GENADIJ PETROVI M A L A H O V

JAANJE ORGANIZMA
U STARIJEM DOBU
- Prevod sa ruskog -

Beograd
2007.

SADRAJ

S P E C I F I N O S T P R O C E S A STARENJA
OVEJEG ORGANIZMA
Individualna konstitucija i brzina starenja

. 9
15

P R I R O D N I N A I N I SPREAVANJA S T A R E N J A . . 17
ienje spoljanjih manifestacija
21
Cirkulacijsko disanje
21
Oputanje tela
23
25
Pravilan poloaj tela
25
Koncentracija panje
26
Ekstaza
28
Poverenje
29
Lekoviti potencijal muzike
30
M e t o d e ienja spoljanjih manifestacija
Uspostavljanje veze izmeu spoljanjih
manifestacija i fizikog tela
32
EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST .
Primer najprostije vebe za koncentraciju
Emocionalno-voljna motivisanost za zdrav
nain ivota
Emocionalno-voljna motivisanost od prejedanja .
Emocionalno-voljna motivisanost za muku snagu
Emocionalno-voljna motivisanost za ensku lepotu
Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju
rada srca
Emocionalno-voljna motivisanost za
stabilizaciju arterijskog pritiska

. . . 53
55
56
. . . 57
. . . 59
. . . 60
62
64
5

Emocionalno-voljna motivisanost za
stimulaciju jetre
Emocionalno-voljna motivisanost za jaanje i
stimulaciju bubrega i mokranog mehura
Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju
debelog creva
Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju
sistema za disanje
Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju
eluca
Emocionalno-voljna motivisanost protiv dijabetesa . .
Emocionalno-voljna motivisanost za dugovenost i

06
68
69
71
73
76

zdravlje

78

Vaspi tava nje navika za pravilno svakodnevno

razmiljanje i raspoloenje

79

M E T O D E IENJA FIZIKOG TELA

ienje debelog creva
" P o s t u p a k koljke" - ankh Prakalana
Jednostavno i efikasno ienje jetre
ienje jetre p o m o u sokova
ienje bubrega i mokranog mehura
Eterina ulja
Raznovrsni pigmenti i boje
Organske kiseline i luine
Materije koje se stvaraju u samom organizmu . . . .
Gorine
Sluzi, obavijae, smekavajua, protivupalna
sredstva i sredstva koja ire sudove (organe). . . .
Dopunske preporuke za vreme prolaska kamenja
i peska kroz mokrane kanale
ienje bubrega p o m o u jelovog ulja
ienje bubrega odvarom od trava
Lubenica isti bubrege
ienje bubrega p o m o u urina
ienje od soli
6

82
82
91
97
101
104
107
112
115
116
118
119

120
121
123
124
124
125

K o m b i n o v a n o ienje elija i tenih sredina

organizma
ienje eonih i gajmorovih (maksilarnih) sinusa
od sluzi
P R E P O R U K E ZA ISHRANU
Opte n a p o m e n e o ishrani u starijem dobu
Uticaj kvalitetnog sastava hrane na zdravlje i
proces starenja
Ishrana u starijem dobu
Bioloki aktivni produkti i materije
Iscedeni svezi sokovi
Sokovi koji imaju opor ukus
Napici koji sadre bioloki aktivne materije
Napici koji pomau da se otkloni umor
Pripremanje lekovitih koktela
I Irana kao lek
Uticaj hrane na aktivnost (efikasnost) lekova
Zakljuak

127
129
133
133
134
137
142
143
149
151
153
154
155
157
161

V O D E N E TERAPIJE
165
Energetski i stimuliui efekat vodenih terapija . . . . 167
Terapije koje se obavljaju sa parom
170
177
GLADOVANJE
'
Prethodna priprema
178
Sprovodenje 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 180
Izlazak iz 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 182
Sprovodenje 3-, 7- i 10-dnevnoggladovanja
183
Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevno gladovanje
184
Izlazak iz 7- i 10-dnevnog gladovanja
186
L E E N J E B O L E S T I U STARIJEM D O B U
Profilaksa emocionalnih stresova
Profilaksa i leenje srano-vaskularnih oboljenja
Profilaksa i leenjeonkolokih oboljenja

190
191
. . . 193
198
7

Profilaksa
Leenje
Profilaksa i leenje rasprostranjenih oboljenja
Poveani apetit i gojaznost
Dijabetes
Klimaks
Ciroza jetre
Posebne preporuke za ene
Profilaksa i leenje varikoznog proirenja vena
N e g a lica
N e g a kose
Posebne preporuke za mukarce

. . . .

198
200
212
212
213
213
213
214
220
222
225
228

SPECIFINOST PROCESA
STARENJA OVEJEG
ORGANIZMA

Specifinost procesa starenja ovejeg organizma je raz

novrsna, i moe se podeliti na dve velike grupe. U prvoj
grupi su procesi, koji nastaju u spoljanjim manifestacijama
oveka (svesti), a u drugoj su - bioloki procesi koji nastaju
u s a m o m organizmu, organima, tkivima, elijama.
Prvo e m o razmotriti koji procesi nastaju u spoljanjim
manifestacijama oveka. Pre svega, prvih 20 godina ivota,
uoava se ogroman rast mase tela. Tako se, prvih 9 meseci
unutarutrobnog ivota masa tela poveava 6 milijardi puta.
Posle roenja pa do 20-godinjeg uzrasta ona se, u proeku,
povea j o 20 puta. Ukupna masa oveka od jajane elije do
odraslog 20-godinjeg oveka povea se za 120 milijardi
puta! Zatim se tokom 20, 30, 40 godina starosti uoava
stabilan period. Masa tela i njegove unutranje strukture
odravaju se u relativno stabilnom stanju. Posle tog perioda
nastupa proces uvenua organizma. Smanjuje se njegova
m a s a i nastaju promene u njegovim strukturama.
U vezi s tim,
imamo posla sa " o p r u g o m " ("pokret a e m " , MS) ili snagom ivota (u induskoj terminologiji ona
se naziva " K u n d a l i n i " ) . Na samom poetku naeg ivota
napon ili pritisak opruge, njene snage je vrlo veliki. Telo
brzo nagomilava masu i formira se. Posle toga potencijal
ivotne snage je znatno izrashodovan, ali je j o uvek ima
dovoljno da odrava na organizam u stabilnom stanju. To

traje od 20. do 40. godine ivota, nakon to smo postali polno

zrela linost. 1 na kraju, sila pritiska ivotne opruge j o vie
se smanjuje i nastupa starost.
Svaki ovek ima svoj mehanizam ivotne opnige i on
zavisi od karmikih uzroka. Sto je povoljnija karma, to je
dui i zdraviji ivot.
Z b o g toga to je duina ivota veoma individualna,
g o v o r i e m o o faktorima koji doprinose brzom gubitku ivo
tne snage. Pokazalo se, da je njena suvina potronja naj
izraenija pri nekontrolisanom emocionalnom ponaanju.
Naa misaona delatnost u celini bazira se na gubitku te
dragocene energije. Za vreme nastupa emocija energija izbi
ja iz nas kao fontana. Eto razloga zato se posle takvih stanja
o s e a m o praznima (iscrpljenima). Emocionalno uravnote
en ovek uvek ivi due i bolje izgleda.
Kod mukaraca gubitak semena je analogan gubitku
ivotne snage. U t o m e nema nieg neobinog, j e r se s e m e
stvara iz te izvanredne udne energije, i to se ono vie gubi
(troi), to se bre rashoduje muki ivotni potencijal. Postoje
p o s e b n e tantrike i daoske metode prema kojima se energija,
koja se izdvaja na stvaranje semena, koristi za jaanje i
pod mladi vanj e organ izm a.
Drevni mudraci, analizirajui do tanina dejstvo ivotne
opruge, stvorili su niz metoda usmerenih na njeno navijanje,
i na taj nain iispevali su da produavaju aktivni ivotni
period. Osim toga, otkriveni su faktori, koji su se kako
pozitivno, tako i negativno odraavali na gubitak ivotne
energije. Imajui to u vidu izraene su preporuke za odgo
varajui nain ivota, miljenja, ishrane, higijenskih terapija
i uzimanja lekova-stimulatora.
Savremena nauka dala je veliki doprinos izuavanju
isto biolokih procesa koji se deavaju u organizmu oveka.
Ona je otkrila da procesi uvenua i starenja nastaju o d m a h
kada organizam oveka dostigne polnu zrelost, iako se neke
neprijatne promene javljaju i ranije. Na primer, ve u detinjstvu smanjuje se viljukasta lezda (timus, M ) o d g o -

vorna za imunu zatitu organizma, smanjuje se elastinost

o n o g soiva, a zajedno sa njim smanjuje se i sposobnost
posmatranja predmeta na bliskom nastojanju, a takode niz
drugih funkcija.
A k o se osvrnemo na isto bioloke procese starenja koji
se uoavaju u organizmu oveka, tada treba izdvojiti sledee
procese.
Jedan od najznaajnijih procesa je stvaranje ljake koja
dovodi do gubitka dragocene regulacije organizma u odnosu
na spoljanju manifestaciju, jer se organizam upravlja do
elijskog nivoa sledeim sistemima upravljanja: holografskim, a k u p u n k t u m i m , nervnim i endokrinim.
Holografskim upravljanjem ukazuje se, gde e se koji
organ ili elija nalaziti, kakav e imati oblik i kakvu funk
ciju.
Akupunkiurno upravljanje usaglaava unutranju aktiv
nost organa sa spoljaiijom sredinom u toku dana i za vreme
godinjih doba. Shodno tom upravljanju glavni organi plua, debelo crevo, eludac, guteraa, srce, tanko crevo,
bubrezi, mokrani mehur, perikard (osrde), jetra i uni
m e h u r aktivni su 2 asa u toku dana, a u toku godinjeg doba
72 dana. To omoguava organizmu da pravilno funkcionie,
prelazei sa j e d n e funkcije na drugu. Na primer, sistem
probave hrane kod oveka radi na sledei nain: od 7 do 9
asova aktivan je eludac, od 9 do 11 pankreas, od 13 - 15
t a n k o crevo, i sledeeg dana ujutro, od 5 do 7 asova, iz
organizma izbacuje se probavijena hrana.
Nervno upravljanje omoguava oveku da proizvoljno
aktivira niz motornih funkcija i da ih energetski obezbedi: na
primer, posle mirnog hoda prede na tranje. U svaki organ i
eliju ovejeg tela alju se nervni reguliui impulsi koji
obezbeduju normalan rad.
Endokrino upravljanje obezbeduje regulativni uticaj na
organe i elije posredstvom hormona, koji se preko krvi
raznose po elom organizmu. Taj uticaj, za razliku od nerII

vnog, traje due. On produava rad nervnog upravljanja, ali

s a m o na materijalnoj osnovi.
Kada se organizam oveka zaguuje ljakom (neisto
a m a ) , taj proces upravljanja naruava se na sva etiri nivoa.
Holografsko upravljanje pogorava se zbog toga, to strane
estice, koje se nalaze u organizmu, rasejavaju svetlost, i
z a p i e m i n s k a slika potrebnog objekta postaje nejasna i rasplinuta (maglovita). Gubi se oblik elije i normalna unu
tranja struktura. laj proces obino se uporeduje sa ogle
dalom. Gledate se u ogledalu i j a s n o vidite svoju sliku. Ako
tokom vremena napada praina na ogledalo, slika e postati
nejasna. Obriite prainu - i slika e se ponovo pojaviti.
Z b o g toga s t o j e hologram - energetska tvorevina, njega
izobliavaju jaki emocionalni stresovi. Ako su oni esti i
dugo traju, tada izobliavaju normalno upravljanje, to prou
zrokuje trajno, hronino oboljenje.
Akupunkturno upravljanje se zbog toga pogorava, j e r
sam akupunkturni kanal predstavlja super provodnik kroz
koji se kreu i cirkuliu slobodni elektroni i, ako on nije ist,
dolazi do rasejavanja energije ili zatvora.
Ako se prilikom svakodnevnog rada ne uzimaju u obzir
dvoasovne bioritmoloke aktivnosti, dolazi do veoma veli
kog (snanog) poremeaja cirkulacije energije u akupunklurnim kanalima. Na primer, obedovanje nou odvlai ener
giju od bubrega, mokranog mehura, perikarda i preusmerava je u eludac. O n o remeti sinhroni rad organa i dovodi
do iscrpljenja (starenja) organizma i njegove zagaenosti.
Nervno i endokrino upravljanje se iz tih razloga po
gorava, j e r se ono obavlja kroz membrane elija. A k o je
Usled praine od ljake" pogorana regulacija od liolog i a m a , tada m e m b r a n e elija gube svoj prvobitni oblik i ne
m o g u kvalitetno da prenesu regulacioni-nervni impuls ili
hormonalni uticaj. Radi toga organizam, da bi odrao regu
laciju na dovoljno visokom nivou, mora da stvara vie mate
rija prenosnika - mediatora (prenose nervni uticaj) i ho
rmona. To dovodi do prevremene iscrpljenosti (starenja)
12

endokrinog sistema i ranog nastajanja klimaksa. Obilje ho

rmona, koje dejstvuje na tkiva-mete", provocira onkoloka
oboljenja. Na primer, poviena proizvodnja enskih polnih
h o r m o n a prouzrokuje tumor grudi i materice, a mukih
tumor prostate.
Na taj nain, prisustvo ljake energetskog karaktera (ko
je se ispoljavaju u vidu emocija) i u spoljanjim mani
festacijama i u fizikom telu dovodi do prevremene starosti i
propratnih oboljenja.
Na primer, gubitak elastinosti tela ukazuje, da je ve
zivno tkivo (kolagen), koje ini meki skelet" organizma,
zaprljano ljakom. Na taj nain, naruava se ishrana radnih
elija - miinog tkiva, bubrega, jetre, plua, pankreasa itd.,
koja izaziva gaenje funkcije ovog ili o n o g organa i ini
osnovu prevremenog starenja organizma i razvoja bolesti saputnika starosti.
Nagomilavanje ljake u organizmu dovodi do p i o m e n e
unutranje sredine ka truloj strani. Specifian staraki miris
(zadah) odraava tu pojavu. Sa promenom unutranje sre
dine, stvaraju se uslovi a raznovrsna imuna oboljenja, orga
nizam slabi, pojavljuju se svi mogui paraziti u vidu polipa i
bradavica koji se mogu lako pretvoriti u opasne tumore.
Tkivo tetiva - osnova zidova krvnih sudova. Gubitak
elastinosti tkiva pre ti velikim i neoekivanim neprijatno
stima u vidu naprsnua (ki danja) krvnih sudova, a to se
veoma esto deava u postarijem i starakom dobu.
Zaguenje jetre ljakom dovodi do portalne h i p e r t o n i j e ozbiljnog poremeaja venoznog krvotoka. Zastoj venozne
krvi naglo pogorava rad celog probavnog aparata, rasi ruje
vene donjih ekstremiteta i stvara hemoroide.
Z b o g toga to se veina procesa razmena vri u jetri,
pogoranje njenog rada dovodi do bitnog (sutinskog) za
stoja u toj sferi, koji prouzrokuje pojavu odgovarajuih po
remeaja, a zatim i oboljenja.
Taloenje ljake j a k o izraeno deava se u debelom
crevu, odakle ona dospeva u krv a zatim truje organizam. Od
13

velikih naunika prvi je na to ukazao l.l.Menikov. ienje

debelog creva i uspostavljanje njegovog normalnog rada prvostepeni je zadatak u spreavanju prevremene starosti.
Da ne bi optereivali itaoca specijalnim naunim termi
nima, opisaemo ukratko, gde se jo uoavaju bioloki pro
cesi starenja i s t a j e njihov uzrok.
Molekuli DNK-a (dezoksiiibonukleinske kiseline), koji
ine osnovu genetskog aparata, neprekidno se povreduju
fizikim (na primer, prirodnom toplotom) ili kemijskim (na
primer, slobodnim raikalima) agensima. Rezultat toga je da
se naruava proces deljenja elija i poveava verovatnoa
izmene njihovog izgleda (mutacija).
Velike izmene deavaju se u membranama elija. Stvar
je u tome, to su u membranama zaloeni posebni receptori,
koji reaguju na upravljajue signale koji dolaze iz orga
nizma. Tako, u membranama postoje receptori (specijalne
belanevine) koji reaguju na odreene h o r m o n e : prenose
nervne impulse. Ako receptori membrane slabo rade, tada
organizam slabo upravlja elijama i shodno tome slabije
funkc ionie.
I na krajll, u samim elijama postepeno se nagomilava
ljaka razmene koja se stvara u toku normalne ivotne akti
vnosti. Naunici su ustanovili, da to se vie u elijama
mozga nalazi pigmenta lipofuscina (lipofuscini su produkti
preoksidacije masti i masti-belanevina), to se elija slabije
suprotstavlja tetnim uticajima okolne sredine, i oiglednije
je izraen proces starenja.
Zakljuujui opisivanje uzroka prevremenog starenja
svakog oveka, istaknimo, da oni zavise od emocionalne
aktivnosti i zaguenosti organizma ljakom.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA I
BRZINA STARENJA
N a v e d e n o do sada, bilo bi nepotpuno, ako ne bi imali u
vidu dva vana faktora. Prvi se odnosi na to, da kod svih ljudi
vremenski procesi starenja protiu razliito. Zato neki ljudi
bre stare od drugih. Drugi faktor zasnovan je na tome, da se
o d n o s energija, koje ine spoljanju manifestaciju, kod raz
nih ljudi men ja razliito u toku ivota. Z b o g toga se neki
ljudi u postarijem dobu nalaze u pogodnijim u s l o v i m a i v o t a
u poredenju sa drugima, pa prema tome i njihov ivot je
kvalitetniji". Oba faktora odnose se na konstituciju svakog
k o n k r e t n o g oveka. Vesto manipulisanje osobenostima vla
stite konstitucije pomoi e vam da izbegnete niz ozbiljnih
problema u vezi sa zdravljem i da due ivite.
Razmotrimo detaljnije te osobenosti. U prethodnim rado
vima (pogledajte knjige serije Lekovite sile") govorili smo, da
u osnovi rada bilo kojeg organizma lee tri ivotna principa:
Vetar", u " i Sluz". U odnosu na njihov energetski ekvi
valent, ivotni princip Vetar" predstavlja obrtno-oscilirajuu
energiju; u " - elektromagnetnu, svetlosnu i toplotnu ener
giju; Sluz" - gravitacionu energiju i prostranstvo.
Ako se uzevi u obzir energetsku raspodelu razmotri
ovek sa konstitucijom Vetra", tada e se pokazati da se u
m a l o m z a p r e m i n s k o m prostoru obavljaju brzi procesi cirku
lacije. To znai, da bioloko vreme u njegovom organizmu
tee bizo. Usled malih koliina gravitacione energije i pros
tora, takav organizam slabo zadrava vodu i toplotu. Z b o g
toga u postarijem dobu organizam tih ljudi brzo dehidrira, a
fermenti, zbog odsustva potrebne temperature, gube aktiv
nost. Posledica toga je da ti ljudi imaju najkrai ivotni vek i
da su u starosti podloni bolestima taloenja soli, krtosti
sudova i teke pokretljivosti zglobova.
Lica sa konstitucijom Sluzi" nalaze se u neto povolj
nijim uslovima nego lica sa konstitucijom Vetra". Zahva-

14

15

Ij lij ui izobilju prostranstva i gravitacione energije, njihov

organizam u starosti dobro zadrava vodu, ovla je zgu
njava" i u njemu se bolje obavljaju procesi cirkulacije.
Bioloko vreme tee sporo u velikom organizmu, j e r su
zadejstvovane velike prostorne zapremine. Rezultat toga je
da takvi ljudi ive znatno due. Bolesti u starosti imaju
tumorsku prirodu, a takode, karakteristian je i problem
slabe probave hrane. Stoga su onkoloka oboljenja i dija
betes rasprostranjeni medu postarijim gojaznim ljudima, i u
tim sluajevima, takode je smanjen imunitet (nedostatak
elektromagnetne energije, da bi se odravala visoka aktiv
nost fermenata).
Lica sa konstitucijom u i " nalaze se u poloaju izme
u Vetra" i Sluzi". Njihov organizam dobro se zagreva, a
aktivnost fermenata je dovoljno visoka. U postarijem dobu
oni se oseaju dosta dobio. Glavni problemi tih ljudi nastaju
upravo u zrelom dobu. Oni su povezani sa j a k o m toplotnom
produktivnou organizma, to prouzrokuje gnojne rane (ireve) u eludano-crevnom traktu, oboljenje krvi (u jetri
z b o g visoke temperature dolazi do aktivnog raspadanja crve
nih krvnih zrnaca i stvaranja ui) i koe, povienu razdraljivost i nervozu. Za takve ljude karakteristini su pro
blemi sa vidom, opadanjem ili sedenjem kose.
U najboljem poloaju, u postarijem dobu nalaze se lica
meovitog konstitucionog tipa Sluz-u". U tom sluaju,
organizam ne s a m o da dobro dri vodu i ima r e z e r v u "
vremena, ve mu se fermentativne reakcije i sposobnosti
stvaranja toplote odravaju na visokom nivou.
Ako sve s u m i r a m o , pokazuje se, da svaki konkretni
ovek stari vrlo individualno. To se odnosi na brzinu kojom
stari njegov organizam, na karakteristike procesa starenja i
nastajanje oboljenja. Na taj nain, program profilaktike sta
rosti treba, u prvom redu, da uzme u obzir individualne
osobine, iako postoje i opte preporuke za sve. Takode treba
imati u vidu i razlike u polovima.

10

PRIRODNI NAIN SPREAVANJA

STARENJA

Praksa je pokazala da su zdraviji ljudi koji su stabilni na

emocionalno-psihikom planu. U odnosu na jedan te isti
dogaaj ljudi se razliito odnose. Na primer, kada su se 1991.
godine, za vreme Gorbaova, razmenjivale krupne nova
nice nominalnih vrednosti, mnogi nisu uspeli da razmene
svoje novanice. Kao rezultat, za neke je to bio neprijatan
n e s p o r a z u m , a za neke tragedija koja se zavrila samoubistvom.
S a v r e m e n o drutvo formiralo je m n o g e tetne direktive
u svesti oveka, koje su postale primarnim uzrocima skra
ivanja ivota i pojave raznovrsnih patologija. U drutvu, u
kojem nema zabrana i raznovrsnih uzdravanja, ljudi, nala
zei se u komarnim uslovima, due ive, nego u ci vi l iz o v a n o m drutvu. Iskustvo dugovenih ljudi plemena H u n z a
je d o k a z za to. Taj malobrojni narod ima svega 15 hiljada
ljudi. Oni ne znaju za bolesti.
Meu istraivaima koji su otkrili to pleme, nalazio se i
mladi talentovani vojni lekar Mak Karison. On je 14 godina
sluio u okolini severne granice Kamira.
Izvravajui slubene obaveze, Mak Karison je tesno saraivao (kontaktirao) sa mnogim plemenima koja nisu znala
za bolesti, a koja su ivela izmeu Tibeta, Kine, Avganistana
i Pakistana. Upravo tamo on se sreo sa narodom Hunza.
17

Njegovu panju privukla je divna telesna grada tih ljudi i

njihova velika radna sposobnost. U to vreme lekare nisu
interesovali zdravi ljudi - samo bolesni, njihove bolesti i
boleljivosti. Medu H u n z a m a nije bilo obolelih, ako se izu
z m e nekoliko sluajeva preloma kostiju i upale oiju.
Taj narod je dosta primitivan i vrlo siromaan. On ivi na
planinskom zemljitu, skoro
potpuno lien plodnog tla.
U m e s t o uma imaju male rejone (parcele) sa plodnim drveem, a svaki slobodni komadi zemlje zasauju sa povrem i
k r o m p i r o m . Voda je zlata vredna: slabe kie padaju samo u
z i m s k i m mesecima. Stanovnici su prinueni da koriste sis
tem kanala, pomou kojih dovode vodu iz daleka.
Male krave, mrave koze i ovce pasu planinskim pa
d i n a m a prepunim kamenja. U takvim uslovima ivotinje
daju vrlo malo mleka i j o manje masti (sala). Krave ne daju
vie od dva litra mleka dnevno. Ovce uopte ne daju mleko, a
k o z e - s a s v i m malo. Meso tih ivotinja je ilavo i bez ikakve
masnoe.
U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naroito
zimi. Od hladnoe se sklanjaju u svojim siunim kamenim
kuama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor
koji slui kao dimnjak. Taj otvor obezbeduje cirkulaciju
vazduha. Nikakvog nametaja, itava porodica nalazi se u
jednoj prostoriji: spavaj u, jedu i zainju potomstvo na kame
nim klupama uklesanim du stena. Domaa stoka r a z m e tena j e " u predsobljima".
Poto u okolini nema ume, nema ni drva za ogrev. Vatra
u ognjitima odiava se pomou suvih granica i lia - to je
dovoljno da se skuva hrana ali nedovoljno za pranje i ku
panje. Z a t o se ljudi umivaju (i peru odeu) samo hladnom
v o d o m . Stavie oni ne prave sapun. Nema ivotinjskih ma
sti, nema maslina za spravljanje ulja.
Taj narod ivi bez kupatila, bez tople vode i bez sapuna.
Nemaju produkte ishrane biljnog porekla. U z i m s k i m
m e s e c i m a hrane se oskudnim zalihama itarica (neposredno
18

u z r n i m a ) i suenim kajsijama. Poetkom proljea skupljaju

trave, a zatim povre dok ne nastupi vreme ubiranja letine
itarica.
Hunze ne znaju za pismenost, samo lanovi porodica
visokog porekla, koji se koluju u religioznim m u s l i m a n
skim kolama, znaju da itaju i piu. Nemaju svoju poeziju.
Njima nisu poznati ni skulptura, ni slikarstvo, ni rezbarenje u
drvetu niti majstorstvo tkanja.
Tokom osam-deset toplih meseci Hunze ive na istom
vazduhu (otvorenom prostoru, M). Spavaju, rade, zaba
vljaju se, ene se, raaju decu i umiru van kue. itava
porodica, ukljuujui sinove, njihove ene, unuke i prau
nuke, ivi zajedno. Deca od najranijeg etinjstva vide sve,
ta se deava u njihovoj porodici i kod suseda - od m o m e n t a
roenja pa do smrti.
Smatra se aksiomom, da se brakovi izmeu bliskih ro
aka tetno odraavaju na fiziko i umno zdravlje potom
stva. Predstavnici tog naroda, potujui doslovno zabranu
tokom vekova zakljuuju brakove unutar j e d n e porodice i
unutar j e d n o g sela, ali bez obzira na to, stupaju u brak samo
sa lanovima svoje male nacije.
Prema usmenom preanju, koje se prenosi sa pokolenja
na pokolenje, tuda krv ne tee u ilama tog naroda. itav
narod ima priblino hiljadu velikih porodica. Nije teko
pretpostaviti koje su kobne posledice brakova izmeu la
nova tako malobojnog naroda, izolovanog od svojih suseda,
ne s a m o visokim planinama i dubokim provalijama, ve i
razliitim obiajima i verovanjima. Uprkos svemu, svaki
predstavnik tog naroda ima izvanredno zdravlje.
Najvei interes Maka Karisona izazvala je injenica, da
nije uoeno ni j e d n o od oboljenja kod tih ljudi u poodmaklim
g o d i n a m a , koje savremena medicina podrazumeva n o r m a l
n i m " . U odlinom stanju su im zubi, oi, i nema pojave
dalekovidosti koja poinje da se javlja od etrdeset pete
godine starosti kod civilizovnih naroda. Ista situacija je i sa
19

sranim oboljenjima, koje je naa civilizacija objavila kao

n o r m a l n u i n e i z b e n u " pojavu u starosti.
Za v r e m e druge ekspedicije Hunzama Mak Karison je
iveo zajedno sa njima u njihovim kuama i izuavao njihov
nain ivota. Istiui njihovo izvanredno zdravlje, on se
posebno detaljno zaustavio na tri sledea aspekta.
Izvanredna vrstina (postojanost). Mak Karison je
govorio da Hunze imaju jake neive kao konopce i tanke i
nene kao strune. Oni se nikada ne srde, ne ljute i ne ale se,
ne nerviraju se i ne ispoljavaju netrpljivost, ne svaaju se
m e u s o b n o i sa potpunim duevnim spokojstvom podnose
fiziki bol, neprijatnosti, buku i tome slino.
ivotna radost. Hunze se stalno srne ju i uvek su raspo
loeni. ak i onda, kada pate od gladi i hladnoe.
Velika radna sposobnost u irem smislu rei, kad rade,
kad pleu i kad se igraju. To se odmah uoava. Za Hunze
prei sto-dvesta kilometara je isto kao za nas nakratko
proetati oko kue.Oni se lako penju na strme planine da
n e k o m e prenesu vest i vraaju se kui svezi i veseli.
Prvi aspekt govori o tome, da u spoljanjim manife
stacijama ivota Hunza ne postoje informaciono-energetske
koljke koje reaguju na nadraaje bilo koje vrste, na odsu
stvo elje da se trpi i nema hipertrofinih egoistikih na
klonosti.
Drugi aspekt ukazuje na to, da ti ljudi ne podleu ne
gativnom raspoloenju koje naruava organizam. Oni stalno
stvaraju pozitivnu energiju koja jaa organizam.
Trei aspekt je rezultat prva dva. Kad u spoljanjim
manifestacijama ivota nema informaciono-energetskih ne
dostataka (defekata) i on se stalno popunjava (ispunjava)
pozitivnom energijom ivotne radosti, organizam funkcionie na najviem nivou. On postaje praktino neumoran.
Na osnovu izloenog, jasno je, da prvostepeni znaaj, u
spreavanju starosti i spreavanju bolesti vezanih za starost,
zavisi od kvalitetnog stanja spoljanjih manifestacija ivota
(t.j. od nae svesti).
20

Radi boljeg shvatanja razmotriemo metode koje po

mau da se oisti i obnovi (regenerie, MS) struktura spolj anj i 11 man i festac ij a.
Ti metodi m o g u se podeliti na tri velike grupe. U prvoj
grupi su metodi koji potpomau ienje spoljanjih mani
festacija od psihikih stega, koje mi nazivamo koljkama",
u drugoj grupi - koji potpomau uspostavljanje veze izmeu
spoljanjih manifestacija ivota i fizikog tela i u treoj
grupi - metodi koji pomau da se pravilno kultivie pozi
tivno miljenje.

I E N J E SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Dajemo opis u praksi proverene jednostavne metode
ienja spoljanjih manifestacija ivota.
Metod se zasniva na sledeim meusobno dopunjujuim
principima koji dejstvuju, kako na energetiku organizma
tako i na njegovu fiziologiju.

CIRKULACIJSKO DISANJE
Cirkulacijsko disanje koristi se da bi se obezbedio pri
stup do koljki" i izoblienja" u spoljanjim manifesta
cijama. TO disanje podrazumeva bilo koji oblik disanja koje
odgovara sledeim kriterijumima:
Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u disa
nju nema pauze;
Izdisaj je spontan, vri se bez napora i prirodno sledi
posle udisaja;
Udisaj i izdisaj obavljaju se kroz nos. U posebnim slu
ajevima dozvoljava se disanje kroz usta.
21

Kao rezultat estog eirkulacijskog disanja (60-80 puta u

minuti) dolazi do komprimiranja energije u spoljanjim ma
nifestacijama i pojaanja njene cirkulacije. ovek, koji die
na takav nain, osea bujicu energije i osea gde je ona
blokirana (bol, nadimanje) od koljke" ili izoblienja. Vazduh dospeva u plua u ogranienoj koliini, j e r cirkulie ili
v a r i r a " u predelu nosne duplje. To je vana osobina takvog
disanja. Vi ne usisavate vazduh u plua, ve ga razgonite u
nosnoj duplji na osnovu naglih umrkavajuih pokreta i
pasivnih izdisaja.
Prilikom takvog naina disanja - aktivni udisaj, pasivni
izdisaj - aktivira se simpatiki odeljak vegetativnog nervnog
sistema koji:
- pojaava procese razmene u organizmu;
- poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i ho
rmona u krvi;
-zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih reakcija
(kortikoidi nadbubrenih lezda imaju j a k o protivupalno
dejstvo);
- poveava arterijski pritisak;
- iri bronhije.
Z b o g toga, to u pluima vazduh kao da stoji, u orga
nizmu se nagomilava ugljenina kiselina. Rezultat toga je da
se pojavljuje znoj i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi
(bujica energije, nadimanje u predelu stega, znoj) ukazuju da
diete pravilno. Drugim recima, slian nain disanja aktivira
organizam na samoizleenje i jaanje.
Za vreme duih ciklikih vebi, a cirkulacijsko disanje
spada u takve vebe, na raun konstantnih voljnih napora za
odravanje potrebnog intenziteta opisanog disanja, u orga
nizmu oveka otpoinje stvaranje prirodnih opijata - endorfina. Nadolazei u sve veim i veim koliinama, oni
izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije (prijatnog
oseanja, MS).
22

Endorfini izazivajui stenine (snane,M) emocije, do

punski aktiviraju simpatiki odeljak vegetativnog nervnog
sistema, pobuuju zatitne sile organizma i obezbeduju ga
energijom.
Postoje razliiti naini eirkulacijskog disanja koji ra
zliito men jaju intenzitet i oblik bujice energije koja cir
kulie u spoljanjim manifestacijama ivota.To dovodi do
aktiviranja j e d n e ili druge psihike stege. Radi toga razliiti
naini eirkulacijskog disanja daju specifine efekte. Disanje
se m o e menjati prema sledeim parametrima: poveavanje
ili smanjivanje zapremine udisaja, variranje brzine disanja,
udisanje vazduha u donji, srednji i gornji deo plua i disanje
kroz nos ili usta (disanje kroz usta je slabo efikasno zbog
malog usvajanja energije).
Moe se popunjavati gornji ili donji deo plua. Ako
osetite izlaenje koljke" (stege, MS) iz predela glave ili
gornjeg dela tela, tada diite vrhovima plua - to e olakati
proces; ako izlaenje (stege,M) poinje u nogama ili do
njem delu tela, tada diite stomakom. Vano je napomenuti
s l e d e e : pravilno cirkulacijsko disanje ne izaziva hiperventilaciju i ne ispira ugljen ine kiseline iz organizma.
O n o vas p u m p a " energijom. Ruke, noge, - itavo telo po
inje da bruji". To je vaan (bitan) simptom toga, da pra
vilno diete.

OPUTANJE TELA
Osnovni cilj potpunog o putanja (raslabljavanja) tela ukazuje, da disanje potpomae porast bujice energije u orga
nizmu, i moete se, ili opustiti u toj bujici i dozvoliti orga
nizmu da se izlei, ili se paralisati (ukoiti), i izazvati j o
veu napetost. Oputanje tela pri disanju nastupa s a m o od
sebe s obzirom na to da se zamarate od odravanja ritma
disanja (zamaranje struktura mozga, odgovornih za odr
avanje disanja prouzrokuje razliite smetnje u kori mozga i
23

slabi organizam, tj. obuzima ga svojevrsno liipnotiko sta

nje). Ali aktivni udisaj, stimuliuei simpatiki odeljak vege
tativnog nervnog sistema, omoguuje vam da konstantno
odravate visoku koncentraciju panje, stoje posebno vano
za potpuno oputanje miia i koncentrisanje na novonastale
emocije, oseaje.
Kada je telo oputeno, paralisani delovi tela postaju
osetljiviji. Setite se, deo tela, koji n e e " da se opusti, na
kljukan je energijom koja stvara koljku". Pri potpunom
oputanju mnogo
se jednostavnije osea tok energije u
spoljanjem ispoljavanju ivota. Neposredno u trenutku izla
ska koljke" oputanje se potpomae time, to se energija,
stvorena psihikim stegama, oslobaa i osloboena od
miinih napona izlazi slobodno iz organizma.
Tetanija - to je kontrakcija (grenje) miia za vreme
izlaska koljke" iz organizma. U toku primene metoda
spoljanjeg ienja u praksi, tetanija najee nastaje u
miiima ruku i lica (naroito usta), a takode i drugim
delovima tela, u kojima je postojao energetski blok. Da bi se
smanjila tetanija ili uopte izbegla, ne treba se koncentrisati
na nju, ve obrnuto, oputati se i preivljavati neprijatni
oseaj kao vrlo prijatan.
Oslobaanje disanja". Normalno cirkulacijsko disanje
aktivira koljke" koje isplivavaju" iz dubine spoljanjih
manifestacija ivota u vidu neprijatnog oseaja. A neprijatne
oseaje mi priguujemo - to je naa zatita. Ali ta zatita je u
d a t o m sluaju neumesna (nepodesna), jer ona smanjuje bu
jicu energije, koja sapire koljke", to dovodi do uzdr
avanja disanja. Kao rezultat toga slino guenje stvara
razliite kombinacije zadravanja disanja: zaepljenje
sinusa u nosu, stezanje, napon, spazam bronhija i m n o g o
drugog. Da bi to savladao, oveku je potrebno da svesno
produi cirkulacijsko disanje i da neprijatni oseaj
p r e p r a v i " u veoma prijatan. Kada to postigne, disanje e
o d m a h postati slobodno. To se naziva oslobaanje disanja".
2-\

PRAVILAN POLOAJ TELA

O n i m a , koji praktikuju metod ienja spoljanjih
manifestacija, preporuuje se da z a u z m u leei poloaj na
leima, noge da ne budu prekrtene , dlanovi ruku okrenuti
nagore. Ali, treba zapamtiti da e spoljanje manifestacije,
predstavljajui same od sebe prostornu konfiguraciju u kojoj
cirkulie energija, bolje sapirati" emocionalno u b r e " ,
kada se njihov oblik (manifestacija) menja, a energetska
bujica na raun toga raste. Na primer, da bi se oslobodili
velikog straha ili tuge, najbolje je da se sklupate.
Vano je znati sledee: zauzevi udoban poloaj, vie se
ne miite i ne eite se za vreme seanse ienja. Kod vas se
pojavljuje mogunost da predstavite (pokaete) i osetite da
vi to radite. To je jedan od najboljih naina da brzo aktivirate
energiju koja vas gui i d a j e lako izbacite napolje.
KONCENTRACIJA PANJE
Za v r e m e seanse ienja, treba koncentrisati panju na
oseaje koje nam alje telo.
Pritisci koljke" prilikom izlaska mogu izazvati razno
vrsne oseaje, reakcije. To moe biti lokalizovana bol, go
licanje, maije mijaukanje na ulici, seanje na bilo ta i t o m e
slino. Z a t o obratite panju na bilo kakve oseaje koji se
javljaju u datom momentu.
Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi oseaj i,
svoju panju koncentriite na njih, istraujui svaki detalj.
Koncentriite panju na svaki detalj sve, dok taj detalj ne
nestane (iezne). Neprijatni aspekt oseaja prihvatite kao
vrlo prijatan.
Hipnotiko stanje koje nastaje z b o g zamorenosti centra,
koje odrava potrebni nivo cirkulacijskog disanja, o m o
guava da se bolje o b u h v a t e " svi detalji aktiviranih ko
ljki". A konstantna aktivizacija simpatikog odeljka vege
tativnog nervnog sistema, takode cirkulacijskim disanjem
25

omoguava da se konstantno odrava koncentracija panje

radi p o t p u n o g oputanja (raslabljenja) miia i njeno usmeravanje na nastale emocije, oseaje i sa velikim uspehom ih
odstranjuje.
Priguene emocije razmetaju se po slojevima". Svaki
sloj priguivanja formira se u odreeno v r e m e vaeg ivota.
Z a t o , kada se izbaci prigueni sloj energije, on obino akti
vira drugi prigueni sloj koji je bio ispod njega. Rezultat toga
je da moete prelaziti sa jednih oseanja na druga, jer su
slojevi priguenja stvoreni od razliitih stegnutih emocija i
oseaja.
Zapamtite glavno - svaki put, kada za vreme seanse
ienja neto poinje da vam odvlaci panju, znai, da se
pojavljuje priguena energija, koja obraa vau panju na
sebe, trai da se koncentriete na nju i d a j e detaljno osetite
upravo u datom trenutku.

EKSTAZA
Sutina o v o g principa je u tome, to se svaki ovek
neprekidno nalazi u stanju ekstaze, bez obzira na to ta on pri
t o m e osea. Katha Upaniada glasi: Glavni uzrok Atman
(dua, ivotni dah, M ) , Purua, koja je stvorila oveka,
neprekidno uiva u svojoj tvorevini, bez obzira ta pri t o m e
ovek osea - zlo ili dobro. Ali telo i um sve oseaje dele na
korisne - prijatne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni
oseaji izazivaju u spoljanjim manifestacijama koljke"
priguenja.
Pozitivne emocije (ekstaza - najjaa od njih) utiu na
hipotalamus (jer je on povezan sa stvaranjem emocija) u
kojem se nalaze strukture koje reguliu funkcije svih nivoa
vegetativnog nervnog sistema. Podsetimo se, da vegetativni
nervni sistem obezbeduje regulaciju: lezda za unutranju
sekreciju - titaste, guterae, polnih, nadbubrenih lezda
itd.; funkcija unutranjih organa - srca, jetre, bubrega itd.;
26

kivnih sudova, sluzokoa, miia itd. U tome se sastoji

lekovito dejstvo ekstaza na fiziko telo.
Sada nam predstoji da promenimo (transformiemo) sve
o n o negativno, koje e se sapirati" cirkulacijskim disanjem
iz d u b i n e spoljanjih manifestacija u pozitivno. Drugim
recima, vi ete ponovo preivljavati strah, gnev i t o m e
slino, ne plaei se, ne srdei se, ve oduevljavajui se
s n a g o m i blistavou (otrinom, MS) tili oseaja. Treba da ih
preivite pozitivno, radujui se i proslavljajui. Da bi to
ostvarili u praksi, postoji nekoliko metoda.
Oseaj zahvalnosti. Svaki ovek doivljava oseaj za
hvalnosti za svoje postojanje, ivot na zemlji. Meutim
veina ljudi je ograniena oseajem zahvalnosti. Ustvari, sve
to vi imate, - to je va pravi trenutak. Prema tome, budite
zahvalni za svaki detalj stvarnog ivota!
Adekvatno uporedenje. Ako su vae ruke poele da se
gre i vi to uporedujete sa normalnim oseajem u rukama,
tada e se gr ispoljiti kao bolestan i neprijatan oseaj.Ali,
ako se gr shvata sam po sebi, tada e on predstavljati
prijatan oseaj energije u rukama. To se moe rei i o bolo
vima uivajte u oseaj ima intenzivnog ispoljavanja ener
giji
Priznanje koristi. Svest o tome, ta se deava sa vama
za v r e m e seanse ienja, izaziva oseaj zahvalnosti.
Zaprepaenje (uenje). Oseaji koji nastaju u va
em telu, treba da izazivaju kod vas interes i oaranje ener
getskim transfuzijama. U nekim sluajevima r o j e potpuno
dovoljno za ienje.
Ljubav prema svemu i ushienje sa svim. Volite svaki
trenutak svog ivota. Ako volite sve to postoji, j e d n o s t a v n o
radi toga to postoji, tada ete raspolagati kristalno istim
spoljanjim manifestacijama. Ushiujte se svakom sitnicom
- i vi ete se brzo istiti. Progoniti (Terati) - znai prekinuti
ienje i sticati novu psiholoku stegu, stvarati koljku".
27

Kao rezultat primene principa ekstaza vi ete se oslo

boditi od psihikih stega i o istiete se od koljki", a to
znai, biete zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u
svim sluajevima podie tonus fizikog tela, a smeli - sim
ptom uspenog ienja.

POVERENJE
Sprovodei seansu, potpuno verujte u proces ienja.
To, to moe izlaziti iz vas: strah, uas i mnogo drugog, tako
s n a n o utie, da imate elju da sve to prekinete i ne elite da
to ponovo preivljavate, a to znai zadrati u sebi. To se
nikako ne srne dozvoliti. Svu tu gadost, koja vam smeta da
ivite i razara va organizam, treba izbaciti napolje. Uglav
nom vi ete preivljavati dva procesa izlaska koljki". Prvi
ima oblik katarsizisa - reakcije, koja se sastoji u grenju,
drhtanju, kaljucanju, zadravanju disanja, gaenju (potrebi
za povraanjem,M), jaukanju i t o m e slino, to oznaava
pojaan rad simpatikog odeljka (dela) vegetativnog ner
vnog sistema. Drugi - sastoji se u tome, to se duboka
naprezanja ispoljavaju u vidu dugotrajnih (duih) kontrak
cija i produenih spazmi. Na odravanje takvog miinog
naprezanja organizam troi ogromnu koliinu energije i
oslobaajui se od njega, mnogo lake funkcionie.
Kod vas se mogu pojaviti sumnje. Sumnje - to je ta ista
psihika sprega, koja dovodi do stvaranja koljke". Ako
budete sumnjali u dati metod ienja, tada nita neete
postii. itav teoretski deo je namenjen radi toga, da bi se
razbile vae sumnje, da se ulije vera (nada, M) u uspeh i u
snano i bezuslovno ozdravljenje. Dejstvujte sa nepoko
lebivom verom u uspeh, potpuno verujte procesu samoizleenja p o m o u napred opisanih prirodnih m e h a n i z a m a i
s v e e vam poi za rukom. Zapamtite, dati metod je samo
tada efikasan, kada potpuno verujete u njega i dejstvujete
s m e l o (odvano).
28

LEKOVITI P O T E N C I J A L M U Z I K E
Razliiti oblici zvunog uticaj a koristili su se vekovima
kao m o n o sredstvo za prometni svesti. Osnovni instrumenal
amana (budistiki svetenici kod Tatara i Mongolaca, koji
su ujedno lekari, arobnjaci i prizivai duhova, MS) u raz
liitim delovima sveta bio je sitno dobovanje (bubnjava,
MS) bubnjeva i pevanje pesama (to izaziva z a m o r slunog
analizatora i kao posleicu toga blokadu u kori mozga, to
dovodi do hipnotikog stanja). Razliiti ritmovi bubnjeva
ispoljavaju, prema laboratorijskim podacima, jak uticaj na
rad mozga.
Dobra muzika posebno je dragocena u neobinim sta
njima svesti. Ona pomae da se otkriju stare zaboravljene
psiholoke stege i da ih ispolji, pojaava proces ienja, a
takode daje smisao o n o m e ko to preivljava da mu pokloni
vei znaaj. Dugotrajna muzika bujica" stvara talas, koji
pomae oveku da se kree kroz potekoe eksperimenta
kojeg preivljava, da savlauje psiholoku barijeru, da se
smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain po
tpomae aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, seksu
alnih ili senzibilnih oseaja i tome slino.
Da bi muzika postizala pravilno, potrebno dejstvo, treba
se nauiti d a j e sluate po-novom i da se tako odnosite prema
njoj. Za v r e m e seanse veoma je vano da se potpuno potinite muzikoj bujici, da joj omoguite da odjekuje u
elom telu i da spontano reagujete na nju. To znai da date
volju svim vaim eljama i oseajima koja e se pojaviti pod
uticaj em muzike: klicanju, smehu, bilo kojim zvucima koji
izlaze iz dubine vaeg tela na povrinu, razliitim grima
sama, pokretima pojedinih delova tela, vibracijama ili sa
vijanju celog tela i t o m e slino. Pri tome, ne morate da
pokuavate da saznate ko je kompozitor, da ocenite izvo
enje itd. Treba da omoguite muzici da spontano, neo
metano (slobodno) deluje na psihu i telo. U tom sluaju
muzika postaje snani instrumenat reprodukcije i odravanja
29

neobinog (posebnog) stanja svesti. Kombinacija muzike sa

disanjem dovodi do meusobnog obogaivanja metoda i
Litice sa zadivljujuom snagom na vas.
to se tie izbora muzike, izbor je veoma irok: klasika,
rok i zvui iz prirode (um vetra, glasovi divljih zveri,
pevanje ptica, zvui koje isputaju insekli, itd. Dajte pred
nost muzici koja je malo poznata i koja nema konkretan
sadraj. Ako je to pesma, tada ona treba da bude na jeziku
koji vi ne poznajete. Izbor muzike vri se u zavisnosti od
toga, kakvu psihiku stegu elite da aktivirate i d a j e izbacite.
Meni se posebno svia muzika iz albuma Z o o l o o k "
francuskog kompozitora an-Miela Zarra. To je velelepna
muzika za aktiviranje psiholokih stega.
Etape m u z i k a l n o g " ienja su sledee: u poetku mu
zika treba da isprovocira i aktivira stegnuto emocionalno
ubre (smee), potom da ga dovede do kulminacije - izba
civanja, i da smiri oveka. Seansa ienja moe da traje od
15 minuta do dva-tri asa. Obino izmeu 15-45 minuta
dolazi do c e p a n j a " stega, to oznaava uspean zavretak
seanse. Veoma stare i jake psiholoke stege zahtevaju 2-3
asa rada, j e r za njihovo aktiviranje je potrebno mnogo vie
energije koju daje cirkulacijsko disanje.

M E T O D E IENJA SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA
1. Stvarati sebi raspoloenje za oduevljavanje svime,
to oseate.
2.
Sve oseaje pri hvatati kao predivne, slavei ih iz
due.
3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen udoban poloaj,
najbolje leei.
4.
Ponite sa cirkulacijskim disanjem, lako, j e d n o
stavno, bez napora. Ne srne da doe do efekta naduvavanja"
plua, kada se kao rezultat nekoliko brzih udisaja plua
U)

ispunjavaju do granice - nema kuda dalje - i inite prinudan

dugotrajan izdisaj. Spontan i oputen izdisaj postie se posle
brzog, aktivnog udisaja.
5. Sve to iskrsava u vaoj svesti (strahovi, preivlja
vanja itd.), to zapaate i oseate u telu (izmeu ostalog jak
lokalizovan bol: zabijen" kolac) prihvatajte (percipirajte)
kao blaenstvo. Vi se k u p a t e " u bezgraninom okeanu raz
novrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do naj
sitnijih detalja.
6. Sve to radite (spontana kretanja, krikovi itd.) vodi
vas ka ienju vaeg bia od gadosti (poroka).
7. Seansu zavravate tek posle toga, kada je aktivirana
dovoljna koliina psihikih stega izala" na povrinu i bila
odstranjena.
Kao rezultat oseaete se velelepno, osloboene due i
lako.
Praktini saveti. Da bi ovladali metodom ienja spo
ljanjih manifestacija bez suvinih glavobolja (briga), po
nite da je praktikujete u trajanju od 5 minuta. Dalje po
stepeno poveavajte trajanje seanse do 30 minuta. I tek posle
toga, kada osetite da se kod vas sve dobro dogaa, ispunite
uslove iz take 7.
Z b o g toga, to u svakom oveku postoji ueverovatno
velika koliina koljki" i drugih psihikih stega i prigu
enja, proces ienja spoljanjih manifestacija traje neko
liko godina (ako se redovno praktikuju seanse ienja, sva
ki drugi dan po I -2 asa, tada je dovoljna godina dana, pa ak
i manje). Z a t o se blagotvorni (povoljan) uticaj napred na
vedenih mehanizama izleenja ispoljava znatno bre na fi
ziko stanje organizma. Ubediete se sami, da svaka pra
vilno sprov-1 edena seansa ienja poboljava vae zdravlje,
ini va ivot boljim.

31

USPOSTAVLJANJE VEZE IZMEU

SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
I FIZIKOG TELA

U predelu bolnog dela tela ili organa spontano se osea

p o v r e m e n o nadolazea toplota, hladnoa, peckanje, green je
itd. Prijatan oseaj svraba govori o procesu izleenja.

Spoljanje manifestacije proimaju itavo fiziko telo i

upravljaju njime. Ipak, u njima se mogu stvarati koljke" i
druga slina izoblienja, usled kojih dolazi do loeg upra
vljanja fizikim telom. U postarijem i starakom dobu ljudi
se ale jedan drugome da ih telo slabo slua" - oduzimaju
se ruke i noge i ne ele da izvravaju nareenja uma. Neto
slino deava se i sa radom unutranjih organa.
Radi likvidacije (odstranjivanja) slinih pojava potre
bno je uspostaviti vezu holografskog tela sa fizikim telom.
Ispostavlja se, da je to mogue uraditi, ako se na nekontrolisanim" i bolnim mestima pomou jarkog, emocional
nog miljenja izazove oseaj toplote, peckanja i hladnoe.
Kao rezultat takvog rada na tom del u tela ili u organu osea
se prijatan svrab, koji ukazuje na uspostavljanje funkcije tog
ili drugog organa, njegove strukture.
Dole opisana metoda je deo vebi iz Rada-joge i drugih
okultnih (spiritistikih, M) praktiara. Vebe su prikupili
(sastavili) Mirzakarim Norbekov i Larisa Fontina. Ja sam
uneo neke objanjavajue elemente i skratio vebe na raun
razgibavanja.
Od davnina je poznato da je misao materijalna. to je
jasnija, izobraenija (itljivija) i dugotrajnija slika koja je
zamiljena, time je jai njen uticaj na fiziko stanje. Energije
spoljanjih manifestacija prihvataju te konture i osobine koje
im zadaje misao. Sa svoje strane, energetska polja g r a d e "
fiziku materiju sa odreenim svojstvima (osobinama), obli
kom i funkcijama.
Putem analize procesa izleenja od tekih oboljenja
ustanovljeno j e , da na odreenoj etapi nastupa m o m e n a t
bezuslovne vere u izleenje, koji prerasta u oekivanje
nastupajueg izleenja. Vano je to preivljavanje osetiti u
sebi i svesno ga izazivati (pobuivati).

jakoj veri u izleenje koja aktivira posebne informaciono-energetske procese za korekciju zdravlja i podmlaivanje organizma;

Data metoda zasniva se na:

razvoju snanog emocionalnog miljenja sposobnog

da reproukuje na holografskom nivou strukturu i funkciju
bolesnog organa ili tkiva (doista, ako je osvetljenje" ote
a n o usled j a k o zaprljanog organizma, tada, poveavi ja
inu svetlosti, moi emo d a j e reprodukujemo).
Izazivajui u obolelom organu putem emocionalnog mi
ljenja toplotu, peckanje, hladnou time regeneriemo
oslabljenu ili izgubljenu vezu izmeu spoljanjih manifes
tacija i fizikog tela. Rezultat toga je otpoinjanje procesa
izleenja i podmlaivanja.
Sledee preporuke pomoi e vam da ovladate datom
metodom.
1. Prva tri-etiri dana ne sekirajte se to vam ne uspeva
da e m o c i o n a l n o mislite i to ne postoji vera u sebe i u
metodu. Nestrpljivost i neverica govore o prisustvu u vaim
spoljanjim manifestacijama patolokih koljki". Prepo
ruujemo prvu metodu ienja spoljanjih manifestacija.
2. Metodu sprovodite kada ste sami. Panja stranih lica,
diskusije, kritikovanje metode rue vau veru, ne daju vam
mogunosti da se mobiliete na izleenje. Sa diskusijom
(raspravom) otponite nakon mesec dana upornih vebi,
kada budu vidni rezultati.
3. Za v r e m e vebanja (traje proseno oko 1 asa) budite
usredsreeni na postizanje cilja i potpuno obuzeti onim to
radite.
4. Odredite rokove izleenja radi bolje koncentracije
volje.
33

5. Ne prenapreite se. Potujte postepenost. Vi niste

priviknuti na takvu vrstu vebi. Zavravajte sa vebanjem
pri pojavi oseaja blaeg umora. Simptom nepravilnog rada
pojava oseaja tegobe u glavi. Smanjite optereenje.
6. Ne smete da vebate kada ste umorni i gladni.
7. Otponite svaki dan sa oseajem ivotne radosti,
sree, duevnog elana i odravajte to stanje tokom eelog
d a n a . Magnetiite njime ljude koji vas okruuju. A k o se to
stanje ne pojavljuje, stvarajte ga i odravajte vetaki.
8. Za vreme vebanja postarajte se da dostignete stanje
nerazmiljanja'. Takvo stanje nastupa prilikom odlaska na
spavanje.
9. U sebi (dui) saberite se, koncentriite se na potpuno
izleenje (ozdravljenje) i podmladivanje. Uspeh prati onoga
ko ispoljava voljne napore. Ne bojte se povremenih neuspeha.
10. Iskljuite re bolest" iz upotrebe. S t o j e m o g u e
ee u mislima i naglas ponavljajte: Ja sam zdrav... Ja sam
s r e a n . . . Ja sam m l a d . . . Ja sve m o g u . . .
11. Predstavljajte se uvek onakvim, kakvim elite da
budete i u dui i spolja.
12. Odnosite se prema sebi uvek sa ljubavlju i poto
vanjem. Nikada ne grdite, ne poniavajte sebe ak ni u
mislima. Pohvalite sebe za najmanji uspeh. Osetite se do
m a i n o m , gospodarom svoje sudbine i svoga tela. Zdravlje
se obnavlja vlastitim trudom, prema tome skoncentriite se
na to i trudite se 1-3 meseca.
Vano je znati, d a j e izleenje uvek propraeno krizom,
koja se ispoljava kao kratkovremeno pogoranje bolesti, u
vidu glavobolja i tome slino.
Simptomi
izleenja:
- povienje temperature u nekom delu ili uopte u elom
organizmu;
- pojava lakog, prijatnog pulsiranja (kucanja bila, M ) ;
34

grenja, probadanja, slabo peckanje;

prijatan svrab;
poveanje apetita, poboljanje rada probavnog trakta;
poveana potreba za spavanjem koje regenerie spoljanje manifestacije.
Vreme vebanja ne srne da bude due od 1 asa u dane
prilagodavanja na metodu, tj. prvih 7-10 dana; narednih dana
- ne due od 30 do 40 minuta. Veba se 3-5 puta nedeljno,
odmarajui se 2 dana uzastopce.
Brzo poboljanje linog oseanja ne prihvatajte kao
zavretak izleenja, produite sa radom. Ali tokom mesec i
po do dva meseca treba da rehabilitujete (obnovite) zdravlje
obolelih organa i organizma u celini.
Prva etapa vebanja obuhvata dve vebe.
Prva veba je kombinacija disanja sa stvaranjem jasnih
misaonih emocija.
Sedite na stolicu, ispravite leda. Ruke stavite na kolena,
noge polusavijene (ni sluajno - noga preko noge). Svi
miii tela su oputeni. Radi toga sve grupe miia naiz m e n i n o treba prvo napregnuti, zatim ih opustiti (raslabiti):
miie butina (slabina), golenica, ramenjae, ramena, leda,
r a m e n o g pojasa, mimike miie lica, miie onih jabuica.
Uverite se, da vam ne podrhtavaju oni kapci, j e r je glavni
simptom nedovoljnog oputanja - napregnutost onih ka
paka i miia ela.
Jezik treba da bude poluobeen, kada vrh jezika dotie
nepce.
Posle oputanja miia tela, postarajte se da slobodno i
mirno diete. Od oputanja disanje e se samo od sebe
usporiti i smiriti. Udisaj i izdisaj e postepeno postati tihi
(neujni, M S ) , neprimetni i ravnomerni. Do prirodne za
drke disanja dolazie za vreme izdisaja. Kada se disanje
smiri, lupanje srca e se takode smiriti. Do toga dolazi
spontano.
35

Kada su se opustili miii tela, disanje i lupanje srca se

umirilo, vae miljenje (razmiljanje) e se takode umiriti.
A k o se budu pojavljivale bilo koje misli, emocije, ne ana
lizirajte ih, ve ih jednostavno uoavajte. Eto, misao je dola
i otila. I z m e u odlaska jedne misli i dolaska druge javlja se
m e u p r o s t o r spokojstva i upravo nam je on i potreban za rad
sa lekovitim slojevima podsvesti.
POStignuvi to stanje, obratite panju na oseaje pri
disanju kroz nos. Sa svakim udisajem vi oseate u nosnoj
duplji sveinu, a sa svakim izdisajem - toplotu. To je pri
rodni proces, vazduh koji se udie hladi upljinu nosne
duplje, a koji se izdie - zagreva. Koncentriite se na taj
oseaj, osetite ga. Uradite 10-15 takvih udisaja i izdisaja.
Polako uiui, obratite panju kako se ta sveina sputa
nanie, do nivoa titaste lezde, a toplota pri izdisaju podie
se nagore. Sada preusmerite panju na titastu lezdu, pred
stavite sebi, kao da diete kroz nju, kao da se va nos nalazi
upravo tu. Ne urite, i kod vas e se pojaviti oseaj disanja
kroz to mesto. Uradite 5-10 udisaja i izdisaja. A sada sebi
predstavite (doarajte, MS), da diete kroz deo sunanog
spleta, tu ete osetiti sveinu sa svakim udisajem, a sa sva
kim izdisajem toplotu.
Kada ste nauili da diete na taj nain, preite na sledea
emocionalno-voljna shvatanja (predstave). Stavite ruke na
kolena, dlanovima nagore i zamislite da diete kroz dlanove,
p o n o v o oseajui sveinu sa svakim udisajem, a toplotu sa
svakim izdisajem. Probajte tano na isti nain da diete i
kroz stopala.
Nakon toga, poto kod vas j a s n o nastaju oseaji sveine
za v r e m e udisaja i loplote - za vreme izdisaja, moete to da
radite sa bolesnim organom. Na primer, diite kroz bolesne
bubrege ili jetru, postiui iste takve oseaje: udisaj - sve
ina, izdisaj - toplo.
U p o r e d o sa tim zamiljajte sebe mladim i zdravim. Os
lukujte sebe. Postarajte se da unutranjim pogledom vidite,
osetite taj deo tela, taj organ, kuda ste u datom trenutku
36

usmerili vau panju, vae misli. Svi oseaji i predstave o

vaem tein i unutranjim organima treba da budu samo
prijatne, shvatajte svaki ugli, detalj vaeg tela kao savrenu
tvorevinu prirode. Postarajte se da sebi predstavite, zamislite
sve to se deava unutar vaeg tela. Potrudite se da to uradite
mirno (spokojno), bez ikakvog naprezanja. Treba da ,,prov i ^ c l e " radosne, mlade oseaje kroz bolesni organ. T i m e
ete stvoriti normalan, zdrav hologram bolesnog organa ili
mesta. Vi ete saliti patologiju na spoljanjem nivou. Z a t o
uporno radite, ali se nemojte previe truditi, naroito u prvo
vreme.
Ako vam u stvaranju jasnih emocija uporno smetaju
strane misli, tada primenite ranije opisanu metodu ienja
spoljanjih manifestacija. Ona e vas osloboditi od pato
lokih misaonih lanaca (stega) koji parazitiraju u vama i
neprekidno u vidu filmske trake" ili radio-programa" pro
laze kroz vau glavu.
Pljuvaka, koja se bude nagomilavala u ustima za vreme
disanja, lekovita je. Kada se u usnoj duplji nagomila m n o g o
pljuvake, progutajte je sa misaonim impulsom (porukom)
na obolelo mesto.
Poto ste se nauili da diete kroz bilo koju taku tela ili
organ, moe se prei na sledeu vebu prve etape. Radi toga
potrebno je da se nauite da na raun stvaranja jasnih mi
saonih emocija izazivate oseaje toplote, mokrenja i sveine.
Z a u z m i t e udoban poloaj (sedei ili leei), potpuno se opu
stite i smirite. Ponite da uvebavate proizvoljnu pojavu
oseaja toplote na unapred odabranim mestima (osim srca i
mozga). Radi toga sebi zamislite, da se to mesto, organ puni
vruom krvlju, ili d a j e smeten u toplu vodu ili da se zagreva
od sunca, vatre itd. Postarajte se da izazovete emocije bez
naprezanj
Nakon to ste to uspeli, preite na izazivanje oseaja
peckanja. Z a u z m i t e prethodni poloaj, opustite se, izaberite
d e o tela i zamislile u njemu peckanje od hiljada malih iglica.
37

elektrinih iskri, mrave koji gmiu. Va zadatak - pronai

vama najbliu asocijaciju, emociju peckanja.
Ne urite se, verujte u uspeh. Nije vano, ako su oseaj i
bili jedva primetni. Glavno je, da su oni postojali i u daljem
postupku vi ete ih razdrmati" do oiglednih, nepogreivih.
Sada moete da preete na izazivanje oseaja hladnoe.
Sve radite na isti nain, kao i pri izazivanju oseaja toplote i
peckanja. Stoga se moete prisetiti oseaja prohladnog
vetria i misaono ih staviti na odabrano mesto ili organ. U
teim sluajevima moete namoiti kou u hladnoj vodi i
zapamtiti oseaje, a zatim pokuati da ih u mislima
reprodukujete. Za kratko vreme sve e se lako postii.
Na prvoj etapi uvebavate samo dve gore opisane ve
be: disanje i emocionalno-voljno predstavljanje (zamilja
nje) toplote, peckanja i hladnoe u razliitim delovima tela.
U zavisnosti od vae umenosti (sposobnosti) da izazivate
misaone emocije i da se koncentriete na njih, bie vam
potrebno vreme od nekoliko dana do jedne-dve nedelje.
Ako ste nauili da slobodno (po elji) izazivate oseaje
toplote, peckanja, hladnoe, to znai, da vi moete uspo
stavljati vezu izmedju spoljanje manifestacije i fizikog
tela. Sa uzrastom ta veza je na nekim mestima izgubljena
(pojavila se neoselljivost), oslabila (slabiji krvotok, osea se
hladnoa), to doprinosi pogoranju rada organizma, pojavi
hroninih oboljenja. Svaki ovek treba da povrati izgublje
no, da uspostavi pravilnu meusobnu vezu holografskog i
fizikog tela. Radi toga potrebno je redovno vebati i iza
zivati u telu oseaj toplote, peckanja i hladnoe. A to znai,
da vi prelazite na drugu etapu veba nj a, koja se sastoji u
disanju kroz razliite delove tela (ime ste vi ve ovladali) i
niz vebi za zagrevanje, peckanje, rashladi vanje.
Druga etapa uvebavanja (slika I i 2) obuhvata gore
opisan nain disanja sa Oseaj eru hladnoe i toplote kroz
bolno mesto ili organ. Zatim prouavate uvebavati i/a38

zivanje u telu toplote, peckanja i hladnoe. Ponavljajte vebe

prve etape.
Trea veba se sastoji u uspostavljanju veze izmeu
spoljanjih manifestacija i donjeg dela tela.
Z b o g toga, to najee dolazi do prekida normalne veze
upravo izmeu spoljanjih manifestacija i donjih udova,
usled ega oni stalno mrznu kod veine postarijih ljudi,
poinjemo da izazivamo oseaj toplote, peckanja, hladnoe
u donjem delu tela, od stopala nogu do pupka. Stoga zau
z i m a m o ugodan poloaj, najbolje leei, oputamo se i za
miljamo, da smo uli u toplu vodu do pojasa ili da su vas
zakopali do pojasa u topli pesak na plai. Trudite se da
zamiljate (uobraavate) lako, bez naprezanja, kao da se to
deava samo od sebe.
Posle toga, kad ste uspeli sa vebom, ponovite je 3-4
puta da bi vam to priinilo zadovoljstvo, - trudite se svaki put
da zadrite oseaj u trajanju 20-40 sekundi. Sada tano na
isti nain zamislite oseaj peckanja, a zatim hladnoe. Sve
radnje ponavljajte po 3-4 puta u trajanju 20-40 sekundi. Radi
izazivanja oseaja hladnoe zamislite, da ste zali do pojasa
u prohladnu vodu.
Ako dobro izazivate oseaje toplote, peckanja i hla
dnoe, tada probajte da izazovete istovremeno dva o s e a j a toplote i peckanja, hladnoe i peckanja. Ako i takva veba
uspe, to znai, da vi dobro uspostavljate reguliuu vezu
izmeu spoljanjih manifestacija (holografskog tela) i fi
zikog tela.
Odmorite se 10 minuta i izvodite sledeu vebu.
Ta veba se sastoji u uspostavljanju reguliueg uticaj a
na kimu.
Sada je vano da uspostavimo uticaj i na taj deo, j e r bilo
kakva blokada na njemu dovodi do ozbiljnih poremeaja u
radu organizma. Poinjemo da zamiljamo oseaj toplote,
peckanja i hladnoe na kimi.
39

Stvorite jasnu predstavu kako se kima zagreva iznutra.

Ponite od predela potiljka i doite do trtine kosti, zagrevajui svaki kimeni prljen. Radi toga zamislite u predelu
k i m e cev prenika 10-15 cm, kroz koju se sliva stub tople
(vrele) v o d e prenika 5-10 cm. Takav vodeni stub spustite
do trtine kosti, a zatim podignite nagore. Svaki put u kraj
njem poloaju zadravajte oseaj u trajanju 20-40 sekundi.
Ako nastanu potekoe, tada u poetku uradite zagre
va nje pomou lampe, obloga od slaiee i zapamtite oseaje.
P o t o m se potrudite da ih u mislima izazovete, zapamtite - i
sve e biti u redu.
Sada na isti nain p r o i t e " po kimi, izazivajui pecka
nje, a zatim hladnou. Zapamtite, da peckanje treba oseati
izmeu toplote i hladnoe ili ga pak dodavati njima.
Napravite pauzu od 10 minuta i uradite sledeu vebu.
Peta veba se sastoji u uspostavljanju regulistie veze u
rukama i ramenom pojasu. Ponite od izazivanja oseaja
toplote u a k a m a ruku i podiite se navie, zagrevajui rav n o m e r n o rameni pojas. Prcdeo srca ne treba zagrevati - u
mislima ga zaobiite sa strane. Zadravajte oseaj zagrevanja u trajanju 20-40 sekundi.
Potpuno na isti nain zamislite oseaj peckanja i hla
dnoe.
Odmorite se takode 10 minuta i izvodite sledeu vebu.
esta veba se sastoji u uspostavljanju rada (funkcije,
M S ) organa, odgovornih za normalizaciju svih vrsta razm e n e u organizmu i odravanje unutranje sredine orga
nizma u normalnom stanju. Radi toga je potrebno izazvati
oseaje toplote, peckanja i hladnoe u jetri i u bubrezima.
Pre svega, tano razjasnite gde se nalaze ti organi. Prvi
put izazovite s a m o oseaj toplote. Najbolje je poeti od jetre,
C a r i c e staraca", kako su je nazvali drevnotibetski lekari.
Zamislite deo desne podrebrice i u mislima je zagrejte,
osetiete toplotu iznutra. Potrudite se da taj oseaj zadrite
minutu-minutu i po. Ponovite to 2-3 puta.
!()

Ako vam je slabo emocionalno miljenje ili oslabljena

jetra, tada je bolje da slinu vebu izvodite izmeu 23 asa i
1 asa noi. Dopunski uslov diite samo kroz desnu nozdrvu, a u usta stavite malo ljute paprike. Te mere obino pot
p o m a u snanom zagrevanju celog organizma. Ustvari, naj
via temperatura u organizmu je upravo u jetri oko 40C.
Sada na potpuno isti nain zagrejmo bubrege. U mislima
predstavljamo, gde se oni nalaze, unutranjim p o g l e d o m
izazivamo u njima emocije proiavajue svetlosti i to
plote. Z a d r a v a m o oseaj toplote kao i u radu sa j e t r o m ,
zatim oslobaamo i ponavljamo j o 2-3 puta.
U p o r n o izvodite i ovladavajte vebama druge etape.
Dok one nisu uvebane, dalje ne treba ii. One e ve
otpoeti proces izleenja u vaem organizmu. Vaa svest
(saznanje) e sve uspenije uspostavljati veze sa fizikim
telom, to znai leiti i uspostavljati njegove funkcije. To
lekovito dejstvo ispoljavae se u sledeem:
- pojavie se niz komplikacija (pogoranja), nakon ega
e n e k a oboljenja nestati;
- nestae pogrbljenost, ispravie se iskrivljena k i m a ;
- moe se desiti da nestanu oiljci (to e biti potvrda
toga, da je na tim mestima uspostavljena normalna regu
lacija holografskim telom);
- pojavie se talog u mokrai i drugi slini simptomi
(potvrda procesa ienja).
NapomencL Ako u nekom delu vaeg tela slabo nastaju
oseaji toplote, peckanja, hladnoe ili se uopte ne
pojavljuju, a nemate problema sa drugim delovima tela,
treba
da
primenite
metodu
ienja
spoljanjih
manifestacija. Jer na tom mestu kod vas se nalazi snana
koljka". Kad budete disali uz muziku, to mesto e se
oznaiti k a o zabijeni kolac". Potrudite se da ono nestane, a
zatim uspostavite vezu p o m o u oseaja toplote, peckanja i
hladnoe.
Posle savlaivanja druge etape metode m o e se uvebavati trea etapa.
41

Treu etapu uvebavanja ine nama ve poznato disa

nje kroz razliite del ove tela (titastu lezdu deo sunanog
spleta, dlanove, stopala i bilo koji oboleli organ - po 18-38
puta); uvebavanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe u
nogama, kimi, rukama i ramenom pojasu (opis je dat u
p r e t h o d n o m odeljku) i nove vebe: premetanje tri oseaja
po telu (noge, ruke, kima); koncentracija i raznoenje ose
aja toplote, peckanja i hladnoe u bolesnom organu; od
stranjivanje oiljaka.
Pre nego to z a p o n e m o opis novih vebi, objasni e m o
znaaj izazivanja toplote, peckanja i hladnoe.
Oseaj i toplote i hladnoe treniraju (podstiu, M) ka
pilarni krvotok. Kada izazivate emocije toplote i poinjete
da je oseate, kapilari se ire, i u taj d e o tela ili organ
dostavlja se vie hranljivih materija, kiseonika i ispira se
ljaka (neistoe). To znai, da se na tom mestu pojaava
ishrana tkiva i poboljavaju procesi razmene. Izazivanje
hladnoe i njegov oseaj potstie oticanje krvi i ubrzava
proces legeneracije elijskih struktura, posebno molekula
D N K , koje se oteuju tokom prirodnog rada organizma.
P o v r e m e n o hlaenje potpomae taj proces.
Kada se izaziva peckanje, tada se aktiviraju nervni zavreci koji alju reguliue impulse na membrane elija,
ukazujui im, kako treba da funkcioniu.
Kao rezultat, izazivanje toplote i peckanja, a takode
hladnoe i peckanja na raun voljnih impulsa regulie i
uspostavlja funkcije (radnu sposobnost,M) u konkretnom
delu tela ili organu. Eto na taj nain i mi m o e m o da regeneriemo svoj organizam i ak da ga podmladujemo.
Na treoj etapi vebanja uimo se da misaono prem e t a m o oseaje toplote, peenja (peckanja) i hladnoe po
organizmu, a takode da naizmenino menjamo oseaje to
potpomae potpunom uspostavljanju (regeneraciji) uticaj a
spoljanjih manifestacija na fiziko telo.
Prema tome, odvebajte vebe koje su vam od ranije
poznate: disanje, izazivanje tri oseaja u nogama, kimi i
ramenom pojasu.
42

Ta uvebavanja treba da zagreju va organizam i on e

postati osetijiviji na vae komande. U hladnom godinjem
dobu radi postizanja tog cilja radite takode 15-minutno raz
gibavanje dok se ne oznojite. To e vam pomoi da bolje
oseate va organizam.
.Sada se moe prei na nove vebe.
Prva veba. Zamislile loptu toplote veliine pesnice u
d e s n o m stopalu. Osetite je jasnije kao prijatnu toplolu, koja
potpuno zagreva to mesto, koje ste sebi predstavili (za
mislili).
Zatim u mislima ponite tu loptu da premetate, dobro
zamiljajui mesta, kroz koja ta lopta toplote prolazi. Podi i m o je navie du noge, ne urei, centimeter po centimeter,
zamiljajui taj put j a s n o du kostiju, miia: kroz zglob
kolena, navie po butini, kroz karlino-bedreni zglob, pred
stavite je sebi (zamislite) jo bolje - na mokrani mehur,
trtinu kost; sada preite na levu nogu. Isto tako kotrljajte
loptu toplote nadole po levoj nozi. im doete do stopala, na
trenutak se zaustavite, zagrejte ga potpuno i istim putem se
vraajte do desnog stopala.
Ponovite slinu vebu 2-3 puta. Zatim ponite isto to od
leve noge, takode uradite 2-3 puta. Posle toga promenite
oseaje: trudite se da izazovete i prokotrljate loptu peckanja,
hladnoe. Pokuajte da izazovete istovremeno toplotu i pec
kanje ili hladnou i peckanje.
Druga veba. Zamislite loptu toplote veliine pesnice u
predelu trtine kosti. Postarajte se da to radite u trajanju
10-20 sekundi. Cim osetite prijatnu toplotu, ponite u mi
slima ne urei d a j e premetate nagore. Briljivo prolazite
kroz sve kimene prljenove sve do osnove lobanje. Zadrite
se u gornjem poloaju na 5-10 sekundi - i nadole. To sa
injava jedan prolazak. Ukupno uradite oko 10 takvih prola/aka.
Zatim to isto ponovite sa oseajem peckanja i hladnoe.
43

Trea veba. Zamislite loptu toplote na desnom dlanu u

trajan u 10-20 sekundi. Posle toga je u mislima prenosite
navie du ruke. Za vreme prenoenja briljivo zamiljajte,
kroz koje zglobove prolazi lopta toplote. im doete do
levog dlana, malo se zadrite - i ponite kretanje unazad.
Uradite 10 takvih prolazaka.
Na potpuno isti nain tu vebu uradite sa peckanjem i
hladnoom.
etvrta veba (slika 2) se sastoji u koncentraciji i rasejavanju toplote, peckanja i hladnoe u obolelom organu.
Izaberite naj bolesniji organ vaeg organizma. Na primer, da
je to jetra.
Zauzmite poloaj u kojem ste najoputeniji. U mislima
doaravate deo oko jetre i zamislite, kako se prema njoj
privlai toplota iz celog organizma. Privucite je prema jetri i
tu ostavite; j o privucite ostavite, j o i jo. Kao rezultat
jetra se popunjava lekovitom toplotom. Zadrite taj oseaj u
trajanju 10-15 sekundi, a zatim ga rasejte po elom
44

organizmu tako, da se toplota u jetri ne zadrava due od

10-15 sekundi. To ponovite od 5 do 10 puta.
Dalje, slian postupak uvebavajte sa oseajem pec
kanja i hladnoe. M o e se kombinovati toplota sa peckanjem
i hladnoa sa peckanjem.
Za vreme ili posle takvog delovanja (uticaja) mogu se
pojaviti ili pojaati bolovi u predelu organa sa kojim ste
radili, - to je povoljna pojava , simptom (znak) toga da
spoljanja manifestacija regenerie bolesni organ, simptom
brzog izleenja. Radujte se: vi ste na pravom putu.
Ako imate nekoliko obolelih organa, najbolje je da sa
njima radite naizmenino; ako je oboleli organ u paru (bu
brezi, plua), radite naizmenino sa njegovim desnim i levim
delom.
Z a p a m t i t e , u prvom redu treba da radite sa najbolesnijim
i najslabijim organom.
Na toj etapi uvebavanja moete raditi na odstranjivanju
oiljaka, ogrebotina i srataja.
45

Oiljak, srataj, ogrebotina

to su elelovi organizma,
g d e j e narueno upravljanje holografskim telom kao rezultat
trauma ili hirurke intervencije. Ako se uspostavi (regenerie) veza, tada oiljci, srataji i ogrebotine nestaju sami
od sebe, j e r ne postoje na hologralskom ablonu".
Kad nauite da odstranjujete oiljke, sra staje i ogre
botine moete da obnavljate svoje telo. Pokazuje se, kada
ovek upravlja svojom uobraziljom (matom, fantazijom,
MS), on moe kao skulptor (vajar) ponovo stvoriti (rekonstruisati) svoje telo, povratiti fiziku mladost. Svaka vaa
elija podinjavae se vaim mislima, mati i sa ljubavlju e
im odgovarati.
Biramo najvei oiljak, njegova starost nema apsolutno
nikakvog znaaja. Ako imate nekoliko oiljaka, treba iza
brati najvei i na njemu raditi, svi ostali e nestati sami od
sebe. Ako nemate velikih oiljaka, to mogu biti tragovi posle
manjih operacija, kod ena - potkoni podlivi posle poro
aja ili s tri je (rastezanje koe,M).
Z a t v a r a m o oi i oputamo se. U mislima doaravamo
mesto oiljka, predstavljamo ga jasno po mogunosti. Mi
s a o n o poinjemo da zagrevamo taj deo kao da obuhvatamo
oiljak sa svih strana, sa bokova i po celoj duini, o d o / d o .
odozgo, a glavno - iznutra. Misaono poinjemo da pove
a v a m o i pojaavamo toplotu; trudimo se d a j e doaramo to
vie j a r k o m , kao da na tom mestu gori pe, u kojoj gori, topi
se, nestaje tkivo oiljka. Oseaju toplote dodajte j o oseaj
peckanja. Potrudite se da predstavite (doarate), osetite kako
se istovremeno sa krvlju dostavlja se to je potrebno za
regeneraciju normalne koe na mestu oiljka. Zamiljajte
kako koa postaje glatka, nena, meka, sa prijatnom roze
nijansom, elastinom... Trudite se da j o vie pojaate taj
oseaj toplote, peckanja i to je mogue due zadrite te
oseaje.
Izazivajte jarke, snane emocije toplote. Ako na tom
mestu oseate vrelinu, kao od vatre, - veoma dobro; moda
oseaj svraba, grenja, kao kod zarastanja rane, - preivno.
46

To su veoma dobri simptomi koji ukazuju da se deavaju

realne p r o m e n e .
Proces rada nad oiljcima moe se izraziti na sleei
nain. Toplota. Dodajemo toplotu. Udvostruujemo. Jo je
danput udvostruujemo. Jo jedanput udvostruujemo to
plotu i dodajemo peckanje. Udvostruujemo toplotu i pec
kanje. Toplota i peckanje su maksimalni.
Nestajanje oiljaka moe se oceniti (kvalificirati) kao
podmlaivanje organizma, vraanje u ta vremena kada su
Spoljanje manifestacije dobro upravljale fizikim telom.
Najvaniji m o m e n a t j e , d a j e proces (upala, MS) nestao,
d a j e mehanizam proradio.
etvrta etapa uvebavanja (slika 3). Sada vam ostaje
da se uvebavate u tome, kako da izazovete oseaje toplote,
peckanja i hladnoe istovremeno u elom telu. Tako, u po
etku izazivate oseaj toplote (moe toplota" + pecka
nje"), zatim peckanja, potom hladnoe (moe h l a d n o a " +
peckanje"). To e vam omoguiti da potpuno uspostavite"
vezu spoljanjih manifestacija sa fizikim telom. Ujedno vi
ete precizno odrediti mesta u organizmu, gde ne postoje ti
oseaji ili su slabi. Ta mesta - r u p e " treba ukloniti, namenski radei nad njima metodom prikupljanja i rasturanja
oseaja.
Na taj nain vi moete da regcnei iete rad celog orga
nizma i da se bitno pomladite.
Prema tome, vebe etvrte etape su: disanje kroz razli
ite delove tela i bolesne organe; premetanje tri oseaja toplote, peckanja i hladnoe - po udovima preko k i m e ; rad
nad oiljcima i sratajima, ako ih j o uvek ima; izazivanje
oseaja toplote, peckanja i hladnoe odjednom u elom telu;
prikupljanje i razbacivanje (rasturanje) oseaja u obolelom
organu. Sada vam ostaje rad na datoj etapi dotle, dok vam
intuicija ne sugerie druge vebe.
Sve vebe, osim izazivanja tri oseaja u elom telu,
poznate su vam. Vi ih ve moete bizo odvebati i izvoditi
nove vebe.
47

Po stepenu usvajanja ove vebe moe se postupali ova

ko: izazvati pojavu zagrevanja od crvene ili narandaste
svetlosti i zadrati je 20-30 sekundi. Zatim izazvati peckanje
i drati 10-15 sekundi. Posle toga izazvati oseaj hlaenja
srebrnastom svetlou i drati 20-30 sekundi. Dalja ema
procesa je sledea: peckanje, zagrevanje, peckanje, hladno
a. Drugim recima, naizmenino izazivanje hladnog i toplog
vri se s a m o posle peckanja. Takav ciklus se ponavlja 10-15

puta.

Za vreme izvoenja ove vebe, vi ete uoiti k o l j k e " u

kojima se toplota, peckanje i ponovo hladnoa slabo oseaju.
Specijalno na njima vebajte prikupljanje i rasturanje tri
oseaja. Tako trenirajte dotle, dok svi oseaji ne postanu
j a s n i , jarki i da se lako izazivaju.

Leite, opustite se, unesite se u slanje dremea i za

miljajte d a j e vae telo obasjano crvenom ili narandastom
svetlou koja vas prijatno zagreva. Zadrite taj oseaj oko
30 sekundi, a zatim ga prekinite. Ponovite to, i tako oko
10-15 puta.
Da bi izazvali oseaje peckanja ili kao da mravi mile po
elom telu, moete zamisliti da se u vama stvaraju sitni
melnirii (setite se oseaj a, kada ispijate j a k o gazirani na
pitak) ili da ste se naglo zagnjurili u hladnu vodu i o d m a h iz
nje iskoili. Izaberite sebi najblii i najpoznatiji oseaj i
uvebavajte. Ponoviti, kao i u sluaju sa zagievanjem.
Da bi izazvali oseaj hladnoe, zamislite sebe praznim
i u toj praznini duva prohladan vetri ili tee kristalno ista
prohladna voda. Najbolje je zamisliti svoje telo, obasjano
srebrnom prohladnom, proiavaj uom svetlou. Po
noviti, kao kod zagrevanja.
48

Peta etapa uvebavanja. Kad ste postigli lako iza

zivanje tri oseaja, vi moete Zadrati disanje, pokretanje tri
oseaja kroz kimu i izazivanje tri oseaja u elom telu.
(Trenirati treba najmanje tri puta nedeljno po 30-60 minuta).
Intuicija e vam sugerisati nove vebe. Moda e to biti
pokretanje tih oseaja (a mogue, sasvim drugih) po akupunkturnim kanalima ili po nadi (jo finijim kanalima),
koncentracija na akre (borbeno oruje u obliku diska sa
otrim krajevima, MS) itd.
Kada je re o vebama koje ulaze u opisane m e t o d e ,
proverili su te vebe na vie hiljada ljudi Mirzakarim Norbekov i Larisa Fontina. Sam Norbekov je kao rezultat traume
u 20-godinjem uzrastu imao za posledicu suenje bubrega
koje je on bezuspeno leio u mnogim bolnicama i in
stitutima. Evo kako se on sea svog izleenja.
Zapanjio me je spoljanji izgled lekara: rastom vii od
dva metra, oko 106 godina, a tek kakav je bio u mladosti?
Mrav, ogroman nos sa bradavicom i jarko zelene oi - takve
oi vie nisam ni kod koga video. I glas nije bio staraki, ve
dubok ist (kao svila) bas.

Ja sam ve priblino znao bolesti mojih saputnika. I gle

starac, ne gledajui u njihova lica, opipavi puis, ispria sve
0 njihovim bolestima kao d a j e prislukivao na razgovor. Tu
se neto u meni prelomilo. Kada sam ja doao na red, on me
je smestio (namestio), stavio palce na moju ruku i odjednom
poeo da govori o takvim stvarima, koje smo znali samo ja i
Bog. Ali poslednje rei su me prosto ubile: Siniu, ja bih
hteo da ti p o m o g n e m , ali ne mogu. Kod tebe je dua umrla, ja
ne vidim elju za izleenjem. Ti hoe, da te drugi izlee,
postave na noge, da se pomue za tebe. Toga nema. Ti si
zasluio svoju bolest. Ja ne mogu da se meam u Boija dela,
idi s m i r o m , sine". Nema rei da bi se opisalo moje stanje,
kada sam se spremao da odem. Ali starac je upitao: Zato
mi nisi prigovorio, zato sine odlazi, nije valjda da se slae
sa m n o m ? Idi kui i razmisli. Ako eli stvarno da se izlei
od bolesti, da organizuje (uredi) svoj ivot i postane iv
ovek, tada dodi, a ako nee - s B o g o m " .
Vratio sam se nakon mesec dana i poeli s m o da ve b a m o . Vebe su tako jednostavne i istovremeno tako teke.
K o l i k o unutranjih otpora, otkazivanja! Kakvo je to leenje
bez aparata sa mnogobrojnim dugmadima, bez lekova sa
nalepnicama M a d e i n . . . " ? Ali kada su bolesnici, koji su
zajedno sa m n o m otpoeli kurs obuke, poeli ozdravljati, u
meni se pojavio oseaj da li zavisti, da li zlobe. I kako je
dolo do prvih uspeha, istinu govorei, ne seam se. Ali
izvukao sam se.
Priblino petog meseca vebanja osetio sam se bolje.
Kako sam uivao, uvidevi preneraene oi profesora, koji je
dugo i sa dosadom pokuavao da me izlei! etiri godine
sam se pregledao i tek tada sam poverovao, da sam potpuno
zdrav".
Ustvari, Mirkazarim Norbekov i Larisa Fontina su na
osnovu praktinog iskustva (eksperimenata, MS) otkrili
rokove nestanka tog ili drugog oboljenja pomou napred
opisanih vebi. Odbrojavanje poinje od m o m e n t a , kada se
ovlada vebama za izazivanje tri oseaja - toplote, peckanja
1 hladnoe.
50

Normalizuje se san - u toku 3 dana.

Poboljava se apetit, pri sklonosti zatvorima - od 3 tlo 4
dana normalizuje se stolica.
Gastritis - leci se u roku do 5 dana.
Cir na elucu, dvanaestopalanom crevu - do 6 dana.
Holecistitis - do 5 dana.
Kolitis, izmeu ostalog i gnojni - do 12 dana.
Hronini pankreatitis - do 19 dana.
Htonim hepatitis - do II dana.
Hemoroidi - do 8 dana.
Poetak odstranjivanja peska i kamenja
hura i bubrega - od 2 pa do 6-8 dana.
Pielonefritis - do 18 dana.
Cisti lis - do 4 dana.
Uretlitis - do 4 dana.
Sputanje bubrega - do 14 dana.

iz

unog

me

Laringitis, faringitis, tonzilitis - do 5 dana.

Gajmoritis (Maksilami sinuzitis, M ) - do 7 dana.
Hronina pneumonija do 12 dana.
Bronhitis, bronhijalna astma - do 15-23 dana.
Neuritis si usnog nerva - do 15 dana.
Pogoranje sluha (bez veih oteenja membrane i koica unutranjeg uha) - do 6 dana.
Neuritis onog nerva do 26-40 dana.
Katar aha - do 36 dana.
Smanjenje otrine vida (kratkovidost, dalekovidost do
+ 10 dioptrija, astigmatizam) - do 15 dana.
Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do 15-18 da
na, posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana.
Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do II dana,
posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana.
Neurovegetativna
(Vaskularnovegetativna)
distonija
do 8 dana.
Iemijska bolest srca (stenokardija) - od 13 do 22 dana.
51

Trombojlebitis - do 12 dana.
Varikoz.no proirenje vena do 8 dana.
Ginekoloka oboljenja zapaljenjskog karaktera - do 7-9
dana.
Cistozni tumori - do 6-12 dana.
Odstupanje materice od normalnog poloaja (sputanje,
zabacivanje) - do 10-12 dana.
Neke vrste benignih anemija - do 17 dana ( otklanjanje
uzroka - do 6 dana).
Dijabetes - do 18 dana (normalizacija nivoa eera
3-4. dana)
Hiperjunkcija t i taste lezde do 10-14 dana.
Psorijaza - do 15 dana.
Neke vrste ekcema - do 7-13 dana.
Neurodermitis
do 17 dana.
Alergija - do 13 dana.
Nespecifinipoliartritis do 28 dana.
Hronini prostatitis - do 27 dana.
Smanjenje potencije sa otklanjanjem
uzroka - 8-9-11
dana.

EMOCIONALNO-VOLJNA
MOTIVISANOST

Kao veoma efikasno sredstvo za uspostavljanje veze

izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela pokazale su
se emocionnlno-voljne motivisanosti. Naalost, o n e se malo
praktikuju iz razloga to savremeni ovek ne eli da troi
(rashoduje) voljne i umne sposobnosti na uvebavanje e m o
cionalnog miljenja. Osim toga, svest obinog oveka je
toliko zaguena stranim mislima, da se on ne m o e kon
centrisati na stvaranje emocija. Tek to ponu da se javljaju
unutranje emocije, kako se pojavi neka misao ili asocijacija,
i sve nestaje. Z a t o onaj, ko se nauio da kontrolie svoje
misli i da se due vremena koncentrie samo na jednom, ima
o g r o m n u korist od emocionalno-voljnih motivacija. Pomou
njih se m o e ne samo lako izleiti, ve i podmladiti svoj
organizam.
U naoj zemlji (Rusiji, M) naroite uspehe u toj oblasti
postigao je Sitin Georgij Nikolajevi. Za vreme rata, 1943.
godine on je bio teko kontuzovan u boju i postao je invalid
sa 20 i nekoliko godina ivota. Georgij Sitin, p o s t o j e 1944.
godine emobilisan iz armije, poeo je da razrauje svoje
lekovite motivacije na regeneraciji uma, radne sposobnosti,
funkcija miia i da ih proverava na sebi. Zatim je 1957.
godine Georgij Nikolajevi ponovo bio na medicinskoj ko
misiji i ocenjen kao sposoban za vojnu slubu bez ogra
nienja.

52

53

On je uoio, da kod motivacija posebnu ulogu imaju

efikasne rei i grupe rei koje nehotice (sluajno) stvaraju
odgovarajuu emociju. Eto zato u dole navedenim mo
tivacijama ima m n o g o grupa rei o mladosti, m o m a k i m
danima, zdravlju.
Efikasnost emocionalno-voljne motivisanosti, pre prim e n e metoda koje smo opisali, je u tome, to se veza izmeu
organa ili delova tela uspostavlja ne pomou oseaja - budi
s e " zadremala svest organa, njegova informativna osnova
(temelj). Vi odmah zadajele potrebne parametre za rad i
vrite neophodnu strukturizaciju organa ili organizma sa
mladim svojstvima. Kao rezultat toga uspostavlja se i regulie rad, dolazi do potrebne korekcije i podmlaivanja.
Mora se shvatiti, d a j e spoljanja manifestacija oveka obiman pojam, emocija, koja se stvara razliitim energijama.
Pomou vlastitog emocionalnog miljenja m o e m o je uiniti
j a r k o m i j a s n o m kao u mladosti. Drukije reeno, obnoviti.
Dakle, ta nam smeta da to uradimo? Naa lenjost, nae
neznanje. Meutim, ljudi koji se redovno time zanimaju,
postiu fantastine rezultate.
Pomou emocionalno-voljne motivisanosti moete sami
sebe programirati" na oporavak (rekonvalescenciju, M),
leenje i podmlaivanje. Glavno je, da vi, izgovarajui rei
motivacije, veoma jasno zamiljate organ koji se leci ili
podmladuje. Optimalno vreme emocionalno-voljne moti
vacije je o k o 10 minuta, inae e se hologram emocije, koju
ste stvorili emocionalnim miljenjem, raspriti i nee imati
dovoljno smisla. Uopte, proitajte motivaciju toliko puta,
koliko vas dri panja i koncentracija, da bi uli u emociju i
bili u njoj izvesno vreme. Mehaniko itanje, bez predstave i
u m n o g rada, nee dati rezultate. U teim i hitnim slua
j e v i m a itajte motivaciju po nekoliko puta dnevno.
Radi boljeg ovladavanja emocionalnim miljenjem uvebavajte, u poetku, da se koncentriete.
Koncentracija - to je fiksiranje umom spoljnnjcg obje
kta ili unutranje take.
54

Koncentracija se ne moe vriti pri odsustvu objekta, na

koga m o e biti usresreena misao.
Postavljeni cilj, interes, panja donee uspeh u koncen
traciji.
Oseaji vas odvraaju i uznemiravaju vam um. Kada se
z r a c i " uma skupljaju u fokusu uz pomo koncentracije, um
postaje usredsreen (koncentrisan) i kod vas e se stvoriti
poseban oseaj blaenstva iznutra.
ovek, koji postigne vidljive uspehe u koncentraciji,
sposoban je da svoj posao obavlja bre i mnogo bolje od
obinog oveka. Pri koncentraciji mozak ne treba da proverava naprezanja. Vi ne treba da se borite sa u m o m .
ovek, iji je um pun strasti i raznovrsnih fantastinih
elja, ne m o e se koncentrisati na bilo koji objekat ak ni
j e d n u sekundu.
Onaj koji praktikuje koncentraciju, imae veoma dobro
zdravlje i jasno miljenje. Koncentracija isti um i smiruje
emocije, pojaava tok misli i ujanjava ideje.

PRIMER NAJPROSTIJE VEBE ZA

KONCENTRACIJU
Sedite i zauzmite udoban poloaj, tako da lea budu
uspravna. Koncentriite se otvorenim oima na crnu taku
privrenu na zidu ili na plamen svece. Polako zatvorite oi
i vi ete u g l e d a t i " misaonim pogledom crnu taku ili pla
men svece. Potrudile se da zadrite nastalu emociju to je
m o g u e due. Cim emocija nestane, ponovo polako otvorite
oi i gledajte na taku ili plamen svece. Zatim ponovo
zatvorite oi i zadravajte emociju u pameti s t o j e m o g u e
due. Tako ponavljajte vie puta, dok se dobro ne nauite da
od pi-vog puta zadrite emociju. Kroz izvesno vreme vi ete
moi po elji da izazovete bilo koju emociju i d a j e zadrite
koliko elite.

Ako vam to sve uspe, tada ete moi lako i sa velikom

koriu da itate emocionalno-voljne motivacije za sebe.
Sada preimo neposredno na motivacije. Prva e biti
motivisanost na zdrav nain ivota. Treba se liiti pasivnosti,
prestati se nadati da e vas neko izleiti na aroban nain. Vi
ste svoje bolesti zaradili lenjou, neznanjem, pogrenim
(izopaenim) nainom ivota. Treba promeniti nain ivota,
ne dozvoliti bolestima da ive i one e s a m e nestati, jer ne
postoje uslovi koji ih stvaraju.

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA ZDRAV NAIN IVOTA
,,U moju duu, u nervni sistem uliva se ivototvorni
potok Boanstvene Sile, vrst i ist kao dijamant. Mene
ispunjava ivototvorna Boanstvena Sila. Ja se punim neu
nitivom d u h o v n o m snagom. Moj duh je snaan i neunitiv.
Moja duhovna snaga sija kroz moje oi, nju oseaju svi ljudi,
koji su u kontaktu sa mnom. Ja sam odvaan, siguran ovek
u sebe. Ja sve s m e m , sve mogu i niega se ne bojim. Bez
obzira na sve ivotne nedae, ja nepokolebljivo stojim kao
ijamantskn stena o koju se sve razbija. Nikakvim pote
koama, bedama (siromatvima), bolestima ne moe se
razruiti moja jaka volja. Ja gledam ivotu u lice, niega se
ne bojim i usred svih protivnih sila nepokolebivo se borim za
zdrav nain ivota. Ja svakodnevno uporno itam motivaciju
za zdrav nain ivota, ja uvek nadjaavam sve sile koje ele
da narue moj zdravi nain ivota, ja stvaram monu zatitu
svom zdravom nainu ivota.
Ja se borim za duhovni post i uvek odbacujem pokuaje
da me uvuku u pijanstvo, puenje, lenjost i prodrljivost. Ja
d o b r o znam , d a j e ovek obodren idejama izleenja i pro
gresa iznad i jai od glupih navika i sklonosti. Ja se na
dograujem na energian, zdrav i mlad ivot, sada i zauvek.
56

Moja volja e savladali sve smetnje, razruiti sve prepreke.

U p r k o s svemu ja vodim pravilan, zdrav nain ivota o kojem
nam govore Boije zapovesti.
Ja o s e a m uzburkano-kljualu mladalaku snagu i to me
ispunjava radou. Preda mnom je dug, radostan mladalaki
ivot i to me ispunjava trijumfalnom snagom mladosti i
neukrotivosti. Moje oi svetlucaju iskrama ljubavi prema
ivotu i obiljem ljubavi. Radost ivota vri u mojoj mladoj
krvi. U elom telu kljua ogromna energija i svi unutranji
organi rade energino-veselo sa mladalakom odvanou.
Moj hod je lagan i skladan, jasno oseam svoju mladalaku
odvanost (za ene moj hod je lagan i skladan, jasno
o s e a m predivnu lepotu).
Uprkos ivotnim potekoama, ja nepokolebivo odr
a v a m preivan lini oseaj i raspoloenje puno ivotne
radosti. Svakim danom postajem sve mlai (mlaa) i ivotno
radosniji (radosnija). Na mom licu je uvek mladalaki veseli o s m e h , u meni je uvek prolee, a Boanska radost
ivota ispunjava i duu i telo. Moje oi iskre ivotom i
veseljem. Uticaj moje nerazruive volje oseaju svi ljudi.
Ja sam - slobodan, siguran ovek u sebe, ja sve s m e m ,
sve mogu i niega se ne bojim. Ja vodim zdrav trezven ivot
uprkos svim bolestima, uprkos svim gadostima, uprkos svim
porocima. Moja snaga je neograniena, volja kolosalna. Ja
ivim zdravim ivotom i radujem se svakom trenutku Bo
anskog bitisanja. Ja u tako iveti danas i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
OD PREJEDANJA
Predlaemo vam emocionalno-voljnu motivaciju koja
e vam omoguiti da otklonite patoloku tenju (udnju) za
hranom i koja se esto javlja kao jedinstvena radost" kod
starijih ljudi. Preoptereenje organizma hranom zaguuje
57

organizam, prouzrokuje gojaznost, dijabetes i srano-vnskularna oboljenja.

N o v a ivototvorna, novoroena snaga uliva se u moj
organizam. Novoroeni ivot upravlja apetitom, eljom za
apsorbovanjem hrane. Ja jedem umereno, zasiujem se ma
lim i o d m a h odustajem od hrane. Ne mislim na jelo. Ja se
o d n o s i m prema jelu kao nainu odranja ivota i nita vie.
Ja se odlino zasiujem malom koliinom prirodne Inane. Ja
se j e d n o m i za uvek odriem jela, j e d n o m i zauvek zabo
ravljam za j e l o i j e d e m samo tada, kada stvarno imam po
trebu za h r a n o m . Ja sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje
misli su apsolutno zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam
gospodar svojih oseaja i misli o j e l u .
Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve
za hranom, j e l o m , napicima. Ja j e d e m radi toga, da bih iveo,
radio i uivao u ivotu. Suvina hrana optereuje moje telo,
oteava ivotnu delatnost. im osetim zasienje, odmah
prekidam sa j e l o m . Ja sam odluno uguio elju da suvino
j e d e m . Ja bespotedno suzbijam suvinu potrebu za hranom.
Ja j e d e m s a m o radi toga, da bih bio mlad, snaan i ivotno
radostan. Ja sam potpuni gospodar svojih oseaja, misli,
elja. Ja j e d e m i uvek u jesti samo malu koliinu prirodne
hrane, ja j e d e m malu koliinu hrane.
Mladalaka snaga uliva se u moj organizam, ona ini
moj organizam mladim i uspostavlja normalan apetit, oseaj
mere pri upotrebi hrane. Ja j e d e m umereno kao u mladosti i
zasiujem se m a l i m . Jelo me vie ne interesuje. O n o je za
mene - nain da odrim ivot. Ja se odlino zasiujem
m a l o m koliinom prirodne hrane. Ja se j e d n o m i zauvek
odriem od jela, j e d n o m i zauvek sam zaboravio za jelo i
j e d e m samo tada, kada stvarno imam potrebu za hranom. Ja
sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje misli su apsolutno
zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam gospodar svojih
oseaja i misli o j e l u .
Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve
za h r a n o m , jelom, napicima. Ja j e d e m radi toga, da bih iveo.
58

radio i uivao u ivotu. Ja j e d e m samo radi toga, da bih bio

mlad, snaan i ivotno radostan. Ja sam potpuni gospodar
svojih oseaja, misli o jelu i hrani. Uvek i samo uvek j e d e m
malu koliinu prirodne hrane, j e d e m malu koliinu hrane' 1 .

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA MUKU SNAGU
U starijem dobu kod mukaraca se gasi polna potencija,
dolazi do neusaglaavanja rada hormonalnog aparata. Nie
navedena motivacija pomoi e vam da uspostavite i reguliete ugaenu funkciju.
Kolosalnom (dinovskom) snagom veita mladost uli
va se u moje telo. Kolosalna snaga veite mladosti uliva se u
moje nerve. Kolosalna energija mukosti (mukog zaetka s e m e n a ) uliva se u moju kiv. Moj polni sistem je proet
novoroenim - mladim nervima, zasien o k e a n o m neogra
niene m u k e Snage. Moje misli su energine, sve ener
ginije aktiviraju rad moje snane mukosti. Polne lezde-monice (testikuli) rade sve energinije i energinije.
Polni sistem proizvodi sve vie i vie energetske jake sper
me. Mukost kljua u meni stvarajui kolosalnu koliinu ho
r m o n a . Neograniena mladalaka Snaga mukosti, vri, klju
a (kipi) u meni. itav moj organizam odzvanja, opijen
mukou beskonane kosmike Snage.
Kolosalnom snagom veita mladost uliva se u moje
polne lezde-monice (testikule). Kolosalna snaga veite
mladosti uliva se u polne lezde-monice. Kolosalna ener
gija mukosti uliva se u moj polni ud. Moj polni ud je
napunjen neogranienom snagom i slian je mau. Moj polni
sistem je proet novoroenim - mladim nervima, zasien
o k e a n o m neograniene muke Snage. Moje misli su ener
gine, sve energinije aktiviraju rad moje snane mukosti.
Polne lezde-monice rade sve energinije i energinije.
59

Polni sistem stvara sve vie i vie energetski jaku spermu.

Mukost vri (kljua) u meni, stvarajui kolosalnu koliinu
h o r m o n a . Neograniena mladalaka Snaga mujaka vri,
kljua, napinjui polni ud. itav moj organizam odzvanja
opijen mukou beskonane kosmike Snage. Siva, Siva!
Ja sam prepun Snage Mukarca-Sive a moja elja za mladom
devojkom je neograniena. Ja sam ugruak mladalaki sna
ne (jake), bezgranine energije muke elje. Ja odzvanjam
opijen mukou. Mukou neograniene muke Snage.
Siva! S i v a ! "
O v o je veoma snana emocionalno-voljna motivacija,
zbog toga, j e r se upotrebljava kljuna re S i v a " koja je
zvuni izraz muke Snage.

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA ENSKU LEPOTU
N i k o od ljudi ne eli da stari, to se posebno odnosi na
e n e . Vi moete sebi pomoi da povratite izgubljenu sveinu
i lepotu, izgovarajui sa jakom verom i jasnim e m o c i o
nalnim miljenjem ovu motivaciju.
Ja vidim sebe kao mladu, prelepu sedamnaestogodinju
devojku. Moja mladost je beskonana kao Ljubav i Kosmos.
Moj neukrotivi enski duh ne zna za starost. Moje mlado telo
je z a n o s n o lepo.
Ja se oseam uvek mladom, zdravom, sedamnaesto
godinjom lepoticom. Snaga mladosti, zdravlja, sveine i
radosti koja iskri (blista) bujicom ivota uliva se u m e n e .
Moje oi blistaju sunano-mladom radou ljubavi i bla
enstva. Svaki trenutak ini me sve mladom, lepom, oza
renom.
Vodopad svetlosne, ivotne i mladalake energije kljua
(vri) u meni. Organi mog mladog, lepog, vitkog, propor
cionalnog tela rade energino i lako. Moje telo nije teko,
60

hod je besprekoran i lak. Moj um je svetao, neunitiv (ne

pokolebljiv), smeo i uveren u sebe. Ja sam mlada, lepa i
uverena ena u sebe. Moja mladost i sveina su iznad i jae
od ivotnih nezgoda. Moja mladalaka snaga je beskonana,
ja lako savlaujem sve - starost i nemo. Odlino mi prija
ivot, oseaj mladosti, sveine i lepote. Ja sam prepuna
sree, blaenstva, ivotne radosti u mladom telu, u veito
m l a d o m telu.
Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaesto
godinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna
mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost
je beskonana, kao Ljubav i Kosmos.Moj neukrotivi enski
duh ne zna za starost. Moje mlado telo je neunitivo kao
dijamant.
Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaesto
godinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna
mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost
je beskonana, kao Ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski
duh ne zna za starost. Moje mlado telo je neunitivo kao
dijamant.
Ja uvek vidim sebe kao mladu, zdravu, neodoljivo sna
nu sedamnaestogodinju lepoticu. Snaga mladosti, zdra
vlja, sveine i radosti kao moni vodopad uliva se u m e n e .
Moje oi blistaju sunano-mladalakom radou ljubavi i
blaenstva. Svaki trenutak me ini mlaom, lepom, oza
re nij o m .
Vodopad svetlosne, ivotne i mladalake energije kljua
(vri) u meni. Organi mog mladog, lepog, vitkog, propor
cionalnog tela rade energino i lako. Moje telo nije teko,
hod je besprekoran i lak. Ja stalno oseam veito prolee u
m o m telu.
Moj um je svetao, neunitiv (nepokolebljiv), s m e o i
uveren u sebe. Ja sam mlada, lepa i uverena ena u sebe.
Moja mladost i sveina su iznad i jae od ivotnih nezgoda.
Moja mladalaka snaga je beskonana, ja lako savlaujem
sve.
61

Moja blistava mladost i Icpota - magnet za mukarce. Ja

sam voljena i volim. Moja ljubav i nenost nemaju granica.
Odlino mi prija ivot, oseaj mladosti i lepote, pouda i
elja. Prepuna sam sree, blaenstva, ivotne radosti u mla
d o m telu, u veito mladom telu.
Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaesto
godinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna
mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost
je beskonana, kao Ljubav i Kosmos.Moj neukrotivi enski
duh ne zna za uzrast. Moje mlado telo je neunitivo kao
d ij amant .

E M O C I O N A L N O - V O L J N A MOTIVISANOST
ZA STIMULACIJU RADA SRCA
Srce - koncentracija nae due pametan je i osetljiv
organ. Ne smete ga pourivati, vredati, primoravati. Morate
ga moliti neno, meko, sa ljubavlju. Radi toga dole navedenu
motivaciju tako i izgovarajte - meko, neno i sa ljubav
lju.Vae srce obavezno e se odazvati na taj poziv dobrim
radom.
Moje srce - pametnjakovi i trudbenik. O n o me slua i
raduje se m o m obraanju. Ja ti aljem istu krv punu energije
koja e te i okupati srce i bolje e te hraniti. Veito mlada
energija neprekidno podmlauje srce. Veito mlada, ivototvorna krv ispoljava najsnanije podmladujue dejstvo na
srce. O g r o m n a Snaga Vasione, koja mi je dala ivot, ini
moje srce mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mla
dalaki m o n i m .

besprekoran. Svaki trenutak uliva u srce prvobitnu sveinu,

snagu i dugovenost. Uspostavlja se prvobitna (primarna,
MS) mladalaka snaga, prvobitna mladalaka elastinost
sranih miia. Moje srce je potpuno zdravo, prepunjeno
bezgraninom energijom i snagom.
Moje srce je apsolutno zdravo i predivno. Moje srce je
potpuno zdravo. Mladalaka, energina krv, isto, isto
umiva (zapljuskuje) srce, sve bolje i bolje hrani moje srce.
Veito mlada energija neprekidno podmlauje srce. Veito
mlada, ivototvorna krv ispoljava najsnanije podmladujue
dejstvo na srce. Ogromna Snaga Vasione, koja mi je dala
ivot, ini moje srce mladalaki zdravim, mladalaki sna
nim, mladalaki monim.
Svi sistemi organizma rade sa j u n a k o m odvanou, sa
o g r o m n o m snagom radi apsolutno potpunog ozdravljenja
(izleenja) srca. Svakog trenutka srce-dua energino po
staje mlae. Velika i bezgranina je snaga srca. Srce pulzira
(kuca) novoroenim, mladalakim ivotom. Srce radi sna
n o i bespiekorno. Svaki trenutak uliva u srce prvobitnu
sveinu, snagu i dugovenost. Uspostavlja se prvobitna (pri
marna, MS) mladalaka snaga, prvobitna mladalaka ela
stinost sranih miia. Mlado zdravo srce je elastino i
gipko. itavo srce je prepuno Boanstvenom blistavom
(svetlosnom) snagom. Moje srce je apsolutno zdravo,
prepunjeno bezgraninom energijom i snagom. Takvim e
ono biti danas, sutra, zauvek".
Ova motivacija moe se itati, a moe se snimiti na
magnetofonu i sluati vie puta uzastopce ponavljajui za
sebe, sve jasnije i jasnije stvarajui sliku mladog, ener
ginog, n e u m o r n o g srca.

Svi sistemi organizma neumorno rade sa o g r o m n o m

snagom radi potpunog ozdravljenja srca. Svakog trenutka
srce-dua postaju energiniji (odluniji), mladi. Velika je i
neograniena snaga srca. Srce pulzira (kuca) novoroenim,
mlaiki mladim ivotom. Tvoj rad, o srce, snaan je i
62

63

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA STABILIZACIJU A R T E R I J S K O G
PRITISKA
Licima sa naruenim arterijskim pritiskom preporuu
j e m o da itaju ovu motivaciju u kombinaciji sa primenom
drugih terapija leenja.
Moji krvni sudovi su od temena do zavretaka prstiju
ruku i nogu potpuno otvoreni, raireni elom svojom du
inom. U itavom telu krvotok je slobodan, apsolutno slo
bodan. Sve elije tela ive i diu Iako, slobodno. itavo telo
ivi punokrvnim ivotom. Svi krvni sudovi su besprekoino
pro vodljivi i otvoreni elom duinom. U predelu glave apso
lutno je slobodan krvotok. Miii lica su oputeni, na licu
nema bora, krvni sudovi glave su potpuno raireni elom
d u i n o m . U itavoj glavi krvotok je apsolutno slobodan.
Glava je laka i bistra.
Krvotok u mozgu je apsolutno slobodan. Mlada, jaka
krv, veito bistra, koja kao bujica puna energije slobodno
tee kroz sve krvne sudove mozga. Nervne elije mozga se
sve vie i vie pune ivotnom energijom. Nervne elije
mozga neprekidno obnavljaju energetske resurse.
Ja se trudim da jasnije predstavim taj proces. Moja
veito podmladujua, mlada, zdrava energina krv super
tenom, slobodnom bujicom struji kroz sve krvne sudove
mozga i potpuno ispira mozak. Sve nervne elije mozga
stalno, neprekidno obnavljaju energetske resurse.
Ja se trudim da to je mogue jasnije predstavim slo
bodni proces cirkulacije krvi. Mozak, kimena modina sve
pravilnije i pravilnije upravljaju mojim mladim, snanim
o r g a n i z m o m . Sve stabilnije je moje predivno samooseanje,
sve stabilnije je moje veselo, ivotno radosno raspoloenje.
Svakim d a n o m postajem sve veseliji, ivotno radosniji
ovek i svi nervni centri mozga, kimene modine koji
upravljaju unutranjim organima rade sve stabilnije i sta64

bilnije, sve energinije. Sve nervne elije i nervni centri

mozga, kimene modine koji upravljaju kivnim sudovima
rade energino i stabilno.
Mozak, kimena modina energino i stabilno upravlja
krvnim sudovima. Moj normalni arterijski pritisak 120/80
odrava se konstantno. Energino, mlado srce radi sa veoma
velikom unutranjom stabilnou. Puis je ritmian - 72 otku
caja u minuti. Svi vremenski meuprostori izmeu otkucaja
piilsa priblino su jednaki. Svi otkucaji pulsa odgovaraju
velikoj snazi mladog zdravog j u n a k o g srca.
Mlado, zdravo j u n a k o srce radi sa velikom unutra
njom stabilnou i zato se nepokolebljivo odrava normalni
arterijski pritisak 120/80. Nita ne moe da utie na ritam
srca.
Svi nervni centri mozga, kimene modine, koji upra
vljaju krvnim sudovima, rade pravilno sa velikom unutra
njom stabilnou. 1 zato su kroz sve ivotne nedae svi
kivni sudovi stalno, veito potpuno otvoreni, raireni elom
svojom duinom. U itavom telu od temena do zavretaka
(vrhova, M S ) prstiju ruku i nogu svi kivni sudovi u p o
tpunosti su otvoreni, raireni elom svojom duinom. U
itavom telu je slobodan, apsolutno slobodan super teni
krvotok. I moja veito podmladujua, mlada, energina,
zdrava krv, kao veito bistra, slobodna bujica tee kroz sve
krvne sudove moga tela i ispunjava me sve novijom i no
vijom mladalakom ivotnom energijom. Sve elije tela ive
i diu lako, slobodno, itavo telo ivi punokrvnim energi
nim ivotom.
Nepokolebljivo se poveava unutranja stabilnost rada
srca. Unutranja stabilnost rada srca je milion puta jaa od
svih tetnih uticaja spoljanje sredine i zato se nepoko
lebljivo kroz sve ivotne nedae stabilno odrava ritmian
puis 72 otkucaja u minuti, normalnan krvni pritisak 120/80.
Ja imam apsolutno slobodan krvotok u elom telu od
temena do vrhova prstiju ruku i nogu. Celo telo ivi i die
lako, slobodno. Svi unutranji organi rade energino, rado65

sno, cclo telo ivi mladalakim, energinim, radosnim i

v o t o m . Ja sam kompletno ispunjen radosnim trijumfom mla
dalakog ivota. U meni se rada mladalaki, energini ivot.
Ja sam ponovo zdrav i snaan (izdrljiv) i produiu da
jaam kroz sve tekoe i nedae ivota.
Sada je moj arterijski pritisak stabilan, veito e se
odravati normalnim - 120/80.
Ja prouavam da jaam, ja produavam da postajem
sve stabilniji i stabilniji ovek u ivotu. Moji nervi produavaju sve vie da jaaju. Svi nervi u predelu srca su
stabilno zdravi. U predelu srca imam prijatan oseaj slobode
i lakoe, u glavi jasnou (bistrinu), u telu lakou. itavo
telo je ispunjeno mladalakom energijom i snagom.
Ja imam snanu volju i vrst karakter, ja neogranieno
upravljam radom svog organizma i ponaanjem. Kod mene
e se nepokolebljivo odravati normalan krvni pritisak 1 2 0 / 8 0 - bez obzira na bilo kakve ivotne nedae, bilo kakve
potekoe, bilo kakve neprijatnosti u porodici i na poslu. Ja
postajem sve snaniji ovek, ja sebe vidim kao oveka ko
losalne volje koji je iznad bilo kakvih situacija".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA STIMULACIJU J E T R E
Ako je vaa jetra slaba i boleljiva, tada vi moete
stimulisati njenu regeneraciju (obnavljanje) i jaanje dole
n a v e d e n o m motivacijom. Govorite komandnim tonom. Jetra
v o l i " nareenja i snane sugestije.
Moja jetra je lepa i snana. Mladalaka, energina krv
isto, isto ispira jetru i sve bolje i bolje je hrani. Veito
mladalaka energija Boanstvene ljubavi neprekidno pod
mlauje jetru. Veiti mladalaki ivototvorni Zaetak ispo
ljava snano podmladujue dejstvo na jetru. Najvea Snaga
66

(Sila)Vasione, koja mi je dala ivot, ini moju jetru mla

dalaki zdravom, mladalaki snanom, mladalaki istom.
itav sistem organizma radi sa mladalakom odvanou, sa o g r o m n o m snagom za ozdravljenje (izleenje) jetre.
Svakog trenutka jetra postaje energino mladalaka. Fun
kcije jetre su snane, silne i bezgranine. U jetri se raa sve
energiniji i mladi ivot. Svakog trenutka jetra obnavlja
prvobitnu sveinu. Obnavlja prvobitnu elastinost, prvo
bitnu gipkost. Mlada, zdrava jetra je neumorna u svom radu
na blagodet celog organizma.
Ja imam apsolutno zdravu, mladalaku, energinu jetru.
Moja jetra je neunitivo zdrava. Moja jetra je potpuno zdra
va. Mladalaka, energina krv isto, isto ispira (zaplju
skuje) jetru i sve bolje i bolje hrani jetru. Veito mlada ener
gija neprekidno podmlauje jetru. Veito mlada, ivototvoina krv ispoljava najsnanije podmladujue dejstvo na
jetru. O g r o m n a Snaga Vasione, koja mi je dala ivot, ini
moju jetru mladalaki zdravom, mladalaki snanom, mla
dalaki istom.
itav sistem organizma radi sa mladalakom odvanou (smelou), sa ogromnom snagom za potpuno apsolutno
ozdravljenje (izleenje) jetre. Svakog trenutka jetra postaje
energino mladalaka. Funkcije jetre su snane, silne i bez
granine. U jetri se raa sve energiniji mladi ivot. Svakog
trenutka jetra obnavlja prvobitnu sveinu. Aktivira se moja
jetra. Obnavlja prvobitnu elastinost, j>rvobitnu gipkost.
Mlada, zdrava jetra je elastina, gipka. itava jetra prepuna
je prvobitne mladalake sveine, itava jetra je novoroeno-mlaalaka, apsolutno zdrava, novorodeno-ista.
Ja imam apsolutno zdravu, mladalaku, energinu jetru.
Takva e ona biti danas, sutra i zauvek".
Ova motivacija m o e se itati, a moe se snimiti na
magnetofonu i presluavati vie puta uzastopce, ponavljajui
za sebe, sve jasnije i jasnije, stvarajui sliku mladalake,
najsnanije jetre.
67

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA J A A N J E I STIMULACIJU B U B R E G A I
M O K R A N O G MEHURA
Kako kau drevni lekari, bubrezi - uvari primarne (po
roajne) energije. Ako su oni slabi, tada e se bolest brzo
useliti u na organizam. Ali ako su bubrezi jaki, tada ovek
dugo ne stari i pun je ivotne snage.
Snaga preporoenog ivota uliva se u moje bubrege i
mokrani mehur. Ogromna, kolosalna preporoena snaga
uliva se u moje bubrege i mokrani mehur. Svakog trenutka
aktivira se rad elija bubrega i mokranog mehura. U bu
brezima se oporavljaju - jaaju, oporavljaju - podmlauju
nervi. Moj um sve energinije, sve j a e aktivira rad bubrega i
m o k r a n o g mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani
m e h u r rade energinije mladenakim arom.
Mladalako, j u n a k o srce, snano, silovito tjera naj
zdraviju krv kroz bubrege. Preporodeno-isti, mladalaki
postaju bubrezi i mokrani mehur. Moj um sve energinije,
sve umenije aktivira rad bubrega i mokranog mehura.
Svakog trenutka bubrezi i mokrani mehur rade sa ustri n o m
(arom), veselije.
Svetlo-zlatna Snaga preporoenog ivota uliva se u mo
je bubrege i mokrani mehur. Struje (bujice) Boanstvene
Snage koje iskre i preporoenog ivota koji se silovito (bur
no) razvija ulivaju se u moje bubrege i mokrani mehur.
Preporoeni ivot ispunjava moje bubrege i mokrani m e
hur. O g r o m n a , kolosalna preporoena snaga uliva se u moje
bubrege i mokrani mehur. Svakog trenutka aktivira se rad
elija bubrega i mokranog mehura. U bubrezima se o p o
ravljaju - jaaju, oporavljaju - podmlauju nervi. Moj um
sve energinije, sve j a e aktivira rad bubrega i m o k r a n o g
mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani m e h u r rade
energinijim mladenakim arom.
Mladalako, j u n a k o srce silovito tjera mladalaku krv
kroz bubrege. Mladalaka krv i Zlatna Snaga ivota si68

lovitom bujicom umiva-ispira moje bubrege i mokrani m e

hur. Moj um sve energinije i energinije potstie rad bu
brega i mokranog mehura. Svakog trenutka bubrezi i mo
krani m e h u r rade ustrije (sa veim arom), veselije.
Svetlo-zlatna Snaga preporoenog ivota ojaala je m o
je bubrege i mokrani mehur. Struje (bujice) Boanstvene
Snage i preporoenog ivota koji se silovito razvija u po
tpunosti su obnovili moje bubrege i mokrani mehur. Sva
kog trenutka elije bubrega i mokranog mehura rade sve
bolje i bolje.
Zlatna Snaga ivota nagomilava se u bubrezima i podmlauje ceo organizam. Preporoeno- isti, preporoeno-mladalaki bubrezi i mokrani mehur rade predivno i
n e u m o r n o danas, sutra i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA STIMULACIJU D E B E L O G CREVA
Krajnje je neophodno regulisati rad tog organa. U su
protnom sluaju upravo kroz njega e dolaziti do najveeg
trovanja organizma. To se posebno odnosi na lica, kod kojih
se uoavaju zatvori. Prema tome, primorajte taj organ da
radi. Dajte mu jasno nareenje dole navedenom motiva
cijom.
Moje debelo crevo je isto i zdravo. Boanstvena ener
gija zlatne boje uliva se u njegove zidove. Zidovi debelog
creva zasiuju se bljetavo-ivototvornom snagom. Svaka
elija debelog creva zasiuje se o g r o m n o m ivototvornom
snagom. Pokretake (motorne) elije debelog creva pune su
snage i energije. One se gre snano i ritmino. Peristaltika
se u talasima odvija u debelom crevu, lako premetajui
sadraj debelog creva. Unutranja upljina debelog creva
popunjena je zlatasto-ivototvornom svetlou koja formira
stvaralaku unutranju sredinu, mikrofloru najboljeg kva
liteta.

Moje debelo crevo je snano i mono. Njegovi zidovi su

mladalaki snani i energini. Ritminost njegovog rada je
besprekorna i tana. Nervno tkivo debelog creva puno je
ivototvorno-mladalake energije. Snani impulsi izazivaju
ritmine kontrakcije. Ostaci hrane izlaze lako, slobodno, bez
naprezanja .
Ja volim svoje debelo crevo i ponosim se njegovim
pred ivu im radom.
Moje debelo crevo je islo i mlado. Preporoena ener
gija zlataste boje ispunila je njegovo tkivo i elije. Zidovi
debelog creva zasieni su bletavom ivototvoraom snagom.
Svaka elija debelog creva zasiuje se ogromnom, kolo
salnom mladalakom snagom. Pokretake (motorne) elije
debelog creva postale su mladalake, pune snage i energije.
One vre kontrakcije snano i ritmino. Peristaltika se u vidu
svetlosnih talasa prenosi kroz debelo crevo, lako pomerajui
sadraj. Unutranja upljina debelog creva ispunjena je zlatasto-ivototvornom svetlou koja stvara mikrofloru naj
boljeg kvaliteta.
Moje debelo crevo je snano i mono. Njegovi zidovi su
mladalaki snani i energini. Ritminost njegovog rada je
besprekorna i tana. Nervni sistem njime lako upravlja.
Snani impulsi izazivaju ritmine kontrakcije. Ostaci hrane
izlaze lako, slobodno, bez naprezanja.
Ja volim svoje debelo crevo i ponosim se njegovom
preporoenom mladalakom snagom, bezgraninom svetlosnom energijom. Moje debelo crevo me slua i radi pre
cizno i pouzdano. Crevo radi odlino i besprekorno. Tako e
raditi debelo crevo danas, sutra i zauvek".
Citati motivaciju 5-10 puta za redom sa predstavljanjem
(zamiljanjem, M) peristaltike, vizijom (privianjem,M)
tkiva, oblika debelog creva.

70

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA STIMULACIJU SISTEMA ZA DISANJE
Ako imate bilo kakve poremeaje u sistemu za disanje,
tada e vam dole navedena motivacija pomoi da ga ob
novite i ojaate.
,,U disajne puteve - u pluno tkivo - u plunu maramicu
uliva se ivototvorna snaga preporoenog ivota. U disajne
puteve - u pluno tkivo - u plunu maramicu (podrebricu)
uliva se mladalaka podmlaujua snaga. U disajne puteve u pluno tkivo - u plunu maramicu (pleuruJVl) sliva se
kolosalna, preporoena progresivna energija. Kolosalna sna
ga B o a n s k o g ivota uliva se u sistem za disanje. itav
sistem za disanje se za jedan trenutak preporouje, postaje
preporoeno-sve, preporoeno-mladalaki energian, preporoeno-zdrav.
U vidu svetlosno-ivototvornog vodopada preporoeni
ivot uliva se u sva tkiva nosne duplje (drela). U nosnu
duplju sliva se sa ogromnom, kolosalnom snagom prepo
roeni ivot. U predelu nosne duplje sva tkiva svakog tre
nutka postaju snana-energina, snana-energina, snana-energina. Kolosalna energija mladosti i snage uliva se u
krajnike. U sva tkiva nosne duplje kao vodopad ivota sliva
se preporoeni ivot. U predelu nosne duplje raaju se,
obnavljaju sva tkiva.
itavo grlo raa se kao preporoeno-mladalako od
roenja zdravo. U predelu grla oporavljaju se - jaaju, o p o
ravljaju se - jaaju nervi. U nerve nosne duplje uliva se
dijamantska snaga (vrstina)ivotvorne sile. U nosnoj duplji
oporavljaju se, jaaju, preporouju jaki-jaki, zdravi - dijamantski nervi. Raa se neunitivo zdravo od roenja grlo,
energino-snano, energino-mlado grlo.
U itavoj nosnoj duplji - grlu svo telo je preporodeno-svee, preporoeno-zdravo. Krajnici su preporodeno-svei-preporoeno-mladi. U krajnike se sliva o g r o m n a ,
71

kolosalna energija, oporavljajua snaga. Moji krajnici pre

porouju se kao energino-mlai, enegino-jaki.
Krajnici se uvek preporouju energini, jaki, mladi. Sva
tkiva u krajnicima postaju preporodeno-zdravim, preporoeno-sveim, preporoeno-energinim. itava nosna duplja je
sada preporoeno-energina, preporoeno-mlnda, preporoeno-jaka. U celoj usnoj duplji sva tkiva su preporoe
no-energina.
U nerve nosne duplje, grla, uliva se ivotvorna sila. U
nosnim kanalima oporavljaju se, jaaju nervi. U itavom
nosu oporavljaju se, jaaju nervi, u itavom nosu raaju se,
zauvek se raaju jaki-zdravi dijamantski nervi.
Preporoeni novi-novi ivot, koji brzo-energino na
staje sa ogromnom-kolosalnom snagom sliva se u nosne
kanale, sliva se u nosnu duplju, burno-burno razvijajui
preporoeni ivot sliva se u moje krajnike, u grlo. Moje grlo
postaje preporoeno-jako, preporoeno-energino, u grlu
svo tkivo postaje preporoeno-svee, preporoeno-ener
gino, energino-jako, neunitivo zdravo preporodeno-mlado tkivo.
U grlu - grudima raa se predivno glatko, j a k o , belo-ioze boje tkivo. U grlu se raa jako, elastino mlado tkivo,
glatko-polirano belo-roze, predivno.
U sve disajne puteve uliva se preporoeni ivot, koji se
silovito i energino razvija. Preporoeni ivot u istom tre
nutku nastaje u mojim disajnim putevima, sveim, zdravim,
prvobitno-zdravim.
Disanje je lako-lako. Lako i slobodno diu mlade grudi,
osea se slobodno i neujno disanje. U svo pluno tkivo
uliva se burni preporoeni ivot, u sve elije plunog tkiva
uliva se burni preporoeni ivot. Sve elije plunog tkiva
uvek e biti preporoeno-energine, energino-mlade. Ogromna-kolosalna snaga ivota uliva se u sve elije plunog
tkiva. Burni preporoeni ivot uliva se u svo pluno tkivo.
Svo pluno tkivo odmah se preporouje, postaje zdravo,
zdravo kao pri roenju. Kolosalna energija razvoja i mla72

dosti uliva se u sve elije plunog tkiva. itavo moje pluno

tkivo ispunjava kolosalna energija razvoja.
Preporoeni ivot ini plua odmah preporodeno-sveim, preporoeno-mladim, preporoeno-kompaktnim, preporodeno-nerazruivo zdravim i snanim. Preporoeni ivot
ini energino-snanim, energino-mlaim plua.
Preporoeni ivot ini itav sistem za disanje preporoeno-sveim, preporoeno-snanim. itav sistem za di
sanje sada postaje preporoeno-sveim, preporoeno-kom
paktnim (celovitim), energino-mladim. Raa se nerazruivo zdravo grlo, raa se nerazruivo zdrava nosna duplja,
raaju se nerazruivo zdrava plua. itav sistem za disanje je
sada nerazruivo zdrav, nerazruivo mlad. itav sistem za
disanje ispunjava ogromna, kolosalna, preporoena, opo
ravljaj ua snaga, itav sistem za disanje ispunjava ogromna,
kolosalna preporoena snaga. Preporoeni ivot ini itav
sistem za disanje prepoioeno-jakim, nerazruivo zdravim.
Raaju se neunitive snane, neunitive snane mlade
grudi. Ja mogu da trim satima: die se lako i slobodno. Lako
i slobodno, neujno i bezvuno disanje. U itave moje grudi
uliva se ogromna, kolosalna snaga ivota, raaju se neunitive-jake, neunitive-snane mlade grudi. U elom gru
d n o m kou rada se energino, j a k o i mlado, predivno, glatko
belo-roze tkivo.
Moji organi za disanje su neunitivi i zdravi, neumorni i
mladi za sva vremena".

E M O C I O N A L N O - V O L J N A MOTIVISANOST
ZA STIMULACIJU ELUCA
U starosti se, prirodno, smanjuje probavna funkcija i
otpoinju problemi sa probavom. Pored toga, poesto dolazi
do poremeaja u radu eluca zbog elementarnog prejedanja,
jedenjem preko noi, upotrebe nepoduarnih produkata i
73

t o m e slino. Dole navedena motivacija u kombinaciji sa

drugim sredstvima za oporavak (ozdravljenje) pomoi e
vam da obnovite rad eluca, da ga podmladite.
Ja vidim i oseam svoj eludac. Ja vidim i oseam
zidove eluca. Ja vidim i oseam elije eluca. Moj eludac
puni se ivotvorno-mladalakom snagom, ivotvorno sun
a n o m svetlou. Ja oseam lekovitu toplotu u elucu, vidim
tamno crvenu krv koja donosi kiseonik i hranljive materije
elijama eluca.
elije centralnog nervnog sistema, koje upravljaju elucom i itavim probavnim sistemom, rade energino-mladalaki. Ja vidim elektrine impulse, ja oseam
njihovo peckanje u zidovima eluca. Oni obnavljaju i jaaju
eludac.
Bilo ta da pojedem, sve se vari lako i jednostavno. Ja
imam zdrav, jak eludac. Svi nervi u elucu su stabilno-zdravi, jako-zdravi. Mlad eludac je zdrav, jak. Mlad
eludac je mladalaki snaan.
Toplotne sposobnosti organizma poveavaju se svake
sekunde. Probavu i ferment i eluca aktiviraju se sve vie i
vie, probavljajui svaku hranu. Zidovi eluca su snani i
jaki. Oni lako isitnjavaju (drobe) i prenose hranu.
Moj um ispoljava neprekidni podmlaujui uticaj na ceo
probavili sistem a naroito na eludac. Ceo probavni sistem:
eludac, creva, guteraa (pankreas), jetra - hrani se sun
a n o m svetlou ivota i mladosti. Ceo probavni sistem
produava da se neprekidno obnavlja, da dobija mladalaku
sveinu, ogromnu mladalaku energiju i produava da radi
energino i pravilno kao mlad, mladalaki snaan.
eludac je postao zdrav-snaan, nabori sluzokoe e
luca su glatki, ravni, fini i tanki: debljine 2-2,5 milimetra.
Jezik je crven, ist. eludac je zdrav, snaan, nabori slu
z o k o e eluca su glatki, ujednaeni, tanani kao u mladosti.
U m o m se elucu uvek, stalno i nepokolebljivo odrava
normalna kiselost eluanog soka 40-45 uslovnih (pro
pisanih) jedinica.
74

Bilo ta da pojedem, mozak i kimena modina produavaju da energino-pravilno upravljaju radom eluca.
Bilo ta da pojedem, nepokolebljivo se odrava normalna
kiselost eluanog soka - 40-45 uslovnih jedinica.
Bilo ta da pojedem, moj podmladeni eludac preivno
sve probavlja. Samooseaj u elucu je prijatan i spokojan.
Bilo ta da pojedem, u elucu se nepokolebljivo odiava
prijatna lakoa i spokojstvo. U elucu je uvek lako, spo
kojno. Bilo ta da pojedem, u elucu je uvek Iako, spokojno.
e l u d a c je zdrav, jak. eludac radi sa ogromnom, kolo
salnom unutranjom stabilnou. Bilo ta da pojedem, ja
nepokolebljivo odravam prei vno samooseanje i izvan
rednu probavu. Ja imam mladalaki snaan neobino jak
eludac. Moj um neprekidno alje impulse za podmlaivanje
i regulisanje, koji konstantno-neprekino podmlauju itav
probavni sistem i dovode ga na potpuno odgovarajui nivo
sa mladalakim 17-20-godinjim uzrastom.
Moj probavni sistem, moj eludac konstantno-nepre
kino obnavlja svoju prvobitnu snagu, snanu probavim
sposobnost. Svakim danom sve stabilnije i snanije radi ceo
probavni sistem. Bilo ta da pojedem, ja produavam da
odravam pred i van samooseaj i veselo, puno ivota bodro
raspoloenje.
Moj um sve bolje i bolje upravlja probavnim sistemom i
radom eluca. I zato se neprekidno poveava unutranja
stabilnost rada itavog probavnog sistema i eluca. Nepre
kidno se poveava unutranja stabilnost pravilnog rada e
luca i creva. Bilo ta da pojedem, eludac produava da radi
snano. Bilo ta da pojedem, sve se probavlja lako i j e d n o
stavno. Bilo ta da pojedem, u elucu se odiava prijatna
lakoa i spokojstvo.
Oporavlja se-jaa eludac. Podmlauju se zidovi eluca,
elije eluca. Sve stabilnijim i zdravijim postaje ceo pro
bavni sistem. Um konstantno, neprekidno ispoljava snano
podmladujue dejstvo na eludac, creva, jetru, guterau
(pankreas), na ceo probavni sistem. Ceo probavni sistem
7^

neprekidno obnavlja prvobitnu snagu, popunjava se sve ve

om i veom mladalakom energijom. Moj eludac e biti
mlad i snaan danas, sutra i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
PROTIV DIJABETESA
Motivaciju protiv dijabetesa treba primenjivati u kom
pleksu sa drugim sredstvima za oporavak (ozdravljenje), na
primer, ank Prakalanom, pravilnom ishranom, usposta
vljanjem veze izmeu spoljanjih manifestacija i guterae
(pankreasa) itd. itajte je sa dobrom slikovitom predstavom.
Moete je snimiti na magnetofonu i reproukovati nekoliko
puta dnevno unosei se sve bolje i bolje u sliku koju za
miljate.
Preporoeni ivot uliva se u guterau (pankreas). Pre
poroeni ivot, ogromne-kolosalne snage, uliva se u gu
terau. Ogromna-kolosalna snaga uliva se u guterau. Gu
teraa se ispunjava narandastom, neno toplom svetlou
preporoda. Narandasta svetlost ispunjava ivotvornom,
podmlaujuom snagom svaku eliju guterae. itava
guteraa se sada preporouje, obnavlja. Energija razvitka,
energija lekovite sile narandaste svetlosti uliva se snanom
bujicom u guterau. Kolosalna snaga ivota uliva se u
guterau. Junako snano mlado srce silovitom bujicom
gura krv, gura krv kroz guterau. Mlada krv silovitom
bujicom ispira guterau. Krv donosi guterai predivnu,
kvalitetnu hranu.
Energija ivota, energija narandaste svetlosti uliva se u
guterau. Guteraa radosno oivljava, veselo, radosno oi
vljava. Vri preporoeni ivot, punokrvni radosni ivot gute
rae. Guteraa ivi energino-veselo, energino-mladalaki, energino-radosno. Guteraa radosno oivljava, obn
avlja se (regenerie se).
76

Kolosalna energija uliva se u guterau. Preporoeni

ivot ini guterau celovitom, idealno aktivnom, ener
g i n o m , snanom, mladom. Mlada krv ispira, isti gute
rau, sapire iz nje crnilo (prljavtinu, M) bolesti, soli,
ljake, produkte razmene, isti je. Guteraa se sada raa
ista, sveza, snana. Kolosalna energija ivota uliva se u
guterau. Guteraa funkcionie veselije-energinije, ve
selije i n e u m o r n o . Guteraa se raa energino-snanom,
energino-mladom. Guteraa idealno pravilno izvrava u
organizmu sve svoje funkcije. Ceo organizam ivi zdravim,
m l a d i m , idealno zdravim ivotom. Guteraa idealno pra
vilno, snano izvrava u organizmu sve svoje funkcije.
Um sve energinije , sve energinije aktivira rad gute
rae. Guteraa oivljava-jaa, radi veselije-energinije, veselije-snanije. Guteraa idealno pravilno izvrava u orga
nizmu sve svoje funkcije. Guteraa veselo-veselo, radosno-radosno, idealno pravilno izvrava u organizmu sve svo
je funkcije. Guteraa radi sa mladalakom neustraivou,
lako i jednostavno izvrava u organizmu sve svoje funkcije.
Guteraa je energina-jaka, energina-mlada, energina-snana. U nerve guterae uliva se nerazruiva energija
ivota. U elucu, guterai obnavljaju se i jaaju, obnavljaju
se i jaaju podmlaeni nervi, obnavljaju se i jaaju mlade
elije.
Svetlosna snaga ivota silovitom bujicom uliva se u
eludac i creva. Sva tkiva eluca i creva postaju preporoeno-svea, preporoeno-celovita. Raa se energino sna
an, zdrav eludac, energina, snana, jaka creva. U sve
unutranje organe trbune upljine (duplje) uliva se ogro
m n a , kolosalna snaga ivota. Svi unutranji organi trbune
duplje rade energino-veselo, energino-snano. Svi unu
tranji organi rade energino-veselo, sa mladalakom neu
straivou izvravaju u organizmu sve svoje funkcije. i
tavo telo ivi veselim, radosnim, zdravim ivotom. U i
tavom telu kolosalna snaga ivota kljua, u itavom telu
77

kolosalna snaga ivota izbija svetlosno- naranastom bu

jicom. itavo telo ivi veselim i radosnim, zdravim ivotom.
Guteraa ivi veselim i radosnim, veselim i mladim,
zdravim ivotom. Vri preporoeni ivot, punokrvni, zdrav,
radostan ivot guterae. Guteraa ivi veselim i radosnim,
zdravim ivotom. Guteraa funkcionie energino i veselo,

energino i snano.

Um sve energinije, sve snanije aktivira rad guterae.

U guterai obnavljaju se i jaaju mladi nervi, obnavljaju se i
jaaju mlade elije. Guteraa funkcionie veselije i ener
ginije, veselije i snanije, sa mladalakom neustraivou
izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Tako e biti danas,
tako e biti sutra, tako e biti zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST
ZA D U G O V E N O S T I ZDRAVLJE
Ja sam mlad, zdrav, energian ovek, ja produavam da
se punim snagom mladosti, nerazruivog zdravlja. Moje
blistavo telo ne zna za starost, ono blista snagom mladosti
ijamantske vrstine. Moj uzrast mladosti i procvata utelovljen je u svakoj eliji mog tela, u svako tkivo i organ m o g
tela.
Krvni sudovi od temena do vrhova prstiju ruku i nogu u
itavom telu ravnomerno i stalno su otvoreni. Moj mla
dalaki krvotok apsolutno je slobodan. Moja mladalaka
jaka krv snanom i bistrom bujicom tee kroz krvne sudove
ispirajui kotanu sr u svim kostima tela. Kotana sr sve
vie i vie se hrani mladalakom nerazruivom snagom i
energijom.
Podmlauje se kotana sr u svim kostima m o g tela i
stvara sve mladu, sve jau krv.
Mlada, zdrava krv veito bistrom bujicom slobodno
tee kroz sve krvne sudove mog besmrtnog tela i neprekidno
podmlauje krvne sudove i samo srce.
78

Strukture mozga, kimene modine i trbune modine

podmlauju se vrlo brzo. Modane strukture brzo nago
milavaju energiju mladosti i snage (vrstine). M o d a n e
strukture ispoljavaju jak podmladujui uticaj na sve organe,
na sva tkiva, na itavo moje telo.
Neprekidno me podmlauju jake sile: svetlosni holo
gram mladog tela, veito mlada krv, veito mlade modane
strukture. Te jake (mone) sile konstantno-neprekidno do
vode moj organizam u mladalako stanje danas, sutra i
zauvek.
Moje mlado telo je od Boga. To konstantno-neprekidno
prelivanje svetlosno-mladalakih sila trajae danju i nou,
t o k o m mnogih-mnogih desetljea.
Moj organizam konstantno-neprekidno podmlauju naj
monije sile Vasione. Te mone pomlaujue sile neiz m e r n o su snanije od svih tetnih uticaj a spoljanje sredine,
od svih bolesti i pobolevanja (slabosti).
Mlado, mladalako telo je belosneno-svetlo, usne su
j a r k o crvene, obrazi puni, okrugli sa jarkim zdravim ru
menilom, podmlaene oi, mlade slobodne oi, beonjae su
jarko-svetle, blistave, oi su blistave, prozrane, lepe mlae
oi. Kosa na glavi je gusta-gusta, kosa ima divnu prirodnu
boju. itavo telo je snano, elastino kao kauuk. Ono e
takvo biti uvek i danas i sutra i posle mnogo godina".

VASPITAVANJE NAVIKA ZA PRAVILNO

S V A K O D N E V N O RAZMILJANJE I
RASPOLOENJE
Mi smo mnogo govorili o nainu izleenja, oporavljan) a
i podmlaivanja. Razmotrimo vebe za podmlaivanje i
ujasnimo zato je potrebno vetaki stvarati sliku (viziju)
ozdravljenja i mladosti.
Ali ako se oseamo potiteno, izmueni pobolevanjimn,
odakle da u z m e m o ivahnost? Dajte da ga stvorimo sami.
79

Z a r telo ne daje stanje sree, naravno, teko je stvarati i igrali

ulogu srenog i zdravog oveka? Ako vi tako mislite, tada
greite, to je vrlo prosto. Vi moete da prigovorite: Ja sam
tako bolestan, tako nesretan, nije mi do toga. U m e s t o da mi
govorite o udu-leku i izleite me, vi mi govorite neke
besmislice (gluposti)". Eto upravo to j e - g l a v n a greka, koju
sebi doputaju mnogi bolesnici.
ivotna radost, ljubav prema ivotu, veseli karakter iz
vlae nas iz bolesti i nesrea.
Istraivanja amerikih naunika pokazala su, da se pri
blino 3 0 % teko obolelih od raka izlee. Kada su poeli da
izuavaju psihologiju tih ljudi, doli su do interesantnih
zakljuaka. Oni bolesnici, koji su umrli, takode su imali
elju da se obavezno izlee. Oni su to radili sa pakosnom
upornou, ali su pretrpeli poraz. U emu je stvar? Oni su
ipak pokuavali da preive, uzimajui (primenjujui,M)
sva mogua sredstva, nisu sedeli skrtenih ruku. Pokazalo
se, da bolesnike-pobednike povezuje jedna prekrasna oso
bina - ivotna radost. Oni nisu ekali kada e doi smrt, ve
su se borili da preive, ali ne sa pakosnom upornou.
Oni su j e d n o s t a v n o hteli da od ivota dobiju radost,
makar i malu, samo tu, koja je preostala, - i dobili su je. Oni
su se radovali svakoj minuti, koju su troili, radovali su se to
su uopte ivi, to im je sudbina podarila j o jednu mo
gunost da se po rad uju. I deava se, da su oni, koji su hteli da
ive, borili se za izleenje, - umirali: a oni, koji su bili
zadovoljni svakominutnom radou, primali su sa zahval
nou svaku proivljenu sekundu, - preivljavali su. Smrt se
boji neustraivih i hrabrih, odstupa pred koopernim i stra
stvenim s m e h o m . Ona iznenauje plaljive i nezadovoljne,
j e r i sama ima takve osobine.

Zdravlje se zasniva na radosti stvaranja, ljubavi prema

blinjem, uzajamnoj podrci, sveoptoj harmoniji. U z m i m o
za primer na organizam. On postoji na raun harmoninog
rada o g r o m n o g broja najraznovrsnijih elija od kojih svaka
izvrava svoju funkciju. To je njen doprinos za rad orga
nizma, za tu jedinstvenu celinu, koja je hrani sa svoje strane i
brine se o njoj. A sada predstavite sebi eliju-egoistu, para
zita, koja se ponaa tako, kao da sve postoji samo zbog nje.
lako elije raka (tumora) ive. Svoje n j a " o n e izdiu iznad te
celine, na raun ega one ive. Kao rezultat - razdor (pore
meaj) u radu organizma i neizbena smrt elija-ruilaca,
elija-egoista.
ivot oveka - to je pre svega ivot njegovog uma
(spoljanjih manifestacija), a zatim tela. Kako ovek sadejstvuje svojim umom sa tom O g r o m n o m Celinom, koja se
naziva Bogom, Vasionom, koliko je on potreban toj Celini,
koliko mu se daje snage i sredstava? Dobar, samilostan
(saaljiv), ovek koji voli potreban je Kosmosu, jer sutina
K o s m o s a to je Ljubav. Nezadovoljan, zloban i zavidan
ovek, koji oko sebe stvara auru sumornosti, razdora (nesu
glasica), razruava Kosmos. Zato Celina, kao i na orga
nizam, tei da uniti izvor razruavanja - da ukloni takvog
oveka iz ivota.
Savet je jedan (jedinstven): ivite sa zahvalnou za
svaki m o m e n a t , radujte se raznovrsnosti slika bitisauja (i
vota), nikada ne klonite duhom, ne budite sumorni, ne ljutite
se ni na koga, volite sebe i sve to vas okruuje, sklanjajte se
od drutva nabusitih, mrgodnih i nezadovoljnih ljudi.
Ako usvojite pravilno svakodnevno miljenje i primenjujete ga u praksi, to e vam doneti zdravlje i dugovenost.

Ima mnogo ljudi sa jakim voljnim osobinama. Ali volja

m o e biti pozitivna i negativna, stvaralaka i ruilaka. Mr
nja i zloba - voljne osobine negativnog ruilakog karak
tera. Pomou njih moe se mnogo postii u ivotu, ali se
s a m o ne m o e postii zdravlje. Zdravlje im se ne potinjava.
80

81

METODE IENJA FIZIKOG TELA

Savremeni ovek je vie navikao da radi sa fizikim

objektima i vie voli da odmah vidi i oseti rezultat te ili
druge terapije koju je sproveo. Metodi ienja fizikog tela
omoguavaju da se to praktino uradi otimah. Zato vam
predlaemo najefikasnije i proverene metode ienja de
belog creva, jetre, bubrega, tenih sredina organizma, eonih
i gajmorovih (maksilarnih, M S ) sinusa, zglobova.
Dati metodi posebno su efikasni za lica starijeg doba.
N a organizam ima ogromne rezerve snage, ali zbog izo
paenog (pogrenog) naina ivota, rdavih (loih) navika,
miljenja i ishrane mi ga tako brzo zaprljamo i istroimo, da
nam je u 40-im godinama neprijatno vlastito fiziko telo.
Ono postaje prljavo, zaudara i bolesno je.
Sledei metodi omoguavaju da se brzo i uoljivo izba
cuje godinama nagomilana prljavtina i otpaci iz organizma.

IENJE DEBELOG CREVA

Najvea koliina neistoa kod starijeg oveka nago
milava se u upljini debelog creva. Odatle dolazi neprekidna
intoksikacija, to dovodi do prevremenog starenja i razno
vrsnih oboljenja.
82

Najprostiji, najdostupniji i najefikasniji naini ienja

debelog creva su - klistiri.
S h o d n o drevnim medicinskim izvorima - Ajurvedi",
,,Cud-i", klistiri pomau da se ovekov organizam izbavi
od 80 procenata bolesti (oboljenja). Zato se prema toj pro
iavaj uoj terapiji odnosite sa potpunom ozbiljnou.
Da bi potpuno shvatili pojedinosti, razmotriemo tu te
rapiju sa raznih strana. U klasinoj varijanti preporuuje se
voda koja mehaniki ispira sadraj debelog creva, ali za
n a t a l o e n o " na zidove ekskrementno kamenje to nije do
voljno. Obino vodi dodaju limunov sok (ili rastvor lim u n s k e kiseline), jabukovo sirce, slab rastvor hipermangana
ili druge antiseptike i trave (kamilicu, rusu itd.). Te materije
delimino normalizuju kiselu sredinu u debelom crevu,
utiui bez biranja (stihijski, MS) na potrebnu i nepotrebnu
mikrofloru. Delimino se uoava nepovoljno dejstvo na
sluzokou. Na primer, rusa (chelidonijum majus) je dobro
sui. ta da radimo? Zakljuak se namee sam: prvo - traiti
takvu materiju koja omoguava da se otkida talog", drugo ingredienti (sastojci, MS) treba da normalizuju pH unu
tranje sredine, a takode da selektivno priguuju (gue) pa
togenu mikrofloru, ne dirajui potrebnu, pri emu oni ne
smeju da nadrauju sluzokou creva.
Takva idealna materija postoji u prirodi to je vlastiti
urin (mokraa) oveka. Ona idealno odgovara za terapije
klistiranja.
1. Urin, ne samo da ispira debelo crevo, ve na raun
velike koncentracije on i s p u m p a v a " vodu iz zidova debelog
creva i ak iz prostora oko creva. To dovodi ne samo do
otkiseljavanja", ve i do otkidanja taloga, ekskrementnog
kamenja i ispumpavanja" sluzi iz trbune duplje!
2. Urin ima pH kisele sredine, u takvoj koncentraciji
koja je najpogodnija za sam organizam! Z a t o nema
opasnosti za predoziranje - j e r nekome je potrebna vea
koncentracija, nego drugome. A poto je urin - produkat
X3

s a m o g organizma, to on selektivno gui sve patogeno u

organizmu, ne dirajui korisno! Na taj nain kvalitetno i
bezopasno se obnavlja potrebna sredina i mikro flora debelog
creva.
3. Urin, naroito vlastiti, ne moe nita nadraiti u orga
nizmu. Nasuprot, on otklanja nadraaje. U urinu se nalazi
voda , struktuirana samim organizmom, u njoj se nalaze
vlastiti antiseptici, a hormoni, vitamini, mineralne i belanevinaste materije - najbolji su regeneratori sluzokoe bilo
kod dela organizma!
Za klistiranje m o e se koristiti kako vlastiti urin, tako i
urin drugih zdravih ljudi, naroito dece. Nije obavezno da se
koristi urin u toplom stanju. Njegova temperature treba da
bude za 3-5 stepeni vea od temperature tela. Urin, koji se
uva vie dana, smatra se starim - njega pre upotrebe treba
prokuvati i ohladivi ga do 40 stepeni, upotrebljavati.,
Jo su efikasniji klistiri sa ukuvanim urinom - diuretikom. Radi toga potrebno je sakupiti urina, rok starosti
nije bitan. Ljudi, iji ste urin sakupili, moraju biti zdravi.
Sakupivi 2 litra, sipajte ga u emajliranu erpu (lonac) i bez
poklopca kuvajte dotle dok ne ostane 500 grama. To se
naziva - urin ukuvan do 1/4 prvobitne zaprem i ne, ili diuretik.
Ohladite ga i u toplom stanju upotrebljavajte za kl isti rc. lako
ste ranije sproveli nekoliko kura klistiranja po Yokeru itd.,
tada se posle j e d n o g takvog klistira kod vas moe stvoriti
utisak, da vi ranije niste nita radili, j e r m o e izai toliko
b l a g a " i ivadi o kojima vi niste nita ni sumnjali. Osetiete
neuobiajenu snagu (mo) tog sastava. Zato on tako
ejstvuje?
To snano dejstvo objanjava se sa nekoliko faktora.
1. Sama voda postaje potpuno drugaija, ona poprima
superstrukturu. Ostaju najpostojaniji - otporni na toplotu"
teni kristali, koji prema istraivanjima naunika ine ma
terije i na organizam izmeu ostalog, neverovatno posto
j a n i m na sve vrste nepogodnih uticaj a.
si

2. Koncentracija soli u takvom urinu moe da se povea

za 600 puta! Stoga moete da predstavite kakvom usisa
vaj uom sposobnou raspolae ta vodica". Na osnovu
takve neobine koncentracije soli ona, ne samo da ispum p a v a " vodu iz trbune duplje, ve i zbog j a k o gorkog ukusa
otkida polipe i priraslu sluz sa zidova debelog creva. Na
najbolji nain stimuliu se zidovi debelog creva, peristaltika
se javlja sama od sebe. Posle jednog-dva takvih klistira
spontano b e e " gliste i druga ivad, ali se tom prilikom
mikrollora ne gubi i normalizuje se.
3. Iako se usled termike obrade u takvom urinu uni
tavaju sve organske materije, pri tome se ipak stvaraju nove
- visoko aktivne materije, koje ejstvuju odjednom snano
na ceo organizam; komprimira se zrana energija" koja lei
u osnovi ivota. Sve to kao rezultat ejstvuje mnogo snanije
od hormona, vitamina i tome slino.
Kao rezultat takvih klistira j o bre se normalizuje pH i
mikrollora, obnavlja se, ne samo sluzokoa, nego i peri
staltika, lece se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis,
helmintijaza i drugi paraziti. Ali i to nije sve. Usled velike
usisavajue" sposobnosti u debelo crevo dospeva tenost iz
cele trbune duplje odvlaei za sobom sluz. Vi se oslo
baate patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo pri
dugotrajnom gladovanju), sluzi koja je zasela" u bu
brezima, guterai, na zidovima mokranog mehura, polnih
organa itd. i gui njihovu ivotnu aktivnost. Oslobaajui se
od sluzi, svi ti organi se preporouju. Jaaju miii prepona
oslabljeni od sluzi. Ja smatram da je to jedan od glavnih
faktora stvaranja kile. Rastereuju se svi sistemi za izlu
ivanje naroito nosna duplja. Mnotvo ljudi je ve uradilo
te klistire i uverilo se u njihove velianstvene efekte, a i vi
ete se u to uveriti.
Predostronosti su ovde neznatne, ali ih treba znati. Kod
j a k o oteene sluzokoe debelog creva (na primer, gnojni
kolitis) ukuvani urin e izazivati bol u poetku, kao od
85

opekotine, - isti pite (izdrite) ili prethodno uradite klistir sa

obinim urinom. Bol ukazuje na to, da se sve nepotrebno
otkida a oteeno mesto se zaleuje. Ubrzo e se stvoriti
novo, zdravo tkivo i vie neete oseati bol.
Najbolje je otpoeti klistiranje sa obinim urinom. Za
tim ga ukuvajte do 1/2 i tek potom, priviknuvi se, ukuvajte
do 1/4. Dalje se ne srne ukuvavati, jer se struktura urina iz
energetski najbolje estostrane prizme pretvara u obian
sapun - i efekat se gubi.
Trudnicama se strogo z a b r a n j u j e ienje debelog cre
va p o m o u diuretika (ukuvanog urina), jer moe doi do
pobaaja.
Sada, poznavajui te osobenosti, opisaemo s a m e te
hnologije. Za to e vam biti potrebno Esmarhovo lone
(grejalica - termofor) i gumena kruka zapremine najmanje
100 miligrama. Jo jednom n a p o m i n j e m , da ne bi dolo ni
do kakvih komplikacija i neprijatnosti, ienje debelog
creva o t p o n i t e s a o b i n i m u r i n o m .
Nalijte 1-1,5 litar urina u Esmarhovo lone, okaite ga
na visinu najviu do 1,5 metar iznad poda. Skinite zatitnu
kapicu sa cevice i vrh cevice namaite maslom (uljem) ili
vazelinom. Presavijte cevicu, da tenost ne bi isticala (ako
postoji slavina, tada je zatvorite). Zauzmite koleno-lakatnu
pozu (karlica treba da bude iznad ramena), uvedite (ugurajte,
M ) cevicu na dubinu 10-25 centimetara. Z a t i m otpustite
cevicu na prevoju (otvorite slavinu) i postepeno isputajte
tenost.
U p o z o r e n j e . Ako u debelom crevu postoje patoloke
naslage ili je debelo crevo mnogo zapueno ekskrementnim
kamenjem, tenost se pri naglom dolasku moe izli vati una
zad ili nadimati tu malu upljinu ispred zapuenog dela,
izazivajui bolne oseaje. Da do toga ne bi dolazilo, kontroliite ulivanje i na vreme savijte prstima cevicu (za
tvorite slavinu). Po meri prolaska tenosti kroz zapueni
prostor poveavajte otvor (odnosi se na otvor slavine, cev86

ie radi protoka vee koliine tenosti, M). Diite polako,

r a v n o m e r n o , ali duboko - stomakom, izbacujui ga pri
udisaju i uvlaei ga pri izdisaju. Sve to e vam pomoi da
izbegnete razliite komplikacije i neprijatnosti za v r e m e
sprovodenja same terapije. Kada debelo crevo bude oi
eno, u njega se mogu naliti 2 litra tenosti za 30-40 sekundi
lako i slobodno.
Posle nalivanja tenosti u debelo crevo (za v r e m e i
enja, M), leite na leda i pripodignite karlicu (zadnjicu,
M S ) i u takvom poloaju ostanite 30-60 sekundi.
Moete dopunski uvlaiti stomak. Na osnovu toga te
nost e prodirati kroz silazni deo obrunog creva (kolondescendes, M) u popreno crevo (kolontransverzus,
M ) . Dalje polako leite na leda i okrenite se na desni bok.
Tenost iz poprenog dela debelog creva dospeva u teko
dostupni uzlazni deo (kolonascendens, M) i dalje - u slepo
crevo.
Upravo takva tehnika omoguava da se podjednako is
pere itavo debelo crevo. Pridravajte se tih pravila - ona su
proverena u praksi. U suprotnom sluaju, ispraete i opo
raviti samo deo debelog creva, ostavivi rasadnik buduih
bolesti na njegovom s a m o m poetku - lepom crevu.
Terapiju je poeljno sprovoditi posle pranjenja debelog
creva ujutro ili uvee.
Koliko treba da traje klistir? Drevni lekari savetuju - od
zalaska sunca do prvog sumraka. Po meni, spokojno odleite
na leima ili na desnom boku 5-15 minuta, ako ne bude jaka
potreba za nudom. Prednost urinskih kl isti r a j e u tome, to
je njihovo trajanje unutar organizma tano onoliko, koliko je
potrebno. U poetku su nude posle klistira ee i jae, a
dalje, to istije postaje debelo crevo, due se u njemu
zadrava urin. Zato se nemojte uzbuivati, organizam sam
zna kad ga treba ispustiti, jer sve se obavlja uz njegovu
velianstvenu kontrolu.
S7

Koliko se moe naliti tenosti u debelo crevo pri jednom

klistiranju i koliko puta se to moe ponavljati? Ranije smo
naveli d a j e najbolje naliti 2 litra, ali posle isputanja, dobro
je ponoviti takvo nalivanje j o jedan-dva puta i posle toga
naliti 1-1,5 litar urina. Z a s t o j e potrebno takvo doziranje?
Radi toga, to e prva 2-4 litra zasoljene vode isprati ne
istoe s a m o iz polovine debelog creva ne dirajui apsolutno
njegov uzlazni deo. Vi ete se uveriti na vlastitom iskustvu u
istinitost ove postavke. I samo trei, etvrti klistir sa urinom
m o e potpuno kvalitetno popuniti itavu upljinu debelog
creva i u njemu dejstvovati kao lek. Takva ema daje naj
izraeniji efekat.
Ako se koriste gore navedene preporuke, tada terapije sa
6-8 litara tenosti (raunajui i 1-1,5 litar urina) treba primenjivati svakog drugog dana, da se crevu omogui predah
( o d m o r ) . Za kuru ienja trebae ukupno 5-10 klistira.
Posle te kure vi ete se oseati kao sasvim drugi ovek.
To je samo prvi deo ienja debelog creva. U nekim
sluajevima patologija se tako zarila" u zidove, d a j e i to
malo za nju. Zato se drugom kurom ienja zapoeti rad
mora dovesti do kraja. Za vreme prve kure vae crevo je ve
predivno oieno i dovoljno vam je da posle pranjenja
creva uradite jedan klistir sa 2 litra zasoljene vode koja
podsea na morsku vodu, a zatim pomou obine g u m e n e
kruke unesite 100 grama ukuvanog urina. Terapiju ponoviti
nakon j e d n o g dana, dozu ukuvanog urina poveati za 100
grama, prekosutra - to isto, ali dozu poveati za j o 100
grama. Produava se dotle, dok se ne dostigne 500 grama
ukuvanog urina, a zatim nakon j e d n o g dana takode stepenasto (svakog drugog dana, M) smanjujte koliinu do
100 grama. Kasnije kao profilaktiku moete raditi mikrok 1 istire sa ukuvanim urinom do 100 grama jedanput u toku
j e d n e , dve nedelje dana.
Ako se pojave komplikacije, tada dozu ne treba po
veavati, ve uraditi klistir nekoliko puta sa istom d o z o m , a
zatim postepeno smanjivati. Na primer, ako se pri upotrebi
88

300 grama ukuvanog urina pojavila jaka kontrareakcija or

ganizma, tada prekosutra ponovite opet sa 300 grama. Ako
se reakcija ne promeni, sledei klistir uradite (nakon jednog
dana, M) sa 200 grama, a ako nema reakcije tada dodajte
100 grama. Gore navedeni ciklus ienja treba obaviti dva
puta godinje: u dane jesenje i prolene ravnodnevice.
Sada porazgovarajmo o interesantnim i veoma potre
bnim nainima klistiranja koji su posebno korisni za po
starije i stare ljude, jer odstranjuju suvou (satelit starosti) u
organizmu. Ti klistiri su najefikasniji u hladno i suvo go
dinje doba, koje potpomae (potstie) smanjenje toplote i
vode u organizmu.
D o p u n i m o ono to je ve reeno u ajurvedinim posmatranjimn. Dehidracija i hladnoa govore o tome, da se
ivotni princip Vetar" preuzbudio i to se ispoljava u sled e e m : silno stvaranje gasova, zatvori ili ovji" ekskrement, bolovi u krstima, sakrumu, karlino-bedrenim zglo
bovima, nenormalne menstruacije, gubitak semena, suvoa i
ljutenje koe, zimogriljivost, gubitak snage, pocrnelost
koe i mravljenje. Ako su takvi simptomi prisutni (oni se
izrazito ispoljavaju za vreme suve, hladne, vetrovite zime),
tada primenjujte dole navedeni mikroklistir i tople kupke
svakodnevno ili svaki drugi dan. Svi ti simptomi postepeno
e nestati.
Mikroklistiri se primenjuju na sledei nain. U 100
grama obinog mleka staviti 20 grama pretopljenog maslaca
(butera). Podgrevati da se maslac rastopi i dok je toplo,
p o m o u g u m e n e kruke uneti unutar debelog creva. Pre
poruuje se da se terapija primenjuje pri zalasku sunca.
Z a t i m odleati. Po pravilu, organizam sam zadrava taj sa
stav onoliko, koliko mu je potrebno. Kao rezultat te terapije,
supstanca suvoe i hladnoe, koja je u organizmu izazvala
gore navedene pojave, apsorbuje se i neutralizing e. Suvoa i
vrstoa (gustoa, M) neutralizuju se vlagom mleka i smekavaju se maslacem, a hladnoa - toplotom, koju sadri
mleko i pojavljuje se naknadno pri njegovom kvarenju (po89

staje kiselo, M). Obino posle dva-tri takva klistira, stolica

postaje meka, laka i u vidu kobasice. Osim toga, prirodno se
odgaja normalna mleno-kisela mikrollora i vi neete morati
da pribegavate glupim metodima pijenja razredenog ekskrementa dojeneta i drugim. Sve e se odvijati prirodno i
spontano.
Moete isprobati nekoliko varijanti slinih mikroklistira
i za sebe odabrati najbolju.
Prvi sastav: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20
grama) protiv zatvora, ovjeg" ekskrementa, gasova, isu
ivanja i dehidracije organizma.
Drugi sastav: osnova, kao kod prvog sastava (mleko i
pretopljeni maslac) i prstohvat dumbira ili bibera (aleve pa
prika). Taj sastav deluje kao i prethodni, osim toga suzbija
sluz u organizmu i poveava toplotne sposobnosti. Zato se
on preporuuje ugojenim, flegmatinim ljudima.
Trei sastav: osnova kao kod prvog sastava i polovina
ajne kaiice (5-10 grama) kuhinjske soli. To e pojaati
dejstvo prvog sastava.
etvrti sastav: osnova kao kod prvog sastava i jedna
supena kaika zasienog odvara pelina ili polovina ajne
kaiice enjaka (belog luka). To veoma dobro pomae kod
unih poremeaja.
Kao zamena za mleko ili njegovo razblaivanje (50 : 50)
m o e se upotrebiti odvar od mesa (naroito ovetine) ili
buljon od kostiju. Svaka od tih komponenti na svoj nain
deluje na organizam: smekava i smanjuje sluz ili u.
Mikroklistire primenjujte posle osnovne (glavne) kure
ienja debelog creva ili kada vam se pojave potekoe sa
pranjenjem u toku same kure.
Oistivi debelo crevo - koren ishrane" organizma,
dobiete takav priliv ivotne energije, o kojem niste ni sa
njali. ivot u vaem organizmu poi e po savreno d r u g o m ,
z d r a v o m , koloseku, vi ete biti zdravi i neumorni.

90

P O S T U P A K K O L J K E " - ANKH
PRAKALANA
Postoji drevni metod ispiranja i ienja celog probavnog kanala - od usne duplje do anusa. Prevedeno na ruski
jezik on se naziva Postupak (gest) koljke", zato to voda,
prolazei kroz probavni kanal, kao kroz koljku, ispira sve
neistoe. Korist od takvog ispiranja je u tome, to ono pored
ienja stimulie probavne sposobnosti eluca, funkciju
guterae, jetre, tankog i debelog creva. Slani ukus poveava
toplotne i probavne sposobnosti organizma.
Takvo ispiranje poeljno je obaviti posle ienja klistirima. Voda se uzima kroz usta, dalje prolazi kroz eludac,
a zatim prostim tokom prolazi kroz sva creva sve do izlaza iz
debelog creva. Vebe se upranjavaju sve dok ne p o n e da
izlazi voda iste prozranosti kao voda koja je uneta u orga
nizam.
Priprema. Zagrejte zasoljenu vodu prema proraunu
5-6 grama soli (kafena kaiica zaravnjena) na litar vode
do temperature tela. Voda mora biti zasoljena, j e r bez prim e s e soli ona e se apsorbovati posredstvom o s m o z e kroz
sluzokou eludano-crevnog trakta i izbacivae se u vidu
mokrae, a ne kroz zadnji prolaz (anus,M).
Povoljan momenat. Najpovoljniji momeuat je j u t r o .
Natate itavo ispiranje, kako pokazuje praksa, traje 1-1,5
as, a po stepenu njegovog usvajanja - 45-60 minuta.
Evo e m e procesa: prolazak vode kroz probavni kanal.
1. Ispiti au slane vode.
2. O d m a h uraditi propisana kretanja (radnje-vebe).
3. Ispiti au vode i izvriti seriju pokreta. (Za v r e m e
izvravanja tih pokreta, voda e polako prolaziti kroz creva i
nee izazivati muninu.).
Produite da naizmenino pijete i radite vebe (pokrete),
dok ne popijete 6 aa vode.
91

Obino do prve evakuacije dolazi skoro o d m a h , za pr

vom porcijom ekskrementa slede druge, meke, a zatim i
idke (tene).
Ako do toga ne dode odmah ili pak za pet minuta, treba
ponoviti pokrete (vebe), ne ispijajui vie vodu, a zatim se
vratiti u toalet. Ako ne dode do oekivanog rezultata, tada
treba zadejstvovati evakuaciju pomou klistira. im se sifon
debelog creva zadejstvuje, to jest im ponu prva pranjenja,
ostala pranjenja slede automatski.
Primedba. Posle svake posete toaletu i upotrebe obi
nog toaletnog papira isperite zadnji prolaz (anus, MS) to
plom vodom, osuite i namaite uljem, da bi spreili nadraivanje koje izaziva so. Neki osetljivi ljudi skloni su tom
nadraivanju koje se moe lako spreiti.
Posle prvog pranjenja treba ispiti au vode, izvesti
pokrete (vebe), zatim se vratiti u toalet: svaki put dolazie
do evakuacije. Produiti naizmenino piti vodu, raditi vebe
i poseivati toalet, dok ne pone da izlazi voda iste istoe
kakva je uneta u organizam. U zavisnosti od zagaenosti
creva, trebae od 10 do 14 aa vode, vie retko.
Kada nastupi oseaj zadovoljstva, kada voda koja izlazi
iz vas bude dovoljno ista, treba da prekinete terapiju. Vi
ete j o izvesno vreme nekoliko puta ii u toalet. Zatim
moete ispiti 3 ae neslane vode i izazvati povraanje. To e
iskljuiti sifon i isprazniti eludac.
Prva veba (pokreti). Poetni poloaj stojei: stopala
rastavljena priblino na 30 centimetara, prsti ruku preple
teni, dlanovi okrenuti nagore. Leda ispravljena, disanje no
rmalno.
Ne pokreui (savijajui) gornji deo trupa, napravite
otklon prvo u levo, ne zadravajui se u krajnjem poloaju,
ispravite se i odmah napravite otklon udesno. Ponovite 4
puta ovu vebu, to jest napravite 8 naklona naizmenino
ulevo i udesno, to traje najvie oko 10 sekundi. Ti pokreti
otvaraju vrata eluca i pri svakom pokretu (naklonu) deo
vode e prodirati iz eluca u dvanaestopalano crevo.
92

Druga veba. Ova veba primorava vodu da tee kroz

tanko crevo.
Poetni poloaj je isti kao i u prvoj vebi. Ispruiti desnu
ruku horizontalno i saviti levu ruku tako, da kaiprst i palac
dodiruju desnu kljunu kost (kljunjau). Zatim izvriti
okretanje trupa, zanosei ispruenu ruku unazad to je
m o g u e vie; pogledati na vrhove prstiju. Ne zaustavljajui
se u krajnjem poloaju, odmah se vratiti u poetni poloaj i
izvriti okretanje u drugu stranu (pri tome ispruiti levu, a
saviti desnu ruku, M). Taj dvostruki pokret treba ponoviti 4
puta. Opta duina trajanja pokreta je 10 sekundi.
Trea veba. Voda produava da tee u tanko crevo
zahvaljujui sledeem poloaju: varijanta zmije.
S a m o veliki prsti nogu i dlanovi ruku dotiu pod, a
butine i kukovi su iznad zemlje (poda). Stopala rastavljena
priblino na 30 centimetara (to je vano). Kad je zauzet

poloaj, okrenite glavu i trup dok ne uspete da ugledate

suprotnu petu (to jest, ako se okreete udesno, tada treba
gledati na petu leve noge), ne zaustavljajui se u krajnjem
poloaju, vratite se u poetni poloaj i uradite to isto i u
drugu stranu, ponovite 4 puta po dva pokreta. Vreme - 10-15
sekundi.
etvrta veba. Vodu, koja je dola do kraja tankog
creva, treba proterati kroz debelo crevo pomou etvrte,
poslenje vebe. Ona je najsloenija iz cele serije, iako je
dostupna svakome, osim licima koja pate od oboljenja kolena ili men iskua. Takvi ljudi mogu da rade po varijatni,
koja je dole opisana.
Poetni
poloaj:
- unuti, stopala rastavljena priblino na 30 centi
metara, pri emu pete treba da se nalaze sa spoljanje strane
bedara (slabina), a ne ispod zadnjice, ake poloene na
kolena koja su rastavljena priblino na 30 centimetara;
- okrenuti trup i postaviti levo koleno na pod ispred
suprotnog stopala (stopala desne noge, MS). Dlanovi guraju
naizmenino desnu butinu prema levom boku i levu butinu
prema desnom boku tako, da se prignjei polovina stomaka;
pri t o m e treba gledati unazad da bi se pojaalo zanoenje
trupa i ostvario pritisak na stomak.
Za razliku od prethodnih vebi, u datom sluaju po
trebno je otpoeti sa pritiskanjem desne strane stomaka. Kao
i sve prethodne vebe, veba se upranjava 4 puta. Opta
duina trajanja - 15 sekundi.
Varijanta etvrte vebe. Ova veba potie od savijene
poze jogista. Pri tome stopala su prosto priljubljena uz
unutranju stranu butina i ne prolaze sa druge strane. Rame
je otklonjeno to vie prema savijenom kolenu a trup blago
naklonjen unazad. Ruke se oslanjaju na savijeno koleno koje
slui kao poluga pri okretanju kime i pritiskanja butine na
donji deo stomaka.
94

Primcdha. Ako nakon toga, poto ste ispili, na primer, 4

ae vode, oseate da sadraj eluca nije proao na normalan
nain u creva i pojavio se oseaj prezasienja, koji izaziva
gaenje (muninu), to znai da se otvor vrata (ventil izmeu
eluca i dvanaestopalanog creva) ne otvara kako treba.
Ponovo uradite 2-3 puta seriju vebi, ne pijui vie vodu.
Nestanak munine pokazae da je prolaz otvoren. im je
sifon zadejstvovan, vie nee biti potekoa i moete da
produite proces. Meutim moe se desiti, da ep od gasova
nastalili od produkata vrenja spreava aktiviranje sifona. U
datom sluaju dovoljno je pritisnuti rukama stomak ili leei
na leima, podignuti obe noge uvis ili pripodii zadnjicu.
U najneprijatnijem sluaju, odnosno kada voda uopte
ne naputa eludac, ostaje vam jedino reenje: izazvati po
vraanje, pogolieavi koren jezika sa dva prsta desne ruke
radi aktiviranja refleksa povraanja. Olakanje e nastupiti
radikalno i odmah. Posle vebi treba se odmoriti i izbegavati
gladovanje.
Prvo jelo (uzimanje hrane).
Posle Sankh Prakalane
treba se obavezno pridravati sledeih uputstava. Ne jesti
ranije od 10 minuta niti kasnije od j e d n o g asa posle zavr
enih vebi. Nije poeljno da se probavni trakt ostavlja bez
hrane na as v vremena posle vebi. Ipak autor (Malahov, M)
primenjuje Sankh Prakalanu za prelazak na gladovanje, i u
tom sluaju ona je potpuno umesna jer zamenjuje uzimanje
purgativa.
Prvo jelo treba da bude od rie, kuvane na vodi i malo
prekuvane, da bi se ona topila" u ustima. Rii se m o e
dodati prekuvana argarepa. Zajedno sa riom treba pojesti i
oko 40 grama maslaca (butera), a najbolje je pretopljenog
maslaca. Ria se m o e zameniti penicom, ovsom itd.
Upozorenje. Ria se ne srne kuvati u mleku. U toku 24
asa posle vebi zabranjuje se piti mleko, kefir, jesti mlene
produkte, hleb sa kvascem. Vaa hrana treba da se sastoji
samo od kuvanog, dinstanog povra i kaa. Vi time potpomaete obnavljanje normalne mikroflore. Voe i povre u
sveem stanju nije preporuljivo zbog njihovog oploavanja
mikroorganizmima, a takode suvinog pobuivanja ivo95

tnog principa V e t r a " koji aktivira proliv. Ria upravo po

tpomae guenje tog ivotnog principa i dovodi organizam
na normalu. Z a t o se svee voe i povre m o e jesti sledeeg
dana.
Pie. Apsorbovanje slane vode, posredstvom visoke osm o z n e aktivnosti, privui e deo tenosti iz krvi u creva. Na
taj nain teni deo krvi protie u smeru suprotnom obinom
usisavanju, proiavajui pri tome mikrodlaice tankog i
debelog creva. U vezi sa gore izloenim kod vas se javlja
prirodna ed. Ne uzimajte nikakvu tenost, ak ni istu vodu,
pre prvog jela, zato to ete h r a n i t i " sifon, to jest ii u toalet.
Za v r e m e i posle vaeg prvog jela moete piti vodu ili blage
ekstrakte (nastoje) od trava.
To, to e se prva pranjenja pojaviti tek nakon 24 asa,
nije u d n o . Pranjenja e biti zlatasta, uta i bez mirisa kao
kod dojeneta.
Lica koja pate od zatvora, mogu raditi Sankh Prakalanu
svake nedelje, ali samo sa est aa vode. U tom sluaju ceo
ciklus traje priblino 30 minuta. To je j e d n o od najboljih
prevaspitavanja creva, jer se tom prilikom ne rasteu zidovi
debelog creva.
Kontraindikacije. Lica koja pate od ira na elucu,
treba da se uzdravaju od Sankh Prakalane i prvo da izlee
ir. To se odnosi i na lica koja pate od j a k o g oteenja
p r o b a v n o g trakta: dizenterije, proliva, akutnog kolitisa, tu
berkuloze creva i raka.
ankh P r a k a l a n a - izuzetna terapija, u koju se uvere svi
koji je redovno upranjavaju. Da bi se sistem bre savladao,
praktikujte ga jedanput u dve nedelje i sve e vam poi za
rukom.
Obavezna terapija u starijem dobu - ienje jetre. Za
v r e m e ienja videete toliko izbaene ljake (neistoa,
M ) , da neete poverovati svojim oima. Posle ienja jetre
organizam naglo poinje da se obnavlja i podmlauje. To je
proverena injenica.
96

J E D N O S T A V N O I EFIKASNO IENJE
JETRE

Ranije se ta terapija ienja preporuivala s a m o sa

maslinovim uljem i limunovim sokom. Postavilo se pitanje o
odgovarajuim z a m e n a m a , i na veliku radost, ima ih i pre
vie. U m e s t o maslinovog ulja upotrebljava se bilo koje suncokretovo ulje (rafinisano, nerafinisano, preno), u m e s t o li
m u n o v o g soka upotrebljava se kristalna limunova kiselina
(limuntus, M), a takode i produkti sa jakim kiselim ukusom
- m a h o v n i c a (Oxycoccus palustris O. microcarpus), pasji trn
(1 lippophae rhamnoides), ogrozd itd. Kao to je pokazala
praksa, ienje sa tim z a m e n a m a ni po emu ne zaostaje za
ienjem sa idealnim produktima. Zato ih moete slobodno
upotrebljavati za ienje.
Sva tajna i efikasnost ienja jetre po tom metodu
sastoji se u prethodnoj pripremi - smekavanju organizma.
Smekavanje vodenim terapijama (primenjivati na 3-4 dana
vrue kupke, svakodnevno ii u saunu 2 puta pre ienja;
popiti svee iscedene sokove j a b u k e i cvekle, 50 grama soka
cvekle i 200 grama jabukovog soka ili 250-300 grama soka
od argarepe po 2-3 puta dnevno pre jela ili umesto jela).
istite se na 2-3 dana pre punog meseca.
ta raditi na dan s a m e terapije ienja? Pre toga vi ste
uradili poslenju smekavajuu" terapiju - raspoloenje je
bodro i vi ste svezi i spokojni. Ujutro, posle toaleta, uradite
klistir za proiavanje. Dalje, lako dorukujte, prethodno
ispivi gore navedeni sok. Takode, lako ruajte i nakon 1-2
asa ponite da zagrevate predeo jetre. Radi toga koristite
termofor sa vruom vodom ili elektrinu grejalicu. Hodajte
sa termoforom itav preostali deo dana.
Priblino oko 19-20 asova otponite samu terapiju i
enja jetre. Prethodno zagrejte ulje i kiseli sok do tempera97

Posle toga kada su ulje i sok ispijeni, priblino nakon 2

asa, moe se preduzeti niz mera, koje pojaavaju efekat.
Z a u z m i t e udobnu sedeu pozu (najbolje na petama) zaepite
levu nozdrvu vatom, u usta stavite malo ljute paprika i diite
kroz desnu nozdrvu. Dodatno u predelu jetre, ispod termofora, priveite aplikator sa metalnim iglicama. Sve to e
potpomoi pobuivanje, stvaranje toplote i njeno usmeiavanje u preeo jetre. Pri tome diite polako, ravnomerno (4-6
puta u minutu), radei snano dijafragmom, kao s t o j e ranije
navedeno. To e obezbediti efikasnu masau jetre, pojaa e
u njoj krvotok i isprae je od ljake i ugruaka. Takvo disanje
primenjujte 15-30 minuta. Odmorite se jedan as i ponovite.
U m e s t o aplikatora sa iglama, sada, prislonite magnetni apli
kator ili jednostavno magnet.

ture tela i neto malo vie. Doza ulja i soka odreuje se

prema teini vaeg tela i podnoljivosti ulja. To je obino
150-300 grama i j e d n o g i drugog.
Prema tome, sve je spremno. Stoje dve ae, jedna sa
uljem i druga sa sokom. Vi uzimate jedan-dva gutljaja ulja i
zali vate sa isto toliko gutljaja soka. Nakon 15-20 minuta, ako
nemate muninu, sve se ponavlja, ponovo ekate 15-20
minuta, pijete - i tako nekoliko puta, dok ne ispijete sve ulje i
sok. Zatim mirno leite ili sedite da se odmarate. Ne skidajte
termofor. Praksa je pokazala da to se vie zagreva jetra, time
je bolji elekat. Z a t o termofor drite eelil no i ceo sledei
dan.
Upozorenje. Ako slabo podnosite ulje i pojavi vam se
munina (gaenje) posle prvog uzimanja, treba priekati da
nestanu ti neprijatni oseaj i i samo tada ponoviti uzimanje.
Razvucite vremenski terapiju, to nije tetno. Ako munina
ne prolazi, ograniite se ispijenom koliinom, to e biti
dovoljno.
98

Magnetna terapija je vaan faktor koji pojaava krvotok.

Naunici su ustanovili, da crvena krvna zrnca s a m o zbog
j e d n o g ispoljavanja krvnog pritiska nisu u stanju da prou
kroz kapilarc. Glavni mehanizam njihovog kretanja sastoji
se u t o m e , to pritisak na arterijskom zavretku kapilara
pribliava krvna zrnca j e d n o prema drugom. Z b o g toga, to
oni imaju isti elektrini potencijal, oni se odbijaju jedan od
d r u g o g na stranu manje koncentracije i usled toga prodiru i
kreu se kroz kapilare. To je posebno vano koristiti radi
poboljanja krvotoka u jetri, gde postoji unikatni (jedin
stveni) venozni sistem, magnetno polje dodatno aktivira
fermente koji u terapiji ienja imaju vanu ulogu. Sve to
zajedno uzeto: toplota, aktivnost fermenata, pojaanje krvo
toka, poveanje potencijala crvenih krvnih zrnaca, snana
emisija slobodnih elektrona (pobuivaa fermenata) sa igli
astog aplikatora - omoguava nam da razdrobimo, rasto
p i m o , isperemo i izbacimo napolje svo ubre i kamenje.
G o r e opisane varijante omoguavaju nam da zadejstvujemo
najdublje - kvantne nivoe organizma odgovorne za ivotnu
delatnost, ienje, regeneraciju. Nikakva druga terapija
ienja ne deluje tako aktivno, kao gore opisana.
99

Priblino o k o 23 asa, moda neto kasnije (deava se i

ujutro), kada su bioritmi jetre i unog mehura maksimalni,
otpoinje erupcija (izbacivanje) kamenja i neistoa. To se
ispoljava kroz j a k proliv i vi ete videti sve blago", steeno
p o m o u nepravilnog miljenja, naina ivota, ishrane, i
o d m a h ete shvatiti, da se dalje tako ne srne iveti. Ni o
kakvom zdravlju ne moe biti rei, ako to b l a g o " ostaje u
vaem organizmu. Ujutro moe j o malo da vas protera i da
izae j o vea koliina kamenia i ui u vidu mazuta.
Uradite kl isti i" za ienje, ali termofor produite da drite.
Prvo jelo poeljno je da se sastoji od 0,5 litra soka (od
argarepe, cveklo-jabuni - 1:5). Sok dopunski ispira vau
jetru. Nakon izvesnog vremena, kada se pojavi oseaj gladi,
moete jesti salate, dinstano povre, kau spremljenu na vodi
i voditi normalan ivot.
Koliko puta je potrebno proistiti jetru po navedenom
metodu? Covek moe iveti ak i ako mu funkcionie samo
1/8 dela jetre. Z b o g toga to se jetra sastoji iz etiri d e l a - sve
treba dobro oistiti. Praksa je pokazala da se to postie
kvalitetno od 4 do 7 puta. Ako koristite sve gore navedene
dosetke i bioritmologiju, vi to moete uraditi mnogo bre.
Prvo ienje jetre je najtee - to je operacija bez noa.
Odmorite se posle nje i im se osetite sposobnim, ponite
drugo ienje, ono e proi lake, a zatim - obavite tree,
etvrto ienje, sve dok ne osetite i ne uvidite da vie nita
ne izlazi iz jetre. Sto pre oistite jetru, time ete bre normalizovati krvotok i sve vrste razmena materija. Upoznajte
se i sa o v o m osobenou: kamenii u unim kanalima i
u n o m mehuru taloili su se polako, poprimajui oblik
odlivka u kanalima. U takvom obliku oni vas ne uznemiravaju. Obavljajui ienje, vi ih drobite (usitnjavate,
MS) - stanje se menja a preostali kamenii mogu nadraivati zidove unih kanala, prouzrokujui njihovu upalu.
Z a t o , ne dozvolite to i potpuno se oistite, ne zaustavljajui
se na pola puta.
Upozorenje. Ne istite jetru posle napornog rada, fi
zikih optereenja (maratonsko tranje itd.) i posle gla100

dovanja. Odmarajte se 3-5 dana, sakupite snagu. Inae ete

se u procesu ienja ili jako iscrpiti ili ete popiti ulje i
limunov sok bez ikakvih rezultata.
Neki ljudi za vreme ienja povraaju a u masi koja je
povraena uoava se sluz ili drugi slini elementi, to uka
zuje na to da su sok i ulje proradili u elucu i oistili ga od
zagaenosti. To je normalno. Sledee ienje otponite sa
neto manjom koliinom ulja, a pri narednom malo dodajte. 1
zapamtite, ne treba se bojati; itava terapija ienja jetre je
teka, ali bezbolna. Strah i prekomerno uzbuenje mogu
spazmirati (zgriti, MS) krvne sudove, une kanale - a
ienje nee uspeti. Budite spokojni i oputeni i sve e vam
uspeti.
Preporuka. Ne istite jetru vie od 7 puta z a r e d o m u
toku godine, ak i ako dalje izlazi kamenje. Hitno promenitc
ishranu, nain ivota i istite spoljanje manifestacije ili
primeiijujtc metod obnavljanja veze izmeu spoljanjih
manifestacija i fizikog tela. Znajte - izbacivanje vee
koliine kamenja to je normalno i takva nenormalnost u
vaoj svesti (spoljanjim manifestacijama) nalazi se u vidu
snane psihike koljke. Nju treba odstraniti, inae bes
k o n a n o ete se istiti, a da do potpune normalizacije fun
kcije nee doi.
Cesto pitaju, da li jetru mogu istiti ljudi kojima je
odstranjen uni mehur? Odgovaramo - ne samo da mogu,
ve je i potrebno.

I E N J E JETRE POMOU SOKOVA

Kao stoje pokazala praksa, svi ljudi ne podnose ienje
j e t r e pomou maslinovog ili simcokretovog ulja: neki uopte
ne podnose ulje i ne mogu da ga ispiju u dovoljnoj koliini da
bi se kanali jetre otvorili i da otpone obilno luenje ui.
U letnjoj sezoni moete izvriti prijatno i korisno i
enje jetre pomou sveih salata od povra, isceenih sveih sokova i lekovitih biljaka.
101

Salate i sok od maslaka sa lucerkom (detelinom, M )

dobri su antioksidanti i regenerator i tkiva jetre. To je veoma
efikasno sredstvo za ienje i leenje hepatitisa i u n o g
kamenja. Kamilica ili lemnik (Scutellaria)pomau kod
trovanja alkoholom i lekovima. Takode su korisni listovi
maline, mlevena nana, lie od umske j a g o d e , kiseljak
(zelje) sa kovrdavim liem, hajduka trava (kunia),
alfija, hisop (hyssopus officinalis ), rumarin, iris, detelina,
poljski ljuti i maj oran. Moe se piti i koncentrisani ekstrakt
(nastoj) - smese petrovca (agrimonia eupatoria), gole
heloneje i razlika, svaki dan po dve supene kaike dva-tri
puta dnevno. Povrtarski perun odstranjuje zatvore jetre, a
list maline ili u m s k e jagode - pojave stagnacije u njoj.
Koren lincure (gentiana lutea, gentiana p n e u m o n a n t h e )
zajedno sa g o r k o m rotkvicom stimulie rad jetre, poboljava
apetit i probavu. Petrovac (agrimonia) je koristan kod utice.
Ako vam on izaziva muninu, dodajte mu malo utog
koren a.
Letnje ienje jetre zasnovano je na leenju sokovima u
o d r e e n o m periodu. Treba poeti sa trodnevnom dijetom sa
j a b u k a m a kiselo-slatkih sorti, a zatim prei na svee pro
dukte. Kao dopuna njima mogu se jesti kuvan bob i graak.
Izbegavajte hranu koja sadri tetne materije, ne puite i ne
upotrebljavajte alkoholne napitke. Pijte koliko hoete istog
soka o d j a b u k a ili argarepe,jedanput u nekoliko dana ispijte
ujutro au soka od cvekle - malim gutljajima, polako. Ako
se pojavi svrab na koi, pijte ujutro po au tople vode sa
s o k o m isceenim iz pola limuna.
Evo j e d n e od ema petodnevne terapije ienja jetre
sveim sokovima (ne jedite i ne pijte nita osim navedenog,
izuzetak su protijeva voda ili magnetisana voda).
Prvi dan. 300 grama soka od argarepe i po 100 grama
soka od cvekle i krastavaca.
Drugi dan. 300 grama soka od argarepe i 300 grama
soka od spanaa.
102

Trei dan. 500 grama soka od argarepe.

etvrti dan. 100 grama soka od cvekle i 300 grama soka
od argarepe.
Peti dan. 60 grama soka od celera, 60 grama soka od
peruna i 300 grama soka od argarepe.
Radi ubrzanja procesa ienja radite klistire sa obinim
i ukuvanim urinom.
Za vreme petodnevne kure ienja primenjujte sva
kodnevno ili svaki drugi dan (ako oseate slabost) pro
iavaj ue-smekavajue kupke, dodajui u toplu vodu po
0,5-1 litra ukuvanog urina. Trudite se da vam itavo telo
bude pod vodom, ostanite u kadi 25-30 minuta. Priblino
sredinom tog perioda (nakon 10-15 minuta, M) moete
osetiti muninu, koja e proi do kraja boravka u kadi, zato
ne izlazite iz vode pre vremena. Zatim se dobro posuite
pekirom i leite u postelju na jedan-dva asa, da se dobro
preznojite izvesno vreme oseaete slabost. Preko noi
m o e se staviti kompresa (obloga, M) sa ricinusovhn uljem
ili urinom na stomak i u preelu jetre. To e stimulisati creva
na ienje.
Za obloge, kupke i pripremanje masanih ulja upotre
bljavajte etarska ulja kamilice (razne vrste), smilja, limuna,
limunske verbene (sporia), lipe, hajduke trave (kunie) i
moraa (divlja mirodija - foeniculum vulgare, M ) . Isparljive materije tih ulja Iako prodiru u organizam kroz kou i
p o t p o m a u bolje izbacivanje jetrene ljake. To potstiu i
eliksiri iz cvetova.
Eliksir cvetova malo potpomae ienje jetre i izba
civanje materija koje zagauju. Maslaak i enj-enj (koren
ivota, M ) jaaju jetru, potpomau regeneraciju (obna
vljanje) tkiva, a eukaliptus pomae kod upalnih procesa u
jetri.
Za v r e m e ienja jetre, potrudite se da se to manje
nervirate (uzbuujete). Jetra - mesto, gde se stvara energija
gneva i mrnje. Ta energija kvari krv, stvara mnogo u n e
103

ljake, dovodi do energetskog zastoja, a shodno tome, do

zagaivanja jetre i pogoranja probave. Uopte, nauite se
da koutroliete svoje emocije i zapamtite, da one u prvom
redu unitavaju vas, a ne tog oveka, na koga se vi ljutite.

IENJE BUBREGA I M O K R A N O G
MEHURA
ienje bubrega - obavezna terapija u starijem dobu.
Pogrena (nepravilna) ishrana sa suvie krobnih produkata,
jedenje u toku noi, prisustvo u hrani svih moguih dodataka
(zaina) i konzervanasa brzo izbacuju nae bubrege iz stroja.
Ibn-Sina je izvrsno razradio metod ienja bubrega. Evo ta
on pie:
Ciljevi kojima tee lekari pri Ieenju kamenja: prekid
stvaranja njihove materije, spreavanje stvaranja kamenja
putem odstranjivanja uzroka i njegovog regulisanja, a zatim
usitnjavanje i drobljenje kamenja, njihovo otkidanje i od
stranjivanje sa tog mesta gde je ono visilo, uz p o m o lekova,
koji imaju takvo dejstvo, posle ega ih izbacuju meko i
postepeno..."
Koristimo se izvanrednim preporukama Ibn-Sina.
1. Otklonimo uzroke koji stvaraju kamenje. Radi toga,
treba promeniti ishranu i nain ivota s ciljem normalizacije
r a z m e n e materija.
2. Primenimo sredstva za drobljenje, sitnjenje kamenja i
njihovog pretvaranja u pesak. Za to su dobri: sok od vratia
(tanacetum vulgare), crne rotkvice, sok od limuna, jelova
smola, korenje broa (Rubia tinetorum, MS) ili ipka, svee
iscedeni sokovi od povra i urin.
3. Izazovimo otkidanje razdrobljenog kamenja i m e k o ,
postepeno ga izbacimo.
Ishranu treba promeniti na sledei nain: u poetku pijte
kompot, aj, vodu, sokove i tome slino, zatim jedite svee
104

salate prema sezoni a, u hladno godinje doba - malo dinstano ili obareno povre. Posle uzimanja biljne hrane poje
dite s a m o j e d n o jelo, tako da osetite zasienost. Ako je to
kaa, onda samo jednu kau; ako je meso, tada samo meso;
s a m o k i o m p i r itd. Takav redosled uzimanja hrane o m o guie vam da pravilno i lako sve probavite. Ako postupate
obrnuto - pivo jedete, a zatim pijete, tada sapirete hranu u
donje delove (organe, M) bez dovoljne prethodne obrade u
elucu, zbog ega sc hrana ne razlae potpuno i stvara se
mnotvo ljake.
Osim toga, oboleli od kamena u bubrezima treba i kva
litativno da promene ishranu: manje mesnih proizvoda i
peciva. Da pogledamo ta se dobij a. Sva kuvana hrana liena
je potencijala (naboja), kalcijum u hlebnom pecivu usled
termike obrade iz organskog - napunjenog - pretvara se u
neorganski - ispranjeni. Biokoloidi mokrae sastoje se iz
razliitih mukoproteida, koji imaju negativan potencijal i na
osnovu toga oni zadravaju rastvorene soli u mokrai. Ali
neorganski kalcijum iz testenina, nemajui potencijal, vrsto
se sjedinjuje sa negativnim mukoproteidima i time potpo
mae njihovu koagulaciju i taloenje. Eto tako se poinju
stvarati kamenii, pesak. Eto zato hrana treba da bude
sveza, blago dinstana sa velikim sadrajem potencijalnih
estica - tada e sve biti drukije.
Sada treba da usaglasite svoju aktivnost, naroito uzi
manje hrane, sa bioritmom rada unutranjih organa svog
organizma. Sada je ve svima j a s n o , da su, na primer, bu
brezi najaktivniji jedanput u toku 24 asa, jedanput naj
slabiji, a preostalo vreme funkcioniu na vie-manje sred
njem nivou. Zato treba dorukovati od 7 do 9 asova ujutru
(vreme maksimalne radne sposobnosti eluca), ruati od 13
do 15 asova (vreme maksimalne aktivnosti tankog creva) i
lako veerati od 17 do 18 asova. Tu osobenost rada naeg
organizma istie poslovica: Doruak pojedi sam, ruak
podeli sa neprijateljem, a veeru u potpunosti daj neprija105

teljli". Uvee je najbolje popiti samo odvar od trava (aj,

M ) sa m e d o m . Ako postupite drukije, tada, sve to treba
dati neprijatelju, pojedete sami, to jest ako veerate od 19 do
21 asa, tada razruavate svoj organizam ^po^neprijateljski".
Energije u probavnim organima ve nema, ona se u to v r e m e
nalazi u bubrezima i perikardu (osrdu - sranoj kesi, M ) ,
koja radi na stvaranju zaliha hranljivih materija, a ne na
cepanju (Inj-organi). Kao rezultat vi dobijate: a) slabljenje
rada bubrega; b) nepotpuno varenje hrane. N e p o t p u n o
(nekvalitetno) varenje hrane sastoji se u t o m e , to ona
oksidira ne do konanih produkata, koji se lako izbacuju
napolje iz organizma, ve se nagomilava u krvi, plazmi krvi.
Rezultat toga je promena koloidnog stanja mokrae usled
obilja mokrane kiseline (nedokisla belanevina), ugljenih
hidrata itd. U zavisnosti od toga, ta ovek voli da jede
uvee, kod njega se stvaraju i razni kamenii: urati, ka
rbonati itd.
Veliki znaaj u recidivima stvaranja kamenja ima jetra,
j e r j e d n a od funkcija jetre jeste - stvaranje mokraevine. To
se vri samo tu (u jetri, M) i kao konani produkt belanevinaste razmene izluuje se bubrezima. Osim toga, vie od
90 procenata monosaharida dostavlja se krvotokom kroz
vratnu venu, pre svega u jetru, gde se oni uglavnom pret
varaju u glikogen.
Ako vam prethodno nije oiena jetra, tada je krv stalno
zasiena m o k r a n o m kiselinom i poluprobavljenim, neve
z a n i m ugljenim hidratima. ienje bubrega, u tom sluaju,
je - besmislen rad: kamenje e ponovo da se pojavi i to vrlo
brzo. Evo klasinog primera uzetog iz Velike medicinske
enciklopedije" (Moskva, 1962.), Bubrena litijaza (stva
ranje kamena u bubrezima,M)".
Fosfati i karbonati sa jezgrom iz zakieljenog krea i
mokrane kiseline rastu vrlo brzo i mogu dostii o g r o m n e
razmere. Prema podacima Izraela, nakon 16 meseci posle
operacije odstranjivanja mnogobrojnog kamenja kod j e d n o g
106

te istog bolesnika ponovo je odstranjeno 57 veoma velikih

konkremenata, koji su se sastojali od karbonalnog krea sa
tragovima fosforooksidnog amonijum-magnezijuma".
N a v e d e n o j o jedanput potvruje pravilni fizioloki redosled izvravanja terapija ienja.
Sada razmotrimo sredstva za razbijanje (drobljenje),
smanjivanje i pretvaranje kamenja u pesak. Vano je znati,
zbog ega dolazi do drobljenja i smanjivanja.
Ranije smo ujasnili, da se kroz bubrege za 24 asa
isfiltrira do 150 litara krvi. Odatle, sve to dospeva u krv,
m o e dejstvovati na bubrege, a to dospeva u mokrau - u
mokrani mehur. Sada, ostaje da odgovorimo na pitanje,
koje materije, dospevajui u krv i mokrau, imaju izraena
svojstva drobljenja i smanjivanja? Evo tih materija: eterina
ulja; raznovrsni pigmenti i boje ; organske kiseline i luine;
gorine i materije koje se stvaraju u s a m o m organizmu. Sada
detaljno razmotrimo sve te materije, a takode produkte, koji
su najvie zasieni sa njima.

E T E R I N A ULJA
Eterina ulja imaju sledea svojstva.
Ljut ukus. Prema drevnoj klasifikaciji, ljutina" otvara
sudove, ima razreujua, ispirajua i rastvarajua svojstva.
Najbolja isparljiva svojstva, a prema tome i rastvarajua,
drobea, od svih eterinih ulja ima terpentinsko ulje. to se
vie tog ulja nalazi u biljci, ta biljka e imati bolja ras
tvarajua svojstva.
Dobra rastvorljivost u organskim rastvaraima: uljima,
s m o l a m a , ugljenim hidratima i drugim, teko rastvorljivim u
vodi.
S obzirom na to da su eterina ulja nerasrvorljiva u vodi,
ona imaju tendenciju da se nagomilavaju na bilo kojoj po
vrini. Na primer, na povrini kamenja u jetri, u n o m m e huru, bubrezima i mokranom mehuru. A poto j a k o mi107

riljave materije uljane prirode imaju veliku aktivnu povr

inu i malo povrinsko optereenje, one tee da zauzmu
najmanju zapreminu, to jest da prodru kroz mikro pukotine
unutar, a to dovodi do razraivanja" tvrdog tela i njegovog
rasipanja na komadie! Tim vie, to su eterina ulja rastvorljiva u organskim jedinjenjima, kakvo je nae kamenje u n o , mokrano.
I s t o j e karakteristino, eterina ulja iz organizma uglav
nom izbacuju bubrezi, izazivajui pojaano izdvajanje mo
krae. Drugim recima, eterina ulja nagomilavaju se tamo,
gde su potrebna, na mestu gde se kamenje poinje da pret
vara u pesak. Odatle je takav udarni efekat eterinih ulja.
A sada porazgovarajmo o biljkama u kojima se nalazi
najvie eterinih ulja i o tome, kako ih iskoristiti.
Bela breza. Ekstrakt i o d v a r o d listova breze primenjuju
se kao diuretiko sredstvo.
6-8 listova preliva se sa 500 ml kljuale vode, kuva se
15-20 minuta, cedi i uzima u toku dana. Jae diuretiko
dejstvo imaju pupoljci breze (3-4 grama na 500 ml).
Ptiji troskot, ili spori (polygonum aviculare). U naro
dnoj medicini nairoko se upotrebljava kod svih oblika ka
m e n e " bolesti, intenzivno izbacuje pesak". Radi pijenja
priprema se ekstrakt: 20 grama trave na au kljuale vode.
Uzima se po 1 supena kaika 3 puta dnevno.
Jela obina (picea abies). U medicini je uveden preparat
P i n a b i n " , koji predstavlja 50-procentni rastvor eterinog
ulja iz etine jele (ili bora) na ulju od breskve. Preporuuje se
da se uzima po 5-20 kapi (nakapati na kocku eera) tri puta
dnevno na 15-20 minuta pre jela u trajanju 4-5 nedelja.
u m s k a jagoda. Dobro je uzimati svezi sok naraste po
4-6 supenih kaika kod bubrene i une litijaze (kamena u
bubrezima i ui, M).
Velika kopriva - ara (urtica dioica). Sok od sveih
mladih listova primenjuje se kod kamena u jetri i bubrezima.
Koren koprive, skuvan sa eerom, - kod zastarelog ka108

menja. Sa istim ciljem upotrebljava se seme koprive p o m e ano sa v o d o m .

Kukuruz. U lekovite svrhe u narodu se skupljaju pra
menovi kukuruzne kosice". Sui se na papiru u hladovini,
na ardaku. To sredstvo smatra se diuretikom koji drobi
m o k r a n o kamenje zajedno sa unim u pesak.
Evo j e d n o g od prostih recepata: kukuruzna kosica",
krilca od pasulja i lie mejeg groa (arctostaphylos
uva-ursi) pomeati u jednakim elovima, 40 grama te smese
prokuvati 15 minuta u litri vode. Dobijeni odvar procediti i
ispiti u toku dana na 6 puta.
Lipa. Lipov cvet primenjuje se kao diuretiko sredstvo
protiv kamenja u bubrezima. Za pripremanje ekstrakta uzi
maju se 2 supene kaike isitnjenih cvetova lipe na 2 ae
kljuale vode i ostaviti da odstoji 20-30 minuta. Ekstrakt sa
veim koncentratom priprema se prema proraunu 3-4 su
pene kaike isitnjenih cvetova na 2 ae kljuale vode. Kuvati 10 minuta i procediti. Upotrebiti u toku dana.
Veliki iak, lopuh (arctium lappa). Koren lopuha pre
poruuje se za primenu kod kamena u bubrezima i mo
kranom inehuru. Iznutra (pijenjem, M) se primenjuje vru
ekstrakt: 5 grama isitnjenog korena preliti sa 2 ae kljuale
vode, ostaviti da odstoji preko noi; ekstrakt procediti dobijena koliina je doza za jedan dan.
argarepa (mrkva). Kod k a m e n a u bubrezima i u m o
kranom mehuru seme argarepe je efikasno sredstvo. S e m e
se skuplja u septembru. Jedan gram praka od semena arga
repe uzimati - 3 puta dnevno. M o e se primenjivati i vodeni
ekstrakt: 1 supena kaika semena na 1 au kljuale vode.
Ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro podgrejati i piti u
toplom stanju (preporuuje se 3 ae dnevno).
Perun, povrtarski. Eterino ulje je glavna aktivna
k o m p o n e n t a peruna. Ima ga najvie u plodovima - do 7
procenata. Otuda se perun, naroito njegovo seme, pri
menjuje za drobljenje kamenja u bubrezima i u m o k r a n o m
niehuru.
109

Isitnjeno s e m e se melje i dobiju se praak, koji se daje

bolesniku po 0,5 grama 2-3 puta dnevno. Od istog praka
priprema se odvar i ekstrakt. Ekstrakt. I ajna kaiica istucanih (isitnjenih) plodova na 500 grama hladne vode. Osta
viti da odstoji 8-10 asova i piti po 100 grama 3-4 puta
d n e v n o . Odvar : 4 ajne (kafene) kaiiee semena na au
kljuale vode, kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti i piti po I
supenu kaiku 4-6 puta dnevno. Umesto semena moe se
koristiti lie i koren je peruna. Od njih pripremiti ekstrakt
od 20 grama isitnjeue sirovine na au kljuale vode i uzi
mati po 1/3 ae 3 puta dnevno pre jela. Umesto ekstrakta
m o e se koristiti sok iz sveeg lia: po 2 ajne kaiiee 3-5
puta d n e v n o . Srednjevekovni farmaceut Amirdovlat Amnsiaei preporuivao je da se za rastvaranje kamenja upo
trebljava kora od korena peruna.
Sibirska jela. Lekovita sirovina su mlade granice jele,
iz kojih se dobija ak 2,5-proeentno eterino ulje. Jelovo ulje
upotrebljava se kao efikasno sredstvo za rastvaranje ka
menja u bubrezima i u mokranom mehuru.
Pelen (Artemisia). Sve vrste pelena sadre eterina ulja
na celoj biljci. U pelenu ima do 1,3 procenta eterinog ulja.
To svojstvo pelena ini ga jednim od najrasprostranjenijih
sredstava u borbi sa bubrenom litijazom. Evo kako se pri
menjuje pelen od srednjeg veka.
Gorki pelen (Artemisia absinthium). Sirup: 69,5 grama
trave namoiti u vodi da odstoji 24 asa, a zatim prokuvati,
ocediti, dodati 353 grama eera ili meda i kuvati dok se ne
zgusne, a potom upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su takva,
da on pomae kod svih oboljenja mokranih puteva i izba
cuje kamen sa mokraom.
Peleii-ernobilac. 8,8 grama soka ini mokrau obil
nom, rastvara i izbacuje kamen iz mokranog mehura.
Pirej puzavi (Agropyron repens, Elytrigia repens). U
narodnoj medicini odvar od podzemnog stabla upotrebljava
se kod kamena u ui i mokrai. Odvar se priprema prema
lio

proraunu 1 : 10, uzima se po I supena kaika 3-4 puta

dnevno.
Rotkva, povrtarska. Upotrebljava se sok koji se pri
prema na sledei nain: u itavoj krupnoj rotkvi izdubi se
j a m a i u nju se stavlja med ili eer, koji se ubrzo pomea sa
s o k o m . Dobijeni sok uzimati od 0,5 do 1,5 ae dnevno.
Oskorua obina (sorbus aucuparia). Upotrebljava se
sirup od soka svezih, sazrelih plodova kod kamena u bu
brezima i mokranom mehuru. Sok od 1 kg plodova os
korue kuvati sa 600 grama eera, uzimati po 50-100 grama
2 puta dnevno. uvati na prohladnom mestu.
Lekovita pargla (asparagus officinalis). Upotrebljava
se ekstrakt iz korena: 2-3 ajne kaiiee izmrvljenog korena
preliva se sa aom kljuale vode (doza za jedan dan).
Mirodija, povrtarska (anethum graveolens). U toj
biljci je pronaeno eterino ulje koje predstavlja smesti razli
itih terpentina. U zeleni mirodije ima 1,5 procenat eterinog
ulja, a u semenu - do 4 procenta. Takav bogat sadraj
eterinih ulja ini mirodiju odlinim diuretikim sredstvom.
ajnu kaiicu istucanog semena zakuvati (1,5 aa kljuale
vode), posle hlaenja procediti i piti po 100 grama 3 puta
d n e v n o ili uzimati 3 puta dnevno po I gram isitnjenog
semena sa malo vode.
Hmelj, obini (humulus lupus). iarke te biljke upo
trebljavaju se na nekoliko dana pre njihovog potpunog sazrevanja, dok je iarka j o vrsto zatvorena. Miris osuene
sirovine je prijatan, a ukus je gorak sa smolastim stranim
ukusom. uva se tokom cele godine.
Ekstrakt: 1 supena kaika isitnjenih iarki na I au
kljuale vode. Ohlaeni ekstrakt procediti i piti po 1/4 ae 3
puta d n e v n o na 15-20 minuta pre jela.
Hren, obini (armoracia rusticana). Upotrebljava se ko
ren hrena koji se skuplja u j e s e n .
Svezi sok iz korena hrena upotrebljava se za izbacivanje
ui i kao diuretik. Kod kamena u mokranom mehuru pije
se po 1 ajna kaiica.
III

Borovnica, obina (vaccinium myrtillus). Od listova

borovnice (skupljaju se u maju-junu) priprema se aj, koji se
pije k o d upale i slabili kontrakcija mokranog mehura, a
takode kod k a m e n a u ui i u mokrai.
enjak, sejanae. Ekstrakt enjaka na votki slui kao
lekovito sredstvo kod kamena u bubrezima i u mokranom
mehuru.
Jabuka, domaa. Sirove, peene ili kuvane j a b u k e upo
trebljavaju se kao diuretiko sredstvo kod otoka. Soli kalijuma i tanin koji se sadre u jabukama, utiu na stvaranje
m o k r a n e kiseline u organizmu. Zato je dua upotreba odvara i aja od jabuka veoma korisna za obolele od mokrane
litijaze.

R A Z N O V R S N I P I G M E N T I I BOJE
Prisustvo pigmenata i boja u tenostima smanjuje nji
hovo povrinsko optereenje (napon). Sto je manje povr
insko optereenje tenosti, to se ona lake i bolje rastvara,
prodire u mikro pore i razara tvrde tvorevine.
Drugi m e h a n i z a m razarajueg dejstva tenosti, koje
imaju malo povrinsko optereenje (napon), sastoji se u
tome, to molekuli povrinskog sloja tenosti imaju viak
potencijalne energije, u poredenju sa molekulima, koji se
nalaze unutra. Pri tom viak potencijalne energije energetski
aktivira povrinu rastvora i orjentie molekule rastvorene
materije (pigmenti, boje) u povrinskom sloju, zahvaljujui
emu ima pozitivnu asorpciju (zgunjavanje gasova na
povrini vrstih tela, M), koja vue prema sebi" sve iz
krvi, ui, mokrae, razara kamenje, ugruke itd.
Povrinsku aktivnost imaju mnoge prirodne boje, belanevinaste materije, glikozidi. Razmotrimo najefikasnije i
najdostupnije.
Lubenica (citrullus vulgaris). U mesu ploda lubenice
ima 5,5-10,6 procenata eera koji se sastoji iz saharoze,
112

g l u k o z e i fruktoze. Gore navedene materije poveavaju izlu

ivanje vode, jona natrijuma i hlora, i pri tom ne nadrauju
bubrege i mokrane kanale. U lubenici ima m n o g o i pektinskih materija (boja). Sve to zajedno uzeto daje mokrai
svojstvo luine i p o t p o m a e rastvaranje soli i kamenja. Radi
toga treba upotrebljavati 2-2,5 kilograma lubenice d n e v n o u
odgovarajuoj sezoni.
U narodnoj medicini primenjuju i koru od lubenice kao
snano diuretiko sredstvo: sa oprane kore od lubenice
otrim n o e m skidaju povrinski sloj, sue i uvaju u
kartonskoj kutiji. Upotrebljavaju po 5 grama 3 puta dnevno
pre jela, zalivajui sa m e d e n o m vodom.
Bro, farbarski (Rubia tinctorum).
Lekoviti znaaj
imaju podzemna stabla i korenje. Upotrebljava se kod
prisustva oksalatnog kamenja u bubrezima i m o k r a n o m
mehuru za izbacivanje nerastvorljivih fosfata kalcijuma sa
m o k r a o m , kod upale bubrene karlice i mokranog mehura.
Za dobijanje odvara treba 10 grama isitnjenog korenja
kuvati u ai vode 10 minuta. Piti po j e d n u supenu kaiku 3-5
puta d n e v n o .
Prilikom leenja broom mokraa poprima crvenu boju.
D o z a broa smatra se dovoljnom, ako mokraa poprimi
roze-crvenu boju. Bojenje otpoinje nakon 3-4 asa posle
uzimanja i zadrava se kod primene srednjih doza do j e d n o g
dana.
Kura leenja 20-30 dana. Ponovite kure nakon 4-6 nedelja.
Crna ribizla (ribes nigrum). Upotrebljava se kao diuretino i patogeno sredstvo. Dvadeset grama jagoda na au
kljuale vode kuvati 20-30 minuta i procediti. Uzimati po 1
supenu kaiku odvara 3-4 puta dnevno.
Ekstrakt od lia posebno potpomae oslobaanje orga
nizma od vika mokrane kiseline, kamenja u bubrezima i u
m o k r a n o m mehuru. Zavariti 25 grama isitnjenih listova sa
0,5 litara kljuale vode, ostaviti da odstoji 4-6 asova i piti
po 0,5-1 ae 4-5 puta dnevno.
113

Meje grozde (arctostaphylos uva-ursi). Skupljaju se

samo listovi mejeg groa (ponekad sa cvetovima) za
v r e m e cvetanja i do septembra. U narodu se smatra, da j e ,
sve bolesti bubrega, mokranog mehura, naroito upale
bubrega, kamenje u bubrezima i m o k r a n o m mehuru,
naroito pri krvavoj mokrai, nemogue leiti bez lia
mejeg groa. Primena: od 5-15 do 30 grama lia na
150-250 do 500 grama vode. Kuvati 15 minuta, ostaviti da
odstoji 20 minula, procediti i piti po pola ae 3 puta dnevno
ili po I supenu kaiku svaki drugi as.
Poljski rastavi (equisetum arvense). U narodnoj me
dicini to je veoma popularna biljka, koja se upotrebljava kod
obolenja bubrega i mokranog mehura. Ali je uoeno, da
rastavi, kao diuretino sredstvo, otro deluje na bubrege,
razdraujui ih i u tom smislu zaostaje iza lia mejeg
groa.
Uzimati ukuvan na pari ili odvar rastavia u koliini 30
grama suve biljke na 1 au vode i piti 2-3 ae d n e v n o .
Smatra se, da upotreba rastavia odstranjuje kamenje iz
bubrega, smanjuje bol u mokranom mehuru, pojaava lu
enje mokrae, smanjuje otoke i tumore, smanjuje koliinu
belanevina u mokrai, isti mokrane kanale od svih ljaka.
Borovnica. Jagode borovnice u narodnoj medicini upo
trebljavaju se kod kamena u bubrezima.
Ekstrakt od suvih jagoda (1 : 20) pripremiti sa hladnom
vodom (ostaviti da odstoji 8 asova). Piti po au pre jela.
ipak - divlja rua (rosa majalis herrm.). Upotreblja
vati plodove sakupljene u periodu njihove potpune zrelosti.
Preporuljivi su svetlo-narandasti plodovi: braon boja go
vori o unitenim vitaminima.
Sakupljati ipak na nekoliko dana pre potpune zrelosti,
kada su plodovi ve postali jarko-crveni ili narandasti, ali
su j o uvek dovoljno tvrdi. Obino se sui u peima na
temperaturi 70-80 stepeni.
Hemijski sastav plodova ipka, po mnogo emu, zado
voljava osobenosti drobljenja i smekavanja kamena. Plo114

dovi sadre: eer - 10 procenata, pektine - 4,5 procenta,;

o r g a n s k e kiseline: limunska - do 2 procenta, j a b u n a - do
1,8 procenata; eterino ulje, askorbinsku k i s e l i n u - p r i b l i n o
10 puta vie, nego u j a g o d a m a crne ribizle, i 50 puta vie,
n e g o u limunu! Plodovi ipka imaju fitoncidna i snana
baktericidna svojstva.
Plodovi ipka imaju diuretino dejstvo izbacivanja ui i
ne razdrauju epitel bubrega.
Kod kamenja n jetri i bubrezima upotrebljava se ekstrakt
od celih plodova ipaka: 20 grama (1 supena kaika) plodova
preliva se aom kljuale vode, kuva se u zatvorenoj
emajliranoj posudi 10 minuta, zatim se ostavlja da odstoji
22-24 asa i procedi.
Pri pripremanju ekstrakta od oienih plodova uzeti 20
grama plodova na 2 ae kljuale vode, kuvati u zatvorenoj
emajliranoj posudi 10 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 asa i
procediti.
Piti po 1/4 - 1/2 ae 2 puta dnevno. Radi poboljanja
ukusa m o e se dodati eer, s i m p i slino.
Za rastvaranje ili cepanje bilo kojeg kamenja u orga
nizmu do zrna peska primenjuje se odvar od korena ipka.
Pripremanje odvara. Dve supene kaike izrezanog korcnja preliti 1 aom vode, kuvati 15 minuta, ostaviti da se
ohladi. Procediti. Uzimati po 1/3 ae 3 puta dnevno u
toplom stanju u toku 1-2 nedelje. Odvar od plodova i korenja
ipka treba da ima tamnu boju, to ukazuje na veliku koliinu
materija za bojenje (pigmenata) u njemu.

O R G A N S K E KISELINE I LUINE
Prisustvo tih materija u rastvarau potpomae rastva
ranje slinog slinim. Na primer, kiseline se m o g u rastvoriti
pojaanom oksidacijom (zakiseljavanjem) unutranje sre
dine organizma, a luine - pojaanim luinama, i takode
uzajamnim dejstvom kiselina na luine i obrnuto.
115

Radi toga najefikasnija je upotreba iscedenih sveili

sokova biljaka, a takode i smesa tih sokova. Sokove treba
upotrebljavati odmah posle izvlaenja (iz biljke, MS), inae
oni brzo oksidiu na vazduhu i gube svoju aktivnost.
Radi ienja bubrega i mokranog mehura upotreblja
vaju se sledei sokovi i njihove smese.
Kamenje u hub rezi ma.
1. Sok od j e d n o g limuna na au vrue vode. Piti d n e v n o
od 6 do 12 aa.
2. Sargarepa - 10 dolova, cvekla - 3, krastavac - 3 dela.
3. Sargarepa 10 delova, spana - 6 delova.
4. Sargarepa - 9 delova, celer - 5, perun 2 dela.
5. Sargarepa 8 delova, cvekla 3, celer - 5 delova.
6. Sargarepa 12 delova, perun - 4 dela.
Pesak u bubrezima.
Za leenje te bolesti upotrebljavaju se isti recepti, nave
deni za kamenje u bubrezima, - pod 2, 4, 6.
Recepti su navedeni prema redosledu gubitka njihove
resorpcione snage. Da bi efekat rastvora bio vidljiv, sline
smese treba upotrebljavati najmanje 1,5 litar dnevno.

M A T E R I J E KOJE SE STVARAJU U
SAMOM ORGANIZMU
U datom sluaju koristimo se osnovnim homeopatskim
principom: slino se leci slinim". Na primer, dejstvovanje
u malim d o z a m a na kamenje, koje se stvorilo u bubrezima i
m o k r a n o m mehuru, njihovim supstratom, koji se sadri u
mokrai, p o m a e se njihovo rastvaranje. U datom sluaju
zadejstvovan je nain leenja n o z o d i m a " , to jest mate
rijama koje se stvaraju kao rezultat bolesti. Njihovo po
vratno dejstvo na vlastiti primarni uzrok dovodi do izleenja
bolesti.
R a z m o t r i m o na vlastiti urin sa pozicije proiavajuih
svojstava bubrega i mokranog mehura. Na koji nain nam
on m o e pomoi kod kamenja u mokrai?
116

1. Na osnovu gore navedenih svojstava slino se leci

slinim", urin je sposoban da resorbuje mokrano kamenje.
2. Zahvaljujui prisustvu organske mokraevine (urea) u
mokrai - aktivnog o s m o z n o g diuretika koji ne nadrauje
bubrege!
3. Savremena medicina je ustanovila, da elektroliti
mokrae imaju veliki znaaj za rastvaranje oksalata i drugog
kamenja.
4. Zahvaljujui prisustvu napunjenih (potencijalom,
MS) pigmenata u urinu, koji su sposobni da smanjuju
povrinsku napetost (pritisak) i da poveavaju povrinsku
aktivnost.
5. Na osnovu sadraja kortizona, koji je jako protivupalno - antialergijsko i antitoksino sredstvo.
6. Zahvaljujui fermentu urokinaza, koji rastvara ugruke krvi (trombe), koji su u veini sluajeva lepljiva osnova
za kamenje.
7. Strukturirana voda, kakav je na urin - predivan
rastvara sa niskim povrinskim pritiskom.
8. Eterinosumporne kiseline, koje se nalaze u neznatnoj
koliini u urinu, dejstvuju slino eterinim uljima, koje na
raun ljutog ukusa (tj. posebne energije) rastvaraju tvrde
tvorevine.
Ispostavlja se, da ivotinje koje se hrane travom imaju
vie eterinosumpornih kiselina, nego divlje ivotinje, radi
ega mokraa travojeda ima veu sposobnost rastvaranja
kamenja, to su i istakli drevni lekari: Mokraa divlje svi
nje. Ako se popije, tada e ona rastvoriti i razdrobiti kamen
koji se nalazi u mokranom mehuru. Ispitano. Magarea
mokraa. Kau, k o j e popije, izleie se od bolesti bubrega".
Otuda proistie prirodan zakljuak: da bi se uspeno
resorbovalo kamenje u bubrezima i mokranom mehuru,
poeljno je hraniti se veom koliinom svee biljne hrane i
uzimati veu koliinu iscedenih sveili sokova.
G o r e navedene osobine ine na urin univerzalnom tenou - lekom protiv bubrene litijaze. Ispostavlja se, da
117

n a n i j e to najdostupnije i najefikasnije sredstvo, predloeno

od same Majke Prirode.
Sada nam ostaje da razmotrimo otkidanje razdrobljenog
kamenja i njihovo meko, postepeno izbacivanje. Radi toga
upotrebljavajte sledea sredstva: gorine, sluzi, obavijae,
smekavajua, protivupalna, sredstva koja ire, a takode i
fizike vebe.

GORINE
Ma kakva da je njihova priroda, shodno drevnoj kla
sifikaciji ukusa - gorak ukus ima jaka proiavajua, otk
idaj ua i baktericidna svojstva. Shodno drevnoj nauci
Ajurvedi, gorak ukus je stimulator ivotnog principa ,,Vetar". Vetar" u organizmu oveka upravlja svim pokretima
(kretanjima) a posebno je koncentrisan u donjem delu sto
maka. Na taj nain, gorak ukus stimulie kretanje i usmerava
sve nadole. Eto to se ispoljava u njegovom j a k o m proiavajuem dejstvu. 1 nakon toga, poto je kamenje raz
drobljeno pod dejstvom gorkog ukusa, ono e biti usmereno
na izlaz - nadole. Kao stimulator gorkog ukusa u narodnoj
medicini se koriste sledee biljke.
Brusnica (vaccinium vitis iaea). Primenjuje se odvar iz
3-4 supene kaike isitnjenog lia, koje kuvati 15 minuta sa 4
ae vode (doza za 4 dana, piti gutljajima).
Vinja (cerasus vulgaris). Pripremiti odvar iz lia i
peteljki prema proraunu 10 grama sirovine na au vode i
piti u toku dana nekoliko puta.
Stea (potentilla anserine). Skuplja se cela biljka za
vreme cvetanja i odseca noem na visini 2-3 cm iznad
zemlje.
Ukuvana u kljualom kravljem mleku stea se smatra
j a k i m diuretinim sredstvom, koje ne nadrauje bubrege.
Sok od svee biljke mea se sa istom koliinom soka od
zelene rai - uzima se po 8 supenih kaika dnevno kao sred
stvo protiv unog i bubrenog kamenja.
118

Moroka, prizemna (Rubus chamaemorus - vrsta mali

ne, M S ) ) . Lie moroke, a j o bolje aice cvetova upo
trebljava se za zavarivanje aja.
Maslaak,
lekoviti
(taraxacum
officinale
web.ex
vvigg.). O d v a r od suve trave i korena upotrebljava se kod
stvaranja kamenja u unim i mokranim kanalima. Obino
se upotrebljava ekstrakt, koji se priprema po proraunu 1
ajna kaiica isitnjenog korenja na au kljuale vode. U p o
trebljava se u ohlaenom stanju po 1/4 ae 3-4 puta dnevno
na pola asa pre jela.
Rusomaa (capsella bursa-pastoris). Kod prisustva ka
menja u bubrenoj karlici i u n o m mehuru, kod upale
m o k r a n o g mehura 2 ajne kaiiee trave kuvati 15 minuta u
ai i po vode. Posle hlaenja procediti i piti po pola ae 3
puta d n e v n o .
Pasulj (phaseolus vulgaris). Upotrebljavaju dobro sa
zrela poutela suva krilca (bez semena). Odvar iz 15-20
grama suvih krilaca (opiljaka, M) kuvati 3-4 asa u 1 litri
vode (dnevna doza je 0,5 1 odvara).
Sluzi,

obavijae, smekavajua, protivupahta sredstva i

sredstva koja ire sudove (organe)

Sva ta sredstva, u prvom redu, namenjena su da bi se

m e k o , postepeno i bezbolno izbacili palii razdrobljenog
kamenja i peska iz bubrega, mokranog mehura i mokranih
kanala organizma.
Z b o g toga, to te tvrde tvorevine mogu, pri svom kre
tanju, da ranjavaju mokrane kanale, izazivaju spazme i
zaepljenja, njih treba z a m o t a t i " u sluz, a same mokrane
kanale smekati i rairiti. A u sluaju ranjavanja i nadraivanja, likvidirati ih protivupalnim sredstvima. R a z m o
trimo ta u tom sluaju predlae narodna medicina.
Beli slez (althaea officinalis). Dejstvujua materija je
sluz koja ima obavijajue, smekavajue i protivupalno
dejstvo.
119

Ekstrakt od korena be log sleza: sitno izrezan koren (komadii veliine do 3 mm) preliti vodom, prema proraunu
6,6 g r a m a na 100 mililitara vode. Posudu zatvoriti poklo
pcem i kuvati na pari 15 minuta, ostaviti da odstoji 10
minuta i procediti. Dobija se prozrana tenost ute boje,
sluzna, po ukusu slatka, sa slabim svojevrsnim mirisom.
Uzimati po 1 ajnu kaiicu na svaka 4 asa.
Laneno seme. Seoski lekari pomou njega iste bu
brege.
ajna kaiica semena na au vode. Kuvati do klju
anja. Uzimati po pola ae na svaka dva sata u toku dva
dana. Gustu smesu p r e upotrebe razrediti v o d o m .
Jeam. Odvar iz zrna j e m a ima smekavajua, obavijajua svojstva, a takode sadri materije koje ubitano
del uju na bakterije.
Sluzni odvar se priprema na sledei nain: 10 grama
semena potopiti u au vode i ostaviti da odstoji 4-6 asova,
zatim kuvati 10 minuta i procediti. Uzimati po 1 supenu
kaiku 4-6 puta dnevno.
Ovas, kultivisani. Kod bubrenog kamenja sa j a k i m
odvarom iz slame ovsa staviti vrue k o m p r e s e (obloge) i
pariti deo tela oko bubrega, tj. primeniti kao sredstvo, koje
zagreva i iri mokrane kanale, olakava prolazak kamenja i
peska.
DOPUNSKE PREPORUKE ZA VREME PROLASKA
KAMENJA 1 PESKA KROZ MOKRANE KANALE
Kod jakih bolova uzimati natate na 15-30 minuta pre
jela 100 mililitara soka od batenske ili umske jagode:
oiene j a g o d e dobro oprati u devdiru (cediljci, MS) pro*
kuvanom ohlaenom vodom, sloiti po slojevima u staklenu
teglu, posipajui svaki sloj jagoda sa malo eera u kristalu
(na 1 kg jagoda - 100 grama), zatvoriti teglu staklenim
p o k l o p c e m i ostaviti na prohladno mesto na nekoliko a
sova. Sok se m o e pripremiti i zimi (na 1 kg jagoda - 200
grama eera u kristalu) i uzimati, razblaujui protijevom
vodom.
120

Ako nema umskih ili batenskih jagoda, tada je dobro

upotrebljavati sok od argarepe ili tikvu (bundevu) kuvanu
na pari sa m e d o m . Upotreba eera treba da bude minimalna
- zamenite ga sa m e d o m ili slatkim.
Za v r e m e napada bubrenih greva primeniti k u p k e sa
d u i c o m , granicama b r e z e , c v e t o v i m a lipe, alfijom i ka
milicom (belom radom, M) prema proraunu 10 grama
s v a k o g ingreijenla na kupku (koliinu vode u kadi, M).
Sve navedene biljke preliti sa 3-5 litara kljuale vode, dinstati 2-3 asa (ako je akutni napad - pola asa), procediti,
nasuti u kadu sa toplom vodom (38-40C). Leati u kadi ne
pokrivajui vodom srce. Ako nemate navedene biljke m o
e t e upotrebiti 3-5 litara prokuvanog urina ili uraditi obinu
kupku, ne dodajui nita u vodu. Posle kupke - odmor.
Posle primene sredstava za drobljenje i rastvaranje ka
menja, u mokrai e se pojavljivati pesak. To ukazuje d a j e
lepljiva osnova kamenja u izvesnoj meri rastvorena a ka
menje je postalo porozno i moe se lako drobiti. Radi ubr
zanja tog procesa preporuuje se dua etnja: potres e
izdrobiti kamenje u pesak i otrgnuti sa mesta njihovog
privrenja, a takode e ubrzati njihov prolazak kroz mo
krane kanale.
Sada, poznavajui sve nijanse procesa ienja bubrega,
m o e se zapoeti sa njihovim ienjem. Setite se poslovice
drevnih lekara: Sa dobrim bubrezima moe se doiveti do
100-godinjeg uzrasta ak pri obolelom srcu".

IENJE B U B R E G A P O M O U
JELOVOG ULJA
ienje bubrega pomou jelovog ulja je, verovatno,
najprostiji i najefikasniji nain ienja bubrega. Ceo proces
deli se na dve uzastopne etape: nedelju dana pijete diuretina
sredstva, a dalje, tokom sledee nedelje, diuretinim sred
stvima dodajete 5 kapi jelovog ulja - to treba ispiti na 30
minuta pre jela, tri puta dnevno. im se u mokrai pojavi
mutljag-talog (obino 3 - 4-og dana upotrebe jelovog ulja),
121

za vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale

ponite da primenjnjete dopunske preporuke- Posle dve nedelje ienja odmorite organizam 1-2 nedelje i ponovit istu
kuru, i tako dalje, dok ne postignete eljeni rezultat.
Upozorenje. Diuretinu smesu sa jelovim uljem treba
piti kroz slamieu, da ulje ne bi resorbovalo emajl na
z u b i m a ! (Neki ga nalivaju u kapsule od lekova i gutaju.).
Kao diuretino sredstvo kod uratnih kamenja moete
upotrebljavati sledee smese:
a) M a h u n e pasulja - 15 grama, lie borovnice - 15
grama, hajduka trava (kunia) - 15 grama, cvetove trna
(trnjina) - 15 grama, poljskog rastavia - 20 grama, gospi
nog zelja (kantariona) - 20 grama.
Pripremanje, punu supenu kaiku smese ostaviti da.odstoji u ai hladne vode 6 asova i zatim kuvati 15 minuta.
Ispiti u toku dana na nekoliko puta.
b) Smrdljive (mrtve) koprive - 25 grama, poljskog ras
tavia (lia) - 25 grama, troskota - 50 grama. Pripremanje
smese je analogno prethodnom; piti 1-2 ae dnevno.
c) Lie mejeg groa - 20 grama, trava uti I ice
(Genista t i n c t o r i a ) - 20 grama, trava (lie) troskota - 20
grama, trava (lie) poljskog lastavica
40 grama. Pri
premanje i upotreba: vidi pod a).
Kao diuretino sredstvo kod oksalatnog kamenja mo
ete upotrebljavati vlastiti urin, pijui ga po 100-150 grama
3-4 puta d n e v n o . Moete upotrebljavati isceene svee so
kove od povra i njihove smese; jedite lubenice.
Kao diuretino sredstvo kod I ui uske mokrae moete
upotrebljavati sledeu smesu: cvetovi lipe - 20 grama, kora
hrasta - 20 grama, lie mejeg groa - 20 grama.
Pripremanje: preliti 1 supenu kaiku smese sa dve ae
kljuale vode. Svaki dan, uvee oko 18 asova, piti au
toplog ekstrakta.
I j o jedna jednostavna, ali efikasna smesa kod kamenja
u bubrezima i mokranom mehuru: lie mejeg groa - 2
122

dela, seme argarepe - 3 dela, trava poljskog rastavia - 2

dela, seme batenske mirodije - 2 dela.
Pripremanje: preliti smesu sa dve ae vode, ostaviti da
stoji u rerni preko noi, a ujutro kuvati 5-7 minuta. Uzimati
po pola ae 4 puta dnevno.

IENJE BUBREGA ODVAROM

OD TRAVA
Pripremite odvar od sporia (troskot), listova breze i
isitnjenih ipaka. Po 2-3 supene kaike svake k o m p o n e n t e
stavite u teglu zapremine jedan litar. Sadraj prelijte klju
u lom vodom (protijeva voda), zatvorite teglu poklopcem i
stavite u lonac sa kljualom vodom, prostrevi krpu ispod
dna tegle. Na slaboj vatri drite 15-20 minuta, ostavite da
odstoji.
Uvee, ispijte 2 ae, a u preostaloj koliini rastvorite 2
s u p e n e kaike soli i namoite u rastvoru vunenu tkaninu.
Zatim tkaninu iscedite i stavite zagrevajuu kompresu (oblo
gu) na cela lea. Dodatno, stavite termofor na deo oko
bubrega. Kompresu drite eelu no.
U poetku vaa jutarnja mokraa moe biti mutna, a
zatim e postati prozrana i ista. Istovremeno e se istiti
zglobovi i kima. Prestae bolovi. Oistie se svaka elija
organizma.
Z b o g toga to komponente ekstrakta nisu tetne, primenjujte ga dok ne postignete eljeni rezultat, to jest dok se
ne stvori ista mokraa.
Upozorenje. Zbog pojaanog ispiranja mineralnih ele
menata iz organizma, takvih kao to su kaleijum, magne
zij um i drugi, jedite krompir zapeen u rerni sa ljuskom,
suvo groe, suve kajsije, orahe.
Radi ubrzanja dovoenja bubrega na normalu, prepo
ruuje se, u predelu slabina, postaviti magnetne aplikatore,
aplikatore Kuznecova, ali sa metalnim iglicama.
123

Komentari i preporuke. Najefikasnije je datu terapiju

ienja provoditi u zimsko godinje doba. U tom periodu
najjaa je funkcija bubrega a i ienje e biti najefikasnije.
Da bi odvar bolje dejstvovao, pripremajte ga na protijevoj vodi, a neposredno pre uzimanja iskoristite efekat
degazirane vode, to jest dovedite je do temperature tek po
m u z e n o g mleka.
N a i z m e n i n i m dejstvom na deo oko bubrega magnet
nom terapijom i igliastim aplikatorima od metala, snano se
aktiviraju bioloki procesi ienja i regeneracije bubrega.
Tako, igliasti aplikator jae zagreva, nego termofor.

LUBENICA ISTI B U B R E G E
Ta prijatna terapija ienja primenjuje se leti u sezoni
lubenica". Stoga treba stvoriti zalihe lubenica i hleba od
proklijale penice. Ako vam se jede - lubenicu, ako vam se
pije - lubenicu, ako vam se mnogo jede - lubenica sa hleb o m . Za v r e m e ienja, poeljno je prisustvo ukuana, zato
to bivaju trenuci (izbacivanje peska, kamenja) kada je po
trebna tuda p o m o . Ako imate slabo srce, unapred pripre
mite lekove za stimulaciju rada srca (korvalol, validol, niador). Poeljno je u kadi stalno imati toplu vodu sa pri
premljenim o d v a r o m iz trava (vidite D o p u n s k e preporuke
za vreme prolaska kamenja i peska"). Zapamtite, da je to
mala operacija bez noa.
Moete kombinovati tu terapiju ienja sa upotrebom
drugih sredstava za ienje kamenja: iscedeni svezi sokovi,
fizike vebe. Ovakvo ienje, do dobijanja zadovolja
vajuih rezultata, traje 2-3 nedelje.
I E N J E B U B R E G A P O M O U URINA
U literaturi o urinoterapiji opisan je sluaj izleenja
35-godinjeg umetnika od kamena u bubrezima, od ega je
on patio 7 godina. On je odbio operaciju i izleio se, stav
ljajui poveze (obloge, M) sa mokraom i pijui mokrau.
124

On je stavljao komprese na deo tela gde se nalazi bolesni

bubreg u toku noi i pio je skoro svu vlastitu dnevnu m o
krau. Leenje je praktikovao u kurama po 20-30 dana sa
prekidima 10-20 dana do potpunog izleenja.
U dananje vreme postoji proveren metod izleenja od
bubrene litijaze pomou urina.
Ja sam sa vama obradio pravilnim redosleom etiri
glavne terapije ienja: ienje spoljanjih manifestacija;
ienje debelog creva, jetre i bubrega. Ipak predstoji da se
uradi jo nekoliko terapija ienja zbog toga, to su pro
blemi sa zdravljem u tom uzrastu, u prvom redu, u vezi sa
taloenjem ljaka po elom organizmu. Dole navedene te
rapije ienja pomoi e vam da uspostavite istou u
vlastitom organizmu.

IENJE OD SOLI
Sa uzrastom, u organizmu oveka, nagomilava se od 1
do 2 i vie kilograma raznoraznih soli koje smetaju orga
nizmu da normalno ivi. Od njih se treba oslobaati. Uz to,
posmatranja pokazuju, da se pojedinano ne rastvaraju luinaste, mineralne i masne soli tipa urata, a takode fosfati i
oksalati. Za njihovo rastvaranje mogu se primeniti luine,
koje su bezopasne za ivotnu elatnost organizma, - po
vrinski taloi nekih biljaka ili sokova (kao na primer, masan
sloj na supi, M). Na primer, m n o g e soli rastvara aj iz
korenja suncokreta.
U jesen sakupiti zalihe debelih delova korena sunco
kreta, isei ih na sitne vlaknaste korenie, briljivo oprati i
osuiti. Zatim ih izdrobiti na sitne parie (veliine pasulja) i
kuvati u emajliranoj posudi (na 3 litra vode 1 aa korenja)
oko 1-2 minuta. Taj odvar treba ispiti za 2-3 dana. Zatim to
isto koren je ponovo kuvati, ali ve 5 minuta, u istoj koliini
vode, i takode ispiti za 2-3 dana. Trei put kuvati to isto
korenje u istoj zapremini vode, ali 10-15 minuta, i takode
125

ispiti za 2-3 dana. Preporuuje se da se piju u veim d o z a m a

na pola asa pre jela. Pri tom soli poinju da izlaze tek posle
2-3 nedelje. Mokraa e imati boju re. Treba piti, dok ona
ne postane prozrana kao voda.
Sok crne rotkve odlino rastvara minerale u u n i m
kanalima, u n o m mehuru, bubrenoj kartici, m o k r a n o m
mehuru, a takode i u krvotoku.
Uzmite 10 kg krtole crne rotkve, operite j e , ne ljutite
ljusku (koru) i iscedite sok, oko tri litra. Sok uvajte u
friideru. Preostalu melasu pomeati sa m e d o m u odnosu 1
kg melase na 300 grama meda ili 500 grama eera. Tome
dodati surutku od mleka radi mleno-kiselog vrenja. Sve
uvati u tegli ispod prese na toplom mestu. K a o rezultat
mleno-kiselog vrenja, u melasi se stvaraju organske ki
seline koje m o g u da oksidiu ljake i soli.
Sok od crne rotkve ponite da pijete po 1 ajnu kaiicu
nakon sat vremena posle jela. Ako se u jetri ne bude oseala
so, tada dozu moete poveati od j e d n e kaike do dve i
postepeno doi do 100 grama.
Sok crne rotkve je j a k o sredstvo za izbacivanje ui.
A k o se u u n i m kanalima sadri mnogo soli, ljaka, tada je
isticanje ui oteano otuda bolovi. Stavljajte u predelu
j e t r e termofor i primenjujte vrue kupke. Ako se m o e trpiti
bol, tada terapiju produite dotle, dok ima soka. Obino se
bol osea samo u poetku, zatim se stanje normalizuje. A k o
ste prethodno uradili ienje jetre, tada bol uopte m o e da
izostane.
Soli izlaze neprimetno, ali je efekat ienja ogroman.
Kada ponestaje soka, ponite da upotrebljavate melasu, koja
e dotle ve prokisnuti. Upotrebljavajte je za vreme jela po
1-3 s u p e n e kaike, sve dok je ima. Ona takode p o t p o m a e
jaanje plunog tkiva i srano-vaskularnog sistema.
Sline terapije ienja treba primenjivati 1-2 puta go
dinje. U toku ienja pridravajte se, prvenstveno, biljne
dijete, izbegavajte ljuta, kisela i slana jela.
126

Osim navedenog, soli dobro rastvaraju: aj od sporia,

poljskog rastavia, od kora lubenice, od repova tikve (bu
ndeve); sok iz korenja peruna, hrena, lia podbela (konjsko
kopito, lapuh, M ) , cikorije, repe, gradunje (slatki krompir,
slatka repa - Heliantus tuberosus). Dozu poveavati poste
p e n o , poevi od 30 grama, pa do 100 grama, uzimajui
posle jela nakon 30 minuta.

K O M B I N O V A N O IENJE ELIJA I
TENIH SREDINA O R G A N I Z M A
Na elijskom nivou organizam se veoma dobro isti
o d v a r o m od etina smreke (bora, jele).
Cetina smreke (jele) je dobar izvor vitamina. O n a sadri
i zimi i leti veliku koliinu vitamina C. Prisustvo tog vi
tamina p o t p o m a e bru dooksidaciju ljaka do konanih
produkata i njihovo izbacivanje iz organizma. Pored toga
etina smreke (jele) sadri mnogo eterinih ulja - prirodnih
rastvaraa. Ta dva svojstva ine preparate smreke (jele)
j a k i m sredstvom za ienje.
U medicinskoj praksi koristi se preparat Pinabin", koji
predstavlja 50-procentni rastvor eterinog ulja etine smreke
(jele ili bora) na breskvinom ulju. Preparat deluje spazmolitiki na muskulaturu mokranih kanala, spreava razvoj
patogenih bakterija i preporuuje se kao diuretino sredstvo
kod bubrene litijaze (kamena u bubregu, M ) .
Jo j e d n a od dragocenih osobina etine smreke (jele) je
njen j a k o opori ukus. Ako vitamin C potpomae dooksi
daciju ljaka, eterina ulja - njihovom rastvaranju, irenju
sudova i snanom diuretikom (tera na mokrenje, M ) efe
ktu, tada na osnovu o p o r o g " svojstva dolazi do obavijanja
produkata raspada i njihovog naknadnog odstranjivanja.
Odvar etina koristi se kao unutranje (pije se, M ) i kao
spoljanje sredstvo.
127

Za upotrebu iznutra odvar se priprema na sledei nain:

5 supenih kaika dobro isitnjenih mladih etina smreke (jele)
preliti sa 0,5 litra kljuale protijeve vode. Kuvati na blagoj
vatri 10 minuta, ostaviti da odstoji na toplom mestu preko
noi, procediti. Odvar sipati u termos i upotrebljavati ga
toplog u toku dana umesto vode. Duina kure je indivi
dualna. Ovde, kao orjentir, moe posluiti va vlastiti urin.
Mutljag (talog) u njemu ukazuje , da je odvar poeo da
dejstvuje. U zavisnosti od rastvaranja ljake i soli urin ce biti
obojen najrazliitijim bojama. Kad mokraa poprimi svoju
prirodnu boju i prozranost, ienje se moe zavriti.
Veoma je dobro sprovoditi slinu kuru ienja posle
N o v e godine. Kao prvo, izbacuju se novogodinje jelke, ne
treba traiti etine. Kao drugo, u to vreme je najjai bioritam
bubrega i mokranog meliura, koji nee dozvoliti da se oni
preopterete.
Da bi se pripremila kupka sa etinama, uzimaju se iglice
od jele (etine), sitno izrezane granice i isitnjene jelove
iarke ukupno oko 1 kg; kuvati 30 minuta u 7-8 litara
vode. Posle toga, dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 12
asova. D o b a r ekstrakt od etina ima braon boju. Zatim
ekstrakt naliti u kadu sa toplom vodom (36-40C). Sama
terapija (kupka, M S ) traje od 10 do 20 i vie minuta i zavisi
od linog oseanja. Temperaturu vode, treba od terapije do
terapije, postepeno poveavati, lini oseaj je, po tom pita
nju, - najvaniji kriterij um. Nedeljno se mogu uraditi 2-3
takve kupke. Posle terapije, istuirajte se prohladnom vodom
u trajanju 5-10 sekundi. Ciklus slinih (odgovarajuih) kup
ki traje oko mesec dana.
O kupkama sa etinama veoma pohvalno su se izja
njavali S.Knejp, P.M.Kurenov i A.S.Zalmanov. Pri tom
Knejp i Kurenov ukazuju na ienje koe, krvotoka i sti
mulaciju nervnog sistema. Zalmanov ukazuje i na ienje
svake elije organizma od toksina u m o r a ' , to jest mikro
leina koje se prirodno stvaraju kao rezultat ivotne delatnosti i treba ih blagovremeno odstraniti. Ako se one iz bilo
128

kojih razloga nagomilavaju u organizmu, tada dolazi do

leinskog trovanja. Prvi simptomi takvog trovanja su klo
nulost d u h o m " i smrad (zadah), koji se osea kod oveka,
brzo zamaranje samog bolesnika.
Kombinovanje kupki sa etinama i pijenje odvara j o
vie pojaava efekat ienja. Prema istraivanjima Valerija
Tienkn, s a m o odvar od etina pri upotrebi iznutra izbacuje
iz organizma osim otrova i ljaka radionukleotide. Opisano
j e d n o s t a v n o ienje je vrlo efikasno i omoguava da se
likvidira do 80 procenata raznovrsnih oboljenja prouzro
kovanih zagadenou organizma. Setite se drevne izreke B e z ienja nema izleenja"!

IENJE EONIH I GAJMOROVIH

(MAKSILARNIH) SINUSA OD SLUZI
Kao rezultat prehladnog obolenja (prehlade), stvara se
bujica sluzi, koja izlazi kroz gajmorove (maksilarne) i eone
sinuse i nosnu duplju. Pri kraju bolesti, u navedenim u
pljinama ostaje sloj sluzi, koji se postepeno pretvara u kscrogel - tvrdu dehidriram! masu. U daljem ivotu, naroito
ako ovek esto poboljeva od prehlade, stvara se o g r o m n a
koliina takve stvrdnute mase. Usled toga te upljine mogu
biti potpuno zapuene slinom masom, u kojoj se izvanredno
razmnoavaju patogeni mikroorganizmi. Sve to nepovoljno
utie na opte zdravstveno stanje u starijem dobu: boli glava,
pogorava se vid, sluh, ulo mirisa, slabi um, naruava se
normalan rad mozga, ovek postaje psihiki neuravnoteen.
U veini sluajeva, nagomilavanje kserogelne mase protie skriveno i ovek ne sumnja da se u njegovoj lobanji
nalaze 1-2 ae okamenjene materije. Cesto se bolesti po
vezuju sa starou, pa je u narodu uobiajeno da govore:
Starost uzima svoje".
129

Da bi oistili gaj mo rove i eone upljine (sinuse) od

presovanog kserogela, poeljno je obaviti sve osnovne te
rapije ienja, a zatim zapoeti sledeom terapijom.
1. U poetku, treba prevesti kserogelnu masu, iz teko
rastvorljivog stanja, u tekue stanje koje se lako izbacuje.
Radi toga potrebno je uraditi lokalnu terapiju smekavanja" To se najbolje moe uraditi pomou parnih i vodenih
kupki za glavu.
Kupka za glavu. Osim otkiseijavanj" sluzi, kupka je
veoma dobra za odravanje krvnih sudova mozga u zdra
vom, elastinom stanju. Sluz treba napraviti kontrastnom. U
poetku glavu zagnjurivati u posudu sa toplom vodom u
trajanju 5-7 minuta. Zatim odmah potopiti u prohladnu vodu
na 15-30 sekundi. Ponoviti 2-3 puta. Posle te terapije treba
istrljati glavu dok se ne osui i ostati u toploj prostoriji bez
promaje. Kupku treba pi i men j i vati 2-3 puta nedeljno dok se
ne postignu potrebni rezultati. Uoeno je da takva kupka jaa
kosu.
Upozorenje. Ne zugniuriijte lice u vodu, da ne bi dolo
do prskanja kapilara u oima i do izliva krvi.
Terapija parom za glavu. Ona je namenjena za ienje
koe lica, glave, smekavanje i odstranjivanje vrstog sa
draja gajmorovih i eonih sinusa i ienje nosne duplje
kod prehlada. Dobro razmekava lajm (sluz) u pluima,
pomae kod bolova u ramenima i vratu. Trajanje terapije je
15-20 minuta. Ne preporuuje se vie od 2-3 takve terapije u
toku nedelje dana: one jako oputaju (raslabljuju) orga
nizam. Posle te terapije preporuuje se tuiranje prohladnom
v o d o m , bez tuiranja glave, u trajanju 10-30 sekundi. Zatim
je potrebno da se intenzivno kreete radi zagrevanja tela.
Ova terapija se vii na sledei nain: uzmite veliko
vuneno ebe (pokriva) i dve s t o l i c e - j e d n a via, druga nia.
Kao generator pare moe se iskoristiti tek skuvan krompir,
j e d n o s t a v n o prokljuala voda i tome slino.
Skinite se do pojasa, postavite izvor pare na niu stolicu,
sami sedate na viu i prekrijte se ebetom. Naginjui glavu
iznad izvora pare, reguliite zagrevanje glave.
130

Poeljno je upotrebljavati trave: alfiju, nanu, zovu,

bokvicu, lipov cvet, koprivu, trunje od sena, ali najbolje od
svega je kaika samlevene mirodije. U mirodiji se nalazi
najvie eterinih ulja, koja najbolje pomau rastvaranje.
2. Nakon to je masa kserogela iz tvrdog stanja pre
vedena u teno (makar i delimino), dopunski je rastvorite
materijama sa poveanim sadrajem eterinih ulja ili povrinsko-aktivnim tenostima. Evo nekoliko sredstava.
a) Uzeti 150 grama hrena, isitniti i dodati mu sok od 2-3
limuna. Takva smesa pomae rastvaranje sluzi na mestima
njenog nagomilavanja bez povreivanja sluzokoe.
Smesu treba uzimati 2 puta dnevno po polovinu ajne
kaiice natate.
Prednost te smese je u tome, to ona ne nadrauje bu
brege, uni mehur i sluzokou probavnog trakta.
b) U 1/3 1/4 litarske tegle naspite smesu trava: nana,
duvan za umrkavanje (burmut), eukaliptus u jednakim
koliinama. Prelijte maslinovim uljem. Ostavite da odstoji,
dok ekstrakt ne postane zelen ili braon. uvajte na t a m n o m
mestu.
Z b o g obilja eterinih ulja u navednim biljkama, dobijeni
sastav (smesa) je jak rastvara raznovrsnih organskih stvrnua a naroito dobro rastvara kserogel nagomilan u u
pljinama glave, - preporuuje se kod sinuzitisa (gajmorovih i
eonih), adenoida (lezdastih izrataja), polipa, iskrivlje
nosti nosne pregrade.
Sredstvo se primenjuje kroz nos. Glavu zabaciti, da
nozdrve budu usmerene vertikalno nagore. Treba nakapati
po 20-25 kapi u svaku nozdrvu. Posle toga ostanite u lom
poloaju oko 3-5 minuta, da bi sastav mogao da prodre kroz
sitastu kost i delovao kao rastvara.
Preporuuje se uzimanje kapi ujutro i uvee pred spa
vanje. Kao dopuna svemu, to e poboljati san i stoga se
preporuuje licima koja pate od nesanice.
131

Kod upalnog procesa u srednjem uhu, treba nakapati

sastav u ui nekoliko puta d n e v n o : 2-3 kapi u uho. Zatim u
u h o staviti vatu.
Terapija je pogodna i kod slabljenja sluha: primenjivati
je pred spavanje.
Ako n e m a t e navedena sredstva, moete da koristite sve
zi urin: nakapajte u nos po 10-15 kapi u svaku nozdrvu. Z b o g
malog povrinskog napona (optereenja) on e razarati ra
znovrsna zadebljanja (stvrdnua) u mozgu, ali pri tom nee
izazivati nadraaje. Moete upotrebljavati i ukuvani urin u
neto manjoj dozi.
Kada pone da se izbacuje sadraj iz nosne duplje, radi
boljeg ienja primenjujte n e t i " sa vlastitim urinom. Te
rapija se radi o v a k o : zapuite jednu nozdrvu, a drugom
umrknite urin ili zasoljenu vodu u nosnu duplju i ispijuvavajte kroz usta. Zatim zamenite nozdrve. Da bi olakali
terapiju moete koristiti gumenu kruku (pumpicu, MS) ili
ajnik sa uzanim piskom.
N a v e d e n e terapije primenjujte do potpunog oienja
glave i vraanja normalnih senzornih oseaja: vida, sluha,
mirisa, a takode i regeneracije uma.
Ako iskljuite iz ishrane produkte koji stvaraju sluz
(mlene, testenine, masnoe), tada ete se izbaviti od sluzi
j e d n o m zanavek. Povremeno gladovanje j o vie e pomoi
proces ienja i u tom sluaju moe se koristiti s a m o urin.

PREPORUKE ZA ISHRANU

O P T E N A P O M E N E O ISHRANI U
STARIJEM DOBU
Ishrana oveka ima ogromnu ulogu u profilaktici sta
rosti i leenju propratnih oboljenja. U zavisnosti od upotrebe
tog ili drugog nabora produkata, ovek moe da z a r a d i " to
ili drugo oboljenje, rano da ostari. Razumna ishrana, obr
nuto, omoguava da se izlei od bolesti kojima boluje i da
produi aktivni ivot.
Malokalorina ishrana i produenje ivota.
Naunici su
ustanovili sledee zakonomeinosti: to vie u jedinici vre
mena protekne energije kroz organizam oveka, time je krai
ivotni vek. Bujica energije m o e se razmatrati kao bujica
vremena. Ako je ona suvie velika, tada su i procesi starenja
bri.
Naunici su izraunali, da ovek, u proeku, u toku
ivota m o e da utroi oko 50 miliona kilokalorija energije.
Ako svakodnevno u vidu hrane provodi kroz svoj organizam
2500-3000 kkal, tada e njegov ivotni vek biti 58 godina
(50 000 000 : 2500 = 20 000 dana ili oko 58 godina).
Dnevni obrok mladih hunzi iznosi oko 1000 kkal. Ra
u n a m o njihov ivotni vek i nalazimo:
50 000 000 : 1000
= 50 000 dana ili 137 godina).
Eto, otkrivena je jedna od tajni njihovog dugog i zdra
vog ivota. Razmotrimo ostale.

132

133

Ishrana direktno utie na nae umne sposobnosti, du

evnu ravnoteu itd. na osnovu toga, to u crevima postoji
ogromni nervno-hormonalni sistem, kojeg su naunici na
zvali trbunim (ili treim) mozgom. Po svom znaaju on, ni
po emu, ne zaostaje za m o z g o m glave i k i m e n o m mo
dinom. Osim toga, u njemu se stavaraju svi hormoni, kao i u
endokrinim lezdama celog organizma. Mehanizam dejstva
trbunog mozga sastoji se u tome, da se u zavisnosti od
hrane, koja dospeva u eludano-crevni trakt, u njemu stva
raju ti ili drugi hormoni. Ti hormoni, raznosei se putem
krvi, reguliu, kao i hormoni hipotalamusa, rad endokrinih
lezda i utiu na odvijanje nervnih procesa u mozgu glave.
Rezultat toga je da jedna vrsta hrane utie na oveka pozi
tivno, a od druge nastaje neuravnoteenost. Stoga se kod
j e d n o g oveka zadrava umno zdravlje, duevna ravnotea,
psihika stabilnost, a kod drugogje to narueno i kao rezultat
toga on je agresivan, neuravnoteen i pati od psihikih pore
meaja.
Ispostavlja se da
ishrana treba da bude prema tipu
oveka: ovek treba da upotrebljava produkte na koje je
prilagoen njegov probavili i reguliui sistem. U suprotnom
sluaju, poremeaj koji nastaje u njima dovodi do pojave
agresivnosti, nezadovoljstva, naruavanja biohemijskih pro
cesa u organizmu i pojave celog niza oboljenja.

UTICAJ KVALITETNOG SASTAVA H R A N E

NA ZDRAVLJE I PROCES STARENJA
Naunici su otkrili nekoliko vanih mehanizama u si
stemu probave hrane koji direktno utiu na zdravlje i procese
starenja. Objasni e m o ih.
Leukocitoza prouzrokovana hranom znai, da ako u usta
dospeva bilo kakva kuvana hrana, tada se leukociti iz celog
organizma skupljaju (koncentriu) u predelu eludano-cr134

e v n o g trakta, kao da presreu infekcionu agresiju. Takva

reakcija od strane organizma traje nekoliko asova. Ako se
prvo upotrebljava sveza biljna hrana, takva se pojava ne
uoava.
A k o se pri ishrani ne uzme u obzir leukocitoza prou
zrokovana hranom, tada se organizam iscrpljuje (stari) a u
prvom redu imuni sistem.
Mikrojlora. Hrana koja se uzima utie na razmnoa
vanje korisne ili tetne mikrollore za organizam. Na primer,
upotrebljavajui biljnu hranu, mi o d g a j a m o " u sebi mi
kroorganizme, koji sintetizuju za nas dopunske hranljive
materije i vitamine, inei nam dobro. I obrnuto, upotre
bljavajui mesne produkte, mi o d g a j a m o " trulenu mikrofloru koja nas svojom ivotnom delatnou truje. U tom
sluaju, pri ishrani mesnim produktima, u organizmu stva
r a m o stalnu (konstantnu) intoksikaciju kroz debelo crevo i
trujemo sami sebe, to skrauje ivotni vek i slabi imunitet.
Uticaj be/anevlna, masnoa, ugljenih hidrata na oveji organizam. Suviak belanevina ivotinjskog porekla u
organizmu potpomae razvoj ateroskleroze i nekih vrsta tu
mora (na primer, rak creva i mlene lezde); suviak zasi
enih (ivotinjskih) masti takode doprinosi nastajanju ate
roskleroze, a suviak biljnih masti - smanjuje imunitet. To,
sa svoje strane, razvija aterosklerozu i rak. Ali ako se pri
menjuje dijeta koja to sve uzima u obzir i postoji samo
suviak rafiniranih ugljenih hidrata (beli hleb, oieni krompir, sve mogue poslastice, eer), tada e se umanjiti
gojaznost za koju su vezani i eerni dijabetes (diabetes
mellitus, M S ) g o j a z n i h ljudi i metabolika imunodepresija, i
ateroskleroza, i rak.
O znaaju suvika eera u dijeti oigledno svedoi
sledei primer. Ako ovek srednjih godina pojede m n o g o
slatke hrane (ekvivalentne 50 grama eera), nakon 2 asa
posle jela poveava se koncentracija insulina u krvi za 2-3
puta. Uporedo s tim eksperimentom dokazano j e , da slina
135

poveanja insulina, ve nakon 30 minuta, poveavaju za 2

puta sintezu holesterina u tkivima aorte.
Uticaj soli. Vama su, verovatno, savetovali da se pod
hitno odreknete soli! Savremeni ovek je upotrebljava ve
oma m n o g o i pati od: taloenja soli u sudovima (krvnim,
limfnim itd., M S ) i kotanom tkivu, oboljenja m o k r a n o g
sistema, stvaranja kamenja u bubrezima.
Smatra se, da normalan ruak sadri do 15 grama ku
hinjske soli! Ako mu se doda slana riba i zasoli pivo, tada
dolazi do suvinih naslaga soli. Tim vie, to je so u tim
produktima neorganska, a to znai - mrtva. Smatra se, d a j e
s a m o iva so, koja se nalazi u povru i vou, travama,
korenju, optimalna za organizam. U tome je, bez sumnje,
d e o istine.
Ali da razmotrimo problem soli sa druge strane - sa
informaciono-energetske. Slan ukus - izraz posebne ener
getike, koja p o t p o m a e da se organizam zagreva, aktiviraju
fermenti. Skidanje" te energetike vri se u usnoj duplji, koja
predstavlja organ za njenu asimilaciju. Naravno, organizam
oveka m o e da asimiluje izvestan deo neorganske kuhi
njske soli s obzirom da asimiluje neorganski kiseonik iz
vazduha, neorgansku vodu. itav problem je u t o m e , da vrlo
malo ima soli koja nam je neophodna, a vei deo se izbacuje
iz organizma.
Uopte, reavanje problema soli, strogo individualno,
p o m a e urinoterapija. Pojevi te ili druge produkte, sledeeg
dana ujutru vi probajte urin. Ako je on slan, znai da je u
vaoj hrani suviak soli. Poinjite pomalo da smanjujete
presoljene produkte - i samostalno analizirajte, da li imate
dovoljno natrijuma i hlora koji sadri povre i voe, ili treba
da dodajete suvi morski kupus.
teta od suvika soli (uostalom, kao i od zaina) u
organizmu sastoji se j o i u tome, to ona dezorijentie
prirodni oseaj ukusa, ovek poinje da j e d e vie hrane nego
to mu je potrebno. Osim toga, slano izaziva ed - poveava
136

se upotreba vode - to je neophodno, da bi se deo soli izbacio

iz organizma i uspostavila prirodna proporcija mineralnih
materija u lavi, limfi. Drugim recima, suviak soli prou
zrokuje ubrzano starenje organizma.

ISHRANA U STARIJEM DOBU

Ishrana u starijem dobu treba da bude prema tipu ove
ka, niskokalorina sa malo belanevina, da sadri prirodne
bioloki aktivne materije, da odiava organizam u starenju i
da mu p o m a e u radu.
1. Osnova (glavni deo) dnevnog obroka treba da bude
biljna hrana. Takode, obavezna je upotreba izvesne koliine
grube biljne hrane, koja sadri teko svarljiva vlakna-celulozu. To smanjuje verovatnou pojave raka creva i uspo
rava razvoj ateroskleroze.
Promena dijete u odnosu na smanjivanje sadraja za
sienih masti, holesterina, eera i kuhinjske soli i isto
v r e m e n o veeg sadraja kroba i teko svarljivih vlakana,
prema posmatranju (gleditu) naunika, dovodi do smanje
nja verovatnoe prevremenog razvoja infarkta miokara,
insulta, hipertonije, eernog dijabetesa i raka. Evo kako
izgleda takva dijeta.
Voe, suvo voe, j a g o d e , jabuke, kruke, kajsije, groe,
suvo groe, banane, ljive, mandarine, umska j a g o d a , batenska j a g o d a - do 500 grama.
Povre (kupus, bela repa, repa, sargarepa, rotkvica, pa
radajz, salata, tikva-bundeva, tikvice) - do 600 grama.
Hleb ili drugi produkti od proklijalog zrna - 200-300
grama.
Monolitne prekrupe (ovas, ovsene pahuljice, heljda) 30 grama.
Kefir, jogurt, kiselo mleko - 200-400 grama.
Sir ili orasi - 50 grama.
137

Maslac (najbolje pretopljen) - 20 grama.

Ulje (biljna mast) - 30 grama.
K r o m p i r (jesti ga zajedno sa ljuskom) - 200 grama.
M e d - 15-30 grama.
Kokoje jaje - 1-2 nedeljno.
N e m a s n o m e s o (samo za ljude, koji ne ele da se odre
knu mesnih jela) - 150 grama.
Umesto soli - sueni morski kupus.
Glavna osobina takve dijete je mali sadraj holesterina
(oko 300 mg), ogranienost zasienih (tvrdih) masti, a ta
k o d e preovladivanje grube hrane, koja sadri dovoljnu ko
liinu razliitih vlakana biljnog porekla.
2. Hrana treba da unosi i zadrava toplotu u organizmu i
da ne dozvoli njegovu dehidraciju. Pored toga, hrana tokom
probave ne srne energetski da optereuje organizam.
Da bi hrana potpomagala odravanje toplote u orga
nizmu, treba znati kako je pravilno pripremiti. Setite se,
sirova hrana je dobra leti, ali zimi ona unosi hladnou u
organizam, to se tetno odraava na va lini oseaj.
Pri pripremanju hrane treba teiti da gubici bioloki
aktivnih materija budu minimalni. U tome e vam pomoi
saveti specijaliste za tu oblast Vladimira Mihajlova.
Vladimir Mihajlov predloio je nov nain pripremanja
hrane na biljnim jastucima". Na dno p o s u d e stavlja se sloj
raznoraznog povra, izrezanog u vidu slamica ili kriki-komadia. O d o z g o se stavlja glavni produkt - riba, meso ili
prekrupa. I p o n o v o se prekriva slojem povra. Sve se obilno
preliva prokljualom vodom i stavlja na jaku vatru. Kad
voda pone da podrhtava", treba smanjiti vatru i ne do
zvoliti da voda kljua, a iskljuiti, kad jelo bude skoro
g o t o v o " , imajui u vidu, da e ono j o odstajati (u toplom
stanju, M ) .
M a k s i m a l n o se zadrava vrednost produkta i prilikom
pripremanja hrane metodom antrakta" (pauzom izmeu
postupaka, radnji, M) - naizmeninim zagrevanjem i sta138

vijanjem hrane da odstoji. Mnogobrojna istraivanja u inostranstvu i u Rusiji pokazala su, da nije potrebno neprekidno
zagrevanje produkta. Dovoljno ga je zagrejati do 100C ,
poklopiti i ostaviti da odstoji, tj. d i n s t a t i , kao to su to radili
u selima, u ruskoj p e i " . Tako se ne unitavaju belanevine,
ne emulziraju masti. Nakon 30-40 minuta posudu treba po
novo postaviti na vatru, dovesti do kljuanja, kuvati 5-0
minuta i p o n o v o napraviti antrakt" na 20 minuta. Eto, sada
je jelo gotovo!
Da bi va organizam dobio dovoljnu koliinu mikroelemenata, vitamina i aktivne vode, treba to vie koristiti
terapiju sokovima i pravilno pripremati napitke. O tome,
kako to treba raditi, govoriemo u posebnom poglavlju,
p o s v e e n o m tenostima.
3. Tokom ishrane veoma je vano imati u vidu bioritmoloku aktivnost probavnih organa. eludac je aktivan
od 7 do 9 asova, zatim se aktivira guteraa (pankreas) i
tanko crevo - od 13 do 15 asova. Otuda proizilazi, da posle
15 asova m o e t e jesti malo voa, svezu salatu (u hladno
godinje doba m a l o dinstanog ili kuvanog povra), gucnuti
sveeg napitka i nita vie.
4. Veoma je vano pridravati se pravilnog redosleda
dospevanja hrane u eludac. U prvom redu uzimajte tenosti
- sokove, kompote ili druge napitke. Otprilike nakon 10-15
minuta dolaze na red biljna jela (salate, dinstano ili kuvano
j e l o od povra), koja e spreiti leukocitozu prouzrokovanu
h r a n o m , pravilno aktivirati crevni hormonalni sistem i po
stati normalna sirovina za crevnu mikrofloru. Posle toga,
m o e t e pristupiti glavnom jelu, koje sadri krob ili be
lanevine (krompir, kaa, meso, sir, jaja, orasi, bobovi itd.).
Posle uzimanja hrane nita ne piti. Zalivanje j e l a iznurava eludac, kvari dvanaestopalano crevo i zaguuje
organizam polufabrikatima" nesvarene hrane. Pravilan redosled upotrebe hranl/ivih produkata je sledei: tenosti,
voe ili salate (dinstano povre zimi), a zatim mesni ili
krobni produkt.
139

Ograniite upotrebu masne hrane. Masti naglo uspo

ravaju procese probave hrane. Zbog toga se hrana nepri
rodno dugo nalazi u eluano-crevnom traktu i dolazi do
njenog vrenja i razvoja nepovoljne mikroflore.
Posle salate (dinstanog povra, voa, iscedenih sveih
sokova) ne upotrebljavajte istovremeno produkte za iju
probavu su potrebni razliiti probavili uslovi, na primer,
belanevine mesa i krob kionipiia. Dok je organizam mlad i
snaan, posledice se praktino ne oseaju. Ali posle 30-40
godina o n e e vas ve upozoriti. Zato morate potovati
probavne sposobnosti vaeg organizma i uzimati samo belanevinaste ili samo krobne produkte. Iz dana u dan
moete menjati produkte, na primer, danas krompir, sutra
kau, prekosutra pasulj, zatim meso, jaja, mladi sir itd.
Nemojte da se prejedate. Listajte od stola, kada osetite da
ste utolili glad. Setite se, na organizam u jedinici vremena
m o e da probavi i asimihije samo odreenu koliinu hrane,
ako je ta koliina vea od normale, tada suvini' 1 deo raz
lazu mikroorganizmi.
5. Sada porazgovarajmo o produktima koji se bre vare,
manje optereuju organizam i bre se ukljuuju u proces
ivotne aktivnosti. Upravo ovde, mi dolazimo do nekoliko
kljunih pojmova, koji mnogo objanjavaju. Na primer, po
stoji takav pojam kao specifino dinamiko dejstvo hrane .
Njegova sutina je u tome, da produkt ishrane treba pret
hodno rascepiti, asimilovati, a zatim izbaciti njegove ostatke
iz organizma. Na sve to troi se energija organizma a troi se
i vreme. Strogo nauna ispitivanja pokazala su, da kuvana
mesna hrana iziskuje od organizma veoma mnogo energije i
da se dugo obraduje. Ispostavlja se, d a j e organizmu teko da
rascepi denaturisanu belanevinu, a zatim da izbaci suvini
azot iz organizma.
Hrana treba da sadejstvuje sa organizmom. Akademik
Ugoljev je otkrio autolizu hrane, koja je pokazala, na osnovu
ega se sirova hrana brzo probavlja (vidite knjigu Ishrana i
h r a n a " ) . Korienje tog fenomena u vlastitoj ishrani pomoi
140

e u borbi sa bolestima i zahvaljujui kolosalnoj ekonomiji

resursa i energije produiti ivot organizma.
Najlake se asimiluju svee iscedeni sokovi od voa i
povra. Z b o g prisustva ivih fermenata i vitamina u njima,
oni se za nekoliko minuta ukljuuju u razmenu materija
organizma i Iako se izbacuju u vidu suvine tenosti.
Voe i povre koje sadri celulozu , brzo i dobro se
asimiluju ali se sporije izbacuje (celuloza mora da proe
kroz ceo eludano-crevni trakt). Jo slabije se asimihije
dinstano povre i suvo voe.
Kuvani krob (krompir, prekrupe) zahtevaju od orga
nizma velike utroke energije na cepanje (termika obrada
liava produkt sposobnosti sadejstva sa probavnim siste
m o m oveka po tipu autolize - samoprobave) i odstranji
vanje, ali pri tome ti utroci energije su daleko manji, nego
pri upotrebi kuvanih mesnih produkata. Objanjenje za to j e ,
to su konani produkti razmene ugljenih hidrata
ugljen-dioksid i voda koji se izbacuju kroz plua i bubrege,
za razliku od azotnih jedinjenja koja zahtevaju veliki utroak
energije.
U zakljuku ovog poglavlja porazgovarajmo o tome,
kako moete samostalno da izaberete produkte. Mi z n a m o ,
da nam ne odgovaraju svi produkti. Zato sedite, smirite se i u
mislima, pojedinano predstavite produkte ishrane koje upo
trebljavate. Ako pri misaonoj upotrebi bilo kojeg produkta
osetite m u n i n u - to znai, da vam taj produkt ne odgovara
sa informaciono-energetske take gledita. Znai, iskljuite
ga iz svog dnevnog obroka. U starijem dobu to znanje e
vam pomoi u izboru lako asimilujuih i korisnih produkata.
Zakljuujui, moe se rei, d a j e u starijem dobu naj
bolje upotrebljavati hranu do 15 asova; ishrana treba da se
sastoji iz sokova, voa, salata (dinstanog povra), manje
koliine kroba sa m i n i m u m o m maslaca. To su praktino
dva ili jedan obrok u toku dana. Prvo jelo treba da bude sok,
salata, a zatim samo bioloki aktivni hleb, krompir, kaa (za
mesojede - pare kuvanog mesa) itd. Salate moete jesti
141

koliko hoete, a kae ili krompira - onoliko, koliko moe

stati na va dlan (pregrt), bez u vri vati ja.
Samooseanje posle takve ishrane je ceo dan predivno,
snage m n o g o , u stomaku je lako i ne pritie vas, ne tera vas
na san, a stolica je laka i spontana.

BIOLOKI AKTIVNI PRODUKTI I

MATERIJE
U starijem dobu veoma je vano zasititi organizam hranljivim produktima koji sadre bioloki aktivne materije. U
bioloki aktivne materije spadaju vitamini, mikroelementi,
fermenti, organske kiseline i niz drugih materija koje, ne
s a m o potpomau odvijanje biolokih procesa u organizmu
na visokom nivou, nego ga i tite od raznovrsnih ozleda,
izbacuju ljake itd. Treba da se detaljnije u p o z n a m o sa tim
produktima i materijama sa ciljem njihove bolje upotrebe u
vlastitoj praksi podmlaivanja organizma.
N a organizam ima potrebu posebno za vitaminima gru
pe B koji uestvuju u glavnim biolokim procesima razmene
materija i bez kojih je nezamislivo normalno postojanje
(ivot, M ) .
Produkti, koji u izobilju sadre vitemine grupe B, su
hleb iz proklijalog zrna (a takode niz jela na bazi njega) i
pivski kvasac. Potrudite se da ih upotrebljavate svakodnev
no - i osetiete njihov blagotvoran uticaj na va organizam.
Dijetalne lepinje (hleb) od proklijalog zrna.
Uzi mi te
200-300 grama penice. Operite je u vodi. Sipajte je u duboki
tanjir sa vodom. Voda treba da natopi zrno do jedne treine.
Pokrijte tanjir poklopcem i ostavite na usamljenom mestu pri
sobnoj temperaturi. Povremeno promeajtezrna, da se gornji
sloj ne bi osuio. A k o je potrebno, dolijte vode. Priblino
nakon 2-3 dana na penici e se pojaviti klice duine 1-2
milimetra. To je znak pripremljenosti. Izlijte suvinu vodu,
zamotajte tanjir celofanom i stavite u friider (ali ne u za142

mrziva - komoru za zamrzavanje). To e spreiti njeno

dalje klijanje.
Uzimite zrna prema potrebi, sameljite ih na maini za
mlevenje mesa, oblikujte u lepinjice i malo isprite na mas
lacu ili ulju. Jedite toplo. Verujte, to jelo e vas odueviti! To
je j e d a n od najboljih produkata u z i m s k o m dobu.
Sttpa od proklijale penice.
Uzimite oko 400 grama
protijeve vode, dve glavice luka srednje veliine, dve argarepe, nekoliko krompira. Isitnite krompir, nareite luk i
argarepu. Sve to skuvajte. Kada se to svari, skinite sa vatre i
dodajte 2-3 supene kaike proklijale penice, lovorov list i
druge zaine prema ukusu (nije poeljno da se soli). Kada
supa odstoji 10-15 minuta, spremna je za upotrebu.
Supa se posebno preporuuje licima konstitucije Vetra"
u hladno i suvo godinje doba. To je za njih spas. Prve kaike
e to potvrditi.
Takva supa p o m a e naglo poveanje potencije i po
veava imunitet organizma.
Kotleti od proklijale penice. Kotleti od proklijale pe
nice pripremaju se na isti nain, kao i lepinjice. Razlika je u
t o m e , to za vreme mlevenja penice na maini za mlevenje
mesa u nju dodajete enjak (beli luk). Sve ostalo se radi na
isti nain.
Ukus dobijenih kotleta veoma podsea na mesne. Neki
ljudi ih uopte ne razlikuju.
Produkti od proklijale penice imaju o g r o m n e prednosti:
oni su vrlo jevtini, neverovatno korisni i lako se pripremaju.
U z i m s k o doba oni se ne mogu niim zameniti.

ISCEENI SVEZI SOKOVI

O g r o m a n lekoviti i profilaktiki znaaj imaju iscedeni
svezi sokovi povra i voa, a takode voda u kojoj se pri
premaju produkti i napici. Razmotrimo to vano pitanje.
Od svih sokova od povra najlekovitiji je sok od argarepe. On omoguava da se ceo organizam dovede u nor
malno stanje. Sok od argarepe sadri velike koliine vita143

mina B, C, D, E, K i veoma mnogo karotina, od kojeg se

stvara vitamin A veoma vaan za ivotnu aktivnost orga
nizma i vida. On poboljava apetit, probavu brane i strukturu
zubi.
Na primer, ako trudna ena upotrebljava dovoljnu ko
liinu (od 300 grama do I litra) soka od argarepe u p o slednjim mesecima trudnoe, smanjie se verovatnoa sepse
(trovanja krvi) prilikom poroaja.
Majkama dojiljama, radi poboljanja kvaliteta mleka,
takode se preporuuje da piju sok od argarepe.
Materije, koje se nalaze u soku od argarepe, izvrsno
regeneriu optiki sistem oiju. Preporuuje se da, sok od
argarepe, piju svi iji je rad u vezi sa naprezanjem oiju.
Oboljenja oiju, kao to su konjuktivitis i druga oboljenja
d o b i o se lee redovnim uzimanjem soka od argarepe.
Sve sok od argarepe smatra se odlinim sredstvom pri
leenju gnojnih rana (ireva) i tumora.
Suva koa, upaljena koa, a takode niz drugih konih
oboljenja nastaju usled toga, to u organizmu nedostaju
hranljive materije koje se nalaze u soku od argarepe.
Sok od argarepe dobro regenerie endokrini sistem,
p o m a e mukarcima pri impotenciji, a enama pri besplodnosti.
Sok od argarepe moe da zameni mnogobrojne skupe i
beskorisne lekove.
Jedan od najkorisnijih sokova je sok od cvekle. B e z
obzira na to, s t o j e sadraj mikroelementa eljeza u crvenoj
cvekli mali, on se dobro asimilira. To ini sok od cvekle
preivnim snabdevaem ovejeg organizma sa prirodnim
eljezom. Sok od cvekle poboljava sastav krvi i poveava
koliinu crvenih krvnih zrnaca. On je posebno koristan za
e n e (jer posle menstruacije one treba da nadoknade gubitak
krvi). Poeljno ga je upotrebljavati svakodnevno dva puta
d n e v n o p o m e a n o g sa sokom od argarepe (50 grama soka
od cvekle na 200 grama soka od argarepe).
II.I

U klimaksu taj sok daje daleko bolji efekat, nego raz

liiti lekovi i hormoni.
Drugo pozitivno svojstvo soka od crvene cvekle je to,
to sadri vie od 5 0 % natrij uma i samo 5% kalcij uma. Taj
o d n o s je dragocen radi odravanja rastvorljivosti kalcijuma,
naroito zimi, kada se usled upotrebe kuvane hrane nago
milava neorganski kalcij um na zidovima krvnih sudova, to
dovodi do poveanja arterijskog pritiska, naruavanja fun
kcije srca i krtosti kivnih sudova (kapilara).
Sadraj 2 0 % kalij uma u crvenoj cvekli dovoljan je za
obezbeenje svih fiziolokih funkcija organizma, a sadraj
8%o hlora je odlino organsko sredstva za ienje jetre,
bubrega i u n o g mehura, a takode i sredstvo koje stimulie
funkciju limfne lezde. U vezi sa dobrom sposobnou i
enja, ne preporuuje se da se pije sok od cvekle u istom
obliku. Najbolje ga je pomeati sa jabukovim sokom ili
s o k o m od argarepe.
Sok od jabuka normalizuje oslabljenu funkciju jetre i
sadraj holesterina.
Z b o g velikog sadraja pektina (materija koje daju boju)
sok od j a b u k e je dobro sredstvo protiv radijacije.
Sadraj kalijuma u soku o jabuka odrava normalan rad
srca i kiselo-luinsku ravnoteu.
Sok od jabuka je dobro primenjivati u dane ograni
avanja h r a n e " , kod ugojenosti, a takode i kod dijabetesa.
Sok od jabuka preporuuje se za poboljanje probavne
funkcije, kod reumatizma, bubrene litijaze, anemije i ne
dostatka vitamina C.
Od svih sorti jabuka najkvalitetnija je A n t o n o v k a " i
S e m e r e n k o " . Hranljive materije u njima zadravaju se ne
koliko meseei posle njihovog branja. Ne preporuuje se jesti
j a b u k e koje nemaju ukus i koje nisu zrele.
Sok od jabuke, koji je isceen na sokovniku, treba od
mah popiti j e r on bizo oksidie i dobija boju re.
Organizam se izvanredno hrani smesom soka od j a b u k e
i cvekle (10 delova soka od jabuka i 2-3 cvekle). Smesa je
ukusna, nije skupa i lako se priprema.
145

Sok od krastavaca je najbolji prirodni diuretik. Plod

krastavca sadri vie od 4 0 % kalijuma, 10% natrijuma, 7 , 5 %
kalcij uma, 2 0 % fosfora i 7% hlora. Sok od krastavaca ima
m n o g a dragocena svojstva i naroito je koristan u kom
binaciji sa sokom od argarepe, sokom od spanaa i salata.
Veliki sadraj kalijuma u krastavcima ini ih veoma
lekovitim sredstvom kod poveanog i smanjenog krvnog
pritiska. Sok od krastavaca blagotvorno deluje i kod obo
ljenja zubi i desni.
Silicijum i sumpor, koje sadri sok od krastavaca, ne
s a m o da spreavaju pucanje noktiju, opadanje kose, ve i
p o t p o m a u njihovo jaanje.
Sok od krastavaca u kombinaciji sa sokom od argarepe
d o b i o izbacuje mokranu kiselinu iz organizma to bla
gotvorno utie na oboljenja prouzrokovana njenim nago
milavanjem (taloenjem mokrano-kiselih soli i tome sli
no).
Kao to vidite, sveim krastavcima moe se sa uspehom
leiti i izleiti organizam.
Sok od beloglaviastog kupusa sadii veliku koliinu
sumpora, hlora i joda. Jedinjenje sumpora i hlora isti
sluzokou eluca i creva. Radi toga se sok od kupusa pre
poruuje kod ira na elucu i dvanaestopalanom crevu.
Sok od kupusa potpomae mravljenje, zbog toga to on
ima izraena vetrovita" svojstva: unosi u organizam suvou, hladnou i veu koliinu strujanja. Upravo se zato on
m o e preporuiti kod gojaznosti.
Stvaranje vee koliine gasova posle ispijanja soka od
kupusa objanjava se njegovim vetrovithrT svojstvima.
U takvim sluajevima preporuujemo da se, pre upo
trebe vee koliine soka od kupusa, popije sok od argarepe
koji ima suprotne energetske kvalitete i spreava stvaranje
jakih gasova. Pri t o m e treba mazati predeo krsta maslinovim
uljem ili pretopljenim maslacem i raditi mleno-uljne klistire.
146

Smesa soka od argarepe i kupusa je izvanredan izvor

vitamina C, s t o j e naroito korisno kod oboljenja desni.
Sok od kupusa preporuuje se protiv tumora i zatvora.
Poto se zatvor esto javlja usled ospa na koi, upotrebom
tog soka takode nestaju ospe.
Dodavanje soli u kupus ili u njegov sok unitava se
njegova v redu ost.
Sok od krompira sadii eer koji se lako asimiluje, a
takode sadri dosta kalijuma, sumpora, fosfora i hlora. Sok
d o b r o isti organizam. Ukus mu nije prijatan, zato ga je
najbolje kombinovati sa sokom od argarepe - ukusnije je i
korisnije.
Sok od krompira moe se primenjivati za otklanjanje
pega (mladea) na koi.
Kombinacija soka od sveeg krompira sa sokom od
argarepe i celera dobro pomae kod poremeaja u probavi
hrane i nervnih oboljenja, na primer, iijasa. Dopunska upo
treba, pola litre smese soka od argarepe, cvekle i krastavaca
p o t p o m a e izleenje za vrlo kratko vreme pod uslovom, da
su iz dijete bolesnika potpuno izbaeni svi mesni i riblji
produkti.
D o b r o je upotrebljavati smesu sokova od argarepe,
cvekle i krastavaca. Prema vienju prirodnjaka, kamenje i
pesak u u n o m mehuru i bubrezima pojavljuju se kao
rezultat nesposobnosti organizma da izbaci neorganski kal
cijum koji dospeva u organizam zajedno sa pecivima i e
erom. Uzimanje po pola ae smese soka od argarepe,
cvekle i krastavaca 3-4 puta dnevno pomoi e rastvaranju
peska i kamenja u toku nekoliko nedelja.
Sve sok od paradajza - jedan od najkorisnijih sokova
koji ima luinsku reakciju. Plod paradajza sadri m n o g o
natrij um a, kalcij uma, kalijuma, magnezij uma, limunske, ja
bune, a takode i oksalne kiseline. Te kiseline, ako se nalaze
u organskom obliku, neophodne su za procese r a z m e n e .
Kada se paradajz kuva ili konzervira, te kiseline postaju
neorganske i tetne za organizam. Ali ta teta se ne ispoljava
147

otimali, ve tokom vremena. U nekim sluajevima stvaranje

kamenja u bubrezima i mokranom mehuru je direktna poslediea upotrebe kuvanog ili konzerviranog paradajza ili
njegovog soka, naroito sa krobovima i eerom.
Sok od korena hrena bogat je eterinim materijama koje
d o b r o iste organizam od sluzi. Preporuujemo uzimanje
hrena u vidu kaice (kae) uz dodavanje limunovog soka
(dva-tri limuna i 150 grama hrena) 2 puta dnevno po pola
ajne kaiiee natate.
Kaica od hrena ne nnrauje bubrege, uni mehur i
sluzokou probavnog kanala. Osim toga, kaica hrena i li
m u n o v o g soka je snaan diuretik, posebno efikasan kod
oteenosti i vodene bolesti.
Sok od bugarske paprike. Upotreba soka normal izu je
rast noktiju i kose j e r sadri silicijum, a takode normalizuje
rad lojnih lezda i suznih kanala. U kombinaciji sa sokom od
argarepe ( 2 5 - 5 0 % soka bugarske paprike) isti kou od
pega (mladea).
Sok od korena peruna - jedan od najjaih. Nikada ne
treba piti vie od 30-60 mililitara tog soka. Bolje je tu
koliinu pomeati sa sokom od argarepe, salate, spanaa ili
celera.
Svezi sok od peruna ima sva neophodna svojstva za
razmenu kiseonika i odravanje normalne funkcije nadbu
brene i titaste lezde. Kompleks elemenata, koji sadri
sok, potpomau jaanju krvnih sudova, naroito arterijskih
kapilara. Taj sok je - odlino sredstvo kod oboljenja organa
mokrano-polnog sistema i veoma je efikasan kod k a m e n a u
bubrezima i mokranom mehuru, glomerulonefritisa i dru
gih oboljenja bubrega. Njega takode uspeno primenjuju
kod v o d e n e bolesti.
Sok od peruna je efikasan i za leenje oboljenja oiju.
Kod ivih rana na ronjai, katarakte, konjuktivitisa i drugih
oboljenja preporuuje se kombinovanje soka od peruna sa
s o k o m od argarepe i celera.
Sok od peruna, naroito u kombinaciji sa s o k o m od
cvekle ili sokom od cvekle i argarepe, a takode i sa sokom
148

od krastavaca, dobro je primenjivati kod poremeaja men

strualnog ciklusa. Redovnom upotrebom tih sokova, bolovi
pri menstruaciji, vrlo esto prestaju.
Sok od celera. Najvanije svojstvo korena celera je to
se u njemu sadri veoma mnogo bioloki aktivnog na
trij uma.
Sirovi celer sadri etiri puta vie natrijuma, nego kal
cijuma. / V I T ; , kalcij um je jedan od najpotrebnijih elemenata
u naoj hrani i treba da bude bioloki aktivan. Pri obradi
hrane, kalcij um postaje nerastvorljiv u vodi i elije ga ne
m o g u asimilovati. Osim toga, enzimi, koji gube svoju fun
kciju na temperaturi iznad 57G, pretvaraju kalcij um u mrtvu
materiju.
Drugo, nagomilavanje neorganskog kalcijuma vreme
n o m se poveava. Pri unoenju bioloki aktivnog natrijuma,
te naslage mogu bili odstranjene iz organizma.
Jedan od najvanijih procesa, u kojima natrij um ima
vanu ulogu, jeste spreavanje zgrunjavanja krvi i limfe.
Kod nervnih oboljenja, koja se javljaju kao rezultat
obnavljanja sluzokoe nervnih vlakana, upotreba soka od
argarepe i celera potpomae njihovu regeneraciju.
Celer je veoma bogat magnezij umom i gvodem, a upra
vo takva kombinacija je veoma dragoeena za ishranu elija
krvi.
Sok od argarepe i celera obezbeduje idealnu kombi
naciju organskog sumpora, gvozda, kalcijuma i fosfora i ima
veliki znaaj za spreavanje mnogih bolesti i regeneraciju
organizma posle bolesti.

S O K O V I , KOJI IMAJU O P O R U K U S
- od enjaka i luka Sok od enjaka koristan je za brzo ienje organizma.
enjak je bogat uljem slaice i drugim proiavajuim
elementima koji ispoljava ju blagotvoran uticaj na ceo orga149

nizani, poevi od stimulacije apetita i izdvajanja elua

nog soka do poboljanja peristaltike creva i pojaanog
izluivanja mokrae.
Eterino ulje enjaka isti plua i bronhije od nagomilavanja sluzi. Ono, takode, potpomae izluivanje otrova
kroz pore iz organizma.
Sok od enjaka je efikasan u borbi protiv crevnih para
zita, a takode i dizenterije.
uven je drevno-kineski recept ekstrakta enjaka, koji
isti krvne sudove.
Oistiti i isprati 350 grama enjaka, nasei ga sitno i
istucati u drvenoj stupi (avanu, MS). Presuti ga u staklenu
posudu (teglu) i preliti ga 96%-im alkoholom, vrsto za
tvoriti teglu i staviti na prohladno, tamno mesto da odstoji 10
dana. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostaviti da odstoji
j o 2-3 dana.
Ekstrakt uzimati sa 50 grama hladnog mleka 3 puta
d n e v n o pre jela prema sledeoj emi:
Prvi dan - 1 kap (doruak), 2 kapi (ruak), 3 kapi
(veera);
Drugi dan - 4 kapi (doruak), 5 - ruak, 6 - veera.
Dalje svakog dana dodajte po jednu kap, dok ne doete
do 15 kapi na kraju 5-og dana. Posle toga uzimajte ekstrakt
obrnutim redom, oduzimajui po 1 kap dok na kraju doete
do 1 kapi pre veere. Na 11 ti dan ponite da uzimate po 25
kapi 3 puta dnevno sve dok se ne ispije sav ekstrakt.
Kuru je najbolje poeti poetkom lunarnog ciklusa. Pre
poruuje se ponoviti terapiju posle 5 godina.
Sok od crnog luka po svojim svojstvima, blizak je dejstvu soka od enjaka, ali neto slabiji. Zato se preporuuje,
u poetku, uzimati prvo sok od luka da bi se organizam
privikao, a zatim prei na sok od enjaka.
Veoma je dobro dodavati luk i enjak u salate od lis
natog povra. Lisnato povre deluje raslilaujue na orga
nizam, a luk i enjak e to dejstvo neutralisati.
150

NAPICI KOJI S A D R E BIOLOKI A K T I V N E

MATERIJE
Ne m o g u svi stariji ljudi iz jednih ili drugih razloga
pripremati isceene svee sokove. Ne treba se alostiti
(ogoravati). Mogu se koristiti napici koji su vie uobiajeni
u pripremanju. Uopte, krajem zime, u organizmu nastupa
deficit bioloki aktivnih materija, naroito mineralnih, ako
se ne upotrebljavaju produkti od monolitnog zrna koje smo
ranije opisali. Dole navedeni napici davae organizmu bio
loki aktivne materije.
Pripremanje kompota.
Da li znate, kako pripremiti
kompote, da oni zadre maksimum bilokih aktivnih ma
terija? U prvom redu, treba pravilno pripremiti vodu. Ta,
koja tee na slavini (esmi), nije dovoljno dobra. Z a t o od nje
pripremite protijevu vodu. Ona se priprema na sledei nain.
U komoru za zamrzavanje friidera (ili u zamrziva, M S )
stavite, na primer, litarvode u emajliranoj posudi. Priblino,
nakon 2-3 asa u posudi e se pojaviti prvi led. Vodu izliti u
drugu posudu i ostaviti da se dalje zamrzava, a stvoreni led
(koji je ostao u prethodnoj posudi, MS) baciti. Pri daljem za
mrzavanju, voda pretvarajui se u led, isteruje svu neistou
koja je u njoj rastvorena u nezamrznuti deo. Tako treba
zamrznuti 1/2 ili 2/3 preostale vode. Nezamrznutu vodu
izliti, a led rastopiti i koristiti. To je protijeva voda koja je
8 0 % oiena.
Sada tom vodom moete pripremati kompot. Ako je
voe svee, zagrejte protijevu vodu do 50'C i sa njom prelijte
prethodno oprano voe, jagode. To je poeljno uraditi u
velikom termosu sa irokim grliem. Ako nemate termos,
posudu sa kompotom umotajte sa ebetom (pokrivaem).
Nakon 1-2 asa, kompot je skuvan.
Na slian nain priprema se kompot od suvog voa.
Voe prvo oprati u prokuvanoj i ohlaenoj vodi. Zatim ga
staviti u termos ili drugu posudu i preliti protijevom vodom,
151

kao i u prvom sluaju. Takav kompot treba da odstoji dva

puta due.
Eto kako se pripremaju ivi" kompoti.

Pripremanje

napitaka.

* Dve ajne kaiice ja bukovog sireta i 2 ajne kaiice

meda pomeati u ai tople prokuvane vode i popiti u toku
dana na 1-2 puta, najbolje pre jela, u zavisnosti od stanja
organizma, u m n o g i fizikog optereenja. Ta smesa ima
u k u s j a b u k o v a e i sadii itav komplet mineralnih eleme
nata, koji ulaze u sastav jabuke; u medu se nalaze mineralni
elementi koji se sadre u cvetovima. Tu smesu dobro je da
redovno piju i bolesnici i zdravi.
* P o d z e m n o stablo slatkog drvceta (glycyrrhiza glabra)
piti kao ekstrakt ili odvar. To j e j a k o tonizujue sredstvo, ije
je dejstvo slino dejstvu enj-enja (korena ivota, MS), koji
obezbeuje dug ivot, poboljava krv i podie imunitet or
ganizma.
Ekstrakt:
15-20 grama podzemnog stabla ostaviti da
odstoji 1-2 asa u ai prokuvane vode i piti po I supenu
kaiku ili 1/2 ae toplog ekstrakta 3-5 puta dnevno pre jela.
Odvar: supenu kaiku podzemnog stabla kuvati 15 mi
nuta u ai v o d e i postepeno piti u toku dana, najbolje pre
jela.
* Koren visoke zamanihe (nitraria schoberi, panax horr i d u m ) - 20 grama, koren-plod roze radiole - 20 grama, trava
(lie,M) od koprive (urtica dioica) - 30 grama, plodovi
ipka - 30 grama.
Ekstrakt: 2 supene kaike smese trava ostaviti da od
stoji 3-4 asa u 0,5 litra kljuale vode.
Filtrirati, dodati po ukusu med i piti po 1/2 ae toplog
ekstrakta 3-4 puta dnevno pre jela.
152

NAPICI KOJI P O M A U DA SE
OTKLONI UMOR
U starijem dobu, naroito kada je toplo vreme, radei u
letnjikovcu (vikendici, M ) u bati, ljudi se umaraju i njihov
organizam dehidrira. Evo nekoliko napitaka, koji pomau
da se borite sa umorom i dehidracijom organizma.
Za obnavljanje snage, narodna medicina preporuuje niz
hranljivih smesa.
Staviti u emajlirani lonac (erpu) suenu kajsiju (3
k o m a d a ) , suvih ljiva (5 komada), suvih smokava (3 k o
m a d a ) , suvog groa (1 supenu kaiku), 2 jabuke, 2 kriice
limuna. Sve preliti vodom, kuvati dok ne prokljua i ostaviti
na toplom mestu 15-20 minuta.
Jedno u m a n c e razrediti sa sokom od limuna ili pom o r a n d e i dodati 1 ajnu kaiicu meda.
Sastaviti smesu iz jednakih delova: penice, ovsenice,
j e m a . Samleti zrna u mlinu za kafu, preliti toplom v o d o m
prema proraunu 1 supena kaika brana na au vode.
Ostaviti da odstoji 2 asa. Procediti i piti sa m e d o m . Upo
trebljavati kod malokrvnosti i gubitka snage.
Jedan limun spustiti u kljualu vodu na 1-2 minute,
zatim samleti u maini za mlevenje mesa ili nastrugati na
rendetu (sa korom i semenom). Dodati neslani maslac, 1-2
s u p e n e kaike meda i dobro izmeati. Uzimati uz aj.
Z r n a ovsa preliti kljualom vodom u odnosu: 1 deo
ovsa i 3 dela vode. Posle stajanja u toku 24 asa na sobnoj
temperaturi, izliti vodu i piti toplo po 1/4 ae 3-4 puta
d n e v n o pre jela. Ekstrakt uvati u friideru.
Stopedeset grama narendanih jabuka pomeati sa so
k o m od polovine pomorande, dodati 10 oienih oraha (ili
bilo kojih drugih jezgara iz porodice oraha). Orasi (badem,
lenici itd., M ) se mogu zameniti sa nekoliko kaika laga,
a p o m o r a n d a - sa dve ajne kaiice limunovog soka i
istom koliinom meda. Ta porcija (obrok) smese dovoljna je
da u toku dana hrani mozak.
153

au ovsa i 5 aa vode kuvati do gustine tenog kiselja

(voni sirup ukuvan sa krompirovim branom, M). Pro
cediti, dodati istu koliinu kuvanog mleka (ili prokuvati sa
sveim m l e k o m ) i ohladiti. U masu dodati 4-5 supenih ka
ika meda. Uzimati po 1-2 ae odvara dnevno.

PRIPREMANJE LEKOVITIH KOKTELA

Ako imate mikser, tada moete pripremati lekovite ko
ktele koji su veoma prijatni za upotrebu u toku toplog go
dinjeg doba. Kokteli su smesa raznih sokova, napitaka,
produkata. Produkti, koji ulaze u sastav koktela, pre njihove
pripreme treba ohladiti. Koktel pripremiti neposredno pre
upotrebe.
Predloeni kokteli su ukusni, luanljivi i lekoviti. Imaju
jaka regeneriua svojstva, jaaju organizam i ispoljavaju
blago lekovito dejstvo.
Koktel od cvekle. Dve supene kaike soka od crvene
cvekle, 250 ml kefira (jogurta, M), I ajna kaiica napitka
od ipka, sok od polovine limuna.
Koktel od gloga. Supena kaika soka od gloga, 2
supene kaike kefira (jogurta, M), polovina ajne kaiiee
pelinjeg meda, 1 banana, lag pena i cimet (navrh noa).
Koktel od paradajza. Dve supene kaike soka od pa
radajza, supena kaika kefira (jogurta,M) i bazilika (navrh
noa).
Koktel od crne rotkve. Sok od crne rotkve (2 supene
kaike), 1 narendana jabuka, pola ae j a b u k o v o g soka, 2
supene kaike kisele pavlake i malo limunovog soka.
Lekoviti koktel.
Pomeati po jednu au soka ar
garepe, crne rotkve, jestive cvekle (barene,M), hrena (pret
hodno u au napunjenu izrendanim hrenom, dodati 50 ml
votke i ostaviti da odstoji 24 asa). Sve briljivo promeati
drvenom lopaticom (kaikom) u emajliranoj posudi. uvati
154

na hladnom mestu. Uzimati po I supenu kaiku 3 puta

d n e v n o na jedan sat pre jela tokom 2 meseca. To leenje daje
odline rezultate kod liipertonine bolesti, ali je kontraindikativno kod gastritisa sa velikom kiselinom, ira na elucu i
dvanaestopalanom crevu, hepatitisa.
Koktel protiv kalja. 500 grama oienog i isitnjenog
luka kuvati 3 asa u I litru vode. Pri kraju kuvanja dodati 50
grama meda ili 40 grama eera. Procediti, ohladiti i piti,
protiv j a k o g kalja, po 4-6 supenih kaika dnevno.
Koktel od jabuka. 2/3 ae j a b u k o v o g soka, sok od
j e d n o g limuna, supena kaika prirodnog meda i 2 kocke
jestivog leda.
Tri ae j a b u k o v o g soka, sok od 3 limuna, 3 supene
kaike meda i 4-8 kocki jestivog leda.
Jedna jabuka, oiena od koure (oljutena, M) i sre
dine (semenki, M) i sitno izrendana, supena kaika meda i
3/4 ae kljuale vode.
Koktel od ljiva. Sok od ljive (2 ajne kaiiee), 3/4
ae pasterizovanog mleka, ajna kaiica eera i 50 grama
sladoleda.
Koktel od vianja. Supena kaika industrijskog sirupa
od vianja, 50 grama mlenog ili mleno-vonog sladoleda i
1/2 ae gazirane ili mineralne vode. Mutiti 1-2 minuta.

HRANA KAO LEK

Sa uzrastom poinje da razmilja o tome, ta i koliko
j e d e , j e r jelo utie na samooseanje. Osim toga, ispostavlja
se, da svi hranljivi produkti sami po sebi imaju lekovita
svojstva i da u mnogim sluajevima pravilan izbor produkata
o m o g u a v a da se potpuno odreknete lekova.
Na primer, kod nekih oblika dijabetesa, samo p o m o u
dijetalne ishrane, moe se kontrolisati nivo eera u krvi i ne
pribegavati sredstvima za smanjenje eera.
155

Za smanjenje mase tela (mravljenje, M) svima je

poznata primena dijete sa upotrebom malokalorinog povra
(kupus, sargarepa, repa, krastavci, paradajz), koje spreava
asimilaciju holesterina i pojaava njegovo izbacivanje iz
organizma i potpomae bolje pranjenje creva sve to kao
konaan rezultat dovodi do zdravog mravljenja i izleenja
organizma.
Nedostatak kalijuma, koji se javlja pri duoj upotrebi
diuretika i u nekim drugim sluajevima, m o e se kompen
zirati p o m o u suenih kajsija, suvog groa, cvekle, jabuka i
drugih produkata bogatih kalij umom.
Kod anemije moe se bitno poveati efikasnost antianeminih lekova, upotrebljavajui produkte u kojima ima
m n o g o gvozda (jabuke, kruke, kajsije, cvekla, umska ja
goda, nar). Veoma mnogo gvozda ima u sveim gljivama:
podbreznjaama, lisiarkama, ampinjonima, belim gljiva
ma. Suene bele gljive posebno su bogate gvoem.
Lica, kod kojih su uoena oboljenja srano-vaskularnog
sistema, treba da ukljue u svoj dnevni obrok argarepu,
breskve, p o m o r a n d e , limun, dinje, krompir - produkte koji
smanjuju nepovoljne poremeaje razmene u organizmu i
normalizuju vodeno-slanu razmenu.
Mnogima je poznato, da pri teenju oboljenja bubrega i
mokranih kanala dobro pomau lubenice usled prisustva
vee koliine glukoze i j a k o g diuretikog dejstva. Na taj
nain, upotrebljavajui odreeno povre i voe, m o e se
regulisati funkcija creva, neprestano (konstantno) popunja
vati deficit makroelemenata i mikroelemenata, koji su ve
o m a neophodni za normalno funkcionisanje organizma, regulisanje sekrecije probavnih lezda i jaanje zdravlja. I obr
nuto, neracionalna ishrana moe iskomplikovati tok bolesti,
negativno uticati na ceo proces leenja, isprovocirati recidiv.
Slani i suhomesnati produkti, u kojima ima veoma mno
go hlornog natrij uma, poveavaju arterijski pritisak i ak
m o g u isprovocirati krizu kod obolelog od hipertonije. Ma
sna hrana dovodi do razvoja ateroskleroze i oboljenja pro
bavnih organa.
156

UTICAJ HRANE NA A K T I V N O S T
(EFIKASNOST) LEKOVA
U starijem dobu mnogi ljudi primenjuju j e d n u ili drugu
vrstu lekova. Da bi oni efikasno dejstvo val i, treba znati kako
oni sadejstvuju sa probavnim materijama.
Cesto lekovite materije (lekovi), u tesnom kontaktu sa
raznim k o m p o n e n t a m a hrane, formiraju vrsta jedinjenja
koja se ili slabo asimiliraju ili potpuno spreavaju da lek
ispolji svoje blagotvorno dejstvo. Na primer, ako uzimate
antibiotike (tetraciklin, aureomicin, biomicin, oksitetraciklin, teramicin, tetran itd.), morate izbaciti iz ishrane mleko i
mlene produkte, j e r j on i kalcijuma koje sadri mleko, stva
raju jedinjenja sa tetraciklinima koja znatno smanjuju efi
kasnost leka. Takode se ne preporuuje uzimati preparate
gvozda zajedno sa ajem, kafom, orasima, peninim proi
zvodima i mlenim produktima. Sulfanilamide ine neko
dljivim" belanevine iz hrane. S druge strane, hranljiva masa
u sluaju potrebe titi sluzokou eluca i creva od nadraujueg dejstva lekova, i omoguava da se izbegnu oboljenja
eludano-crevnog trakta pri duoj upotrebi lekova. Pod
uticajem hrane nastaju promene u asimilaciji lekova. Ma
snoe, na primer, smanjuju luenje eluanog soka, slabe
peristaltiku eluca, a to dovodi do zastoja u procesu probave
hrane. Hrana, bogata masnoama, znatno smanjuje efikas
nost preparata protiv glista, furadonina, natrijum benzonata,
fenilsalicilata, sulfanilamida. Kada je potrebno poveati asi
milaciju lekova koji se rastvaraju u masnoama (vitamina A,
D, E, K, antikoagulanata, seduksena i drugih), tada je hrana
bogata masnoama korisna. eer i slatki produkti uspo
ravaju evakuaciju sadraja eluca, to dovodi do zastoja u
asimilaciji sulfadimetoksina, sulfametoksipiridazina i m n o
gih drugih preparata. Posebnu panju treba obratiti na uzi
manje lekova sa hranom koja je bogata beianevmama. Sve
belanevine, koje upotrebljavamo sa hranom, prodiru u nau
157

ki v. Ako je u krvi povean sadraj belanevina, tada se i

stepen kohezije (uvezanosti) asimiliranog leka sa belanevinama krvi, takode poveava i dovodi do smanjenja terapeutske efikasnosti. Pri uzimanju digitoksina, hinidina,
cimetidina, kofeina, teofilina, tetraciklina, antikoagulanata
belanevinasta hrana smanjuje njihov farmakoloki efekat.
Probavili sokovi ispoljavajii jak uticaj na procese pretvaranja
lekova u organizmu. Lekovi dejstvuju razliito, u zavisnosti
od toga, kada su uzeti: pre jela, za vreme ili posle jela.
Natale, kada je kiselost eludanog soka slaba, dobro je
uzimati lekove, kao to su srani glikozidi heksametilentetramin ili uro tropin, a takode i preparate koji ne nadrauju
sluzokou eluca. Lekovi, uzeti natate, bre se asimiluju jer
oni potpunije dolaze u dodir sa povrinom eluca i creva. Za
vreme jela eludana kiselina je veoma jaka (koncentrisana,
M), radi ega j a k o kisela sredina znatno utie na stabilnost
dejstva, brzinu prolaska leka kroz probavni trakt i asimi
laciju u krvi. U kiseloj sredini delimino smanjuje svoju
aktivnost (dejstvo) benzilpenicilin, eritromicin, linkomicin
hidrohlorid, oleandomicin, cikloserin i drugi antibiotici.
Pri teenju Parkinsonove bolesti ne treba jesti pasulj,
orahe i druge produkte koji sadie piridoksin. Pri uzimanju
protivtrombnib sredstava (neodikumarin pelentan, ikumarin itd.), ne preporuuje se jesti zeleno povre koje sadri vi
tamin K (zeleno lie salate, kupusa, spanaa, koprive). Ne
upotrebljavati produkte u ishrani, koji pojaavaju peristal
tiku creva odnosno, produkte kao to su p e k m e z od ljiva,
tople testenine i dezertna jela, a takode purgativna sredstva
istovremeno sa uzimanjem sporo asimilujuih lekova (igoksin i drugi). Aspirin, ili acetilsalicilna kiselina, konibinuje
se sa hranom siromanom belanevinama, mastima, uglje
nim hidratima, u suprotnom sluaju asimilacija lekovitih
komponenti smanjuje se za 2 puta, to dovodi do smanjenja
terapeutskog efekta. A dijeta sa ribom, pri uzimanju acetilsalicilne kiseline, poveava vreme krvarenja.
158

Terapeutska efikasnost sulfanilamida bitno slabi ili se

potpuno gubi pri prisustvu u produktima folijeve ili benzolne
kiseline (jetra, bubrezi, zeleno lie biljaka - spana, salata,
a takode mahovniea). Te kiseline, zbog slabe rastvorljivosti,
mogu da se taloe u bubrezima u vidu kristala i da zatvore
m o k r a n e kanale. Radi spreavanja te teke bolesti, pri uzi
manju sulfanilamida, bolesnici treba da piju mnogo luinske
tenosti (mineralna voda 2-3 puta dnevno, svee iseedeni
sok od argarepe). Sulfanilamide srani glikozidi i protivtrombna sredstva imaju veliku hemijsku srodnost sa belan
evinama, radi ega, za vreme uzimanja tih preparata, treba
smanjiti koliinu belanevina u hrani (jesti manje mesa,
ptice, ribe, mladog kravljeg sira, boba). Ipak, to nije apso
lutna kontraindikacija za dijetu sa belanevinama i vita
minima, j e r se mogu znatno oslabiti ili anulirati procesi
m e u s o b n o g dejstva lekova i belanevina, ukoliko se strogo
potuje vreme uzimanja leka.
Za vreme uzimanja lekova, kao to su amidopirin,
aminazin, antipirin, preparati koji ograniavaju apetit, protiv
dijabetiki bigunaid adebit, silubin, glibtid, tetraciklini, u
ishrani se ne smeju upotrebljavati suhomesnati proizvodi
zbog mogunosti stvaranja kancerogenih materija - nitiozamina.
Kortikosteroini i steroidni hormoni izazivaju nagle
promene vodeno-slane razmene i razmene belanevina,
ugljenih hidrata i masti, a radi spreavanja komplikacija pri
njihovom uzimanju (upotrebi), celishodno je u dijeti po
veati kvalitetne belanevine (mladi kravlji sir, jetra, nemasne vrste mesa, riba), soli kalij uma (suena kajsija, suvo
groe, tikva, jabuke), kalcij um (mleni produkti), vitamine;
smanjenje koliine lako asimilujuih ugljenih hidrata (eer,
bombone, okolada), masti, soli, izvora oksalne kiseline
(zelje, spana, cvekla, krompir, bob, revenj /Rheum/, suva
smokva, perun, ljiva, umska jagoda, ogrozd, aj, kafa,
kakao); iskljuivanje iz ishrane teko rastvori)ivih masti
(ovetina). Leenje preparatima protiv tumora, zahteva hra159

nu koja potpomae regeneraciju krvi (sargarepa, mirodija,

nar, crna ribizla, batenska jagoda). Za takve bolesnike veo
ma je korisna smesa meda, soka od aloje i kvalitetnog crnog
vina u j e d n a k i m delovima. Pri upotrebi antimikrobnih sred
stava (antibiotici, protivtuberkulozni preparati) potrebna je
kvalitetna vitaminska dijeta - hleb od proklijalog zrna, mno
go povra, voa, zeleni. Pri prepisivanju antikoagulanata
(neodikumarin, fenilin i dr.), hrana treba da sadri produkte
sa veom koliinom vitamina C - askorbinske kiseline
(krompir, luk, paradajz, slatka crvena paprika, crna ribizla,
umska jagoda, Limun, pomorande, ipak) i vitamina P odstajalo (ipak, agrumi, crna ribizla, oskorua, oskorua sa
crnim plodom), ali istovremeno treba ograniiti upotrebu
zelenog povra i zeleni koji sadre vitamin K (salata, spana,
kupus, kopriva). Leenje diureticima (furosemid, mannitol,
dihlotiazid, hipotiazid itd.) prouzrokuje nedostatak kalijuma
u organizmu, radi ega treba hranu obogatiti produktima koji
sadre mnogo kalijuma: mahune zelenog pasulja (boranije,
M ) , mladi graak, spana, zelje, krompir, crni luk, sarga
repa, cvekla, suve kajsije (urjuk - uvezene iz Azije, M ) ,
suene kajsije, vinja, breskve, ljiva, jabuke, graak, pasulj,
soja, soivo (leca). I obrnuto, onaj, koji koristi, pri leenju,
spironoakton, triamteren, amilorid, treba da iskljui iz hra
ne gore navedene produkte, p o s t o j e u tom sluaju potrebna
dijeta osiromaena kalij u m o m . Dugotrajno leenje reumatolokih oboljenja nesteroidnim protivreumatskim sredstvi
ma nadrauje sluzokou eludano-crevnog trakta, prouzro
kuje upale skoro do eluanog krvarenja. Tim bolesnicima
potrebna je finija (tedljivija) dijeta, koja iskljuuje grubo
vlaknastu hranu - svee povre i voe, gljive, a takode
prene produkte, mesne i riblje buljone. Pravilna ishrana, pri
uzimanju razliitih lekova, je dopunski faktor leenja koji
potpomae bolje dejstvo leka na organizam.
Ako u dananje vreme uzimate lekove, tada se postavlja
pitanje, sa ime ih piti? LJzimanjem lekova sa razliitim
sokovima od jagoda, tonizujuim napicima i mlekom, men ja
160

se kiselost u elucu. Kiseli sokovi od voa i povra mogu

neutralizovati farmakoloki efekat nekih antibiotika (eritromicina, ampicibarbiturata, nitrofurana), usporiti asimilaciju
amidopirina, ibuprofena, furosemida. Ne smeju se piti sa
m l e k o m lekovi sa oblogom otpornom na kiseline (pankreatin, bisakodil), poto se rastvara zatitna obloga i pre
parat se unitava ne dospevi do mesta asimilacije. Mnogi
napici sadre taninske, koagulacione i druge materije, koje
ili pojaavaju farmakoloki efekat leka to moe dovesti do
predoziranja ili obrnuto, potpomau stvaranje teko rastvorljivih i neasimilirajuih komponenti. Na primer, u mleku se
nalazi kazeinat kalcijuma koji spreava asimilaciju tetraciklina i linkomicin hidrohlorida. Sa mlekom se piju samo
lekovi koji nadrauju sluzokou eludano-crevnog trakta,
ne veu se sa belanevinama i kalcij umom iz mleka, a takode
ne menjaju svoju aktivnost (efikasnost) pri dodiru sa njim.
Praktino, sve lekove treba piti sa hladnom prokuvanom
v o d o m u koliini 100 mililitara (pola ae), najbolje stojei.

ZAKLJUAK
Ako vrsto elite da se oslobodite oboljevanja, hroninih oboljenja, da produite aktivni ivot - menjajte ishra
nu. K a o primer, opisau ime se hrane dugoveni ljudi
Kavkaza.
Kalorinost dnevnog obroka hrane dugovenih ljudi ka
ko istonih, tako i zapadnih rejona Gruzije za d u g o v e n e
e n e ne prelazi 2050 kkal, a za dugovene mukarce - 2200
kkal. Time se, a takode dobrom motornom (pokretnom)
aktivnou moe objasniti odsustvo medu njima ljudi sa
suvinom teinom, u veini sluajeva dugoveni ljudi su
mravi.
Umerenost u ishrani karakteristina je i za dugovenike
Azerbejdana i drugih republika Kavkaza. Po pravilu, pro161

dllkti se podvrgavaju kulinarskoj obradi u sveem stanju,

bez prethodnog uvanja u friideru (zamrzivau, MS). Topla
jela upotrebljavaju se odmah posle pripreme, to iskljuuje
veliki gubitak vitamina. Osobenost ishrane je upotreba pri
rodnih produkata iz vlastite bate ili okunice.
U ishrani dugovenika Zapadne Gruzije, praktino ne
ma prvih jela (supa, M) bogatih ekstraktivnim materijama
(zainima, M ) , koje nisu poeljne u starakom dobu.
Meso (kokoije i govedina, rede ovetina) upotrebljava
se, po pravilu, u kuvanom ali ne i u prenom stanju, s t o j e
preporuljivo za probavu, zbog smanjenja fermentacione
aktivnosti lezda probavnog trakta u starakom dobu. U
priobalnim rejonima Zapadne Gruzije, u dnevnom obroku
veliko mesto zauzimaju biljna i jela od ribe, a takode i
kokoije meso.
U planinskim rejonima preovladuje mleno-mesna hra
na. Umesto peninog hleba, upotrebljavaju se kukuruzne
lepinje i kaa od kukuruza.
Karakteristina osobina ishrane dugovenika Kavkaza
je upotreba velikih koliina mlenih produkata, sira, kiselog
mleka (maconi), ime se podmiruju potrebe organizma sa
ivotinjskim belanevinama.
Omiljeno jelo azerbejdanskog dugovenika je kiselo
m l e k o sa enjakom (kiseo i ljut ukus svojom energetikom
odravaju u organizmu visok nivo probavnih i toplotnih
sposobnosti), a takode i prvo jelo (predjelo, M) od nemasne
m l e n e surutke bogate belanevinama i mineralnim solima.
U d n e v n o m obroku dugovenika Kavkaza bitno mesto
z a u z i m a bogato vitaminima i mineralnim materijama svee
povre u vidu salata, sveza zelen: kress-salata, koriannr,
estragon, mirodija.
Pored povra i zeleni, hrana dugovenika bogata je vo
e m i suenim pikantnim travama (one pojaavaju toplotne
sposobnosti organizma). Ishrana sa zeleni i kiselim povrem
ne prekida se ni zimi (osobenost kiselog ukusa je zadr162

avanje vode u organizmu), to obezbeuje zasienost dnev

nog obroka hrane dugovenika veoma neophodnim u sta
rakom dobu vitaminom C.
Pored knltivisanih soiti povra, hrana se priprema i od
divljih jestivih biljaka, takode bogatih vitaminima i mi
neralnim solima. Ta biljna, ukusno pripremljena jela imaju
dobru fermentacionu aktivnost, koja poveava funkcionalne
sposobnosti probavnog sistema.
Dugovenici Kavkaza, pridravajui se nacionalnih
ukusa i viegodinjih navika, upotrebljavaju ljute zaine
(ljut ukus najjae stimulie probavne i toplotne sposobnosti
organizama) sa crvenom (alevom) paprikom i biberom u
vidu sosova - tkemali, bai, adike. Zaini poboljavaju
ukus jela, pojaavaju apetit.
Dugovenici upotrebljavaju malo eera, ali zato u ve
im koliinama upotrebljavaju prirodni med iz vlastitih pe
linjaka, a takode i groe. Prema recima dugovenika, pri
rodni med i groe su - veoma korisni produkti ishrane za
probavu. Med pojaava toplotne sposobnosti organizma, a
time i probavu. Med sadri vane materije za organizam:
glukozu, levulezu, fermente, organske kiseline, mineralne
materije, mikroelemente, vitamine, hormone.
Veina dugovenika pije istu izvorsku vodu, koje ima u
izobilju na brdima Kavkaza. Prema njihovim recima, ona
stimulie probavu i daje energiju i bodrost.
Panju zasluuje reim ishrane staraca. Oni obino jedu
1-2 puta dnevno u odreeno vreme, znajui d a j e gojaznost
tetna za zdravlje: to je samo optereenje organizma, srca i
krvnih sudova. Oni smatraju, da je bolje nedojesti, nego
prejesti'\
Dugovenici Nagornog Karabaha od mlenih proizvoda
sistematski upotrebljavaju kiselo mleko, ovji sir, izbegavaju da uzimaju masnu hranu, smatrajui da se ona slabo vari
(probavlja) i ubrzava proces starenja.
Oni naveliko upotrebljavaju, kako u sveem tako i u
ukiseljenom stanju, vie od 209 vrsta jestivih biljaka.
163

Dugoveniei Karabaha, takode, upotrebljavaju razliite

zaine koji potstiu apetit i poboljavaju asimilaciju hrane.
Omiljeno j e l o dugovenika je supa od n a r e n d a n o ^ pasulja, a takode i jelo od mahuna pasulja (boranije, MS) sa
z a i n o m od enjaka i luka. Fitoncidi, koje sadri enjak i
luk, pojaavaju sekretornu funkciju eludano-crevnog tra
kta i raspolaui baktericidnim svojstvima, spreavaju pro
cese trulenja i vrenja u crevima.
U d n e v n o m obroku karabahskih dugovenika posebno
mesto zauzimaju j a g o d e duda, kojeg ima u izobilju na pla
ninama i u dolinama.
Dugoveniei Karabaha dobro poznaju lekovita svojstva
j a g o d a i divljih biljaka i od njih pripremaju narodne lekove.
Na planinama i ograncima planina za kuvanje, umesto aja,
upotrebljavaju se j a g o d e ipka, koje sadre u veoj koliini
vitamin C, a takode cvetovi lipe, gloga i nane (mente).
Nain ishrane dugovenika odlikuje se time, to oni
dobro dorukuju, imaju raznovrstan jelovnik za ruak i vrlo
laku veeru. Karakteristino je, da oni vole voe i jagode.
Prema zakljuku gerontologa i dijetologa, gore nave
dena ishrana je dobro profilaktiko sredstvo za prevremeno
starenje i njegove satelite-bolesti.

104

VODENE TERAPIJE

Vodene terapije neverovatna pomo za spreavanje

p r e v r e m e n o g procesa starenja. One potpomau zagrevanje ,
ienje, vlaenje organizma, daju snaan energetski efekat
to usporava proces starenja.
R a z m o t r i m o zagrevajui efekat vodenih terapija. Od tri
ivotna principa samo jedan, u." stvara u organizmu to
plotu i sastoji se iz primarnih elemenata Vatra" i Voda".
Z a t o ga spoljanja toplota, posebno vlana sauna stimulie, a
to znai, stimulie sve funkcije koje zavise od tog principa.
Probavna funkcija. Lekari su ustanovili, da terapija sa
saunom smanjuje kiselinu eluanog soka i uporedo s tim
poveava apetit.
Terapija u sauni blagotvorno deluje na obolele od e
ernog dijabetesa. Dijabetes - oboljenje, ne samo razmene
materija, ve i probave. Vrelina saune potpomae norma
lizaciju tih funkcija. Zbog toga, to koa kod dijabetesa
postaje bleda, suva, perutava, treba se pobrinuti o konim
pokrivkama. Toplota i vlanost poboljavaju disanje kroz
kou, krvotok to normalizuje stanje koe. A poto sauna
aktivira rad bubrega, to, sa svoje strane, titi od takvih
konih oboljenja koja prate dijabetes, kao to su furunkuloza
i ekcem. Prirodno, tako snano sredstvo, kao to je sauna,
m o e se preporuiti samo onim bolesnicima od dijabetesa
koji nisu iscrpljeni.
165

Postoji stara poslovica: Kone bolesti lece se u crevima". Svako oboljenje koe - to je erupcija (izbacivanje)
toksinog sadraja, pokuaj organizma da se oslobodi
otrovnih materija nagomilanih u njemu. Z a t o dijabetes i
oboljenja koe imaju zajedniki koren - totalno zagaenje
organizma, erupcija njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi organizam od neistoa, mi emo se osloboditi od
dijabetesa i izleiti kou.
Imuna funkcija.
Veslako poveanje temperature uni
tava ili priguuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Tem
peraturni prag osetljivosti itavog niza patogenih mikro
organizama nii je od temperaturnog praga kojeg su u stanju
da podnesu elije ovejeg organizma. Na taj nain, vetako poveanje temperature unutar organizma pomae da
se spale patogeni mikrobi, pre nego to nanesu tetu. Vrelina
saune, uopte, stvara sterilnost, a u organizmu se poveava
koliina leukoeita - prodiijivaca mikroba.
Prema podacima nemakih biohemiara, temeljno zagrevanje u sauni potpomae aktivno stvaranje interferona u
organizmu, materije sposobne da savlada pogubno dejstvo
gripoznog virusa.
Vidna funkcija. Terapija u sauni blagotvorno deluje na
otrinu vida. Boravak u sauni u trajanju od 10 minuta pove
ava svetlosnu osetljivost skoro za treinu.
Misaona funkcija.
Toplota stimulie rad mozga i
poveava kvalitet umnih procesa.
Zagrevajui i vlaei efekat vodenih terapija potpomae
oputanje miia, tetiva, zglobova. Ako ovek pliva u
toploj vodi, smanjuje se optereenje na sve zglobove, po
sebno na kimu. Kombinacija oputanja i smanjenja gra
vitacionog optereenja omoguava pri plivanju i drugim
vodenim terapijama da se kimeni zglobovi (prljenovi, MS)
postave na svoja uobiajena-stalna" mesta, da se lako nametaju zglobovi i pomae kod leenja povreda i istezanja.
Svi ti efekti izraeni su u poslovici Banja leci, banja pari,
banja sve na mesto stavi".
160

O mehanizmu zasienosti organizma toplotom i vlagom

dovoljno je reeno. Bez obzira na to, ponovimo, daje vodena
terapija veoma korisna za lica postarijeg i starakog doba. U
dehidriranom organizmu gre se zglobovi i tetive, oveka
savija, gura prema zemlji. Suva koa, dostavljajui u or
ganizam malo slobodnih elektrona, dovodi do gubitka snage.
Suva i vrsta koa slabo izbacuje ljaku. Nagomilavanje
ljake dovodi do raznih oboljenja i povreda svojstvenih
starakom dobu. Razmislite sami, evo osnovnih (glavnih)
oboljenja starosti: ateroskleroza - zagaenost krvnih su
dova; arterijska hipertonija (da bi se proterala krv kroz su
ene arterije, treba poveati pritisak, to slabi srce); iemijska bolest srca i mozga (glavni uzrok - suenje otvora
arterija); rak i dijabetes (nastaju u unutranjoj neistoi).
Smanjenje toplotnih svojstava organizma odraava se na
imunitet. Otuda brza pred i spon i ra nost (sklonost) starijih
ljudi na razliite infekcije, gnojne rane (ireve) itd. Sma
njena je probavna funkcija. Hrana vie ne hrani, ve opte
reuje organizam.
Z a t o se u drevnom medicinskom traktatu ,,ud-i" go
vori, d a j e zagrevanje i vlaenje organizma pomou kupki,
parnih terapija, indikativno kod teke pokretljivosti, iskriv
ljenja i grenja udova, rasprostiranja otrova po telu.

E N E R G E T S K I I STIMULIUI EFEKAT
V O D E N I H TERAPIJA
Na osnovu ega se stvara energija pri primeni vodene
terapije? O d m a h u rei, postoji jedna prosta terapija, koja
najvie daruje oveka energijom; o njoj e i biti rei.
Polivanje hladnom vodom odavno se koristilo sa ciljem
elienja organizma. Ljudi koji to poznaju cipe energiju i
postiu zadivljujue rezultate. Polivanje je veoma aktivno
praktikovao Porti rije Ivanov.
167

Glavni efekat prohladnih i hladnih polivanja sastoji se u

njihovom dejstvu na plazmeno telo (vidi detaljniji opis u
knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju' 1 ). Plazmeno telo
je neto isturenije u odnosu na konture fizikog tela i po celoj
duini - spolja i u dubini - ima istu temperaturu. Pri brzom i
naglom dejstvu vrlo hladne vode odjednom na celu povrinu
koe, prirodno, hladi se i plazma. Ona se povlai' 1 unutar
organizma, a na njeno mesto dolazi druga, topla. Javlja se
jaka struja, koja trenutno ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje m e m b r a n e elija, to aktivira genetiki aparat.
Drugim recima, aktivira se upravo ono, to dovodi do o b
navljanja (regeneracije) organizma i poveanja njegove
snage.
Dejstvo treba da bude kratko (2-3 sekunde), odjednom
na celo telo, tada e ono dati udo-efekat. Kao potvrda, da ste
pravilno sproveli terapiju, bie oseaj toplote posle ope
kotine hladnoom i isparavanje koe.
Takav efekat moe se postii, kada se dobro zagrejete i
zaronite u vodu glavom nadole i odmah iskoite ili prolijete
na sebe vedro (kofu) vode. Cesto pitaju, moe li se koristiti
tu? Moe, ali e efekat biti slabiji. Stvar je u tome, to voda
treba da prede po koi masom, a ne u vidu pojedinanih
mlazeva. Mlazevi, prelazei po koi od glave do nogu, uspevaju da se zagreju - nema efekta momentalnog hlaenja.
Vano je znati sledee: treba se polivati samo kada je
telo toplo, zato se prethodno zagrejte; posle polivanja uite u
toplu prostoriju i ne briui se, intenzivno se kreite, dok se
ne zagrejete i dok se koa ne osui. Ako to ne radite, tokom
vremena ete osetiti, kako se telo plai" te terapije i gri se.
Koa postaje suva, poinje da se ljuti, mogu se pojaviti
bolovi u krstima i u karlino-bedrenim zglobovima - sim
ptomi pobuivanja Vetra". Pri emu se to sve javlja tako
neoekivano, da je teko shvatiti gde je napravljena greka.
Mnogim ljudima se hladna voda ini previe ledena, oni
je se plae. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene vode ne
hladi na organizam, ve izaziva o p e k o t i n u " koe - u t o m e
168

je sva sutina. Zagrejte se pre obavljanja te terapije - ne

budite lenji. Tada e i opekotina" biti izraenija i telo se
nee plaiti". A na s a m o m poetku u hladno godinje doba,
moete primenjivati obilazni manevar kojim se prilagoavate na tu terapiju i spreavate komplikacije. Uzimite dve
kofe vode: jednu sa toplom vodom, a drugu - sa hladnom.
Prvo se polijte toplom vodom, a zatim hladnom. Efekat e
biti izvanredan, a sama terapija prijatna, i vi ete je zavoleti,
kao oljicu dobre kale. Propustivi je, oseaete se kao da
niste u svojoj koi. Nedostajae vam sveina i snaga, koju
v a m ona dariva.
Voda ispoljava energetsko dejstvo proiavajueg ka
raktera na nau aureolu (svetii krug) - elektronski omota u
obliku jajeta. Kad ovek pliva ili zaronjava u vodu, patogena
energija, koja se prilepila" uz telo ili parazitski ivi na
aureoli, nestaje. S t o j e voda hladnija, to se bolje vri takvo
energetsko ienje.
Patogena energija - to je jak Jan (fina, pokretna), a
hladna v o d a j a k Inj (materijalizovana, inertna), radi ega
oni prilikom sjedinjavanja neutralizuju jedan drugog. Kao
rezultat toga organizam se isti od uzroka (osnove) bolesti, a
poto njega nema, to se i telo samo leci. To se najbolje
postie brzim, naglim polivanjem celogtela ledenom vodom
(I-7C). Savetujem vam da pri tome koristite princip kon
trasta: vedro tople, a zatim - ledene vode. Topla voda pri
vlai patologiju prema spoljanjim pokrivkama, a ledena j e sapire. P. Ivanov je govorio, da vazduh istiskuje, voda sapire,
a zemlja upija. Da bi se postigao taj efekat, treba se polivati
na ulici. Izaite na ulicu, podignite lice, otvorite usta i diite
pri t o m e kroz nos. O d m a h ete osetiti, kako vazduh struji u
gornjim nosnim kanalima i kroz grkljan - u plua. U mislima
ga privlaite iz dubine Kosmosa, polako udiui do maksi
m u m a . Zatim zadrite vazduh u sebi, napregnite se - i
prolijte na sebe vodu. Naprezanje e izbaciti iz tela unu
tranju patologiju, voda e je saprati, a zemlja upiti. Ova
169

varijanta primenjuje se kod prethodno zagrejanog tela fizi

kim vebanjem uz upotrebu samo vrlo hladne vode.
Nakon prolaska ledene vode preko vaeg tela, vi ete
osetiti toplotu, obnavljanje (preporod). Ako ste dovoljno
osetljivi, tada ete ugledati" u vodi kojom se pol i vate neto
t a m n o , teko, optereujue i potpuno nepotrebno vaem or
ganizmu.

TERAPIJE KOJE SE OBAVLJAJU SA PAROM

Dole navedena pravila pomoi e vam da pravilno primcnjujete optu terapiju sa parom.
Ne idite u saunu posle obilnog jela. U tom sluaju sauna
je s a m o tetna. Ali ne treba da idete ni sa gladnim stomakom.
Pojedite malo povra, voa, lake kae.
Najbolje je ii u saunu (pariti se) ujutro, to jest posle
9-10 asova. Organizam se odmorio za vreme spavanja, pun
je snage i vi ete lako podneti tu terapiju koja optereuje
srce. Znajte, sauna je - svojevrstan trening, koji se stvarno
m o e uporediti sa fizikim optereenjem.
Ako ste na putu do saune promrzli, pre ulaska u saunu,
stavite noge u lavor sa toplom vodom, a zatim postepeno
dolivajte vruu vodu. Posedite tako 10-15 minuta. Nakon to
osetite toplotu u telu, moete ui u saunu.
Iz higijenskih razloga poeljno je da se pre ulaska u
saunu (banju) malo saperete, ali pri tom ne smete kvasiti
glavu, jer glava u sauni moe da se pregreje. Zatim se
istrljajte pekirom, dok se ne osuite: vlaga spreava znojenje. Posle toga moete ui u saunu.
Poeljno je da na glavu slavite bilo kakvu kapu radi
zatite od pregrevanja i da imate pri sebi vunenu rukavicu ili
specijalni struga za skidanje znoja. Skidajui znoj vunenom
rukavicom istovremeno istite i kou od odumrlog oroavelog sloja.
170

Uavi u saunu, posedite 3-4 minuta, privikavajui se

na vrelinu saune, a jo bolje je poleati. Kada leite, vrelina
deblje ravnomernije na telo, miii se bolje oputaju, a to
vam daje mogunost da ih temeljitije naparite. Prema t o m e ,
poza u sauni je leea ili sedea (po turski).
Izaavi iz saune, odstojite ispod toplog, a zatim pro
hladnog tua. M o e se naglo na 10-15 sekundi pustiti hladna
voda ili se zagn juriti u bazenu. Posle toga se odmorite,
osuite; ako elite, ponovite terapiju.
Kako se pariti sa metlicom? Prethodno je poeljno me
tlicu (brezovu ili hrastovu) napariti, j e r to pomae da isparljive materije prodru u telo i blagotvorno utiu na njega.
Ako je metlica sveza, treba je malo saprati - i ona je
spremna. Ako je suva , prvo je saperite, a zatim stavite u
lavor sa toplom vodom. Ne stavljajte u kljualu vodu - to je
nepravilno: brzo opada lie. I lako, drei metlicu u lavoru
sa toplom vodom, dodajte vruu vodu. Prekrijte lavor radi
boljeg naparivanja metlice. Posle toga metlica e postati
meka i prijatno mirisati. Sa metlicom se treba pariti tako, da
se njome sabija (nagoni) vru vazduh, razgoni po telu, ali da
se ne ibate. Metlicom se radi ravnomerno, kao lepezom,
j e d v a (ovla) dodirujui telo. U poetku se prelazi preko
nogu, stranjice, leda, ruku - od nogu do glave i obratno.
Tako se ponavlja nekoliko puta. Pri tome treba da oseate
prijatan vru vetri. Tek posle toga, moete se ovla iibati
metlicom. Zatim se istrljajte metlicom, kao likom od lipe.
Takva su osnovna pravila, koja se moraju poznavati pri
poseti sauni. A sada razmotrimo u emu je razlika izmeu
suve i vlane saune.
U banji (sauni) sa suvom parom ovek se vie znoji.
Vrela suva para - je jak Jan, koja u organizmu stvara svoju
suprotnost - lnj: lui se voda (znoj). Z b o g toga se postie
dublje aktiviranje konih pokrivki, organizam se postepeno
sui, obilno se izbacuje ljaka. Suva para je korisna kod
raznih oblika vodene bolesti.
171

Suva para je antagonist hladnoe i vlage. Z a t o se suvom

parom isteruje biopatogena energija vlanosti koja je pro
drla u organizam, od koje se l o m i " u zglobovima.
Ako se pogleda na geografiju razmetaja banja (sauna)
sa suvom parom, one se, uglavnom, nalaze na severu Finska, Karelija. Z b o g toga s t o j e tamo klima vlana i hla
dna, narodna mudrost je takvoj klimi suprostavila terapiju sa
s u v o m parom, koja isteruje hladnou i vlanost.

Kontrainikacije. Akutni stadijumi bilo kojih oboljenja;

komplikacija hroninog oboljenja sa povienom tempera
turom; bolesti srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis,
upala koronarnih sudova; srana oboljenja sa s i m p t o m i m a
tahikardije i svih oblika hipertonije koja prate srane i bu
brene m a n e ; malokrvnost, j a k o izraena skleroza kivnih
sudova, epilepsija.

to je para vlanija, bolje izbacuje iz organizma biopatogenu energiju suvoe, koja dovodi do sasuivanja me
s a " i tee pokretljivosti zglobova. Vlana sauna, u kojoj je
vazduh, prema recima A.N.R.Sanesa, autora prvog iscr
pnog traktata o ruskoj banji, toliko t o p a o . . .kakvim ga samo
telo prihvata", veoma je korisna za lica sa konstitucijom
Vetra" i starije ljude.

Sada se zaustavimo na veoma vanom pitanju - kako se

ponaali posle terapije u banji (sauni)? Z b o g toga to za
j e d n u seansu ovek znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama
vode, kod njega se javlja potreba da pije. Mnogi posle saune
piju aj, pivo i tome slino. To nije dobra varijanta, m o e se
postupiti pravilnije.
Gubitak vode iz organizma daje iroke mogunosti za
obnavljanje organizma pomou terapije sokovima. Gubitak,
vi gubite tenost sa ljakom i drugim tetnim materijama, a
upotrebljavajui svee iscedene sokove od povra i voa,
uzimate istu, struktuiranu, zasienu bioplazmom i bioloki
aktivnim materijama tenost. To je velika razlika. Pri emu
se sve odvija prirodno, bez lomova, za razliku od terapije
detoksikacije organizma, opisane u knjizi ienje orga
n i z m a " , koja zahteva prekomorsko (uvozno) voe (limun,
M ) i vlastitu ivotnu snagu: vi tri dana uzimate purgative i
sedite na klozetskoj olji, isputajui iz sebe 3-4 litra za
g a e n e tenosti. Uradivi jedanput slino ienje, to ete
teko hteti da ponovite. Poseujui saunu (banju) 2-3 puta
nedeljno, vi ete za svega tri nedelje izvriti odgovarajuu
detoksikaciju i uivati u toploj pari (2-3 ulaska po 5-10
minuta svaki), bodriti se posle hladne vode i zasladivati se
boanstvenim ukusom iscedenih sveili sokova.

Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova kao na

Severu, radi ega nema potrebe ni za j a k o m vrelinom, niti za
s u v o o m . Uz to su naunici-lekari, svestrano istraivi banj
sku terapiju sa razliitim stepenom vlanosti i temperature,
doli do zakljuka, d a j e za organizam korisnija vlana para
ija je temperatura do 100"C.

Prema tome, posle banje (saune) odmah pripremite i

ispijte 0,5 litra, moe i vie, soka od argarepe, ili j a b u k o v o g
i soka od cvekle (450 ml jabukovog i 50 ml soka od cvekle)
ili drugih sokova prema godinjem dobu. Zatim moete jesti
salate i kae. U toku dana ispijte j o toliko soka. Narednih
dana, posle saune, pridravajte se pravilne ishrane.

Suva para je veoma dobra za lica sa konstitucijom Slu

z i " . Kao s t o j e poznato, suviak tog ivotnog principa unosi
u organizam vlagu i hladnou. Suva vrela para ih kompenzuje. Z a t o gojazni ljudi mogu smrati i da se prei vno ose
aju, koristei suvu paru.
Vlana para, donekle oteavajui znojenje, j a e zagreva
telo iznutra. Po svojoj prirodi to je vie [nj, koji, dejstvujui
na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost - Jan. 1
stvarno, vlana para snano stimulie ivotni princip u "
koji se sastoji iz primarnih elemenata Voda" i Vatra". Ta
terapija poboljava probavu hrane, razmenu materija itd. Na
tu injenicu je takode ukazivao Avicena, govorei, da banja
(sauna) pomae kod nevarenja hrane, slabe probave hrane i
gubljenja apetita.

172

173

Mi smo sa vama doli do kraja poglavlja. Neosporna

vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost p r i m e n e ine
v o d e n e terapije j e d n i m od veoma snanih prirodnih lekovitih faktora. Najvea glupost je ne koristiti to bogatstvo. Ali
da se ne bi opekli na vodi", ponoviemo j o j e d a n p u t
o s n o v n a pravila primene vodenih terapija, koje su krajnje
savesno proverili nai preci.
Toplo kupanje zavrite prohladnim. Topla voda
iscr
pljuje i oputa (Inj); hladna stimulie i jaa (Jan). Kombi
nacija toplog i hladnog elici telo i p o t p o m a e zdrav razvoj
(lnj i Jan su uravnoteeni).
Primenjujte hladne terapije na toplo telo. Ako ne
potujete to pravilo, naroito u hladno godinje doba, to e
ranije ili kasnije biopatogena energija suvoe ili hladnoe
prodreti u vae telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko
z n a , da je najoelieniji ovek savremenog sveta Porfirij
Ivanov, koji voli i oboava hladnou, uvek j e d n o m nedeljno
u kui (stanu) primenjivao pravu saunu da bi isterao tu
energiju.
Ne briite se posle vodenih terapija. Na granici sredine
stvara se posebna aktivna zona, u kojoj su energetski procesi
znatno jai, nego u dubini. Kada se mi ne briemo, ti udo-procesi daruju organizmu dopunsku energiju. Z a t o posle,
bilo koje v o d e n e terapije, uite u toplu prostoriju bez pro
maje i aktivno se kreite, zagrevajte i suite. M o e se obui
odea na mokro telo. Osim toga, dolazi do r a v n o m e r n e i
pravilne raspodele prirodne toplote. Prema miljenju S.
Knejpa, unutranja toplota tela konsti vodu koja se nalazi
na spoljanjim pokrivkama (koi, MS) kao materijal za stva
ranje najintenzivnije toplote".
Na jaku vrelinu ne doda/i te jaku hladnou. Ako postoji
vrelina od upale (dotok krvi), tada treba postupati na sledei
nain - ne unitavati je j a k o m hladnom terapijom, ve krv
raspodeliti po elom telu obavljajui vodenu terapiju na
suprotnom delu tela. Na primer, ako vas usled vruine boli
glava - stavite obloge na noge.
174

Hladne terapije koristite ee, nego tople. Hladna

kupanja i polivanja pravilnim postupkom stimuliu na orga
nizam. O n a se mogu obaviti dva puta u toku dana, a u toplo
godinje doba i vie puta.
Toplo kupanje potpomae ienje koe. Z b o g toga, to
se u n o r m a l n i m uslovima za 24 asa, lui 500 grama znoja
kroz pore, treba ga sapirati. Stoga je potrebno da se sva
kodnevno tuirate toplom vodom, zavravajui terapiju sa
hladnom.
Za 24 asa, u proeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo
k o n o g pokrivaa. Potpuno obnavljanje koe traje 10-20
dana. O d u m r l e , oroavele elije stvaraju sloj, koji oteava
disanje kroz kou i izluivanje ljake (neistoe). Uz to,
o d u m r l e elije predstavljaju hranljivu sredinu za mikroor
g a n i z m e . S t o j e vei sloj odumrle koe, to su bolji uslovi za
kolonije mikroba. Da bi to spreili, negujte svoju kou,
j e d a n p u t nedeljno primenjujte vrue kupke ili idite u saunu.
Zimi se to m o e raditi dva puta nedeljno, izbacujui ujedno
suvou i hladnou.
Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Koristite
te osobine vodenih terapija u borbi sa svojim oboljenjima,
kao s t o j e to radio P. Ivanov.
Jer ta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna isti, ve i
hladnoa mete (isti) j o bolje sluz iz organizma, svaku
neistou. Ah, deco moja draga! Kada bi vi znali, ta je to
h l a d n o a ! Kakva je to sila (snaga), kakva radost, kakva
blagodet! K a k o ona leci, kako ona isti, kako ona jaa svaku
elijicu i pobuuje centralnu eliju mozga i itav nervni
sistem, svaki kapilar! Kako daruje sreu i zdravlje!"
Ako toplota u vaem telu izaziva destruktivne procese,
vezane za raspad, rastvaranje, tada hladnoa, suprotno - vri
strukturizaciju telesnih struktura sa izbacivanjem napolje
svega suvinog. I stvarno, voda iz sebe izbacuje sve prilikom
kljuanja i zamrzavanja.
Primenjujui vodene terapije, uvek imajte u vidu svoju
konstituciju. Licima sa konstitucijom S l u z i " bolje o d g o 175

varaju tople i suve terapije; sa konstitucijom u i " - umerene; sa konstitucijom Vetra" - vlane i tople. Stariji ljudi
treba ee da obavljaju vodene terapije sa zagrevanjem
celog organizma i kontrastne (tipa toplo-hladno-toplo-nakratko hladno ili prohladno). Redovne vodene terapije, naro
ito kontrastnog karaktera, potvrdie d a j e autor u pravu.

GLADOVANJE

ovek je odluio da samostalno praktikuje gladova

nje. Od ega treba poeti? Svaka praksa, pa i gladovanje,
poinje od teoretske pripreme. Pre nego to neto uradi,
ovek treba da, s t o j e mogue vie, upozna predmet njego
vog interesovanja. itav prvi deo ove knjige sadri potrebnu
informaciju za samostalno primenjivanje gladovanja.
Kada su j e d n o m od vodeih specijalista po gladova
nju G.A.Vojtoviu postavili pitanje, moe li se gladovati
samostalno u domaim uslovima, on je odgovorio: Drevna
civilizacija nije imala bolnica. Z a t o su se svi metodi leenja,
izmeu ostalog i leenje gladovanjem, sprovodili u d o m a
im uslovima".
Sledee pitanje, koje, po pravilu, interesuje ljude koji
ele da praktikuju gladovanje j e : postoje li kontrainikacije
u leenju gladovanjem? Ako se obratimo medicinskoj pra
ksi, kontrainikacije u leenje gladovanjem su:
Kod ena - druga polovina trudnoe i period dojenja.
Poomakli stadijumi tuberkuloze sa nepokretnou.
Poomakli stadijumi kancerogenih tumora sa nepo
kretnou.
Poomakli stadijumi kancerogenih oboljenja krvi sa
nepokretnou.
Poomakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog tki
va sa nepokretnou.
176

177

 Niz psihoneurolokih oboljenja u staijumu nepokretnosti ili slaboumnosti (senilnosti, MS).

Rasprostranjeni
gnojni procesi unutranjih organa
(abscesi, gangrene i neki drugi).
Relativna
kontraindikacija je
nepokretnost
ljudi
kod bilo kojeg oboljenja. Ali to ne znai, da se kod takvih
ljudi ne moe postii pozitivni efekat pri spro voenju le
ce nj a gladovanjem. U sluaju, kada su svi metodi i sredstva
iscrpljeni, cei i shod no je sprovesti gladovanje ak i u nepo
kretnom stanju. Pri lome se moe postii ubedljiv pozitivan
lekovit efekat.

P R E T H O D N A PRIPREMA
Prvo, to vam savetujem je - da pomou razliitih
terapija ienja rasteretite svoj organizam, oslobodivi se
od najoiglednijih neistoa (ljake). Pomou klistira
oistiete debelo crevo od ekskrementnog kamenja i druge
patologije. Gladovanjem nee vie dolaziti do snanih
izbacivanja iz njega, to e utedeli energiju za drugi lekoviti
rad u organizmu. ienje jetre pomoi e vam da izbegnete
krizna stanja za vreme gladovanja, kada m o e izlaziti
kamenje kao rezultat snanog efekta izbacivanja ui, stara
u i tome slino. Primena terapija sa parom (sauna)
ostranie vei deo toksina, koji se nalaze u tenim
sredinama organizma. Terapija sokom pomae da se uvrsti
taj uspeh, dopunski ispere vezivno tkivo i izlee bubrezi.
Preporuujem vam da promenitc ishranu u korist biljne
hrane. Odustanile od vetakih (torte, poslastiarski kolai,
okolada, bombone i tome slino) i pomeanih produkata
(sendvii, pica, krompir sa mesom i tome slino). Postavite
sebi pravilo da ne jedete nou i da ne pijete odmah posle jela.
Tek tada izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako
snano, i vi ete lako podneti gladovanje, odmah ete poeti
da istite svoj organizam na elijskom nivou.
178

A sada porazgovarajmo o tome, kako je najbolje stei

vlastito iskustvo. Ovde s e j a slaem sa 50-godinjim isku
stvom gladovanja velikog autoriteta Pola Brega, dopunivi
ga nekim posmatranjima vlastite 10-godinje prakse.
Evo ta on pie u njegovoj knjizi udo gladovanja": Ja
sam esto posmatrao, kako su ljudi otpoinjali sa glado
vanjem na period, koji sam ja priblino odredio 21-25 dana.
Ali, u prvih est dana, dolazilo je do pokretanja m n o g o
toksinih materija, da sam odmah prekinuo gladovanje. o
vek podvrgnut gladovanju, podvrgavao se zatim prirodnoj
dijeti i nakon nekoliko nedelja proba se ponavljala. Ali ako
se ponovo oslobaalo odvie otrova, tada se gladovanje
ponovo prekidalo. Naveu jo jedan uzrok, zbog ega sam
ja protiv dueg gladovanja, ako se ono sprovodi bez nadzora
specijaliste. Prosean ovek je ne samo zaraen toksinim
otrovima kao rezultatom nepravilne ishrane, zagaenosti
vazduha i vode hemijskim otpadima i solima, ve i ostacima
mnotva lekova koje uzima, a koji se due vreme zadravaju
i taloe u njegovom tkivu. Stoga je dugotrajno gladovanje za
ienje organizma teoretski dobro, ali u praksi nije".
Komentar: Taj fenomen poetnog izbacivanja ljake
(neistoa), bez prethodne pripreme, preoptereuje sistem /;i
izluivanje, blokira" i prekida gladovanja. To moete uspeno savladati pomou prethodnog ienja organizma po
m e t o d i m a izloenim u mojim knjigama.
,,U svojoj praksi ja sam postizao najbolje uspehe krat
kotrajnim gladovanjem. Pri 24-36-asovnom gladovanju to
kom nedelje dana, uoio sam da se organizam isti. Pri
dravajui se programa ishrane samo prirodnim produktima,
ovek koji eli da postigne ivotnu sposobnost i dugovenost, moe se za nekoliko meseci pripremiti za gladovanje
od 3 do 4 dana. Posle etiri meseca svakonedeljnih glado
vanja i nekoliko tro-, etverodnevnih gladovanja ovek je
spreman za sedmodnevno gladovanje. Do tog vremena, vea
koliina toksinih materija bie odstranjena iz organizma".
179

Komentar: pomou prethodnog naina ienja orga

nizma, vi ete moi gladovati neradnim danima (jedanput u
dve nedelje) 24-36 asova, a nakon 1-2 meseea poeti praktikovati dvodnevna, trodnevna gladovanja jedanput u lunarnom mesecu u 11 ili u IV fazi. Posle 2-3 meseca odgo
varajueg programa gladovanja, biete spremni za 5-7-dnevno gladovanje. Vi ete ve imati dovoljno vlastitog iskustva.

S P R O V O D E N J E 24-, 36- I 4 2 - A S O V N O G
GLADOVANJA
Sa 24-asovnim gladovanjem treba zapoeti posle do
ruka j e d n o g dana do doruka sleeeg dana i praktikovati
ga neradnih dana. Ne preporuuje se gladovanje od veere
do veere. Jedenjem preko noi poremetie itav efekat
gladovanja z b o g toga, to ne uzimate u obzir bioritme rada
probavnih organa.
U periodu gladovanja, vi se uzdravate od bilo koje
tvrde (vrste) hrane i voa, a takode i od sokova iz voa i
povra.
U tom periodu, moe se piti obina, namagnetisana,
protijeva ili estilisana voda. To je klasino" sprovodenje
gladovanja. Ako se pije urin i voda ili samo urin, to je
urinsko gladovanje. Ako se uopte ne uzimaju nikakve te
nosti, to je s u v o " gladovanje.
Za slaba i neodluna lica mogu je jedan izuzetak (i
s a m o jedan prvi put) u 24-asovnom gladovanju. U au
destilisane vode moe se dodati jedna treina ajne kaiice
prirodnog meda ili jedna ajna kaiica limunovog soka. Ti
dodaci dejstvuju kao rastvarai toksinih materija i sluzi. To
se radi z b o g toga, da bi voda bila ukusnija i da bolje rastvara
sluz i toksine materije.
Vae 36-asovno gladovanje treba da pone posle ve
ere i da traje no, dan, no i da se zavri sa d o r u k o m .
180

Vae 42-asovno gladovanje treba da pone posle ve

ere, traje no, dan, no i zavrava se u 12 asova danju.
Sva pravila za 36- i 42-asovno gladovanje analogna su
gore opisanim za 24-asovno gladovanje.
Zavisno od konstitucije, moete praktikovati klasi
n o " , urinsko ili s u v o " 24-36-42-asovno gladovanje, je
danput u dve nedelje u neradne dane. Moete gladovali i u
drugim pogodnim danima lunarnog ciklusa.
Z b o g toga, to se u tim periodima gladovanja j a k o akti
viraju emocionalni oseaj i nestrpljenja, gladi, uznemirenosti
i t o m e slino, vano je odravati svoj moralni duh na vi
s o k o m nivou. Kako to uraditi? Kada vas obuzimaju ne
gativne emocije, istisnite ih drugim, pozitivnim - steninim
emocijama (koje daju snagu). To e vam pomoi da disciplinujete svoje oseaje i trenirate voljne osobine koje su
odgovorne za jaanje ivotne snage.
Postarajte se, za vreme gladovanja, da se radujete tome,
jer, samo za jedan dan gladovanja, vi istite svoj organizam i
aktivirate zatitne sile. Misao o tome, da stvarate telo koje ne
stari, osloboeno od bolesti i umora, sposobna je da odrava
visok moralni duh za vreme gladovanja. Odbacite od sebe
samosaaljenje i bilo kakve negativne emocije za vreme
gladovanja. Svaki dan za vreme gladovanja ponavljajte:
1. O v o g dana ja sam predao svoje telo ivotnoj sili radi
unutranjeg ienja i obnavljanja.
2. Svakog minuta gladovanja ja izbacujem ljaku i
otrove iz fizikog tela. Svaki trenutak gladovanja isti moj
u m . Ja postajem sreniji i energiniji (moe se rei - bezbriniji i prirodniji).
3. Iz asa u as ja jaam svoj organizam.
4. Pri gladovanju ja primenjujem isti metod duhovnog,
fizikog i u m n o g ienja, kojim su se vekovima koristili
Veliki Uitelji.
5. Za vreme gladovanja ja potpuno kontroliem svoje
oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alosti, teskobe nee me
primorati da prekinem gladovanje. Ja u uspeno da zavrim
svoje gladovanje, jer verujem u Boga, u Boju silu koja struji
iz dubine mog organizma.
181

Ponavljajui te rei, vi upravljate svojini organizmom.

Upravljanje se vri kroz spoljanju manifestaciju. Ne do
zvolite nikome da negativno utie na vas, podmeui ,,emocije-diverzante . Ne razmatrajte svoj program gladovanja sa
drugovima, roacima i poznanicima! Gladovanje je isklju
ivo lini postupak oveka sa njegovim oseaj ima, e m o
cijama, stegama i ambicijama uma. Budite nepokolebljivi i
istrajni u svojim namerama i razmiljajte o udesnim re
zultatima koji se postiu gladovanjem. U sebi trijumfujte
(likujte).
Emocionalna uzvienost omoguava da se, iz Vasione
sa vakumskog nivoa, crpi posebna vrsta (oblik) energije koja
je u osnovi ovekovog bia. Ne obuava bez razloga drevnotibetska tradicija, da se u osnovi oveka nalazi telo ek
staze", koje hrani uzviena radost. Ako vi sve potekoe gla
dovanja ponete da preivljavate sa pozitivnom emocio
nalnom obojenou, vi ne samo da ete lako proi kroz
potpuno gladovanje, ve ete i brzo oistiti spoljanje ma
ni feto vanje.
Neka vam za vreme gladovanja, kada vam je teko, kada
ste oputeni (slabi), oamueni intoksikacijom i smatrate se
usamljenim i nesrenim, doe misao: a zar ja nisam na
puten! Obrnuto, Boanska Sila odmah se odazvala na moju
dobrovoljnu strpljivost. Ona se trudi da u mom organizmu
izbacuje neistoe, obnavlja svaki organ i svaku eliju mog
organizma.
Ta misao treba da izazove kod vas buru oseanja i suze
zahvalnosti, strahopotovanja, ljubavi, koje e potei po
tocima (bujicama) koji iste duu. To je glavna tajna gla
dovanja i njegove neobine efikasnosti.

IZLAZAK IZ 24-, 36- 1 4 2 - A S O V N O G

GLADOVANJA
Da bi se izbacili toksini i ljaka iz usne duplje, uradite
sledee. Koricu hleba natrljajte enjakom, dobro savaeiie i
ispi j unite. Va jezik e se oistiti i postae roze boje. Do182

punski e ljut ukus prostimulisati probavim funkciju orga

nizma. Sada ste spremni za uzimanje hrane.
Prvo jelo treba da bude salata od sveeg povra sa
stavljena od narendane argarepe i narezanog kupusa (kao
zain moete upotrebiti limunov sok). Salata e dejstvovati u
eludano-crevnom traktu kao metla. Ona e aktivirati rad
miia eluano-crevnog trakta. Posle salate treba da sledi
j e l o od kuvanog povra. To moe biti kuvana cvekla, blago
dinstan (obaren) kupus, sve inastani paradajz bez hleba.
Ne treba izlaziti iz gladovanja sa takvom hranom, kao
to je meso, mleko, sir, maslac, riba, a takode orasi ili
semenke. Prvi obrok hrane treba da se sastoji od salate i
k u v a n o g povra. Kod drugog obroka hrane moe se, uporedo sa salatom od povra (zimi povre blago instati),
upotrebljavati hleb od proklijalog zrna (lica sa konstitucijom
S l u z i " ) , a moe i supa od proklijalog zrna (lica sa kon
stitucijom Vetra").
Ako se izae iz gladovanja sa sokom od argarepe ili
s o k o m od jabuke i cvekle, to e izazvati proliv i dopunski
oistiti jetru i uni mehur od stare ui. Zimi kao z a m e n a za
sok m o e se upotrebiti odvar od trava sa medom.
Ako tokom prvog-rugog dana nemate urednu stolicu,
ili je ona tvrda u vidu o r a h a " i povreduje anus, uradite
sledee. N a m a i t e celo telo, posebno kista maslinovim
uljem i pre nude uradite klistir sa 100 grama obinog ili
ukuvanog urina. To dobro pomae kad postoje napisi i ne na
anusu ili manji hemoroidi.

S P R O V O E N . I E 3-, 7-1 10-DNEVNOG

GLADOVANJA
Prvih 3-5 gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba
sprovoditi u komfornim uslovima. Treba da omoguite da se
odmarate, u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka (nei
stoa) dospeva u krvotok i izaziva intoksikaciju u orga183

nizinu. Obino se u tom periodu osea nemo, i treba imati

mogunost (uslove) da se pri legne. Treba se opustiti i mirno
leati u postelji dok ivotna sila ne obnovi vau snagu i ne
odstrani ljaku iz krvi. Taj period tegobe (diskomfora) e
proi, kad se ljaka izbaci iz vaeg organizma.

U L A Z A K U 3-, 7-1 IO-DNEVNO

GLADOVANJE
Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevnog gladovanje moe se ostva
riti razliito.
Varijanta i. Ujutro ne jedite, samo pijte vodu. Sve to
se nalazi u vaem debelom crevu, vremenom e se samo
odstraniti kroz plua i anus. Ali, dok se to ne desi, iz debelog
creva e u krv dospevati materije koje usporavaju prelazak
organizma na unutarelijsku ishranu i posluie intoksi
kaciji.

belo crevo u tom sluaju se ne javlja i vi ete se bolje oseati

u procesu gladovanja.
Dalje, moete proi bez klistira tokom trodnevnog gla
dovanja, odnosno primenjivati ih svaki drugi dan tokom 7- i
10-dnevnog gladovanja. ee je (jedanput dnevno, dvaput
dnevno) necelishodno, zbog toga, to ljaka i u ne uspevaju za to vreme da se nagomilaju u debelom crevu, a cesti
klistiri nee dati taj rezultat koji se oekuje. U tom sluaju
Breg je u pravu. Na taj nain, terapija klistiranja za vreme
7-10-dnevnog gladovanja svaki drugi dan potpuno je opra
vdana, svakodnevno - zamarajua i nasilna, a j e d a n p u t u
toku tri dana - nedovoljna.

Rei Pola Brega: Ja ne verujem u purgative ili klistire

za v r e m e gladovanja. Ne verujem ma kakvom nasilju nad
prirodom, a primena klistira, po mom gledanju, veim delom
je neprirodna. To se odnosi i na uzimanje bilo kakvih purgativa. Creva imaju svoja vlastita sanitetska i antiseplina
sredstva, i ostatak hrane, koji se nalazi u crevima pre poetka
gladovanja, neutralizovae se pre zavretka gladovanja.
Izluujui sistem prirode je savren, ako se ne ometa njegov
prirodni rad", opravdano za lica koja imaju zdrav probavni
trakt i najmanje jednogodinje iskustvo u gladovanju, u
periodu gladovanja do tri dana.

Posteljni reim veoma je poeljan za vreme pivog tro

d n e v n o g gladovanja. To omoguava ivotnoj sili da radi na
detoksikaciji i unutranjem ienju. Ako elite da proetate
na sveem vazduhu ili da idete na sunanu kupku (kvarcovanje, M), to radite samo u tom sluaju, ako oseate da
imate dovoljno snage. Ne primenjujte dugotrajno kvarcovanje, jer ono stimulie aktivnost organizma na autolizu koja
o d u z i m a mnogo energije. Prekomerna fizika aktivnost u
tom vremenu takode e vas zamorili.
Ne radite nita, to bi moglo da troi vau energiju! Pol
Breg se sea: Tokom mnogih godina priao sam mojim
uenicima, da se najbolji rezultati kod trodnevnog i de
setodnevnog gladovanja postiu pridravanjem posteljnog
reima. Ako ovek koji gladuje vie spava, tim bolje. A k o ne
m o e da spava, tada se jednostavno oputa. U tom periodu
dobro je ne raditi. Ne mislite o svojim problemima, i pot
p u n o se oslobodite suvinih misli".

Varijanta - 2. Ujutro uzmite purgativ, ili uradite neko

liko veih proiavajuih klistira, ili ank Prakalanu (ta
terapija sadri u sebi jae strane purgativa i klistira. Njen
opis nalazi se u knjizi ienje organizma"). Kao rezultat
toga, naglo ete prekinuti vezu sa hranom i brzo ete prei na
unutarelijsku ishranu. Mogua autointoksikacija kroz de-

Komentar. San najbolje potpomae jaanje spoljanjih

manifestacija. Ali dalje, u toku tih 3-10 dana ivot treba da se
odvija uobiajeno s tom razlikom, to vi ne jedete ve ujutro
i uvee sprovodite odgovarajue terapije. Ako se tako ne
postupa, tada je veoma teko odabrati specijalno vreme za
redovno gladovanje jedanput meseno (3-dnevno) ili j e -

18-1

185

danput u tri meseca (7-10-dnevno). Z b o g toga itav sistem

gladovanja bie neostvariv. Na osnovu svog iskustva ja u
rei - gladovanje nije tako znaajna stvar, da bi se samo
njemu posvetilo 7-10 dana u kvartalu, a jedanput godinje i
vie od 20 dana. To je va ivot - ivite i gladujte. Radite
svakodnevne poslove u j o veem obimu, nego ranije. Rad
(trud), stvaralatvo vam odvlai misli (skree panju) od
hrane, i vi ete za jedan dan gladovanja uraditi vie, nego za
v r e m e dva-tri dana normalnog reima ishrane. Ali to je
m o g u e samo, kada ste prethodno oistili organizam, re
d o v n o gladovali j e d a n p u t u dve nedelje po 24-42 asa oko
pola godine i pravilno se hranili izmeu gladovanja.
Izlazak iz trodnevnog gladovanja priblino je isti, kao i
za 24-42-asovno gladovanje.

I Z L A Z A K IZ 7-1 10-DNEVNOG
GLADOVANJA
U toku sedmodnevnog gladovanja va eludac i ceo
crevni trakt se smanjuju, a probava hrane delimino se ,,prenosi na nivo elija. Sada ga treba polako aktivirati. S e d m o g
dana gladovanja, priblino oko 16 asova, m o e t e postupiti
na sledei nain. Uzeti koricu hleba, natrljati je enjakom,
briljivo provakati i ispljunuti. Ta terapija omogui e vam
da oistite usnu duplju od ljake i toksina. N a k o n 15-20
minuta moete poeti obnavljati ishranu prema jednoj od
dole navedenih varijanti.
I. Popiti au (200 grama) kiselog mleka.
Kiseo ukus energetski stimulie funkciju probave hrane.
On je aktivira na kvantnom nivou. Kisela sredina i mikro
organizmi o d m a h stvaraju odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom traktu to aktivira pravilnu probavu hrane,
pravilnu bakterijsku mikrofloru i stimulie funkcije varenja
u organizmu.
186

Kao dopunski argumenat, naveu primer aktiviranja

p r o b a v n o g sistema novoroeneta. On se aktivira mlezivom
(prvo mleko posle poroaja, MS), a potom ojaava i pro
bavlja biljne produkte.
2. Ispiti au svee isceenog soka od argarepe.
Boja soka od argarepe stimulie probavne sposobnosti i
t i m e daje impuls za ukljuivanje funkcije probave hrane.
Obilje karolina snano deluje na sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od argarepe ima jaka fitoncidna svojstva, a
z b o g obilja prirodnog eera brzo se probavlja i organizam
ga o d m a h koristi. Dopunski on isti jetru. Ovaj izlazak
preporuuju mnogi specijalisti za leenje gladovanjem.
3. Uzeti etiri-pet paradajza srednje veliine. Oljutiti ih
i razrezati. Staviti ih u kljuali! vodu i posudu odmah skinuti
sa vatre. Ohladiti i pojesti. Kiseo ukus crvenog paradajza
stimulie probavnu funkciju. Ovaj izlazak iz gladovanja pre
poruuje Pol Breg.
Va zadatak je da, od gore opisane tri varijante, izaberete
sebi najprihvatljiviju. Mogua je i takva varijanta: leti iz
gladovanja izlaziti sa paradajzom, u jesen i u prolee - sa
argarepom, zimi - sa kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i izabrati bilo koji drugi izlazak.
Toga dana nita vie ne upotrebljavate, osim protijeve
vode.
Ujutru o s m o g dana pripremite salatu sa narendanom
argarepom i kupusom i iscedite priblino polovinu p o m o rande ( m o e i bez nje). Posle toga m o e se pojesti gusta
supa od proklijalog zrna. Tokom dana moe se, po elji, piti
protijeva voda.
Za ruak moete pojesti salatu od narendane argarepe,
narezanog celera i kupusa i popiti pripremljeni j a b u k o v sok.
Posle salate mogu se pojesti dva jela od povra (kuvana)
cvekla, peena bundeva, argarepa. Uz to, dobro je dodati
lepinju od proklijalog zrna koje ne sadri krob (krob se
pretvara u sladni eer).
187

Ujutro devetog dana moe se pojesti bilo koja sveza

voka ili povre zavisno od godinjeg doba (jabuka, banana,
sargarepa ili krastavac). Tome se m o e dodati lepinja od
proklijale penice, koju zasladiti medom (ali ne vie od j e d n e
supene kaike). U toku dana, moe se pojesti salata od
narendane argarepe, kupusa i celera, j e d n o toplo j e l o od
povra i jedna lepinja od proklijalog zrna. Veera moe biti
salata od argarepe i lia kupusa, u hladno godinje doba
svee skovanog ili svee zapeenog povra u toplom stanju
(cvekla, bundeva). Poev od desetog dana uz povre i svee
iscedene sokove m o e se dodati kaa od monolitnog zrna od prosa, heljde, penice (bez masla). Pridravajte se takve
ishrane tokom sledeih 3-4 dana, a potom se ve m o g u u
hranu dodavati orasi i malo pretopljenog maslaca.
Izmeu 7- i 10-dnevnog gladovanja mala je razlika.
Desetog dana oko 16 asova sproveite izlazak po bilo kojoj
od tri varijante, a zatim postupajte po predloenoj emi
ishrane.
Zapamtite, da je j e d n o od glavnih pravila izlaska iz
gladovanja - da se ne prejedete. Gladovanje od sedam do
deset dana je prekinuto, i vi treba da procese ienja u
organizmu vratite unatrag (na svoje mesto, M). Potrebno je
vreme, da organizam prede sa programa etoksikacije na
program zasienosti.
Napominjem vam, da za vreme dueg gladovanja ne
treba da priate da gladujete, j e r tue negativne emocije
m o g u naruiti vau uzvienu nastrojenost i misli o Boan
skom udu, koje se deava u vaem organizmu za vreme
gladovanja. ivotna energija izbavlja vas od svega suvinog:
od sluzi, toksina i drugih stranih materija u vaem orga
nizmu.

se izdvojite na neko usamljeno mesto i sprovedete gla

dovanje na sveem vazduhu i u samoi, postii ete predivne
rezultate' 1 .
Kad dode vreme narednog posta, moete sprovesti
10-dnevno gladovanje. Sledee godine, ako se budete pri
dravali programa gladovanja 24-36 asova, u neradne dane
(dane posta, M), jedanput u kvartalu 5-7 dana, vi ete moi
na Veliki, Boini ili Petrov post oglaovati 14 dana. Kroz
godinu - 21 dan i vie. Eto tako, postepeno, vi ete moi da
ojaate ivotnu snagu i sprovedete potpuno gladovanje.
Ponovo savetujem da posluate preporuke Pola Brega.
Ja neu da ograniavam vae gladovanje na deset dana. Ali,
ja v a m ne savetujem da gladujete vie od deset dana, dok ne
isprobate m i n i m u m est desetodnevnih gladovanja sa tromesenim pauzama. Sa takvim teretom vi ete moi uspeno
gladovati 15 dana. Pomou takvog gladovanja vi ete odli
no oistiti organizam. Vi ve znate, ta se tu moe oe
kivati. Ako posle toga zaelite da isprobate 21-30-dnevno
gladovanje, tada ete ve znati, kako ga sprovesti... D o
zvolite mi da j o j e d n o m istaknem, d a j e gladovanje - nauka.
Z a t o se ne prisiljavajte na dugotrajna gladovanja samo radi
toga, to od toga oekujete udesa... Vaa 24-36-asovna
jednonedeljna gladovanja, trodnevna i etverodnevna gla
dovanja j e d n o m meseno i sedmodnevna i desetodnevna
gladovanja j e d n o m u tri meseca obogatie vas takvim isku
stvom, koje e vam omoguiti da se pripremite i za dugotraj n ij a gladovanj a".

Pol Breg povodom toga pie: Gladovanje je za mene

toliko lina stvar, da sam, pre vie godina, sagradio malu
kolibu u Kaliforniji u planinama Santa-Monike nedaleko od
kanjona Topanga. U tom dobrovoljnom izgnanstvu esto
sam sprovodio svoje gladovanje. Ako imate mogunosti da
188

189

LEENJE BOLESTI U STARIJEM

DOBU

Na osnovu statistikih podataka, sakupljenih iz mnogih

zemalja sveta, otkrivene su osnovne (glavne) bolesti od
kojih umire najvei broj postarijih ljudi (uzrasta od 55 do 65
godina).
Prvo mesto zauzimaju srano-vaskularna oboljenja. To
su uglavnom iemijsko oboljenje srea, hipertonija, oteenja
krvnih sudova mozga i neka druga oboljenja srca i krvnih
sudova. Najee ljudi umiru od iemijske bolesti srca (ovde
su i sluajevi smrtnosti od infarkta miokarda) i oteenja
krvnih sudova mozga. Pri tom ee umiru od iemijskog
oboljenja srca, nego od oteenja krvnih sudova mozga.
Drugo mesto zauzimaju kancerogeni tumori. To je ugla
vnom rak plua, rak mlene lezde (dojke, M), eluca i
vrata materice.
Dalje nastaju takvi poremeaji i oboljenja postarijeg i
starakog doba, kao to su povean apetit, gojaznost, eerni
dijabetes, klimaks, ciroza jetre, aktivni reumatizam.

190

P R O F I L A K S A E M O C I O N A L N I H STRESOVA
Pre nego to ponemo opisivanje prirodnih i najefi
kasnijih naina teenja gore navedenih oboljenja, poraz
govarajmo o primarnim uzrocima tih oboljenja. Jedan od
najglavnijih uzroka predispozicije (sklonosti) bilo kojim
oboljenjima je - emocionalni stres.
Ako je ovek emocionalno nestabilan, nervozan, ne
prekidno se nasWuje?' preivljavanjima na poslu, u kui
itd., ni o kakvom zdravlju ne moe biti rei. Prema tome,
prvo se treba pribrati i poeti trezveno odnositi prema oko
lini. Sledei korak u borbi sa emocionalnim stresovima je
fiziko optereenje. O n o pomae oveku da se isprazni,
opusti. Kao fiziko optereenje dobro e doi opte dostupne
etnje, lagano tranje, vebe sa rukama. To vam pomae da
mirno spavate i da se ne uzbuujete zbog sitnica.
Ako kod vas postoje jake emocionalne stege, tada pri
menjujte metodu ienja spoljanjih manifestacija. Ona e
vam pomoi da se oslobodite emocionalnih starudija (os
tataka) i da osetite unutranju slobodu i nezavisnost.
Evo j o nekoliko preporuka protiv emocionalnih
stresova.
Ishrana kod stresa treba da bude zasiena biolokim
aktivnim materijama: vitaminima, mineralnim solima, fermenlima i tome slino. U ishrani svakodnevno upotreblja
vajte hleb ili supu od proklijalog zrna. Oni sadre kompleks
vitamina B. Svee salate od listova povra snabdee va
organizam vitaminom C u obliku, koji obezbeduje poste
peno doziranje organizma. Vitamin C jaa imuni sistem,
javlja se kao antioksidant i antistresni agens. Celuloza po
vra posluie kao h r a n a " za mikroorganizme, koji obita
vaju u debelom crevu i za nas proizvode vitamin B 1 2 i niz
drugih vanih bioloki aktivnih materija. Sa vitaminom A u
obliku beta-karotena obezbedie vas sok od argarepe. Pri
stresu neophodan je vitamin E koji se nalazi u hlebu od
191

proklijalog zrna, vie nego dovoljnoj koliini. Osim toga,

upotrebljavajte iscedene svee sokove i salate od povra, u
kojima ima mnogo kalcijuma i magnezijuma i koji imaju
oputajue dejstvo, a smiruju i nervni sistem.
Od drugih hranljivih dodataka koristan je pivski kvasac,
riblje ulje.
Za borbu protiv stresa veoma dobro pomau lekovite
trave. M n o g e od njih imaju svojstvo opustanja i smirivanja:
lemnik ( S c u t e l l a r i a ) , hmelj, kamilica, srdaica (leonurus
cardiaca), strastocvet (passiflora), valerijana, rumarin, al
fija, ljuta nana (mentha piperita). aj od smese lemnika,
potplotue-maje trave (nepeta cataria) i hmelja - prei vno
sredstvo za smanjenje napetosti. Rastavi je izvor kalcijuma
i silicijuma, kao i slama od ovsa, a posebno preporuuju
lucerku da se doda drugim travama, j e r je ona bogata hranlj ivini materijama i dobro isti organizam. Limunska nana
(metha pulegium) podie raspoloenje i smanjuje napetost, a
ta ista svojstva ima i spori (verbena), dok venerina cipelica-avornjak (cypripedium, delphinium consolida) otkla
nja uznemirenost. Zenj-enj (panax ginseng), aralija (aralia)
i maslaak tonizuju (okrepljuju). Bobice kleke jaaju nerve,
poboljavaju rad mozga; gospino zelje (kantarion) smiruje, a
bela imela (viscum album) hrani nerve. Mitnik (pedicularis
pal us tri s, pedicularis Kaufmannii pinzger) ima blago
relaksirajue dejstvo i pomae protiv glavobolje i migrene,
prouzrokovanih emocionalnim naprezanjem.
Evo j o nekih vanih saveta za ishranu. Jedite po m o
gunosti najkvalitetniju hranu, izbegavajte eer, proizvode
od fino mlevenog brana, kofein, alkohol, preno i napitke
tipa kole. Uzroci stresa mogu biti mleni produkti, koji esto
izazivaju alergiju. Ne upotrebljavajte ih tokom nekoliko
nedelja i posmatrajte kako e se to odraziti na vae stanje,
zatim ih ponovo postepeno unosite u va dnevni obrok i
pratite reakciju organizma. Alergiju mogu izazvati i drugi
produkti, naroito okolada, paradajz (sok od paradajza,
M ) , jaja i zaini, koji se nalaze u obraenim produktima,
192

izmeu ostalog i meso. Umesto eera ili njegovih vetakih

z a m e n a , upotrebljavajte med: eer izaziva nervozu. Ako
imate hipoglikemiju, pridravajte se preporuka koje su o v d e
date - promene nabolje mogu biti ogromne. Jedite monolitne
produkte, vie sveeg povra, celuloze, jela od monolitnog
zrna, ribu, kiselo mleko i svee voe.
enjak i crni luk (kako u sveem, tako i u k u v a n o m
stanju) smiruju oveka i jaaju imunitet organizma. Pelinji
cvetni prah, propolis, mle i med u sau tite od stresa i
blagotvorno utiu na imunitet organizma. Svakodnevno je
dan do tri puta dnevno pijte au vode sa ajnom kaiicom
j a b u k o v o g sireta i ajnom kaiicom meda.
Radi smirenja i oputanja organizma veoma su dobre
odgovarajue tople kupke u kojima je dodat litar ukuvanog
urina, a takode pomau i razliite vrste samomasae. Za
masau primenjujte eterina ulja geranijuma (geranium pratense), lavande, majorana, lekovite melise (melissa offi
cinalis), pomorande, rue, mandarine, kamilice, muskatne
alfije (kadulje, M ) , kedra i bora.
Stres smanjuju minerali: kuncit, ruiasti kvare, ilibar,
ametist, tirkiz.
Preporuujem vam da to vie primenjujete e m o c i o nalno-voljnu motivisanost.

PROFILAKSA I LEENJE
SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA
Iemijsko oboljenje srca (ovde spadaju i sluajevi smrti
od infarkta miokarda) i oteenja krvnih sudova mozga na
staju, pre svega, usled jakih preivljavanja i uzbuenja. U
t o m e nema niega zauujueg - j e r se emocionalni centri
upravo nalaze na tim mestima. Znai, kao lekovito i profilaktiko sredstvo oni moraju, u prvom redu (pre svega),
primenjivati metodu borbe protiv stresova.
193

Porazgovarajmo detaljnijeo navedenim bolestima i nji

hovim uzrocima. Pod iemijom se podrazumeva smanjenje
dotoka arterijske krvi u bilo koji deo organizma, organe ili
tkiva. Uzrok iemije je suenje ili potpuno zatvaranje (zakreenje, M) otvora arterije kroz koju protie krv.Prema
m e h a n i z m u nastajanja razlikuju se ungiospastiku iemija,
ohturaciona iemija i kompresiomi iemija.
Prvi oblik iemije nastaje kao rezultat nadraaja kapilarno-motornih centara. Nadraivai, koji prouzrokuju arte
rijske spazme, mogu biti emocionalni afekti (strah), hla
dnoa, hemijske materije tipa adrenalina, vazopresina, opi
juma i neke druge, bolno dejstvo u vidu traume, a takode
bakterije i toksini.
Bakterije i toksini mogu se razvijati kod postarijeg o
veka samo u tom sluaju, ako njegov organizam truli. Dru
gim recima, unutranja sredina organizma ponierena je pre
ma truloj strani. Radi njene likvidacije treba primenjivati
urinoterapiju, a u teim sluajevima - gladovanje.
Drugi oblik iemije
nastaje prilikom zatvaranja arterije
tromboni ili suavanjem njenog otvora kao rezultat ateroskleroze, upalnog procesa itd. To ukazuje, da kod oveka
nije u redu sa krvlju, i da se to javlja od ishrane m a s n o m ,
belanevinastoni hranom. U tom sluaju, nije dovoljna bor
ba s a m o protiv stresova - mora se promeniti ishrana i pro
istiti krv.
Da ne bi bilo problema sa krvnim sudovima (da zidovi
ne bi bili krhki-lomljivi, da se otvori ne bi zapuavali holesterinom), treba, u prvom redu, menjati ishranu.
Sistem krvoloka oveka predstavlja, u grubom obliku,
distributivni teni sistem. Zavisno od toga, kakvog je sastava
tenost koja prolazi kroz taj sistem, uoava se pohabanost
(istroenost) kivnih sudova. Na primer, agresivne materije
rastvorene u tenosti, dejstvuju na zidove sudova lepljive potpomau zaepljavanje. Mineralne materije, koje su
podvrgnute termikoj obradi (na primer, kalcij um koji se
194

sadri u produktima ishrane), taloe se u vezivnom tkivu

zidova krvnih sudova, inei ih sve manje i manje ela
stinim. Lepljive materije tipa kroba, belanevina a po
sebno masnoa ine vau krv lepljivom tenou, koja teko
prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slina hrana uzima u
toku noi, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi
se z n a t n o poveava, to dovodi do naruavanja kapilarnog
krvotoka, u prvom redu, u udovima - rukama i nogama.
Dnevni obrok obogaujte isceenim sveim sokovima, a
k a o d r u g o jelo jedile monolitne kae bez masla sa suvini
morskim kupusom (umesto soli), supu od proklijalog zrna.
U p o g o d n o godinje doba vrite ienje krvi. ienje
krvi otponite sa trodnevnom dijetom na soku. Moete je
produiti i do 5-7 dana. Upotrebljavajte iscedene svee so
kove od voa i povra crvene boje: od vianja, od mahovniee, od cvekle, od groa, od kupina, od crvenog ku
pusa. Koliina sokova: od I do 3 i vie litara dnevno.
Upotreba sokova crvene boje nije sluajna. Kao prvo,
crvena boja na osnovu svoje posebne energetike i frekven
cije stimulie stvaranje krvi. Kao drugo, dolazi do zasienja
organizma spektrom crvene boje, koji ne p o d n o s i " veinu
patologija, naroito rak. I kao tree, sokovi od povra i voa
zasieni su biolokim aktivnim materijama, koje u orga
nizmu hronino obolelog oveka podiu nivo funkcionisanja
na oznaku zdravlje". Eto zato bolesti, koje se razvijaju kao
rezultat sveopteg koenja funkcija, brzo nestaju.
Izobilje prirodne, aktivne vode koja se unosi sa so
kovima, omoguava da se brzo izbaci rastvorena ljaka (ne
istoe) iz krvi.
Da bi pomogli organizmu da bolje izbacuje toksine,
uradile kl isti re.
Odgovarajue mere za ienje krvi dobro iste i vae
tene sredine, limfu. Ako je organizam jak, tada se ta terapija
m o e pojaati posetoin sauni svakog drugog dana. Posle
saune, o d m a h popiti udarnu dozu soka. Proliv, posle toga,
oznaava d a j e bilo uspeno ienje jetre.
195

Trei oblik iemije

nastaje kao rezultat prezaguenja
arterije sa parazitima, tumorom, oiljkom, stranim telom itd.
Protiv o v o g oblika iemije najbolje odgovara urinsko gla
dovanje. Ponite od b a c i l i rokova (3-7 dana), ali ih praktikujte u dane posta, i vi ete odstraniti tu patologiju. Kao
dopuna gladovanju, pravilno se hranite izmeu gladovanja i
redovno sprovodite metodu za resorpciju (splanjavanje,
M ) oiljaka.
Posledica iemije je kiseoniko gladovanje tkiva, naru
ena razmena materija, to se ispoljava na funkcionisanje
obolelog organa, i dalje vodi ka njegovoj distrofiji pa i
p o t p u n o m raspadu. Moete zaustaviti proces i obnoviti rad
obolelog organa primenom metode obnavljanja veze spo
ljanjih manifestacija sa fizikim telom. Radi toga, neo
p h o d n o je da u obolelom organu izazovete javljanje oseaja
toplote, peckanja i hladnoe.
Pod infarktom
se podrazumeva odumrlost dela tkiva
k a o rezultat prekida snabdevanja krvlju. Drugim recima,
infarkt je - krajnji sluaj iemije. U tom sluaju moete
primeniti metodu ienja krvi pomou sokova, upotreblja
vati urin 3 puta dnevno po 50-100 grama i primeniti gla
dovanje. Za poetak glad uj te po 24 asa na svaka 3-4 dana, a
zatim po 3 dana na svakih 15 dana (dve nedelje) u neradne
dane.
Hipertonina bolest
ispoljava se u obliku povienog
krvnog pritiska. Ona je posledica promene tonusa kivnih
sudova. Uzrok nastanka hipertonije je nervno-psihiko
prenaprezanje, esti emocionalni stresovi u radu i u sva
k o d n e v n o m ivotu. Radi borbe sa primarnim uzronicima
potrebno je oistiti spoljanje manifestacije, m o e se gla
dovati, oistiti organizam po potpunom programu (debelo
crevo, jetra, bubrezi).

stvaranjem zadebljanja vezivnog tkiva - depoa (naslaga a t e r o m a , M ) , koji suavaju otvor arterije. Dalje se pato
logija moe razvijati slino iemiji. Radi borbe sa o v o m
boleu m o e se primeniti urinoterapija (piti urin i masirati
se u r i n o m ) , gladovanje, promeniti ishrana (preteno sokovi,
salate i kaa bez masla). Veoma dobro pomau vebe daoske
gimnastike.
Pod reumatizmom
podrazumeva se opte infekciono-alergijsko oboljenje sa sistematskim upalnim obolenjem
vezivnog tkiva. Proces se moe razvijati u zglobovima, srano-vaskularnom sistemu, a takode u unutranjim organima.
U razvoju reumatskih procesa izdvajaju se tri osnovna
perioda.
1. Period infekcije streptokokama u oslabljenom orga
nizmu sa pomerenom pH unutranje sredine prema truloj
strani (obino nastupa posle angine, faringitisa).
2. Period, koji se ispoljava kroz reakciju antigena antitelo na infekciju streptokokama koja se usporeno odvija i
p o m a k pH na trulu stranu.
3. Period uvrivanja alergijske reakcije na trajno
(kronino, M) oboljenje u unutranjoj sredini organizma.
Oboljenje postepeno oteuje razliite delove vezivnog
tkiva. U borbi protiv tog tekog oboljenja kao vrlo efikasno
pokazalo se ienje spoljanjih manifestacija, urinsko
gladovanje po frakcijskom metodu i ishrana u kojoj
preovlauju produkti sa boljim biolokim kvalitetima (vidite
poglavlje o napicima, koktelima). Osim toga, potrebno je
redovno fiziko optereenje koje zagreva organizam (tr
anje, ruke) i zasiuje ga energijom, potrebnom za borbu
protiv bolesti (kineska gimnastika za oblikovanje miia).
Nairoko primenjujte urinoterapiju: pie, komprese (oblo
ge), masae.

Pod aterosklerozom
podrazumeva se taloenje vrstih
masnih tvari na unutranjoj povrini arterija sa naknadnim
196

197

PROFILAKSA I LEENJE O N K O L O K I H
OBOLJENJA

PROFILAKSA

tinejerskom uzrastu i to redovno upranjavaju tokom

ivota.
Istraivanja pokazuju da dojenje, takode, smanjuje rizik
od onkolokih oboljenja koja se javljaju pred klimaksom.
Smatra se, d a j e radi spreavanja raka potrebno hraniti dete
majinim mlekom od etiri do 12-18 meseci. Rizik od raka
m l e n e lezde, raka jajnika i endometritisa smanjuje se sa
poveanjem broja dece.

Za m n o g e
ljude dijagnoza ,,rak zvui kao smrtna
presuda. Ali zar vi sami sebe niste doveli do takvog stanja.
E v o jednostavnih profilaktikih preporuka, koje omogua
vaju da znatno smanjite rizik obolenja od raka i ojaate
zdravlje. To se posebno odnosi na ene.
Prestanite da puite bez obzira na to koliko imate godina
i koliko ste dugo pui li. Trudite se da ne budete u drutvu
onih koji pue. Smatra se, d a j e treina smrtnih sluajeva od
raka u vezi sa puenjem. Plua sa ranim predtumornim
p r o m e n a m a vratie se u normalno stanje, ako ovek prestane
da pui. Ako prestanete da puite smanjiete rizik od nasta
janja raka m l e n e lezde (dojke, M S ) i grlia materice.
Jedite grubu hranu koja je bogata celulozom-vlaknima
(povre, voe i hleb od proklijalog zrna), vitaminom A
(argarepa, krompir, kajsije i spana), a jedite i razliite vrste
kupusa (karfiol, beloglaviasti). To e smanjiti rizik od po
j a v e raka debelog creva.

titite se od sunca, da bi smanjili rizik pojave melanoma

(rak koe). Koristite suncobrane (kiobrane) i kape, izbegavajte sunanje.

Upotrebljavajte to je mogue manje masnoa (upo

trebljavajte m i n i m u m masti i masla-ulja pri pripremanju
hrane, jedite posno meso, nemasnu ribu i mlene produkte
sa malim sadrajem masnoa). To vas moe zatititi od raka
debelog creva i, mogue, mlene lezde (dojke). Odravajte
normalnu teinu. To e smanjiti rizik od nastanka raka ma
terice i debelog creva.

Primenjujte zatitna kontracepcijska sredstva. Ona e

vam pomoi da izbegnete rak grlia materice, ijem nas
tajanju doprinose virusi, koji izazivaju herpes i zaotrene
bradavice na polnim organima. Svakodnevno, ujutro i uvee
saperite se i ispi raj te (trcaljkom) svezi na urinom, a u sluaju
pojave izraslina, bradavica i drugog - ukuvanim urinom.

Redovno se bavite gimnastikom ili tranjem. To e po

punjavati k i s e o n i k o m " va organizam, i smanjiti rizik od
nastanka raka mlene lezde, grlia materice, debelog creva,
materice i jajnika. e n e , koje se slabo kreu, obolevaju od
raka 2,5 puta ee od onih, koje poinju da vebaju u

uvajte emocionalno zdravlje. U profilaktike svrhe

o b a v e z n o istite spoljanje manifestacije. Primarni uzrok
bilo kog oboljenja, izmeu ostalog i raka, je nekompaktna,
oteena (naruena) spoljanja manifestacija. Obnoviti ih je
- Prvenstveni zadatak.

198

Nastojte da se ne okruujete opasnim materijalima, kao

to su azbest, poli vini Ihlorid, DDT. Povremeno gladujte ili
istite jetru (vie pomae gladovanje) radi izbacivanja ma
terija koje su tetne za va organizam. Nemojte ih nago
milavati.

Oprezno se odnosite prema kozmetikoj hirurgiji. Implatanti poveavaju grudi, ali razaraju va organizam, j e r
predstavljaju stranu spoljanju manifestaciju. Uz to, oni
smanjuju preciznost rezultata mamografije ( m a m o g r a m a ) za
rano otkrivanje raka.
Izbegavajte sva rendgenska ozraivanja, ukljuujui i
rendgen zuba.

199

LEENJE
Metoda leenja raka detaljno je opisana u mojoj knjizi
P o t p u n o ienje organizma. Autorski udbenik". Ovde su
dati naini leenja, koji kompleksnije dejstvujii na tumor.
1. Prekidanje procesa ana plazi je (to jest povratnog ra
zvoja) i jaanje regulacionog uticaja na elije od strane
organizma.
Radi prekidanja procesa potrebno je ukloniti
glavni uzrok stvaranja tumora - energetski zastoj. Odstranivi ga, mi emo pojaati kako optu, tako i lokalnu cir
kulaciju tenosti (krvi, limfe) u organizmu; postiemo za
sienost tkiva kiseonikom i materijama-regulatorima, obn o v i e m o frekventno-rezonansnu matricu*' spoljanje ma
nifestacije. Za ostvarenje tog cilja nama e odgovarati dole
navedena sredstva.
Metoda ienja spoljanje manifestacije. O v o m me
todom emo sve dovesti u red na nivou polja.
Tranje - efikano pojaava optu cirkulaciju krvi i limfe
u organizmu i na najjai mogui nain pojaava kapilarni
krvotok. Ako je u stanju mirovanja na 1 kvadratnom mi
limetru poprenog preseka miia otvoreno 30-80 kapilara,
za vreme tranja broj otvorenih kapilara moe dostii do
2 5 0 0 ! Fiziko optereenje aktivira rad nervnog sistema, za
v r e m e kojeg se elektrini impulsi prenose snanije i m n o g o
ee. Elektrino punjenje unutar organizma, za vreme tr
anja, raspodeljuje se ravnomerno. Tranje aktivira h o r m o nalni sistem organizma, a nastali tok (bujica) krvi sposoban
je da ih prenese do najudaljenijih elija i da regulie njihov
rad. Za vreme tranja, hipofiza ne samo da bolje koordinira
rad endokrinog sistema, ve i proizvodi posebne h o r m o n e endorfine. Kod jednakih doza oni su za 200 puta efikasniji
od morfijuma, izazivaju prirodni oseaj blaenstva i ispo
ljavaju protivbolni efekat na as vremena posle tranja! Za
v r e m e tranja m n o g o bolje se ispira ljaka iz oblasti zastoja,
neutral ili se kancerogeni, tkiva se zasiuju kiseonikom i u
200

njima se aktiviraju oksidacioni fermenti. Svi gore nabrojani

faktori ine fiziko optereenje, posebno tranje, snanim
sredstvom protiv raka, naroito u ranim etapama njegovog
razvoja. Treba trati najmanje 30 minuta umerenim t e m p o m .
K a o kriterijum intenziteta tranja slui lako isparavanje
(znojenje, M S ) koe.
Poznat je sluaj izleenja od raka pomou tranja sa
skijama na nogama. Kod jednog oveka su otkrili rak. Le
enje nije pomagalo. Jednostavno doekati smrtni as njemu
je bilo nepodnoljivo i on je odluio da tri sa skijama na
nogama, kao to je to radio u bezbrinoj mladosti. Sunce,
vrlo hladan vazduh, radost kretanja, odsustvo saoseajnih
pogleda roditelja odvlaili su ga od pomisli na brzu smrt, i on
je po itav dan hodao i trao sa skijama na nogama. Svakog
dana poboljavalo se samopouzdanje. Postepeno je orga
nizam ojaavao, i on je potpuno ozdravio!
Kontrastna polivanja - drugo sredstvo za pojaanje kr
votoka. Prethodno, ve je ukazano na mehanizam uticaja
kontrastnih vodenih terapija na krvotok. To nam omoguava
da odstranimo stagnantne pojave u organizmu. Kao d o p u n a
t o m e , naizmenino nadraivanje toplotnih i hladnih, a ta
kode i taktilnih (na dodir,M) receptora koe omoguava da
se aktivira regulaciono dejstvo centralnog nervnog sistema,
nivelie neujednaenost u raspodeli elektrinog punjenja
(naboja, M ) , aktivira rad endokrinih lezda, povea imu
nitet i povea opta energetika organizma na osnovu snanih
impulsa sa receptora koe unutar organizma i da se aktiviraju
oksidaciono-rege neriui proces i.
Metoda sprovode nj a kontrastnog polivanja je sledea.
Tuem: I minut pod toplom vodom (41-43C), a zatim 1
minut pod prohladnom (14-15C). Poeljno je koristiti dve
kupke i uvek zavriti kontrastno polivanje sa prohladnom
v o d o m . U toku j e d n e terapije treba sprovesti 11 i vie
ciklusa (jedan ciklus - 1 minut tople vode i 1 minut pro
hladne). Manja koliina ne moe efikasno sprati telo.
201

Profesor Kacuzo Nii preporuuje kontraslnn polivanja

za izleenje od raka. Ta terapija - jedna je od glavnih u
njegovom sistemu leenja kanceroznih oboljenja.
Autor je opisao najefikasnija sredstva za uspostavljanje
reguliueg litica ja organizma na elije. U prirodi ne postoje
efikasnije i jednostavnije terapije od gore navedenih. Kao
dopuna gore navedenom preporuuje se spavati na ravnoj
postelji i svakodnevno upranjavati vebe za kapilare.
Ravna, ali ne meka postelja, preporuuje se zato, to se u
tom sluaju miii potpuno oputaju, a prema tome, i dobro
se snabdevaju krvlju; kimeni prljenovi dolaze na svoje
mesto i ne pritiskuju nerve i krvne sudove, koji se granaju od
k i m e n o g stuba (preveliko stiskanje tih sudova i nerava
pogorava regulacioni uticaj na organe); stimulie se rad
koe; organi trbune duplje tite se od sputanja.
Vebe za kapilare. Leite na leda, podiite vertikalno
ruke i noge i vibrirajte njima. Time stimuliete kapilare u
organima, poboljavate krvotok u elom organizmu, potpomaete obnavljanje i cirkulaciju limfe.
2.
Likvidacija opte intoksikacije organizma. Istovre
m e n o sa otklanjanjem energetskog zastoja potrebno je ot
kloniti i drugi uzrok optu intoksikaciju organizma, koja
ini povoljnu sredinu za stimulaciju tumorskog procesa i
gui zatitne sile organizma.
Kao to je ve bilo rei, intoksikacija u organizmu
narasta postepeno i neprimetno (12-18 godina), tene sre
dine organizma gube svoja normalna svojstva, organizam
truli. To su, upravo, ti uslovi, pod kojima se mogu razvijati
truleni mikroorganizmi, koji parazitski ive na odumrlim
tumorskim elijama, izazivajui trulenje tumora i kao re
zultat toga obini tumori brzo prelaze u kancerogene. Ako se
brzo ne normalizuju tene sredine, tada usled tranja i kontrastnih polivanja m o e doi do otkidanja elija tumora sa
njihovim naknadnim metastaziranjem. S tim ciljem, upo202

trebljavaju se sledea sredstva: kombinovano ienje koloida elije i unutranjih sredina organizma (vidite odgova
rajue poglavlje) pomou etina (iglica etinara, M ) . Kao
d o p u n a navedenom receptu za pripremanje odvara od etina
navodim j o j e d a n : uzeti 5 supenih kaika mladih etina,
preliti ih sa 0,5 litra aktivirane vode, dodati 2-3 supene
kaike suvih ipaka i 2 - ljuske od crnog luka. Kad prokljua,
kuvati na umerenoj vatri 10 minuta. Ostaviti da odstoji
( m o e i preko noi) na toplom mestu. Slinom kombina
cijom proiavajui efekat se pojaava, elije se oslobaaju
intoksikacije. Premda napitak nije tetan, ne preporuuje se
njegova upotreba vie od etiri meseca, da se organizam ne
bi privikao.
Moete se koristiti i ovakvim receptom: oljutiti pola
limuna, isitniti, preliti odvarom od etina i uzimati po 1
supenu kaiku na j e d a n as pre jela ili nakon jednog asa
posle jela. Limun pojaava snabdevanje elija kiseonikom,
zasiuje oksidacionini fermentima i zaustavlja njihovo odu
miranje. Uopte, oksidacija unutranje sredine organizma
spreava procese trulenja.
Moete koristiti terapiju sokovima, koja e snabdevati
organizam sa prirodnim vitaminom A i gvodem, iji deficit
nastaje kod tumorskih oboljenja, i usled oksidacionih
fermenata. Uz to sok od argarepe je predivno sredstvo, koje
rastvara kancerozne tumore i gnojne rane (ireve). Prema
t o m e , evo recepata sokova:
a) argarepa 13, cvek 1 a - 3;
b) argarepa - 7, jabuka - 6, cvekla - 3;
c) argarepa - 10, cvekla - 3, krastavac - 3;
d) argarepa - 10, spana - 6;
e) j a b u k a - 10, cvekla 3-4.
Masa je data u uncama (unca je 28,3 grama).
Ako nemate navedene produkte, moete koristiti, po
mogunosti, najbolju tenost protiv tumora vlastiti urin.
D o k t o r Vilijams otkrio je u urinu specifina svojstva, koja
dejstvuju protiv kancerogenih tumora.
203

Z b o g toga, to je unutranja sredina organizma kod

tumorskih procesa pometena na lirinsko-trulenu stranu,
mora se oksidisati, upotrebljavajui lako asimilirajui! hranu
koja stvara kiselinu: kuvana ria, kuvano povre. Stavljati u
hranu to manje masti. Od belanevinastih produkata, ako
ovek ne moe bez njih, preporuuje se upotreba ribe i
kokoijeg mesa sa povrem.
Ako ovek uspe da gladuje i pije vlastiti urin - to e biti
jedan od najboljih naina odstranjivanja opte intoksikacije i
nivelisanja kiselo-luinske ravnotee organizma.
Ako zdravlje dozvoljava, oboleli od tumora treba ubr
zanim t e m p o m da sprovede kuru svih glavnih terapija i
enja: debelog creva, da bi otklonio autointoksikaciju iz
njega; jetre, da bi se obnovio portalu i krvotok i proradile sve
vrste razmene p u n o m snagom u organizmu; bubrega, da bi
se bolje odravala kiselo-luinska ravnotea. Treba odbaciti
produkte sa kvascem: hleb, zemike i slino. Anatolij Trofimovi Kaugin je j o poetkom 50-ih godina prolog veka
tvrdio, da je leenje onkolokih oboljenja nemogue bez
primene dijete u kojoj nema kvasca. Francuski naunik Etjen
Volf je 1965. godine dokazao efikasnost dijete bez kvasca pri
leenju tumora.
Zapadni pekari odavno su izveli zakljuke iz preporuka
Etjena Volfa i stoga proizvode hleb u izobilju bez kvasca. Mi
s m o ve opisali najbolji hleb bez kvasca na svetu i njegovo
pripremanje. Pripremanje takvog hleba apsolutno je dostu
pno svima.
Na otklanjanje opte intoksikacije ukazuju uveni onkolozi Valerij Tienko i Kacuzo Nii.
Razaranje tumora.
Zbog toga, to tumorske elije
karakteristine za bolesnike" sa kratkim ivotnim ciklu
som, imaju slabu meusobnu vezu, one su manje otporne,
nego zdrave elije organizma na raznovrsne tetne faktore, i
prve odumiru. Glavno u leenju tumora je - prodreti unutar
204

njega - aktivirati cirkulacijske procese. Organizam m o e

dopunski pokrivati takav tumor kapsulom, da bi ga izolovao,
a na zadatak je razruiti spoljanje barijere i uspostaviti
cirkulaciju unutar tumora. S tim ciljem preporuuje se
upotreba prirodnih otrova koji selektivno dejstvuju. Oni
unitavaju tumorske elije, a zdrave ostaju nepovreene.
elije raka mnogo se razlikuju od zdravih i tako su slabe
u poreenju sa njima, da doze prirodnog otrova, bezopasne
za zdrave elije, postaju pogubne za oslabljene i oteene
elije.
Sa tim ciljem mi se moemo koristiti ekstraktom kukute
(conium maculatum). Kukuta (smrdika) - jedinstvena otrov
na biljka, koja otklanja bolove od raka, ejstvuje kao j a k o
sredstvo za smirivanje bolova. Ona j a k o stimulie rad organa
za stvaranje krvi, radi ega je efikasna kod leukoza. Z b o g
njene otrovnosti treba je uzimati postepeno. Pri tome, zdrave
elije se privikavaju na nju, a elije tumora uginu.
Ekstrakt protiv raka priprema se na sledei nain: sa
kupiti svee cvetove kukute (vreme cvetanja poetak j u n a ,
miris - karakteristian, oamuujui), isitniti ih i staviti u
posudu (litarsku, dvolitarsku). Preliti votkom (rakijom, M S )
do vrha. Dobro zatvoriti i ostaviti na hladno mesto da odstoji
2-3 nedelje. Zatim deo za upotrebu odiiti u flau i staviti u
friider.
Uzimati jedanput dnevno, ujutro, na 1 as pre jela, po
evi sa j e d n o m kapi ekstrakta (u pola ae vode). Zatim
svaki dan dodavati po jednu kap, tako, da na etrdeseti dan
ispijete 40 kapi. Zatim svaki dan smanjivati dozu, takode po
kap, da bi se p o n o v o dolo na jednu kap dnevno. Tako uraditi
2-3 ciklusa bez prekida.
Osim ruilakog dejstva na tumor, kukuta obnavlja imu
ni sistem, od ega posle prvog ciklusa nastupa poboljanje.
G o r e navedenu metodu uzimanja kukute preporuuje
V. Tienko.
Upotrebljavati preparate na bazi mokraevine (uree), na
primer, semikarbazid. Kandidat medicinskih nauka (odgo
vara naem magistru, M) G.P.Belikov (Akademija medi205

cinskih nauka Ruske Federacije) uspeno je potvrdio protivtumorsko, protivvirusno i protivmikrobno dejstvo semikarbazida. Poznato j e , d a j e u zdravom organizmu sadraj nitro-mokraevine obino na normal i, ali nje.nema dovoljno u
organizmu koji je zahvaen tumorom. A.T. Kaugin je prvi
predloio mokraevinu za leenje tumora. Ali zato da uzi
m a m o vctake preparate mokraevine, kada su prirodni
m n o g o bolji i apsolutno bezopasni! Vlastita mokraa po
moi e vam u leenju razliitih tumora.
4. Izbacivanje produkata raspada tumora iz organizma.
Osim gore navedenih sredstava za otklanjanje opte intoksi
kacije organizma, takode se upotrebljavaju i neka druga adsorbenti, komprese od gline, ekskrement dojeneta, urinske komprese na bazi vunene tkanine i mnotvo drugih.Te
komprese, po pravilu, primenjuju se lokalno, s ciljem izvla
enja produkata raspada kroz kou. Komprese se obino
stavljaju na dva asa pa se menjaju. Ne preporuuje se drati
ih vie od dva asa, zbog mogunosti povratne asimilacije
patogenih materija.
Mehanizam upijanja otrova iz organizma sastoji se u
tome, to su estice, recimo, ekskrementa dojeneta ili dru
gih materija neuobiajeno sitne, a njihova povrinska aktiv
nost je pri t o m e tako velika, da one mogu da upijaju i
Zadravaju u sebi ogromnu koliinu vrstih, tenih i gasovitih materija iz organizma.
Lekovita svojstva materija-adsorbenata bila su odavno
poznata i visoko su cenjena u narodu. Evo j e d n o g od primera
leenja raka grudi koji je pri men io pastor M.I. Majer i
p o m o u svetle prokuvane gline izleio enu, koja se dve
godine muila od raka grudi (dojke,MS), koga su smatrali
neizleivim. U trajanju od 8 dana, nou i danju, ona je stalno
drala na grudima tu glinu. Ali staje tu znaajno: bez obzira
na to, s t o j e rak zahvatio unutranjost, a na samoj dojci nije
bilo nikakve gnojne rane, to se svejedno svaki put, kada je
ona odvajala od grudi (dojke) glinu, na njoj nalazila vea
206

koliina gnoja. Nakon 8 dana ena se potpuno oistila i

izleila, ne pribegavajui hirurkom nou.
Glina ima najlekovitiju snagu i uz to ona je dostupna
svima. Z a t o emo detaljnije razmotriti njena svojstva i primenu.
Glina ima sposobnost da upija (apsorbuje) bolest, njenu
energoinformacionu osnovu; da izbacuje iz organizma to
ksine, otrove, gnoj, gasove, patogene mikroorganizme, po
kvarene tenosti i tome slino.
Neprijatan miris, koji se osea iz kataplazije - glinene
komprese (obloge), ukazuje na to, d a j e u nju prela bolest.
Takvu kompresu treba brzo zakopati u zemlju, da bi se
izbegao povratni prelazak patogene informacije u orga
nizam.
Glina ima prirodnu radioaktivnost.
Mineral uranit, koji ulazi u njen sastav, sadri uran,
radij um, polonijum. Kau, da uranit nije nita drugo, nego
sunana energija pretvorena u vrstu materiju. P r i m e e n o j e ,
da to se vie dri glina na suncu, time postaje vea njena
radioaktivnost. Ta radioaktivnost je prirodna, a ne vetaka i
blagotvorno utie na bolesni organizam oveka. Na primer,
A.T.Kaugin je pre 30 godina predloio da se za leenje od
tumora na bolesnike oblai mokro rublje natopljeno u ra
dioaktivnoj tenosti snano sredstvo protiv razliitih bo
lesti. Taj najprostiji metod vraa oveka na unutarutrobni
stadijum, kada je on plivao u tenosti oko ploda, koja je
prirodno radioaktivna. Glinene kataplazije (komprese, MS)
- najprirodnije i bezazleno sredstvo, koje treba primenjivati
za svoje dobro, bez ikakvog straha.
Glina ima jaka antibakterijska svojstva. U to se lako
moete uveriti: stavite kaiku gline u litar mleka. Takvo
mleko, ak i na toplom, nee prokisnuti u toku nekoliko
dana. O n o e se kasnije usiriti dobitiete mleko koje je
sterilizovano prirodnim putem i daje veliku ivotnu snagu.
Glina je sluila egipanima kao materijal za balzamovanje, to j o j e d n o m dokazuje njena snana antibakterijska
207

svojstva. Radijum, koji se sadii u glini, izbacuje iz orga

nizma trulene elemente i odreuje elijsku dezorganizaciju
(tumora i dr.).
Protivtea svim kemijskim antisepticima, koji ubijaju
mikrobe ali istovremeno ubijaju i zdrave elije, glina, odstra
njujui mikrobe i njihove toksine, stvara imunitet protiv
nove infekcije, obnavlja i regenerie snagu elija, makar one
bile oteene starou ili tokom regeneracije tkiva.

Metod primene glinenih kataplazija (aplikacija). Ve

ina vrsti glina potpuno odgovara terapeutskoj nameni, pri
emu treba dati prednost masnijim, plastinijim vrstama.
Ako se pare gline isitni u prah i promuka u ai sa v o d o m ,
tada masne gline stvaraju tenost koja se teko bistri (taloi) i
na ijoj povrini se dugo zadravaju sitne estice gline.
Upravo u takvom stanju glina ima najbolja apsorpciona
svojstva.

Glina je jak koncentrat zrane energije koja je identina

zracima holografskog tela.

Premda se smatra, da ivi organizmi ne asimiluju mine

ralne materije u neorganskom stanju, to ne odgovara stva
rnosti. Na primer, kiseonik koji udiemo je - neorganski;
voda koju pijemo, takode. Ali bez obzira na to, mi ih asi
milujcmo za veliku linu korist. To se isto odnosi i na
mineralne elemente, samo u znatno manjim koliinama. Ako
se ovek hrani uglavnom biljnom hranom, sposobnost nje
govog organizma, da direktno (najkraim p u t e m ) asimiluje
razliite materije, viestruko se poveava.

Ako vam je potrebna glina, koja ima snana antibakterijska svojstva, tada moete izvriti testiranje sa mlekom.
To mleko, koje due od svega ne prokisne, ukazae vam, po
tom pitanju, na najbolju glinu.
Glina m o e imati razliitu boju - crvenu, utu, zelenu.
D o b r e su sve vrste gline, zelena glina smatra se najaktiv
nijom. Ipak je poeljno upotrebljavati glinu sa teritorije, na
kojoj ivite.
Da bi se to j a e ispoljila radijacijska svojstva gline,
izloite je due suncu.
Prema tome, lekovita glina treba da bude ista, lepljiva i
da se to due izloi suncu. To je, po pravilu, glina od koje se
prave cigle i keramiki proizvodi.
Donevi u kuu dobru glinu, izloite je da se sui na
suncu ili je stavite oko pei. Kada se glina osui treba je
[sitniti (istucati) u sitan praak. Praak oistite od slamica,
kamenia, korenja i drugih stranih predmeta. Posle toga
stavite glinu u emajliranu, drvenu ili glinenu posudu.
Ne srne se upotrebljavati posuda sa oteenim emajlom i
mcati glina metalnim predmetima.
Nalijmo u posudu oiene aktivirane vode, da ona sko
ro pokrije glinu i ostavimo je da odstoji nekoliko asova, da
glina upije vlagu. Povremeno je moemo promeati rukama
ili drvenom lopaticom (kaikom,MS). Treba da dobijete
kompaktnu masu bez grudvica, konzistencije guste pavlake.

Prost kontakt tela oveka sa zemljom, naroito glinom,

blagotvorno utie na zdravlje oveka.

Nakon to je glina dostigla gore navedena svojstva,

izloite je stoje mogue due suncu, na sveem vazduhu, da

Pri istraivanju zraenja koje isputa glina, otkriveno je

da duina talasa ispoljava uravnoteavajui, tonizujui efe
kat na ive elije i ima antikancerogena svojstva, lako se to
svojstvo odnosi samo na neke vrste raka, u optem obliku
ono se odnosi i na bilo koje tumore, isto kao i za bilo koje
gnojne rane (ireve).
Smatra se, da ako se stavi glinena kataplazija na oboleli
organ, da to odgovara snanom i v o t v o m o m (okrepljuju
e m ) snopu zraenja, koji prodire u taj organ, dajui mu
snagu, ivot, zdravlje i koji isteruje sve s t o j e bolesno.
Glina sadii sve neophodne naem organizmu mine
ralne elemente u najboljim proporcijama (odnosima) i u
najboljim a s i m i l c o n i m kombinacijama.

208

209

bi se ona ponovo nakupila sunane energije. Po potrebi

dolijte vodu, da bi masa stalno imala istu konzistenciju i
uvek bila spremna za upotrebu. Na taj nain ona se uva
neogranieno vreme. Glavno je - ne zaboravite d a j e ee
izlaete suncu.
Terapija primene samih kataplazija (glinenih aplikacija)
je jednostavna. Na bilo koju prirodnu tkaninu, prethodno
n a m o e n u , stavite sloj gline konzistencije (gustine, M)
pavlake debljine od 2 do 4 centimetra i prislonite na bolno
mesto. Zatim uvrstite kataplaziju (oblogu), da ne bi klizila
ili j e d n o s t a v n o leite. Odozgo je moete umotati vunenom
tkaninom.
Ne srne se podgrevati ni sama kompresa (obloga) od
gline, niti voda za meanje gline. Kataplazija mora biti
prohladna, tada e ona poeti da se zagreva i da na sebe
privlai zajedno sa toplolom i patogene uzronike. Bilo
kakvo zagrevanje vode za meanje gline, kao i naknadna
zagrevanja m a s e pre upotrebe, oduzimaju snagu kataplaziji.
Trajanje kataplazijske aplikacije je najvie do tri asa! U
suprotnom sluaju, patogene materije povratno e se asi
milirati u organizam. Skinite glinenu aplikaciju o d m a h , im
osetite, da je postala suva i topla - zamenite je sa novom.
Ako kataplazija slui radi toga, da se vaem obolelom del u
organizma da snaga, vitalnost i radioaktivnost, tada pri
premite neto guu masu i drite je na bolnom mestu do 3
asa.
Kad osetite d a j e glina suva i topla, skinite aplikaciju
j e d n i m pokretom, zatim isperite bolno mesto toplom vodom,
da na njemu ne ostane nita.
Upotrebljenu glinu zakopajte u zemlju, da do nje ne
m o e niko da dode.
Da bi postigli dobre rezultate sa kataplazijom, tokom
dana stavljati ih po 2-3 i vie puta. U teim sluajevima - to
vie, to bolje. Glina nikada nije tetna. Jo bolje - dolazi do
breg ozdravljenja.
210

Ako se glina pomea sa urinom, a jo bolje ukuvanim do

1/4
prvobitne zapremine, tada e efekat biti viestruko
pojaan. Upravo takve kataplazije treba primenjivati kod
kanceroznih tumora, menjajui ih j e d n u za drugom u toku 24
asa.
Ako smatrate, d a j e glina prljava, prethodno napravite
glineni rastvor, vrlo tean (redak), prokuvajte ga, ohladite,
izlijte suvinu vodu, osuite, istucajte i upotrebljavajte, na
naveden nain. U tom sluaju dobiete sterilnu glinu i m o
ete je bez bojazni upotrebljavati. Po miljenju autora, protiv
kancerogenih tumora najefikasnija je bela (ili svetlijih boja)
glina, z a m e a n a sa ukuvanim urinom.
U k o m p r i m i r a n o m (saetom) obliku najbolji program
ienja od tumora izgleda ovako:
1. ienje spoljanjih manifestacija od koljke".
2. Redovno fiziko optereenje. Intenzitet umeren, vre
me - due. Glavno je - poboljati cirkulaciju krvi tokom
celog dana.
3. Kontrastna polivanja 2-4 puta dnevno po 11 i vie
ciklusa u seansi. Radi boljeg efekta ee budite obnaeni
(goli) u toploj prostoriji. To pojaava ienje organizma
kroz kou.
4. Uzimanje vee koliine sokova, odvara, vlastitog
urina 3-5 puta dnevno po 100 grama.
5. Pridravanje dijete koja oksidie organizam, a u
teim sluajevima - gladovanje. Shodno tome, uzimanje
sokova i odvara u tom sluaju izostaviti, ali ee piti vlastiti
urin.
6. Upotreba ekstrakta kukute; svakog drugog dana odla
ziti u saunu ili vlanu prostoriju sa parom.
7. Primena raznovrsnih aplikacija-adsorbenata na obolela mesta.
8. Vera u sebe i svoju snagu.
Z a p a m t i t e , elije raka ive na raun patoloke sredine u
vaem organizmu i na raun brzine vlastitog delenja (raz211

mnoavanja, M). Gore navedeni program liava ih te sre

dine, normalizujui j e , i blokira njihovo brzo razmnoavanje
na raun biljnih otrova, mokraevine, visoke temperature.
Stalno i nepokolebljivo primenjujte ovaj program, i vi ete
se oistiti od te gadosti j e d n o m i zauvek.

PROFILAKSA I L E E N J E
RASPROSTRANJENIH OBOLJENJA
POVEANI APETIT I GOJAZNOST
Poveanje apetita u postarijem uzrastu (dobu) naunici
objanjavaju time, to se smanjuje osetljivost hipotalamus n o g centra na dejstvo glukoze. Zato u srednjem i postarijem
uzrastu ovek uspeva da pojede vie, nego to je potrebno,
dotle, dok ne proradi hipotalamusni regulator apetita. To
dovodi do toga, da se u krvi nagomilava suviak glukoze,
koji prouzrokuje postepeno gojenje. Taj suviak glukoze u
krvi prenapree guterau (pankreas), a to prouzrokuje po
javu eernog dijabetesa.
Radi borbe sa povienim apetitom i gojaznou stvorite
naviku da j e d e t e samo toliko koliko da utolite glad.
Ako patite od upale pankreasa, koristite sledei savet:
U
ujutro natate pijte nepunu au toplog mleka (30 C) sa
ajnom kaikom meda. Pri tome obavezan uslov j e : ne piti i
ne jesti posle uzimanja leka" 4 asa. Nakon 3-4 dana bolovi
e nestati, vi ete osetiti unutranji komfor (udobnost) i
lakou. Na licu e se pojaviti rumenilo. Lice e poprimiti
crvenu boju. M e d sa mlekom moe se primenjivati mesec
dana sa malim prekidima.
Ispostavlja se da pankreas (guteraa) voli" toplotu i
prirodni sladak ukus. Energetika toplote i slatkog ukusa u
rezonansi je sa energetikom pankreasa, to ga jaa. Materije,
212

koje se nalaze u medu i mleku, u isto vreme skidaju upalu,

spreavaju razvoj patogenih mikroorganizama.
Ovaj savet pomoi e vam da oistite jetru od toksina.

DIJABETES
Kod dijabetesa (diabetes mellitus) preporuujemo vam
metodologiju obnavljanja (regeneracije) veze izmeu spo
ljanje manifestacije i fizikog tela posredstvom izazivanja
toplote, peckanja i hladnoe. Te oseaje treba da izazivate u
pankreasu. Primenjujte urinoterapiju. Osim toga sprovedite
sve glavne terapije ienja i promenite ishranu (jedite samo
prirodni eer i krobove).
KLIMAKS
Da kod ena ne bi dolo do prevremenog iskljuivanja
reproduktivne funkcije, koja nastaje zbog smanjenja regulacijske osetljivosti na polne hormone, treba je zaustaviti
povremenim gladovanjem. S tim ciljem, dovoljno je gla
dovati po 5-10 dana 3-4 puta godinje (najbolje u d a n e
posta). Osim toga, kod mnogih ena menstrualni ciklus se
uspostavlja posle sprovodenja glavnih terapija ienja i
p r i m e n e urinoterapije.

CIROZA JETRE
Pod cirozom jetre podrazumeva se progresivno obo
ljenje jetre, koje se karakterie distrolijom ili nekrozom
elija jetre. Kao rezultat toga nekontrolisano se poveava
vezivno tkivo, naruava se normalna regeneracija j e t r e i
krvotok u njoj. Rezultat toga je jetreni nedostatak.
U borbi sa tim oboljenjem, u prvom redu, potrebno je
odstraniti emocionalne efekte koji se javljaju u vidu gneva i
213

razdraenosti. Zatim oistiti spoljanje manifestacije i primeniti metodu obnavljanja regulacione veze izmeu spo
ljanjih manifestacija i fizikog tela.
Dalje leenje m o e se vriti primenom urina - piti 2-3
puta d n e v n o po 100-150 grama. To e omoguiti da se
otklone nekrozne pojave, koje prouzrokiiju trulenje u jetri i
n a k n a d n e progresivne procese. Radi kvalitetne ishrane treba
vie koristiti terapiju sa sokom i bioloki aktivne produkte na
bazi proklijale penice.
Kod leenja ciroze i regeneracije tkiva jetre velika efi
kasnost postie se gladovanjem u trajanju 14-21-28 dana sa
u p o t r e b o m urina. M o e se gladovati frakcijski (po perio
dima, M ) .
Kao profilaktiku oboljenjima jetre treba sprovesti gla
vne terapije ienja, osloboditi se od zatvora. Posle toga,
kada ste oistili jetru pomou ulja i limunovog soka, redovno
leti sprovodite 2-3 profilaktika ienja jetre p o m o u so
kova.

organizma, razvoja trulenih procesa u vagini (rodnici), na

grliu materice i razmnoavanja gnojnih mikroorganizama.
Statistika je pokazala, da je oboljenje vagine i grlia
materice od 90 ispitanih bolesnika, upalni proces u 47 slu
ajeva prouzrokovan trihomama (obraslou dlakom, M ) ;
u 28 - patogenim gljivicama; u 15 - patogenim stafilok o k a m a i streptokokama (erozija grlia materice).
Autor predlae originalni metod ienja urinom -je
dnostavan, dostupan i efikasan. Metod je daleko efikasniji,
nego leenje sulfodegavinolom i vagosanom.
Evo nekoliko dopunskih podataka o aktivnim k o m p o n e
n t a m a urina.
Prisustvo kortizola u njemu - j a k e protivupalne, antialergijske i antitoksine materije.
Prisustvo fermenta urokinaze, sposobnog da rastvara
ugruke krvi (trombe).

I vano je ne jesti nou. Samo u tom sluaju jetra e

poeti da se regenerie (obnavlja). Najvanije je - ne treba
joj smetati.

Kod oboljenja vagine i grlia materice - lokalno ispi

ranje pricom (u poetku sve urin, a posle nestanka ne
prijatnih oseaja - ukuvan); aplikacije (u poetku obian
urin, a zatim ukuvani).

POSEBNE P R E P O R U K E Z A E N E

Kod postoperativnih upala - pijenje urina; na av (oiljak,M) - aplikacije od sveeg, a zatim ukuvanog urina, a
takode ispiranja pricom - u poetku sve, a zatim ukuvani
topao urin.

enski i muki organizam imaju svoje specifine oso

bine, koje prouzrokiiju niz specifinih poremeaja. Sada
e m o porazgovarati o tome, kako se osloboditi od njih. Ako
ste zdravi, tada ih, pridravajui se preporuka iz ove knjige,
uopte neete otkriti u sebi.
Z b o g enske specifinosti organizma, m n o g e postarije
e n e pate od raznovrsnih ginekolokih oboljenja. Glavni
uzrok obilje (gomila) psihikih stega, pretrpljeni stresovi,
seksualna nepismenost koja dovodi do abortusa i neprirodna
ishrana ivotinjskim produktima, koji dovode do trulenja
214

Kod akutne upale jajnika (kod nekih sa naruavanjem

menstrualnog ciklusa), tvorevina u obliku tumora na jaj
nicima,
vreastih tumora jajovoda, injiitrata posle opera
tivnih zahvata (rezova) na trbuhu i endometritisa, {ironinih
para metri tisa, ciste na jajnicima, salpingitisa (zapaljen je
jajovoda) - uzimanje (pijenje) sveeg urina po 3 puta
(50-100 grama) pre jela naiskap; tamponi sa sveim urinom,
a zatim sa ukuvanim; vunene aplikacije (obloge) natopljene
215

preko noi u ukuvanom urinu. U teim sluajevima dodati

gladovanje. Kao rezultat toga brzo e se normalizovati krvna
slika, nakon 3 dana nestae bolovi. Za vreme leenja isklju
iti hranu ivotinjskog porekla.
Istovremeno sa urinskim leenjem primenite glavne te
rapije ienja - ienje spoljanjih manifestacija, debelog
creva, jetre i bubrega. Te mere e biti odlina profilaksa sve
moguih ginekolokih oboljenja. Redovno se sapirajte i ispirajte pricem upotrebljavajui sve urin.
Radi podmladivanja enskog organizma primenjuje se i
specijalna ginekoloka meditacijska masaa (varijanta obna
vljanja regulacijskog uticaja spoljanje manifestacije na
fiziko telo).
Meditacijska ginekoloka masaa je izuzetno efikasna.
Zahvaljujui njoj potpuno se lece ginekoloka oboljenja, kao
to su ciste, miomi. Pojaava se seksualnost ene, uspo
stavlja se njena duevna ravnotea. Javlja se opti efekat
ozdravljenja nestaje varikozno proirenje vena, poboljava
se vid, sluh, dolazi do opteg podmladivanja organizma
poboljava se oblik mlenih lezda (dojki, MS), normalizuje
se telesna teina i menstrualni ciklus (ak i posle klimaksa).
Prilikom automasae (samomasaa, MS) dejstvo se is
poljava ne samo na matericu, nego i na ceo organizam,
naroito na organe male karlice mokrani mehur, debelo
crevo, pravo crevo (rektum, M S ) ; krvne sudove - a tu su
posebno mnogobrojni i snani; nervni spletovi koji reguliu
rad svih tih organa. M o e se ne preuveliavajui rei, d a j e
teko proceniti blagotvorni uticaj automasae.
e n e , koje su se leile uobiajenim metodima (masaa,
zagrevajue fizijatrijske terapije), uporeujui te metode,
istiu, da se pri automasai (samomasai) oseaj toplote
Zadrava m n o g o due (do 5-6-7, ak 8 asova nasuprot
40-60 minuta, m a k s i m u m , pri obinoj masai) i osea se kao
vrlo prijatan, koji zagreva celi donji deo stomaka i karlini
deo, oputa i izaziva elju za intimnou, koju ranije nisu
oseale.
216

Uspostavlja se menstrualni ciklus praktino uvek, kada

se uspe dejstvovali na uzrok, koji je izazvao poremeaj,
naroito pred klimaks.
Z n a t n o se smanjuju i potpuno nestaju bolovi za v r e m e
menstruacija.
Obnavlja se seksualnost nezavisno od uzrasta i osobina
polnog ivota, pa iako je ena usamljena i due ne ivi
polnim ivotom (primena masae neposredno pre intimnosti
poboljava, pojaava prijatne oseaje kod ene i kod njenog
mua).
Poveava se samopotovanje, samoocenjivanje (lino
miljenje o sebi, M S ) , menja se nabolje pogled na m n o g e
probleme meusobnih odnosa u porodici, odnosa izmeu
polova uopte i konkretan odnos prema mukarcima.
Cesto ene priznaju, da njihovi muevi primeuju prom e n e u njima, i intimnost postaje mnogo prijatnija i po
eljnija.
Meditacijska ginekoloka masaa zasniva se na iza
zivanju toplote, peckanja i hladnoe u materici. Najbolje je
raditi masau leei u postelji, sa malo savijenim nogama u
kolenima. Odstranite sve misli, osim jedne: ja sam lepa,
mlada, privlana, neponovljiva... ja sam sigurna u sebe, u
svoje enske ari, meni predstoji prijatan trening, ja z n a m ,
da u posle njega j o vieoseati svoju privlanost, mukarci
e j o vie obraati panju na mene. Stvorite erotsko ras
poloenje seajte se, fantazirajte, zamiljajte sve to vas
m o e prijatno uzbuditi i raspoloiti na odgovarajui nain.
To je potrebno. To treba raditi sa zatvorenim oima...
Rezultat toga je da treba da doivite takvo prijatno
stanje, kakvo se javlja pri polnom uzbuenju, da bi izazvali
kontrakcije materice. Materica uvek vri kontrakcije spon
tano. Kada ena doivljava orgazam, materica ima oko 8-12
kontrakcija. Prilikom ginekoloke meditacijske masae ma
terica takode vri kontrakcije, ali na stotine puta.
Prema tome, leei u udobnoj pozi, zamiljajte oseaj
toplote u predelu mokranog mehura (materica se nalazi iza
217

m o k r a n o g mehura), a takode i u karlinom delu (tu se nalazi

veoma mnogo nervnih centara, o d g o v o r n i h " za stanje ma
terice i drugih organa male k a r l i c e ) - priblino u trajanju 30
sekundi; trudite se da osetite tu toplotu jasnije, kao vrlo
prijatnu toplotu, - trudite se da zadrite taj oseaj od 30 do 60
sekundi; poveavajte ga, zamiljajte jasnije, pojaavajte ko
liko je mogue, ne uzdravajui se i dodajte peckanje; trudite
se, da oseaj toplote i peckanja, osetite j o jasnije, kao
veoma prijatan oseaj, ne zaboravljajui pri tome odgo
varajue emocije: erotske uspomene, fantazije, bilo kakve
predstave, koje su vam prijatne i koje mogu podrati oseaj
toplote i peckanja i raspoloenje na neophodan trening...
priblino j o 30-60 sekundi... zatim e nastupiti m o m e n a t ,
kada m o e t e osetiti prijatnu obamrlost (utrnulost) u predelu
m o k r a n o g mehura, kao jedva primetnu drhtavicu (jezu). To
je taj m o m e n a t , kada tek to nisu otpoele kontrakcije ma
terice... i one otpoinju - spontano. U tom momentu moete
sebi malo p o m o i : da bi stavili u p o g o n " matericu, vrei
kontrakcije trbune presije ili medica (perineuma, M S ) najvie od 3 do 8 kontrakcija.
Radi usuglaavanja ritma kontrakcija materice, m o e m o
u sebi brojati od I do 10.
Radite tu vebu dok ne osetite lak, prijatan umor, ne vie
od 500-600 kontrakcija dnevno, najvie jedanput dnevno u
toku prve dve nedelje. Zatim to radite najvie 3-5 puta
nedeljno do p o t p u n o g izleenja, dalje prema potrebi, ali
takode - do oseaja lakog umora i ne vie od 500-600
kotrakcija.
Zapamtite, priblino polovinu kontrakcija vrimo pri
oseaj u toplote i priblino isto toliko, ne prekidajui kon
trakcije, pri oseaju hladnoe; uvek zavravamo sa oseajem
hladnoe. Posle prekida, obavezno zamiljamo oseaj hla
d n o e bez kontrakcija u mokranom mehuru.
M n o g e ene ele da imaju divne grudi i u starijem dobu.
To je realno, ako se pridravate dole navedenih preporuka.
218

Za

poveanje

grudi

1. Popravili se, poveati teinu; razmisliti o racio

nalnosti ishrane, poeljno je upotrebljavati kau od heljde,
orahe.
2. Po mogunosti normalizovati intimni ivot, izbegavati upotrebu prezervativa da bi sperma dospela u orga
nizam. Sperma - kompleks biolokih aktivnih materija, koja
veoma blagotvorno deluje na organizam ene kroz sluzo
kou vagine (rodnice); sadri vitamine, prostoglandme, aminokiseline i mnotvo drugog, to se ne m o e niim zameniti
ili kupiti u apoteci.
3. Redovno jesti hleb od proklijalog zrna da bi se
organizam snabdeo vitaminima grupe B.
4. Masirati mlene lezde (dojke) krunim poketima, od
tela prema sisama, leei ili ispod tua trljati grubom ru
kavicom grudi sa pokretima ruku u istom smeru.
Ovaj kompleks vebi preporuuje se kod mastopatije.
K a o dopunu svemu kod mastopatije na voriu dojke m o e
se raditi kao na oiljku. Zapamtite, to uvek treba zavriti sa
oseajem hladnoe.
Za smanjenje grudi
Uzeti 50 grama glavica od maka, kuvati 15 minuta u 2
ae vode, procediti. Odvar upotrebljavati za k o m p r e s e na
grudima. Informaciono-energetska osobina maka je takva,
da ona (aura maka) oblikuje ono mesto koje se njome zrai.
U d a t o m sluaju - omoguava da se grudima povrati oblik
prethodnih razmera.
Da bi posle dojenja doveli enske grudi u normalno
stanje, poveali njihov tonus, potrebno je uzeti 50 grama
k u k u m e , preliti sa 0,5 litra sireta, ostaviti da odstoji 24 asa,
zatim procediti, a ekstrakt upotrebljavati za komprese preko
noi. Osobina te komprese je - stezati, stvrdnjavati (uvr
ivati), to se na kraju i ispoljava na enske grudi.
219

Za suenje

vagine

(radnice)

M n o g i m enama posle poroaja primjava neugodnost

u seksualnom odnosu, mlitavost i proirenje zidova vagine.
E v o vidarske (nadrilekarske, M ) preporuke za suenje va
gine. Uzeti jedan deo limuna, jedan deo mente (nane), dva
dela hrastovog lia, naroito one listove na kojima se nalaze
zelena zadebljanja i ostaviti da odstoji u deset delova vina
sedam dana na toplom i tamnom mestu i procediti. Sa tim
ekstraktom natopiti tampone od gaze, staviti ih u vaginu i
drati preko noi.

P R O F I L A K S A I LEENJE V A R I K O Z N O G
PROIRENJA VENA
Vi znate, da su najbolja profilaktika sredstva koja spre
avaju razvoj varikoznog proirenja vena - specijalne fizi
ke vebe.
1. Lei na leda, staviti noge na stolicu (taburet) ili ih
upreti u zid. Pripodii se, zadravajui se u tom poloaju 5
sekundi, opustiti se. Iz poetnog poloaja mogu se savijati i
opruati noge.
2. Lei na leda, ruke ispruiti du trupa. Raditi nogama
kao da vozite bicikl. Disanje slobodno. Ponavljati vebu dok
ne osetite cirkulaciju krvi u nogama.
3. Lei na leda. Podii noge uvis pod pravim uglom,
zadrati ih u tom poloaju oko minute i polako spustiti. To
uraditi 5-10 puta.
4. Zauzeti poloaj etveronoke (kleknuti, osloniti se na
kolena i na ruke, M). Saviti ruke u laktovima, pribliiti trup
podu i visoko podignuti desnu nogu. Zadiati se u tom
poloaju 3-5 sekundi. Vratiti se u poetni poloaj. Uraditi
vebu po 4-6 puta sa j e d n o m i drugom nogom.
220

5. Lei na leda, staviti ruke ispod glave. Podigavi noge

praviti pokrete nogama kao da striete ( m a k a z e " ) u ver
tikalnoj i horizontalnoj ravni. Vebati dok ne osetite j a k o
izraen oseaj zamora.
6. Lei na stomak. Ruke privui uz kukove. Podii
desnu nogu to je mogue vie, zadrati je 2-3 sekunde i
spustiti. Te pokrete uraditi i sa levom nogom. Ponoviti 4-10
puta.
Za one, koji zbog prirode posla dugo stoje na nogama
(na primer, prodavci), moe se uraditi j o jedna veba.
Podignite se na prstima nogu za 1-2 cm i udarite petama
nogu u pod. Ponovite vebu 10-20 puta. To e pojaati
cirkulaciju krvi u venama goljenjaa.
Varikozno proirenje vena moe se lako otkloniti, ako se
poznaje sledee.
Cirkulacija (tok) venozne krvi iz donjih ekstremiteta
vri se kroz jetru. 1 ako je ona zaprljana (neista), tada se
razvija takozvana portalna hipertonija". Pritisak krvi \\ ve
nama nogu, donjem delu stomaka raste, i zidovi se poinju
deform isati.
Rad koji je vezan za sedenje dovodi do toga, da se krv
sa tekoom, samoleenjem, podie po venama, savlaujui
silu tee. To slabi zidove vena i prouzrokuje njihovu de
formaciju.
Nepravilna ishrana, koja ini krv lepljivijom nego to
treba da bude, p o t p o m a e pojavu proirenja u venama.
Da bi se vae vene normalizovale, potrebno j e :
- odstraniti portalnu hipertoniju - oistiti jetru;
- fiziki opteretiti noge, vie hodati, raditi vibrogimnastiku po Mikulinu;
- upotrebljavati vie tene hrane, kao to su isceeni
svezi sokovi (naroito od argarepe), salate, kae bez ma
snoe ili sa m i n i m u m o m masnoe;
- ne jesti nou - to posebno poveava lepljivost krvi.
221

Dopunski saveti
Da bi stimuli sali oticanje krvi, drite noge u malo
podignutom poloaju.
Ne stojite i ne sedite dugo n a j e d n o m mestu.
Nosite komotnije rublje. Zategnuto rublje koje vrsto
pri lee uz telo, oteava cirkulaciju krvi.
Uzimanje lekova, pilula protiv zaea (kontracepcijskih,
M) pogorava stanje vena.

N E G A LICA
Da bi vae lice izgledalo mlado, privlano, uradite spe
cijalne vebe koje smanjuju bore oko oiju, i otklanjaju oteenost onih kapaka.
1. Sedite sa ispravljenim leima i gledajte ispred sebe.
irom otvorite oi, pazei da ne mrtite lice. Ostanite u
takvom poloaju, brojei u sebi do osam. Zatvorite oi i
opustite se. Prvi put ovu vebu uradite samo j e d n o m .
2. Gledajte pravo ispred sebe, zatim, ne menjajui
poloaj glave, pomerajte oi udesno, zatim ulevo, gore, dole
, zatim pogled ide prvo desno pa gore, zatim levo pa gore,
potom desno pa dole i, na kraju, levo pa dole. Ova veba je
produetak prethodne vebe.
Kao to ste primetili, to su svojevrsni k r u n i " pokreti
oima. Prvo se ta veba radi jedanput, a zatim do est puta.
3. D o b r o zatvorite oi, brojite do pet. Uradite jedanput.
4. Sedite ispred ogledala , opustite podbradak i gledajte
na svoj odraz u ogledalu. Postepeno zatvarajte oi, dok ne
ostane mali otvor. Koncentriite panju na polukrug ispod
oiju (podonjake, M) i pokuajte da podignete donji oni
kapak. Potpuno zatvorite oi i opustite se.
5. Vrhovima prstiju pritiskajte podonjake. Zamurite,
savladavajui otpor prstiju, u sebi brojite do etiri. (Prsti se
za to vreme ne smeju pomerati) Postepeno poputajte pri
tisak prstiju. Ponovite j o 2 puta.
222

6. Pritisnite prstima miie ispod obrva. Savlaujui

otpor prstiju, trudite se da vrsto zatvorite oi, koncentriui
svu panju na te pokrete. Brojite do est. Opustite se i
spustite prste. Ponovite j o 2 puta.
7. Postavite laktove na sto, donji deo dlanova ruku
stavite na lice, ispod oiju i postepeno pritiite lice, trudei
se da ne pomerate kou lica. Brojite do deset, zatim popu
tajte pritisak ruku i spustite dlanove. To je prvi deo vebe.
Drugi deo: donji deo dlanova ruku stavite na slepoone kosti
postepeno ih pritiskujui - sve ostalo, kao u prvom delu. Oba
dela vebe vebajte po 3 puta.
A evo k o m p l e k s a vebi, koje doprinose smanjivanju
bora na elu i poboljavaju krvotok koe glave.
1. Pritisnite kaiprste na elo pored obrva. Ne sma
njujui pritisak, pomerite ih sasvim malo nadole. Istovre
m e n o , brojei do deset, pokuajte da namrtite elo. Opustite
se, otpustite prste. Ponovite jo 2 puta.
2. Stavite ruke j e d n u preko druge na gornji d e o ela.
Polako pomerajte rukama kou nagore, trudei se da isto
v r e m e n o spustite obrve, savlaujui pri t o m e otpor ruku.
Polako zatvarajte oi, gledajui nadole - to e vam pomoi
da i obrve spustite nadole. Brojite do deset. Opustite se.
N e n o preite preko ela naizmenino sa svakom rukom od
slepoonice do slepoonice, zavrite pokretom ruke od slepoonice nagore. Dobro j e , da tu vebu uradite najmanje tri
puta.
v
3. vrsto pritisnite ruku na elo. Potrudite se da polako
pomerate kou prvo nagore, zatim nadole, savlaujui otpor
ruku. Opustite se. Uradite vebu 3 puta.
4. Izgladite bore izmeu obrva velikim prstom i kai
prstom. Izmeu prstiju, na elo stavite ivicu dlana ili bilo
kakav gladak predmet i snano ga pritisnite.Skinite veliki
prst i kaiprst sa ela iznad obrva i tom rukom pojaajte
pritisak. Brojite do 10. Opustite se. Ponovite 2 puta.
Postarijim enama preporuujemo da stavljaju maske na
lice u n e p o g o d n o godinje doba.
223

Topla ili vrua uljana maska primenjuje se za vrlo suvu

kou, sklonu perutanju. U bilo koje zagrejano biljno ulje
(suncokretovo, kukuruzno, maslinovo) namoite salvete od
gaze, sloene u 2-3 sloja, sa izrezanim otvorom za oi, usta i
n o s i stavite ih na lice i vrat. Skinuvi masku nakon 10-15
minuta, istrljajte lice losionom (a najbolje od svega vlastitim
toplim urinom).
Maska sa jajima. Izmueno jaje (belance i u m a n c e )
nanesite na kou sa tamponom od vate u tri sloja, prema
stepenu suenja slojeva. Korisna je maska od j e d n o g um a n c e t a p o m e a n o g sa supenom kaikom slatke pavlake
(vrhnja).
Maska od umancefa, meda i ulja. Umutiti u m a n c e sa
ajnom kaiicom meda i supenom kaikom biljnog ulja.
Ako imate limun, moete dodati nekoliko kapi.
Maske sa mladim kravljim sirom dobro vlae kou.
Supenu kaiku m l a d o g kravljeg sira dobro rastrljati i po
meati sa supenom kaikom mleka ili kisele pavlake (kaj
maka). U masci se m o e sjediniti supena kaika mladog
kravljeg sira sa ajnom kaiicom meda ili sa nekoliko kapi
limunovog soka.
Za bilo koju kou mogu se primenjivati maske od trava.
Pomeati isitnjene aromatine trave (mentu, mirodiju, al
fiju, kamilicu, lipov cvet) po 1 ajnu kaiicu od svake. Tu
smesu prelivajte vruom vodom dok se ne dobije masa u
vidu kaice, nanesite je na kou lica i driti 20-30 minuta,
pokrivi lice vlanom salvetom od gaze, a zatim operite lice
vodom.

224

NEGA KOSE
Glavni uzroci opadanja kose kod ena i mukaraca su
poremeaji endokrinog sistema, poremeaj rada nadbubre
nih lezda, titaste lezde (smanjena aktivnost) ili hipofize.
Drugi uzroci: stres, koji utie na rad endokrinih lezda,
emocionalne i fizike traume. Nedostatak ishrane izaziva
kako opadanje, tako i sedenje kose. Izmeu ostalih uzroka
opadanja kose, naroito kod ena, mogu se istai slaba cirku
lacija krvi na povrini lobanje, hronina oboljenja, nekva
litetni amponi i boje za kosu, vrua suenja kose, trovanje
solima tekih metala, anemija, upotreba alkohola i puenje.
Konstitucija oveka ispoljava ogroman uticaj na kvalitet, boju i opadanje kose. Na primer, dlake debele i prave
(uglavnom crne boje) rastu gusto, nema zalisaka, odravaju
se do d u b o k e starosti. Takvu kosu daje individualna kon
stitucija Sluzi". Kosa prava, svetle boje (boje slame i ride
boje), dlake srednje debljine, sklone brom sedenju i opa
danju (naroito kod mukaraca), karakteristina je za ljude,
k o d kojih preovladava konstitucija u i " . Kosa tanka, svetla, kovrdava, retka, ali bez obzira na to zadrava se do
postarijeg uzrasta (doba), karakteristina je za ljude, kod
kojih preovladava individualna konstitucija Vetra".
Potrebni su polivitaminski i mineralni dodaci i vitamini
B-kompleksa. Njihov nedostatak je glavni uzrok opadanja
k o s e kod ena. Ali, da bi organizam te vitamine i mineralne
materije m o g a o normalno da asimiluje, potrebno je oistiti
jetru. Neista jetra ne uspeva da asimiluje mineralne ma
terije i vitamine onako, kako vi to elite.
Mineralne materije i vitamini moraju se unositi u orga
nizam u prirodnom, a ne u vetakom obliku. Produkti, koji
sadre mineralne materije su morski kupus, sokovi i salate
od sveeg povra, viekomponentni odvari i ekstrakti od
trava, hleb i supa od proklijalog zrna.
225

 e n a m a , koje uzimaju pilule za kontracepciju, potrebna

je neto vea koliina prirodne hrane, jer njihov organizam
bre gubi navedene materije i dovodi do gubitka kose.
H l e b od proklijalog zrna je odlian prirodni polivitaminski dodatak. Taj produkt e potpuno obezbediti va orga
nizam k o m p l e k s o m vitamina grube B, E, tako neophodnih
za normalni rast kose.
Sok od argarepe, a takode i drugi sokovi snabdee va
organizam karotinom, gvodem, silieijumom.
Dobro je upotrebljavati svee u m a n c e jajeta (I -3 dnev
no). U njemu se nalaze nezamenjive masne kiseline koje
p o t p o m a u rast i jaanje kose. u m a n c e se m o e utrljati u
kou glave.
Za jaanje kose veoma dobro pomau preparati na bazi
biljnih sirovina. Na primer, kopriva, hajduka trava (kunia,
M S ) , rumarin.
Uzmite po uvrenu supenu kaiku suene koprive, haj
duke trave i rumarina (za svetlu kosu) ili crni orah (za
t a m n u ) , stavite u emajliranu erpu (lonac), prelijte sa dve
ae vode i stavite na poret. Dovedite do kljuanja, skinite
sa vatre i ostavite da se ohladi. Procedite ekstrakt i prelijte ga
u plastinu flau zapremine 0,5 litara, dolijte vode do vrha.
Ispirajte ekstraktom kosu posle svakog pranja, ne sapirite j e .
To sredstvo stimulie rast kose, daje joj sjaj i odstranjuje
perut.
Takode je koristan aj od etina, koji je izvor kalcijuma i
silicijuma i aj od ivanjskog cvea - broike (galium verum). alfija se m o e uspeno upotrebljavati za ispiranje
tamne kose, a kamilica - za svetlu, gavez ( S y m p h y t u m offi
cinale) je dobar za suvu kosu, a lavanda - za masnu. Preko
noi dobro je utrljati ricinusovo ulje ili ulje od proklijale
penice u kou glave, a ujutro - oprati glavu.
Neuobiajeno snano na jaanje, rast i lepotu kose utie
obian i ukuvan urin koji se nanosi i utrljava u kou glave.
On omoguava da se obnovi kosa u postarijem i stara
k o m dobu. Utrljavati treba najmanje 10-20 minuta. Kada
220

se kosa osui, saprati je toplom vodom bez sapuna. Mnogi ljudi to

sredstvo smatraju najjaim, bezopasnim i jednostavnim za kosu.
Za vreme pranja kose naizmenino putajte vruu i hladnu
vodu, ponite sa vruom i uvek zavrite hladnom, menjajui
tri-etiri puta. Svakodnevno masirajte kou glave prstima ili
vibratorom za poboljanje cirkulacije krvi. Za svakodnevnu
masau moe se upotrebiti pola ae soka od luka sa s u p e n o m
kaikom meda ili utrljavati u kou glave po 30-50 grama uku
v a n o g urina. Vano je odabrati pravilan sastav zavisno od toga,
kakvu imate kou: ako je masna - bolje odgovara ukuvani urin,
ako je suva sok od luka i meda, ako je normalna - u m a n c e
jajeta.
Za rast i jaanje kose veoma dobro pomau sledee vrste
masae. Hvatajte rukama pramenove kose i paljivo ih isteite; to
radite po celoj glavi. Na delu glave sa kosom postoje akupunkturne take za sve organe tela, zato njihovo aktiviranje stim
ulie ceo organizam i poboljava snabdevanje korena kose
kiseonikom. U tu svrhu moete koristiti metalnu etku za kosu ili
prstima ruku proi kroz kosu. Priljubite nokte j e d n e ruke na nokte
druge ruke i tokom nekoliko minuta sa njima istrljajte kou na
glavi (dva puta dnevno)
Sve to moete kombinovati sa aroma-terapijom. U supenu
kaiku maslinovog ulja nakapajte tri-etiri kapi eterinog ulja
kedra ili rumarina, muskatne alfije. Utrljavajte u kou glave
preko noi, ujutro - s a p e r i t e .
D o b r o pomau i cvetni eliksiri. Eliksir kedra nanosite na
kou, da bi potpomogli normalizaciju hormonalnog sastava i
stimulisali rast kose. Eliksir od cvetova pamuike regulie
hormonalni sastav i leci kosu; upotrebljavajte ga i kao unutranje
(piti, M S ) , i kao spoljanje sredstvo (masaa, M). Eliksir od
limuna poboljava asimilaciju hranljivih materija.
Od dragocenog kamenja nosite crni turmalin ili ametist ili ih
drite kod sebe. Njihova energetika povoljno utie na jaanje
kose. Setite se i emocionalnog zdravlja. Oseaj straha i
uznemirenosti je glavni uzrok opadanja i ranog sedenja kose.
227

Ne morate da gledate reklame na televizoru, ne morate

da kupujete ampone protiv peruti. Urin vam je uvek pri ruci.
Operite sveim, toplim urinom glavu, a moete ga i utrljavati
u kou glave. Posle toga saekajte 10-20 minuta i saperite
kosu toplom v o d o m . Nemojte upotrebljavati sapun, j e r on
na osnovu luinske reakcije skida zatitu sa koe oveka, a
urin je na raun kisele reakcije - obnavlja.

P O S E B N E P R E P O R U K E ZA M U K A R C E
Problemi mukaraca su analogni. Najei problemi u
postarijem dobu su adenoma prostate i impotencija.
Kao profilaksa tim oboljenjima preporuujemo da se
sprovedu glavne terapije ienja, primeni urinoterapija, is
hrana zasiena biolokim aktivnim materijama, umereni fi
ziki rad.
Za leenje adenoma prostate treba, u prvom redu, uspo
staviti regulacijski uticaj spoljanjih manifestacija na taj
deo. To se moe uraditi pomou metode ienja spoljanjih
manifestacija ili
uspostavljanja regulacijskog uticaja spo
ljanjih manifestacija na fiziko telo. Ako se to ne uspe
uraditi, tada je poeljno gladovati na urinu u toku godine po
7-10 dana 3-4 puta.
Za leenje impotencije posebno odgovaraju energetske
vebe, gladovanje u dane posta po 7-10 dana, ishrana pro
duktima od proklijalog zrna. Osim toga i sve terapije za
ienja.
Preporuuju se i dopunske vebe, koje pomau da se
obnovi normalna potencija.
1. Leei na leima, sa malo podignutom zadnjicom
(staviti ispod jastuk) vriti kontrakcije miia anusa (do 50
puta, po nekoliko sekundi svaka kontrakcija). To treba raditi
svakodnevno, moe 2-3 puta dnevno.
228

2. Raditi gore navedenu vebu u koleno-lakatnoj pozi

(tj. kleknuti na kolena, upreti se laktovima na pod, glavu je
bolje spustiti, opustiti se). Postepeno poveavati brzinu kon
trakcija i oputanja miia anusa, priblino po pola sekunde
na svaki pokret (brojei jedan, dva, tri itd.).
3. Za vreme mokrenja, snagom volje, prekinite mlaz i
zapamtite, koji su miii u tome uestvovali. Nauite se,
takode, da vrite kontrakcije i oputanjc tih miia, kako je
opisano u prethodnim vcbama. To radite svakodnevno - do
50 kontrakcija 3-5 puta dnevno; nakon nedelju dana napra
vite pauzu od 2 dana. Vebajte redovno ujutro i uvee.
4. Izazivajte oseaj toplote, peckanja i hladnoe u pre
delu m o k r a n o g mehura, mokranog kanala, anusa, trtine
kosti, kao s t o j e to opisano u naoj osnovnoj metodi. Oseaj
toplote moe se kombinovati sa peckanjem, zatim to isto
kombinovati sa oseajem hladnoe i hladnoe sa peckanjem.
Ti oseaji mogu se zadravati o 15-20 sekundi, ponavljati
do 10 puta.
5. Masirajte monice i testise: svaki testis masirajte u
d l a n o v i m a ruku dok ne osetite neprijatan bol. Ponavljati to
s v a k o d n e v n o onoliko puta, koliko imate godina.
Vebe moete kombinovati sa dopunskim sredstvima,
koja pojaavaju potenciju mukaraca.
Tokom 20 dana uvee uzimajte po tri sveza u m a n c e t a
sa 1/2 ajne kaiice samlevenog semena kima.
Pola kilograma luka sitno narezati i priti ga na maslacu
dok ne porumeni. Uvee jesti sa hlebom i solju iz morskog
kupusa.
Ekstrakt od visoke zamanihe (Nilraria Schoberi, Panax
h o r r i d u m ) : uzimati po 30-40 kapi 2 puta dnevno, ujutro i za
ruak, na pola asa pre jela. Primenjuje se kao tonizujue i
stimuliue sredstvo kod polne nemoi.
Ekstrakt od mandurske aralije (aralia mandshurica):
uzimati po 30-40 kapi 2 puta dnevno, ujutro i za ruak, na
pola asa pre jela. Primenjuje se kao sredstvo koje stimulie
centralni nervni sistem.
229

Ekstrakt od zlatnog korena (asphodelus, senecio vul

garis): uzimati po 20-40 kapi 2 puta d n e v n o , ujutro i za
ruak, na pola asa pre jela. Dejstvuje, uglavnom, na nervni
sistem. Kontraindikativno je kod naglo izraenih simptoma
nervne napetosti, hipertoninih kriza, grozniavih stanja.
Ekstrakt od pantokrina: uzimati po 15-20 kapi 2 puta
d n e v n o , ujutro i za ruak, na pola asa pre jela.
Ekstrakt od eleuterokokusa (eleutherokoccus senticosus, narodni n a z i v - d i v l j a paprika, M): uzimati po 15-20
kapi 2 puta dnevno, ujutro i za ruak, na pola asa pre jela.
Primenjuje se kao sredstvo, koje stimulie centralni nervni
sistem i ceo organizam.
Primedba. Sve ekstrakte uzimati 2-3 nedelje, zatim na
praviti pauzu od mesec dana, gladovati 3-5 dana i kuru
ponoviti. Gladovanje e spreiti efekat privikavanja, i posle
njega ekstrakt e takode efikasno delovati, kao i prvi put. U
suprotnom sluaju, efekat e se svaki put smanjivati.

230