5.

CEVOVODI
5.1 Definicija
Cevovodi su sloeni sistemi za transport fluida sastavljeni od strujnih cevi i cevne armature, koji
mogu biti spojeni na razliite naine. Cevovodi mogu biti prosti i sloeni. Prosti cevovodi su oni
kod kojih se cevi i cevna armatura reaju linijski (jedno za drugim). Kod sloenih cevovoda postoji
grananje toka.
5.2. Cevi
Cevi se grade od razliitih materijala. U poljoprivrednoj tehnici zastupljen je veliki broj razliitih
materijala za cevi: elik, bakar, plastini materijali, sivi liv, guma, armirana guma, platno,
kompozitni materijali, azbest, keramika itd. Prenici cevi i debljine zidova su za veinu materijala
standardizovani. Cevi se uobiajeno deklariu sa nominalnim prenikom. Naprimer, oznaka NO 32
znai da je u pitanju cev nominalnog otvora od 32 mm. Za manje prenike u praksi je prisutno i
oznaavanje u inima, naprimer, 1''. Debljina zida cevi zavisi od predvienog pritiska fluida koji
vlada u cevi i od vrste materijala. Postoje standardi za cevi koji definiu debljinu zida cevi u
zavisnosti od pritiska, naprimer, oznaka NP 10 oznaava cev, u kojoj je dozvoljeni pritisak 10 bar.
eline cevi mogu biti avne i beavne. avne cevi se izrauju oblikovanjem traka i uzdunim
zavarivanjem, koje moe biti pravolinijsko i spiralno. Beavne cevi se izrauju izvlaenjem
(Manesman postupak). Radi zatite od korozije eline cevi se galvanizuju, najee cinkom
pocinkovane cevi. eline cevi koje se polau u zemljite pored antikorozionih premaza mogu da se
zatite i elektrinim putem katodna zatita. Deonice cevi se nastavljaju zavarivanjem, lemljenjem,
lepljenjem, prirubnikim spojevima, navojnim spojevima ili elementima cevne armature.
5.3. Cevna armatura
Cevna aramatura su elementi cevovovoda koji slue za promenu, zatvaranje ili otvaranje protoka, za
promenu pravca strujanja, za spajanje deonica cevovoda, za ravanje i druge potrebe.
5.3.1. Cevni zatvarai
Cevni zatvarai su:
- ventili ,
- zasuni i
- slavine.
Ventili su cevni zatvarai koji se konstrukciono karakteriu naleganjem peurke ventila na sedite
ventila (sl. 5.1).

Sl. 5.1. Ventil (princip rada levo, presek desno)

Zasuni su cevni zatvarai koji se karakteriu pregradom koja se pomera popreno na pravac
strujanja (sl. 5.2).

Sl. 5.2. Zasun (presek levo, spoljni izgled desno)

Slavina se karakterie zakretanjem pregradnog elementa. Ova pregrada najee je kugla ili ploa.
Kada je pregrada kugla, re je o kuglastoj slavini, a kada je ploa re je o leptirastoj slavini (sl.
5.3).

Sl. 5.3. Slavine (leptirasta levo, kuglasta desno)

5.4.2. Cevno koleno
Cevna kolena su elementi cevovoda koji slue za promenu pravca (sl. 5.4). Ovi elementi nazivaju se
i lukovi. Najee se izrauju kao kolena 90o ili 135o. Sa cevima se spajaju zavarivanjem,
lemljenjem, lepljenjem, prirubnicama, navojnim spojevima i dr.

Sl. 5.4. Cevna kolena

5.4.3. Elementi za spajanje cevi
Elementi za spajanje cevi su cevni naglavci ("mufovi"), cevni uglavci ("niple") i cevne spojnice
("holenderi"), a kada postoji potreba promene prenika koriste se redukcioni cevni uglavci i
naglavci ("reducir") (sl. 5.5, sl.5.6. i sl. 5.7).

Sl. 5.5. Cevni naglavak - muf (levo) i cevni uglavak- dupla nipla (desno)

Sl. 5.6. "Holender" (presek desno, spoljni izgled levo)

Sl.5.7. Cevni elementi za redukciju preseka cevovoda

5.4.4. Ostali elementi cevne armature
U ostale elemente cevne armature spadaju rave (sl. 5.8), epovi (s. 5.9), prirubnice, zaptivai,
filteri i dr.

Sl. 5.8. Rave

Sl. 5.9. epovi

5.4. Proraun cevovoda
Analizira se prosti cevovod kroz koji struji tenost, prikazan na slici (sl. 5.10). Uzet je primer, u
kome poetna i krajnja taka strujanja imaji isti pritisak. Pored toga, zbog veoma male brzine
kretanja nivoa slobodne povrine ova brzina se zanemaruje.

Sl.5.10. Primer prostog cevovoda (C deonice cevi, V ventili, K kolena, R redukcija prenika,
S, slavina, F filter)
Ako se napie proirena Bernulijeva jednaina za strujnicu od take 0 do take I dobija se:
v 2
p
v 2
+ o + gz o = I + I + gz I + Hg izlaz + Hg C1 + Hg K 1 + Hg C 2 + HgV 1 + Hg C 3 + Hg K 2 + Hg C 4 +

2
+ Hg R1 + Hg C 5 + Hg S1 + Hg C 6 + Hg K 3 + Hg C 7 + Hg K 4 + Hg C 8 + Hg K 5 + Hg C 9 + Hg F1 + Hg C10 +
po

+ Hg K 6 + Hg C11 + Hg ulaz

(5.1)

pri emu je:

po = p I
vo = v I 0 i
zo z I = h

kao to se vidi gubici fluidne energije su pojedinano, redom kao u cevovodu, uvrteni u jednainu
(j.5.1). Gubici energije u pravim deonicima cevovoda jednakog prenika mogu se izraziti jednim
lanom u poznatoj formi (j.4.47). Lokalni gubici se izraavaju koristei koeficijente otpora (j.4.51).
na osnovu ovoga sledi:

l1 v1
v1
l2 v2 2
gh = 1
+ ( i + 2 K 1 + V 1 ) + 2
+
42444
3 2
d 1 2 144
d2 2
1

v2 2
+ ( R1 + S1 + 2 K 3 + 2 K 5 + F 1 + u )
1444444424444444
3 2
2

(5.2)
Dalje sledi:

l1 v1
v1
l2 v2 2
v
+ 1 + 2
+ 2 2
gh = 1
d1 2
d2 2
2
2

(5.3)

Anliza se izvodi za nestiljivo strujanje ( = const). Primenjuje se jednaina kontinuiteta:

Q = Q1 = Q2 = v1 A1 = v 2 A2
(5.4)
gde su A1 i A2 povrine poprenih preseka u deonicama cevovoda prenika d1, odnosno d2.Ako se u
jednaini (j.5.3) brzine izraze preko protoka, dobija se:

l
1 2

1
l
2 2 + 2
1 1 + 1
gh
+
=

Q
{
2
2
d1
d
2
2
A
2
A

1444444414
H
424444444424
3

(5.5)

Vrednost gh moe se izraziti veliinom H, a vrednost u srednjoj zagradi je konstanta za dati

cevovod i moe se izraziti veliinom b. Posle ovih razmatranja dobija se konani oblik:
H = bQ 2

(5.6)

Ova jednaina (j.5.6) naziva se karakteristika cevovoda. Vrednost H je napor cevovoda, a veliina b
je koeficijent jednaine. Vidi se da je oblik jednaine parabola. Ova jednaina moe se grafiki
predstaviti (sl. 5.11).

Sl. 5.11. Karakteristika cevovoda

5.5. Sloeni cevovodi

Sloeni cevovodi su oni kod kojih postoji grananje. Analiziraju se dva tipa sloenih cevovoda:
1. cevovod sa paralelnim grananjem i
2. cevovod sa sponom.
5.5.1. Cevovod sa paralelnim grananjem
Ovaj cevovod je prikazan na slici (sl. 5.12). Prikazani cevovod ima n paralenih grana koje polaze iz
take A, a zavravaju se u taki B.

Sl. 5.12. Cevovod sa paralenim grananjem

Ako se primeni jednaina kontinuiteta za taku A dobija se:
Q = Q1 + Q 2 + L + Qi + L + Qn

(5.6)

Zbog istovetnog poetka i kraja (take A i B) napori u pojedinim granama su meusobno jednaki:
H A B = H 1 = H 2 = H i = H n

(5.7)

Za svaku granu pojedinano vai ve poznati izraz za karakteristiku cevovoda (j.5.6):

H 1 = b1Q1 2
H 2 = b2 Q 2 2

(5.8)

H i = bi Qi 2
H n = bn Q n 2

Prethodne jednaine (j5.6, 5.7. i 5.8) su potpun sistem jednaina na osnovu kojih se mogu reavati
inenjerski problemi sloenog cevovoda. Grafiko reavanje ove vrste sloenog cevovoda
prikazano je na slici (sl.5.12).

Sl. 5.12.Grafiko odreivanje zbirne karakteristike sloenog cevovoda sa paralenim grananjem

5.1.2. Cevovod sa sponom
Poprena cevna veza kod paralenog grananja naziva se spona. Sloeni cevovodi koji imaju sponu
nazivaju se cevovodi sa sponom. Primer jednog jednostavnog sloenog cevovoda sa sponom dat je
na slici (sl. 5.13). Na datom primeru se pokazuje redosled prorauna.

Sl. 5.13. Cevovod sa sponom

Primenom jednaine kontinuiteta za vorne take A i B dobija se:

Q A = Q B = Q1 + Q3 = Q2 = Q4

(5.9)

Poto je unapred nepoznato u kom smeru e strujati fluid u sponi, jednaina kontinuiteta primenjena
za take C i D ima sledee oblike:

Q1 = Q2 Q5
Q3 = Q 4 m Q 5

(5.10)

U razmatranju ove vrste sloenog cevovoda koliina fluidne energije po jedinici mase fluida
izraava se naporom. To znai da se moe izraziti napor u nekoj taki. Naprimer, u taki C on
iznosi HC. Ovakav pristup nije u suprotnosti sa razmatranjem i definisanjem napora cevovoda, u
poglavlju 5.4. To znai, da se moe konstatovati da e smer toka fluida u sponi biti zavisan od
vrednosti napora u takama C i D. Mogua su tri sluaja:
1.

HC > H D

Y fluid struji od C prema D

2.
3.

HC < H D
HC = H D

Y fluid struji od D prema C

Y Q5 = 0

Na osnovu ovoga mogu se napisati sledee jednaine za pojedine deonice cevovoda:

H C = H A H g1
H C = H B + H g2
H D = H A H g3

(5.11)

HD = H A + H4
H C = H D H g5

gde su vrednosti Hgi gubici fluidne energije u pojedinim deonicama cevovoda. Ovaj sistem
jednaina (j.511 i 5.10) je neodreen zbog dvoznaka . Zbog ove injenice u sluaju cevovoda sa
sponom primenjuje se iterativni metod raunanja (metod u kome se neto pretpostavlja, a potom
proverava). Naime, na poetku prorauna pretpostavi se da je H C = H D , a to znai da je Q5 = 0. N
osnovu ove pretpostavke zakljuuje se da je:
Q1 = Q2

i Q3 = Q 4

Nakon ovoga mogue je izraunati vrednosti napora u takama C i D. Poto to nisu konani
rezultati prorauna ove vrednosti se oznaavaju sa HC* i HD*. Uporeivanjem ove dve vrednosti
saznaje se u kom smeru struji fluid u sponi. Kada se to zna pristupa se ponovnom proraunu, ali u
jednainama (j.5.10. i 5.11) umesto dvoznaka , unose se znaci + ili adekvatno prethodnom
zakljuku. Nakon ovoga sistem jednaina je potpun i reiv. Jednaine se reavaju metodom
supstitucije ili korienjem matrica.