Pregledni rad

kola biznisa
Broj 3-4/2013
UDC 347.736
657.2

STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA

MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG
IZVETAVANJA
Dragana Beli*, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad
Ivana Beli, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad
Saetak: Poslovanje privrednih drutava u uslovima finansijske nestabilnosti i trine
neizvesnosti moe da dovede do znaajnog porasta nivoa steajnog rizika i rizika od
manipulisanja finansijskim izvetajima. Kreativna raunovodstvena praksa dovela je
mnoge kompanije u svetu do bankrotstva. Kreativno raunovodstvo oznaava sve
raunovodstvene prakse koje namerno odstupaju od standarda, da bi eksternim
korisnicima bila prezentovana eljena, a ne stvarna prinosna i finansijska snaga
privrednog drutva.
Brojni korporativni raunovodstveni skandali bili su povod inicijativama za jaanje
zatite akcionara i svih drugih zainteresovanih korisnika finansijskih izvetaja
(investitora, kreditora, poreskih organa itd.) od manipulativnog finansijskog
izvetavanja u zemljama irom sveta. U takvim okolnostima odgovornost za otkrivanje i
spreavanje eventualnih manipulacija podacima prezentovanim u finansijskim
izvetajima imaju: eksterna i forenzika revizija, interne kontrole i rukovodstvo
privrednog drutva, raunovoe-forenziari i drava.
Kljune rei: steaj, kreativno raunovodstvo, finansijsko izvetavanje, raunovodstveni
skandali, zloupotrebe steaja, spreavanje manipulacija, privredno drutvo.

BANKRUPTCY OF THE COMPANY AS A

CONSEQUENCE OF MANIPULATIVE FINANCIAL
REPORTING
Abstract: Business of companies in terms of financial instability and market
uncertainty can lead to a significant increase in bankruptcy risk and the risk of financial
statements manipulation. A creative accounting practice has led many companies in the
world to bankruptcy. Creative accounting means all accounting practices that
deliberately deviate from the standardized ones, in order for the external users to be

draiva@neobee.net

Dragana Beli, Ivana Beli | 149

presented with the desired, not the actual yield and the financial strength of the
company.
Numerous corporate accounting scandals were the cause for initiatives to strengthen
the protection of shareholders and all other interested users of financial statements
(investors, creditors, tax authorities, etc.) from manipulative financial reporting in
countries around the world. In such circumstances, responsibility for the detection and
prevention of possible manipulation with the data presented in the financial statements
have: external and forensic audit, internal control and management of the company,
accountants - forensics and state.
Key words: bankruptcy, creative accounting, financial reporting, accounting scandals,
misuse of bankruptcy, preventing manipulation, company.
JEL classification: M41

1. UVOD
Korporativno-raunovodstveni skandali koji su se desili u protekloj deceniji u
Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) i Evropi (Enron, WorldCom,
Parmalat i dr.) obino su bili praeni manipulacijama podacima prezentovanim
u finansijskim izvetajima. Neetina i nelegalna raunovodstvena praksa dovela
je do otvaranja brojnih steajnih postupaka privrednih drutava u zemljama
irom sveta. Znatan broj korporativnih steaja u svetu je nastao usled
naduvavanja i lairanja prihoda. Takoe, propusti revizora u neotkrivanju
manipulisanja dobitkom i lanog finansijskog izvetavanja su mnoge kompanije
u svetu doveli do bankrotstva. Kreativno raunovodstvo podrazumeva sve
postupke menadera, zaposlenih ili treih osoba koji vode ka prezentaciji
eljene, a ne stvarne slike finansijskog i prinosnog poloaja privrednog drutva.
Neki od menadera, zaposlenih ili treih osoba koriste postupke kreativnog
raunovodstva radi ostvarenja sledeih ciljeva: odravanja poverenja
investitora, ostvarivanja bonusa, odlaganja poreza na dobit na budue periode,
poveanja ili odravanja cene akcija, poveanja trine vrednosti privrednog
drutva itd. Predmet istraivanja ovog rada je steaj uzrokovan manipulacijama
(prevarama) i drugim nezakonitim radnjama u finansijskim izvetajima
privrednog drutva primenom postupaka kreativnog raunovodstva. Osnovni
cilj ovoga rada je upoznavanje italaca sa kreativnom raunovodstvenom
praksom koja moe da dovede do nastanka steaja privrednog drutva, kao i sa
merama za otkrivanje i spreavanje manipulacija finansijskim izvetajima
privrednog drutva.

KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

150 | STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

2. KREATIVNA RAUNOVODSTVENA PRAKSA KAO UZROK

NASTANKA STEAJA PRIVREDNOG DRUTVA
Kreativno finansijsko izvetavanje (Malini, 2009, p. 140) podrazumeva
namerno, unapred smiljeno manipulisanje informacijama u finansijskim
izvetajima u cilju stvaranja pogrene predstave o finansijskom poloaju i
uspehu privrednog drutva, sraunato na obmanjivanje pojedinih interesnih
grupa, prvenstveno investitora. Kreativna raunovodstvena praksa uvek
podrazumeva neprofesionalnu i neetiku, a neretko i protivzakonitu primenu
raunovodstvenih pravila, koja udaljavaju prikazane performanse privrednog
drutva od realnih ostvarenja.
Najee posledice primene kreativnog raunovodstva u poslovnoj praksi kod
privrednih drutava (Kaparavlovi, 2011, p. 164165) su: 1. steaj i veliki
poslovni gubici privrednog drutva; 2. smanjenje pouzdanosti, kvaliteta,
transparentnosti i integriteta procesa finansijskog izvetavanja; 3. naruavanje
integriteta i nepristrasnosti revizijske profesije, revizora i revizorskih kua; 4.
smanjenje javnog kredibiliteta i poverenja u raunovodstvenu i revizorsku
profesiju; 5. ozbiljna sumnja u efikasnost revizije finansijskih izvetaja; 6.
gubitak reputacije privrednog drutva; 7. oteano pribavljanje kapitala u
buduem periodu, 8. gubitak poverenja investitora i drugo.
Steaj (Spirovi-Jovanovi, 2004, p. 204) se najee definie kao stanje u
kome dunik ne moe da izvrava svoje obaveze prema poveriocima i, s druge
strane, kao prinudno izvrenje potraivanja svih poverilaca nad imovinom
dunika, to dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta steajnog dunika.
Otvoriti steaj, znai pokrenuti steajni postupak iji krajnji ishod moe biti
zatvaranje privrednog drutva (likvidacija dunika) ili restrukturiranje, te
nastavak rada privrednog drutva i nakon steaja. Steajni postupak u Republici
Srbiji se prema trenutnom vaeem Zakonu o steaju (Zakon o steaju, 2012, l.
1, st. 1) sprovodi: 1. bankrotstvom, koje podrazumeva namirenje poverilaca
prodajom celokupne imovine steajnog dunika i 2. reorganizacijom, koja
podrazumeva namirenje poverilaca na nain i pod uslovima odreenim planom
reorganizacije. Najei razlozi otvaranja steajnog postupka (kari-Jovanovi,
2011, p. 14) su:

Trajna nesposobnost plaanja, koja oznaava potpunu obustavu

plaanja u odreenom vremenskom periodu, ije trajanje utvruje steajni
zakonik. Trajnija nesposobnost plaanja (Zakon o steaju, 2012, l. 11, st. 4)
postoji ako steajni dunik: a) ne moe da odgovori svojim novanim
obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; b) potpuno obustavi
sva plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Prezaduenost privrednog drutva, koja postoji kada su obaveze

privrednog drutva vee od njegove imovine.
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

Dragana Beli, Ivana Beli | 151

Pretea nesposobnost plaanja, koja postoji kada je oigledno da

privredno drutvo nee moi da ispuni postojee novane obaveze u roku
dospea.
Zloupotrebe steaja privrednog drutva (kari-Jovanovi, 2011, p. 3233) se
najee vre u vidu:

Namerno izazvanog steaja u Republici Srbiji namerno izazivanje

steaja privrednog drutva od strane pojedinih vlasnika privrednih drutava je
postalo masovna pojava, jer se na taj nain izbegavaju obaveze prema dravi,
drugim privrednim subjektima i zaposlenima, koji najee ostaju ne samo bez
plata, nego i bez uplaenih doprinosa za zdravstveno i socijalno osiguranje. Ovo
funkcionie najee po sledeem principu: vlasnik prezaduuje privredno
drutvo, pa zbog nemogunosti izmirenja obaveza (dugova), imovinu tog
privrednog drutva (npr. maine, opremu, vozila...) prebacuje na svoje drugo
privredno drutvo ili na privredno drutvo u vlasnitvu povezanog lica, pri emu
prvo privredno drutvo sa svim dugovima preputa steaju. Svi oblici
zloupotrebe steaja privrednog drutva, kako bi se izbeglo plaanje obaveza
prema dravi, drugim privrednim subjektima i zaposlenima, po pravilu su
vezani za osnivanje privrednog drutva poveznih lica.

Lanog steaja lani steaj za razliku od namerno izazvanog steaja,

nastaje kao posledica aktivnosti vlasnika i uprave da putem prividnog
ili
stvarnog smanjenja svoje imovine i prividnog zaduenja privrednog drutva
stvore utisak da su ispunjeni steajni uslovi, te da se kroz proces steaja izbegne
plaanje svih obaveza.
Da bi se oznaili postupci menadera, zaposlenih ili treih osoba koji vode ka
prezentaciji eljene a ne stvarne slike finansijskog i prinosnog poloaja
privrednog drutva, u domaoj i inostranoj, naunoj i strunoj literaturi se
koristi vie termina ili srodnih izraza (kari-Jovanovi, 2006, p. 3) poput:

agresivno raunovodstvo (agressive accounting) koje se primenjuje

pri sastavljanju finansijskih izvetaja onda kada su izbor postupaka i primena
raunovodstvenih principa izvreni tako da se ostvari eljeni cilj, kao to je, na
primer, iskazivanje vie dobiti, nezavisno do toga da li su ili ne izabrani
postupci u skladu sa propisanim pravilima;

upravljanje dobitkom/zaradom (earnings management) je

manipulacija dobitkom iji je cilj iskazivanje ciljane dobiti (dobiti koja je
priblino jednaka onoj koju je menadment unapred odredio, ili onoj koja je
prognozirana od strane analitiara), iako je ostvarena dobit drugaija;

ujednaavanje (uravnoteenje) dobitka (income smoothing) je

manipulacija dobitkom iji je cilj iskazivanje ujednaene dobiti u nizu
sukcesivnih vremenskih perioda, na nain da se tokom profitabilnih godina deo

KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

152 | STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

dobiti ne iskazuje, ve se odlae u vidu latentnih rezervi koje se razlau u

godinama kada nije ostvarena zadovoljavajua dobit privrednog drutva;

lano finansijsko izvetavanje, odnosno falsifikovanje finansijskih

izvetaja (fraudulent financial reporting) je namerno pogreno prikazivanje,
ili izostavljanje iznosa ili objanjenja u finansijskim izvetajima privrednog
drutva, da bi se obmanuli korisnici finansijskih izvetaja.
Brojni su motivi zbog ega se manipulie finansijskim izvetajima privrednog
drutva (Dmitrovi-aponja, & Milutinovi, 2009). Menaderi najee
pribegavaju manipulativnom finansijskom izvetavanju, na primer zbog:
odravanja poverenja investitora, poboljanja poslovnih performansi, poveanja
iznosa naknada (plata) ili bonusa, smanjenja poreza na dobit, ispunjenja
oekivanja analitiara i zadovoljenja kreditnih zahteva. Kreativno
raunovodstvo se pojavljuje u dva oblika:
1. bez krenja raunovodstvenih propisa, (unutar zakonskog okvira)
upotrebom tzv. kozmetikog raunovodstva, kojim menaderi odreenim
manipulacijama, bez ikakvih posledica utiu na gotovinski tok i
2. krenjem raunovodstvenih propisa (izvan zakonskog okvira), gde
menaderi preduzimaju aktivnosti koje utiu na gotovinski tok u svrhu
upravljanja dobitkom (Kaparavlovi, 2011, p. 159162) i to:
a) iskazivanjem veeg finansijskog rezultata i boljeg imovinskofinansijskog poloaja privrednog drutva, bilo precenjivanjem prihoda,
bilo potcenjivanjem rashoda (iskazivanjem manjih rashoda), najee
zbog sledeih razloga menadmenta: 1. odravanje poverenja postojeih
i privlaenja novih investitora; 2. rast cena akcija konkretnog
privrednog drutva; 3. isplata veih dividendi, povoljniji uslovi za nova
zaduivanja; 4. pridravanje zatitnih klauzula iz ugovora o kreditu sa
bankom; 5. zadravanje postojee pozicije menadera; 6. stimulativni
kompenzacioni planovi za menadere i drugo;
b) iskazivanjem manjeg finansijskog rezultata i loijeg imovinskofinansijskog poloaja privrednog drutva, bilo potcenjivanjem prihoda,
bilo precenjivanjem rashoda (iskazivanjem veih rashoda) najee
zbog sledeih razloga menadmenta: 1. odlaganje plaanja poreza, 2.
uvanje profita za crne dane, 3. neprivlaenje panje kontrolnih i
regulatornih organa, 4. skrivanje visoke rentabilnosti od konkurencije i
drugo.
Meunarodni standardi revizije (Petkovi, 2010, p. 22) lano finansijsko
izvetavanje definiu kao nameran pogrean iskaz ili izostavljanje odreenih
podataka (iznosa) ili obelodanjivanja u finansijskim izvetajima, sa ciljem da se
prevare korisnici finansijskih izvetaja. Najei indikatori prevara koji se
pojavljuju u privrednim drutvima, a time i u raunovodstvu privrednih drutava
(Novalija, 2011, p. 576579) su: a) veliki neoekivani gubici, b) spreavanje
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

Dragana Beli, Ivana Beli | 153

normalnog rada internih revizora, c) neobjanjeni manjkovi na zalihama d)

neobini otpisi potraivanja, e) neuobiajeno veliki rauni za nedefinisane
usluge (npr. istraivanje trita) koji se plaaju drugim privrednim drutvima
itd. Ovi tragovi se simbolino nazivaju crvene zastave i upuuju na nuno
preispitivanje markiranih podruja poslovanja u cilju detekcije nedozvoljenih
radnji. Howard Schilit, meunarodni lider u otkrivanju ranih znakova
upozorenja na raunovodstvene prevare i slabo upravljanje korporacijama, je
manipulacije izazvane primenom postupaka kreativnog raunovodstva u svrhu
lairanja finansijskih izvetaja grupisao u sedam delova i nazvao ih
smicalicama (shenanigans). Raunovoe za lairanje finansijskih izvetaja
najee koriste sledee raunovodstvene trikove:

prerano priznavanje prihoda, ili priznavanje prihoda iji je kvalitet

diskutabilan koje nastaje usled, na primer: a) priznavanja prihoda od usluga ili
proizvoda, za usluge koje e biti realizovane tek u narednom obraunskom
periodu, ili proizvode koji kupcu jo nisu isporueni; b) priznavanja prihoda za
usluge koje kupac nije duan da plati; c) prisvajanja i priznavanja tuih prihoda
kao svojih; d) precenjivanja prihoda;

priznavanje fiktivnog prihoda koje nastaje usled, na primer: a)

priznavanja prihoda, kada nisu ispunjene zakonske pretpostavke; b) priznavanja
odobrenog rabata od strane dobavljaa kao prihoda; c) priznavanja prihoda od
prodaje privrednog drutva, nakon poslovnog spajanja; d) priznavanja
finansijskih i drugih prihoda, kao prihoda od prodaje;

naduvavanje zarade vanrednim dobicima koje nastaje usled, na

primer: a) prodaje ranije otpisane imovine; b) korienja dobiti od prodaje
nekretnina za smanjenje tekuih rashoda; c) ukljuivanja dobitka od prodaje
nekretnina u prihode od prodaje;

prebacivanje rashoda tekueg obraunskog perioda na raniji ili kasniji

obraunski period koje nastaje usled, na primer: a) kapitalizovanja tekuih
(operativnih) trokova i kasnijeg tereenja na rashode; b) prebacivanja tekuih
(operativnih) trokova na prethodni obraunski period uz pomo primene
promenjene raunovodstvene politike; c) neotpisivanja imovine ili otpisivanja u
manjem iznosu; d) priznavanja rashoda od umanjenja imovine (npr. goodwill);
e) usporene amortizacije, produenjem veka trajanja osnovnih sredstava;

pogrena knjienja ili nepravilna smanjenja visine obaveza koja

nastaju usled, na primer: a) priznavanja ranije stvorenih fiktivnih rezervi u
prihod; b) smanjenja obaveza menjanjem raunovodstvenih pretpostavki; c)
davanja neopravdano velikih popusta; d) namerno pogrenog knjienja rashoda
uz formiranje (priznavanje) nepostojeih obaveza; e) knjienja plaanja unapred
u prihode, iako obaveza nije izvrena;

odlaganje prihoda tekueg na budue obraunske periode koje nastaje

usled, na primer: a) stvaranja rezervi i kasnijim njihovim ukljuivanjem u
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

154 | STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

prihode u buduim obraunskim periodima i b) priznavanja prihoda kod

pripajanja koji je zaraen pre pripajanja;

priznavanje buduih rashoda kao rashoda tekueg obraunskog perioda

kao specijalnih zaduenja koje nastaje usled, na primer: a) neosnovanog
poveanja iznosa ukljuenih u specijalna zaduenja, b) neosnovanog otpisivanja
trokova istraivanja i razvoja u vezi sa akvizicijom, c) ubrzanja diskrecionih
rashoda u tekuem obraunskom periodu (skraenja veka trajanja osnovnih
sredstava).
U praksi su poznati brojni sluajevi gde su raunovoe svojim znanjem i
poznavanjem struke pripomogli u prikazivanju pogrene, a ne realne (stvarne)
slike poslovanja privrednog drutva, iako je u Kodeksu etike za profesionalne
raunovoe navedeno da raunovoa ne sme svesno da uestvuje u bilo kojoj
nezakonitoj ili ilegalnoj aktivnosti, niti u aktivnostima koje naruavaju ugled
raunovodstvene profesije. Takoe, u praksi se pokazalo da su izvetaji velikih
kompanija koji su bili revidirani i dobili pozitivno miljenje revizora bili lani.
Neetina i nelegalna raunovodstvena prakse koja je dovela do steaja veliki
broj privrednih drutava je bila mnogo vie prisutna u SAD, nego u zemljama
Evrope (kontinentalne Evrope i Evropske unije), jer je u evropskim zemljama
bio prisutan vri nadzor nad finansijskim izvetavanjem i jaa uloga dravnih
institucija u ovom procesu. Glavni razlozi neuspenog otkrivanja
manipulativnog finansijskog izvetavanja od strane revizora u SAD su bili: 1.
nedostatak standardnih revizijskih procedura za otkrivanje manipulativnog
finansijskog izvetavanja, 2. slabosti u proceni revizijskog rizika, 3.
nemogunost prikupljanja dovoljnih revizijskih dokaza, 4. etika vrednost
revizora, 5. nedostatak profesionalnog skepticizma i 6. konflikt interesa.
Finansijski skandali koji su zadesili amerike i evropske kompanije pokrenuli su
pitanje nezavisnosti revizora.
Krajem 2001. godine, godinji prihod amerike energetske kompanije Enron je
porastao za oko 9 milijardi dolara u 1995. godini na preko 100 milijardi dolara u
2000. godini, da bi ve sledee godine ista bankrotirala nakon to je otkrivena
raunovodstvena prevara (Li, 2010, p. 37). Tokom vie od deset godina
kompanija Enron je varala svoje akcionare, investitore i partnere skrivajui
istinu o svom poslovanju. Ova kompanija je u svojim finansijskim izvetajima
prikazivala prihode koje su ostvarivali njeni tzv. entiteti za posebne namene, a
obaveze istih je iskazivala vanbilansno. Izostalo je adekvatno konsolidovanje.
Takoe, kompanija Enron je precenila svoja potraivanja za 1,2 milijarde
dolara, sa ciljem obmane investitora. Kompanija je gubitke prikrivala tako to ih
nije upisivala u svoje bilanse, nego ih je prebacivala u komplikovani lanac
kompanija koje su Enronovi vodei ljudi osnivali sa inostranim partnerima i ije
su knjige skrivali od revizora. Takoe, postojala je zavisnost izmeu menadera
i revizora, to je protivno revizorskom etikom kodeksu. Finansijske izvetaje
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

Dragana Beli, Ivana Beli | 155

kompanije Enron (Dembinski, Lager, Cornford, & Bonvin, 2006, p. 31) je

godinama revidirala u svetu poznata revizorska kua Artur Andersen. Dakle,
postojao je sukob interesa izmeu dve uloge Arthur Andersena, kao revizora, ali
i kao konsultanta Enrona. Revizori iz firme Artur Andersen unitavali su
dokumenta o poslovanju Enrona. Sve to je rezultiralo steajem (bankrotstvom)
ove kompanije. Pre saoptenja steaja sredinom 2000. godine cena obine akcije
kompanije Enron je sa 80$ po akciji pala na 1$ po akciji, akcionari su izgubili
skoro 11 milijardi dolara, kompanija je iznenada izgubila 25 milijardi dolara
trine vrednosti, a steajni trokovi su iznosili 17,3 miliona dolara (Moghadam,
Zadeh, & Fard, 2009, p. 1).
Amerika telekomunikaciona kompanija WorldCom je od 1999. godine umesto
pada dobiti lano prikazivala njen rast. Veliki deo raunovodstvene prevare
(Gherai, & Balaciu, 2011, p. 36) sastojao se u tome da je kompanija u prvom
kvartalu 2002. godine klasifikovala tekue (operativne) trokove (operating
expenses) kao investicije (capital expenditures), a poto se radilo o
investicijama one se nisu bile oduzimale od prihoda, to je uticalo da iskazana
ostvarena dobit (profit) bude mnogo via, a to je uticalo na poveanje tranje za
akcijama te kompanije. Kompanija je, kapitalizujui poslovne trokove,
omoguila lano poveanje neto dobitka pre poreza i gotovog novca (cash flowa) iz poslovanja za oko 3,8 milijardi dolara. Bankrot ove kompanije je usledio
2002. godine.
Osim u SAD, i u drugim zemljama irom sveta bile su prisutne korporativnoraunovodstvene prevare koje su dovele do otvaranja steajnog postupka
privrednih drutava, koji se u najveem broju sluajeva zavrio bankrotstvom.
Kompanija Parmalat, koja je nekad bila najvei italijanski proizvoa mleka i
mlenih proizvoda, je bankrotirala 2003. godine, zbog potcenjivanja dugova za
12,5 milijardi evra i precenjivanja prihoda od prodaje za 1,5 milijardi evra.
Kako bi privukla investitore, italijanska kompanija Parmalat je osmislila iroku
emu za prevaru sakrivanje duga i sakrivanje loe aktive. Neprijavljeni dug
kompanije Parmalat je iznosio 7,9 milijardi evra. Parmalat je koristio
vanbilansne (offshore) entitete za smanjenje duga i stvaranje lanih prihoda.
Meu njima najznaajniji je bio Bonlat na Kajmanskim ostrvima (Shilit, &
Perler, 2010, p. 293294). Uporedo sa agresivnim irenjem poslovanja
(preuzimanje mlekara i drugih firmi u Italiji, Brazilu, Argentini, Maarskoj i
Sjedinjenim Amerikim Dravama), menadment kompanije Parmalat je
izvrilo kriminalnu radnju putem sainjavanja lanih finansijskih izvetaja kroz
prikazivanje fiktivnih (nepostojeih) prihoda putem duplog fakturisanja. Duplim
fakturisanjem iste robe lancima supermarketa, kompanija Parmalat je vetaki
stvorila potraivanja koja su joj omoguila pristup bankarskim pozajmicama i
sredstvima investitora. U septembru 2003. godine prevara je otkrivena. Revizori
iz Grant Thornton International su bili uesnici u prevari.
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

156 | STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

Vei broj korporativnih raunovodstvenih skandala je bio karakteristian za

SAD, zbog nedostatka javnog nadzora nad kvalitetom finansijskog izvetavanja
i veeg stepena fleksibilnosti (subjektivnosti) u primeni Opteprihvaenih
amerikih raunovodstvenih principa (US GAAP).

3. ODGOVORNOST ZA SPREAVANJE I OTKRIVANJE

MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG IZVETAVANJA
Otkrivanje eventualnih manipulacija finansijskim izvetajima privrednog
drutva (kari-Jovanovi, 2006, p. 10) je, pre svega, zadatak eksterne revizije
koja treba da sprei da takvi izvetaji budu objavljeni. Revizor, u skladu sa
Meunarodnim standardima revizije, treba da planira i izvri reviziju sa dunom
panjom, uzimajui u obzir rizik pojave kriminalnih radnji i njihov uticaj na
finansijske izvetaje privrednog drutva, odnosno treba da odraava stav
profesionalnog skepticizma i da prihvata mogunost da postoji pogrean iskaz
nastao usled kriminalne radnje. Rastui broj sluajeva korporativnih skandala u
svetu izazvanih kriminalnim radnjama u finansijskim izvetajima (Petkovi,
2011, p. 99100) doveo je do toga da velike svetske revizijske firme, poput
Delloitte&Touche-a i KPMG-a, sve vie pruaju i usluge forenzike revizije,
oblasti koja jo nije znaajnije ureena profesionalnom regulativom i
standardima. Nezavisna forenzika revizija finansijskih izvetaja je nova
specijalizovana usluga u okviru nezavisne revizije finansijskih izvetaja, koja
podrazumeva ugovaranje posebnog angaovanja sa revizorskim kuama i
zahteva rad revizora sa posebnom obukom i iskustvom u spreavanju i
otkrivanju kriminalnih radnji u finansijskim izvetajima. Pri sprovoenju
forenzike revizije, revizor ne vri verifikaciju seta finansijskih izvetaja
privrednog drutva za odreenu poslovnu godinu ve, rukovoen simptomima i
nagovetajima nezakonitog postupanja, prati trag kriminalne radnje sve do
njenog korena ili poetka, bez obzira na vreme kada je ona izvrena. Osim
eksterne i forenzike revizije, vanu ulogu u spreavanju obavljanja kreativnog
raunovodstva imaju:
1. Interne kontrole i rukovodstvo privrednog drutva prema Meunarodnim
standardima revizije rukovodstvo pravnog lica (Petkovi, 2010, p. 54) je
odgovorno kako za osmiljavanje, primenu i odravanje internih kontrola,
tako i za pripremu i prezentovanje finansijskih izvetaja. Direktna
odgovornost za spreavanje prevara je u nadlenosti vieg rukovodstva.
Efikasan sistem interne kontrole podrazumeva pouzdan raunovodstveni
sistem, adekvatne kontrolne politike i postupke.
2. Raunovoe-forenziari u sluajevima kada revizori otkriju indikator
mogue prevare, oni istraiteljski posao predaju raunovoamaforenziarima, koji pored konstatovanja injeninog stanja nastoje da
poinjene prevare u potpunosti istrae i razree. Za razliku od revizora koje
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

Dragana Beli, Ivana Beli | 157

angauje skuptina akcionara privrednog drutva, forenzike raunovoe,

koji treba da istrae sumnje o postojanju prevare i da pribave dokaze o
tome, mogu angaovati uprava ili vlasnik. Raunovoa-forenziar esto
uestvuje u sledeim aktivnostima (Budimir, 2013, p. 9): 1. vri analiziranje
i istraivanje dokaza o poinjenoj prevari, 2. vri prezentaciju rezultata
istraivanja i to u vidu izvetaja i kompletiranja dokumentacije, 3. uestvuje
u razvijanju kompjuterizovanih aplikacija koje e posluiti u analizama i
prezentacijama o finansijskim dokazima, 4. asistira u pravnim postupcima
itd.
3. Drava uloga drave u cilju spreavanja obavljanja kreativnog
raunovodstva bi bila u tome da obezbedi donoenje, ali i primenu
adekvatne zakonske regulative u oblasti finansijskog izvetavanja, a takoe
i podizanje kvaliteta regulative i nivoa odgovornosti uesnika u pomenutom
procesu. Kao rezultat napora u spreavanju manipulativnog finansijskog
izvetavanja, u SAD je 2002. godine donet Sarbanes Oxley Act, dok je
Evropska unija (EU) izvrila znaajne izmene Osme direktive. Regulatorna
tela su povodom toga izvrila revidiranje postojeih revizijskih standarda i
donela nove standarde koji zahtevaju detaljnije poznavanje procedura i
kontrole u privrednom drutvu koje je predmet revizije i rigoroznije procene
rizika od pojave greaka i nepravilnosti u finansijskim izvetajima.
Donoenjem novih zakonskih reenja s ciljem unapreenja sistema
finansijskog izvetavanja u Republici Srbiji, Zakon o raunovodstvu i
reviziji (Slubeni glasnik RS, br. 46/06, 111/09 i 99/11) zamenjen je sa
dva nova zakona: Zakonom o raunovodstvu i Zakonom o reviziji.
Zakonom se uvodi kolektivna odgovornost organa upravljanja i nadzornog
organa u pravnom licu za finansijske izvetaje, ime je izvreno
usklaivanje sa etvrtom direktivom Evropske unije (EU). Novi Zakon o
reviziji (Slubeni glasnik RS, broj 62/2013) treba da unapredi kvalitet i
poverenje u revizorske izvetaje u Republici Srbiji.

4. ZAKLJUAK
Kreativna raunovodstvena praksa dovela je do otvaranja brojnih steajnih
postupaka privrednih drutava u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) i
Evropi (Enron (SAD) 2001. godine, WorldCom (SAD) 2002. godine, Parmalat
(Italija) 2003. godine itd.). Steaj je postupak koji se moe sprovesti kao
bankrotstvo ili reorganizacija nad steajnim dunikom (pravnim licem) koji je
nesposoban za plaanje svih obaveza.
Neverodostojno finansijsko izvetavanje rezultat je kreativnog, manipulativnog,
odnosno lanog raunovodstva koje ukljuuje: 1. manipulaciju, falsifikovanje ili
prepravku raunovodstvene evidencije ili prateih dokumenata, koji se koriste u
pripremi finansijskih izvetaja privrednog drutva; 2. netana (lana)
KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

158 | STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA KAO POSLEDICA MANIPULATIVNOG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA

predstavljanja, ili namerna izostavljanja znaajnih dogaaja ili transakcija iz

finansijskih izvetaja i 3. namerno pogrenu primenu raunovodstvenih pravila.
Sve to utie na prikrivanje stvarnih dogaaja, procesa ili stanja i samog
poslovnog rezultata privrednog drutva. Vanu ulogu u spreavanju
manipulacija finansijskim izvetajima privrednog drutva imaju: 1. interne
kontrole i rukovodstvo privrednog drutva, 2. menadment privrednog drutava,
3. raunovoe-forenziari, 4. eksterna i forenzika revizija i 5. drava.

REFERENCE
Budimir, N. (2013). Forenziko raunovodstvo. Anali poslovne ekonomije, 1(8),
116.
Dembinski, H. P., Lager, C., Cornford, A., & Bonvin, J. M. (2006). Enron and
World Finance, a Case Study in Ethics. USA: Palgrave Macmillan.
Dmitrovi-aponja, Lj., & Milutinovi, S. (2009). Etika odgovornost i
posledice neetikog ponaanja u procesu finansijskog izvetavanja. Anali
Ekonomskog fakulteta u Subotici, 22, 177187.
Gherai, S. D., & Balaciu, E. D. (2011). From Creative Accounting Practices and
Enron Phenomenon to the Current Financial Crisis. Annales Universitatis
Apulensis Series Oeconomica, 1(13), 3441.
Kaparavlovi, N. (2011). Uticaj kreativnog raunovodstva na kvalitet
finansijskog izvetavanja. Ekonomski horizonti, 13(1), 155168.
Li, Y. (2010). The Case Analysis of the Scandal of Enron. International Journal
of Business and Management, 5(10), 3741.
Malini, D. (2009). Savremeni izazovi integralnog istraivanja kvaliteta
finansijskih izvetaja. Ekonomika preduzea, 57(34), 138155.
Moghadam, A. G., Zadeh, F. N., & Fard, M. M. G. (2009). Review of the
Prediction Power of Altman and Ohlson Models in Predicting Bankruptcy
of Listed Companies in Tehran Stock Exchange Iran. U: International
Conference on Intellectual Capital Management. 114. Preuzeto sa
http://www.mbaforum.ir/download/mba/m/7th/236.pdf
Novalija, S. (2011). Forenzino raunovodstvo i uticaj kreativnog
raunovodstva na finansijske izvjetaje. U: II Meunarodna konferencija
Ekonomija integracija. Tuzla: Ekonomski fakultet u Tuzli, 567585.
Petkovi, A. (2010). Forenzika revizija kriminalne radnje u finansijskim
izvetajima. Beej: Proleter.

KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159

Dragana Beli, Ivana Beli | 159

Petkovi, A. (2011). ta je zaista forenziko raunovodstvo. U: VI Kongres

raunovoa i revizora Crne Gore Finansijsko izvjetavanje u funkciji
unapreenja poslovnog ambijenta u Crnoj Gori. Beii: ISRCG, 93107.
Shilit, M. H., & Perler, J. (2010). Financial Shenanigans: How to Detect
Accounting Gimmics & Fraud in Financial Reports. USA: Mc Graw-Hill.
kari-Jovanovi, K. (2006). Kreativno raunovodstvo motivi, instrumenti i
posledice. U: XI Kongres raunovoa i revizora Republike Srpske. Banja
Vruica: SRRRS, 120.
kari-Jovanovi, K. (2011). Finansijsko izvetavanje preduzea u bankrotstvu.
Acta economica, 9(14), 936.
Spirovi-Jovanovi, L. (2004). Trgovinsko pravo. Beograd: Meunarodni
nauni forum Dunav reka saradnje.
Zakon o steaju. Slubeni glasnik RS, br. 104 (2009) i 99 (2011) dr. zakon i 71
(2012) odluka US.
Zakon o raunovodstvu i reviziji. Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i br. 111/09.
Zakon o reviziji. Slubeni glasnik RS, (2013). 62.
Primljeno: 05.12.2013.
Odobreno: 09.12.2013.

KOLA BIZNISA, 3-4/2013, 148 159