UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK: FILOZOFIJA

Seminarski rad iz predmeta filozofska metodologija

Tema:

Metodski skepticizam u Dekartovoj

filozofiji

Studentkinja:

Mentor:

Ivana Bosni
Nemanja Mii

U Novom Sadu, 2016.

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Saetak:

Sadraj rada posveen je Dekartovoj filozofiji, prvenstveno njegovoj

teoriji saznanja koja je, u bitnom, drugaija od antike filozofije po pitanju
skeptikog

stanovita.

Antiki

skepticizam

odie

strogou

prilikom

istraivanja mogunosti spoznaje istine o realnoj prirodi koja nas okruuje i

za razliku od metodoskog skepticizma, koji je znaajan u novovekovnoj
filozofiji, ne dolazi ni do kakvih pouzdanih zakljuaka.
U radu se pokazuje u kojoj su meri doneeni zakljuci na osnovu
metodske skepse validni, kao i naini na osnovu kojih se put spoznaje odvija
u jednoj teoriji spoznaje, prvenstveno kod Dekarta i njegovom metodskom
skepticizmu.

Kljune rei:

Novi vek, Dekart, skepticizam, metodski skepticizam, antiki skepticizam,

verovanja, metoda, pravila, zakljuak.

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Sadraj:

Uvod:...............................................................................................................4
Pojam subjektivizma........................................................................................5
Metodski skepticizam.......................................................................................7
Inspiracija za istraivaki projekat................................................................7
Sumnja kao poetni metod...........................................................................9
Mislim dakle postojim Cogito ergo sum................................................11
Pojam verovanja............................................................................................13
Naini preispitivanja postojeih verovanja..................................................13
Validni zakljuak............................................................................................15
Zavrna re....................................................................................................17
Literatura:......................................................................................................20

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Uvod:
Za razliku od antike filozofije, novovekovna filozofija prikazuje znatno
iscrpniji proces istraivanja u jednoj teoriji spoznaje. Osnovno polazite i
glavni cilj novovekovne misli jeste problem konkretne ljudske spoznaje.
Antika filozofija, isto tako, uvia da je glavni problem teorije saznanja
nemogunost utvrivanja konkretnog problema spoznaje, pa samim tim,
antiki skepticizam na odreeni nain, pribegava i odstupa od istog,
ograniavajui se konstatacijom da je konkretna ljudska spoznaja nemogua
zbog relativizma. Novovekovna filozofija probija granice koje je postavio
antiki skepticizam u oblasti teorije spoznaje time to problem spoznaje
stavlja u prvi plan, i za razliku od antike filozofije i antikog skepticizma,
ipak dolazi do odreenih odgovora. Dakle, pitanje o pojmu znanja uopte
jeste glavno pitanje istraivakog projekta, prvenstveno kod Dekarta koji i
pokree misao metodskog skepticizma u novovekovnoj filozofiji. Pojam
znanja stoji u sri jedne teorije spoznaje u novovekovnoj filozofiji koji sa
sobom povlai ostala pitanja vezana za konkretan pojam znanja to su
pitanje izvora svake spoznaje, o temeljima spoznaje, o osnovama celokupnog
miljenja.
Na samom poetku uoavamo odstupanje od radikalnog skepticizma,
sa

glavnim

Pironom,

pronalaenjem

osnove

time

to

celokupnog

prvi

plan

miljenja,

postavljamo
to

nuno

tenju

za

implicira

racionalistiko gledite i isticanje razuma kao glavnog u spoznajnom procesu.

Odabir racionalizma, u bitnom, protivrei radikalnoj skepsi, koja za razliku od
antike skepse, pojam prirode i njenog karaktera stavlja u sredite
novovekovnog istraivakog projekta, to neizvesno vodi u dogmatizam, sa
im bi se antiki skepticizam sloio sa obzirom na samu nespoznatljivost
prirode realno postojeeg sveta. Saznanje je ipak mogue i odgovor na
pitanje spoznaje daje upravo metodski skepticizam.
4

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Odgovor na pitanje Ko smo mi?, Kakva je naa priroda?, Kakva je

priroda oko nas i da li uopte moemo govoriti o njenoj egzistenciji?, daje
upravo metodski skepticizam. U antikoj filozofiji se nije moglo govoriti o
pomenutim pitanjima zbog toga to antiki skepticizam odbacuje i ne
prihvata bilo kakve argumente ili protivargumente o neemu to je izvan
naih spoznajnih moi. Novina koju donosi novovekovna filozofija jeste osvrt
na oveka i pokuaj da se odgonetne bilo kakva neodumica po pitanju
ljudske spoznaje.
Dakle, govorom o osnovnim stavovima metodskog skepticizma u
novovekovnoj filozofiji kome je glavni zadatak pronalaenje istine o nama
samima pre svega, zatim o svetu koji nas okruuje, potvrujemo i
podravamo ispravan postupak istraivanja u teoriji spoznaje. Pitanja kojima
se bavi metodski skepticizam jesu od velike vanosti za sam proces spoznaje,
i on iscrpno stie do odgovora koji se trae. Ovim putem pokuamo da
konkretno utvrdimo zakljuke i stavove stanovita metodske skepse kroz
prikaz istraivakog projekta u Dekartovoj filozofiji. Dekartova teorija saznaja
ima opti prikaz jednog pouzdanog toka teorije spoznaje, na osnovu koje je
mogue dostizanje jasne i razgovetne istine u naukama. Spor izmeu
empirizma i racionalizma, koga Dekart zastupa, ogleda se u kritikovanju
racionalistikog stanovita od strane radikalnih skeptika, zbog suprotnosti
uenja. Meutim, ono to se sa sigurnou moe utvrditi jeste pouzdanost
procesa spoznaje delovanjem metodske skepse u Dekartovoj filozofiji. Dekart
kao otac racionalizma, zasluuje sve pohvale na osnovu toga to je sam
proces spoznaje doveo na takav nivo zavidnosti da se ni za koji proces ne
moe potvrditi tanost u odnosu na njega samog.

Pojam subjektivizma

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Novovekovnom se filozofijom otvara pitanje subjektivnosti. Sam pojam

subjektivnosti govori o tome da se ovek, kao individua, postavlja u prvi
plan, ime mu se daje prednost u spoznajnom procesu prilikom iznoenja
sadraja vlastitog miljenja. Konkretno, Dekartov subjektivizam uoavamo u
postavljenim pitanjima ta mogu da znam? ta JA mogu da znam?. Dakle,
oivljavanje subjektivnosti prkosi stavovima antike filozofije zbog toga to
ovek vlastite stavove stavlja u prvi plan. Isticanje oveka samog, uoavamo
i kod sofista, konretno kod Protagore kada kae - ovek je mera svih stvari ime njegovi stavovi, koji su za njega lino dobri, istiniti. Isticanje onog JA u
spoznajnom procesu izaziva otre kritike, prvenstveno antikog skepticizma,
koji nipoto ne uzima u obzir validnost subjektivnih stavova, zbog toga to
istinsko znanje mora biti objektivno, a ne subjektivno. Dekartovom filozofijom
dolazimo do neto drugaije konstatacije koja se bazira na tome da ovek,
u svakom spoznajnom procesu, mora krenuti prvenstveno od samog sebe i
od vlastitih mogunosti u spoznajnom procesu. U tome se ogleda Dekartov
subjektivizam.

Metodski

skepticizam

postupa

iscrpnije

od

antikog

skepticizma samim tim to oveka stavlja u prvi plan u spoznajnom procesu i

prati tok same spoznaje. Dakle, ovek nuno mora spoznati sebe samog kako
bi na osnovu tog saznanja mogao spoznati svet oko njega, realnu prirodu
stvari. Ovde uoavamo momenat ruenja radikalnog skepticizma koji za
razliku od metodskog skepticizma porie samu mogunost spoznaje realne
prirode stvari.
Novovekovna filozofija sadri i metodu pomou koje dolazi do
postavljenih ciljeva. U istraivakom postupku, poetni metod jeste sumnja
nakon ega Dekart ide dalje i odgovore dobija u svojim Meditacijama o prvoj
filozofiji na opta pitanja spoznajnog postupka. Dakle, sumnja kao poetni
metod u stvaranju metode, koju emo uvideti u Meditacijama o prvoj
filozofiji, jeste reenje svakog problema spoznaje, prema Dekartu.
Usled svesnosti o relativnosti pojava, Dekart ne vidi drugo reenje do
onog potpunog preispitivanja svega postojeeg, od samih korena, nakon
6

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

ega dobija potpuno novu sliku o realno postojeem stanju. Glavni cilj
metodskog skepticizma jeste pronalaenje jasne i razgovetne istine o nama
samima kao i o svetu koji je oko nas. Put sticanja znanja je iscrpan i teak,
zbog toga to je kranji cilj spoznaja prave istine o svemu, a do toga je veoma
teko doi, i za to je potreban pouzdani metod.
Sa stanovita antikog skepticizma moemo rei da metodskim
skepticizmom ne dolazimo ni do kakvih zakljuaka koji su u isto vreme
pouzdani i validni. Zbog ega? Upravo zbog isticanja subjektivnog stava.
Usled same relativnosti prirode svih stvari, kao i utisaka koje stvaramo
delovanjem iste na nau svest razliitim pojavama, ne moemo govoriti o
ispravnosti odreenih zakljuaka. Svaka pojava deluje razliito na nau svest
i izaziva razliite utiske u nama koji su subjektivne prirode. Istina se, prema
antikom skepticizmu, ne moe dosei na osnovu razliitosti i subjektivnosti
stavova, zbog ega je epoch nuan u svakom smislu. Novovekovnom se
filozofijom subjektivnost istie zbog toga to je ovek u spoznajnom procesu i
zbog toga to smatra da to nije pogreno zakljuivanje ukoliko se oslonimo
na mo vlastitog razuma, jer se upravo vlastitom sumnjom dosee istina u
naukama.

Metodski skepticizam
Inspiracija za istraivaki projekat
Stanovite koje Dekart zastupa je racionalistiko. U osnovi, ovaj pravac
insistira na spoznaji jasne i razgovetne istine korienjem zdravog razuma,
tanije miljenja. Dakle, spoznaja se odvija putem miljenja i sumnje u
7

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

empiristike zakljuke o spoznaji realnog sveta. Isticanjem subjekta u

spoznaji, Dekart govori o tome da se subjekt oslanja iskljuivo na razum i
racionalnu spoznaju realne prirode stvari i sebe samog. U ovom sluaju,
konkretna ljudska spoznaja je mogua i to upravo onih stvari koje prevazilaze
opseg naih spoznajnih moi. Isticanjem moi miljenja, Dekart govori o a
priori stvarima koje su naim ulima nedostupne i nespoznatljive. Govorom o
tome da je spoznaja tih stvari mogua, protivrei antikom skepticizimu.
Proces spoznaje govori o stvarima koje su izvan svakog iskustva, a do njihove
spoznaje dolazimo postepenim putem, korienjem pravilne metode koja je
isto

tako

veoma

pouzdana

jer

tee

dedukcijom

sistema

istina

iz

samooevidnih naela. Dakle, spoznaja ipak zapoinje ulima, metodski

skepticizam to ne osporava, ali se spoznaja ne sme zaustaviti na ulnim
svedoanstvima. Prava se spoznaja odigrava jedino u naem umu, intelektu,
razumu.1 Dedukovani sistem istina poistoveujemo sa sistemom matematike,
zbog toga to oba sistema tee jasnim i razgovetnim stavovima.
Osnovnu inspiraciju za svoj istraivaki projekat, Dekart pronalazi u
uenju Miela de Montenja koji zastupa stanovite osnovne skeptike misli o
tome da je itav kosmos relativnog karaktera i da samim tim ni u ta se ne
sme verovati sa sigurnou. Esej Apologija Rejmondu Sebondu Miela de
Montenja, zastupa stanovite skepticizma koje je uticalo na Dekartovu misao.
Osnovni stav kod Montenja jeste nepoverenje u vlastita ula to uoavamo i
kod Dekarta u njegovim Meditacijama. Meutim, ono to ih razlikuje jeste
sama injenica da je Dekart otiao znatno dalje svojim projektom od
Montenja koji govori o nesposobnosti duha da spozna vene istine. 2
Dekartova filozofija napreduje u pogledu doneenih sudova u odnosu na
1 Uzelac, M., Istorija filozofije II (od Dekarta do Eugena Finka), Via kola za obrazovanje
vaspitaa, Vrac, 2003., str., 9.

2 Isto, str., 11.

8

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Montenjevo stanovite. Za Dekarta, stav o nemogunosti spoznaje apsolutne

istine deluje veoma inspirativno i na osnovu njega on izgrauje projekat
istog istraivanja transcendentne istine.
Montenj u osnovi oivljava antiki skepticizam u antikoj filozofiji, time to
govori o nesavrenosti ljudske prirode pri spoznaji venih istina. to se
Dekarta tie, on lino prihvata stav o nesavrenosti ljudske prirode, to je ono
to mu pomae pri davanju odgovora na pitanja koje postavlja jedna teorija
spoznaje. Pitanje o nesavrenosti ljudske prirode navodi Dekarta na
ispitivanje pojmova kojima se prethodnici nisu neto naroito bavili, odnosno
pojmovima savrenstva i onoga to prevazilazi opseg naih spoznajnih moi,
onog transcendentnog. Takoe uoavamo da je sr istraivakog projekta
subjekt koji tei spoznaji objektivne prirode koja ga okruuje, to implicira
postavljanje subjekta kao problematinog u spoznajnom procesu, dok je
objekt ono to ne trpi nikakve posledice. U antikoj filozofiji je suprotno
stanovite, objektivna priroda je neto to je problematino u toku
spoznajnog procesa i ono od ega se bei.
Sa druge strane imamo Kanta kao kritiara metodskog skepticizma kod
Dekarta koji kae da se u samom startu ne moe znati ko je u osnovi
problematian, onaj koji opaa ili onaj koji je opaen subjekt ili objekt. Zbog
ega? Dekart ima jedan postavljeni cilj doi do nekakvog reenja, pronai
istinu koja je izvesna, dok se Kant pita uopteno ima li smisla baviti se
pitanjem istine uopte? Postavlja se pitanje problema subjekta i objekta ko
je u osnovi problematian onaj koji opaa ili onaj koji je predmet opaanja?
Dekart problemu spoznaje prilazi elei da dopre do istinitog i izvesnog
saznanja dok Kant istinu prirpisuje biu, a do bia ne moemo dopreti, ono je
nespoznatljivo. itav projekat Dekartovog istraivanja iziskuje opravdanje i
pouzdan metod pomou koga dolazimo do odreenih zakljuaka.

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Sumnja kao poetni metod

Projekat istog istraivanja zapoinje govorom o sumnji: Svako

njegovo saznanje poinje sumnjom koja je metodski odreena. Moemo
svata zamiljati, ali ne moemo sumnjati uopte u postojanje, tako da je
nuno da onaj koji misli postoji (Cogito ergo sum, Je pense donc je suis).
Misao je isti poetak izvornost sveta, njegova sutina i mogunost
vlastitog saznanja. Takva misao je osloboena religije i dogmatizma i ta
misao

izraava

neposredne

injenice

sopstvene

svesne

slobodne

egzistencije. Sopstveno Ja je u egzistenciji ono to je nesumnjivo, to je

sopstvena neposredna svest, samosvest.3 Ovaj citat jeste grub nacrt onoga
to predstavlja sutinu Dekartovog projekta i nuno je detaljnije ga
obrazloiti. Sumnja ima zadatak da upuuje na neizrecivost, neiskazivost,
nepouzdanost i neodreenost. Konkretno, Dekart poinje sumnjom u sve
postojee, u ula, pre svega kao i u svo steeno znanje: Opazio sam tomu
je ve nekoliko godina kako sam u svojoj prvoj dobi bio primio mnoge lane
pod istinite stvari i koliko su sumnjive one koje sam poslije na te iste
nadogradio, te da se stoga treba jednom u ivotu sve to iz temelja
preokrenuti, pa poeti iznova od prvih osnova, ne bi li u znanostima utemeljili
togod vrsto i postojano.4 Dakle, ovde uoavamo da se svaki spoznajni
proces, ukoliko teimo validnim zakljucima, zasniva na sumnjanju, jer sam
Dekart u svom projektu eli dostii jedno izvesnost koja je nepokolebljiva i
na osnovu koje e se moi izgraditi istinsko znanje.

3 Dekart, R., Rasprava o metodi, PM Milosavljevi, Valjevo-Zemun, 1999., str., 6.

4 Dekart, R., Meditacije o prvoj filozofiji, I Meditacija, PLATO, Beograd, 1998.,str., 15.
10

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Osnovno Dekartovo pitanje jeste ta moemo znati sa izvesnou? Pod

izvesnou podrazumevamo opte stanje uma kome Dekart tei, stanje
ataraxia-e koju pominju antiki skeptici, ono stanje koje vodi sigurnoj, jasnoj i
razgovetnoj istini koja se odnosi na spoljanji svet koji nas okruuje i koji
svojim pojavama u naoj svesti izaziva sumnju. Dakle, preventivnim
skepticizmom ukazuje na poetni metod metod sumnje. Dekartova sumnja
jeste proirena na opte, tanije, u pitanju je opta sumnja kojoj Dekart
stavlja celokupan svet pod velikim pitanjem, ali isto tako deluje dogmatino
time to daje tvrdnju o tome da realni svet postoji. Tvrdnju opravdava
obrazloenjem projekta istog istraivanja, u kome dolazi do konstatacije da
je jedina izvesnost mijenje koje je transcendentno, i da u tom momentu
sumnja prestaje. Dakle, sumnja kao poetni metod dolazi do odreenih
zakljuaka o izvesnosti miljenja koje ne moemo pokolebati, jer im postoji
sumnja nuno je i postojanje samog miljenja kao procesa sumnje, koje je
takoe a priori.
Pre samog otkria miljenja kao jedinog izvesnog iz koga proizilazi stav
Cogito ergo sum, Dekart u svojoj Raspravi o metodi, kao i u Meditacijama,
daje osnovna pravila koja predstavljaju drugi metod, onaj iscrpniji metod u
odnosu na prethodni. Dakle, Meditacije koje sadre etiri osnovna pravila
metode predstavljaju glavnu metodu metodskog skepticizma, a pravila su
sledea:
Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim kao istinitu, dok je
oevidno nisam takvom saznao: tj. da briljivo izbegavam prenagljivanje i
predubeenja i sudim samo o onome to se mome duhu predstavlja tako
jasno i tako razgovetno, da ne bude vie prilika u kojima mogu u to
posumnjati;
Drugo pravilo je bilo da svaku od tekoa, koje bih ispitivao, podelim na
onoliko delova koliko je to mogue i koliko je potrebno da bi se one bolje
reile.
11

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Tree pravilo je bilo da svoje misli vidim po redu, poinjujui od predmeta koji
su najprostiji i koji se najlake saznaju, kako bih malo pomalo stigao
postepeno

do

najsloenijih;

pretpostavljajui

ak

reda

meu

onim

predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugima.

I poslednje pravilo je bilo da svuda vrim tako potpuna nabrajanja i tako
opte preglede kako bih bio siguran da nita nisam propustio.5
Sva su pravila veoma iscrpna i jasna, i sama po sebi opisuju vanost metode
koju Dekart koristi u svojim Meditacijama o prvoj filozofiji. Svrha istraivakog
projekta jeste dosezanje jasne i razgovetne istine, kao to je u vie navrata
napomenuto, poetni metod jeste sumnja dok je kasnije razraeni metod
zapravo u Meditacijama koje i prikazuju vanost ova etiri pravila na osnovu
kojih je mogua bilo kakva iscrpna spoznaja. Ovde moemo postaviti jedno
pitanje da li se traganje za istinom moe poistovetiti sa traganjem za
znanjem? Traganje za istinom jeste traganje za izvesnou, odnosno za
izvesnim verovanjem da je neto upravo takvo kakvim se prikazuje. Pod
pojmom verovanja podrazumevamo istinitost i lanost, odnosno pojmove
istinitog i lanog, kao i kriterijume na osnovu kojih je mogue ova dva pojma
razlikovati. Pouzdano istinito verovanje jeste izvesno znanje o odreenom
predmetu ili pojavi, stoga bi sticanje istine bilo isto to i sticanje znanja,
prema istraivakom projektu zastupljenog kod Dekarta.
U antikoj filozofiji ne moemo govoriti o pouzdanim verovanjima zbog
toga to antiki skeptici odbacuju verovanje i validnost istog. Tu se Dekartova
filozofija i metodski skepticizam razlikuje od pretodnika, u tome to
prekorauje granice.

5 Dekart, R., Rasprava o metodi, PM Milosavljevi, Valjevo-Zemun, 1999., str., 20.

12

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Mislim dakle postojim Cogito ergo sum

Obrazloenjem pravila Dekartove metode, koju koristi u svojim

Meditacijama o prvoj filozofiji, dolazimo do pojanjenja glavnog stava do
koga dolazi. Prethodno je reeno da je metod sumnja pomou koje Dekartova
filozofija izgrauje uenje koje iziskuje pouzdani metod sa pravilima koje smo
prethodno obrazloili. Dakle, cilj metodske skepse jeste da putem datih
pravila (najpre sumnajnje, pa analiza, sinteza, provera) odgonetne sve
potekoe spoznajnog procesa, na kojima se zaustavila antika filozofija.
Uvideo sam kako bi valjalo da jednom ozbiljno pokuam da se oslobodim
svih miljenja koja sam usvojio i ponem iz poetka, od samih osnova,
ukoliko elim da u naukama izgradim neto vrsto i postojano. 6 Poenta
datog citata jeste uvoenje kriterijuma (izostavljenog u antikoj filozofiji) na
osnovu kojih je mogue grupisanje istinitih i lanih pojmova. Cilj metodskog
skepticizma je odvajanje istinitog od lanog kao i odbacivanje onoga lanog.
Metodski skepticizam govori o spoznaji onoga transcendentnog, prirodu svih
stvari,

meutim

usled

nepoverenja

nepouzdanog

karaktera

ulnih

sposobnosti potrebno je vie u odnosu na nii stadijum spoznaje.

Odbacivanjem ula, Dekart dolazi do jednog zakljuka: Misliti? Tu
pronalazim miljenje jest; jedino se ono ne moe od mene otrgnuti. Ja jesam,
ja egzistiram, sigurno je. A koliko dugo? Naravno toliko dugo koliko mislim, a
moe pak biti, prestanem li sa svakim miljenjem, prestajem odmah i sa
samim bitkom. Ne tvrdim sad nita osim ono to je nuno i istinito; ja sam
stoga ukratko stvar to misli (res cogitans), to jest duh (mens), ili dua
(animus),

ili

razum

(intellectus),

ili

um

(ratio).7

Prema

metodskom

6 Dekart, R., Meditacije o prvoj filozofiji, I Meditacija, PLATO, Beograd, 1998.,str., 15

7 Isto, str., 21.
13

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

skepticizmu jedno je izvesno, a to je miljenje, otuda izbija stav Mislim dakle

postojim.
Dakle, teorija pomou koje je Dekart stigao do date konstatacije moe
biti sledea: priroda, kao relativna, deluje na nau svest i u nama izaziva
mnotvo razliitih utisaka na osnovu kojih je nemogue spoznati uzrok
(Hjum), ali jedno je sigurno, im takav proces u nama izaziva sumnju, znai
da postoji neto vie od ula, to je duh - deo oveka kao celine. Isto tako, ne
moemo govoriti o nepostojeem svetu ukoliko isti u nama izaziva kolebanje,
to znai da realni svet postoji, i jedino to preostaje jeste utvrivanje
njegovih karakteristika. U izvesnosti miljenja prestaje svaka sumnja, bar to
se tie osnovnog polazita od koga kree dalja spoznaja otkrivanje realne
prirode stvari koja predstavlja tabu kod antikih skeptika.

Pojam verovanja
Naini preispitivanja postojeih verovanja
Nakon to smo utvrdili postupak u kome metodski skepticizam dolazi
do odreenih verovanja, prvenstveno do toga da je miljenje jedino izvesno,
isto tako moemo pristupiti skeptiki i postaviti protivargumente, i tako
ispitati ona verovanja koja ve postoje. U pitanju su kartezijanski naini
preispitivanja razliitih verovanja, kojih ima dva preispitivanje postojeih
verovanja postavljanjem argumenata sna i jave i zlog demona.
Koliko me je esto noni spokoj uvjeravao u to isto, da sam ovdje,
ogrnut ogrtaem, posaen uz ognjite, dok sam zapravo odloene odjee
leao pod pokrivaem?! (...) Sad zaista budnim oima promatram ovaj papir,
glava koju pomiem nije drijemna, istu ruku svrhovito i svejsno pruam i
njom dotiem, dok usnulu ovjeku stvari se ne dogaaju tako odjelite. Ali kao
da se ne sjeam kako su me u snima znale obmanuti sline takve misli; pa
14

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

kad o tome paljivije promislim, tako jasno uviam da se nikakvim sigurnim

znacima ne moe razlikovati java od sna, da sam osupnut i gotovo mi to isto
osupnue potvruje misao da sanjam!8
Moderniji argumenti i protivargumenti metodskog skepticizma koji preispituju
postojanja verovanja i stanja u kojima se nalazimo, pokazuju znatan
napredak u odnosu na prethodni antiki skepticizam koji nipoto ne
preispituje postojea verovanja. Poenta navedenog citata jeste u tome da mi
nipoto ne moemo sa sigurnou govoriti o tome koja su posedujua
verovanja istinita, a koja su lana, to nas dovodi do pitanja da li uopte
egzistiramo? San je stanje koje je vrlo slino budnom stanju, skoro pa i nismo
sigurni u kome se od ova dva stanja nalazimo, zbog toga je veoma vano, na
samom poetku, ograniiti se i uzeti u obzir takvu situaciju, da smo moda u
pojedinim situacijama obmanuti vlastitom ulnou. Dakle, akcenat je na
nepouzdanosti ula, prilikom preispitivanja odreene stvari ili pojave, na
osnovu kojih mi ne moemo doneti nikakav validan zakljuak po pitanju
stanja u kome se trenutno nalazimo. ulna svedoanstva mogu biti
pogrena, i tu je metodski skepticizam zapravo postupio kao radikalni
skepticizam koji u osnovi odbacuje empirijsku spoznaju i racionalnu spoznaju
koju s druge stane metodski skepticizam prihvata kao jedinu ispravnu.
Pretpostavit u stoga ne najboljeg boga izvora istine, nego nekakvog
zloduha to je u najveoj mjeri moan i lukav, koji je uloio sve svoje umee
u to da mene prevari mislit u da nebo, zrak, zemlja, boje, likovi, zvukovi i
sve ostale izvanjske stvari nisu nita drugo nego obmane snova, zamke koje
je postavio mojoj lakovjernosti, promatrat u sebe samog da nemam ruku, ni
oiju, ni mesa ni krvi, niti kakva osjetila, nego da sve to imam jer krivo
mislim; ustrajat u tvrdoglavo u takvom meditiranju, pa tako, ako ve u mojoj
moi ne bude spoznati togod istinitog, barem u ovrsla uma sauvati u

8 Isto, str., 16.

15

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

sebi ono to imam, ne prihvatajui lane stvari te mi nee nita izmai

nametnuti ni isti obmanjiva, pa ma koliko bio moan i lukav.9
Druga mogunost obmane jeste ta da nas nekakvi zloduh obmanjuje u
procesu spoznaje. Ovde se jasno uvia tenja metodskog skepticizma za
odbacivanjem lanih verovanja, pogrenih misli do kojih moemo doi
verovanjem u to da sluajno nismo obmanuti od neke vie sile, koja je u
ovom sluaju zlo. U sutini govorimo o Dekartovom misaonom eksperimentu
kada se postavlja pitanje - ta bi bilo kada bi nas zli duh (via sila) na neki
nain obmanula? Moda nam je zloduh u svest usadio misao o tome da mi
postojimo, onda i sama izvedba stava Mislim dakle postojim nije validna.
Mi kao konana bia jesmo olienje nesavrenosti stoga je veoma
mogue da nas je neka via sila, u ovom sluaju savrena via sila, obmanula
i navela na pogreke. Neophodno je sve uzeti u obzir jer sama brzopletost ne
vodi nikud. Metodski skepticizam dolazi do konstatacije da ukoliko je mo
zlog duha u toj meri svemona, i ukoliko je usaena sumnja u postojanje tela,
ipak je jedno neunitivo, a to je duh. Duh i miljenje su veoma jaki po pitanju
obmane, i prema Dekartu oni ne dozvoljavaju bilo kakve obmane, pa ni
obmane zlog demona.

Validni zakljuak

Nakon prikaza kartezijanskih naina preispitivanja postojeih verovanja

u naoj svesti, na osnovu kojih utvrujemo nepouzdanost ulne spoznaje
sledi zakljuak: Ja sam stvar to misli, to jest, koja sumnja, tvrdi, nijee,
9Isto., str., 18.
16

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

malo stvari razumije, mnoge ne pozanje, koja hoe, nee, koja zamilja i
osjea; kao to sam ve prije primjetio, iako one stvari koje osjeam ili
zamiljam izvan sebe moda nisu nita, ipak se ti oblici miljenja, samo utliko
ukoliko su oblici miljenja siguran sam, nalaze u meni.10
Pored toga to utvrujemo ko smo, metodski skepticizam ne izostavlja one
stvari koje su izvan naih spoznajnih mogunosti. Argument sna i jave, kao i
fikcija zlog demona, ine sve da poljujaju postojea verovanja steena putem
ulnih svedoanstava, pa i ona verovanja steena putem razuma, apriornog
karaktera. Predmet istraivanja metodskog skepticizma jeste neto od ega
je antiki skepticizam odstupio, a to je pitanje spoznaje realne prirode stvari,
odnosno spoljanjeg sveta. Naela koja prevazilaze opseg naih spoznajnih
moi jesu glavni predmet istraivanja metodskog skepticizma i za razliku od
prethodnika ipak dolazi do nekih odgovora. Metodski skepticizam tei
utvrivanju validnih zakljuaka o karakteru realne prirode stvari , kao i
davanju odgovora na pitanje o tome kakva je ona sama po sebi. Dekartovom
filozofijom po prvi put uviamo razdvajanje onoga istinitog od lanog na
osnovu pouzdanog kriterijuma transcendentne prirode, a to je miljenje,
odnosno razum.
U navedenom citatu, Dekart govori o tome da ti oblici miljenja, odnosno a
priori stvari jesu istiniti, stoga govori o egzistenciji realne prirode, jer je a
priori pojam transcendentni pojam i vii u odnosu na ulna svedoanstva,
samim tim on je i savren, a ono to je savreno ne moe izostavljati
egzistenciju. Sledei korak jeste odgovor na pitanje ko je u spoznajnom
procesu problematian subjekt ili objekt? Mi kao konane supstancije ne
moemo dosei istinsko znanje o realno postojeoj prirodi, potreban je vii
princip pomou koga bi se to moglo izvriti. Dekart u ovom sluaju uvodi
Boga kao savrenog i kao vieg principa u odnosu na nas same, koji pomae
u spoznajnom procesu. Bog je neto to je savreno i ne moe imati bilo
10 Isto, str., 26.
17

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

kakvih nedostataka, stoga nas ni ne moe obmanuti bilo kakvim putem, zato
tu mogunost automatski odbacujemo. Jer kojim mi drugim nainom
razumio da sanjam, da elim, to jest, da mi togod manjka i da nisam sasvim
savren da u meni ne postoji nikakva ideja savrenijeg bia, iz usporedbe s
kojom spoznajem svoje nedostatke?!11
Prema Dekartu postoje dva uzroka koji u nama izazivaju razliite utiske to
su Bog i priroda. U osnovi, epikurejci zapadaju u panteizam poistoveivanjem
boga i prirode, dok novovekovna filozofija ova dva uzroka posmatra zasebno,
Bog je olienje savrenstva dok je priroda nii stupanj u odnosu na Boga i
predstavlja neto telesno i nesavreno. Sa druge pak strane, Spinoza ima
slino stanovite kao i epikurejska filozofija, po pitanju poimanja boga i
prirode. Spinozno stanovite opisujemo kao i epikurejsko, a ono se odnosi na
poistoveivanje Boga i prirode, zbog toga to on savrentsvo imenuje
pojmom Boga ili Prirode, to u sutini implicira na isti pojam. Meutim, ono
to pojam Boga kod Spinoze razlikuje od epikurejskog pojma boga, jeste
injenica da Spinoza Boga smatra linou, pored toga to mu prepisuje i
egzistenciju tela (odnosno prirodu kao telo). U doba antike filozofije bog se
ne pie velikim slovom zbog toga to bi to znailo hristijanizovanje i krivo
razumevanje antikog filozofskog pojma boga koji nije srodan Bogu
monoteistikih religija.
Glavno pitanje jeste ko je u osnovi problematian priroda (odnosno predmet
istraivanja) ili subjekt (odnosno onaj koji tei spoznaji prirode)? Mi kao
nesavrene supstancije pripadamo prirodi, jer je i ona sama konana, dok je
Bog neto to je izvan toga konanog. Ukoliko metodski skepticizam zastupa
stanovite onoga transcendentnog i oveka posmatra kao nesavrenog i
slabog, onda je ovek deo prirode, koja je takoe nesavrena.
Kakva je realna priroda stvari daje upravo metodski skepticizam
iznoenjem pouzdanog zakljuka o tome da je uzrok svih pogreki vezana za
11 Isto, str., 32.
18

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

istraivanje i donoenje odluka u spoznajnom procesu upravo u spoljanjem

svetu. S obzirom na to da je u ovom sluaju objekt problematian, moramo
napomenuti

da

je

onda

tom

izvedbom

subjekt

taj

koji

je

takoe

problematian u spoznajnom procesu. Problematian je u tom smislu u kom

donosi, na osnovu lanih ulnih svedoanstava odluke i zakljuke o odreenoj
stvari ili pojavi, zbog toga to spoljanja priroda razliitim pojavama deluje
na nau svest i u nama izaziva razliite ustiske subjektivne prirode, a na
osnovu subjektivnog sadraja svesti nemogue je konstruisati svet i stei
istinsko znanje o njemu, stoga je nuno uzdravanje od suenja.

Zavrna re
Metodski

skepticizam

predstavlja

novinu

odnosu

na

antiki

skepticizam. Novovekovna filozofija napreduje po pitanju glavnog predmeta

spoznajnog procesa, jer u sredite interesovanja postavlja oveka i njegove
spoznajne moi. Konkretna tema ovog rada jeste prikaz jedne opte teorije
spoznaje koju uoavamo u Dekartovoj filozofiji, gde istiemo postupke
metodskog skepticizma kao i ciljeve do kojih dolazi.
Na pitanje o tome ko je u sutini problematian u spoznajnom procesu, da li
smo to mi kao subjekti u spoznajnom procesu, ili je to priroda koju elimo
spoznati, novovekovna filozofija na elu sa metodskim skepticizmom daje
odgovor. U antikoj filozofiji glavni problem jeste mistinost prirode i njenog
karaktera, koja razliitim pojavama deluje na nau svest i time izaziva
razliite utiske od kojih ne moemo izdvojiti koji je u sutini laan, a koji
istinit, zbog toga to ne postoji validan kriterijum na osnovu koga je mogue
utvrditi svakog pojedinano. Samim tim antiki skepticizam nema odgovore
19

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

na pitanja o tome ta je priroda i ta moemo znati sa sigurnou, zbog same

relativnosti pojavnog sveta.12
Ono u emu se metodski skepticizam razlikuje od antikog jeste u tome to
problem spoznaje posmatra ozbiljnije, samim tim sebi postavlja zadatak da
prekorai granice koje postavio antiki skepticizam i da za glavni predmet
istraivanja

postavi

upravo

prirodu

realno

postojeeg

sveta,

to

je

protivreilo antici sa obzirom na to da je, prema nihovom miljenju, ovaj in

vodio u dogmatizam i neosnovanost stavova o neemu to prevazilazi opseg
naih spoznajnih moi. No, metodski skepticizam ipak odluuje da u svom
uenju napravi izvesnu metodu pomou koje e lake spoznati realno
postojeu prirodu, za koju se tvrdilo da je nespoznatljiva. Cilj jeste spoznaja
jasne i razgovetne istine o relanom svetu, a sam put do te spoznaje iziskuje
projekat istog istraivanja sa osnovnim pravilima koje Dekart izlae u svojim
Meditacijama o prvoj filozofiji.
Kada govorimo o znaaju koji moemo pripisati metodskom skepticizmu,
govorimo o tome ta je metodski skepticizam uinio i time zaradio mogui
primat u odnosu na antiki skepticizam. Linim stavom utvrujem da se
primat ne moe dati metodskom skepticizmu, iako je uspeo da, u odnosu na
antiki skepticizam, uradi neto to niko do tada nije uspeo. Zbog ega?
Zbog toga to je metodski skepticizam, uvodei subjektivizam u spoznajnom
procesu zasnovao spoznajnu teoriju na subjektivnom iskustvu, a to se ne
sme tolerisati kada je u pitanju spoznaja istine o onome transcendentnom.
Bez obzira na to to je metodski skepticizam na fascinatnan nain doneo
zakljuke koristei se iscrpnom metodom koju je nemogue osporiti, ipak je,
moda, bolje zaustaviti se kada je u pitanju spoznaja realne prirode stvari. Sa
stanovita antikog skepticizma ne moemo govoriti o uspesima metodskog
skepticizma jer se antiki skpetici uzdravaju se od suenja o neemu to
12 Sekst Empirik, Osnove pironizma, u Skeptiki prirunik i antiki skepticizam, Institut za
filozofiju Filozofskog fakulteta, Beograd, 2007.

20

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

prevazilazi opseg naih spoznajnih moi, dok metodskim skepticizmom

iznosimo subjektivne stavove i na osnovu njih gradimo jednu teoriju
spoznaje.
Izuzev mog linog miljenja, o tome ta zapravo ini metodski
skepticizam nuno je obrazloiti i pozitivnu stranu Dekartove epistemologije.
Ona se sastoji u tome to uvodi jedan nov nain istraivanja, bez obzira na to
to je subjektivne prirode, ipak se pojedine istine i ne mogu drugaije
spoznati. Moemo Dekartovu svrhu opisati kao ispunjenje vlastitih elja, i da
sama spoznaja sveta izvan nas zavisi od nas samim, i ni od koga drugog.
Sami sebi dajemo odgovore na pitanja ko smo i ta smo, i na vlastitim
principima gradimo svet.
U ovom radu pojanjavamo ciljeve i metode pomou kojih metodski
skepticizam dostie odreene ciljeve teorije spoznaje.

21

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

Literatura:

1. Dekart, R., Meditacije o prvoj filozofiji, I Meditacija, PLATO, Beograd,

1998.
2. Dekart, R., Rasprava o metodi, PM Milosavljevi, Valjevo-Zemun,
1999.
3. Dekart, R., Osnovi filozofije, I deo, Matica hrvatska, Zagreb, 1951.
4. Petronijevi B., Istorija novije filozofije, ZAVODNIK ZA UDBENIKE,
Beograd, 1998.
22

Metodski skepticizam u Dekartovoj filozofiji

5. Montenj, M., Ogledi, Valjevo/Beograd, 1990.

6. Skeptiki prirunik i antiki skepticizam, Institut za filozofiju Filozofskog

fakulteta, PLATO, Beograd, 2007.
7. Skeptiki prirunik i savremeni skepticizam, Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta, Beograd, 2007.
8. Uzelac, M., Istorija filozofije II (od Dekarta do Eugena Finka), Via kola
za obrazovanje vaspitaa, Vrac, 2003.
9. Bogdanovski,

M.,

Montenjevo

fakultet, Beograd.

23

oivljavanje

pironizma,

Filozofski