо да принесемо као му-
драци злато и ливан и смирну, можемо и треба да
Му принесемо још драгоценије своје чисте и све-
те душе.
Нека Господ помогне свима вама браћо и сестре,
свима нама, да на тај начин помогнемо својој по-
родици, људима са којима долазимо у додир, а и
своме народу у овим тешким тренуцима који нас
снађоше. А највише на тај начин да помогнемо
себи и учинимо нас становницима непролазног
Царства Небеског, да обрадујемо и своје Свете
претке који од нас очекују да будемо онакви как-
ви су и они били у тешкоћама које су их сналази-
ле. Бог вас благословио и свако добро даровао!

децембар / 2009 / svetigora

Беседа одржана на Св. Литургији 15

17. децембра 1995. године у
цркви Светог Саве у Београду
 РАЈО Војиновић

Не боjати се никога до Бога

Интервју блаженопочившег Патријарха Павла Радио-Светигори 14. јануара 2001. године
sje]awe

На организованом дочеку јулијанске 2001. годи- аша Светости, из двадесетог стољећа наш народ је изашао са
не на централном градском тргу у Подгорици, међусобицама и омразама, са великим братским ранама. Да ли
Патријарх Павле је благословио неколико десе- ће наредни вијек те ране зацијелити?
тина хиљада људи и пожелио им срећно и бла- - Богу се молимо, а молимо и све људе, православне и других
гословено ново љето доброте Господње, а по- вера, да имају у виду ту потребу да живимо као људи, достојно по име-
том служио молебан у порти цркве Светог ве- ну и по своме звању, да имамо осећање шта значи мир, шта значи сло-
ликомученика Георгија под Горицом. Сјутрдан, га, шта значи решавање свију питања на миран и достојанствен на-
у раним јутарњим часовима, дошао сам у ма- чин као што су то знали они што су пре нас били. Надам се да ће над-
настир Дајбабе да узмем интервју од Његове владати добра воља међу нама и да ће доћи заиста време разумног
Светости. Стигавши тамо, угледао сам и мирног решавања свију питања којих ће увек бити. А то ћемо осо-
Патријарха како журним корацима, попут бито остварити ако знамо смисао и циљ нашег живота. Кад-тад ће то
младића од двадесетак година, излази из ма- питање изићи пред сваког човека. Што га раније он реши на добар на-
настирске цркве са јутарње службе. Касније, у чин, биће боље и срећније и за њега и за све нас. Јер, само један рђав
манастирској трпезарији, Патријарх је нама човек па колико несреће за све! Највише за њега, дабоме, а такође и за
окупљенима, говорио о времену у којем живимо друге. То питање циља и живота стављено је и у доба Светог Василија
и како да се као хришћани понашамо у односу Великог у четвртом веку. Тим питањем су се бавили и на њега одгова-
на његове изазове. Говорио нам је о Христовим рали и стари грчки философи, али се нису у томе слагали. Једни су сма-
ријечима: будите мудри као змије а безазлени трали да је циљ живота уживање. Једи, пиј, уживај - сутра ћеш умре-
као голубови. Једно без другог, рекао нам је, не ти! Други су сматрали да је циљ живота стицање богатства и свега оног
иде. Ако сте, вели, само безазлени као голубови, што богатство пружа. Трећи - стицање власти и онога што власт пру-
то је онда оно исто што каже наш народ: по- жа. Четврти славе, било научне, било уметничке, било спортске или
штен и луд – браћа. А ако сте, каже, само му- какве друге успехе... И редом... А ми, вели Свети Василије, хришћани
дри као змије, онда сте нељуди. Само равно- - ми верујемо да је циљ нашег живота стицање блаженства већ овде на
тежа та два начела човјека чини истинским земљи и да с њим уђемо у Царство Небеско, непролазно и да остане-
човјеком. мо у томе блаженству са свима Светима из рода нашег и из вере пра-
Након послужења Патријарх Павле је прво
дао интервју телевизији "Елмаг". Устао је хи-
тро и стао пред камеру. Након интервјуа, по-
ново је сјео. Владика Амфилохије му је онда ре-
као: Ваша Светости, хоће да Вас интервјуишу
и ови наши са Радија "Светигора". Патријарх
Павле је поново устао, вјероватно не
размишљајући о разлици између радија и
телевизије, што ме уопште није изненади-
ло знајући за његов аскетски начин живота.
Митрополит му је онда казао да не мора да
устаје, а Патријарх је поново сјео.
Касније, када се све завршило, Патријарх се
спремао да крене за Београд. Митрополит
Амфилохије је, сјећам се, рекао да може да се
врати авионом предсједника савезне владе,
"да се не труцкате друмовима", што је овај од–
био, рекавши да није у реду да се он вози авио-
ном, а да остави возача самога. Митрополит
Амфилохије се само насмијао и рекао: добро,
нека Вам буде.
Тај сусрет са Светим старцем на мене је оста-
вио дубок утисак. На Цетиње сам се из Дајбаба
svetigora / 2009 / децембар

вратио са Митрополитом Амфилохијем.

Иако сам по природи причалица, сјећам се да
до Цетиња нијесам изустио ни једну ријеч.
Владика је то свакако примијетио и на самом
уласку у град ме је упитао: шта је, Рајо, је ли те
то умирио Деда?
Тада је настао овај интервју, који је истог дана
објављен на Радију "Светигора", а неколико
16 дана касније и у дневном листу "Дан".
 вославне. То је оно што је увек битно: знати се определити за оно
што увек остаје и пред Богом и пред људима Божјим, што је ис-
тински циљ и смисао нашег постојања. Увек бити људи, ни у којој
прилици и ни у каквим околности-
ма не дозволити да буде супротно,
па да се постидимо пред нашим
прецима кад пред њих изађемо. Е,
то је оно најбитније...
- Половином претходног стољећа
држава је учинила велику неправ-
ду нашој Цркви. У овај вијек улази-
мо са новим односом државе пре-
ма Цркви, односно са новим одно-
сом државе и Цркве. Како Ви види-
те тај однос?
- Сматрам да ће ти људи који кажу
да поступају демократски, по
правди, по истини, да ће они то
бити кадри и хтети то и изврши-
ти. И очекујемо да ће оне неправ-
де које су у претходним власти-
ма, које су биле материјалистички
оријентисане, чињене Цркви, да
ће нове власти одузету црквену
имовину и вратити и да ће се она
очувати и због тога што је истина - истина, што је правда - правда
и што је оно што Бог од нас очекује увек присутно и треба да буде
присутно у нама. То је моја молба и мој савет свима људима и на
власти и свима људима добре воље.
- У Црној Гори, Ваша Светости, нажалост, не постоји таква воља
од стране актуелног режима. Напротив, под окриљем режима се
врши ново гоњење Цркве Христове...
- Гоњења Цркве Христове је бивало од почетка и биваће. Цар
Диоклецијан у четвртом веку почетком 304. године каже: “ниш-
ти име хришћанско”! А 313. године Свети цар Константин даје
слободу хришћанима јер их је толико да је и мајка његова
хришћанка. Десет година онај је ништио, а ево после десет го-
дина Црква добија право да и она буде призната од државе! Е, о
томе се ради... Имати у виду да ћемо изаћи сви пред Лице Божје
да дамо одговор на шта смо употребили дарове и одликовања
којима нас је Бог као људе одликовао. Проћи ће и наше време,
проћи ће време и тих који чине зло Цркви, а самим тим и који
чине зло и народу, чине зло и себи, и то себи највеће! Проћи ће...
Моћи издржати на путу Божјем, путу истине, правде, добра, до
краја - то је порука Јеванђеља, порука свију Светих! Не бојати се
никога и ничега сем Бога, и бојати се греха који нас удаљује од
Бога... Е, кад то будемо, онда ћемо бити усправни и пред Богом и
пред нашим прецима и одолећемо свему...
- Да ли је, Ваша Светости, можда већ почео процес увођења
вјеронауке у школе?
- Да, свакако. Ми смо то тражили и за време оне власти пре која
је била материјалистички оријентисана и то се није могло оства-
рити. Тражићемо и од ове власти која је више демократски
оријентисана и са свешћу да народ има право и у том погледу да
веронауку уче они који то хоће. Наиме, тражимо да веронаука
буде обавезна у школи, али с тим да деца оних родитеља који то
не желе, не долазе на веронауку. Исто тако одрасли у гимназији
и другим средњим школама да сами одлуче желе ли или не желе
веронауку... Треба да имамо у виду да је у Републици Српској уве-
дена веронаука већ неколико година и пре две године у шко-
ли на веронауци било је одређено за задатак школски да свако
дете напише како је оно дочекало увођење веронау-
ке. Једна девојчица из седмог разреда каже: “веронау-
ка је добра ствар, сад знамо и оно што пре нисмо зна-
ли и што нисмо учили ни у школи ни
у кући, али је требала да буде уведе-
на још раније, а треба да се уведе и за
наше родитеље, а богме и за неке бабе
и дедове”. Друга девојчица из осмог
разреда каже: “Првог смо часа има-
ли биологију и ту смо учили да је чо-
век постао од мајмуна или ако му није
баш мајмун отац да му је мајмун брат и
да су од истих предака. После смо има-
ли веронауку на којој смо учили да је
Бог створио човека. Сад то двоје нека-
ко не иде заједно али биће да смо ми
још мали и млади, кад одрастемо биће
нам то јасније”! Навешћу и трећи при-
мер... Један момчић каже: “веронаука
је добра ствар, али је вероучитељ рђав
човек”. Да водимо рачуна и о једној и
о другој страни да не крива... Видите
како је та девојчица схватила да човек
није само тело и није само земаљски,
него да је и душа и да је небески. У шко-
лама што учимо и на факултетима, Црква Православ-
на никад није била против тога! То нам је потребно за
владање и живот у овом свету. Како ћемо производити,
како делити, како ћемо се лечити, путовати, облачити,
схватате ли... Али, ми нисмо само тело, ми смо и душа, а
и души треба храна. А то је реч, наука Божја. По њој зна-
мо ко смо, одакле смо, какав смисао имају ове невоље
и тешкоће које нас сналазе и шта ће бити кад дође смрт
која неће заобићи никога. Дакле, да знамо и једно и дру-
го, да се припремамо за живот на земљи, али да се при-
премимо и за живот у Царству Небеском како су се при-
премали и наши преци.
- Данашња мука сваког Православног Србина је Косово.
Како ће се ријешити косовски проблем? Како ви видите
Косово у будућности, да ли ће оно остати у границама
Отаџбине?
- Свакако са правом очекујемо и тражимо од
међународне заједнице да се на Косову уведе мир, да
се уведе сигурност и да се врате све избеглице, и Срби
и они других народности који су на Косову живели и да
се на тај начин настави живот као у једној мултиетничкој
земљи са више националности. То је, сматрамо, и демо-
кратска дужност међународне заједнице и то са правом
очекујемо.
- И за крај разговора, Ваша Светости, која је ваша по-
рука слушаоцима Радио-Светигоре на почетку новог
стољећа и новог хиљадугодишта хришћанства?
децембар / 2009 / svetigora
- Оно што нам поручују и наши преци кроз векове... Да
увек и у свим приликама будемо и останемо људи као
народ Божји, па ћемо онда преживети и биолошки и
што је још важније преживети као народ Божји, као
хришћани, као што су то преци наши чинили, као што
треба и ми да чинимо. Кад то учинимо, а Бог од нас не
очекује више него да чинимо што можемо, али дабоме
ни мање, да чинимо до краја, издржимо до краја на путу
светом, честитом и миломе Богу приступачном. 17
 razgovor СЛАВКО Живковић

СВЕ jЕ У ТОМЕ ДА КАО ЉУДИ

ХРИСТОВИ ДО КРАjА ИЗДРЖИМО
Интервју који је Његова Светост Патријарх српски Г. Павле дао часопису “Светигора”, Радио-Светигори и но-
вопокренутом дневном листу “Глас Црногораца”, приликом посјете Црној Гори, 4. јуна 1999.
аша Светости, прво наше питање у овом теш- Будућност Косова и Метохије
ком часу за свеколики род наш било би - да ли Што се тиче будућностн Косова и Метохије, сматрам да треба да
!
је Косово изгубљено? Као духовни поглавар буде онако као што је било - да се врате избјеглице, и Албанци, и
српскога народа, који је толико година своје Срби и да се настави заједнички живот онако као што доликује
архипастирске службе провео на Косову и људима. Једном кад сам био на Косову, један хоџа Албанац пише
Метохији, Ви сте зацијело најпозванији да ми и, поред другог, поставља ми и ово питање: “За нас муслима-
дате суштински одговор на ово питање са којим не неприхватљив је принцип - док се једном не смркне, другом
се данас суочавамо на најболнији начин ... не може да сване’. Шта ви кажете ?” Ја одговарам: “Тај принцип
Био сам 34 године на Косову и није требало баш је неприхватљив и за хришћанство уопште, и за православље.
много напора да се човјеку отворе очи и да уви- Земља је Божија довољно и широка, и довољно дугачка да има
ди, поред другога, да један број Албанаца систе- места за све, ако будемо људи. Ако будемо нељуди, биће нам
матски ради на притиску који би довео до етнич- земља тесна, ако нас на њој остане двојица. Јер у Библији и у
ки чистог Косова. Не генералишем, не кажем да Курану пише о Адаму и Еви и о њихова два сина Каину и Авељу,
су сви, али један број је то чинио - колико процен- како зли Каин скочи на брата Авеља и уби га, а било је свега
туално, ја не бих могао да знам. На то сам укази- њих четворо на целоме свету. Злочинцу је увек криво, сујета
вао властима и у Приштини и у Београду, да имају несрећна. Никада злочинац неће бити крив за себе, увек су кри-
у виду, јер су се поред других мање болних раз- ви други. А људи хришћани, и кад нису криви, боје се да су ипак,
лога, Срби селили са Косова и због тога. Ја не ка- можда, и нехотице учинили неки грех. Св. Петар пред битку на
жем да је само због тога, јер смо живели у време- Крусима каже: “Махмут пашо, што сам ти ја крив и мој народ?
нима када се са села доста селило у градове из Ако сам ја крив, да Бог да данашњи дан не преживио, ја први да
разних побуда. Ипак, овај разлог, који је до да- погинем. Ако си ти крив, да Бог да огњем живим сагорео!” Битка
нас опстао, најтежи је. Наталитет који је, нарочи- почиње. Црногорци потисли Турке. Да осоколи своје, Кара Мах-
то захваљујући несразмери између огромног на- мут паша на коњу јурне, коњ се спотакне и један Црногорац од-
талитета Албанаца и малог наталитета Срба, данас сече главу Кара Махмут паше. Он га није познавао лично, али
прерастао у један од најозбиљнијих аргумената у неко ко га је знао, рече да је глава његова. “Е”, вели, “Кара Мах-
прилог схватања да је Косово онога ко је на њему мут пашо, чега ти је било мало у Скадру, па си дошао од нас да
бројнији, наметао нам се још тада, пре 40 година. узмеш ?!” Хоћу то да вам кажем: свети човек и кад није крив, он
svetigora / 2009 / децембар

У бившој Југославији прије једно 20 година изнио претпоставља - “можда сам крив, и ако не знам, па ако сам крив,
сам статистику према оним обавјештењима којима е нека ја први погинем”. Злочинац никад тако неће моћи посту-
је Црква располагала у то доба, када се много на- пити, већ му је увек други крив. Дакле, за нас је будућност да жи-
рода отуђило од Цркве. Већ је било да се у неко- вимо као што смо живели толике године, и Срби, и Албанци, и
лико наших епархија више умирало, него рађало Турци, и Горанци и Роми.
- на Косову у Епархији рашко-призренској, затим у Ваша Светости, прошла је година дана од како сте претход–
Тимочкој епархији, у Епархији горњокарловачкој, но боравили у Црној Гори. Понекад у годину дана стане више
а у Епархији шумадијској већ су тада били историје него у десет година. За ову годину би се то можда могло
18 изједначени умирање и рађање. рећи. Како ви гледате на све ово што нам се издешавало у про-
текло вријеме, како видите сад, гдје видите Црну ко се наш народ дизао на устанке током 500 година ропства тур-
Гору у федерацији и, уопште, у некој будућности? скога. Тако је било и 1941. године, када је Хитлер напао - и држа-
Јесте, цело ово време од почетка разлагања бив- ва и Црква, сав наш народ био је спреман као један, да се бра-
ше Југославије, што се каже, не да ока отворити, да ни од завојевача, који је и тада био јачи и моћнији. Тако, дакле, о
човек предане душом. Само кад помислимо шта се томе се ради.
све издогађало у Словенији, па у Хрватској, Босни Ви сте прије у току разговора кроз ријечи Св. Петра Цетињскога
и Херцеговини и, ево, сада на Косову, и то на такав дали одређену илустрацију Црне Горе и онога, а, можда, и овога вре-
начин! Али, за нас је увек најважније то питање шта мена. Али, да будемо нешто конкретнији. Какво је Ваше гледање
ми осећамо, а осећамо да је ту, свакако, било и има на федерацију Србије и Црне Горе? Како видите њену будућност?
и наших кривица и наших греха, али свакако да има Свакако да и код нас Срба баш није тако лако да будемо увек у
и кривице и греха других, не само Албанаца него и једномисленом јединству. Различита мишљења нису, по себи,
Европе и Америке. Кривице и греха људи моћних, нужно несрећа. Један Грк још у седмом веку, кад су наши преци
који су, ето, били кадри да се одваже на један та- долазили у ове крајеве, оставио је запис о томе да се “код Срба
кав начин решавања проблема, на бомбардовања ништа не може учниити митом”, и то не због тога што су неподми-
у којима страдају и Албанци и цело Косово, и који тиви, него “због многих супротних гледишта”. Шта то значи? Ако
су највише допринели да дође до овакве једне подмитите првога, онда морате и онога другога и онога до њега,
несреће. И сад да се сетимо онога што каже Апо- па редом. И тај принцип није несретан, ако не пређе ону грани-
стол Павле - “Колико до вас стоји, мир имајте са сви- цу која води у зло, у злочин. На Косову смо, док сам тамо био епи-
ма људима”. Важно је, не очекивати да онај други скоп, неколико пута имали прилике, иако тешко, да се обнови
хоће мир, него најпре - ми корак ка миру да учини- нека црквица порушена давних дана. Па се скупимо - дођем ја,
мо. Ако бисмо то учинили искрено, заиста би било дође свештеник, дођу
већ пола ствари готово. Још само да хоће онај дру- црквени одборни-
ги, све би било на корист и њима и нама. Е, али то ци, да видимо колику
да ли ће или неће - зависи од њега. Још овде да ка- ћемо цркву, од каквог
жем: 1993. једна новинарка, Немица, постави ми материјала, колико има-
питање: Да ли постоји праведан рат и да ли рат уоп- мо средстава, какав об-
ште може бити праведан? Ја кажем: ако постоји на лик, као што бива мећу
Небу рат праведан, зашто не би могао постојати на људима. Један каже да
земљи. Наиме, тамо је реч о томе да су се Сатана и се зида од бетонских
његова војска дигли против ауторитета Божијег и - блокова, други ће рећи
отпали. Због греха гордости. Али Свети Арханђели да нећемо од бетона,
Михаило и Гаврило и други Анђели су остали вер- да не бисмо послије
ни Богу. Сатана напада на њих а Св. Арханђело Ми- 10 година морали опет
хаило са оним Анђелима стаје у одбрану, належе на да дижемо другу од
Сатану и збаци га на земљу. Са друге стране, за нас једног трајнијег, бољег
хришћане је нападачки рат не само недозвољен, материјала, а ову да ру-
него и достојан осуде као освајачки, док је, дакле, шимо. Па добро, вели-
рат одбрамбени - благословен. Јер, Христос каже мо ми, ајмо од каме-
да “нема веће љубави од ове, да неко положи жи- на. Онда ће један рећи
вот свој за ближње своје”. Онај ко брани свој дом, ако буде од камена, па
своје домове и своје гробове, ко брани своју сло- ако будемо хтјели за
боду, он се заиста ставља на коцку... О томе се, да- неку годину да је изну-
кле, ради, и конкретно ево наш народ: дужност је тра живопишемо, неће
била Авељева да се брани од брата, када га је на-
пао, дужност је наша, Божијим законом наложена,
да се боримо за самоодржање. Тако је било, коли-

децембар / 2009 / svetigora

19
 се моћи по садашњем малте-
ру и камену. Па добро, велимо
онда, нека буде споља од ка-
мена, а изнутра од цигле. Ко-
лико разних гледишта, свако
има своју добру страну. Е, сад
од тога свега треба да се иза-
бере форум који зато одговара.
И све је до тада било лијепо, а
сада код Срба долази оно што
је несретно. Они чије гледиште
није усвојено, они не само да
ће вам бити непријатељи, него
ће у борби против вас упо-
требити и непријатеље, само
да онемогуће да ишта учини-
те. Е, видите то је она несрећа.
А моћи издржати до краја на
путу том, то је оно што је за нас
битно, и у садашњим приликама и свагда.
Гледам да све буде на добро, дабоме, и Србије и
Црне Горе и свију покрајина, али при томе, сигур-
но, морамо да будемо увек кадри да мало сагледа-
мо и другу страну, да је не сузбијамо ‘’пошто- пото’’,
намећући само своје гледиште и своје интересе.
Док сам био на Косову, у једном селу између Уро-
шевца и Гњилана, тамо људи кад је реч о нечем оп-
штем - када треба да се прави пут, да се прави шко-
ла, црква или нешто друго, онда се састану и, при
расправљању, свако брани своје гледнште, али су-
традан, када је већ неко гледиште усвојено, прио-
ну на тај рад као да је свако од њих баш то предла-
гао. Ја сведочим да има и таквих места код Срба.
Е, то је видите - моћи издржати на путу добром
до краја и увек сагледавајући и тешкоће другога,
не само своје. То не значи да тај други може да то
злоупотребљава, то није у реду.
Како ви као архипастир, као првоепископ наше
Цркве гледате на будућност православља, у та-
козваном “новом добу”?
Према речима Христовим, што будемо ишли даље,
све ће бити теже и теже. “Чућете ратове и гласове о
ратовима, земља ће се трести по свијету, биће гла-
svetigora / 2009 / децембар
20
ди и помора”, безакоње ће се умножити, охладнеће љубав код
многих и окренуће један на другога и издаће један другога. Али
на другом месту, каже Христос да се припремимо и да издржи-
мо све то до краја. Православље и сада и увек мора бити спрем-
но за те тешкоће. Христос нам још каже: “Ко хоће да иде за Мном,
нека узме крст свој и иде за Мном. Мене су гонили и вас ће го-
нити”. Значи, морамо бити приправни на те тешкоће, претрпети
све и издржати. Али “ко издржи до краја”, вели Христос, “тај ће
се спасти”. Невоља, видите имамо, не само од непријатеља који
су друге вере, него чак и од незнабожаца, имамо их и од оних
који кажу да су хришћани. И сада ми видимо како ти хришћани
поступају нељудски... Кад бисмо и ми тако поступили, били бис-
мо још више осуђени: коме је много дато, много се од њега и
очекује. Сва је ствар у томе да издржимо до краја. Када сам пре
четири године био у Аустрији, била је стогодишњица цркве Све-
тога Саве у Бечу. То јутро, кад смо ми осванули, у новинама стоји
натпис да сам ја дошао да бацим прашину у очи свету, а да су у
ствари за све ове несреће и рат и све то, криви Срби и Српска
Црква, јер је она, тобоже, тражила и позивала на рат, да би се
одржала Велика Србија. На једном скупу Срба и Аустријанаца
био сам онда присиљен да кажем: ‘’Оптужују и мене и Српску
цркву да позива у рат ради одржања велике Србије. Ја кажем -
када би велику Србију требало и могло одржати само злочином,
ја не бих на то пристао. Нека нестане онда велике Србије. Када
би тим средством могла да се одржи
и мала Србија ни на то не бих пристао.
Нека нестане и мале Србије, само да је
по ту цену не плаћамо. Не, по ту цену,
не! Када би по ту цену требало да се од-
ржи и последњи Србин, и ја да сам тај
последњи Србин, не бих пристао. Нека
нас нестане, само нека у том нестајању
останемо - људи Христови. Другачије не
пристајемо да живимо ни по коју цену.
Разуме се, ту је суштина, јер ми знамо
да су преци наши толике године и веко-
ве били у невољама. а да су се одржа-
ли у правди и да нас је све одржао и Бог
Свевишњи, који је на страни добра. Ако
треба да страдамо, боље је бити мртав
човек, него мртав нечовек.
Код нас у Црној Гори један рашчињени свеш-
теник Цариградске Патријаршије и изоп–
штеник из Православне Цркве, родом Црно-
горац, крштен у Српској Цркви која га је и
школовала и припремала за свештенички
чин, сада се представља као тобожњи ми-
трополит самозване “Црногорске право-
славне цркве”, стварајући од себи сличних
несрећника својеврсну секту “црногорских
распоповаца”. Како расуђујете о тој појави?
Раскола је било, а раскол је јерес. Постоје
јереси, постоје расколи. Јерес је грех про-
тив истине еванђелске, а раскол је грех
против јединства Цркве. “Основаћу Цркву
Своју, и врата паклена неће јој одолети”,
рече Христос. Апостол Павле каже да је
Црква “стуб и тврђава истине”. Ако је човек
најпре у ономе што је еванђелско, па му постане потом прече дио рачуна о своме спасењу, како ће мислити о
нешто друго, од овога света, онда, разуме се, долази и до јереси образу своме. Ко не буде водио рачуна о својим
и до раскола и до расцепа. Међутим, један свети Отац каже: “У прецима који су стотинама година знали ко су и
расколу може да се има вера у Свету Тројицу, може да се има које су народности и којој Цркви треба да се при-
Еванђеље, могу да се имају и Тајне, али спасења не може бити!” пада, од тога дижи руке.
И Свети Кипријан Картагински је рекао: “Коме Црква није мати, Али ћемо сви ми стати пред лице Божије, пред Суд
њему Бог није Отац”. На тој основи одвојила се 1054. Римска од Његов и сваки ће дати одговор за своје дело. Е, то
Цркве источне. Принцип овога света уздигнут је над принци- треба да нам је увек присутно, онда ћемо доћи до
пом Еванђеља и Царства Небеског и Божијег, о томе се ради. решења свих проблема. И на овај дан јасно је да
Онај ко не буде мис- је то раскол и да ће расколници, не покају ли се,
лио о своме спасењу, доћи онде где јесу сви остали.
како може мислити о
спасењу других. Он, Разговор водио Славко Живковић
дакле, ако не буде во- Светигора, бр. 87, 1999. г.

децембар / 2009 / svetigora

21
 ОБНОВЉЕНО JЕДИНСТВО СРПСКЕ ЦРКВЕ
podsje]awa
а Сретење Господње, 15. фебруара ове годи-
не, догодио се историјски чин. Заједничким
служењем Свете Литургије у саборној цркви
у Београду Патријарха Павла са епископи-
ма, и Новограчаничког митрополита Иринеја са
епископом Василијем, епископима ‘’Слободне
Српске Цркве” за Америку, Канаду и Аустралију,
потврђена је каноничност овог огранка Српске
Цркве у расејању, и остварено евхаристијско-
канонско јединство, прекинуто 1963. године. Овај
чин, несумњиво, представља велики догађај не
само за Српску Цркву и народ него и за читаво
Православље. Он ће послужити као примјер и под-
стрек и другим помјесним Црквама Православним
за превазилажење помјесних раскола, који нажа-
лост годинама потресају њихов унутрашњи живот
и ометају њихову спасоносну мисију. То је нарочи-
то случај у Јеладској (Грчкој) Цркви са њеним ста-
рокалендарцима којих има око 700.000 хиљада, и
Руској Цркви. Старокалендарци су се одвојили
послије увођења новог календара (1924), а у Руској
Цркви је, као револт и отпор бољшевичком теро-
ру и револуцији, настало неколико јурисдикција,
одвојених од матице. Од њих је најзначајнија Ру-
ска Загранична Црква, формирана у Сремским
Карловцима између два рата, чији центар је сада
у Њујорку. Револуционарно безбожно превирање
изазвало велике потресе и оставило је дубоког тра-
га и на црквени живот у Украјини, која данас поред
Унијатске цркве има и тзв. аутокефалну Украјинску
и Аутономну цркву, међусобно разједињене,
како у новоформираној држави Украјини тако и
у дијаспори. Чињеница је да је Архијерејски Са-
бор Цркве Српске признао апостолско прејемство
јерархије Новограчаничке митрополије, наста-
ле из крила Украјинске јерархије (аутокефалне
провенијенције), и треба се надати да ће ово оди-
грати значајну улогу у обједињењу украјинског епи-
скопата. Такође ово може бити од великог значаја и
за превазилажење раскола Цркве у Македонији
‘’Слободна Српска Црква’’, односно Новограчаничка
митрополија, настала је (1963) послије рашчињења
америчко-канадског епископа Дионисија од стране
Архијерејског Сабора СПЦ, као посљедица људских
слабости, али, на првом мјесту, као посљедица ду-
боких траума и раскола у нашем народу у ратном
и поратном периоду. Људи, престрављени титои-
стичким терором, ратним и поратним, испуњени
неповјерењем, па и према тадашњим водећим
svetigora / 2009 / децембар
личностима у Цркви, оптерећени и сопственим
партијским страстима и диобама, нису одољели а
да своје ране не пренесу и на Цркву и њен органи-
зам. Биће то једна од тужних страница у историји
наше Цркве и народа: тридесетогодишње омра-
зе и свађе међу браћом и кумовима, суђења и
узајамна блаћења, охладњела љубав и раскинуто
заједништво у Светом причешћу Тијелом и Крвљу
22 Христовом.
ДАН У КОМЕ ЈЕ У НАМА ПОБИЈЕДИЛА БОЖИЈА ЉУБАВ
Али ће и овогодишње Сретење бити дан који ће се памтити, као
дан братског праштања, утјехе и нових нада. Као дан, како бого-
мудро рече Његова Светост Патријарх Павле, у коме није било
побједника и побијеђених, него у који је Бог и Његова љубав
побиједила у нама!
Много је оних који су се годинама, сваки на свој начин, труди-
ли да дође до овог светог дана. Међу њима треба поменути на
првом мјесту блаженог спомена оца Јустина Ћелијског, који је од
самог почетка постом и молитвом, ријечју и писаним представка-
ма указивао на путеве еванђелског разрјешења и разума, управо
онако како су се догодили. Но, сав тај труд био би узалудан, бар
у догледно вријеме, да није било светитељски смирене и про-
рочки упорне руке патријарха Павла, да стави прави мелем на
рану. Није мала заслуга ни митрополита Иринеја новограчанич-
ког, који је прихватио ту очинску руку, свјестан своје одговорно-
сти пред Црквом Светог Саве и светосавским народом, нарочито
пред младим покољењима, одраслим у расејању, на којима би тај
расцјеп био овјековјечен, да није у овом тренутку преброђен на
еванђелски начин.
Колико је овај чин значајан, као примјер, подстријек и подстицај
за зацјељење, превазилажење и премошћавање многобројних
других раскола у нашем народу, старих и нових, о томе није по-
требно ни говорити. Овај благословени чин и догађај откри-
ва нам и још нешто веома значајно и охрабрујуће. Он показује
да је свијест о заједништву и самосазнање дубоког јединства и
његовог историјског императива у нашој Српској Цркви на наро-
ду, у земљи и расијању, дубља од свих деоба, искушења, сујета,
идеолошких и партијских размирица, сукобљавања и разлика,
и локализама племенско - помјесног и историјско-социјалног
поријекла. А управо је то оно што буди нове наде и отвара нове
хоризонте за будућност.
‘’Светигора’’, бр. 3, Велики пост, 1992. г.
Уочи Светог Саве избор
његовог 44 наследника
вети Архијерејски Синод Српске Православ-
С
не Цркве заказао је засиједање Изборног
Сабора за 22. јануар 2010. г.
Синод је, на својој сједници од 25. новембра
2009. г, донио одлуку да се заупокојена са-
борна Света Литургија и четрдесетодневни
парастос блаженопочившем Патријарху српском
Павлу служе 24. децембра текуће године у хра-
му Светог Саве на Врачару. Света Лиртургија ће
почети у 9 часова, а парастос ће бити служен на
крају Свете Литургије, око 11 часова. После тога,
у манастиру Раковици, на самом гробу блажено-
почившег Патријарха, биће служен мали помен.
Предходном одлуком Синода, Његово Висо-
копреосвештенство Митрополит црногорско-
приморски Г. Амфилохије ће до избо-
ра новог патријарха обављати дужност
мјестобљуститеља патријарашког трона.
 povodom
praznika

Царица стоји с
десне стране Твоје
рква је одабрала да прославља празник Ваведења на по- Дјеве Марије, дакле дес-
четку литургијско-календарског периода ишчекивања но од Сина Свога, како
Рождества Христовог, тј. на почетку Божићног по- на икони која изобра-
ста, када ми, по угледу на старозаветни Израиљ, про- жава Деисис, тако и на
лазимо кроз период ишчекивања обећаног Месије. Дјева оној која је приказује у Свети ФИЛАРЕТ
Марија представља целокупан Израиљ; Она у својој лично- подножју Крста, јер је Московски
сти остварује како ишчекивање, тако и остварење ишчекива- Она у исто време и „Неве-
ног обећања. ста и Богомајка“.
Ушавши у Храм, Дјева Марија пролази све фазе духовног живо- ‘’Чуј, кћери, и види, и приклони ухо своје, и забо-
та: очишћење, просветљење, сједињење. Ове фазе одговарају рави народ свој и дом оца својега. И пожелеће Цар
троделној структури Храма. Сједињење с Богом се слави у пес- лепоту твоју; и Он је Господ твој...’’ (Пс. 44,10-11).
ми љубави која се приписује псалмопевцу Давиду. Празнични „Светиња над Светињама“ прихвата Дјеву Марију
типик садржи бројне стихове из 44-тог Псалма. У овој песми Да- јер је она Невеста Божија. Њом и Оваплоћењем
вид наглашава царски карактер Месије. Бога у Њој извршено је неисказиво сједињење
С десне стране Цара-Месије, одевена у брокат и украшена Бога и човека.
златом, стоји Царица са својом пратњом девица. То је место Захарије се овде појављује као Пророк. Он је, у
својству првосвештеника,
могао да сачува светилиште
и да Јој забрани улазак; али,
као пророк, он Је поздравља
и повлачи се, остављајући
будућој Богомајци отво-
реним пут у „Светињу над
Светињама“.
На неким иконама Ваведења
Дјева Марија је изображена
по други пут и то како стоји у
„Светињи над Светињама“, на
врху врло стрмог степениш-
та. Интересантно је да Она
овде подсећа на трогодишње
дете само по своме стасу, а
приказана је, уствари, као
одрасла особа „у минијатури“.
Разликује се од својих
пратиља само по својој ризи
(велу), тј. мафориону. Деви-

ца, која је једна од пратиља,

је старија и приказана је голо-
глава, што је знак њеног деви-
чанства.
Богородица је Дјева и остаје
децембар / 2009 / svetigora

Дјева, чак и после свог

порођаја. Ипак, увек је изо-
бражена са ризом (под ве-
лом), зато што је још од малих
ногу достигла духовну зре-
лост и савршено јединство са
Богом.
Из књиге: "Радуј се, Мајко Цркве,
Пресвета Богородице"
23
Светигора 2006.г.
 Преподобни отац Јустин Ћелијски

Бесjеда на Св. Арханђела Михаила

besjeda

У име Оца и Сина и Светога Духа. смо ми људи изгубили Небо, како смо изгубили Не-
сто Еванђеље важи, браћо и сестре, и за Анђеле и за беско Царство, из­губили Истину Божју, Вечну Истину
људе. Иста правда важи и за Анђеле и за људе - вечна Божју, Вечну Правду Божју. ‘’Када људи заспаше, по-
Правда Божја. Исто Еванђеље, иста Истина ва­жи и за спаше, вели Спаситељ, дођe непри­јатељ ђаво’’, Како
Анђеле и за људе, и исти Бог важи и за Анђеле и за људе. да људи заспу? Људи заспу кад спавају у греху, сами
То нам сведочи Црква Божја. Господ је Христос од Анђела и добровољно изабирајући грех. Онда оно што је бо-
од људи начинио Једну Цркву. То се вели у дана­шњим песма- жанско у њима, оно што је од вечнога живота у њима
ма: Од Анђела и од људи начинио је jeднy Цркву. губи се, нестаје га. А када то ја и ти спавамо? Када гре-
Из Цркве када погледате овај свет, какав изгледа? Овај свет хе чинимо, ка­да зло чинимо. Јер сваки грех одваја од
није ништа друго него њива Божја по којој Господ сеје до- Бога, удаљује од Бога. Толико удаљује од Бога да гре-
бро семе, људе. Сеје људе које Он ствара по слици и прили­ци си сабрани у једно производе смрт, која нас потпу-
Својој. Све што је од Бога савршено је. Тако човек излази из но удаљује од Бога и у неосећање за Бога. Пита Свети
руке Божје као савршен, бесмртан, вечан. Али човек је злоу­ Исак Сирин шта је грех и одговара: Грех је неосе­ћање
потребио своју слободу, своју боголику слободу злоупотре- за Васкрслог Господа. Кад немаш осећање да је Го-
био, и кроз грех кренуо - куда? У смрт, у пакао. Чули сте да- спод васкрсао и када не верујеш у то - ето то је први,
нас из Светог Еванђеља како се слуге Божје, Свети Анђели, основни грех. Тај грех уводи вечну смрт у тебе и у
питали: откуда зло у свету, откуда грех у свету, откуда смрт у мене, уводи лаж место ис­тине, неправду место прав-
свету? Од ђавола - вели Господ. де, мржњу место љубави. И сваки најмањи грех крије
‘’Kaда људи поспаше, дођe у себи макар малог ђавола.
непри­јатељ Божји и Тако, браћо моја, Истинитог Бога и Његову Прав-
посеја кукољ међу ду и Ње­гову Истину, изгоне из наших душа наши
пшеницу’’. И шта греси, не туђи, него наши лични греси. Ми имамо
се збива? Људи обичај да преносимо на друге своје невоље, своје
кренуше кроз муке, на непријатеље изван нас. А уствари, главни
своја зла, непријатељ је у нама самима. Грех - то је твој неприја­
кроз своје тељ. Знај, када мрзиш некога, ти се удаљујеш од Бога
грехе у да- и ствараш у себи малу смрт и мали пакао. Када огова-
леке, туђе раш, када псујеш, о каква страхота улази у твоју душу,
земље. У какав пакао иза псовке! Гос­под Христос се назива у
земљу без Еванђељу - Реч Божја, а ти ту Реч Божју псујеш, грдиш,
Бога, где унаказујеш. Знај, кроз сваку псовку ти у душу своју
нема Бога, уносиш по једног ђавола. Не чуди се када се умноже
где нема Ис- они у твојој души, и не чуди се када те поведу сви-
тине Бо­жје, где ма беспу­ћима и свима страхотама овога света. Кад
нема Правде Божје, изгубиш Истинитог Бога Господа Христа, ти си изгу-
Љубави Божје. Крену- био Правду Божју, изгубио си Истину Божју, и утонуо
ше у пакао који у мрак, у таму, у пакао.
сами створи- Погледајте шта се збило са данашњим родом
ше. људским. Погледајте то слављено и хваљено чове-
Чудна је чанство двадесетог ве­ка! Погледајте како људи два-
ствар и десетог века стварају Трећи рат. Нису осетили да је
у исто Први светски рат био највећа казна Европи када
време је оставила Истинитог Бога Господа Христа. Па је
врло ушла у Други светски рат, и то је казна Божја. Пустио
јасна: је Бог људе њиховој вољи. И шта је направљено од
зашто овога света, прво од Ев­ропе? Кланица, кланица! Ми
измишљамо лажне богове, Евро­па је постала фабри-
ка лажних богова, фабрика идола. Европа производи
у својој лудој фабрици просвету без Бога. Све те шко-
svetigora / 2009 / децембар

ле, основне и велике, без Бога, шта је то? То је идол

незна­божачки! Европа је у својој фабрици створи-
ла такозвану евро­пску културу. Култура, то је стид и
срам Европе, јер то је кул­тура без Христа и против
Христа.
И ми јадни и бедни Срби тапшемо за њима и кли-
чемо “алилуја” европској култури. А култура? Култу-
ра убија у чо­веку Бога. Замислите како Европа про-
24 изводи људе маловерне и неверне. Хвалимо се
културом европском, хвалимо се
циви­лизацијом, а треба је гледати из
њених редова. Шта даје та европска
култура и цивилизација? Измишља
отрове, безбројне отрове и сеје их
по свима континентима. Измишља
лажи, из­мишља лажне богове, и слу-
жи лажним боговима кроз своје ин­
ституције и назови установе. Страш-
но! Фабрика лажних бого­ва - то је Ев-
ропа. Клања се пред златом, клања
се пред водом. Шта је злато? То је
идол свих континената овога света.
Људи заменили Христа Бога жутим
златом, односно жутим блатом.
Осим нас хришћана на земљи,
безброј је хришћана на Небу. Први
хришћани су Свети Анђели, а на челу
њиховом је Свети Архистратиг Ми-
хаил, кога ми данас славимо, војско­
вођа Христове војске, и Небеске и
земаљске. Он данас врши смотру над
родом људским. Да ли си у његовој
војсци? Да ли је он твој војсковођа,
или ти имаш друге војсковође, своју
црну мрачну војску? Он врши смо-
тру и над српским родом данас, да
види који су Срби у његовој војсци
а који су у супротном табору, у
војсци црних анђела, у војсци де-
мона. Страшно је и помислити да је
већина напустила врховног Небес-
ког Војско­вођу, Војводу свих Небеских и земаљских хришћана. имамо мач да нас заштити од свакога зла и греха, ако
И ми да проверимо себе данас: Где смо? Јесмо ли у војсци Све- смо будни, ако не заспимо у греху. Он чека од нас
тог Архи­стратига Михаила или у мрачној војсци палог арханге- нашу рев­ност, да се ми показујемо готови. Јер шта
ла Са­тане? Но, никада се не треба бојати пораза. је грех? Грех је злоу­потреба слободе. Иза тебе чове-
Хришћанин си, ти си стално у рату са демонима, у рату са ка стоји Бог и ђаво. Такву је слободу Бог дао човеку.
ђаволима. Како ћеш победити ту страшну мрачну силу? Обу­ Бирај између Бога и ђавола, бирај из­међу живота и
кавши се у свеоружје Божје. Господ Хрис­тос је дошао у овај свет смрти. То је пут твој. Ако изабереш Бога, ако изабе-
и дао нам је то свеоружје Божје којим побеђујеш сваки грех, сва- реш Његову Истину уместо лажи ђавоље, ако изабе-
ку страст и сваку смрт. Које свеору­жје? Казује даље Свети Апо- реш Његову Правду, благо теби! Ући ћеш у Царство
стол: Вера, молитва, љубав, нада, кротост, смиреност, трпљење, Небеско и тамо заједно са Небеским Бестелесним Си-
милосрђе и све остале свете вр­лине. То је оружје наше. Тебе лама славити чуде­сног Господа Истинитог Бога.
мрзи неко. Ти, ти си као хришћа­нин дужан да љубављу одгова- Нека би Свети Архистратиг Михаил и нас присут-
раш на то. То је свеоружје за ње­га. И видећеш да ће он ускоро не, и наше све у свима световима, уписао у војску
престати да те мрзи, а ти ћеш имати још веће силе у Господу. своју и дао нам сва оружја своја, да победимо сва-

Од сваког зла постоји Христова одбрана, против сваког греха
стоји Христова врлина. Слаб сам и немоћан. Да, Апостол Пав-
ле се хвали слабостима својим. Зашто? Кад сам слаб, онда сам
силан, онда се ослањам на Господа који је Свемоћан и Свеси-
лан. Том моћи побеђујем свако зло, сваки грех, сваког ђавола.
Тако, ми смо војници у светој војсци, божанској војсци Светог
ко искушење, сваки грех, сва­ку смрт, сваког ђавола,
свако безбожје, сваку ружну моду, да би сви има-
ли Господа Христа и у овом и у оном свету. А то зна-
чи, да живимо ради спасења душе своје и блажен-
ства свог. Нека би Свети Архистратиг Михаил од на-
ших душа направио пожаре молитве, да му се увек
децембар / 2009 / svetigora

Архистратига Михаила. Ми ратујемо заједно са њим и водимо
борбу против свакога греха, против свакога зла, не топовима и
авионима, него светим еванђелским врлинама: пос­том, молит-
вом, бдењем, праштањем, љубављу. То је наше ору­жје, непо-
бедиво оружје. Не бој се никада непријатеља који от­ворено и
тајно ратује против твоје вере. Увек си јачи од њега. Победићеш
га, буди сигуран. Господ је с тобом! А испред тебе, Војсковођа,
врховни Војсковођа - Свети Архистратиг Михаил.
И ми хришћани, имајући уза себе свога Анђела Храните­ља, увек
обраћамо у свима тешкоћама, да се спа­савамо од
свакога греха, е да бисмо заједно са Њим и са свима
Светитељима славили Чудесног Господа Христа, Који
нас је Васкрсењем Својим спасао од пакла, од греха,
од смрти. Њему слава кроза све векове. Амин.
Бесједа изговорена 1973. године у манастиру Ћелије,
преузета из књиге ‘’Празничне беседе’’ Преподобног
Јустина Ћелијског, Београд 1998. 25
 bogoslovqe
СУШТИНА СУКОБА ИСИХАСТА И
ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ2.
хУМАНИСТА У ДОБА СВЕТОГА
ајбољи
византијских
опис
ху-
маниста даје В. Ло-
ски: ‘’У стварно-
јеромонах НИКОДИМ сти (уколико про-
(Богосављевић) тивнике мистичког
богословља покуша-
мо да оцртамо у светлу места које
су заузимали у друштвеном и културном животу
Византије), они су, чини се, припадали врсти људи
којој није било нарочито стало до одбране догма-
та Цркве. Највећим делом се радило о предавачи-
ма говорништва и хуманистима, у којима Византија
никада није оскудевала. Они су били заљубљени у
философију антике, а некада су проучавали богос-
ловска питања више из књижевничке радознало-
сти, неголи због правог старања око истине… Уз
извесне ограде, ми можемо поменути интелекту-
ални свет Византије да упоредимо са предавачи-
ма на одељењима за уметност на западу, са светом
који су представљали Абелар, Сигер Брабантски,
Вилијам Окам… У Византији четрнаестог века су се,
пак, философи издавали за богослове.’’
На основу реченог, разумљива је оштрина реакције
исихаста и Св. Паламе. Иако су срж расправе
била богословска питања везана за гносеологију,
тријадологију и сотириологију, она се ширила у
концентричним круговима и собом обухватала
устројство читаве заједнице, решавајући при том
суштинско питање ауторитета, односа и надлеж-
ности богословља и философије, односно, посред-
но и последично, односа култа и културе.1 Оно што
смо ми сазнали путем прегледа стања на Западу и
у самом Царству средином 14. века, то су светогор-
ски исихасти знали на основу вести о догађањима
у свету, као и на основу сазерцавања богослов-
ских, догматских истина. Наиме, Св. Григорије Пала-
ма је духом знао да ренесанса Палелога води Цар-
ство у духовну и физичку пропаст, као што су то
1  О сложеној подељености Царства овог доба говоре
и појмовни супростављени парови код Х. Г. Бека: палами-
ти – антипаламити, Кантакузини и присталице – Палеоло-
зи и присталице, антихуманисти – хуманисти, конзерватив-
svetigora / 2009 / децембар
ци – друштвени реформатори, антилатини – латинофили; Х.
Г. Бек, н. д, 312. Са овим је сагласно запажање Г. Острогор-
ског: ‘’Током целог касног средњег века непрестано опажамо
у византијској духовној средини два смера, две струје: једна,
коју првенствено предводи монаштво, представља стро-
жи правац, прожет неповерењем према свему што је све-
товно и самим тим непомирљиво према латинском Западу;
друга – умерена, наклоњена сарадњи са световном влашћу
па и компромису са латинством, блиска идеалима хумани-
стичког просвећивања или, како су говорили Византинци,
26 ‘спољашњој мудрости.’’ (н. д, 210.)
каснији догађаји јасно потврдили. Зато је Св. Палама знао да са
чупањем семена или корена хуманистичког богословља Варла-
ама, Акиндина и Григоре чупа и уништава клицу, заметак небла-
годатне, рационалистике, хуманистичко-секуларизоване, лаици-
зиране, псевдохришћанске културе, који се у том семену или ко-
рену налазила и чекала повољну историјско-политичку климу, да
на плодном тлу јелинске философије никне и узрасте. Слично го-
вори и И. Медведев: ‘’У суштини, међутим, иза ових богословско-
схоластичких ставова водио се дубоко начелни спор о таквим
темељним појмовима, као што су природа човека, његово место
у свету и његове могућности познања тог света, као разумевање
моралног идеала и реални систем духовних вредности, на чијим
основама се заснива заједница; на крају крајева реч је била о
путевима развитка византијске културе.’’ Са овим је сагласно и
мишљење Г. Острогорског, који каже да је главна борба исиха-
ста била против западне културе, у којој можемо препознати пан-
дан византијском хуманизму: ‘’Као што видимо, у духовној борби
која је захватила Византијско Царство средином 14. века, исто-
времено се решавао низ питања, међусобно тако тесно везаних
да је одлука у једном од њих у извесној мери одређивала и став
према осталим странама проблема. Ово или оно решење у вези
са исихазмом одређивало је и овакав или онакав став према ла-
тинском културном типу. Победа исихазма означавала је негати-
ван став према западној култури, условљен како верски и фило-
софски, тако и политички’’. Према о. М. Лазићу секуларизацијом
захваћено друштво Византије, тражило је преко хуманизма своју
потврду у религији, односно, изналажење трећег пута између
пропасти и светости: ‘’…то је била потреба да се неутрална зона
између два пола бинарног модела културе – монашке аскезе иси-
хастичке провенијенције, са једне, и враћања на античку култу-
ру, са друге стране – испуни нечим трећим као својеврсним via
media.’’ Коначно, недвосмислене су речи Л. Успенског: ‘’Победа
паламизма је одлучила даљу историју Православне Цркве. Да је
Црква остала пасивна на налет хуманизма, нема никакве сумње
да би плима нових идеја, које је са собом доносила епоха, дове-
ла до кризе какву је претрпело западно хришћанство, тј. до нео-
паганизма ренесансе и реформације у складу са нововековном
философијом, а самим тим и до савршено других путева култне
уметности.’’
Дакле, у време Св. Григорија Паламе, средином 14. века, била
је поремећена равнотежа између култа и културе, између
богословља и рационалистичко-хуманистичке философије, за
коју смо видели да је на Западу представљала главни покретач
нове, секуларизоване, лаицизиране културе, која је у доба рене-
сансе почела на Западу да напушта цркву и прелази у своју пра-
ву домовину – у свет, и да је тај исти процес био у својој раној,
почетној фази и на тлу Византије. Зато сматрамо да је оштрина
којом је Св. Григорије Палама стао у одбрану богословског све-
тоотачког Предања, као језгра и основе постојања Византијског
царства и његове православно-јелинске културе, истовреме-
но била усмерена и против почетака стварања нове културе,
која је стару богочовечанску требало да претвори у човечанску,
свештену у посветовњачену. Но- У време Св. Григорија Паламе, среди- кроз психолошки месијанизам,
сиоци овог заметка неправослав- ном 14. века, била је поремећена рав- трагао за спасењем, и то не
не културе били су, као што смо нотежа између култа и културе, између само на индивидуалном пла-
рекли, хуманистичко-ренесансни богословља и рационалистичко- ну, већ је та перспектива лич-
интелектуалци, цариградски хуманистичке философије, за коју смо ног максимализма рађала па-
патријарси и византијски царе- видели да је на Западу представљала радоксалну мисао која је била
ви (народ је, без обзира на своје главни покретач нове, секуларизоване, извор наде у изгледну историју
морално-религиозне слабости лаицизиране културе, која је у доба ре- духовног прогреса који, како се
био ван ових токова, и, по сведо- несансе почела на Западу да напушта сматрало, једини може да утиче
чанству самог Никифора Григо- цркву и прелази у своју праву домовину на токове поретка спољашње
ре, био одан својој вери). Из горе – у свет, и да је тај исти процес био у својој историје.''
реченог је јасно да би православ- раној, почетној фази и на тлу Византије. О дубини драме говори дужи-
ни Исток, уколико би дозволио да Зато сматрамо да је оштрина којом је на њеног трајања као и мере
човекоцентрична философска ми- Св. Григорије Палама стао у одбрану бо- које су двојица патријараха,
сао потисне из Цркве богочове- гословског светоотачког Предања, као Исидор (1347-1349) и Калист
чанско, светоотачко-предањско језгра и основе постојања Византијског (1350-1354; 1355-1362), пред-
богословље, неминовно завр- царства и његове православно-јелинске узимали против богослов-
шио онако како је завршила Црква културе, истовремено била усмерена и ских и политичких против-
на Западу, а са њом и читава за- против почетака стварања нове култу- ника. Без обзира на паралел-
падна секуларизована култура и ре, која је стару богочовечанску треба- но одвијање грађанског рата и
цивилизација. Истиснувши из сре- ло да претвори у човечанску, свештену у могућа претеривања од стра-
дишта Цркве Богочовека Христа и посветовњачену. не Никофора Григоре као учес-
поставивши на његово место чове- ника, хроничара и осуђеног, го-
ка, Запад је управо у ово време от- вори се о кажњавању великог
почео процес одвајања од христоцентричног, богочовечанског броја епископа и свештеника, од којих су неки лише-
поимања и тумачења Бога, човека и света, одвојивши се од чита- ни достојанства, други имања, неки затварани, мучени
вог наслеђа Цркве које је обухватало богословље, еклисиологију и предавани смрти, а било је и епископа који су пре-
и црквене уметности, али и читав комплекс православно- кинули општење с патријархом по овом питању, и који
византијске културе. Дакле, да се на пут нарастајућег ренесанс- су затим били смењивани, према Григори, људима
ног хуманизма није испречила исихастичка брана, читаво пра- недостојним и сумњивог морала.
вославно наслеђе би кренуло у овом правцу, рачунајући ту пре Сукоб између исихаста и хуманиста у време Св.
свега догматске, богословске истине и из њих проистичуће Григорија Паламе није био нешто ново у Византији,
еклисиологију, сотириологију, црквене уметности и православ- само је представљао завршну и најдраматичнију фазу
ну културу. Исихазам 14. века, са умно-молитвеном монашком супростављености између хуманиста и монаштва, при
обновом и богословљем Св. Григорија Паламе, пред сами је крај чему су се ови други стално јављали као стражари да
средњовековне епохе још једном и коначно дао одговоре на сва први не пређу најпре неписану, а од осуде Јована Ита-
питања која су се тицала човековог спасења, одредивши тиме лоса у Синодику записану границу изучавања древне
јасно и недвосмислено пут којим Црква треба да крене ка свом философије: ''Онима, који изучавају јелинска учења и
коначном есхатолошком циљу, и показао општеважећи метод не обучавају се њима само научно, већ се саглашавају
одбране самосазнања Цркве – повратак богословском и еклиси- са јеретичким што оне садрже, и верују у то као исти-
олошком Предању и у њему тражење одговора на ''нова'' питања нито и држе их тако угледним, да на њих подстичу и
која је стварност пред њу постављала; ставили смо под наводни- њима одлучно поучавају, некада тајно а некада јавно,
ке ''нова'' зато што су та питања била увек стара по својој сушти- и друге – анатема''; ''Они који мисле да је човек као и
ни, а нова по одећи и форми у која су била обучена и маскирана. друга митска створења, и прихватају за истините Пла-
Богословску суштину историјске, али и есхатолошке мисије иси- тонове идеје и кажу да је материја самопостојећа и
хазма 14. века, посматрану на тлу српске Деспотовине, мож- да се уобличава својом моћи, и очигледно вређају

да најбоље објашњавају следеће мисли о. М. Лазића: ''Катастро- неограничену и јединствену власт Творца, Који је из
фалне прилике у којима се Византија налазила и тешко решиве непостојања довео све у постојање, и као Створитељ
домаће недаће које су се, као густи облаци, надвили на државу поставио власно и господарећи почетак и крај свему –
наследника кнеза Лазара, добиле су, кроз исихазам, преспекти- анатема.'' При томе је свест монаха да управо јелинска
ву мистичког прогреса монашко-аскетског христолошког мак- философија подрива темеље најпре богословља и по-
симализма у коме се тежи обожењу путем непрестане молит- том Цркве и на крају Царства, и да може бити ствара-
децембар / 2009 / svetigora

ве и мистичког дијалога са Богом, путем сазерцања нестворене лац и носилац, на почетку псевдохришћанске, затим
мистичке Светлости и достизања гносеолошког лимита, у скла- нехришћанске и на крају антихришћанске културе,
ду са православним веровањем и схватањем, посебно оним из била све векове трајања Византије несумњива, чега је
позновизантијске епохе. Исихастички прогрес ове врсте, који реакција исихазма и Св. Григорија Паламе најбоља и
је дао плодове у епохи владавине кнеза Лазара, носио је у себи најјаснија потврда. ''Као предводник византијских иси-
својеврсну асктеску месијанску основу мистичке тежње за сусре- хаста, Палама је сматрао да испразни концепт хумани-
том са Богом кроз сазерцање Таворске светлости. У тако згуснутој стички оријентисаног интелектуалног мишљења, ли-
и неповољној историјској догађајности, оштар контраст и пара- шеног духовне дубине, не нуди одговор на актуелну
докс подстакли су развој хришћанског максимализма који је, кризу византијског друштва'' (М. Лазић), што су каснији 27
 историјски догађаји недвосмислено Дакле, да се на пут нарастајућег рене- онда се као припрема за
потврдили. сансног хуманизма није испречила иси- буђење из њега, а са тиме
На другој страни, сама чињеница да хастичка брана, читаво православ- и као легитимни духовни
је, као што смо на почетку видели, но наслеђе би кренуло у овом правцу, продужетак исихастичког
јелинска философија хуманизовала и рачунајући ту пре свега догматске, бо- покрета 14. века, са
посветовњачила богословље и цркву гословске истине и из њих проистичуће сличним богословско-
на Западу, и да су у њеном загрљају еклисиологију, сотириологију, црквене културолошким
нашли уточиште византијски хума- уметности и православну културу. Иси- задацима, треба сматрати
нисти, говори о томе да је, суштин- хазам 14. века, са умно-молитвеном мо- покрет кољивара на
ски посматрано, реч о истој појави. нашком обновом и богословљем Св. крају 18. и почетку 19.
Зато арх. Георгије Капсанис папизам Григорија Паламе, пред сами је крај века. Чињеница, пак, да
назива ''религијским хуманизмом'', средњовековне епохе још једном и ко- је исихазам надживео
сматрајући га религијски маскира- начно дао одговоре на сва питања која робовање под Турцима,
ним човекоцентричним хуманизмом. су се тицала човековог спасења, одре- а да су сви хуманисти
Ово потврђује и запажање М. Лазића дивши тиме јасно и недвосмислено пут одреда отишли на Запад
о појави хуманизма у Византији, упра- којим Црква треба да крене ка свом ко- и утопили се у нове
во у време кризе односа са Западом, начном есхатолошком циљу. р е л и гиј с ко - к ул т у р н е
тј. тамошњом црквом. Тако је било у токове, јасно говори о
време Св. Фотија, затим у 11. веку, у историјско-есхатолошко-
време великог раскола и појаве Јована Италоса, жртвеном реализму првих, и ‘’неисторичности’’ других.
тако је и било у доба Св. Григорија Паламе и Вар- На крају, ако све горе речено повежемо са мишљу митр.
лаама Калабријског. Овο неоспорнο заједничко Јеротеја Влахоса, који каже да се за последњих 160 година
духовно порекло и сродност, као и историјски кроз позападњачење грчки народ више удаљио од ромејског
законита узрочно-последична повезаност, упућују предања, него за претходних четири стотина година под
на чињеницу да би и у време данашњих актуелних, османлијском окупацијом, онда у инвазији Турака можемо
нерешених односа са римокатоличком црквом, видети промислитељско Божије дело, Који свој изабрани, велики
логично било очекивати појаву хуманистичких јелински народ, а са њим и све балканске православне народе,
елемената и под сводовима саме Православне мањим злом - турским ропством, које је истовремено прилика
Цркве, што, међутим, захтева посебна истраживања. за страдања и мученичка сведочења вере - чува од већег - од
Победа коју је исихазам извојевао на пољу ропства под нехришћанском, посветовњаченом, хуманистичком
богословља проширила се на заузимање трона културом, у чијем окружењу Православље, са својим богословско-
цариградског патријарха од стране светогорских исихастичким и православно-културним наслеђем, данас живи, и
монаха и на мисију коју је први од њих, Св. Филотеј која не одустаје од оних намера у којима је од стране исихаста и
Кокинос, извршио на плану ширења исихазма у Св. Григорија Паламе средином 14. века била спречена.
православној васељени. С обзиром да О универзалонсти исихастичког програма као одговора
су ускоро акције исихаста поништене на историјске драме, односно, његове применљивости и у
од стране хуманистичке струје, за данашњој кризи Православља, сведоче речи о. М. Лазића:
време четворице последњих царева ‘’На основама исихастичке полемике против хуманизма и
Палеолога (1391-1453), њихова поларизације културе на духовну и световну, Православље
делатност је била далеко значајнија је стекло способност за опстанак у кризним временима. Тако
на ширем историјском плану, који испрофилисано монашко-аскетско Православље је, током
досеже све до наших дана. Византијско векова историје, било способно да одговори на изазове нових
царство је свој смисао, разлог и циљ епоха, тако да је све до Октобарске револуције 1917. године, а у
постојања имало у историјској много чему и до данас, оно задржало духовни карактер и профил
мисији чувања православне вере; византијског позносредњовековног исихазма. Актуелност
када је престало да је врши – оно је исихастичких монашко-аскетских схватања која открива језгро
нестало. Зато се сав богословско- основних вредности овог типа културног модела историјске
културолошки значај исихазма православне црквене културе.’’ Ове тврдње, заједно са свим оним
14. века може сагледати најпре што смо о суштини сукоба између исихазма и хуманизма током
из перспективе престанка 14. века овом приликом рекли, дају нам за право да тврдимо
историјске мисије Царства и да и савремене богословске синтезе и литургијске обнове не
припреме свих православних могу донети одговарајуће плодове без претходног постављања
svetigora / 2009 / децембар

народа на Балкану за предстојеће исихастичких основа. Таква је логика зидања духовног здања
ропство под Турцима, у односу на Цркве. Оно се не може отпочињати од крова: лични исихастички
које се њихов покрет схвата као подвиг и преумљење и очишћење јесу чврсти темељи на које
поновно изношење и конзервација се назиђују зидови саборног богослужбеног и евхаристијског
свеукупног православног Предања живота, и као чији логични покривач и завршни украс долазе
за боља и срећнија времена. Ако, богословље и црквене уметности. Као и у доба Св. Григорија
дакле, овај покрет прихватимо као Паламе и данас Св. Гора може послужити као поуздани узор и
припрему за урањање у један дуги прави образац у овој земно-небеској, времено-вечној, бого-
28 историјски ‘’сан’’ - турску окупацију - човечанској вештини духовног градитељства.

први дио
есто се заплачем кад се сетим какви су некад били старци у
скиту Свете Ане на Атосу, који су, достигавши висине врлина,
нама били светли узори.
Ја сам за старца и духовника имао старца Онуфрија, послуш-
ника старца Мине. Старац Онуфрије је био пример не само оцима
из нашег скита, него и изван њега. Он никада није хтео да ражало-
сти човека. Поднео је много невоља незлобиво и кротко.
Једног дана ми је приповедао како је постао монах. Његов отац
је био врло богат и имао је много оваца, које је Зотикос напасао
(то је било световно име старца Онуфрија) у свом родном крају,
Константинопољу. Док је радио, Зотикос никада није остављао
молитву и читање светих књига, и тако би увек био сједињен са
Богом.
Једног дана док је напасао овце, видео је своју сестру како се не-
смотрено насмејала неком младићу који је пролазио. Видевши
то, много се растужио и рекао у себи: “Бежи брзо, убоги Зотикосе,
на Свету Гору да постанеш калуђер, да се спасеш.”
Одмах је оставио све, узео само један кожух да се огрне, и кренуо
из Константинопоља за Свету Гору. Није имао ни пребијене паре.
Међутим, имао је веру у Преблагог Бога, а тај Бог је просветљивао
људе које је Зотикос сусретао на путу, те су они делили са њим
своју храну. Увече се плашио да га не би какво зло снашло од
људи, стога је избегавао њихово друштво и ноћивао је у снопови-
ма сламе, а јутром је настављао пут.
Након доста времена и разних препрека стигао је на Свету Гору
и отишао у манастир Ивирон. Пошто је желео да подражава Све-
те оце, хранио се дивљим грожђем које је расло око манастира.
Како је стасом био висок, а на речима ћутљив, за њега су сви мис-
лили да је православни Мађар.
Благовољењем наше Царице, Пресвете Богородице, Зотикосу је
пришао један побожни хришћанин и упитао га одакле је и који
је разлог његовог доласка на то место. Пошто је Зотикос укратко
испричао зашто је дошао, хришћанин га посаветује да се упути у
скит Свете Ане старцу Мини, духовнику из Црне Горе.
Зотикос одмах крену. Дошавши у скит, одмах је потражио келију
старца и покуцао је на његова врата. Старац Мина је изашао
напоље и рекао му испуњен духовном радошћу:
“Дођи, сине мој овамо, где те је из Константинопоља послала
Пресвета Богородица”, (Зотикос му још не беше рекао да је из Ца-
риграда, али је даром прозорљивости старац Мина то познао),
“да останеш код мене да би се спасао и да ми будеш утеха, јер се у
овој келији чувају свете мошти и друге светиње.”
Улазећи у цркву, Зотикос виде, о дивног ли чуда, да тече вода из
иконе Пресвете Богородице пред којом је горело кандило. Тада
Зотикос схвати да се старац Мина молио пред чудотворном ико-
ном Пресвете Богородице званом “Вратарка”, да она просветли
stare^nik
Светогорски пустињак
старац Мина
из Црне Горе
оног простог хришћанина да га упути на овог светог
старца пребогатом у врлинама.
Као искушеник Зотикос никада није занемарио
послушање. Видевши његову савршену послуш-
ност, старчевој радости није било краја, па га је уско-
ро замонашио и дао му име свог покојног старца
Онуфрија, који беше Кипранин.
Старац Онуфрије Кипранин
Након устанка против Турака 1821. у колиби дивног
Преображења Господњег живео је чувени народни
учитељ и просветитељ, родом Кипранин, по имену
Онуфрије. Његов старац се звао Данило. Издржавао
се рукодељем које је продавао у Кареји.
Једног петка старац Данило рече старцу Онуфрију да
узме рукодеље и однесе у Кареју да прода, а потом
да се обавезно врати до суботе, да би увече био на
бдењу. Узео је торбу са рукодељем и отишао у Кареју
по заповести старца. У суботу ујутро је узео торбу и
управо када се спремао за повратак из Кареје, видео
је да је цела Света Гора покривена великим снегом.
Оци су га молили да не креће, већ да сачека да не-
време прође, али он не желећи да погази послушање
према свом старцу, направи метанију и сиђе до арса-
не (пристаништа) манастира Ксиропотамос.
Док се молио на обали, угледа како из правца Дафне
долази један чамац. Чим се чамац приближио, упита
чамџије да ли ће отпловити и у којем правцу. Рекоше
му да иду за Пину (место у близини обале скита Свете
децембар / 2009 / svetigora
Ане) и он их замоли да га, ако је могуће, повезу са со-
бом до скита Свете Ане. Чамџије са великом радошћу
одговорише: “Да, оче, ми ћемо те повести”.
Старац Онуфрије је ушао у чамац покривеног лица
како не би изгубио срдачну молитву. У скоро су при-
стали код манастира Светог Григорија, који је на пола
пута. Подигавши поглед угледао је сунце у пуном
сјају, које је већ одавно требало да зађе. У ћутању су
стигли до скита Свете Ане. Он узе торбу и попе се до 29
 места где се данас налази једно складиште. Спустио је
торбу на зидић Светог Елефтерија и сетио се да није
платио, чак ни поздравио са чамџијама који су га до-
везли до скита.
Одмах је сишао до обале, тражећи их погледом дес-
но и лево, али их није видео. Божанска љубав му
није допуштала да расипа ум размишљајући много
о томе. Узео је торбу са зидића и попео се до колибе
Преображења, до свог старца, у тренутку када је он
пред иконом Пресвете Богородице читао акатист за
њега, да би га Она сачувала и вратила назад. Старац
Онуфрије по обичају направи метанију пред својим
старцем, а он чим га угледа, примети да је старац
Онуфрије измењеног лика и да сав миомирише. Ста-
рац Данило сазнавши од њега шта се десило, рече му:
‘’Видиш како те је Пресвета довела? Да би ти испунио
своје послушање, Пресвета је послала Свете ангеле и
довела те овамо.’’
Старац Онуфрије је ронио сузе и смирено ћутао, јер
је веровао речима свог старца, и није примио ниједну
другу помисао мимо помисли о послушању.
Сав радостан старац Данило је достојно захвалио
Господу Христу и Пречистој Мајци Његовој, која
удостојава таквих дарова послушнике који су себе
предали духовнику ради љубави Христове.
Старац Данило је отишао из скита на Небо остављајући
за собом као пример послушања свог послушника
Онуфрија, који се успео на висине бестрашћа, предао
се писању и тумачењу духовних појмова, али ти су спи-
си, нажалост, нестали током времена, изузев молбеног
канона Светом Пантелејмону и двадесет четири икоса
Светој Тројици, који су сачувани до наших дана.
Старац Мина Црногорац
Трезвеноумни оци говоре: ‘’Тиховање са послушањем
даје велике плодове’’. Прво, доноси прекор,
самоукоревање. Оно је оруђе сваке врлине. Тиховање
са послушањем чини да послушник у манастиру има
радост и весеље у срцу, јер сећајући се претходних
сусрета са људима, макар они били и монаси, и будући
рањен просто и само једним непажљивим разгово-
ром са њима, улази у келију и бива изобличен од своје
савести.
Мој блаженопочивши старац Онуфрије је говорио:
‘’Колико добра ти доноси мала колиба Свете Тројице
што је изван скита! Мало издатака, рукодеље колико
хоћеш да радиш, а пре свега даје ти самоукоревање и
svetigora / 2009 / децембар
30
имаш мир. Читаш колико хоћеш, а пре свега, чак и ако те напада
униније, пренеси умом у срце најслађе име Господа Исуса Христа
и имаћеш мир.’’
Његов старац, Мина, служио је свакодневно Свету Литургију док
су му из очију текли потоци суза. Никада није отворио уста да би
нешто проговорио, чак ни о спасењу душе, осим за трпезом.
Старац Мина је имао двојицу послушника, старца Онуфрија и
оца Викентија, који је био са Крита. Имали су један чанак (омања
чинија за јело) у који су сипали храну.
Старац ми је више пута приповедао како су он и његов сабрат
(монаси који су примили постриг од истог старца), млади и оглад-
нели, хране мало, један чанак, јели са великим апетитом, јер је
клима у нашем крају таква да и кад би човек јео месо сваки дан,
чинило би му се као да пије воду. Можеш да замислиш како су
јели! Тек што би мало задовољили глад, сетили би се старца Мине,
а он би упитао: ‘’Јесте ли јели?’’ Његов оброк је био оно што би
преостало, три - четири кашике, мирно и полако би узимао храну
како они не би помислили да је много гладан.
Пре повечерја, старац Мина је имао обичај да поучава своје уче-
нике срдачној молитви и духовним плодовима, које она доноси
савршеним послушницима. Једанпут, док их је поучавао, упита о.
Викентија, који је био Крићанин, о чему размишља и где му се на-
лази ум док слуша поуке. Он му одговори оно што му је говорила
помисао: “Ех, кад би сада био на Криту да поучим своје земљаке и
манастире тамо, тако да нестане варварства које је завладало на
целом острву.”
Старац Мина му на то рече: ‘’Благословени, ја хоћу да вас нау-
чим ономе што ми је предао мој покојни старац Онуфрије Ки-
пранин, а ти се сетио Крита? Онуфрије никад није помислио на
свет јер има самоукоревање, а док ме је слушао, срце му је било
испуњено радошћу. Ниједном ме није прекинуо, док ти, зато што
патиш од гордости, си помислио да будеш учитељ мирјанима.
Мирјани имају своје учитеље који ће их управљати ка путу
спасења душе. Ми, који смо овде, на овим стенама, имајући за за-
штитницу мајку Пресвете Богородице, Свету Ану, треба да имамо
самоукоревање, а оно ће нас, ако хоћемо, узнети кроз созерцање
створеног до познања наше ништавности.’’
Када достигнемо познање сопствене ништавности, разумећемо
житије Светих Герондија и Софронија, а пре свега оне који у ма-
настирима обитавају у послушању. Погледај како је старац Да-
маскин, кроз самоукоревање и познање своје ништавности, био
удостојен да види светитеље који су били сахрањени у близи-
ни његове келије, да му се они јаве и наложе да пренесе њихове
мошти на друго место.
Ово ти укратко пишем - пази да не изгубиш причешћивање пре-
чистим Тајнама, како сам ти одредио. Када идеш у кириакон (са-
борни храм у скиту), потруди се да улазиш на ‘’Благословено Цар-
ство Оца...’’, да не би разговорима пре Свете Литургије изгубио
созерцање самоукоревања које ће ти донети велико добро.
Опрости ми што ти много пишем, али сам приморан на то ради
спасење душе твоје. Размисли о томе где сам ја завршио својим
непослушањем, јер да сам остао сам, имао бих једноставност и
познање своје ништавности и не бих ни знао шта се дешава у све-
ту.
Молим те, моли се и за мене ништавног не би ли Света Ана, наша
заштитница, показала своју милост и спасила моју душу.
-Наставља се-
Са грчког Валентина Аврамвић
Текст добијен добротом јеромонаха Евстатија, сабрата
Цетињског манастира.
 besjeda
ени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже, веома
се укрепише почеци њихови (Пс. 138; 17), ускликује
Давид, најбо­жанственији међу псалмопојцима који су
од века постојали. У апо­столском збору началници су
они што су названи првоврховнима, међу пророци-

Свети ГРИГОРИЈЕ Палама

ма они што су названи боговидиоцима, а у васцелом
сабору преподобних они који су, сагласно обећању
заједничког Спаситеља, названи Великима. Сагласно томе, и у
збору Христо­вих мученика началници су они што су названи
великомученици­ма. Међу њима посебно сија и издваја се испред
осталих онај које­га данас посебно опевамо и прослављамо, наш
сународник и за­штитник нашег града, велико чудо васељене, ве-
лики украс Цркве, у свему изврсни и чудотворни Димитрије Ми-
роточиви. Ако је он међу мученицима исто што и велико свети-
ло међу звездама, има­јући у себи реч вечног живота и будући
озарен богосјајним луча­ма и друге озарујући, како онда да не
буде причастан и пророчкој благодати? Ако је пак обасјан про-
рочком силом, зар ће га неко сматрати недостојним апостолског
и учитељског служења и пре­васходства? Зар је онда он, будући
украшен таквим даровима, ли­шен подвижништва преподобних
и живота обасјаног њиховим примером? Наравно да није! Неке
следећи, са некима се изједначу­јући, неке превасходећи а неке
Светом великомученику и
чудотворцу
и по много чему превазилазећи, он је један међу малобројнима
који су достигли савршенство, имајући у себи сабране све дарове,

и, како ће касније уз помоћ Божију ово слово показати, удостојио
се да пожање све оне похвале које свима (светима) доликују.
2. Шта да кажемо ми, који не можемо долично да говоримо ни
о једном једином светитељу из било ког светитељског чина - да
и не помињем збор или чин светитеља - и који облик беседе
да употребимо, говорећи о ономе што је у светости свог једног
живо­та на божанствени начин сјединио све божанствене даро-
ве и у све­му је узвишенији од сваке похвале? Међутим, љубав нас
приморава да говоримо сразмерно својим снагама а време од
нас захтева одговарајућу беседу. Уосталом, обавеза нам налаже
да се речју ди­вимо величанству овог мученика које превазила-
зи сваку реч. По­желевши обећане почасти и награде од Бога које
су изнад сваке речи, он је, колико год му је то природа допушта-
ла, од почетка до краја пројавио и одговарајући начин живота.
3. Ако покушамо да некога тако великог похвалимо само оним
спољашњим, рећи ћемо да је место где је рођен на неки на­чин
глава целе Тесалије и да је своје име символично добило пре­ма
сили коју је касније пројавило и делима. Томе ћемо додати и бли-
ставост његових предака и славу родитеља. Међутим, иако је све
то достојно дивљења, то би било бескорисно дело, јер нису они
њему, него је он њима велика похвала. Како је Димитрије могао
да се украси свим тим стварима кад је он сам украсио читаву васе­
Димитри j у
Мироточивом
у Димитрију, који још не беше достигао зрео узраст,
пронашао мла­дића по срцу Својему; нашао га је као
неуморног посленика и извр­шиоца Својих запове-
сти или, према речима апостола Павла, нашао је у
њему cacyд изабрани да Његово Име изнесе пред
незнабошце и цареве (Дап. 9; 15). У њему је прона-
шао огледало чисто (Прем. Сол. 7; 26), које у себе
прихвата и одражава надсветовну и неизрециву
лепоту. Још чујем оне речи о њему које тајанствено
оглашавају: "Ово је чедо Моје које изабрах и које
је по Мојој вољи. Положићу Духа Свога на Њега и
огласиће cyд незнабошцима'' (в. Ис. 42, 1), ''сабраће
и разделиће праведне од неправедних и биће као
уста Моја'' (Јер. 15, 19), ''рђаве ће постидети и разо-
бличити и по­казаће да су спремљени за пропаст''

љену, а поред ње и вишњи свет? Шта је било његов украс? Непо­
колебива вера, безгранична благодат, божанствено и неотуђиво
богатство богоугодних врлина које су сада похрањене у небеску
ризницу, будући да је и сам постао допуна тамошњим ризницама
највећих добара. Боље речено, он је са земље прешао на небо, и
за живота и сада када је узет од земље, будући највећи додатак
(Римљ. 9, 22). Иако су ове ре­чи написане о Христу,
оне кроз Њега као да одговарају и свима онима што
су живели у свему се угледајући на Његов пример.
5. И као што је некада Јов био беспрекоран, праве-
дан и благочестив, такав је касније био Димитрије.
Јов, међутим, није имао славу девствености, која
децембар / 2009 / svetigora

веч­ним красотама, јер је Димитрије васељенска и истовремено
надсветовна красота.
4. Будући нежан младић који је прекрасно изгледао, не само
према свом спољашњем лику него неупоредиво више пре-
ма унутрашњем човеку, невидљивом за очи, којега види само
срцеви­дац Бог. Указавши велику почаст тој духовној и невидљивој
лепо­ти, Бог је благоволео да обитава у њему, да постане једнога
духа са њим и да га учини савршено божанственим. И заиста, ако
је у Да­виду Бог нашао човека по срцу Својему (Дап. 13; 22), онда је
је од младости овенчала Димитрија као победни-
ка, показујући да је изнад природе и једнак анге-
лима који обитавају поред Бога. Јов је уистину под-
нео тешке ударце по телу, борећи се са противним
злом, док се Димитрије у борби са злом противио
до краја и до проливања крви.
6. И одежду војсковође, и прстен на његовој руци,
и кон­зулску тогу у коју је био одевен Великомуче-
ник примивши тај чин од тадашњег цара, сматрам 31
 за символе учитељског достојан­ства које је Мученику годат била тесно и блиско сједињена с њим, и он сам је убрзо по-
дао истинити Цар. Због тога је, убрзо по­сле тога, бо- стао извор благодати. Шта да додамо овоме, када нам време не
жанствена благодат Божија кроз њих почела да тво­ри допушта опширно излагање? Вама је познато одуговлачење ти-
чуда. У почетку је треба- ранина и Димитријево за-
ло на сваки начин пред- точеништво у тамници,
ухитрити об­мањивача- где је био заједно са Не-
ђавола, да не би пре вре- стором, као и пророшт-
мена припремио муче- во Великомученика о Не-
ничку смрт и самим тим стору, према којем ће овај
уништио плод вечне риз- надвладати Лија и затим и
нице пре него што са­ сам по­страдати мученич-
свим сазри и, када телом ком смрћу.
падне на земљу, не доне- 9. Када је пак она змија,
се обиље плодо­ва због зачетник зла, увидела
свог превременог пада. да тиранин дуго одлаже
Међутим, када је сама За- извршење казне, а при
вист, тј. ђаво, прозрела том није могла да подне-
значење оних символа, се што је Димитрије, вели-
није могла то да подне- ки и пре своје мученичке
се него је код слуга обма- смрти, још увек на земљи,
не побудила разјареност претворила се у шкорпију
на противника об­мане и приближила Мучени-
и они су га ухапсили и ку, али не са намером да
одвели код цара обмане, га обмане или превари,
а то је био Максимијан. као што је некада учи-
На тај начин Димитрије нила са прародитељима
је изашао на поприште када је, претворивши се
му­чеништва, будући у змију, ђаво обмануо,
још од детињег узраста истина, само Еву, али по-
испуњен неизрецивим средством ње и Адама.
благодатним даровима, Ова змија је из искуства
у свему мудар и праве- знала да Димитрија не
дан, апостол, девственик може преварити, да је он
и свенепорочан. Ниш- довољно племенит, учен
та нећемо преувелича- и опитан да изабере оно
ти ако каже­мо да је био што је боље. Она га, да­
и љубљени Христов ученик, или слуга или најбољи кле, није напала у облику шкорпиона зато да би га преварила, не­
и најближи пријатељ. Укратко речено, он је имао све го зато да би га смртно ранила и што је могуће пре убила, не би ли
што је Богу угодно - мисли, речи и дела. се на тај начин ослободила противника који поседује такву си­лу
7. Када су дознали да Му­ченик поучава народ и, ви- и врлину. Међутим, благодат и сила која је обитавала у Дими­трију
девши мноштво окупљених људи како пажљиво спречила је ово лукавство. Призивањем Бога и божанстве­ним
слуша Димитријеве речи као да слушају сам глас (крсним) знамењем које је изобразио својом руком Димитри­је
Божији, још више су се разјарили, устремили на при- је погубио ово оруђе смрти, постидео лицемера који је на себе
сутне хришћа­не који су настојали да заштите свето- узео обличје шкорпиона и поништио његово дело. Тиме је пока-
га и растерали гомилу. Ухап­сивши Мученика, повели зао да не би ни страдао да се није он сам добровољно изложио
су га широким друмом и извели пред Максимијана. страдању, јер је био ограђен Христовом благодаћу и силом. Он
Овај се у то време с највећом насладом предавао се својевољно предао и био бачен у тамницу, будући ухваћен ру-
гледању убијања људи које је извршавао Лије (његов кама гомиле и претрпевши злодела злочинаца, подражавајући
гладијатор). Не желећи да се лиши задовољсва, тиме Онога Који је нас ради пострадао.
Максимијан је заповедио да светога затворе у тамни- 10. Када су му приступиле убице, копљоноше које су овамо до-
цу у којој је мученички окончао. Док су га одводили шле по царевој заповести, он им је изашао у сусрет раширених
да буде погубљен Христа ради, он је ишао као да га руку, као да је спреман да прими и последњи ударац или, боље
svetigora / 2009 / децембар

очекује прослава празника и највећа радост.
8. Зачетник зла, ђаво, свим силама је настојао да
Димитри­је што је могуће пре буде одвојен од људи.
Он није могао да под­несе да Димитрије буде на
земљи, да га виде и да говори људима, нити да се
било шта чује о њему. Бог је желео да га представи
свим Својим пророцима и Својим великомученицима
и да, поред тога, не поседује само он мученичку бла-
32 годат, него да је подари и дру­гима. Будући да је бла-
ре­чено, ударце који су погодили све делове његовог тела: утробу,
ко­сти, мишиће, обе стране ребара, при чему су неки делови били
про­бодени копљима са спољашње, а неки са унутрашње стра-
не. Он је на тај начин у себи удвостручио или, да тачније каже-
мо, умножио она страдања која су поднела Спаситељева ребра,
допуњујући, ка­ко каже Павле, у своме телу оно што је недостајало
Христовим патањама (Кол. 1, 24). Он је у тој мери жудео да буде
погубљен и до те мере је желео да своју крв пролије за Христа,
и то неброје­но много пута или, боље речено, непрестано, када
би то било мо­гуће, да је од Онога, Који је познавао преизобиље
и безграничност његове љубави, у своје тело могао да прими из-
вор мира. И када је већ истекла сва крв из његовог тела, то миро
је почело одатле да се излива у славу Христа Којега је и својим
животом и својом смрћу и после смрти не само прославио него
Га непрестано прославља, и Којим је и он због тога и на земљи и
на небу прослављен, прославља се и убудуће ће бити божанстве-
но прослављан.
11. Приличило би да ја сада о њему кажем оно што божан­ствени
Павле говори о Христу. И велики Димитрије је показао своју
љубав према нама тако што је онда, кад смо још били незнабо­
шци (идолопоклоници), у одговарајуће време умро за безбож-
нике. Све се то, наравно, савршило благодаћу Господа Којега
је он и по­дражавао. Благодарећи њему (св. Димитрију), читав
наш град се помирио са Богом. Где је она пуноћа незнабошт-
ва (идолопоклон­ства) у којој су, можда, живели и наши непо-
средни преци? Где је страх у којем је тада живело благочашће,
жудећи да се сакрије у подземним ходницима? Где су људи, који
су својом махнитом разја­реношћу против хришћана превази-
лазили свирепост звери? Након што је Димитрије самога себе
предао за благочашће, сви они су не­стали без трага, и наступи-
ло је свако добро. Уместо оних подзем­них ходника (катакомби)
појавили су се величанствени и велелеп­ни храмови који су и
самим својим изгледом обраћали ка себи. Ца­реви који су више
украшени благочашћем него царским пурпуром заједно с нама
стоје и једнодушно опевају врлине Великомученика. Васцели
народ, хвалећи се мучеништвом великог Димитрија, чвр­сто се
придржава благочашћа. Великомученик није своју љубав из­лио
само на наша срца, него и на наша тела, посредством мира ко­је је
ради нашег укрепљења источио из свога тела. Његов миоми­рис
је одагнао идолопоклонство из нашег града и показао га као град
Божији или као други рај, ако не и као бољи од њега, с обзи­ром
на то да се не напаја и не наслађује реком воде него реком ми­
ра, и то таквог мира од којега се, благодатним дејствовањем Духа,
догађају чудесна исцељења и дејствовања силе, због чега бисмо
ве­ликом Димитрију могли да упутимо речи које су у Песми над
пе­смама записане о души, непорочно зарученој са Христом: ‘’Ми-
рис хаљина твојих превасходи сваки миомирис'' (Песма 4; 11).
12. Он је на тај начин протерао и окончао зиму идолопо­клонства
која је у то време мучила град а која се појавила услед дувања
северног ветра, доносећи нам духовну топлину благоча­шћа как-
во даје мирисни дах јужног ветра. Када овај ветар дуне са стране
крме, он као да сам води лађу која жели да пресече мо­ре (овог
живота), управљајући је ка истоку Сунца Правде. Тај ве­тар је врту
врлина и благодати - а такво је управо тело Мучени­ка - омогућио
да излива миро и исцељења, пројављујући оноли-
ко извора, колико су рана на његовом телу начиниле
копљоноше. Вучје чељусти, где је, према еванђелским
речима, Господ послао Свог ученика Димитрија, својим
уједима су отвориле изворе ко­ји стаду Христовом до-
носе највећу радост и мноштво доброчин­става и при
том многе вукове - ако не и све - преображавају у овце.
Тако се догодило да врата паклена - а то су уста оних
ти­рана који су изрицали смртне пресуде - не само да
нису надвла­дала Цркву Христову, иако је била изло-
жена многим ударцима, него су за страдалнике поста-
ла узрок не само небеске и вечне славе, него и славе
на земљи.
13. Хоћете ли да знате шта захтева поука из Еванђеља
Господњег које смо данас читали, поука коју је Он дао
Својим уче­ницима кад их је послао међу вукове? Буди-
те мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10,
16). Змија чува саму себе али је зато погубна за друге,
имајући нагон и силу за самоодржање и наношење
зла другима, док је голуб незлобив и неопрезан. Пре-
ма томе, Господ Својим ученицима саветује да не буду
ни злонамерни као змије, али ни тако безбрижни (нео-
презни) као голубови, него да разборито сједине нагон
за самоодржањем и незлобивост, да чу­вају своју врли-
ну и благочашће и да, истовремено, њихова срца бу­ду
толико незлобива према онима што их вређају да се
чак и мо­ле за њих. На тај начин их је снабдео лекови-
ма за живот ако их на смрт уједу духовне змије. И као
што лекари узимају змијска тела, чисте их од отрова и
мешају с неким средствима, а затим овим ле­че оне које
су змије ујеле, тако и они који у време искушења сједи­
не разборитост и змијски нагон за самоодржањем са
незлобивошћу голуба не само да себе тиме постављају
изнад штете какву им наносе змије, тј. замке које им
поставља ђаво, него и оне што су их змије ујеле, а то су
прелешћени, исцељују и поништавају штету ко­ју су им
змије причиниле, односно безбожништво и грех.
14. Такав је био и овај Великомученик Димитрије.
Прошав­ши пут и очувавши веру, до крви је стајао на
стражи благочашћа и толико био далеко од жеље да
се освети прогонитељима да се чак и молио Господу за
њих. Тиме је пресекао злобу једних а дру­ге је изменио,
тако да у овом граду није остало ни трага од идоло­
поклонства (безбожништва). Захваљујући његовом
старању, ра­зноликом доброчинствима и непрестаним
молитвама Богу, сам град се укрепио и остао онај исти
из којег је потекао божанствени Мученик и у којем је
примио насилну смрт.
15. Да бисмо му за то узвратили (А чиме бисмо достојно
мо­гли да му узвратимо?), савршавамо велику свеча-
ност у његову част молећи се да и ми, његовим мо-
литвама пред Богом, будемо удостојени вечног праз-
ника међу онима што обитавају на небеси­ма. Нека сви
ми то задобијемо благодаћу и човекољубљем Господа
нашег Исуса Христа, Којем доликује слава, сила, част и
пок­лоњење, заједно са беспочетним Његовим Оцем и
Свесветим Ду­хом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Дјелови из бесједе преузети из књиге ''Св. Григорије Пала-
ма - Господе просвети таму моју'', Библиотека Образ све-
тачки, 2005.
децембар / 2009 / svetigora
33
 Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит
kwiga JUDITA црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)
КЊИГА ЈУДИТА
Гданеодине дванаесте царовања Навуходоносора, који
цароваше Асирцима у Ниневији граду великом, у
Арфаксада, који цароваше Миђанима у Екватани-
ма,
2. И сагради у Екватанима около зидове од тесаног каме-
на у ширину три лакта, а у дужину лаката шест, и напра-
ви висину зида лаката седамдесет а ширину лаката пе-
десет;
3. И куле његове постави на вратима његовим лаката сто-
тину, и ширину њихову основа на лаката шездесет.
4. И начини врата његова врата подигнута у висину лака-
та седамдесет, а ширину њихову лаката четрдесет, за
изласке силне (војске) моћника његових и постројења
пјешака његових.
5. И учини рат у дане оне цар Навуходоносор про-
тив цара Арфаксада на пољу великом, то је поље у
предјелима Рагавским.
6. И скупише се к њему сви који живе на гори и сви који
живе при Ефрату и Тигру и Идаспи, и на пољу Ариоха
цара Елимеонскога, и сабраше се народи многи у по-
ход против синова Хелеуда1
7. И посла Навуходоносор цар Асирски ка свима који
живе у Персији и ка свима који живе према Западу,
који живе у Киликији и Дамаску и Ливану и Антилива-
ну, и свима који живе наспрам Приморја;
8. И онима међу народима Кармила и Галада и Горње
Галилеје и на великом пољу Есдрилонском,
9. И свима који су у Самарији и њеним градовима и с оне
стране Јордана до Јерусалима и Ватана и Хела и Кади-
ГЛАВА ДРУГА
1. И у години осамнаестој, двадесет другог (дана) првог
мјесеца, би ријеч у дому Навуходоносора цара Асир-
ског да се освети свој земљи као што је рекао.
2. И сазва све своје слуге и све великаше своје и саопшти
им тајну намјере своје и изнесе сво зло земље из уста
својих,
3. И они судише да се истријеби свако тијело, које не по-
слуша ријечи уста његових.
4. И догоди се кад заврши савјет свој позва Навуходоно-
сор цар Асирски Олоферна војеначелника силе своје
који је био други послије њега и рече му:
5. Ово говори цар велики, господар све земље: Гле, ти
ћеш изаћи од лица мога и узећеш са собом мужеве по-
уздане у снагу своју, пјешака сто двадесет хиљада и
svetigora / 2009 / децембар
мноштво коња са дванаест хиљада коњаника,
6. И изаћи ћеш у сусрет свој земљи на Западу, јер се не
покорише ријечи уста мојих.
1. Ово велико поље подразумијева највјероватније област Ирака, а „Хелеуди“ би требало да буду Халдејци. „Ида-
спи“ је ријека индијска која се преко Идраста улива у Индијски океан; отуда ово представља грешку преписи-
вача: Сиријски превод даје тачнији назив „Улаи“ Дан. 8, 2, Плинијев „Eulaeus“, тј. ријека Choaspes, која тече за-
падно од Сузе и улива се изнад слива Тигра и Еуфрата. в.Ιωής Γιαννακοπούλου, Παλαια Διαθικι, том 15, стр. 77
2. свога царовања, прим. прев.
34 3. „у Ниневију“ – Александријски кодекс, латински и словенски превод, прим. прев.
са, и ријеке Египатске и Тафне и Рамесе и све земље Ге-
семске,
10. Док се дође изнад Таниса и Мемфиса, и ка свима који
живе у Египту, док се не дође до предјела Етиопских.
11. И презреше сви житељи земље ријеч Навуходоносо-
ра цара Асирског и не сабраше му се у рат, јер га се не
бојаху, него је био за њих као један (обичан) човјек, и
повратише вјеснике његове празне са бешчашћем од
лица свога.
12. И разгњеви се Навуходоносор на сву земљу ову вео-
ма и закле се престолом и царством својим да ће се
осветити свима предјелима Киликијским и Дамаским
и Сиријским и погубити их мачем својим, и свима који
живе у земљи Моавској и синовима Амоновим и свој
Јудеји и свима у Египту, све док не стигне до предјела
двају мора.
13. И покрену се са силом својом на Арфаксада цара годи-
не седамнаесте,2 и побиједи у рату своме и порази сву
силу Арфаксадову и сву коњицу његову и сва (ратна)
кола његова.
14. И завлада његовим градовима и стиже до Екватанâ
и освоји куле његове и поплијени тргове његове и
љепоту његову претвори у срамоту његову.
15. И ухвати Арфаксада на горама Рагава, и прободе га
стријелама својим и уништи га онога дана.
16. И врати се са њима у Ниневију3 сам и сав збор његов,
мноштво људи ратника веома велико; и остаде ондје
одмарајући се и пирујући, он и сила његова дана сто
двадесет.
7. И јавићеш им да спремају земљу и воду, јер ћу изаћи у
гњеву своме на њих и покрићу сво лице земље ногама
силе моје и предаћу их на разграбљење њима,
8. И рањеници њихови испуниће долине њихове и
сви потоци и ријеке покривени мртвима њиховим
напуниће се.
9. И повешћу заробљенике њихове до краја све земље.
10. Ти пак изишавши заузећеш ми све предјеле њихове, и
предаће ти се, и сачуваћеш ми их за дан казне њихове.
11. А оне који буду непокорни нека не поштеди око твоје,
да буду дати на убијање и разграбљење по свој земљи
твојој.
12. Тако био жив ја и моћ царства мога, рекао сам и
учинићу ово руком мојом.
13. А ти да не преступиш ни једну од ријечи господара
свога, него свршавајући извршићеш као што сам ти
заповиједио, и не одуговлачи да учиниш ово.
14. И изађе Олоферн од лица господара свога и позва све
велможе и војводе и началнике (војне) силе Асирске.
15. И изброја одабране мужеве на постројење, као што му
заповиједи господар његов, до сто двадесет хиљада, и
коњаника стрелаца дванаест хиљада,
16. И распореди их, на начин на који се мноштво за рат
постројава.
17. И узеше камиле и магарце и мазге за војску њихову,
мноштво веома велико, и овце и волове и козе за ис-
храну своју, којих не бјеше броја,
18. и хране за сваког човјека много, и злата и сребра из
дома царева веома много.
19. И изађе он и сва сила његова на путовање, да иду ис-
пред цара Навуходоносора и да покрију сво лице
земље према Западу колима, коњицом и пјешацима
изабраницима својим.
20. И велика маса као скакавци крену са њима и као
пијесак земаљски, не могаше се избројати због мношт-
ва њиховог.
21. И отидоше из Ниневије три дана хода у правцу поља
Вектилета, и улогорише се од Вектилета близу гора с
лијеве стране горње Киликије.
ГЛАВА ТРЕЋА
1. И послаше к њему изасланике с ријечима мирним
говорећи:
2. Ево, ми слуге Навуходоносора цара великога, пада-
мо ничице преда те, чини с нама што је по вољи лицу
твоме;
3. Ево села наша и свако мјесто наше и свако поље пше-
нично и стада (оваца) и говеда наших и све градине
насеља наших леже пред лицем твојим, чини што ти
је по вољи.
4. Ево, градови наши и који станују у њима робови су
твоји: дошавши сретни се с њима, како је добро у очи-
ма твојима.
5. И дођоше (ови) људи код Олоферна и казаше му ове
ријечи.
6. И сиђе у Приморје он и сила његова и постави стражу
високим градовима и узе од њих за саратнике људе
одабране.
7. И дочекаше га они и сва околина њихова са
вијенцима и играма и свиркама.
8. И разори све предјеле њихове и шуме њихове исјече.
4 . У Ватиканском кодексу пише: пустиње Халдејске, прим. прев.
22. И узе сву силу своју, пјешаке и коњанике и кола своја, и
отиде оданде у брда.
23. И исјече Фуда и Луда и поплијени све синове Расиса и
синове Исмаилове наспрам пустиње Хелеонске4 пре-
ма југу.
24. И пређе Еуфрат и прође Месопотамију и разори све
градове високе који су на ријеци Аврону, док не сти-
же на море.
25. И заузе предјеле Киликије, и посјече који му се супрот-
ставише, и дође до предјела Јафетових, који су према
југу наспрам Арабије,
26. И опколи све синове Мадијамске, и попали насеља
њихова и поплијени стада њихова.
27. И сиђе у поље Дамасково у дане жетве пшенице и
попали све њиве њихове, и стада (оваца) и говеда
њихових предаде на уништење, и градове њихове
поплијени, и поља њихова опустоши, и порази све
младиће њихове оштрицом мача.
28. И нападе страх и трепет његов на становнике
Приморја, који бјеху у Сидону и Тиру, и који становаху
у Суру и Окини и који борављаху у Јемнаану; и који ста-
новаху у Азоту и Аскалону уплашише се од њега веома.
И би му дато да истријеби све богове земље, како би
само једином Навуходоносору клањали сви народи,
и сви језици и сва племена њихова призивали њега
као бога.
9. И дође наспрам Есдрилона близу Дотеје, што је насу-
прот брдовите Јудеје.
10. И улогорише се међу Гавајем и Скитским градом, и
остаде ондје мјесец дана како би скупио сву војску
силе своје.
децембар / 2009 / svetigora
35
 Владика диоклијски ЈОВАН

КО ЗАВАПИ БОГУ ИГРЕХ,

КРОЗ ПОКАjАЊЕ ИСПОВЕДИ СВОj
besjeda

ОН ПОСТАjЕ ДОБАР, СКРУШЕН,

та рећи на крају ове свете Службе у којој смо све
рекли и речима и покретима а надасве својим СМЕРАН, jЕР СЕ ОБУКАО У ПРЕКРАСНЕ
молитвеним настројењем, па и молитвеним
ћутањем које све говори? Јер шта је света Служба
ХАЉИНЕ ВРЛИНА
Божија, ако не славословље и трикиријама и дрикиријама, том светлошћу исповедања Свете
благодарење Богу Једином Тројице и Богочовека Исуса Христа, да Господ сачува виноград
и Троји­чном, јер је чо- Свој који засади десница Његова. Као што виноград домаћин
век створен да управо пази и води рачуна о њему, тако се и виноград Господњи, на-
славо­слови Бога свим род Божији, пази љубављу Божијом, бригом, не­прекидним
бићем својим, да би старањем. Шта је друго служба свештеничка ако не служба
заиста осећао благо- служења, поуча­вања, жртвовања, даривања себе? – Сами себе и
дат и живео пуноћом сав живот свој Христу Богу предајмо. Али, као што обрезујемо
благода­ти? Сви би ми виноград, лозу, и водимо рачуна да би дао плода, исто би
требало да се потру- тако требало да се догађа са нама као људима, личностима,
димо да изиђемо у појединцима и као народом Бо­жијим. Да се у љубави с Божијом
сусрет тој благодати помоћу сви заједно трудимо, јер шта нам друго прича да­нашња,
и сили Божи­јој која коју је записао Свети јеванћелист Лу­ка, говори ако не управо
се пројављује на о овој мисији? Шта се догодило са оним бесомучним, са оним
светој Служби у цр­ ко­ји је био опседнут злим дусима? Дакле, било је потребно да
кви Божијој, у сва- се појави Богочовек Исус Христос и да исцели тога бесомуч-
коме храму, одакле се ника. Све­ти Оци дају дубљи значај овој причи, кажу да смо ми
та светлост, та благо- као грешни људи, иако крштени, и у Цркви Божијој и у народу
дат шири на целокуп- Божијем, поједи­начно често носиоци греха.
ну творевину. Знамо да не може у њиви усев донети рода ако се не искрчи, ако
Данас је Свети апостол се не обради, што значи да је потребна обрада те њиве. Тако је
Павле употре­био једну реч, да исто и са човеком. Да би дошла и ушла бла­годат у наше срце, у
смо ми њива Божија (1. Кор. нашу душу, потребно је покајање, отварање људског бића за не-
3, 9), или како архијереј беске стварности, јер Господ неће ући тамо где је све загушено
возглашава кад злом. Ако се човек затвори у себе самога онда он не испуњава
благосиља заповеђену нам љубав према Богу и према човеку и љу­бав пре-
ма себи. Јер у оној мери колико се отвори према Богу потребно
је и себе да от­вори, а то значи да се очисти. А опет, и кад се от-
вори ка Богу, ако нас Бог не посети благо­даћу Својом, онда ни
ми својим силама и сна­гама нећемо моћи сами себе очистити.
Нама је потребан труд, а Господ је Онај Који гради. Узалуд се
труде они градитељи, ако неће Господ градити кућу. А то је дом
наш који би требало да буде дом присуства Божијег, обиталиш-
те славе Божије, благода­ти Божије. Наши греси, наше страсти
чине наше стање бесомучним и неподношљиво те­гобним. И
зато је потребно да се ослободимо својих страсти и својих гре-
хова који заправо пустоше нашу душу. Управо слика овог бесо­
мучника је слика јеванђелска, тако једно­ставно речена, како је
тај сироти човек кад се ослободио демона, злих сила, сео и мир-
но слушао код ногу Христових Његову реч, обучен и пристојан.
То и приличи човеку јеванђелском. Ко завапи Богу, исповеди
свој грех, и то учини кроз покајање, непрекидним постом и мо-
литвом, он постаје добар, скру­шен, смеран, јер се обукао у пре-
красне хаљи­не врлина. Има пристојно одело унутра сат­кано од
врлине и врлинског живљења, и онда мирно пред Христовим
ногама као она греш­ница вапи "опрости ми, Боже". Јер сведо-
svetigora / 2009 / децембар

ци Христовог страдања и васкрсења су и покаја­ни разбојник и

мироносице. Сведоци су и они које Јеванђеље помиње попут
Свете Талите коју данас прослављамо, а којој Господ рече: Тали-
та куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани! (Мк. 5, 41).
Наше стање греховно јесте управо ста­ње духовне смрти, јер
може човек отвореним очима и биолошким живљењем само у
овоме свету бити мртвац, духовни мртвац, премда може мисли-
ти да живи духовно и душевно, а у ствари не живи јер је својим
36
животом себе лишио Божије благодати и живљења у Богу. Рекох

‘’једино ново под Сунцем“, тако је и Црква Његова поста-
на почетку, ако смо ми бића створена за славословље
онда није чудо што су сведо­ци, као што су мироносице,
хитали брзо на гроб да принесу миро, да помажу Госпо-
да на­шег Исуса Христа. Сузе и молитве, у исто време и
збуњеност и страх, а исто тако и же­ља да виде Господа,
да угоде Господу. Шта је друго миро ако не наше врлине,
наш живот по Богу? И једни и други, и покајани разбој­
ник и мироносице, као и она која је спавала, Талита, го-
воре о животу нашем. Да је наш живот лични исто тако
јеванћелски дожив­љај као и оних личности пре више од
2000 го­дина. Да ми сви пролазимо то сусретање са Жи-
вим Господом, само треба да Га препозна­мо да је Он Онај
Који куца на дверима нашег срца и бића, да Он жели да
гостује и да буде најдражи гост у нама. А шта је друго ико-
на у човеку ако не управо то што је човеку дато?
Али, исто тако, задато је да човек непрекид­но трага за
Живим Богом као што су то чинили Божији угодници и
Свети мученици Маркијан и Мартирије и Света Талита.
Нека би дао Господ да и ми будемо они који су на путу
јеванђелском, путу ослобађа­ња греха, задобијања Хри-
ста Бога Живога, Распетог и Васкрслог. Онога Који је си-
шао са небеса, али Онога Који је, вазносећи се на небе-
са, остао са нама у светој Служби, у нашем животу, да би
се свако људско створење спасило и прославило сво-
га Творца. Е, тада заиста постајемо, како каже апостол
Павле, дивна творевина Божија, сарадници Божији, они
који Бога Живога славе својим животом, својим дели-
ма, својим речима. Нека је на здравље и спасење света
Служба и утеха Бо­жија у светој Острошкој обитељи, да
Господ благослови све вас, а Њему нека је слава у веко-
ве векова. Амин.
Бесједа изговорена на Свете мученике Маркијана и
Мартирија у манастиру Острог 2004. године.
еч Црква (на јеврејском ка-
Црква
patrijarh pavle
хал, на грчком еклисија)
употребио је сам Исус Хри-
стос рекавши да ће основати Цркву своју и да јој ни врата
пакла неће одолети, а на другом месту - да Црква реша-
ва коначно сва духовна питања својих чланова (Мт. 16,18
и 18,17).
У богословском речнику апостола Христових Црква
означава скуп верних – ‘’домаћу цркву“, Цркву неко-
га града, Цркву неке области или Цркву узету у целини.
Означава, другим речима народ који је на позив Божији,
упућен преко Христа Духом Светим, да уђе у Царство
Његово, ‘’Царство небеско“, одговорио позитивно и, као
Црква, сабрао се у ‘’изабрани род“, ‘’народ Божји“, ‘’свети
народ“. Тако се Црква уздигла до највишег степена бића
Из књиге ‘’Помози нам, Вишњи Боже’’, 2007. г.
и живота и постала Тело Христово, док Он јесте Глава
тела Цркве, како вели Свети апостол Павле (Кол. 1,18).
Како је Христос, по речи Светог Јована Дамаскина,
ла најсавршеније и највредносније и најважније бићеу
свим световима (отац Јустин Поповић). Отуда је тешко,
управо немогуће, дати њену дефиницију, поготову у не-
колико реченица...
Циљ Цркве јесте спасење у Христу - спасење свију њених
чланова, без обзира на то којем, иначе, народу или којој
класи припадају, и то благодатним средствима која је сам
Христос дао Својом троструком службом у свету за свет:
пророчком (проповедајући Своју богочовечну науку),
првосвештеничком (поставши и свештеник и жртва при-
несена‘’за живот света“) и царском (победивши грех, смрт
и ђавола). Од силаска Светога Духа на апостоле, Црквом
управља и руководи Дух Свети, Дух Истине. Постајући
члан Цркве светим крштењем, сваки хришћанин постаје
саставни органски део пуноће онога Који све испуњава у
свему, и сам се испуњава том пуноћом Божјом (Еф. 1, 23
и 3,19) и на тај начин постиже свесавршену пуноту сво-
га човечанског бића, своје човечанске личности (отац
Јустин Поповић). Ван
Цркве, спасења
нема, као што
каже Свети
Кипријан Кар-
тагински, и
коме Црква
није Мати, ни
Бог му не може
бити Отац.
децембар / 2009 / svetigora
37
 Прослава
владика празника
диоклијски ЈОВАН Светог Петра Цетињског на Цетињу
СВЈЕТЛОСТ НЕБА ОБАСЈАВА
reporta`a
ветом Архијерејском Литурги-
С јом и резањем славског колача
у Цетињском манастиру, и све-
чаном духовном академијом
РАЈО Војиновић
у Краљевском позоришту "Зет-
ски дом", на Цетињу је 31. октобра
прослављен празник Светог Петра
Цетињског, слава Цетињског ма-
настира и Цетињске Богословије,
и празник Светог апостола и
јеванђелисте Луке.
Претходно је, у навечерје празни-
ка, у Цетињском манастиру служено
свечано бденије, а началствовао је
Његово Преосвештенство Епископ
липљански, игуман манастира Висо-
ки Дечани Господин Теодосије.
Свету службу Божију су на дан
празника служили Високопреос-
вештена Господа Mитрополити
дабробосански Николај и тог Петра Цетињског, али и поводом
црногорско-приморски Амфилохије
и Преосвештена Господа Епископи
будимљанско-никшићки Јоаникије,
липљански Теодосије и диоклијски
Јован са бројним свештенством и уз
молитвено учешће бројног вјерног
народа.
"Подсјећамо се данас, гледајући у сла-
ву Светог Петра Цетињскога у Госпо-
да, на поједине детаље из његовога
земнога живота", казао је Владика
будимљанско-никшићки Господин
Јоаникије у архипастирској бесједи
након читања Светог Јеванђеља. "И
све оно што је у току свога мукот-
рпнога и крстоноснога живота ра-
дио служећи Господу, данас у на-
шим очима има посебну вриједност.
И посебна свјетлост обасјава са неба
његова дјела на земљи", казао је он.
"То данас видимо, мада је то за
вријеме његовога земнога живота
многима било невидљиво, иако су га
на крају његовога земнога живота у
Црној Гори православни хришћани,
а и шире, цио српски народ, пошто-
вали као Божјег угодника", нагласио
svetigora / 2009 / децембар
је Владика Јоаникије.
У току Свете службе Митропо-
лит Амфилохије је у ђаконски чин
рукоположио ипођакона Миаjла
Бацковића, а у чин протојереја  ступили су хор СПД "Јединство"
произвео свештеника Обрена
Јовановића, пароха цетињског.
"Благодаримо Господу за овај див-
38 ни дан и овај дивни празник и што
нас је сабрао са разних крајева,
што нас утврђује и везује јединство
међу свима нама. Нека благослов
Христов почива на свима вама и
нама", рекао је на крају службе
Високопреосвећени Митрополит
Амфилохије, поздрављајући госте
који су се из разних крајева Црне
Горе, Србије и Републике Српске
сабрали на манастирској слави на
Цетињу.
Светом богослужењу прису-
ствовали су потомци династија
Карађорђевић и Петровић, принц
Владимир Карађорђевић са супру-
гом Бригитом и Ђорђије Петровић.
Након литургије, у Краљевском по-
зоришту "Зетски дом" приређена
је свечана академија поводом сла-
ве Манастира и Богословије Све-
790 година постојања Митрополије
црногорско-приморске и 170 годи-
на од оснивања Српског пјевачког
друштва "Јединство" из Котора.
На почетку академије поздрав-
ним словом се присутнима обра-
тио ректор Богословије протојереј
Гојко Перовић, а празничну бесједу
одржао је Преосвећени Епи-
скоп диоклијски Господин Јован
на  тему „Иконичност молитвеног
богословља“.
"Јеванђеље и Свете иконе имају
заједничко начело учења и
тумачења, и због тога нам преносе
исту свештену поруку и богооткри-
вено учење", казао је Владика Јован.
"У том смислу, достојно је помена
предање, по којем је јеванђелист
Лука први насликао икону Пресве-
те Богородице, што значи да оне
догађаје и личности које је Лука
писменим путем описао у свом
Јеванђељу у Делима апостолским,
он их сада на иконичан начин тума-
чи и тако на очигледан начин износи
сву ону важност коју су ти догађаји
и личности, у овом случају Пресве-
та Богородица, имали и имају у тајни
Домостроја спасења".
У умјетничком дијелу програма на-
из Котора, ученици Богословије,
дјеца полазници вјеронауке при
Цетињском манастиру, Марија Шов-
ран и Ана Михаљевић.
ЊЕГОВА ДЈЕЛА НА ЗЕМЉИ

Свети Петар Цетињски

Забијелио манастир
студено
Владика зубљом

посланицу отправио
да учини мир
у душама
отопи лед
децембар / 2009 / svetigora

Један није послушао

и дан данас
под тим кровом
змијски накот
кроз вериге
листа
39
Андрија Радуловић
 Митрополит Амфилохије служио на Паштровској гори

Ни мањега мjеста,
reporta`a

ни више Светиња
РАЈО Војиновић
svetigora / 2009 / децембар

40

исокопреосвећени Архиепископ
В цетињски и Митрополит црногорско-
приморски Г. Амфилохије служио је
29. септембра са свештенством Све-
ту Службу Божију у манастиру Светог Спи-
ридона Чудотворца на Ограђеници на
Паштровској гори о коме се стара братство
манастира Подмаине.
‘’Ни мањега мјеста, ни мањега простора, ни
више Светиња од Паштровске горе’’, рекао
је владика у литургијској проповиједи. ‘’То
је свједочанство да су овдје живјели људи
од вјере и побожности, да су овдје живјели
хришћани, православни Срби. Они су овдје
хљеб свој мукотрпно стицали и хранили се,
али у исто вријеме су знали да земаљски
хљеб и земаљска храна није довољна за
човјека. Знали су да човјек није само тијело,
него и душа’’, казао је он.
Након Литургије владика је, такође
на Паштровској гори, са домаћинима
Паштровићима благословио и положио
камен темељац за обнову храма Светог
краља Стефана Дечанског. Остатке храма
Паштровићи су недавно рашчистили, јер
су били урушени и претворени у гомилу
камења.
‘’Има дјела која нијесу просто од људи и по
људском надахнућу, него су по надахнућу
Духа Светога Божјега’’, рекао је митропо-
лит Амфилохије након полагања камена
темељца, ‘’Осјећам да је и овај темељац за
обнављање овога храма управо по Божјем
надахнућу, јер по нашој уобичајеној људској
логици нема никаквог смисла, нити кори-
сти, да се овдје обнавља ова грађевина.
Међутим, људска логика је од данас до
сјутра, а Божја је логика вјечна.’’
На Паштровској гори данас иначе нема стал-
них становника, али се на њој налази већи
број православних храмова и црквишта.
Паштровићи у последњих деценију и по
упорно обнављају те храмове, а храм Светог
краља Стефана Дечанског је један од њих.
Потом су домаћини Паштровићи, заједно са
породицама Тома и Васа Нуцуловића, иначе
римокатолика из Улциња, за митрополита и
свештенство приредили свечани ручак.
Владика је увече у манастиру Рустово слу-
жио мало повечерје и том приликом у ис-
кушеничку одору обукао послушницу мана-
стира Ивану.
‘’Наша сестра Ивана примила је ове све-
те вечери квасац христољубља, квасац
богољубља, квасац доживотног служења
Христу Богу нашему и нека јој Бог подари да
јој живот будући буде сагласан Христовоме
имену и животу Светога Јована Крститеља
и Претече Господњега, и да буде сагласан
вољи Господа нашега’’, рекао је том прили-
ком владика Амфилохије.
jevan\elsko slovo
jevan\eqe
о посту
Осећај неопходности поста и његовог
значаја хришћани су наследили од ста-
рог Израиља, а сам је Господ наставио
старозаветну традицију, постив-
ши у пустињи четрдесет дана. Пот–
врдивши тако сопственим примером
пост као животни образац и оставив-
ши нам га као залог и темељ новог жи-
дипл. теолог
вота, Господ и посту, као и свему оста-
лом, додаје нову димензију, учећи нас
ИВАНА Јовановић
његовом правом садржају и смислу: ''Јер
ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама
Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрјешења
њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша. А
кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натму-
ре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем:
примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и
лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој
који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби
јавно. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и
гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу,
гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не
краду.'' (Мт. 6, 14 – 20).
ост Црква држи непрекидно од најранијих дана, откако је
од ње ''отет женик''. То нам на много места сведоче Дела
апостолска и Посланице Св. Апостола, а потом отачки спи-
си кроз векове. Начини поста и одредбе црквених пра-
вила везаних за пост су се током дугих векова историје Цркве
мењали и у многоме зависили и још увек зависе од праксе сваке
појединачне Цркве. Но, оно што је остало исто јесте однос Цркве
према суштини поста. Овај однос се током векова пројављивао
кроз речи највећих Отаца широм васељене, све до наших дана.
То што су Оци, односно што је Црква кроз те ''трубе Духа Свето-
га'' непрекидно понављала, јесте у ствари тумачење ових речи
Господњих о посту. Тумачећи их Свети Оци објашњавају у чему је
нераскидива веза ове три наизглед одвојене поуке, три наизглед
одвојене врлине: праштања, поста и нестицања. Тако, о. Јустин
Поповић у својој беседи каже: ''Видите, вредност и христонос-
ност нашег поста условљена је опраштањем... Гле, наш Рај зависи
од нашег ближњег, и наша бесмртност и наша вечност зависе од
нашег ближњег.'' Или, опет: ''Само, пост никад не гради сам (мост
који преводи у Рај). Њему увек сарађују остале еванђелске врли-
не: вера и нада, љубав и молитва, кротост и милосрђе, богољубље
и братољубље.''
Прво од нас, дакле, Господ тражи да праштамо, па нас тек онда
учи томе на који ћемо још начин свог унутрашњег старог човека
децембар / 2009 / svetigora
преобразити у новог. И овде је, као и у свакој речи јеванђелској
недвосмислено и јасно шта је превасходније. Ово понавља и Св.
Јован Златоусти: ''Не говори: Ја сам толико и толико дана постио,
то и то нисам јео, ни вина пио.., него ми покажи јеси ли постао
кротак од гневљивог, какав си био; и човекољубив од грубог, ка-
кав си дотле био?.. Ако је унутра завист и користољубље, каква је
корист што пијеш воду?''
Иза Спаситељевих речи: ''А ти када постиш, намажи главу своју,
и лице своје умиј'', крије се метафора која треба да нас научи да 41
 је пост пре свега стање покајања и промене живо- и невезивање за благо овог света, а посту не супротставља
та, и да је права плата за њега не признање људи, непошћење већ сујету, знајући да ће многи међу нама заиста
већ управо та промена нашег унутрашњег стања постити, али и да ће нас многе преварити сопствена врлина. И
до које може доћи само уколико нам људске похва- за прво каже јасно ''праштајте'', а за треће ''не стичите''. За дру-
ле нису битне. Да није помазивање главе прави и го, пак, ''Он не прописује ни дуг и тежак пост, већ нас само
буквални садржај ове заповести објашњава нам и Св. предупређује да не будемо лишени венца. Тако да оно што
Јован Златоусти: ''Заповедивши да помазујемо главу Го- је у посту тешко следује и нама и лицемерима: јер и они по-
спод нам није заповедио да то непрекидно чинимо, јер сте. А оно што је најлакше, то јест да се потрудимо да не из-
да је тако сви би били преступници заповести, а нарочито губимо награду, сачињава Моју заповест, говори Господ.''
оци пустиножитељи, који се, удаљујући се у пустиње, (Св. Јован Златоусти)
пре свега старају о држању поста. Дакле, Варљива је сујета слабост, расте и на тлу наи-
није нам то заповедио Спаситељ... зглед врлинском, али и у атмосфери
већ заповеда да помазујемо гла- потпуно светски утемељеној. Зато
ву да би се пажљиво стара- нас Господ прво од ње чува и
ли да сакријемо пост, то у врлини, а потом нас и шти-
добро наше. А да би нас ти од тога да због те исте
уверио да је то заис- сујете не упаднемо у још
та тако своју заповест гору слабост, стање
је потврдио и де- грамзивости и пре-
лом, када, постећи теране бриге за до-
четрдесет дана и бра овога света. Јер
постећи у тајности, главни разлог жеље
није помазивао за многим добри-
главу Своју и није ма лежи у сујети: ''И
умивао лице, већ заиста, ништа тако
је све чинио без не подгрева љубав
икакве сујете...'' према богатству као
У овим речима сујета. Мноштво слуга
Оци су видели и и евнуха и златом пре-
унутрашњи смисао. кривени коњи, и среб-
''Какав?'', вели Св. владика рни столови, и томе слич-
Николај. Па одговара: ''Сли- не сасвим смешне ства-
чан ономе, који апостол Пав- ри људи нису смислили ради
ле придаје обрезању, истичући нужде, или да би себи приуштили
обрезање срца као спасоносно и задовољство, већ ради тога би се пока-
сматрајући спољашње обрезање као рав- зали пред другима.'' (Св. Јован Златоусти)
но необрезању (Гал. 6, 15; Рим. 2, 29). Намажи главу И ове речи, ''Не сабирајте себи блага на земљи'', као
своју дакле значи: намажи ум свој Духом Светим. Јер глава озна- и претходне имају и дубљи смисао, те се не односе
чава ум и целу душу, а мирисно уље којим се глава маже, Духа само на благо матерјално, већ се ''под земаљским
Светога. А то значи: пости од свих злих мисли и уздржавај се од благом разуме и сва земаљска ученост, земаљска
свих ружних и непотребних речи...'', док ''Умиј своје лице значи: култура и земаљско благородство, уколико је оно
очисти своје тело од чињења сваког греха, сваке нечистоте и одвојено од Бога и Јеванђеља. Заборав једе то
сваке злоће.'' Или: '' Уље' још означава милосрђе, а наша 'глава' благо као мољац... Сабирати небеско благо, пре-
је Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а 'лице', то ма овом унутрашњем смислу, значи богатити свој
јест, чула, омивати сузама покајања.'' (Св. Теофилакт Охридски) ум познањем Божијег бића и Божије воље; и бога-
Такође, ова слика помазивања, која је у старозаветно време тити своје срце и душу културом и благородством
означавала радост (помазивао би главу своју и умивао лице јеванђелским.'' (Св. Николај Жички)
онај који је због нечега бивао радостан), треба да нас научи и Сво значење које је Црква током векова придала по-
извежба у томе да се постећи не само радосним чинимо пред сту, а све руководећи се начелима које јој је Господ
другима, већ да се уистину радујемо, по речима Св. влади- њен завештао, могле би да саберу и искажу следеће
ке Николаја: ''Прво човек мора и умом и срцем и вољом да мисли: ''Питање поста је дакле, питање философије жи-
усвоји пост, па онда и телом драговољно и радосно да га вота: питање обнове човјековог духа, човјековог тијела,
svetigora / 2009 / децембар

испуни. Као што један уметник прво душом уобличи једну
слику, па је онда хитно и радосно руком изводи. Тако и
пост телесни треба да је радост, а не жалост. Зато Господ
и употребљава речи: мазање и умивање; јер као што
ово двоје ствара радост и пријатност физичком човеку,
тако пост – пост душевни и телесни – треба да ствара
пријатност и радост човеку душевном.''
Господ гордости и немилосрђу супротставља
42 праштање, среброљубљу и светољубљу нестицање
човјековог друштва, човјекове заједнице. Питање поста
је питање здравља. Питање поста је питање истинске и
праве љубави и најдубљег човјекољубља.'' (митрополит
Амфилохије)... и отуда:
''Безбројне војске хришћанских светитеља и светитељки
очистише се постом, ојачаше се постом и посташе највећи
јунаци у историји људској. Јер победише оно што је најтеже
победити – себе. А победивши себе, победише свет и Сатану.''
(Св. владика Николај)
Екатарина
Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт.7, 7)
старац је дочека стојећи испред куће своје као да је знао
вријеме њеног доласка. И стадоше причати њих двоје и
причајући расправљаху о свему. И дођоше други учени-
ци старчеви, који и сами бијаху учитељи и проповједници
Христовог дјела у Александрији и Доротеја се исприча са њима.
А причајући са њима, осјети се као међу браћом својом и узе јој
се осјећање усамљености. И Доротеја свуче старог човјека и об-
уче се у одјећу свјетлости, крстивши се у име Оца, Сина и Свето-
га Духа. Као завјет љубави и вјереништва са Христом промијени
име и назва се Екатарина. И Екатарина настави живот служећи
Христу и науци Његовој и стаде свакодневно проучавати Свето
Писмо дружећи се са исповједницима Христове вјере. И увидје
Екатарина како је тешко по Христовој науци живјети. Она вреба-
ше срце своје судећи себи за сваку ружну помисао и стаде мис-
лити да је лакше хришћански умирати него ли се сваки дан са со-
бом рвати.
А не прође ни година дана од њеног крштења, а мајка јој се на-
прасно разболи и не могаше више устајати из постеље. Екатари-
на, сломљена од туге за њом, није је готово никако остављала,
стално је његујући у себи се молила Господу да је исцјели. Али
исцељења не би, а Екатарина није знала да је мајка, слутећи да
ће јој кћер скоро пострадати, молила Господа да је узме прије ње,
да смрт по реду ипак дође; да не узме крст Богородичин, јер не-
маше снаге да га носи. И Господ је услиши и даде јој знак да јој
је вријеме починка близу и позвавши старца да је исповиједи и
причести, умрије у смирај љетнога дана окупана задњим зрака-
ма сунца. Екатарина плакаше непрестано неколико дана, а онда
се сузе прелише у молитве Господу, а молитве у нијемо стајање
пред Творцем.
- Дајеш и узимаш, у Твојој моћи је све. Често Те не разумијем и онда
ми овај свијет неразумљив изгледа. Узео си ми родитеље и патњу
си ми многу дао која превазилази године моје, не могу проћи
кроз овај живот без велике жртве сада слутим. И ако се питаш
шта ми слободу даје, премда да сам много грешна јер не живим
спрам свог великог познања; и знам да нисам и не могу бити као
Јов - то је ова историја која је у мени. То је ова бол која се незва-
на јави и срце ми стегне и душу мучи. То је свијест о великој муци
коју ми људи преживљавамо. То је бол због све дјеце која, иако
још не упрљана дугим данима живота, страдају. То је моја мука
што о прогнанима, мученим и оскрнављеним тијелима често
мислим и слике њихове у мојој су глави. Можда много гријешим
и не дам Ти да муке моје на своја леђа узмеш, премда већ три
вијека прођоше како си на леђима својим свијет понио. - И Го-
спод је чу и услиши те задоби мисао велику. А мисао та необич-
но јој дође; не као разумска спознаја већ као да срце бијаше пут
њен. И Катарина помисли: - Сада ћу рећи цијеломе свијету да се
сви радују, да мир им душу освоји. Али како то помисли узе јој се
могућност саопштавања те истине - Не могу ово ставити у ријечи,
ово је откровење и доживљај. Да, да, свакако бијаше у праву ста-
рац када рече да свако свој пут има. Морам научити да све није за
говорење. Морам научити мир свој кроз ријечи не губити.
И умири се срце Екатаринино, као да дух њен имаше више годи-
на него што тијело свједочаше - она спокојем зрачише; спокојем
који већином задобијају тек стари људи који по ријечи Божијој
esej
дуго живише, без зле по-
мисли ка другоме.
А на јесен те годи-
не уз буку свјетине
и топот многобројне
коњице, огрнут пурпур-
ним плаштом допуто-
вао је у Александрију, МИЛАНА Бабић
да прослави и подупре
многобројним жртвеним
животињама своју власт, август римски, пријатељ,
зет и савладар Диоклецијанов, Максимијан прозва-
ни Херкул. Бијаше то човјек чија се ратничка про-
шлост видјела у сваком његовом покрету, погледу,
ставу, ходу - у свакој његовој реченици. Лице његово
још свједочаше некадашњу младалачку љепоту, а
као и код свих људи заљубљених прије свега у себе,
видјело се да се сматрао изабраником и миљеником
богова. Пошто бијаше скромна поријекла настојао је
да оштрином и пријеким понашањем надокнади не-
достатак отмености и прилична понашања. Његова
посјета Александрији бијаше међу посљедњим
покушајима Рима да поврати некадашњи углед и сјај.
Његови коњаници бијаху обучени као побједници.
Максимијан одмах по своме доласку нареди да се у
његову част и у част римских богова приреди велико
весеље и да свак принесе по својој могућности бого-
вима жртву. И наста велика рика животиња и град од
дима бијаше затамнио као да се магла спустила.
А Екатарина стајаше на молитви у соби својој и
чуђаше се од куда толика бука, ипак, не дозволи да је
бука одвоји од молитве те се још дуго молила Господу
и на молитви је сан ухвати. У сну она сањаше непозна-
ти предио и све као летећи иђаше по њему. Одједном,
запази врт, а у врту сједаше жена сиједе косе, а лица
младалачког. Како је смирујућа љепота њена. Па ово
мора да је мајка Господара мога. Како то да могу да је
видим када она одавно већ не ходи земљом нашом
палом? - Екатарина као и сваки човјек убијеђена у
стварност сна бијаше и стога се врло зачуди што се
удостоји видјети лице њено.
- Екатарина! - зачу она глас који бијаше мио као глас
анђеоски.
- Ево ме - брзо одговори плашећи се да је не увриједи
чиме.
децембар / 2009 / svetigora
- Екатарина, чедо моје, женик те твој Себи зове.
- Али како ћу доћи до Њега? Које су стазе и путеви који
вoде Њему?
- Пут је твој пут мученички; љепота твоја биће оно што
ће те разапети, а памет твоја до мучеништва ће те до-
вести. Али немој дозволити да страх овлада бићем
твојим јер ћу послати Сина свога да у срцу твоме буде;
да ти срцу снагу лавовску да, да истрпиш страдање.
- А да се у страдању своме не погордим? 43
 - Ако ти дође мисао о вели- прерано губитак вољенога оца осјетих и стадох тра-
чини својој знај и опоме- жити у свој науци која ми бијаше доступна, ријечи
ни се, да су сви изабраници живота, и не нађох их и тужна до ада бијаше душа
већ призвањем из небића моја, и не могах се ничим утјешити; ни продуженим
у живот овај, који је заис- данима живота мога, ни љепотом својом, ни богат-
та дар велик. Ко ће бити ством, ни љубављу земаљском, јер увидјех да све
посљедњи, а ко први нико пролазно је. А онда, када већ сваку наду изгубих да
сем Бога не зна, јер је добро пролаз у вјечни живот постоји, Господ мој и Бог мој,
много не знати. И живот Исус Христос позва ме Себи указавши ми на ријечи
земаљски је често тајном вјечнога живота и постадох хришћанка. И сада царе
завијен, многи постадоше послана сам теби да ти свједочим да су ријечи Хри-
анђели рођењем својим, а стове, ријечи истине. Христос Бог мој позива те да Му
презрени и исмијани и од повјерујеш слушајући ријечи моје.
мудрих живот проживише. Цар се задиви ријечима њеним које свједочаху да је
- Реци шта да радим и дјевојка паметна веома, али се и препаде. Цар бијаше
учинићу то? на гласу као паметан човјек, и стога се уплаши да га
- Ено је стигао цар не- она ријечима својим не порази, страшан страх од
знабожачки да богове своје лажне прослави, и трубе свите понижења пред слугама својим га ухвати. А опет не мо-
његове бијаху што те у молитви ометоше. Када се пробудиш из гаше ни помислити да она неће бити његова, ко и сва-
сна овог иди му и опомени га да је један Бог и да му је Господ ко ко власт има, навикао бијаше да му се жене диве и
име. Посвједочи објављивање Његово кроз Нови Завјет којим радо му у наручjе долазе, сматраше да се њему не може
се објави. Пази се, не ружи много богово његове, јер су и они одолити. Али када погледа у њене очи схвати да код ње
одраз чежње за Господом. дивљења женскога према њему нема. Напротив, још
Ово рекавши она нестаде, а Катарина отворивши очи своје оста увидје да су њене очи као у дјетета и страховита страст
да лежи премишљајући шта да ради. А онда уста, дубоко удах- га због тога обузе. Научен дугогодишњим ратовањем да
ну и позва слушкиње своје да је обавијесте гдје је цар римски. одмах не реагује, него да сабирање мисли доноси побједу,
Сазнавши да је обавио жртвовање у храму незнабожачком, а он се досјети како би је могао побиједити и у ложницу
да пир свој у дворцу краљевском већ други дан наставља, она своју одвући.
се обуче и оде тамо. - Слушах доста о вјери о којој ми говориш. Не сматрам је
И најавише је цару слуге његове и рекоше му да дјевојка једна истинитом, нити је сматрам приличном себи, јер сам рат-
моли да разговара са царем. Цар је са радошћу позва себи, по- ник који се на живот са мачем навикао. Вјера моја има сна-
мисли да војници његови слатко му изненађење спремају, јер ге коју у твојој вјери не налазим - спремности на борбу.
је било познато, да када жена не путоваше са њим, развра- У смрт се иде борећи се, а не ко овца за клање. Али није
ту се великом одаваше. И уведоше Екатарину, а она се покло- прилично мени са тобом расправљати него ћемо овако:
ни цару и пољуби му одоре. Овакав обичај поштовања царе- сазваћемо мудраце и учене људе који вјеру у римске бого-
ва бијаше опет увео Диоклецијан, Екатарина гледаше да га ве исповиједају и они ће се расправљати са тобом. Ако ли
потпуно испуни, све стрепећи да се гдје не погорди. А угле- те побиједе у расправи, доказујући да је истинска снага у
давши Екатарину цар би ко мачем посјечен. - Каква љепота! вјери нашој, право на тебе положићу. Ако ли се ти покажеш
Мора да је кћер некога бога! Какве очи дјевојка ова има! А паметнија признаћу Бога твога.
стас јој је као Венерин! Можда заиста из морске пјене ко - И нећеш тражити своје право на мене.
богиња она роди се! - Нећу, ријеч своју царску дајем.
И нетремице гледаше у њу задивљен толиком љепотом. - Добро, нека тако буде.
У погледу његовом не бијаше суздржавања. Навикао да И Екатарина оде кући у страху великом и паде на молитву.
мисли да у пожуди тјелесној нема ничега лошег, он гле- Цар, пак, разасла гласнике своје да доведу философе и мудра-
даше Екатарину као што се гледа роба која је за продају. це многобожачке. И не прође седам дана и позваше Екатари-
Обилазећи око ње гласно је изражавао своје дивљење ну у двор царски. А њој ноге заклецаше, и мала је немоћ захва-
ријечима које Екатарина никада раније не чу и које у њој ти када видје да може плијен звијери бити.
изазваше гађење. А цар, прије него што Екатарина стиже до двора његовога,
- Реци шта тражиш? - рече он гласом у којем се видјела приђе и запријети мудрацима главом њиховом не буду ли
спремност да јој у свему удовољи. А Екатарина оста прво паметнији од ње. Неки од мудраца хришћани у потаји бијаху те
нијема, и опомену се Мојсија који мољаше Господа да не увидјеше да им је час страдања стигао. Цар у ватри од виђења
говори пред фараоном јер се не осјети вичан ријечима. са њом гораше; љепота њена би као рана од које лијека нема на
svetigora / 2009 / децембар

Па ја сам само жена у свијету гдје се мушка ријеч слуша и тијелу његовом.
поштује. Ко сам ти ја Господе те ми оволику част указа да И дође Екатарина и изађе пред философе и стаде пред њих за
цареве зовем Теби? борбу спремна. А када је они угледаше задивише се веома, али
- Што ћутиш? Знаш ли језик којим ти се обраћам? Реци ипак помислише: Па, она је само жена. Како ће се мудрошћу
разлог доласка? Реци ко си? изједначити с нама? А знадијаху они добро да хришћани
И Екатарина се тргну и осјети у срцу снагу о којој јој је постајаху најпаметнији између учених људи, али опет не могаху
речено да ће доћи. вјеровати да тако младо биће, још дјевојка, довољно мудрости
- Кћи сам царска и зовем се Екатарина, у богове вјеровах има да их порази.
44 у које вјерујеш и ти. И гладна бијах вјечнога живота, јер -наставља се-
 монахиња СТЕФАНИДА

O уздржању и

duhovni `ivot
здржање враћа у првобитну лепоту, враћа у богоустановљено
рајско стање човека, у стање спасоносне послушности Бо-

гом задане. Оно обуздава самовољу, ружноћу, и све доводи у
поредак, да све буде благочино, онакво каквим га је Бог ство-
рио. Уздржање нас враћа Богу, префињује. Душа људска постаје
танана, пријемчива да прими Духа Светог.
Уздржање уздиже изнад пролазног, даје опит духовног блажен-
ства и дивоте, красоте, у којој је све одмерено, чисто, целомудре-
но, достојанствено, лепо, истинито, светлоносно. Уздржање је сво
пуно Чистоте и Истине.
У човеку који се уздржава Христа ради живи Дух Свети, и он већ
овде живи предукусом Неба. И то нису само празне приче, то је ре-
алност, духовна реалност коју опитно доживљава онај који живи у
уздржању Христа ради. Овде говоримо о благодатном уздржању,
о уздржању од зла, од мрака, уздржању од греха, од поробљености,
о слободи коју нам Дух Свети даје.
Духовну слободу човек стиче када се изнутра, у себи, придржава
свих духовних закона православне вере и свих правила и канона
Цркве, и благослова надлежног епископа, и игумана, ако је монах,
и благослова свог духовног оца.
Како су се пустињаци руководили! Они су били сами, али су
они у себи испуњавали све оне заповести, и норме духовног
јеванђелског живота као да су у општежићу, као да су међу сто-
тинама.
Како су се руководили јуродиви, Христа ради луди! Они споља
гледано нису изгледали да се придржавају устаљених норми
понашања или логике, али су се они савршено придржавали
у себи свих црквених канона и закона, и свих благослова, као и
дејствa Духа Светог, Који их је руководио.
У сваком случају, врлине треба скривати, прво да би сачували
смирење, друго да не би иритирали њима своје ближње, који нису
у тако добром стању, а треће да би мање били изложени напади-
ма злих духова, који нападају тамо где виде да је ризница богата.
Слобода у Духу се добија када је човек стекао стање бестрашћа.
Значи, кад се одрекао од своје воље, кад је избављен силом
Божијом, и својим трудом, од свeга греховног, онда он од Бога
добија тај дар, а са тим даром и ту слободу .
Тада човек следи дејство Духа у себи, а од Бога прима благодат-
ни дар расуђивања, бистро око
душе и ума. Његова воља је
ослобођена од самовољних по-
рива, и он чврсто стоји у послуш-
ности Цркви, и то му даје смелост
пред Богом, и слободу.
Духовна слобода није да свако
ради шта хоће, него да буде сло-
духовноj слободи
је стање Вечности, где човек не живи више у
свом палом стању, него живи Христос у њему. Оно
светојовановско: ''Да се ја смањујем, а Христос у
мени да расте.''
Бестрашће је потпуно предавање у руке Божије,
потпуно пуштање да сила Божија испуни све наше
силе и моћи. И цело наше биће. Тада човек бестрас-
но мисли, бестрасно расуђује, бестрасно осећа, бес-
трасно говори.
Уздржање треба почети од малих ствари, па кад оно
пређе у навику, и човек осети лепоту тога, он ће и
сам после да чува у себи такво стање.
Ово стање долази као дар од Бога кад човек прво
покаже добру вољу за то, и жељу да се избори са
злом и поробљеношћу ма које врсте.
Ако се ради о уздржању у одећи - онда ће човек но-
сити нешто умерено, одећу просту, јер тако налаже
савест и морал да човек иде обучен, а не зато да би
њоме привлачио.
Ако је уздржање у понашању - оно треба да буде
скромно. Смерно понашање увек је привлачи-
ло Божију благодат. Умерен говор, благ и тих, не
прегласно говорење и смејање, уздржљиво, не
насиловање туђе воље својом причом, одмереност
у говору. Пажење на сваку реч - шта говоримо и како
говоримо.
Ако се ради о погледу - да поглед не буде дрзак,
да не биде пун зла, да не провоцира друге, да не
врши насиље над стањем другог човека, да буде са
поштовањем другога.
Ако се говори о уздржању у јелу - треба човек да
једе умерено, да једе просто да би одржао живот
а не зато да би се наслађивао у одређеној храни, и
са мером да једе, да се не
преједа.
У мислима - човек треба да
се уздржава од злих мис-
ли, да их молитвом пресе-
ца, одбија, да се бори про-
тив њих, ако их већ прими.
Уздржање од греха кон-

бодан од зла, од греха, од мрака, центрише све силе у чо-

од страсти; и да његов ум, душа, веку које су од Бога да се
срце, воља, његов дух, да буду не расипају. Оно је као
потпуно испуњени Духом Светим, старији син из приче о
да Бог влада свим силама чове- блудном сину, који стално
ковим. Невезаност за грех – то је држи заједницу са Богом,
децембар / 2009 / svetigora

слобода духа. Невезаност за мрак стално је у Очевом дому.

– то је слобода. Немање злоупо- Уздржање нас, као узда,
требе односа ни према чему – ту држи у вери, у живом од-
је савршена слобода духа, јер чо- носу са Богом. Уздржање је
век може несметано, као анђелске сила која нас сабира у дуби-
силе, да служи Богу целим бићем. ну душе, која не дозвољава
Бестрашће је слобода од себе са- да ми своје дарове од Бога
мог, а испуњење целог бића чове- изгубимо на лаке забаве,
ковог силом Божијом. Бестрашће и површни сјај. Оно држи 45
 Небо у нама да ми не сиђемо са њега, да не искоракнемо ка труле-
жи, да из тог обиља не искоракнемо ка смртном животу, већ да увек,
чувамо у сећању то да смо створени за вечност са Богом.
Најбољи би пример и опис уздржања тога могли наћи у житију
Мајке Божије, где три Светитеља описују Њен изглед, одећу,
понашање. Свети Амвросије, говорећи о животу на земљи Пречи-
сте Дјеве Богородице, овако описује њена душевна својства: ''Она
беше Дјева не само по телу него и по духу, смирена срцем, богому-
дра, не брза на речи; стално је читала Свето Писмо, била неуморна
у трудовима, целомудрена у разговорима, говорећи с људима као
пред Богом; Она никога није вређала него је свима добра желела;
никада се никога, ни убогога човека, није узгнушала, нити се коме
подсмехнула, него је све што би видела покривала љубављу својом;
из уста њених ништа није излазило што није изливало благодат; сва
дела њена зрачила су најузвишенијом девственошћу; спољашњи
изглед њен беше одраз унутрашњег савршенства њеног, благости
и незлобивости.''
Код Светог Епифанија и Никифора налазимо овакав опис душевне
светости и спољашњег изгледа Пресвете Богородице: "У свему Она
беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је по-
требно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање;
са сваким човеком је водила одговарајући разговор, не смејући се,
не узбућујући се, и не гневећи се. Раста је била средњег; боја њеног
лица била је као боја зрна пшеничног; коса јој била светло смећа
и мало златаста; поглед жив и проницљив; очи су бојом својом
подсећале на зреле маслинке; обрве повијене, тамне; нос не кра-
так; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро,
већ мало подуже; руке и прсти подугачки. У ње не беше никакве
гордости, у свему проста, без и најмањег притворства; без икак-
вог мекуштва, Она у исто време бејаше оличење најузвишеније
смерности. Хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што
то показује повезача пресвете главе њене која се до сада сачува-
ла. Једном речју: у свему њеном беше присутна огромна благодат
Божија.''
Обмана је демонска (још из Раја) да је материјални живот на овој
земљи већа реалност од духовног и бесмртног. Живот овде је пун ихова Преосвештенства Епископа
слабости, везан и завистан од воде, ваздуха, јела, сна, од 1000 ства-
ри, и траје једва 80-90 година, а многима и мање – зар нас је за то
створио Господ?!
Очигледно да није, и није смисао овог живота да 80- 90 година
једемо, спавамо, играмо и певамо, него да цело срце, ум и вољу
Њ будимљанско-никшићког Г. Јоаникије
и викарног Епископа липљанског Г.
Теодосије дочекали су са задовољством
и радошћу бројни мјештани Драговољића у
навечерје празника Рођења Пресвете Богороди-
саберемо у покајање, у вапај Господу. Да се потпуно вратимо, це. Преосвећеним Владикама у чину освештања
очишћени и убељени, укрепљене вере, у вечну заједницу са Богом, саслуживали су: протојереј-ставрофор Алекса
да припремимо дух за живот у бесмртности. Павловић, јереји Миодраг Тодоровић и Данило
А да би живели у Рају, у бесмртности, морамо да одбацимо, Зиројевић и јеромонаси Кирило Бојовић, сабрат
уздржањем, све наговоре и привезаности овог света, и да одбаци- Цетињског манастира и отац Арсеније из манасти-
мо све покушаје да га гледамо као једини свет, после кога нема жи- ра Косијерево. Након освећења црквеног објекта,
вота; и да прихватимо целим бићем, умом, срцем, вољом истину да који се при храму Вазнесења Господњег гради од
је ово само пролазна фаза, након које, као ђаци који положе испите, 1997, сабраним мјештанима обратио се владика
почињемо да живимо пуним животом, испуњени целовито божан- Јоаникије, који је заблагодарио житељима овог
ском благодаћу, обожени, у стању Таворске светлости. мјеста, као и свим људима добре воље, чијим тру-
Када се Христос преобразио пред ученицима на гори Тавору, они дом и љубављу је са успјехом завршена градња
svetigora / 2009 / децембар

су поред њега чули и видели и пророка Илију и Мојсија, како гово-
ре са Њим.
Три Апостола, који су символи вере, наде и љубави: Св. Петар,
Јаков и Јован, видели су три стања у Духу - три сенице - Илијину,
Мојсијеву и Христову. Прва, Илијина, означава стање врлине, под-
вига, труда и уздржања; друга, Мојсијева: стање мудрости духовне,
духовног знања, боговиђења; а трећа, Господња: стање созерцања,
потпуног обожења, стање потпуне благодати.
Да би дошли до овога трећег, морамо проћи кроз ово прво, и
46
усвојити га као принцип живота, и као духовну лепоту.
црквено-народног дома: ''Имајући у виду слав-
ну прошлост овог мјеста, не чуди визионарско
прегнуће које сте имали приликом започињања
изградње овог црквено-народног дома. Требало
је много труда, слоге, договарања и планирања
док га нисте ставили под кров и, ево, хвала Богу
у томе сте успјели, а онда када је понестало сна-
ге и дошло до мањег застоја, али не и до преки-
да, опет сте показали дивне врлине које вас красе.
Поједини људи просипали су лажне приче и ба-
 Година после

reporta`a
Њихова Преосвештенства Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и викарни Епископ липљански
Г. Теодосије, игуман манастира Високи Дечани, освештали су на Малу Госпојину црквено-народни дом
у селу Драговољићи, код Никшића. У знак сјећања на немио догађај који се у овом мјесту десио на Малу

Преузето са сајта Епархије будимљанско-никшићке. Опрема текста редакцијска.

Госпојину прије годину дана, када су житељи протестним окупљањем покушали да спријече прола-
зак анатемисаног распопа Мираша Дедејића кроз село, уприличена је изложба фотографија и новин-
ских чланака под називом о тадашњим догађањима у Драговољићима.

цали љагу на ваш труд и рад, злонамјерно тумачећи да ово
ваше дјело и жртва имају неку другу намјену'', казао је епи-
скоп Јоаникије.
Он је додао да никога не треба да чуди енергија која се,
прошле године на празник Рођења Пресвете Богороди-
це, пробудила у мјештанима, који су пружили сабран, сна-
жан и достојанствен отпор, када су безбожници насрнули
на село Драговољиће: ''Посебно је драгоцјено што после
тих искушења нисте стали, нити сте се збунили, него сте
још више ојачали у слози, међусобној љубави и повјерењу
и кренули да ово здање завршите, украсите га и учините
спремним да прими вас који овдје живите, али и сваког
то од наших отаца и предака. Наши славни преци су по-
дизали задужбине свуда по светој земљи српској и овде
на овом месту су подизали цркве, манастире. Они су зна-
ли зашто то чине, да би тиме помогли верном народу да
сачувају своју веру и спасу своје душе. Те светиње су до
данашег дана опстале, захваљујући храбрим и добрим
људима, који нису жалили некада ни свој живот, да би сачу-
вали светиње, али не само физички да их сачувају, него са
њима да сачувају и све оно што нам је предато – веру, језик,
традицију и обичаје, све оно што један народ чини да пра-
вим народом Божијим'', поручио је епископ Теодосије.
Преосвећени Владика је казао да такву одговорност

добронамјерног човјека и госта. И ево, хвала Богу, вечерас
је овај дом спреман, усељив и пун сигурности да смо ура-
дили важно дјело за ово село, за своју слогу, за наше по-
томство и за ову светињу. Желим да заблагодарим од срца
свима који су се потрудили око подизања овог здања, а
осјећају и они на Косову и Метохији, гдје су Црква и српски
народ последњих година изложени великим искушењима.
Црквени одбор Драговољића подсјетио је, овом прили-
ком, на немио догађај, који се у овом селу, управо на Малу
Госпојину, десио прије годину дана, када су мјештани про-
децембар / 2009 / svetigora

њих је велики број, предводио их је Одбор честитих људи
за изградњу овог црквено-народног дома, али и сви и они
који су, у међувремену, помагали, прискакали у помоћ и
који су препознали вашу жртву, вашу вјеру и добру намјеру  Драговољића и Жупе Никшићке, међу којима је било и
да учините дивну ствар за своју цркву и своју будућност''.
Сабране мјештане благословио је и викарни Епископ
липљански Г. Теодосије, изражавајући задовољство што су,
на празник Рођења Пресвете Богородице, могли заједно
да се помоле у Христовој љубави: ''Ми смо данас сви на
свом месту одговорни да сачувамо оно што нам је преда-
тестним окупљањем покушали да спријече пролазак кроз
село анатемисаног распопа Мираша Дедејића и његових
присталица. Тада је полиција ухапсила више од 60 житеља
старијих жена. Тим поводом у новоосвештаном конаку
уприличена је изложба фотографија и новинских члана-
ка дневних листова: Вијести, Политика, Вечерње новости и
Дан, чији су новинари: Слађан Благојевић, Раде Вукићевић,
Велиша Кадић и Биљана Брашњо извјештавали о 47
тадашњим догађањима у Драговољићима.
 зворно србско и свесловенско име Пет- Према томе, имена Петан, потврђено у средњовековним
ка(на), Пет-ница, рус. Пјатка, Пјатница (у повељама и, тамо непотврђени, али очекивани женски об-
прасловенском изговору - Пентка), изво- лик - Петана, затим Петоња, Петко, Петка, Петкана и Пет–
ди се заправо из веома плодног индоев- ница изведени од “пе(ња)т-и се” имали би значење “онај ко се/
ропског корена *пет- / *пт-/ и, у обли- она која се или оно што се уздиже или пење“, односно, на фону
ку са млађим формантом н-, *пен-/ *пон / хришћанске аскетике “онај ко или она која се пење, успиње,
*пн- са значењем напиње, упиње и распиње”, ходећи за Христом и носећи свој
- “протезати или растезати“, “широко, да- крст. Паралелу у оваквом образовању поменутих имена пети
леко или високо пружати, напињући се посебно руке се - Петан, Петко, Петка налазимо у следећим примерима: “рад-
или ноге.1 У назализованој варијанти *понт- / *пент- ити - Радан/а, Ратко, Ратка”, “влад-ати - Владан/а, Влатко, Влатка”,
/ *пнт -, овај прастари корен развио је основно гла- “бран-ити - Бран/а, Бранко, Бранка”, итд.
голско значење својих изведеница - “ићи, ступа- За разлику од грчког монашког имена Светитељкиног брата,
ти (гр. “патео, срб. путити, путовати, и резултатив- Св. епископа Јевтимија, Чудотворца Мадитског, име Преподоб-
но - наопутити - “наићи, наћи“, и именско значење не - Петка било би заправо њено изворно крштено, а не монаш-
“пут, утреник, пртина, пролаз…» - копнени, мор- ко, србско народно а не грчко име, што, ипак, не мора нужно да
ски или речни, (гр. “понтос“ као неутрти, непроходни значи да она, са благословом за подвизавање у пустињи, који
водени пут“ и “патос“ “копнени пут, стаза“, лат. “pons, је зацело добила од свога духовника, није примила и монашки
pontis“ - „(уметно издигнути) пут или прелаз преко постриг. Пример једне друге, истина, много млађе, србске под-
реке”, индоирански “панта“- “стаза, пут“). По семан- вижнице и молитвенице, преподобне Јефимије Девичке (19.в.),
тичком правилу резултата, даље изведенице од овог која је у народу остала познатија под својим крштеним лаич-
корена у оквиру посебних лексичких породица раз- ким, а не схимничким именом - Блажена Стојна, показује да је
виле су значења: 1. “ићи увис, дизати се, пењати се, и Петка Епиватска, самотна житељница тракијских дивљина,
пентрати се, летети, (гр. петомаи, птинос - “лете- слична Преп. Марији Египћанки, а не општежитељница неког
ти, срб. птица, патка, санскр. patati, pattrin - “летети, уређеног манастира, могла исто тако примити монашки образ
птица“, итд.) и 2. “ићи наниже, ка поду, падати, ру- под једним - монашким именом, а под другим бити откриве-
шити се» (гр. “пипто“, срб. “падати, падање“, итд.). У на и откривати се свету у лицу благочастивих мештана својих
најнепосреднијој вези са србским “пети се“, у свес- родних Епивата. У еписоди из житија ове Преподобне матере
ловенском језичком осећању ускo повезана са ис- о њеном чудесном јављању благочастивом Ђорђију може се
токореним речима “пета, петни, (нпр. “из петних уочити да се Светитељка своме земљаку сама не представља,
жила“ - идеја успона, издизања од пете из све снаге), него га само опомиње да долично похрани њене мирисне мош-
петњача, петница, петњак - петна кост”, стоји и, да- ти, које су дотада, по допуштењу Божијем, чамиле у гробној јами
нас у говору Срба из Црне Горе, Херцеговине и Боке без мрамора и било каквог натписа, а да само њено име - Пет-
сачувана старосрбска реч - “пе(н)тро, пе(н)тар, пе- ка, њему и његовим сусељанима дотад непознато, објављују
тар“, која је вероватно испрва означавала и сваку “светли мужеви“, дакле, Анђели Божији у њеној пратњи. Након
другу “узвисину на коју се пење“, а потом све више преноса Светитељкиних моштију у цркву у Каликратији, време-
рукотворену конструкцију између таванице и кро- ном, у црквеној употреби из разумљивих разлога преовладава
ва, “све изграђено при таваници - сам плафон, балкон грчки превод тога имена - Параскева, које се преноси и у нека
или таван“, у сваком случају “места под кровом на која њена словенска житија, надахнута предлошком цариградског
се пење, пентра или припентрава”, због чега би, по ђакона Василика, као нпр. у житије које је сачинио Св. Патријарх
свој прилици, и средњовековни топоним Петрич тре- Јевтимије Трновски у 14. в.
бало тумачити као “град на високом брду на који се Оваква појава - присуство и одржавање народних имена међу
пентра“. Пет(а)ру насупрот стајао је назив за “место крштеним Србима на Југу, ни у случају Светитељке из Епивата
на које се не пење и не може испети”, сачуван у гово- Мраморноморских није усамљена. Иако је од времена Светих
ру косовскометохијских Срба - “непентрало” или “не- Просветитеља Србских и Свесловенских, Кирила и Методија,
пело”. Из овакве употребе проистекао је и други по- крштавање појединачних словенских владара по правилу обе-
сведочени назив за распеће - “распело“, као “место (тј. лежавало примање новог, црквено-византинског имена, обич-
Крст Христов) на чију се висину успиње растезањем но њихових покровитеља, византинских “царева васељене”
и напињањем тела и духа, читавог бића (на сва чети- као израз нових међусобних односа мира, орођавања или
ри његова крака)”. пријатељства (пример цара Бориса-Михаила Бугарског, касније,
или код Руса кнеза Владимира-Василија), бројни су и они сло-
1  P. Skok, Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb, венски кнежеви који су остали упамћени само по својим крште-
1971-1973, s.v. peti, peta, pest, pedalj, put. (При кретању по тлу ии ним, чисто народним именима: на пример, први познати сло-
svetigora / 2009 / децембар

увис, али и надоле, припаду, упињу се или напињу пести – шаке,
(од које потиче и име броја пет, као колектива који творе прсти)
или пете - задњи делови стопала као најистакнутије тачке чове-
ковог тела. Домети кретања могу се мерити и педљем као ста-
ром мером за дужину “од врха палца до малог прста, кад се пест
растегне и рашири)“; поунутарњено, такво кретање, “снажно, из - србско-бугарски Свети кнез Бојан, син Крутогонов а унук Грубо-
петних жила», претвара се у “стремљење, силовиту тежњу или
искање» (лат. peto, праслов. пну, срб. напињати се, упињати се,
запињати, напон, распон“. Јulius Pokorny, Indogermanisches ety-
48 mologysches Wörterbuch, 2Bnd., Francke, Bern-München, 1947-1966
(1Aufl.), 2005 )5. Aufl., s. pet-1, pet-2)
венски крштени кнез Бож(ило) у “земљи Калбина-Псоглава”,
кога у 1. в. после Хр. крштава апостол Андреј, како у 4. в. сведо-
чи Св. Јефрем Сирин у својој још увек недовољно познатој ба-
лади, коју је 1999. открио и објавио Михаел Ван Есброек.2 Или
шев, као благоверни хришћанин, посечен 827. г. за праву веру
од рођеног брата, незнабошца Миломира (празнује се 28. марта
2  Michel van Esbroeck, A Ballad about Saint Andrew and Cannibals, HUGOYE,
Journal of Syriac Studies, 1999 January, Vol. 2, No 1.
 crkveno
jezikoslovqe
по црквеном календару) или србски велики жупан, кога је 859. крстио Св. Кирило – Св. Бу-
димир, који је тек свом трећем, најмлађем сину дао грчко и свехришћанско име – Стефан-
Овенчани, које су носили и сви немањићски владари, док подруг века млађег, Светог
“краља” Јована Владимира, црквено предање памти под оба имена. И док су словенски вла-
дари са новом вером, по правилу, примали и нова имена, преузимајући са именима својих
покровитеља и нове навике и обичаје и тако учвршћујући свој положај и благостање сво-
га народа, у ширим слојевима новокрштаваних племена хришћански мисионари умногоме
су снисходили њиховој наглашеној ономастичкој консервативности, не мењајући масовно
и коренито древна словенска имена, него их у свом њиховом раскошном значењском бо-
гатству освештавајући благодаћу Христовом и подајући им, очишћенима у бањи крштења
од идолопоклонствене прелести, нове дименсије, значења светих врлина и освајаних
тајни хришћанске духовности. Покровитељство небеских заштитника појединаца и чи-
тавих породица Црква у јужном србству, познатом по снажном и брижљиво негованом
култу предака, још из паганских времена, као и по неупоредивоме и дан данас живо-
ме богатству сродничких веза и именовања, није толико преносила и обезбеђивала ма- ВЕСНА Никчевић
совним преименовањима новокрштених искључиво у грчко-
латинском духу на крштењу, него посредством установе крсне

o imenu
славе и “породичног Свеца”, чијој се заштити, заједно са свим
својим породом и свеколиким потоњим потомством, стављао

први крштени предак дате породице и ширег рода. О томе до
позног средњег века сведоче и сачуване србске златопечат-
не повеље. Како, истиче др Јован Деретић,3 “нема ниједне сфе-
ре (крштене) ”стварности која није нашла одјека у неком име-
ну или многим именима” у Срба. У Дечанској хрисовуљи, из 14.
в., највећи број имена настао је од основа - брат, мил, добар.
драг, бог, вој, храна.4 “У семантичким основама старосрбског
хришћанског ономастикона откривамо идеје добра, љубави,
радости, Бога. У србским именима огледају се „сроднички и
пријатељски односи, али и брига за насушни хлеб, вера у живот
и воља да се одоли злу, непријатељу, удесу“. У овој хрисовуљи
29 имена је од основе Бог, 40 од речи брат, 45 од основе мил, 48
од основе добар, 54 од основе рад. Нема сумње да би и име Пет-
ка могло припадати реду народних имена у којима се огледа
једна таква брига непрестана за спасење душе, како сопствене,
тако и својих ближњих, подвижнички распетог успињања на
Гору Господњу Небеског Јерусалима.
Данас широко распрострањено мишљење о несрпском по-
реклу Свете Петке, које се наметнуло и нашој науци, не само
световној, нпр. у лицу минуциозног Леонтија Павловића, који
је ову Светитељку изоставио у својој историјско-географској
расправи о “Култовима лица код Срба и Македонаца”,5 него и
црквеној, нпр., код др Лазара Мирковића,6 по аутоматизму
3  Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд 2007, стр. 157-160.
4  ован Деретић, loc.cit.: Нпр. Брат, Братодраг, Братан, Братељин, Братен,
Братоје, Братеша, Братило, Братован, Братота, Братохна, Братуљко, Брајан, Бра- Србском, него и предање Руске, па и Грчке Цркве,
petka
svetiteqke iz epivata
У претходном броју нашега часописа, у првом
делу овога текста члана наше редакције,
проф. Весне Никчевић, техничком грешком
измењен је изворни наслов чланка који је
правилно гласио „О имену Петка Светитељке
из Епивата“, и стављено је погрешно „О име-
ну Петка Светитељке из Египта“. Уредништ-
во се извињава аутору због овог пропуста и
испуштања неколико фус нота у тексту.
прихватања световних академских ауторитета и
њихових понекад и одвећ рационалистичких про-
цена црквених ствари, засновао је у 19. в. Иларион
Руварац,7 оспоривши несумњиво и неподељено
вековно предање и памћење не само наше по-
месне Цркве, у чијим се месецословима, типици-
ма и пролозима Света Петка Епиватска називала

ило, итд. Од драг: Драгибрат Драгигост, Драгул, Драгулин, Драгмуж, Драгоград, које ову Светитељку, уколико није из неког раз-
Драгило, Драгље, Драгља, Драгман, Дражуј, Драја, Драјан, итд. Од добар: До- лога сасвим из њих уклоњена, епитетом “Србска,
бробуд, Доброгост, Добросрд, Доброхвал, Добран, Добрен, Добренко, Добрет-
ко, Добретин, Добријак, Добријан, Добрихна,… У доба покрштавања Јелина, на
или од Србије, Нова или Млађа” у својим богос-
сличан начин, трудом и снисходљивом љубављу Св. “Апостола незнабожаца” лужбеним књигама и календарима одвајају од
Павла, који је бивао “свима све, да свакога за Христа задобије”, и његових уче- трију старијих Параскева. Упркос руварчевском
ника, била су “примљена” у Цркву и многа грчка предхришћанска имена, чак мишљењу, које деле и извесни европски научни-
децембар / 2009 / svetigora

и она која су најнепосредније била везана за пагански култ и митологију, по-

ци нашега доба, представљајући Св. Петку Епиват-
пут – Дионисије (“Зевсов син“), Исидор (“дар Исидин), Аполон/ије (античко бо-
жанство) или Димитрије (изворно, „онај који припада богињи Деметри, Мајци- ску често као “византинску (тј. грчку) монахињу из
земљи). Таква грчка имена, освећена благословима Цркве Христове, њеним 11. в.“8 неке занемарене и недовољно расветљене
светотајинским животом и личним подвизима својих носилаца стекла су још у старе индиције упућују и данас на истинитост ве-
раној Цркви статус црквених имена првог реда и била најрадије надевана било ковног предања помесних Православних Цркава
клирицима и, касније, монасима, било лаицима, не само Јелинима него и свим
Балкана и Русије.
народима Византинског “комонвелта“, привлачећи на њих покровитељство
својих Свештених првопритежаватеља. 7  Иларион Руварац, Летопис Матице српске, књ. 115, 173.
5  Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965. 8  Andronikos Falangas, Some aspects of Greek-Romanian 49
6  Лазар Мирковић, Еортологија, Београд, 1961, 69 -73. Religious Relations in Post-Byzantine-Era, 16/17.ц.

Због чега је било спорно пражитије Светитељке из
Епивата ?
За осветљавање овог питања врло је занимљив
најстарији сачувани спомен црквеног култа Св. Пет-
ке код византинског канонисте са краја 12. В. Тео-
дора Валсамона: “Онај Свјатјејши патријарх (Цари-
градски), кир Николаос Музалон, обретавши списа-
но житије Свете Параскеве, која се поштује у месту
Каликратија, од мештанина неког састављено неу-
ко (идиотикос - “невично, немарно, грубијански, не-
зналачки, припросто, простонародно“) и анђелског
живота Светитељке недостојно, одреди да се оно
огњу преда, а ђакону Василику нареди да спише
њено житије богоугодно” (ПГ 137,733). Наравно, да је
за наше разматрање веома значајан контекст у коме
се нашла ова опаска ученог Византинца у његовим
“Коментарима на каноне Св. Апостола и Сабора и
посланица Св. Отаца“. У том одељку, у коме тума-
чи канон 63. Трулског сабора, Валсамон вели: “Није
за Свете Оце била тајна да су многи од неверника и
христомрзаца, не схватајући подвиге Светих Муче-
ника и Исповедника, а исмевајући хришћане који су
их прихватали, измислили неке лажи и чудовенија,
њихове сопствене злобе достојна, као да су их тобо-
же изговорили и учинили Мученици. Тако заводећи
људе, наводили су их на неверје или подсмех и ругање
Светима. Због тога Свети Оци одредише да се так-
ви списи не обнародују, него да се спале, а да се они
који их примају анатемишу…Тога ради и блаженом
Метафрасту ваљало је да борења Мученика за Исти-
ну многим трудовима и знојем прочисти и улепша, у
хвалу Бога и славу вечнујућу Мученика”.9 Валсамон
овде настоји да успостави потпуну паралелу између
судбине најстаријег познатог нам житија Светитељке
svetigora / 2009 / децембар
из Епивата и вековне праксе одбране православне
вере од јереси и спречавање инфилтрације “лаж-
списа”, ”псевдосиграмата”, тј. јеретичких књига у пи-
сано предање Цркве, ако је потребно и символичним
спаљивањем, успостављене на самим Васељенски
саборима. Ипак, не би се смео изгубити из вида
9. канон Седмог васељенског сабора о Победи
Православља над иконоломством, који озваничује
50
9  T. Balsamon, PG 137, 733
још један метод те борбе - уклањање
јеретичких списа из јавности и
њихово похрањивање у скривни-
це цариградске Патријаршијске би-
блиотеке: “Све дечије басне и безу-
мне представе и лажни списи , што
су издани били противу часних ико-
на морају бити предати у Цариград–
ску епископију да се спреме са другим
јеретичким књигама. Нађе ли се, пак,
неко да их крије, нека се свргне, ако је
епископ, или презвитер или ђакон и
нека се одлучи, ако је световњак “ 10
Ипак, Валсамоново увођење у ову
причу великог агиографског по-
духвата Св. Симеона Метафраста
баца на све нешто другачије свет-
ло, отварајући могућност другачијег
тумачења поступка одбацивања првобитног житија Светитељке
из неугледних Епивата Мраморноморских у Цариграду, које
разлоге одбацивања не би посматрало искључиво кроз појмове
правоверје-кривоверје.
У науци је утврђено да је Метафраст био позван да прера-
ди многа стара сказања и житија Светих, посебно Мученика, у
првом реду због “духа времена” јер својим уметничким особи-
нама, а понекад и садржински нису одговарала “истанчаном
укусу учених Византинаца друге половине 10. века“.11 Духовну
климу тога доба, по мишљењу византинословаца, обележавају
удаљавање знатног дела цариградске дворске и придворске
интелигенције од истинске вере и унутарње пуноће црквеног
живота и нарастајућа интересовања за антику, која су у своје
време уродила ренесансом платонских и неоплатонских идеја
и отвореним сукобом учених скептика са Црквом.12
Философ, историчар и полихистор, Михаил Псел, дворски мо-
нах, по духу много ближи цариградским дворским кругови-
ма тога времена него изворном монаштву, за кога је Византин-
ско Царство било истоветно са двором, док је све остало изван
двора нестајало у маглама безначајности,13 у својој чувеној “По-
хвали Симеону Метафрасту”, можда најтачније указује на раз-
логе који су овога подстакли да приступи тако обимном агио-
графском подухвату, каква је преобликовање и скраћивање
наслеђеног агиографског корпуса: “Једнима се чинило неснос-
ним сувопарно приповедање, код других су приповести про-
сто изазивале смех: у њима није било складне композиције ни
поступности мисли груби стил непријатно је парао ухо и иза-
зивао пре досаду него што је причињавао задовољство…” Како
истиче са ауторима “Споменика византинске литературе” др Ђ.
Трифуновић, “Симеон је знао мноштво начина грађења фраза
и у довољној мери служио се њима тако да би га могли слуша-
ти и учени мужеви и простољудини…Он је прерађивао само
спољашњи облик сказања, не мењајући материјал (и образац),
но исправљајући погрешности у изражавању, није уводио нове
мисли, већ је мењао говорне обрте…”14 Х.Г. Бек прецизира да
Метафрастов Месецослов, који је врло брзо преовладао у упо-
10  Епископ Никодим Милаш, Правила (канони) Православне Цркве са
тумачењима, Нови Сад 1895, стр. 611.
11  Ђорђе Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних
појмова, 2. допуњено издање, Београд, 1990. под Житије
12  Ханс Георг Бек, Византијски миленијум, Београд 1998, стр. 380-395.
13  Ханс Георг Бек, loc. cit.
14  Ђорђе Т рифуновић, loc. сit.
 треби у византинским и другим помесним Црквама византин- зантинци својим мисионарским делом међу Словени-
ског круга, познат данас у 693 преписа, представља зборник у ма сведочили јеванђељску реч да ”сви јесмо једно у
29 томова са укупно 148 текстова који се односе, сем једнога, Христу и да ту нема ни варвара ни Скита ни роба ни
само на Светитељске празнике. За сваки дан црквене године слободњака” (Кол. 3,11), “свест о њиховој сопственој
Метафраст даје по једног Светитеља. “У неким случајевима ради супериорности у односу на друге народе и друге сре-
се о текстовима старим, које је оставио готово неизмењенима дине бивала је често претежнија” у интелектуалним
(сигурно њих 12, а можда и још 3), затим о текстовима који су круговима Цариграда, али и провинцијских средиш-
настали у његово време и које је он сам делимично могао са- та, у којима су једно од најистакнутијих места заузи-
чинити, а онда и о метафрасама, што значи о изворним ста- мали и учени црквени јерарси. По речима Нинославе
рим текстовима, чију је историчност Метафраст, упркос мно- Радошевић, и поред великих заслуга у просветљивању
гим мишљењима, оставио нетакнутом, али које је стилски обра- словенских народа светлошћу Јеванђеља Христо-
дио у духу хуманистичко-реторичких схватања, делимично их вог, “Византија је наследила и на свој начин уобличи-
скраћујући а делимично продужавајући”.15 Главно мерило у ре- ла концепцију о цивилизацијској борби Јелина про-
дакторском захвату Метафрастовом, било је, дакле, - естетичко, тив варвара, своје културе против њихове “некулту-
а не правоверје, брига за успешну рецепцију писаних ре”, свога реда и поретка против њиховог хаоса.17
текстова сваке врсте, па и црквених, у византин- У епохама учвршћивања црквеног устројства
ском “истанчаном” читатељству, а у новокрштеним народима, и поред неме-
не брига за чишћење агиограф- ривих просветитељских заслуга и плодне
ског наслеђа од јеретичких државне и културне сарадње и брачних
кривотворина. орођавања са словенским владарима,
Доба патријарха Цари- Византија је неретко својим гордељивим
градског Николе Музалона, јелинствовањем стварала тешко премо-
(патријарховао 1147-1151), у стиви јаз између ромејства и неромеја,
коме је на драстичан начин из- због чега и део грчке црквене јерархије
бачено из употребе најстарије и клира није увек бивао на висини на-
житије Светитељке из Епивата ложеног им брижног очинског старања о
Мраморноморских, није се суш- даљој и дубљој јеванђелизацији своје
тински разликовало од време- многобројне негркојезичне пастве
на у коме је живео и делао чу- на њој разумљиве начине. Х.Г. Бек,
вени логотет, потоњи монах, поредећи историографски при-
преподобни Симеон Метаф- ступ Јустинијановог историчара
раст, савременик Епиватске Прокопија и Никите Хонијата из
Светитељке, из друге полови- 12. в., каже: “Прокопије извешта-
не 10. в., мада је интелектуално ва и о много удаљенијим народи-
било још немирније, а његово ма, а код Хонијата ни трага од на-
књижевно стваралаштво ционалних струјања у Бугарској
жанровски разноврсније, са и јужне провинције Царства
образовањем ослоњеним нестају у магли ове равнодуш-
на студије класичне ности“. 18 Један овакав став огле-
књижевности и, нарочи- да се и у деловању византинске
то, на реторику, и са “битно администрације, не толико држав-
профињенијим филолош- не (цар Константин Порфирогенит
ким осећајем”, при чему се у то доба добро познаје и потан-
“агиографска слика човека ко помиње архонте Срба и излаже
више није неговала у оној своја владарска сазнања о њима),
мери у којој се неговала у 9. и колико оне црквене, која је, у мери

10. в.“ .16 Осим високих естетич- у којој је губила топлину живог од-
ких захтева, на негативистич- носа са људима, нижим клиром
ки однос према спису могло је, и и паством, поготову инојезичном,
то не мало, утицати и пословично замењујући га чарима интелектуа-
неповерење, зазирање, па и презир листичког хедонизма и високе цркве-
према Србима и Словенима уопште (који не политике, пренебрегавала ре-
децембар / 2009 / svetigora

у њиховим очима остају “лукавци и варва- алне потребе своје негркофоне па-
ри“, иако су покрштени управо трудом Ца- стве. Тако се и могло десити да баш по-
риграда) у души претежног дела ученог ви- ловином 12. в. процесу усложњавања
зантинства, нарочито његових књижевних политичких руско-византинских одно-
посленика у Цариграду. Иако су су у лицу са умногоме допринесе спорно питање
својих Светих архијереја и подвижника Ви-
17  Нинослава Радошевић, Les allophyloi dans la cor-
15  Hans Georg Beck, Kirche und theologische Literatur respondence des intelectuels byzantinѕ du 12. siècle”,
im Byzantinischen Reich, München 1959, S. 572. ЗРВИ, 2001/2, 89-101).
51
16  Ханс Георг Бек, Византијски миленијум, стр. 385-387. 18  Ханс Георг Бек, loc. cit..
 reporta`a СЛАВКО Живковић
права избора архијереја у Русији, коме су се поједини
Грци жестоко одупирали.19 Истим узроцима могла би
се објаснити и упадљива равнодушност према ствар-
КЊИГА
ним устројственим и мисијским потребама помесних
јужносрбских Цркава, која се огледа у окамењеној ти-
‘’ПУЦАЈ, РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН’’
тулатури Охридског архиепископа - „милошћу Божијом
архиепископ Јустинијане Прве и читаве Бугарске“, у којој ПРЕДСТАВЉЕНА У ПОДГОРИЦИ
за стариначко србско име никада није било места. Срби, ећ је на почетку људске историје записано питање:
над чијим земљама и душама Охридски архиепископи ‘’Каине, гдје ти је брат? Крв његова вапије небу.’’ Само
никада нису престали да страсно истичу своја непри- двојица браће су на земљи Каин и Авељ... и Каин
косновена права, што се у временима турског ропства убија Авеља из зависти. Отуда је и владика Раде запи-
огледало и у великом уделу тамошње грчке јерархије сао оне његове знамените ријечи: ‘’Завист, злоба, адско
у гашењу Пећке патријаршије и истискивању србских наследије - оно чојка испод скота ставља’’, рекао је Архи-
епископа из црквених седишта у србским земљама, на- епископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски,
просто су у гркофоном Охриду поистовећивани са Господин Амфилохије, представљајући књигу ‘’Пуцај,
оним делом својих саплеменика, који су покорени од рат је завршен’’ у препуној крипти храма Христовог
туркијских дошљака из Асије, стопивши се са њима под Васкрсења у Подгорици, 5. новембра 2009. г.
принудом, стекли ново народносно име.20 Овакву прак- -Тако се кроз људску историју наставља та прича. Не каже
су Охридски архиепископи нису променили ни у доба ли се на другом мјесту: ‘’Ко ти ископа око? Брат! - Зато је
немањићког обједињења и процвата Србске земље и рана тако дубока’’. Управо о тој рани дубокој, предубокој,
народа, у временима великог жупана Стевана Немање и коју је брат ископао брату, у наше вријеме (јер 65 година
Светога Саве: чак ни на измаку 12. и у 13. веку, па се тако није неко давно вријеме), говори ова књига. Књига која
Димитрије Хоматијан у својству надлежног архипастира није уобичајена и која није ни писана да би била књига,
и на србским територијама у писмима Св. Сави и Стефа- него је свједочанство, изњедрено из те дубоке ране. Крв
ну Првовенчаноме, са позиција вршења духовне власти братска је вапила небу и није било могуће да она нађе
над њима и њиховим народом коме се, ословљавајући мира, и смирења све дотле, док се не запише, док се не
Првовенчанога “великим жупаном читаве Сервије и посвједочи. Ова књига је управо потресно свједочанство
Диоклитије”, обраћа по старој навици као “милошћу о нама, о нашем времену, о нашим разбратним времени-
Божијом архиепископ Јустинијане Прве и читаве Бугар- ма. Онај који је буде читао, а сигурно ће је многи прочита-
ске” или само „архиепископ целе Бугарске“. На тај начин ти, схватиће зашто је толико труда уложено да се она са-
један византински архипастир показивао је и својом
титулом, као и својим понашањима упереним против
деловања првојерарха „све Србске и Поморске земље“
и његове браће архијереја, клира и читаве пастве, па
чак и против самог Цариградског Патријарха у Никеји,
(крунисањем за новога византинског цара у Солуну, по-
ред живога цара у Никеји, свога патрона, Теодора Дуке!)
бољку гордоумља погубну за сваког човека, а поготову
за црквеног архипастира кога је Бог, као што јесте њега,
поставио да бива апостол иноплеменицима. Ако је став
Димитрија Хоматијана био тако непопустљив у суочењу
са једном нејелинском народношћу, иза које је стајала
читава једна новоустројена и богата држава, на челу
са првовенчаним краљем србским, и народна помесна
Црква, предвођена од самога Цариградског патријарха
посвећеним архиепископом, какво је тек држање ца-
риградске црквене и административне јерархије пре-
ма становништву тзв. Сервија или Славинија широм ви-
зантинске државе, па и у околини Цариграда у једној од
којих је и живела и потоња Преподобна мати Петка, мо-
рало бити у њено доба, крајем 10. и почетком 11. в. ?!
svetigora / 2009 / децембар

(завршетак у следећем броју)

19  Јованка Калић, Српска држава и Охридска архиепископија у 12.
веку, ЗРВИ XLIV, 2007, 197-207)
20  Болгар-Булкар-Балкар на турским језицима значи “мешанац,
мешовитог порекла“, и за турска схватања “човек нечистог, мут–
ног порекла», S. Starostin, A. Dybo and O. Mudrak, „Altaic Etymological
Dictionary“ , (Brill publishers, 2003), s.v. Proto-Altaic: *bū́lá . Meaning:
confusion, fright. Russian meaning: замешательство, испуг. Turkic:
52 *būĺ-. Mongolian: *bala-.Tungus-Manchu: *bolga. Proto-Mongolian:
*bul- мутный, грязный.

стави. Они који су убијени од братске руке, чија име-
на су записана (један број имена у овој књизи), они
нијесу убијени само један пут, кад су убијени. Убијени
су више пута, убијени су у том и на том злом путу од
Зете до Караванки, убијени су поново послије тога, јер
су проглашени за убице, од оних који су их побили, а
то је још и страшнија смрт и погибија, рекао је влади-
ка Амфилохије.
- А онда је убиство још једно - скривање њиховог гро-
ба, брисање њихово из памћења, као да их није било.
Не знам ви, али ја се сјећам из свог дјетињства, када
би неко повео разговор о тим људима о којима се
није смјело говорити, ако би неко поменуо, рекло би
се: ‘’Остави то, тај је на зли пут отишао!’’, и то је једино
свједочење о тим људима, међу којима је било дјеце,
младића, дјевојака, стараца, међу које је спадао и Ми-
трополит свештеномученик Јоаникије црногорско-
приморски, а са њим преко 70 најбољих свештеника
из најугледнијих кућа и братстава у Црној Гори.
То је једина војска, једини народ у Европи који не само
да није имао право на живот, него ни право на гроб. Ви
који се бавите историјом и који се не бавите, кажите
ми има ли игдје сличног примјера да људи немају пра-
во на гроб?
Владика Николај Велимировић је гробље швапско у
Битољу, између два рата обновио. И данас има оних
који га нападају, како је он то добио некакав крст од
некога из Њемачке између два рата. А он је добио
крст, који је касније вратио 1941. године када су ти
исти Њемци поново окупирали његову земљу, његов
народ. Добио је крст, управо зато што је испоштовао
мртве, испоштовао гробове.
Не само то, него и треће убиство и четврто које се
наставља и до данас. Скривани су и убијани у памћењу.
Записано је у овој књизи да има и њихових потомака и
сродника који се до данас стиде, или скривају, или се
плаше да запишу њихово име. Толико се дубок страх,
ирационални, уградио у људе и у душе. То је само
показатељ колико се страшно зло и човјекоубилаштво
уселило у вријеме у коме смо ми живјели, када то уби-
ство, четвороструко, ево и до данас траје и наставља
се. Ова књига је хтјела управо да спасе од тог и таквог
убиства оне који су своје кости посијали одавде, од
овога града, па све до Караванки, до Словеније, рекао
је митрополит.
У име издавача књиге и предсједника удружења
‘’Открићемо истину’’, публици се обратио проф. Др
Чедомир Вукмановић. Након доктора Владими-
ра Јовићевића надахнуто слово о књизи изговорио
је протојереј мр Велибор Џомић, који је рекао да је
књига потресно свједочанство, језиви споменик о
нашој најдужој короти после Косова. Он се запитао
да ли је ова књига само потврда истине коју је запи-
сао морачки борац за гроб владике Рада на Ловћену,
да су најстрашнији порази у историји битке добијене
против свога народа.
О књизи ‘’Пуцај, рат је завршен’’ говорили су и др Алек-
сандар Стаматовић, пјесник Будимир Дубак, чланови
уређивачког одбора јереј Предраг Шћепановић и Сла-
виша Губеринић, као и аутор, професор Саво Греговић.
besjeda
ЦРНОГОРСКИ
АРХИПЕЛАГ
ЗЛОЧИНА
Бесједа на промоцији књиге
‘’Пуцај, рат је завршен’’
ред нама је потресно све-
дочанство, језиви спо-
меник, књига о нашој
најдужој короти после Косо-
ва, књига о размерама брато- протојереј
убиства, непобитна истина са мр ВЕЛИБОР Џомић
упозоравајућим и страшним на-
словом – ‘’Пуцај, рат је завршен’’ коју је
уз велики труд и жртву њеног аутора Сава Греговића, др
Чедомира Вукмановића и Душана Никлановића објавила
невладина организација ‘’Открићемо истину’’.
Први пут у историји многострадалног нашег народа,
Митрополије црногорско-приморске, Српске мученичке
Цркве, у наше небивало и, по много чему, анти-историјско
време на почетку трећег хиљадугодишта хришћанства,
догађа се ново и необично чудо. Први пут у својој
крштеној историји своје мртве не сахрањујемо у гробо-
ве, породичне гробнице и гробља, како смо то вековима
чинили, него у књиге паћенице и памћенице које и пре
печатања и читања постају буквари савремене историје
српског народа.
Слутим да ово није само књига него нови зејтилник Црне
Горе. Ова књига није ништа друго него најнеобичнији спо-
меник за најтрагичније жртве наше крштене историје.
Ова књига говори о небивалом страдању нашег свештен-
ства и народа при крају и након завршетка Другог свет-
ског, а наставка грађанског рата. Конципирана је као илу-
стрована и документована хроника великог и још увек
недовољно истраженог комунистичког злочина над око
11 хиљада православних хришћана од око 20 хиљада ко-
лико их је у децембру 1944. године кренуло на пут ‘’од
Везировог до Зиданог Моста’’. Отуда она не представља
ништа друго него са свим својим жртвама део огромне
оптужнице злу, братоубиству и идеолозима који су један
део нашег народа повели у небивало коло убијања браће,
кумова, комшија и својих сународника. Ова књига јасно
показује и доказује ко је, због чега је и у име чега је сурово
убијао не само честите и разоружане људе, верне краљу и
отаџбини, него и омладину по крвавим јамама и гудурама
Словеније након завршетка Другог светског рата.
Много питања поставља и на њих одмах одговара ова по-
тресна књига - споменик. Шта се то догодило и шта се по-
децембар / 2009 / svetigora
реметило у овом народу те мртве, после више од шезде-
сет година, сахрањујемо y књиге, а не у гробове, гробља и
гробнице? Ко ће и када именовати све оце зла и почини-
оце оваквих злочина у српском народу? Колика књига о
њима и њиховом нечовештву треба да се напише? Јесу ли
ово први свештенослужитељи, четници, јунаци и слобо-
дари и прве жртве у нашој историји, који су након толико
деценија сахрањени у књигу? Да ли је ова књига само пот-
врда истине, коју је записао морачки борац за гроб вла- 53
 дике Рада на Ловћену, да су најстрашнији порази у
историји битке добијене против сопственог наро-
да? Какав је то човек који мртвом противнику није
дао право на гроб и споменик? Има ли данас човека
који не сматра да после ове треба укинути Гинисову
књигу? На ова питања до данас нису одговориле ни
две Aкадемије наука, ни неколико Историјских ин-
ститута. На ова питања одговара ова књига и то сва-
ком својом страницом!
Велики страдалник под комунизмом и писац књиге
‘’Архипелаг Гулаг’’, Александар Солжењицин је у
тој књизи о злочинима совјетских комуниста над
православним Русима нагласио да ниједно име,
ниједан датум и ниједан догађај у тој књизи није
измишљен. Ни у овој књизи ниједно име, ниједан
датyм и ниједан догађај није измишљен.
Ову књигу не видим никако другачије него као на-
ставак дубоко потресног и стравичног зборника
од осам свезака, који је 1943. године одштампан
на Цетињу под насловом ‘’Пакао или комунизам у
Црној Гори’’. Данас мирне душе могу да кажем да су
то двије најпотресније књиге које су икада написа-
не у Црној Гори.
‘’Пакао или комунизам у Црној Гори’’, тј. прва књига
коју сам поменуо, до свога народа је, до потомака
убијених и потомака убица, путовала скоро педесет
година. Она је, због потомака убијених и потома-
ка убица, скоро педесет година чувана у манасти-
ру Хиландару на Светог Гори Атонској, као што се у
Хиландару већ пуних осам векова чува све оно што
је значајно за наш народ и нашу Цркву. Хиландар-
ски оци - монаси нису од Косовске битке, када су им,
после страшног српског пораза, у манастир донети
окрвављени оклопи, сабље, седла и штитови све-
тих косовских јунака, покупљени по Косову пољу,
добијали страшнији поклон и тежи задатак од ове
књиге коју им је из Црне Горе, преко Цариграда, за
време рата доставио велепосланик Јован Ђоновић.
svetigora / 2009 / децембар
54
Као што знамо, икона Свете Богородице Тројеручице је сама от-
путовала из Студенице и Србије у време када су српски народ
разарале поделе и деобе великаша који, пред Косовском бит-
ком, ‘’на комаде раздијелише Царство’’. Света икона је отишла из
Србије баш у време када је сумрак тирјанства прекрио сву српску
земљу. И књига је отишла са Цетиња баш када се до бескраја заца-
рило зло братоубиства и када је сумрак окупације и идеолошко-
партијског тирјанства сву Црну Гору залио крвљу њене најбоље и
најверније деце. Прва књига је са Цетиња путовала до Цариграда,
а одатле, преко Солуна и Свете Горе, до манастира Хиландара да
би се скрасила у манастирској библиотеци и сачувала са својом
болном истином, поруком и свједочанством. Чини ми се да је се-
оба ове књиге из Црне Горе 1943. године најавила и сеобу хиљада
и хиљада оних који су говорили њеним језиком, писали писмом
којим је она написана и чија је трагична судбина описана више од
шест деценија касније у књизи која је вечерас пред нама.
Њено вишедеценијско странствовање јесте знамење које говори
да, и у паклу братоубилачке идеологије, нема слободе ни њој, ни
њеном народу, ни њеним читаоцима у отаџбини.
Од одласка Тројеручице из Србије, од Косовског боја, у Хиландар
су вековима само црне вести стизале из отаџбине. Тако је било и
са књигом - од њеног одласка са Цетиња и доласка у Хиландар, из
Црне Горе су се, једна за другом, низале црне вести и то од дана
када је пала прва невина српска жртва до дана када је срушена
црква Светог Петра Цетињског на Језерском врху, када су пре-
метнуте кости владике Рада и када је обурдан Ловћен. Та мука до
данас није престала и та рана још увек није замирена.
Књига која нас је вечерас сабрала је до свога народа, до потома-
ка убијених и потомака убица, путовала више од шездесет годи-
на. Писана је и припремана као ниједна књига пре ње и дочена
је са највећом радошћу иако говори о најстрашнијој и најдужој
нашој рани и распећу – о здробљеним костима, непобусаним
гробовима, неопојаним и необележеним масовним гробница-
ма Катуњана, Црмничана, Ријечана, Љешњана, Васојевића, Пипе-
ра, Бјелопавлића, Морачана, Ровчана, Куча, Братоножића, Зећана,
Дробњака, Ускока, Пљевљака, Паштровића, Грбљана, Маињана,
Бокеља широм Црне Горе, Босне поносне, Лијевча Поља и
Словеније.

Читалац, судећи по броју података, имена, догађаја,
фотографија, извештаја и докумената, лако може по-
мислити да је ову књигу припремао и штампао неки
новоосновани историјски институт. Међутим, ову
књигу је, уз помоћ потомака побијених и људи до-
бре воље, приредио и написао један човек – нови-
нар и публициста Саво Греговић, баш као што је и
његов колега Стеван Рајковић био водећи прегалац
специјалног издања ‘’Гласа Црногорца’’ 1943. године.
Трагиком историјских неприлика, и Стеван Рајковић
је један од јунака ове књиге пошто је и он крајем
1944. године, заједно са митрополитом Јоаникијем,
војводом Павлом Ђуришићем, свештенством, наци-
оналном војском и бројном нејачи, пред најездом
‘’пакла комунизма’’ кренуо из Црне Горе на, како се
у народу говорило, ‘’зли пут од Везировог до Зида-
ног Моста’’. Емигрирао је, али свој национални пут
и свој завет сведочења о злу и паклу које је видео и
доживео на земљи није занемарио. Већ 1947. годи-
не у Америци је, под псеудонимом Стеван Ј. Вучетић,
штампана његова невелика, али капитална књига са
насловом ‘’Грађански рат у Црној Гори 1941-1945’’.
Ноћас се, у крипти саборног храма Христовог
Васкрсења у Подгорици, на промоцији ове књиге
срећемо са именима и презименима, ликовима и ко-
стима наше безгробне браће и отаца, дјеце и мајки,
сведочећи да као људи и као народ Божији још увек
постојимо, да их нисмо заборавили, и да их враћамо
у њихову Црну Гори у овој књизи иако су им кости
остале расуте далеко од нас и далеко од Црне Горе.
Читајући странице ове потресне књиге не можемо,
а да се, заједно са свим другим њеним читаоцима,
не запитамо: када ће сваки већи град, свака српска
земља и крајина добити овакву књигу о стотинама
хиљада недужних жртава које деценијама чекају
опело, помен, свећу воштаницу, споменик, храм и -
нас.
Ова књига са својим Новомученицима јесте наста-
вак Житија Светих Божијих Људи и Мученика Црне
Горе, Зете, Брда, Боке, Приморја и Старе Херцего-
вине. Враћање својим покланим и убијеним преци-
ма, миловање, опојавање и сахрањивање њихових
мученичких лобања и костију, није ништа друго
до највећи дуг садашњих генерација и доказ да се,
враћајући њима, враћамо Богу и долазимо себи.
Црна Гора има не само право, него и дужност и оба-
везу на овакву књигу. У односу на друге - то право
понајпре и понајвише припада Црној Гори, јер ни-
где комунизам није био такав као што је био у Црној
Гори - родној земљи Стефана Немање и очевини Све-
тога Саве. Нигде комунизам није био суровији него
у Црној Гори. И нигде се пакленије није пројавио
него у Црној Гори. И нигде није трајао тако дуго као
у Црној Гори. И нигде није оставио тако дубоке и
озбиљне посљедице као у Црној Гори. И свуда је пао,
али није у Црној Гори. Други народи су, рецимо Сло-
венци, своје жртве одавно пребројали, пописали и
гробнице им обележили. Ми то, на жалост, чинимо
ове и претходних година о свом брашњенику, без
помоћи државних власти. Због тога своје страдални-
ке сахрањујемо у ову и овакве књиге.
medicinA
P
оштовани читаоци, за ово
издање Светигоре, неко-
лико кратких информатив-
них реченица, сасвим довољних
за шири аудиторијум, о вирус-
ним упалама. Интересовали сте се
шта су то вируси, које проблеме
изазивају код човјека, како се од-
бранити? мр. фарм. спец.
Вируси су присутни свугдје у при-
ДРАГИЦА Бојовић
роди. Нападају: човјека, животиње,
биљке (први описани вирус је вирус
мозаичне болести дувана), микроорганизме (вируси који
нападају бактерије и у њима паразитирају, најбоље су изу-
чени они који нападају бактерију ешерихију).
Вируси немају способност да расту, да се размножавају
или да обављају било какве метаболичке процесе и ван
ћелије домаћина не показују особине живих бића. Веома су
једноставне грађе. Најчешће су грађени од двије компонен-
те: нуклеинска киселина ДНК или РНК и омотача протеин-
ске природе.
Њихово ‘’размножавање’’ је јединствено у цијелом биолош-
ком свијету. За вирусе постоји термин умножавање. Ула-
ском у ћелију домаћина вирус постаје активан, преузима
контролу над метабиличким процесима домаћина и ко-
ристи их за своје умножавање и ширење кроз организам
домаћина.
Последице вирусне инфекције могу бити: смрт ћелије, не-
контролисан раст или деоба ћелије (код канцера) и да на
инфицираној ћелији не постоје патолошке промјене (хер-
пес вируси, мононуклеоза, грип...)
Најчешћа вирусна обољења су: грип, кијавица, варичеле,
мононуклеоза, заушке, вирусне промјене на кожи попут
брадавица, стомачни вируси...
У зимском периоду веома честе су вирусне инфекције
дисајних путева које могу бити здружене са бактеријском
инфекцијом. Болест обично почиње повишеном темпера-
туром, отежаним гутањем, мучнином и повраћањем, код
дјеце често и проливом. Због оваквих проблема неопходно
је јавити се свом љекару.
Вирус A(H1N1)
Ове зиме суочени смо са вирусом глобалне епидемиологије
у којој је једноставно немогуће спријечити контакт са виру-
сом A(H1N1). Вирусом се можемо заразити ако удахнемо ин-
фективне капљице које настају приликом кијања, кашљања
или говора заражене особе, као и преко инфицираних руку
децембар / 2009 / svetigora
или контаминираних површина. Сам контакт није толи-
ки проблем, већи проблем је ако вирус оживи у организ-
му и учини нас болесним. Врата на која вирус улази у наше
тијело су слузнице носа и уста. Симптоми код обољелих су
слични као код сезонског грипа: грозница, кашаљ, кијање
и цурење из носа, малаксалост, главобоља, повишена тем-
пература. Ширење вируса је такође слично ширењу сезон-
ског грипа...
55
 Шта сами можемо преду-
зети у борби са вирусима?
Одбрамбени или имуно-
лошки апарат нашег орга-
низма је у дијелу бијелих
крвних зрнаца - леукоци-
та или тачније лимфоцита
(Б-лимфоцити,Т-лимфоцити,
НК-ћелије) који стварањем
антијела, продукцијом ци-
токина, интерферона,
гама- глобулина спречавају,
блокирају репликацију ви-
руса.
Наша обавеза је да по-
могнемо нашим природ-
ним одбрамбеним снагама
јачањем одбрамбеног си-
стема прије свега природ-
ним путем. Предуслов за јак
имунолошки систем је здра-
ва крвна слика за коју су по-
требне хранљиве материје:
оптималан садржај гвожђа
у намирницама, витамини Ц и Б-групе, минера-
ли калцијум, магнезијум, фосфор, цинк, селен, јод
и други, полифенолна једињења, флавоноиди и
антоцијани који су одлични антиоксиданси.
Док смо још здрави и немамо никаквих сим-
птома инфекције вирусом, а да би спријечили
његово активирање, појаву симптома и развој
секундарних инфекција, морамо предузети неке
једноставне кораке: слиједити препоруке здрав-
ственог особља, избјегавати контакт са болес-
ним особама, често прати руке (топлом водом
и сапуном), користити дезинфекциона средства
(разблажени алкохол, ракију, асепсол, асепт ма-
рамице, биљне антисептике...), увијек при руци
имати папирне убрусе, асептичне марамице, ма-
ске; на фреквентним мјестима ставити маску;
избјегавајти додиривање лица, носа, уста; јачати
природни имунитет горе наведеним препара-
тима; пити што већу количину топлих напита-
ка (прије свега чајева), њима испирамо ви-
русе из уста и грла у желудац гдје не могу
преживјети; радне површине које се често
додирују: радни столови, кваке на врати-
ма, површине у тоалетима чистити де-
зинфекционим средствима више пута на
дан; просторије провјетравати, ваздух
у њима дезинфиковати ароматичним
уљима и димом запаљеног тамјана.
svetigora / 2009 / децембар
БС, ако се након 1-2 дана не испољи
побољшање обавезно се јавити иза-
браном љекару.
За одбрану од вирусних инфекција
биљна апотека ‘’Свети Василије
Острошки’’ нуди вам: витамине (Ц,
Б-групе, комплексе витамина), минера-
ле од провјерених произвођача (цинк,
калијум, калцијум, магнезијум, селен...),
чајне мјешавине за детоксикацију орга-
низма, мјешавиме манастирског меда,
љековитог биља и екстраката за јачање
имуног система, природна средства
за инхалацију и арома терапију, мас-
линово уље са одабраним биљкама,
чајне мјешавине намијењене респира-
торним органима, љековите биљке у
домаћаој ракији за дезинфекцију грла
и крајника, мјешавину љековитих аро-
матичних биљака као зачин за хра-
ну, тамјан за дезинфекцију просторија.
Феноли који настају димљењем смоле
тамјана имају антисептичко дјеловање.
Њиме се дезинфикују просторије,
одјећа, предмети за свакодневну употребу. Осим што штити
од од многих заразних болести, удисање тамјана благотворно
дјелује на респираторни систем, умирује и опушта нервни си-
стем, помаже код раздражљивости и депресије.
Провјетрене, зрачне, дезинфиковане димом тамјана просторије
у којима боравимо, а прије свега дјеца, благотворно дјелује на
здрав живот.
Ако имате питања у вези са овом темом
можете се обратите на мејл адресу
dragicabiljna@t-com.me

Ако се ради о стомачном грипу чији сим-

птоми су крајње непријатни (проливи,
повраћање, повишена тјелесна темпера-
тура, малаксалост, губитак течности и елек-
тролита, болови у стомаку, неоходно је и неи-
зоставно: остати код куће, лећи у чисту и топлу
постељу, попити око 2 литра топлог чајног напит-
ка од хајдучице и подубице, обавезно пити кап-
56 суле (број према узрасту) пробиотика Фловицин

ЦЕН-
ТАР ЗА
ЗАШТИТУ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Патријарх константинопољски
Вартоломеј је предложио да се ство-
ри нови православни центар за за-
штиту животне средине и свијета. Са-
гласно његовом плану, центар у првом
реду треба да се усредсреди на про-
блеме екологије и пратећих промјена
у понашању и етици људи.
Патријарх Вартоломеј сматра да
се нови центар може смјестити у
историјском здању сиротишта на ос-
трву Бјујукада - једном од главних
Принчевих острва у Мраморном мору,
близу Истамбула. То сиротиште су 1971.
године насилно затвориле турске вла-
сти. На основу одлуке Европског суда
за људска права, очекује се његово
враћање Православној Цркви.
У ЗАТВОРУ ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА
У женском затвору града Алатира
(Чувашија) замироточила је икона
Казањске Мајке Божје, коју је прије 15
година иконописала једна осуђеница.
Икона је замироточила 22. септем-
бра у молитвеној соби у затвору, саоп-
штава ИА REGNUM, позивајући се на
администрацију Алатира.
Из градске администрације су ка-
зали да осуђенике често посјећује
настојатељ алатирског храма Ивер-
ске иконе Мајке Божје игуман Василије
(Паске), Француз по поријеклу, који је и
поставио на своју интернет страницу
фотографије плачуће иконе.
‘’Треба казати да је међу осуђеницама,
Приредио: Славко Живковић
благодарећи честим разговорима оца
Василија са њима, већ много оних који
желе да промијене свој животни пут,
које се кају пред баћушком као пред
својим духовним учитељем’’, каже се у
градској администрацији.
У ЊЕМАЧКОЈ НАПАДНУТ ПРАВО-
СЛАВНИ СВЕШТЕНИК
У недјељу 18. октобра 2009. године у
граду Бохуму, у Њемачкој, тројица не-
познатих хулигана су напали клири-
ка ставропигијалне парохије Покро-
ва Пресвете Богородице при стал-
ном представништву Руске Право-
славне Цркве у Њемачкој, свештени-
ка Алексија Рибакова, сопштава Служ-
ба за комуникације Одјела за спољне
црквене везе Московске Патријаршије.
Архиепископ клински Лонгин, пред-
ставник РПЦ у Њемачкој, упутио је
градским властима писмо са молбом
да се у најкраћем року открију напа-
дачи. ‘’Увреде и насиље нијесу били
упућени само против грађанског лица,
него прије свега, против православног
свештеника’’, каже се, између осталог, у
писму.
КЊИГА О ПАТРИЈАРХУ АЛЕКСИЈУ
Издавачи књиге ‘’Христовим пу-
тем’’, која је посвећена успомени на
Свјатјејшег Патријарха московског и
све Русије Алексија Другог, планирају
да је издају у тиражу од сто хиљада
примјерака. Издање на 700 страни-
ца укључује 19 поглавља и мношт-
во фотографија. Осим у Русији, тираж
ће бити дистрибуиран у Украјини и
Белорусији.
У књизи ‘’Христовим путем’’, 77 углед-
них људи из Русије и свијета – култур-
ни и друштвени посленици, научници,
руководиоци разних земаља, наводе
своја сјећања на почившег Патријарха
Алексија Другог. Читаоцима књиге се
обратио Његова Светост, Патријарх
IZ SVIJETA
московски и све Русије Кирил, а уво-
дне ријечи су написали предсједник
Русије Д. А. Медведев и премијер-
министар В. В. Путин.
СУКОБ ИЗМЕЂУ АРАПА И ИЗРАЕЛ-
СКЕ ПОЛИЦИЈЕ
Израелска полиција је ухапсила 12
људи, послије нереда на Храмовној
гори, које су изазвали арапски грађани
Јерусалима, сапштавају израелски
медији. Арапска омладина је баца-
ла на полицајце, који су чували ред
на Храмовној гори, камење и фла-
ше са запаљивом смјесом. Полиција
је реаговала специјалним гранатама
за сузбијање нереда. У сукобима нико
није пострадао.
Повод за нереде је била изјава изрел-
ске полиције од 24. октобра, о појачању
њеног присуства на Храмовној гори,
која се сматра светињом за јудеје и
муслимане и послије позива низа ис-
ламских лидера да заштите Јерусалим
‘’од јеврејских завојевача’’, каже издање.
КИНА ПРАЗНУЈЕ ЈУБИЛЕЈ
КОНФУЧИЈА
Кина обиљежава 2560 година од
рођења знаменитог философа
Конфучија, саопштава агенција Син-
хуа. Конфучијево учење је имало ве-
лики допринос у формирању кине-
ске психологије и породичних наче-
ла. Древнокинески философ форму-
лисао је пет главних карактеристика
срећног човјека: хуманост, правичност,
поштовање родитеља и владара, раз-
боритост и искреност.
На свечаности у његовом храму, у гра-
ду Цјујфу скупило се више од десет
хиљада људи, међу којима - његови
директни потомци, тумачи његових
радова и иностране дипломате.
УПОКОЈИО СЕ НАЈСТАРИЈИ
АРХИЈЕРЕЈ БУГАРСКЕ ПРАВОСЛАВ-
НЕ ЦРКВЕ
Послије краткотрајне болести
упокојио се митрополит доростољски
Иларион (1913 - 2009), саопштава Све-
ти Синод Бугарске Цркве. ‘’Митропо-
децембар / 2009 / svetigora
лит Иларион је био духовни наставник
многих генерација бугарских свеште-
ника. Сви су га познавали као ватреног
молитвеника и Богом надареног ре-
лигиозног писца и пјесника’’, каже се у
обраћању Синода.
Опијело је служено 30. октобра у
саборном храму града Силистра
посвећеном Св. Петру и Павлу. 57
 IZ SVIJETA
СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА
РОЂЕЊА ДОСТОЈЕВСКОГ
На дан рођења великог руског писца
Фјодора Михаиловича Достојевског,
11. новембра у граду Стара Руса Нов-
городске области, који истражива-
чи пишчевог дјела називају ‘’градом
браће Карамазова’’, почеле су свечано-
сти посвећене овом писцу, саопштава
РИА Новости.
Достојевски је рођен 11. новембра
(30. октобра) 1821. године у Москви.
У Старој Руси је проживио 8 година
свог живота, за вријеме којих је напи-
сао ‘’Нечисте силе’’, почетак ‘’Пишчевог
дневника’’, ‘’Кротку’’ и ‘’Браћу Карама-
зове’’. Програм је почео панихидом у
Георгијевског храму града. Након тога
су приказане представе које су рађене
према дјелима Достојевског.
ПООШТРИЛИ СЕ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ
ГРЧКЕ ЦРКВЕ И ВЛАДЕ
У Грчкој су се односи између Цркве
и нове Владе социјалиста, погорша-
ли одмах након избора, када је Влада
унијела исправке у закон о порезу, тако
што се три пута увећао порез на цркве-
ну имовину. Сагласно постојећем за-
конодавству, црквена имовина спада
у исте категорије као и музеји, научне
установе.
Влада има намјеру да повиси порезе
не само на крупне објекте некретнина,
које припадају Цркви у цјелини, него
svetigora / 2009 / децембар
и на власништво парохија, манасти-
ра, без обзира на размјере те имови-
не. Последњи састанак представника
Синода и Министарства за економију
протекао је у ‘’хладној атмосфери’’, мада
су прије тога архиепископ атински
Јероним и нови премијер-министар Г.
Папандреу изразили обостране жеље
58 да се дође до сагласности.
IZ pomjesnih crkava Приредио: Славко Живковић
ПРАВОСЛАВНИ У АМЕРИЦИ НЕЋЕ
РАСКОЛНИКЕ
Јерарси Православне Цркве у Аме-
рици нијесу хтјели да се састану са
украјинским назови-патријархом
Филаретом (Михаилом) Денисен-
ком. То је саопштио сам поглавар
тзв. Украјинске православне цркве
Кијевске патријаршије.
Денисенко је допутовао у Америку
да би поразговарао са свештенством
и парохијанима цркве расколничке
Кијевске патријаршије, које се нала- лат. У 20. вијеку, пошто га је преузела
зе у САД. амбасада СССР-а, у њему су се налази-
‘’Желио сам да се сретнем са право- ле гараже и радионице.
славним јерарсима у Америци, али Данас Кина броји хиљаде право-
они нијесу хтјели да се сретну са славних вјерника, који живе у Пекин-
мном’’, изјавио је лидер украјинских гу, Шангају, у аутономним областима
расколника. Синцзјан и Унутрашњој Монголији.
ПРЕГОВOРИ СА РАСКОЛНИЦИМА ПРОТЕСТАНТИ ПОСТАЈУ
Свети Синод Константинопољске ПРАВОСЛАВЦИ
Патријаршије донио је одлуку да Американци све чешће прелазе из
оформи специјалну комисију, која протестантске вјере у православље,
ће боравити у Кијеву ради детаљног цитира Итар-Тасс журнал Њу-Јорк
проучавања црквене ситуације у Тајмс. По тврдњи часописа, последњих
Украјини. двадесет година, у Антиохијску Пра-
Чланови комисије ће доћи у украјинску вославну Цркву, чији су парохијани
престоницу 3. октобра, а 4. и 5. окто- дошљаци из арапског свијета, прешло
бра ће преговарати са лидером само- је хиљаде протестаната. Њихови пре-
проглашене ‘’Украјинске аутокефал- ци су дошли у САД из Сјеверне Европе.
не православне цркве’’ Методијем Часопис цитира професора теологије
Кудрјаковим, пише украјински часо- Универзитета Норт-Парк у Чикагу,
пис ‘’Коммерсант’’. Бредли Насифа, који тврди да ће 21.
Прес-секретар Митрополита вијек постати вијек православља.
кијевског и све Украјине Владими- Антиохијска Црква је најстарија Пра-
ра, протојереј Георгиј Коваљенко је вославна Црква у свијету, коју су осно-
казао да ‘’су преговори у реду’’, али у вали апостоли Петар и Павле. Њена
канонској Цркви остају на позицији канонска територија је Сирија, Либан,
да ‘’било какво рјешење за Украјину, Ирак и Кувајт. Центар јој се налази у
не може предузимати самостално Дамаску. У САД црква има четврт ми-
васељенски патријарх, без сагласно- лиона чланова и 250 парохија.
сти са Руском Православном Црквом’’. У Америци постоји девет Пра-
Недавно се ‘’Украјинска ау- вославних Цркава, међу њима
токефална црква’’ обратила су Америчка, Антиохијска, Грчка,
константинопољском патријарху Константинопољска, Руска, Српска.
Вартоломеју са молбом да их прими Према неким процјенама, у Америци
под свој омофор. живи око 2, 5 милиона православних
хришћана.
У ПЕКИНГУ ОСВЕШТАН УСПЕЊСКИ
ХРАМ ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА У
Храм Успења Пресвете Богородице, НЕПАЛУ
при амбасади Русије у Пекингу, освеш- Одлуком Светог Синода од 10. окто-
тан је уочи празника Покрова Мајке бра, под јурисдикцију Руске Право-
Божје, саопштио је секретар Москов- славне Цркве ушла је нова парохија у
ске Патријаршије за институције ван част иконе Мајке Божје ‘’Умножитељка
граница, Епископ јегорјевски Марко жита’’ у граду Катманду у Непалу. Па-
за Глас Русије. Владика Марко је са- стирска брига о новообразованој
општио да је Успењски храм подигнут парохији повјерена је протојереју
крајем 19. вијека за сараднике Руске Генадију Морозу, настојатељу
духовне мисије у Кини и руски конзу- парохије Светог апостола Томе у Дели.
ИЗ АНТИОХИЈСКЕ ЦРКВЕ Разговор је
протекао у
дворцу ‘’Гу-
листан’’ у Ба-
куу, послије све-
чаног отварања
конференције
‘’Међуконфесионални дијалог, од
узајмног разумијевања ка сарадњи’’,

18. октобра у катедралном Свето-

Успењском саборном храму Дама-
Књига се бави догађајима од крштења
ска, поглавар Антиохијске Право-
моравских и чешких кнежева од
славне Цркве, Блажењејши Патријарх
стране равноапостолних Кирила и
Игњатије Четврти, уз саслужење епи-
Методија до данашњих дана. У књизи
скопа из Сирије и Либана, хиротони-
се разликују три дијела: расцвјет
сао је архимандрита Јефрема (Кири-
православља у моравским земљама
акоса) за епископа Триполија и обла-
за вријеме равноапостолне Браће,
сти Кура (Либан). Иначе архимандрит на којој су учествовали поглавари Ру-
епоха гоњења на православну вјеру
Јефрем је до свог избора на Триполски ске и Грузијске Цркве.
и вријеме препорода Православне
катедру био игуман манастира Светог Поглавар Руске Цркве предао је на дар
Цркве у периоду националног успо-
Архангела Михаила у Либанским гора- патријарху Илији панагију и изразио
на у Чешкој и Словачкој, када је вели-
ма. задовољство због сусрета са Илијом
ку улогу одиграла Руска Црква.
Другим и могућности разматрања
ПРВИ БЕЛОРУСКИ ПРАВОСЛАВНИ питања односа Цркава и народа
МОЛИТВОМ И ПРОТИВ ГРИПА
РАДИО Грузије и Русије.
Због брзог ширења епидемије
По благослову Митрополита минског
свињског грипа, Румунска
и слуцког Филарета, преко Интернета ЛИТУРГИЈА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ
Патријаршија је позвала свештени-
је почело екпериментално емитовање Министарство културе и туризма
ке и монахе да се моле за здравље,
програма прве православне радио- Турске намјерава да дозволи да се
за безбједност, за мир и опроштај
станице Белорусије ‘’Софија’’ саопшта- једном годишње служи Литургија
грјехова. Осим тога, у сагласности
ва sobor.by. По ријечима предсједника у хришћанским храмовима на
са протоколом за сарадњу и духов-
редакцијског савјета радија Софије, територији Републике, који сада имају
но партнерство, који су потписали
јереја Павла Сердјука, емисије но- статус музеја, саопштава сајт Amen.gr,
представници Цркве и Министарства
вог радија су адресиране на оне који цитирајући турску штампу. У те хра-
здравља, у црквама ће се дијелити
прије свега траже пут у Цркву, свима мове спада и црква Пресвете Богоро-
брошуре са информацијама о томе
који размишљају о смислу живота. дице Сумеле. Прије неколико мјесеци,
како се чувати од разних облика грипа
Циљни аудиторијум радија су људи од за вријеме посјете том древном
и других болести. Патријаршија је на
25 до 40 година. Концепција новог ре- византијском храму, грчки и руски ту-
специјалној прес-конференцији, по-

сурса има мисионарско усмјерење. ристи су хтјели да запале свијеће, али

звала вјернике на профилаксу и бла-
није им дозвољено. Тај случај је имао
говремено лијечење и обећала да ће
‘’СВЈЕТЛОСТ ПРАВОСЛАВЉА У широк међународни одјек, што је ре-
припремити специјалне информатив-
ЧЕШКОЈ И СЛОВАЧКОЈ’’ зултирало тиме да министар културе
не програме за становништво.
19. октобра 2009. г. у Прагу (Чеш- Турске изјави да власти ‘’уважавају сва-
ка) презентована је књига Јелене ко религиозно убјеђење’’, обећавши
децембар / 2009 / svetigora

СУСРЕТ РУСКОГ И ГРУЗИЈСКОГ

Филиповић ‘’Свјетлост Православља да ће се донијети неопходне законске
ПАТРИЈАРХА
у Чешкој и Словачкој’’, у издању ‘’Руске измјене. Како претпостављају анали-
У оквиру једнодневне посјете Његове
традиције’’. Презентацији је присуство- тичари, планиране мјере су изазване
Светости Патријарха московског и све
вао Блажењејши Митрополит Чешких предстојећом децембарском оцјеном
Русије Кирила Азербејџану, одржан је
земаља и Словачке Христофор, као и о спремности Турске да уђе у Европску
састанак између Његове Светости са
бројни свештенослужитељи Право- унију. Сада историјски православни
Католикосом-Патријархом све Грузије
славне Цркве Чешких земаља и Сло- храмови у Турској имају статус музеја,
Илијом Другим, саопштава прес-
вачке, представници руске емиграције а на њиховим куполама нема крстова.
служба Московске Патријаршије. 59
и многи други.
 iz ota~astvene crkve
140 ГОДИНА ЦРКВЕ У ТРСТУ
Његово Високопреосвештенство Ар-
хиепископ цетињски и Митрополит
црногорско-приморски Г. Амфилохије
служио је у недјељу 20. септембра Све-
ту Службу Божију у обновљеној цркви
Светог Спиридона Чудотворца у Трсту.
Владика Амфилохије је Литургију слу-
жио у име Светог Архијерејског Си-
нода СПЦ у договору са надлежним
архијерејем Високопреосвећеним Ми-
трополитом загребачко-љубљанским
Г. Јованом, поводом 140 година од
освећења овога храма и више од 200
година прве службе на црквеносло-
венском језику. Светом богослужењу
присуствовали су бројни српски
и италијански званичници, међу
којима су били министар вјера у Вла-
ди Србије Богољуб Шијаковић, ам-
басадор Србије при Светој Столици
Владета Јанковић, генерални конзул
Србије у Трсту Владимир Николић и
тршћански бискуп Еуђенио Равињани.
Градоначелник Трста Роберто ди Пјаца
и начелник аутономне регије Фриу-
ли Венеција Ђулија Ренцо Тондо доби-
ли су, на предлог митрополита Јована,
ордене Светог Саве којим их је одли-
ковао Свети Синод СПЦ за помоћ у об-
нови цркве и бригу коју исказују пре-
ма православној заједници у Трсту.
ЈОШ ЈЕДАН ПРАВОСЛАВНИ РАДИО
Двадесет трећег септембра, у при-
суству бројних званица освештан
је Радио Златоусти, радио Право-
славне епархије шумадијске, први и
једини црквени радио на територији
Шумадије. Чин освештавања слу-
жио је Његово Преосвештен-
svetigora / 2009 / децембар
ство Епископ шумадијски Г. Јован
уз саслужење крагујевачког свеш-
тенства. Епископ Јован је пожелио
особљу Радија да оправдају име које
носе, проповиједајући златним усти-
ма истину православља, уклањајући
се од разних заблуда и стереотипних
размишљања о Цркви. Градоначелник
60 Крагујевца Верољуб Стевановић, који
Приредио: Славко Живковић
је такође присуствовао освештавању
Радија, поновио је своје раније
тврђење да је овакав медиј неопходан
крагујевачкој локалној заједници.
ОСВЕШТАН ХРАМ У ТУЗЛИ
Владика зворничко-тузлански Госпо-
дин Василије освештао је 4. октобра
2009. године уз саслужење седам вла-
дика обновљени саборни храм у Тузли.
Након Литургије, вјерном народу који
је у великом броју испунио катедрал-
ни храм и порту, владика Василије се
обратио бесједом, у којој је између
осталог рекао: ‘’Ево нас да заблагода-
римо Богу што смо још живи, што се
сурећемо једни са другима без обзи-
ра на различитост боје коже, нације
и слављења Бога. Окупљени смо да
одамо Богу хвалу за сва доброчин-
ства која Он, Отац Небески, даје наро-
ду своме грешноме.’’
ВЛАДИКА ФОТИЈЕ У ЗАДРУ
Првог октобра 2009. године, Његово
Преосвештенство Епископ далматин-
ски Г. Фотије је обишао повратнике у
селу Смоковићу покрај Задра. Епископ
је прво обишао храм Успења Пресвете
Богородице из шеснаестог вијека који
је до темеља порушен у последњем
рату, а потом је посјетио десетак по-
вратника који живе у Смоковићу и
додијелио им помоћ у нужним намир-
ницама. Ово село данас броји триде-
сетак стараца, док је прије последњег
рата имало 250 домаћинстава и било
веома богато. Данашње богатство ово-
га села је вјера ових људи и њихова
љубав.
САБОР У РМЊУ
У долини ријеке Уне и Унца, у
свештеној обитељи Светог Николаја,
манастиру Рмњу, и ове године свеча-
но је прослављен 11. јесењи Сабор ма-
настира Рмња. Братија манастира са
свештенством и монаштвом Епархије
бихаћко-петровачке и благовјерним
народом из Мартин Брода, Шипова,
Бања Луке, Мркоњић Града, Бихаћа, Б.
Грахова свечано је дочекала Његово
Преосвештенство Епископа бихаћко-
петровачког Г. Хризостома, који је слу-
жио Свету Архијерејску Литургију уз
саслужење свештенства и монашт-
ва. На Светој Литургији својим поука-
ма владика је поздравио присутни на-
род и поучио га јеванђелским мисли-
ма о вјери коју треба да имамо сви,
када иштемо од Господа било шта. ‘’Јер
вјера нам је основ свега, као што вели
ап. Павле’’, истакао је владика.
ВАНДАЛИЗАМ У КАРЛОВЦУ
На дан када је Република Хрватска
прослављала своју независност, Срби-
ма је по ко зна који пут у граду Карлов-
цу поручено да нису пожељни тамо
гдје вјековима и генерацијама живе.
‘’Непознати починиоци” су по ко зна
који пут извршили вандалски атак
на храм Светог Николаја у Карловцу
разбивши прозор изнад јужних улаз-
них врата. Док су се до сада углавном
разбијали прозори који су окрену-
ти према улици, сада су они који очи-
гледно мрзе све што је српско, ушли
у црквено двориште и плански, орга-
низовано и смишљено извршили ово
недјело. Храм који је за вријеме рат-
них дешавања миниран и срушен, ни
сада након обнове не престаје да буде
мета напада оних који заслијепљени
мржњом и шовинизмом атакују на све
што је везано за српски народ.
СЛАВА НОВЕ ГРАЧАНИЦЕ
У уторак, 13. октобра 2009. го-
дине, Његово Преосвештен-
ство Епископ новограчаничко-
средњезападноамерички Г. Лонгин
пратио је Високопреосвећеног Ми-
трополита дабробосанског Г. Николаја
у посјету ставропигијалном манасти-
ру Рождества Пресвете Богородице
у Њу Карлајлу, Индијана. Сјутрадан
је митрополит Николај служио Свету
Архијерејску Литургију уз саслужење
архимандрита Гаврила и ђакона
Митра Танацковића. После Свете
Литургије митрополит Николај и епи-
 Hronika mitropolije

скоп Лонгин су посјетили неколико и Чешкој, боравио СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТЕ ТЕКЛЕ У ДА-
парохија Епархије новограчаничко- је Владика жички Г. НИЛОВГРАДУ
средњезападноамеричке у Хризостом који је
сјеверозападној Индијани, укључујући са митрополитом Хри-
цркве Св. Саве и Св. Илије у Мерилви- стофором служио Свету Архијерејску
лу, Св. Ђорђа у Шерервилу и Св. Ђорђа Литургију у храму Успења Пресвете Бо-
у Источном Чикагу - најстарије цркве- городице у Прагу. У својим бесједама
но здање у Епархији. Његово Прео- обојица архијереја су истакли велики
свештенство и Његово Високопреос- значај Светих равноапостолних браће
вештенство су били топло примљени Ћирила и Методија, како за Чешку
од стране локалног свештенства и земљу, у коју су у деветом вијеку дош-
вјерног народа. ли на позив благовјернога кнеза Рас- Светом Литургијом, коју је служио
тислава и донијели православну вјеру Преосвећени Епископ диоклијски
ЧЕТВРТ ВИЈЕКА ЕПАРХИЈЕ КАНАД- и писменост, тако и за српске земље и Господин Јован са свештенством,
СКЕ цио Балкан гдје је настављена њихова резањем славског колача и литијом
Светом Архијерејском Литургијом на мисија. градским улицама, у Даниловграду
дан молитвеног спомена Светог Сте- је 7. октобра прослављена храмов-
фана Штиљановића, 17. октобра 2009. НОВА КЊИГА ВЛАДИКЕ АТАНАСИЈА ска слава цркве Свете великомучени-
године, почела је прослава четврт У уторак, 27. октобра, одржана је це Текле. Овогодишњи домаћин сла-
вијека од оснивања Епархије канад- промоција нове књиге Еписко- ве био је господин Милисав Вуковић
ске и увођења у трон садашњег вла- па Г. Атанасија (Јевтића) која је чет- са породицом, а благослов и обаве-
дике канадског Господина Георгија. врти том у низу књига овог епископа зу за наредну годину од њега је при-
Свету Архијерејску Литургију су слу- на литургијско-еклисиолошке теме. мио господин Дејан Вујадиновић. По
жили епископи: канадски Г. Георгије, О књизи су говорили Митрополит ријечима пароха даниловградског
британско-скандинавски Г. Доситеј црногорско-приморски Г. Амфилохије, оца Слободана Зековића, у Литургији
и будимски Г. Лукијан. Владика- Епископ захумско-херцеговачки Г. и литији молитвено је учествовао
ма је саслуживало двадесет свеш- Григорије, проф. др протођакон При- велики број Даниловграђана. Вла-
теника Епархије канадске. Епископ бислав Симић, проф. др протојереј дика Јован је након читања Светог
Георгије је чином протојереја одли- ставрофор Владимир Вукашиновић и Јеванђеља одржао празничну бесједу
ковао протонамјесника Златибора епископ др Атанасије Јевтић, као ау- о личности Свете Текле, о њеним бор-
Ђурашевића, пароха у Оуквилу, чином тор. бама са многобошцима и њу поставио
протонамјесника јереја Мирослава као примјер вјерницима како треба
Ратковића из Винздора и јереја Горана ВЛАДИКА ВАЉЕВСКИ У да живе на земљи. Након Литургије
Гојковића из Ватерлоa, а достојанством ЈОХАНЕСБУРГУ и литије у парохијском дому је
ношења црвеног појаса јереја Милана Изасланик Његове Светости приређена богата славска трпеза
Јовановића из Киченерa. Патријарха српског Г. Павла, Његово љубави.
Преосвештенство Епископ ваљевски
СПОМЕНИК ПУШКИНУ У БЕОГРАДУ Г. Милутин, у чијој пратњи се нала- МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-
Његово Високопреосвештенство Ми- зио високопреподобни архиман- ЖИО У МИКУЛИЋИМА
трополит црногорско-приморски дрит Арсеније, старјешина манасти- Његово Високопреосвештенство
Г. Амфилохије присуствовао је 19. ра Каона, са благословом Његовог Архиепископ цетињски и Митро-
октобра откривању споменика ве- Високопреосвештенства Митро- полит црногорско-приморски Г.
ликом руском пјеснику Александру полита црногорско-приморског Амфилохије служио је 8. октобра, уз
Сергејевичу Пушкину у парку Светих Г. Амфилохија, учинили су званич- саслужење свештенства Митрополије
Ћирила и Методија у Београду. Спо- ну посјету Црквено-школској Општи- и свештеника из Русије, Свету Служ-
меник Александру Пушкину, склупту- ни Свети Сава у Јоханесбургу пово- бу Божију у манастиру Светог Сергија

ру од бронзе која је заједно са плин- дом храмовне славе Светог апостола Радоњешког у Микулићима под-
том висока два метра и тешка 300 ки- Томе. Ова седмодневна посјета била је но Румије. Овом Светом Службом
лограма, открили су амбасадор Ру- велики благослов за српску парохију новосаграђени манастир је про-
ске Федерације у Србији Александар и заједницу и за све православне славио празник Светог Сергија
Конузин и замјеник градоначелни- хришћане у Африци. Владику Милу- Радоњешког, своју храмовску славу.
ка Београда Милан Кркобабић. Брон- тина и оца Арсенија су на аеродро- ‘’Благодаћу преподобнога Сергија, ево
децембар / 2009 / svetigora

зана скулптура, дјело руског вајара му дочекали старјешина храма Све- и овдје је саграђена, под овом светом
Кузњецова Муромског, поклон је Са- тог Томе, архимандрит Пантелејмон и планином, ова мала обитељ, у славу
веза књижевника Русије. отправник послова у амбасади Србије Божију и у његову част’’, рекао је вла-
гђа Јасмина Станковић Татарац. Пред дика у архипастирској проповиједи,
ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У ЧЕШКОЈ храмом, госте су дочекали припадни- ‘’и већ је његова благодат и његово
На позив Митрополита Православ- ци српске заједнице, заједно са свеш- живо присуство овдје опипљиво и
не Цркве чешких земаља и Словач- тенством Митрополије Јоханесбурга и видљиво.’’
ке Г. Христофора, у периоду од 23. до Преторије, указавши им традиционал- ‘’Нека би Господ молитвама препо-
26. октобра 2009. г. у посјети Прагу но српско гостопримство. добног Сергија и нас ранио Својом 61
 љубављу, да и ми будемо вјерне слуге
Његове у све дане нашега живота’’, по-
желио је митрополит Амфилохије.
У току Свете Литургије владика је
настојатеља манастира Рибњак код
Бара монаха Прокопија рукоположио
у чин јерођакона.
У поподневним часовима митрополит
је обишао градилиште саборног храма
Св. Јована Владимира.
ОБНОВЉЕНА ЦРКВА РОЖДЕСТВА
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НА СТА-
РОМ ЦЕТИЊСКОМ ГРОБЉУ
Митрополит црногорско-приморски
Г. Амфилохије служио је 10. окто-
бра, на Михољске задушнице, Свету
Архијерејску Литургију и обавио мало
освећење обновљене цркве Пресве-
те Богородице на Старом гробљу на
Цетињу, поводом 115. година од њене
изградње. У архипастирској бесједи,
након прочитаног Светог Јеванђеља,
митрополит Амфилохије говорио
је о значају задушница и сјећању на
наше покојне, и рекао да су Госпо-
ду принијети сви они који су овдје
живјели у прошлим вјековима и којих
се Црква Божја сјећа увијек, а нарочи-
то на дан задушница, када се моли за
њихове душе, да их Господ упокоји у
њедрима Авраама, Исака и Јакова, да
их обдари животом вјечним и да при-
преми васкрсење њихово у дан судњи,
када буде судио живима и мртвима.
‘’Овај храм, подигнут у вријеме и на-
редбом краља и господара Црне Горе
Николе Првог Петровића, посвећен
Пресветој Богородици, Оној Која је ро-
дила Христа Бога, подигнут је управо
овдје, на овом гробљу, да би се у њему
сабирали живи потомци, али и да би
се кроз њега и у њему обнављало
памћење, љубав и молитва и за оне
који почивају око овог светог храма,
а много је више оних који око храма
почивају него нас који смо се у њему
сабрали. Међу њима су и угледне лич-
ности из историје Црне Горе 19. и 20.
вијека. Само да поменемо великог
војводу Пека Павловића, знаменитог
витеза из херцеговачког рата, као и
svetigora / 2009 / децембар
многе други који су похрањени
овдје око овог светог хра-
ма, а њихове кости у
њега уграђене.
Благодарећи
њиховим ко-
стима
62
и њиховим благодатним присуством, У току Свете Литургије владика је у
овај храм се и обнављао и обновљен ђаконски чин рукоположио Шпира
је прилозима добрих људи и трудом Живковића, дипломираног теолога
наших свештеника оца Гојка Перовића из Херцег Новог. Након Литургије од-
и оца Обрена Јовановића и Црквене ржана је свечана академија посвећена
општине Цетиње. Његовом обновом, Светом свештеноисповједнику Кири-
дата је могућност да се и данас, после лу Цвјетковићу, како је и традиција
толико времена од његове изградње, последњих година. Празничну бесједу
поново саберемо у њему, да се Госпо- о животу свештеноисповједника Кири-
ду помолимо и за себе и своје спасење, ла изговорио је др Горан Максимовић,
а да, у исто вријеме, обновимо и љубав професор Филолошког факултета у
своју и сјећање своје на све оне који Нишу, који је уредник аутобиографије
почивају око овог храма и чекају тру- Светог свештеномученика Кирила.
бе судњега дана, када ће Бог судити
живим и мртвима у Царству Његовом.’’ СЛАВА МАНАСТИРА ГОРЊИ
Након Светог Причешћа митрополит БРЧЕЛИ
Амфилохије је са свештенством слу- Поводом манастирске славе, празни-
жио на гробљу испред цркве парастос ка Покрова Пресвете Богородице у ма-
свим упкојенима, а по завршетку пара- настиру Горњим Брчелима служена је
стоса је додијелио захвалнице Цркве- Света Литургија којом је началствовао
не општине Цетиње заслужнима за об- архимандрит Григорије Траиловић,
нову ове цркве: инжењеру Момчилу настојатељ манастира Светог Нико-
Станојевићу, г. Радовану Ћирковићу, ле у Доњим Брчелима, а саслужива-
Мирославу и Лидији Јаблан, профе- ли су му јеромонаси Јефрем Савин,
сору Предрагу Вукићу, Драгољубу настојатељ манастира Режевићи, Ра-
Шпадијеру, Ивану Капичићу, Вељку фаило Бољевић, настојатељ манасти-
Ражнатовићу, Младену Вујићу, Крцу- ра Подмаине и јереји Јовица Ћетковић,
ну Ражнатовићу, Милеви Николић, парох подгорички и Јован Пламенац,
Марији Ћеранић, професору Констан- парох барски. Присутним вјерницима
тину Ивановићу, Миленки Крговић и са пастирском бесједом се обратио
Милици Перовић. јеромонах Рафаило, а након Свете
Литургије многобројни гости су били
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ почашћени на славској трпези.
СЛУЖИО У БАОШИЋИМА По предању манастир је из времена
Балшића, мада се зна да је данашњи
храм Покрова Пресвете Богородице,
саградио владика Данило I почетком
XVIII в. као своју љетњу резиденцију.
Зато је у народу познат као ‘’манастир
Петровића’’. Данас је то активни жен-
ски манастир у којем се монахиње
баве иконописом, везом и различитим
другим рукодјељем.
Митрополит црногорско-приморски
Господин Амфилохије служио је 11. МИТРОПОЛИЈА ПОВУКЛА ЕК-
октобра са свештенством Свету Служ- СПОНАТЕ СА ИЗЛОЖБЕ ‘’ТРАГОВИ
бу Божију у цркви Светог Николе у ШКОЛСТВА У ЦРНОЈ ГОРИ’’
Баошићима. Поводом инцидента од 20. октобра,
У архипастирској бесједи владика је го- када се на отварању изложбе ‘’Траго-
ворио о Светом свештеноисповједнику ви школства у Црној Гори’’ у Биљарди
Кирилу Цвјетковићу Баошићком и на Цетињу појавио рашчињени
Далматинском кога прослављамо лажни свештеник Мираш Дедеић,
‘’као великог свједока Христовог који Митрополија црногорско-приморска
је заорао заиста дубоку бразду у сво- је, као власник дијела изложе-
ме срцу и са благословом Божијим них експоната везаних за историју
сијао сјеме које је уродило богатим Богословско-учитељске школе, у знак
плодом. Његов спомен се увијек из- протеста прекинула сарадњу са орга-
нова обнавља и у будућим ће време- низатором – Народним музејем Црне
нима бити још присутнији него што је Горе, повукавши све своје експонате
био присутан у стопдесет година са изложбе уз допис који дајемо у на-
прије нас.’’ ставку:

НАРОДНИ МУЗЕЈ ЦРНЕ ГОРЕ
н/р г. Павлу Пејовићу, директору
Уважени г. директоре,
Поводом околности под којима је у
организацији Ваше куће, отворена из-
ложба „Трагови школства у Црној Гори
– 140 година од оснивања Богословско-
учитељске школе и Ђевојачког инсти-
тута у Црној Гори“, у уторак 20. окто-
бра ове године, принуђени смо да
обуставимо даљу сарадњу на овој
манифестацији, и повучемо натраг све
наше експонате (по приложеном ре-
версу), које смо Вам добре воље, без
икаквог условљавања, својевремено
уступили.
Изложбу посвећену 140-то годишњици
од оснивања Богословско-учитељске
школе помогли смо, без двоумљења,
удовољавајући Вашем захтјеву да се
Народном музеју уступе књиге, доку-
мента, слике и богослужбени пред-
мети. Најмање што смо очекивали је
да се у даљој организацији ове све-
чаности Митрополији црногорско-
приморској остави умјесан простор
за учешће у припреми изложбе или
макар она позиција међу званица-
ма која јој неоспорно припада као
утемељитељу Богословско-учитељске
школе и донатору који је изложбу учи-
нио изводљивом.
Умјесто тога, добили смо непријатну
ситуацију да аутори изложбе лич-
но, на основу својих познанстава са
појединим нашим свештеницима,
њима достављају појединачне позив-
нице за изложбу – неколико сати прије
њеног почетка.
Међутим, били смо спремни да и та-
кав пропуст толеришемо, надајући се
томе да све ствари иду ка остварењу
једног значајног културног догађаја.
На самом отварању изложбе увјерили
смо се да су Ваше, горе поменуте, про-
токоларне омашке и наше неблаго-
времено реаговање на њих, оставиле
простор за јавно понижење Цркве и
Цетињске богословије.
На изложбу коју је Црква помогла и која
је посвећена догађајима који су нерас-
кидиво везани за историју Цркве, по-
зван је и почасно дочекан рашчињени
свештеник, лице које својом свакод-
невном лажним представљањем ре-
мети црквени поредак, са чим је црно-
горска јавност, па и управа Ваше куће,
недвосмислено упозната. Присуство
оваквих лица, и њихово третирање
као свештеника, од стране Вашег про-
токола – истовремено обесмишљава
Приредио: Рајо Војиновић Hronika mitropolije
учешће и присуство канонског и сву- ничну литију.
да у православном свијету признатог Домаћин овогодишње славе Зоран
свештенства наше Митрополије. При Жарић је припремио празничну трпе-
свему овоме, имамо великог осно- зу за све вјернике у згради започетог
ва за сумњу, да су ова лица на по- парохијског дома, а кумство је по ста-
менуту изложбу позвана уредније и ром обичају предао домаћину следеће
благовременије него што је то случај славе Мирчети Марковићу.
са Православном Митрополијом.
Како је на крају једини логичан излаз САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
из поменутог неспоразума закључак МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-
да Ви једини имате право одлучи- ПРИМОРСКЕ
ти кога ћете и како звати у Вашу кућу, Цетиње, 2. новембра 2009.
тако и ми домаћински располажући са У временском размаку од свега неко-
сопственом имовином (коју смо Вам лико дана, Управа Народног музеја
својевремено добронамјерно уступи- Црне Горе на Цетињу је, кроз поступке
ли) одлучујемо исту моментално и без њеног директора г. Павла Пејовића, по-
даљих образложења повратити натраг. казала невиђену непринципијелност у
С поштовањем, свом раду, а сва је прилика, и отворе-
СЕКРЕТАР МИТРОПОЛИЈЕ ну нетрпељивост према Православној
протојереј-ставрофор САВО ТУТУШ Митрополији црногорско-приморској.
с. р. Недавно се десио инцидент на
отварању изложбе ‘’Трагови школства
СЛАВА ЦРКВЕ У СПУЖУ у Црној Гори – 140 година од оснивања
Богословско-учитељске школе и
Ђевојачког института у Црној Гори’’,
када је Управа Музеја од Митрополије
тражила (и добила) десетак експоната
које је укључила у поставку, а истовре-
мено на свечаност отварања позвала
лица која су јавно искључена из Цркве,
и која незаконито ремете црквени жи-
вот. Као што смо већ објавили, позив-
нице за представнике Митрополије
Његово Високопреосвештенство Ар- стизале су доста неуредно и прилично
хиепископ цетињски и Митрополит неблаговремено. Сматрали смо, да би
црногорско-приморски Г. Амфилохије се све то, уз доста добре воље, могло
служио је 1. новембра са свештен- подвести под неупућеност или неза-
ством Свету Службу Божију у цркви интересованост г. Пејовића и његових
Светог Петра Цетињског у Спу- најближих сарадника за црквена ка-
жу. У литургијској бесједи владика нонска питања, и да у крајњем није
је између осталог рекао: ‘’Као да чи- постојала нека зла намјера према
тамо књигу пророка Јоила о страш- Митрополији.
ним страдањима изабраног Божјег на- Међутим, догађаји који су услиједили
рода, када читамо посланице Свето- доказаће сасвим супротно.
га Петра Цетињскога. То показује да На тражење Управе Цетињске
историјом и људским животом заис- богословије, из септембра мјесеца, да
та господаре духовни и морални за- јој се одобри коришћење сале ‘’Иван
кони. Тамо гдје људи одступају од пута Црнојевић’’ у Народном музеју, за по-
који води у живот, од Божјега пута, гдје требе прославе школске славе, Светог
људи одступају од закона који је Бог Петра Цетињског (31. октобра ове го-
уградио у људску природу, долази до дине), Управа Музеја је одговорила до-
човјекове пропасти. Увијек је то тако писом у коме са жаљењем констатује
децембар / 2009 / svetigora
било, па и данас је тако. И тако ће бити да сљедећи новоусвојена начела рада,
до краја свијета и вијека. Све су то про- из марта мјесеца текуће године, поме-
роци Божји Јоил, Петар, Јован Рилски нуту салу не може уступити никоме
и Прохор Пчињски, и многи други с осим државним органима, и то у по-
њима, видјели и предвидјели.’’ себним околностима (у усменом раз-
Током Свете Литургије владика је у говору г. Пејовић је посебно апостро-
брачну заједницу увео слуге Божије фирао да сала не може бити уступана
Игора и Ивану, а након Литургије ‘’вјерским заједницама’’).
спушким улицама је предводио праз- Невољно смо примили к знању овај 63
 Hronika mitropolije

извјештај о новонасталој ситуацији у какве везе са Бугарском Православ- стова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог
начину рада Народног музеја. Накнад- ном Црквом. Тобожњи украјински ар- Петра и његов ‘’олтар прави на камен
но смо добили одлуку Управе Музеја, хиепископ не припада Украјинској крвави’’. Као и у његово вријеме, као
од марта мјесеца о. г, супротну тврдњи Православној Цркви, већ такође и вазда, тако и данас он позива Црно-
директора, којом се само одређује на- украјинској расколничкој групацији, горце на слогу и братско мирење, на
докнада за коришћење сале! Уз помоћ ни од кога признатој у Православљу. разум и лијечење од крвних освета и
добрих људи, пронашли смо друго То важи и за наводне свештенике из раскола, на узајамно праштање и сло-
рјешење за наше потребе, иако школ- Молдавије, који такође припадају боду у истини живог Христа Бога, која
ску славу богословије, већ 15 годи- једној другој украјинској вјерској једина ослобађа…
на уназад, прије доласка г. Пејовића групацији ‘’самопосвећених’’. Што се ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-
за директора, прослављамо управо у тиче Дедеићевог Симеона, аустријског ПРИМОРСКЕ
сали Владиног дома. полицајца и непостојеће ‘’Аргентинске
На сами дан Светог Петра Цетињског православне Цркве’’ (од ње постоји ЈАКОВЉЕВА ЛИТУРГИЈА У ПОДГО-
дочекало нас је ново непријатно само банкарски чиновник аргентино- РИЧКОМ САБОРНОМ ХРАМУ
изненађење. Сала у Владином дому, мексиканац, самопроглашени Црно-
мимо начела изложених у поменутом горац од Дедеића названи ‘’епископ
допису директора Пејовића, за дан Горазд’’), и то је уствари Мирашевска
када је требало организовати школску пјестокупљевина, попут оних двојице
славу, уступљена је НВО ‘’ЦПЦ’’! руских пробисвијета ‘’архиепископа’’
Чињеница је да Цркви неће много којим се доскора китио, па их успут из-
штетити ако своје свечаности обавља губио и попут недавно упокојеног тзв.
мимо свих сала и дворана овога митрополита цијеле Италије Антонија
свијета, али којим ријечима да похва- дел Роса, који га се пред смрт одрекао
лимо друштво и његове институције и на пасје име испсовао.
који свој развој базирају на оваквој У свему овоме двије ствари су жалос-
нетрпељивости и евидентном недо- не и претужне за сваког иоле разумног Његово Високопреосвештенство Ар-
статку осјећаја за правду и принципе? човјека: прво, чињеница да ова Мира- хиепископ цетињски и Митрополит
Ком то народу треба овакав Народни шевска позоришна комедија тако ду- црногорско-приморски Г. Амфилохије
музеј? боко понижава Православну Цркву, служио је 5. новембра са свештен-
како у Црној Гори, тако и у цијелом стввом Литургију Светог апостола
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВО- свијету; и друго, тужна чињеница да Јакова, првог епископа јерусалимског
ДОМ ДОЛАСКА НА ЦЕТИЊЕ ЛАЖ- се свим овим комедијашењима, по ко у саборном храму Христовог
НИХ ЕПИСКОПА И СВЕШТЕНИКА зна који пут остварује горка истина Св. Васкрсења у Подгорици.
ЗА ЛУЧИНДАН Петра Цетињског, изговорена за један Током Свете Службе Владика је
Цетиње, 4. новембра 2009. број Црногораца његових савремени- подсјетио на житије овог Светитеља:
Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра ка: ‘’Ви’’, каже он њима и њима слични- ‘’Свети апостол Јаков био је син Јосифа
Цетињског, заједно са распопом Ми- ма данас у Црној Гори, ‘’праве и поште- заручника из његовог првога брака и
рашем Дедеићем, самопроглаше- не одбацујете и не слушате их, а ако једини од те Његове браће по оцу који
ним ‘’митрополитом црногорским’’, за дође неки лажа и варалица, таковима Му је био вјеран од самога почетка.
Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, вјерујете, за њима идете и клањате им Остало је чак предање, када су дјеца
појавила се група наводних православ- се!’’ Јосифова дијелила имовину да нико
них епископа. Званична РТЦГ и неки Није ли се ова горка истина Св. Пе- од њих није хтио дати дио за Сина Пре-
други медији су томе придали особиту тра и његово пророштво тако јасно свете Дјеве, сматрајући да Он није
важност, потпуно игноришући самог и очевидно остварило над Црногор- њихов брат. Само је Јаков рекао да ће
Св. Петра Цетињског и његов свети цима у непосредној прошлости: ма- га он примити, као што је и учинио’’, ре-
ћивот и свечаности у Цетињском ма- совно су кренули за лажама и пара- као је он.
настиру, уз учешће пет православних лажама Марксом и Брозом, жртво- ‘’Због његове дубоке вјере и вјерности
епископа, бројног свештенства и наро- вавши њиховој лажној идеологији Христу Господу, он је био први епископ
да, као и Духовну академију Цетињске своју вјеру и свој образ, претварајући града Јерусалима. Завршио је свој зем-
богословије у Зетском дому на Цетињу ту безбожну идеологију – у религију. ни живот мученички, јер су Јевреји
и друге бројне службе у храмовима Посљедица тога је било крваво бра- тражили од њега да се попење на
широм Црне Горе. тоубилачко коло, од ‘’пасјих гробаља’’ Храм јерусалимски и да одатле говори
svetigora / 2009 / децембар

Осјећамо за своју дужност да у вези са и ‘’кечиних јама’’ до крвавог словенач- против Христа. Он се попео, али је по-
овим ради истините информације са- ког прољећа (1945) и Голих отока, до чео храбро и одлучно да свједочи име
општимо јавности следеће: нових и најновијих раскола и диоба. Христово, да је Христос Искупитељ и
Ни један од приказаних тобожњих епи- Ова мирашевска племенско-партијска Месија Кога је чекао изабрани Божји
скопа не припада канонским Право- вјерска организација није ништа друго народ. Онда су га Јевреји гурнули са
славним Црквама у свијету. Тако, при- него посљедица тих диоба и раскола и храма. Након пада био је још кратко
казани бугарски епископ представља покушај да се њима затрује и расцијепи у животу, и чуле су се његове ријечи
посљедњи остатак некадашњег бу- само биће и душа народа Црне Горе – сличне Христовим ријечима са Голго-
64 гарског раскола и као такав нема ни- његова Црква Светопетровска Хри- те: ‘’Опрости им, Господе, јер не знају
шта чине.’’ У том тренутку један од при-
сутних га је гађао и просуо његов мо-
зак пред вратима Храма јерусалимског.
Тако је апостол Јаков, заједно са
архиђаконом Стефаном постао први
мученик и свједок крвљу’’, објаснио је
митрополит Амфилохије. ‘’Иза њега
је остала Посланица и ова Литургија
звана Јаковљева, која, како по свом
садржају, тако и по начину служења,
припада граду Јерусалиму, јер је сва
сабрана око светога града Јерусалима’’,
казао је владика.
У току Литургије Владика је у чин пре-
звитера рукоположио ђакона Миајла
Бацковића.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-
ЖИО У ЖУКОВИЦИ ИЗНАД ПЕТРОВ-
ЦА
Митрополит црногорско-приморски Г.
Амфилохије служио је 6. новембра са
свештенством мало освећење и Свету
Архијерејску Литургију у обновљеној
цркви Светог апостола Томе у селу
Жуковица у Медиговићима изнад Пе-
тровца.
‘’Не можемо Бога исповиједити, ако га
се не дотакнемо, ако се Он не дотак-
не нашега срца’’, рекао је Ммитропо-
лит Амфилохије у бесједи, ‘’Зато и ка-
жемо да је Он темељ на коме се гра-
ди наш живот. Оног тренутка кад
човјек повјерује у Господа, он се у ду-
није засијала у њиховом срцу вјера у људскога живота овдје на земљи. И то
Христа Бога нашега, не би се они ни је оно што не смијемо никада изгуби-
сјетили да граде храм овакав какав су ти из вида.’’
саградили.’’ Владика је затим освештао
Историја храма протеже се до 14. новосаграђену ћелију, рекавши том
вијека, а остаци фресака у олтарској приликом да су храмови Божји као
апсиди везују се за 16. вијек. маслине са дубоким коријеном који
Најзаслужнијима за обнову храма, увијек изнова доносе плодове: ‘’Такав
господи Јефту Давидовићу, Младе- један плод је ова ћелија саграђена ва-
ну Кременовићу и Бранку Анђелићу, шим трудом, вашом вјером и жртвом.
као и Општини Будва уручене су за- Нека вас Бог благослови, да наставите
хвалнице. Након Свете Службе у путем ваших дивних и часних преда-
дому Лазара Медиговића је за ми- ка, које данас спомињемо да их Господ
трополита Амфилохија и остале зва- упокоји у њедрима Авраама, Исака и
нице приређена трпеза хришћанске Јакова, и нашега праоца Светог Симе-
љубави. она Мироточивога’’, рекао је он.
Потом је парох кртолски јереј Алек-
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ- сандар Брашанац поздравио митропо-
ЖИО У КРТОЛИМА лита Амфилохија ријечима благодар-
Митрополит црногорско-приморски Г. ности, након чега су најзаслужнијима
Амфилохије служио је 7. новембра са за градњу ћелије подијељене захвал-
свештенством Свету Службу Божију у нице.
цркви Светог апостола и јеванђелиста
Луке у селу Гошићи у Кртолима. Овај СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
храм грађен је на темељима старије У ПОДГОРИЦИ
цркве која датира чак из осмог вијека,
што га чини једним од најстаријих хра-
мова у богослужбеној употреби на
овим просторима. У цркви се као из-
узетна драгоцјеност чува једна свеш-
теничка одежда коју је Св. Петар
Цетињски поклонио храму.
Митрополит црногорско-приморски
Г. Амфилохије служио је 8. новембра
са свештенством Свету Службу Божију
у цркви Св. Димитрија у подгоричком
насељу Крушевац.
У архипастирској бесједи владика је

бинама свога срца и свога ума дота- свим свечарима честитао крсну славу
као Самога Господа. Иначе не би могао и захвалио архимадриту Никодиму Ка-
повјеровати.’’ У архипастирској бесједи, митро- варносу из Атинске Архиепископије,
‘’У наше вријеме било је толико по- полит Амфилохије је рекао да није који је донио благослов моштију Све-
мрачених људи који су своје лажне случајно вршење четрдесетнице на- тог великомученика Димитрија: ‘’Нека
идеје и лажне богове проповиједали кон упокојења неког од хришћана: је срећна и благословена слава овоме
децембар / 2009 / svetigora

и многе са правога пута помјерили. ‘’Тада душа човјекова излази пред светоме храму и свима данашњим
Онај који се одриче Бога, одриче се, Лице Божје да положи рачуне, да би свечарима’’, казао је влади-
не у Њему, него ван Њега, он је дале- онда чекала онај последњи судњи дан ка и пожелио да их Свети
ко од Њега, он се не дотиче Њега. И у који ће Бог судити живима и мртви- Димитрије ‘’храни, да
зато ни Бог не може њега препозна- ма. Сви који су се упокојили чуће глас их брани и ут-
ти као Свога. Свједоци Божјег прису- Сина Божјег, изаћи ће који су чинили врди у вјери
ства су и Божји храмови, попут овога добро у васкрсење живота, а који су
овдје. Његовим подизањем ваши пре- чинили зло у васкрсење суда. И
ци су исповиједили Живога Бога. Да то је основно правило, закон 65
 Hronika mitropolije
православној, у вјерности Христу и
љубави Божјој и узајамној.’’
‘’Нека Бог благослови нашег но-
вог ђакона Илију, који је данас при-
мио ђаконски чин. Он је, иначе, наш
цетињски богословац, па је ево, с
Божјом помоћу, стигао да данас овдје
прими ђаконски чин, а ових дана ће
примити и презвитерски да буде слу-
га Бога вишњега’’, рекао је он рукопо-
ложивши г. Илију Зекановића.
‘’Данас имамо посебну радост да је
заједно са нама и високопреподоб-
ни архимандрит Никодим, који је
са благословом атинског архиепи-
скопа Јеронима дошао данас овдје
да заједно са нама поје Господу и да
нам донесе благослов, пошто је он из
Јеладе, моштију Светог великомуче-
ника Димитрија. Сам Св. Димитрије га
је послао да нам донесе благослов на-
ших кумова, јер је нас Словене, преко
Светих Кирила и Методија, крстио Св.
Фотије Цариградски, па су онда и сви
Грци наши кумови’’, рекао је митропо-
лит Амфилохије.
УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПО-
ДУ МОНАХИЊА ЕЛИКОНИДА
ДАЦОВИЋ ИЗ МАНАСТИРА ПОДЛА-
СТВА ГРБАЉСКА
‘’Зов Господњи чула је наша новопо- ‘’вјековима сабирамо око оних који
У манастиру Подластва Грбаљска 8. но-
вембра је сахрањена монахиња Ели-
конида Дацовић, која се упокојила у
Господу у 83-ој години живота. Опело
је са свештенством служио митропо-
лит Амфилохије.
‘’Једна од душа која је, не само чула
svetigora / 2009 / децембар
ријеч Господњу, него ју је и ис-
пунила је и наша блаженог
спомена сестра Еликони-
да’’, рекао је вла-
дика и додао
да је она ‘’свој
живот
66
принијела Господу на дар’’: ‘’Чула је СЛАВА МАНАСТИРА ЖДРЕБАОНИК
ријеч Господњу да је Он смирен и
кротак у срцу, да је Његово бреме
лако и да су Њему слични они који
узимају Његово бреме. Тај свети пут
ношења крста Господњег, пут потпу-
ног одрицања од овог свијета је онај
пут којим је кренула наша сестра Ели-
конида. Красили су је пост и молит-
ва. Трудила се да твори, да извршава Светом Архијерејском Литургијом и
оно што Господ говори и сада спрем- резањем славског колача, 10. новем-
на излази пред Лице Божје. Помолимо бра је у манастиру Ждребаоник код
се да је Господ приброји међу истин- Даниловграда прослављен празник
ске Његове слушкиње и да је упокоји Св. Арсенија Сремца, другог архие-
тамо гдје нема туге ни бола ни уздисаја, пископа српског, чије свете мошти
него гдје је радост Божја.’’ почивају у овом манастиру.
Монахиња Еликонида је свој монаш- Чинодејствовали су
ки живот започела у Србији, а у мана- Високопреосвећени Митрополит
стир Подластву је дошла прије четири Амфилохије и Преосвећена Госпо-
деценије, 1969. године. да Епископи средњеевропски Кон-
стантин, будимљанско-никшићки
МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ Јоаникије и диоклијски Јован са свеш-
ВОЈНИЋ тенством Митрополије црногорско-
приморске.
У току Литургије митрополит
Амфилохије је у презвитерски чин ру-
коположио ђакона Илију Зекановића.
‘’Увјерен сам да ће Православна Црква
у новим свјетским гибањима и то-
ковима свједочити изворно свето
православље и васкрслога Христа’’, ре-
као је у архипастирској проповиједи
владика Константин. ‘’Нека Св.
Арсеније, наследник Св. Саве, буде
ваш свагдашњи молитвеник пред Го-
сподом, цијелог православнога наро-
Митрополит црногорско-приморски Г. да и свих оних који поштују Име Божје’’,
Амфилохије је 8. новембра у манасти- рекао је он.
ру Војнић у чин мале схиме замонашио Након резања славског кола-
послушницу манастира Веру Радетић ча, вјернима се обратио митропо-
давши јој монашко име Пелагија. лит Амфилохије, нагласивши да се
стрижена сестра Пелагија и одазва- су се око Бога сабрали, око Његовога
ла се да прими јарам Господњи’’, рекао трона светога. Међу њих спада и Св.
је владика. ‘’Тиме се она прибројала Арсеније, Светитељ и просветитељ
најизабранијим душама које је српски. И док је ходио по земљи и
изњедрио род људски. Ове ноћи се- појао Господу и био Његов живи
стра Пелагија принијела је себе на свједок, а и након његовог упокојења
жртву живу, примила је на себе шлем у Пећкој лаври, па онда редом, како је
спасења, примила је у своје руке и мач његов народ бјежао и склањао се од
духовни да њиме побјеђује све силе зла, када су његове мошти ходиле и на-
таме и овога свијета, мрака и смрти. род за њима ходио’’.
Ове свете ноћи она је младенац који Бденије уочи празника је служио вла-
се рађа и препорађа, и обнавља силом дика Константин. На богослужењима
Духа Светога. Нека би, теби сестро и су појали ученици Цетињске
кћери Божја, Бог дао снаге да остатак богословије, а на бденију уочи праз-
свога живота у миру и покајању прове- ника, појао је и архимандрит Никоди-
деш радована радошћу непролазном мос Каварнос, један од водећих појаца
зато што те Господ изабрао за своју византијске музике у Грчкој, који је
невјесту.’’ претходних дана одржао концерте у
Никшићу и Подгорици.
СЛАВА МАНАСТИРА ЖДРЕБАОНИК
 ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА
-Уплатницом код ЦБЦГ
на рачун 550-3610-20 СВИ ПО ЕВРО
Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;
-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;
Из асортимана рукодјеља манастира
Светог Луке у Жупи никшићкој
-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; e-mail: svetigavrilo@yahoo.com
-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима. тел: +38267249783

З Д А ЊА
НО ВА И

SVETIGORA
Цетиње:
+382 (0)41 234-222
Београд:
+381 (0)11 337-63-17
337-63-09

Изабрана дјела
Архиепископа Цетињског
и Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија
Прво коло:
Историјски пресјек тумачења Старога Завјета (књига II)
ново издање студије која се бави историјатом тумачења књига Старога Завјета, и
кратким тумачењем главних тема старозавјетног Откривења Божијег. (страна 252)
Нема љепше вјере од хришћанске – православна вјеронаука (књига III)
измијењено и допуњено издање књиге која од свог првог издања 1982. не престаје
да надахњује покољења свих оних који улазе у Цркву Христову. (страна 184)
Увод у православну философију васпитања (књига IV)
књига у којој аутор, кроз своје старе и нове и до сада необјављене текстове, уводи
читаоце у предањску праксу и теорију човјековог преображаја и препорода кроз
образовно-васпитно дјелoвање Цркве и Светитеља Божијих као најсавршенијих
ново
просветитеља у историји рода људског. (страна 222) у издању
Свети Сава и Светосавски завјет (књига XIX) манастира Подмаине
Студије, есеји, бесједе o животу, личности и дјелу равноапостолног Светога Саве
као свенародног и васељенског Светитеља и Просветитеља; и о неопходности
одбране Светосавскога завјета данас. (страна 448)
У Јагњету је спас – изабране пјесме, записи и путописи (књига XXIX)
старе и нове пјесме, рани ауторови записи, као и до сада необјављени путописи,
у књизи којом се аутор представља као пјесник и књижевник – прејемник и
настављач тока умјетничког стваралаштва епископâ од Св. Григорија Богослова до
Владике Његоша. (страна 238).