Harriet Beecher Stowe - ia Tomina koliba

Za vrijeme ropstva u SAD-u, tesko je bilo naci dobrog gospodara. Tu sreu su imali robovi
gospodina i gospodje elbi. Medjutim, kako su bili u dugovima, morali su neke prodati. Dosao je
trgovac robljem i kupio Tomu i decaka Herija. Harijava majka je pobegla sa sinom. Pocela je
velika potraga za njima. U medjuvremenu, Tomo je prodan jednoj dobroj porodici gde je bio
sretan. Ali, nazalost, njegov gospodar je ubrzo umro, pa je Tomo prodan na pijaci sa robljem
nekom okrutnom gospodaru. Toma je morao raditi na plantazama. Tu je od silnog bievanja
podlegao ranama. Eliza je sa svojim sinom i muzem sretno stigla u Kanadu, pa potom u Afriku.
Tema ove tuzne i tragine prie su patnje crnaca u vreme ropstva, kako im je bilo teko da ive
odvojeno od porodice. Takoe, ovaj roman govori o tome kako robovi u tom vreme nisi imali
nikakva prava, robovlasnici su se prema njima odnosili kao prema bilo kom drugom predmetu sa
kojim su mogli da rade sta su eleli.
Pouka ove knjige je da su svi ljudi isti, jednaki, svi imaju jednaka prava. Boja koze i spoljanji
izgled ne treba da nam bude merilo koliko neko vredi. Treba znati proceniti oveka iznutra.

Harriet Elizabeth Stowe amerika je knjievnica roena 1811., a

umrla 1896. godine. Pisala je dokumentarna dela, prie i
romane iz ivota u Novoj Engleskoj i drugu prozu. Meutim,
najpoznatija je po djelu ia Tomina koliba u kojem se snazno
angaovala protiv ropstva u SAD.

Hajdi - Johana piri

Ovaj roman govori o prijateljstvu i pomaganju. Govori se o jednoj neiskvarenoj i nesebinoj
djevojici koja je ivela na planini. Hajdi je jo kao mala devojica izgubila svoje roditelje, a
brigu o njoj preuzela je njena tetka Deta. Nakon nekog vremena Deta ju je odvela na planinu kod
dede usprkos tome to su svi ljudi govorili da je on zao ovjek. Hajdin deda iveo je u kolibici na
planini okruen prekrasnim zelenim brdima. Doao je red da on preuzme brigu za svoju unuicu.
hajdise gore na planini svidelo, bila je sretna i zadovoljna. Nakon tri godine tetka Deta se vratila
i odvela Hajdi u Frankfurt da bude prijateljica nepokretnoj djevojici Klari. Hajdi se u Frankfurtu
nije svidelo i eznula je za domom u planini. Razbolela se i vratila dedi gde je bila sretna. S njom
je na planinu otila Klara gdje je uz Hajdinu pomo i prijateljstvo prohodala.

Johana piri roena je 12.6.1827.u vajcarskom selu Hircel

nedaleko cirikog jezera. Odrasla je u kui u kojoj je ivelo puno
dece, baka i gostiju s planina. Poela je pisati za vreme
francusko-ruskog rata 1871. godine. Najvie uspjeha doivjele su
njene knjige za djecu, naroito Heidi, njezine godine uenja i
lutanja i Iz vajcarskih planina u kojima govori o idilinom
ivotu dece u vajcarskim Alpima. Umrla je 7.7.1901. godine u
Cirihu.

Pesme o prirodi Desanka Maksimovi

Desanka Maksimovi i Pesmama o prirodi pie o njenom prijateljstvu sa prirodom. Priroda za
nju je lepota, radost, sloboda.
Desanka Maksimovi je roena 16. maja 1898. u selu
Rabrovici, u okolini Valjeva.Otac joj je bio uitelj.Osnovnu
kolu i gimnaziju zavrila je u Brankovini i Valjevu.Posle
Prvog svetskog rata upisuje se na Filozofski fakultet u
Beogradu gde studira svetsku knjievnost,optu i istoriju
umetnosti.Kada je 1923. god. diplomirala postavljena je za
suplenta u III enskoj gimnaziji u Beogradu.Jednu godinu je
provela na usavravanju u Parizu kao stipendist francuske
vlade.Kratko radi u uiteljskoj koli u Dubrovniku i onda
prelazi u Beograd gde kao profesor radi u I enskoj
gimnaziji.Poetkom Drugog svetskog rata dobija penziju,ali se
u slubu vraa 1944. i u istoj koli ostaje do konanog
penzionisanja, 1953. Umrla je 11. februara 1993. godine.

Devijica u plavoj haljini Aleksandar Popovi

Devojica u plavoj haljini, junakinja ovog kratkog romana, doivljava saobraajnu nesreu.
Nastaje dramatina borba za njen ivot, a u toj borbi odrasli pokazuju svoje prave likove.

Aleksandar Popovi roen je na Ubu 20. novembra 1929.

godine.
Posle zavrene gimnazije poinje s pisanjem poezije i
postaje kandidat za lana Udruenja knjievnika.
Poetkom 50-ih prihvata poziv Duka Radovia iz Radio
Beograda i pie radio drame za decu. Sa prvim literarnim
tekstovima pojavio se 1959. godine. Najvie je pisao
komedije i satire, a uspeno se bavio i drugim anrovima.
U svom raznovrsnom, bogatom opusu stvara scenarija za
TV drame i televizijske serije, a napisao je preko 50
pozorinih drama (41 za odrasle i 11 za decu).