Danko Grli

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SARTROVOG EGZISTENCIJALIZMA

Sam pojam egzistencije kod Sartra je za razliku od drugih filozofija egzistencije shvaen i odreen u smislu tradicionalnog
suprotstavljanja egzistencije i esencije. Unutar te antiteze Sartr naglaava da egzistencija oveka prethodi njegovoj esenciji. ovek
najpre postoji, nalazi se, pojavljuje se na svet, a zatim se odreuje. Upravo stoga nije sluajno da Sartr nastoji svoju doktrinu do kraja
osmisliti pre svega u romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenije konkretnoj neponovljivoj egzistenciji.
Glavni junak u njegovom romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenije konkretnoj neponovljivoj egzistenciji.
Glavni junak u njegovom romanu Munina spoznaje egzistenciju u trenutku nadahnua, iste vizije, razmiljajui o korenu jednog drveta
to ga je promatrao. Tako i drama Iza zatvorenih vrata ilustruje najbolje egzistencijalistiko gledanje na ovekovu sudbinu: u paklu, bez
avola i ognja, koji je obina soba bez prozora i u kojoj su tri bia osuena da ive svoju venost, pokazuje se najoiglednije ta je ljudski
pakao: Pakao to su drugi.
Uvereni ateist (Ako bog postoji onda ne postoji ovek, jedan drugoga iskljuuju), u mnogim svojim filozofskim tezama, otvoren prema
savremenim idejnim kretanjima, Sartr je kao jedan od centralnih problema svojeg razmiljanja oznaio pitanje slobode. Sartr je kao jedan
od centralnih problema svojeg razmiljanja oznaio pitanje slobode. ovek je, po njemu, osuen da bude slobodan. tavie, ovek je
sloboda. Ne vezujui se za boga, istinu ili dato bie, u punoj neputenosti ostvaruje on svojom aktivnou smisao svog bia: on je to
to sam iz sebe svojim inom uini. U svojem glavnom filozofskom delu Bie i nitavilo on nasuprot Hajdegeru pokuava ideji slobode
dati i odreeno drutveno znaenje kao i konkretan i istorijski sadraj. ovek, bez boanskog tutora, osuen da bude slobodan, posve je
sam, ali je upravo njegova sloboda smisao njegove egzistencije. ivot e biti samo ono (ali i sve ono) to ovek od njega uini: oaj ili
radost, smisao ili besmisao to zavisi samo od njega. Stoga, i jedino stoga moramo i moemo biti odgovorni, a to znai i opredeljeni,
angaovani. Kako sloboda ne bi ostala praznina, treba je ispuniti drutvenom aktivnou u skladu sa progresivnim drutvenim kretanjima.
Delo Bie i nitavilo pre svega je Sartrov pokuaj zasnivanja ontologije. Postoje dve vrste bia: bie po sebi i bie za sebe i dok bie po
sebi predstavlja celokupnu stvarnost osim oveka, bie za sebe je ovekovo postojanje. Nain bivstvovanja te dve vrste bia je razliit:
bie po sebi naprosto je ono materijalno, masivno, teko, nivelirajue, gnjecavo, a bie za sebe samo sebe konstituira u
suprotstavljanju biu po sebi, pa je, dakle, i u svesti to je ima samo ovek, kao negacija pukog bia po sebi, kao svest u svetu i svet
sam. U Biu i nitavilu vidljiv je ujedno uglavnom na njegovom samom kraju prelaz od ontologije na etiku. Otkrie nitavila oznaava
izvor vrednosti: to je nedostatak. ovek vidi sebe kao nedostatak, pa vrednosti izbijaju iz njegove osnovne namere koju eli ostvariti
sintezom svesti i bia. Stoga ovek i eli sebi dati apsolutnu egzistenciju u kojoj bi nedostatak bio iskljuen: stoga eli da, u biti, postane
bog. Ovu njegovu nameru otkriva egzistencijalna psihoanaliza koja u isto vreme uverava oveka da je samo on bie putem kojeg postoje
vrednosti.
U knjizi Kritika dijalektikog uma, Sartr izlae svoj novi filozofski kredo: Marksizam je kao filozofija naeg vremena, kao plodni
humus za sve nae misli to nisu prazne i nazadne nemogue nadmaiti i svi savremeni antimarksistiki argumenti u biti su nazadak u
filozofiji, povratak na predmarksistike ideje. Odreena skleroza marksistike filozofije moe se tumaiti jedino time to se teorija
odvojila od prakse. Ukazujui kako egzistencijalizam ne bi trebalo protivureiti marksizmu, Sartr postavlja tezu da dijalektika i njeni
zakoni imaju pre svega subjektivnu, antropoloku vrednost, dok su neprimenljivi na podruje ontologije. Priroda, dakle, nije dijalektiki
struktuirana, te stoga marksizam mora odigrati presudnu ulogu u domenu antropolokih i istorijskih istraivanja...

(iz D. Grli, Leksikon filozofa; navod teksta prema: V. Markovi, Nagovor na filozofiju, Hristomatija II, Vuk Karadi, Ni, 1997, str. 183184.
Tekst priloio: A. Kekenj