LEENJE VIDA

na prirodan nain

Naslov originala: Yoga for Your Eyes: Natural Vision

Improvement Exercises, by Meir Schneider
Prevod: Stevan Tomovi
Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

Dr Meir najder

LEENJE VIDA
prirodnim putem

BOLJI VID, ZDRAVIJE OI

Veina nas zna da moemo poboljati
svoje zdravlje i iveti due tako to emo se
zdravo hraniti, redovno vebati, kloniti se
stresa i pravilno odmarati. Meutim, kad su
u pitanju nae oi, kao da smo naueni da tu
nema pomoi. Retko ko veruje da postoji bilo
ta to moe poboljati na vid i nae oi uiniti zdravijim. Ipak, injenica je da je ono to
pomae zdravlju naeg tela, isto tako dobro i
za nae oi.
Oko nije tek neko mehaniko orue. Poput svih drugih delova tela, i ono potpuno zavisi od stanja naeg uma. Danas je pak
popularan stav, za koji ne postoje nikakvi dokazi, da se vid moe samo pogorati, a da se
nikako ne moe poboljati. Statistika pokazuje da ljudi sa loim vidom nikada nisu poboljali svoj vid kasnije u ivotu; njihov vid se
samo sve vie pogorava. Ali, ova statistika bi
se umnogome promenila da smo ueni kako
da vodimo rauna o zdravlju svojih oiju, i jo
5

vanije, da smo znali da sami moemo poboljati svoj vid.

TA JE VID?
Vid predstavlja sveukupnost oseaja, opaanja i poimanja. Moemo rei da naa mrenjaa poseduje oko 126 miliona elija
osetljivih na svetlost, koje stvaraju oko milijardu slika svakog minuta. Mozak ne moe od
svih njih da stvori jednu jasnu sliku, ve vri
selekciju: on zapravo odluuje koliki deo slike
ete videti, a koliki ne. Funkcija mozga je velikim delom u tome koliko e va vid biti
dobar ili lo.
Zapadnjaka medicina tei ka tome da ignorie postojanje ovih sloenih interakcija izmeu oiju i mozga. Ona se najvie bavi
leenjem simptoma. Ako imate kataraktu, lekari e vam otkloniti soivo. Ako imate visok
oni pritisak, oni e ga ublaiti. Ako imate lo
vid, dae vam naoare. Oni ne zalaze dublje
u uzroke takvih stanja.
Ipak, kratkovidost, na primer, oito je rezultat mentalnog stresa i injenice da va
mozak svet vidi kao neko maglovito mesto.
6

Veina kratkovide dece dou u takvo stanje u

treem razredu osnovne kole, kada prvobitno uzbuenje polaska u kolu opada i kada
poinju da uviaju nepromenljive kolske
ablone u godinama koje su pred njima. Oni
koji ne ponu da nose naoare tada, uglavnom ponu onda kada krenu na fakultet, kada je neizvesna budunost pred njima i
naizgled vene studije.
S druge strane, dalekovidost se obino javlja kod 40-ogodinjaka i 50-ogodinjaka, kada
je najvea stopa razvoda brakova i kada se
ljudi pitaju: Da li bih mogao da ivim nekim
drugaijim ivotom? Nakon trideset godina
rada sa problemima vida, nemam nikakve
sumnje u to da je oni vid deo vaeg mentalnog stanja. Samo odbacivanje naoara ne
moe da pobolja va vid, ve se morate pozabaviti svojim celokupnim mentalnim,
emocionalnim i fizikim stanjem.
Uzroci loeg vida
Problemi sa vidom se obino ogledaju u
tome to se ili bliski ili daleki objekti slabije
vide. Fiziki in gledanja stvari koje su blizu
7

razlikuje se od onog kod gledanja istih na

veoj udaljenosti. Pogledajmo za primer kako
kamera funkcionie. Kada svetlosni zraci od
posmatranog objekta dostignu soivo kamere, oni moraju da se saberu tako da se fokusiraju na film iza soiva. Da bi se to uradilo,
treba da dobro podesite razdaljinu izmeu
filma i soiva. U suprotnom, objekat nee biti
fokusiran tano na film i slika e biti zamagljena.
Na isti nain i vae oko treba da sabere
svetlosne zrake objekta koji posmatrate i da
ih fokusira na mesto iza soiva. Umesto filma
mi imamo mrenjau jednu mreu nervnih
elija koja svetlosne zrake pretvara u neuronsku informaciju. Ona se putem optikog nerva alje do mozga. Kao to kamera menja
rastojanje izmeu soiva i filma, tako i oko,
samo to ono menja oblik soiva.
Kada je cilijarni mii, koji podrava soivo, oputen, soivo je relativno ravno i
omoguuje gledanje udaljenih objekata. A
kada je objekat koji posmatrate blii od est
metara, taj mii se gri i soivo poprima vie

sferian oblik. Ovaj proces se naziva akomodacija (pogledati sliku 1).

Kako neka osoba vidi, smatra se, zavisi od
jo jednog faktora oblika one jabuice.
Nepravilan oblik one jabuice smatra se
uzrokom dva najea problema sa vidom:
miopija i hiperopija. Miopija (kratkovidost)
znai da osoba ne moe jasno videti udaljene
objekte, jer je njena ona jabuica previe horizontalno izduena. Zbog toga soivo ne

Slika 1. Kako funkcionie oko: kada je objekat blizu,

soivo menja oblik i postaje vie sferino.
9

moe da fokusira svetlosne zrake od udaljenih objekata na mrenjau (pogledati sliku 2),
dok to moe kad je re o bliim objektima.
Hiperopija ili hipermetropija (dalekovidost)
znai da osoba ne moe jasno videti bliske
objekte. U tom sluaju ona jabuica je previe suena. Svetlosni zraci od udaljenih objekata se fokusiraju na ispravan nain, ali
soivo ne moe da sabere zrake pre nego to
stignu do mrenjae. Kada bi mogli da je
prou, zraci bi se verovatno fokusirali iza
mrenjae (videti sliku 3).
Prethodni pasusi dali su opis uslova pod
kojim nastaje lo vid. Ali zbog ega nastaju
ba takvi uslovi? Jednom reju, odgovor je na-

Slika 2. Miopija nastaje jer je ona jabuica previe

horizontalno izduena. Soivo ne moe da fokusira
udaljene objekte na mrenjau, te je slika zamagljena.
10

prezanje (stres). Oi su osetljive na stres poput svih drugih delova tela i na slian nain
reaguju. Dve komponente vizuelnog stresa
dugotrajno, napregnuto gledanje bliskih objekata i vrenje radnji koje zahtevaju velik intelektualni napor esto se javljaju istovremeno u koli i na poslu. Pojavom kompjutera
problem se jo vie iskomplikovao, stvorivi
jednu vizuelnu/umnu ponavljajuu deformaciju zvanu sindrom kompjuterskog vida
(computer vision syndrome ili CVS). Njeni
simptomi su: napregnutost oiju, opti umor,
bol u vratu i ramenima, suve oi i potekoe
pri koncentraciji. Sam kompjuterski ekran

Slika 3. Hiperopoija nastaje jer je ona jabuica previe suena. Soivo fokusira bliske objekte za mrenjae, te je slika zamagljena.
11

predstavlja vizuelni stresor. Poto oko ni na

koji nain ne moe da odredi fokusno rastojanje kompjuterskih piksela, ono se nae u
takvom stanju da cilijarni mii neprestano
podrhtava bez ikakve svrhe. Vizuelni stres
CVS-a moe da prouzrokuje miopiju ili da je
pogora.
Mnoge od naih akcija i reakcija kao i
vei deo nae memorije rezultat su mentalnih slika, svesnih i podsvesnih slika dogaaja
koje imaju za nas odreen emocionalni znaaj. Nae oi postaju napregnute ak i onda
kada se te slike nalaze samo u naoj glavi. Svi
dogaaji na koje se one odnose nalaze se u
naem mozgu, iji su sastavni deo i oi. Zbog
toga, i zato to koristimo oi ta god da radimo, oi snano reaguju na nae misli i oseanja. Poto rade bez prekida i sa naporom,
one su takoe veoma osetljive na fiziki bol i
umor.
Lo vid nastaje iz sloenih uzajamnih dejstava uma i tela. To je razlog zbog koga kad
ponemo da radimo na poboljanju svog vida
treba da oprezno pristupimo takvom zadatku. To je takoe i razlog to tada poinjemo
12

otkrivati stvari o sebi kojih do tada nismo bili

svesni.

DR VILIJAM H. BEJTS
OFTALMOLOG VIZIONAR
Moda ste negde uli za Bejtsovu metodu:
serija vebi za poboljanje vida bez upotrebe
naoara. Njen tvorac je dr Vilijam H. Bejts.
Roen je 1860. godine i diplomirao je na Koledu za lekare i hirurge Kornel univerziteta
u svojoj 35. godini. Tri godine kasnije, bio je
staista u Kolumbija bolnici u Njujorku i
radio kao lekar za uho, nos, grlo i oi (tada je
to bila jedna struka). Dr Bejts je radio kao
asistent, ali je otputen nakon to je vie puta
podsticao svoje kolege lekare da ostave naoare, za koje im je glavni oftalmolog one
klinike u bolnici rekao da moraju da ih nose.
Dr Bejts je koristio jedan instrument koji
se zove retinoskop. Njime je mogao da posmatra i najmanje promene na povrini oka i
na taj nain da odredi prirodu i veliinu problema sa vidom svojih pacijenata. Tokom
mnogo godina, posmatrao je oi stotine pacijenata pri najrazliitijim aktivnostima,
13

emocionalnim i fizikim stanjima. Tada je

primetio da njihove oi drugaije izgledaju
kada rade neto to vole nego onda kada rade
neto to ne vole; kada su umorni, zabrinuti
ili zbunjeni; i kada su skoncentrisani, uzbueni, motivisani ili oputeni.
Jedno od otkria dr Bejtsa je to da se jasnoa vida menja kod iste osobe sa dobre
na lou i obrnuto, u zavisnosti od njenog fizikog i emocionalnog stanja. Zakljuio je da
vid nije nepromenljiva kategorija, ve da se
neprestano menja. Verovatno ste i iz linog
iskustva primetili da vam je vid u nekim situacijama bolji nego u drugim. Dr Bejts je bio
prvi oftalmolog koji je napravio naunu studiju o ovom fenomenu. Njegovo istraivanje
ukazuje na to kako nastaje lo vid ili kako se
moe pogorati svakodnevnim stresom. Takoe je dokazao da se ti problemi mogu reiti
promiljenim i ispravnim negovanjem vida.
Dr Bejts je preminuo 1931. godine, provevi svoj ivot u ispitivanju i razvijanju metode kojom bi se otklonila nepotreban patnja
ljudi koji imaju probleme sa vidom. Ostao je
najpoznatiji po saoseanju i brizi za svoje pa14

cijente. Kada je jednom ugledao malo dete sa

malenim naoarima, dr Bejts je rekao: Ovakav prizor uinie da i aneli zaplau.
Vebe iz knjige Leenje vida - prirodnim
putem zasnovane su na Bejtsovoj metodi, uz
odreeno doterivanje i dodatke nastalih nakon skoro tri decenije mog rada na leenju
sopstvenog slepila i pomaganju drugih koji
imaju problema sa vidom. Ove metode su se
pokazale efektivnim u ispravljanju svih refraktivnih problema sa vidom (svaki problem
koji se tie putanje svetlosti u oku), razrokosti, slabovidosti i slinih problema. One ne
mogu uvek skroz otkloniti neku bolest oka, ali
pomau nastanku zdravijih oiju koje su otpornije na bolesti i sposobnije da se same izlee od svakog reverzibilnog stanja.

VEZA IZMEU UMA I TELA

Britanski pisac Oldus Haksli bio je uspeni
student i veliki oboavalac metode dr Bejtsa.
Nakon to je primenjivao njegove vebe da bi
se izleio od svog deliminog slepila, Haksli
je napisao knjigu Umetnost gledanja (The
15

Art of Seeing). U njoj je gledanje opisao kao

proces sastavljen od tri elementa, koji ukljuuju oi, mozak i um. Rekao je da se gledanje
sastoji iz sledeih stvari:
Opaanje elije osetljive na svetlost primaju informacije o spoljanjoj sredini putem
svetlosnih zraka oko jedne milijarde bitova
vizuelnih podataka po sekundi.
Selekcija um ne moe da se bavi svim vizuelnim podacima koji dolaze do oiju, te
stoga usmerava oi samo na odreen broj podataka.
Poimanje selektovani vizuelni podaci se
registruju i tumae u mozgu.
Poboljanje vida iziskuje razumevanje sloene interakcije izmeu oiju i uma. Takoe
moramo nauiti kako da um usmerimo da
radi u nau korist, a ne protiv nas. A jedna od
najveih prepreka koju moramo prevazii
jeste uverenje da se vid nikada ne moe poboljati. Takvo uverenje moe uzrokovati da
ne prepoznamo ili ne priznamo poboljanje
svog vida kada se ono stvarno dogodi ili nas
moe ubediti da jednostavno u odreenim si-

16

tuacijama neemo moi dobro da vidimo, te

da ne treba ni pokuavati.
Nekada se na vid moe pogorati jer oekujemo da tako bude, u situacijama kada oseamo da e neto izazvati naprezanje naih
oiju. U vezi s tim, dr Bejts je napravio eksperiment sa svoja dva pacijenta: jednim sa odlinim vidom i drugim sa loim vidom. Trebalo je da samo gledaju u zid. Tokom eksperimenta dr Bejts je pomou retinoskopa
posmatrao promene na povrini njihovih
oiju. Koliko god dugo da su gledali u zid, nije
bilo promene na njihovim oima. Ali kada je
dr Bejts na zid postavio optometrijsku tablu,
oi pacijenta sa loim vidom su se potpuno
izmenile, a njegovi oni miii su se snano
grili. Pacijent sa dobrim vidom je iskusio
samo male promene na oima, jedva primetne. Prvi pacijent je odmah, nesvesno primenio svoju naviku naprezanja da bi video
slova sa table.
Da biste poboljali vid, treba da promenite
svoj nain razmiljanja o gledanju, kao i sam
nain gledanja. To jeste delimino teak zadatak. Vizuelne navike se ponekad teko me17

njaju; vie smo vezani za svoj naviknuti nain

gledanja skoro od bilo ega drugog. Razlog
tome verovatno je taj to se naa memorija
prevashodno sastoji od vizuelnih informacija. Kada smo jednom videli neto na odreen nain, mi ga ba takvog zapamtimo i
pamtimo ga nadalje kao takvog po svom seanju. Mi itekako zavisimo od svog vida, pogotovo oni koji imaju dobar vid. Kada takvi
ljudi izgube svoj dobar vid, oni proivljajavaju pravu traumu i menjaju sav svoj pogled
na ivot. U stvarnosti, takvi ljudi imaju velikog potencijala da povrate svoj dobar vid, jer
se njihova memorija sastoji od otrih, jasnih
vizuelnih informacija.
Memorija i imaginacija su najvrednija
sredstva za poboljanje vida koja poseduje
um. Na njih ete naii u mnogim vebama o
kojima se govori u ovoj knjizi. Sve to smo
ikada u ivotu jasno videli moe se upotrebiti
kao stimulacija za poboljanje vida. Svi znamo da je lake jasno videti stvari koje su nam
poznate. Na primer, neku nepoznatu re, koja se sastoji od nama poznatih slova, u poetku emo tee proitati nego neku poznatu
18

re. Tako, moemo koristiti vebe vizuelizacije kako bismo iskoristili tenju naeg uma
za povezivanjem jasnog vida sa onim to nam
je poznato. Takoe koristimo vizuelizaciju ili
imaginaciju da stvorimo uslove koji nama odgovaraju. Na primer, kada zamiljamo potpunu tamu ispred sebe, optiki nerv reaguje
kao da stvarno vidimo takvu tamu, te na taj
nain prestaje da radi i odmara se.
Poput svake druge mone prirodne sile,
tako i um moe da pomogne ili odmogne.
Moe nas ubediti da se vid nikada ne moe
poboljati ili nam moe dati sve to je potrebno za njegovo poboljanje.
VAE OI I VA MOZAK
Najvaniji organ za vid je mozak. Oi i mozak se ak sastoje od iste vrste tkiva. Nae
osetljive oi reaguju i na najmanje mogue
hemijske promene u mozgu, ukljuujui i
one koje nastaju kao posledica odreenog
emocionalnog ili mentalnog stanja. Teorije
koje uzrok problema sa vidom trae u samoj
strukturi oka nemaju mnogo dokaza, jer ne
govore o dubokim vezama izmeu uma i tela
19

koje uzrokuju te strukturalne promene. Konvencionalna oftalmologija smatra da funkcija

zavisi od strukture; zbog toga oni probleme
sa vidom uglavnom lee instrumentima ili
operacijama koje menjaju strukturu oka. Meutim, istina je da sav vid kree od misli. Vae
misli odreuju kako e vam oi funkcionisati,
a nain na koje one funkcioniu menja njihovu strukturu. Ako nauite kako da promenite svoj nain razmiljanja, moete takoe
promeniti i strukturu vaeg oka.
Kolika je kontrola mozga nad funkcijom
vida vidi se iz toga to on daje smisao onim
stvarima koje samo oko ne moe da protumai. Na primer: fizika nam kae da iako mi
normalno vidimo objekte koje posmatramo,
oni su naopake okrenuti na naem soivu i
mrenjai. Oi ne poseduju finkciju da same
okrenu sliku u ono to mi vidimo kao normalno. Mozak je taj koji treba sve da uredi, da
stvori red u svetu. Sledei zaujui eksperiment ilustruje ovu tvrdnju na veoma ivopisan nain.
Jednoj grupi pilota su date posebne naoare zbog kojih su sve oko sebe videli nao20

pake. Posle nekoliko dana, njihovi mozgovi

su ispravili vid, i opet su sve mogli da vide
normalno, ak i kroz te naoare. Dve sedmice
kasnije prestali su sa noenjem naoara, i
onda su bez njih sve oko sebe videli naopake. Neki od pilota su zapravo proiveli
nervni slom; ipak, vremenom, svima se vratio
normalan vid bez upotrebe naoara.
Zapadnjaka medicina ne tretira ovu ogromnu povezanost vida i mentalnog stanja.
Leenje simptoma pomou operacija, naoara i slinog moe samo privremeno pomoi
ljudima da bolje vide, ali ubrzo potom dolazi
do slabljenja vida. A takvi oblici leenja odravaju na snazi mit o neizleivosti vida, koji
vas udaljava od toga da samoleenjem poboljate isti. Samoleenje ne samo da je pomoglo hiljadama ljudi, ve je i mnogo bolje
od konvencionalnog leenja kada je re i o
vidu i o poboljanju sopstvenog zdravlja.
VAE OI I VAE EMOCIJE
Vid isto tako ima dosta povezanosti i sa
ovekovim emocionalnim stanjem. Skoro
svaki klijent sa kojim sam radio iskazivao je
21

snane emocije ponekad i vrlo snana emotivna stanja tokom terapije poboljanja njegovog vida. Za razliku od toga, vid se uvek
privremeno pogoravao pri snanim negativnim emocijama. Ovo vai i za ljude sa dobrim
vidom. Ako emocionalni stres due traje, teta naneta oima moe ostati trajna.
Pogoranje vida esto nastaje zbog odsustva volje za pomnim sagledavanjem stvari
oko sebe. Nae oi tada gube sposobnost da
pogled pomeraju sa jednog detalja na drugi, to za posledicu ima zamrznuti pogled
zbog kojeg se nae oi strahovito napreu. A
mi, pak, kad smo pod nekim emocionalnim
stresom, poslednje to elimo da uradimo
jeste da sagledamo sve detalje situacije u
kojoj smo se nali. Tada je izgleda manje bolno ako sakrijemo pogled od realnosti koju
proivljavamo. Na vid tako postaje nejasan
u elji da nas zatiti u emocionalnom smislu.
Naalost, naa tipina reakcija u takvoj situaciji jeste da napreemo svoje oi da se ponaaju kao i u obinim situacijama. Mi uzimamo naoare da nosimo ili neke jae lekove.

22

Ako istegnete lea jer ste pokuali da podignite teak teret, neete sigurno samo uzeti
pojas za lea i nastaviti isto da inite. Ipak,
ovo je upravo ono to mi inimo sa svojim
oima. Radi zdravlja vaih oiju na due staze, bolje je dopustiti da imate slabiji vid tokom kraeg vremenskog perioda. To vreme
se koristi za odmor i ishranu vaih oiju, tela
i uma. Moda u savremenom svetu brzog
tempa ivljenja ovo izgleda kao teko ostvarivo ali, ako ignoriete upozorenja koja vam
govore o problemu sa vaim fizikim i emocionalnim stanjem, rizikujete da zauvek otetite sposobnost ispravnog funkcionisanja
vaeg tela. Ako budete negovali svoj oni vid
tokom tog kriznog perioda, on e povratiti
svoj prvobitni kapacitet kada sve stvari u vaem ivotu krenu na bolje.

23

OSNOVE LEENJA VIDA NA

PRIRODAN NAIN
Nai preci su dobro koristili sva svoja ula,
zajedno sa ulom vida. Gledali su u daljinu i
mogli su da primete tamo i najmanji pokret
perifernim vidom. Njihove oi su se neprestano pomerale sa jednog detalja na drugi, od
bliskih do dalekih objekata.
Naalost, naa dananja realnost nije ni
blizu takvog stanja. ivot nas otvrdnjava. Kada vredno radimo, mi napreemo svoje telo i
grimo se. Kada itamo ili radimo na kompjuteru, nas ne zanima ega ima u ostalom
delu prostorije. Dane na poslu provodimo zurei u stvari nekoliko centimetara ispred svog
nosa. Dnevno svetlo nas zaslepi kada izaemo napolje nakon to smo ceo dan radili
unutra; napreemo se da vidimo u mraku.
Nabrojane loe vizuelne navike dovode do
nastanka zamrznutog pogleda: zurenje koje
nam u sutini ometa povei deo vidnog polja.
Pritom ne koristimo pun kapacitet i otrinu
svog vida koje posedujemo, tako da se vremenom mozak navikne na takvo ponaanje i fik24

sira oko samo za taj prostor. Na taj nain se

stvara tzv. predviena realnost, kada oekujemo da vidimo samo odreene stvari i to na
tano odreene naine. Tako nam ona namee vizuelnu memoriju kojom transformie
naa dotadanja vizuelna iskustva.
Putem ove knjige nauiete kako da kod
sebe razvijete ono to ja nazivam lake oi:
oi kojima moe sve da se gleda. Ovaj koncept lakih oiju nastao je od ljudi koji su se
bavili borilakim vetinama. Pod tim izrazom
oni podrazumevaju vrstu vida koja vam je
potrebna da biste mogli videti istovremeno
tri svoja protivnika koja dolaze iz razliitih
pravaca. Sa onim zamrznutim pogledom
mogli biste samo da gledate jednog po jednog, to bi veoma brzo dovelo do vaeg poraza.
Lake oi se potpuno razlikuju od toga. Njima se moe obuhvatiti cela jedna prostorija,
ceo jedan predeo, bez ikakvog naprezanja istih. Gledanje lakim oima je slino tome kada
idete u neku etnju iz pukog zadovoljstva u
pokretanju sopstvenog tela, dok nesvesno sagorevate svoje kalorije i jaate svoje miie.
25

Lake oi upijaju sve stvari oko sebe, a ne pokuavaju da ih uhvate; one se odmaraju, a
ne napinju se. Kod lakih oiju, proces gledanja je isto toliko vaan koliko i ono to se
gleda. Oito da je ovakav pristup ivotu mnogo bolji od onog na koji je veina nas navikla.
JEDINSTVO SA VAIM OIMA
Savremeni ovek bi trebao da razvije elju
za ujedinjavanjem sa iskustvom, a ne da pokuava da se odvoji od njega. esto puta u ivotu pokuavamo da se udaljimo od stvarnosti, postajui bezoseajni, potiskujui svoja
oseanja ili elei da zaustavimo vreme kako
ne bismo morali da se suoimo sa potencijalnim nelagodnim promenama. Jedinstvo sa
svojim oima znai biti jedno sa svojim oima: kuda one gledaju, tu smo i mi.
Kada postanemo jedno sa svojim oima,
mi odbacujemo svoje predrasude i elimo da
znamo ta nae oi stvarno proivljavaju. Poinjemo da obraamo panju na njih, da primeujemo kada su umorne ili iziritirane. Kao
to bismo se ophodili prema svakom dobrom
prijatelju, tako treba i prema oima: odma26

ramo ih kada su naporno radile, a lagano ih

treniramo kada su postale slabe ili oteene.
Sve vebe u knjizi su zasnovane na ovim
naelima, zajedno sa sledeim uputstvima
koja treba proitati tokom dana ili kad god
vebate. Primenite sledee sugestije i videete da e vae oi na neverovatan nain reagovati na panju koju im poklonite. Nikada i
ni pod kojim uslovima se ne napreite da
biste neto videli. Nemogue je naterati sebe
da bolje vidite naprotiv, ako to budete inili,
unitiete sav napredak koji moete postii
vebama. Umesto toga, obratite panju na
ono to moete videti i to upotrebite kako
biste bolje radili vebe:
- Pustite da va vid bude onakav kakav
jeste. Ako je zamagljen, ne pokuavajte da ga
uinite jasnijim. Jednostavno, radite sa onim
to vam je na raspolaganju, i pronaite koji
mentalni, fiziki i emocionalni inioci utiu
na promene vaeg vida. (Uzgred, ne morate
da menjate te inioce; dovoljno je da postanete svesni koji su inioci u pitanju i prirodni
proces promena e sam zapoeti.)

27

- Ne terajte sebe da radite vebe koje vam

ne prijaju. O svakoj sumnji koju imate popriajte sa svojim oftalmologom, i sopstvenom
procenom i intuicijom prilagodite program
vebi linim potrebama.
- Postavljanje ciljeva unapred moe dovesti do razoaranja i frustracije. Pravljenje
plana o vremenu kada treba doi do poboljanja vida je kontraproduktivno. Pronaite
svoj tempo rada i drite se njega; ovo je sigurno najbri nain za poboljanje vida.
- Upamtite da oi interaguju sa vaim telom. Ako vas bole lea, vrat vam je napregnut
ili se ne hranite dobro, vae oi e reagovati
na to gubljenjem svoje funkcije. Iskoristite
ovaj program leenja vida radi opteg obnavljanja svog tela, uma i duha.
OSNOVNA NAELA LEENJA VIDA NA
PRIRODAN NAIN
Postoje mnogi naini kojim moete pomoi svojim oima. Neke od tehnika slue
samo za tano odreen deo funkcije vida,
neke slue za zdravlje oiju, dok druge za vae
celokupno zdravlje. Idealno je kada dnevno
28

vebanje obuhvati sva ova tri elementa, ali da

biste to bolje razumeli ovaj program, grupisaemo sve vebe u tri osnovne kategorije:
- Relaksacija
- Prilagoavanje svetlosti
- Podeavanje vaeg vida
Relaksacija
Oi su organi koji najvie rade, i ljudi koji
ih mnogo koriste bre postanu umorniji od
drugih. Ovo delimino objanjava kako jedan
daktilograf ne kraju radnog vremena moe
biti umoran isto koliko i jedan drvosea. Svoje oi koristimo svakog trenutka dok smo
budni obino oko 17 sati dnevno.
Zamislite u kakvom stanju bi bili vai miii ako biste ih koristili bez prestanka, sve
vreme dok ste budni. Ako kao veina nas
imate posao koji zahteva da neprekidno i
uporno koristite svoje oi, zamislite samo kako bi se osealo vae telo ako biste hodali ceo
dan, svaki dan, i to pod nekim tekim teretom. Tako otrpilike izgleda pritisak na nae
oi.

29

Moda mislite da svoje oi odmarate nekoliko sati tokom spavanja. injenica je da se

tokom veeg dela sna nae oi ne odmaraju u
dovoljnoj meri. Dok sanjamo, optiki nerv se
stimulie i nae oi se pomeraju ispod kapaka. Ustanovljeno da se mnogi ljudi ovako ponaaju nekoliko sati tokom noi. Pored toga,
mnogi ljudi se ne odmaraju dok spavaju, ve
odravaju aktivnost tela, naroito njegovog
gornjeg tela i lica.
Idealno je kada biste mogli da poboljate
svoj vid - i njegovom upotrebom i odmorom.
Sve to radite sa oima treba da slui njima
na dobro. Jedna od najvanijih stvari koju
moete uraditi jeste da jednostavno dejstvujete protiv stvari koje obino tete vaim
oima. A najlaki nain da to postignete jeste
putem relaksacije.
Vae oi su sastavni deo vaeg tela. Nemogue je odmarati oi dok vam je ostatak tela
napregnut. To je razlog to ovaj programleenja vida zapoinje samomasaom i drugim tehnikama relaksacije.

30

Prilagoavanje svetlosti
Svetlost je prevozno sredstvo svih vizuelnih informacija do vaih oiju. Ljudi koji najvei deo svog vremena provode radei napo
lju na blistavoj, prirodnoj svetlosti, imae
bolji vid od onih koji su skoro stalno u kui.
To je tako jer su ovi prvi naviknuti a i odgovara im jae svetlo. Oni primaju i koriste
svetlost u svoj njenoj punoi. to vie vremena provedemo pod slabim, neprikladnim
i vetakim osvetljenjem, nae oi e tee
moi da se izbore sa prirodnom svetlou.
Tada e nam normalni sunevi zraci izgledati
kao da nam je neko uperio reflektor u lice.
To se delimino deava zbog toga to kada
smo u zatvorenom prostoru mi prisiljavamo
svoje zenice da stalno budu rairene; one se
ire to je mogue vie kako bi primile svu
svetlost koju mogu primiti. Oni miii se
onda skupljaju kako bi smanjili bol od odsjaja. Mnogi ljudi se stoga danas etaju sa naoarima za sunce ili stalno i nesvesno mirkaju oima kako bi se zatitili od prejake
prirodne svetlosti.
31

mirenje donekle pomae oima, ali privremeno. Meutim, na due staze, njegovi
efekti su vrlo tetni za vid. Ono uzrokuje da se
oni miii stalno gre, to dalje menja oblik
one jabuice. Takoe i velikim delom smanjuje periferno vidno polje, prisiljavajui oi
da ostanu fiksirane za vrlo mali prostor. Naoare za sunce su u ovom sluaju od pomoi
isto koliko i invalidska kolica za osobu koja
ima slabe miie noge: one nam pruaju trenutno olakanje, ali na kraju slue samo da
jo vie oslabe sposobnost oiju da se izbori
sa svetlou.
Naravno, ja ne kaem da treba da se zauvek otarasite svojih naoara za sunce. Moda e vam zatrebati ako se naete u situaciji
da vozite kola prema zapadu tokom zalaska
sunca. Ali, ako redovno budete radili po
uputstvima iz ove knjige, bie vam sve manje
potrebne. Vae oi e tada primati vie svetlosti, sa sve manje tegoba. Vae zenice e
postati fleksibilnije, moi e brzo i lako da se
ire i skupljaju, inei prelazak iz tamnog u
svetlo manje bolnim. Neete vie mirkati i

32

vae vidno polje e se proiriti. Vie vas nee

zaslepljivati dnevna svetlost.
Podeavanje vaeg vida
Ljudi sa loim vidom uglavnom ine dve
pogrene stvari koje dovode do neuravnoteene upotrebe oiju: doputaju da jedno oko
ima dominantniju ulogu i koriste se samo
centalnim vidom, dok zanemaruju periferni.
Ovakvo ponaanje je naravno nesvesna radnja, ali se ono moe promeniti svesnim treniranjem.
Veina nas ima jedno oko koje je bolje od
drugog. Oni koji pate od miopije znaju za ovu
pojavu, zato to lek koji uzimaju obino vie
pomae jednom oku. Kada jedno oko ima dominantniju ulogu, to je isto kao kada bismo
koristili samo nekoliko miia za odreeni
posao koji iziskuje upotrebu celog tela. Slabije oko koje se manje koristi postaje jo slabije, a jae oko radi dobro bez prestanka, sve
dok i ono ne pone gubiti svoju snagu.
Rad sa perifernom vidom je tesno povezan
sa uravnoteenjem izmeu jaeg i slabijeg
oka. Kada gledamo ispred sebe sa oba oka,
33

lako je nesvesno dopustiti da jedno oko obavlja sav posao. Meutim, kada se koristimo perifernim vidom, mi time stvaramo vidno polje
za svako oko pojedinano, te emo tako i lake primetiti ako jedno oko ne funkcionie
kako treba. Vebanje sa perifernim vidom takoe pomae da se odbace loe navike koje
ste moda usvojili pri preteranom korienju
samo centralnog vida. Jo jedan odlian razlog to treba upranjavati periferni vid jeste
taj da se time poboljava nono osmatranje
upotrebljavaju se pritom iste elije mrenjae.
Savremena optometrija samo 70% perifernog vida smatra za normalan drugim reima, veina nas ne iskoriava 30% svog vida.
Drevni Rimljani su imali zabave u amfiteatrima u kojima su njihovu panju odvlaili objekti sa razliitih mesta u irokom vidnom
polju. Za dananje vrste razonode uglavnom
je potrebno da gledate pravo ispred sebe: u
televizor, bioskopsko platno ili pozornicu.
Preterana upotreba tog centralnog vida uzrokuje povien oni pritisak: tenost stie u oko
bre nego to ono moe da se osui, poste34

peno stvarajui pritisak na optiki nerv. Drugo ime za ovo stanje jeste glaukom.

OPREZ: MOLIM VAS PROITAJTE

OVO PRE NEGO TO PONETE SA
VEBAMA
Ako se budete drali uputstava iz ove
knjige sve e ii na bolje. Ovde opisane vebe
nemaju nikakvih neeljenih dejstava, niti nanose tetu drugim delovima tela i uma. Meutim, treba biti malo oprezan pri vebama,
radi zatite oiju. Ako ne obratite panju na
dole navedena upozorenja, neete uspeti da
iskoristite sve prednosti ovog programa. Molim vas, uvek pre nego to ponete sa vebama, izdvojte malo vremena da proitate ovo
poglavlje, makar tokom prvih nekoliko dana.
Onda kada se vae oi bude privikle na ove
nove aktivnosti, vi ete se sami, automatski,
kloniti kontraproduktivnih i rizinih radnji.
- Molim vas, skinite svoje naoare, naoare za sunce ili kontaktna soiva dok budete radili bilo koju od vebi.
35

- Ako nosite naoare ili kontaktna soiva,

ne oekujte da ih se otarasite u toku nekoliko
dana. Vremenom ete osetiti da vam treba
slabija dioptrija, a mogue da vam vie i nee
trebati; ipak, treba da ih koristite kad mirite
(kiljite) ili se napreete tokom nekog rada ili
itanja. Ako u vaoj vozakoj dozvoli pie da
morate nositi naoare, nosite ih sve dok ne
budete poloili test za vid. U drugim sluajevima, probajte po malo da gledate bez naoara ili soiva, kako budete nastavili sa programom.
- Pri vebi izlaganja suncu iz ove knjige
treba da svoje lice upravite prema suncu.
Uvek pritom treba da skoro potpuno zatvorite oi (da budu poluotvorene), jer ak ni
najzdravije oi ne mogu da izdre toliku jainu svetlosti. Svrha ove vebe jeste da navikne vae zenice da se lako prilagoava jakoj
svetlosti i potpunoj tami. Za to vreme, neprestano okreite svoju glavu ili gornji deo tela
za celih 180 stepeni, kako biste spreili oteenje mrenjae.
- Nikad se ne izlaite suncu preko stakla
bilo da je re o soivu ili prozoru. Sve vrste
36

stakla uveavaju intenzitet sunevih zraka,

to moe da oteti vae oi.
- Ako tokom vebe izlaganja suncu ponete da oseate glavobolju, muninu ili vrtoglavicu, odmah prestanite sa vebom i sklonite
se sa sunca moda je svetlost previe jaka za
vas ili moda je vae telo dehidriralo.
- Ako imate glaukom, vebu dlanovanja
ograniite na 4-5 minuta. U suprotnom, moe doi do povienja onog pritiska. Moete,
pak, raditi tu vebu u kratkim intervalima, ali
vie puta dnevno.
- Molim vas da shvatite da vebe koje budete nauili nisu samo mehanikog karaktera, a da za to vreme moete razmiljati o
bilo emu. Ovo je rad koji ukljuuje um i telo,
koji e doprineti dubokim promenama u vaim vizuelnim navikama u vaem sveukupnom nainu posmatranja sveta oko sebe.
Obratite panju na to kako se vae oi oseaju
tokom vebi. Vano je da vebe radite obazrivo, kako biste postepeno razvili oseaj po
kojem ete znati ta vaim oima treba u odreenom trenutku.
37

OPUTANJE TELA
Nemogue je opustiti neki deo svog tela
na primer, oi dok su ostali delovi napeti.
Zbog toga je veoma vano da pre nego to ponete sa programom leenja vida iz ove knjige, uvek odradite bazine vebe oputanja.
Tokom svih vebi opisanih u ovom programu, treba da diete polako i duboko kroz
nos. To pomae i mentalnom i fizikom
oputanju, a takoe obogauje vau krv kiseonikom koji je potreban vaim oima da bi
funkcionisale na najboljem moguem nivou.
Prvo, isprepletite svoje prste; palevi da
budu okrenuti prema vama. Onda, ponite
da kruite rukama, ispruajui ih koliko najvie moete, ali bez naprezanja. Uradite nekoliko krugova u smeru kazaljke na satu, a
potom nekoliko u suprotnom smeru.
Stanite okrenuti prema zidu i ispruite
ruke tako da vam laktovi budu pravi, a dlanovi da stoje ravno prema zidu. Iz tog poloaja se naginjite prema zidu, pomerajui
grudi napred-nazad 10-15 puta. Laktovi treba
da ostanu pravi. Radite tako da vae grudi vo38

de pokret, a ne trbuh, ramena ili vrat. Tokom

vebe, vae grudi e se nai u tri razliita poloaja: ispupenom, neutralnom i uvuenom. Zadrite se pri svakom od poloaja,
lagano pomerajui glavu pri svakom od njih.
Potom se udaljite od zida i ponovo isprepletite prste, samo sada da vam plaevi budu
okrenuti od vas. Ponovite vebe kruenja koje
ste ve radili.
SAMOMASAA
Masaa treba da bude deo svakodnevne
nege vaih oiju. Naroito je blagotvorno
tokom sredinje faze vebe sa oima videete da se postiu mnogo bolji rezultati u njenom drugom delu, nakon masae. Masaa
stvara oseaj lakoe pri gledanju i poveava
dotok krvi ka oima. Ova uputstva su za samomasau, ali profesionalna terapija masaom je jo bolja. Ako imate masera, recite mu
o ovim uputstvima.
Uradite to vie sledeih vebi pre nego
to ponete sa vebama za oi. Kada radite na
svom vidu, potreban je visok nivo svesti, i od

39

ogromnog je znaaja ako ponete sa tim radom onda kada vam je i telo u dobrom stanju.
Uputstva
- Skinite naoare i kontaktna soiva.
- Tokom masae diite polako i duboko
kroz nos.
- Koristite se obema rukama.
- Prvo istrljajte ruke kako biste ugrejali
prste.
- Neka vai runi zglobovi ostanu labavi.
- Pri masai, dodiri treba da budu blagi, ali
pritom vi zamislite da prsti seu duboko.
Masaa lica
Idelano je da samo lice masirate najmanje
30 minuta. Masiranje celog lica poveava cirkulaciju oko vaih oiju.
Istrljajte ruke da bi se ugrejale i potom
neno masirajte lice vrhovima prstiju. Kasnije
treba malo jae pritiskati lice, kako se i miii
budu zagrevali. U poetku, pritisak treba da
bude onoliko jak koliko je potrebno da shvatite da li je taka pritiska samo napeta ili
bolna, ali ne treba pritiskati toliko jako da bol
40

postane jo vei. Utroite bar nekoliko minuta za svaki deo lica, primeujui kakav
oseaj imate pri dodiru i kakav efekat on
ostvaruje. Moete iskustiti veliki napon ili bol,
povrnu ukruenost, ugodan oseaj olakanja
ili utrnulost (to isto spada u oseaj).
Ponite od vilice. Masirajte sve, od brade
putem viline kosti, do predela oko i iza uiju.
Pritom moete otvarati i zatvarati usta da bi
se jaki vilini miii istezali i oputali. Ovo vas
moe naterati da zevate, to slobodno i moete da uinite; ono deluje veoma oputajue
za vae lice. Masirajte celo lice, istovremeno
jednom rukom jednu, drugom ruku drugu
stranu.
Onda, masirajte predeo od nosne kosti,
preko jagodica do slepoonica. inite to
preko jagodica, sve od nosa do uiju. Osetite
miie kako se oputaju ispod vaih prstiju.
Pronaite bolne take i masirajte ih krunim
pokretima vrhovima prstiju, sa malo jaim
pritiskom.
Masirajte i od nosne kosti ka obrvama,
iznad, ispod i direktno njih. Kako to inite,
veoma blago istegnite kou i miie ispod nje.
41

Kada budete ponovo radili ovo sa masaom

lica, postepeno poveavajte broj tih istezanja.
Masirajte predeo iznad obrva najmanje 20
puta i isto toliko same obrve. Nemojte masirati predeo ispod supraorbitalnih kostiju
(kostiju gde se nalaze obrve).
Osetite ljebie na obrvama dok masirate.
Miina napetost e se pod vaim prstima
oseati kao tvrd, ilav ili vlaknast predeo. Masirajte ga krunim pokretima vrhovima prstiju. Bolne take oko obrva su esto prisutne
kada postoji naprezanje oiju kod miopije,
glaukoma ili problema sa mrenjaom. Mogu
se pojaviti i iznad nosa kada jedno oko ima
dominantniju ulogu.
Masirajte odreeno vreme i predeo izmeu obrva, jer on postaje veoma napregnut
usled ina posmatranja. Potom masirajte irim pokretima svoje elo, kao i malim krunim pokretima svoje slepoonice, samo veoma blago (nemojte ih pritiskati previe).
Nastavite sa masaom od slepoonica ka
skalpu, pritom zamiljajui da napetost otklanjate od svojih oiju.

42

I na kraju, masirajte ceo skalp velikim

krunim pokretima celom povrinom ruke, i
potom vrhovima prstiju. Pritiskajte nabore
koe na skalpu, poev od mesta koja su najoputenija pa nadalje. Na ovom predelu moete slobodno jae masirati. Probajte da inite tako kao da odvajate skalp od svoje lobanje. Zahvatite svoju kosu i blago je povucite. Lagano proeljajte kosu rukom.
OPUTANJE VRATA, GLAVE I RAMENA
Bilo bi poeljno da budete u leeem poloaju za sledee vebe, jer se vae telo bolje
oputa kada se previe ne suprotstavlja sili
Zemljine tee. Inae, moete ih raditi i u sedeem ili stojeem poloaju.
Zatvorite oi i opustite svoje lice naroito
vilice, jer one automatski postaju napregnute
tokom dublje koncentracije. Okrenite glavu
na stranu i neno vrhovima prstiju prolazite
preko jedne strane vrata, tj. bonog pregibaa
vrata (mii) koji polazi od uveta i zavrava se
kod grudne i kljune kosti. Ovaj mii snosi
velik deo tereta glave, te je njegovo oputanje
od vitalnog znaaja za zdravlje vaih oiju.
43

Boni pregiba vrata moe postati napregnut

kao i bilo koji drugi mii (neki ljudi ga meaju sa jednom kosti kada ga dodiruju), tako
da mu treba posvetiti posebnu panju.
Masirajte taj mii celom duinom, linijom kojom oseate napetost. Opipajte, dodirujte i masirajte u poetku nenije, a onda
sve jae kako mii poinje da omekava. Verovatno ete pritom pronai nekoliko bolnih
ili napregnutih mesta. Ne dirajte previe ta
mesta, jer su ona verovatno toliko bolna da e
se samo odupirati dubljoj masai. Umesto
toga, masirajte ih neno, a jae onaj predeo
oko njih. Onda okreite glavu sa jedne na
drugu stranu da biste videli da li postoji razlika izmeu njih. Uvidite tu razliku i potom
ponite sa masaom druge strane vrata.
Zamislite da vam neko pridrava glavu i da
je pomera umesto vas, tako da se ona veoma
lagano i neno pomera sa jedne na drugu
stranu. Dopustite da ode na stranu u tolikoj
meri da moete osetiti istezanje vratnih miia sa strane, vilice i ramena. Kada vrat pone da vam se oputa, ponite polagano
otvarati usta. Otvorite ih irom to vie mo44

ete bez naprezanja, i potom pustite da se

zatvore, pritom i dalje pomerajui glavu sa
jedne na drugu stranu. Obratite panju koji
se miii pokreu tokom ove vebe: osim vilice, gde jo oseate istezanje?
Uz pomeranje glave i otvaranje usta ponite i da trepete, polako i ritmino. Ovo je
ujedno i odlina veba za koordinaciju, jer
vam se glava, vilice i oni kapci pomeraju istovremeno, samo pri razliitim brzinama.
Ako vam je teko da ovo radite, probajte da se
ne usredsreujete na tu potekou, ve na sve
ono to oseate u razliitim delovima tela tokom rada. Radite tako nekoliko minuta i vidite da li ste doiveli neko olakanje od
napetosti lica i oiju. Ako ne, vidite da li oseate samu napetost. Mnogi ljudi sve vreme
imaju tu napetost, ali nikad je ne osete
stvarno. Pored toga, tako moe doi do pogoranja vida.
Kada ste malo opustili vratne miie, moete poeti sa kruenjem glave. Vano je prvo
opustiti vrat, jer ako radite sa napregnutim
vratom, moe doi do vrtoglavice ili munine. Kruite glavom polako, pravei male
45

krugove. Ako ovo inite u leeem poloaju,

ne morate dizati glavu da biste uinili pun
krug. Samo zamislite da ocrtavate pun krug
svojom bradom ili nosem; to e biti isto toliko
valjano.
Moda ete hteti da brzo ponete sa velikim krugovima, pokuavi da otklonite napetost koju oseate u vratu i ramenima. Problem sa ovakvim inom je u tome to ga vae
telo tada doivljava kao stres, i odupire mu se.
Zbog toga, ponite sa malim krugovima.
Dodirnite najvii prljen koji moete dosegnuti, onde gde se spajaju lobanja i vrat, i
zamislite da je on centar krugova koje pravite
svojom glavom. Ti neni pokreti ne samo da
oputaju vratne miie, ve i kimene prljenove oslobaaju napetosti, inei pokrete
vrata lakim i tenijim. Napravite najmanje
100 ovih laganih, malih krugova, i ne zaboravite da promenite smer kruenja glavom posle svakih 10-15 krugova.

46

VEBE ZA OI
PODEAVANJE MIIA OKO VAIH
OIJU
Prva tehnika je osmiljena sa ciljem da povea fleksibilnost i snagu miia oko vaih
oiju, i da ih osposobi za pomeranje sa lakoom u svim pravcima.
Ponite tako to ete oba oka istovremeno
vrteti u krug. Ako vam to predstavlja potekou, moete pratiti prst ispred oiju i kruiti
njime, mada je bolje da to inite bez ove pomoi. Takoe, pomerajte oi levo-desno i
gore-dole. Ako vam bilo ta bude naroito
teko, radite polako ovu vebu.
Vrhovima prstiju dodirnite svoje elo na
predelu odmah iznad oiju dok radite vebu.
Da li oseate kako vam se miii pomeraju?
Pa, ne bi trebalo. Pokuajte da ih opustite, i
radite vebu sve dok ti miii ne prestanu da
se pomeraju. Moda bi samo trebalo da pravite manje kolutove oima; u stvari, proverite
koliko male moete da inite.
Potom, zatvorite oi i slobodno zamiljajte
da vam se oi vrte u krug, bez ikakvog napre47

zanja. Moe pomoi ako zamislite toak koji

se kotrlja ili gramofonsku plou koja se vrti.
Onda otvorite oi i ponovo ih vrtite u krug,
samo ovog puta zamiljajte da se samo zenice
okreu u krug.
Dalje. Zatvorite oi i nastavite sa vebom,
ali zatvorenih kapaka. Ovo moda bude tee,
poto su pokreti tada mnogo vie ogranieni.
Blago dodirnite kapke dok radite vebu i osetite pokrete ispod njih. Vidite da li vam je
tokom vebe ostali deo lica napet. Ako je to
sluaj, pokuajte da ga opustite. Posle ovoga
bie vam mnogo lake da radite istu vebu
otvorenih oiju.
DLANOVANJE
Ova veba od izuzetnog znaaja e vas toliko opustiti da e pojaati efekat svih ostalih
vebi. Ona e da:
- odmori va optiki nerv
- opusti va nervni sistem
- povea cirkulaciju oko vaih oiju.
Pasivni odmor vaih oiju tokom spavanja
nije dovoljan da bi ih mogao potpuno opustiti. Vaem oku je potrebna svesna, aktivna
48

relaksacija koja se postie dlanovanjem. Ne

moete nikad uiniti previe dlanovanja ili ga
previe dugo primenjivati, osim u sluaju da
imate glaukom ili povien oni pritisak (videti
poglavlje Oprez). U svim ostalim sluajevima, radite vebu dlanovanja najmanje 1530 minuta nekoliko puta dnevno.
Skinite sat i nakit sa svojih ruku. Zamraite
sobu i sednite za sto na jastuetu. Ako elite,
moete i sesti na pod oslonjeni na zid, stavivii laktove na svoja kolena. Takoe, moete
i da legnete na bok, stavivi jednu ruku i glavu
na jastuk. Za lakat druge luke uzmite jo jedan jastuk. Poenta svega je da drite ruke na
oima bez naprezanja bilo kog dela tela i bez
pritiska na oi i lice.
Zagrejte ruke tako to ete ih istrljati jednu
o drugu ili o grudi, stomak ili butine. Opustite
ramena i protresite ih malo. Zatvorite oi.
Stavite neno svoje ruke na lice tako da vam
donji deo dlana bude na jagodicama, i pokrijte oi dlanovima. Ruke zapravo ne treba
da vam dodiruju oi.
Sada ponite da zamiljate mrkli mrak ispred sebe. U stvari, moi ete to da uradite
49

samo ako vam je optiki nerv oputen. Kako

budete napredovali u dlanovanju, biete sve
blii tom cilju. Pokuavajte da vidite samo
tamu, a kako god ona izgledala, bie u redu.
Samo nemojte preterivati u tome. Kontraproduktivno je da se napreete tokom dlanovanja.
Zamislite da se sve polako pretvara u tamu. Ako elite, moete poeti od sebe. (Ako,
iz bilo kojeg razloga, ne volite crnu boju, zamenite je sa nekom drugom tamnom, mranom ili tamnoplavom.) Skroz se opustite,
pustite na volju svojoj mati, i vidite kako se
oseate. Moete zamisliti da su vae oi crne
boje ili da vam je glava takva. Kao i va vrat,
grudi, stomak, pa butine, kolena, listovi, stopala. Sve stvari u vaoj sobi postaju crne.
Tama se iri i izvan sobe, celu kuu obuhvata,
iri se sve vie i vie. Ceo svet se obavija u
crnu boju. Slobodno sami smislite ta e se
sve pretvoriti u crno. Neka vam to bude poput igre.
U isto vreme, oslukujte svoje disanje. Diite kroz nos duboko, polako i ravnomerno.
to budete sporije disali, tim bolje. Dok tako
50

zamiljate da je sve oko vas crne boje, osetite

kako se va trbuh i lea ire dok udiete, odnosno, skupljaju kad izdiete. Treba da izdiete sporije nego to udiete. Zamislite sada
da su vam oi oputene. Osetite kako vam se
grudi, srednji deo lea i rebra ire i skupljaju
dok diete. Onda isto tako ini i va vrat. (Postoji velika razlika izmeu onog to stvarno
oseate i to samo zamiljate samo se opustite i ne brinite da li vam se vrat stvarno iri i
skuplja.)
Zamislite/osetite kako vam se glava iri i
skuplja dok diete. Postoje lagani, ritmiki
pokreti kostiju vae lobanje tokom disanja.
Nastavite samo da diete duboko, neno,
ugodno. Zamislite da vam se karlica iri i
skuplja dok diete; zatim vae butine; onda
kolena. Ubrzo e ono to zamiljate i oseate
postati jedno te isto. Zamislite sad da vam se
prsti na rukama i nogama skupljaju i ire dok
diete. Vidite kako se oseate nakon to ste uz
pomo disanja opustili sve ove delove tela.
Sada, nastavivi radnju sa disanjem, ponite polako da otklanjate svu onu tamu koju
ste zamislili, poev od spoljneg sveta, preko
51

sobe, pa sve od stopala do gornjih delova tela.

I dalje se vae celo telo iri i skuplja tokom disanja. Sklonite ruku sa oiju i ponite da trepete polako. Ako vam oi suze, to je dobar
znak, jer naprezanje tei da izazove suvou
oiju.
Tokom dlanovanja moda budete osetili
bolno hronino naprezanje oiju koje pokuavate da otklonite. Ako se to desi, ne inite
nita dok ne proe bol.
Rezultati dlanovanja se razlikuju od osobe
do osobe. U koliko god maloj ili velikoj meri
ste uspeli da otklonite napregnutost, nainili
ste odlian korak ka ivotu sa zdravim oima.
Emocionalni efekti dlanovanja
Moda budete proli kroz snaan emocionalni otpor prema dlanovanju, naroito ako
istovremeno radite dlanovanje i duboko razmiljate. To je sastavni deo svakog otpora
prema relaksaciji, koji stvara zabrinutost kod
oveka. To je oseaj kada mislite da ako postanete malo neobazrivi da e se desiti neto
neoekivano i strano zbog toga nismo nikad sigurni, postojani: plaimo se mraka, na
52

primer, ili smo uznemireni kad smo sami. Taj

oseaj moe biti tako ukorenjen u nama da ga
ne moemo prevazii samo tako to sebe
umirujemo u mislima.
Ako vas tako spopadne neko negativno
oseanje, najbolje je da onda ponete sa vebom disanja. Ova veba se sastoji u tome da
napravite 10 dubokih udisaja/izdisaja kroz
nos (kao i uvek). Dok diete, dopustite sebi da
budete onakvi kakvim se tada oseate. Tokom tog disanja, recite sebi da je biti zabrinut, besan ili nestrpljiv neto to se lako
otklanja. Recite sebi da sve ono to mislite da
ne valja kod vas, da e se lako reiti. Posle
toga nastavite sa dlanovanjem. Jo jedno
dobro reenje jeste da imate nekog pored koji
e se brinuti oko vas i masirati dok vi radite
dlanovanje, pogotovu onda kada ponete sa
trodnevnim dlanovanjem (videti dodatak A).
Koliko esto treba primenjivati
dlanovanje?
Petominutno dlanovanje je korisno za odmaranje oiju tokom pauze od nekog rada ili
itanja. U drugim sluajevima, treba raditi
53

dlanovanje najmanje 20 minuta odjednom, i

ako je moguno, 45-60 minuta dnevno, odjednom ili u vie navrata tokom dana. Obino
je potrebno 15 minuta da se oi u potpunosti
odmore, a trebalo bi i da najmanje nekoliko
minuta (to vie, to bolje) ostanete u takvom
relaksirajuem poloaju i uivate. Ako smatrate da imate ozbiljnijih problema sa vidom,
radite vebu dlanovanja due.
Nemojte da radite dlanovanje na due vreme ako posle toga treba da uradite milion nekih poslova, zato to su velike anse da onda
neete moi da se skroz opustite; takoe nije
dobro ni da radite dlanovanje onda kada ste
previe umorni, osim ako vam nije cilj da
odmah nakon toga zaspite. Probajte da pronaete zlatnu sredinu, kada niste ni iscrpljeni, niti zabrinuti zbog poslova koji vas
ekaju. Odredite neki poseban termin za dlanovanje, i estitajte samom sebi ako budete
radili dlanovanje due od predvienog vremena to je mera koliko ste uspeli da se relaksirate.

54

Treptanje
Ova jednostavna, ali mona veba:
- isti i masira vae oi
- odmara ih od rada koji trai da gledate
veoma bliske objekte
- oslobaa napetosti oko oiju
- otklanja tetnu naviku zurenja.
Veina ljudi sa loim vidom izgubila je
sposobnost za lakim i estim treptanjem.
Moete primetiti da su oni koji nose tanke naoare skloni zurenju bez treptanja. Oni verovatno i mire i gledaju onim namrgoenim
pogledom. Dr Bejts je rekao da moete ili da
mirite ili da vidite dobro, ali ne oboje. Ova
veba treptanja e vam pomoi oko mirenja
i otkloniti naviku zurenja, da biste mogli olako da prelazite pogledom s jednog objekta na
drugi, bez zamrznutog pogleda.
Diite duboko. Ponite polako i neno da
otvarate i zatvarate oi. Uverite se pritom da
vam se elo ne bora. Ako se ono ne pomera,
znai da dobro radite vebu treptanja, da ste
oputeni. Koristite ogledalo da biste bili sigurni da otvarate i do kraja zatvarate oi pri
55

svakom treptaju, ili neka vam pomogne prijatelj koji sa vama radi ove vebe za oi.
Zatvorite svoje desno oko i pokrijte ga desnom rukom. Prsti pritom treba neno da dodiruju oni kapak. Ponite da polako trepete
levim okom. Zamislite da trepavice pokreu
kapak gore-dole, i da se kapak ponaa vie
kao neki lenji putnik. Ili, zamislite nekog kako
vam neno podie kapak prstima za trepavice, a onda ga puta da se sam pod silom gravitacije ponovo i polako spusti. Prstima leve
ruke dodirujte trepavice levog oka da biste
stekli oseaj da one, a ne vae elo, pomera
oni kapak.
Masirajte prstima leve ruke predeo ela
iznad levog oka. Ponite da to radite tako to
ete vrhovima prstiju dodirnuti palac. Onda,
otvorite aku, i tako ponovo.
Probajte da trpete tako lagano da prsti
desne ruke ne osete nikakav pokret desnog
onog kapka. Za to e moda biti potrebno
vremena, ali to vie budete inili ovako, oba
oka e vam biti oputenija.
Potom ponovite istu vebu sa desnim
okom, dok drite pokrivenim levo oko.
56

Kao i sve druge vebe iz ove knjige, i treptanje treba da radite svesno i bez naprezanja.
Pored toga to je treba raditi nekoliko puta
dnevno, treba treptati ee tokom dana.
Probajte da to inite bez napora, esto ali ne
prebrzo, stalno ali ne na silu.
Pokuajte da trepete, a ne da mirite onda kada vas zaslepljuje prejako svetlo, poto
mirenje ne samo da stee one miie, ve i
fokusira svetlost na oi na jedan bolan i kodljiv nain. Upamtite da treba esto treptati
kada u neto gledate due vreme, kao na primer pri vonji ili kad ste za kompjuterom.
TESTIRANJE VAEG VIDA
Napredak u radu sa vebama iz ove knjige
zavisi prevashodno od vaeg linog truda i zapaanja. Ne postoji neki ekspert sa strane
koji e moi da izmeri va napredak i izrei da
li napredujete i u kolikoj meri. Vi morate da
odredite svoju poetnu taku, isto kao to
jedan roditelj obelei visinu svog deteta na
dovratku; a posle toga, povremeno proverite
koliko ste napredovali u odnosu na tu taku.

57

Tradicionalni nain testiranja vida jeste

pomou optometrijske table, kao to je Snelenova optometrijska tabla, prikazana u ovoj
knjizi. Meutim, za nas koji smo proveli
mnogo vremena u kancelariji oftalmologa,
sam pogled na takvu tablu moe biti toliko
stresan da e zamrznuti na vid u panici.
Ako vam je takav oseaj poznat, napravite
sopstvenu tablu. Koristite pritom crtee, slike
iseene iz asopisa, osueno cvee ili simbole
koji za vas imaju neko posebno znaenje. Jedino to je neophodno da uradite jeste da
ono malo lii na pravu optometrijsku tablu: u
prvom redu stavite stvari iste veliine; u drugom manje od prethodnih, ali jednake meu
sobom; i tako sve redom, s tim da svaki red
ispod sadri stvari manje veliine od onih iz
gornjeg reda, dok tako ne napravite 6 redova.
Okaite svoju tablu par metara ispred
sebe, na tolikoj razdaljini da moete videti 13 reda sa lakoom, a ostale redove tee. Tabla
bi trebalo da stoji vertikalno (to jest, na zidu,
a ne na stolici ili slikarskom nogaru), na visini
koja odgovara vaim oima dok vi sedite ili

58

stojite. Zabeleite koji najnii red moete da

vidite jasno.
To e biti merilo vaeg napretka tokom
primene vebi iz ove knjige. Nakon svake
vebe ili nakon svakog seta vebi idite do
svoje table da biste proverili ima li promena.
STIMULISANJE PERIFERNOG VIDA
Veina nas se previe koristi centralnim
vidom. To dovodi do oteenja ute mrlje:
mesto blizu centra mrenjae i zona najjasnijeg vida. Prevelika upotreba centralnog vida
dovodi do dubokog naprezanja miia lica,
naroito onih od ela i vilice. Rad sa perifernim vidom moe da smanji to naprezanje.
Sledee vebe blokiraju va centralni vid i
stimuliu periferni vid za oba oka, bilo istovremeno, bilo pojedinano. Da biste to uinili,
bie vam potrebni mali crni pravougaonici
(prikazani su u naem video-snimku, pogledajte link na kraju knjige). Ako ih nemate,
jednostavno, napravite ih tako to ete isei
tri komada crnog kola-papira duine oko 5
centimetara. Jedan treba da je 3,8 centimetara irok, drugi 7,6, i trei, najvei 12,7 cen59

timetara. Uzmite zatim komad duple lepljive

trake i uz pomo nje zalepite spomenuti pravogaounik za sam vrh svog nosa.
Zalepite najmanji pravougaonik izmeu
oiju. Sednite i pomerajte glavu levo-desno.
Gledajte pravo u papir dok maete rukama ili
pomerate prste sa obe strane glave, blizu
uiju. Tako se stimuliu periferne elije.
Sada zavorite oi i zamislite sebe kako maete rukama i kako se soba polako pomera
levo-desno, kao to vam se inilo dok ste radili vebu malopre. Pokuajte da zamislite da
se stvarno soba tako pomera, a ne vaa glava.
Otvorite oi i ponovite prvi deo vebe.
Ruke pomerajte na razliite naine: u krug,

60

gore-dole, levo-desno. Nastavite da zamiljate kako se vae periferno vidno polje iri.
Da biste bili sigurni da koristite oba oka u
podjednakoj meri, uvek dobro obratite panju na ono to svakim okom pojedinano
moete videti. Povremeno zatvorite oi i zamislite da sa oba oka perifernim vidom vidite
sve potpuno i jasno.
Skinite onaj pravougaonik, pokrijte desno
oko desnom rukom, i dok gledate pravo ispred sebe, stimuliite periferni vid levog oka,
tako to ete pomerati prste svuda oko svog
vidnog polja. (Periferni vid levog oka nije
samo ono to se nalazi s leva, ve i iznad,
ispod i s desne strane lica.) Ponovite isto to sa
drugim okom.
Ponovo zalepite najmanji pravogaounik
izmeu oiju. Sada lagano pomerajte glavu
gore-dole, i pritom zamiljajte da se soba pomera, a ne vaa glava, i to u suprotnom smeru
od vaih pokreta. Tako, zamiljajte da se soba
pomera gore kad vaa glava ide dole, a kad
glava ide gore, da se soba pomera dole. Isto
uinite dok naginjite ceo gornji deo tela napred-nazad.
61

Potom ponovite ove vebe sa pavougaonikom srednje veliine; onda sa najveim, pa

opet sa ovim srednje veliine. I na kraju,
upotrebite ponovo najmanji pravougaonik.
Posle toga, verovatno ete osetiti da vam se
periferni vid poboljao, i stoga e vam onaj
najmanji pravogaounik izgledati jo manji
nego onda kada ste ga prvi put upotrebili.
Moete takoe iskoristiti kretanje automobila za ovu vebu, pod uslovom da niste vi
njegov voza. Zalepite crni pravogaounik na
vrh nosa i gledajte pravo u njega; va mozak
e se brzo umoriti od takvog gledanja i poee da obraa vie panje na ono to se kree
sa vae leve i desne strane. Ako se vozite vozom, probajte da sedite tako da budete okrenuti u suprotnom smeru od smera kojim se
voz kree. To e uiniti da budete jo svesniji
kretnje oko vas.
Veliki zamah
Svrha ove vebe jeste da povea osetljivost
na pokrete za vreme posmatranja. Ako se redovno primenjuje, ova veba e:

62

- otkloniti naviku naprezanja dok se neto

posmatra
- stimulisati periferni vid
- integrisati vidno polje (naroito znaajno
za ljude sa veoma slabim vidom).
Stanite tako da vam rastojanje izmeu
nogu bude vee od irine kukova, malo vie
od pola metra. Drite prst na otprilike 25 centimetara ispred nosa, i gledajte u njega. Gledajte sve vreme u prst dok ga skroz pomerate
na obe strane, a pomerajte i glavu tako da
vam prst uvek bude tano ispred nosa. Dok
gledate u prst koji pomerate, zamislite da se
sve kree u suprotnom smeru, kao da gledate
kroz prozor voza koji se kree. Povremeno
prekinite sa aktivnom vebom, zatvorite oi i
zamiljajte ono to ste radili do tada: da se
prst pomera ka jednoj strani, a da se sve drugo kree u suprotnom smeru. Zatim nastavite
sa aktivnom vebom.
Sada pomerajte ceo gornji deo tela zajedno sa glavom. Telo u stranu pomerajte toliko da vam se peta dalje noge podie sa zemlje.

63

Potom stavite prst horizontalno ispred

sebe, pomerajte gore-dole, i pratite ga oima
i glavom, isto kao to ste radili dok je bio u
vertikalnom poloaju. Kada glavu pomerate
gore, sve se pomera u suprotnom smeru, i
obratno. Nastavite sa takvim pokretima, diite duboko i polako, i trepite.
Sada kombinujte pomeranje prsta u horizontalnom i vertikalnom poloaju, tako da
napravite veliki zamah u obliku slova U.
Onda, opet drite prst u vertikalnom polo64

aju. Sve vreme ga pratite i drite ispred nosa.

Kada ga pomerate levo uvis, okrenite se ka
njemu i protegnite se u tom pravcu to vie,
potom se nagnite skroz napred, i onda se ponovo protegnite, samo na desnu stranu. (Pojedini ljudi vole da promene prst koji se prati
kad dou do polovine vebanja. Probajte oba
naina i radite ono to vam najvie odgovara.)
Moda biste ak i hteli da zabacite glavu unazad i malo da savijete lea, ka levoj i desnoj
strani.
65

Posle toga se vratite u prvobitan poloaj,

sa horizontalnim velikim zamahom. Moda
e vam tada biti lake da vidite stvari koje se
kreu u suprotnom smeru od vaeg. Zavrite
vebu kratkotrajnim dlanovanjem.
POMERANJE
Normalno oko ini mnoge jedva primetne
pokrete u toku jedne sekunde. Ti pokreti se
zovu sakadni pokreti, od francuske rei saccade to znai trzaj. Moda ste primetili da
su oi ljudi sa izuzetno dobrim vidom esto
blistave i kao prodornog pogleda. Takvo stanje je posledica ovih neprekidnih malih pokreta oiju, koji ne samo da doprinose bistrini
vida, ve i njegovoj jasnoi i otrini. Bilo da je
pomeranje automatski ili namerni pokret,
pokreti su nevidljivi za posmatraa. Vae oi
e samo izgledati spremno i ivahno.
Svrha sakadnih pokreta jeste da aktivira
utu mrlju deo oka najodgovorniji za otar,
detaljni vid. (Taka u kojoj je vid najjasniji,
fovea, sredinji je deo ute mrlje.) Kada gledamo bilo kojim delom oka koji nije uta
mrlja, gubimo najvei deo svoje sposobnosti
66

za detaljan vid. Poto je uta mrlja veoma

mala, ona u svakom trenutku vidi samo male
delove vidnog polja, mada ih vidi do najsitnijih detalja. Zbog toga normalno oko pravi
stalne, male, brze pokrete kako se uta mrlja
pomera da bi odgovorila na neprestan dotok
vizuelnih informacija.
Kada vid pone da se pogorava, sakadni
pokreti su sporiji, vei i rei. Vid se zamagljuje poto se detalji gube ili skroz nestaju.
Ovakva zamrznutost vida moe nastati iz fizikih i/ili emocionalnih uzroka.
Vebe pomeranja slue da obnove prirodne slobodne pokrete ute mrlje. Kao to i
samo ime kae, poenta je da pomerate ciljnu
taku gledanja, imitirajui inae normalne
sakadne pokrete oka. Iako u poetku to morate sami svesno initi, vremenom e to postati automatski pokret bez napora, kako i
treba da bude sa jednim zdravim okom.
U ovoj vebi pomeranja klju do uspeha
jeste da posmatrate lakim okom, to znai
da treba da gledate samo ono to moete videti, dakle, bez naprezanja ili pokuavanja da
vidite neto konkretno to tada ba i ne mo67

ete. Ne pokuavajte da u potpunosti sagledate odreeni detalj. Umesto toga, dopustite

svojim oima i umu da upiju svaki detalj koji
moete videti, bez naprezanja da vidite one
koje u tom trenutku ne moete. Ako fiksirate
pogled na neto to pokuavate da vidite, va
vid e se zamrznuti i pomeranje e prestati.
Za one koji nose naoare, bilo koja dioptrija da je u pitanju, spomenuti lak pogled
je od naroitog znaaja. Sa naoarama ste se
navikli da vidite svaki detalj koji god poelite.
Sada se morate odvii od toga bar privremeno. Morate se odvii potrebe da gledate
neto pre nego to poboljate svoj vid.
Vae oi se mogu umoriti tokom vebe pomeranja, ali ne zato to je ona sama po sebi
naporna, ve zato to tada vi upranjavate
svoje stare navike naprezanja dok gledate.
Ako doe do zamora, nakratko zastanite sa
vebanjem. Radite dlanovanje, izlaite oi
suncu ili ih zatvorite i zamiljajte bilo koji lep
oblik kretanja: recimo, morske talase, galebove koji lete u krug ili oblake koji krstare po
nebu. Pustite da se va um kree u tim slikama minut-dva, a onda pokuajte da nasta68

vite sa takvim elegantnim, lakim pokretima,

kada otvorite oi i ponete opet da gledate.
Koliko esto treba primenjivati
pomeranje?
Kada ponete da radite vebe za oi, treba
da odvojite najmanje 20 minuta dnevno samo za ovu vebu pomeranja. Krajnji cilj je da
pomeranje uinite automatskom funkcijom
svojih oiju.
Vebe sa pomeranjem
Kad god moete, kad se god setite, pomerajte oi sa jedne take na drugu, gledajui u
bilo ta. Umesto da gledate u jedno drvo, gledajte u posebne delove od kojih se sastoji
drvo, i potom preite sa krupnijih detalja na
gledanje onih sitnijih. Ne zaboravite da trepete i duboko diete, to ee moete; to e
pomoi vaim oima da se slobodnije i s lakoom pokreu. Moda ete biti iznenaeni
sa koliinom detalja koju ete moi da vidite.
Iako ne mora odmah da bude vidljivog poboljanja sa vaim vidom, moi ete da vidite
69

bolje jednostavno zbog toga to svesno posmatrate stvari oko sebe.

Bilo bi dobro kada biste pravili beleke o
onim stvarima koje ne moete videti najjasnije. Recimo, moda ete moi jasno da vidite
drvo, njegove grane i listove, ali ne moete videti ilice i onu strukturu lista. Slobodno prelazite pogledom preko lista, posmatrajui
njegov oblik, boju i sve drugo to vam dozvoljava va vid. Ne brinite o tome da li ete u
svoj jasnoi videti taj list. Samo ga gledajte i
gledajte, kao da ste neko ko po prvi put poseuje planetu Zemlju i razgleda stvari na
njoj. Ne napreite se da vidite, ve samo dopustite svojim oima da gledaju ono to
mogu. Zatim, zatvorite oi i probajte da se setite svih detalja kojih moete, i zamislite ih
tako da odudaraju od svoje okoline, pozadine. Zamislite list da je svetle boje, ako je pozadina tamne; da je raznobojan, ako je pozadina bela; kako ide ka vama, a pozadina se
udaljava; ili na bilo koji drugi nain kojim
ete ga izdvojiti od okoline, pozadine.
Pribliite sebi detalje onog to posmatrate.
Uzmite neku fotografiju koja vam je draga i
70

stavite je dovoljno blizu, toliko da moete videti sve njene detalje bez naprezanja; onda,
pomerajte oi sa jedne take na drugu. Ako
posmatrate neije lice, fokusirajte svoju panju na njegovo jedno oko i posmatrajte svaku
trepavicu, svaku obojenu taku na duici oka.
Podelite njegovo elo na etvrtine, potom na
osmine, i tako sve do najmanjeg mogueg
detalja koji moete da vidite. Zatvorite oi i
prisetite se svih detalja koje ste gledali, a onda
ih otvorite i potraite nove detalje.
Posle nekog vremena, moi ete da primetite vee razlike izmeu razliitih detalja. Kod
nekih ljudi, ova promena nastaje momentalno, dok kod nekih za par meseci. Vreme
uopte nije bitno. Vano je nauiti da se vide
detalji.
Pomeranje i optometrijska tabla
Da biste koristili optometrijsku tablu iz
ovog prirunika zajedno sa vebom pomeranja, treba da je okaite o neko drvo, ogradu
ili potansko sandue. Ako nosite naoare ili
kontaktna soiva, skinite ih. Udaljite se od
table toliko da moete videti prva tri ili etiri
71

reda sa veim znakovima, a da ostale redove

ne vidite najjasnije. itajte red sa najmanjim
znacima, koji moete videti jasno. Opustite
se, diite duboko i trepite.
Crtajte svojim oima, to jest, pratite pogledom konture svakog slova. Povremeno podignite ruke i blizu uiju pomerajte prste, kako biste stimulisali periferni vid i olakali napore centralnom vidu. Posle svakog proitanog slova zatvorite oi i zamiljajte sledee:
slovo je izrazito crne boje i lako uoljivo, njegove ivice su otre i jasne, a pozadina je izrazito bele boje. U svom umu, pratite konture
tog slova. Iste modane elije koje su aktivne
pri imaginaciji (zamiljanju), aktivne su i kod
gledanja. Na ovaj nain vi terate svoj mozak
da pobolja vid.
Smanjite naprezanje oiju tokom vebe
tako to ete ih izlagati suncu (videti poglavlje
o vebi izlaganja suncu). Zatvorenih oiju
usmerenih ka suncu, pomerajte glavu levodesno 100 puta, s tim da posle svakog 30. puta stanete i nakratko radite dlanovanje. Potom otvorite oi i proverite da li su vam slova
sa table jasnija.
72

Sada, pogledajte red na tabli koji je tri reda

nii od ovog koji ste malopre gledali. Ne pokuavajte da proitate slova iz tog reda. Neka
vae oi budu samo malo radoznale, prouavajte ta slova koliko je tamna boja tih
slova, koliki je prostor izmeu svakog od njih.
Potom ponovo smanjite naprezanje oiju disanjem, treptanjem i pomeranjem prstiju kod
uiju. Naglas izgovorajte broj slova tog reda:
slovo, prazan prostor, slovo, prazan prostor,
itd. Zatvorite oi i nakratko zamislite ono to
ste malopre videli, samo na jasniji nain. Pogledajte potom ponovo u taj red, a onda u
prvi red koji treba da itate. Da li ih malo jasnije vidite? Ako da, pogledajte u sledei red
ispod. Da li ga sada moete videti bolje?
Radite tako red po red. Kada zavrite sa
jednim redom, odmorite svoje oi tako to
ete gledati u prvi red i shvatiti koliko jasno
moete videti slova. Prihvatite da neto ne
moete videti jasno i uivajte u detaljima
shvatiete da ih moete razlagati i osvojiti,
kao to sam ja to uinio. Nastavite da se prema slovima odnosite kao da su to neki nepoznati objekti pridoli iz svemira; prouavajte
73

njihovu tamnu boju, oblik i prazan prostor izmeu njih. Vae oi e tada biti oputenije i
ivlje.
Kada je loe vreme napolju, radite ovu
vebu u kui. Umesto izlaganja suncu, moete raditi vebu dlanovanja, kako biste smanjili naprezanje oiju.
ITANJE
Prvi znak koji ukazuje na probleme sa vidom obino se primeti kada itate neku knjigu i shvatite da treba da je odaljite od ili pribliite ka sebi kako biste mogli lepo da vidite
slova. Da bi odredio kolika je otrina vaeg
vida, oni lekar e od vas zatraiti da proitate
slova sa optometrijske table.
itanje je jedna od najosetljivijih stvari za
kratkovide osobe. Tipina kratkovida osoba
voli da ita, i to bi radila dok joj oi ne bi ispale, samo kada bi vreme i ivot to doputali. Ono to malo nas oboavaoca knjiga zna
jeste to da je itanje naporna fizika aktivnost
jednog para veoma osetljivih organa. Mi se
zaitamo dok na um prima informacije iz

74

neke knjige, ali pritom zaboravljamo koliko

tekoa se stvara naim oima.
itanje je potecijalno veoma opasno po
nae oi, poto su one stvorene tako da stalno
posmatraju neto to je blizu i neto to je daleko od nas. Ipak, itanje ne mora imati tetan efekat; zapravo, itanjem moete poboljati svoj vid. Vebe itanja stimuliu naviku
pomeranja oiju, to naroito pomae kod
kratkovidosti, astigmatizma i dalekovidosti.
Zatita oiju tokom itanja
Naim oima najee ne teti sam in itanja, ve nae loe navike pri itanju. Evo nekoliko optih pravila ijim ete pridravanjem moi da ak i due itate bez potekoa:
- Nikad ne itajte pri previe jakom ili previe slabom svetlu. Loe osvetljenje e umoriti vae oi bre nego bilo ta drugo. Vae oi
e vam same rei da li je svetlo dobro: sve to
treba da uradite jeste da obratite panju na
njih. Ako vam je teko da itate, najpre treba
proveriti da li je osvetljenje kakvo treba da
bude.

75

- Isto kao to bi pravili pauze tokom nekog

tekog fizikog rada, tako i svoje oi treba da
odmarate od itanja. Najmanje svakih 20 minuta stanite sa itanjem i radite vebu dlanovanja oko 5 minuta.
- Stalno trepite da ne biste zurili ili da
vam se oi ne sue. Ako vas oi peku tokom
ili nakon itanja, to je moda zbog toga to ste
se toliko zaitali da ste zaboravili da trepnete.
Podseajte sebe da trepete to vie.
- Koliko god je to moguno, izbegavajte da
itate ono to sadri teko itljiva slova. Mnogo toga je tampano sa slovima koja su toliko
nejasna, mala, zbijena ili razvuena, da kod
svakog izazovu naprezanje oiju. Izbegavajte
takve stvari. Ako imate potekoa sa onim to
morate da proitate, kao to su pravni dokumenti ili telefonski imenici, ne napreite
svoje oi; itajte to onda kada su vam oi odmorne, i pri odgovarajuem osvetljenju.
- Diite. Iako moete mislima biti odsutni,
vae telo je i dalje tu, a vaim oima je vie
nego ikad potreban kiseonik. Postoji tenja
kod mnogih da zadre dah za vreme itanja,
kao to je sluaj kod mnogih aktivnosti; stoga,
76

podseajte sebe da diete isto toliko esto koliko treba i da trepete.

itanje i pomeranje
esto upranjavanje brzog itanja vremenom moe dovesti do oteenja vida. Pri brzom itanju pokuavate da upijete itave
reenice odjednom ili ak itave pasuse. Na
taj nain nesvesno imitirate vid ljudi koji pate
od kratkovidosti: pravite velike, neravnomerne skokove i pokuavate da odjednom upijete veliko vidno polje. Zapamtite da uta
mrlja obuhvata samo mali prostor za gledanje. Prisiljavanje oiju da gutaju itave reenice u jednom zalogaju oteava utoj mrlji da
u potpunosti uestvuje u tom procesu a naravno, to je manje aktivna vaa uta mrlja,
bie zamagljeniji va vid. (Veba pomeranja
kod razliitog fonta slova moe vam pomoi
da bolje vidite detalje i da izotri va vid, kao
to je objanjeno u dodatku B. Videti ispod
sva uputstva.)

77

itanje naopake
Uzmite ovu knjigu i okrenite je naopake,
pa itajte ovu stranicu polako slovo po slovo,
doputajui svojim oima da lagano i oprezno prate oblik svakog slova ponaosob. Dok to
radite, neprekidno trepite. Ovime ete postati svesniji slova koja posmatrate, usredsreujui se na fiziki in posmatranja, a ne samo na znaenje odreene rei. Takoe ete
ovako postati svesniji toga kako se vae oi
ponaaju tokom itanja svesnost koju obino izgubimo kada se udubimo u ono to itamo. Ako vam ovo teko pada, to je samo
znak da ova veba ima izuzetnog efekta na
vas.
Pomeranje sa razliitom veliinom slova
Pomeranje sa razliitom veliinom slova
vam daje mogunost da posmatrate stvari
oputeno i sa dobrim fokusiranjem. Iskoristite pasuse sa razliitom veliinom slova iz
dodatka B na kraju knjige. Prvo treba da skinete kontaktna soiva, odnosno, naoare.
Najvanije je da ostanete oputeni, jer vae
78

oi funkcioniu mnogo bolje kada nema nepotrebnog naprezanja. Umesto da se napreete da vidite, zadrite neutralno stanje uma,
i dopustite onome to gledate da se pojavi ispred vas.
Naite neko mirno mesto; poeljno je da
na tom mestu sunevi zraci mogu da padaju
na stranicu koju itate. Ako ste kratkovidi,
drite stranicu knjige ispred sebe na tolikoj
udaljenosti da najkrupnija slova moete itati
skoro sa lakoom. Ako je ta udaljenost vea
od duine jedne ruke, zalepite stranicu na zid
ili okaite na osvetljenu stranu ograde ako ste
napolju. Ako ste dalekovidi, drite stranicu
blizu sebe onoliko koliko vam to odgovara.
Ponite sa gledanjem teksta sa veim slovima, jedno po jedno. Dopustite da vae oi
polako preu preko svakog slova, da detaljno
pregledaju njihov oblik i prazne prostore oko
njih. Tako se va mozak bolje fokusira na
stvari oko sebe, zbog pomnog posmatranja
tih ivica, kontura i praznih prostora.
Nakratko zatvorite oi i zamislite u glavi
jedno slovo ali neka ima otrije ivice, da
bude tamnije, podebljano, i da pozadina bu79

de jasnija. Otvorite oi i vidite da li je jasnije

ono to gledate ispred sebe. Verovatno e biti.
Nakon to ste proitali nekoliko redova, preite na tekst sa malo manjim slovima, koje ne
moete ba najbolje videti. Drite se te stranice. Ne brinite se o tome da li je moete proitati. Ispitajte svaki vama nepoznat, zamagljen objekat, jedan po jedan. Gledajte u konturu, ivice i prostore. Uivajte u toj nepoznanici.
Obrnite stranicu naopake i pokuajte da
gledate u iste redove. Ovo e pomoi da reprogramirate svoje vizuelne navike, posle toga
ete videti bolje, nego da ste samo gledali na
uobiajen nain. Ponovo zatvorite oi i zamislite da je stranica koju gledate izrazito bele boje, a da su slova izrazito crne boje. Izgovorite naglas: Stranica je bela, slova su crna.
Potom otvorite oi i vidite da li su slova malo
jasnija. Vratite se onda na prvi tekst i vidite da
li vam njegova slova deluju vea i jasnija. Verovatno hoe.
Zastanite sa vebom i proverite da li su
vam se oi umorile. Potrebno im je mnogo
odmora kada se radi na reprogramiranju vi80

zuelnih navika. Nekoliko puta lagano i duboko udahnite, i polako izdahnite. Sada, trepite oima minut-dva, istovremeno neno
masirajui slepoonice. Ako su vam oi i dalje
umorne, nakratko uradite vebu dlanovanja
i onda pogledajte negde u daljinu, analizirajui i najmanji detalj koji moete da vidite
gledanje u daljinu odmara oi.
Sada preite na tekst sa jo manjim slovima; ponovo preite pogledom preko svakog zamagljenog slova ponaosob, gledajte
oblik, ivice, prostore, zamislite slova kao da
su jasna i potom proverite da li ih bolje vidite.
Potom se vratite na tekst sa najveim slovima.
Verovatno e vam biti lake da ga itate i
slova e izgledati vee nego onda kada ste tek
poeli sa ovom vebom. Kada posmatrate
neku stranicu ili ekran, trudite se da gledate
u one manje celine na koje vae oko slabo obraa panju. Polako, bez naprezanja da se
vidi, prelazite pogledom s jedne take na
drugu.

81

Pomeranje/mahanje sa optometrijskom
tablom
Ova i sledea veba pomae vam da aktivirate i ono slabije oko, tako da pri gledanju
postoji ravnotea u upotrebi kod oba oka.
One takoe potpomau ravnoteu u upotrebi
kod centralnog i perifernog vida.
Uzmite najmanji pravougaonik koji ste
koristili pri vebi sa perifernim vidom i zalepite ga izmeu svojih oiju. Stavite optometrijsku tablu na zid. Okrenite glavu malo u
stranu tako da na tablu gledate svojim slabijim okom. (Da biste bili sigurni da li ste lepo
stali, na trenutak zatvorite slabije oko. Tada
bi svojim boljim okom trebalo da vidite onaj
mali papirni pravougaonik, a da ne vidite
tablu.)
Brzo maite rukom ili paretom papira ispred svog boljeg oka. to se tie slabijeg oka,
ponovite onu vebu sa pomeranjem i optometrijskom tablom koju ste pre radili: gledajui u slova koja se nalaze nekoliko redova
ispod onog kojeg moete jasno videti, prouavajui njihovu crnu boju i konture, kao i
82

belinu pozadine, potom zatvarajui oi i zamiljajui da su slova jasno vidljiva; a onda ih

otvorite i proverite da li malo bolje vidite ista.
Pomeranje/zamahivanje sa razliitom
veliinom slova
Radite istu vebu kao malopre, samo sa
slabijim okom gledajte u dodatak B (na kraju
knjige), a ne u optometrijsku tablu. Ako ne
moete itati slova koja su u tom dodatku,
onda uzmite neku knjigu ili neto u kojoj se
nalazi tekst sa jo veim slovima. itajte takav
tekst oko 5 minuta. Ponite i zavrite vebu
dlanovanjem, ili posmatranjem kroz prozor
detalja u daljini.
itanje i periferni vid
Kada itate, piete ili radite bilo ta to
zahteva upotrebu samo centralnog vida, odlino bi bilo da tada stimuliete periferni vid
mahanjem, pomeranjem ruku sa obe strane
glave. Takvi pokreti oslobaaju vas naprezanja pri itanju.
U mnogim prilikama preoptereujemo
centralni vid, a zanemarujemo periferni: pre83

pune gradske ulice, uske trake autoputa,

kompjuter, knjige i slino sa sitnim i teko itljivim slovima sve to teti naem vidu i
smanjuje nae horizonte. Vebe sa perifernim vidom su jedan od naina da se izborite
sa tim problemom.
Stvaranje prilagodljivosti za gledanje na
blizu i na daleko
Pronaite neko svoje omiljeno mesto
odakle olako moete da gledate u daljinu. Vrh
brda ili bilo kojeg objekta bi bio odlian izbor.
Gledajte u najudaljeniju taku na horizontu,
i prelazite pogledom sa jednog mesta na
drugo, kao da oima crtate konture onoga to
gledate. Moda ete zbog daljine moi samo
da vidite njihove delimine oblike, boje i jainu osvetljenosti. Dopustite svojim oima da
uivaju u posmatranju, kao kada biste posmatrali neki apstraktni crte.
Onda, posmatrajte neto to je blie vama, a pritom i dalje pomerajte oi sa jedne
take na drugu. Moda e detalji koje gledate
biti malo jasniji, ali zapamtite da ne smete da
fiksirate pogled na nekom od njih, niti da se
84

napreete da vidite. Samo uivajte u njima i

neka vae oi budu oputene i prijemive. Ponavljajte ovaj proces pomerajui svoj fokus
na objekte koji su vam blii, sve dok ne doete do prostora koji je tik pred vama: prozorska daska, hrpa lia na zemlji ili vaa
stopala. Kada doete dotle, posmatrajte i najsitniji detalj koji moete primetiti. Zapamtite
da tokom ove i svih drugih vebi sve vreme
trepete, diete i da odrite oi oputenim.
Zatim, ponovite vebu, samo obrnutim redom, postepeno posmatrajui objekte od
onih koji su vam najblii do najudaljenije
take. Nekoliko puta ponovite celu ovu vebu.
IZLAGANJE SUNCU
Izlaganje suncu je glavna veba za osposobljavanje vaih oiju da mogu izdrati, primiti dnevnu svetlost veina nas je tu sposobnost izgubila, jer previe vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Ovu vebu radite danju, kada sunevi zraci dijagonalno
padaju na vae oi i kada svetlost nije previe
jaka. Generalno gledano, idealno vreme je
85

pre 10 sati ujutru i posle 4 popodne; ipak, ovo

vreme ne vai za sve zemlje i sva godinja
doba. Kada je veoma toplo, koristite kremu za
sunanje da biste zatitili kou.
Sednite ili stojite napolju ili kod otvorenog
prozora (zapamtite: nikad se ne izlaite suncu preko stakla). ZATVORITE OI. Okrenuti
prema suncu, pomerajte glavu levo-desno
tako da vam brada dotainje jedno, pa drugo
rame. Zamislite da vam neko pridrava glavu
i da je umesto vas okree. Diite duboko i polako. Svoju glavu treba da pomerate:
- neprekidno, bez prestanka
- to je moguno sporije, kao da je lenja,
od jednog do drugog ramena (brada da dosegne rame, ne uho)
- bez naprezanja, okreite do punih 180
stepeni (veina ljudi e morati da okree celu
gornju polovinu tela da bi uradila pokret)
Pomerajte tako glavu najmanje 30 puta, istovremeno oputajui svoje oi. Zamiljajte
da se vae oi i glava kupaju u sunevoj
svetlosti. Osetite kako prodire kroz celo vae
telo, kako obavija vau glavu i mozak, kako
prolazi kroz va potiljak, lea i noge.
86

Nastavite sa laganim pomeranjem glave,

trljajte ruke jednu o drugu i dok trljate, okrenite svoja lea prema suncu. Radite dlanovanje bar tokom 10 laganih i dubokih udisaja
i izdisaja. Potom se okrenite ponovo prema
suncu. Zapamtite da sve vreme diete duboko i lagano. Ako vam prija, nastavite sa
ovim smenjivanjem, oko 2 minuta izlaganja
suncu i minut-dva dlanovanja, tokom ukupno do 25 minuta.
Verovatno ete osetiti kako su vam oi odmornije, jer su se navikle na jako svetlo.
Moda isto budete primetili da su boje svetlije tokom izlaganja suncu, a postepeno postaju tamnije tokom dlanovanja sve dok ne
vidite potpunu tamu. Kada se to desi, znaete
da su duice oka postale prilagodljivije, sa veom sposobnou olakog prelaska od tamnog
na svetlo. Va optiki nerv bie odmorniji,
sposobniji da prima spoljne nadraaje i da se
lake odmori nakon tog primanja.
Kada budete odradili vebu izlaganja suncu tokom nekoliko sedmica, moete postepeno poeti da se due izlaete suncu recimo oko 5-6 minuta sa pauzama, tj. vebom
87

dlanovanja; uvek je korisno prekinuti izlaganje suncu vebom dlanovanja. Ne samo da

se time oi odmaraju, ve se tako i poveava
prilagodljivost duica oiju.
Vai oni miii se moda budu opirali
svetlou u poetku, ak i ako su vam oi zatvorene. Pokuajte da vidite da li oseate naprezanje u oima ili oko njih, i neka se vai
miii opuste. Takoe osetite jainu svetlosti
koja dolazi do vaih zatvorenih kapaka i vidite
koja je njena boja na kapcima moe biti
tamnocrvena, narandasta, uta do svetlobela. Ako vidite zelenu boju, to znai da vam
se oi napreu. U tom sluaju bi trebalo da
prestanete sa sunanjem, da radite malo dlanovanja i onda da se opet vratite vebi.
Koliko dugo se treba izlagati suncu?
Moja preporuka je da treba raditi ovu vebu u proseku 20 minuta dnevno. Moete je
raditi u vie delova od po 5-15 minuta, zavisno od toga koliko su se vae oi prilagodile
jakom svetlu. Ne dozvolite da vam oi postanu umorne ili napregnute; ako se to desi,
obavezno radite dlanovanje dok se ne od88

more. Takoe, hladna kompresija kada se

stavi na zatvorene oi ima blagotvorno i osveavajue dejstvo.
NAPOMENA: Nakon poduavanja i vebanja izlaganja suncu sa doslovno hiljadama
studenata, nisam primetio nijedan sluaj da
je takva veba nanela tete neijim oima.
Meutim, neki lekari veruju da izlaganje suncu moe doprineti nastanku katarakte. Ako
vas to brine, molim vas, porazgovarajte sa
svojim oftalmologom o vebi izlaganja suncu.
Ako vam va lekar brani da radite ovu vebu,
raspitajte se oko naunih istraivanja uraenih na temu povezanosti oteenja oiju i
sunca. Sami uzmite da ih itate, i ako i dalje
niste sigurni, molim vas da ne radite ovu
vebu.
Varijacija izlaganja suncu
Nakon 10-minutnog sunanja, probajte sa
sledeom varijacijom. Masirajte svoje obrve
da biste poveali koliinu svetlosti koja dopire do vaih oiju. Zatvorite oi i stavite kaiprst i srednji prst na desnu obrvu, a da vam
ruka bude uzdignuta tako da sunevi zraci
89

mogu slobodnu da padaju na desno oko.

Potom polako okrenite glavu na levu stranu,
pritom lagano pomerajui prste na gore. Pokret glavom dovodi do toga da vai prsti, koji
su pasivni, zategnu obrvu. Vrhovi prstiju bi
trebalo da neno povuku, razvuku obrvu.
Oko treba da ostane zatvoreno.
Pomerajte glavu skroz nalevo, a potom na
drugu stranu, nekoliko puta. Onda, uradite to
isto, samo sa levom rukom i levim okom,
okreui se prvo na desnu stranu. Trebae
malo vebanja da bi se moglo lepo uraditi. Ne
zaboravite da diete duboko, sporije i oputeno. Ponovite ove pokrete nekoliko puta, radite dlanovanje i onda se vratite na prvobitnu
vebu izlaganja suncu.
GLEDANJE IZNAD GLAVE (SKAJING)
Svrha skajinga je slina kao ona kod sunanja; da omogui oima i mozgu da sa lakoom primaju svetlost. Ovo je dobra zamena
za vebu sunanja kada je vreme oblano.
Okrenite se od mesta gde bi moglo da
izae sunce, u sluaju da izae, i usmerite
pogled prema nebu otvorenih oiju. Jednu
90

ruku stavite na zadnju stranu vrata, drugu na

elo, ali tako da ruka na elu ne blokira svetlost koja dopire do vaih oiju. aka na vratu
treba da bude skupljena, kao pesnica, a ova
druga da bude ispruena, tako da koatim
predelom ispod prstiju jako pritiskate elo.
Sada, pomerajte glavu levo-desno, pritom
drei ruke u prvobitnom poloaju. Samo pomerajte glavu, ne ruke. Kako pomerate glavu,
ruke treba da pruaju mali otpor, tako da se
stvara efekat malo jae masae vrata i ela.
Ovime se pojaava cirkulacija i relaksacija
lica, vrata i oiju.
Radite dlanovanje jedan minut i onda se
vratite na vebu izlaganja suncu.
IZDVAJANJE VREMENA ZA VAE OI
Upitali su dr Bejtsa: Zato toliko dugo
treba raditi vebe za oi? On je odgovorio da
mi stalno neto radimo sa oima, na ovaj ili
onaj nain. Mi radimo sa njima tako da ili
stvaramo onaj zamrznuti pogled ili radimo
na njima tako da postaju ivahnije. On je
preporuivao da iskoristimo priliku da svoje
oi uinimo ivahnijim.
91

U svakoj situaciji postoji mogunost za

boljim nainom korienja oiju. Ima mnogo
prilika tokom dana kada moemo da uvebavamo nove vizuelne navike. Kada ekamo autobus; kada stojimo u redu u banci; tokom
zastoja u saobraaju sve ove situacije moete iskoristiti za rad na svojim oima.
Idealno bi bilo da programu vebi iz ove
knjige posvetite najmanje jedan sat dnevno.
Ipak, smatram da ako provedete i nekoliko
minuta dnevno vebajui, da ete dobiti valjane rezultate, kao na primer: smanjeno naprezanje oiju, jasniji vid, i veu sposobnost
pomeranja fokusa, a da se pritom ne gubi na
jasnoi.
Iz sopstvenog iskustva znam da ljudi koji
rade ove vebe na propisan nain i posveuju
im vremena koliko bi trebalo, da oni mogu
vrlo brzo popraviti manje probleme sa vidom, a vrlo lo vid se vidno poboljava tokom
malo dueg perioda. est je sluaj da do poboljanja doe odmah nakon prvog seta vebi, ali potrebno je due vremena da bi se ta
poboljanja zadrala. Brze promene vida na

92

bolje nagovetavaju predstojee velike promene.

ZAKLJUAK
Najvaniji korak koji treba da preduzmete,
u psiholokom smislu, jeste da shvatite da je
rad na sebi samom vrlo bitan. Moderan ivot
koji vodimo neprestano vri napade na nae
oi; stoga, vaa volja za brigu o njima znaila
bi da zdravo razmiljate. Jednostavno preduzimanje svega to je potrebno da bi vae oi
bolje funkcionisale ukazuje na jedan dublji
problem: neugasiva elja za postizanjem uspeha po svaku cenu.
Ipak, srea koju traite u tom uspehu dostupnija vam je onda kada se oslobodite preteranih oekivanja i kada ponete da razmiljate o onome to je potrebno vaem umu,
telu i dui. Paradoksalno je, ali videete, da se
najvaniji uspesi u ivotu postiu relativno
lako onda kada istinski brinete o sebi.
Poto su oi meu najvrednijim i najmanje ishranjenim organima, one predstavljaju
odlino mesto odakle ete poeti sa voenjem brige o svom zdravlju. Kaite sebi da
93

ete od sada svakodnevno voditi rauna o

svojim oima, i saznajte kako se moete
oseati mnogo bolje, ne samo u fizikom, ve
i u svakom drugom smislu. Postepeno nauite kako da svet posmatrate drugim oima mislim doslovno - tako da vam vae zdravlje
i srea postanu vaniji od svih blaga koje vam
moe ponuditi ovaj svet.
U svakom sluaju, sedite slobodno isped
kompjutera i radite svoj posao, ali pritom,
isto tako, pravite pauze tokom kojih ete gledati kroz prozor. itajte, ali i radite dlanovanje. Ne morate da skroz menjate svoj plan
dnevnog rada, samo mu dodajte nove aktivnosti. Verovatno nita ne treba da se menja u
spoljnem svetu; samo treba da se promeni
va odnos prema sopstvenim oima i mozgu.
Ako krenete ovom stazom, garantujem vam
da e vam se ivot umnogome izmeniti.

94

DODATAK A

Uputstvo za trodnevno dlanovanje

Ova napredna trodelna veba pomoi e

vam u stvaranju fokusne take pri dnevnim
vebama za oi. Veoma polako itajte sledee
pasuse ili neka vam ih neki va prijatelj sa
dubljim, umirujuim glasom ita, dok vi radite ovo dlanovanje. Ako istovremeno pustite
i neku umirujuu muziku, to e jo vie doprineti dobroj atmosferi pri vebanju. Treba
da se ita veoma polako. Neka muzika ne
prestaje ni tokom pauza u tekstu. Uputstva za
itaoca se nalaze u zagradi - () i ne treba
ih naglas itati.
Prvi dan
Opustite donji deo lea i zamislite da vam
ne predstavlja ni najmanji teret. Opustite grudi i zamislite da vam ne predstavlja ni naj95

manji teret. Zamislite da vam vae ruke zagrevaju oi. Potom diite duboko: brojite do 6
dok udiete vazduh, a do 9 kada izdiete.
Udahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Izdahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est,
sedam, osam, devet. Ponovo udahnite i vidite
kako vam se iri trbuh. Onda izdahnite i vidite
kako vam se skuplja trbuh... est, sedam,
osam, devet. (Pauza od 30 sekundi)
Udahnite i zamislite da vam se donji deo
lea iri zbog vazduha. Izdahnite i osetite
kako se postepeno skuplja... est, sedam,
osam, devet. Udahnite i zamislite da vam se
grudi, rebra i gornji deo lea ire. Zatim izdahnite doputajui im da se skupe... etiri,
pet, est, sedam, osam, devet. Udahnite ponovo i zamislite da vam se celo telo iri sa tim
uzdahom, i potom skuplja dok izdiete. Uradite tako 10 puta, pritom zamiljajui ovo irenje i skupljanje. (Pauza od 60 sekundi)
Drugi dan
(Ponovite vebu od prvog dana, a onda
nastavite sa ovim ispod:)

96

I dalje diite lagano. Zamislite da vam se

glava iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
Zamislite da vam se vrat iri pri udisaju... i
skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se ramena ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se nadlaktice ire pri
udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite
da vam se laktovi ire pri udisaju... i skupljaju
pri izdisaju... Zamislite da vam se podlaktice
ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se ake i prsti ire pri udisaju...
i skupljaju pri izdisaju...
Zamiljajte svoje oi kao da su meke, velike i vodenaste... Zamislite da vam se oi ire
pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se lea ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se grudi
ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se trbuh iri pri udisaju... i
skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se karlica iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
Zamislite da vam se zadnjica iri pri udisaju...
i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se
butine ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se listovi ire pri udi97

saju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da

vam se stopala ire pri udisaju... i skupljaju
pri izdisaju... Sada zamislite da vam se celo
telo iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
(Ovu vebu ponovite tri puta drugog dana)
Trei dan
(Treeg dana ponovite vebe iz prva dva
dana i nastavite sa ovim ispod:)
Zamislite da je sve crno ispred vas, ali nemojte se naprezati. Zamislite no bez zvezda... Zamislite da se neto kree po takvoj
tami... voz koji ide uz planinu... beli jedrenjak
na crnom moru... crnu reku kako tee... Ako
nestane slika koju ste zamiljali, sve je u redu... ne pokuavajte da je naprezanjem povratite... Zamislite da je cela vaa soba crna.
Svaku stvar u svojoj sobi zamislite da je crne
boje... . (Pauza od 30 sekundi)
Opustite vilicu, udahnite kroz nos, izdahnite kroz nos; i jo izdahnite kroz usta uz
uzdah. Budite potpuno oputeni. (Pauza od
60 sekundi)

98

Kada budete spremni, polako dopustite da

sve crnilo iezne... postepeno sklanjajte ruke
sa svojih onih duplji... i polako otvorite oi.

99

DODATAK B

Tekstovi sa razliitom veliinom

slova

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za

poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr
Bejts, pronalaza vebi za poboljanje
vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

100

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts,

pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio
je retinoskop da bi proverio vid kod stotine
hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop
da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja,
mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza
vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

101

RENIK

Akomodacija: automatski proces kojim se

oko prilagoava posmatranju bliskih objekata. Akomodaciju vre posebni miii u oima koji se zovu cilijarni miii. Oni se gre,
doputajui da soivo dobije okruglastiji oblik. Kada se odmara, oko se fokusira za posmatranje daljih objekata, a soivo je relativno ravno.
Astigmatizam: abnormalna iskrivljenost ronjae ili onog soiva, tako da je vid zamagljen pri nekim uglovima posmatranja.
Boni pregiba vrata (sterno-kleido-mastoidni mii): parni vratni mii koji poinje od
grudne i kljune kosti i zavrava se kod mastoidne kosti (malo kotano ispupenje ispod
uha). Ovi miii slue da bi se glava mogla
nagnuti napred. Uz pomo bilo kojeg od njih
glava se okree na suprotnu stranu ili savija
prema ramenu iste strane.
102

Cilijarni miii: oni miii koje kontrolie

autonomni nervni sistem. Oni poputaju ilu
koja soivo dri u stanju duguljastog oblika.
Time soivo dobija okruglastiji oblik, zbog
ega se oko fokusira na posmatranje bliskih
objekata.
Dlanovanje: veba za poboljanje vida, za
koju poduavaoci istih veruju da odmara
optiki nerv i one miie, da oputa nervni
sistem i da pojaava efekat drugih vebi. Dlanovanje se obino obavlja u zamraenoj
prostoriji, dok ruke blago pokrivaju oi, a pritom se zamilja crna boja oko sebe ili tama.
Fovea centralis: prostor u oku sa najboljom
otrinom vida. Fovea je veoma mali, jamast
deo mrenjae, koji se nalazi u sredini ute
mrlje i koja sadri samo kupaste elije (epie). Nervne elije koje naleu na tapie i
epie u svim ostalim delovima mrenjae u
ovoj zoni se ne nalaze.
Glaukom: stanje prejakog pritiska tenosti u
oku, koje dovodi do oteenja (kao to su
oteenje nervnog vlakna ili suavanje krvnih
sudova), loeg vida ili slepila.
103

Gledanje iznad glave (skajing): varijanta

vebe izlaganja suncu; primenjuje se kada je
oblano vreme. Obavlja se otvorenih oiju,
gleda se u pravcu suprotnom od sunca, uz
kruenje glave, samo sa manjim krugovima
nego kod vebe izlaganja suncu.
Hiperopija: greka kod prelamanja svetlosti,
esto nazivana dalekovidost, kada je fokusni
domet oka prekratak. Slike se stvaraju iza
mrenjae umesto na njoj, dovodei do toga
da se slabo vide bliski objekti.
Hipermetropija: Vidi: hiperopija
Izlaganje suncu: veba za poboljanje vida
koja pomae oima da se prilagode razliitoj
jaini svetlosti. Obavlja se kada sunce ne greje
previe jako, okrenuti prema suncu sa blago
zatvorenim oima, esto uz samomasau
predela oko oiju, i uz konstantno okretanje
glave ili gornjeg dela tela za 180 stepeni.
Lake oi: suprotno od zamrznutog pogleda (koji je odlika loeg vida), karakteristino za dobar vid i zdrave oi. Pogled se lako
usmerava sa jednog detalja na drugi, primajui sve vizuelne informacije oko sebe.
104

Miopija: greka kod prelamanja svetlosti, takoe nazivana kratkovidost, kada je fokusni
domet oka predugaak. Slike se stvaraju ispred merenjae umesto na njoj, dovodei do
toga da se slabo vide udaljeni objekti.
Pomeranje (ifting): veba koju koriste poduavaoci za stvaranje fluidnosti i prilagodljivosti pri posmatranju, imitirajui anatomski primerenu upotrebu oiju, kada se one
pomeraju bez napora sa jednog detalja na
drugi.
Retinoskop: instrument za merenje tendencije i veliine greke kod prelamanja svetlosti.
Sakadni pokreti: normalni, mali, brzi pokreti
oka, kojim se fokus pomera sa jedne take na
drugu. Sakadni pokreti su previe brzi da bi
se mogli primetiti.
Treptanje: automatski proces koji masira i
osveava oi, oslobaa napetosti oko njih, i
otklanja naviku zurenja. Veina ljudi sa loim
vidom je izgubila sposobnost da esto i bez
napora trepe; stoga, ovo je vana veba za
poboljanje vida.

105

uta mrlja: pun naziv je macula lutea; deo u

sredini mrenjae koji omoguava detaljan
vid. Vid je najjasniji u sredini ute mrlje
fovei.

106

DODATNA LITERATURA
Bates, William H. The Bates Method for
Better Eyesight without Glasses. New York,
Henry Holt, 1986 (ponovljeno izdanje; sa
mekim koricama)
---------. The Cure of Imperfect Sight by
Treatment without Glasses. CITY: Health Research, 1978.
Huxley, Aldous. The Art of Seeing. New
York: Harper, 1942.
Schneider, Meir. Self-Healing: My Life and
Vision. London: Penguin Arkana, 1989.
---------. And Maureen Larkin, with Dror
Schneider. The Handbook of Self-Healing.
London: Penguin Arkana, 1994.

107

najderove metode su neverovatno jednostavne.... Moete poboljati svoj vid redovnim izvoenjem ovih serija jednostavnih
vebi.
- HEALTH JOURNAL
Osniva kole za samoizleenje u San
Francisku napravio je program kojim se
otklanja napregnutost oiju i poboljava vid
svima onima koji ga se verno pridravaju.
- LOS ANGELES TIMES

MEIR NAJDER, PH.D., L.M.T. osniva je i

direktor kole za samoizleenje u San Francisku. Autor je knjige Self-Healing: My Life
and Vision (Penguin, 1987), The Handbook
of Self-Healing: Your Personal Program for
Better Health and Increase Vitality (Penguin,
1994), i (audio-snimak) Miracle Eyesight
Method (Sounds True, 1996).

108