Prof.

dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru

Faculty of Education in Sombor

PREDAVANJE 14
LECTURE 14

Tematske celine:
}

Sportske aktivnosti dece ometene u razvoju?

Sportske aktivnosti u specijalnim kolama?

Sportska takmienja dece ometene u razvoju?

Sport osoba sa invaliditetom?

Sportska takmienja osoba sa invaliditetom?

Sport slepih i gluvih osoba?

Paraolimpijske igre i sportovi?

3

1.
2.
3.
4.
5.

Uglavnom se razlikuje pet pojavnih oblika

sporta (podruja), koji zbog svojih razlika
zahtevaju posebna sredstva i metode izvoenja, i to:
edukativni sport (sport u koli, kolski sport ),
selektivni sport (takmiarski sport),
rekreativni sport (sportska rekreacija),
terapijski i rehabilitacijski sport i
invalidski sport.
4

Sportske aktivnosti dece ometene u razvoju nisu zastupljena

u organizovanom radu, iako postoje povremeni susreti i druenja uz neke vidove rekreativnog takmienja.

Sportski programi dece ometene u razvoju veoma su vani za

njihovu potpunu rehabilitaciju, samostalnost ili mobilnost.

Primerena sportska aktivnost pozitivno utie na resocijalizaciju i rehabilitaciju dece i mladih ometenih u razvoju, a sportski dometi daju tim osobama podsticaj i veru u vlastite sposobnosti, a time i u bogatiji, potpuniji, kvalitetniji ivot.

Vrsta smetnji u razvoju odreuje u koji sport se dete ometeno

u razvoju moe se prvenstveno ukljuiti; na primer: decu blago ometenu u razvoju u edukativni sport, decu sa telesnim
invaliditetom u invalidski sport, decu tee ometenu u razvoju
u terapijski i rehabilitacijski sport i slino.
5

}
}

razvijanje i ouvanje sposobnosti sticanjem vetina i znanja,

usklaivanje pokreta ekstremiteta i tela;
potpomaganje pravilnog rasta i razvoja, uvanje i unapreenje zdravlja;
poboljanje psihomotornih sposobnosti, a pre svega, koordinacije, ravnotee, sposobnost za strukturiranje kretanja.
razvijanje motorikog znanja u prirodnim oblicima kretanja,

uee u sportskim aktivnostima na terenu ukljuivanje u sve

oblike sportskih manifestacija,

razvijanje sportskog duha takmienja usmerenog na proveravanje telesne sposobnosti, izdrljivosti, koordinacije pokreta;
stepenu usvojenih znanja i vetina kroz vebe i igre na terenu
te organizaciji znaaju takmienja.
6

Sportske i takmiarske igre (stoni tenis,

pikado, fudbal, koarka i odbojka).
Sportsko-rekreativno kupanje i rad u
bazenu.
Aktivnosti u prirodi - etnja, tranje,
penjanje i zabavne igre.
Folklorna sekcija uenje narodnih kola
i plesnih igara.
7

Sportske aktivnosti dece sa smetnjama u razvoju

koja su integrisana u redovne kole trebale bi se
odvijati u okviru kolskog fizikog vaspitanja i
sporta i sportskih sekcija prilagoene vrsti i stepenu oteenja ili smetnji integrisane dece.
Sportsko aktivnosti dece ometene u razvoju ukljuene u inkluzivno obrazovanje redovnih kola, je
model koji obuhvata skup pedagokih mera iji je
cilj da se svako dete razvija prema svojim sposobnostima i tempu (i u sportu) koji mu odgovara, je
drugaija vizija redovnog obrazovanja: vizija bazirana na heterogenosti umesto homogenosti.
8

S obzirom na gotovo neorganizovani sportski rad sa decom

ometenom u razvoju u specijalizovanim ustanovama, tek
nam pojedina sportska takmienja i prvenstva kod nas i u
svetu mogu dati pravu sliku mogunosti sportskog angaovanja dece ometene u razvoju.
Reedukacijom i nekim elementima sportskih igara, ne utie
se samo na fizike i motorne sposobnosti ve i na podizanje
optih sposobnosti mentalno ometene dece.
Sportska takmienja i prvenstva organizuju se u okviru pojedinih sportskih grana i disciplina u odnosu na vrstu oteenja ili smetnji u razvoju i u odnosu na stepen oteenja ili
smetnji u razvoju dece i mladih sa posebnim potrebama.

5. Da bi osobama sa invaliditetom omoguile uee u rekreativnim, sportskim

i aktivnostima u slobodno vreme na osnovama jednakosti sa drugima, drave
potpisnice preduzee odgovarajue mjere kako bi:
A. Podstakle i promovisale uee osoba sa invaliditetom u optim sportskim
aktivnostima na svim nivoima u najveoj moguoj mjeri;
B. Osigurale da osobe sa invaliditetom imaju mogunost da organizuju, razvijaju i uestvuju u sportskim aktivnostima specifinim za osobe sa invaliditetom
i u tom cilju podsticale dobijanje odgovarajuih uputstava, treninga i sredstava na osnovu jednakosti sa drugima;
C. Osigurale da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim i objektima za
rekreaciju i turizam;
D. Osigurale da djeca sa invaliditetom imaju jednak pristup ueu u igri, rekreativnim, sportskim i aktivnostima u slobodno vrijeme, ukljuujui aktivnosti
koje se odvijaju u sklopu obrazovnog sistema;
E. Osigurale da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji se bave
organizacijom sportskih, rekreativnih, turistikih i aktivnosti u slobodno vreme.
(lan 30. Uee u kulturnom, sportskom ivotu, rekreaciji i slobodnim aktivnostima)

10

Procenjuje se da postoji oko 3 % ukupnog stanovnitva osoba

ometenih u mentalnom razvoju, dok 7 % ine osobe sa telesnim
invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su veoma brojne, a definiu se kao pojedinci sa psihofizikim nedostacima (sa kojima se raaju ili ih stiu
tokom ivota). Ovi nedostaci utiu na naruavanje njihovog integriteta kao ljudskih bia i onemoguavaju im da se formiraju, ispolje i ostvare kao potpuno prihvaeni lanovi drutva.
Oni nisu bolesne osobe koje bi trebalo leiti, a nisu ni zdrave, jer
je njihovo zdravlje dezintegrisano njihovim psihofizikim nedostatkom. To dovodi do fizike i mentalne neuravnoteenosti i onemoguava prilagoavanje drutvenoj sredini, te vladanje vlastitim
biolokim i socijalnim mogunostima.
Sport i fizike vebe odavno se koriste kao sredstvo leenja.

11

}
}
}
}

}
}

Paraolimpijski komitet Srbije (POKS),

Sportski savez invalida Srbije (SSIS),
Sportski savez invalida Vojvodine (SSIV),
Optinske organizacije registrovane za
sport i rekreaciju invalida,
Sportska drutva, klubovi, druine i sekcije,
Osobe sa invaliditetom koje se samostalno
bave sportsko-rekreativnim aktivnostima.
12

Sportski savez invalida Vojvodina (SSIV) organizuje sportska takmienja na nivou Pokrajine u sportskim disciplinama: plivanje, kuglanje, atletika, sportski ribolov, stoni tenis, pikado, streljatvo vazdunim i MK (malokalibarskim) orujem, golbal, ah i visea kugla.
Sportski savez invalida Srbije (SSIS) organizuje dravna prvenstva za
sve kategorije invalidnosti u sledeim disciplinama: plivanje, kuglanje, atletika, sportski ribolov, stoni tenis, streljatvo vazdunim i MK
orujem, ah i golbal.
Paraolimpijski komitet Srbije (POKS), kao krovna organizacija, deluje
u sastavu nacionalnog olimpijskog komiteta i prvenstveno vodi rauna o vrhunskim takmiarima koji nastupaju na najveim meunarodnim takmienja. Jo od olimpijskih igara u Barseloni, odranih 1992.
godine, neposredno pre ili nakon odravanja pravih olimpijskih
igara, organizuju se Paraolimpijske igre na kojima uestvuju samo
osobe sa invaliditetom, podeljene u nekoliko kategorija.
13

Uesnici sportsko-rekreativnih aktivnosti su uglavnom invalidi

rada, opti invalidi, paraplegiari, slepi i slabovidi, gluvi i nagluvi i invalidi rata.
Mnogo je vei broj osoba sa invaliditetom, kao i organizacija
koje nemaju registrovano sportsko drutvo invalida (na primer: paraplegiari i kvadriplegiari, cerebralci, MNRO, multipleskleroza, dijalizirani i mnogi drugi), zbog ega nisu direktno ukljueni u program sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Osobe sa invaliditetom mogu da se bave streljatvom, stonim
tenisom, plivanjem, koarkom u kolicima, pikadom, ahom,
viseom kuglom, kuglanjem, atletikom, bacanjem ploica i
golbalom.
14

U naoj zemlji ne postoji specijalizovani sistem kategorizacije

usmeren ka sportskim zahtevima osoba sa invaliditetom, tako
da svaki takmiar sm pribavlja reenje o invalidnosti.
Na osnovu ovog reenja, sportisti sa invaliditetom se razvrstavaju u sledee kategorije: paraplegija, kvadriplegija, amputacija donjih ekstremiteta, amputacija gornjih ekstremiteta,
opta kategorija (ne postoji minimum ili vidljivo telesno oteenje).
U specifinim sportskim disciplinama, kao to su koarka u
kolicima (paraplegija, paraliza, parapareza i amputacija donjih
ekstremiteta) i golbalu (slepi i slabovidi) kategorizacija je drugaija.
15

U saradnji sa visokokolskim institucijama (Fakultetom sporta i fizikog vaspitanja i Fakultetom za sport i turizam) pokrenuti specijalizovane katedre za kolovanje i osoposobljavanje specijalista za rad
sa invalidnim osobama.

Osim standardnih studenata, trebalo bi podstai osobe sa invalidite-

tom (pogotovu aktuelne i bive takmiare) da se koluju za ovu vrstu

posla.
Budui da se ne radi o atraktivnim, trino primamljivim zanimanjima, ovu akciji bi morali da finansijski podre nadleni za sport i
omladinu, socijalnu zatitu, kao i za prosvetu.
S ciljem pruanja to kvalitetnijih informacija buduim strunjacima,
neophodno je predvideti i angaovanje proverenih eksperata iz zemalja sa visoko razvijenim sistemom sporta osoba sa invaliditetom.
16

Deca sa oteenjem sluha se prema sopstvenim afinitetima aktivno

ukljuuju u rad razliitih sekcija, to omoguava razvijanje individualnih talenata dece i utie na celokupan razvoj njihove linosti.

Sportska sekcija - osim mentalne relaksacije uenika i razvijanje individualnih potencijala dece, organizovanim radom uenici se upoznaju sa pravilima razliitih sportova, ovladavaju sportskim tehnikama, podstie se pravilan rast i razvoj, razvoj takmiarskog duha...

Ritmika sekcija - omoguava pravilno i svrsishodno korienje slobodnog vremena, predstavljanje koreografija na razliitim manifestacijama, razvoj motorike, socialni i intelektualni trening, kao usmeravanje na rad u kolektivu.

Sport slepih i slabovidih osoba sprovodi se realizacijim sportskih i

ahovskih takmienja koje u Srbiji organizuje Savez slepih i slabovidih lica. Isti Savez organizuje rad na edukaciji mladih (kola aha,
kola atletike i slino).
17

Integralna komponenta rehabilitacije svih invalida, pa i gluvih, je

sport, koji ima i takmiarski, ali jo vie rekreativni znaaj. To je
nuna potreba, jer putem sporta lica oteenog sluha prevazilaze
svoj heldikep i lako se ukljuuju u drutveni ivot. Sportom se gluva i
nagluva lica u mnogo emu izjednaavaju sa ujuim licima, jer za
sport nije potrebna verbalna komponenta.
Pojedini sportovi imaju posebnu dra za gluva lica, kao na primer
kolektivni sportovi (fudbal, rukomet i koarka), dok drugi, individualni imaju znatno manju privlanost (plivanje, boks, biciklizam, tenis).
Meutim, karakteristino je da su i kod mukaraca i kod ena streljatvo i stoni tenis posebno omiljeni sportovi, a kod starih kuglanje,
pikado, sportski ribolov i slini.
Za svaku godinu utvruje se kalendar takmienja, uglavnom u sedam
disciplina: fudbal, mali fudbal, stoni tenis, rukomet, ko arka,
streljatvo, kuglanje i ah.
18

Sport malih ljudi (osoba obolelih od aronhoplazije) u naoj

zemlji nije organizovan.
Tek uspeh jednog naeg dravljanina (Somborca Grahovca na
Svetskim sportskim igrama malih ljudi) pokrenuo je pitanje
sporta malih ljudi sa mrtve take.
Radi potpune ne brige drave za pitanje i sporta malih ljudi
pobednik je na lokalnom nivou osnovao Pokret malih ljudi
Srbije.
Jedna od mogunosti za dalju afirmaciju i sportski status malih ljudi je njihovo ukljuivanje u Paraolimpijske igre, kao kategorija ljudi sa smanjenim ekstremitetima (jer na istim uestvuju osobe sa oduzetim ekstremitetima).

19

Paraolimpijske igre su Olimpijske igre paraplegiara, osoba sa oduzetim ekstremitetima. One su proistekle iz igara paraplegiara (Stoke
Mandeville Games), iji je osniva Ludvig Gutman, ef bolnice u Ejlsberiju u Engleskoj, jedan od najeminentnijih svetskih strunjaka za
oteenje kime.
Takmienja paraplegiara su planirana i adaptirana na osnovu pravila odreene sportske grane. To su ekipne sportske igre ili pojedinana takmienja u disciplinama nekih sportskih disciplina kao: streli-

arstvo, maevanje, bacanje koplja, bacanje diska, kuglanje, koarka,

odbojka, stoni tenis, plivanje i dr. Broj disciplina se stalno dopunjava.

Prvi put je ekipa od 21 paraplegiara Jugoslavije uestvovala na

etvrtim Paraolimpijskim igrama 1976. u Hajdelbergu. Osvojili su
etiri medalje i to: Petar Sitar 60 m sprint u kolicima zlatnu medalju,
Milka Milinkovi 60 m sprint u kolicima srebrnu medalju i u bacanju
koplja bronzanu medalju i Joa Okoren u bacanju diska bronzanu
medalju.

20

}
}
}
}
}
}

}
}
}
}

Streliarstvo
Paraolimpijska atletika
Boanje
Biciklizam
Jahanje
Fudbal sa 5 ili 7 igraa sa
svake strane
Golbal
Dudo
Dizanje tereta
Veslanje

LETNJI SPORTOVI (1)

GOLBAL
21

}
}
}
}
}
}
}
}
}
}

Jedrenje
Streljatvo
Plivanje
Stoni tenis
Odbojka
Koarka u kolicima
Maevanje u kolicima
Ragbi u kolicima
Tenis u kolicima
(sportovi se dopunjuju od
jednih do drugih P. igara)

LETNJI SPORTOVI (2)

TENIS U KOLICIMA
22

Alpsko skijanje

Hokej na sankama

Nordijsko skijanje
Biatlon
Skijaki kros kontri

Karling u kolicima
ZIMSKI SPORTOVI

HOKEJ NA SANKAMA
23

Tematske celine:
}

Sportske aktivnosti dece ometene u razvoju?

Sportske aktivnosti u specijalnim kolama?

Sportska takmienja dece ometene u razvoju?

Sport osoba sa invaliditetom?

Sportska takmienja osoba sa invaliditetom?

Sport slepih i gluvih osoba?

Paraolimpijske igre i sportovi?

24

Kontrolna pitanja (1):

}
}
}
}
}
}
}
}
}

Podela sportova?
Sportske aktivnosti dece ometene u razvoju?
Cilj sportskih aktivnosti dece ometene u razvoju?
Sportske aktivnosti u specijalnim kolama?
Sportska takmienja dece ometene u razvoju?
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u sportu?
Sport osoba sa invaliditetom?
Sportske organizacije za osobe sa invaliditetom?
Sportska takmienja osoba sa invaliditetom?
25

Kontrolna pitanja (2):

}
}
}
}
}
}
}
}
}

Sportsko-rekreativne aktivnosti invalidnih osoba?

Sportska kategorizacija osoba sa invaliditetom?
Struna reenja sporta za osobe sa invaliditetom?
Sport slepih i slabovidih osoba?
Sport gluvih i nagluvih osoba?
Sport malih ljudi?
Paraolimpijske igre?
Letnji paraolimpijski sportovi?
Zimski paraolimpijski sportovi?
26

27

28

PREDAVANJE 14
LECTURE 14

2
9

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru

Faculty of Education in Sombor

3
0